11.

MAINE ZA SADNJU
Primenom mehanizovane sadnje postiu se viestruko vei uinci po svakom radniku, koji
opsluuje mainu za sadnju, u odnosu na runu sadnju. Osim toga, znaajno je i to to se
obezbeuje taniji raspored sadnog materijala unutar i izmeu zasaenih redova, kao i dubina
sadnje, a sve to doprinosi lakem i boljem izvoenju ostalih agrotehnikih operacija u toku
vegetacije.
U zavisnosti od vrste sadnog materijala postoje maine za:
- sadnju rasada,
- sadnju lukovica, gomolja i krtola, i
- za sadnju sadnica.
11.1. Maine za sadnju rasada
U zavisnosti od stepena mehanizovanosti sadnje, ulaganje rasada u brazdu moe da se izvede na
sledee naine:
- runo, ulaganjem rasada u otvorenu brazdu ili formirane rupe,
- sa poluautomatskim ureajima za ulaganje rasada u otvorenu brazdu i
- s automatskim ureajima za ulaganje rasada u otvorenu brazdu.
Sadnja rasada sa sadilicom, sastoji se iz sledeih operacija:
- otvaranje brazde ili formiranje rupe za odlaganje rasada,
- ulaganje rasada u brazdu ili rupu, i
- uvrivanje rasada u zemljitu.
Najnii stepen mehanizovanosti sadnje je sa runim ulaganjem rasada u brazdu ili u rupe. Na
slici 11.1 prikazana je samohodna, petoredna sadilica sa grebenima, pomou kojih se formiraju rupe
u obliku kocke. Dva radnika runo ulau rasad u formirana udubljenja. Sadilica dobija pogon za
kretanje od elektromotora i namenjena je za zatieni prostor, za sadnju rasada u hranljivim
kockama. Dimenzije grebena moraju da odgovaraju dimenzijama hranljivih kocki.

Sl. 11.1. Samohodna sadilica sa runim ulaganjem rasada u formirane rupe
Vuena sadilica, sa runim ulaganjem rasada, prikazana je na slici 11.2. Po irini valjka (1),
postavljeni su limeni, prstenasti nosai sa grebenima. Broj grebena po obimu valjka odreuje
razmak izmeu formiranih rupa, tj. razmak biljaka u redu, dok razmak izmeu limenih prstenova sa
MAINE ZA SADNJU

129

grebenima odreuje razmak izmeu zasaenih redova. Radnici, sedei na dasci (4), uzimaju iz
sanduka (2) ili kontejnera rasad i runo ga ulau u formirana udubljenja. Jedan radnik opsluuje
dva ili tri reda. Brzina kretanja sadilice je od 50 do 80, pa ak 100 do 300 m/h. Poloaj radnika, pri
izvoenju sadnje, je neudoban, zbog stalno pognutog poloaja tela, i to izaziva zamor.


Sl. 11.2. Vuena sadilica rasada sa runim ulaganjem rasada u formirane rupe:
1 valjak sa grebenima; 2 sanduk sa rasadom; 3 nagazni tokovi; 4 sedite-daska; 5 osloni tokovi;
6 platforma za skladitenje rasada; 7 piramida za agregatiranje sa traktorom
Ako se sadi rasad sa golim ilama, umesto grebena, na valjak se postavljaju prstenasti otvarai
brazdi, a nagazni tokovi, sa leve i desne strane rasada, sabijaju zemljite. Radni zahvat sadilica sa
grebenima je najee od 1,0 do 1,5 m.
U novije vreme najvie su u upotrebi sadilice sa
poluautomatskim ureajem za ulaganje rasada u otvorenu
brazdu (tzv. poluautomatske sadilice). Razlikuju se dve
osnovne grupe sadilica: univerzalne i uskonamenske.
Univerzalne sadilice, sa poluautomatskim ureajem za
ulaganje rasada u otvorenu brazdu (sa golim ilama, iz
kontejnera, zapremine do 40 cm
3
, i iz hranljivih kocki manjih
dimenzija). Uskonamenske sadilice (npr. samo za sadnju
rasada proizvedenog u hranljivim kockama, samo za sadnju
rasada proizvedenog u kontejnerima, ili po "culto" sistemu).
Otvarai brazde imaju razliite dimenzije, u zavisnosti od
vrste rasada (sl. 11.3).
Kod univerzalnih sadilica sa poluautomatskim ureajem
za ulaganje rasada, radnik rukom ulae rasad u ureaj za ulaganje u brazdu, po odreenom ritmu
(ulaganje rasada bez stvaranja zalihe). U praksi su najvie u upotrebi dva tipa ureaja za ulaganje
rasada u otvorenu brazdu:
- s elastinim diskovima i
- sa hvataljkama na lancu.
Sekcija za sadnju ima ureaj za ulaganje rasada u brazdu, sa dva, meusobno zakoena i na
vrhu priljubljena, elastina diska (2) od elinog lima. Na levom elastinom disku nalazi se
zupanik, koji se preko sistema zupanika pogoni od levog nagaznog toka (3) sa tandem
zupanikom. Po obimu levog elastinog diska privreni su plastini markiri, pored kojih radnik
ulae po jedan rasad ( II ) izmeu diskova sa jednom rukom, dok u drugoj dri vei broj biljaka ( I ).
Rasad se umee sa korenom okrenutim izvan diskova. Poto su na prednjem delu elastini diskovi
priljubljeni jedan uz drugi, uloeni rasad se obre zajedno sa diskovima.


Sl. 11.3. Veliine otvaraa brazde
MAINE U HORTIKULTURI

130



a) b)
Sl. 11.4. Poluautomatska univerzalna sadilica s elastinim diskovima:
1 - otvara brazde; 2 - elastini diskovi; 3 - nagazni tokovi; 4 - sedite;5 - nagrtai; 6 - ram sekcije
Poluautomatska sadilica s elastinim diskovima ima sekcije za sadnju (sl. 11.4,a), koje su
privrene za ram sadilice (sl.i 11.4,b).

a) b)
Sl. 11.5. Nagazni tokovi i nagrtai tragova tokova
U donjem delu diskovi su razmaknuti, tako da se rasad oslobaa stiska od diskova i odlae u
formiranu brazdu. Istovremeno, nagazni tokovi sabijaju zemlju oko korena i uvruju ga u
zemljitu (sl. 11.5,a). Iza nagaznih tokova su nagrtai (5), koji prekrivaju tragove nagaznih tokova
rastresitom zemljom (sl. 11.5,b).

a) b)
Sl. 11.6. Elastini diskovi sadilice sa markirima i metalnim iljcima:
1 otvara brazde; 2 elastini disk; 3 marker sa metalnim iljcima; 4 - "Jiffy"-saksija sa rastvorom;
5 nagazni toak

MAINE ZA SADNJU

131

Kod sadnje rasada proizvedenog u "Jiffy"-saksijama manjih dimenzijama, slika 11.6,a, ili u
hranljivim kockama (sl. 11.6,b), markiri su sa metalnim iljcima, na koje radnik nabada rasad. Pri
sadnji rasada, koji je osetljiv na mehanike pritiske, koriste se elastini diskovi na ije obode se
postavljaju elastini gumeni prstenovi (sl. 11.6,b).
Poluautomatske univerzalne sadilice sa hvataljkama na lancu (sl. 11.7) jednako su zastupljene
kao i sadilice s elastinim diskovima. Ureaj za ulaganje rasada u brazdu sastoji se iz gumenih
hvataljki u obliku prstiju (3), namontiranih na lanac (2). Lanac dobija pogon od nagaznih (5), sl.
11.7, ili pogonskih tokova sadilice (sl. 11.8,a). Kod sadilice sa jednim ramom (sl. 11.8,a),
minimalni razmak izmeu zasaenih redova je 50 cm, dok pri upotrebi tandem verzije (tj. sa dva
rama, slika 11.4,b) je 25 cm. Razmak izmeu zasaenih biljaka u redu moe da se podeava
postavljanjem razliitog broja markira po obimu elastinog diska (2,3,4 i 6) i promenom prenosnog
odnosa pomou zupanika. Razmaci u redu su od 20 do 60 cm.



a) b)
Sl. 11.7. Poluautomatska sadilica sa hvataljkama na lancu:
1 - otvara brazde; 2 - lanac; 3 - hvataljka; 4 - pogonski lanac; 5 - nagazni tokovi; 6 - voica; 7 - tegovi
(po potrebi); 8 - sedite; 9 - opruga; 10 - ram sekcije sadilice, 11 - ram sadilice;
12 - piramida za kaenje o traktor
Radnik ulae rasad u otvorenu hvataljku (sl. 11.8,b), tako da je koren okrenut prema radniku.
Prolaskom hvataljki izmeu voice (, sl. 11.7,a, poz. 6, pogled A), one se zatvaraju, pridravajui
rasad. U donjem poloaju lanca hvataljka se otvara, jer izae iz voice, a rasad se ulae u otvorenu
brazdu. Istovremeno nagazni tokovi (5) sabijaju zemlju oko korenovog sistema rasada i uvruju
ga u zemljitu.


a) b)
Sl. 11.8. Poluautomatska sadilica rasada sa pogonskim tokom (a) i hvataljkama na lancu (b)
MAINE U HORTIKULTURI

132

Brzina ulaganja rasada, kod sadilica s elastinim diskovima je od 40 do 45 biljaka/min (oko
2.500 biljaka/h). To znai da zadati razmak biljaka unutar zasaenog reda uslovljava brzinu kretanja
sadilice.
Brzina kretanja sadilice (Vs) u agregatu sa traktorom moe da se izrauna na osnovu izraza:
Vs 2,5 a (km/h), (11.1)
gde je:
a razmak biljaka unutar zasaenog reda, (m).
Kod sadilica sa hvataljkama na lancu brzina ulaganja rasada je od 50 do 60 biljaka/min. Vei
uinak radnika, u odnosu na sadilicu sa diskovima, objanjava se injenicom da je poloaj tela
radnika, pri ulaganju rasada, u priblino vertikalnom poloaju, bez saginjanja, s udobnijim seditem
i mogunou za njeno podeavanje.
Sadnju treba istovremeno da prati i lokalno zalivanje zasaenog rasada. Sistem za zalivanje
sastoji se od rezervoara za vodu zapremine 250 litara, (sl. 11.9), koji je plastinim cevima povezan
sa propusnim ventilima izmeu elastinih diskova i otvaraa brazdi.
Pored rezervoara (1), ureaja za lokalno zalivanje (2), vieredna sadilica ima i marker (3) za
spajanje dva susedna prohoda sadilice. Prikazana sadilica moe biti opremljena i sistemom za
unoenje pesticida, zatitnog sredstva ili hraniva.
Uskonamenske sadilice imaju ureaj za ulaganje rasada, koji omoguava stvaranje zalihe
rasada, tako da radnik ne mora u tano odreenom trenutku da uloi rasad u ureaj za ulaganje, ve
ga samo ulae u predvieno mesto. Ureaj u koji je uloen rasad, svojim kretanjem (rotacionim ili
translatornim), ulae rasad u vremenskom intervalu, koji definie zadati razmak biljaka u redu.
Na slici 11.10 prikazana je domaa,uskonamenska poluautomatska sadilica, koja je namenjena
za rasad proizveden u kontejnerima. Ureaj za odlaganje rasada je sa vertikalnom osom obrtanja i
rotirajuim kljunovima.

Sl. 11.9. Sadilica rasada s ureajem za lokalno zalivanje zasaenog rasada:
1 - rezervoar za vodu; 2 - razvodni ureaj sistema za zalivanje; 3 - marker; 4 - platforma za skladitenje
rasada; 5 - sedite; 6 - otvara brazde; 7 - elastini diskovi; 8 - nagazni tokovi; 9 - istai nagaznih
tokova od nalepljene zemlje
Princip rada sadilice je sledei (sl. 11.10,a): radnik sedi na seditu sadilice (3), uzima rasad iz
kontejnera na nosau (2) i stavlja ga u otvore na rotirajuoj ploi (1), ispod kojih se nalaze
"kljunovi". Na rotirajuoj ploi se nalazi najee est otvora. U momentu ulaganja rasada
"kljunovi" su zatvoreni, a kada naie iznad sprovodne cevi (4) otvara se, rasad prolazi kroz
MAINE ZA SADNJU

133

sprovodnu cev i odlae na dno otvaraa brazde (5). Pomou mehanizma (6) rasad se iz otvaraa
brazde potiskuje na dno brazde. Istovremeno, nagazni tokovi (7) rasad uvruju u zemljite. U
zavisnosti od dimenzija elije kontejnera, odnosno zapremine supstrata u kojem se nalazi korenov
sistem rasada, podeava se razmak izmeu nagaznih tokova.


a) b)
Sl. 11.10. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada iz kontejnera:
1 - rotirajua ploa sa kljunovima; 2 - nosa kontejnera sa rasadom; 3 - sedite; 4 - sprovodna cev;
5 - otvara brazde; 6 - mehanizam za odlaganje rasada u brazdu; 7 - nagazni tokovi; 8 - osloni tokovi
Minimalni razmak izmeu zasaenih redova (tj. razmaka izmeu sekcija sadilice) kod
standardne verzije, sa jednim ramom, je 50, a kod tandem varijante (sa dva rama) je 25 cm. Razmak
biljaka u redu podeava se promenom prenosnog odnosa izmeu pogonskih tokova i rotirajue
ploe. Razmak izmeu zasaenih biljaka u redu moe da se podeava u granicama od 8 do 60 cm.
Kao dodatna oprema, na sadilici moe da se nalazi depozitor za unoenje insekticida (sl.
11.10,b, poz. 1), ili ureaj za lokalno zalivanje rasada.
Poluautomatska sadilica na slici 11.11,a, namenjena je za sadnju rasada proizvedenog u
kontejnerima i hranljivim kockama. Rotacioni rasporeiva rasada (sl. 11.11,b), moe biti uraen sa
maksimalno 12 otvora u koje radnik ulae rasad. Minimalni razmak rasada izmeu redova je 50,
dok u redu moe da se podeava u granicama od 15 do 50 cm.




a) b)
Sl. 11.11. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada iz kontejnera i hranljivih kocki
MAINE U HORTIKULTURI

134

Sadilica se prikljuuje na poluge podiznog mehanizma traktora, pa u transportu je noena (kao i
sadilice prikazane na slikama 11.2,7,8,9 i 10), a u radu vuena.
Uskonamenska poluautomatska sadilica rasada, namenjena je za sadnju rasada proizvedenog po
"Culto"-sistemu (sl. 11.12,a), ima ureaj za ulaganje rasada u obliku elastinih diskova (sl. 11.12,b).
Radnik izuzima rasad iz elija stiroporskih kontejnera i odlae ga u kaike (sl. 11.12,b) na
beskrajnom lancu. Kaike dopremaju rasad do elastinih diskova, a oni zatim do formirane brazde.
Istovremeno, pomou nagaznih tokova, rasad se uvruje za zemljite. Beskrajni lanac dobija
pogon od kandastog toka, lananika i sistema zupanika u menjakoj kutiji. Razmak rasada u
redu moe da se podeava u granicama od 10 do 60 cm. Minimalni razmak izmeu zasaenih
redova je 50 cm.

a) b)
Sl. 11.12. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada proizvedenog po "Culto" sistemu
Sedita za radnike mogu da se podeavaju u horizontalnoj ravni (napred nazad), da bi telo
radnika zauzelo pravilan poloaj. Sedita su sa naslonom, tapacirana i imaju bone oslonce.
Kvalitetno i pravilno podeeno sedite utie na manje zamaranje radnika i moe da povea
efikasnost sadnje i do 50%.
U drugu grupu uskonamenskih sadilica spada i ona namenjena za sadnju rasada proizvedenog u
hranljivim kockama.


a) b)
Sl. 11.13. Samohodna sadilica rasada proizvedenog u hranljivim kockama:
1 - platforma za kretanje radnika; 2 - poprena voica; 3 - nosa sanduka; 4 - sanduk sa rasadom;
5 - trakasti transporter; 6 - voice za hranljive kocke; 7 - otvara brazde; 8 - mehanizam za ulaganje
rasada u brazdu; 9 - nagazni tokovi; 10 - upravljaki tokovi; 11 - upravlja; 12 - osloni tokovi;
13 - pogonski motor; 14 - platforma za skladitenje rasada
MAINE ZA SADNJU

135

Samohodnu sadilicu namenjenu za sadnju rasada proizvedenog u hranljivim kockama opsluuje
jedan radnik, koji stoji na platformi (1), sl. 11.13,a. Rasad proizveden u hranljivim kockama, nalazi
se u sanducima i uskladiten je na platformi (14), koja moe da primi 5.000 hranljivih kocki. Proces
sadnje rasada poinje uzimanjem punog sanduka sa platforme (14) i postavljanjem na nosa
sanduka (4), koji se pomera levo desno po voici (2). Svaki red hranljivih kocki unutar sanduka,
nalazi se u teleskopskim draima. Prednja strana sanduka je bez stranice. Radnik koji usmerava
redove hranljivih kocki prema trakastom transporteru (5), pomera nosa sa sandukom (3) po voici.
Pomou teleskopskog draa, potiskuje red hranljivih kocki izmeu voica (6). Isti postupak
ponavlja kod "hranjenja" svakog od pet trakastih transportera, koliko i sadilica ima redova. Na
donjem delu trakastog transportera, rasad se zahvata mehanizmom (8) za ulaganje rasade na dno
formirane brazde s otvaraem brazde (7). Pomou nagaznih tokova (9) uvruje se rasad u
zemljitu. Minimalni razmak biljaka u redu je 15, a izmeu zasaenih redova 23 cm. Uinak
sadilice je od 7.000, ako je opsluuje jedan radnik, pa do 14.000 biljaka/h, ako je opsluuju dva
radnika. Snaga pogonskog motora je 7,5 kW. U zavisnosti od razmaka biljaka u redu i broja radnika
koji opsluuju sadilicu, brzina kretanja u radu je od 0,2 do 6 km/h. Na slici 11.13,b prikazana je
samohodna petoredna sadilica u sadnji rasada na gredicama, u visokom tunelu.
Na slici 11.14 prikazana je traktorom vuena, etvororedna sadilica rasada, proizvedena u
hranljivim kockama, pri sadnji na gredice, u zatienom prostoru (ista sadilica moe da sadi i na
otvorenom polju). Na slici 11.14,a prikazana je platforma za odlaganje praznih sanduka, na slici
11.14,b ureaj za formiranje mini gredice, uz istovremenu sadnju, a na slici 11.14,c je varijanta za
sadnju na ravnoj povrini, uvrivanjem rasada u zemljitu pomou gumom obloenih, nagaznih
tokova.

Sl. 11.14. Vuena sadilica rasada proizvedenog u hranljivim kockama
Sadnja rasada, koji je proizveden u kontejnerima, hranljivim kockama, kao i drugi sadni
materijal, moe da se sadi i na zemljitu gde je prethodno obavljeno nastiranje (malovanje)
zemljita folijom.
Na slici 11.15 prikazana je sadnja rasada, na ranije malovanom zemljitu pomou folije, koji je
proizveden u kontejnerima. Prikazana sadilica je sa jednom sekcijom za sadnju (tzv. jednoredna
sadilica). Ureaj za ulaganje rasada u zemljite izraen je u obliku "kljunova" (1), koji su
rasporeeni po obodu dve okrugle, vertikalno postavljene ploe (2), koja rotira oko horizontalne ose
obrtanja. Pogon ploa, izmeu kojih su postavljeni kljunovi, izveden je od tokova sadilice (3)
preko lanastog prenosnika i vratila. Razmak biljaka unutar zasaenog reda podeava se promenom
prenosnog odnosa u prenosniku. U momentu ulaganja rasada, kljun je zatvoren (detalj prikazan u
gornjem desnom uglu slike 11.15). Kada obrtanjem ploe kljun dospe do povrine folije, on je bui,
MAINE U HORTIKULTURI

136

prodire na odreenu dubinu (u zavisnosti od eljene dubine sadnje i duine elije kontejnera). U
najniem poloaju, kljun se otvara, dolazi do prosecanja folije u obliku slova "T" i odlae se rasad u
formiranu rupu. Pozadi sadilice nalaze se nagazni tokovi (4), koji uvruju rasad u zemljitu.
Razmak biljaka unutar zasaenog reda moe da se podeava u granicama od 21 do 165 cm.

Sl. 11.15. Sadnja rasada kroz mal foliju
Na slici 11.16,a prikazana je vuena sadilica, koja u jednom prohodu izvodi: polaganje trake za
navodnjavanje po sistemu "kap po kap", nastiranje zemljita folijom i sadnju rasada proizvedenog u
kontejnerima. Sadilica pripada grupi maina sa poluautomatskim ureajem za ulaganje sadnog
materijala. Ureaj u koji radnik odlae sadni materijal (u ovom sluaju rasad proizveden u
kontejnerima), izveden je u obliku vertikalno rotirajuih "kljunova".
Maina, ematski prikazana na slici 11.16,b, ima glatki valjak (1) za ravnanje i delimino
sabijanje rastresitog povrinskog sloja zemljita, po irini radnog zahvata maine. Osim toga,
opremljena je ureajem na kojem je kalem sa trakama za navodnjavanje po sistemu "kap po kap"
(2) i ureajem na kojem je kalem sa mal folijom (3).



a) b)
Sl. 11.16. Istovremeno nastiranje zemljita i sadnja rasada kroz mal foliju:
1 glatki valjak; 2 kalem sa trakom za navodnjavanje; 3 kalem sa mal folijom; 4 voica za polaganje
mal folije na povrinu zemljita; 5 platforma sa kontejnerima; 6 sedite za radnika; 7 - "kljun" za
ulaganje rasada; 8 nosa "kljuna"; 9 voica; 10 ureaj za otvaranje "kljuna"; 11 nagazni tokovi;
12 nagrtai zemlje na krajeve mal folije; 13 pogonski tokovi sadilice; 14 platforma za uskladitenje
kontejnera sa rasadom; 15 piramida za prikopavanje maine za poluge podiznog mehanizma traktora

MAINE ZA SADNJU

137

Postupak sadnje izvodi se na sledei nain: radnik, koji sedi na seditu (6), uzima rasad iz
kontejnera, koji se nalazi na platformi (5) ili ga dri na kolenu i ulae ga u kljunove, koji se
usmeravaju ka povrini folije pomou voice (9). Kljun bui foliju i prodire na odreenu dubinu
formirajui rupu, u vertikalnom poloaju. U tom momentu kljun ulazi u ureaj (10) koji ga otvara,
rasad ostaje u formiranom udubljenju u vertikalnom poloaju, a kljun nastavlja da se kree po
krunoj putanji. Po izlasku kljuna iz ureaja, on se zatvara i ponovo je spreman za primanje rasada.
Nagazni tokovi (11) zateu mal-foliju po irini i istovremeno utiskuju u plitku brazdu, koju
formiraju raonici (16), pre polaganja folije. Nagrtai (12) iza nagaznih tokova, s obe strane folije,
nagru zemlju, kako ne bi dolazilo do izdizanja folije pod dejstvom vetra.
Pored sadnje rasada, proizvedenog u kontejnerima, ureaj za ulaganje sadnog materijala u
obliku "kljunova" moe da sadi rasad proizveden u hranljivim kockama, rasad sa golim ilama,
krtole, lukovice, semenke, reznice itd, a sadnju moe da izvodi i kroz mal foliju, i na
nepokrivenom zemljitu.
Na slici 11.17 prikazan je princip rada ureaja automatske sadilice za ulaganje rasada. Sadilica je
agragatirana sa traktorom snage 60 kW. Na prednjem delu traktora postavljen je rezervoar sa
vodom, zapremine 1.500 litara, pumpa za vodu i dva kompresora snage po 7,5 kW. Pozadi traktora,
ispred sadilice, postavljene su platforme na koje se postavljaju kontejneri sa rasadom, nosivosti 635
kg. Kontejneri su izraeni od tvrde plastike, sa 256 elija bez dna. Kontejneri sa rasadom se runo
postavljaju na nosae sekcija sadilice, dok se prazni kontejneri trakastim transporterom odnose
izvan sekcija sadilica, gde se skladite.

Sl. 11.17. Automatska sadilica rasada proizvedenog u kontejnerima
Operacija automatske sadnje je sinhronizovana sa dve vrste kretanja kontejnera sa rasadom, kod
svakog od osam kontejnera. Prva vrsta kretanja izvodi se levo desno, a druga napred nazad, u
odnosu na pravac kretanja sadilice. Obe vrste pomeranja kontejnera sa rasadom izvode se pomou
pneumatskih cilindara. Brzina pomeranja kontejnera je 180 m/s. Pomeranje kontejnera sa rasadom
izvodi se radi dovoenja odreene elije sa rasadom iznad sprovodnih cevi sekcija sadilice.
U poloaju ( I ) prikazan je momenat kada se pomera kontejner sa rasadom (3) udesno, kako bi
naredna elija sa rasadom bila postavljena iznad sprovodne cevi (5), koja se nalazi u sklopu
otvaraa brazde (1). U sledeoj fazi ( II ), ipka sa iljkom (2), potiskuje zemljini supstrat sa
rasadom (4) iz elije kontejnera na dno brazde, koju formira otvara brazde. U momentu odlaganja
rasada na dno brazde, svaka biljka se zalije sa 60 ml vode. ipka sa iljkom dri rasad u vertikalnom
poloaju, dok otvara brazde nastavlja kretanje prema napred (poloaj III ). Istovremeno, nagazni
tokovi sabijaju zemlju oko zemljinog supstrata i uvruju rasad u zemljitu. Nakon to je rasad
MAINE U HORTIKULTURI

138

pravilno uvren, ipka sa iljkom se pomera nagore, u poetni poloaj, dok se istovremeno
kontejner sa rasadom pomera prema napred (poloaj IV ), kako bi poeo sledei ciklus.
Hod ipke sa iljkom je 266 mm, brzina kretanja ipke 90 m/s dok pritisak vazduha u
pneumatskom cilindru, koji pomera ipku sa iljkom, iznosi 40 bar.
Broj ciklusa ureaja za ulaganje rasada, odnosno brzina brzina ulaganja rasada, je 125
biljaka/min. To omoguava osmorednoj automatskoj sadilici sadnju 1.000 biljaka/min. Sadni
materijal, koji moe da se sadi ovom sadilicom, moe biti: rasad cvea, povra i drugih biljnih vrsta
koje se uzgajaju u kontejnerima.
Za sadnju rasada proizvedenog po "Paper pot" sistemu koriste se sadilice sa poluautomatskim i
automatskim ureajem za ulaganje rasada. Automatizacija sadilica razvija se ka automatizovanju
procesa ulaganja rasada u sadni mehanizam, jer runo ulaganje rasada zahteva vee angaovanje
ljudskog rada, uz relativno malu brzinu ulaganja.
Uporedo s usavravanjem sadilica dolo je i do razvoja sistema za proizvodnju rasada u
papirnim elijama, koje se sakupljaju u talasasti, izuvijani, nosei pojas.
Automatska sadilica sa "Ferisovim tokom" omoguava sadnju rasada proizvedenog u papirnim
elijama (sl. 11.18,a). Hvatai (1), koji su postavljeni na toku (2), otkidaju pojedinano elije iz
noseeg pojasa (3) i nose ih do otvorene brazde, koju formira otvara brazde (4). Poseban graninik
(5) zadrava pojasni deo do sledeeg nailaska hvataa. Razmak izmeu redova iznosi najee 30
cm, dok rastojanje biljaka u redu moe da se podeava u granicama od 10 do 20 cm.
Pored opisane sadilice, u irokoj upotrebi je i automatska sadilica sa valjkastim ureajem za
ulaganje rasada, koji je proizveden u papirnim elijama. Princip rada valjkastog ureaja, koji odvaja
papirne elije sa rasadom iz noseeg dela, prikazan je na slici 11.18,b.


a) b)
Sl. 11.18. Automatske sadilice rasada proizvedenog u papirnim elijama
Nosei deo, na kojem se nalaze papirne elije sa rasadom (1), pomera se pomou para trakastih
kaieva (2) prema paru konusnih valjaka (3), koji, ubrzavajui nosei deo sa papirnim elijama (1),
otkidaju papirne elije od njega, jednu po jednu (4). Otkinute papirne elije sa rasadom (4) sputaju
se u sprovodnu cev sadilice, odakle dospevaju u prethodno otvorenu brazdicu. Pomou nagaznih
tokova rasad se uvruje u zemljite. Sobzirom na brzinu kretanja sadilica (0,9 1,8 m/s), broj
redova sadilice i korak sadnje (razmak rasada u redu), kapacitet sadilice iznosi najmanje 100 biljaka
u minuti.
Automatske sadilice jo uvek nisu dovoljno razvijene, naroito u pogledu univerzalnosti sadnje
rasada proizvedenog razliitim tehnologijama, a ponajvie kada je re o adaptibilnosti koraka sadnje
za razliite kulture i njegove ujednaenosti u toku samog procesa sadnje.
MAINE ZA SADNJU

139

11.2. Maine za sadnju lukovica i krtola
Mehanizovana sadnja lukovica cvea (gladiole, lale...) i povra (arpadik, enovi belog luka),
izvodi se automatskim sadilicama, razliite konstrukcije. Da bi sadnja bila kvalitetnija, potrebno je
da lukovice budu ujednaenih dimenzija. Na slici 11.19,a, prikazana je automatska, univerzalna,
etvororedna sadilica lukovica. Lukovice se nalaze u dvodelnom sanduku (1), sa konusnim dnom
(sl, 11.19,b) i za vreme pranjenja kreu se prema donjem delu kosine. Pri dnu sanduka su zasuni
(2), povezani ruicama (3), za podeavanje koliine lukovica na dva, uzduno postavljena, trakasta
transportera (4). Iznad zadnjeg dela trakastih transportera nalaze se rotirajue etke (5), koje se
navojnim vretenom pomeraju gore-dole. Sa svakog trakastog transportera lukovice se usmeravaju u
po dve sprovodne cevi (6). Na donjem delu sprovodnih cevi su otvarai brazdica (7), sa kojima se
lukovice odlau na zadatu dubinu. Na maini u radu je jedan radnik, koji ima zadatak da podeava
reim rada maine (razmak lukovica u redu, udaljenost etke od trakastog transportera i dubinu
sadnje). Radnik sedi na seditu (9), oslonjen nogama na platformu (8). Maina se prikopava za
poluge podiznog mehanizma traktora sa piramidom za kaenje (10), a u radu se oslanja oslonim
tokovima (11) na povrinu parcele. Pokretni radni organi sadilice dobijaju pogon od PVT. Razmak
izmeu redova sadnje je 30 cm.



a) b)
Sl. 11.19. Automatska, univerzalna sadilica lukovica
Mehanizovana sadnja krtola, sa i bez klica, obavlja se sadilicom. Ako su krtole bez klica, one se
smetaju u zajedniki sanduk na sadilici, a krtole sa klicama su u plitkim gajbicama, koje se odlau
na platformu.
Radni proces sadilice krtola sastoji se iz sledeih operacija:
- otvaranje brazdica,
- odlaganja krtola u ureaj za polaganje u brazdice, i
- nagrtanja krtola zemljom, formiranjem bankova.
U zavisnosti od naina ulaganja krtola u ureaj, sadilice mogu biti:
- sa runim ulaganjem (na znak signalnog zvona),
- poluautomatske i
- automatske.
MAINE U HORTIKULTURI

140

Sadilice sa runim ulaganjem krtola u sprovodnu cev (sl. 11.20) su na najniem stepenu
mehanizovanosti. Ako se sade nenaklijale krtole, sadilica je opremljena sandukom (1), iz kojeg ih
radnik runo uzima i ubacuje u sprovodnu cev (4), na znak signalnog zvona (8). Brzina ulaganja
krtola je u granicama od 80 do 100 krtola/min. Radnik sedi na seditu (2) i oslonjen je nogama na
papuice (3). Otvara brazdice (5), formira brazdicu odreene dubine, a sverini diskovi (6)
nagru krtole i formiraju bankove. Sadilice su noene i sa piramidom (8) se kae za poluge
podiznog mehanizma traktora. Pri sadnji naklijalih krtola, skida se sanduk (1) sa sadilice i na
njegovo mesto se postavlja platforma, na koju se slau gajbice sa krtolama.

Sl. 11.20. Sadilica krtola sa runim ulaganjem krtola u sprovodnu cev
Poluautomatske sadilice krtola imaju sekcije za sadnju, iji broj odgovara broju redova za
sadnju. Na svakoj sekciji sedi po jedan radnik, koji runo odlae krtole u kaike na trakastom
transporteru (sl. 11.21,a) ili u komore horizontalno rotirajueg diska (sl. 11.21,b). Uinak, koji je
diktiran brzinom kretanja kaika ili komora, po radniku je 120 do 130 krtola/min.


a) b)
Sl. 11.21. Poluautomatske sadilice sa razliitim ureajima za ulaganje krtola
Razmak krtola unutar zasaenog reda podeava se promenom prenosnog odnosa izmeu
kandastog pogonskog toka i vratila, koje pogoni ureaj za ulaganje krtola. Krtole se nalaze u
zajednikom sanduku (sl. 11.22,a, poz. 4) kod sadnje nenaklijalih krtola, a koji se skida sa nosaa
kod sadnje naklijalih krtola (sl. 11.22,b) u gajbicama (3), na nosau (1) i platformi (2).
MAINE ZA SADNJU

141









a) b)
Sl. 11.22. Univerzalna poluautomatska sadilica krtola
Rad univerzalnom, poluautomatskom sadilicom, sa komorama na horizontalno rotirajuem
disku, sastoji se u sledeem: radnik, sedei na seditu (sl. 11.22,a, poz. 7) krtole iz sanduka (4) ili
gajbica (sl. 11.22,b, poz. 3) odlae u komore (sl. 11.22,a, poz. 3). Pokretno dno komore klizi po
voici i nailaskom na sprovodnu cev (2) otvori se i krtola propada. Na donjem delu sprovodne cevi
nalazi se elastini lim (8), koji ublaava pad naklijale krtole na dno brazdice, formirane od otvaraa
brazde (1). Iza sprovodne cevi je ureaj za nagrtanje krtola (5) (npr. u obliku sferinog diska) i
klizai (6) za oslanjanje maine. Dubina sadnje podeava se vertikalnim pomeranjem otvaraa
brazde, a visina nagrnute zemlje iznad krtola pomeranjem klizaa po istom pravcu.
Automatske sadilice krtola, u zavisnosti od veliine povrine za sadnju, mogu biti: jednoredne
(prikopavaju se za jednoosovinski traktor) ili vieredne (prikopavanjem za standardni traktor).
One su namenjene za sadnju nenaklijalih krtola (sl. 11.23,a). Krtole se nalaze u sanduku (sl.
11.23,b, poz. 3) velike zapremine (kod etvororedne sadilice zapremina sanduka je oko 2.500 dm
3
, s
oko 1.600 kg krtola). Prilikom punjenja, sanduk se sputa u donji poloaj (isprekidana linija na
slici), tako da je udaljenost gornje ivice sanduka od povrine parcele oko 70 cm, to omoguava
mehanizovano punjenje iz traktorske prikolice ili boks palete, sa viljukarom. Krtole iz sanduka
prolaze kroz zasun (4) i dospevaju u zonu zahvatanja od strane kaika (2) na trakastom transporteru


a) b)
Sl. 11.23. Automatska sadilica nenaklijalih krtola
MAINE U HORTIKULTURI

142

(1), u naizmeninom rasporedu. Zahvaene krtole ubacuju se u sprovodnu cev (5). Krtole koje u
sprovodnoj cevi dospevaju na zadnji deo prethodne kaike transportuju se do otvorene brazdice, sa
otvaraem brazdice (6). Nagrta (7), zasaene krtole nagre zemljom, tako da se formira banak.
Natresa (9) ima zadatak da, vibriranjem trakastog transportera, obezbedi samo po jednu krtolu u
svakoj kaiki.
Vieredne sadilice su vuene i oslonim tokovima (8) kreu se po parceli.
Za rad automatskom sadilicom, krtole moraju biti kalibrisane prema dimenzijama. Na slici
11.24,a prikazan je trakasti transporter sa kaikama za najkrupnije krtole. Na slici 11.24,b prikazane
su kaike za krupne, srednje i sitne krtole, a odabiraju se prema kalibraciji krtola. Brzina ulaganja
krtola, po jednoj sekciji, je do 500 krtola/min.



a) b)
Sl. 11.24. Trakasti transporter sa kaikama (a) i tipovi kaika (b)
Na slici 11.25. prikazana je dvoredna, automatska sadilica u radu. Krtole se nalaze u gajbicama
(sl. 11.25,b na platformi (2), ija je nosivost oko 400 kg.


a) b)
Sl. 11.25. Automatska sadilica naklijalih krtola
U vreme sadnje radnik stoji na donjem delu platforme, uzima gajbice sa naklijalim krtolama sa
gornjeg dela platforme i prazni ih na trakaste transportere (3). Ovakvim pranjenjem gajbica
obezbeuje se minimalno oteenje klica na krtolama. Sa trakastog transportera krtole dospevaju na
reetkastu kosu ravan (5), iznad koje je postavljen elektronski dava (4) za kontrolu debljine sloja.
Ako je sloj krtola vei od dozvoljenog, kratkotrajno se zaustavlja kretanje trakastog transportera, a
ako je tanji ubrza se, da bi se obezbedio ravnomeran dotok krtola u zonu zahvatanja. Krtole se
zahvataju kaikama (7), koje su na trakastom transporteru (6). U zavisnosti od krupnoe krtola, u
MAINE ZA SADNJU

143

kaike sa najveim dimenzijama se postavljaju u one sa manjim dimenzijama (sl. 11.24,b). Natresa
(11), obezbeuje da u svakoj kaiki bude samo po jedna krtola. Krtole se ubacuju u sprovodnu cev
(8), pri emu se u sprovodnoj cevi transportuju na zadnjem delu prethodne kaike, tako da se
obezbedi mala visina padanja krtole u brazdicu, formiranu sa otvaraem (9). Diskosni nagrta (10)
formira banak iznad krtola. Sadilica se oslanja na povrinu parcele pogonskim tokovima (12), a za
poluge podiznog mehanizma je prikopana sa piramidom (13). Razmak krtola u redu podeava se
promenom brzine kretanja trakastog transportera sa kaikama, tj. izmenom prenosnog odnosa
sistema lananika. Razmak krtola u redu podeava se u granicama od 17 do 45 cm, a razmak
izmeu redova od 70 do 90 cm. Sadilicu, pored vozaa traktora, opsluuje jedan radnik (sl. 11.25,a).
11.3. Maine za sadnju loznih kalemova, okulanata i sadnica
Buenje pojedinanih rupa za sadnju loznih kalemova, okulanata u gustim zasadima voa i
sadnica malina, kupina ili ribizle, izvodi se builicom, sa spiralnom ili hidraulinom burgijom.
Spiralne burgije manjeg prenika postavljaju se na motorne builice sa rukohvatima (sl. 11.26,a).
Umesto spiralne burgije (za sadnju vinove loze i slinog sadnog materijala) moe da se postavi
svrdlo (sl. 11.26,b).


a) b)
Sl. 11.26. Motorna builica sa rukohvatom, i spiralnom burgijom (a) ili svrdlom (b)
Kod istog sadnog materijala, rupe mogu da se bue i sa hidraulinom builicom, tzv.
"hidrobura" (sl. 11.27,a). Ovom metom se bue rupe sa vodom pod pritiskom, pre svega, na
obraenom i slegnutom zemljitu. Na vrhu builice obino ima tri bone rupe (prenika 1.5mm) i
jedna eona (prenika 3mm, sl. 11.27,b).
Potreban radni pritisak je oko 40 bar i sa kapacitetom pumpe od 60 l/min vode, mogue je
izbuiti 8 do 12 rupa/min.


MAINE U HORTIKULTURI

144



a) b)
Sl. 11.27. Hidraulina builica rupa
Za buenje pojedinanih rupa veeg prenika, namenjenih za sadnju sadnog materijala sa veim
prenikom korenovog sistema (sadnice ukrasnog, listopadnog i etinarskog drvea, voaka,...)
koriste se spiralne burgije veeg prenika. Ovakve burgije su sa posebnim ramom (sl. 11.28,a), koji
se kai na poluge podiznog sistema traktora. Prenik spiralnih burgija je do 100 cm, a dubina rupe
do 160 cm (sl. 11.28,b).




a) b)
Sl. 11.28. Traktorska spiralna burgija sa ramom
Za sadnju ukrasnog drvea, koriste se razne maine, u vie radnih operacija. Prva operacija
obuhvata formiranje rupe odreenog oblika i dimenzija. Druga operacija obuhvata vaenje sadnice
zajedno sa zemljom, oko korenovog sistema. U treoj operaciji se transportuje sadnica, od mesta
vaenja do mesta buenja rupe. U etvrtoj operaciji, sadnica se odlae u rupu. Takvom
tehnologijom uva se kompaktnost korenovog sistema i zahvaene zemlje oko nje, radi
garantovanja prijema i sadnice velikih dimenzija.
MAINE ZA SADNJU

145

Na slici 11.29 prikazan je radni organ maine za vaenje ukrasnih sadnica, sa luno povijenim
noem. No, okretan sa hidraulinim cilindrom, lunim kretanjem (a), podseca zemljite u velikom
luku oko i ispod korenovog sistema sadnice (b,c) i formira zemljinu masu u obliku izduene
polulopte (d).


a)

b)

c)

d)
Sl. 11.29. Faze vaenja ukrasnog drveta sa zemljom oko korenovog sistema



a) b)
Sl. 11.30. Maine za formiranje rupa, vaenje sadnica, transport i sadnju

MAINE U HORTIKULTURI

146

Izvaena polulopta je takve vstoe da je spremna za transport (sl. 11.30,a) do mesta sadnje.
Pored opisane samohodne maine, koristi se i noena traktorska maina (sl. 11.30,b), sa etiri,
hidrauliki pokretana cilindra, za formiranje rupa u obliku obrnute piramide. Ista maina se koristi
za sve etiri operacije sadnje sadnica.
Literatura
1. Bajkin A. 1994. Mehanizacija u povrtarstvu. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad, 103-148
2. Bajkin A, igmanov P, Somer D. 1996. Sadnja eerne repe. Monografija, Mehanizovana
proizvodnja eerne repe, Institut za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi
Sad, 48-54
3. Bugarin R, Cindri P, Dragojevi P. 2003. Mehanizacija u vinogradarstvu na Oglednom
dobru u Sremskim Karlovcima. Revija agronomska saznanja, 13(6), 24-26
4. evi M, Dimitrijevi Aleksandra. 2003. Tehniki sistemi rasaivanja. Povrtarski glasnik,
2(1), 13-17
5. Keserovi Z, Gvozdenovi D, Grgurevi V, ivanovi M. 1999. Proizvodnja voa na malim
povrinama. Savez uenikih zadruga Srbije, Beograd i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
134-137
6. Ponian J. 2002. Mechanizacia V Zahranictve. Vydala Slovenska polnohospodarska
univerzita v Nitre, Nitra, 75-90
7. www.checchiemagli.com
8. www.hortech.it
9. www.masitaly.com
10. www.selvatici.com
11. www.sfoggia.com
12. E mail: termplin@verat.net