Agens Alanović

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM I NEMAKOM JEZIKU1
MILIVOJ ALANOVI
UDC 811.163.41'37+811.133.1'37+811.112.2'37
Kratak sadraj. Predmet ovoga rada su semantiki i sintaksiki koreferentne strukture kojima se upuuje na entitete sa agentivnom ulogom. Semantiki koreferentne strukture funkcioniu kao jednoreferentne jedinice meu kojima, u sluaju pozicione dislokacije, ne postoji funkcionalna uslovqenost. Sintaksiki koreferentne strukture poivaju na principu negirawa interne semantike koreferencijalnosti. One su obavezno dvoreferentne i ostvaruju iste bazne sintaksike funkcije i iste semantike uloge i na baznom i na povrinskom nivou. Kqune rei: koreferencijalnost, agens, koagens, srpski jezik, francuski jezik, nemaki jezik.
0. Uvod Predmet ove studije su semantiki i sintaksiki koreferentne forme i to one koje ostvaruju semantiku ulogu agensa. Semantiki tip koreferencijalnosti podrazumeva da prema jednom referentu na sintagmatskom planu postoje barem dva jezika znaka. Razlika prema kriterijumu semantike, morfoloke i sintaksike samostalnosti meu leksikim i gramatikim jedinicama nuno se odraava i na sposobnost i nain ostvarivawa koreferentnog odnosa. Sintaksika koreferencijalnost, koja se zasniva na istom principu kao i semantika (Vasi 1998: 78), ne podrazumeva postojawe istog nejezikog entiteta na koji se te dve sintaksike strukture odnose po principu referencije, ve postojawe iste referentne sintaksike funkcije koju na baznom nivou obe sintaksike strukture realizuju, uz istovremeno ostvarivawe i iste semantike uloge. Meutim, na sintagmatskom planu dve sintaksiki koreferentne strukture ne ostvaruju i iste sintaksike funkcije, ve se, po pravilu, samo jedna od wih pojavquje kao primarna (tipina) forma, te ostvaruje subjekatsku funkciju i semantiku ulogu agensa, i to kao tipino formalizovana struktura za taj
1 Ovaj rad predstavqa skraenu verziju magistarskog rada pod naslovom Koreferencijalnost agensa u srpskom, francuskom i nemakom jeziku koji sam odbranio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 12. 5. 2004. godine pred komisijom u sastavu prof. dr Vera Vasi, mentor, prof. dr Duanka Toanac, prof. dr Marina Lien i prof. dr Vladislava Petrovi.
152
MILIVOJ ALANOVI
logiko-semantiki koncept, dok ona druga, netipina, budui funkcionalno-semantiki vezana za primarnu i tipinu formu, ostvaruje hijerarhijski niu funkciju i ulogu koagensa. Istovremeno delovawe principa semantike i sintaksike koreferencijalnosti vezuje se za neke ustaqene i neraskidive strukturno-semantike modele, kao to je kompleksni predikat gde je infinitiv signal koreferencijalnosti sa subjektom (moram poi), emu je konkurentna forma struktura da + imobilni prezent sa elipsom subjekta u komplementizatoru. Neophodno je, dakle, utvrditi na koji nain i pod kojim uslovima semantiki i sintaksiki koreferentne strukture aktualizuju koncept agentivnosti, tj. da li postoji uslovqenost meu tipinim i netipinim agentivnim formama prilikom wihove semantike interpretacije. Pored struktura u srpskom, predmet istraivawa su jo i odgovarajue strukture u francuskom i nemakom jeziku. Iako su ovi jezici tipoloki razliiti u odnosu na srpski, meu wima nema znaajnijih razlika prilikom izraavawa osnovnih semantikih uloga i formalizacije osnovnih sintaksikih funkcija. U analizi je koriten korpusno-modelski metod: korpusni prilikom identifikacije strukturnih obrazaca sintaksiki koreferentnih konstrukcija sa agentivnom i koagentivnom ulogom; a modelski prilikom utvrivawa semantikih podtipova agensa, i identifikacije modela koji su nastali kao rezultat semantike koreferencijalnosti. Kao primarni izvor koriten je roman I. Andria Na Drini uprija, kako u originalu tako i u prevodu na francuski i nemaki jezik, te jednojezini i dvojezini deskriptivni i specijalni renici (v. Izvori). Tipologija agensa 1. Tematski okvir 1.1. Krajwi ciq komparativnih jezikih istraivawa nije samo identifikacija razlika na pojedinim jezikim nivoima meu tipoloki razliitim jezicima (kontrastirawe), ve praewe logike jezikoga razvoja za svaki jezik ponaosob ili neku jeziku skupinu u celini, ime ovakva istraivawa mogu doprineti razvoju lingvistike tipologije. Stoga, nekada nepremostive i uvek isticane strukturne razlike nisu jedine u sreditu lingvistikih istraivawa, ve semantiko-logike univerzalije optejezikoga razvoja, kao temeqne i latentne kategorije jezikog funkcionisawa uopte ija formalizacija varira od jezika do jezika. S druge strane, pojedine diferencijalne osobine meu jezicima, ponekad vrlo specifine, treba posmatrati u svetlu razvoja datog jezika, to ponekad moe biti dragocena pomo u reavawu semantikih nepodudarnosti i razliitosti izmeu dva jezika,
TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM
153
uslovqenih drugaijom formalizacijom konceptualno-semantikih fenomena. Stoga je, ini se, pitawe strukturnog pluralizma od sekundarnog znaaja u odnosu na konceptualno-semantiko jedinstvo, barem kada je re o analizi osnovnih kognitivnih kategorija. 1.2. Osnovne semantike kategorije nemogue je posmatrati izvan strukturnih obrazaca u kojima se javquju i funkcija koje ostvaruju, te analiza moe biti usmerena u dva pravca: od semantike kategorije ka formi, i obratno, od forme ka kategorijalnom znaewu. U komparativnim jezikim istraivawima mogue je primeniti i jedan i drugi pristup.2 Prvi pristup, od znaewa ka formi, usmeren je na traewe odgovora kako se isti sadraj poruke i ista namera govornika izraavaju u razliitim jezicima, bez obzira na wihovu tipoloku slinost ili razliitost; iako moe voditi istom odgovoru, drugi, pak, pristup usmeren je na ispitivawe slinosti/razlika meu jezicima. U prvom sluaju moe se postaviti pitawe kako razliiti jezici gramatiki, leksiki, intonacijski izraavaju razliku izmeu dva vrioca radwe, meu kojima postoji odnos motivator motivisani, na primer; u drugom sluaju moe se, pogotovo kad se uporeuju srodni jezici, postaviti pitawe da li se i u ruskom jeziku, na primer, moe dativom izrei tzv. logiki subjekat u impersonalnoj modalnoj reenici. U ovoj studiji polazimo, stoga, od konceptualno-semantikih kategorija kao istih ili univerzalnih, odnosno od kategorije agensa i daqe preko pragmatike ka sintaksi i formi kojom se on izraava. 2. Subjekat i agens 2.1. Odnos subjekat agens moe se shvatiti kao odnos izmeu forme i sadrine. Ustanovqavawe odnosa izmeu leksike semantike i kognitivnog koncepta agentivnosti bitan je preduslov da logiki subjekat bude shvaen kao vrilac radwe imenovane predikatom. Naime, ovaj odnos treba posmatrati u svetlu logiko-semantikih predispozicija pojedinih reeninih konstituenata, a ne iskquivo na osnovu formalnih kriterijuma. 2.2. Subjekat je svojim upravqakim" odnosom prema predikatu predodreen za agentivnu funkciju jer imenuje ono to lei u osnovi reenice3 (Katii 1968: 79). Stoga je subjekat uvek u nezavisnoj padenoj formi, tj. u nominativu (u jezicima sa sintetikom deklinacijom), a u jezicima bez fleksije istovremeno i jedinoj, ali slobodnoj. Upravo preverbalna pozicija slobodne imenike fraze daje joj status subjekta (Toanac-Milivojev 1989: 13), u francuskom i nemakom jeziku, na primer, gde se samo pod odreenim restriktivnim okolnostima od2 Termin komparativno istraivawe, koji se obino upotrebqava za dijahrona istraivawa, ini se podesnijim od termina kontrastivna istraivawa jer ne implicira nuno identifikovawe razlika, ve i slinosti meu jezicima. 3 Kurzivom e biti ispisani oni delovi teksta koji su u izvornom obliku preuzeti od autora na kog se napomenom u zagradi upuuje.
154
MILIVOJ ALANOVI
stupa od ustaqenog redosleda reeninih konstituenata: Subj + Pred + Obj.4 Fiksirani red rei karakteristian je pre svega za jezike sa oslabqenom fleksijom (vie za francuski nego za nemaki). Pojedine definicije subjekta poivaju na obaveznosti kongruencije predikata sa subjektom (Engel 1986: 951) i, u nekim jezicima, obaveznom reeninom poretku u idealnim, kanonikim reeninim strukturama. Gramatiki subjekat se obino identifikuje i sa tematskim subjektom, mada je takva podudarnost sasvim neobavezna. Subjekat se moe smatrati, dakle, polaznom takom nekog iskaza, zahvaqujui emu i ostvaruje upravqaki odnos prema predikatu (Bchade 1986: 95). 2.3. Mihailo Stevanovi (Stevanovi 1976: 23) subjekat definie kao jezgro reenice, wen osnovni deo, od kog zavise svi ostali reenini lanovi. Subjekat imenuje vrioca radwe, nosioca stawa ili osobine koja mu se pripisuje predikatom. Dva posledwa stava prethodne definicije (nosilac stawa i osobine), iako implicitno, sutinski ograniavaju agentivnu sposobnost subjekta. Meutim, Stevanovi i predikat smatra takoe glavnim lanom reenice bez kog ona i ne moe formalno postojati, to je formalno-jezika kontradiktornost, ali ne i logika. Naime, subjekat i predikat imenuju dve komplementarne komponente nekog dogaaja, ako se on shvati kao momenat aktualizacije neke radwe ili stawa i neijeg angamana u woj ije su bitne odlike i sam kontekst u koji se radwa smeta. S jedne strane, vrilac radwe je ili samo pojam na koji se radwa odnosi (ili o kom referie), koji moe biti weno ishodite ili i uzrok, a s druge, predikat je deo reenice kojim je imenovana sama radwa ili neije stawe, tako da koncept agentivnosti namee potrebu da se za svaku radwu ili stawe imenuje neko ili neto to u woj uestvuje svesno ili nesvesno, namerno ili sluajno. 2.4. Kada se radi o prirodnim pojavama, esto je teko imenovati vrioca radwe. U takvim se sluajevima u nekim jezicima u funkciji gramatikog subjekta javqa nereferencijalno upotrebqena leksema (obino lina zamenica 3. l. jd. sredweg roda, ako ga razlikuju).
(1) Pada kia. Pada sneg. Il pleut. Il neige. Es regnet. Es schneit. Es hagelt.
Reenina struktura francuskog i nemakog jezika, kao to se vidi, poiva na obaveznosti leksikalizacije gramatikoga subjekta reenice, uz wegovu desemantizaciju i ukidawe sintaksike ili konceptualne koreferencijalnosti s nekom imenicom. S obzirom na to da se u srpskom jeziku gramatiki subjekat ne mora leksikalizovati (tzv. skriveni subjekat (Katii 1986: 72)), dok se bez
4 U nemakom jeziku od uobiajenog reda rei odstupa se u sluaju kada je u inicijalnoj reeninoj poziciji nesubjekatski topik: Tp (Adv/ Obj) + Pred + Subj (Heute esse ich nichts; Ihn frage ich das nicht). U zavisnoj reenici redovan red rei je Subj + Obj + Pred (Ich wei, da er sie liebt).
155
predikata moe formirati samo komunikativna reenica, jasno je da je jedino predikat obavezni reenini konstituent. U sluajevima kada se u poziciji subjekta nae neka indeklinabilna re, infinitiv ili itava reenica, odnosno, ako je subjekat atipian, relacija sa predikatom predstavqa tipino gramatiku vezu i to uspostavqenu semantiki neutralnom formom, u treem licu singulara nulta kongruencija (Kojen 1981: 62).
(2) itati je neophodno. Faire du sport est bon pour la sant. Lesen ist interessant.
Ponekad predikat svoj konani morfoloki oblik dobija na osnovu optije odredbe kategorizacije u predikativnoj funkciji (tri je bio deklinabilan broj), to upuuje na to da je veza izmeu subjekta i predikata utemeqena na formalnom, sintaksikom kriterijumu koji ne podrazumeva nuno aktivirawe agentivnosti kao osnovne (prototipine) semantike komponente subjekta. U sluaju idealne (kanonike) aktivne reenine strukture, gde je u poziciji subjekta imenica, a u funkciji predikata punoznani glagol akcione semantike (Marko peva; Pierre chante; Hans singt), moe se oekivati poklapawe agensa i gramatikog subjekta. U pasivnoj reenici takva mogunost je iskquena, a gramatikalizacija agensa je, po pravilu, fakultativna. U sluajevima kada poziciju subjekta zauzima nereferencijalno upotrebqena, tj. semantiki isprawena lina zamenica, informacija o agensu se redovno uvodi nekom statusno niom formom (Il me faut travailler; Es geht mir gut), te se u ovakvim primerima govori o logikom subjektu (agensu). Mada se esto ovi pojmovi izjednaavaju, oni su u pravom smislu rei forma i sadrina istog fenomena. Naime, kada je re o logikom subjektu, radi se o jezikom izrazu kao delu reenine strukture van gramatikog subjekta (Lyons 1977: 125) kojim se imenuje vrilac radwe ili nosilac neke osobine ili stawa, to, predstavqajui ishodite koncepta dogaajnosti, predstavqa i agens. Agens je, dakle, pojam ija se uloga u odnosu na radwu manifestuje kao aktivnost inicirawa. 2.5. Sa stanovita pragmatike subjekat predstavqa jezgro komunikativne reenice (Katii 1968: 81), tj. wen sadrinski i informativno neispustivi deo, esto nepodudaran sa gramatikim i logikim subjektom. Tako na pitawe: Kada putuje? odgovaramo: Sutra, to je u stvari tematski subjekat. Razume se, podudarnost gramatikog, logikog i tematskog subjekta nije nemogua: Ko radi test? Ja. Iako primarno sintaksika kategorija, subjekat se moe i mora definisati i semantiki i to kao deo iskaza, eksplicirani ili neeksplicirani, kojim se imenuje voqni ili nevoqni uesnik u nekom dogaaju o kom referie glagol u slubi predikata, sa wim kongruentan semantiki i/ili gramatiki. Odnosno, definicija koja bi iskquila formalno-strukturnu komponentu ne bi bila operativna, a ona koja bi zanemarila semantiku komponentu potencijalne agentivnosti grama-
156
MILIVOJ ALANOVI
tikog subjekta ne bi bila potpuna budui da se informacija o stvarnom vriocu radwe moe nalaziti van pojma koji lei u osnovi subjekatskog argumenta. Pri tome se mora imati u vidu da je semantika predispozicija subjekta za agentivne uloge ograniena leksikom semantikom. Na osnovu formalno-strukturnog kriterijuma za odnos subjekta i agensa moe se utvrditi sledee:
a) SubjN
Nom (iv/+/)
+ Predact.,
pers.[1]
Subj = Ag
u prostoj personalnoj aktivnoj reenici s jednovalentnim glagolom u funkciji predikata subjekat je agens ako je reprezentovan imenicom s obelejem ivo /+/ ili woj koreferentom zamenicom (Umro kraq; Le roi est mort; Der Knig ist gestorben); b) SubjN-Pron + Predact.,
pers.[2]
+ AgNome
(iv/+/)
Subj Ag
ako je u poziciji subjekta (ne)referencijalno upotrebqena zamenica uz dvovalentne glagole, agens je po pravilu u nekoj hijerarhijski nioj formi (To mi izgleda beskorisno; Cela me semble inutile; Das scheint mir nutzlos zu sein), a subjekat se, s obzirom na postojawe samo formalne veze s predikatom, moe smatrati kanonikim (Mieska-Tomi 1982: 221); v) SubjN
Nom (iv/+/)
+ Predact.,
pers., refl. [1]
Subj = Ag
ako je u funkciji predikata refleksivni punoznani glagol, subjekat je po pravilu agens (Perem se; Je me lave; Ich wasche mich); g) semikopulativni glagoli uvode neagentivni gramatiki subjekat (On mi se ini potenim),5 pri emu morfema se referie samo o nemogunosti kombinacije predikata sa objektom (Ivi 19611962: 141); d) delovi tela ne mogu biti agentivno interpretirani ako se kontekstualno aktualizuje wihov odnosa prema posesoru (Boli me glava; Jai mal la tte; La tte lui tourne; Mein Kopf tut weh); ) subjekat pasivne reenice ne moe se interpretirati kao vrilac radwe (On je uhvaen; Il est attrap; Er ist gefangen worden); e) uee u izvrewu radwe moe uzeti vei broj uesnika, to se moe formalizovati pluralizacijom subjekta i predikata (Pera i Ana putuju; Pierre et Marie voyagent; Peter und Maria reisen) ili uvoewem koagentivnih formi (Pera putuje sa Anom; Pierre voyage avec Marie; Peter reist mit Maria), to pojmu u hijerarhijski nioj formi ne uskrauje mogunost agentivne interpretacije; ) pojmovi sa obelejem ivo /+/ lake ostvaruju agentivnost koja je i vieg stepena nego kod pojmova sa obelejem ivo //;
5 Odgovarajui francuski i nemaki glagoli prema initi se na poziciji subjekta imaju referencijalno ili nereferencijalno upotrebqenu leksiku jedinicu i nisu refleksivni: Il me semble que; Elle semble perdue; Es scheint mir, als ob
157
z) pojmovi sa obelejem ivo // metonimijskom modifikacijom znaewa mogu biti interpretirani kao agens, te istupiti umesto stvarnog vrioca (Ceo grad pria o tome; Toute la ville en parle; Die ganze Stadt spricht darber); i) u impersonalnim i impersonalnim modalnim reenicama agens je, ako je uopte ekspliciran, u zavisnoj padenoj formi (Grmi; Treba mi posao; Il pleut; Il me faut travailler; Es regnet; Es geht mir gut);
Interpretacija agentivnosti samog gramatikog subjekta zavisi od oba jezgrena reenina konstituenta od glagola koji je u slubi predikata i od agentivnog potencijala lekseme u slubi subjekta. 3. Definicija agensa 3.1. Najoptija definicija agensa polazi od toga da je on vrilac radwe, odnosno, pojam kome se vrewe radwe pripisuje (Ivi 1963: 23). Ovako koncipirana definicija polazi od idealne logiko-semantike organizacije reenice u kojoj su imenovani protagonisti neke svesno preduzete aktivnosti kao i sama ta aktivnost. Postavqa se pitawe da li su sve radwe inicirane nekim spoqawim pokretaem ili pokretaima i da li oni svoje agentivne uloge ostvaruju na istovetan nain. Budui da se u reeninom kontekstu radwe prevashodno imenuju glagolima, mnoga semantika ograniewa zavise upravo od glagolske semantike. Naime, glagol ima najmawe dve semantike komponente od tri mogue, a to su dinamika (skakati), relacija (voleti) i statika (leati) koje ine semantiku leguru koju B. Toovi naziva direstat (Toovi 2002: 211). U zavisnosti od konkretne kombinacije ovih semantikih obeleja, kao i od toga koje je od wih dominantno, zavisi i glagolsko znaewe. 3.2. Neke preduzete radwe su uvek interiorizovane, tj. i wihov poetak i kraj odvijaju se kao kognitivno-afektivni proces ili stawe iji se uzrok vezuje najee, ali ne i obavezno, za pojam van samog agensa. Takve radwe, uglavnom, proizvode posledice samo na onome kome su i pripisane, i to na nivou promene stawa ili raspoloewa. tavie, esto se ne mogu ni kontrolisati, a ponekad su i van domaaja svesti, to ne znai da nisu perceptibilne (boleti, crveneti, osedeti; plir, rougir; bla werden, erblassen). 3.3. Prototipine agentivne radwe su one u kojima agens pokree radwu usmerenu ka drugim uesnicima, obino semantiki percipiranim kao pacijens ili recipijens, ili ka sebi, s namerom da neto uini, odnosno izmeni. Agens i pacijens mogu biti i identini, ali je tada radwa, imenovana refleksivnim glagolom, uvek eksteriorizovana, ulno verifikabilna i deo je svesne i voqne aktivnosti. U sluajevima intranzitivne agentivnosti formalizovane glagolom kretawa, radwa nije usmerena prema pacijensu niti su agens i pacijens identini, ve se modifikacija oituje u promeni agensovog mesta u prostoru.
158
MILIVOJ ALANOVI
3.4. Izvesna skupina kauzativno-manipulativnih glagola (naterati; forcer, obliger; zwingen)6 ne odrie agentivno delovawe pacijensu, ve naprotiv, nuno implicira na sintaksikom planu objekatsku klauzu u kojoj je pacijens superordinirane klauze agens (Batisti 1978: 76). U ovom sluaju jedan uesnik u dogaaju preuzima ulogu inicijatora, a drugi je efektivno sprovodi od poetka do kraja. U sutini, radi se o najmawe dva uesnika, statusno razliita, koji su angaovani na ostvarewu jednog ciqa razliitim postupcima i u razliitim fazama. 3.5. Da bi se definicijom obuhvatile sve semantiko-logike kategorije agentivnosti, agens treba shvatiti kao vrioca radwe bez obzira na to da li je on samo pokree (inicira) ili je efektivno sprovodi do kraja, kao i to da li je on voqno angaovan u woj ili nije. Agens se, dakle, moe ostvariti kao realizator kompletne radwe, i pri tome je i inicijator i sprovodnik i finalizator, ili kao realizator neke faze radwe, i tada je wen inicijator ili finalizator. 3.6. Agens je semantika kategorija koja se leksikalizuje i gramatikalizuje u zavisnosti od wegove sposobnosti da realizuje neku radwu, ili od naina na koji se u wu ukquuje, usled ega i ne postoji specifina, jedinstvena sintaksika forma kojom se uvodi. Retematizacijom iskaza agens u netipinoj formi redovno se prevodi u agens u tipinoj formi, tj. u nominativ, i na taj nain gramatiki subjekat postaje istovremeno presek agensa i topika (Comrie 1981: 107). Agentivnost kao fenomen nadrasta sam agens jer se, na primer, uloga faznog realizatora moe dodeliti i recipijensu, pa ak i pacijensu, naroito u sluaju koordinirane (simetrine) agentivnosti. Agentivnost se vezuje za imenice kao autosemantine leksike jedinice sa funkcijom nominacije, a za druge vrste rei samo po izuzetku, i to posredno, kao supstituente imenica. Vano pitawe jeste i to da li u svakoj reenici agens mora biti identifikovan ili ne mora. Gledano iz reenine perspektive to zavisi od glagolske lekseme u funkciji predikata i tipa samog predikata (Ivi 1968: 7), tj. od toga da li se glagolom imenuje radwa ili samo konstatuje neije stawe. Sa komunikativnog aspekta, pitawe je i da li se on moe ili eli imenovati i identifikovati, i pod kojim uslovima. Analogno impersonalnim reenicama, u kojima je predikat u neutralnom obliku, lien kongruentne sposobnosti, postoje i bezagentne reenice, tj. reenice u kojima se nijednim od reeninih konstituenata ne upuuje na neiju agentivnu ulogu. To moe znaiti da on i ne postoji, ili je iz nekog razloga wegovo imenovawe izostalo. Tipian primer za bezagentne reenice su reenice u kojima se referie o atmosferskim pojavama (Ivi 1960: 53).7 Mada se u wih mo6 U francuskom jeziku je izrazito produktivna kauzativna konstrukcija s glagolom faire + infinitif: Les enfants entrent > Il fait entrer les enfants. 7 Zamenica es kao formalno-gramatiki subjekat u nemakoj impersonalnoj reenici ne stoji ni sa jednim elementom u paradigmatskoj vezi (Engel 1986: 951). To je nefo-
159
e uvesti gramatiki subjekat, wima se imenuje sam dogaaj, a ne neko ili neto to bi moglo biti ukqueno u wega. Slino ovome, impersonalne reenice sa znaewem psihofizikih stawa ili fiziolokih pojava (Muka mi je; Lepo mi je; Il me plat d'tre ici; Es gefllt mir hier) referiu o agensu kao o nevoqnom i neaktivnom uesniku u radwi (Ivi 1963: 23), te upuuju samo na wegov odnos prema nastalim okolnostima.8 Ovim strukturama se iskaz strukturira kao objektivizacija subjektivne tvrdwe (Ovde je lepo). Pojedinim strukturama upuuje se na neodreenog pojedinca ili mnotvo kao nekonkretizovanog ili uoptenog vrioca radwe (Ivi 19621963: 93). U francuskom i nemakom jeziku u tom sluaju postoje neodreene zamenice koje zauzimaju subjekatsku poziciju, dok se u srpskom kao ekvivalent pojavquje impersonalna reenica sa morfemom se (On dit quil vient; Man sagt, da er kommt; Pria se da dolazi). U navedenim primerima informacija o agensu je uvek bila van teme reenice, a retematizacija se postie zamenom enklitikih zamenikih oblika punim oblicima, ili restrukturirawem reenice na subjekatsko-predikatsku formu (Meni se spava; Idem da spavam; Jaime cette rgion; Ich liebe es hier zu sein). Pasivna reenica je prototipina struktura sa detopikalizovanim agensom. U sluaju analitikog pasiva u srpskom jeziku agentivna formalizacija se postie ili predlokim genitivom (od + G) ili slobodnim instrumentalom9 koji uglavnom ima pluralsku interpretaciju. U francuskom jeziku u pasivnoj reenici agens je uveden konstrukcijom de/par + Nom, a u nemakom von + D. S druge strane, u sluaju pasiva sa morfemom se izostavqawe agentivne forme je pravilo (Ovde se prodaju kokice), mada postoje potvrde i za suprotno (Ovde se iznose lane informacije o meni od onih uesnika koji su u tu aferu duboko umeani). Kada je re o aktivnim reeninim formama sa pasivnom interpretacijom, agens se redovno izostavqa (Ovde pie da je zabrawen ulaz). 3.7. itav niz subjekatsko-predikatskih reenica onemoguava interpretaciju subjekta kao agensa jer on ne predstavqa inicijatora radwe ili uesnika u nekoj wenoj razvojnoj fazi. Samo po izuzetku o subjektu-agensu referie se kopulativnim predikatima (On je na fakultetu; Il est la facult (il y travaille); Er ist an der Uni), kao i glagolima tipa imati, nalaziti se, leati, appartenir, gehren i dr., koji samo pod specifinim okolnostima upuuju na svesnog, kontroliueg vrioca. Ako je u funkciji leksikog dela prediriki element (Platzhalter, nicht-pforisches es) jer je neophodno samo popuniti predwe, subjekatsko poqe (Zifonun 1997: 1082). 8 U francuskoj gramatikoj teoriji (Bchade 1986: 99) lina zamenica treeg lica singulara mukog roda il (ali i a, ce i cela) ima u impersonalnoj reenici status gramatikog subjekta (sujet apparent), a zavisna padena forma neke referencijalno upotrebqene line zamenice u takvoj reenici ima status logikog subjekta (sujet rel). 9 Konstrukcija po + L u pasivnim, ali i u aktivnim reeninim strukturama moe realizovati proagentivnu funkciju (Vasi 1996: 100): Poslao je pismo po bratu. Informacija o agensu moe biti sadrana i u konstrukciji u + L: U tim dramama se vide wegove ideje (Batisti 1967: 30).
160
MILIVOJ ALANOVI
kata imenica za obeleavawe pripadnika neke profesionalne delatnosti, subjekat je mogue interpretirati kao agens uz redovnu temporalnu dezaktualizaciju (Marko je profesor matematike). Faznim glagolima ne ograniava se mogunost da se preuzeta radwa sprovede do kraja, u sluaju inicijalno faznih ili razvojno faznih glagola (poeti, nastaviti; commencer, continuer; beginnen, weitermachen).10 I u ovom sluaju agentivni potencijal lako ostvaruju pojmovi s obelejem ivo /+/ i instrument /+/. ivim biima se lako pripisuje agentivnost, jer ona wom raspolau kao sposobnou zato to imaju svest o ueu u nekom dogaaju, odnosno, nameru da radwu pokrenu i ostvare. Istina, mogue su i drugaije okolnosti (Ovom izjavom ga je ponizio; Il la humili par cette parole; Mit dieser Rede hat er mich gedemtigt). Qudi mogu da deluju svesno i nesvesno, namerno i sluajno, da kontroliu razvoj radwe. Instrumenti ne deluju ni svesno ni namerno, te time i ne kontroliu radwu na nain kako to ini ovek. Kontrola se u ovom sluaju odnosi samo na mogunost da se radwa na predvien nain sprovede. 3.8. T. Givon (Givn 1990: 521) smatra da se prototipina agentivnost manifestuje stepenom kontrole, izbora i nezavisnog delovawa. Tako se, na primer, uz kauzativno-manipulativne glagole agentivnost smawuje padom mogunosti da se ova tri parametra ostvare. U sluaju aktivne uloge pacijensa, kada prua otpor agensu, prema wemu ostvarewe radwe zavisi: a) od jaine namere i kontrole agensa; b) od stepena direktnog kontakta izmeu agensa i pacijensa; v) od stepena otpora koji prua manipulisani. tavie, kada je re o prototipinim tranzitivnim glagolima (Givn 1990: 565), wima se uvodi voqni, inicirajui, aktivni agens, onaj koji kontrolie dogaaj. Upravo fenomen odgovornosti spaja oveka kao svesnog inicijatora radwe i instrument kao orue od koga zavisi kvalitet preduzete radwe. Niz agens mo instrument pacijens predstavqa kontinuum kontrole (Comrie 1981: 59) u kom ona progresivno opada od agensa ka pacijensu. Ona opada idui od pojmova s obelejem ivo /+/ ka onima sa ivo //. Kontrola predstavqa izraz tewe agensa da se sprovede ili pokrene radwa uz wegovu saglasnost o nainu i ciqu realizacije. Agentivnost je u nekim okolnostima tipina i za recipijens i za pacijens. U primeru Dobio sam pismo kontrola se tie mogunosti da se pismo odbije. U principu se smatra da je agentivnost vea kod recipijensa nego kod pacijensa, to se najboqe oituje u glagolima davawa i govorewa gde je recipijens u odnosu na pacijens znatno aktivniji. Izuzetak je konstrukcija u kojoj je objekatska klauza komplementizator tranzitivnom glagolu percepcije i determinator agentivnog objekta. U tom
10 Poetna i zavrna faza radwe inchoativa i terminativa mogu se izraziti i perifrastinim predikatskim jedinicama u iji sastav ulazi sinsemantiki glagol i nominalizovani izraz (Topoliwska 1982: 37). U francuskom i nemakom jeziku u perifrastine predikatske izraze najee ulaze glagoli faire, avoir, tre, se mettre, machen, tun i sl.
161
sluaju je pacijens radwe upravnog predikata istovremeno agens radwe koju izraava predikat objektske klauze. Takve strukture redovno imaju dva agensa i najmawe jedan pacijens (ujem Anu kako peva; Gledam Marka kako kosi travu; J'entends le train siffler; Ich hre ihn kommen). Samo glagoli akcione semantike otvaraju mesto za aktivan, inicirajui agens. I kopulativni glagoli otvaraju mesto za subjekat-agens ako se, u zavisnosti od lekseme u predikativnoj funkciji, kao konkurentna forma takvom predikatu moe pojaviti prost predikat sa punoznanim glagolom.
(3) Da li je Pera na stanici? (Pera putuje /nekoga eka /radi) Jeste.
Ponekad se, dakle, referie samo o prostornim relacijama meu uesnicima u radwi, ali ne i o wihovim konkretnim ulogama i zadacima, tj. ne imenuje se radwa, ve se o woj referie na osnovu nekog oekivanog rasporeda ija interpretacija zavisi samo od obavetenosti sagovornika. Problem tipologije agensa vezan je za neka naelna pitawa koja su se i u dosadawoj analizi nametala. Tipologija je uslovqena polaznom osnovom u analizi, tj. ta uopte moe imati ulogu agensa. Jasno je da najveu prohodnost u ovom smislu imaju pojmovi s obelejem ivo /+/, dok oni drugi nailaze na niz ograniewa. S tim u vezi je i pitawe mogunosti da i neivi pojmovi, kao to su instrumenti, preuzmu pod odreenim okolnostima ulogu agensa.11 Neke definicije u tradicionalnim gramatikama, ali i u onim novijim (Charaudeau 1992: 381), neivim pojmovima eksplicitno odriu agentivnost. Jo je Filmor (Fillmore 1968: 24) pokuao da formulie dubinske padee koji identifikuju semantike odnose izmeu glagola i wegovih argumenata, tako je agentiv pade ivog bia koje se shvata kao pokreta radwe, dok je instrumental pade neive sile ili predmeta koji uestvuju kao orue ili uzrok u akciji ili stawu koje glagol identifikuje. S druge strane, Komri (Comrie 1981: 58) ne negira mogunost da se i neivi pojmovi promoviu kao agensi, a posebno kada nesvesni i neivi inicijator radwe nije instrument (Vetar je otvorio vrata). Prototipini instrumenti mogu biti odgovorni za kvalitet sprovedene radwe, a kada se metonimijskom zamenom sa onim ko ih koristi pojave kao subjekat reenice, tada se mogu interpretirati kao agens (Ivi 2002: 56). Metonimijskom zamenom odnosa karakteristina osobina nosilac osobine, moemo neke apstraktne pojmove agentivno tumaiti (Pravda ne postoji; La justice n'existe pas; Die Gerechtigkeit gibt es nicht). Pod neto izmewenim uslovima i predmeti koji nisu prototipina orua mogu imati
11 Po Muhinovoj sistematizaciji sintaksema (Muhin 1999: 76), pored onih koje su rezervisane za oveka kao agentivna akciona i agentivna stativna i kvalitativna, postoje i one koje se odnose samo na predmete instrumentna agentivna sintaksema. Slino i G. A. Zolotova (Zolotova 2001: 133) pored agensa radwe (subekt destvi), uvodi i agens stawa (subekt sostoni): Dete spava; kvalitativni agens (kvalitativn subekt): On je dobar; kvantitativni agens (kvantitativn subekt): Bilo ih je etvoro i sl.
162
MILIVOJ ALANOVI
agentivnu interpretaciju. Naime, za orua je bitan kvalitet neke predodreene radwe, dok je u ovom sluaju neki novi kvalitet nastao u posve neoekivanim okolnostima, u akcidentnim situacijama (Drvo ga je povredilo),12 u kojima se ne moe imenovati neposredni uzronik ili pokreta (inicijator). Problem posve drugaije prirode predstavqa pitawe autorstva, tj. da li se jednoj radwi moe i mora pripisati samo jedan vrilac. Druga dimenzija jeste i problem razvoja preduzete aktivnosti, tj. da li inicijator preduzetu radwu mora i sam zavriti. itav niz glagolskih leksema svojim semantikim potencijalom zahteva uvoewe i drugih aktera i to s partnerskom ulogom (igrati se, venati se, svaati se; se disputer; sich streiten) iji je doprinos, mawe-vie, isti. Nasuprot ovome, koncept koordinirane agentivnosti ne podrazumeva samo simultano delovawe, ve i sukcesivno, to predstavqa zajedniki, koordinirani poduhvat u izvrewu neke akcije, koji se moe predstaviti i kao lanac odgovornosti koju dele agens-inicijator s kontrolnom funkcijom i efektivni-stimulisani agens (Pera je naterao Marka da se preda). Velik broj radwi moe se interpretirati kao kretawe meu akterima koji su u nekom odnosu (Dowty 1991: 572). Meutim, koncept kretawa se ipak mora shvatiti kao modifikacija, tj. sposobnost da doe do nekih promena i da se one uzrokuju i kontroliu (Schlesinger 1995: 49). Kruz smatra (Cruse 1973: 18) da je agentivnost ulagawe sopstvene energije da bi se ostvarila radwa imenovana predikatom. 4. Principi agentivne tipologije i stepen agentivnosti Tipologija agensa poiva na razliitim ulogama pojedinih uesnika pri ostvarivawu radwe, gledano iz perspektive reeninog predikata i leksikog znaewa glagolske lekseme u toj funkciji. Hijerarhizacija uesnika u dogaajnom aktu moe se sprovesti s obzirom na najmawe tri razliite reenine perspektive. Prva podela se moe sprovesti prema logiko-semantikom nivou svake radwe, tj. uesnik na osnovu svog angamana na sprovoewu radwe ostvaruje agentivni potencijal u razliitom stepenu, te je i wegova odgovornost za wenu realizaciju tome adekvatna, tj. proporcionalna. Stepen agentivnosti opada sa veom udaqenou od prototipa (Franois Brochard 1994: 29), odnosno idui od agensa ka pacijensu (Rauh 1994: 52). 4.1. Agens se moe percipirati najpre kao efektor, to znai da on svojim svesnim ili nesvesnim, namernim ili nenamernim delovawem dovodi do promene koja se moe interpretirati kao rezultativna ili zavrena.13 Na ovaj nain se preduzeta radwa sprovodi od poetka
12 U francuskom i nemakom jeziku u ovom sluaju se esto upotrebqavaju i pasivne konstrukcije kojima se detopikalizuje agens a topikalizuje pacijens: Il est bless par un arbre; Er ist von einem gefallenen Baum verletzt worden. 13 Ovim terminom M. Ivi imenuje tip aktivnog uzroka koji dovodi do promene neijeg fiziolokog stawa (Ivi 1954: 188). M. Kovaevi (Kovaevi 1988: 94) ovaj ter-
163
do kraja, tj. u jednom licu i jednom dogaajnom aktu objediwene su uloge inicijatora i realizatora (sprovodnika). Ovako shvaeno agentivno delovawe predstavqa tipinu formu i sutinski izraz slobodnoga delovawa, tj. agentivnost u najviem stepenu (Marko je pojeo sir). 4.2. Za razliku od efektora koji, u izvornom smislu rei, kontrolie tok radwe do wenog okonawa, inicijator (motivator) je fazni realizator, tj. wegova uloga je okonana pokretawem neke aktivnosti koju efektivno sprovodi drugi uesnik zajednikoga poduhvata.14 U sluajevima kada je radwa prouzrokovana nenamerno, ne moe se govoriti o zajednikom poduhvatu, ve o kauzaciji koja je samo jedan od naina inicirawa radwe. Inicijator u uem smislu kontrolie samo pripremni deo radwe, tj. odgovoran je samo za wen poetak kada se, po pravilu, wegova zona odgovornosti i okonava (On mu je savetovao to). U izvesnim sluajevima inicijator kontrolie itav tok radwe ukquujui tu i kvalitet postignutog rezultata (posebno u sluajevima wegovog manipulativnog delovawa). 4.3. Drugi fazni realizator je realizator radwe ija je sloboda izbora veoma redukovana. U sluaju motivacije ostavqen mu je prostor za izraavawe prava na sopstveni izbor, dok je u sluaju manipulacije takva mogunost samo prividna. Moe se, dakle, zakquiti da sprovodnik odgovornost deli sa inicijatorom, to i jednom i drugom onemoguava da ostvare agentivnost u najviem stepenu. 4.4. Najnii stepen agentivnosti ostvaruje receptor (exprient (Lazard 1994: 64)), tj. pojam koji je zahvaen nekim unutrawim zbivawem koje moe biti inicirano spoqa. Ovakva agentivnost bitno smawuje mogunost kontrole, te time i odgovornosti. Ovaj agentivni tip je po ogranienom dometu kontrole i odgovornosti veoma blizak ulozi recipijensa. Receptor pokriva niz sluajeva ulnih senzacija prouzrokovanih spoqa, to, ipak, prevazilazi ulogu recipijensa kao destinatora. 4.5. U logiko-semantikim okvirima moe se govoriti i o zavisnom (uslovqenom) agensu i to u sluajevima kada se neka radwa pripisuje predmetima. O zavisnosti se moe govoriti iz najmawe dve perspektive. 4.5.1. Prva perspektiva tie se onoga ko upravqa nekim sredstvom ili predmetom koji, tako, od wega zavisi. Ta zavisnost se oituje u vezanosti korisnika i samog orua ija agentivnost proizilazi iz agentivnosti onoga ko ga koristi, a ne i obrnuto. 4.5.2. Druga perspektiva tie se situacije kada se agentivni potencijal predmeta razvija pod izrazito restriktivnim okolnostima, koje oni ne stvaraju niti omoguavaju (Lampa je zapalila zavesu).
min koristi za subtip uzroka koji imenuje nevoqne akcije koje uzrokuju nekontrolisana stawa u istom ili drugom licu kao krajwi efekat. 14 M. Kovaevi (Kovaevi 1988: 123) naziva motivom odnos uzroka i posledice meu radwama koje su rezultat voqe.
164
MILIVOJ ALANOVI
5. Tipologija agensa Konstante karakteristine za pojmovno konstituisawe agensa kao logike, konceptualne kategorije su kretawe ili uzrokovawe promene, namerno i odgovorno pokretawe i ostvarewe preduzete akcije, kao i mogunost slobodnoga izbora. Ponekad se sve navedene konstante i aktiviraju pri preduzimawu neke aktivnosti, mada je mogue da samo jedna od wih omogui pojmu da se interpretira kao agens. O kom stepenu agentivnosti je re, zavisi od broja aktiviranih u odnosu na ukupan broj agentivnih konstanti, na osnovu ega se i moe napraviti sistematizacija.15 Ova sistematizacija podrazumeva, s jedne strane, uvaavawe leksikog znaewa lekseme, a s druge, sposobnost vrioca radwe da do we uopte i doe.
5.1. Efektivni agens Efektivni agens ostvaruje se najee uz punoznane glagole akcione semantike, i to kao usmeravawe radwe van wenog pokretaa (ishodinog mesta). Ovi glagoli su po pravilu tranzitivni, to znai da zahtevaju i objekatsku dopunu sa semantikom ulogom pacijensa ili recipijensa (dati neto nekome, rei neto nekome, udariti nekoga; battre qqn; schlagen jmdn). Sluajevi kada su uloge agensa i pacijensa objediwene, predstavqaju zavren ciklus preduzete radwe i to u wenoj ishodinoj taki, ali s novonastalim rezultatom (eqati se, brijati se; se raser; sich rasieren). Glagoli kretawa, iako ne zahtevaju sintaksiki objekat, imenuju radwu koja predstavqa eksteriorizovani poduhvat s modifikatorskom tewom, pri emu izuzimaju obavezno uee pacijensa (sesti, trati, ustati; courir; rennen). U oba sluaja zajedniko je to da agens preduzima i sprovodi radwu samostalno. Iz ovoga pravila izuzeti su sluajevi koordinirane agentivnosti, i to oni kada se meu veim brojem uesnika uspostavqa partnerski (ravnopravan), a ne subordiniran odnos. Na ovaj nain agensi preuzimaju punu kontrolu nad sprovoewem radwe, te su za wu podjednako odgovorni (Marija i Ana su dole; Pierre et Anne sont venus; Peter und Anna sind gekommen). Efektivni agens predstavqa prototipini semantiki tip agensa jer se wim otelotvoruje svesni, inicirajui i namerni vrilac preduzete radwe. Meutim, mogu se navesti neki sluajevi koji nam tek pod odreenim uslovima omoguuju agentivnu interpretaciju gramatikog ili logikog subjekta. Tipian primer za to jesu strukture kojima se izraava posesor ija se agentivna mo temporalno dezaktualizuje (Imam bicikl; Ova kwiga je moja; J'ai une twingo; Ich habe ein Auto). Posedovawe
15 Ova sistematizacija agentivnih uloga je uraena prema shvatawu Van Valina koje podrazumeva postojawe samo dve semantike makrouloge: agensa i pacijensa (Van Valin 1996: 101).
165
bicikla ili automobila, na primer, ne podrazumeva i wegovo koriewe, ali to nekim sredstvom mora biti i leksikalizovano. Ono to posesoru obezbeuje ovakvu interpretaciju jeste kontrolna mo i sloboda u raspolagawu predmetom. U prilog ovoj tvrdwi idu iskazi (Imam automobil) koji retematizacijom u funkciji predikata dobijaju glagol kojim se imenuje prototipina radwa za predmet posesije (Imam automobil > Da, vozim; Oui, je conduis; Ja, ich fahre), ali s kvalifikativnim znaewem. Bez restriktivnih ograniewa takva interpretacija je formalno mogua i opravdana iako se posesor ne moe bezrezervno smatrati efektivnim agensom. Neto drugaiji tip agentivnog delovawa predstavqa uloga posrednika proagensa (Vasi 1996: 97). U prilikama kada taj posrednik nije manipulisani uesnik" nekog dogaaja, tj. nije podstaknut, mora se tretirati kao tipini efektivni agens (Saznao je to preko/od mene; Je l'ai appris de Pierre; Ich habe es von Peter erfahren). U sluajevima kada je on u tipino posrednikoj ulozi, tj. kada je wegovo delovawe autorizovano (ovlaeno), on se svojim kontrolnim delovawem sutinski stara o realizaciji radwe, jer je re o koordiniranom i faznom agentivnom delovawu, pri emu je formiran jednosmeran lanac kontrole (estitam Vam u ime predsednika Republike; Mes flicitations au nom du prsident de la Rpublique; Herzlichen Glckwunsch im Namen des Prsidenten). Jo jedan posve granian sluaj tie se fenomena kauzirawa, tj. uzrokovawa neke radwe. Za razliku od koncepta koordinirane agentivnosti za koji je bitno simultano ili sukcesivno delovawe na ostvarewu jednog istog ciqa (kauzirawe u irem smislu), u ovom sluaju moemo govoriti o jednom pojavnom obliku tipinom za efektivni agens, pri emu je wegovo delovawe usmereno ka stvarawu neke posledice. Kauzator se, dakle, moe tretirati podtipom efektivnog agensa samo u sluaju odsustva bilo kakve ideje o partnerskom" odnosu izmeu agensa i pacijensa. Oni su, naime, svojim delovawem deo jedinstvenog dogaajnog akta, nesvesno ili bez sopstvene voqe (Izazvao je sudar; Il a provoqu cet accident; Er hat diesen Unfall verursacht). U ovom smislu kauzirawe ne podrazumeva postojawe manipulatora i manipulisanog, to se saglasnou" dve voqe oituje u upravqenosti ka istom ciqu (Naredio mi je da mu oistim izme; Il ma ordonn de lui nettoyer les bottes; Er hat mir befohlen seine Stiefel zu putzen). U ovom sluaju takva saglasnost" ne postoji, a dve naporedne radwe se seku u jednoj taki vremenske ose koja je u fokusu pawe iskaza.
5.2. Receptivni agens U receptivni tip agensa16 (receptor) mogu se svrstati oni pojavni oblici agentivnog delovawa koji se ograniavaju na sferu pojma zahva16 Pojedini autori ovaj semantiki tip izdvajaju iz agentivnog semantikog poqa i smatraju ga mestom nekog oseawa ili percepcije exprient/experiens (Lazard 1994: 64; Zifonun 1997: 1308).
166
MILIVOJ ALANOVI
enog nekim stawem, koje moe biti kauzirano spoqa, tj. nastati kao rezultat nekih okolnosti. Sfera agensa je i inicijalna i finalna taka dogaajnog akta, a da pri tome nije bio direktan predmet (objekat-pacijens) kauzacije (Crvenim zbog Marije na ulici; J'ai honte de toi/ Tu me fais honte; Ich schme mich deinetwegen). Konektovawe dve dogaajne celine izvodi se, sa take gledita receptivnog agensa, preko relevantne spojne take u delovawu kauzatora. Za razliku od efektivnog, receptivni agens ne vlada i ne kontrolie uvek radwu, ali je uglavnom svestan stawa u koje je radwom doveden (Boli me glava). Koncept kontrole i odgovornosti se u ovom sluaju svodi na mogunost delovawa kako bi se neko stawe postiglo ili izbeglo. itav dogaaj se, tako, percipira doivqajno (Ja mogu da poloim ispit), to tek implicitno moe delovati podsticajno, tj. kauzatorski. Zbog prevashodno unutrawe objektivizacije spoqawih senzacija, tip glagola koji mogu referisati o ovom pojavnom agentivnom obliku ide od medijalnih i modalnih do glagola percepcije. Meu medijalnim glagolima (i konstrukcijama) najuestaliji su oni tipa crveneti, bojati se, smejati se, nadati se, uditi se, radovati se, avoir honte, avoir peur, se rjouir, sich schmen, sich frchten, sich freuen i sl., koji referiu o psihikom stawu wihovog nosioca, koje je po pravilu inicirano spoqa. Modalni glagoli mogu da referiu o govornikovom odnosu prema sebi ili drugima, ali se tek implicitno posredstvom zauzetog stava moe naslutiti i poneto o wegovom psihikom stawu (On moe da pobedi, siguran sam!). I u sluaju medijalnih i modalnih glagola agens uvek zauzima stav u odnosu na spoqawe stimuluse, koji je proporcionalan wegovom afektivnom odnosu prema wima. Kada postoji saglasnost voqe manipulatora i manipulisanoga, i kada i jedan i drugi preduzimaju aktivnosti radi ostvarewa zajednikog ciqa, ovaj tip receptivnog agensa se pribliava agensu sa manipulativnim tewama. Glagoli auditivne i vizuelne percepcije glagoli sentiendi (Dmitriev 1972: 272) po pravilu onemoguavaju modifikatorski zahvat agensa nad pacijensom ili recipijensom, a itav dogaaj se svodi na auditivni ili vizuelni utisak, odnosno, predstavqa samo sadraj perceptualnog doivqaja (Petrovi 1995: 59) u sferi agensa (Vidim ga kako tri; itam novine; Sluam muziku; Je lis Le Figaro; Je l'entends entrer; Ich lese Den Spiegel; Ich hre ihn hereinkommen), koji moe biti podsticaj za wegov, ili ak i pacijensov novi poduhvat. Ovakav agentivni akt omoguava ostvarewe pune kontrole samo u sluaju svesnog i intencionalnog delovawa. Ponekad te dve radwe u dvofunkcionalnoj objekatskoj klauzi (Petrovi 1995: 53; Kovaevi 1995: 20), objediwene u jedan dogaajni momenat, i nisu u uzrono-posledinoj vezi, ve se razvijaju nezavisno kao dva odvojena dogaaja, te pacijens uz glagol percepcije istovremeno ima ulogu agensa u odnosu na predikat u objekatskoj klauzi (Gledam ga
167
kako popravqa kola), to nije samo sluaj u srpskom jeziku (u fr. je l'entends siffler, u nem. ich hre sie singen).
5.3. Autoritativni agens Autoritativni agens, za razliku od efektivnog i receptivnog, podrazumeva angaman barem dva uesnika u realizaciji preduzete radwe, pri emu samo jednome pripada uloga inicijatora. Inicijatorska uloga, kao vid agentivnoga delovawa uopte, ne podrazumeva nuno statusnu razliku meu uesnicima u dogaajnom aktu, mada je ona u nekim sluajevima i obavezna propratna okolnost bez koje i ne bi bilo manipulacije u pravom smislu (Naterala me je da se presvuem). Statusna razlika moe biti uslovqena nekim vanjezikim iwenicama, kao to su uzrast, profesionalno zvawe, fizika snaga, psihofizika stawa, stepen poznavawa meu uesnicima i sl. Ponekad se prividna i privremena statusna razlika uspostavqa samo zahvaqujui redosledu replika (npr. uz glagol predloiti; proposer; vorschlagen). Ovaj agentivni podtip podrazumeva koordinirano delovawe uesnika (koordinirana agentivnost) koji stvaraju lanac kontrole, ali u razliitim fazama, s tim to se kontrolna funkcija inicijatora tie i wegove zainteresovanosti za krajwi ishod radwe koju efektivno sprovodi manipulisani uesnik ija je kontrolna faza kraa i maweg opsega. Taj drugi uesnik (manipulisani) ostvaruje u datim okolnostima dvostruku ulogu u odnosu na inicijatora on je pacijens, manipulisani uesnik, a prema preduzetoj radwi wen efektivni sprovodnik jer ostvaruje potpunu kontrolu nad wom u kanonikom smislu (Primorali su me da uem; Ils m'ont forc entrer; Sie haben mich gezwungen hereinzukommen). U zavisnosti od glagolske semantike, a time i od zainteresovanosti oba uesnika da do predvienog rezultata i doe, moemo izdvojiti sledee podtipove:
5.3.1. Manipulativni agens Uz kauzativno-manipulativne glagole17 najee se uvodi manipulisani koji nije zainteresovan za sprovoewe kao ni za konaan rezultat radwe na koju ga je inicijator podstakao, ali koju efektivno sprovodi (u srp. naterati, primorati, u fr. forcer, u nem. zwingen). U ovom sluaju izmeu inicijatora i efektivnog sprovodnika postoji oita statusna razlika koja ukida saglasnosti dve voqe.
(4) On me je naterao da mu oistim cipele. Il m'a forc manger toute la soupe. Er hat mich gezwungen seine Schuhe zu putzen.
17 O dvoagentnim strukturama uz prinudno-manipulativne glagole opirnije govori Tatjana Batisti (Batisti 1978: 59).
168
MILIVOJ ALANOVI
5.3.2. Motivacioni agens Podsticawem manipulisanoga agens tei odreenome ciqu uz uvaavawe wegove voqe, tj. zahteva se wegov svesni i intencionalni, a ne iznueni pristanak da sprovede radwu za koju treba i sam da bude zainteresovan (u srp. predloiti, savetovati, naruiti, u fr. recommander, u nem. vorschlagen), posebno stoga to moe da bira izmeu vie alternativa.
(5) Predloio mi je da idemo na sajam. Il m'a recommand d' aller la foire. Peter hat mir vorgeschlagen, die Messe zu besuchen.
5.3.3. Kauzativni agens Mada bi se i prethodni tipovi mogli interpretirati kao vid uzrokovawa (kauzirawa), podtip kauzativnog agensa se moe izdvojiti jer, i pored manipulatorove zainteresovanosti za krajwi ishod radwe, manipulisani wegov uticaj ne percipira kao inicirawe ili voewe ka nekom odreenom ciqu, tavie, on ciq manipulatora i ne mora znati, ili ga ne mora biti svestan (navesti u srpskom, u fr. faire + infinitif, u nem. zu + D + bringen).
(6) Ona ga je navela na razmiqawe. Elle m'a fait rire. Sie hat mich zum Lachen gebracht.
5.3.4. Instruktorski agens Za razliku od prethodnih tipova gde je manipulator redovno i iskquivo bio i inicijator ili jedini zainteresovani za sprovoewe neke aktivnosti, u ovom sluaju uloge su esto zamewene. Uloga inicijatora pripada manipulisanome koji je istovremeno i efektivni sprovodnik radwe (srp. uiti, fr. apprendre, nem. lehren, beibringen).
(7) Ona me ui plivawu. Il apprend la natation Marie. Er bringt mir das Schwimmen bei.
5.4. Instrumentni agens Svi prethodni agentivni tipovi ticali su se agensa s obelejem ivo /+/ i qudsko /+/, dok se ovaj agentivni tip tie agentivne sposobnosti predmeta da nekim svojim kvalitativnim svojstvom sprovede radwu.
169
Za razliku od ivih bia instrumenti (na iju je agentivnu sposobnost, odnosno odgovornost za sprovedenu radwu pawu skrenula Milka Ivi (Ivi 2002: 56)) nemaju neophodnu sposobnost da iniciraju poetak neke radwe (iz qudske perspektive) jer je ne mogu svesno ni poeti ni sprovesti, te ne mogu biti ni nezavisni sprovodnik, ni odgovorni za sprovedenu radwu, niti je mogu kontrolisati na nain na koji to ini onaj ko se tim predmetom slui. Instrumentima se, meutim, moe uzrokovati neka verifikabilna promena, to im daje odreen stepen agentivnosti. ini se, ipak, da se pojam odgovornosti mora, kada su predmeti u pitawu, shvatiti ire i drugaije, jer od wih zavisi kvalitet sprovedene radwe i to samo u sluaju da su prilagoeni za neku sprovodniku funkciju (Ivi 2002: 56). ovek jeste prototipini agens (moe biti i prouzrokova i kontrolor), za razliku od orua ija je agentivna uloga ograniena sopstvenim sposobnostima da stvore neki novi kvalitet (Ova puka precizno gaa). To, meutim, nikako ne znai da se orua ne mogu nai u agentivnoj ulozi i kada nisu upotrebqena za sprovoewe prototipinih radwi (Automobil je udario peaka na prelazu; Un piton a t heurt par une voiture; Ein Fugnger ist von einem Auto angefahren worden). Izgleda da se ne radi samo o izvrewu prototipinih radwi, ve o izvrewu oekivanih ili ak moguih radwi. To znai da se automobil pored funkcije prevoznog sredstva, moe javiti i u ulozi orua za nanoewe ozbiqnih povreda, to je, sasvim izvesno, iskustveno potvreno. U takvim okolnostima efektivni vrilac radwe ili nije poznat, ili je nebitan za strukturirawe samog iskaza, te se metonimijski zamewuje sredstvom kojim je upravqao. Slino se ponaaju i drugi predmeti upotrebqeni kao orue. Stvarni vrilac radwe mora postojati ali ne mora biti ekspliciran. Samo pod tim uslovom predmet moe biti instrumentni agens (No ga je pogodio usred glave < On ga je noem pogodio usred glave). D. Kristal (Kristal 1985: 64) smatra da postoji paralela izmeu objekta prelaznog glagola i subjekta neprelaznog, dok ergativnim subjektom naziva agens radwe (On svira violinu : Violina svira). Ma kakva bila gramatika sistematizacija, sutinski se agentivni potencijal predmetima ne moe odrei, te je samo re o hijerarhizaciji agentivnih uloga razliitih uesnika.
5.5. Akcidentni agens Akcidentnim agensom se identifikuju predmeti koji nisu ili ne mogu biti shvaeni kao orua, a ipak ostvaruju svoj agentivni potencijal u izvesnoj meri. Naime, orua se tretiraju kao instrumentni agens ukoliko ideja o eksternom vriocu postoji i kad on nije eksplicitno leksikalizovan. Ako je radwa pokrenuta, a da se neije uee van samog predmeta ne moe identifikovati, tada se ni taj predmet ne moe smatrati oruem. Akcidentnim agensom moe se, dakle, smatrati svaki onaj predmet za koji se vezuje radwa za koju kaemo da je akcidentna ili
170
MILIVOJ ALANOVI
sluajna, nepredviena i neoekivana, a ija inicijalna taka lei u sferi samog predmeta (Grejalica je zapalila zavesu). Poneki sluaj moe izgledati kao posledica neke prethodne pripremne radwe. Meutim, u navedenim primerima se morao ispuniti itav niz uzrono-posledinih dogaaja istovremeno, bez ikakve ideje i namere da se stvori neki novi rezultat ili posledica. Uzrok dogaaja (poara) jeste ovek, ali posredno, svojim nemarom ili nepawom. Odgovornost oveka u sluaju delovawa prirodnih sila veoma je teko dokazati, ak nemogue (Grom ga je pogodio). Iz navedenoga se moe zakquiti da ovakav agentivni tip mogu ostvariti kako predmeti, bez obzira na to da li su orua ili nisu, tako i prirodne pojave (ukquujui pojave vezane za aktivnosti biqaka: Cvee je ispalo iz vaze; Drvo je otetilo parkirane automobile; En tombant un arbre a endommag des voitures stationnes; Ein Baum hat die geparkten Autos beschdigt) koje dovode do nekih novih rezultata, oekivanih ili ne. Takve radwe su, u svakom sluaju, rezultat nekontrolisane aktivnosti. S obzirom na to da je re o predmetima, ne moe se govoriti ni o kontroli ni o odgovornosti kao wihovim tipinim agentivnim konstantama, barem ne u onom smislu u kom ih ovek aktivira (Televizor se upalio; Torba se otvorila; No je probio kesu; La voiture dmarra brusquement; Der Fernseher hat sich eingeschaltet). Ovakva interpretacija je mogua samo pod uslovom da nije verifikovano neije neposredno uee u sprovoewu radwe i stvarawu nekih novih rezultata. Najvanija kontekstualna komponenta akcidentnog tipa agensa jeste neoekivanost radwe koja se nikome ne moe pripisati, a nije ni tipina za sam predmet, pojavu ili biqku, to izraz sam od sebe samo naglaava. 5.6. Simulativni agens Agentivnost simulativnog tipa ostvaruje entitet s obelejem ivo // i predmet /+/ ili apstraktno /+/. I u ovom sluaju, tipini pokazateq agentivnosti predmeta jeste wegov modifikatorski zahvat na pacijensu. U primeru Ovaj kurs nam je veoma pomogao lako se da uoiti da u pozadini itavog dogaaja stoji ovek koji prenosi odreeni sadraj u vidu nekog nastavnog predmeta. Slino je i kada su u funkciji gramatikoga subjekta imenice koje referiu o nekim apstraktnim pojmovima koji se odnose na odreeni vid meuqudske interakcije.
(8) Pravda e pobediti. C'est l'amour qui nous tient ensemble. Die Liebe brachte uns zusammen.
Jasno je da u svim prethodnim primerima efektivni agens jeste ovek. Pojava koja se imenuje predstavqa samo jedan od pojavnih oblika qudske komunikacije u najirem smislu, ija se univerzalnost ili sve-
171
primenqivost manifestuje subjekatskom funkcijom, uz istovremeno ukidawe referencijalnosti i uoptavawe stvarnog agensa. U stvari, u ovu matricu treba da se uklopi svaije pojedinano iskustvo. 6. Usmerenost agentivnoga delovawa Posebno pitawe predstavqa tok neijeg agentivnog delovawa, tj. da li se radwa prenosi i na druge uesnike koji mogu imati podjednaku ili modifikovanu aktivnu ili pasivnu ulogu u nekom dogaaju. U tom smislu se razlikuju tri tipa agentivnosti: tranzitivna, intranzitivna i koordinirana (simetrina). 6.1. Tranzitivna agentivnost kao prototipina forma ispoqavawa neije agentivnosti uote predstavqa najvii stepen agentivne realizacije. Pod ovim fenomenom podrazumeva se postojawe objekta na kom se radwa ispoqava ili ka kome je upravqena, bilo u vidu promene wegovoga ponaawa ili mesta, morfolokih (spoqawih) ili psihikih (unutrawih) odlika. Za ovaj tip agentivnog delovawa tipini su glagoli akcione semantike kojima se ispoqava modifikatorska tewa agensa (udariti, sei, pomeriti, popiti, rei, uveriti, nagovoriti, naterati; battre, dire, forcer; schlagen, sagen, zwingen), gde izmeu agensa i pacijensa mora postojati taktilni, vizuelni ili samo auditivni kontakt kada se radi o odnosu ivi i neivi stvor. Neto je delikatniji sluaj kada pacijens ne percipira neije agentivno delovawe, tj. kada nije svestan svoje uloge pacijensa (gledati nekoga, misliti na nekoga; regarder qqn; jmdn sehen). Reciproni glagoli (tui se, gledati se; se battre; sich schlagen) razlikuju se od nerecipronih tranzitivnih glagola jedino po tome to se uloge agensa i pacijensa naizmenino smewuju ili ak istovremeno ostvaruju. Isti odnos se ostvaruje i kod refleksivnih glagola gde jedini uesnik u radwi objediwuje obe semantike uloge (posei se, eqati se, brijati se; se peigner; sich kmmen). Tranzitivna agentivnost se uvek manifestuje kao terminativno (zavrno) delovawe nad objektom, tj. agens kontrolie razvoj radwe od poetka do kraja barem u onom delu za koji snosi odgovornost. 6.2. Intranzitivna agentivnost je karakteristina uglavnom za monovalentne glagole. Ovakav vid agentivnosti ostvaruju glagoli kretawa (trati, putovati; voyager; reisen), lokaciono-egzistencijalni glagoli (nalaziti se, stajati; se trouver; sich befinden), glagoli afektivnih stawa (pobledeti, boleti; rougir; rot werden), fiziolokih aktivnosti (disati, mirkati, hrkati; ronfler; schnarchen) i neki nepunoznani glagoli (smatrati, izgledati, initi se; affirmer; behaupten). Ovi glagoli onemoguavaju prenoewe radwe sa agensa na pacijens. Pod odreenim okolnostima glagolska radwa moe obuhvatiti objekat na koji se projecira ili prenosi (disati nekome u lice). Kada su u pitawu glagoli kretawa, intranzitivna agentivnost se manifestuje kao inicijalna faza radwe (poi; partir; losgehen), razvojna (trati; courir; rennen) ili terminativna (dotrati; arriver; ankommen).
172
MILIVOJ ALANOVI
6.3. Koordinirana (simetrina) agentivnost ostvaruje se ako je u realizaciju radwe ukquen vei broj vrilaca, na ta ukazuje pluralizacija subjekta kao i mogua koordinacija na sintagmatskom planu. Socijativni instrumental se javqa kao znak sintaksike hijerarhizacije agensa emu je u osnovi pragmatika hijerarhizacija, esto uspostavqena naknadnim uvoewem drugog suizvrioca radwe (Oni su se svaali; Marija se svaala s Markom; Oni su se venali; Dragan se venao s Jelenom; Ils se sont disputs de nouveau; Il s'est disput avec elle; Gestern haben sie sich wieder gestritten; Er hat sich gestern mit ihr gestritten). To se ini jo eksplicitnije uvoewem genitiva s predlogom pored (Pored Marije dola je i wena sestra).18 Nekada leksiko znaewe glagola prouzrokuje da se neinicirajui vrilac radwe ostvari kao formalni i primarni agens, dok je inicijator u netipinoj formi (Mirko mu je pomogao pri unoewu nametaja; Il m'a aid terminer cela; Er hat mir geholfen, das zu beenden), to je uslovqeno perspektivizacijom iskaza. Koordinirana agentivnost predstavqa samo formalni okvir za uvoewe vie vrilaca radwe, iji se odnos prema woj samoj, ali i pacijensu, moe ostvariti i kao tranzitivna i kao intranzitivna agentivnost. 7. Logiki koncept agentivnosti Primarna uloga agensa pripada oveku i ivim biima, a drugim pojmovima posredno, i to ako pojavu posmatramo kao rezultat qudskog delovawa, ili tewu za wegovim oponaawem. Agentivnost se moe dvojako shvatiti kao latentna sposobnost oveka, ivotiwa i, pod odreenim uslovima, stvari, i kao sposobnost nekih leksikih jedinica da pod odreenim uslovima referiu o agensu. S obzirom na to da se agentivnost moe smatrati rezultatom svesne aktivnosti, ona tada nije svojstvo predmeta. Poto predmeti, a posebno orua tokom upotrebe stvaraju neke nove rezultate uzrokujui time perceptibilne promene, ne mogu im se odrei agentivna svojstva. Stvarawe nekih promena na predmetima ili stvarima pribliava pojmove s obelejem ivo /+/, s jedne, i ivo // i predmet /+/, s druge strane. I jo neto. Pribliava ih sposobnost modifikacije kada ga upotrebqava ili pokree eksplicitan/implicitan, vidqiv/nevidqiv, znan/ neznan agens. Samo se na taj nain moe ostvariti modifikacija kvalitativnih svojstava objekta, odnosno, pacijensa. U primerima Ova olovka tanko pie; Ce stylo crit mal; Der Fller schreibt schlecht i sl., kvalifikuje se kvalitet radwe koju pokree neko van samog sredstva za pisawe, a koju ono efektivno sprovodi. 7.1. Zbog potrebe anonimizacije agensa nekada se pawa usredsreuje na instrument u funkciji efektivnog izvrioca radwe uz ukidawe
18 U francuskom i nemakom jeziku odgovarajue strukture su formalizovane en plus de + Nom + Pred, auer + D + Pred, o emu e biti rei u poglavqu o sintaksikoj koreferencijalnosti.
173
informacije o agensu kao logikom nosiocu kontrolne funkcije (Automobil je naleteo na peaka i nestao; Une voiture rouge a provoqu cet accident; Ein roter Wagen hat diesen Unfall verursacht). 7.2. U nekim akcidentnim situacijama, kada inicijator radwe ne postoji, predmeti bez primarne instrumentne funkcije promoviu se kao agensi.
(9) Drvo je palo i povredilo peaka. Vrata su se zatvorila. La porte s'est ferme. Die Tr hat sich verschlossen.
Mada se subjekti u prethodna dva primera mogu interpretirati i kao ergativni, u sluaju da je neko oborio drvo ili zatvorio vrata, mogue je da se to desilo samo od sebe bez neije intervencije, te je tada subjekat istovremeno i agens. 7.3. Pojmovi koji primarno oznaavaju mesto ili kakav kolektiv, istupaju kao kolektivni agens u sluaju da je imenica, kojom su imenovani, u subjekatskoj funkciji.
(10) Razred je otiao na ekskurziju. Air France fait la grve. Die Lufthansa ist in den Streik getreten.
7.4. Neki apstraktni pojmovi formalno subjekti i prividno agensi, retematizacijom iskaza supstituiu se atributima uz imenicu ovek.
(11) Um caruje, snaga klade vaqa. > Pametni qudi Le bien triomphe la fin. > De bons hommes Das Gute siegt am Ende. > Gute Leute
7.5. Ako je pojam s obelejem qudsko /+/ u formi logikog subjekta, i naroito ako je re o nekim afektivnim stawima koja mu se pripisuju, tada se pojmu u subjekatskoj poziciji ne moe pripisati uloga agensa jer itava konstrukcija predstavqa perifrastini predikat (Topolinska 1982: 36).
(12) Optimizam nas je napustio. Srea me je izdala.
7.6. Iako se subjekatskim infinitivom (Ivi 1972: 131) agens anonimizira, wim imenovana radwa se naelno pripisuje oveku kao wenom efektivnom vriocu, a cela situacija uoptava i smatra optevaeim principom (Putovati je zanimqivo; Travailler fatigue; Reisen macht Spa). U suprotnom, vrilac se mora leksikalizovati (Lako (mu) je iveti na raun roditeqa). Nasuprot prethodnom postoje i ne tako retki sluajevi gde agens ostaje neekspliciran, tj. neleksikalizovan. To znai da nijedna forma na sintagmatskom planu ne identifikuje agens. Takve strukture su bezagentne.
174
MILIVOJ ALANOVI
8. Bezagentne strukture Bezagentne strukture mogu se formalno pojaviti u formi impersonalnih reenica, ili formalno personalnih reenica sa (ne)referencijalno upotrebqenom leksikom jedinicom u funkciji subjekta. Meutim, u oba ova sluaja informacija o agensu moe biti fakultativna. 8.1. Impersonalne reenice su one strukture u kojima nije ostvarena kongruencija izmeu subjekta i predikata, ve je predikat u treem licu jednine sredweg roda. Agens moe biti uveden nekim zavisnim padenim oblikom, obino u dativu ili akuzativu, ali je wegovo mesto u ovako ostvarenoj strukturi ipak fakultativno. Najei tipovi impersonalnih reenica referiu o: a) atmosferskim pojavama za koje se pravi vrilac i ne moe identifikovati: Duva; Snei; Il neige; Es schneit (u francuskom i nemakom jeziku se u ovakvim strukturama javqa nereferencijalno upotrebqena lina zamenica treeg lica singulara il i es). Personalizacija se formalno izvodi uvoewem pojma koji je, u biti, tautoloki subjekat u odnosu na predikat (Vetar duva), dok se u francuskom i nemakom formama idiomatizovanog neutruma na subjekatskoj poziciji implicira neidentifikovani i nequdski vrilac radwe; b) prirodnim pojavama koje se ponavqaju ciklino: Svie; Smrkava se; Il fait jour; Es ist/ wird Tag. Personalizacija je mogua uvoewem jedine mogue lekseme u funkciji subjekta zora, dan ili Sunce na primer (Svie zora; Le jour se lve; Die Sonne geht auf). O agentivnosti se moe govoriti tek poto se sagledaju efekti ovih pojava, na primer, iz perspektive oveka (Sneg nas je iznenadio; La neige nous a surpris; Der Schnee hat uns berrascht); v) ublaenoj tvrdwi ili tewi ka uoptavawu linih iskustava (Izgleda da nee doi; ini se da Il semble quil arrive; Es scheint, als ob er nicht kommt). Mogua je identifikacija agensa dativom ili akuzativom u funkciji logikog subjekta, mada klauza komplementizatorskog tipa formalno funkcionie kao gramatiki subjekat (ini mi se da je Ana ula; Il me semble que Es scheint mir, als ob); g) anonimnom, tanije, neidentifikovanom vriocu radwe, a razlozi za anonimizaciju mogu biti mnogobrojni. Prvo, optevaea istina koja se saoptava (Moe se rei da je Zemqa jedina naseqena planeta; On peut dire que la Terre soit la seule plante habite; Man kann sagen, da die Erde der einzige bewohnte Planet ist), gde se impersonalnom reenicom deautorizuje pojedinac kao agens.19 Drugo, informacija o agensu se ne saoptava jer je wegova individualizacija nemogua ili nepoeqna. 8.2. Anonimizacija vrioca radwe moe se formalizovati i treim licem plurala gde se kao subjekat moe uvesti nereferencijalno upotrebqena leksema qudi, les gens, die Leute ili neodreena pridevska zamenica neki, -a, -o obino u pluralu, emu u francuskom i nemakom
19 Morfemom se ponekad se signalizira da se kontekstualno agens zna, ali je eksplicitno navoewe nepotrebno ili je wegova konkretizacija nemogua (Mrk 1969: 249).
175
odgovara einige i quelques-uns ((Qudi) priaju o tome; Les gens en parlent; Die Leute sprechen darber; Neki kau da Quelques-uns disent que Einige sagen, da), to formalno nije impersonalna reenica. 8.3. U pasivnim reeninim strukturama identifikacija agensa u srpskom jeziku je pre izuzetak nego pravilo, a formalizuje se slobodnim instrumentalom (Grad je opkoqen stranom vojskom), predlokim genitivom (Naputen je od svih) ili lokativom (U Skuptini je donet Zakon o radu). Ako se radi o pasivu s morfemom se, takva informacija redovno izostaje (Ovde se ne prodaju lekovi). U francuskom i nemakom jeziku informacija o agensu se uvodi predlokim konstrukcijama de/ par + Nom, von + D, koja je, takoe, fakultativna: Elle est aime (de tous); Sie ist (von unbekannten Rubern) angegriffen worden; a naroito u sluajevima refleksivnog pasiva kada redovno izostaje: Les fleurs se vendent bien; Die Blumen verkaufen sich gut. Namesto ovih posledwih reenica, gde je aktivni predikat pasivno interpretiran, mogue je upotrebiti i konstrukcije tipa man-Stze (Ivi 19621963: 93). 9. Uopteni agens 9.1. Lekseme ovek, qudi mogu da referiu o neidentifikovanom agensu u primerima kada su nereferencijalno upotrebqene, tj. kada se imenuju procesi koji se ponavqaju ciklino, nesvesno i nekontrolisano, ili se tako samo predstavqaju.
(13) ovek mora da proe kroz pubertet. ovek moe da pomisli da e odustati. L'homme est dj dans lunivers. Der Mensch ist bereits im Weltall.
U primeru ovek moe da pomisli da e odustati tei se ka depersonalizaciji linog iskustva ili svojevrsnoj manipulaciji kako bi se postigao efekat optevaee istine, a agens se pri tome moe identifikovati i imenovati.
(14) Qudi govore da su se rastali. Les gens disent quil a divorc. Die Leute sagen, da sie sich getrennt haben.
Prethodnim primerima se verbalizuje tewa ka anonimizaciji stvarnog vrioca koji moe biti pojedinana individua ili kolektiv iji se barem jedan lan moe imenovati. 9.2. O uoptenom agensu se moe govoriti i kada dolazi do kolizije izmeu gramatikog lica line zamenice i lica na koje se ona u odreenom kontekstu odnosi. U ovoj upotrebi se redovno javqaju line zamenice drugog lica jednine i mnoine, koje se pri tome redovno odnose na samog govornika.20
20 U francuskom i nemakom jeziku se obino u ovom kontekstu upotrebqavaju neodreene zamenice on i man: On peut dire que On y va! Man kann nie wissen.
176
MILIVOJ ALANOVI
(15) Moe mu govoriti suvu istinu, on ti nee verovati. ta god rekli, ne moete ga uvrediti. Tu peux lui dire toute la verit, mais il ne te croira pas. Du kannst ihm die Warheit sagen, aber er wird es dir nicht glauben.
Mada je predikat u drugom licu, saoptewe se odnosi na samog govornika (koji se ovom formom titi) i wegovog praktinog iskustva koje postaje model ili uzor po kom se treba vladati u odreenoj situaciji. Da je tako, govori i iwenica da se bez promene znaewa u reenicu moe uvesti leksema ovek u funkciji gramatikog subjekta. S druge strane, pluralski predikat upuuje ili na statusnu razliku izmeu govornika i sagovornika, ili na vei broj uesnika u radwi, ili i na jedno i na drugo. 9.3. Generiki upotrebqeni pojmovi (ovek, ivotiwa, predmet i sl.) referiu o uoptenom agensu, iji se semantiki sadraj shvata kao potencijal kojim se predstavqa tipian model ponaawa karakteristian za celu vrstu.
(16) Kowi rado jedu zob. Deca ne smeju da sede na suvozakom mestu. Les enfants mangent beaucoup de sucreries. Kinder essen viel Sigkeiten.
9.4. U lokaciono-egzistencijalnim reenicama pojam u funkciji gramatikog subjekta moe biti agens ako u odreenim okolnostima razvije svoj agentivni potencijal (Ona je na poslu). S druge strane, neivi pojmovi ne mogu se definisati kao potencijalni agens jer svoju agentivnost ostvaruju samo u akcidentnim situacijama (Automobil je oborio peaka).
(17) Banka je na etvrtom spratu. Automobil je na semaforu. Une voiture est au feu. Ein Auto steht an der Ampel.
9.5. Fenomen sintaksiko-semantike oekivanosti nekih specifinih funkcija i uloga od presudne je vanosti za percipirawe agentivnosti nekog pojma. Imenice tipa nomen agentis lako ostvaruju ulogu reeninoga agensa, to je uslovqeno prvenstveno wihovom leksikom semantikom. Wima se pribliavaju imenice nomen instrumenti koje imenuju pojave sposobne da ostvare odreeni kvalitativni pomak u razvoju radwe izvedene nad pacijensom. I u lokaciono-egzistencijalnim reenicama wihov agentivni potencijal se ne ukida, ve privremeno dezaktualizuje u nekom vremenskom odseku ili specifinim okolnostima. Imenice koje ne pripadaju ovim dvema skupinama i koje se ne odlikuju ak ni obelejem samoaktivnost /+/, samo pod odreenim okolnostima, ponajpre u akcidentnim situacijama, upuuju na pojmove koji ostvaruju neka agentivna svojstva stvarajui neke nove rezultate ili odnose, potpuno nezavisno od bilo ijeg uticaja.
177
9.6. Na osnovu dosadawih razmatrawa namee se potreba da se dosadawa definicija agensa kao vrioca radwe modifikuje kako bi se svi pojavni nosioci koncepta agentivnosti wom mogli obuhvatiti. Dosadawa definicija omoguava jedino oveku ostvarivawe agentivne uloge, dok drugim pojmovima ne. To se naelno tie problema agentivnog potencijala neivih pojmova, instrumenata i onih koji primarno ne mogu biti tako interpretirani, ali i agentivnog potencijala recipijensa i pacijensa ije agentivno delovawe neretko predstavqa zavrnu, rezultativnu fazu radwe. Naelno, problem agensa i wegovoga definisawa jeste u okviru pojma agentivnosti. Agentivnost se moe posmatrati kao fenomen karakteristian za najmawe tri jezika nivoa. 9.6.1. Agentivnost se moe definisati kao leksika sposobnost imenica da pod odreenim restriktivnim uslovima referiu o agensu. Pri tome treba imati u vidu sve wihove kombinatorike mogunosti, odnosno, sve strukturne obrasce u kojima se one mogu pojaviti. Na osnovu toga kriterijuma moe se pokazati da neke takvu mogunost ostvaruju lako, u tipinoj ili netipinoj formi za agens, dok druge takav potencijal teko realizuju. 9.6.2. Agentivnost se moe definisati i kao sintaksika predodreenost odreenih struktura koje se mogu pojaviti kao tipine i netipine agentivne forme. U aktivnoj reeninoj strukturi to je nominativ, u pasivnoj to su genitiv, instrumental i lokativ, a u impersonalnoj genitiv, dativ i akuzativ. 9.6.3. Agentivnost se u biti svodi na logiko-semantiku interpretaciju leksiko-sintaksikih zalihosnih potencijala leksikih i sintaksikih jedinica. Naime, niti leksiko znaewe niti sintaksika pozicija ne osiguravaju agentivnu realizaciju nekom reprezentovanom pojmu sve dok se wegova uloga ne sagleda iz perspektive drugih uesnika u radwi kako bi se wegov doprinos u ostvarewu preduzete radwe objektivnije utvrdio. 10. Agentivne forme u srpskom jeziku O izraavawu agentivnih znaewa moe se govoriti i iz perspektive sintaksikih struktura. S jedne strane se nalaze agentivne forme koje se mogu nazvati tipinim strukturnim tipovima a, s druge, netipinim. Mada ne postoji nuna ni stalna veza meu pojedinim formama i odgovarajuim semantikim ulogama, ipak je mogue izdvojiti najuestalije pojavne oblike. 10.1. Nominativ je najtipinija aktivna forma za iskazivawe agensa. Wim se moe izraziti efektivni vrilac radwe, wen inicijator ili realizator (sprovodnik), te se zbog toga on i moe tretirati kao prototipina forma. Prototipinim formama ne samo to se ukazuje na ishodite same radwe, ve su one i tematski deo reenice.
178
MILIVOJ ALANOVI
U francuskom i nemakom jeziku nenominativna forma moe biti interpretirana kao agens u sluaju kada je leksika jedinica na subjekatskoj poziciji upotrebqena nereferencijalno, te se ona i ne moe tretirati kao agens: Cela me plat; Cela m'intresse; Il me semble que D'aprs moi il est malade; La concorde ne rgne pas toujours entre eux; Pierre tait aussi parmi eux; Es geht mir gut; Das geht dich nichts an; Das interessiert mich nicht; Meiner Meinung nach bist du krank; Zwischen ihnen herrscht der Frieden; Unter den Gsten sa auch Peter. Neke nominativne forme sa ulogom koagensa ne ostvaruju kongruentan odnos sa upravnim predikatom (veznik kao i/ni), ve sa redukovanim, po pravilu repriziranim baznim predikatom nainsko-poredbene klauze (kao to). Tipina koagentivna nominativna forma jeste sintagma uvedena veznikom i za temporalnu simultanost, a veznikom pa za temporalnu sukcesivnost.
(18) Otila je na skijawe kao i Marko. Marija je dobar ak, ali i Ana.
10.2. U itavom nizu impersonalnih i impersonalnih modalnih reenica nenominativnim formama se oznaava, po pravilu, receptivni agens. Ovakvim formama (najee genitiv, dativ i akuzativ, a ree instrumental i lokativ), uvodi se nosilac nekog trajnog ili privremenog psihofiziolokog stawa, izraavaju se kognitivne radwe kao vid subjektivnog odnosa prema sredini, upuuje se na nesigurnost sopstvenih stavova i sl. Ovim formama se (i u personalnim i impersonalnim reenicama) izraava reakcija na spoqawe ili unutrawe stimuluse.
(19) We se to ne tie. Izmeu nas i wih nema mrwe. Kod wih se dobro jede. Lepo mi je. Doao je kraj wegovoj vladavini. Wu to ne zanima. Strah me je. S wima je sve u redu. Po wenom miqewu
10.3. Neke forme, iako nisu u nominativu, upuuju na istovetnu ulogu u sprovoewu radwe, kakvu imaju i uesnici uvedeni nominativnom formom. Pored tipinog socijativnog tipa koagensa u instrumentalu (koagentivni instrumental sa + ),21 mogu se pojaviti i drugi semantiki tipovi: u genitivu (pored + G), dativu (nasuprot + D), akuzativu (uz + A), instrumentalu (meu + ). I nominativom se moe uvesti drugi uesnik u nekom poduhvatu, ali je tada predikat u pluralu. Meutim, ako je drugi uesnik naknadno uveden (kao i + N) pluralizacija predikata izostaje. Koagentivnim formama se uvodi agens u temat21 O koagentivnim tipovima u francuskom i nemakom jeziku bie rei u poglavqu o sintaksikoj koreferencijalnosti.
179
skom delu reenice, to je deo govorne strategije da se referie i o nekim propratnim okolnostima bitnim za radwu i uesnike u woj (a to su temporalnost (simultanost ili sukcesivnost), poznatost uesnika ili oekivanost novonastalog razvoja radwe i dr.). Koreferentne forme podrazumevaju prisustvo jo jedne tipine agentivne forme (nezavisne ili zavisne padene forme) koja je uvek u rematskom delu iskaza.
(20) Pored mojih prijateqa i weni su bili na proslavi. Sem Ane, dole su i Branka i Katica. Za razliku od wega svi su stigli na vreme. Uz wih su dole i ostale zvanice. Putujem s wom svaki dan na posao. Meu onim qudima bio je i jedan deai.
11. Hijerarhizacija agentivnih formi i agensa Razliite govorne strategije, sa stanovita pragmatike, vode ka drugaijoj formalizaciji identifikovanih agentivnih aktera ili ak ukidawu svake informacije o neidentifikovanom efektivnom vriocu. Razlozi za to mogu biti razliiti, subjektivni ili objektivni. 11.1. Eksplicirane agentivne forme mogu biti nezavisne i zavisne. 11.1.1. Nezavisne agentivne forme su uvek u funkciji subjekta. Ove forme su, po pravilu, u rematskom delu iskaza. Wima se lako ostvaruje agentivni ideal intencionalnog delovawa, efektivnog ili receptivnog tipa.
(21) Mislim neto o wegovom odlasku. Vidim ga kako se igra u vrtu. ujem je kako peva. Je l'entends entrer. Ich hre ihn kommen.
11.1.2. Eksplicirane zavisne agentivne forme razlikuju dva tipa: agentivni u zavisnoj padenoj formi, i drugi, koagentivni koji podrazumeva prethodnu formalizaciju neke agentivne forme. Zavisnim agentivnim formama se ne identifikuju inicirajui uesnici u radwi, ve oni koji percipiraju wen efekat (receptor), ili samo izraavaju neku sopstvenu intuitivnu spoznaju dogaaja.
(22) ini mi se da e kia. Izgleda mi bolesno. Il me faut travailler. Es geht mich nichts an.
U sluajevima kada se uloga agensa pripisuje nekoj pojavi ili vrsti, tada se moe govoriti samo o uoptenom ili kolektivnom agensu, a ne i o individualizovanom, to bi se podrazumevalo pod identifikacijom u uem smislu. U takvim sluajevima se uloga agensa pripisuje pojmovima koji su generiki upotrebqeni.
180
MILIVOJ ALANOVI
(23) ovek se plai smrti. Les enfants aiment a. Kinder leiden oft an dieser Krankheit.
Nasuprot ovome, formalno neidentifikovani ali leksiki ekspliciran agens javqa se onda kada se pojam koji je prividno generiki upotrebqen odnosi na odreenog pojedinca ili ogranien i saglediv kolektiv. Ovakva interpretacija je u velikoj meri uslovqena kontekstom, jezikim i nejezikim.
(24) Qudi govore da se Pera vraa. Selo o tome odavno pria. Sartid se protivi privatizaciji. Svet ih je osudio. Tout le monde les a condamns. Die ganze Welt hat es verurteilt.
O kvazinereferencijalnoj upotrebi leksema radi se i u primerima kolizije gramatikog lica predikata i stvarnog govornog lica.
(25) ovek mu ne sme nita rei. Mogu joj svi to isto govoriti, nikome nee verovati. On y va! Man mu es schon knnen!
Na ovaj nain se pojedinano iskustvo uoptava u pravilo ili model ponaawa koji je primenqiv samo u datim okolnostima. 11.2. Problem druge vrste predstavqaju iskazi sa neekspliciranim formama sa agentivnom interpretacijom. U ovu grupu se ne ubrajaju reenice sa praznom subjekatskom pozicijom gde se informacija o agensu nalazi u linom glagolskom obliku (Uim). U francuskom i nemakom se u poziciji gramatikog subjekta u reeninim strukturama koje odgovaraju srpskim impersonalnim javqaju zamenice il, on, es, man. U francuskom i nemakom jeziku ne postoji mogunost meusobne zamene zamenikih formi il/on i es/man, jer se il i es upotrebqavaju u impersonalnim reenicama kojima se referie o nekim atmosferskim pojavama i psiholokim stawima, na primer, dok se on i man odnose uvek na oveka kao potencijalnog vrioca radwe, to omoguava i wihovu supstituciju nekom punoznanom leksikom ili gramatikom jedinicom.
(26) Treba ga posetiti. Hladno je. On peut nous entendre. Il faut le trouver. Es ist kalt. Man kann uns hren.
Izuzimajui primere sa tzv. skrivenim subjektom, leksika uprawenost subjekatskog mesta u reenici svedoi o neidentifikovanom vriocu radwe. U takvim se sluajevima radi o impersonalnoj reenici ili o obezlienoj iji je predikat obino u treem licu plurala.
181
(27) Hladno je. Kau da si se vratio.
Ne moe se sa sigurnou rei da se u svakom pojedinanom sluaju radi o nepoznatom vriocu radwe. Za razliku od prethodnih primera (29), nekada se identitet uesnika radwe iz neobavetenosti i ne moe saoptiti. Tada subjekatsku funkciju moe preuzeti jedino imenica kao odredba kategorizacije koja je u semantiko-derivacionoj vezi s glagolom u predikatskoj funkciji.
(28) Opqakali banku. > Pqakai opqakali banku. Provalili u sef. > Provalnici provalili u sef.
U stvari, moe se govoriti o nekoliko tipova neidentifikovanog agensa. 11.2.1. Prvi tip predstavqa tzv. nepoznati vrilac radwe o kom govorno lice ne moe nita saoptiti jer ne raspolae nikakvim informacijama koje bi upuivale na wegov identitet.
(29) Udarili Peru!
U ovom sluaju se samo pretpostavqa identitet mogueg vrioca, a jedino je izvesno kojoj klasi pojava ili bia pripada. 11.2.2. Sasvim blizak prethodnom tipu neidentifikovanog agensa jeste uopteni agens kojim se vrilac radwe identifikuje kao pripadnik neke sagledive i izbrojive grupe iji se identitet pouzdano ne zna, te stoga i ne saoptava.
(30) O ovome se esto prialo na televiziji. (novinari)
11.2.3. Neimenovani agens odraava govornu strategiju kojom se svesno izbegava imenovawe vrioca radwe kojeg je mogue identifikovati.
(31) uje se vriska. > Ja ujem ali i svako drugi moe uti vrisku!
11.2.4. U nekim sluajevima, kada se u funkciji subjekta nau generiki upotrebqene imenice, moe se govoriti o generikom agensu.
(32) ovek se pri klaewu moe lako prevariti.
11.2.5. Ponekad nije mogue percipirati stvarnog pokretaa neke radwe, ve se samo oseaju wene posledice. Neperceptibilni agens javqa se u iskazima kojima se identifikuju atmosferske pojave i procesi.
(33) Svie. Grmi. Il fait jour. Es wird Tag. Es donnert.
182
MILIVOJ ALANOVI
Koreferencijalnost kao semantiko-sintaksiki fenomen 1. Teorijsko-metodoloka razmatrawa 1.1. Koreferencijalnost kao semantiko-sintaksiki fenomen definie se kao identina referencija dveju razliitih morfolokih ili sintaksikih formi ili struktura (Fauconnier 1974: 7), odnosno, kao wihovo upuivawe na isti entitet, te, daqe, kao upuivawe na isti kognitivni koncept egzofora ili intratekstualno na neki deo iskaza endofora (Klajn 1985: 42). To znai da se koreferencijalnost odnosi na vezivawe razliitih jezikih oznaka za isti entitet,22 kognitivni koncept ili oznaeno. Van fenomena koreferencijalnosti ostaju sluajevi kada ista nominaciona forma nema istu referenciju, to je uzrokovano specifinim logikim ili kontekstualnim ograniewima.
(1) Petar tue Petra. Pierre bat Pierre. Peter schlgt Peter.
Prethodni primeri nisu ni negramatini ni nelogini, a retki su stoga to se situacija da iza iste jezike forme stoje dva razliita referenta23 po pravilu ukida uvoewem determinatora ('veliki/moj Petar tue malog/tvog Petra'). Identitet referenata moe se signalizirati refleksivnim zamenicama sebe/se, se, odnosno sich. Refleksivna zemenica je signal semantike koreferencijalnosti, po pravilu, sa subjekatom (Lazard 1994: 74), kao antecedentom (Couquaux 1980: 210).
(2) Petar se tue. Pierre se bat. Peter schlgt sich.
1.2. Koreferencijalnost je logiko-semantika kategorija jer se jezikom formom upuuje na bitna svojstva nejezikoga (ili jezikog) referenta (logikog antecedenta koncepta), odnosno, upuuje se na koreferentnu formu, pri emu su obe deo istog iskaza. Tipian primer konceptualne koreferencijalnosti jeste sinonimija (Patry 1990: 34) kojom se ostvaruje bitan uslov da razliite jezike jedinice pokrivaju isti koncept ili referent. Metafora ili metonimija omoguavaju istu referenciju razliitim strukturama, a poput sinonima wima se postie izbegavawe ponavqawa istih leksema i uspo22
Pod entitetom emo smatrati pojave, bia i stvari nae materijalne stvarno-
sti.
23 Pod referentom smatramo entitet naspram kog stoji odgovarajui jeziki znak koji na wega tako upuuje ili ga i imenuje.
183
stavqawe tekstualne kohezije.24 Tako se i elipsa subjekta u sluajevima identinosti agensa smatra rezultatom koreferencijalnosti: Csar vint, vit et vainquit (Lazard 1994: 52). Semantiki tip koreferencijalnosti odraava i koherencija unutar pridevsko-imenike sintagme ili izmeu subjekta i predikativa (u srpskom slagawe u rodu, broju i padeu, odnosno u licu, broju, rodu i padeu). U nemakom jeziku, za razliku od francuskog i srpskog, pridev u predikativnoj funkciji ne kongruira sa subjektom. 1.3. Koreferencijalnost predstavqa i sintaksiku kategoriju jer se wom strukturno i/ili formalno razliitim jedinicama pripisuje ista sintaksika funkcija ili ista semantika uloga na baznom nivou, na kom su one reprezentovane viepredikatskim reeninim strukturama (Vasi 1998: 78). To znai da se istoznana sintaksika funkcija, odnosno, semantika uloga pripisana tipino formalizovanoj mora pripisati i onoj netipino formalizovanoj strukturi. Razlika meu tipino i netipino formalizovanim strukturama zasniva se na principu sintaksike oekivanosti, to podrazumeva da je samo odreena jezika forma (morfoloka ili sintaksika) istovremeno i oekivani formalni znak kojim je neka sintaksika funkcija ostvarena (Risti 1999: 160).
(3) Pored Ane dola je i Vesna.
U prethodnom primeru pojmu imenovanom imenicom u nominativu, koja je i gramatiki subjekat, ne mora se kao jedinom pripisati uloga agensa, ve se ista uloga pripisuje i pojmu koji je imenovan nekom drugom, nesubjekatskom formom. S obzirom na to da se od gramatikog subjekta i oekuje da ostvari ulogu agensa (Muhin 1999: 76), nuno mu se, potujui formalnu reeninu hijerarhiju, daje prednost u odnosu na koagentivnu formu koja je u tematskom delu. Ipak, i tipina forma, kao i ona netipina, retematizacijom, odnosno sintaksikom transformacijom zauzimaju svaka u svojoj baznoj reenici poziciju gramatikog subjekta.
(4) Ana je dola. I Vesna je dola.
Postupak transformacije nije posve slobodan, ve se tie nekih jezikih, ali i nejezikih faktora koji odreuju nain generirawa reenica. U konkretnom sluaju bitne komponente su temporalna sukcesivnost i/ili simultanost, obavetenost govornika i sagovornika, odnosno oekivanost datog redosleda dogaaja.
24 Kohezija podrazumeva nemogunost dekodirawa koreferentne forme bez identifikacije one primarne na koju ona i upuuje (HallidayHasan 1976: 4). Kohezivnu funkciju imaju i melodijske varijacije u govoru, prekidi i ponovno vezivawe (Danon-Boileau et al. 1991: 111).
184
MILIVOJ ALANOVI
1.3.1. U nemakom i francuskom jeziku zbog ogranienog repertoara predlokih konstrukcija na koreferentnu sintaksiku funkciju upuuju i prilozi s intenzifikatorskom funkcijom auch i aussi.25
(5) En plus d Anne, Vesna aussi est venue. Auer Anna ist auch Vesna gekommen.
Imajui u vidu iste semantike i sintaksike parametre kao bazne reenice u nemakom i francuskom dobijaju se:
(6) Anne est venue. Vesna aussi est venue. Anna ist gekommen. Vesna ist auch gekommen.
Iako je francuski jezik izgubio deklinaciju sintetikog tipa, ije ostatke nemaki jezik uva, subjekatsku funkciju moe ostvariti samo nepredloka konstrukcija u kongruentnom odnosu s predikatom semantiki i/ili samo gramatiki. Predlokim, odnosno, predloko-padenim konstrukcijama moe se pripisati uloga koagensa i subjekta bazne koordinirane reenice ako im na sintagmatskom planu pripada hijerarhijski nii status. 1.4. Iz perspektive pojedinih jezikih nivoa koreferencijalnost se percipira kao relacija (ponekad i meusobno upuivawe) punoznanih i nepunoznanih leksikih i gramatikih jedinica, i to istovremeno (posredno ili neposredno) prema istom nejezikom ili jezikom referentu, odnosno, prema nekoj od wima ostvarenih sintaksiih funkcija i semantikih uloga. Primarno leksike, ali i morfoloke jedinice, rasporeuju se na tri plana referencije konceptualno-logikom, realno-materijalnom i sintaksiko-tekstualnom. Koreferencijalnost, dakle, ne predstavqa samo semantiki fenomen ili sintaksiki postupak, ve i govornu strategiju kojom se regulie fokus pawe ili neke druge okolnosti (oekivanost, zajedniko znawe i sl.) u vezi sa uesnicima u radwi.
Sintaksika koreferencijalnost 1. Teorijsko-metodoloka razmatrawa 1.1. Sintaksika koreferencijalnost, slino semantikoj, podrazumeva postojawe jedne referentne take, ali ovog puta u sintaksiko-semantikom sistemu, koja se moe definisati kao sintaksema (Muhin 1999: 4). Ta sintaksema je formalizovana u istoj reenici dva puta prvi put, tipino formalizovanom strukturom sa subjekatskom, objekat25 U srpskom jeziku funkciju partikule s isticajnom funkcijom ima veznik i (Kovaevi 1997: 9).
185
skom ili nekom drugom funkcijom i istovremeno sa ulogom agensa ili pacijensa; i drugi put, sintaksiki koreferentnom strukturom u netipinom strukturnom obrascu za datu funkciju ili ulogu. Sintaksiki koreferentna struktura u netipinom strukturnom obrascu ima, dakle, hijerarhijski nii status (nije deo subjekatskog ili objekatskog argumenta), a wenu semantiku ulogu i baznu sintaksiku funkciju identifikujemo na osnovu odnosa koreferencijalnosti koji uspostavqa sa subjektom ili objektom. Referentna taka za pojedine sintagmatske strukture jeste, u sluaju sintaksike koreferencijalnosti, neka od sintaksikih ili semantikih kategorija. To su najee osnovne sintaksike funkcije poput subjekta, objekta ili predikativa, ali i istovremeno odreene semantike uloge koje ostvaruju reprezentovani pojmovi, kao to su agens ili pacijens (Vasi 1998: 79). 1.2. Ako se imaju u vidu strukture kojima se ostvaruje odreena sintaksika funkcija, odnosno semantika uloga, kao polazna, referentna taka u analizi treba da poslui idealna reenina struktura tipa subjekat predikat objekat sa subjektom kao agensom i objektom kao pacijensom. Tek poto se transformacijom dobije ovakvo reenino ustrojstvo, prvobitne sintagmatske strukture ostvaruju neke od centralnih sintaksikih funkcija. Na ovaj nain se u istu ravan stavqaju i tipino i netipino formalizovane strukture jer ostvaruju identian odnos prema referentnoj sintaksikoj funkciji ili semantikoj ulozi (tj. sintaksemi), a razlike meu wima se tiu razliite reenine hijerarhije, to je esto posledica razliite perspektivizacije iskaza, kao i deo govornih strategija da se jo neka relevantna pratea okolnost identifikuje i o woj iskazom referie. 1.3. Logiki gledano, dva entiteta ostvaruju na isti nain imenovanu radwu, ali na sintagmatskom planu nisu predstavqeni istim morfolokim formama ili sintaksikim strukturama. Transformacijom netipine forme mogu zauzeti mesto tipinih, naravno uz promenu nekih morfolokih obeleja, to je dokaz toga da i na sintagmatskom planu ostvaruju istu semantiku ulogu, a sintaksikom supstitucijom i iste sintaksike funkcije u baznim predikatskim strukturama. Dve strukture su sintaksiki koreferentne ako sintaksikom transformacijom monopredikatske strukture zauzmu iste sintaksike pozicije u baznim reenicama, tj. u polipredikatskoj koordiniranoj strukturi, a da pri tome ne promene svoje semantike uloge. Sintaksiki koreferentne sintagmatske strukture mogu biti iste reenine hijerarhije, ali i razliite, to je uslovqeno wihovim morfolokim oblikom ili sastavom, odnosno, formalnim odnosom prema reeninom predikatu. Tako nominativna forma, kao tipina subjekatska forma, ostvaruje funkciju reeninog subjekta, a nenominativne forme logikog subjekta.26
26 Iako se ovaj termin uglavnom primewuje na dativ Dobro mi je i akuzativ Raduje me, ovaj termin se moe primeniti i na druge padee sa (ko)agentivnom ulogom.
186
(1)
MILIVOJ ALANOVI
Marko je otiao sa Anom. Pierre est parti avec Anne. Peter ist mit Anna gegangen.
Samo nominativna forma ostvaruje funkciju gramatikog subjekta jer se nalazi u osnovnom imenikom obliku i ostvaruje kongruentan odnos sa predikatom. Predloka sintagma sa Anom / avec Anne / mit Anna, budui hijerarhijski nieg statusa u odnosu na gramatiki subjekat, predstavqa logiki subjekat koji je na baznom nivou i gramatiki. Semantiki, meutim, entitet imenovan strukturom u funkciji logikog subjekta ostvaruje isti tip odnosa prema radwi kao i entitet predstavqen strukturom u funkciji gramatikog subjekta. Zamenom mesta logikog i reeninog subjekta uz odgovarajue morfoloke promene odnos entiteta prema radwi se ne mewa, a time ni wihova semantika uloga. Koordiniranom sintagmom sa subjekatskom funkcijom koja bi obuhvatila oba entiteta dolazi do pluralizacije predikata. Ovim postupkom se i formalno pokazuje sutinski ista jezika priroda obe prvobitne forme i oba nejezika entiteta.
(2) Marko i Ana su otili. Pierre et Anne sont partis. Peter und Anna sind gegangen.
Ako potujemu formalnu reeninu hijerarhiju, jedino tipina forma moe biti agens, dok ona netipina koagens, jer svoju semantiku ulogu ostvaruje preko tipino formalizovane forme. Na taj nain koreferentne netipine forme pokazuju izvesnu zavisnost od tipinih formi jer se wima samo ponavqa jednom ve uspostavqen odnos prema upravnoj radwi (izuzimajui fenomen negacije kojom se ne zadire u raspored semantikih uloga).
(3) Pored Marije video sam i Anu. En plus de Marie, j'ai vu Anne aussi. Auer Maria habe ich auch Anna gesehen.
Sintaksiki koreferentna struktura ne implicira unapred odreenu sintaksiku funkciju, ve je stie posredstvom strukture u tipinoj formi, po principu sintaksike i semantike zavisnosti.
(4) Video sam Mariju, ali i Anu.
1.4. Sintaksiki koreferentne strukture (kao netipine forme) u odnosu na tipinu sintaksiku strukturu, na osnovu svoje funkcije i odnosa prema upravnom predikatu ili formalnog statusa u reeninoj hijerarhiji, mogu ostvariti odnos koordinacije ili subordinacije. Ovaj odnos ne implicira nuno statusnu razliku meu uesnicima u nekom dogaaju, ve je formalno uslovqen pravilima reeninog strukturirawa kojim se signalizira promena fokusa pawe, to je, prevashodno, pragmatiki fenomen.
187
2. Koordinirane koreferentne strukture 2.1. Koordinirane koreferentne strukture podrazumevaju da obe sintaksike strukture ostvaruju identian odnos prema reeninom predikatu, te je on s obema kongruentan. Druga forma, ponekad morfoloki i sintaksiki istovetna, formalno ne uspostavqa kongruentan odnos sa ekspliciranim predikatom, ve sa redukovanim koji predstavqa leksiko-semantiku reprizu povrinskog, te je, stoga, i podvrgnut operaciji brisawa.
(5) Otiao je na vreme kao i Marko. Il est parti temps ainsi que Pierre. Er ist wie Peter rechtzeitig gegangen.
Iako veznici kao i, ainsi que i sowie daju konstrukciji status poredbene, izvesnije je da je to oblik govorne strategije kojom se u tematskom delu iskaza naknadno uvodi ve poznata informacija kao dodatni komentar. Ta struktura uvek ostvaruje semantiki kopulativni odnos sa onom u rematskom delu iskaza. Uvoewe poredbene klauze omoguava reprizu upravnog predikata ili wegovu zamenu deiktinim glagolima (raditi, initi; faire; tun). Formirawem koordinirane sintagme u funkciji reeninoga subjekta uz pluralizaciju predikata iz iskaza se gubi jeziki znak kojim se referie o govornikovom odnosu prema radwi ili uesnicima u woj (On i Marko su otili na vreme). 2.2. Na formalno-leksikom planu pokazateq sintaksiki koordinirane koreferencijalnosti meu reeninim konstituentima su kopulativni, adverzativni i disjunktivni veznici. U veznikoj funkciji se mogu nai i veznici kojima se signalizira dodavawe, dopuwavawe (kao i npr.).
(6) Prvo se vratio on, pa Petar. Marko se odselio, ali i Ana. uje se ili Ana ili Marija. Ili e doi Ana ili Marija. Il entra le premier et sa femme aprs lui. Ou bien cest lui qui arrivera ou bien c'est sa femme. Er kam als erster herein und danach seine Frau. Entweder kommt er oder seine Frau.
U osnovi koordinirane koreferencijalnosti stoji elipsa redundantnog, na baznom nivou repriziranog predikata, te se koreferentna forma nuno nalazi u tematskom delu iskaza. 2.2.1. Neretko se, meutim, deava da je unutrawa organizacija predikatske strukture uslovqena elipsom koja se moe smatrati upravo rezultatom koreferencijalnosti. 2.2.1.1. U kompleksnom predikatu sa modalnim, modalitetnim i faznim glagolima kao upravnim, elipsi, kao signalu sintaksike koreferencijalnosti, podvrgnut je redundantni, ponovqeni subjekat. Kada je
188
MILIVOJ ALANOVI
u srpskom jeziku u funkciji komplementizatora lini glagolski oblik (imobilni prezent), wegov subjekat, koji je istovremeno i agens, budui istovetan onom uz upravni semikopulativni glagol, podvrgava se operaciji brisawa (7). U francuskom i nemakom jeziku uz modalne glagole u jednoagentnim strukturama redovno je infinitiv.
(7) Ana mora da putuje. Anne doit voyager. Anna mu reisen.
U srpskom jeziku meu semikopulativnim glagolima, glagoli hteti i eleti omoguavaju realizaciju dvoagentne strukture, ali se u tom sluaju radi o dva agensa i dve radwe (8).
(8) Hou da ui.
2.2.1.2. U francuskom i nemakom jeziku u funciji komplementizatora moe biti samo infinitiv u jednoagentnim strukturama (9).
(9) Je veux voyager toute ma vie. Ich will mein ganzes Leben reisen.
U francuskom i nemakom dvoagentne strukture kao komplementizator modalnom glagolu imaju redovno klauzu (10), to je sluaj i u srpskom jeziku uz glagole tipa hteti i eleti.
(10) Je veux qu'elle voyage toute sa vie. Ich will, da sie ihr ganzes Leben mit mir verbringt. Hou/ elim da poloi.
U funkciji komplementizatora faznih glagola u sva tri posmatrana jezika mogu se pored infinitiva (u srpskom i imobilnog prezenta) javiti i predloko-padene sintagme u iji sastav ulaze deverbativne imenice ili imenice sa diferencijalnom semom temporalnost /+/ (11).
(11) Poeo je da radi na tome. Poeo je s radom na tome. Il a commenc travailler sur ce problme. Il a commenc par ce problme.27 Er hat begonnen zu arbeiten. Er hat mit der Arbeit begonnen.
Infinitiv u francuskom i nemakom jeziku u funkciji komplementizatora ne mora uvek biti signal semantike koreferencijalnosti sa subjekatskim argumentom. Uz glagole percepcije infinitiv je semantiki koreferentan sa objektom upravnog glagola. Na taj nain proleptiki objekat ostvaruje dvostruku vezu. Prema upravnom glagolu ostvaruje funkciju objekta i istovremeno semantiku ulogu pacijensa, s druge strane, prema radwi u infinitivu ostvaruje ulogu agensa (12).
27 U francuskom jeziku se u ovom sluaju implicira da je preduzeta radwa samo prva u nizu planiranih.
189
(12) Jai vu Pierre travailler dans le jardin. Ich habe Peter im Garten arbeiten gesehen.
2.2.1.3. U srpskom jeziku se u funkciji komplementizatora uz glagole percepcije (13) javqa dvofunkcionalna objekatska klauza (Petrovi 1995: 59; Kovaevi 1995: 20), s tim to se pacijens upravne radwe moe leksiki eksplicirati, kako u upravnoj tako i u zavisnoj reeninoj strukturi u kojoj ostvaruje subjekatsku funkciju i ulogu agensa.
(13) Video sam ga kako tri po parku. Video sam kako on izlazi iz kue.
2.2.1.4. Gotovo identine strukture javqaju se i uz kauzativno-manipulativne glagole (14) koje su uvek dvoagentne (Batisti 1978: 76). Budui da je upravni glagol tranzitivan, a da agens komplementizatorske strukture nikada nije identian agensu upravne radwe, to objekat, odnosno, pacijens uz kauzativno-manipulativni glagol mora biti ekspliciran, to omoguava konverziju u izraz sa semantikim parametrom konkretnost /+/ (Kojen 1980: 16).
(14) Naterao me je da sve pojedem.
2.2.1.4.1. I u francuskom i nemakom jeziku struktura sa infinitivom u funkciji komplementizatora uz kauzativno-manipulativne glagole (15) takoe je dvoagentna. Sintaksiki objekat je pacijens prema upravnoj, a agens prema radwi koja mu je i pripisana, odnosno, imenovana infinitivom.
(15) Il m'a forc manger a. Er hat mich gezwungen alles aufzuessen.
2.2.1.5. Koordinirane i sintaksiki koreferentne strukture ine deo subjekatskog argumenta, zajedno ili svaka za sebe. Strukture sa glagolima percepcije i kauzativno-manipulativnim glagolima realizuju se kao semantiki, a ne i sintaksiki koreferentne. Tipina sintaksika koreferencijalnost ostvaruje se onda kada obe sintagmatske forme nakon transformacije, u baznim koordiniranim reeninim strukturama ostvaruju istu sintaksiku funkciju i semantiku ulogu. Koordinirane koreferentne strukture, dakle, uvek su na hijerarhijski istom sintaksikom nivou i u monopredikatskoj i u polipredikatskoj strukturi. 3. Subordinirane koreferentne strukture 3.1. U sluaju sintaksike koreferencijalnosti, subordinacija kao postupak hijerarhizacije reeninih konstituenata odnosi se samo na sintagmatski plan i sintaksike odnose na wemu.
190
MILIVOJ ALANOVI
3.2. Neke subordinirane koreferentne strukture postupkom sintaksike transformacije grade subordiniranu reeninu strukturu u kojoj imenovani entitet moe samo uslovno da ostvari ulogu agensa i funkciju gramatikog subjekta. U ovom sluaju je agentivnost entiteta predstavqenog koreferentnom strukturom obino u drugom planu, te se wegovim delovawem transponuju neka adverbijalna znaewa poput uzroka, vremena i sl. 3.2.1. U nekim baznim dvopredikatskim strukturama, poto predikat nije uvek prepoznatqiv, ulogu nekog od uesnika u radwi nije uvek mogue utvrditi sa sigurnou, to se kontekstualno razreava na osnovu zajednikog znawa govornika i sagovornika (18).
(16) Napustio je posao zbog direktora. > Napustio je posao zato to ga direktor ne voli. Napustio je posao zato to ne voli direktora.
Supstituent kauzalne klauze koji sadri imenicu sa obelejem ivo /+/ poseduje agentivni potencijal, ali ne i obaveznost da ga i aktualizuje u datim okolnostima. Kao to se moe videti u prethodnim primerima (18), jedan od moguih supstituenata kauzalne klauze moe biti barem dvojako interpretiran. U prvom sluaju je razvijena kauzalna klauza u kojoj je imenica direktor u funkciji subjekta, te je imenovanom entitetu pripala uloga agensa, a u drugom uloga pacijensa i funkcija objekta. 3.2.2. Interpretacija kondenzatora zavisnih reeninih struktura kao potencijalno sintaksiki koreferentnih struktura mogua je pod uslovom da se sintaksika koreferencijalnost ne shvati samo iz perspektive odnosa meu nezavisnim koordiniranim predikatskim strukturama. To znai da bi, u tom sluaju, sintaksiki koreferentne bile sve one sintagmatske strukture koje ostvaruju istu sintaksiku funkciju u ma kojim dvema monopredikatskim strukturama bez obzira na to koji tip odnosa (subordinaciju ili koordinaciju) ostvaruju meusobno. Na ovaj nain bi se opseg pojma sintaksike koreferencijalnosti znaajno proirio i postao praktino sinonim za reeninu kondenzaciju koja se tie samo sposobnosti nereeninih jezikih sredstava da saopte reenini sadraj (Radovanovi 1990: 13). S druge strane, to bi znailo izjednaavawe koordinacije i subordinacije meu predikatskim jedinicama to bi sobom ponitilo ponekad veoma znaajnu semantiku hijerarhizaciju meu radwama i wihovim akterima. Pod sintaksiki koreferentnim strukturama, dakle, mogu se smatrati samo one koje pripadaju hijerarhijski istim reenicama, a koje su formirane oko identinih (i/ili repriziranih) predikata, jer samo odnos koordinacije signalizira mogunost ostvarivawa istovetnog odnosa oba uesnika prema (istoj ili istovetnoj) radwi. 3.3. Fenomen sintaksike koreferencijalnosti meu hijerarhijski razliitim strukturama podrazumeva identinost wihovih sintaksi-
191
kih funkcija na baznom nivou uz ostvarivawe identinih semantikih uloga.28 Sintaksikom transformacijom hijerarhijski razliite strukture ostvaruju istu sintaksiku funkciju, a reprezentovani entiteti i iste semantike uloge. Prvobitna netipina forma postaje subjekat bazne reenice sa repriziranim povrinskim predikatom. Specifian odnos meu radwama ili agensima signaliziran je upotrebom odreenih veznika, priloga ili partikula. to se tie odnosa meu novonastalim dvema predikatskim strukturama, samo nezavisne koordinirane kopulativne ili adverzativne reenine strukture omoguuju uspostavqawe sintaksike koreferencijalnosti. Upravo takve strukture predstavqaju predmet sledeeg poglavqa, meu kojima su sledei tipovi:
(19) Otiao je sa ocem na utakmicu. > Otiao je on i otiao je otac. Otiao je bez Ane u kolu. > Otiao je u kolu, a Ana nije. Il est all avec Pierre Paris. > Il est all Paris et Pierre y est aussi all. Il est parti sans Pierre. > Il est parti et Pierre n'est pas parti. Ich gehe mit Peter. > Ich gehe und Peter geht mit. Ich gehe ohne Peter. > Ich gehe und Peter geht nicht mit.
3.4. Kada postoje dve tipine forme u reenici nominativ u subjekatskoj funkciji i akuzativ u funkciji direktnog objekta, na primer koreferentna struktura uspostavqa odnos sintaksike koreferencijalnosti samo sa topikalizovanom formom, to u srpskom znai i obavezno leksiko prisustvo subjekta u sluaju sintaksike koreferencijalnosti s wim.
(20) Sem Pere video je i Anu. (kopacijens) Sem Pere i on je video Anu. (koagens) En plus de Pierre, il a vu Anne aussi. (kopacijens) En plus de Pierre, lui aussi, il a vu Anne. (koagens) Auer Peter, hat er Anna auch gesehen. (kopacijens) Auer Peter, hat auch er Anna gesehen. (koagens)
28 U. Engel i P. Mrazovi (Engel 1986: 1491) smatraju komitativnim dopunama sve one pratee, nedostajue ili supstituiue okolnosti. Komitativne dopune se, po wima, izraavaju predloko-padenim konstrukcijama mit + D, ohne + A i in Begleitung + G (Engel 1986: 1059).
192
MILIVOJ ALANOVI
Sintaksika koreferencijalnost agentivnih formi 1. Teorijsko-metodoloka razmatrawa 1.1. Tema ovog poglavqa su sintaksiki koreferentne strukture sa agentivnim znaewem i to hijerarhijski subordinirane koreferentne strukture nastale brisawem repriziranog predikata budui da predstavqaju tematski deo iskaza. Na taj nain povrinska nesubjekatska forma (takoe sa ulogom agensa, tanije koagensa) zauzima subjekatsku funkciju u baznoj reenici koja je u koordiniranom odnosu sa strukturom u kojoj se nalazi tipina forma (subjekat-agens). Tek se na osnovu odnosa koordinacije predikatskih struktura i to nakon sintaksike transformacije, ili provere, nekada netipinoj formi moe pripisati funkcija sintaksiki i semantiki koreferentne strukture koagensa. 1.2. Kategorija koagensa moe odraziti odgovarajuu tematizaciju iskaza te je neophodno i terminoloki sauvati funkcionalnu razliku meu tipinim i netipinim formama i to razlikovawem agentivne (tipine) forme i koagentivne (netipine) forme. Iako je agentivnost semantika kategorija, agens u aktivnoj reenici je najee i reenini subjekat, te se tipina subjekatska forma (nominativ) smatra i tipinom formom za obeleavawe agensa. 1.3. Ako se koagentivne forme izoluju, na osnovu svog leksikog ili morfolokog sastava, ne moe se utvrditi wihova sintaksika funkcija, a time ni semantika uloga, jer nemaju formalne oznake subjekta. Budui da sa formom tipinom za datu sintaksiku funkciju (ili semantiku ulogu) uspostavqa zavisnu semantiku vezu, koreferentnom formom se samo ponavqa wena semantika uloga. Iz ovih razloga se netipinoj formi za agens daje nii formalno-reenini status. To dokazuju primeri u kojima se leksiki i morfoloki istoj formi pripisuju razliite funkcije, a time i razliite semantike uloge. Smisao koreferencijalnosti i jeste da obe forme upuuju na iste semantike uloge (1).
(1) Pored Marka dola je i Ana. Pored Marka video sam i Anu. En plus de Marco, Anne aussi est venue. En plus de Marco, j'ai vu Anne aussi. Auer Marko ist auch Anna gekommen. Auer Marko habe ich auch Anna gesehen.
Iako se u ovim primerima javqaju iste strukture, one imaju razliite bazne funkcije, odnosno, semantike uloge. U prvom sluaju se radi o funkciji koagensa, a u drugom kopacijensa. U francuskom i nemakom jeziku je u ovom sluaju identina situacija kao i u srpskom. 1.4. Iako se na baznom nivou sintaksikom transformacijom dobijaju koordinirane reenine strukture, dve predikacije ne moraju nu-
193
no biti u kopulativnom odnosu, ve i u adverzativnom, to moe biti signalizirano nekim leksikim, ali i gramatikim sredstvima: Za razliku od Pere, Ana je dola > Ana je dola, a Pera nije. U ovom smislu koordinacija podrazumeva samo potencijalno isti odnos, odnosno, istu ulogu u nekoj radwi. Meutim, razlike se tiu izvrenosti ili neizvrenosti imenovane radwe, tj. dve koordinirane predikacije mogu biti ili u kopulativnom ili u adverzativnom odnosu: (a) Pored Pere dola je i Ana > Dola je Ana, ali je i Pera doao; (b) Sem Ane ostali nisu doli > Ostali nisu doli, ali Ana jeste. 1.5. Ponekad se radi o istoj radwi ili istom procesu, samo to on moe biti segmentiran u sukcesivne ili simultane faze. Svi uesnici (agensi), ije se delovawe ili poklapa vremenski, ili nie sa mawim ili veim pauzama, sprovode pripisanu radwu u svim ili odreenim fazama. Ovo dokazuje i repriza upravnog predikata na baznom nivou kako bi se formirala dvopredikatska koordinirana struktura (2).
(2) Sem Ane dola je i Marija. > Dola je Ana, ali je dola i Marija.
1.6. Sintaksiki koreferencijalnost, dakle, podrazumeva simetrian raspored uloga uesnika u nekoj radwi. Recipronost odnosa prema istoj radwi, odnosno, meusobna neuslovqenost uesnika u woj postignuta je mogunou pozicione komutabilnosti na povrinskom planu (sem u sluajevima vremenske sukcesivnosti), a da se pri tome ne zamene i semantike uloge (3).
(3) Ana je otila sa Markom. Marko je otiao sa Anom. Elle est partie avec Pierre. Pierre est parti avec elle. Anna geht mit Peter ans Meer. Peter geht mit Anna ans Meer.
U sluaju zamene sintaksikih pozicija dva agensa, wihov odnos prema radwi se ne mewa, ali se mewa reenina perspektiva saoptavawa o nekom dogaaju. Ovo se odnosi na socijativni tip odnosa kojim se naglaava partnerski odnos meu uesnicima u sprovoewu radwe socijativni koagens.29 Kada je u pitawu eksceptivni tip koagensa (iskquivawe jednog ili mawe grupe entiteta iz oekivanog kolektiva na osnovu razliitog odnosa prema radwi), zamena nije mogua, ne zato to bi se promenila semantika uloga uesnika, ve zato to meu wima sa stanovita aktualizacije radwe postoji adverzativan odnos (4).
(4) Sem Petra vie niko nije doao.
29 Termini socijativni, kontrasocijativni, komitativni, eksceptivni i supstitutivni koagens upotrebqeni su po modelu koji daje Vera Vasi (Vasi 1998: 79).
194
MILIVOJ ALANOVI
U sluaju komitativnog odnosa (postupka pridruivawa jednog entiteta nekom drugom na osnovu ostvarivawa identinog odnosa prema nekoj radwi) takve prepreke ne postoje. U takvim sluajevima se jedino pomera fokus pawe sa jednog na drugog uesnika. Komitativnost podrazumeva identifikaciju nekog novog uesnika i wegovo naglaeno pridruivawe kolektivu upravo sa aspekta sprovoewa iste radwe uprkos nekom optem oekivawu. Pomerawe fokusa pawe sa jednog na drugog uesnika uslovqeno je pragmatikim parametrima pri strukturirawu iskaza. Za razliku od socijativnog tipa odnosa gde ne postoje smetwe pri kolektivnom sprovoewu radwe, za komitativni odnos takve smetwe, iako esto neeksplicirane ve samo pretpostavqene, predstavqaju integralnu semantiku komponentu. Nemogunost ostvarivawa svog agentivnog potencijala vezuje se, sa aspekta govornika, samo za uesnika u rematskoj poziciji, te je time i onemoguena slobodna zamena wihovih sintaksikih pozicija u reenici iako se time wihove semantike uloge ne mewaju. Poziciono, odnosno, intonaciono izdvajawe jednog uesnika sprovodi se, uglavnom, partikulama sa intenzifikatorskom funkcijom (5).30
(5) Pored Ane dola je i wena sestra. En plus de Pierre, Anne aussi est venue. Auer Peter ist auch Anna gekommen.
2. Socijativni tip koagensa 2.1. Socijativnost podrazumeva formirawe trajnog ili privremenog kolektiva, odnosno formirani kolektiv opstaje sve dok je radwa, koju agensi sprovode, na snazi. Socijativnom formom se ne referie o prirodi ostvarenog kolektiva meu agensima, ve se to ini samom radwom u kojoj uzimaju uee. Pod prirodom kolektiva ne podrazumeva se samo pitawe wegovog trajawa, ve i meusobni odnosi uesnika, tj. wihova interna ili formalna hijerarhija, redosled agentivnih uloga i sl. Glagolskom leksemom se imenuje tip radwe ili odnosa koji ostvaruju uesnici, te se na osnovu toga i moe zakquiti o kakvom se kolektivu radi, ako to ve nije eksplicirano, ili ne predstavqa zajedniko znawe uesnika u komunikaciji. 2.2. Sa stanovita glagolskih leksema koje ulaze u sastav predikata, socijativni tip odnosa meu uesnicima moe se smatrati obaveznim ili fakultativnim sintaksiko-semantikim modelom. To znai da se sprovoewe radwe ne moe ili moe ostvariti bez uea barem jo jednog uesnika kome takoe pripada uloga agensa.
30 O problemu definicije i znawewa komunikativnih partikula u nemakom i srpskom opirnije govori Marina Lien (Lien 1991: 227).
195
2.2.1. Inherentna (obavezna) socijativnost31 podrazumeva neizostavno uee barem jo jednog uesnika u radwi koji ne mora biti i leksikalizovan, ali je uvek podrazumevan. Uz neke glagole neophodna su barem dva uesnika koji u zavisnosti od fokusa pawe dobijaju uloge agensa i koagensa. 2.2.1.1. Socijativnost se moe interpretirati kao kolektivna realizacija imenovane radwe bez obzira na unutrawu ili formalnu hijerarhiju uesnika, to ukquuje i fazne realizatore radwe. Meu agensima moe postojati odnos simetrine ili asimetrine agentivnosti. Simetrina agentivnost podrazumeva ravnopravno uee u sprovoewu radwe, dok asimetrina implicira uee u razliitom obimu ili u razliitim fazama. Specifine glagolske lekseme, kao i neke idiomatizovane konstrukcije koje impliciraju barem dva uesnika u sprovoewu radwe ija se ravnopravnost sa stanovita angaovawa u woj dokazuje mogunou pluralizacije subjekta i to stvarawem koordinirane imenike sintagme, signal su semantike socijativnosti. To se odnosi i na nezavisne koordinirane reenine strukture u kopulativnom odnosu sa repriziranim povrinskim predikatom. 2.2.1.2. U grupu takvih glagola spadaju reciproni glagoli tipa druiti se, svaati se, upoznati se, qubiti se, saraivati i sl., te socijativno-ablativni glagoli tipa razvesti se, oprostiti se i sl. Navedeni glagoli obezbeuju svakom uesniku semantiki ravnopravan status, to se ne mora odraziti i na sintaksikoj ravni. Meutim, u sluaju da se-forma slui samo za kvalifikaciju subjekta, izostavqawe koagensa je pravilo (6).32
(6) On se rado svaa. Voli da se drui.
Reciproni glagoli obezbeuju svim uesnicima ravnopravan status, ali ne i sintaksiki, to ne proistie iz wihove razliite uloge u realizaciji radwe, ve iz govornikove govorne strategije da topikalizuje razliite delove iskaza. Topikalizacijom se omoguava sagledavawe itave dogaajne celine iz perspektive samo jednog od uesnika, odnosno, stvarawe utiska o razliitim agentivnim ulogama uesnika ili wihovoj razliitoj unutrawoj ili formalnoj hijerarhiji. Perfektivni glagoli su pogodniji za ovakav raspored agentivnih uloga uesnika zato to ne mogu imati kvalifikativno znaewe (7).
(7) Pera se upoznao s wom. Marko se posvaao s wim.
31 M. Ivi ovaj semantiki tip instrumentala definie kao socijativ neposrednog tipa (Ivi 1954a: 166). 32 Se-forma je ponekad i termin za refleksivni pasiv: Banane se prodaju na pijaci.
196
MILIVOJ ALANOVI
I u francuskom i nemakom jeziku namesto pluralizovanog subjekta uz reciprone glagole, alternativno se moe pojaviti koagentivna socijativna struktura, to implicira drugaiju perspektivizaciju iskaza.
(8) Il se dispute avec elle. > Ils se disputent. Er hat sich mit ihm angefreundet. > Sie haben sich angefreundet.
2.2.1.3. Nekim glagolskim leksemama se promenom glagolske rekcije implicitno ustanovqava inicijator. Tipian primer za ovu pojavu su socijativno-ablativni glagoli razvesti se, rastati se. Rekcijska dopuna u instrumentalu ne obezbeuje reeninom subjektu automatski ulogu inicijatora radwe, za razliku od dopune u genitivu, katkad i uz blagu modifikaciju glagolskog znaewa (8).
(9) Razvela se s wim. Rastala se s wim. Razvela se od wega. Rastala se od wega.
2.2.1.4. Ablativne forme, kao konkurentne socijativnim, impliciraju ukidawe kolektiva (9). U francuskom se ablativnost signalizira predlogom de + Nom, a u nemakom prelogom von + D.
(10) Il s'est spar de Marie. Er hat sich von ihr getrennt.
Semantiki koncept socijativnosti prevashodno je vezan za tip glagolske rekcije. Tako se u francuskom jeziku uz neke glagole govorewa pojavquje predlog pri emu se na subjekatskoj poziciji redovno imenuje inicijator radwe (Il ne parlait personne), dok se u nemakom i srpskom u istom sluaju pojavquju tipino socijativni predlozi mit i sa. S obzirom na to da je ostvarewe socijativnog tipa koagensa uslovqeno rekcijskom sposobnou glagolskih leksema u funkciji predikata, sasvim je oekivano da se socijativni koagens nae u postpoziciji. U prepoziciji socijativnost je dodatno naglaena, a socijativna struktura intonaciono i poziciono izdvojena: Avec vous, je ne travaille pas. U francuskom jeziku se pored drugaijeg reda rei naglaavawe sprovodi i pomou prezentativa: C'est avec vous que je ne travaille pas. U nemakom jeziku, koji ima slobodniji red rei od francuskog, preponovana socijativna struktura se moe dovesti u vezu sa tewom za ostvarewem vre reenine ili tekstualne kohezije ili posebnim isticawem drugog, socijativno odreenog uesnika: Mit ihm gehe ich nicht ins Kino. Preponovana socijativna struktura dovodi do daqeg odstupawa od uobiajenog reda rei. 2.2.1.5. Ni u srpskom jeziku se semantika socijativnost ne mora iskquivo izraziti instrumentalom blokiranim predlogom sa, mada je to tipina socijativna forma. Semantika socijativnost u smislu ko-
197
lektivnog razdvajawa podrazumeva semantiku ablativnost (razvesti se od + G). 2.2.2. Fakultativni tip socijativnosti podrazumeva da za realizaciju radwe imenovane predikatom nisu neophodni drugi uesnici sem onog koji je imenovan formom u poziciji gramatikog subjekta.33 Fakultativna socijativnost znai da se na osnovu semantikog potencijala glagolske lekseme u funkciji predikata ne moe pretpostaviti broj uesnika. Nereciproni glagoli koji se u poziciji predikata mogu nai, mogu biti dinamiki (ii, etati, trati), statiki (sedeti, leati). Meutim, i kopulativni glagoli esto istupaju mesto nekih punoznanih glagolskih leksema pri izraavawu socijativnosti, to je kontekstom regulisano (jesam + leksiki deo). 2.2.2.1. Fakultativna socijativnost, kao i inherentna, formalizovana je socijativnim predlozima sa + u srpskom, avec + Nom u francuskom i mit + D u nemakom, mada postoje i neki izuzeci, a to su sloeni predloki izrazi u drutvu sa + / u drutvu + G, u pratwi + G u srpskom, en compagnie de + Nom u francuskom i in Gesellschaft + G/ von + D u nemakom. Ponekad se socijativni odnos meu uesnicima moe naglasiti uvoewem priloga ili drugih izraza kojima se socijativni odnos ne mewa (uporedo sa/ zajedno sa + ). U konstrukcijama kojima se ostvaruje fakultativna socijativnost pojavquje se i slobodni genitiv koji ostvaruje rekcijski odnos prema imenici. Broj punoznanih glagolskih leksema je ogranien. Kada je deverbativna imenica u pitawu, transformacijom se dobijaju razliiti predikati, a implikacija je da se i drugom agensu pripisuje i radwa imenovana prvim predikatom: Otiao je u pratwi svog brata > Otiao je, a brat ga je pratio (i, takoe je i otiao).
(11) Otiao je u drutvu svoga brata. Il est all en compagnie de son ami. Ich bin in seiner Gesellschaft gegangen.
2.2.2.2. U francuskom jeziku socijativnost je signalizirana i predlogom de (koji je tipian za ablativna znaewa), dok je u nemakom predlog von samo konkurentna forma slobodnom genitivu (in Gesellschaft von + D). Neke druge konstrukcije (u pratwi, uz uee + G) u nemakom i francuskom jeziku, u odnosu na srpski, ostvaruju razliitu rekciju. Tako se u nemakom pojavquje predloki dativ u in Begleitung von + D, a u francuskom pasivna reenina struktura sa participom i predlogom de kojim se uvodi informacija o agensu (complment dagent) u Il est ascompagn de son ami pri emu francuski jezik i gramatiki pokazuje razliku. 2.2.2.3. Koagentivnom formom se u svim navedenim primerima (u drutvu i u pratwi) referie o akteru koji ne inicira neki dogaaj, ali koji imenovanu radwu ostvaruje na isti nain kao i tipino for33
M. Ivi ovaj semantiki tip naziva socijativom posrednog tipa (Ivi 1954a: 166).
198
MILIVOJ ALANOVI
malizovani agens, to se dokazuje moguom pluralizacijom subjekta kao i formirawem koordinirane bazne dvopredikatske strukture sa repriziranim upravnim predikatom. Eventualno drugaija leksikalizacija baznog reeninog predikata ne mewa ulogu koagensa, ve samo ukazuje na wegov odnos sa agensom (12).
(12) Uradio je to uz uee drugih. > On je to uradio, ali su i drugi u tome uestvovali. Otiao je u pratwi oca. > Otiao je, ali je i otac otiao s wim.
2.2.2.4. Nasuprot prethodnim primerima konstrukcije tipa u prisustvu, en prsence de, angesichts i sl., uvode druge uesnike ija je uloga u sprovoewu radwe ne samo hijerarhijski nia, nego i drugaija (13). Wima se i ne pripisuje uloga realizatora imenovane radwe ni u jednoj wenoj fazi, te se i ne moe govoriti o sintaksikoj koreferencijalnosti. Meutim, time se ne negira agentivnost uesnika, ve samo socijativnost meu wima.
(13) Posvaao se sa Anom u prisustvu svojih prijateqa.
2.3. Najei formalni pokazateq socijativnog odnosa jeste predlog sa + 34 u srpskom, avec + Nom u francuskom35 i mit + D u nemakom36. Socijativni instrumental u srpskom jeziku, po tradicionalnoj gramatici, podrazumeva realizaciju radwe u nekakvoj zajednici (Stevanovi 1979: 452). Mada mu sintaksiki pripada hijerarhijski nii status, pojam u instrumentalu semantiki ostvaruje istu ulogu kao i pojam u nominativu sa subjekatskom funkcijom. Tako se za ulogu koagensa moe rei da je pratilac, saradnik, sauesnik ili saimalac (Stevanovi 1979: 453) sa tipino formalizovanim agensom u nominativu. Bilo da se radi o inherentnoj ili fakultativnoj socijativnosti, radi se o ravnopravnim uesnicima u radwi. Ovom socijativnom formom se, ipak, ne implicira odnos meu uesnicima jer bi se na taj nain otvorilo pitawe hijerarhije meu wima, a po automatizmu i samim radwama koje preduzimaju. Kada je re o formalnoj organizaciji iskaza, moe se govoriti samo o topikalizovanom (naglaenom) delu u kom se nalazi samo uesnik u subjekatskoj poziciji. To ne znai da se drugome daje podreena uloga u ostvarewu radwe, ve da se itav dogaaj sagledava iz samo jedne perspektive.
34 . Stanoji (Stanoji 1980: 14) socijativnom instrumentalu pripisuje ulogu dodatnog agensa. 35 H.-D. Bchade (Bchade 1986: 109) konstrukcije tipa avec + Nom posmatra kao dopune kojima se signalizira podjednaka vanost dva pojma, to se proverava mogunou zamene koordiniranom kopulativnom sintagmom. 36 G. Zifonun (Zifonun 1997: 1319) konstrukciju mit + D interpretira kao koagentivnu strukturu.
199
(14) Ana razgovara sa Marijom. Marija razgovara sa Anom.
U prethodna dva strukturno-sintaksiki identina primera pozicionom zamenom jezikih reprezenata uesnika u radwi mewa se sintaksika funkcija struktura kojima su predstavqeni. Wihove semantike uloge ostaju iste (uloge agensa i koagensa). Iz ovoga proizilazi da pojam u subjekatskoj funkciji nema prednost pri ostvarewu agentivne semantike uloge. To praktino znai da je strukturirawe reenice uslovqeno pragmatikim razlozima. Neki meu wima su perspektiva iz koje se o nekome ili neemu saoptava, unutrawa hijerarhija meu uesnicima, govornikova namera ili wegov subjektivni odnos prema uesnicima i sl. Prethodni primer se, prema tome, moe interpretirati na jedan od sledea dva naina: (1) govornik empatie sa agensom u subjekatskoj poziciji; (2) unutar kolektiva koji ine akteri dogaaja, agens na subjekatskoj poziciji ima vii hijerarhijski status jer mu pripada uloga inicijatora radwe. Do neodgovarajue interpretacije iskaza moe doi ako ne raspolaemo potpunom informacijom o dogaaju, ako ne poznajemo iri nejeziki kontekst tako bitan za recepciju informacije koja se iskazom saoptava. 2.4. Pored toga to se socijativnim tipom koagensa referie o specifinom tipu kolektivnosti, postoje i neka druga znaewa koja se ovim tipom eksplicitno ili implicitno ostvaruju. Socijativno ostvarewe dveju agentivnih uloga omogueno je istovremenom realizacijom iste radwe ili radwe istog tipa. To znai da se socijativnost u tipinom obliku ostvaruje kao temporalna simultanost dveju radwi. Momenat inicijacije ekspliciranih radwi ne mora se poklapati. Semantiki parametri ivo /+/ ili ivo // mogu u velikoj meri relativizovati ne samo koncept temporalnosti, ve i sam koncept socijativnosti. To znai da je u sluajevima socijativnog tipa agentivnosti meu uesnicima u radwi koji imaju obeleje ivo // temporalna simultanost koincidentna, odnosno da je rezultat meusobne uslovqenosti samih radwi ili uesnika u wima, te ne predstavqa zajednicu entiteta kao sudeonika i izvrilaca radwe (Stevanovi 1984 1985: 735). Na ovaj nain se meu uesnicima, a posebno onim sa primarnim obelejem ivo //, kao i meu radwama koje sprovode, uspostavqa i odnos kauzalnosti: Sa proleem se budi qubav. Tip odnosa meu uesnicima sa agentivnom ulogom ponekad je ekspliciran i nekim leksikim znacima za pojmove meu kojima postoji vrsta unutrawa veza (npr. lekseme kojima se imenuju srodniki odnosi). To se posebno vidi u sluajevima gde se implicira statusna ili uzrasna razlika meu uesnicima kao u relaciji nastavnik : uenik, direktor : portir, roditeq : dete i sl., te imamo Portir je otiao je na razgovor s direktorom i nikada obrnuto: *Direktor je otiao na razgovor s portirom.
200
MILIVOJ ALANOVI
Semantiki parametri koji e se koristiti su: (a) ivo/neivo; (b) tip kolektivnosti; (v) temporalnost i (g) kauzalnost. Navedeni parametri se neretko meusobno prepliu i uslovqavaju. 2.4.1. S obzirom na to da kategorija ivo/neivo bitno utie i na sam koncept agentivnosti uopte, ona i u sintaksiki koreferentnim strukturama u velikoj meri odreuje tip odnosa meu radwama i time i wihovim neposredim realizatorima (agensima). 2.4.1.1. Meu agensima koji imaju obeleje ivo /+/ temporalna simultanost je uvek rezultat odgovornosti i kontrole koju oni imaju nad radwom. Temporalna simultanost moe biti uslovqena i kauzalnou meu radwama, to nas upuuje na zakquak da meu wima postoji neka unutrawa hijerarhija, te time i vra veza. O tipu kolektivnosti referie se eksplicitno predlozima ili predlokim konstrukcijama kojima se socijativni koagens uvodi. Tako konstrukcije u pratwi, en compagnie de, in Begleitung upuuju na vii stepen kolektivnosti, tj. partnerski odnos pri sprovoewu radwe meu agensima. One se upravo stoga mogu zameniti tipinim predloko-padenim oblikom sa socijativnom funkcijom (sa + I / avec + Nom / mit + D).
(15) A radnim danom, predvee, ietaju inovnici i oficiri sa svojim enama, (Andri 165) Et les jours ouvrables, vers le soir, les fonctionnaires et les officiers sortaient se promener en compagnie de leur femme, (Andritch 144) An Werktagen aber ergingen sich am Abend die Beamten und Offiziere mit ihren Frauen, (Andric 145)
2.4.1.2. Kada je re o radwama koje se pripisuju agensima sa obelejem ivo //, veza meu wima je samo situaciona (fakultativna), dok su temporalna simultanost i kauzalna veza meu radwama i wihovim agensima samo koincidentne. Na taj nain se sutinski razliite radwe objediwuju u jedan dogaaj. Povrinski signal koincidentne simultanosti je prilog uporedo uz predlog sa. U francuskom temporalna simultanost se izraava i gerundom, npr. accompagnant le crpuscule.
(16) Iz kamenih terasa bije jo vrelina dana, a sa vode ve se javqa hladan dah, uporedo sa sumrakom. (Andri 114) Des terrasses de pierre jaillit encore la chaleur torride du jour, mais deleau monte dj un air frais accompagnant le crpuscule. (Anritch 93) Aus den steinernen Terrassen strahlte noch die Hitze des Tages, aber vom Wasser her meldete sich mit der Dmmerung schon ein khler Luftzug. (Andric 95)
201
2.4.1.3. Ako agens-subjekat ima obeleje ivo /+/, a socijativ ivo //, veza izmeu wih je, po pravilu, neraskidiva, jer je izmeu ostvarenog i redukovanog repriziranog predikata uspostavqen uzrono-posledini odnos, to se moe pojaati prilozima (istovremeno, naporedo, zajedno; simultanment; zugleich). Socijativnim koagensom se, u ovom sluaju, uvode neivi pojmovi koji sutinski kvalifikuju agens u subjekatskoj poziciji. Da su prilozi samo fakultativni element uz socijativne konstrukcije, dokazuje francuski prevod u kom ih nema.
(17) Qudi koji su etrdeset godina vodili re u ariji nestali su preko noi, kao da su svi odjednom pomrli zajedno sa navikama, shvatawima i ustanovama koje su oni oliavali. (Andri 321) Des hommes qui, pendant quarante ans, avaient eu la parole dans le quartier commerant, cessrent dexister en l'espace d'une nuit comme s'ils taient tous morts, brusquement, avec les habitudes, les conceptions et les institutions quils personnifiaient. (Andritch 300) Mnner, die vierzig Jahre lang in der Stadt das Wort gefhrt hatten, verschwanden ber Nacht, als wren sie alle pltzlich, zugleich mit den Gewohnheiten, Auffassungen und Einrichtungen, die sie verkrperten, verstorben. (Andric 298)
Tip socijativne veze meu agensima uslovqen je semantikom imenica koje ostvaruju ulogu agensa i koagensa. Predlozima, predlokim konstrukcijama kao i prilozima, po pravilu, ne mewa se tip mogueg ili ostvarenog odnosa meu agensima, ve se on samo dodatno naglaava. Tako socijativni predlozi sa, avec i mit ostaju primarni signal semantike socijativnosti koji samo povremeno i pod odreenim uslovima mogu biti supstituisani ili dopuweni. 2.4.2. Temporalnost se kao pratea semantika komponenta koncepta socijativnosti pojavquje kao weno stalno obeleje jer sam koncept socijativnosti podrazumeva kolektivnu realizaciju iste radwe ili radwe istog tipa u nekom vremenskom odseku. Stoga je za najvei broj primera relevantan aspekt temporalne simultanosti. Podreujui koncept temporalnosti konceptu ivo/neivo mogu se razlikovati koincidentna simultanost i kauzirana (logika) simultanost, to se dovodi u direktnu vezu sa konceptom odgovornosti za preduzetu radwu koju iva bia i neivi pojmovi ne manifestuju na isti nain. Ni pojedinane faze (koje se pripisuju razliitim agensima) u vrewu radwe ne moraju se u potpunosti poklapati, te temporalna simultanost moe biti potpuna i parcijalna, to je posebno obeleje radwi gde je samo jedan od agensa i inicijator preduzete radwe. Potpuna simultanost se ostvaruje obino i u sluajevima gde pored socijativnog predloga postoji jo jedna leksika jedinica, obino prilog, za naglaavawe simultanosti ili tipa socijativnog odnosa meu agensima. Mogu se uoiti i primeri gde se meu dvema radwama ostvaruje odnos temporalne sukcesivnosti umesto potpune ili parcijalne simultanosti.
202
MILIVOJ ALANOVI
2.4.2.1. Temporalna simultanost se eksplicira prilozima uporedo, zajedno, ensemble, zusammen ili konstrukcijama u drutvu, u pratwi, en compagnie de, in Begleitung i sl. Moemo razlikovati potpunu i parcijalnu temporalnu simultanost. 2.4.2.1.1. Potpuna temporalna simultanost37 podrazumeva kolektivno sprovoewe radwe od wenog poetka do kraja. Na ovaj nain se samo prividno implicira ravnopravnost uesnika u realizaciji neke akcije i tako zanemaruje uloga inicijatora koja nekome nuno pripada. Predloke konstrukcije kojima se potpuna simultanost moe izraziti su zajedno sa + i uporedo sa + u srpskom, a u nemakom sa gemeinsam mit + D, pod uslovom da je glagol nereciproan. U francuskom jeziku prilog ensemble nije kompatibilan sa singularskom formom subjekta, ve samo sa pluralskom (Ils vont ensemble au cinma). U sluaju ingresivnih ili terminativnih radwi koje se mogu izraziti nekim poetnosvrenim glagolima kretawa kao poi, otii ili doi, proirewe socijativnog predloga prilogom nije neophodno jer je u fokusu pawe samo jedna faza radwe.
(18) I odmah se vratio, zajedno s momcima, skelom na drugu obalu, u kasabu. (Andri 71) Et il revint immdiatement en ville, avec ses aides par le bac sur l'autre rive. (Andritch 49) Und sofort kehrte er, gemeinsam mit den Trgern, ber das Gerst auf das andere Ufer in die Stadt zurck. (Andric 52)
2.4.2.1.2. Parcijalna simultanost, nasuprot potpunoj, podrazumeva simultanost dveju radwi samo u nekoj od wihovih razvojnih faza. U ovom sluaju se, po pravilu, jedna radwa smeta u okvir one druge ili se, kada se odvijaju nezavisno, vremenski podudaraju samo u fazi koja je relevantna i fiksirana u iskazu. Neretko se meu akcijama uspostavqa uzrono-posledini odnos jer anteriorna akcija omoguava pojavu neke druge posteriorne, ili je takav redosled logiki nuan. Time to kauzira neku drugu akciju, ona sama nije dezaktualizovana. Parcijalna simultanost se redovno ostvaruje meu radwama koje su pripisane agensima sa obelejem ivo // (simulativni agens).
(19) Dola je okupacija i sa wom ivqa trgovina i laka zarada, sa lakim trokom. (Andri 345) L'occupation tait survenue et, avec elle, les affaires staient faites plus actives, les gains plus faciles, les frais moins lourds. (Andritch 324)
37 O potpunoj i nepotpunoj linearnoj kao i o punktualnoj simultanosti govori opirnije u svojoj studiji Vremenska reenica I. Antoni (Antoni 2001: 90).
203
Damals war die sterreichische Besatzung gekommen und mit ihr lebhafterer Handel und leichterer Verdienst, aber auch mit leichterem Geldausgeben. (Andric 322)
2.4.2.2. Temporalna sukcesivnost predstavqa nizawe dogaaja na vremenskoj osi nezavisno jedan od drugog, ponekad kao rezultat uzrono-posledine veze meu wima. Meutim, tek dezaktualizacijom jedne nastupa neka druga, posteriorna radwa.
(20) Tako je pod krvavim i zloglasnim ardakom nestala kapija, a sa wom je nestalo i sastanaka, razgovora, pevawa i eifova. (Andri 108) Ainsi la kapia disparut sous la redoute cruelle et de sinistre rputation et avec elle, disparurent aussi les runions, les conversations, les chants et les plaisirs. (Andritch 88) Damit verschwand die Kapija unter dem blutigen und belberchtigten Blockhaus und mit ihr die Zusammenknfte, Unterhaltungen, die Lieder und die Muestunden. (Andric 89)
2.4.2.3. Ako su dve radwe povezane samo istim momentom realizacije, meu wima ne postoji odnos kauzalnosti, ve je re o akcidentnoj temporalnosti, to i implicira socijativna struktura (21). Koncept temporalnosti moe se sagledati ne samo iz perspektive vremenske ose na kojoj se radwe mogu predstaviti kao simultane ili sukcesivne, ve i na osnovu wihove unutrawe povezanosti kauzalnosti (22).
(21) Sa prvim ranim proleem pojavila se na Uvcu, malom mestu na bivoj tursko-austrijskoj, a sada srpsko-austrijskoj granici, epidemija trbunog tifusa. (Andri 308) Avec les tout premiers jours du printemps tait apparue Ouvats, petite localit sur lancienne frontire turco-autrichienne, maintenant serbo-autrichienne, une pidmie de typhus. (Andritch 287) Mit dem ersten Vorfrhling brach in Uwatz, einer kleinen Ortschaft an der ehemaligen trkisch-sterreichischen und jetzt serbisch-sterreichischen Grenze, eine Bauchtyphusepidemie aus. (Andric 285)
2.4.2.4. Kauzirana temporalnost,38 nasuprot akcidentnoj, poiva na unutrawoj, logikoj vezi meu radwama meu kojima postoji uzrono-posledina veza. Takve radwe se, po pravilu, vezuju za qude kao ak38 M. Ivi (Ivi 1954a: 80) ovaj semantiki tip svrstava u aktivni uzrok i to tip podstrekaa.
204
MILIVOJ ALANOVI
tere, a neretko se u predlokoj slubi pojavquju konstrukcije u pratwi + G i u drutvu + G / in Begleitung + G (von + D) / en compagnie de + Nom. Ovim predlokim konstrukcijama se implicira vra kolektivna povezanost meu agensima. Odnos meu ivim i neivim agensima upuuje na postojawe neposrednog kauzatora (a to je agens sa obelejem ivo /+/).
(22) Wegov protivnik u igri prsnuo je kao mehur od sapunice i sa wim je nestalo i karata i novca sa kamene ploe. (Andri 173) Son adversaire s'tait volatilis comme une bulle de savon et, avec lui, les cartes et l'argent qui se trouvaient sur la dalle. (Andritch 153) Sein Gegenspieler war wie eine Seifenblase zerplatzt, und mit ihm waren Karten und Geld von der steinernen Bank verschwunden. (Andric 153)
2.5. Kauzalnost kao pratea komponenta koncepta socijativnosti podrazumeva postojawe uzrono-posledine veze meu radwama. Meutim, kauzalnost nije ni stalna ni primarna, ve fakultativna i sekundarna komponenta koja se u iskazu manifestuje na razliite naine i to u zavisnosti od meusobnog odnosa aktera pri realizaciji radwe, i van we. Kauzalnost se, dakle, ostvaruje na sasvim razliit nain kada su u pitawu ivi agensi, odnosno, neivi. 2.5.1. Kauzalan odnos meu radwama iji su vrioci iva bia rezultat je wihovog voqnog i svesnog delovawa, te je kauzalnost tada uvek aktivna. To znai da je meu agensima uspostavqena takva veza koja dovodi do toga da se preduzete radwe meusobno uslovqavaju. Pojaavawem socijativnosti meu ivim agensima pomou priloga zajedno, ensemble, gemeinsam ili konstrukcija u drutvu sa + i u pratwi + G, en compagnie de + Nom, in Begleitung + G / von + D samo se naglaava aktivna kauzalnost meu wima. U francuskom jeziku se u ovom sluaju (23) pojavquje agens uveden predlogom de uz particip proli odgovarajueg glagola.
(23) Posle Zorke i Zagorke, koje su oko deset sati otile kui, u pratwi Velimira i Ranka, poeli su i ostali da se razilaze. (Andri 272) Aprs Zorka et Zagorka qui, vers dix heures, restrent chez elles, escortes de Velimir et de Ranko, les autres aussi commencrent se disperser. (Andritch 252) Nach Zorka und Sagorka, die gegen zehn Uhr in Begleitung Welimirs und Rankos nach Hause gegangen waren, begannen auch die brigen auseinanderzugehen. (Andric 250)
205
2.5.2. U sluaju kada je socijativni tip agentivnosti uspostavqen izmeu efektivnog agensa sa obelejem ivo /+/ i simulativnog sa obelejem ivo //, izmeu wih se ostvaruje odnos interne kauzalnosti.39 Interna kauzalnost podrazumeva ostvarewe istovremene kontrole i odgovornosti nad obema radwama. Takvu vrstu kontrole ostvaruje samo efektivni agens. Simulativni agens slui samo za isticawe temporalne simultanosti i meusobne uslovqenosti tih dveju radwi (v. 23). 2.5.3. Pasivna kauzalnost40 se ostvaruje meu radwama koje su pripisane agensima sa obelejem ivo //. Meu takvim radwama, po pravilu, ne postoji unutrawa uslovqenost, jer se jednom radwom ne uzrokuje neka druga, nego se samo stvaraju uslovi za wen nastanak, te i ne postoji odgovornost ni kontrola agensa nad kauziranom radwom. Prilozima uporedo, istovremeno, gleichzeitig i konstrukcijom en mme temps que implicira se samo temporalna veza meu radwama.
(24) A tete su se i daqe deavale, as mawe as vee, i uporedo sa wima irili su se sve uporniji glasovi da vile ne daju mosta na Drinu. (Andri 50) Mais les dgts continuaient, tantt plus, tantt moins nombreux et, en mme temps queux, se rpandaient les bruits toujours plus tenaces que les fes ne permettaient pas de pont sur la Drina. (Andritch 28) Die Beschdigungen entstanden aber auch weiterhin, bald mehr, bald weniger, und gleichzeitig mit ihnen verbreiteten sich immer hartnckiger die Gerchte, da die Feen keine Brcke ber die Drina wollten. (Andric 31)
2.6. Kolektivnost koja se uspostavqa izmeu dva agensa u direktnoj je zavisnosti od tipa agentivnosti koju su oni u stawu da ostvare, kao i od toga u kakvoj su uzrono-posledinoj vezi imenovane radwe. O karakteru kolektivnosti moe se govoriti i sa aspekta semantikih obeleja karakteristinih za pojmove sa agentivnom ulogom. 2.6.1. Samo pojmovi sa obelejem ivo /+/ mogu biti odgovorni za inicirawe i realizaciju radwe, dok pojave ili neivi pojmovi to nisu na isti nain. Na taj nain se meu wima pripisanim radwama uspostavqa primarno odnos temporalne naporednosti. Neivi pojmovi koji ostvaruju agentivnu ulogu samo pod uslovom da nije ekspliciran efektivni agens, mogu formirati samo situacioni (formalni) kolektiv koji iskquuje postojawe bilo kakve kauzalne veze meu tim radwama, odnosno, wenim uesnicima. Ovakav tip kolektivnosti predstavqa fiksirawe dve radwe u trenutku o kom se neto wima saoptava, a kao znak naporednog temporalnog odnosa meu wima u srpskom jeziku stoji sa + , a mit + D u nemakom.
39
Ovaj uzroni semantiki tip M. Kovaevi definie kao razlog (Kovaevi 1988: M. Ivi (Ivi 1954a: 85) ovaj semantiki tip tretira kao pasivni uzrok.
142).
40
206
MILIVOJ ALANOVI
(25) U virovima ispod okana stvarala se bela pena i okretala uokrug, zajedno sa iverjem, sitnim granicama i truwem. (Andri 120) Dans les tourbillons, sous les arches, se formait une blanche cume, qui tornait en rond, mle des clats de bois, de petites branches et des ftus de paille. (Andritch 100) In den Strudeln unter den Bgen bildete sich weier Schaum und drehte sich, gemeinsam mit kleinen Zweigen und Holzsplittern, im Kreise. (Andric 101)
U francuskom jeziku se namesto tipinog socijativnog predloga avec (uz aller, se battre, se disputer) pojavquje i predlog (uz parler pri imenovawu inicijatora), to je omogueno rekcijskom sposobnou glagola mler (Il sest ml la foule). Meutim, bez obzira na izostanak tipine socijativne forme sa avec, i ovim glagolom se upuuje na receproan odnos sa pojmom u formi glagolske dopune. 2.6.2. Aktivna (voluntativna) kolektivnost implicira postojawe ivih uesnika ili pojmova koji ih metonimijski zamewuju. Ovaj tip kolektiva je ostvaren slobodnom voqom svih uesnika ili barem uz wihovo aktivno uee.
(26) Tu razgovara sa muterijama ili sa poznanicima. (Andri 122) L, il cause avec les clients ou avec les gens de connaissance. (Andritch 102) Dort unterhlt er sich mit den Kunden oder mit Bekannten. (Andric 102)
3. Kontrasocijativni tip koagensa 3.1. Kontrasocijativni tip koagensa predstavqa identifikaciju logiko-semantike kolektivnosti meu imenovanim uesnicima u radwi uz istovremeno negirawe socijativnosti. Dok se ovim semantikim tipom agentivnosti samo logiki implicira postojawe kolektivnih veza meu imenovanim entitetima, dotle se aktualizacija socijativnosti (partnerskog odnosa) meu wima eksplicitno negira. Ovo se moe proveriti razvijawem baznih koordiniranih struktura sa divergentnim odnosom uesnika prema nekoj radwi. Socijativni tip koagensa implicira postojawe konverznog odnosa sa agensom prilikom realizacije neke radwe. Stoga je za socijativnost i karakteristina koordinirana (simetrina) agentivnost.
207
3.2. Na semantikom planu oba uesnika se odmeravaju prema istoj radwi, to im obezbeuje istu semantiku ulogu. Za razliku od socijativnog koagensa koji, po pravilu, istovremeno, ili i zajedno sa agensom aktivira svoj agentivni potencijal, kontrasocijativni koagens mu se po tom obeleju direktno suprotstavqa. Iako raspolae identinim agentivnim potencijalom kao i agens, kontrasocijativni koagens ne aktivira svoj agentivni potencijal, te mu se suprotstavqa sa aspekta realizacije predikatom imenovane radwe. Iskazom se, dakle, samo referie o odsustvu kolektivne realizacije radwe i to tako to se entiteti svrstavaju u binarne opozicije, to se sintaksiki manifestuje time to bazne predikacije uspostavqaju adverzativan odnos. 3.3. Budui da se kao formalno-strukturni pokazateq ovog agentivnog tipa u srpskom pojavquje jedino predlog bez + G,41 sans + Nom u francuskom jeziku i ohne + A u nemakom, moe se utvrditi da je za ovaj tip jedino vano izostajawe kolektivne realizacije radwe. Semantika predloga bez u srpskom jeziku i wegovih ekvivalenata u francuskom i nemakom omoguava da se iskazom sa kontrasocijativnim tipom koagensa potencira odsustvo socijativnog odnosa meu akterima u radwi. Predlog bez + G, kao i sans + Nom u francuskom i ohne + A u nemakom, predstavqa povrinski eksponent baznog negiranog i repriziranog predikata. U sluaju realizacije gramatike negacije povrinskog predikata, na baznom nivou itava struktura se transformie u koordiniranu strukturu sa naglaenom socijativnou.
(27) Nije otiao bez sestre. > Otiao je ali je i sestra otila.
U sluajevima kada je realizovana forma sa kontrasocijativnim koagensom, nakon sintaksike transformacije na baznom nivou mogu se razviti dve koordinirane predikatske jedinice u adverzativnom odnosu: Otiao je bez sestre > Otiao je, ali sestra nije otila. Odnos izmeu tipino formalizovanog agensa i kontrasocijativnog koagensa karakterie nemogunost meusobne konverzije kao ni mogunosti wihovog zajednikog reprezentovawa na subjekatskoj poziciji nekom linom zamenicom. 3.3.1. Kontrasocijativni koagens u prepoziciji, kao i socijativni, odvojen je intonaciono: Bez we je otiao; Sans elle, il ne va pas partir. U francuskom jeziku naglaavawe se moe sprovesti i pomou prezentativa c'est que , npr. C'est sans elle qu'il ne va pas partir. U svakom od ova dva sluaja koreferentna koagentivna struktura slui za ostvarivawe kohezivnih veza u iskazu. Samo naglaavawe pojedinih reeninih lanova deo je govornih strategija koje rezultiraju razliitom perspektivizacijom iskaza, to se javqa i u srpskom i nemakom.
41 Ova struktura prema K. Feleku (Feleko 1995: 141) ukazuje na nedostatak kontakta izmeu dva pojma. Po T. Maretiu (Mareti 1963: 576) predlogom bez izrie se raskid.
208
MILIVOJ ALANOVI
3.3.2. I u nemakom jeziku socijativna i kontrasocijativna struktura obino se nalaze u postpoziciji budui da su uslovqene glagolskom rekcijom. Drugaija reenina perspektivizacija uslovqena je diskursnim i pragmatikim faktorima (Ohne mich ist er weggefahren), to je karakteristino i za druge jezike. 3.4. Budui da se tipino formalizovani agens i posredstvom wega uveden kontrasocijativni koagens direktno suprotstavqaju sa aspekta preduzimawa pripisane radwe, ne moe se govoriti ni o ostvarenoj temporalnosti ili kauzalnosti, niti o stepenu ostvarene kolektivnosti meu wima. 3.5. S obzirom na kategoriju ivo /+/ i ivo // odnos meu agensima je nuno proporcionalan.
(28) Prolazile su letwe noi, ali bez pesme, bez mladikih sedewa na kapiji, bez aputawa parova u tami. (Andri 319) Les nuits d't passaient l'une aprs l'autre, mais sans chansons, sans runions de jeunes sur la kapia, sans murmure de couples dans l'obscurit. (Andritch 298) Die Sommernchte vergingen, aber ohne Gesang, ohne Zusammenknfte der jungen Burschen auf der Kapija, ohne Flstern der Paare im Dunkeln. (Andric 296)
Agentivna interpretacija uesnika sa semantikim obelejem ivo /+/ i ivo // mogua je samo onda kada se u tipinoj agentivnoj formi nae instrumentni ili simulativni agens, a efektivni sa obelejem ivo /+/ u ulozi kontrasocijativnog koagensa. Neivi entitet sa agentivnom ulogom mora imati obeleje samoaktivnost /+/ to ga pribliava onim sa obelejem ivo /+/, tj. oba entiteta moraju zadovoqiti minimalni logiki okvir koji im omoguuje da im se istovetna radwa pripie, odnosno, da je ostvaruju: Nova emisija je krenula bez wega. U suprotnom, akteri su nekompatibilni kako iz perspektive radwe koja im se pripisuje, tako i meusobno, to se dokazuje nemogunou ostvarivawa socijativnog odnosa: *Ui sa automobilom. Krenuo je sa emisijom (nije koagens). 3.6. Da kontrasocijativni tip agentivnosti postavqa vei stepen restriktivnosti, dokazuje i mawi broj semantikih grupa glagola. Tako, glagoli govorewa, reciproni, socijativno-ablativni glagoli ne uvode bez velikih semantikih modifikacija kontrasocijativni koagens koji je u vezi sa nekom drugom predikacijom (Razgovaramo bez posredika > Razgovaramo, a niko ne posreduje).
(29) Voz je poao bez Marka. Le bus est parti sans moi. Der Zug ist ohne mich abgefahren.
209
4. Opozitni tip koagensa 4.1. Opozitni tip koagensa realizuje se kao ukidawe socijativnosti meu uesnicima u radwi uz istovremeno odsustvo eksplicitne ideje o kolektivnosti meu wima. To, dakako, ne znai da se izmeu pojmova sa agentivnom i koagentivnom ulogom ne moe ostvariti izvestan stepen kolektivnosti u nekom drugom kontekstu, ve samo to da se ona negira u iskazom uspostavqenom okviru. 4.2. Opozitni tip koagensa predstavqa svojevrsnu presupozicionu odredbu, posebno u sluajevima kada je u inicijalnoj reeninoj poziciji, dok se u drugim reeninim okolnostima moe smatrati naknadnim komentarom. Ovim koagentivnim tipom se ne zadire u vrstu odnosa meu pojmovima sa agentivnom i koagentivnom ulogom, ve se referie o wihovom razliitom, adverzativnom odnosu prema radwi sa stanovita wene realizacije. 4.3. Slino kontrasocijativnom tipu koagensa i opozitni se nakon sintaksike transformacije moe realizovati kao tipino formalizovani agens u koordiniranoj adverzativnoj strukturi. Tipini povrinski eksponenti opozitnog koagensa su predlozi i predloke konstrukcije suprotno + D, nasuprot + D i za razliku od + G u srpskom, la diffrence de/ contrairement + Nom u francuskom jeziku i im Gegensatz zu + D i zum Unterschied von + D u nemakom. Za formalno-semantiku realizaciju adverzativnog odnosa meu dvema dubinskim predikacijama od presudnog je znaaja semantika leksike jedinice koja ulazi u sastav predloke konstrukcije. U svim sluajevima re je o punoznanim leksemama kojima se implicira upravo postojawe suprotnosti meu agensima sa stanovita pokretawa predikatom imenovane radwe.
(30) Za razliku od wenih prijateqa moji su doli. A la diffrence de ses amis, les miens sont arrivs. Im Gegensatz zu deinen Freunden sind meine gekommen.
Izostanak gramatikog tipa negacije, dakle, ne znai neutralizaciju adverzativnosti meu baznim koordiniranim klauzama (30). Opozitnim tipom koagensa ostvaruje se suprotstavqenost meu agensima, ali ne samo sa stanovita realizacije radwe, ve i nekih wenih propratnih okolnosti. Tada se formira opozitan odnos meu agensima na osnovu ostvarivawa ili neostvarivawa nekih inherentnih obeleja same radwe. To je najee vreme.
(31) Za razliku od nas oni su doli na vreme. A la diffrence de Pierre, nous sommes arrivs temps. Im Gegensatz zu Peter sind wir rechtzeitig angekommen.
Neretko se, meutim, temporalna identifikacija radwe u odnosu na referentnu taku moe realizovati i nekim leksikim sredstvima (glagolom zakasniti namesto analitikom predikatskom jedinicom ne
210
MILIVOJ ALANOVI
doi na vreme). U ovom sluaju se ne postavqa pitawe da li su radwe ostvarene ili ne, ve da li su realizovane pod odreenim okolnostima, te se opozicija meu agensima uspostavqa upravo na osnovu tog kriterijuma. Opozitni tip koagensa ne zahteva neki poseban semantiki tip glagolskih leksema. Tako se i glagoli kojima se imenuju neka psihofizika stawa uklapaju u semantiki obrazac opozitnog koagensa (Za razliku od wega on jo kija) jer je opozitnim koagensom mogue suprotstaviti dva pojma na osnovu posedovawa ili neposedovawa nekog svojstva. Na taj nain se ne mora ostvariti ni proporcionalan raspored kategorija ivo /+/ ili ivo // meu entitetima, a posebno onda kada se u opozitan poloaj jedna prema drugoj postave neke wima inherentne osobine koje ine zajedniki logiki okvir.
(32) Za razliku od wega ova maina nas nee ostaviti na cedilu. A la diffrence de Pierre, cette machine ne nous laissera en plan. Im Gegensatz zu Peter lt uns diese Maschine nicht im Stich.
4.3.1. Opozitna koagentivna struktura u francuskom jeziku redovno se intonaciono i poziciono odvaja, te nikada ne predstavqa topikalizovani reenini konstituent, a ostvaruje se kao naknadni komentar, pre svega, u finalnoj reeninoj poziciji. Pored tipinog predlokog elementa la diffrence de u funkciji povrinskog signala adverzativnosti mogu se pojaviti i gerundi semantiki kompatibilnih glagola: Il travaillait vite se diffrenciant en cela ses amis. 4.3.2. I u nemakom jeziku se opozitan odnos meu agensima signalizira predlokim konstrukcijama koje u svom sastavu sadre punoznanu leksiku jedicu ija semantika podrazumeva suprotstavqenost meu pojmovima sa aspekta radwe koju imenuje predikat, a to su der Gegensatz (suprotnost) i der Unterschied (razlika). S obzirom na to da ovim koagentivnim strukturama pripada pragmatiki uloga teme, one zauzimaju inicijalnu reeninu poziciju. Wihova postpozicija ima ulogu naknadnog komentara, na ta ukazuje i produena pauza kojom su odvojene. 5. Inkluzivni tip koagensa 5.1. Sa stanovita sintaksike koreferencijalnosti inkluzija podrazumeva ukquivawe jednog ili mawe grupe entiteta u sastav, najee, pluralskom formom imenovanog kolektiva sa koagentivnom ulogom.42 Dvostruka identifikacija nekog entiteta ostvaruje se tako to se on prvo identifikuje kao deo kolektiva kome pripada, a drugi put sa42 V. Vasi (Vasi 1998: 80) navodi da u odgovarajuim kontekstima socijativni tip koagensa moe izraziti i konstrukcija meu + . Iz metodolokih, ali i strukturno-semantikih razloga ovaj koagentivni tip smo izdvojili iz socijativnog tipa koagensa.
211
mostalno izdvajawem iz wega zadravajui istovetan odnos prema radwi (37). Inkluzija podrazumeva svojevrsnu logiku ekvaciju jednog pojma sa nizom drugih podrazumevanih, a s kojima ostvaruje partnerski odnos. 5.2. Ovim koagentivnim tipom se, pored ekspliciranog pojma koji je istovremeno i podvrgnut operaciji izdvajawa, podrazumeva postojawe jo itavog niza drugih pojmova koji ostvaruju identian odnos prema nekoj radwi, a imenovani su koagentivnom strukturom. Zbog toga se struktura sa ulogom koagensa mora podvrgnuti gramatikoj pluralizaciji, sem u sluaju kada je mogua logika implikacija mnoine pojmova. Svi pojmovi imenovani koagentivnom strukturom u pluralskoj formi ostvaruju isti odnos prema imenovanoj radwi kao i pojam na poziciji gramatikog subjekta, te na taj nain i stiu ulogu koagensa. Isputawe koagentivne forme uslovqeno je nekim pragmatikim faktorima i to onda kada se ne naglaava kolektivnost izmeu entiteta koji su deo nekog kolektiva i onog koji im se, iz perspektive govornika, pridruuje (dodaje). 5.3. U srpskom jeziku se ovaj pojavni tip koagensa javqa u strukturi sa predlogom meu + , u francuskom entre + Nom i parmi + Nom, a u nemakom unter + D.
(33) Meu wima je bio i jedan andarm Turin, rodom iz kasabe. (Andri 190) Parmi eux se trouvait un gendarme turc, originaire de la ville. (Andritch 169) Unter den Streifkorpsmnnern, , war auch ein junger Mensch, (Andric 160)
Struktura kojom je imenovan koagens bez izuzetka je u gramatikom pluralu jer je neophodno imenovati neki kolektiv. Ukidawe gramatikog plurala mogue je kada se u koagentivnoj strukturi nae imenica koju je teko podvrgnuti pluralizaciji jer je semantiki podrazumeva: Meu publikom je bio i moj brat. Uz izdvojeni lan kolektiva (to je rezultat postupka inkluzije) moe se fakultativno realizovati intenzifikatorski i partikulski upotrebqeni veznik i u srpskom, partikulski upotrebqeni prilozi aussi u francuskom i auch u nemakom. Meutim, intenzifikator se ne moe dovesti u neposrednu vezu sa konceptom inkluzije uopte, poto se moe ispustiti. Partikulski upotrebqen veznik (u srpskom) ili prilog (u francuskom i nemakom) slui za postizawe aseverativnog (pojaajnog) znaewa (Kovaevi 1997: 9), odnosno, za intenzifikaciju pojedinih reeninih lanova. Ove partikule, prema Kovaeviu, mogu imati i presupozi-
212
MILIVOJ ALANOVI
cionu funkciju, tj. upuivati na istovremeno postojawe neekspliciranog sadraja poznatog govorniku i sagovorniku. Prisustvo intenzifikatora se moe dovesti u vezu i sa stepenom oekivanosti uea nekog lana u presuponiranom kolektivu. Ako, naime, postoji realno oekivawe o neijem ueu u kolektivnoj realizaciji neke radwe, po pravilu se intenzifikator i izostavqa. U suprotnom, najee je realizovan. Inkluzijom se nikada ne referie o stepenu kolektivnosti, ve uvek o odnosu govornika prema tom kolektivu. To znai da se iskaz formulie ne samo u zavisnosti od stepena obavetenosti govornika, ve i wegovih sagovornika. Neoekivano uee jednog lana u nekom kolektivu ponekad se sagledava i iz perspektive sagovornika. U tom sluaju je neophodno naglasiti neije ravnopravno uee u radwi.
(34) Meu wima Osman-efendija, visok, mrav i bled ovek. (Andri 134) Parmi eux, Osman efendi, homme grand, maigre et ple. (Andritch 115) Unter ihnen Osman Effendi, ein groer, magerer und bleicher Mann. (Andric 115)
Odsustvo partikule sa intenzifikatorskom funkcijom realizuje se u sluajevima kada se o neemu referie kao o potpuno novoj informaciji, te itav iskaz predstavqa tvrdwu koja je neutralna sa aspekta oekivanosti ostvarene kolektivnosti izmeu pojmova sa ulogama agensa i koagensa. Inkluzivni tip koagensa podrazumeva ostvarewe temporalne simultanosti pri realizaciji radwe. Istovremeno, inkluzija ne referie ni o tipu ni stepenu ostvarene kolektivnosti. to se tie izbora glagolskih leksema u predikatskoj funkciji, on je sveden na statine glagole tipa sedeti ili nalaziti se, te na kopulativni glagol jesam/ tre/ sein sa znaewem odgovarajueg punoznanog glagola (nalaziti se; se trouver; sich befinden) kojim se identifikuje mesto vrewa radwe. 5.3.1. Inkluzivni tip koagensa ima presupoziciono znaewe u sluajevima kada se inkluzivna struktura nalazi u inicijalnom reeninom poloaju. Na ovaj nain se najlake ostvaruje meureenina kohezija. Ulogu naknadnog komentara ima kada je van inicijalne reenine pozicije, a tada je po pravilu i intonaciono i poziciono odvojena: Il y avait, entre autres choses, un vieux buffet. Prisustvo intenzifikatora u direktnoj je vezi sa stepenom oekivanosti uea u radwi pojma na poziciji subjekta: Parmi eux tait aussi assis Ali-Hodja qui Istovremeno, intenzifikator u pojedinim sluajevima moe biti upravo diferencijalni znak izmeu koagentivnosti i spacijalne determinacije.
213
U francuskom jeziku tipinim formalnim pokazateqima inkluzije javqaju se primarno spacijalni predlozi entre i parmi koji su u ovom znaewu ponekad komutabilni (Il y avait, parmi les autres choses, un vieux buffet). 5.3.2. Tipini predloki element za iskazivawe inkluzije u nemakom jeziku je predog unter koji ni u spacijalnom znaewu nije slobodno komutabilan sa drugim predlozima (npr. zwischen). Kao i u sluaju drugih koagentivnih struktura, inicijalna reenina pozicija omoguava ostvarewe reenine ili tekstualne kohezije, mada se i u nemakom jeziku naglaavawe pojedinih reeninih lanova, nezavisno od wihove reenine pozicije, moe izvesti i intonacijom uz esto realizovan intenzifikator (Auch Peter war unter ihnen). 6. Komitativni tip koagensa 6.1. Komitativnost, kao pridruivawe jednog entiteta nekom drugom na osnovu ravnopravnog odnosa u realizaciji istovetne radwe, sa stanovita sintaksike koreferencijalnosti podrazumeva, s jedne strane, ostvarewe odreenog stepena kolektivnosti, odnosno, partnerskog odnosa meu agensima, ili, s druge, samo identifikaciju nekih relevantnih temporalnih relacija (simultanost ili sukcesivnost) meu akterima pri realizaciji preduzete radwe. 6.2. Komitativnost se ostvaruje kao topikalizacija samo jednog, po pravilu, neoekivanog uesnika, tj. agensa u poziciji subjekta. Ovom sintaksikom strukturom ne saoptava se samo o neijem angamanu u odreenoj radwi, ve i o stavu govornika ili sagovornika prema itavom dogaaju. 6.3. Najei formalno-leksiki pokazateqi komitativnosti su predlozi i predloki izrazi pored + G, uz + A u srpskom, en plus de + Nom (i arhaino outre + Nom) u francuskom i neben + D u nemakom. Ponekad se i predlozi tipini za izraavawe eksceptivnosti (osim + G/ auer + D) mogu pojaviti kao povrinski signal komitativnosti. Razlika izmeu eksceptivnosti i komitativnosti tie se odrinosti i potvrdnosti povrinskog i baznog predikata. Za komitativnost je neophodno ispuniti uslov simetrinosti, tj. istovetnosti predikatskih formi (baznih i povrinskih) sa stanovita wihove potvrdnosti/ odrinosti. Eksceptivnost, nasuprot komitativnosti, nuno zahteva wihovu suprotstavqenost po tom istom principu. Prisustvo gramatike negacije u sluaju komitativnosti referie o neaktiviranoj agentivnosti oba uesnika, dok je za eksceptivnost ona formalno-gramatiki uslov i nikada se ne odnosi na oba uesnika, ve samo na jednog, te su meusobno suprotstavqeni na osnovu realizacije imenovane radwe.
(35) U istonoj Hercegovini izbio je tada otvoren ustanak u kom su ovog puta uestvovali pored Turaka i Srbi. (Andri 179)
214
MILIVOJ ALANOVI
En Herzgovine orientale clata alors une rvolution ouverte laquelle cette fois prirent part, ct des Turcs, les Serbes.43 (Andritch 159) In der stlichen Herzegowina kam es jetzt zum offenen Aufstand, an dem sich dieses Mal neben den Mohammedanern zum Teil auch die Christen beteiligten. (Andric 159)
Odsustvo gramatike negacije predikata uz primarno eksceptivni predlog i uz istovremeno prisustvo partikule i (aussi i auch u francuskom i nemakom), referie o komitativnom odnosu meu agensima.
(36) Osim poplava bilo je i drugih nasrtaja na most i wegovu kapiju; (Andri 99) Outre les inondations, il y eut aussi d'autres attaques contre le pont et sa kapia. (Andritch 78) Auer den Hochwassern gab es auch noch andere Angriffe auf die Brcke und ihre Kapija; (Andric 80)
Kao to se moe videti na osnovu prethodnih primera, koagentivnom formom, kao svojevrsnom presupozicionom odredbom, implicira se neki poznati sadraj, dok se u formi gramatikog subjekta uvodi tipino formalizovani agens i to kao novi, neoekivani uesnik. Na baznom nivou forme sa ulogom agensa i koagensa uvode se u nezavisnim koordiniranim klauzama sa repriziranim povrinskim predikatom u kojima svaka agentivna struktura u svojoj reenici ima funkciju subjekta. Koordinirana predikatska struktura u koju je integrisana forma sa povrinskim agensom, redovno je uvedena veznikim elementom ali i sa intenzifikatorskom funkcijom. U francuskom i nemakom korelativne forme su aber auch i mais aussi.
(37) Bilo je poplava ali i drugih nasrtaja (je bilo) Il y eut les inondations, mais (il y eut) d'autres attaques aussi Es gab Hochwasser, aber (es gab) auch andere Angriffe
Topikalizovan je uvek subjekat-agens, to, u sluaju postojawa stvarnog partnerskog odnosa izmeu dva entiteta, upuuje na ostvarewe kolektivnosti bez ikakve implikacije o wenom stepenu. Ostvarena kolektivnost meu uesnicima moe biti formalizovana pomou strukture sa komitativnim koagensom radi naglaavawa neoekivanosti datog razvoja dogaaja. Samo saoptavawe neke nove informacije u komitativnoj strukturi bez ovih okolnosti, gotovo da je iskqueno.
43 U francuskom prevodu, ini se, prevodilac nije identifikovao komitativan odnos meu agensima, ve spacijalan. Za predlog outre moe se rei da je, sa aspekta savremenog jezika, arhaian.
215
Eksceptivnim predlozima sem/ auer sa komitativnim znaewem pojaava se stepen neoekivanosti neijeg uea u radwi, upravo zato to ove strukture ne predstavqaju tipinu formu za taj semantiki model. Stepen oekivanosti ostvarewa kolektivnosti izmeu dva entiteta znaajno je vei uvoewem tipinih komitativnih predloga. Budui da komitativnost ne implicira nuno ostvarewe kolektivnosti meu uesnicima, kao ni temporalnu simultanost ili kauzalnost meu radwama, ve samo ostvarewe istovetne radwe, ona predstavqa nerestriktivan semantiki okvir za uvoewe bilo koje glagolske lekseme u funkciji reeninog predikata. 6.3.1. Komitativna koagentivna struktura u francuskom jeziku je uvek u formi naknadnog komentara, intonaciono i poziciono izdvojena i kada je van inicijalne reenine pozicije. Na taj nain je i wena poziciona mobilnost mogua jer predstavqa presupoziciju. U francuskom jeziku komutabilnost komitativnih i eksceptivnih predlokih struktura nije mogua, za razliku od srpskog ili nemakog jezika. 6.3.2. Nasuprot francuskom, u nemakom jeziku oekivano mesto za komitativnu koagentivnu strukturu je inicijalna reenina pozicija, te se wom ostvaruje tekstualna kohezija. U finalnoj reeninoj poziciji ona je samo naknadni komentar, te raste stepen wene fakultativnosti. Neretko se, meutim, deava da koagentivna struktura bude interpolirana izmeu predikata ili predikatskih delova i subjekta (sredwe poqe): Im Arbeitszimmer waren auer dem Rittmeister und Draschenowitsch ein bewaffneter Gendarm und ein Weibliches Wesen, das Zajedniko za srpski i nemaki jezik, pored relativno velike mobilnosti reeninih konstituenata, jeste i visok stepen komutabilnosti komitativnih i eksceptivnih predloga auer i neben. Na taj nain se svojevrsnim regulatorom pojavquje simetrian raspored negacije na baznom nivou i aseverativna upotreba priloga auch i noch na sintagmatskom nivou. 7. Eksceptivni tip koagensa 7.1. Eksceptivni tip koagensa predstavqa logiko, intonaciono i poziciono izdvajawe jednog ili maweg broja entiteta sa ulogom koagensa, naspram drugih, pri emu svi ine neki potencijalni i oekivani, ali neformirani kolektiv, i to sa aspekta aktivirawa ili neaktivirawa svog agentivnog potencijala. To je, dakle, ukidawe jednog jo neformiranog kolektiva i wegovo svoewe na pojedine uesnike ili grupe uesnika koji ostvaruju identian odnos prema radwi. 7.2. Sa stanovita govornika ili sagovornika oekivani kolektiv, odnosno, svi wegovi potencijalni lanovi svrstavaju se u dve grupe na osnovu ostvarivawa ili neostvarivawa odgovarajue radwe. Mawa i istovremeno izdvojena grupa uesnika, koja predstavqa presuponirani kolektiv, imenovana je koagentivnom eksceptivnom formom, dok je u topikalizovanom delu iskaza imenovana preostala veina potencijal-
216
MILIVOJ ALANOVI
nog kolektiva (subjekat-agens). Meu tim dvema grupama ne uspostavqa se partnerski odnos pri realizaciji radwe jer ne aktiviraju obe svoju agentivnost, ve se kolektivnost ostvaruje unutar svake pojedinane grupe.
(38) Sem Marije i Ane niko nije doao na vreme. Except Marie et Anne personne n'est arriv temps. Niemand auer Maria und Anna ist rechtzeitig gekommen.
7.3. Formalni kriterijumi za identifikaciju eksceptivnog tipa koagensa su u srpskom predloke konstrukcije osim/ sem + G,44 do + G, sa izuzetkom + G, u francuskom jeziku to su part /except/ lexception de + Nom, u nemakom auer + D i bis auf + A. I neki tipino komitativni predlozi mogu uvesti i eksceptivni tip koagensa, kao to su pored + G i neben + D. Ovo pokazuje da su i komitativnost i eksceptivnost logiki koncepti koji podrazumevaju izdvajawe (logiko, poziciono i intonaciono) jednog entiteta ili grupe entiteta. Razlika se tie toga to se eksceptivnou negira kolektivnost meu dvema grupama entiteta, te se one suprotstavqaju jedna drugoj u pogledu realizacije imenovane radwe, to omoguuje slobodan izbor glagolskih leksema u ulozi predikata. Komitativnost, nasuprot eksceptivnosti, upuuje upravo na ostvarewe partnerskog odnosa izmeu oba entiteta u (ne)realizaciji radwe.
(39) pored tvoje sujete, ne postoje ni krvne veze ni uroeni obziri, (Andri 287) ct de ta vanit n'existent ni les liens du sang ni les sentiments inns, 45 (Andritch 266) weil es fr dich, neben deiner Eitelkeit, weder Blutsbande noch angeborene Rcksichten, weder Gott noch die Welt, weder Verwandte noch Freund gibt. (Andric 266)
Navedeni primeri potvruju da nisu ni predlozi niti predloke konstrukcije sredstva kojima se samostalno moe referisati o komitativnosti ili eksceptivnosti, ve da se odgovarajuim jezikim regulatorom pojavquje upravo forma predikata. Negacija kao pratee gramatiko obeleje baznog ili povrinskog predikata ne mora biti uvedena samo na povrinskom nivou, ve i na baznom. U tom sluaju ne postoji povrinski signal gramatike negacije budui da se radwa odrie upravo entitetu sa koagentivnom ulogom.
44 K. Feleko (Feleko 1995: 147) smatra da se ova struktura javqa kao transform reenice spojene parataktiki i opozitno s drugom reenicom, s kojom ima zajedniki predikat. 45 U francuskom prevodu pojavquje se predloka konstrukcija tipina za prostorne relacije ( ct de).
217
(40) Sem Marije i Ane ostali su doli na vreme. Except Marie et Anne, tous sont arrivs temps. Alle auer Maria und Anna sind rechtzeitig gekommen.
U subjekatskoj poziciji se redovno nalaze lekseme kojima se implicira postojawe druge klase entiteta koji se ne ukquuju meu one podvrgnute ekscepciji. To su: svi, drugi, ostali, tous, tout le monde, alle (uz fakultativnu negaciju reeninog predikata u srpskom), niko, personne, niemand (uz obaveznu negaciju povrinskog predikata). Za razliku od komitativnosti, eksceptivnost implicira asimetrian raspored gramatike negacije na baznom nivou: Sem we ostali su doli < Ona nije dola, a ostali jesu. To znai da samo jedan predikat moe biti podvrgnut negaciji, u suprotnom se dobija komitativno znaewe.
(41) Marija Marija Marija Marija i i i i Ana Ana Ana Ana su dole, ali ostali nisu. (eksceptivnost) nisu dole, ali ostali jesu. (eksceptivnost) su dole, ali i ostali su doli. (komitativnost) nisu dole, ali ni drugi nisu. (komitativnost)
Komitativnost se izraava simetrinim odnosom dve predikatske forme na baznom nivou na osnovu kriterijuma afirmativnosti/ negiranosti. Eksceptivni tip koagensa, s obzirom na to da upuuje na adverzativnost meu dvema predikacijama, nuno implicira postojawe asimetrinog odnosa meu baznim predikatima sa stanovita wihove afirmativnosti, te samo jedan od wih moe biti podvrgnut negaciji. Kao i u sluaju komitativnosti, eksceptivnim koagensom se moe upuivati na neki kolektiv o kom sagovornik moe biti informisan, posebno onda ako se koagentivna struktura nalazi u inicijalnoj reeninoj poziciji. Stepen oekivanosti moe se znaajno poveati ili smawiti reeninom intonacijom, ali je takva mogunost ipak ograniena tim da koagentivna struktura po pravilu nije topikalizovani deo iskaza. Koagentivna struktura u postpoziciji, bez obzira na reeninu intonaciju, moe nositi novu informaciju za sagovornike. 7.3.1. U francuskom jeziku koagentivna eksceptivna struktura, budui da predstavqa presupoziciju, po pravilu je parcelisana, te moe biti u inicijalnoj i finalnoj reeninoj poziciji: Ils sont tous venus, l'exception d'un seul; part lui, tout le monde travaille. Na taj nain mnogo je vei pragmatiki nego semantiko-sintaksiki znaaj koagentivne strukture. Za razliku od nemakog, a posebno srpskog, u francuskom jeziku tipine eksceptivne predloke konstrukcije i predlozi ne mogu biti upotrebqeni u strukturama sa komitativnim tipom koagensa budui da se u sastavu veine wih nalaze punoznane leksike jedinice kojima se stvari ili bia svrstavaju u opozitne grupe: l'exception de. 7.3.2. U nemakom jeziku eksceptivna koagentivna struktura najee zauzima inicijalnu reeninu poziciju, a razlog je ostvarivawe
218
MILIVOJ ALANOVI
tewe tekstualne kohezije. U postpoziciji ili interpolaciji, koagentivna struktura je uvek odvojena pauzom. Na taj nain slabi i obaveznost wene kontekstualne realizacije. Ne sme se, meutim, izgubiti iz vida da je reenina perspektivizacija neretko rezultat govornikove strategije da se prenese, katkad, kompleksna informacija koja prevazilazi reenine granice. Premda eksceptivni i komitativni predlozi ostvaruju velik stepen komutabilnosti, znatno ei je predlog auer namesto neben koji je tipian predlog za prostorne relacije. 8. Supstitutivni tip koagensa 8.1. U sluaju supstitutivne agentivnosti, dva entiteta ili vie wih ostvaruju opozitan odnos prema radwi. Meu wima se ne razvija ni partnerski odnos u realizaciji radwe (jer je samo jedan i sprovodi), niti bilo kakav oblik kolektivnosti. Meutim, ponekad je koncept supstitucije upravo posledica ranijeg postojawa izvesnog stepena kolektivnosti (to se samim iskazom ne implicira uvek), kojom se nikada ne uzrokuje kolektivno preduzimawe radwe. Supstitucija jednog pojma nekim drugim ravnopravnim i sa istom rezervisanom ulogom, sa stanovita tipologije agensa ne pretpostavqa samo nuno ukidawe izvesnog stepena kolektivnosti meu pojmovima sa agentivnom i koagentivnom ulogom, ve i postojawe specifinog odnosa govornog lica prema wima. 8.2. Pojam u ulozi koagensa predstavqa oekivanog ali neparticipirajueg uesnika, za razliku od pojma u ulozi tipino formalizovanog agensa koji jedini aktivira svoj agentivni potencijal. Iz perspektive govornika koagentivni pojam predstavqa oekivanog i poznatog uesnika, te mu stoga pripada tematska pozicija u reenici. Tipino formalizovani agens, nasuprot tome, predstavqa neoekivanog i novog uesnika, te je u rematskom delu iskaza. Koncept supstitucije, dakle, funkcionie na principu afirmacije agentivnog potencijala samo jednog uesnika agensa.
(42) Na kapiji, umesto prazninog raspoloewa i ivahnosti dokonih qudi, mrtva tiina. (Andri 318) Sur la kapia, au lieu de l'ambiance joyeuse et de l'animation des oisifs rgnait un silence de mort. (Andritch 297) Auf der Kapija herrschte statt der feiertglichen Stimmung und Lebhaftigkeit miger Menschen tdliche Stille. (Andric 295)
8.3. Supstitutivne koagentivne forme strukturirane su kao predloko-padene konstrukcije u srpskom jeziku mesto/ namesto/ umesto
219
+ G, a u francuskom i nemakom se ovaj koagentivni tip formalizuje i nekim predlokim konstrukcijama au lieu de + Nom i la place de + Nom u francuskom, an Stelle + G, an Stelle von + D i statt + G u nemakom. Na sintagmatskom planu nema ni leksikih ni gramatikih signala negacije upravnog predikata. U suprotnom, ni tipino formalizovani agens, uz koagens, ne aktivira svoj agentivni potencijal (Umesto wega Ana nije dola), sem u sluaju kada se implicira postojawe adverzativne klauze sa drugim koagensom supstitutivnog tipa: Ana nije dola umesto wega, ve (je dola) umesto mene. To znai da se negaciji podvrgava iskquivo bazni predikat, na ta upuuje semantika predloga i predlokih konstrukcija. Wima se, katkad, upuuje i na specifian odnos meu pojmovima sa agentivnom i koagentivnom ulogom, a takav odnos se projektuje upravo iz govornikove perspektive. Sintaksikom transformacijom namesto monopredikatske strukture dobijamo koordiniranu dvopredikatsku strukturu ije nezavisne predikatske jedinice stoje u adverzativnom odnosu. Transformisani bazni predikat (nastao reprizom povrinskog) obavezno se podvrgava gramatikoj negaciji za razliku od predikata u koordiniranoj adverzativnoj reenici uvodenoj veznicima ali, ve u srpskom, mais u francuskom i aber, sondern u nemakom, to pojaava suprotstavqenost uesnika. Supstitucija se eksplicitno ostvaruje glagolima koji svojom semantikom upuuju na zamenu (zameniti/ remplacer/ vertreten). Ovakav postupak je mogu samo u sluaju kada meu agensima postoji odnos motivator motivisani, to se moe izraziti i prepozicijom i postpozicijom koagentivne forme, ali bez odvajawa pauzom: Dola je umesto Ane. Preponovana koagentivna forma koja je odvojena pauzom, upuuje na vii stepen neoekivanosti postupka supstitucije: Namesto Ane pojavila se Marija. Ipak, ponekad je od presudne vanosti upravo reenina intonacija. 8.3.1. Inicijalna pozicija koagentivne strukture u vezi je sa topikalizacijom reeninog subjekta, to je omogueno odgovarajuim redom rei i uzlaznom reeninom intonacijom. S druge strane, inicijalna pozicija koagentivne strukture slui i za lake uspostavqawe reenine ili tekstualne kohezije. U zavisnosti od stepena informativnosti, tj. u sluaju isticawa wene iskquive kohezivne funkcije, koagentivna struktura moe biti i u apoziciji: Seule ta vanit blesse au lieu de la conscience peut te toucher, car 8.3.2. Nemaki jezik, iako uva ostatke sintetike deklinacije, samo pod odreenim okolnostima omoguuje odstupawa od redovnog reda rei subjekat-predikat-objekat (npr. u zavisnoj reenici: Subj + Obj + Pred). Koagentivnoj strukturi supstitutivnog tipa pripada mesto reenine teme, te ona zauzima inicijalnu reeninu poziciju. Meutim, u inicijalnoj poziciji ova struktura predstavqa intonaciono naglaenu presupozicionu odredbu adverzativne reenine strukture sa supstitutivnim koagensom: Statt Peter ist sie gekommen (und nicht Anna).
220
MILIVOJ ALANOVI
8.4. Ako imamo u vidu pragmatiku matricu iskaza i semantiku leksikih jedinica, moemo razlikovati autorizovanu i formalno-situacionu supstituciju. 8.4.1. Autorizovana supstitucija odraava iwenicu da meu agensima postoji izvestan stepen kolektivnosti i unutrawa ili formalna hijerarhija. U oba sluaja pojam sa koagentivnom ulogom je motivator, a pojam sa ulogom tipinog agensa motivisani pojam. Ovaj tip supstitucije mogu ostvariti samo pojmovi sa obelejem ivo /+/. Meutim, i pojam sa ulogom agensa (i funkcijom subjekta) mogue je ponekad interpretirati kao motivator, to predstavqa zajedniko znawe govornika i sagovornika.
(43) Ana je dola umesto sestre. < Sestra ju je poslala. < Sestru je spreila da doe. Anne est venue au lieu de sa soeur. < Sa soeur l'a envoye. < Anne l'a empche de venir. Anna ist an Stelle von Peter gekommen. < Peter hat sie geschickt. < Sie lie ihn zu Hause.
8.4.2. Formalno-situaciona supstitucija moe se smatrati koincidentnom pojavom jer se supstitutivni odnos meu uesnicima percipira samo iz perspektive govornog lica. Meu agensima se ne ostvaruje odnos motivator motivisani, niti je nuan bilo kakav oblik kolektivnih veza meu wima. Zato se ovaj koagentivni tip najee i vezuje za pojmove sa obelejem ivo //. Formalno-situaciona supstitucija meu pojmovima sa obelejem ivo /+/ ostvaruje se samo kao negirawe agentivnosti oekivanog uesnika sa ulogom koagensa. U ovakvim okolnostima od presudne vanosti je red rei, i tada je subjekat u postpoziciji u odnosu na koagentivnu formu i ini, po pravilu, topikalizovani deo iskaza.
(44) Umesto Petra dola je Ana (neoekivano). Au lieu de Pierre c'est elle qui est venue (inattendu). Statt Peter ist Anna gekommen (unerwartet).
Pragmatiki aspekti sintaksike koreferencijalnosti Sa stanovita pragmatike sintaksika koreferencijalnost, kao i semantika, predstavqa jedno od sredstava za uspostavqawe tekstualne kohezije meu semantiki i logiki povezanim delovima iskaza ili teksta. Ona istovremeno odraava govornu strategiju kojom se implicira postojawe drugih uesnika u radwi izuzev onog koji je predstavqen tipinom agentivnom formom, to je sadrano u tematskom delu iskaza kao neem to je dato, poznato (Savi 1993: 99). Sintaksiki koreferentnim strukturama se referie o nekim prateim okolnostima dogaajnog akta u kom pojmovi sa agentivnom i koagentivnom ulogom mogu
221
ravnopravno, partnerski uestvovati ili, suprotno tome, ne realizovati predikatom imenovanu radwu. S druge strane, ovim sintaksikim strukturama govorno lice intervenie u iskazu na taj nain to uesnike u dogaajnom aktu (s kojima empatie) dovodi u vezu koja je ponekad ostvarena samo u wegovoj svesti, te se koreferencijalnost mora dovesti u vezu i sa nekim optijim psiholokim zakonima (Savi 1993: 102), kao i nejezikim faktorima koji odluuju o naim jezikim postupcima i odraavaju razlike u percepciji dogaaja (Ivi 1976: 42). Sintaksiki koreferentna struktura, budui da predstavqa informativnu konstantu, nalazi se u tematskom delu iskaza. Informativna konstanta predstavqa polaznu osnovu nekog iskaza ili saoptewa, tj. ona je oekivano ili pretpostavqeno znawe kojim i govornik i sagovornik raspolau u trenutku nastajawa iskaza. Ovo se najboqe oituje u primerima u kojim se rekonstruie pitawe koje odgovara iskazu kao wegovom odgovoru.
(1) S kim si iao u kolu? Iao sam sa Anom. Avec qui es-tu all lcole? J'y suis all avec Anne. Mit wem bist du in die Schule gegangen? Ich bin mit Anna in die Schule gegangen.
Tematski deo iskaza ne predstavqa uvek sadrinski zajedniko znawe govornika i sagovornika, ve koncept na ijoj osnovi i jedan i drugi uestvuju u formirawu iskaza. Za redosled reeninih konstituenata pored strukturnih i semantikih faktora od velike vanosti su i komunikativni koji su u domenu govornog lica (Mrazovi 1981: 32), kojima se takoe regulie raspored fokusa pawe i naglaavawe pojedinih delova reenice ili iskaza. Neretko se, meutim, deava da se sintaksiki koreferentnom formom u vidu naknadnog komentara samo proverava opravdanost oekivawa da govornik (ili sagovornik) raspolae nekom informacijom (2), to nije karakteristino za sve koagentivne tipove.
(2) I Pera je doao na proslavu, pored Ane i Marka. Pierre aussi est venu la boume, en plus d'Anne et Marco. Auch Peter ist auf die Feier gekommen, neben Anna.
1. Socijativni koagens 1.1. Socijativnim koagensom se upuuje na druge uesnike u istoj radwi sa kojima tipino formalizovani agens ostvaruje ravnopravan, partnerski odnos, to je signalizirano mogunou pluralizacije subjekta. Socijativna struktura je, najee, uslovqena rekcijskom spo-
222
MILIVOJ ALANOVI
sobnou glagola i glagolskom semantikom, tj. wegovom sposobnou da referie o veem broju uesnika u radwi.
(3) Danas se posvaao s bratom. < Posvaali su se. Il s'est disput aujourd'hui avec son frre. > Ils se sont disputs. Er hat sich heute mit seinem Bruder gestritten. > Sie haben sich gestritten.
Odsustvo pluralske subjekatske forme moe se objasniti postojawem samo jedne perspektive (neposrednog uesnika ili nekog ko se na taj nain odnosi prema itavom dogaaju) iz koje se i sagledava itav dogaaj: Razgovara telofonom s bratom. Pluralizacija subjekta obezbeuje ravnopravan raspored uloga u radwi meu uesnicima, dok se socijativnim koagensom, ponekad implicira postojawe razliitog doprinosa razvoju radwe, sa stanovita wenog inicirawa (3), na primer. Meutim, ponekad je teko objasniti razloge izbora jedne ili druge forme koje ostvaruju konverzan odnos po perspektivizacionom principu (Ivi 1976: 44). 1.2. Iako koagentivna struktura predstavqa tematski deo iskaza, socijativna forma (budui uslovqena glagolskom rekcijom) samo se po izuzetku moe nai u inicijalnoj reeninoj poziciji. Preponovana koagentivna struktura (u predwem poqu reeninog okvira)46 upuuje na topikalizovani, naglaeni reenini konstituent koji neretko implicira baznu adverzativnu koordiniranu koagentivnu strukturu.
(4) S wim sam otiao u bioskop (, a ne s Markom). Mit ihm bin ich ins Kino gegangen (und nicht mit Marko).
Francuski jezik se slui posebnim konstrukcijama uvedenim prezentativima za naglaavawe pojedinih reeninih konstituenata.
(5) C'est avec lui que je suis all au cinma (mais pas avec elle).
1.3. U sluaju da meu uesnicima u radwi postoji ravnopravan, partnerski odnos, u konkurentnim reeninim obrascima sprovodi se pluralizacija subjekta kao zamena za agentivne i koagentivne strukture: Ana putuje sa Marijom i Marija putuje sa Anom > Ana i Marija putuju. Ako se ipak eli istai izvesna statusna razlika i razliit doprinos razvoju radwe, zamena se iskquuje (Sa mnom je otila). 2. Kontrasocijativni koagens 2.1. S obzirom na to da kontrasocijativni koagens istupa kao opozitni tip socijativnom, wim se referie o izostanku kolektivnog ostvarewa radwe izmeu agensa-subjekta i koagensa. To, zapravo, znai
46 Ovakav raspored reeninog fokusa u nemakom jeziku detaqno su izloili U. Engel i P. Mrazovi (Engel 1986: 1245).
223
da meu wima pri realizaciji radwe nije ostvaren partnerski odnos, to je karakteristino za socijativni koagens. Veza sa socijativnim koagensom je ostvarena i preko gramatiko-logikih ograniewa koja vae za oba koncepta. 2.2. Kontrasocijativni koagens, s obzirom na raspored reeninih lanova, predstavqa tematski deo iskaza jer se uvek moe javiti kao odgovor na pitawe Bez koga? Za razliku od socijativnog koagensa, kontrasocijativni onemoguava sintaksiku konverziju agensa i koagensa jer su oni u opozitnom odnosu sa stanovita realizacije imenovane radwe. Meutim, ono to ovaj semantiki tip razlikuje od opozitnog koagensa, jeste govornikovo oekivawe da e se meu uesnicima realizovati partnerski odnos. Kontrasocijativni koagens, dakle, predstavqa svojevrsnu negaciju socijativnosti, odnosno, oekivane kolektivnosti.
(6) Ana je otila bez Petra. Anne est partie sans Pierre. Anna ist ohne Peter gegangen.
Preponovana kontrasocijativna struktura je formalni znak topikalizacije koagensa koja moe nastati i kao rezultat adverzativnosti izmeu upitne socijativne i kontrasocijativne strukture u odgovoru: S wom si otila? Ne, bez we (sam otila). Slino je i u nemakom: Mit ihr bist du gegangen? Nein, ohne sie (bin ich gegangen). U francuskom jeziku naglaavawe reeninih lanova se sprovodi posebnom strukturom: Non, c'est sans elle que je suis parti. 2.3. Negirani predikat u reenici sa kontrasocijativnim koagensom slui samo za naglaavawe socijativnosti, odnosno, kolektivnosti izmeu agensa i koagensa.
(7) Nije poao bez we. Il n'est pas parti sans elle. Er ist nicht ohne sie gegangen.
3. Opozitni koagens 3.1. Opozitnim koagensom se signalizira opozitan, adverzativan odnos meu uesnicima prilikom realizacije iste radwe ili radwe istog tipa (8). Suprotno kontrasocijativnom koagensu, opozitnim se ne implicira postojawe bilo kakvog oblika ili stepena kolektivnosti izmeu agensa i koagensa. Ovim semantikim koagentivnim tipom se, dakle, ne zadire u tip odnosa meu uesnicima, ve se oni dovode u meusobnu vezu samo sa stanovita govornikovog oekivawa. 3.2. Opozitni koagens predstavqa presupoziciju jer se tie nekog pretpostavqenog zajednikog znawa govornika i sagovornika. Preponovana koagentivna opozitna struktura, to odgovara pravilima reenine tematizacije, odvaja se redovno pauzom, to je u francuskom signalizirano zarezom i u prepoziciji. S druge strane, u postpoziciji ova struktura je odvojena od rematskog dela iskaza produenom pauzom, ta-
224
MILIVOJ ALANOVI
vie, izdvojena je iz reeninog okvira,47 to joj daje status naknadnog komentara: On voli selo, za razliku od svog brata. Postponovana koagentivna struktura moe, tako, govorniku posluiti i za proveru sagovornikove obavetenosti o onome na ta se tematski deo iskaza odnosi.
(8) Za razliku od brata on voli selo. la diffrence de son frre, il aime la campagne. Im Gegensatz zu seinem Bruder liebt er das Leben auf dem Land.
3.3. Dubinski predikati se odlikuju asimetrinim rasporedom negacije, to na sintagmatskom planu moe biti realizovano i kao odsustvo gramatikog sredstva negacije glagola (8). S druge strane, to je kompenzovano leksikom semantikom rei koje ulaze u sastav predlokih konstrukcija kojima se upuuje na adverzativan odnos meu uesnicima u radwi. S obzirom na tu odliku, nemogua je sintaksika konverzija agensa i koagensa jer bi se tada zadiralo u istinitost iskaza i razliit doprinos uesnika razvoju radwe: Za razliku od Pere Ana je dola > Ana je dola, a Pera nije (ne i obrnuto). 4. Inkluzivni koagens 4.1. Inkluzivni koagens se ostvaruje kao oslabqena ili nenaglaena socijativnost. Naime, ovim koagentivnim tipom se jedan pojam ili mawa grupa pojmova ukquuje ili pridruuje nekom kolektivu u ije unutrawe ustrojstvo se samim iskazom ne zadire (9), ija se zajednika aktivnost moe shvatiti i kao rezultat sluajnosti. S druge strane, semantiki opseg glagolskih leksema karakteristinih za inkluzivni tip koagensa signalizira da govornik o kolektivnosti zakquuje samo na osnovu prostornog rasporeda uesnika, to inkluziju pribliava spacijalnoj lokalizaciji. 4.2. Za koagentivnu strukturu, koja je tema iskaza, karakteristino je da je u gramatikom ili semantikom pluralu, to nije sluaj i sa tipino formalizovanom agentivnom strukturom. Neretko se, meutim, uz tipinu agentivnu strukturu javqa i partikula i, to je u direktnoj vezi i sa stepenom oekivanosti uea pojma sa agentivnom ulogom u realizaciji radwe i sa tewom da se jo neto pridrui ili doda. U francuskom i nemakom jeziku sa intenzifikatorskom funkcijom javqaju se prilozi aussi i auch. Supstitucija inkluzivne socijativnom koagentivnom strukturom je uvek mogua, ali se ne ostvaruje u sluajevima kada govornik ne raspolae iwenicama o tipu i ustrojstvu kolektiva kome pripadaju i agens i koagens.
(9) Meu wima je i moja sestra. Ma soeur est aussi parmi eux. Unter ihnen ist auch meine Schwester.
47 U nemakoj lingvistikoj teoriji (Helbig 1996: 219) ovakav raspored reeninog fokusa obino se naziva Ausrahmung.
225
4.3. Inkluzivni koagens je uslovqen gramatiko-semantikim ograniewima koja nose glagolske lekseme u poziciji predikata, te ni u prepoziciji ni u postpoziciji nije odvojen pauzama i nikada ne predstavqa naknadni komentar. Zamena sintaksikih pozicija agensa i koagensa je nemogua jer jedino koagentivna pluralska forma moe da obuhvati i drugi pridrueni pojam u ulozi agensa. 5. Komitativni koagens 5.1. Kao i drugi koagentivni tipovi i komitativni koagens predstavqa tematski deo iskaza i to u formi presupozicione odredbe. Komitativnou se upuuje na pridruivawe jednog ili neke grupe entiteta drugom ili drugoj grupi entiteta i to na osnovu realizacije iste ili radwe istoga tipa. Za razliku od socijativnog i inkluzivnog koagensa komitativni ne podrazumeva simultanu realizaciju tih dveju radwi, niti da izvan dometa rezultata same radwe meu uesnicima postoji neki oblik ili stepen kolektivnosti. 5.2. Komitativni koagens implicira ostvarewe simetrinog odnosa svih uesnika prema imenovanoj radwi, te eventualna negacija povrinskog predikata uslovqava i negaciju repriziranog baznog predikata. Iako je tipini formalni pokazateq komitativnosti predlog pored + G u srpskom, u francuskom konstrukcija en plus de + Nom, emu u nemakom odgovara neben + D, u srpskom i nemakom mogu se pojaviti i neki primarno eksceptivni predlozi (10).
(10) Pored/ sem Ane dola je i Marija. Sem/ pored Marije drugi nisu doli. En plus d'Anne, Marie aussi est venue. l'exception de Marie, personne n'est venu. Neben/ auer Anna ist auch Maria gekommen. Alle auer Maria sind gekommen.
5.2. Komitativna struktura omoguava govorniku da proveri obavetenost sagovornika o sadraju teme ili, pak, samo predstavqa weno redundantno ponavqawe. Kada se, meutim, komitativna struktura nae u postpoziciji, redovno predstavqa naknadni komentar, te je od reme odvojena produenom pauzom: I Marija je dola, pored Pere. Maria ist auch gekommen, neben Peter. U francuskom jeziku se, kao i opozitni koagens, i komitativni odvaja redovno zarezima bez obzira na poziciju (10). 5.3. Tipino eksceptivni predlozi u srpskom i nemakom sem + G i auer + D upuuju na vii stepen neoekivanosti neijeg uea u radwi. Neoekivanost angaovawa drugih uesnika u radwi naglaava se partikulom i/ aussi/ auch, to nije sluaj kada je re o eksceptivnosti.
226
MILIVOJ ALANOVI
6. Eksceptivni koagens 6.1. Eksceptivni koagens se ostvaruje kao logiko izdvajawe ili iskquivawe jednog ili mawe grupe entiteta iz nekog kolektiva (11). Na taj nain se, sa stanovita govornog lica, neki pretpostavqeni i oekivani kolektiv deli u dve grupe koje su suprotstavqene sa aspekta realizacije radwe. 6.2. U srpskom i nemakom jeziku regulator eksceptivnosti nisu predlozi, ve asimetrian raspored negacije u baznim koordiniranim strukturama, kao i nemogunost uvoewa partikule i, auch. U francuskom jeziku, nasuprot tome, konverzija eksceptivnih i komitativnih predloga i predlokih konstrukcija nije tako slobodna. Meutim, na sintagmatskom planu na poziciji subjekta uglavnom se javqaju leksike jedinice kojima se upuuje na preostale, druge lanove kolektiva (11). To su svi, drugi, ostali, niko/ tous, personne/ alle, niemand.
(11) Sem Marije drugi su doli. l'exception de Marie, tous sont venus. Alle auer Maria sind gekommen.
6.3. Eksceptivnost omoguuje uvoewe pojaajnih priloga vie/ plus/ mehr, posebno uz odrine zamenice niko/ personne/ niemand. Budui da predstavqa temu, koagentivna eksceptivna struktura ima uglavnom inicijalnu reeninu poziciju (10). Ako je u postpoziciji, i ona, kao i komitativna struktura, predstavqa samo naknadni komentar koji je odvojen produenom pauzom, to omugaava dodatno naglaavawe reme: Svi drugi su doli, sem Marije. Alle sind gekommen, auer Maria. I u francuskom jeziku su ovakve strukture uvek poziciono i intonaciono odvojene. Sintaksika konverzija agentivne i koagentivne strukture nije mogua jer su one meusobno suprotstavqene sa aspekta realizacije radwe. 7. Supstitutivni koagens 7.1. Supstitutivni koagens omoguava uspostavqawe adverzativnog odnosa meu uesnicima u radwi sa stanovita wene realizacije, na taj nain to oekivani realizator radwe, namerno ili sluajno, omoguava ili ustupa drugom uesniku svoju ulogu realizatora, te ga iz perspektive govornog lica neoekivani realizator zamewuje. 7.2. Primarna reenina pozicija supstitutivne strukture je prepozicija jer se time samo pojaava efekat iznenaewa, to se i potencira intonacionim odvajewem. Postpozicija pre upuuje na voqnu i svesnu zamenu, to se signalizira odsustvom pauze. 7.3. Sintaksika konverzija agensa i koagensa je nemogua jer oni stoje u adverzativnom odnosu prema imenovanoj radwi.
(12) Umesto Ane dola je Sawa. la place dAnne, Marie est venue. Statt Anna ist Maria gekommen.
227
Zakquak 1. Agens, kao primarno semantika kategorija kojom se identifikuje entitet kome se pripusuje neka radwa, na sintaksikom planu se ostvaruje na subjekatskoj reeninoj poziciji (u idealnom, kanonikom rasporedu semantikih uloga), ili nesubjekatskoj, to je uslovqeno pragmatikim i/ili logikim faktorima dogaajnosti. Pragmatikim faktorima je regulisano da li e se i pod kojim uslovom referisati o agensu ili agensima, a logikim da li se takvom informacijom uopte i moe raspolagati, odnosno, moe li se neije svesno/nesvesno uee percipirati (i interpretirati) kao deo nekog dogaaja. 2. Semantika koreferencijalnost agensa realizuje se kao identinost agensa (ili upuivawe na isti agens), pre svega, u strukturama tipa Det (Adj/Pron/Nom1) + Nom2 i Nom1 + (Prep) + Nom2 koje ine unutarreenini konstituent, ili Subj (Nom1/Pron) + Cop + Lex (Adj/Pron/ Nom2), koja ima vrednost konstituenta reeninog ranga. 3. Sintaksiki koreferentne strukture poivaju na principu negirawa interne semantike koreferencijalnosti. One su obavezno dvoreferentne i ostvaruju iste bazne sintaksike funkcije i iste semantike uloge i na baznom i na sintagmatskom nivou. Razvrstavawe sintaksiki koreferentnih agentivnih struktura na tipine i netipine sprovodi se sa stanovita objediwenosti sintaksike funkcije (subjekatske) i semantike uloge (agentivne). Netipina sintaksiki koreferentna forma ne ostvaruje na sintagmatskom planu takvu identinost. Razliita hijerarhizacija reeninih konstituenata sa istom semantikom ulogom i mogunou zauzimawa istih sintaksikih pozicija u baznim nezavisnim i koordiniranim predikatskim jedinicama, rezultat je specifine perspektive iz koje se sagledava itav dogaaj, to je u domenu govornog lica. To dovodi do toga da se, u osnovi, isti semantiki koncept razliito sintaksiki formalizuje. U stvari, sintaksika koreferencijalnost omoguuje govorniku da, pored imenovawa barem dva uesnika u nekom dogaaju, referie o sopstvenom odnosu prema wima, wihovom razliitom doprinosu razvoju radwe, wihovom meusobnom odnosu i sl. 4. Poreewe s francuskim i nemakim jezikom svedoi o tome da je u biti isti kognitivni koncept (imenovawe veeg broja uesnika u radwi koji su u partnerskom odnosu) neretko gramatikalizovan/ leksikalizovan na razliite naine. Vidqive razlike postoje i u distribuciji i strukturi agentivnih formi, posebno zbog toga to ova tri jezika nemaju niti isti tip deklinacije, niti isti stepen sintetizma/ analitizma. Neke suprotnosti se tiu i reenine strukture, posebno toga da i francuski i nemaki zahtevaju leksikalizaciju (ili samo gramatikalizaciju) konstituenta u poziciji reeninog subjekta. Srpski jezik im se suprotstavqa i po broju agentivnih formi (pre sveg netipinih), u kom svaki padeni oblik moe izraziti informaciju o
228
MILIVOJ ALANOVI
agensu, ali i po mogunosti rasporeivawu reeninih konstituenata, za koje se tradicionalno kae da je slobodno, ali ne i bez posledica semantikih, pragmatikih, logikih. 5. Sve sintaksiki koreferentne strukture mogu se identifikovati u sva tri posmatrana jezika, a razlike su uslovqene strukturnim razlikama u padenim sistemima. Sintaksiki koreferentne strukture prividno imaju status mobilnih formi, to je katkad ogranieno glagolskom rekcijom (socijativni koagens), reeninom tematizacijom (inicijalni poloaj) i sl. Sve koagentivne strukture, meutim, ne omoguuju nesmetanu pojavu svim semantikim podtipovima agensa. Socijativni, kontrasocijativni i inkluzivni koagens postavqaju, mawe-vie, ista ograniewa prilikom reprezentovawa semantikih podtipova agensa. Oni su pogodan obrazac za ostvarivawe efektivnog, akcidentnog i simulativnog agensa. Kada je u pitawu autoritativni agens, partnerski odnos se uspostavqa samo na statusno istom nivou: manipulator manipulator, manipulisani manipulisani. Obelaja ivo /+/ i ivo // kompatibilna su samo u sluaju relacije efektivni i simulativni agens. Opozitni, komitativni i eksceptivni koagens omoguuju i identifikaciju receptivnog i instrumentnog agensa, s obzirom na to da nije nuno ostvariti istu radwu, ve samo isti tip radwe. Meutim, i ovde su na snazi ograniewa koja se tiu kompatibilnosti obeleja ivo /+/ i ivo //. Supstitutivni koagens otvara mesto efektivnom, autoritativnom, i simulativnom, a receptivnom agensu samo u sluaju kognitivnih radwi. Instrumentni se ostvaruje u sluaju simetrinosti obeleja ivo //, dok se akcidentni kosi sa principom oekivanosti na kom ovaj agentivni podtip i poiva. Sintaksikom koreferencijalnou se omoguava, s jedne strane, pravilan raspored fokusa pawe na taj nain to se u tematskom delu iskaza redovno javqaju koreferentne strukture, dok tipinu formalizaciju imaju nosioci rematskog dela iskaza (subjekat-agens), na kojima je i fokus pawe. S druge strane, sintaksika koreferencijalnost je deo govorne strategije da se pored informacije koja je u osnovi reme saopti neto i o nejezikom kontekstu u kom se sama radwa i odvija. Na taj nain se omoguuje uvoewe, nekada samo implicitno, informacije o stepenu i tipu ostvarene kolektivnosti (socijativni i inkluzivni koagens), stepenu govornikovog oekivawa neijeg uea u radwi (komitativni i eksceptivni koagens), o neostvarivawu kolektivnosti meu uesnicima (kontrasocijativni, opozitni i supstitutivni koagens), dok se u nekim sluajevima znaewske nijanse prepliu (supstitutivni i eksceptivni koagens oekivawe ali neostvarivawe kolektivnosti).
Novi Sad
229
IZVORI Andri, I. (1990). Na Drini uprija. Beograd, Prosveta. Andri, I. (1959). Die Brcke ber die Drina. bersetzung von Ernst E. Jonas. Wien, Caesar Verlag. Andritch, I. (1956). Il est un pont sur la Drina. Traduit par Georges Luciani. Paris, Librerie Plon. Bnting, K.-D. (1992). Deutsches Wrterbuch. Chur, ISIS. Jovanovi, S. A. et al. (1993). Savremeni srpskohrvatsko-francuski renik. Beograd, Prosveta. Le Robert D'Aujourd'hui (1992). Paris, Dictionnaires Le Robert. Markovi, R. (1993). Francusko-srpski renik. Beograd, BIGZ. Petrovi, V. Dudi, K. (1989). Renik glagola sa dopunama. BeogradNovi Sad, Zavod za uxbenike. Wrterbuch Franzsisch-Deutsch/ Deutsch-Franzsisch (1988). Mnchen, Orbis Verlag.
LITERATURA Antoni, I. (2001). Vremenska reenica. Sremski KarlovciNovi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Batisti, T. (1967). Uloga konstrukcije u + lokativ u konstituisanju izvjesnih tipova srpskohrvatskih reenica. Prilozi prouavanju jezika. 3, 2942. Novi Sad. Batisti, T. (1978). O nekim aspektima analize kauzativnih glagola. Junoslovenski filolog. XXXIV, 5988. Beograd. Bchade, H.-D. (1986). Syntaxe du franais moderne et contemporain. Paris, PUF. Van Valin, R. D. (1996). Functional Relations. Concise Encyclopedia of syntactic Theories. 98110. Cambridge, Pergamon. Vasi, V. (1996). Lingvistiki aspekti subordinacije agensa proagentivnog tipa u Vukovom prevodu Novog zaveta. Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik. H/13, 93104. Novi Sad: Matica srpska. Vasi, V. (1998). Sintaksika koreferencijalnost. Junoslovenski filolog. , 7986. Beograd. Veyrenc, J. (1978). Corfrence, emphase et rflexivit. Slavica. 451464. Lisse, The Peter de Ridder Press. Gortan-Premk, D. (1997). Polisemija i organizacija leksikog sistema u srpskome jeziku. Beograd, Institut za srpski jezik SANU. Danon-Boileau, L. (1989). La dtermination du sujet. Langages. 94: 3972. Paris, Larousse. Danon-Boileau, L. et al. (1991). Intgration discoursive et intgration syntaxique. Langages. 104: 111128. Paris, Larousse. Dmitriev, P. A. (1966). Oerki po sintaksisu serbohorvatskogo zka. Leningrad, Izdatelstvo Leningradskogo universiteta. Dmitriev, P. A. (1972). Pridatone predloeni s dvustoronnmi sintaksieskim svzami. Junoslovenski filolog. HHH/12, 243274. Beograd. Dowty, D. (1991). Thematic proto-roles and argument selection. Language. 67, 547619. Engel, U. i P. Mrazovi (1986). Kontrastive Grammatik Deutsch-Serbokroatisch. II. IDS-ISJK. Novi Sad. Givn, T. (1990). Syntax. A Functional-typological Introduction. II. AmsterdamPhiladelphia, John Benjamins Publishing Company. Zifonun, G. et al. (1997). Grammatik der deutschen Sprache. Band 2. BerlinNew York, Walter de Gruyter. Zolotova, G. A. (2001). Kommunikativne aspekt russkogo sintaksisa. Moskva, URSS. Ivi, M. (1954). Uzrone konstrukcije s predlozima zbog, od, iz u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Na jezik. /57, 186194. Ivi, M. (1954a). Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj. Beograd, Nauna kwiga. Ivi, M. (1960). Diferencijalne sintaksike osobine u slovenskom jezikom svetu. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. , 4974. Novi Sad.
230
MILIVOJ ALANOVI
Ivi, M. (1961/62). Jedan problem slovenske sintagmatike osvetqen transformacionom metodom. Junoslovenski filolog. HH, 137151. Beograd. Ivi, M. (1962/63). Kategorija man-Stze" u slovenskim jezicima. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. , 9398. Novi Sad. Ivi, M. (1963). Osnovne tipoloke karakteristike srpskohrvatske impersonalne reenice. Kwievnost i jezik. X/1, 1824. Beograd. Ivi, M. (1968). O dubinskom modelu slovenske proste reenice sa semantikim obelejem anonimnost subjekta". Kwievnost i jezik. XV/2, 512. Beograd. Ivi, M. (1976). Problem perspektivizacije u sintaksi. Junoslovenski filolog. HHH, 2946. Beograd. Ivi, M. (1982). O regularnoj polisemiji" u leksikolokoj teoriji i leksikografskoj praksi. Zbornik referata Leksikografija i leksikologija. 7781. BeogradNovi Sad. Ivi, M. (2002). Red rei. Beograd, Biblioteka XX vek. Katii, R. (1968/69). Subjekt i predikat. Jezik. XVI/3: 7884. Zagreb, Hrvatsko filoloko drutvo. Katii, R. (1986). Sintaksa hrvatskoga knjievnog jezika. Nacrt za gramatiku. Zagreb, JAZUGlobus. Klajn, I. (1985). O funkciji i prirodi zamenica. Beograd, Institut za srpskohrvatski jezik. Kovaevi, M. (1988). Uzrono semantiko polje. Sarajevo, Svjetlost. Kovaevi, M. (1995). Karakteristini jeziki postupci u oformqewu sintaksostilema. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. 23/2, 1932. Beograd. Kovaevi, M. (1996). Sloena reenica s nezavisnom relativnom klauzom. Srpski jezik. 12, 78101. Beograd, Filoloki fakultet u BeograduFilozofski fakultet u Nikiu. Kovaevi, M. (1997). Distribucija i pravila upotrebe partikula i" i ni" u srpskom kwievnom jeziku. Na jezik. HHH/12, 725. Beograd. Kojen, L. (1980). Semantiki parametri u sintaksi. Junoslovenski filolog. HHH, 1324. Beograd. Kojen, L. (1981). O nekim glagolskim konstrukcijama u srpskohrvatskom jeziku. Junoslovenski filolog. HHH, 5590. Beograd. Kordi, S. (1995). Relativna reenica. Zagreb, Hrvatsko filoloko drutvo. Kordi, S. (2002). Rijei na granici punoznanosti. Zagreb, Hrvatska sveuilina naklada. Kristal, D. (1985). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd, NOLIT. Lazard, G. (1994). L'Actance. Paris, PUF. Lien, M. (1991). Definicija partikula u nemakom i srpskohrvatskom. Zbornik radova Kontrastivna jezika istraivanja. 225234. Novi Sad. Lyons, J. (1968). Introduction to Theoretical Linguistics. Cambridge, Cambridge University Press. Lyons, J. (1977). Semantics. II. Cambridge, Cambridge University Press. Maingueneau, D. (1999). Syntaxe du franais. Paris, Hachette. Mareti, T. (1963). Gramatika hrvatskoga ili srpskoga knjievnog jezika. Zagreb, Matica hrvatska. Mieska-Tomi, O. (1982). Generativni modeli i srpskohrvatski jezik. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. 11, 219223. Beograd. Mrk, H. (1969). Impersonal and passive sentences in serbo-croatian (a generative sudy). Scandoslavica. XV, 247262. MunhsgaardCopenhagen. Mrk, H. (1970). Reflexive Construction and Reflexive Verbs in Serbo-croatian. Scandoslavica. XVI, 237246. MunhsgaardCopenhagen. Mrazovi, P. (1981). Faktori koji uslovljavaju redosled elemenata u reenici nemakog i srpskohrvatskog jezika. Filoloki pregled. 19/14, 3144. Beograd. Mrevi-Radovi, D. (1976). Atributivi u srpskohrvatskom jeziku. Kwievnost i jezik. H, 223230. Beograd. Muhin, M. A. (1999). Funkcionaln sintaksis. Sankt-Peterburg, Nauka. Patry, R. et N. Mnard (1990). La synonymie de la langue est-elle celle du discours? La synonymie dans l'analyse de la cohsion textuelle. La linguistique. 26/1, 2942. Paris, PUF. Petrovi, V. (1994). Sintaksike uloge imenice iwenica" u sloenoj reenici. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. HHH, 443449. Novi Sad: Matica srpska.
231
Petrovi, V. (1995). O dvofunkcionalnim reenicama uz objekat glagola percepcije. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. HH, 5359. Novi Sad. Pri, T. (1997). Semantika i pragmatika rei. Sremski KarlovciNovi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Radovanovi, M. (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski KarlovciNovi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana StojanoviaDobra vest. Rauh, G. (1994). Prpositions et rles: points de vue syntaxique et smantique. Langages. 113, 4578. Paris, Larousse. Risti, S. (1999). Kategorija oekivanosti u nekim gramatikim i leksikim jedinicama. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. 28/2, 159166. Beograd. Savi, S. (1993). Diskurs analiza. Novi Sad, Filozofski fakultet. Stanoji, . (1980). Sintaksa jezika Laze K. Lazarevia. . Beograd, Institut za srpskohrvatski jezik. Stevanovi, M. (1979). Savremeni srpskohrvatski jezik. . Beograd, Nauna kwiga. Stevanovi, M. (1984/85). Socijativ-instrumental: jednakost i razlike, dodiri i meawa. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. HHHH, 733740. Novi Sad. Schlesinger, I. (1995). Cognitive space and linguistic case; Semantic and syntactic categories in English. Cambridge, Cambridge University Press. Topoliwska, Z. (1982). Perifrastini predikatski izrazi na meuslovenskim relacijama. Junoslovenski filolog. HHH, 3549. Beograd. Toanac-Milivojev, D. (1989). Proposition, phrase et texte. Novi Sad, ISJK. Toovi, B. (2001). Korelaciona sintaksa: projekcional. Grac, Institut fr Slawistik der Karl-Franzens-Universitt graz. Toovi, B. (2002). Sistem glagolskih direstata. Zbornik sa meunarodnog naunog skupa o leksikografiji i leksikologiji Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i wene teorijske osnove. SANUMatica srpskaInstitut za srpski jezik SANU. 197218. Novi SadBeograd. Fauconnier, G. (1974). La Corfrence: syntaxe ou smantique?. Paris, Edition de Seuil. Feleko, K. (1995). Znaewa i sintaksa srpskohrvatskog genitiva. Novi SadBeograd, Matica srpskaVukova zadubinaOrfelin. Fillmore, C. (1968). The Case for Case. Universals in Linguistic Theory (ed. E. Bach & R. T. Harms). 188. Franois, J. et J. Broschart (1994). La mise en ordre des rlations actancielles: les conditions d'accs des rles smantiques aux fonctions de sujet et d'objet. Langages. 113, 744. Paris, Larousse. Halliday, M. A. K. and R. Hasan (1976). Cohesion in English. London, Longman. Helbig, G. und J. Buscha (1996). Leitfaden der deutschen Grammatik. Leipzig, Langenscheidt. Hlebec, B. (1996). Principi formirawa binominalnih sloenica i sintagmi u srpskom jeziku. O leksikim pozajmqenicama. 139145. SuboticaBeograd. Cadiot, P. (1991). A la hache ou avec la hache? Reprsentation mentale, exprience situe et donation du rfrent. Langue franaise. 91, 724. Paris, Larousse. Comrie, B. (1981). Language Universals and linguistic Typology. Chicago, The University of Chicago Press. Couquau, D. (1980). Place de la transformation monte la syntaxe du franais moderne. Le franais moderne. 48/3, 195210. Paris. Cruse, D. (1973). Some thoughts on agentivity. Journal of Linguistics. 9/1, 1123. Charaudeau, P. (1992). Grammaire du Sens et de l'Expression. Paris, Hachette.
SPISAK SKRAENICA I SIMBOLA A act. Ag Adj Adv D akuzativ aktivan agens pridev prilog dativ
232
Det G I L N Nom Obj pers. Pred Prep Pron refl. Subj Tp [1] determinator genitiv instrumental lokativ nominativ imenica objekat lian predikat predlog zamenica povratan subjekat topik valent
MILIVOJ ALANOVI
Milivoj Alanovi COREFERENTIALITY OF AGENT IN SERBIAN, FRENCH AND GERMAN Summary This paper deals with semantically and syntactically co-referent structures as related to entities in the role of an agent. Semantically co-referent structures function as mono-referent when there is no functional conditionality, like in cases of positional dislocation. Syntactically co-referent structures are based on negation of the internal semantic co-referentiality. They are by rule bi-referent and perform basic syntactic functions and semantic roles both on the underlying and the surface level. Comparison with French and German proves that there is a common underlying cognitive concept (i.e. naming a number of action participants in a partner relationship). It is very often grammaticalized/lexicalized in different ways. There are obvious differences both in distribution and structure of agent forms, especially due to the fact that these three languages share neither the same type of declension nor the level of sythetism/analytism. All syntactically co-referent structures mentioned above are identifiable in all three languages in question, and the differences actually reflect their structural differences, above all in their respective case systems, since these structures occur as prepositional case constructions of which Serbian has much more as compared to the other two languages.

Agens Alanović

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Agens Alanović

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM I NEMAKOM JEZIKU1

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

pers., refl. [1]

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

(27) Hladno je. Kau da si se vratio.

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

(14) Ana razgovara sa Marijom. Marija razgovara sa Anom.

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM

You might also like