PERFORMANSE VOZILA

6.1. OPTE
Ispitivanja performansi vozila se razlikuju kako po meto!olo"ijama ra!a i mernoj opremi tako i po informa#ijama koje se za$tevaju o! ispitivanja% & ovu "rupu spa!aju sva ispitivanja koja se o!nose na vu'ne i !inami'ke karakteristike vozila karakteristike pona(anja vozila na putu upravljivost sta)ilnost i ko'enje zatim ispitivanje funk#ionalni$ karakteristika poje!ini$ sistema i sklopova vozila *spojni#a servo ure+aja ko'ni#a i it!%, kao i ispitivanje karakteristika koje o!re+uju uslove ra!a voza'a ili uti#aje ili uti#aje na 'ovekovu okolinu *sistem za oslanjanje )uka vi)ra#ije i sl%,% & slu'aju ka!a se ispitivanjem o!re+uju karakteristike koje neposre!no ili posre!no uti'u na )ez)e!nost sao)ra-aja i okolinu 'oveka sve se vi(e te.i utvr+ivanju o!re+eni$ stan!ar!ni$ meto!olo"ija ra!a I o!"ovaraju-i$ minimalni$ za$teva koji se moraju za!ovoljiti% Zakon tr.i(ta I konkuren#ija o!nosno ve- !osti"nuti I pri$va-eni nivoi o!re+eni$ performansi imaju ta!a o!lu'uju-i uti#aj na pro#enu rezultata ispitivanja a time I na primenjene meto!olo"ije ra!a upote)ljene instrumente it!% Imaju-i u vi!u kompleksnost ove pro)lematike u !aljem -e se !ati kratak osvrt na najzna'ajnija ispitivanja ove vrste%

6.2. VUNO-DINAMIKE KARAKTERISTIKE TRANSPORTNIH VOZILA

Osnovni #ilj ispitivanja vu'no/!inami'ki$ karakteristika transportni$ sre!stava pre!stavlja provera ostvareni$ performansi koje su pret$o!no pro#enjene vu'no/ !inami'kim prora'unom%Ovim ispitivanjem se !akle pre sve"a o!re+uju0 maksimalna )rzina *re+e i najve-a )rzina u poje!inim stepenima prenosa, sposo)nost savla+ivanja uspona vreme i put zaleta potro(nja "oriva it!% Re+e se utvr+uju o!nosi vu'ni$ sila i )rzina kretanja *vu'ni !ija"ram, zakoni promene !inami'ke karakteristike i sl% Ispitivanja vu'no/!inami'ki$ karakteristika o)avljaju se po pravilu u la)oratorijsko/ putnim uslovima a naj'e(-e na poli"onima% Znatno re+e se koriste la)oratorijske opitne instala#ije%

PERFORMANSE VOZILA

6.2.1. Labaratorisko-putna ispitivanja

Merenje performansi vozila pri la)oratorijsko/putnim ispitivanjima se mo"u o)avljati na razli'ite na'ine Neke meto!olo"ije se pri tome 'esto koriste poneka! I u okviru neki$ stan!ar!% 2u spa!aju 1% Ispitivanje maksimalne )rzine3 4% Ispitivanje vremena i puta zaleta3 5% Ispitivanje sposo)nosti savla+ivanja uspona i 6% Ispitivanje potro(nje "oriva% MAKSIMALNA BRZINA je je!na o! najzna'ajniji$ karakteristika veliko" )roja tipova vozila% Zato je razumljivo (to se nastoji !a se merenje maksimalne )rzine vr(i po stan!ar!nim meto!olo"ijama koje omo"u-avaju upore+enje rezultata !o)ejeni$ u raznim la)oratorijama% 2o olak(ava sporazumevanje i u vezi sa !eklarisanim po!a#ima proizvo+a'a vozila% 7e!an o! najva.niji$ !okumenata koji !efini(e na'in merenja maksimalne )rzine je !irektiva E8E 9: ;4<5;% Ova meto!olo"ija se o!nosi na putni'ka vozila tj% prema klasifika#iji !atoj u o!eljku 9% Na vozila kate"orije M1% & ovom !okumentu se najpre !efini(e na'in pripreme vozila za ispitivanje i o!re+uje se masa vozila sa kojom tre)a vr(iti ispitivanje% =efinisano je !a se maksimalna )rzina o!re+uje ka!a je vozilo optere-eno masom o! 1:< k" na !va pre!nja se!i(ta s tim (to je masa prazno" vozila po!e(ena prema !eklara#iji proizvo+a'a% Na !alje se !efini(e pista na kojoj se vr(i merenje )rzine% Ona mora )iti !u"a najmanje 4<<< metara kru.no" o)lika sa najmanjim polupre'nikom krivine o! 4<< metara% =eo staze na kojoj se meri maksimalna )rzina mora )iti prav na !u.ini o! najmanje 6<< metara sa !o)rom po!lo"om sa )o'nim na"i)om koji ne sme )iti ve-i o! < 9>% Atmosverski uslovi tre)a uvek svo!iti na normalne *temperature okoline 4< <8 atmosverski pritisak 1<<< m)ara/a, a )rzina vetra ne sme )iti ve'a o! 5 *sa s povremenim u!arima !o : ,% Vla.nost vaz!u$a mora )iti manja o! ?9> tj% s staza mora )iti potpuno suva% Merenje )rzine se vr(i na !ve uzastopne !eoni#e o! po 4<< metara s tim !a razlika izme+u ovako !o)ijeni$ rezultata ne )u!e ve-a o!
m m

PERFORMANSE VOZILA

4>% Merenje se vr(i po pet puta u svakom prav#u *tamo i naza!, a kao rezultat merenja smatra se sre!nja vre!nost svi$ o)avljeni$ merenja% & osnovi sli'an postupak merenja maksimalne )rzine !efinisan je i stan!ar!nom ISO @11@ ali u ovom slu'aju za motor#ikle * kao I stan!ar!om ISO @11A za mope!e,% Za motor#ikle se na sli'an na'in !efini(e priprema vozila za ispitivanje * voza' tre)a !a )u!e mase izme+u @< I @9 k" visine izme+u 1 A9 I 1 @9 m, a I za$tevi za stazu su !efinisani na sli'an na'in% Prav !eo staze u ovom slu'aju tre)a !a )u!e !u" najmanje 4<< metara a merenja tre)a !a se ponove !va puta u o)a smera% Maksimalna )rzina se naj'e(-e meri pomo-u takozvano" Bpeto" to'kaC ili merenjem vremena prolaza pret$o!no izmerene !eoni#e puta% & prvom slu'aju * slika 1%, tre)a vo!iti ra'una !a se o)ez)e!i stalni kontakt peto" to'ka sa po!lo"om o!nosno !a se spre'i nje"ovo poskakivanje% Z)o" to"a se peti to'ak vezuje za vozilo pomo-u pose)ne vu'ne kuke sa opru"om i pri"u(iva'em% & slu'aju poskakivanja to'ka impulsi koji na taj na'in reprezentuju )rzinu kretanja vozila nose u se)i zna'ajnu "re(ku% Dre(ke mo"u !a poti'u i o! promene !ina/ mi'ko" polupre'nika peto" to'ka te i o ovome tre)a vo!iti ra'una%

Dava broja obrtaja

Slika A%1% Samo merenje )rzine kretanja vozila mo.e !a se ostvari !ava'em )roja o)rtaja *vi!i sliku 1%, koji omo"u-ava nepreki!no merenje )rzine kretanja ili impulsnim !ava'ima koji o!o)ravaju )roj impulsa u o!re+enom vremenu% Si"nali ta$o"eneratora mo"u !a se zapisuju na o!"ovaraju-em pisa'u ili !a pokazuju na

PERFORMANSE VOZILA

analo"nim ili !i"italnim pokaznim instrumentima% & la)oratoriji BFRIMEESC Ma(insko" fakulteta &niverziteta u Feo"ra!u je razvijen ure+aj B&AEC koji je ilustra#ije ra!i prikazan na sli#i A%4%

Slika A%4% Ovaj ure+aj omo"u-ava re"istrovanja vremena puta )rzine ko'enja sile na pe!ali it!% Merenje vremena za vozilo koje pro+e o!re+enu pret$o!no izmerenu !eoni#u puta mo"u tako+e !a se !o)iju veoma ta'ni po!a#i o maksimalnoj )rzini vozila% Naj)olje je ka!a se za ovo koriste foto/-elije ili na"azni elektri'ni kontakti *u o)liku zate"nute .i#e postavljene popre'no na put, koji aktiviraju !i"italni 'asovnik velike osetljivosti *o)i'no <%<<1 s,% & koliko se pri tome koristi ve-i )roj merni$ mesta * na primer 9 !o 1< !eoni#a !u"i$ 4< !o 9< metara, kao (to je to s$emaski prikazano na sli#i A%5% ovako o!re+ena maksimalna )rzina mo.e !a se smatra usporenja pritiska

PERFORMANSE VOZILA

sasvim ta'nom% Zato je preporu'ljivo !a se ovakva !eoni#a koristi za kali)ra#iju instala#ije peto" to'ka%

Slika A%5% & vezi sa merenjem maksimalne )rzine tre)a !a se istaknu i meto!olo"ije koje imaju karakter interni$ propisa poje!ini$ firmi ili se preporu'uju o! stru'ni$ or"aniza#ija ili !ru"i$ institu#ija% 2ako+e se i u SA= i u Velikoj Fritaniji o!re+uje tzv% CuslovnaG maksimalna )rzina koja se naziva m maximule )rzina% Ona se meri na posle!njoj 'etvrtini puta zaleta vozila koji se ostvaruje na !u.ini o! je!ne milje% Pri tome je vozilo koje se ispituje optere-eno na propisan na'in% I na kraju tre)a !a se pomene !a merenje maksimalne )rzine meto!olo(ki o!re+uju i poje!ini na#ionalni stan!ar!i i propisi kao (to je to slu'aj sa stan!ar!ima SR Nema'ke ;:9;%

VREME I PUT ZALETA mo"u se meriti po sli'noj meto!olo"iji koja se koristi i za merenje maksimalne )rzine% I ov!e se koristi merna oprema kao i pri ispitivanju maksimalne )rzine% Ispitivanja mo"u !a se o)ave na razli'ite na'ine u vi!u razli'iti$ testova% Naj'e(-e se koriste sle!e-i0

PERFORMANSE VOZILA

a, Merenje vremena i puta zaleta o! polaska iz mesta !o !ostizanje )rzine koja je veoma )liska maksimalnoj3 pri tome se meri vreme zaleta tj% Vreme !o !ostizanja )rzina o! 9< A< @< H
km km * u interval o! 1< !o 4< % h h

), Merenje vremena i puta zaleta o! polaska iz mesta !o !ostizanja neke o!re+ene !o"ovorno usvojene )rzine kretanja *o)i'no :< ili 1<<
km h

ili

merenja vremena zaleta o! polaska iz mesta !o prolaza o!re+ene !u.ine putne !eoni#e * na primer 6<< ili 9<< m,% #, Merenje vremena i puta zaleta o! neke ni.e * na primer 1< ili 5< neke vi(e )rzine * na primer :< ili 1<<
km ,% h km , !o h

Earakteristike zaleta se znatno re+e o#enjuju preko puta koji se pre+e !ok se ne !osti"ne o!re+ena )rzina kretanja ma!a je ovo u prin#ipu o! ve-e" zna'aja pose)no sa stanovi(ta inteziviranja sao)ra-aja * pove-anje protoka vozila,% 7e!an o! razlo"a le.i u 'injeni#i !a se vreme zaleta lak(e meri ne"o o!"ovaraju-i put% 2re)a ista-i !a merna instala#ija prikazana na slikama 1 i 4% mo.e uspe(no !a se koristi i za merenje vremena i puta zaleta%

SPOSOBNOST SAVLAIVANJA USPONA O#ena performansi vozila sa ovo" stanovi(ta stvara 'esto mno"e pro)lem 'ak I u slu'aju ka!a na poli"onima na kojima se o)avlja ispitivanje postoje ve(ta'ki izra+eni usponi razli'iti$ veli'ina% Ra!i se o tome (to su ovi usponi o)i'no izve!eni samo sa nekoliko karakteristi'ni$ na"i)a tako !a se maksimalne mo"u-nosti vozila u ovom po"le!u mo"u samo pri)li.no !a o!re!e% Me+utim ovo u su(tini ipak nema neki ve-i prakti'ni zna'aj po(to se o!"ovaraju-im !opunskim prora'unima mo"u !a o)ez)e!e !ovoljno si"urni rezultatai% Zato i nije #elis$o!no !a se za ovu svr$u i!e na razvijanje neki$ pose)ni$ instala#ija koje omo"u-avaju merenje razli'iti$ maksimalni$ uspona * naro'ito ako se ra!i o te(kim vozilima,% POTRONJA GORIVA

PERFORMANSE VOZILA

Potro(nja "oriva ima veliki zna'aj za sve korisnike motorni$ vozila% Z)o" to"a se meto!ama merenja potro(nje "oriva poklanja pose)na pa.nja prvenstveno u smislu omo"u-avanja upore+enjem rezultata !o)ijeni$ ispitivanjem u razli'itim la)oratorijama% Pose)no se nastoji !a se potro(nja "oriva meri po stan!ar!nim meto!olo"ijama po(to je ta!a tuma'enje rezultata znatno je!nostavnije i si"urnije% Ipak z)o" slo.enosti pro)lematike o!nosno )rojnosti 'inila#a koji uti'u na potro(nju "oriva ;4:; rezultate merenja potro(nje "oriva tre)a uvek primiti sa o!re+enom rezervom% & na'elu posmatrano postoje merenja stan!ar!ne potro(nje "oriva i prose'na eksplota#ijska potro(nja "oriva *merenja se vr(e u stvarnim ra!nim uslovima,% O! svi$ stan!ar!izovani$ meto!olo"ija merenja potro(nje "oriva najve-i zna'aj ima meto!olo"ija koja je utvr+ena o! Ekonomske komisije za Evropu/E8E ;159; i koja je pri$va-ena u ve-em )roju zemalja% Ovaj postupak se o!nosi na putni'ka vozila a potro(nja "oriva se o!re+uje0 a, pri tzv% CEvropa/#iklusuG koji je utvr+en E8E Pravilnikom )r% 46 ;159; za ispitivanje iz!uvni$ "asova vozila sa )enzinskim motorom a koji je prikazan u o!eljku @%1% ), pri kretanju vozila konstantnom )rzinom o! ?< I 14<
km % h

Ispitivanja po CEvropa%#iklusuG o)avljaju se na !inamometrijskim valj#ima !akle u la)oratorijskim uslovima *tako+e opisano u o!eljku @%1%, !ok se ispitivanja pri konstantnim )rzinama mo"u o)avljati i na putu *poli"onu, i u la)oratoriji% Pri poli"onskim ispitivanjima pre#izno su !efinisani svi 'inio#i okoline *)rzina vetra u po!u.nom i )o'nom prav#u vla.nost vaz!u$a na"i) staze minimalna !u.ina staze koja omo"u-ava konstantnu )rzinu i sl%,% Propisan je i )roj merenja% Za ostala motorna vozila *izuzev putni'ki$ i te"lja'a na primer nema'ki stan!ar!i propisuju !a se potro(nja "oriva o!re+uje pri konstantnoj )rzini I to za motor#ikle pri )rzini o! 14<
km h

a za sva ostala vozila pri maksimalno !ozvoljenoj )rzini za

o!re+enu vrstu vozila prema va.e-im sao)ra-ajnim propisima u SR Nema'koj% Prose'na stan!ar!na potro(nja "oriva se kao (to je ve- re'eno meri po! stvarnim ra!nim uslovima% & ovom slu'aju je me+utim vrlo te(ko !a se o)u$vate svi uti#ajni 'inio#i * voza' vrsta puta atmosverski uslovi optere-enje uslovi sao)ra-aja i t!%,% 7e!ino re(enje je !a se ispitivanja vr(e u !u"im vremenskim perio!ima tj% na !u"im !eoni#ama puta po! razli'itim uslovima sa razli'itim

PERFORMANSE VOZILA

voza'ima i t!% pa !a se !o)ijeni rezultati statisti'ki o)ra!e% 2o svakako nije povoljno jer su tro(kovi ispitivanja veoma veliki% Zato se ispitivanja ove vrste o)avljaju u or"anizovanim voznim parkovima I to pre sve"a za nji$ove sopstvene potre)e% Najslo.enija ispitivanja u ovom !omenu o!nose se na snimanje tzv% karakteristike potro(nje "oriva% & ovom slu'aju se javlja potre)a za primenom o!"ovaraju-e !inamometrijske prikoli#e prema s$emi na sli#i A%6%

Slika A%6% Pre to"a na pro)nom stolu moraju !a se snime karakteristike potro(nje "oriva motora pri punom I pri smanjenom punjenju *par#ijalne karakteristike,% Osnovni postupak ra! je o)ja(njen u ;4:;%

6.2.2. Labaratoriska ispitivanja

Ve- je istaknuto !a se ispitivanja vu'no/!inami'ki$ karakteristika vozila o!re+uje u la)aratorijsko/putnim uslovima% & nekim slu'ajevima korisne informa#ije se mo"u !o)iti i sprovo+enjem ispitivanja u la)oratoriji upotre)om pose)ni$ opitni$ ure+aja tzv% !inamometrijski$ valjaka% =inamometrijski valj#i su prikla!ni za )rze provere karakteristika vozila u vezi sa ra!om motora kvalitetom prenosnika sna"e i sl% & tom smislu ovakve instala#ije se 'esto nalaze na kraju monta.ni$ linija u fa)rikama za proizvo!nju vozila% Pore! to"a !inamometrijski valj#i se 'esto koriste i u ra!ioni#ama za o!r.avanje vozila za !ija"nosti'ke pre"le!e ili za zavr(ne provere nakon o)avljene opravke% =inamometrijski valj#i mo"u )iti sta)ilni (ugraeni u pod radionice ili laboratorije) i pokretni sa mo"u-nostima lako" i )rzo" preme(tanja i postavljanja u ra!ni

PERFORMANSE VOZILA

polo.aj% Primer je!ne ovakve pokretne instala#ije koja mo.e !a ima (iroko polje primene !ata je na sli#i A%9%

Slika A%9 =inamometrijski valj#i mo"u !a pru.e jasnu sliku o o!nosu vu'ni$ sila I )rzina kretanja (dijagram vue) o!nosno o spoljnoj karakteristi#i motora !ove!enoj na po"onske to'kove% Znatno je te.e !a se utvr!e o!nosi vu'ne sile I otporu kretanja vozila% Novije konstruk#ije !inamometrijski$ valjaka pru.aju I u ovom po"le!u ve-e mo"u-nosti% Vrlo karakteristi'an je pro)ni sto prikazan na sli#i A%Aa% ;59;% & ovom slu'aju se sistemom !iskova *1, mo.e uspe(no !a se simulira iner#ija vozila u toku zaleta *ili ko'enja, a pose)nim sistemom ventilator *4, koji se "oni o! valjaka *5, o!nosno o! po"onski$ to'kova vozila izaziva se strujanje vaz!u$a tako !a utro(ena sna"a o!"ovara pri)li.no snazi otpora vaz!u$a% 7o( )olja re(enja pre!stavljaju pro)ni sto razvijen u Fran#uskoj u firmi FERO=O ;54;% On o)ez)e+uje ne samo a!ekvatno simuliranje svi$ otpora kretanja * uklju'uju-i I otpor vaz!u$a, ve- I ispitivanja karakteristika pona(anja vozila na putu% Eonstruk#ija ovakvo" pro)no" stola je me+utim veoma slo.ena I skupa sl% A)

PERFORMANSE VOZILA

Slika Aa

Slika A) VI=E2I NA INERNE2& =A LI POS2O7E I NEEE =R&DE IN2ERESAN2NE INS2ALA8I7E

1<

PERFORMANSE VOZILA

6.3. VUNE KARAKTERISTIKE TRAKTORA

I pri ispitivanju vu'no/!inami'ki$ karakteristika traktora osnovni #ilj je !a se ustanove stvarne ra!ne sposo)nosti traktora tj% !a se provere karakteristike orijenta#iono o!re+ene u okviru vu'no" prora'una% S o)zirom na karakter izvr(enja osnovne namene ove vrste motorni$ vozila ispitivanjima vu'ni$ karakteristika pre sve"a tre)a !a se o!re!i zavisnost vu'ne sile o! klizanja po"onski$ to'kova o!nosno zavisnost vu'ne sna"e *sna"e na potezni#i, o! ostvarene sile na potezni#i *vu'ni !ija"ram traktora,% Po(to ova vrsta ispitivanja neposre!no i vrlo o!re+eno !efini(e stvarne mo"u-nosti traktora kao izrazito ra!ni o!nosno proizvo!ni$ vozila o!"ovaraju-e meto!olo"ije ispitivanja se 'esto stan!ar!izuju% 7e!ino po! tim uslovima mo.e !a se izvr(i upore+enje rezultata !o)ijeni$ pri razli'itim merenjima o!nosno upore+enje ra!ni$ sposo)nostirazni$ traktora% O! vi(e razli'iti$ meto!olo"ija koji su pre!met stan!ar! u poje!inim zemljama najve-i zna'aj ima me+unaro!ni stan!ar! za ispitivanje poljoprivre!ni$ traktora utvr+en u okviru or"aniza#ije OE8= ;55;%Ovaj stan!ar! se u #elosti primenjuje i u na(oj zemlji% Pore! ove meto!olo"ije vu'ne karakteristike traktora mo"u !a se ispituju i po !ru"im postup#ima%

6.3.1. Standard OECD

OE8= stan!ar! za ispitivanje poljoprivre!ni$ traktora(iroko o)u$vata po!ru'je performansi ove vrste vozila% Stan!ar!om je propisano vi(e poje!ina'ni$ ispitivanja I vi(e testova% Najzna'ajniji su sle!e-i0 a, Ispitivanje karakteristika na "lavnom vratilu za o!vo! sn"e% ), Ispitivanje vu'ni$ karakteristika% #, Ispitivanje karakteristika upravljivosti% !, Ispitivanje karakteristika ko'enja *samo za traktore na to'kovima,% e, Ispitivanje )uke u okolini I na mestu voza'a% S o)zirom !a 'e se o ispitivanju karakteristika upravljivosi I ko'enja I o ispitivanju )uke "ovoritiu pose)nim o!elj#ima *A%49 !o A%4@, u !aljem -e se ukazati na najva.nije propisane postupke ispitivanja koji se o!nose na sna"u na vratilu za o!vo! sna"e i na vu'ne karakteristike%

11

PERFORMANSE VOZILA

ISPI2IVAN7A EARAE2ERIS2IEA NA DLAVNOM VRA2IL& ZA O=VO= SNADE *RED&LA2ORSEA EARAE2ERIS2IEA MO2ORA

Ova ispitivanja se svo!e na utvr+ivanje performansi motora traktora i to kako pri maksimalnim )rojevima o)rtaja koje o!r.ava re"ulator *svere.imsko" tipa, i maksimalnom optere-enju tako i pri manjim )rojevima o)rtaja i smanjenom optere-enju% Ova ispitivanja se o!re+uju na upro)nim stolovima/ko'ni#ama za ispitivanjemotora prila"o+enim vezivanju traktorsko" vratila za o!vo! sna"e% Stan!ar! )li.e o!re+uje uslove po! kojima ispitivanja tre)a !a se o)ave kao i na'in merenja i prikazivanja rezultata% Na sli#i A%@% prikazana je je!na pokretna instala#ija za ispitivanje karakteristika traktora preko vratila za o!vo! sna"e% Ovakvi pro)ni stolovi su veoma po"o!ni za ispitivanje karakteristika traktora neposre!no na mestu ra!a o!nosno u relativno malim ra!ioni#ama za o!r.avanja%

Slika A%@% VI=E2I NA INERNE2& =A LI POS2O7E I NEEE =R&DE IN2ERESAN2NE INS2ALA8I7E

14

PERFORMANSE VOZILA

ISPI2IVAN7A V&INIJ EARAE2ERIS2IEA Ova ispitivanja pre!stavljaju najzna'ajniji !eo OE8= stan!ar!% 2re)a !a se o)avljaju u la)oratorijskoKputnim uslovima na 'istoj $orizontalnoj i suvoj )etonskoj ili asvlatnoj po!lozi * za vozila sa 'eli'nim to'kovima I sa "useni#ama ispitivanja se vr(e na travnastoj po!lozii poko(enoj liva!i,% Propisivanje )etonske ili svaltne po!lo"e koja u prin#ipu nisu karakteristi'na za traktore motivisano je .eljom !a se rezultati razli'iti$ ispitivanja mo"ume+uso)no !a se upore+uju% Stan!ar!om se me+utim !ozvoljava !a se ispitivanja po .elji vr(e i na tipi'nim poljoprivre!nim po!lo"ama *strnjika liva!a I t!%,% tre)a !a se napomene !a stan!ar! !ozvoljava ispitivanje vu'ni$ karakteristika I u la)oratoriji na pokretnoj stazi ali samo po! uslovu !a se ovako !o)ijeni rezultati upore!ivi sa rezultatima !o)ijenim na propisanim po!lo"ama% La)oratorijsko/putna ispitivanja se o)avljaju uz pomo- tzv% !inamometrijski$ kola s$emaski prikazani na sl% A%:%

Slika A%:% VI=E2I NA INERNE2& =A LI POS2O7E I NEEE =R&DE IN2ERESAN2NE INS2ALA8I7E 2raktor mo.e !a )u!e optere-en i !o!atnim )alansom s$o!no preporu#i proizvo+a'a% =inamometrijskim kolima se ostvaruje optere-enje traktora na potezni#i pomo-u o!"ovaraju-e" sistema ko'enja koji je u"ra+en u kola% Ovaj sLstem mora !a o)ez)e!i konstantno optere-enje traktora u relativno !u.em

15

PERFORMANSE VOZILA

perio! *ran"a nekoliko minuta, a mo.e !a se realizuje na razli'ite na'ine% Naj'e(-e se koristi elektri'ni motorski ili $i!rauli'ki usporiva' poneka! u kom)ina#iji sa frik#ionim ko'ni#ama% Same frik#ione ko'ni#e nisu prikla!ne s o)zirom !a im se pri za"revanju menja ko'ni moment % Pore! sistema ko'enja optere-enje na potezni#i se mo.e pove-ati i priklju'ivanjem za !inamometriska kola !o!atni$ prikoli#a% Pri ispitivanju mere se sle!e-e merne veli'ine0 sila na potezni#i stvarna )rzina kretanja traktora klizanje po"onski$ to'kova i potro(nja "oriva% 2ako+e se re"istruju po!a#i o uslovima po! kojim je ispitivanje o)avljeno *atmosverski uslovi, kao i po!a#i o termi'kom optere-enju motora *temperatora ras$la!no" flui!a i ulja za po!mazivanje% Ispitivanja tre)a !a se o)ave u nekoliko stepeni prenosa tako !a se sa si"urno(-u o)u$vati i stepen prenosa u kome se ostvaruje najve-a sna"a na potezni#i tj% najve-i ukupni stepen korisnosti% Merenje sile na potezni#i se vr(i pomo-u !ava'a u"ra+eni$ u potezni#u *in!uktivni !ava'i sile merne trake $i!rauli'ni !inamometar,% Stvarna )rzina pomo-u peto" to'ka ili opti'ko" !ava'a )rzine% Elizanje po"onski$ to'kova se o!re+uje merenjem )rojeva o)rtaja po"onski$ to'kova sa optere-enjem na potezni#i/ sa klizanjem *ns, i )ez optere-enja na potezni#i/)ez klizanja *n t, pomo-u sle!e-e" izraza0

ns nt n = 1 t [ %] ns ns

Svi !o)ijeni rezultati ispitivanja se sre+uju ta)elarno u propisane ta)li#e pa se o)ra+uju tako !a se !o)ijaju po!a#i za #rtanje !ija"rama vu'e traktora *sna"a u funk#iji sile na pe!ali,% Primer ovako o)ra+eni$ rezultata ispitivanja vu'ni$ karakteristika prema stan!ar! OE8= !at je na sli#i A%?% ;56;%

Slika A%?%

16

PERFORMANSE VOZILA

NA8R2A2I NOV& SLIE& EAO & EN7IZI NAPOMENA =A SE NA SLI8I & EN7IZI NA AP8ISNO7 OSI NE VI=I OFELEMENA SNADA & EN & slu'aju ka!a se vu'ne karakteristike o!re+uju pomo-u la)oratorijske pokretne staze ili !inamometrijsku$ valjaka koji su s$emasku prikazani na sli#i A%1<% ;164; meto!olo"ija ispitivanja se u velikoj meri poklapa sa ispitivanjima u la)oratorijsko punim uslovima% Sasvim je o'i"le!no !as u ovakva ispitivanja sa stanovi(ta or"aniza#ije trajanja i tro(kova znatno prikla!nija% Veliki pro)lem me+utim pre!stavlja ostvarivanje takvi$ uslova spajanja to'ka i po!lo"e *pokretne staze, koji -e o)ez)e!iti !ovoljno ta'no upore+enje ovako !o)ijeni$ rezultata sa rezultatima koji su izmereni na )etonu ili asvaltu% Z)o" to"a i pore! mno"i$ pre!nosti la)oratorijska ispitivanja vu'ni$ karakteristika nisu (ire pri$va-ena%

Slika A%1<% 6.3.2.

Laboratorijsko-poljska ispitivanja

Pore! ispitivanja vu'ni$ karakteristika pomo-u !inamometrijski$ kola koja su propisana i stan!ar!nom meto!olo"ijom OE8= 'esto se koriste i tzv% la)oratorijsko/poljska ispitivanja% Ispitivanja ove vrste su naro'ito prikla!na za o!re+ivanje stvarni$ vu'ni$ sposo)nosti traktora u ra!u sa o!re+enim priklju'nim ma(inama a sprovo!e se na realnim po!lo"ama na kojima se traktor I priklju'no oru+e normalno koriste%

19

PERFORMANSE VOZILA

La)oratorijsko/poljska ispitivanja traktora o)i'no se vr(e pri ra!u traktora sa plu"om na strnji#i ili !ru"oj povr(inio koja tre)a !a se ore% Meto!olo"ija ispitivanja je zasnovana na merenju ukupno" preseka izorane )raze! tj% njene (irine *), i !u)ina *$,% &z pre!$o!no o!re+en spe#ifi'ni otpor zemlji(ta koje se ore *k, za svaki pro$o! se izra'unava sila na potezni#i pomo-u izraza0
R pot = k b h

Istovremeno se meri stvarna )rzina kretanja *vreme prolaza o!re+ene !eoni#e puta, I ostvareni stvarni )roj o)rtaja to'ka% Poznavaju-i m)roj o)rtaja po"onski$ to'kova na istoj !eoni#i )ez optere-enja * sa plu"om u transportnom polo.aju, tj% )ez klizanja mo"u !a se o!re!e po!a#i za #rtanje !ija"rama vu'e * sli'no kao ko! ispitivanja sa !inamometrijskim kolima% Svakako i u ovom slu'aju je neop$o!no !a se izvr(i niz merenja u svakom kori(-enom stepenu prenosa menjju-i pri tome (irinu ili !u)inu za$vata plu"a *o!nosno otpor na potezni#i,% Spe#ifi'ni otpor zemlji(ta koje se ore o!re+uje se na veoma je!nostavan na'in% Ispitivani traktor sa plu"om u ran!om polo.aju vu'e se preko !inamometra * !ava'a sile, !ru"im traktorom tako !a sila u potezni#i *R, )u!e pri)li.no konstantna *slika A%11%,%

Slika A%11% Istovremeno se mere i prose'ne !imenzije preseka ostvarene )raze!0 sre!nja (irina *)sr, I sre!nja !u)ina *$sr,% Zatim se isto ponovi sa plu"om u transportnom polo.aju (to kao rezultat !aje otpor kotrljanju *R 1,% Na osnovu ovi$ merenja spe#ifi'ni otpor zemlji(ta se o!re-uje prema izrazu0

1A

PERFORMANSE VOZILA

k=

R R1 bsr hsr

S o)zirom na o)i'no veliku ne$omo"enost zemlji(ta tj% na znatne varija#ije I sile na potezni#i I !imenzije preseka )raze! ova merenja tre)a !a se ponove vi(e puta te! a se kao mero!avna vre!nost spe#ifi'no" otpora :k? usvoji sre!nja vre!nost% 2re)a na kraju !a se istakne !a se o!re+ene meto!olo"ije la)oratorisko/poljski$ ispitivanja traktora mo"u !a koriste i za utvr+ivanje !ru"i$ karakteristika% Na primer SAE propisuje stan!ar! za ispitivanje mo"u-nosti traktora *pose)no "ra+evinski$, na na"nutim terenima ;196; za o!re+ivanje mo"u-nosti savla+ivanja uspona ;19<; i t!% Stan!ar!ne meto!olo"ije se preporu'uju i za merenje potro(nje "oriva ;19A;%

6.4. UTI AJNI INIO I NA VUNE I DINAMIKE KARAKTERISTIKE

Poznato je !a vu'ne i !inami'ke karakteristike pre!stavljaju funk#iju o!re+eni$ konstruk#ijski$ karakteristika o!nosno parametara vozila a tako+e i uslova po! kojima se ispitivanja o)avljaju% Z)o" to"a se uz vu'ne i !inami'ke karakteristike 'esto ispituju i otpori kretanja kao i o!re+ene konstruk#ijske karakteristike vozila (poloaj teita i momenti inercije)%

6.4.1Otpor kotrljanju
Merenje otpora kotrljanja vozila mo.e !a se o)avi na razli'ite na'ine posmatraju-i vozilo u #elini ili iz!vojene to'kove% & prvom slu'aju koji je u prin#ipu i )olji osnovni pro)lem pre!stavlja o!stranjivanje !ru"i$ otporni$ sila a pre sve"a otpora vaz!u$a% Ovo !olazi !o izra.aja naro'ito pri ve-im )rzinama kretanja koje su sa stanovi(ta maksimalni$ performansi vozila 'esto )a( i najinteresantnije% 7e!na o! meto!a koja mo.e smatrati !ovoljno ta'nom s$emaski je prikazana na sli#i A%14% Sa prikazane s$eme se vi!i vozilo 'iji se otpor kotrljanja meri poklopljeno je pose)no oslonjenom Cprikoli#omG sa sopstvenom potezni#om% Vozilo se vu'e preko svoje mpotezni#e u kojoj je u"ra+en !ava' sile% Na taj na'in

1@

PERFORMANSE VOZILA

ispitivano vozilo nije izlo.eno otporu vaz!u$a osim u zoni neposre!no uz put u kojoj !olazi !o vrtlo.enja strujanja koja se prenosi na unutra(njost Cprikoli#eG pa tako i na vozilo% Ovi uti#aji su mno"o mali tako !a je izmerena vre!nost otpora kotrljanja u ve-ini slu'ajeva !ovoljno ta'na% &koliko se insistira na visokoj ta'nosti vozilo pokriveno Cprikoli#omG tre)a !a se ispita i u aero/!inami'kom tunelu% 2ako mo.e !a se ustanovi otpora vaz!u$a koje trpi vozilo pokriveno Cprikoli#omG u funk#iji o! )rzine kretanja% Sa !o)ijenim vre!nostima pri ispitivanju u aero/tunelu tre)a kori"ovati rezultate merenja otpora kotrljanja !o)ijene primenom opisane meto!olo"ije%

Slika A%14 & slu'aju ka!a se otpor kotrljanja o!re+uje samo za je!an to'ak ili par to'kova mora !a se koristi pose)no izve!ena prikoli#a slika A%15% & ovom slu'aju je vrlo je!nostavno !a se menja veli'ina korisnost optere-enja to'ka ali je vrlo te(ko !a se o)u$vate stvarni "u)i#i na trenja u le.ajima to'ka kao I ventila#ioni "u)i#i koji postoje pri okretanju to'ka u prostoru u kome se on normalno nalazi na vozilu% Sa stanovi(ta o!stranjavanja uti#aja otpora vaz!u$a I u ovom slu'aju opitna prikoli#a mo.e !a se pokrije opitnom Cprikoli#omG sa iz!vojenom potezni#om na isti na'in kao (to je to ranije o)ja(njeno%

1:

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%15

Otpor kotrljanja mo.e !a se meri I u la)oratoriji na valj#ima pokretnim stazama isl% & ovim slu'ajevima !o)ijeni rezultati se o!nose samo na primenjen kvalitet po!lo"e tj% materijal piste po kojoj se to'ak kotrlja sa vrlo malim mo"u-nostima upore+ivanja sa stvarnim uslovima kotrljanja po realnim po!lo"ama S to"a se za ovu svr$u la)oratorijska ispitivanja u prin#ipu nemo"u smatrati prikla!na%

6.4.2. Otpor vazduha

Ispitivanje otpora vaz!u$a je znatno slo.enije% O! vi(e meto!a najve-a ta'nost se ostvaruje ispitivanjem u aero/!inami'kom tunelu kakvi se koriste i za ispitivanje leteli#a% Prin#ipijelna s$ema je!no" aero/!inami'ko" tunela prikazana je na sli#i A%16% Primer se o!nosi na tunel Ma(insko" fakulteta iz Feo"ra!a ;4?; koji omo"u-ava ispitivanje vozila u smanjenoj razmeri *109 !o 101<,% Pomo-u merno" ure+aja koji je izve!en kao (estokomponentna va"a !irektno se meri otpor u O/prav#u sila uz"ona * u z/prav#u, )o'na sila kao i momenti oko sve tri ose% Pose)an pro)lem pri ispitivanju ove vrste pre!stavlja simuliranje uslova puta na spektar o)strujavanja% Ovo se mo.e re(iti na vi(e na'ina pose)nim postup#ima

1?

PERFORMANSE VOZILA

ispitivanja ;166; ili ra'unskim kori"ovanjem eksperimentalni$ rezultata * na osnovu teorijski zakona i iskustva,%

Slika A%16 Ispitivanjem mo!ela !o)ijaju se rezultati koji se svo!e na stvarno vozilo meto!om aero!inami'ke sli'nosti% Iako se na ovaj na'in za$valjuju-i !o)ro razvijenoj teoriji o)ez)e+uje !ovoljna ta'nost ipak se z)o" sve ve-i$ za$teva koji se u vezi sa ta'no(-u ispitivanja postavljaju aero/!inami'ka ispitivanja 'esto o)avljaju I na vozilu u pravoj srazmeri% Na ovaj na'in se neposre!no !o)ijaju potre)ni rezultati )ez ikakvo" !alje" prera'unavanja% Instala#ije ove vrste su me+utim nesrazmerno skuplje%Ovo mo.e lako !a se vi!i na sl% A%19% koja prikazuje s$emu

4<

PERFORMANSE VOZILA

aero/!inami'ko" tunela firme PININFARINA u Italiji spe#ijalno za ispitivanje vozila% Sli'an tunel je izra+en i u 7apanu sa maksimalnom )rzinom !o 4<<
km % h

Slika A%19 O!re+ene vrste vozila mo"u !a se u pravoj veli'ini ispituju i u ranije prikazanom tunelu Ma(insko" fakulteta u Feo"ra!u% Na sl% A%1A% prikazano je je!no ovako ispitivanje motor#ikla 2OMOS zaje!no sa voza'em a na sl% A%1@% !ati su neki zna'ajni rezultati ovi$ ispitivanja ;5<;%

Slika A%1A

41

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%1@

VI=E2I =A LI IMA NA IN2ERNE2& NEP2O NOVI7E I SAVREMENI7E

Pore! ispitivanja u tunelu otpor vaz!u$a se mo.e meriti i na putu meto!om slo)o!no" zaustavljanja tj% usporavanja *vozilo )ez po"ona sa isklju'enom spojni#om usporava na ravnom putu samo )ez vetra samo po! !ejstvom sopstveni$ otpora kretanju, ili jo( )olje uz pomo- !inamometrijsko" vozila *kao na sli#i A%14%,% & ovom pose)nom slu'aju naravno ne koristi se Cprikoli#aG koja pokriva ispitivano vozilo% O)e nave!ene meto!e merenja otpora vaz!u$a na putu !aju kao rezultat z)ir otpora vaz!u$a i otpora kotrljanju% =a )i se na osnovu nje"a o!re!io sam otpor vaz!u$a neop$o!no je !a se pre!$o!no ili nakna!no o!re!i i otpor kotrljanju%

44

PERFORMANSE VOZILA

6.4.3.

arakt!ristik! spoja kr!ta"-tlo

Earakteristike spoja kreta'/tlo pre!stavljaju 'esto pre!met pose)no" ispitivanja% Pri tome se po! ovim karakteristikama tre)a !a po!razumeva ne samo ostvarena maksimalna vre!nost prijanjanja ve- i karakter promene sile prijanjanja u funk#iji o! klizanja% Ovo je pose)no izra.eno ko! traktora 'ije su vu'ne karakteristike prvenstveno o!re+ene uslovima spajanja pneumatika i tla% Ne manji zna'aj imaju ove karakteristike u o!nosu na ko'enje svi$ vrsta vozila a poneka! i na maksimalne )rzine kretanja i sposo)nost savla+ivanja uspona transportni$ vozila pose)no visoke spe#ifi'ne sna"e% S o)zirom !a karakteristike spoja kreta'/tlo zavise o! kvaliteta tla vrste kreta'a (pneumatici ili gusenice) i normalno" optere-enja% Najpouz!anije informa#ije o karakteristikama spoja kreta'/tlo se mo"u !o)iti iz la)oratorijsko/putni$ ispitivanja na poli"onima ili pose)no ure+enim !eoni#ama pri nj$ovom ispitivanju neop$o!no je sve ove 'inio#e sumarno posmatrati uz analizu svako" ponaoso) *variranjem optere-enja pneumatika pritiska u njima it!% Najpouz!anije informa#ije o karakteristika spoja kreta'/tlo mo"u !a se !o)iju la)oratorijsko/putnim ispitivanjima *tj% la)oratorijsko/poljskim, na poli"onima ili pose)no ure+enim !eoni#ama% Naj)olje je !a se ispitivanja o)avljaju na vozilu u #elini na primer pomo-u opitne I merne instala#ije koja je s$emaski prikazana na sli#i A%1:%

Slika A%1:

45

PERFORMANSE VOZILA

Eao (to se sa s$eme vi!i merenja o)u$vataju moment na po"onskom *ko'enom, to'ku pomo-u !ava'a momenta /merni$ traka i klizanja to'ka o!nosno )rojeva o)rtaja po"onsko" *ko'eno", I peto" to'ka% Ilustra#ije ra!i rezultati merenja !ati sun a sli#i A%1? za teretno vozilo FAP 194< i auto)us IE/1<1

Slika A%1? Pri ispitivanju ovi$ karakteristika ko! traktora sa to'kovima ili "useni#ama najve-a ta'nost mo.e !a se ostvari kori(-enjem !inamometrijski$ kola koja se koriste i za ispitivanje vu'ni$ karakteristika% Primer je!no" ovakvo" snimnjeno" !ija"rama !at je na sli#i A%4<%O!re+eni rezultati mo"u !a se !o)iju I pri la)oratorijsko/poljskim ispitivanjima ali po pravilu sa znatno ve-im "re(kama *ve-a rasipanja,%

46

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%4< Za !etaljnije stu!ije karakteristika spoja kreta'/tlo pose)no u #ilju analize karakteristika ko'enja protiv/)lokiraju-i$ ure+aja i sli'no primenjuju se poneka! pose)ne instala#ije% 7e!no interesantno re(enje ove vrste pre!stavlja opitno vozilo prikazano na sli# A%41 ;16:; ko! ko"a se merenje o)avlja na opitnom to'ku pose)no u"ra+enom na vozilo% Na'in vezivanja opitno" to'ka i s$ema koman!e i merne instala#ije prikazana je na sli# A%44a ;16A; !ok je na sli#i A%41) !ato nekoliko karakteristi'ni$ rezultata !o)ijeni$ sa sli'nim opitnim vozilom ;16@;%

Slika A%41

49

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%44

6.4.4#adni otpri priklju"nih $a%ina

Ispitivanje ra!ni$ otpora priklju'ni$ ma(ina traktora o)avljaju se po pravilu u realnim ra!nim uslovima !akle na realnim po!lo"ama i pri normalnoj upotre)i traktora po raznim meto!olo"ijama la)oratorijsko/poljsko" karaktera *za poljoprivre!ne traktore,% Merenje otpora se vr(i na razli'ite na'ine pomo-u razni$ !ava'a sila *!inamometara, o)i'no u vi(e prava#a *vi(e komponenata,% =ava'i mo"u !a se u"ra!e neposre!no na oru+e koje se ispituje tj% na o!"ovaraju-e priklju'ne elemente a mo"u se postaviti i kao i pri la)oratorijsko/poljskim ispitivanjima vu'ni$ karakteristika traktora *slika A%1<,% & ovom pose!njem slu'aju koji je !aleko prikla!niji i je!nostavniji mo"u se !o)iti sasvim za!ovoljavaju'i rezultati !ovoljne ta'nosti% 2re)a !a se istakne !a se ove meto!olo"ije ispitivanja sa uspe$om mo"u !a se primene ne samo za o!re+ivanje otpora plu"a ;16?; i !ru"i$ priklju'ni$ ma(ina za ratarstvo ;191; ve- i ma(ine za (umarstvo ;195; meliora#ije ;194; i t!% S o)zirom !as u ra!ni otpori svi$ priklju'ni$ ma(ina u velikoj meri zavisni ne samo o! vrste i konstruk#ije ra!ne ma(ine ve- i o! tipa zemlji(ta koje se o)ra+uje i primenjeno" na'ina ra!a * na primer !u)ina za$vata, meto!olo"ije ovi$ ispitivanja 'esto uklju'uju vi(e testova po! razli'itim ra!nim uslovima% Ovo se vi!i

4A

PERFORMANSE VOZILA

i na primeru na sli#i A%45 ;16?; koja prikazuje zavisnost spe#ifi'no" otpora plu"ova *ra!ni otpor po!eljen sa povr(inom preseka )raze!, o! !u)ine I )rzine oranja za 'etiri razli'ita kvaliteta zemlji(ta%

Slika A%45

6.4.&.

'olo(aj t!(i%ta i $o$!nta in!r)ij!

Poznavanje koor!inata te.i(ta vozila je!an je o! neop$o!ni$ uslova za sprovo+enje !etaljni$ analiza ve-e" )roja vu'ni$ i !inami'ki$ karakteristika vozila karakteristika ko'enja pona(anja na putu i it!% Meto!e koje se koriste za o!re+ivanje ove zna'ajne konstruk#ijske karakteristike vozila su u osnovi je!nostavne a prikazane su u ;;% Ipak u prakti'nim ra!ovima se poneka! i pri ovim ispitivanjima sre-u o!re+ene te(ko-e pose)no ukoliko se insistira na visokoj ta'nosti% 2o je i !ovelo !o !efinisanja o!re+eni$ stan!ar!ni$ postupaka merenja koji se koriste za sva vrsta vozila * uklju'uju-i i vozila na "useni#ama, ;19@;% Ne manji zna'aj ima o!re+ivanje momenata iner#ije vozila i nje"ovi$ elemenata% Po!a#i o momentima iner#ije vozila u #elini *oko sve tri ose, potre)ni su za analize !inamike kretanja vozila ;1A; a po!a#i o momentima iner#ije o)rtni$ masa *transmisije to'kova i it!%, za analize karakteristika zaleta i ko'enja analize !inami'ki$ optere-enja prenosnika sna"e i it! ;4:;% Merenje momenta iner#ije vr(i se u prin#ipu na vrlo je!nostavan na'in0 merenjem trajanja perio!a os#ilovanja merno" o)jekta oko posmatrane ose% Za o)rtne elemente vozila ovo se mo.e ostvariti meto!om ve(anja o !ve ili tri .i#e * )ifilarno i trifilarno, ;19:; !ok se za vozilo u #elini koriste slo.enije instala#ije% 7e!na ovakva veoma uspe(na instala#ija prikazana je na sli#i A%46 ;19?;% Pose)na o!lika ove

4@

PERFORMANSE VOZILA

konstruk#ije prestavlja #entralni pneumati'ki oslona# sferno" o)lika u koji se !ovo!i vaz!u$ po! pritiskom% Na taj na'in je trenje pri oslanjanju vozila * oko ta'ke A sa putanjom te.i(ta o! ta'ke F !o ta'ke 8, sve!eno na minimum% Na s$emi je prikazano o!re+ivanje momenta iner#ije oko y-ose * uz prera'unavanje o !ose koja prolazi kroz ta'ku A !o te.i(ta, ali se na instala#iji mo"u meriti moment iner#ije i oko !ru"e !ve ose% Napominje se !a na s$emi nisu pokazane opru"e pomo-u koji je vozilo vezano za instala#iju a koje i omo"u-avaju os#ilovanje oko posmatrane ose% Neposre!no uz ovu instala#iju re(en je i sistem za o!re+ivanje polo.aja te.i(ta * u $orizontalnoj ravni, o!nosno za o)ez)e+enje pote)no" polo.aja vozila na #entralnom pneumati'kom oslon#u% Ovaj sistem je tako+e izve!en sa pneumati'kim os'on#ima za svaki to'ak pose)no (to nije prikazano na sli#i%

Slika A%46

4:

PERFORMANSE VOZILA

6.!. KARAKTERISTIKE KOENJA

Z)o" veoma izra.eno" uti#aja na )ez)e!nost vozila ispitivanje karakteristika ko'enja motorni$ i priklju'ni$ vozila svi$ vrsta i kate"orija poklanja se velika pa.nja% Sa !osta si"urnosti mo.e !a se tvr!i !a se u o!nosu na sve !ru"e performan#e vozila ispitivanju karakteristika ko'enja pri!aje !anas najve-i zna'aj% 2o se najo'itije vi!i u 'injeni#i !a za o!re+ene karakteristike ko'enja i meto!e nji$ovo" o!re+ivanja postoje stan!ar!i u mno"im zemnjama a I na me+unaro!nom nivou% Pose)ni zna'aj u ovom okviru imaju stan!ar!i o!nosno pravilni#i !oneti o! strane Ekonomske komisije O&N za Evropu *E8E,% Prvi pravilnik iz ove o)lasti !onet jo( 1?@?% "o!ine i to za transportna vozila tj% za sva vozila koja u'estvuju u javnom sao)ra-aju i 'ija je maksimalna )rzina ve-a o! 49
km % & me+uvremenu h

ovaj

tz% E8E/15 Pravilnik

!o.iveo je vi(e

usavr(avanja tako !a je to"om 4<11 "o!ine usvojena nje"ova je!anaesta !opuna o!nosno ama!mani serije 11% Pore! to"a za ispitivanje ko'ni$ karakteristika svi vrsta vozila koriste se i !ru"i postup#i kako la)oratorijsko/ putno" tako i la)oratorijsko" karaktera%

6.&.1 'ravilnik ECE za transportna vozila

Pravilnik E8E )r% 15 koji se o!nosi na ko'ne karakteristike sistema za ko'enje transportni$ vozila ;5A; utvr+uje se niz o!re!)i o na'inu izvo+enja sistema za ko'enje poje!ini$ vrsta vozila i nji$ovim konstruk#ijskim i funk#ionalnim karakteristikama% Pore! to"a propisuju se i meto!e ispitivanja poje!ini$ karakteristika i to pose)no za razli'ite vrste vozila% & vezi sa ovim utvr+ena jeiI o!re+ena klasifika#ija vozila kako je to prikazano u ta)li#i H*m u je ukupna masa vozila,% Sve propisane meto!olo"ije pre!vi+aju ispitivanje na putu !akle u la)oratorijsko/putnim uslovima% Put na kome se ispitivanje vr(i mora )iti ravan i 'ist sa !o)rom po!lo"om a za vreme ispitivanja nesme )iti vetra% Z)o" nivoa )rzina i !ru"i$ okolnosti najprikla!nije je * a 'esto i je!ino mo"u-e, !a se za ova ispitivanja koriste iz!vojeni poli"oni% Osim to"a )itno o)ele.je ovi$ meto!a pre!stavlja i usvojeni postupak !a osnovne funk#ionalne karakteristike ko'no" sistema pre!stavljaju put ko'enja * usporenje, i sila na koman!i * pe!ali ru'i#i,% Z)o" to"a su i svi kriterijumi za o#enu kvaliteta vozila u o!nosu na ko'enje !efinisani sa ove !ve veli'ine% 7e!an !eo ovako propisani$ za$teva za efikasnost $la!ni$ ko'ni#a po!sistema za ra!on ko'enja *ispitivanje tipa C<G sa isklju'enom spojni#om, !at je u ta)li#i A%4% &z to se tra.i !a se za$tevane performan#e ostvare )ez )lokiranja to'kova )ez skretanja vozila sa prav#a i )ez trzanja I vi)ra#ija% Pravilnikom su utvr+ene tri osnovne meto!olo"ije ispitivanja ozna'ene sa C<G CIG Ii

4?

PERFORMANSE VOZILA

CIIG% Neke o! nji$ se mo"u izvo!iti u vi(e varijanti% Primena ovi$ meto!olo"ija za poje!ine vrste I kate"orije vozila nazna'ena je u ta)li#i A%1% 2a)li#a A%1 EA2EDORI7A VOZILA L L1 VRS2A VOZILA ISPI2IVAN7E

Vozila sa manje o! 6 to'ka 4 to'ka motor V 50cm3 i v 40

km h

C<G

L4

5 to'ka motor V 50cm3 i v 40

km h

C<G

L5

5 to'ka motor

V 50cm3 i

C<G

v 40
L6

km h

5 to'ka motor

V 50cm3 i

C<G

v 40
L9

km h
C<G

5 to'ka mu 1t motor

V 50cm3 i v 40
M M1 M4 M5

km h
C<G CIG C<G CIG C<G CIG GIIG

Vozila za prevoz putnika sa najmanje 6 se!i(ta najvi(e : Q 1 putnik Vi(eo! : Q 1 putnik I

mu 5t

Vi(eo! : Q 1 putnik I

5<

PERFORMANSE VOZILA

N N1 N4 N5 O O1 O4 O5 O6

Vozila za tereta sa najmanje 6 se!i(ta

mu 3,5t
3,5t mu 12t

C<G CIG C<G CIG C<G CIG GIIG Prikoli#e

mu 12t
mu 0,75t

C<G C<G CIG C<G CIG C<G CIG GIIG

0,75t mu 3,5t
3,5t mu 10t

mu 10t

2a)li#a A%4 Oznaka Frzina pri ispitivanju *

km , h

Maksimalni put ko'enja *m,

v2 150 v2 130 v2 130 v2 130 v2 130 v2 130

Maksimalna sila na koman!i *N, 9<< @<< @<< @<< @<< @<<

M1 M4 M5 N1 N4 N5

:< A< A< :< A< A<

0,1 v +

0,15 v + 0,15 v + 0,15 v + 0,15 v + 0,15 v +

51

PERFORMANSE VOZILA

Napomena0 Za$tevi za vozila sa !va i tri to'ka * kate"orija L, !ati su u E8E Pravilniku )r% @: I"#$%$&'()' #* +,%*-*.*/$)$ %$#' 012 Su o)avezna za sva motorna i priklju'na vozila% Zato je ovo osnovna i najva.nija meto!olo"ija #elo" pravilnika% Ispitivanje se vr(i ko'enjem vozila o! o!re+ene po'etne )rzine *ta)li#a A%4, !o zaustavljanja a po! uslovom !a su ko'ni#e $la!ne *temperature na povr(ini !iska i;ili !o)o(a manja o! 1<< <8,% Pri tome se meri put ko'enja * o! :< !o 1<> o! )rzine !efinisane u ta)li#i A%4, i sila na koman!i% Pravilnikom nije utvr+eno kako ova merenja tre)a !a se izvr(e niti minimalna potre)na ta'nost merenja% Ovo je prepu(teno or"aniza#ijama koje su ovla(-ene u poje!inim zemljama za sprovo+enje ovi$ ispitivanja% Merenje puta ko'enja i mo.e !a se o)avi na na'in kako je to kasnije o)ja(njeno u vezi sa ispitivanjem karakteristika ko'enja traktora po stan!ar!u OE8= *vi!i sliku A%4@,% & ovom slu'aju z)o" veliki$ )rzina kretanja vozila viziranje marke kao si"nala za po'etak ko'enja mo.e !a izazove velike "re(ke% Sto"a je )olje ka!a voza' po'ne !a !eluje na koman!u !a se na put iz)a#i neka oznaka *)oja (iljak, o! koje tre)a !a se meri put ko'enja% 7o( je )olje ako se za vozilo ve.e Bpeti to'akC sa u"ra+enim )roja'em ukupno" )roja ostvareni$ o)rataja to'ka u toku ko'enja ;?6;% & ovom slu'aju impulsni )roja' o)rta to'ka tre)a !a se uklju'i tek po(to se !ejstvom na koman!u ko'ni#e aktivira preki!a' koji zatvara o!"ovaraju-e elektri'no kolo% Za merenje sile na koman!i najje!nostavnije je !a se koriste manometarski mera'i sile *sa tzv% $i!ra/uli'kom mernom kutijom, a )olje je !a se u"ra!e elektri'ni !ava'i *na primer sa mernim trakama, i !o)ijeni rezultati re"istruju na nekom analo"no/re"istra#ionom elementu% 2re)a !a se napomene !a se ispitivanje po meto!olo"iji tipa G<G tre)a !a se o)ave sa i )ez isklju'enja spojni#e%

=OP&NI2I =anas se najve-i zna'aj pri!aje ispitivanju karakteristika ko'enja% 2o se naj)olje vi!i u 'injeni#i !a za o!re+ene karakteristike ko'enja i meto!e nji$ovi$ o!re+ivanja

54

PERFORMANSE VOZILA

postoje stan!ar!i u mno"im zemljama a i na me+unaro!nom nivou% Pose)ni zna'aj imaju stan!ar!i o!nosno pravilni#i !oneti o! strane Ekonomske komisije O&N za Evropu (E E)% Ispitivanje ko'ni$ karakteristika traktora vr(i se prema meto!olo"iji koja je utvr+ena stan!ar!om OE8=% Pore! to"a za ispitivanje ko'ni$ karakteristika svi$ vrsta vozila koriste se i !ru"i postup#i kako la)oratorijsko/putno" tako i la)oratorijsko" karaktera% PRIEAZA2I MERN& OPREM& I"#$%$&'()' #* +,%*-*.*/$)$ %$#' 0I2 Pro"ramirane su s #iljem o#ene ko'ni$ karakteristika pri umerenim toplotnim optere-enjima% Postoje !ve varijante ovo" tipa ispitivanja0 za motorna vozila i za prikoli#e% Razlike se o!nose na postupak za"revanja ko'ni#a% Za motorna vozila za"revanje ko'ni#e se vr(i u'estanim ko'enjem o! )rzine v 1 !o t tako !a prvo ko'enje tre)a o)aviti sa )rzine v4 sa perio!om izme+u ko'enja silom na pe!ali koman!e ko'no" sistema koja o!"ovara sre!njem usporenju o!
m i pri temperaturi na povr(ini ko'no" !iska i;ili !o)o(a 1000 C % Ostvarenu s2 silu u prvom ko'enju tre)a za!r.ati I u toki svi$ ostali ko'enja%% Propisane vre!nosti ovi$ veli'ina I ukupni )roj ko'enja !ati su u ta)li#i A%5% 3

2a)li#a A%5 Eate"orija vozila L5 N1 L6 i L9 M1 M4

v1 ( km ) h v2 ( km ) h
t (s)

n*/, 1< 19 1< 19 19

:<>vmaOili 120 :<>vmaOili 120 :<>vmaOili 120 :<>vmaOili 120 :<>vmaOili 100

< 9v1 < 9v1 < 9v1 < 9v1 < 9v1

59 59 69 69 99

55

PERFORMANSE VOZILA

M5 N4 I N5

:<>vmaOili 60

< 9v1

A<

4<

Eo! prikoli#a ve-i$ masa *kate"orije O4 O5 I O6, za"revanje ko'ni#a se vr(i konstantnim ko'enjem I to tako !a se ostvari ra! koji o!"ovara ko'enju vozila ukupno !ozvoljene mase na putu !u.ine 1 @ km sa pa!om o! @> pri )rzini o! 6<
km % Ovo mo.e !a se ostvari I na ravnom putu sa prikoli#om koju vu'e motorno h

vozilo na sli'an na'in kako je kasnije o)ja(njeno za ispitivavanja po stan!ar! OE8=% Posle izvr(eno" za"revanja * )ez o)zira na varijantu koja je primenjena, vr(i se ponovno ispitivanja po meto!olo"iji tipa C<G pri 'emu svakako sa razli'itom po'etnom temperaturom% Ovim ispitivanjem !o)ijene performan#e tzv% C preostaleG performan#e ne smeju )iti manje o! :<> o! propisani$ za !oti'nu kate"oriju niti manje o! A<> o! vre!nosti ustanovljeni$ pre!$o!nim ispitivanjem po meto!olo"iji C<G * pre za"revanja,% Ispitivanja se o!nose samo na motorna vozila i to sa isklju'enom sponi#om% I"#$%$&'()' #* +,%*-*.*/$)$ %$#' 0II2 primenjuje se samo na vozila najve-i$ ukupni$ masa% & o!nosu na pre!$o!no opisane meto!olo"ije ova ispitivanja se razlikuju samo u na'inu za"revanja ko'ni#a a karakteri(u se jo( ve-im termi'kim optere-enjima% I ov!e postoje !va postupka za"revanja ko'ni#a% & prvom slu'aju koji je Pravilnikom utvr+en kao o)avezni minimum za"revanje se vr(i konstantim ko'enjem sa ra!om koji o!"ovara ko'enju vozila na putu !u.ine A km sa pa!om o! A> I sa prose'nom )rzinom o! 5<
km % =ru"a varijanta *tzv% tip CII/)isG, koja mo.e !a se koristi za h

vozila kate"orije M4 i M5 propisuje pa! o! @> sa ostalim neizmenjenim uslovima% & o)a slu'aja ispitivanje mo.e !a se o)avi I na ravnom putu vu'om o! !ru"o" vozila% Pravilnikom su !efinisane I )li.e o!re!)e za o)avljanje ovo" postupka za"revanja * uklju'en stepen prenosa kori(-enje uspora'a i !r%, a !ate su I o!re+ene vre!nosti !ozvoljeni$ o!stupanja% Posle zavr(etko" za"revanja ponovo se vr(e ispitivanja prema meto!olo"iji tipa C<G% & ovom slu'aju CpreostaleG performan#e ne smeju )iti manje o! @9> propisani$ vre!nosti za o!re+enu kate"oriju vozila% I"#$%$&'(), #'34$3(, 5#*+*6(,7 4*8($9,

56

PERFORMANSE VOZILA

Vr(e se !elom na isti na'in kao (to je to !ato za ra!on ko'enje% & ovom slu'aju ko'ni#a se posmatra kao pomo-na te se propisuje !a ostvarene performan#e ne smeju !a )u!u nepovoljnije ne"o (to !aje z)ir prvo" I u!vojeno" !ru"o" 'lana )inoma !efinisano" kao kriterijum za poje!ine kate"orije vozila *ta)li#aH,% & slu'aju ka!a se ko'ni#a posmatra kao parkirna *ili ako je ovaj !eo ko'no" sistema pose)no izve!en, ispitivanje se svo!i na merenje na"i)a puta na kome vozilo mo.e !a ostane trajno uko'eno !elovanjem na ru'nu koman!u ko'no" sistema *ako je sLstem tako re(en, silo mo! 6<< ili A<<N u zavisnosti o! kate"orije vozila% Pravilnik utvr+uje minimalne za$teve I u ovo po"le!u0 1:> za samo vozilo ili iz!vojenu prikoli#u I 14> za vu'ni voz% Pravilnikom je propisano !a ovo ispitivanje tre)a vr(iti sa vozilom najve-e mase a na'in merenja nije propian% Najprikla!nije je me+utim !a se ova merenja vr(e povla'enjem vozila na ravnom putu sve !ok ne !o+e !o o)rtaja to'ka% Izmerena sila na potezni#i tre)a pri tome tre)a !a o!"ovara propisanim za$tevima tj% na"i)ima puta o! 1: ili 14>% 2REFA SA INERNE2A &SADLASI2I ZA VOZILA EA2EDORI7E M1 EO7A SA=A EA2EDORI7E D I &SADLASI2I SA OVIM 2EES2OM

6.&.2 'ravilnik ECE za radna vozila

Eao (to je napomenuto Ekonomska komisija O&N za Evropu utvr!ila je kona'ni tekst pre!lo"a pravilnika koji re"uli(e po)lematiku ko'enja traktora samo$o!ni$ poljoprivre!ni$ ma(ina i !ru"i$ ra!ni$ vozila i nj$ovi$ prikoli#a koja se koriste u poljoprivre!i (umarstvu i !ru"im privre!nim "ranama% Napominje se !a se ovim Pravilnikom o)u$vataju sva ra!na vozila I nji$ove prikoli#e koje se kre-u )rzinama o! A !o 49
km % Ovaj pre!lo" pravilnika utvr+uje i osnovnu kate"oriza#iju vozila h

na koji se o!nosi kako je !ato u ta)li#i A%6% 2a)li#a A%6% Eate"orija I Eate"orija II Eate"orija III Eate"orija IV 2raktor *vu'na vozila, Samo$o!ne *ra!ne, ma(ine Priklju'na vozila Vu'na priklju'na oru+a

Eate"orije III i IV su !alje po!eljene na vi(e po!kate"orija u zavisnosti o! ukupne mase%

59

PERFORMANSE VOZILA

I za ra!na vozila je pre!vi+eno !a se ispitivanja karakteristika efikasnosti sprovo!e na !o)rom putu koji o)ez)e+uje visoko prijanjanje o!nosno u la)oratorijsko/ putnim uslovima% Pri ispitivanju se meri put ko'enja i sila na koman!i ko'no" sistema ali !ozvoljava se i merenje sre!nje" maksimalno" usporenja * ra'unato za aktivno vreme ko'enja tj% posle vremena o!ziva i aktiviranja,%Za parkirnu ko'ni#u propisana je veli'ina na"i)a na kome vozilo mora )iti trajno zako'eno% Za priklju'na vozila !ozvoljava se izra'unavanje ko'ni$ karakteristika preko ko'no" koefi#ijenta tj% o!nosa stvarno" sre!nje" usporenja I zemljine "ravita#ije * q = g , kako se to !aje i u na(im propisima za motorna I priklju'na vozila *o!eljak A%9%6,% Pose)ne performan#e ko'ni$ sistema !efinisane su kao (to je to o)ja(njeno u ta)li#i A%9%
a

2a)li#a A%9% Vozila kate"orije I i II Sre!nje maksimalno usporenje Put ko'enja

asr max = 3 m ili s2
v2 *m, 78

ssr max = 0,1 v +

Vozila kate"orije III i IV Eo'ni koefi#ijent RminS< 5

Pore! ispitivanja po meto!olo"iji C<G koja se !efini(e prakti'no na isti na'in kao i ko! transportni$ vozila i u ovom slu'aju se utvr!juje provera karakteristika ko'enja posle izla"anja ko'ni#a !ejstvu visoki$ temperature o!nosno ispitivanje po meto!olo"iji CIG% Ispitivanje tima C<G vr(i se pri maksimalnoj )rzini koju mo.e !a ostvari traktor o!nosno posmatrano ra!on vozilo o!nosno pri )rzini o! 49
km za h

sva vu'na vozila *prikoli#e i oru+a,% 2emperatura ko'ni#a pri ovim ispitivanjima mora !a )u!e manja o! 1<<<8 ako su ko'ni#e otvorene tj% ako se $la!e

5A

PERFORMANSE VOZILA

neposre!no u !o!iru sa vaz!u$om o!nosno manja o! 9< <8 ko! svi$ zatvoreni$ ko'ni#a *nepristupa'ni$ okolnom vaz!u$u, uklju'uju-i I ko'ni#e koje ra!e u ulju% Za"revanje po meto!olo"iji CIG vr(i se tako !a se optere-enom vozilu saop(tava ener"ija koja o!"ovara ko'enju na putu !u.ine 1 km sa pa!om o! 1<> pri )rzini koja iznosi 80 5 >o! )rzine pri kojoj se vr(i ispitivanje po meto!olo"iji C<G% Sila na koman!i pri tome ne sme !a )u!e ve-a o! A<<N *no.na koman!a, o!nosno 6<<N *ru'na koman!a,% Posle za"revanja po meto!olo"iji tipa CIG CpreostaleG performan#e ne smeju !a )u!u manje o! @9> o! propisani$ niti A<> manje o! performansi utvr+eni$ pri ispitivanju po testuG<G% Za parkirnu ko'ni#u se tra.i !a mora !a o)ez)e!i trajno ko'enje u mestu na na"i)u puta o! najmanje 1:> za sva vozila na koja se o!nosi ovaj Pravilnik% &z to ako se uz vu'no vozilo vezuje prikoli#a ili vu'no oru+e koje se ne ko'i *prikoli#a 'ija je masa manja o! 1 9t ili oru+e 'ija je masa manja o! 5t ne moraju po ovom pravilniku !a )u!u opremljene ko'nim sistemom, vu'no vozilo mora !a o)ez)e!i trajno ko'enje vu'no" voza na na"i)u o! najmanje 14>% PROVELI2I NA IN2ERNE2& =A LI 7E & ME=7&VREMEN& =OPLO =O NEEIJ IZMENA

6.&.3 Standard OECD *za traktor!+

Ispitivanje ko'ni$ karakteristika ima u stan!ar! OE8= vrlo zna'ajno mesto% Propisana su !va osnovna testa sa $la!nim i toplim ko'ni#ama% & o)a slu'aja ispitivanja se vr(e u la)oratorijsko/putnim uslovima na ravnoj I 'istoj po!lozi koja ima !o)ra svojstva spajanja pneumatika i po!lo"e *naj)olje na poli"onu,% Pri ispitivanju $la!ni$ ko'ni#a temperature !o)o(a i;ili !iska mora !a )u!e ispo! 1<<<8 a traktor mora !a )u!e sa i )ez !o!atno" optere-enja *kao i za o!re+ivanje vu'ni$ karakteristika,% Ispitivanje se vr(i pri )rzini o! 49
km h

*o!nosno pri

maksimalnoj )rzini ukoliko je ona manja, a merenjem se o!re+uje put ko'enja *o! po'etka !ejstva na koman!u ko'no" sistema !o zaustavljanja,% O! merni$ veli'i re"istruje se maksimalno ostvareno usporenje i sila na koman!i ko'no" sistema *pe!ali,% Merna oprema je ista kao i za "ore nave!ena ispitivanja% =ru"i test ispitivanje topli$ ko'ni#a pose)no propisuje uslove za"revanje ko'ni#a% O!re+eno je !a se za"revanje ko'ni#a vr(i na na'in koji -e simulirati ko'enje neoptere-eno" traktora na pa!u o! 1<> I na !u.ini puta o! 1km% & tom smislu

5@

PERFORMANSE VOZILA

traktor pri ispitivanju tre)a !a )u!e vu'en !ru"im traktorom na putu !u.ine 1km pri )rzini koja tre)a !a )u!e :<> maksimalne )rzine% Eo'ni#ama ispitivano" traktora tre)a !a se na potezni#i ostvari sila u iznosu < 1 mase traktora koji se ispituje% Za merenje ove sile u potezni#i tre)a !a )u!e u"ra+en !ava' sile sa pokaznim instrumentom *ili re"istratorom, koji mo.e lako !a kontroli(e voza' traktora koji se ispituje%Po(to se ko'ni#e na ovaj na'in za"reju ponavljaju se ispitivanja koja su ranije o)avljena za $la!ne ko'ni#e% =o)ijeni rezultati se prikazuju u pron#entima kao tzv% CostatakG efikasnosti *o!os prvo)itni$ i Cpreostali$G performansi,% Pore! ova !va testa koja se o!nose na ra!nu ko'ni#u stan!ar! propisuje i postupak ispitivanja parkirne ko'ni#e% & vezi sa ovim postavljen je uslov !a pri povla'enju traktora 'iji su to'kovi uko'eni parkirnom ko'ni#om ne sme !a !o+e !o okretanja to'ka% =r"im re'ima tra.i se !a ko'ni moment parkirne ko'ni#e )u!e najmanje na "rani#i prijanjanja%

6.&.3.

,pro%-!nja laboratorijsko-putna ispitivanja

Ispitivanja ko'ni$ karakteristika prema stan!ar!ima E8E/a su vrlo slo.ena i za$tevaju !osta vremena% Sto"a su ona i propisana samo za $omolo"a#iju vozila sa ovo" stanovi(ta% Zato se u mno"im slu'ajevima la)oratorijsko putna ispitivanja sprovo!e po skra-enim i upro(-enim postup#ima% O! mno"i$ ovakvi$ re(enja pose)an zna'aj imaju ispitivanja koja o)u$vataju samo ostvarene maksimalne vre!nosti usporenja i o!"ovaraju-e sile na koman!i ko'no" sistema pomo-u ure+aja prikazani$ na sli#i A%49 %

5:

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%4A & mno"im zemljama pa i ko! nas ;5@; pozitivni sao)ra-ajni propisi na ovoj osnovi utvr+uju minimalne za$teve koji se tra.e o! ko'no" sistema% Na primer za na(u zemlju va.e kriterijumi !ati u ta)li#i A%A%

5?

PERFORMANSE VOZILA

2a)li#a A%A VRS2A VOZILA RA=NA EOIEN7A

a (%) g

POMOTNA EOIEN7A
a (%) g

F *!aN, 9< @< @< / A< / 9<

F *!aN, 6< A< A< / 5< / 49

Putni'ka vozila 2eretna vozila Auto)usi i trolej)usi 2ransportne prikoli#e 2raktori Poljoprivre!ne prikoli#e Mope!i i motor#ikli

99 69 9< 69 49 49 59

49 4< 49 4< 19 19 /

PROVERI2I & ZAEON& O FEZFE=NOS2I SAOF Ispitivanje je u ovom slu'aju relativno je!nostavno *po"otovo (to se ko'enje o)i'no vr(i o! relativno niski$ )rzina kretanja, i u velikoj meri o!"ovara ranije !atim o)ja(njenjima stan!ar! OE8=% Nije te(ko !a se zaklju'i me+utim !a na ovaj na'in mo.e !a se !o)ije samo "ru)a slika o stvarnim performansama vozila sa ovo" stanovi(ta% Zato ove meto!e ispitivanja i pore! svoje prikla!nosti pa i (iroko" kori(-enja nisu !ovoljno o)jektivne%

6.&.4Laboratorijska ispitivanja
La)oratorijska ispitivanja ko'ni$ karakteristika su sa "le!i(ta or"aniza#iono/ te$ni'ki$ uslova najprikla!niji% Nasuprot tome kvalitet ovako !o)ijeni$ informa#ija je u ve-ini slu'ajeva najni.i sa "re(kama koje poti'u iz vi(e izvora ;5:;% Sto"a ispitivanja ove vrste prestavljaju naj'e(-e samo "ru)e provere stanja ko'no" sistema *i pneumatika, te se koriste prvenstveno za re!ovne te$ni'ke pre"le!e vozila u javnom sao)ra-aju% La)oratorijska ispitivanja ko'ni$ karakteristika vr(e se na !ve vrste opitni$ instala#ija0 ure+ajima sa valj#ima i naletnim papu'ama% S$eme ovi$ ure+aja !ate sun a slikama A%4@ i A%4:%

6<

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%4@

Slika A%4:

& o)a slu'aja ispitivanja se vr(e pri vrlo malim )rzinama kretanja *5/A

km , a h

merenjem se o)u$vataju sile na o)imu ko'eni$ to'kova * ko! vozila istovremeno samo na je!noj osovini,% Eo! savremeni$ ure+aja se meri I sila na pe!ali a poneka! se ove merne veli'ine simutalno zapisuju na re"istratoru slika A%4? ;?6;%

61

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%4?

Ovo je u prin#ipu maksimalni !omet ure+aja ove vrste ali I ta!a su ovakva ispitivanja pra-ena zna'ajnim ne!osta#ima% OV& 2AIE& 2REFA PRE&RE=I2I SA OPISOM SAVREMENIJ &REUA7A

6.6 KARAKTERISTIKE PONAANJA VOZILA NA PUTU

Ispitivanjima sta)ilnosti upravljivosti i !ru"i$ karakteristika koje o)ja(njavaju pona(anje vozila na putu o!nosno na'ina nji$ovo" rea"ovanja na koman!u voza'a ili spoljne uti#aja *tzv% C$an!lin"G karakteristike, se posle!nji$ "o!ina posve-uje velika pa.nja% Ona su )ila pose)no pospe(ena !ostizanjem zna'ajni$ rezultata u teorijskim analizama ovi$ oso)ina vozila% Zato se ve- vi(e "o!ina ra!i na !ono(enju stan!ar! za ovu vrstu ispitivanja u okviru Me+unaro!ne or"aniza#ije za stan!ar!iza#iju/ISO I u okviru ekonomske komisije O&N za Evropu/E8E% Iso je jo( !avne 1?@9% "o!ine utvr!io pre!lo" *te$ni'ki izve(taj, stan!ar!ne stan!ar!ne meto!e ispitivanja pona(anja vozila pri na"loj promeni trase puta po kome se vozilo kre-e tj% tzv% Ctest preti#anjaG ;41?; a u okviru E8E/a je usvojen pravilnik koji se o!nosi na upravljivost razni$ vrsta vozila% Pore! nastojanja !a se oso)ine vozila u po"le!u pona(anja na putu o#enjuju po je!instvenim stan!ar!nim meto!olo"ijama za ovu svr$u je razvijeno I vi(e spe#ifi'ni$ meto!a koje se koriste u raznim la)oratorijama sa razli'itim #iljevima ; 14:;% Ovo su poneka! sasvim je!nostavni postup#i koji uklju'uju elementarna merenja% Veliki uti#aj na o#enu vozila ima u tim slu'ajevima I su)jektivni fa#tor ali

64

PERFORMANSE VOZILA

on u ve-oj ili manjoj meri prisutan I ko! svi$ !ru"i$ meto!a ispitivanja ovi$ oso)ina vozila% =ru"im re'ima ispitivanja oso)ina pona(anja vozila na putu za$teva iskusne voza'e kojim svojim kvalitetom I znanjem uti'u ne samo na tok ispitivanja ve- I na o#enu vozila koje se ispituje% Pri ispitivanju oso)ina vozila u po"le!u pona(anja na putu osnovne merne veli'ine pre!stavljaju0 1% sila na o)imu volana o!nosno o)rtni moment na vratilu volana3 4% u"aono pomeranje i )rzina zakretanja volana3 5% ua"ao i )rzina povo+enja upravlja'ki$ to'kova3 6% )rzina i u)rzanje vozila u po!u.nom i )o'nom prav#u3 9% u"lovi rota#ije vozila oko sve tri ose i o!"ovaraju-e )rzine i u)rzanja3 A% it!% Sva ova merenja mo"u !a se o)ave uz pomo- o!"ovaraju-i$ !ava'a prikazani$ u po"lavlju 9% 7e!ini izuzetak pre!stavlja merenje pomeranja )rzina i u)rzanja vozila oko sve tri ose za koje je neop$o!no !a se u instala#iju uklju'i .iroskopska platforma% Ispitivanje karakteristika pona(anja vozila na putu o)avlja se na pose)no ure+enim prostorima (poligonima) tj% u la)oratorijsko/putnim uslovima% Ispitivanja o!re+eni$ karakteristika se mo"u realizovati i u la)oratoriji na pro)nom stolu% Me+utim tre)a ista-i !as u ovakvi pro)ni stolovi veoma skupi i komplikovani%

6.6.1ISO 0%,"% #3,%$9'()'2

Ova meto!olo"ija utvr+uje postupak o#ene pona(anja vozila pri izvo+enju je!no" veoma zna'ajno" manerva / )rze i kratkotrajne promene putanje kretanja vozila na primer ra!i preti#anja i ponovno" vra-anja na prvo)itnu putanju% Ispitivanje se sprovo!i na poli"onu koji je koni'nim 'unjevima *pre'nika nale.u-e stope 1:9mm visine 9<<mm, ure+en kako je prikazano na sli#i A%5<% Na sli#i su prikazane osnovne !imenzije staze s tim (to je (irina staze o!re+ena u funk#iji o! (irine vozila *),% Propisano je !a se ispitivanje vr(i na kvalitetnoj ravnoj i suvoj po!lozi sa maksimalnim po!u.nim na"i)om !o 1 < i masksimalnim )o'nim

65

PERFORMANSE VOZILA

na"i)om !o 4< pri vetru 'ija )rzina ne sme )iti ve-a o! 5

m % =efinisane su !ve s

mase vozila za ispitivanje0 najmanja mo"u-a masa *prazno voziloQvoza'Qeventualna merna oprema, i nominalna masa *prazno vozilo plus @9 k" po svakom se!i(tu o! 'e"a @k" u prtlja.niku,% Meto!a pre!vi+a !va pose)na
3 testa% & prvom testu vozilo nailazi na stazu )rzinom o! 80

km i meri se )rzina h

koja se ostvari na izlazu iz staze s tim !a se nije!an 'unj ne poru(i% & !ru"om testu o!re+uje se najve-a mo"u-a )rzina sa kojom vozilo mo.e !a pro+e #elu stazu tako+e )ez ru(enja 'unjeva% Rezultati !o)ijeni ovim merenjima slu.e za upore!nu o#enu oso)ina vozila pri ovakvim manevrima%

Slika A%5< &FA8I2I I =E2AL7NO OF7ASNI2I SLIE& SA PRE=AVAN7A Pore! merenja )rzine o!nosno vremena prolaza propisane staze ISO meto!olo"ija utvr+uje !a se mo"u meriti I !ru"e merne veli'ine * kao (to je napre! nave!eno, ali se to prepu(ta ispitiva'u o!nosno la)oratoriji%

6.6.2 ,pro%-!ni t!stovi

2est preti#anja mo.e !a se re(ava i upro(-eno sa jo( je!nostavnijim merenjima% Na sli#i A%51 na primer prikazana je opitna staza koja se koristi za ovakav upro(-en test u kome se meri samo vreme prolaza staze%

66

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%5< Pore! preti#anja na ovoj osnovi se re(ava i tzv% Cslalom testG (to je tako+e prikazano na pre!metnoj sli#i% O)a ova upro(-ena testa se ra!o koriste za o#enjivanje vozila pose)no o! strane stru'no/popularni$ 'asopisa iz o)lasti automo)ilizma ;15<;% 6.6.3 I"#$%$&'(), :#3'&.)$&*"%$ #3,+' P3'&$.($4: ;3.<1 E E-' &SADLASI2I SA 2EES2OM IZ SEMINARSEOD RA=A Pravilnikom )r% @1 E8E/a propisuje !a se ko! svi$ vozila koja imaju upravljane to'kove *motorna vozilai i o!"ovaraju-e prikoli#e, eksperimentalno o#enjuju osnovne karakteristike upravljivosti% Ovo se vr(i merenjem sile i;ili momenta na volanu )ri nje"ovom zakretanju o!re+enom )rzinom tako !a se ostvari kretanje vozila po za!anom pre'niku keivine% Propisane vre!nosti sisle na volanu vreme zakretanja i polupre'nika krivine !ate su u ta)li#i A%@ i to za !va slu'aja0 ka!a je sistem za upravljanje potpuno ispravan i ka!a se nalazi u !elimi'nom otkazu * na primer ka!a je otkazao $i!rauli'ki servo/upravlja',% Sila i;ili moment na volanu se meri kao (to je to o)ja(njeno u po"lavlju @%5%9 a )rzina vozila tre)a !a )u!e 1<
km % Merenja tre)a !a se izvr(e !va puta pri h

zakretanju vozila u levu i !esnu stranu%

69

PERFORMANSE VOZILA

2a)li#a A%@ EA2EDORI7A SIS2EM ISPRAVAN SIS2EM & O2EAZ&

Sila na Vreme Polupre'ni Sila na Vreme Polupre'ni volanu zakretanja krivine *m, volanu zakretanja krivine *m, *!aN, volana *s, *!aN, volana *s, M1 M4 M5 N1 N4 N5 19 19 4< 19 4< 4< 6 6 6 6 6 6 14 14 14 14 14 14 5< 5< 69 5< 6< 69 6 6 A 6 6 A 4< 4< 4< 4< 4< 4<

Ako je sistem za upravljanje izve!en isklju'ivo sa $i!rauli'kim ili elektri'nim prenosnim me$anizmom * tj% ako ne postoji me$ani'ka veza izme+u volana i upravlja'ki$ to'kova, Pravilnik pre!vi+a pose)ne uslove o!nosno !opunska ispitivanja% 2ra.i se !a se i pri ve-im )rzinama kretanja *putni'ka !o 9< a auto)usi i teretna !o 6<
km , o)ez)e!i mirno zakretanje vozila tj% promena prav#a kretanja h

)ez potresa i u!ara ito pri na"lom zakretanju volana *u"aona )rzina volana 1/1 9 okretaja u sekun!i,% Pose)ni za$tevi utvr+eni su za upravlja'ke sisteme ko! koji$ se upravljaju svi to'kovi *pre!nji i za!nji, kao i za prikoli#e sa upravlja'kim to'kovima%

6.6.4.spitivanj! povo/!nja pn!u$atika

Povo+enje pneumatika kao )itan element sta)ilnosti kretanja vozila mo.e !a se eksperimentalno o#enjuje na vi(e na'ina po pravilu na poli"onu% Eoriste se !ve vrste meto!a ispitivanja sa slo)o!nim i sa vo+enim vozilom% & prvom slu'aju vozilo se slo)o!no kre-e po putu )ez ikakvi$ o"rani'enja% Meto!olo"ija ispitivanja !ru"e vrste zasniva se na kori(-enju je!no" pose)no" la)oratorijsko" vozila koje opitnom vozilu ostavlja samo o!re+ene stepene slo)o!e kretanja !ok sve ostalo onemo"u-ava%

6A

PERFORMANSE VOZILA

Ispitivanja slo)o!no" vozila o)avljaju se po ve-em )roju meto!olo"ija vi(e ili manje me+uso)no razli'iti$ ;14?;% Me+u njima !va testa imaju pose)an zna'aj0 ispitivanje u krivini konstatno" polupre'nika i ispitivanje u krivini konstantnom )rzinom ;1A;% & prvom slu'aju vozilo se kre-e po o!re+enoj kru.ni#i a voza' o!r.ava volan u stalnom polo.aju% Pri tome postepeno pove-ava )rzinu kretanja% &koliko vozilo ima neutralnu upravljivost stvarni u"ao upravljanja vozila *u"ao oko Z/ose, koji uklju'uje I povo+enje pneumatika )i-e pri svim )rzinama konstantan% Pti ne!ovoljnoj i suvi(noj upravljivosti !o)i-e se o!re+ena o!stupanja kako je to prikazano na sli#i A%54

Slika A%54 Na osnovu karaktera ovako !o)ijene zakonitosti promene u"la upravljanja o! )rzine kretanja vozila pro#enjuju se oso)ine pona(anja vozila na putu% Eao (to je poznato suvi(na upravljivos je u prin#ipu nepovoljna% Eo! ispitivanja sa konstatnom )rzinom voza' postepeno sve vi(e zakre-e volan% Ako vozilo ima neutralnu upravljivost promena u"la upravljanja sa polupre'nikom krivine )i-e linearna% Ako to nije slu'aj zavisnost -e )iti krivolinijska slika A%55 kriterijumi za o#enu kvaliteta vozila i ov!e su isti kao i ranije%

6@

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%55

S$ema instala#ije za ispitivanje vo+eno" vozila prikazana je na sli#i A%56a !ok je na sli#i A%56) prikazana s$ema o!"ovaraju-e pokretne la)oratorije ;154 155;%

Slika A%56a

6:

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%56) VI=E2I NA IN2ERNE2& =A LI IMA NEP2O SAVREMENI7E Eao (to se vi!i ispitivano vozilo je preko pose)ne konzole vezano za la)oratoriju i to pri)li.no u svom te.i(tu% Veza je ostvarana tako !a se ispitivano vozilo ne optere-uje !o!atnom normalnom silom niti mu se ometaju kretanja u Z/prav#u i rota#ija oko sve tri ose *o"rani'ena su samo kretanja u V i W/prav#u,% Pri ispitivanjima koja se o)avljaju zakretanjem volana ispitivano" vozila pri razli'itim )rzinama kretanja mere se u"lovi zakretanja volana i pre!nji$ to'kova u"lovi rota#ije oko V I W/ose i sila na konzoli u V i W/prav#u% Rezultati ovakvi$ merenja omo"u-avaju vrlo !etaljno analiziranje ne samo kararakteristika pona(anja vozila na putu ve- i 'inila#a koji ove karakteristike o!re+uju%

6.6.&'os!bn! $!tod!
=OP&NI2I SA SAVREMENI7IM ME2O=OLODI7AMA ISPI2IVAN7A / IN2ERNE2 Fez o)imniji$ merenja mo"u !a se o#enjuju i neke !ru"e karakteristike pona(alja vozila na putu% Vrlo karakteristi'ni$ testovi ove vrste o!nose se na pona(anje vozila pri na"lom pro)oju pneumatika% & ovom slu'aju na vozilo koje se ispituje postavljaju-i se pose)no pripremljeni pneumati# sa 'epovima veliko" preseka pomo-u koji se koman!om iz vozila vaz!u$ iz pneumatika mo.e !a ispusti za vrlo kratko vreme% Poneka! se umesto ovo"a koriste o)i'ni$ to'kovi a ispu(tanje vaz!u$a se vr(i sna.nim prose#anjem pneumatika pomo-u je!no" opru.no" pi(tolja sme(teno" uz sam to'ak% & o)a slu'aja kvalitet vozila se o#enjuje iskustveno na osnovu putanje koju vozilo opi(e posle ispu(tanja vaz!u$a iz pneumatika o!nosno na osnovu ukupno" skretanja iz pre!$o!no" prav#a% Relativno je!nostavna ispitivanja se o)avljaju i u o!nosu na pona(anje vozila pri !ejstvo sna.no" )o'no" vetra% Instala#ije za ova ispitivanja su me+utim 'esto

6?

PERFORMANSE VOZILA

veoma slo.ene i skupe% Za stvaranje )o'no" vetra poneka! se koristi 1A ventilatora sa ukupnom sna"om o! @4< kN ;156;% S$ema je!ne je!nostavnije instala#ije ove vrste prikazana je na sli#i A%59 ;1A4;% Na sli#i se vi!i !a se vozilo na o!re+enoj !u.ini puta *najmanje 69 a o)i'no oko :< metara, izla.e !ejstvu vetra )rzine o! oko :<
km % Evalitet vozila o!nosno oso)ine pri !ejstvu)o'no" vetra h

o#enjuje se na osnovu ukupno" skretanja vozila iz prav#a kako je na s$emi nazna'eno%

Slika A%59 2re)a !a se napomene !a se u posle!nje vreme ove oso)ine ispituju i ko! teretni$ vozila pa 'ak i ko! vozila za kretanje po )espu-u ;151;% & ve-ini slu'ajeva ova ispitivanja se o)avljaju sa slo)o!nim vozilom po pose)no projektovanim meto!olo"ijama% O!re+ivanje karakteristika pona(anja na putu ispituju se i ko! traktora% & ovom slu'aju se posmatraju samo karakteristke upravljivosti% 7e!nu takvu meto!olo"iju utvr+uje i stan!ar! OE8= ;55;% Prema ovom stan!ar! ispitivanjem se o!re+uje minimalni polupre'nik zaokreta taaktora sa i )ez upotre)e nezavisni$ ko'ni#a na to'kovima *mereno po sre!njoj ravni najisturenije" to'ka, i tzv% povr(ina okretanja tj% polupre'nik koji opisuje najisturenija ta'ka traktora% Ovakvo relativno usko tretiranje pro)lematike upravljivosti ima oprav!anje ako se ima u vi!u !as u )rzine kretanja traktora vrlo male% Ipak tre)a o'ekivati !a -e performan#e traktora u o!nosu na pona(anje na putu po'eti uskoro !a se kompletnije analiziraju (to -e svakako !ovesti I !o novi$ meto!olo"ija ispitivanja% ZA=A2AE =A =OP&NI2E SA NOVIM ME2O=OLODI7AMA

9<

PERFORMANSE VOZILA

6.< UTI AJ VOZILA NA OKOLINU

Sve ve-i pro)lemi izazvani sna.nim porastom za"a+enosti 'ovekove okolinenametnuli su potre)u !a se u mno"im privre!nim "ranama uvo!e raznovrsna o"rani'enja i mere za(tite% & ovom okviru o!"ovaraju-a pa.nja je poklonjena i motornim vozilima koja imaju zna'ajno" u!ela u ukupnom za"a+ivanju i uznemiravanju okoline a pose)no u visoko ur)anizovanim sre!inama% Iz to" razlo"a je !oneto vi(e propisa koji utvr+uju minimalne performanse vozila u ovom po"le!u% Najve-i zna'aj imaju E8E pravilni#i koji se o!nose na za"a+ianje atmosfere iz!uvnim "asovima ;159 15A 414 415 416; na )uku koju stvara vozilo ;15@ 41< 411; i na izazivanje ra!io smetnji ;15:;% Pore! ovi$ pravilnika o! zna'aja su i propisi koji va.e u SA= kao i propisi !ru"i$ zemalja Evrope pose)no u okviru Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo-/SEV,% Vre!no je !a se istakne !a oso)ine vozila koje o!re+uju nje"ov uti#aj na okolinu imaju zna'aj i sa stanovi(ta )ez)e!nosti sao)ra-aja% One pre!stavljaju tzv% kataliti'ke 'inio#e )ez)e!nosti ;15?;% Meto!olo"ije koje se koriste za ispitivanje ovi$ karakteristika vozila relativno su slo.ene i 'esto sasvim spe#ifi'ne *u o!nosu na ostala ispitivanja u te$ni#i motorni$ vozila,% Ovo se pose)no o!nosi na ispitivanje ra!io/smetnji koje izazivaju vozila (to spa!e u o)last ra!io/te$nike% Sli'no tome analiza iz!uvni$ "asova motora za$tevaju sasvim pose)nu opremu koja se u ve-im slu'ajevima ne koristi ni"!e vi(e u ispitivanju vozila% Imaju-i ovo u vi!u ali #ene-i i va.nost ovi$ karakteristika vozila u !aljem -e se !ati kratak prikaz meto!olo"ija ispitivanja sastava iz!uvni$ "asova motora unutra(nje" sa"orevanja i )uka koju stvara vozilo i to prvenstveno u !u$u pomenuti$ E8E pravilnika kao i ranije prikazano" OE8= stan!ar! :za traktore,% Ovo se pose)no o!nosi na ispitivanje ra!io smetnji koje izazivaju vozila (to spa!a u po!ru'je ra!io te$nike% Sli'no tome analize iz!uvni$ "asova motora za$tevaju sasvim pose)nu opremu koja se ve-im !elom ne koristi ni"!e vi(e u ispitivanju vozila%

6.0.1.spitivanj! izduvnih 1asova

Osnovni stan!ar! iz ove o)lasti je Pravilnik )r% 19 E8E/a ;159; koji je !onet jo( 1?@<% "o!ine ali u proteklim "o!inama u vi(e navrata !opunjivan i menjan% * ZA=A2AE =A PODLE=A2E SVE NA7NOVI7E IZMENE I =A IJ &NESE2E & =AL7I 2EES2 OVE PO2AIEE, Ovaj Pravilnik utvr+uje je!noo)razne uslove za

91

PERFORMANSE VOZILA

$omolo"a#iju vozila kate"orije M1 i N1 opremljeni$ oto ili !izel motorima u po"le!u emisije za"a+uju-i$ "asova iz motora% Pravilnik )r% 19 E8E/a utvr+uje tri postupka ispitivanja I II i III% Vozila sa oto motorima moraju !a se ispituju po sve tri meto!e !ok se vozila sa !izel motorima ispituju samo po postupku I% Postupak i pre!vi+a ispitivanje vozila na pro)nom stolu sa !inamometrijskim valj#ima koji omo"u-avaju simuliranje je!no" tipi'no" ra!no" #iklusa motora u eksploata#iji% Za razliku o! ra!ni$ #iklusa koji se koriste u !ru"im meto!olo"ijama ovaj #iklus se o)i'no zove CEvropa/#iklusG% S$ema opitne instala#ije za ispitivanje iz!uvni$ "asova po ovom postupku !ata je na sli#i A%5A ;16<; !ok propisani ra!ni #iklus s$emaski prikazan na sli#i A%5@%

Slika A%5A Opitna instala#ija ima kao (to se vi!i tri osnovna !ela0 !inamometrijske valjke ure+aj za sakupljanje iz!uvni$ "asova I ure+aj za nji$ovu analizu% =inamometrijski valj#i tre)a !a o)ez)e!e optere-enje po"onski$ to'kova o!nosno motora ko'enjem a tako+e I simuliranjeiner#ije translatorni$ masa vozila% & tu svr$u na valjke se postavlju zamajne mase promenljive iner#ije koje tre)a o!a)rati prema iner#iji vozila% Optere-enje koje se saop(tava motoru tre)a !a )u!e u skla!u sa za$tevima ra!no" #iklusa uklju'uju-i I sve propisane promene stepena prenosa% Na sli#i A%5@ sa E ozna'eno isklju'enje spojni#e a #ifre 1 4 I 5 ozna'avaju stepene prenosa u menja'u vozila koje se ispituje% =opu(teno je !a se #iklus ostvari ru'nim koman!ovanjem sa !ovoljno izve.)anim voza'em ali se o)i'no i!e na automasko upravljanje% &kupno trajanje je!no" #iklusa ispitivanja je 1?9 sekun!i% Ispitivanje tre)a !a se ponovi 6 puta )ez preki!a tako !a #ello ispitivanje traje 15 minuta%ure+aj za sakupljanje iz!uvni$ "asova ima relativno veliku zapreminu :oko Am5, a uklju'uje i izmenjiva' toplote sa vo!enim $la+enjem *za

94

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%5: kon!ezovanje vo!e iz iz!uvni$ "asova,% &re+aj za analizu iz!uvni$ "asova je relativno slo.en instrument% Pomo-u nje"a se o!re+uje sa!r.aj u"ljen/monoksi!a u"ljovo!onika i oksi!a azota% Za sva ova tri sastojka Pravilnik )r% 19 E8E/a utvr+uje maksimalne vre!nosti u zavisnosti o! ukupne mase vozila% Pore! ovi$ sastojaka poneka! se mere i !ru"i% Na sli#i je tako nazna'eno i merenje u"ljen/ !ioksi!a% Preostala !va postupka ispitivanja o!nose se na proveru emitovanja u"ljen/ monoksi!a na praznom $o!u motora *postupak II, i na emisiju "asova iz korita motora *postupak III,% Po ova !va postupka kao (to je re'eno ispituju se samo vozila u koja su u"ra+eni oto motori% & !elu Pravilnika )r% 19 E8E/a koji se o!nosi na proveru !imnosti iz!uvni$ "asova je !efinisana meto!olo"ija za sva vozila sa !izel motorima% Pre!vi+ena su !va postupka ispitivanja0 pri sta)ilizovanom re.imu ra!a motora i pri slo)o!nom u)rzavanju% Merenje !imnosti iz!uvni$ "asova vr(i se pomo-u pose)no" ure+aja tzv% !imomera *opa#imetra, a !ozvoljene vre!nosti *tzv% apsorp#ioni koefi#ijeni, !efinisane su u funk#iji protoka "asova *izra.eno" u
l ,% s

Meto!olo"ija ispitivanja za !izel motore namenjene u"ra!nji na sva putni'ka i teretna vozila izuzev vozila kate"orije M1 *o!noso za vozila kate"orije M4 M5 N1 N4 I N5, je !efinisana u Pravilniku )r% 6? E8E/a ;416;% Ovaj pravilnik !efini(e za$teve u o!nosu na sastav iz!uvni$ "asova 8O J8 I NO O sli'no kako to tra.i

95

PERFORMANSE VOZILA

Pravilnik )r% 19 E8E/a% & ovom slu'aju me+utim po(to se ra!i o samim motorima ispitivanja se o)avljaju na pro)nom stolu za ispitivanje motora o!nosno na tzv% motorskim ko'ni#ama% Re.im ra!a motora na pro)nom stolu je promenljiv prema ran!om #iklusu koji je o)ja(njen u ta)li#i A%:% 2a)li#a A%: Re!ni )roj #iklusa 1 4 5 6 9 A @ : ? 1< 11 14 15 Re.im ra!a motora Prazan $o! Prelazni Prelazni Prelazni Prelazni Prelazni Prazan $o! Eonstantan Eonstantan Eonstantan Eonstantan Eonstantan Prazan $o! Optere-enje motora < 1< 49 9< @9 1<< < 1<< @9 9< 49 1< <

Svaki o! nave!eni$ #iklusa traje po A minuta o!nosno #ello ispitivanje traje @: minuta% I u ovom pravilniku su !efinisane !ozvoljene vre!nosti za"a+uju-i$ sastojaka i to u zavisnosti o! izvr(eno" ra!a *po je!ini#i kN$,% Za motor#ikle sa )enzinskim motoraom va.i Pravilnik )r% 6< E8E/a ;414; koji je !onet 1?@?% "o!ine% Ovaj pravilnik tako+e propisuje merenje svi$ )itni$ za"a+uju-i$ sastojaka o!nosno sa!r.aj 8O J8 I NO O% Propisane su !ve meto!e ispitivanja0 I i II% Prva se o!nosi na kontrolu prose'ne emisije za"a+iva'a u "ra!skoj zoni intezivno" sao)ra'aja a !ru"a na emisiju 8O pri ra!u motora na praznom $o!u% Za ispitivanja po postupkui I za$teva se !inamometrijski pro)ni sto

96

PERFORMANSE VOZILA

sli'an kao i za Pravilnik )r% 19 E8E/a s tim (to je ra!ni #iklus u ovom slu'aju re(en sa naizmeni'nim u)rzavanjem i usporavanjem a traje tako+e 1?9 sekun!i% Sli'ni propisi su !oneti i za mope!e/Pravilnik )r% 6@ E8E/a ;415;% & ovom slu'aju !ru"a'iji je re.im ra!a motora na !inamometrijskim valj#ima a ukupno trajajnje ra!no" #iklusa je ne(to kra-e samo 114 sekun!i% I za mope!e je propisana provera emisije 8O pri ra!u motora na praznom $o!u% Za o)e kate"orije vozila na !va *ili tri, to'ka propisane su !ozvoljene "rani#e u'e(-a u iz!uvnim "asovima svi$ )itni$ za"a+iva'a po je!mom kilometru pre+eno" puta a za moto#ikle i u zavisnosti i o! mase vozila%

6.0.2.spitivanj! buk!
OVA7 =AL7I 2EES2 &SADLASI2I SA 2EES2OM IZ SEMINARSEOD RA=A Z)o" veliko" zna'aja sa stanovi(ta za(tite 'ovekove okoline )u#i koju stvaraju motorna vozila pri svom ra!u pri svom ra!u i kretanju poklanja se velika pa.nja% I u ovom po!ru'ju naro'iti zna'aj imaju aktivnosti Evropske komisije O&N za Evropu or"aniza#ije E8E ali valja spomenuti i !ru"e propise i stan!ar! na na#ionalnim I me+unaro!nim nivoima% & okviru E8E je jo( osam!eseti$ "o!ina !onet pravilnik ozna'en sa E8E/?% Ovaj pravilnik je propisivao meto!e merenja i !ozvoljene nivoe )uke za sva motorna vozila ;15@;% Easnije je ovaj pravilnik menjan tako !a je po'etkom !eve!eseti$ "o!ina pro(lo"a veka ovaj pravilnik !efini(e meto!olo"iju ispitivanja )uke samo za vozila na tri to'ka i za poljoprivre!ne traktore I samo$o!ne ra!ne ma(ine%Za traktore je merenje )uke propisano i ranije spomenutim stan!ar!om OE8= ;55;% Za sva ostala motorna vozila izuzev za mor#ikle !onet je nov pravilnik/E8E/91 ; 411; !ok za motor#ikle va.i pravilnik E8E/61 ;41<;% P2A 7E SA MOPE=IMA Meto!olo"ija ispitivanja u svim ovim pravilni#ima zasniva se na merenju )uke pomo-u !ava'a )uke *sonometara, koji za!ovoljavaju za$teve Me+unaro!e elektrote$ni'ke komisije/IE8 prema pu)lika#iji IE8 1@? iz 1?A9% "o!ine% O ovom vi!eti u o!eljku 9%4%: slika 9%91% Merenje )uke tre)a !a se izvo!i sa filtrom za pon!erisanje A tako !a se )uka izra.ava u !F*A, sa vremenskom konstantom koja o!"ovara )rzom o!zivu% Merenje )uke u svim pravilni#ima E8E o!re+uje se u !va testa0 sa pokretnim i sa nepokretnim vozilom% Ispitivanja prema Pravilniku )r% 91 E8E/a tre)a !a se vr(i na

99

PERFORMANSE VOZILA

slo)o!nom otvorenom prostoru na kome je nivo )uke okoline *uklju'uju-i i )uku vetra, za najmanje 1< !F*A, ni.a o! )uke koja se meri% Ovaj pro#tor mora !a )u!e u pre'niku o! najmanje 1<< metara *za motor#ikle prema Pravilniku )r% 61 E8E/a samo 9< metara, sa #entralnim !elom koji je u pre'niku o! najmanje 4< metara *za motor#ikle 1< metara, $orizontalan i pokriven )etonom asvaltom ili sli'nim materijalima% Za vreme merenja ova povr(ina ne sme !a )u!e pokrivena sne"om ili pra(inom% Primer je!no" ure+eno" prostora za ispitivanje )uke vozila prikazan je na sli#i A%5:a !ok je na istoj sli#i po! ), o)ja(njen na'in merenja% Primer se o!nosi na poli"on firme =onal!son *&SA, i o!"ovara sli'nim ameri'kim propisima%

Slika A%5: Pore! zaje!ni'ki$ op(ti$ o!re!)i svi pomenuti pravilni#i za ispitivanje )uke vozila na isti na'in utvr+uju osnovni test0 merenje )uke vozila u pokretu% & ovom slu'aju kao (to je prikazano na sli#i A%5? mera' )uke o!nosno sonometar tre)a !a )u!e postavljen 1,2 0 ,1 m izna! tla na @ 9 metara o! prav#a kretanja vozila *prvo s je!ne pa s !ru"e strane,% Pravilni#i propisuju )rzinu kretanja vozila polo.aj ru'i#e menja'a *stepen prenosa, )roj o)rtaja motora I !ru"e elemente% Merenje se vr(i pri prolazu staze o! A/A !o F/F %

9A

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%5?

Pravilni#i E8E propisuje i maksimalno !ozvoljene "rani#e )uke merene pri ispitivanju vozila u pokretu kao (to je to prikazano u ta)li#i A%?% 2a)li#a A%?% Nivo )uke !F*A, @@ :< Eate"orija vozila Motor#ikli ra!ne zapremine !o :< #m5 Putni'ka vozila kate"orije M1 i motor#ikli ra!ne zapremine motora !o 1@9 #m5 Putni'ka vozila kate"orije M4 *mase !o 5 9 t, i teretna vozila kate"orije N1 Putni'ka vozila kate"orije M4 *mase preko 5 9 t, i kate"orija M5 kao i motor#ikli ra!ne zapremine motora

:1 :4

9@

PERFORMANSE VOZILA

preko 1@9 #m5 :9 :A :: Putni'ka vozila kate"orie M4 i M5 sa motor sna"e preko 16@ kN 2eretna vozila kate"orije N4 i N5 2eretna vozila kate"orije N5 sa motor sna"e preko 16@ kN

Pore! ispitivanja )uke vozila u pokretu pravilni#i E8E propisuju i merenje )uke vozila u mestu% Za vozila na koja se o!nosi Pravilnik )r% 91 E8E/a ovo se izvo!i tako (to se !ava' )uke postavlja na visinu iz!uvne #evi na u!aljenosti < 9 metara o! nje *visina !ava'a ne sme !a )u!e manja o! < 4 metra,% =ava' tre)a !a se tako po!esi !a zaklapa u"ao o! 69 < sa vertikalnom osom postavljenom kroz prava# strujanja iz!uvni$ "asova% Zavisno o! na'ina izvo+enja iz!uvne #evi Pravilnik )r% 91 E8E/a )li.e o!re+uje postavljanje sonometra kako je to prikazano na sli#i A%6<%

Slika A%6<

9:

PERFORMANSE VOZILA

PRIEAZA2I SLIE& *&SADLASI2I SA PRE=AVAN7A IZ EN7IDE I IZ SEM% RA=, Analo"ne o!re!)e se nalaze i u Pravilniku )r% 61 E8E/a tako !as u za mor#ikle !efinisani polo.aji sonometra kao na sli#i A%61%

Slika A%61

PRIEAZA2I SLIE& *&SADLASI2I SA PRE=AVAN7A IZ EN7IDE I IZ SEM% RA=, Pore! ispitivanja na poli"onu tj% na otvorenom ure+enom prostoru )uka koje stvara vozilo i poje!ini po!sistemi vozila ispituju se veoma 'esto u la)oratoriji u tzv% C"luvimG komorama% Ove komore imaju zi!ove o)lo.ene materijalom pose)no" sastava i o)lika tako !a o)ez)e+uju visoki stepen apsorp#ije zvu'ni$ talasa% Na taj na'in se u relativno malom prostoru mo"u stvoriti akusti'ni uslovi sli'ni otvorenom prostoru% Pta vi(e uslovi u komorama za ispitivanje )uke su jo( povoljniji po(to nema opasnosti o! akusti'ki$ smetnji iz !ru"i$ izvora% Zato su ovakve instala#ije veoma po"o!ne za !u)lje analize )uke koju stvara vozilo lo#iranje osnovni$ izvora )uke o#enu poje!ini$ mera koje se pre!uzimaju za smanjenje )uke i !r% & C"luvimG komorama se o)i'no nalazr i !inamometrijski valj#i koji omo"u-avaju optere-enje motora ra! vozila u razli'itim stepenima prenosa i sli'no% Primer je!ne !o)ro ure+ene komore za ispitivanje )uke koju stvara vozilo !at je na sli#i A%64% Primer se o!nosi na opitni #entar firme FMN u kome se intezivno ra!i na istra.ivanj ove pro)lematike%

9?

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%64

PRIEAZA2I SLIE& IZ EN7IDE I VI=E2I NA IN2ERNE2& PA PRIEAZA2I NEP2O SAVREMENI7E Za razliku o! pre!$o!ni$ o)ja(njenja OE8= stan!ar! propisuje merenje )uke na nivou u$a voza'a traktora% =ava' se postavlja o! 4 !o @ #m o! 'ela voza'a% 2raktor tre)a !a se kre-e po! optere-enjem *:9> o! maksimalne sna"e, pri maksimalnom )roju o)rtaja koji o!r.ava re"ulator u svim stepenima prenosa% OE8= stan!ar! me+utim ne utvr+uje o!re+ene za$teve ve- se samo tra.i !a se u izve(taju nave!u izmereni nivoi )uke% 6.=

PER>ORMANSE SISTEMA? KOMPONENATA I ELEMENATA MOTORNIH I PRIKLJUNIH VOZILA

Pore! ispitivanja performansi vozila u #elini o kojima je )ilo re'i u pret$o!nim ta'kama 'est je slu'aj !a se pose)no ispituju i performanse poje!ini$ sistema komponenata i elemenata vozila% Ova ispitivanja su vrlo (iroka a primenjene meto!olo"ije su )rojne i vrlo raznolike% Sa stanovi(ta opitni$ instala#ije poneka! se kom)inuju sa o!"ovaraju-im ispitivanjima pouz!anosti% Izraziti primeri su ispitivanja frik#ioni$ spojni#a i ko'ni#a ispitivanje me$ani'ki$ prenosnika sna"e (menjaa! pogons"i# mostova i itd$) i sli'no%

A<

PERFORMANSE VOZILA

6.2.1Dina$i"k! karakt!ristik!
Ispitivanja !inami'ki$ karakteristika o)u$vataju o!re+ivanje karaktera o!ziva tj% rea"ovanje poje!ini$ sistema i elemenata vozila na razli'ite po)u!e o)i'no slu'ajno" karaktera% Ona se o)avljaju u la)oratoriji na pose)nim opitnim instala#ijama% Po)u!a ispitivano" o)jekta se vr(i razli'itim po)u+iva'ima me$ani'ko" elektri'no" elektro$i!rauli'ko" ili rezonantno" tipa ;6< 1?4;% Naj)olje je ako se po)u+ivanjem simulira stvarno ra!on optere-enje snimljeno u karakteristi'nim ra!nim uslovima ali se koriste i tzv% "enerator slu'ajne funk#ije% 7e!nostavnije opitne instala#ije omo"u-avaju samo $armonijske ili !ru"e neslu'ajne po)u!e% O)ra!a rezultata ispitivanja se o)avlja u vi!u funk#ije korela#ije ili spektra sna"e *frekvetne karakteristike, kako je to o)ja(njeno u po"lavlju 6% Naj'e(-e se analizira amplitu!no/frekventna karakteristika koja ukazuje na zone rezonantni$ frekven#ija u svim o)li#ima os#ilovanja koji su o! interesa% Primer je!ne ovakve instala#ije koja je projektovana sa #iljem istra.ivanja !inami'ke karakteristike pneumatika putni'ki$ vozila !ata je na sli#i A%65 !ok je na sli#i A%66 prikazana )lok/s$ema o!"ovaraju-e merne instala#ije i sistema automasko" upravljanja%

Slika A%65

A1

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%66 Insala#ija je izve!ena na Ma(inskom fakultetu &niverziteta u Firmin"emu ; 61 64 65;% 2re)a !a se istakne !a se na ovoj instala#iji karakter o!ziva tj% na'in rea"ovanja pneumatika na po)u!e o! puta *nje"ove neravnine, prou'ava preko tzv% funk#ije mo)ilnosti pneumatika1 I njene zavisnosti o! frekven#ije%

po! mo)ilno(-u se po!razumeva o!nos )rzine I sile koja izaziva kretanje sa

m N 1 ,3 poneka!a se koristi I re#ipo'na veli'ina tzv% me$ani'ka s m 1 ) ;; s

!imenzijama *

impen!ana * N (

Zato u instala#iji postoje !ava'i sile i )rzine *kom)inovani !ava' impen!ase, i !ava' u)rzanja *za merenje frekven#ije,% 7e!an tipi'an rezultat ovi$ veoma kompleksni$ ispitivanja !at je na sli#i A%69 ;61;% &z krivu !o)ijenu eksperimentom *puno izvu'ena linija, koja pokazuje !ve rezonantne frekven#ije *oko 14 49 Jz pri poskakivanju tj% os#ila#ijama u z/prav#u i oko :9 Jz pri fleksionim os#ila#ijama ili tzv% talasanju pneumatika, prikazana je i o!"ovaraju-a kriva !o)ijena ra'unskim putem%

A4

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%69 Ispitivanjem na ovoj instala#iji prou'avane su I o!"ovaraju-e karakteristike pneumatika razni$ proizvo+a'a uti#aj )rzine kretanja i t!%

6.2.2 Statisti"k! karakt!ristik!

Ispitivanje stati'ki$ karakteristika se tako+e 'esto primenjuje i to na mno"im komponentama i elementima vozila% & ovom slu'aju se tra.e informa#ije o krutosti o!nosno karakteru elasti'no" !eformisanja ispitivano" o)jekta% Najje!nostavnija ispitivanja o)u$vataju samo merenje sile i izazvane !eforma#ije tj% u"i)a% Ovo je tipi'no za sve vrste opru"a% Meto!olo"ija ispitivanja u ovom slu'aju je toliko je!nostavna !a ne zaslu.uje !alje komentare% Nesto slo.eniji postup#i ra!a su neop$o!ni ako se o elasti'nim elementima koji su slo.eno optere-eni% Primera ra!i na sli#i A%6A prikazana je s$ema ure+aja za ispitivanje aksijalne ra!ijalne i o)imne krutosti elasti'no" *"umeno", sklopa preko ko"a se ve+uje vo+i#a to'kova je!no" putni'ko" vozila% ;1A6; a na sli#i A%6@ !at je prikaz neki$ !o)ijeni$ rezultata%

PRIEAZA2I SLIEE IZ EN7IDE

A5

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%6A

Slika A%6@

A6

PERFORMANSE VOZILA

Pose)no tre)a !a se uka.e na postojanje $isterejziski$ "u)itaka koji su neiz)e.ni pratio#i svi$ elasti'ni$ !eforma#ija% Meto!olo"ija ispitivanja mora !a o)ez)e!i o!"ovaraju-e informa#ije I o ovim pojavama% VAP ZA=A2AE 7E =A NA IN2ERNE2& NAUE2E SAVREMENI7E INS2ALA8I7E I =A PRIEAME2E

A9

PERFORMANSE VOZILA

6.2.3

arakt!ristik! pn!u$atika

Ispitivanja pneumatika su tako+e veoma zna'ajna sa stanovi(ta )ez)e!nosti sao)ra-aja% Ovim ispitivanjima se utvr+uju osnovne oso)ine pneumatika pri !eklarisanim ra!ijalnim optere-enjima (de"larisanoj nosivosti) i normalnim )rzinama kretanja koja se utvr+uju stan!ar!ima za svaki tip i svaku vrstu pneumatika% Pore! to"a pose)nim meto!ama se istra.uju i elasti'na svojstva pneumatika u ra!ijalnom )o'nom i tan"entnom prav#u pri !ejstvu po"onsko" ili ko'no" momenta% Ispitivanja nosivosti pneumatika !efinisana su pose)nim pravilni#ima E8E i to za pneumatike putni'ki$ vozila privre!ni$ vozila i motor#ikla% Pravilnik koji utvr+uje je!noo)razne uslove za $omolo"a#iju pneumatika za putni'ka vozila i nje"ove prikoli#e koji nosi oznaku E8E/5< ;4<9; utvr+uje !a se ispitivanje nosivosti vr(i na pro)nom stolu sa !o)o(om pre'nika o! oko 1 @ !o 4 < metara koji svojom konstruk#ijom o!"ovara s$emama prikazanim na slikama :%9< i :%91 *po"lavlje :%9%A,% =o)o( tre)a !a )u!e "la!ak a pritisak u pneumatiku pre ispitivanja tre)a !a se po!esi na vre!nost koja je propisana za svaki tip pneumatika *ra!ijalni !ija"onalni sa ukr(tenim pojasevima,% Pneumatik se pre ispitivanja optere-uje sa :<> o! nosivosti koja je ovim pravilnikom o!re+ena za svaku vrstu i !imenziju pneumatika a zatim se u roku o! 1< minuta )rzina !o)o(a po!esi tako !a )rzina pneumatika )u!e za 6<
km manja o! maksimalne )rzine o!re+ena za taj tip h km h

pneumatika% Frzina se postepeno pove-ava u skokovima o! po 1< se ne !osti"ne )rzina manja za 1<

sve !ok

km o! maksimalne% Pri svakoj )rzini ispitivanje h

traje po 1< minuta a pri najve-oj opitnoj )rzini 4< minuta *ukupno trajanje ispitivanja je A< minuta,% Po zavr(etku ispitivanja na pneumatiku ne sme !a !o+e !o )ilo kakvi$ o(te-enja "aze-e" sloja ko!anja niti kor!a o!lepljivanju i sli'no% Osim to"a spoljni pre'nik pneumatika meren (est 'asova posle ispitivanja nosivosti ne sme !a )u!e za vi(e o! 5 9> promenjen u o!nosu na meru !o)ijenu pre ispitivanja% Na sli'an na'in se !efini(u i meto!olo"ije ispitivanja pneumatika privre!ni$ vozila/ Pravilnik )r% 96 E8E/a ;4<A; i motor#ikla/Pravilnik )r% @9 E8E/a ;4<@;%Za motor#ikle je pore! opisane meto!olo"ije ispitivanja nosivosti utvr+uje i postupak ispitivanja C!inami'ko" porastaG !imenzija pri okretanju pneumatika velikim u"aonom )rzinama% & omom slu'aju ispitivani pneumati# tre)a slo)o!no !a se zaleti na o!"ovaraju-em pro)nom stolu s tim (to se pre!$o!no pritisak po!esi

AA

PERFORMANSE VOZILA

prema propisanom *za !ati tip pneumatika,% Vreme zaletanja ne sme !a )u!e manje o! 9 minuta% Po(to se !osti"ne )roj o)rtaja koji o!"ovara nominalnoj )rzini za !ati pneumati# o)rtanje se nastavlja jo( pet minuta% Profil pneumatika zaje!no sa naplatkom to'ka na koji je postavljen projektuje se na ekran za$valjuju-i snopu svetlosti koji se (alje iz neko" prikla!no" izvora% Profil koji se !o)ija pri o)rtanju pneumatika tre)a !a omo"u-i pro#enu C!inami'ko" porastaG !imenzija z)o" !ejstva iner#ioni$ sila% Propisano je !a porast pre'nika ne sme !a )u!e ve-i o! 1< !o 15 > zavisno o! tipa pneumatika a porast pre'nika ne vi(e o! 19>% Ispitivanja elasti'ni$ karakteristika pneumatika za$teva slo.ene opitne instala#ije pose)no ako se ra!i o !inami'kim ispitivanjima% Za ispitivanja stati'ki$ karakteristika mo"u !a se primene i relativno je!nostavne instala#ije% 7e!na ovakva je prikazana na sli#i A%6:a na kojoj su !ata i potre)na o)ja(njenja%

Slika A%6:a

A@

PERFORMANSE VOZILA

Eao (to se vi!i ispitivanje se svo!i na merenje optere-enja *ra!ijalno" )o'no" ili o)rtno" momenta, i o!"ovaraju-e !eforma#ije% Iz"le! je!ne ovakve ali znatno slo.enije opitne instala#ije !at je na sli#i A%6:)% Ova instala#ija je izve!ena u Institutu 7ARI u 7apanu a omo"u-ava ispitivanje po! veoma promenljivim uslovima optere-enja I pri velikim u"lovima zakretanja to'kova%

Slika A%6:)

Za ispitivanje pneumatika koji se kotrljaju potre)ne su slo.ene opitne instala#ije% Eotrljanje pneumatika se o)i'no ostvaruje po o)rtnom !o)o(u ali neka!a i po nepokretnoj po!lozi% Pro)ni stolovi sa !o)o(om se naj'e(-e koriste za pneumatike putni'ki$ vozila ;; ali i za pneumatike teretni$ vozila ;1A< 1A1 1A9;% Osnovni pro)lem u svim ovim slu'ajevima pre!stavlja sprezanje pneumatika sa po!lo"om *sa #ilin!ri'nom umesto sa ravnom povr(inom,% Zato se te.i !a pre'nik !o)o(a )u!e (to ve-i% Ovo jako poskupljuje instala#iju pa i ispitivanje u #elini% Na sli#i A%6? je prikazana je!na karakteristi'na opitna instala#ija sa unutra(njim !o)o(om ;1A5; 'iji je polupre'nik

A:

PERFORMANSE VOZILA

*po kome se kotrlja pneumati#, oko 9 !o A puta ve'i o! uo)i'ajeni$ !imenzija pneumatika putni'ki$ vozila%

Slika A%6? Vi!i se !a se ra!i o veoma slo.enoj i velikoj ma(ini koja je o'i"le!no i veoma skupa% Iz ti$ razlo"a se ipak i!e na manje pre'nike !o)o(a *5 !o 6 puta ve-i$ pre'nika o! pneumatika, ;1A1 1A9;% Primera ra!i na sli#i A%9< primenjene su !ve savremene opitne instala#ije ove vrste% Instala#ija prikazana "ore pre!stavlja pro)ni sto firme M2S iz SA= omo"u-ava istovremeno ispitivanje 'etiri pneumatika pri )rzinama o! 46< koji
km % h

Maksimalni pre'nik pneumatika je oko 19<< mm a maksimalno ra!ijalno optere-enje ?< kN% Pro"ramom ispitivanja svako" pneumatikom mo.e nezavisno !a se upravlja pomo-u ra'unarsko" sistema sa povratnom spre"ama *pro#esni ra'unar, uz kontrolu )roja o)rtaja ra!ijalno" optere-enja u"la zakretanja to'kova i u"la )o'no" na"i)a% Instala#ija prikazana na sli#i A%9< !ole izve!ena je u Institutu 7ARI u 7apanu% 2o je najve-i pro)ni ure+aj ove vrste u 7apanu I je!an o! najmo!erniji$ u svetu% Pre'nik !o)o(a po kome se kotrlja ispitivani pneumati# je 5 9 metara a maksimalne

A?

PERFORMANSE VOZILA

o)rtne )rzine su oko 59<

km % I na ovoj instala#iji mo"u !a se preko pro#esno" h

ra'unara kontroli(e ra!nijalno optere-enje pneumatika kao i u"lovi zakretanja I )o'no" na"i)a% Interesantno je !a je instala#ija tako re(ena !a se ispitivanja mo"u

Slika A%9<

@<

PERFORMANSE VOZILA

vr(e i sa unutra(nje strane !o)o(a *sli'no kao i na sli#i A%6?, (to se pose)no koristi ka!a se ispituje uti#aj vo!e na putu pojava Cakvaplanin"aG/a i sli'no% Opitne instala#ije sa pokretnom trakom primenjuju se znatno re+e prvenstveno z)o" te(ko-a u vezi sa materijalom same trake *za velike )rzine kretanja i velika normalna optere-enja,% S$ema koja je prikazana na sli#i A%91a prestavlja me+utim vrlo prikla!no re(enje pose)no za pneumatike mali$ !imenzija% Pneumati'ki oslona# ipak ne spre'ava u !ovoljnoj meri !eforma#ije trake na mestu nale"anja pneumatika tako !a se uslovi kotrljanja pneumatika mo"u znatno !a se razlikuju o! stvarni$%

Slika A%91 Sa ovo" stanovi(ta )olje je !a se ispitivanja o)avljaju na realnoj po!lozi pomo-u ure+aja prikazano" na sli#i A%91) ;1A@;% Ov!e se ispitivani to'ak *postavljen na pose)an nosa' sa u"ra+enim !ava'ima, vu'e po )etonskoj ili asfaltnoj stazi tako

@1

PERFORMANSE VOZILA

!as u uslovi kotrljanja sasvim realni% Frzine koje na ovakvim instala#ijama mo"u !a se ostvare su veoma male o)i'no o! 9 !o 1<
km % Za analizu o!re+eni$ &ti#a h

ovo je sasvim ne!ovoljno% 2ime se pre!nost instala#ije ove vrste pa i nji$ova upotre)ljivost u #elini u velikom stepenu umanjuje% Pore! karakteristika koje se o!nose na elasti'ne oso)ine pneumatika 'esto se ispituju I !ru"e nji$ove oso)ine% Na primer na sli#i A%94 prikazana je je!na instala#ija za ispitivanje C!rena.ni$G oso)ina (are pneumatika tj% sposo)nosti o!vo+enja vo!e%

Slika A%94 Ova instala#ija je razvijena na &niverzitetu u =elftu Jolan!ija a uz nju je razvijena i pose)na meto!a kao i sistem o#ene kvaliteta pneumatika sa ovo" stanovi(ta ;1?@;% VAP ZA=A2AE 7E =A NA IN2ERNE2& NAUE2E SAVREMENI7E INS2ALA8I7E I =A PRIEAME2E

6.2.4

arakt!ristik! hidrauli"kih pr!nosnika sna1! @4

PERFORMANSE VOZILA

Ispitivanja $i!rauli'ki$ prenosnika sna"e pre!stavljaju je!inu si"urnu osnovu za !efinisanje nji$ovi$ ra!ni$ karakteristika a na osnovu to"a i za o!re+ivanje mo"u-nosti vezivanja za o!re+eni motor tj% za u"ra!nju u o!re+eno vozilo% Ovo va.i i za $i!ro!inami'ke prenosnike koji imaju (iroku primenu u automatskim transmisijama transportni$ vozila *pose)no putni'ki$, a i za $i!rostati'ke prenosnike 'ija je primena na o!re+enim kate"orijama ra!ni$ vozila sve ve-a (graevins"i tra"tori)% Sa stanovi(ta projektanta vozila koji u o!re+eno vozilo tre)a !a u"ra!i $i!rauli'ki prenosnik osnovni za!atak ispitivanja je !o)ijanje stvarne slike o ra!nim sposo)nostima prenosnika tj% !o)ijanje ra!ne karakteristika u o!re+enim je!ini#ama mera% Za !etaljnu stu!iju sami$ prenosnika (to spa!e u !omen ra!a o!"ovaraju-i$ spe#ijalizovani$ proizvo+a'a ispitivanja se pro"ramiraju sa znatno (irim za!a#ima *o!re+ivanje tzv% )ez!imenzijski$ karakteristika analiza uti#aja profila lopati#a i !ru"i$ konstruk#ijski$ o)ele.ja analiza pro)lema stanja toplotni$ optere-enja i !r%,% & tom smislu su i o!"ovaraju-e meto!olo"ije ra!a i znatno slo.enije% Osnovna ispitivanja performasi $i!rauli'ki$ prenosnika koja su prvenstveno interesantna za projektanta vozila sprovo!e se po vi(e/manje op(te pri$va-enim i je!nostavnim meto!olo"ijama% Na sli#i A%95 !ata je )lok/s$ema tipi'ne meto!olo"ije ove vrste pose)no za spojni#e *a, I menja'e *),%

@5

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%95 Eao (to se vi!i osnovne komponente opitne instala#ije pre!stavljaju po"onski a"re"at o!"ovaraju-i$ karakteristika *sna"e I )roja o)rtaja, i ure+aj za ko'enje sna"e kakav se koristi i za ispitivanje motora unutra(nje" sa"orevanja sa ra!nim karakteristikama koje o!"ovaraju o'ekivanim performansama prenosnika koji se ispituje% & o!nosu na merenja instala#ija uklju'uje !ava'e za merenje o)rtno" momenta )roja o)rtaja i temperature% Iz"le! je!ne ovakve instala#ije !at je na sli#i A%96

Slika A%96 Primer se o!nosi na pro)ni sto za ispitivanje $i!rauli'ki$ spojni#a Instituta za motorna vozila Ma(insko" fakulteta u Feo"ra!u ;5?;% & o!nosu na pre!$o!ne prin#ipijelne )lok/s$eme ova instala#ija je ne(to (ira% Pomo-u simulatora promenljivo" optere-enja * u "ornjem !elu slike, na ure+aju su ispitivana pona(anja traktorski$ $i!rospojni#a u uslovima analo"nim stvarnom ra!u traktora

@6

PERFORMANSE VOZILA

u poljoprivre!i tj% sposo)nost pri"u(enja promenljivi$ ra!ni$ optere-enja% 7e!an tipi'an !ija"ram !o)ijen ovim ispitivanjem prikazan je na sli#i A%99%

Slika A%99 Eao (to se vi!i relativno sna.ne varija#ije )roja o)rtaja koje se saop(tavaju pumpnom kolu prenose se na tur)insko kolo znatno u)la.ene *"ornji !eo krive na zapisu,% Isto se o!nosi na o)rtni moment ali manje izra.eno *!onje !ve krive na zapisu,% VAP ZA=A2AE 7E =A NA IN2ERNE2& NAUE2E SAVREMENI7E INS2ALA8I7E I =A PRIEAME2E

@9

PERFORMANSE VOZILA

6.2.& arakt!ristika ko$pon!nti

hidrauli"nih

pn!u$atskih

Ispitivanje ra!ni$ karakteristika $i!rauli'ki$ i pneumati'ki$ komponenata koje se veoma 'esto koriste u okviru mno"i$ sistema vozila pre!stavljaju pre!met pose)no" interesa ne samo proizvo+a'a ovi$ komponenata i instala#ija ve- i proizvo+a'a vozila% Primera ove vrste ima veoma mno"o% Pomenimo o!re+ivanje ra!ni karakteristika pumpi kompresora re"ula#ioni$ i !ru"i$ or"ana ko'ni$ prenosni$ me$anizama servo/upravlja'a sistema za kontrolu ra!a priklju'ni$ traktorski$ oru+a i t!% Ispitivanja ove vrste mo"u !a se sprovo!e po relativno je!nostavnim meto!olo"ijama a po pravilu uklju'uju je!an ili vi(e !ava'a pritiska !ava'a sile ili momenta poneka! i !ava'a protoka temperature flui!a i t!% S$ema je!ne ovakve instala#ije !ata je na sli#i A%9A% Ra!i se o instala#iji koja je izve!ena za merenje vremena o!ko'ivanja tj% Czaka(njenjaG u pra.njenju naju!aljeniji$ ko'ni$ #ilin!ara u o!nosu na trenutak prestanka !ejstva na koman!u ko'ni#e ;66;%

@A

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%9A Primer !o)ijeni$ rezultata prikazan je na sli#i A%9@%

Slika A%9@ =ru"i karakteristi'an primer meto!olo"ija ispitivanja ove vrste o!nosi se na ispitivanje servo/ure+aja sistema za upravljanje ;1AA;% S$ema o!"ovaraju-e" pro)no" stola prikazana je na sli#i A%9:%

@@

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%9: Na s$emi su !ata potre)na o)ja(njenja tako !a !alji komentari nisu potre)ni% 2re)a je!ino !a se na"lasi !a pore! performansi ovom ispitivanjima mo"u uspe(no !a se o!re+uju i karakteristike pouz!anosti% I na kraju kao interesantne primere pomenimo i )rojne opitne instala#ije za ispitivanje ra!ni$ karakteristika $i!rauli'ki$ amortizera sistema za oslanjanje razni$ vrsta motorni$ vozila koje se kon#ep#ijski mo"u !a izvo!e u vi(e razli'iti$ varijanti% Na sli#i A%9? je prikazana je!na savremena instala#ija *firma M2S Sa!, koja omo"u-ava snimanje ra!ne karakteristike amortizera *o!nos sile pri"u(enja I )rzine, u vi(e karakteristi'ni$ testova *u!arno !ejstvo sile I maksimalna )rzina ili konstantna )rzina I o!"ovaraju-a sila,%

Slika A%9? &pravljanje ovim ure+ajem se vr(i preko pro#esno" ra'unara pre!$o!no po!e(eno" pro"rama a mo.e !a )u!e i ru'no% na osnovu

Ne(to je!nostavnije instala#ije primenjuju se za ispitivanje ra!ni$ karakteristika amortizera u"ra+eni$ u vozilo% Ovo je veoma )itno za kontrolu nji$ove ispravnosti u eksploata#iji *u okviru te$ni'ki$ pre"le!a,% Postoje !ve vrste ovakvi$ pro)ni$ stolova0 sa slo)o!nim pa!om *o)i'no oko 1<<mm, i sa po)u!om o! ek#entarsko" vi)ratora ;14<;% S$eme ove instala#ije !ate sun a sli#i A%A<%

@:

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%A< & o)a slu'aja pri ispitivanju se re"istruju amplitu!e os#ilovanja te se na osnovu )rzine pri"u(enja o#enjuje kvalitet pri"u(iva'a% Eriterijumi za ove o#ene utvr+uju se prete.no empirijski na osnovu upore+enja rezultata la)oratorijski$ i eksperimentalni$ ispitivanja% Z)o" to"a ove meto!olo"ije nisu u na'elu !ovoljno o)jektivne% Ipak z)o" je!nostavnosti ra!a i zna'aja pro)lematike pro)ni stolovi ove vrste koriste se sve vi(e% VAP ZA=A2AE 7E =A NA IN2ERNE2& NAUE2E SAVREMENI7E INS2ALA8I7E I =A PRIEAME2E

6.2.6 arakt!ristik! 3rik)ionih $at!rijala

Za razliku o! metala I ve-ine !ru"i$ materijala oso)ine frik#ioni$ materijala ne mo"u !a se pro#enjuju na )azi $emijsko" sastava stru#ture ili !ru"i$ po!ataka koji se o)i'no koriste za o#enu !ru"i$ materijala% Zato se karakteristike frik#ioni$ materijala koji 'ine veoma zna'ajne sastavne !elove frik#ioni$ me$anizama (spojnica i "onica! prenosni"a) o#enjuju i proveravaju isklju'ivo eksperimentalnim meto!ama%

@?

PERFORMANSE VOZILA

Postoji vi(e meto!olo"ija ispitivanja frik#ioni$ materijala a mno"e o! nji$ su pre!met na#ionalni$ ili me+unaro!ni$ stan!ar!a% Ove meto!olo"ije mo"u !a se svrstaju u !ve "rupe0 1% ispitivanje fizi'ko/$emijski$ i me$ani'ki$ oso)ina3 4% ispitivanje frik#ioni$ o!nosno tri)olo(ki$ oso)ina% Ispitivanja fizi'ko/$emijski$ i me$ani'ki$ oso)ina o)u$vataju o!re+ivanje niza karakteristika frik#ioni$ materijala neposre!no ili posre!no vezani$ za nji$ovu funk#iju% Meto!e ovi$ ispitivanja utvr+ene su u mno"im stan!ar!ima me+u kojima pose)no mesto imaju stan!ar!i ISO na osnovu koji se utvr+uju i o!"ovaraju-i Srpski stan!ar!i% Stan!ar!i ISO i SRF !efinisane su sle!e-e meto!e ispitivanja fizi'ko/$emijski$ i me$ani'ki$ oso)ina frik#ioni$ materijala0 kompresi)ilnost o)lo"e *ISO A51< o!nosno SRF F%F:%1<4,3 smi#ajne 'vrsto-e o)lo"e *ISO A511 o!nosno SRF F%F:%1<5,3 smi#ajne 'vrsto-e zalepljeno" spoja o)lo"e i plo'i#e o!nosno papu'e *ISO A514 o!nosno SRF F%F:%1<6,3 uti#aja toplotni$ optere-enja na o)lik i !imenzije plo'i#e !isk/ko'ni#e *ISO A515 o!nosno SRF F%F:%1<9,3 otpornosti na vo!u slain rastvor ulje i ko'nu te'nost *ISO A516 o!nosno SRF F%F:%1<A, i C$vatanjaG o)lo"e za metalnu povr(inu *!isk !o)o(, posle !u"o" stajanja z)o" korozije *ISO A519,%

Ispitivanja frik#ioni$ oso)ina o)u$vataju o!re+ivanje trenja i $a)anja po! !ejstvom )itni$ uti#ajni$ 'inila#a0 povr(inski pritisak )rzina i temperatura% Ova ispitivanja u na'elu imaju ve-i zna'aj po(to neposre!no !aju informa#ije )itne za funk#ionisanje me$anizama u koji se frik#ioni materijali u"ra+uju% Zato se ova ispitivanja nazivaju i ispitivanja funk#ionalni$ oso)ina o!nosno frik#ione oso)ine se tretiraju kao funk#ionalne oso)ine ovi$ materijala% Ispitivanja frik#ioni$ oso)ina mo"u !a se realizuju na !va na'ina0 na uzor#ima frik#ioni$ materijala o!nosno na epruvetama i u okviru sklopa frik#iono" me$anizma za koji su namenjeni tj% na materijalu koji je u"ra+en u o!"ovaraju-u ko'ni#u ili spojni#u% Nema nikakvi$ sumji !a su ispitivanja u sklopu me$anizama !aleko )olja% Samo na ovaj na'in mo"u !a se zaista o!re!e tj% pro#ene stvarne funk#ionalne oso)ine frik#ioni$ materijala% Zato se meto!olo"ije ove vrste veoma(iroko koriste na svim nivoima *proizvo+a'i frik#ioni$ materijala proizvo+a'i

:<

PERFORMANSE VOZILA

ko'ni#a i spojni#a proizvo+a'i vozila ovla(-ene la)oratorije,% Na ispitivanjima ove vrste zasnovano je i atestiranje frik#ioni$ o)lo"a za ko'ni#e i spojni#e motorni$ i priklju'ni$ vozila u Sr)iji ;41?; i to pomo-u pro)ni$ stolova sa iner#ijskim zamajnim masama koje su !etaljno prikazane u o!elj#ima :%9%4 i :%9%5% Ispitivanje uzoraka frik#ioni$ materijala mo.e me+utim tako+e !a pru.i korisne informa#ije pose)no za upravljanjem kvalitetom u proizvo!nom #iklusu% Zato se ovakva ispitivanja ra!o koriste ko! svi$ proizvo+a'a frik#ioni$ materijala kao si"uran meto! ostvarivanja stalno" uvi!a u kvalitet poje!ini$ (ar.i i proizvo!ni$ serija% Stvarne funk#ionalne oso)ine frik#ioni$ materijala u"ra+eni$ u o!re+eni frik#ioni me$anizam ne mo"u !a se o!re!e ispitivanjem na epruvetama% Za ispitivanje uzoraka frik#ioni$ materijala o!nosno epruveta ima veoma mno"o pro)ni$ stolova razvijeni$ u raznim zemljama o! strane proizvo+a'a ili !ru"i$ institu#ija% Neka o! nji$ su osnova na#ionalni$ ili !ru"i$ stan!ar!a% & na(oj zemlji je pre vi(e o! tri !e#enije !onet ju"oslovenski stan!ar! koji re"uli(e ispitivanja frik#ioni$ materijala *7&S F%F:%1<1,na )azi ma(ine za ispitivanje RANZI koja je usvojena i u italijanskim stan!ar!ima 8&NA * z)o" to"a se i pro)ni sto 'esto naziva RANZI/8&NA,% Ovaj pro)ni sto koristi uzorke frik#ioni$ materijala relativno mali$ !imenzija *4@O44mm, !e)ljine o! 5 9 !o 9 mm% &zorak se ispituje u sprezi sa !o)o(om pre'nika 19< mm *o! 'elika ili liveno" "vo.+a !efinisano" sastava, u tri perio!a sa tri )rzine *4 493 5 9 i 9
m , uz o"rani'enja ra!ni$ temperatura na nivou 499 s

549 i 5A9 <8% Ispitivanja se vr(e pri konstantnom momentu trenja *oko 1!aNm, a u po"le!u trajanja o"rani'en je ukupno ostvarenimra!om trenja * oko 1A5< k7 u svakom perio!u ili oko 6?<< k7 ukupno,% Pore! trenja koje se neposre!no o'itava i re"istruje na pisa'u na kraju ispitivanja se o!re+uje i ukupno $a)anje tj% istro(enje u vi!u "u)itka mase po je!ini#i izvr(eno" ra!a ;1<:;% S$ema ma(ine RANZI !ata je na sli#i A%A1%

:1

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%A1 Na sli#i je sa *1, ozna'eno postolje *4, je motor a *5, i *6, merni instrumenti i pisa' *9, je !o)o( koji je postavljen u ku-i(te *A, a sa *@, je ozna'en uzorak frik#iono" materijala% Sa *:, !o *14, su ozna'eni elementi polu.no" i merno" sistema *koji o)ez)e+uje konstantni moment, *15, je u.e a *16, te" kojim se pritiska uzorak na !o)o(% O! ma(ina iste namene koje se koriste u !ru"im zemljama tre)a !a se pomene relativno 'esto kori(-ena ma(ina ERA&SS *koju su koristili i neki proizvo+a'i u 7u"oslaviji, a pose)no ma(ina tipa 8JASE koja je pri$va-ena kao osnova veoma (iroko kori(-eno" stan!ar!a SAE 7 AA1a% Eo! ove ma(ine se uzorak pritiskuje na !o)o( sa nje"ove unutra(nje strane *kao ko! ko'ni#e, a oko !o)o(a je "reja' koji re"uli(e temperaturu% S$ema ove ma(ine je !ata na sli#i A%A4

:4

PERFORMANSE VOZILA

Slika A%A4 &zorak je ov!e ozna'en sa *6, !o)o( je *A, a *@, je "reja'% Sa *5, je ozna'en te" koji re"uli(e silu trenja a elementi 1 4 9 : i ? slu.e za re"ula#iju sile trenja i merenje ;1<?;% 2re)a na kraju ponovo !a se istakne !a nave!ene meto!e ispitivanja karakteristika frik#ioni$ materijala i pore! to"a (to nemo"u !a pru.e sve informa#ije potre)ne za o#enu ovi$ materijala u"ra+eni$ u frik#ione me$anizme

:5

PERFORMANSE VOZILA

imaju zna'ajno mesto u ukupnoj pro)lemati#i ispitivanja motorni$ vozila% Zato se ove meto!e i !alje razvijaju i to kako u !omenu ispitivanja fizi'ko/$emijski oso)ina ;; 1<A 1<@ tako i u (irem po!ru'ju ispitivanja frik#ioni$ oso)ina tj% performansi i pouz!anosti ;11< 111;% VAP ZA=A2AE 7E =A NA IN2ERNE2& NAUE2E SAVREMENI7E INS2ALA8I7E I =A PRIEAME2E

:6