Panevropski univerzitet ,, Apeiron Fakultet pravnih nauka Banja Luka

FENOMENOLOGIJA I POJAVNI OBLICI MALOLETNIKE DELINKVENCIJE

DIPLOMSKI SPECIJALISTI KI RAD

Student: Zveki Elvira

Mentor: doc.dr. Mile Matijevi

Banja Luka, februar 2010. godine

S A D RA J
UVOD......4 1. POJAM FENOMENOLOGIJE .6 2. IS TORIJS KI OS VRT ..8 3. LINOS T MALOLETN IH D ELINKVENATA ...9 3.1. Teorija inteligencije .................................9 3.2. Normativni karakter li nosti delinkventa ....10 3.3. Formiranje slike mladih o sebi ..11 4. MALOLETN IKA D ELINKVENCIJA .13 4.1. Pojam maloletni ke delinkvencije 13 4.2. Maloletni ki kriminalitet ...15 4.3. S ocijalno-patoloke pojave maloletnika ...16 4.4. Prekraji maloletnika 17 5. NAJE I DELIKTI MALO LETNIH PRES TUPNIKA .19 5.1. S tarosna dob i kriminalitet .19 5.2. Imovinski delikti ..................................20 5.3. Delikti protiv ivota i tela ...21 5.4. Seksualni delikti ..22 5.5. S aobraajni delikti ..23 6. FAKTORI MALOLETN IKE DELINKVENTNOS TI 24 6.1. Uvodne napomene ..24 6.2. Bioloki i psiholoki faktori .......................................24 6.3. S ocijalni faktori ..26

7. RECID EVIZAM.....32 7.1. Pojam recidevizma .... ..32 7.2. Kriminoloko-penoloki znaaj recidevizma.......................................32 7.3. Tipologija recidivista ....33 8. PRIE O MALOLETNIM DELINKVENTIMA U KAZNENO POPRAVNOM DOMU ZENIC A 35 8.1. Podaci federalnog MUP-a, na prostoru sedam kantona FBiH u periodu od 1992. do 1997. godine ..........................................................36 8.2. Zavod za muku decu i omladinu u S arajevu 37 9. IS TRAIVANJE ...39 9.1. Metodologija istraivanja ...39

9.1.1. Predmet istraivanja .39 9.1.2. Cilj istraivanja .39 9.1.3. Zadaci istraivanja 39 9.1.4. Hipoteze ..40 9.1.4.1. Glavna hipoteza.40 9.1.4.2. Podhipoteze ...40 9.1.5. Metode, tehnike, instrumenti ...41 9.1.6. Uzorak istraivanja ...41 9.2. 9.3. Analiza anketnog upitnika za uenike/ce ..41 Interpretacija anketnog upitnika.......49

10. ZAKLJUAK .....51 LITERATURA......53

UVOD
O pojavama devijantnog ponaanja kod dece i mladih vrlo je delikatno govoriti i pre bi se valjalo zapitati, ne o posledicama, nego o uzrocima ovog znaajnog drutvenog problema, te zbog ega kod maloletnika dolazi do poreme aja drutvenog ponaanja i zato oni imaju elju i potrebu da kre drutveno prihvatljive norme ponaanja? Oni to najee rade da bi izrazili revolt prema postojeem stanju u drutvu i neslaganje s nametnutim obrascima ponaanja, ali neprilike i problemi nastaju kada to ine nepromiljeno, jer kad kreativnost i pobuna protiv autoriteta ustupi mesto destrukciji ne moemo vie govoriti o subkulturi ili kontrakulturi kao pobuni protiv konformizma. Sve ee u medijima, crnim hronikama naih novina ne spominju se imena poinilaca krivinih dela, spisani su samo njihovi inicijali, zbog toga to se skoro svakodnevno deava da zakone kre i osobe znatno mla e od 18 godina. ,, M aloletnik N.N. opljakao prodavnicu. ,,Deaci M .D. i T.M optueni za silovanjeOvakvi naslovi sve vie pune stupce crne hronike. Gotovo da ne proe dan a da se u medijskim izvetajima ne nau inicijali iza kojih se krije dete-delinkvent. Delinkventno ponaanje kao ekstremni oblik asocijalnog ponaanja ima, u smislu kvalitativnih razlika, specifine karakteristike prema prosenom i poremeenom ponaanju, premda je s njima zna ajno povezano. Obzirom na uzrast i niz drugih inioca(bio-psihosocijalnih, kriminalno-politikih, pravnih i mnogih drugih), koji su karakteristini za decu i maloletnike, maloletnika delinkvenicja pokazuje odreena obeleja iz kojih proizilaze teskoe definisanja samog pojma maloletnike delinkvencije. Prema uem shvatanju maloletnika delinkvencija obuhvata sve aktivnosti maloletnka koje su inkriminisane pozitivnim krivinim zakonom. Kriminalitet mladih zasluuje punu pozornost sa stajalita racionalne politike suzbijanja kriminaliteta jer se brojnim kriminolokim istraivanjima dolo do saznanja koja upuuju na zakljuak da se od jednog manjeg dela delinkventne populacije mladih regrutuju kasnije kriminalni povratnici, viestruki povratnici i delinkventi iz navike, koji ine najtvrdokorniji deo svake kriminalne populacije. Suzbijanje maloletnike delinkvencije je organizovan, planski i koordiniran napor raznih tela, ustanova i slubi u ijem je delokrugu i nadlenost, rad s mladima, usmeren na spreavanje i suzbijanje tih pojava. Nae drutvo je zbog dugogodinje politike i ekonomske krize, posebno u riziku. Siromatvo kao prevladavaju e stanje stanovnitva, znaajan je rizini faktor raznih vidova neprihvatljivog ponaanja mladih. Ratno razdoblje kroz koje je zemlja prola, praeno intenzivnim migracionim kretanjima, doprinosi pogoranju stanja u svim drutvenim sistemima. Zemlju naputa znatan deo najobrazovanijeg stanovnitva u najproduktivnijoj ivotnoj dobi, dolazi do unutranjih migracija, pa se relativno veliki broj raseljenih i izbeglih lica mora prilagoavati novim, esto vrlo nepovoljnim, ivotnim okolnostima. To dodatno 4

optereuje zdravstveni, obrazovni, socijalni i druge sisteme brige i zatite dece i mladih, ime se otvara prostor za kvalitativni i kvantitativni rast neprilagoenog ponaanja mladih. Optereeni borbom za preivljavanje, roditelji esto nemaju vremena za svoju decu. Dolazi do znaajnih promena i poremeaja u porodinom ivotu, pa porodica sve vie gubi svoju tradicionalnu ulogu. U modi su modeli ponaanja po kojima ljudi ne biraju sredstva da bi doli do cilja. Oni se naalost projektuju i na one najranjivije na decu. Nedostatak komunikacije izmeu roditelja i dece, poreme eni bra ni odnosi, kola koja ne ostvaruje svoju obrazovnu, a posebno vaspitnu ulogu, kriza u drutvu sve su to uzronici zbog kojih je trend maloletnikog kriminaliteta danas u porastu, a maloletnika delinkvencija postaje ozbiljan drutveni problem i u naoj zemlji. U Bosni i Hercegovini su jasno vidljivi neki trendovi vezani za maloletniki kriminalitet. Ti trendovi ukljuuju sve vei broj maloletnika mlaih od 14 godina ukljuenih u izvrenje krivi nih dela i udruivanje maloletnika u organizovane grupe poinioca krivinih dela. U porastu je i broj krivinih dela u kojima maloletnici iskazuju okrutnost, a recidevizam je i vie nego oigledan. Sve navedene injenice su me podstakle da za temu ovog rada odaberem razmatranje fenomena, uzroka i uslova devijantnog ponaanja, odnosno fenomenologije i pojavnih oblika maloletnike delinkvencije gledano s kriminolokog aspekta. U okviru teme realizovano je istraivanje stavova uenika/ca osnovne i srednjih kola na pogru ju optine Zavidovii o deci delinkventnog ponaanja i maloletnikoj delinkvenciji kao drutvenoj pojavi.

1. POJAM FENOMENOLOGIJE

Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji se bavi prouavanjem pojavnih oblika izvrenih krivinih dela i socijalno individualnih svojstava izvrilaca. M oe se rei da se kriminalnom fenomenologijom, odnosno deskriptivnim opisivanjem krivinih dela i izvrilaca, uz iskljuenje svih drugih aspekata ( etiolokog, penolokog, kriminalnopolitikog ) poinje nauka o zloinu. M eutim, veoma je teko, gotovo nemogue, isto deskriptivno objasniti krivina dela i izvrioce u svim oblicima pojavljivanja a da se pri tome neminovno ne meaju i drugi elementi, u prvom redu etioloki i kriminoloki. Kriminalitet je, naime, veoma heterogena pojava koja se manifestuje u najraznovrsnijim oblicima. Pojedine grupe krivinih dela nemaju gotovo nikakve veze i slinosti. Pojavni oblici pojedinih krivinih dela pokazuju meusobno znaajne razlike: npr. Ubistvo iz nehata, ubistvo iz koristoljublja, ubistvo deteta pri porodjaju, politiko ubistvo itd. Upravo zbog ovog ogromnog bogatstva i raznovrsnosti oblika u kojima se krinalno ponaanje manifestuje, postaje nophodno prouavanje ne samo raznovrsnih oblika krivinih dela nego i njihova regionalna rasprostranjenost, vremenska distribucija, obim i tendencije. To je nauno podruje fenomenologije kriminaliteta koja prouava pojavne oblike delinkventnih radnji i opisuje vanjske forme pojedinih krivi nih dela. Istovremeno ona prouava socijalne i li ne osobine izvrilaca, na in ivota, njihove navike, a po miljenju mnogih kriminologa, ak i njihov posebni argon, trikove, praznoverje, simuliranje itd. Na taj nain kriminalna fenomenologija, obezbeuju i deskriptivnu stranu kriminaliteta, istovremeno doprinosi boljem i kompleksnijem poznavanju kriminalnog fenomena u posrednoj i uspenoj borbi protiv njega. Kriminalna fenomenologija priprema drugim nau nim disciplinama materijalnu osnovu opisujui: kriminalne taktike, organizovane bande, osobine izvrilaca krivinih dela. Tehnike izvodjenja krivinih dela (depna kraa, krvni delikt, provable trezora, falsifikati) itd. i liferuje kriminalistici dragocen material za izuavanje. Na drugoj strani i kriminalna etiologija polazi od samog fenomena zloina utvrujui na toj osnovi zakonitosti javljanja odreenog tipa delinkventnog ponaanja u ivotu pojedinca, kao i u ivotu zajednice. Jo je Pitavel u XVIII veku uinio prvi pokuaj da stvarne sluajeve zloina deskriptivno prikae. Njegove radove u ovoj oblasti mnogi i danas u kriminolokoj literaturi navode kao poetak naune kriminalne fenomenologije. I mnogi kasniji autori su se bavili opisom kriminalnih sluajeva daju i svojim zbirkama nazivPitaval, a navodei samo zemlju i mesto iz kojih kriminalni slu ajevi potiu.1

dr. Rajka Mla enovi -Kup evi , Kriminologija , Univerzitet u Sarajevu, Fakultet kriminalisti kih nauka, Sarajevo 2001.

godina,

U okviru kriminalne populacije fenomenologija prouava delinkvente po individualnim karakteristikama i socijalnim obelejima: polu, uzrastu, socijalnoj i drugoj pripadnosti. U tipolokim klasifikacijama kriminalnog ponaanja u nau noj i strunoj literaturi prisutni su veoma razliiti pristupi. Neke podele polaze od stepena drutvene opasnosti krivinih dela, te njihove podele na lake i tee oblike; drugi od zakonskih poglavlja i vrste zatienih dobara odnosno vrednosti; trei, od kategorije delinkventa. Postoje i klasifikacije prema objektu krivine radnje, zatim prema izvriocima i slino. Svaka od ovih klasifikacija ima svoje opravdanje i nedostatke. Ne postoji idealna fenomenoloka klasifikacija, a da joj se ne bi moglo prigovoriti. S obzirom na to da su manifestecije pojedinih oblika kriminaliteta i svojstva njihovih izvrilaca, moe se re i da je podruje kriminalne fenomenologije veoma iroko. Ova disciplina za predmet svog izuavanja ima kriminalitet kao drutvenu pojavu u ijoj sutini stoji individualno i kolektivno delinkventno ponaanje.2

____________________________________________________________________________________________________ 2 Milo Bokovi , Kriminologija, Univerzitet u Novom Sadu P ravni fakultet, Novi Sad 2006. godine

2. IS TORIJS KI OS VRT Svako drutvo tei da suzbije ne samo tee oblike devijacije ve i sve one oblike ponaanja koji naruavaju pravila drutvenog ivota i odnose koji se na tim pravilima temelje. Nain ostvarenja tog cilja u istoriji razlikovao se, a njegove osnovne karakteristike mogu se sagledati u tri etape : 1. Primitivna drutva osobina orjentacija za delo 2. Klasna drutva kanjavanje pojedinca s obzirom na procenu njegove odgovornosti. Platon i Aristotel istiu da je cilj kazne popravljanje zloinca, spreavanje zla.. Pojavljuju se prve ideje o odgojnom delovanju( potrebi odgoja tela i due da ne bi dolo do zloinackog ponaanja). Kranska crkva razvijala je neke preventivne aktivnosti o prilagoavanju kazne li nosti i temperamentu delinkventa. 3. Ogleda se u istraivanju tenje za razvijanjem kriminalne politike na osnovama drutvene odbrane. Italijanska pozitivna kola se zalae za mere sigurnosti, uklanjanja nepopravljivih zloinaca iz drutva kako bi se ono zatitilo. Hamurabijev zakonik pokazivao je neposrednu zainteresovanost tadanje najmo nije drave-babilonske za razvoj dece i mladei. Rimsko pravo smatralo je porodicu osnovom razumevanja pune ljudske prirode. Za delinkventnu decu, mlade, odgovarao je otac ( on je taj koji je morao decu nauiti pravilima ponaanja ). Otac se mogao osloboditi odgovornosti na na in da se odrekne delinkventne dece. Krivi no pravo je surovo i strogo za sve je jednako bez obzira na godine. Rimsko pravo je prvo poelo voditi brigu o tome da li je poinitelj krivi nog dela dete ili odrasla osoba. Ono je prvo uvelo instituciju punoletnosti iji su temelji u svim zakonima sveta. Sve do kraja 19. stole a ne nailazimo na ozbiljnije pokuaje ureivanja posebnog poloaja dece, odnosno maloletnika u krivinom pravu. Reforme odredaba o maloletnicima u krivinom pravu podstakla su zapravo tek novija duhovna, socijoloka i kriminalno politika shvatanja. Teite se s kanjavanja i zastraivanja premeta na prevenciju i resocijalizaciju pa maloletnici i deca dobijaju posebno mesto u krivinom pravu.

3. LINOS T MALOLETN IH D ELINKVENATA

esto postavljano pitanje da li je kriminalna linost specifian biopsihiki element, rezultiralo je mnotvom istraivanja na tu temu. Veliki broj ovih istraivanja bavio se jednom od osnovnih dimenzija li nosti inteligencijom, koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima ovekovog ponaanja, i kao takva predstavlja znaajan faktor i u oblikovanju linosti mladih. S obzirom na neka lina obeleja i psihike osobenosti pojedinca, moe se govoriti o pogodnijim uslovima i odreenim tendencijama ka kriminalnom ponaanju.

3.1. Teorija inteligencije Koncepcija o tzv. slaboumnom prestupniku pojavljuje se poetkom XX veka. Bila je zasnovana na uenju o nasleivanju mentalne inferiornosti, vremenski se podudarajui sa, u to vreme rasprostranjenim, pokretom psiholokog testiranja intelektualnih sposobnosti. Po Godarovoj teoriji (1915), svako slaboumno lice je potencijalni prestupnik. Njegovi nalazi, potkrepljujui ovu tezu, govorili su o tome da je inteligencija veine prestupnika, merena Bine-Simonovom skalom, na nivou deteta 10-12 godina. Viljems (Williams H.) je takodje izloio svoje nalaze, prema kojima tek svaki deseti delinkvent, iz uzorka ispitivanih, ima prosenu ili visoku inteligencije. Iako su nedostaci ove teorije nesporni i na njih su se najotrije naslonili socioloki orjentisani kriminolozi, uticaj inteligencije ne moe se ni osporiti, niti zanemariti, u razmatranju endogenih faktora kriminalnog ponaanja. Teorija inteligencije kao psiholokog faktora polazi od tvrdnje da delinkventi zbog svoje niske inteligencije nisu u stanju do kraja da sagledaju posledice svojih postupaka, pa se zato i odaju vrenju krivinih dela. Vatreni zastupnik ovog shvatanja, ameriki psiholog Henry Godardd, tvrdi da je slaboumnost, tj. niska inteligencija, jedini neposredni uzrok delinkvencije.3 Neka druga ispitivanja u SAD pokazala su da se delinkventi u pogledu inteligencije bitno ne razlikuju od nedelinkvenata. Iako se inteligencija ne moe uzeti kao odluujuci inilac delinkventne aktivnosti, ipak ona u odreenom kompleksu okolnosti moe olakati i ubrzati izbijanje krivi nog dela. To je posebno sluaj kod seksualnih i krvnih delikata.
4

___________________________________________________________________________
3 4

Dinitz, S.(1986). The Antisocial Personality, Forensic psychiatry and psychology, F.A. Davis, P hiladelphia. Rajka Mla enovi , Kriminologija str. 144 Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2001.godina

3.2. Normativni karakter li nosti delinkventa U objanjavanju fenomena asocijalnog, antisocijalnog i delinkventnog ponaanja, koje se uopteno naziva drutveno neprihvatljivim, posebna se panja osim socijalnih, kulturnih inilaca i sticanja okolnosti, poklanja osobinama linosti. inioci okoline, koje kao najznaajnije esto istiu zastupnici nekih sociolokih, teorijskih orijentacija, ne mogu u potpunosti objasniti ovakve oblike ponanja. M noga istraivanja potkrepila su dokaze o povezanosti ili uslovljenosti takvog ponaanja i osoba kao to su emocionalna stabilnost, frustraciona tolerancija, upornost i drugih osobina li nosti u uem smislu, koje predstavljaju relativno stabilnu organizaciju motivacionih sklonosti individue, koja proizilazi iz interakcije biolokih poriva i socijalne i fizike okoline. ivot mladih u savremenom drutvu je sloen, pa sama injenica da je adolescent anatomski i fizioloki zreo ne govori neminovno o njegovoj psiholokoj zrelosti, a posebno ne o njegovoj socijalnoj zrelosti i ekonomskoj samostalnosti. Protivureenosti savremenog trenutka nalau da se mladi to due koluju, u nastojanju da time sebi obezbede to bolje prilagoavanje, i sposobnost za obavljanje to vie poslova, pa time adolescencija traje sve due a samostalnost se ostvaruje sve kasnije. Adolescentima se name e reavanje mnogih ivotnih zadataka i postignua u razliitim podrujima. Emocionalna stabilnost se postuno stie, oboga ena emocijama vezanim za ljubav i tek probuenu polnost, to je povezano sa potrebom za privlaenje panje suprotnog pola i ponaanjima koja do toga dovode. Prisutna je nesigurnost u okviru linosti mladih, vezana za status i egzistenciju, kao i druge elemente koji odlikuju ivot odraslih. Sanjarenje se esto bira kao jedino mogu e reenje kada su svesni svojih tekoa i nemogunosti da se sa njima suoe i da ih ree, ili im ono barem predstavlja na in da se oslobode teskobe, napetosti i izgube sukobe. U ovom periodu oblikuju se i moralna gledita i shvatanja. Nekad se u ponaanju mladih ne razvijaju vii moralni ciljevi, a njihova humanizacija i socijalizacija su bitno oteeni. Poinje da se razvija i vlastita individualnost, mladi se uklju uju u razliite vidove drutvenog ivota. Olport navodi da je njihovo osnovno pitanje : Ko sam ja?. Neprestano tee da ih tretiraju kao odrasle, nastoje da se istiu, budu zapaeni i originalni, a istovremeno su posebno osetljivi po pitanju ugleda i asti. U procesu traganja za svojim identitetom, oni se uklju uju u drutvo. Imaju potrebu za udruivanjem, pa zahteve grupe koju prepoznaju kao sebi blisku esto nadreuju zahtevima roditelja. Ponekad to mogu biti i grupe sa devijantnim ponaanjem, to se obino deava u manje kontrolisanim uslovima. Nastoje i da se to vie mladih uklju i u pojedine aktivnosti namenjene mladima, kroz proces masovnog sprovoenja tih aktivnosti. M ilutinovi (M ilutinovi, M . 1990.) istie da se u kriminalne grupe povezuju mladi ljudi koji imaju neke psiholoke ili drutvene probleme. Njihova povezanost zasniva se na prihvatanju istih gledita i vrednosti koje grupa podrava5.

Milutinovi , M. Kriminologija , Savremena administracija , 1990.godina

10

3.3. Formiranje slike mladih o sebi Nain na koji se formira slika o sebi i drugima moe trajnije uticati na ispoljavanje linosti adolescenta. Njihove stavove o sebi mogli bismo grupisati u tri celine: 1. Oni koji prema sebi pokazuju negativan stav izraavaju nepoverenje u svoje sposobnosti i vrednosti, nedostatak samopotovanja, to kao posledicu moe imati oteano postizanje uspeha. 2. Grupacija maloletnika koja sebe precenjuje, time ne olakava nego samo oteava svoju adaptaciju, ne mogavi da uskladi idealnu i realnu sliku sebe, iz ega takoe proistiu neuspesi u reavanju razvojnih i ivotnih problema. 3. Ve ina maloletnika ima jo uvek neizgraen odnos prema sebi, to nosi zbunjenost i konfuziju vezanu za line potencijale i mogunosti.

Kako se opti uslovi drutvenog ivota stalno menjaju, a u okviru tog procesa odvija se i unutranje menjanje i proces sazrevanja mladih, postojei drustveni poremeaji e u veoj ili manjoj meri uticati i na uslove njihovog ivota, linost i ponaanje. Neke od osnovnih vrednosti koje adolescenti sebi postavljaju odnose se na potrebu za privatnou, samosvojnou, odgovaraju im materijalnim poloajem, profesionalnim uspehom i kvalitetnim organizovanjem slobodnog vremena. Iz redova onih koji su izrazito nezadovoljni mogunostima ostvarenja ovih ciljeva regrutuju se oni koji na ovakve okolnosti reaguju socijalno devijantnim i kriminalnim oblicima ponaanja. Povezanost osobina linosti i karakteristika ponaanja mladih delinkvenata sa njihovom preanjom kriminalnom delatnou istraivala je M iksaj-Todorovi. Prema njenim istraivanjima, na osnovu utvrenih karakteristika licnosti mogu se predvideti oblici delinkventnog tretmana i isplanirati elementi budueg vaspitnog tretmana, budui da je mogu uticaj na korekcije u strukturi linosti, koje e doprineti i podobnosti linosti za socijalnu integraciju. Prema nalazima njenog istraivanja, znatan broj ispitanika pokazivao je karakteristike koje bi se mogle oznaiti negativnim predznakom, bez obzira na to da li su se pojavile izolovano ili u kombinaciji sa drugim smetnjama (neurotske smetnje, agresivno ponaanje na javnim mestima, beanje od ku e, trauma glave). Oni posredno govore o neadekvatnim socijaliziraju im procesima koji su pogodovali oblikovanju modaliteta drutveno neprihvatljivog ponaanja. U ukupnoj masi prijavljenih dela, maloletnici uestvuju sa 11-16%. Od svih prijavljenih dela protiv imovine oni ine 27% a u relativno malom procentu uestvuju u masi prijavljenih dela protiv op te sigurnosti. Sami delinkventi su davali odgovore o uzrocima njihovog delinkventnog ponaanja. Kao najbitniji navedeni razlog je druenje sa asocijalnim i antisocijalnim osobama iz njihove okoline (40,7%). Kao znaajan faktor izdvojen je i alkohol 11

(31,2%), koji se konzumira u vreme izvrenja dela. Oko jedne etvrtine ispitanika smatralo je da odgovornu ulogu u njihovom delinkventnom ponaanju ima njihova narav , odnosno neke osobine njihove linosti koje su izvan njihove kontrole. Donekle iznenauje podatak da ispitanici roditeljima i neadekvatnom vaspitanju nisu pridali poseban znaaj, ve je samo 14,3% ispitanika to navelo kao razlog njihovog neprilago enog ponaanja. Iz ovog istraivanja se vidi da su delinkventi dominantno traili razloge za svoje ponasanje i svojim osobinama i postupcima, a mnogo manje da su sebe doiveli kao pasivni derivat nesrenih ivotnih okolnosti.6 Kriminalna dela sve vise vre mladi, esto u grupama, a njihovo ponaanje je sve brutalnije. Iako su ranije poinioci krivi nih dela protiv imovine regrutovale iz socijalno i ekonomsko niih slojeva, sve je vie mladih koji ova dela vre a potiu iz dobrostojeih i imunih porodica. U mnogim evropskim zemljama, kao posebno efikasna pokazala se specifina vaspitna mera sprovedena kroz dobrovoljan, drutveno koristan rad maloletnih izvrilaca krivinih dela. Potrebno je u naoj sredini uraditi vie i konkretnije, to podrazumeva primarnu, sekundarnu i tercijalnu prevenciju u oblasti maloletnike delinkvencije zasnovanu da mnogobrojnim, dragocenim rezultatima istraivanja sprovedenih na ovoj populaciji.

Todorovi A. (1971). Uzroci maloletni kog prestupnitva , Institut za kriminoloka i kriminalisti ka istraivanja, Beograd 1971. godine

12

4. MALOLETN IKA D ELINKVENCIJA 4.1. Pojam maloletni ke delinkvencije

Pojava socijalno neprilagoenog ponaanja posebne populacione strukture stanovnitva, koja se vie ne smatra decom, ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva, vrsta je prestupnitva koja se naziva maloletnikom delinkvencijom. Maloletnik. M aloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihikih osobina. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti, svesnosti postupaka i odgovornosti za svoje ponaanje. U zakonodavnoj praksi ima razliitih pristupa u klasifikaciji prestupnika, ali se oni obino razvrstavaju u kategorije mla ih (osobe izmeu 14. i 16. godine ivota) i starijih maloletnika ( osobe izmeu 16. i 18. godine ivota ). Podela se zasniva na anatomskoj i psihikoj razvijenosti, odnosno mentalnoj zrelosti odreene strukture maloletnike populacije, odnosno realnih osnova mogu e usklaenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i potovanja pravnih, moralnih i drutvenih normi. Uvaavajui te specifinosti krivinopravna teorija, odnosno krivino zakonodavstvo, prema ovoj kategoriji ima i poseban tretman postupka i kaznenopravnih mera i mera resocijalizacije. Takav pristup ima, smatra se, realnu nau nu podlogu, jer je struktura maloletnog lica u poreenju s odraslim osobama bitno drugaija. To se ogleda u slabije razvijenom nervnom sistemu i psihikoj strukturi uopte, po razliitosti doivljavanja spoljnih uticaja, biolokoj, emocionalnoj i socijalnoj nezrelosti i slinosti. Svi ti elementi bitno utiu u nedovoljno izraenoj svesti i neizgra enom sistemu oseaja odgovornosti za odreenu vrstu ponaanja i njihove mogu e posledice. M aloletnik pripada starosnoj populaciji intenzivnih emotivnih, fizikih i seksualnih promena, koje su uslov socijalnog sazrevanja. U tom periodu li nost manifestuje promenljive oblike raspoloenja, fizikih i intelektualno postepeno sazreva, usvaja principe ponaanja i vrednosti koje ne moraju uvek da se uklapaju u uobi ajena kliea. Intenzivne promene u razvoju i ponaanju odraavaju se na nesporazume u porodici i socijalnoj sredini, pri emu mlad ovek nalazi oduka u nekoj vrsti asocijalnog vladanja, ali i ponaanja, ali i ponaanja koje moe postati njegov model trajnije negativne identifikacije. Uz to, kod maloletnika su neka unutranja psihika svojstva i opstrukcija, agresivnost, ili druga krajnost povlaenje, depresija i izolacija izraeniji nego kod ostalih. U socijalnom svetu sve te manifestacije prelamaju se u formi sukoba generacija, odnosno sukobu vrednosti. M ladi, a maloletnici naro ito, spadaju u najrizinije grupe sklonosti delinkventnom ponaanju uopte, a nasilnitvu posebno. Oni jo nemaju izgra en identitet, kako individualni tako ni grupni, te se lake povode za drugaijim vrednostima, stilom ivota, kulturnim obrascima od tradicionalnih i uobiajenih za datu sredinu.

13

Malololetni ka delinkvencija. U teorijskom definisanju maloletnike delinkvencije postoji niz pristupa koji unose dosta konfuzije u sistemu pojmovnog odreena ove drutvene pojave. Sve naune discipline koje se bave maloletnikom delinkvencijom u sutini imaju istovetan stav da je upitanju posebna drutvena pojava, karakteristina po posebnim etiolokim osnovama i specifinoj fenomenolokoj strukturi, po kojima se bitno razlikuje od delinkvencije odraslih. U odreivanju pojma maloletnike delinkvencije, po njegovom sadraju, u literature su prisutna tri osnovna pristupa. Jedno, ue shvatanje po kome su to samo one radnje i ponaanje maloletnika koji su obuhva eni pozitivnim krivinim zakonodavstvom, dakle kriminalitet mladih. Pobornici ovih shvatanja polaze od toga da se maloletnika delinkvencija kao socioloki pojam moe izvesti iz povrede sistema vrednosti, dakle mora biti definisan zakonom i svesti se na krivina dela kao i kod odraslih. Svako zanemarivanje pravnih aspekata i svoenje na psiholoke i psihijatrijske ne moe se ni opravdati ni objasniti. Druga grupa zastupa nesto ire stanovite maloletnike delinkventnosti. Ona polaze od prekraja svih pravnih normi, a ne samo krivinopravnih. Trea grupa shvatanja pod maloletnikim prestupnitvom podrazumevaju takvo devijantno ponaanje mladih kojim se kre legalne norme i odgovaraju i propisi odreenih ustanova i zajednica, kao i moralne norme drutvene sredine. Tako se pod ovim pojmom smatraju drutveno neprihvatljivo ponaanje omladinske populacije, i to kako one oblike ponaanja pozitivnim zakonom odreenim kao krivina dela i prekraji, tako i niz drugih postupaka i ponaanja koja po svom karakteru zahtevaju primenu vankrivinih, vaspitnih i drugih socijalnih mera i akcija. Neke klasifikacije razlikuju preddelinkventno i delinkventno ponaanje, pri emu se u prvo ubrajaju svi oblici prestupnitva, a u drugo ponaanje koje predstavlja krivi na dela. U nekim zemljama postoje i posebni zakoni o maloletnikoj delinkvenciji, gde se ubrajaju sve vrste krivinih dela i prekraja koje su sankcionisane kao posebna delinkvencija omladine. Kod nas takva podela nije izvrena i maloletnici su odgovorni za sva dela i prekraje kao i odrasla lica, ali se prema njima primenjuje poseban postupak i propisuju posebne kazne i vaspitne mere. Definicija. ini se da je savremenom shvatanju najprimernije definicija prema kojoj ,, maloletni ko prestupnitvo jeste svako ponaanje pojedinca ili grupe mladih koje je protivdrutveno, odnosno drutveno ne prihvatljivo, tj. kada se kre pravne ili moralne norme nekog drutva i koje kada je vidljivo izaziva spontano ili organizovano drutveno reagovanje u nameri da se zatite drutvena dobra i vrednosti a i sami akteri takvog ponaanja . Polazei od ove definicije, u delinkvencij mladih moe se uvrstiti sledee ponaanje: kriminalitet, pojave socijalne patologije i prekraji javnog reda. Na taj na in je odreena sadrina delinkvencije, ali ne i struktura populacije koja se smatra maloletnikom. Tu su 14

razliiti pristupi, a oni proistiu iz zakonske krivine odgovornosti, odnosno gornje i donje granice ivotne dobi koja se smatra maloletnikom. Reenja su u svetu razliita i moze se govoriti samo o pretenim.

4.2. Maloletni ki kriminalitet Kriminalitet je najtei oblik maloletnikog prestupnitva. Karakteristian je po tome to je znatno zastupljen u kriminalitetu, ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. U savremenim kretanjima ove drutvene pojave uoljive su tendencije poveanja procenta zastupljenosti maloletnikog kriminaliteta u kriminalitetu celine, u delima s elementima nasilja naro ito, kao i u nekim novim organizovanim i kolektivnim oblicima kriminaliteta. Kada se ima u vidu poznata injenica da je procenat poveanja iz godine u godinu sve ve i , da je izraen visok procenat recidivizma, i da je maloletnika delinkvencija izvor kriminaliteta odraslih, onda ova pojava dolazi posebno do izraaja. Udeo maloletnike delinkvencije u kriminalitetu uopte razlikuje se od zemlje do zemlje. Preteno se kree oko 20%-25%, ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. U pojedinim oblicima kriminaliteta udeo maloletnike delinkvencije je neujednaen. M aloletnici naj ee vre imovinske delikte (najvie dela kra e) i taj procenat u ukupnom maloletnikom kriminalitetu kre e se oko 50% a u nekim zemljama ak i do 80% . Druga pojava po zastupljenosti jesu saobra ajni delikti maloletnika. Oni su, delom, uzrokovani i faktorima neiskustva, ali i posebne psihostrukture. Trea karakteristina, a u novije vreme u porastu, grupa maloletnikog kriminaliteta, jesu seksualni delikti, posebno krivina dela silovanja. M eutim, u nekim oblicima kriminaliteta maloletnici skoro i da ne uestvuju, naroito kada je u pitanju politiki kriminalitet, dela protiv slubene dunosti i delikti privrednog kriminaliteta. Za maloletniki kriminalitet u novije vreme je karakteristino da je u poveanju broj delikata nasilja, i to ne samo pojedinanog nego i kolektivnog nasilja. Kolektivni kriminalitet maloletnika u fenomenolokom pogledu je prisutniji nego kod odraslih lica. To je, u odreenom smislu, i normalna pojava, jer je kod mlaih oseba potreba za druenjem i socijalnom komunikacijom izraenija i u redovnom ivotu, pa, prema tome, i u prestupnikom ponaanju. Prema nekim shvatanjima maloletnici nasilje na ulicama prenose kao model ponaanja iz porodine sredine, gde su i sami bili zlostavljani psihiki, fiziki i seksualno. rtve su slabiji i hendikepirani, pojedinci koje maltretira grupa, kao i starije i bespomone osobe. Kao obrazac kolektivnog prestupnitva javljaju se razni vidovi spontanog, poluorganizovanog i organizovanog nasilja. Spontano nasilje se naj ee javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja, koje je samo sebi cilj, na primer na sportskim takmienjima, koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. Poluorganizovanom nasilju skloniji su mlai maloletnici, posebno aktima zastraivanja i reketiranja u enika, otimanja stvari, sitnim kraama, neposrednim sukobima15

tuama. Takve grupe posebno zlostavljaju svoje vrnjake u kolskim dvoritima, na ulici, kao i u sredinama gde ive. Organizovano nasilje maloletnika sprovodi se, meutim, u strukturiranim maloletnikim bandama. M aloletnike bande predstavljaju poseban vid prestupnikog ponaanja, karakteristian po specifinom sistemu vrednosti i podkulture (organizacije, ivota, ponaanja, ispoljavanja emocija ), koje ih izdvajaju i dovode u sukob sa opstedrustvenim vrednostima i normama. Njih odlikuje realizacija individualnih ciljeva kroz grupno ponaanje. U grupi se stie ugled i presti i ispoljavaju specifini oblici solidarnosti (prijateljstvo, kolektivni duhsolidarnost i zajedniko ubedjenje) u realizaciji kriminalnih ciljeva. lanovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da private posebna pravila ponaanja i sisteme vrednosti delinkventne grupe. Takve grupe su iskljuivo karakteristika gradskih sredina i dokoli arskog naina ivota, stila i kulture. One imaju utvrenu formu za ustrojstvo svoje organizacije. Na elu se nalazi ,,lider , voa to neformalnoj grupi obezbedjuje jedinstvo, utie na formiranje stavova i pravila discipline. Tradicionalne karakteristike maloletnikih bandi su : lanstvo istog etnikog, rasnog i socijalnog porekla, koji potiu preteno iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja; odanost i potovanje uobiajenih normi bande; kohezija meu lanstvom je obrnuto srazmerna odgovornosti prema kolskim obavezama i drutvu ; solidarnost i drugarstvo se iskazuju u nasilnim akcijama; ciljevi, uloge i odgovornost su jasno definisani pravilima bande; u organizaciji postoji utvrdjena hijerarhija i ustanovljena odgovoronost; prostor delovanja je pod kontrolom odreene maloletnike bande; kontinuirani i esto ritualni postupak odvija se prilikom prijema novih lanova. Novija obeleja ovih grupa karakteriu se pomeranjem donje granice ivota lanova, sa tendencijim prijema i dece, multietninost u meovitim sredinama, poveanje broja pripadnika enske populacije, sticanje prihoda od droga i prostitucije.

4.3. S ocijalno-patoloke pojave maloletnika U strukturi maloletnike delinkvencije po obimu i drutvenim posledicama socijalnopatoloke pojave su ispred kriminaliteta i ostalih vidova prestupnitva. One su u toj meri izraene u maloletnikoj populaciji da poprimaju obeleja bolesti vezane za mladost, naroito kada je re o alkoholizmu, narkomaniji ili prostituciji. Uticaj alkohola i narkotika na zdravlje mladih je znatno izraeniji nego kod odraslih. M edicina je utvrdila da je organizam mladih 10 do 20 puta osetljiviji na ova sredstva i da se ona direktno odraavaju na njihovo zdravlje. Pored toga, to se javljaju poremeaji u metabolizmu i nervnom sistemu, posledice su i slabija koncentracija, poremeaji u miljenju i niz drugih poreme aja koji se odrazavaju na ovekov karakter. Organizam pod dejstvom alkohola i narkotika kod mladih dovodi do nedovoljne samokontrole i navika koje devijantno ponaanje pretvara u ,,normalno i svakodnevno.

16

Problem narkomanije mladih nije samo u bolesti i onom to ona ima za neposrednu posledicu po linost. On se manifestuje i u socijalnim posledicama koje imaju stavovi ostale mladalake populacije i delinkventnim osobama i prema njima ima takav praktini odnos. Alkoholizam meu mladima postepeno poprima razmere epidemije. Svi statistiki podaci o potronji alkohola i istraivanja ove pojave kod mladih ukazuju na to da se ona meu omladinom sve vie iri. Neki podaci govore da jedan od osam mladi a ispod 25 godina i jedna devojka od 25 godina iste dobi starosti konzumira alkohol u koliinama koje su opasne po zdravlje. Ovako rairena pojava alkoholizma meu mladima ima i subjektivnu stranu svojstvenu uzrastu. U tom periodu alkohol je za oveka sredstvo osloboenja od straha, stida i model oponaanja zrelih linosti. Sli na je situacija i sa ostalim socijalno-patolokim pojavama. Podaci o rasprostranjenosti prostitucije pokazuju da se najteim oblikom prostitucije (uli na) bave preteno mlade ene.

4.4. Prekraji maloletnika

U irokoj skali prekrajnih oblika prestupnitva celokupne populacije (povrede administrativno-kaznenog karaktera) maloletnici vre oko 12% . Naj ei delikti koje vre maloletni prestupnici su : - imovinski delikti - delikti protiv ivota i tela - delikti protiv dostojanstva linosti i morala ( seksualni delikti) - ostali delikti

Postotak maloletnih delinkvenata raste s porastom dobi. Visoki udeo u postotku prijavljenih ine maloletnici u dobi od 16-17 godina. M aloletnika delinkvencija obuhvata pre svega imovinski kriminalitet, dakle krau, teku krau, provaljivanje, oduzimanje motornog vozila, prevaru itd. Porast imovinskih delikata u pravilu je neposredna posedica privrednih i socijalnih depresija. Najvie maloletnika poinilo je krivi na dela teke krae u pravilu provaljivanjem u zatvorene prostorije. Vrlo su este sitne kra e poinjene na tetu roditelja, rodbine, prijatelja Veinom je re o deliktu koji nije unapred planiran. Kod sitnih kraa i krivinog dela osteenja tuih stvari, oteeni naje e nemaju interesa da podnose krivine prijave. Razbojnitvo je jedan od teih oblika imovinskog delikta. Naj ee ga vre maloletnici slabije inteligencije, primitivnije strukture linosti ili osobe koje su sklone alkoholu. Veinom 17

nije re o planiranim akcijama, nego osoba koja je npr. Pod uticajem alkohola svojim ponaanjem pridonosi nastanku delikta. Vandalizam je kolektivno poinjen delikt na tetu drutvene imovine. Karakteristian je za razliite navijake grupe, koje pripadnost svome sportskom klubu manifestuju na potpuno neprihvatljiv nain, izazivanjem sukoba s protivnikim grupama i unitavanjem svega to im se na e na putu. Delikti protiv ivota i tela naj ee obuhvataju lake telesne povrede, znatno manje teke telesne povrede, a najmanje krivino delo ubistva. Na nastajanje delikta protiv ivota i tela koje ine maloletnici, znaajan uticaj ima afektivna napetost, preosetljivost, naglost koja je karakteristina za strukturu linosti ove kategorije prestupnika (situacijski delikti). Saobra ajni delikti maloletnika u stalnom su porastu. Oni su dobrim delom uzrokovani faktorom neiskustva, ali i posebne psiholoke strukture maloletnika. Gotovo redovno su povezani s vonjom u alkoholiziranom stanju ili upotrebom narkotika, a sve ee imaju tragi ne posledice. Za maloletniki kriminalitet u Bosni i Hercegovini, prema podacima centra za socijani rad, policije i tuilastva, karakteristino je da su maloletni delinkventi ulavnom mukog pola, dok je broj maloletnica koje vre krivi na dela znatno manji, iako su sve e e pojave njihovog uea u pojedinim oblicima krivinih dela, posebno iz oblasti imovinskih delikta i prostitucije. Prostitucija postaje sve ozbiljniji drustveni problem, u kojem su maloletnice naje e rtve prevare i ucene. Devojke postaju delinkventne naje e iz jednog razloga, da bi preivele. Bee od ku e da bi izbegle zlostavljanje, kradu da bi kupile hranu i ode u, prostituiu se iz istih razloga. M eu maloletnim pociniocima krivinih dela skoro su jednako zastupljeni mla i i stariji maloletnici, a poseban problem predstavlja injenica da se meu njima poslednjih godina javlja sve ve i broj dece ispod 14 godina, meu kojima ima i viestrukih povratnika. M aloletni delinkventi su znatno ee iz urbanih, a retko iz ruralnih sredina. Vrlo esto je re o osobama koje nisu zavrile srednju, a ponekad i osnovnu kolu. Ovo pokazuje da je ve ina maloletnika svoj konflikt s drutvenom sredinom i normama zapoela upravo u koli ili povodom kole, zatim pojaavala i konano dola do injenja krivinih dela. Jedna od temeljnih karakteristika kriminaliteta maloletnika jesu imovinski delikti i krivina dela u sau esnitvu.

18

5. NAJE I DELIKTI MALO LETNIH PRES TUPNIKA

Sve nau ne discipline koje se bave maloletnikom delinkvencijom imaju istovetan stav da se maloletnika delinkvencija bitno razlikuje od delinkvencije odraslih. Savremenim shvatanjima maloletnike delinkvencije najprimerenija je definicija prema kojoj ,,maloletniko prestupnitvo jeste svako ponaanje pojedinaca ili grupe mladih koje je protivdrutveno, odnosno drutveno neprihvatljivo, tj. kada se kre pravne ili moralne norme nekog drutva i koje kad je vidljivo izaziva spontano ili organizovano drutveno reagovanje u nameri da se zatite drutvena dobra i vrednosti a i sami akteri takvog ponaanja.7 M aloletniki kriminalitet znatno je zastupljen u ukupnom kriminalitetu. U savremenim kretanjima uo ava se poveanje procenta maloletnikog kriminaliteta koji se razlikuje od zemlje do zemlje. U pojedinim oblicima kriminaliteta udeo maloletnike delinkvencije je neujedna en. Naje i delikti koje vre mladi su: imovinski, delikti protiv ivota i tela, delikti protiv dostojanstva linosti i morala(seksualni), saobraajni delikti i ostali.

5.1. S tarosna dob i kriminalitet U nauci se smatra da je i starosna dob oveka od uticaja kako na obim tako i na strukturu kriminaliteta, jer lice razli ite starosne dobi, manje ili vie u estvuje u izvravanju krivinih dela a takoe i razli ite vrste tih dela. ovek u svom razvoju prolazi kroz nekoliko faza koje se karakteriu odreenim biolokim i psiholokim svojstvima, to se reflektuje i na njegovo ponaanje. Utvreno je da u nekim ivotnim razdobljima ljudi ee vre krivina dela nego u drugim. Kriminalitet mukarca dostie vrhunac na poetku punog razvoja, a ne u sredini zrele dobi kako bi se to moglo oekivati. Posle 30. godine ivota nastaje vee progresivno smanjenje kriminaliteta, dok potpuno ne nestane u doba senilnosti. Ovu injenicu potvruju istraivanja u mnogim zemljama. Odatle se vidi da u vrenju kriminaliteta najvie uestvuju mlaa lica. Kriminalitet kulminira u doba adolescencije ili neposredno nakon nje, a to je doba pune fizike snage u kojem su potrebe i zahtevi mla eg oveka esto iznad njegovih mogu nosti. Utvreno je takoe da brak pozitivno utie na ponaanje mukarca, to se zakljuuje iz podatka da su medju delinkventima neoenjeni mukarci daleko brojniji. M lai izvrioci naj ee vre krivina dela protiv imovine medju kojima je znatan broj tekih kraa obijanjem i provaljivanjem, te depnih kraa, dakle krivina dela za koja se trai vea fizika snaga, spretnost i brzina. Tome slede po uestalosti krivina dela protiv ivota i tela.
7

Jaovi arko, Kriminologija maloletni kog prestupnitva , Nau na knjiga Beograd, 1991. godina str. 252.

19

Kada govorimo o strukturi kriminaliteta pojedinih starosnih grupa, treba istai injenicu da ima niz krivinih dela koje mlae osobe ne mogu ni izvriti, bilo iz pravnih ili stvarnih razloga. Naprimer, mlaa osoba koja nije u radnom odnosu ne moe izvriti dela protiv slubene dunosti (pronevera, primanje mita, posluga) ili osoba koja nema vlastitu porodicu ne moze biti izvrilac nekih krivi nih dela protiv porodice (npr. Krivinog dela dvobranosti) itd. Stoga je jasno da se sve ove okolnosti odraavaju i na strukturu kriminaliteta mlaih ljudi. Videli smo da preovladavaju imovinska krivi na dela jer su im ona najdostupnija.8 5.2. Imovinski delikti Imovinskim deliktima naziva se ona vrsta krivinih dela kojima se ugroavaju (protivpravno prisvojena ili oteena) imovinska prava graana i drugih pravnih subjekata. Ovi delikti spadaju u vrstu klasinog kriminaliteta. Po obimu ine najbrojniju vrstu krivinih dela. Imovinske delikte prema vrsti moemo razvrstati na klasine delikte; delikte s elementom fizikog nasilja; prevarne delikte i delikte bez motiva koristoljublja. U klasine imovinske delikte spadaju sve vrste kraa i drugi oblici nezakonitog prisvajanja tue pokretne ili nepokretne imovine. Najee kra e doga aju se po trgovinskim objektima, u zatvorenim prostorijama, a prema nainu izvrenja najbrojnije su tzv. depne krae. Krae u strukturi imovinskih dela preovladavaju, a prema vrsti delinkventa mogu se svrstati u profesionalne i neprofesionalne vidove. Neprofesionalnim vidovima smatraju se povremeni i prolazni sluajevi obesnog ili avanturistikog ponaanja maloletnika u kraama na objektima sa stepenom manjeg rizika,a profesionalnim oblicima one pojave koje se vre kontinuirano i s koristoljubivim motivom. Tekom kraom smatra se kraa iz zatvorenih zgrada, krae obijanjem ili provaljivanjem kasa i ormana, krae za vreme elementarne nepogode, kao i krae na opasan nain kada je usled na ina izvrenja dela objektivno mogao biti ugrozen ivot drugih osoba ili je u toku izvrenja ispoljena posebna drskost ili je ukradeno dobro ve e vrednosti. U delikte s elementima fizikog nasilja spadaju najtei oblici ove vrste krivinih dela kod kojih su fizika sila i pretnja prema rtvi osnov metoda ili sredstva izvrenja delikta. Tom vrstom obuhvaena su krivina dela kao sto su razbojnitvo, razbojnika kraa, iznuda i ucena. Delikti kraa, posebno sitnih i obinih specifini su po dva bitna faktora uticaja. Jedan se odnosi na primerenost pojave maloletnikom uzrastu i poecima stvaranja kriminalne karijere, a drugi na faktor egzistencijalne nude, tj. onih inilaca uzronosti iju osnovu ini siromatvo, beda i tzv. kriminalne oskudice.

Rajka Mla enovi - Kup evi , Kriminologija , Sarajevo 2001.godina

20

Svi oblici kriminaliteta su u odreenom smislu akti nasilja. Bitna obeleja nasilja su sklonost ka iivljavanju i drskost bez razumnog povoda, prinuavanje drugoga da trpi takvo ponaanje ime se teko vrea njegovo dostojanstvo ili ugroava fiziki integritet. U delikte nasilja spadaju tzv. krvni delikti, povrede telesnog zdravlja (teke i lake telesne povrede) i drugi delikti izvreni primenom sile. Pod pojmom krvni delikti podrazumevaju se krivina dela uperena protiv fizikog integriteta linosti, delikti izvreni primenom sile i nasilja, napadom na osnovnu vrednost ivot i telesni integritet oveka. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koji za posledicu imaju smrt ili telesne povrede, te neka dela imovinskog karaktera izvrena nasilnim aktima. Najtei oblici krvnih delikata su ubistva i teke telesne povrede. Takva dela mogu biti izvedena razliitim sredstvima: fizikim, psihikim, neposrednim i posrednim. Najtei delikt iz pomenute grupe krivinih dela je ubistvo. Ubistvo je jedan od najstarijih ljudskih grehova. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo ali postoje i posebno teki, kvalifikovani, oblici nasilja koji za posledicu imaju ubistva na svirep (muenje i mrcvarenje rtve) i ubistva na podmukao na in prevarno, viestruka ubistva, ubistvo deteta ili bremenite ene i ubistvo vie lica. U krvne delikte se ubrajaju i sve vrste nanoenja telesnih povreda, a naroito teke telesne povrede i povrede koje za posledicu imaju odre en stepen fizikog oteenja, invalidnost ili smrtnost. Pored toga, i neki drugi delikti kao u estvovanje u tui sa opasnim oruem, nasilnitvo, izlaganje drugog opasnostima, naputanje nemonog lica bez pomoi u prilikama kada su mu ugrozeni ivot i zdravlje, navoenje drugoga na samoubistvo, smatraju se takodje deliktima koji neposredno ili posredno imaju elemente nasilja. 5.3. Delikti protiv ivota i tela Svi oblici kriminaliteta su u odreenom smislu akti nasilja. Bitna obeleja nasilja su sklonost ka iivljavanju i drskost bez razumnog povoda, prinuavanje drugoga da trpi takvo ponaanje ime se teko vrea njegovo dostojanstvo ili ugroava fiziki integritet. U delikte nasilja spadaju tzv. krvni delikti, povrede telesnog zdravlja (teke i lake telesne povrede) i drugi delikti izvreni primenom sile. Pod pojmom krvni delikti podrazumevaju se krivina dela uperena protiv fizikog integriteta linosti, delikti izvreni primenom sile i nasilja, napadom na osnovnu vrednost ivot i telesni integritet oveka. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koji za posledicu imaju smrt ili telesne povrede, te neka dela imovinskog karaktera izvrena nasilnim aktima. Najtei oblici krvnih delikata su ubistva i teke telesne povrede. Takva dela mogu biti izvedena razliitim sredstvima: fizikim, psihikim, neposrednim i posrednim. Najtei delikt iz pomenute grupe krivinih dela je ubistvo. Ubistvo je jedan od najstarijih ljudskih grehova. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo ali postoje i posebno teki, kvalifikovani, oblici nasilja koji za posledicu imaju ubistva na svirep (muenje i mrcvarenje rtve) i ubistva na podmukao na in prevarno, viestruka ubistva, ubistvo deteta ili bremenite ene i ubistvo vie lica. U krvne delikte se ubrajaju i sve vrste nanoenja telesnih povreda, a naroito teke 21

telesne povrede i povrede koje za posledicu imaju odre en stepen fizikog oteenja, invalidnost ili smrtnost. Pored toga, i neki drugi delikti kao u estvovanje u tui sa opasnim oruem, nasilnitvo, izlaganje drugog opasnostima, naputanje nemonog lica bez pomoi u prilikama kada su mu ugrozeni ivot i zdravlje, navoenje drugoga na samoubistvo, smatraju se takodje deliktima koji neposredno ili posredno imaju elemente nasilja.

5.4.Seksualni delikti Seksualna delinkvencija je pojava koja prevazilazi okvire prirodnosti i dobrovoljnosti partnera u seksualnom odnosu. To je kompleksna pojava ija sutina proistie iz posebnog ponaanja uinioca delikta i odnosa rtve. Krivina dela protiv slobode odluivanja u polnim odnosima uvek su predstavljala pojavu s ozbiljnim drutvenim reakcijama, ali i problem u krivinopravnim sistemima. U optem smislu, seksualni delikti su specificni po stepenu moralne izopaenosti, visokom procentu tzv. tamne brojke, izraenom recidevizmu i osobenostima uzroka. Specifinosti faktora ove vrste delinkvencije jesu u tome to, za razliku od svih drugih oblika, u njoj dominiraju subjektivni inioci, pre svega uzroci vezani za linost izvrioca, dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopaenosti. Seksualna delinkvencija je preteno urbani fenomen. Takvi stavovi nalaze osnova i u statistikim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim, kao i u tradicionalno patrijarhalnim i graanskim sredinama. Seksualni delinkvent je u klasifikaciji prestupnika sklonih vrenju krivi nih dela protiv polne slobode, uslovno reeno, poseban tip kriminalne linosti. Za razliku od seksualno normalnih osoba seksualni delinkventi su socijalno neprilagoene linosti, s nedovoljnom sigurnou u sebe. Oni ispoljavaju u istraivanjima znaajne razlike u seksualnim stavovima, ali prema mnogim istraivanjima nemaju bitne razlike u osobinama li nosti nego to je to sluaj sa normalnom populacijom. Naj ee su upitanju osobe sa psihopatskom karakternom strukturom linosti, s naglasenim agresivnim i egocentrinim svojstvima. Seksualni nasilnik, za razliku od drugih nasilnih delinkvenata (ubica i razbojnika) razlikuje se po nekim psihopatolokim obelejima: visokoj incidenci poremeaja linosti, visokoj bazinoj agresivnosti i antisocijalnim ponaanjima, visokoj u estalosti alkoholisanosti u deliktu, retkim motivacijama psiholoke prirode koje se ne bi mogle kontrolisati.9 Posmatrajui u objektivnim kriterijumima socijalnih obeleja i uslova, seksualni delikti spadaju u dela osoba, izrazitih asocijalnih sklonosti i starijih od ostalih vrsta prestupnika. Ovaj oblik kriminaliteta vezan je najee za urbane sredine, a subjektivno za imigracioni i nie obrazovani kulturni element s naglaenom kriminalnom karijerom, jer pre seksualnih prestupa pocinje obino s nekim drugim delom, pa je ak svaki drugi izvrilac krivinih dela ove vrste poeo i imao kriminalno iskustvo druge vrste.

Milo Bokovi , Zbornik Matice srpske, Seksualna agresija, 1995. Godina str. 62- 65.

22

5.5. S aobraajni delikti

Saobra ajna sredstva, promet i u esnici u saobraaju po posledicama predstavljaju uvek latentnu opasnost ugroavanja drutvenih vrednosti. Vrsta prestupnitva uslovljena korienjem saobra ajnog sredstva i nepridravanjem saobraajnih propisa svrstava se, u fenomenolokom smislu, u posebnu vrstu nazvanu saobraajna delinkvencija. Pod tim pojmom se, u uem smislu, podrazumevaju krivina dela izazvana u saobraaju, odnosno dela ugroavanja saobra aja, naj ee kao posledica saobra ajnih nezgoda i saobraajni prekraji. U najee prekrajne saobraajne delikte spadaju: nepropisna brzina kretanja vozila, nepropisno preticanje, ne ustupanje prvenstva prolaza i ne dranje dovoljnog rastojanja u koloni. Naj ee oblike saobraajne delinkvencije predstavljaju i krivi ni delikti gde spadaju, pre svega, dela ugroavanja javnog saobraaja: radnje kojima su ugrozeni sami uesnici, njihov ivot (sa posledicama smrti, telesnih povreda ili potencijalne opasnosti) ili saobraajna sredstva. Preovladjuju miljenja da ne postoji linost bioloki predisponirana i genetski predodreena na bude saobraajni delinkvent, ali da postoji skup zajednikih osobina onih linosti koje ee ine saobra ajne prekraje.

23

6. FAKTORI MALOLETN IKE DELINKVENTNOS TI 6.1. Uvodne napomene

O uzrocima maloletnike delinkvencije postoje razne teorije, ali i predrasude, ak i meu strunim osobljem koje se neposredno bavi tim problemom. Etioloke osnove i faktori uzronosti kriminaliteta u celini, u najoptijem smislu, odnose se i na maloletniku delinkvenciju. M eutim, smatra se da kod devijacija i devijantnog ponaanja mladih postoje i neke specifinosti uzroka, uslova i povoda. Biopsiholoka struktura i socijalna obeleja maloletnih bitno se razlikuju od odraslih delinkvenata. Poznati kriminolog M . L. Rej navodi da je meu socijalnim radnicima najrasprostranjenije miljenje da je kod maloletnih prestupnika re o inadaptiranoj ( neprilagodjenoj ) populaciji; fiziki hendikepiranim, mentalno ispod normale, zaostalom, zaputenim, neurednim, neuravnoteenim i nastranim osobama; linostima na stranputici, te siroadima, skitnicama, maloletnicima koje je nemogu e kontrolisati. On kritiki ukazuje na vladaju e teorije koje maloletnike smatraju ,,nesposobnim da razlikuju dobro od zla radi nedostatka zrelosti. Pri tom, posebno razmatra teoriju inadaptacije (neprilagoenosti ) i generalizaciju klinikih ispitivanja maloletnih delinkvenata. Prema njegovom miljenju one su ,,kriminalitet maloletnika objanjavali kao neizbean rezultat bilo nezadovoljenim potrebama, bilo unutranjim faktorima , i uz to zanemarivali volju i svest zamenjuju i ih afektivnim stanjima. On takoe smatra da adaptirana i inadaptirana osoba mogu biti u potrebi drutvene zatite , jer adaptacija istovremeno moe i da ograniava slobodu i temelj konformizma i totalitarizma.10 Uzroci maloletnikog prestupnitva su mnogostruki, uslovljeni pre svega psiholokim faktorima razvoja mlade linosti i socijalnim faktorima nedostatka vaspitanja, odnosno vaspitne zaputenosti. M aloletni delinkventi se od odraslih delinkvenata razlikuju i po stepenu biopsihikog razvoja i emocionalne zrelosti. Njihova kriminalna aktivnost nije, kao u sluaju odraslih, posledica vrste volje i razlog razmiljanja, jer im se vinost i uraunljivost iskazuju u posebnoj formi.

6.2. Bioloki i psiholoki faktori Osnovni faktori istraivanja etiolokih i fenomenlokih problema delinkvencije i devijacija jesu socijalna sredina, delikt i li nost. Posmatrana iz aspekta prva dva faktora, maloletnika delinkvencija nema posebnih specifinosti po kojima bi se morala izdvojeno izuavati.

____________________________________________________________________________________________________ 10. Jedna anketa od 484 respodentna nastavnika, policajaca i slubenika pod ijim su nadzorom maloletni prestupnici, pokazala je znatne razlike u miljenjima o ovom pitanju. Na jedan jedini faktor je ukazalo 96% anketiranih, to govori o irokoj varijabili shvatanja i razli itosti miljenja. ,,La et le traitement de la delinquance juvenile-Tendences internationals d aujourdhui, Revue internationale de criminology et de police technique . Sv. XIII, broj 1/1959, str.3-15.

24

M eutim, faktor linosti se po mnogim elementima smatra karakteristinim i posebno tretira. Taj faktor se objanjava specifinostima telesnih i psihikih promena koje su karakteristine za adolescentno, odnosno vreme izmeu detinjstva i odraslog doba. Linost je prevashodno determinisana optim elementima nedozrele psihostrukture koja je u razvoju. Psihika nestabilnost pred mnogim problemima i tekoama adaptacije na odreene ivotne uslove nalazi reenje i u ponaanju koje izgleda kao trei i laki put, a koja tendira, u poremeajima ponaanja, ka jednom od oblika devijacije. U periodu tzv. adolescentne krize linost traga za sopstvenom identifikacijom. Adolescenti su u speificnom stanju razvoja, kada im je potreban uzor, autoritet, poverenje, podrka i pomo, a ona zbog specifinih uslova naj ee izostaje, pa se deca okreu ulici umesto roditeljima. Inercija i apatija su pojave najvise izraene kod mlade generacije. Oekivanja od njih su veoma velika, da se upravo oni nau u prvim redovima drutvenih promena, ali sa druge strane-odluke o njihovom ivotu donose se negde drugde i izvan mogunosti njihovog uticaja. Stoga devijantno i delinkventno ponaanje mnogima u poetku postaje vid protesta protiv nametnutih drutvenih obrazaca, a u kasnijim fazama i navika. U psiholokoj literature su ustaljena miljenja da doba adolescencije predstavlja mladalaki period koji poinje od 12 13 godine a zavrava se sazrevanjem oko 24 25 godine. U tom periodu li nost se nalazi u stalnoj evoluciji i pod uticajem faktora nasle a i sredine koje mladog oveka ine razliitim od odraslog i sa propratnim pojavama koje bi se za odraslog oveka mogle definisati patolokim, dok se za populaciju ovog uzrasta smatraju normalnim. U pubertetskoj fazi do esnaeste godine kod linosti se javljaju znaajne organske i morfoloke pojave u kojima jaa fizika konstitucija, a postepeno se naputaju detinje navike i karakter postepeno stabilizuje. U psihikom smislu smatra se da linost sazreva oko osamnaeste godine,a zavisno od biopsihikih i socijalnih faktora proces sazrevanja individualno moe nastati i znatno ranije, ali i nastupiti sa znatnim zakasnjenjem. Granice izmeu normalnog i devijantnog kod mlade linosti veoma je teko utvrditi, jer se ta svojstva razvijaju ciklino i u raznim amplitudama, tako da su sve dijagnoze takvog stanja uvek relativne. U mladalakoj fazi li nost se socijalizuje u dinamikim procesima raznih biolokih faza razvoja koje ostavljaju dubok trag i na njegovo drutveno ponaanje. To je period sukoba svojstava u odraslom periodu i infantilnih tendencija koje se ispoljavaju u razliitim varijacijama koje se teko mogu uoptavati. Ova stanja se ipak mogu kategorisati u prolazne i stvarne poremeaje mentalnog zdravlja. Prolazna stanja psihosocijalne adaptacije su relativno normalna pojava u periodu tzv. adolescentnih kriza, sa izvesnim zajednikim osobenostima i varijantama ekstremnog ponaanja. U ovom periodu pojavljuju se fizike i seksualne promene koje mogu da kod mladih ljudi imaju i propratne pojave kompleksa, ali i emotivnih promena koje su uslov daljeg sazrevanja. Te promene se manifestuju razli itim oblicima raspoloenja, linost i intelektualno sazreva, usvaja neke svoje principe ponaanja i vrednosti koji ne moraju da se uklapaju u kliea uobiajenih. Promene u ponaanju odrazavaju se na nesporazume u porodici i socijalnoj sredini u kojoj mlad ovek nalazi i oduka za neku vrstu asocijalnog ponaanja, ali koja mogu postati i model trajnije negativne identifikacije. Uz to, javljaju se i neka unutranja psihika svojstva 25

izraenije nego to je uobiajeno: opstrukcija, agresivnost, ili druga krajnost- povlaenje, depresija i izolacija. U socijalnom svetu se sve te manifestacije prelamaju u formi sukoba generacija, odnosno sukoba vrednosti. Azjenk navodi da mnogobrojni psiholoki faktori utiu na otpornost procesu socijalizacije maloletnika. On smatra da je delinkvent, u osnovi, linost ekstrovertnog karaktera, sporih psihomotorikih reakcija u ponaanju, nedovoljno prilagodljiv i sa sekundarnim promenama u strukturi linosti. Pored propratnih, u doba adolescencije mogu se u jednom delu pojaviti i esti sluajevi psihopatskih stanja. U socijalnom smislu stanja neuroza mogu kod mladih osoba uticati na dva tipa ponaanja: ekspanzivni i inhibirani. U prvom sluaju ponaanje se ispoljava u irokoj sferi ponaanja od potpune poslunosti do agresivnosti i klasine delinkvencije. Problemi socijalizacije ovih li nosti, narkomanija i alkoholizam su latentna stanja u kojima linost trai sebe. Iz klinikih istraivanja psihijatri su se bavili pitanjima poremeaja i uticaja na delinkventno ponaanje, kao i stvaranja tipologije maloletnih prestupnika. Neki od njih (D. Gibons 1963; I K. R. H. Vardrop 1957) tvrde da su 35% delinkvenata iz muke populacije nali postojanje psihikih poremeaja, dok su u drugom sluaju (Eps 1951; i Vardrop 1957) ustanovili kod enske populacije psihike poreme aje mnogo e e nego kod muke. K. R. H. Vardrop, direktor Klinike za sudsku psihijatriju u Glazgovu je, sumiraju i sopstvena iskustva i teorijske osnove ranijih istraivanja klasifikovao etioloke faktore sa klinikim elementima maloletnike delinkvencije. U svojoj klasifikaciji Vardop nabraja: delinkvente sa organskim poremeajima; teko deprivirane delinkvente; emocionalno poremeene delinkvente; delinkvente sa problemima u porodici i situacione delinkvente.12 Delinkvencija nastala sa problemima u porodici u psiholokoj literaturi objanjava se emocionalnim problemima interpersonalnih odnosa. Pri tom se navode mogu i primeri uticaja i opravdanje ponaanja deteta od strane majke; identifikacije strogog oca sa delinkvencijom sina; loi odnosi devoj ica sa ocem i reakcija proisteklih iz konflikta koje nastaju u fazi puberteta; te promiskuitetno ponaanje maloletnica kao posledica konfliktnih odnosa , odbacivanja i neprilagoenog odnosa sa majkom. Situaciona delinkvencija se tumai manje psihijatrijskim uzrocima i emocionalnim ili drugim vidovima reakcija, vec tipinim produktima sredine. 6.3. S ocijalni faktori Pored unutranjih, uroenih i steenih faktora, socijalni faktori ine bitnu komponentu etiologije maloletnike delinkvencije. Iz tog aspekta interesantna je socijalna karta maloletnikog delinkventa.Tipini maloletni prestupnik je osoba mukog pola, izvrilac imovinskog delikta, potie iz porodice sa poremeenim odnosima, ima slabe kontakte s ocem, probleme s uenjem i ponaanjem u koli, drogira se i sklon je agresivnom ponaanju. ___________________________________________________________________________
12

K. Pospisil, neuropsihijatar iz Zagreba tvrdi da u preko 2.000 maloletnih delinkvenata koje je imala u svojoj praksi samo

je u dva slu aja nala psihoti ne poremeaje. ,,Akciono usmereno istrazivanje omladinskog kriminaliteta , JKKP , broj 1/1988 str,131.

26

Istraivanja pokazuju da delinkventnom ponaanju tendiraju prvenstveno stariji maloletnici. M uka delinkvencija u odnosu na ensku delinkvenciju dominira u odnosu 90:10%. U profesionalno strukturalnoj analizi statistiki podaci ukazuju na to da se najve i broj maloletnih delinkvenata regrutuje iz redova uenika srednjih i osnovnih kola, te nekvalifikovanih radnika. Oko 25% maloletnih lica u vreme izvrenja krivinog dela nije bilo zaposleno niti je pohaalo kolu. Bitno obeleje maloletnikog prestupnitva je sauesnitvo. Tako, na primer, maloletnici u vise od 20% sluajeva vre krivina dela u sauesnitvu sa drugim licima. U kriminolokoj literaturi posebni faktori uticaja na maloletniku delinkvenciju ubrajaju se uticaji porodice, kole, slobodnog vremena, sredstava masovnih komunikacija i linosti maloletnika.13 Naravno ovi faktori ne deluju odvojeno, ve u meusobnom odnosu i uslovljeno sa iniocima linosti. Porodi ni faktor Porodini faktor se neposredno ispoljava u elementima strukturalne povezanosti. Porodina sredina je primarni element socijalizacije u kojoj se emotivna atmosfera neposredno odraava i na njegov intelektualni i psiholoki razvoj. Svaki oblik krize porodinih odnosa i brane disharmonije moe da se odrazi i na emocionalni razvoj deteta u raznim vidovima poreme aja. Visok procenat maloletnikih delinkvencija koji su odrasli u domovima tuma e se prvenstveno odsustvom roditeljskog, odnosno porodinog vaspitanja. Na vaspitni process u razvoju mlade linosti neposredno se odraavaju strukturalni porodini poremeaji, kao to su razvodi roditelja, gubitak ili naputanje dece jednog ili oba roditelja, zanemarivanje i socijalno-patoloke pojave kod nekih od uih lanova. Na taj na in slabe ili se kidaju porodine veze, odnosno roditeljske funkcije to se negativno odraava na razvoj i vaspitanje. Istraivanja u naoj zemlji pokazuju da se maloletni delinkventi u 30% slu ajeva regrutuju iz porodica razvedenih roditelja, to je etvorostruko vie nego u normalnoj populaciji. U porodine faktore koji imaju znaajnu ulogu ubrajaju se i materijalna situiranost, zaposlenost, odnos i briga roditelja, stambeni uslovi i slino. Pored toga, istraivanja su pokazala da se maloletni delinkventi u znaajnom omeru regrutuju iz razorenih i alkoholiarskih porodica. Prema nekim podacima u mukoj delinkventnoj populaciji ovaj faktor je zastupljen u blizu polovine, a u enskoj blizu treine sluajeva kod osoba kod kojih je jedan od roditelja alkoholi ar.14 Faktor porodice izvodi se posredno iz industrijalizacije i urbanizacije. Naime, smatra se da je stabilnost porodice i porodinih veza znatno vra u ruralnim sredinama nego u urbanim gde je porodica na neki na in otuena i samostalna drutvena kategorija. Neadaptibilnost roditelja novim uslovima odraava se i na ponaanje dece. Tako slabi briga porodice i kontrole nad ponaanjem dece. Umesto roditelja deca nalaze vaspitae i uzore u vrnjacima sa ulice. M igracije iz ruralnih u urbane sredine izazivaju stresove i konfliktne linosti s novom sredinom, sukob tradicionalnih formi sa novim, stambena kriza i pratei problemi esto vode u pojedine oblike devijantnog ili delinkventnog ponaanja. ___________________________________________________________________________
13 14

ire o uticaju ovih faktora vidi: Z.Jaovi , Kriminologija maloletni ke delinkvencije, Beograd 1991, str.232-273. M: M. Glatt, ,,Alkoholizam, zlo in i maloletni ka delinkvencija, izbor Zagreb, broj 4/1961, str. 437-445

27

Migracije. Faktori urbanizacije i migracija iz ruralnih podruja kao kriminogeni inioci iskazuju se i neposredno kao sukobi vrednosti. Taj sukob se ispoljava viedimenzionalno kao sukob : savremenog i tradicionalnog; sela i grada; sukob generacija; formalnog i neformalnih obrazaca kontrole; sukoba vrednosti proisteklog iz porodinog vaspitanja i vrednosti koje nudi nova socijalna sredina; roditeljakog autoriteta i novih uzora i slino. Neki autori prouavaju i ovaj faktor smatraju da je ,, kriminalitet maloletnika prvenstveno urbani fenomen dokazujui ovu tezu komparativnim istraivanjima visokourbanih i ostalih podruja.15 kola. Pored porodice, kola je institucija u kojoj se odvijaju najvaniji vaspitni i obrazovani procesi socijalizacije linosti i osposobljavanja za odgovarajue radne i drutvene funkcije. Od organizovanosti, programskih sadraja i nastavno-obrazovanog procesa umnogome zavisi i razvoj mlade linosti i njihovo drutveno ponaanje. M a koliko zajednica ulagala u taj process, on je prirodno, zbog mnogih teskoa optereen i izvesnim slabostima koje se negativno odraavaju na linost. kolski program i funkcija kole u savremenim uslovima su vie orjentisani na obrazovani nego na vaspitni aspekt mladog oveka. U takvom sistemu izostaje izgra ivanje moralnih normi i pozitivnih stavova i karaktera linosti., jer su programi neuskla enosti sa fizikim i psihikim mogu nostima i potrebama mladih, njihovim interesom i zadovoljenjem elja. Pored toga, i u obrazovanom sistemu nedostaje odgovarajua oprema, labaratorije i kabineti, sportske dvorane i drugi objekti za fiziko vaspitanje koji bi zaokupili interes i paznju uenika i sadrajno ispunili slobodno vreme u kreativnom i inventivnom radu mlade linosti. Odreeni znaaj imaju i interpersonalni odnosi i uticaji slabijih u enika i sklonijih socijalno-patolokim pojavama na deo kolske populacije, prekidi u kolovanju, este promene kolske sredine, beanja i drugi oblici opravdanog ili neopravdanog odsustva sa nastave, kao i slab uspeh. Posledica svega toga su 60 70 % maloletnih delinkvenata postaju kriminalci u kolskom dobu. Slobodno vreme. Bitan faktor koji se odraava na razvoj, formiranje i zrelost je tzv. slobodno vreme. Pored porodice, i kole, ostatak vremena koje je slobodno bitno utie na opredeljenja, stavove i ponaanje, koje esto u odsustvu pozitivnih sadraja prelaze u razne oblike devijantnog ponaanja pa i delinkventnog ponaanja. Kada se ovo vee za okolnost da mladi ljudi imaju relativno linu samostalnost u ponaanju, odreene izvore materijalnih sredstava, a da se organizovani drutveni ivot omladine odvija u ambijentu gde su alkohol i narkotici praktino normalna stvar, onda slobodno vreme kao faktor maloletnike delinkvencije postaje jasniji. Tamo gde procesi socijalizacije ne odigravaju svoju ulogu i funkciju, slobodno vreme mladih moe biti prazno vreme- vreme dosade i lenstvovanja, ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih inilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponaanja. ___________________________________________________________________________
15

A. Todorovi , ,,Velika urbana podru ja i maloletni ki kriminalitet , JRKKP , broj 3/1975, str. 423 433.

28

Slobodno vreme je izazov da se ,,ubije dokolica u razonodi koja od bezazlenih postepeno vodi u tee oblike prestupnitva. Poremeeni sistem vrednosti delom se odrazio na ponaanje mladih u slobodnom vremenu, jer su, usled toga, u svakodnevnom ivotu kod veine mladih izostali potrebni kulturoloski sadraji. Sva istrazivanja pokazuju znatno manju zainteresovanost omladine za posetu institucijama kulture, od sklonosti zabavi i druenju sa vrnjacima, u klubovima i diskotekama. Ovakav odnos se izvodi iz socijalne cinjenice da je omladinski standard, kao deo ukupnom drutvenog standarda veoma nizak, pa su izdvajanja za kulturne potrebe znatno ograniena. U situaciji nepovoljnih okolnosti, da se izbegnu otuenost i dosada, u grupnoj identifikaciji dolazi do foriranja kolektivnih gangova krajnje destruktivnog ponasanja maloletnikih bandi. Neki autori(M . Sekaldi) smatraju da se maloletnika delinkvencija ak u 99% sluajeva odvija u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Takvi zakljuci su verovatno preterani, ali je injenica da je slobodno vreme veoma bitan faktor maloletnikog prestupnitva. U prilog tome navode se mnogobrojni argumenti. Pre svega, delinkventnost mladih je jedan od oblika igre i prevazilaenja dosade; ono izaziva mlade linosti na avanturu u uslovima telesne i duhovne pasivnosti koju donosi slobodno vreme. To je odraz hedonistikog shvatanja ivota to se ispoljava u posebnim objektima razonode kakvi su barovi, diskoteke,kladionice i slino. Masovni mediji. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na maloletniku delinkvenciju je znatno prisutniji nego kod delinkvencije odraslih. To je razumljivo, pre svega, zbog uzrasne i psihofizike strukture mladog oveka, koji je u fazi razvoja, sticanja navika i perioda identifikacije sa pozitivnim i negativnim uzorima. M as-mediji ( film, TV, tzv. und literature i sl.) nude adolescentima odre en model ivota i kolektivnog oponaanja. Drugi bitan faktor jesu oponaanje i identifikacija, posebno u odnosu na medijske modele.Ameriki pedijatar neurolog, E. Barnet tvrdi da nasilje koje se prikazuje na televiziji u velikoj meri, tokom vremena, poveava prag nasilja kod dece. Deca ue svakog trenutka, a ue iz iskustva. Najupeatljivija iskustva iz sveta medija ona svojim ponaanjem prenose kao obrasce u realan ivot. Niz masovnih ubistava koja su u SAD poinila deca mladja od 14 godina postao je zabrinjavajui. Neki kriminolozi, i pored svih navedenih argumenata, smatraju da uticaj filma na ponaanje dece i maloletniku delinkvenciju nema onaj znaaj koji mu se pridaje u javnosti i u delu kriminoloke literature. Naprotiv, oni istiu da je film sredstvo preko kojeg maloletnici prazne svoju emotivnu napetost i duboka psihika optereenja. Osim toga, film ima stetnije dejstvo tamo gde u njemu nema umetnikih vrednosti, gde su poruke o beznau i bezvrednostima, besmislenosti ivota, apsurdnosti reda i zakonitosti. Tim pre, to mlad ovek doivljava filmski sadraj vie kao stvarnost nego kao sopstveni ivot i doivljaje, to je film deo njihove svakodnevnice kroz koju formiraju sistem kulturnog odnosa prema svetu koji ih okruuje.16
16

Ovakve stavove zastupa J. Chazal, la cinema et la delinquance juvenile, Revue de science criminale et de droit penal compare, P aris, broj 1/1949, str. 48 54.

29

Kada je re o bosanskohercegovakim medijima, Nezavisna komisija za mlade (kasnije transformisana u Regulatornu agenciju za telekomunikacije ) donela je 1998. godine Kodeks za ureivanje televizijskog i radijskog programa i Kodeks za tampu, dokumente, koji izmeu ostalog, reguliu i principe zatite dece u medijskom izvetavanju. M eutim, nai mediji vrlo esto kre navedene principe. O tome govore i istraivanja koja se u Bosni i Hercegovini provode o ovoj temi:17 Kada se o problemu maloletnika u sukobu sa zakonom izvetava, onda se to radi uglavnom u vidu vesti i kratkih novinskih izvetaja, i primarno u rubrikama tima crne hronike. M ediji se u svom izvetavanju o maloletnicima u sukobu sa zakonom primarno fokusiraju na sam incident. M ediji uglanom ne izvetavaju o irem kontekstu koji je uticao na odreeni dogaaj. M ediji se praktino nikako ne bave pitanjima vezanim za javnu politiku i relevantne zakone. M ediji ne pokuavaju pronai reenja za probleme, ne prate procese, i uglavnom izvetavaju o izolovanim doga ajima i slu ajevima. U istaknutim delovima teksta, kakvi su pre svega boksovi/okviri, mediji su skloni nepotrebnoj dramatizaciji, te njihov na in izvetavanja ima odreene elemente podsticanja ,, moralne panike. Sve u svemu, moemo re i da u najveem broju sluajeva mediji ne deluju u najboljem interesu maloletnika. M ediji su skloni senzacionalistikom i simplificiranom izvetavanju, posebno u samim naslovima tekstova gde se istiu negativne strane, informacije se vade iz konteksta, i uopte se problem maloletnikog prestupnitva nepotrebno dramatizuje. M ediji konstruiu izrazito simplificiranu sliku o maloletnicima u sukobu sa zakonom :predstavljeni su izrazito negativno i izvan konteksta. M oemo rei da se stvara slika gotovo pa ,,prirodno predodreenih prestupnika koji su po svojoj sutini ,,zlii predefinirani da se sukobe sa zakonom. M aloletnici se predstavljaju kao ubice, palikue, silovatelji, nasilnici,plja kai, tj. kao ozbiljna pretnja za drutvo koje mora nai neki na in da se bori sa tim. M ediji odailju tri dominantne poruke o maloletnikom prestupnitvu : 1. M aloletniko prestupnitvo je u stalnom porastu i ne moemo ga kontrolisati. 2. M aloletnici u sukobu sa zakonom su izrazito okrutni i po svojoj prirodi zli. 3. M aloletni prestupnici predstavljaju veliku i stalno rastuu pretnju naem drutvu. M ediji uglanom ne govore o irem kontekstu, uzrocima prestupnistva u porodici i drustvu, i uglavnom se ne odnose kritiki prema dravnim institucijama.

___________________________________________________________________________
17

Medija centar Sarajevo, Mediji o maloletnicima u sukobu sa zakonom , Sarajevo 2005, str.1 3

30

Vaspitanje. Veoma bitan uzrok maloletnike delinkvencije predstavljaju neadekvatni procesi socijalizacije, a posebno procesi vaspitanja, odnosno vaspitna zaputenost. Vaspitanje je bitan uslov orjentacije u ponaanju oveka i mogu uzrok maloletnikog prestupnitva. Ono, u pozitivnom smislu, podrazumeva pravilan drutveni i intelektualni razvoj dece i vaspitanja mladih. To je process prenoenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju u postupku socijalizacije linosti. Protie u razliitim uslovima socijalne sredine, prvenstveno porodici, koli i socijalnoj sredini vrnjaka. U toku vaspitanja, linost prevladava egoistine, egocentrine i devijantne tendencije i sklonosti. Devijantnost u ponaanju mladih moe biti posledica i represivnog i apsinentnog naina vaspitanja. Prestrogo vaspitanje i kanjavanje psiholoki uobliava invalidnu, teko prilagodljivu, nesigurnu i depresivnu li nost, dok je li nost u odsustvu vaspitanja agresivna, liena ose anja o tome ta je drutveno doputeno, a ta nije. Porodini odnosi i vaspitanje neposredno utiu na pravilno ili delinkventno posnaanje. Svaki oblik krize porodinih odnosa odraava se se na emocionalni razvoj deteta u raznim vidovima poremeaja i prkosnog ponaanja. Visok procenat maloletnih delinkvenata, odraslih u domovima, tuma i se prvenstveno odsustvom roditeljskog, porodinog vaspitanja. Na pravilan razvoj mlade linosti neposredno se odraavaju i problemi vaspitnih sadraja u kolskim programima, kao i uticaj asocijalne sredine u kojoj se maloletnici, preteno, kreu. Vaspitna zaputenost ogleda se u odsustvu drutvenog, intelektualnog i moralnog razvoja linosti. Tim pojmom se, obino, oznaava devijantno ponaanje mladih i, istovremeno, ukazuje na njegovu uzronost. Uskraenost vaspitne brige i odsustvo vaspitnih mera u procesu razvoja linosti mladih razliito se definise u literaturi. Drugi, njime oznaavaju blaze oblike prestupnitva, a trei preddelinkventno stanje, odnosno asocijalnost. Kriminoloka istraivanja ukazuju na to da je vaspitna zaputenost jedan od najbitnijih faktora maloletnike delinkvencije. Ovaj se faktor, posredno ili u sticaju, javlja kao posledica delovanja porodinih inilaca, kolske i ivotne sredine. Stanje vaspitne zaputenosti kod delinkventne populacije reava se resocijalizacijom, prevaspitanjem u penolokom procesu primene vaspitnih mera izreenih u krivinom postupku.

31

7. RECID EVIZAM 7.1. Pojam recidevizma Recidevizam ili povratnitvo je krivinopravni pojam koji se razli ito definie u pravnoj literature, ali pretezno kao krivino delo koje koje delinkvent ponovo izvri. Bitni elementi recidevizma su: ranija osuda, ponovno izvrenje krivinog dela, identinost pobuda za novo delo i vremenska distance izmeu ranijeg i novog dela. Krivino pravna teorija u tipologiji povrata polazi od prirode krivinih dela, vremenskog intervala izmedju izvrenih dela i broja izvrenih delikata. Prema prvom kriterijumu razlikuju se : opti i specijalni povrat. Pod optim povratom podrazumeva se bilo koje krivino delo koje ponovo izvri isti izvrilac, posle izdrane osude, a pod specijalnim povratom, izvrenje istovrsnog krivinog dela. Kriminoloka definicija recidevizma odnosi se na novo krivino delo koje izvri lice koje je ranije poinilo krivini delikt, bez obzira na to da li je za prethodno delo bio osuivan. Na treem kongresu kriminologa u Londonu, 1955. godine, zauzet je stav da sutinu recidevizma ine elementi sledeeg sadraja : 1) da neko lice, koje je izvrilo zakonom utvreno krivino delo i za isto bilo osueno ili ili na neki drugi na in tretirano od strane drutva, izvri novo krivino delo povratnik stricto sensu i 2) da neko lice, koje je izvrilo zakonom utvreno krivino delo ili bilo za isto osueno ili na drugi na in slubeno tretirano, ponovo preduzme kriminalnu delatnost zbog svog ,,opasnog stanja- povratnik latu sensu.18 7.2. Kriminoloko-penoloki znaaj recidevizma Problem recidevizma u kriminolokom i penolokom smislu istie znaaj ne samo obima nego i vrste kriminaliteta. Socijalna slika povratnitva i vrsta krivinih dela ukazuju na vane inioce fenomenologije i etiologije kriminaliteta, kao i na neke penoloke probleme. U kriminalnoj fenomenologiji recidevizam je realna pojava koja, pored elemenata krivinopravne definicije, ukazuje i na objektivno stanje ugroenosti drutva od neke vrste kriminaliteta, te na li nost delinkventa i stanje temibiliteta, odnosno njegove kriminalne sposobnosti i socijalne prilagodljivosti, samim tim i na odreeni stepen opasnog stanja. U fenomenolokom smislu recidevizam je karakteristian za delikte izraenije g stepena profesionalizacije, kao to su imovinski delikti, delikti organizovanog kriminaliteta i prevare, dok u etiolokom ukazuje na elemente uzronosti, kao na primer kod seksualnih delikata i maloletnike delinkvencije.

18

H. Mannheim, Sumary od the Third Internacional Congress of Criminology, London, 1957

32

Penoloka analiza povratnitva govori o dve mogu e vrste uzronih faktora, neadekvatnoj drutvenoj reakciji neprimerenom izboru krivine sankcije ili neadekvatnom tretmanu i neuspelim procesima resocijalizacije, tj. neodgovaraju em tretmanu u kazneno vaspitno-popravnim ustanovama u kojima su izdravali krivine sankcije.19 Kriminalni povrat kod prijavljene dece, vie je izraen kod necelovitih porodica i porodica nieg ekonomskog i obrazovanog statusa. Te su porodice optereene problemima ivotne egzistencije. ,,Pratei stanje maloletnike delinkvencije uoeno je da se iz meseca u mesec, pojavljuju lica, viestruki povratnici u izvrenju krivinih dela, uglavnom krivi nih dela protiv imovine ( teke krae,pokuaji tekih kra a,razbojnitvo itd. ), to je osnovni uzrok poveanja broja krivinih dela izvrenih od strane maloletnika. Tako je npr. M UP Kantona Sarajevo, nadlenim tuilatvima podneo izvetaj protiv 322 maloletna lica od kojih je 119 lieno slobode. Od ukupnog broja maloletnih lica koja su poinila krivina dela u 2006. godini je 125 ili 37,3% povratnika. Pratei stanje maloletnike delinkvencije na podruju navedenog kantona, uoeno je da se pojavljuju lica, visetruki povratnici u izvrenju krivinih dela, uglanom krivinih dela protiv imovine. Posebno zabrinjava injenica da se u izvrenju krivinih dela pojavljuju i krivi no neodgovorna lica ( deca ispod 14 godina starosti ), koja se udaljavaju od kue, a da to njihovi roditelji ili staratelji ne prijavljuju. Uoeno je, na podruju navedenog kantona, da se maloletnici najvie pojavljuju u izvrenju krivinih dela protiv imovine, to je karakteristino i za druge kantone, ali u znatno manjoj meri. 20 7.3. Tipologija recidivista Istraivanja ukazuju na to da polovina povratnika ili dve treine povratnika ivi u gradu , ali i da od ukupnog broja povratnika, jedne i druge populacije, dve treine potie sa sela. Veina ima ili je ivela u nepovoljnim porodinim prilikama i odnosima u porodici. Nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost, te rana i dugotrajna maloletnika kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeleja. U ukupnom povratnitvu recidevizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija process sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponaanja. M aloletni povratnici se, u vie od dve tre ine slu ajeva pojavljuju u delima protiv imovine vrei krae i teke kra e. ,Tipologija delinkventa recidivista mogu a je po objektivnim kriterijumima krivinopravne nauke, po kriminolokim kriterijumima vrste delinkventa u kojima se naje e pojavljuju, kao i po kriterijumima sklonosti. U kriminolokom smislu najbitnija je i najrasprostranjenija sklonost, i ona delinkvente recidiviste deli na: delinkvente iz navike, profesionalne delinkvente i delinkvente po tendenciji.

19 20

Milo Bokovi ,Kriminologija , Univerzitet u Novom Sadu,P ravni fakultet,Novi Sad, 2006, str.512-514 http/fup.gov.ba

33

Delinkventima iz navike smatraju se recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim pojavljanjem prestupnikog ponaanja stvara kriminalna navika. Oni se kriminalu odaju jo od rane mladosti, socijalno su neprilagoeni psihopatske prirode (nepodobni za resocijalizaciju) emocionalno nestabilni, prosene ili ispodprosene inteligencije i nieg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. Delinkventi po tendenciji, ili delinkventi iz strasti, jesu osobe ija je kriminalna karijera vie uzrokovana subjektivnim iniocima linosti nego socijalnim faktorima, bilo da su u pitanju faktori poremeaja biolokog, psiholokog bilo psihopatolokog karaktera. Kod ove kategorije prestupnika najee se, uz osnovne krivine sankcije kazne , izriu i mere bezbednosti uvanja, le enja i posebne terapeutske mere u penalnom tretmanu osuenika. Recidivistima se smatraju i profesionalni delinkventi, izvrsioci krivinih dela, koji su po nekim osobinama slini povratnicima iz prve kategorije, ali i s posebnostima kriminalne orijentacije, odnosno izbora vrenja krivinih dela kao profesije, zanimanja i motivom koristoljubive prirode, koja kod prve kategorije nije uvek izraena.

34

8. PRI E O MALOLETN IM DELINKVENTIMA U KAZNENO POPRAVNOM DOMU ZENIC A Na prvi pogled ne razlikuju se mnogo od drugih de aka. M eutim, njihovi razgovori su druga iji : gde e se kockati, u koji kafi i i, koliko je novca kozaradioi na koji na in. U modernoj garderobi i sa obaveznom cigaretom, dogovaraju "poslove": bitan preduslov je znanje - ko je potencijalna rtva, pripada li krugu gradske jalije, ta ko vozi, koje radnje treba zaobii... U praksi, to izgleda ovako: Caki je snimio moan auto na Ilidzi, upratio gde ga vlasnik ostavlja - i doveo raju. Iz depa vadi mali metalni predmet koji gura u bravu. Ostali nista ne pitaju. Znaju ta trebaju initi: M ane stoji pored Cakija, a Beli i Rale paze da ko ne naie. Nakon svega nekoliko trenutaka, Caki je u autu. Vjeto skida kasetofon i izlazi. Za par minuta je sve gotovo... Caki, Beli, M ane i Rale dozvolili su novinarki Dana da se jedan dan drui sa njima. No, ulica je samo deo prie o maloletnikoj delikvenciji: ona se gotovo redovno nastavlja u policijskim stanicama, jedinoj vaspitno-popravnoj ustanovi u Federaciji i Kaznenopopravnom domu Zenica. Caki ima etrnaest godina, Beli i Rale petnaest, a M ane dvanaest i kao najmla i u grupi esto biva uutkan ili dobije uku. On se tek mora dokazati: naprimer, kada sam obije neku prodavnicu. Dosad je uvek radio u grupi. Svi su obueni moderno, imaju uredne frizure i stanuju u centru grada - Gorica, Koreja, M arijin Dvor. Na ulici izgledaju kao i svi ostali deaci. Obavezni deo imida je cigareta. Nikad ne smeju pokazati slabost i priznati da se neega boje ili da neto ne mogu. Oni konstantno ue da budu jaki. Verovatno zbog svega ovoga sa oduevljenjem govore o beogradskom filmu Rane, kojeg su gledali nekoliko puta. Jedno od osnovnih nepisanih pravila je da nikad nita ne rade u svom komiluku. To ne zna i da drugi ne mogu. U gradu ima puno ovakvih i slinih grupa. Oni se meusobno, uglavnom, svi poznaju. Postoji i konkurencija: treba dokazati ko je ve i i zeznutiji mangup, to neretko zavrava tuama. Ali, kad je posao u pitanju, jedni drugima ne smetaju. Do Cakijevog dolaska, razmisljali su o kockanju na poker-aparatima. Rale je dan ranije "odradio" nekoliko automobila na Alipainu Polju i imali su novca. M eutim, Caki ima drugi prijedlog: Ilida. Ulaze u tramvaj na stanici prekoputa zgrade Predsednitva. Za njih je najnormalnije da nemaju karte, ak je to pitanje asti. Ukoliko bi neko samo predloio da ih kupe, ostali bi ga toliko ismejali da zadugo ne bi mogao povratiti svoj ugled. Idu u zadnji deo tramvaja. Pitaju Cakija ta e na Ilidi. On se smeka i kae da e im rei kad stignu. Po izlasku iz tramvaja Caki ide prema parkingu, ostali ga prate. M ane se zaustavlja pored jednog dobrog auta. Video je unutra kasetofon koji mu se svideo. Zove ostale. Caki mu govori: "Budalo, znas li ti ije je ovo auto? Hoe da svi nadrljamo zbog tvoje gluposti!" Automobil pripada jednom ilidanskom privatniku, dobrom znancu poznatijih sarajevskih mangupa. Caki je doao do cilja. Veliki, mo ni auto sa stranim registracijama. Snimio ga je taj dan na Ilidi, upratio gdje ga vlasnik ostavlja - i doveo raju. Iz depa vadi mali metalni predmet koji gura u bravu. Ostali nita ne pitaju. Znaju ta trebaju initi: M ane stoji pored Cakija, a Beli i Rale paze da ko ne naie. Nakon svega nekoliko trenutaka, Caki je u autu. 35

Veto skida kasetofon, zatim otvara pretinac, ali u njemu ne nalazi nita zanimljivo. Izlazi iz auta. Za par minuta je sve gotovo. Kasetofon e sakriti "na starom mestu", jer nositi ga sa sobom bilo bi opasno. Sutra e do i po njega i prodati ga njihovoj vezi na Ilidi.21 8.1. Podaci federalnog MUP-a, na prostoru sedam kantona FBiH u periodu od 1992. do 1997. godine Prema podacima federalnog M UP-a, na prostoru sedam kantona FBiH (izuzev Hercegbosanskog, Posavskog i Zapadnohercegovakog) u periodu od 1992. do 1997. godine registrirana su 4.702 krivina dela za ije izvrenje su osumnji ena i prijavljena maloletna lica. Uglavnom se radi o djeacima, iako ima slu ajeva da su upetljane i devoj ice. Najporaznija je injenica da se deca (do 14 godina) sve e e pojavljuju kao poinioci krivinih dela, a u porastu je i uee mlaih maloletnika (od 14 do 16), i starijih (od 16 do 18). Najvie poinjenih dela su krae i teke krae, dok je manji broj slu ajeva razbojnitva i razbojnikih kra a. M eutim, u 1997. godini je registrovan jedan slu aj ubistva. Samo na podruju Sarajevskog kantona u 1998. godini maloletnici su izvrili 542 krivina dela. Toliko zna kantonalni MUP. U ovim delima uestvovalo je 299 maloletnika, od toga 94 dece. Kad policija, na osnovu prikupljenih dokaza, privede maloletnika u stanicu, obavezni su, prilikom kriminalistike obrade, pozvati roditelje (ako ih ima), staratelja ili socijalnog radnika. M noga deca delikventi imaju roditelje ali su oni od njih neretko digli ruke. Nakon provedene istrage, policija alje obavest nadlenom sudu. Ukoliko se radi o deci, ta obavest ne ulazi u njihov dosje. S napunjenih 14 godina, postaju odgovorni pred zakonom i u tom sluaju slede krivi ne prijave. U 1998.godini M UP Sarajevskog kantona, odnosno policijske uprave izrekle su 32 mere pritvora protiv maloletnika. Ipak, retko im se izrie i zakonska kazna. Prema Krivinom zakonu BiH, maloletniku se moze izrei vaspitna mjera pojaanog nadzora i upuivanje u vaspitno-popravni dom, a samo za najtea krivina djela izrie se zatvorska kazna i to do pet godina. Smatra se da se za taj period maloletnik moe prevaspitati. M ilorad M iki Bai, kriminalistiki inspektor kantonalnog MUP-a, kae: "M aloletnici naje e rade u grupama. Ponekad za ono to urade uopte ne postoji motiv, ve samo zelja za dokazivanjem pred rajom. A naje i motiv je imovinska korist. Ono sto pokradu prodaju nepoznatim licima na pijacama, i to ispod svake vrednosti. Tako, autokasetofon vredan nekoliko stotina maraka prodaju za pet. Oni koji jednom uu u kriminal, teko to prekidaju. Sreom, ne ubijaju. Jer, bio je rat, sva ta deca su bila u prilici nau iti kako se rukuje orujem, ali ga ne koriste. Krivina dela ine deca iz sarajevskih porodica, izbeglice i deca iz popravnog doma. Problem su nam izbeglice, jer ne znamo odakle su i gdje ih nai. A za decu iz doma uglavnom znamo kako rade i njih nam nije teko otkriti. Niko od njih se vie ne boji policije."22 ___________________________________________________________________________
21, 22

Arhiva DANI 88, P ie : Denana Karup

36

8.2. Zavod za muku decu i omladinu u S arajevu Jedini vaspitno-popravni dom u Federaciji BiH je Zavod za muku djecu i omladinu u Sarajevu. U njemu je trenutno 20 tienika, najteih sluajeva, za koje nadlene institucije vie nisu znale gde da ih smeste. Dom je otvorenog tipa i u njega dolaze maloletnici po odluci centara za socijalni rad ili sudova koji izriu vaspitnu meru od jedne do tri godine. esto ostaju i due, jer retko ko od njih ima zavrenu kolu kad do e u Zavod. Neki ne znaju ni itati ni pisati i da ne bi prekinuli kolovanje, produavaju boravak. Zavod prima decu od sedam do 18 godina. Trokove za njihovo izdravanje snose kantonalna ministarstva socijalne politike. Pored redovne nastave, u okviru programa rada, tienici su podeljeni u grupe, od est do osam lanova, u kojima rade pod nadzorom strunjaka. Taj rad bi se najjednostavnije mogao uporediti sa normalnim ivotom jedne porodice. Vaspita svojim tienicima govori ono to i roditelji svojoj deci: o ponaanju, navikama, higijeni, oblaenju... Ukoliko neko od maloletnika ima neki problem, obraa se svom vaspitau, koji brine o njima ali i odgovara za njihovo ponaanje. Problem za osoblje Zavoda je to su mnogi njihovi tienici, po svojim delima, prevazili ovu ustanovu. "Veina dece iz Zavoda je od malih nogu bila preputena sama sebi. esto nemaju jednog ili oba roditelja, a i kad ih imaju oni ne vode adekvatnu brigu o njima. Odaju se skitnji, poinju beati iz kole i onda vre i krivina dela. Imamo dece koja su prezivela agresorske logore, a jedan nas tienik je deportovan iz Bea jer tamo vie nisu mogli izdrati sa njim", kae direktor Zavoda M uhamed Hodi i nastavlja: "Vrlo malo saraujemo sa roditeljima naih tienika, jer oni ne sarauju sa nama. Deca retko idu kui, a samo ponekad imaju posetu." Svaka grupa, pored zajednikih spavaonica, ima dnevni boravak u kome provodi veinu vremena. Nas vodi kroz Zavod bio je, dobrovoljno, dvanaestogodinji pico. Kae nam da je krao, ali da se "skinuo s toga". Sad redovno ide u kolu. Pristaje da ispria dva dela za koje zna i policija, ostalo ne e. Prosle godine je sa svojim prijateljem, godinu dana starijim, nou upao u jednu mesnicu na Ilidi. Usli su preko krova. "Digli smo jednu plou od salonita i ja sam skoio dole. Pokupio sam nabrzinu pare iz kase, popeo se uz gredu koja je bila na sredini radnje i izasao vani." Ali, uhvatila ih je policija i odvela u stanicu. Tamo je bio i de ak koga pico do tada nije poznavao, a za koga je policija sumnjala da je u estvovao u kra i. Tako se pico, zahvaljujui policiji, upoznao sa "najuvenijim" maloletnim delikventom u Sarajevu - Campom. Campo je roen u jednom malom rudarskom gradiu u srednjoj Bosni. Od najranije g detinjstva je lutao, prosio i krao. Sada ima 12 godina. Jedno vreme je "radio" po Zenici, a onda se prebacio u Sarajevo. Nema oca. Ima devetero bra e i sestara koji ive sa majkom. Otkako su se Campo i pico upoznali, poeli su se druiti i zajedno "raditi". U grupi je bio i M rki, pored Campe, "drugi po redu" delinkvent u Sarajevu. Samo u ovoj godini registrirano je 85 njegovih krivi nih dela, a Campo dosad ima 96. Broj se brzo poveava kod obojice, jer za jednu no naprave i po etiri-pet provala. Jedan od njih je meu rajom poznat, izmeu ostalog, i po tome to je obio dip generala Rasima Deli a.

37

Prolo leto palo im je na pamet da idu na kupanje na Jablaniko jezero. Nisu imali prevoz, pa su obili jedan kombi. pico objanjava: "Otklju ali smo bravu klju em - takav klju moe kupiti u svakoj radnji koja ih pravi, za tri marke. Ja sam rekao da me je otac poslao i zamolio da mi prodaju jer je on izgubio kljueve od svog auta. Tim kljuem smo upalili i motor." Na pitanje ko je i kako vozio, pico sa udjenjem odgovara: "Pa, mi. Pomaknemo malo sedite napred, pruimo noge i eto." Posle celodnevnog kupanja, krenuli su nazad u Sarajevo. Bilo je kasno, a oni umorni i iscrpljeni. Negdje oko Bradine parkirali su da se odmore i odspavaju. Policija ih je nala. Sva trojica su sad u domu, ali pico se jedini promenio i ide u kolu. Campo koristi svaku priliku da pobegne i, ako nije pod nadzorom 24 sata, to mu i uspeva. Stariji tienici se boje razgovora. Kau da imaju loe iskustvo sa novinarima koji su razgovarali sa njima, a posle im objavljivali imena pa su ih onda svi smatrali kriminalcima. Jedan od retkih koji je spreman na razgovor je Pile. Nedavno je postao punoletan. Na ulici je iveo sedam godina. "Kad je leto, onda je lako, ima gde spavati, moe i u parku. Svakako do kasno hoda sa rajom, a ono nekoliko sati moes biti bilo gde. Spavao sam i na krovovima zgrada. Zimi je malo tee, ali snae se. Otvori neki auto, ue i prespava. Ujutro izae, i kad doe vlasnik, nita ne primeti. Za novac sam se snalazio kako sam jedino znao - krao sam." Pile je napravio tee krivino djelo o kojem ne eli da govori. "Krio sam se nekoliko meseci po gradu, ofarbao kosu. Ali, hodam nave e, sa devojkom kroz Ferhadiju, ujem policijsku motorolu i premrem od straha: mislim - eto ih po mene. Nisam to mogao izdrati i sm sam se prijavio socijalnom radniku. Smestili su me u ovaj dom. Sad imam ta jesti, gde spavati i vie ne kradem." Kad je doao u Zavod nije bio zavrio ni osnovnu kolu. Predmete je poloio vanredno, a sad polae srednju kolu jer je izgubio pravo redovnog kolovanja. Na pitanje zbog ega je lutao sedam godina, odgovara: "M oja mama je umrla kad sam bio mali. Otac se ubrzo oenio. M aeha je dovela svoju decu, stariju od mene, koja su uvek bila u pravu i sve dobijala. Ja sam u skolu morao i i u enskim izmama s visokom petom koje je njena kerka iznosala. Deca su me izazivala. Otac je pio i nije se puno interesovao za mene. Tako sam poeo beati od kue." Dok su u Zavodu, maloletnici osete sigurnost, zavre kolu. Ali, problemi se pojavljuju kad zavre proces resocijalizacije i budu vraeni kuama. M lai onda, zbog roditeljske nebrige, ponovo imaju sve preduslove da se vrate na ulicu i nastave sa kraama. A stariji tienici se susretnu sa neprihvatanjem okoline i pitanjem kako do i do posla. Ako se sazna da su bili u domu, iako na kolskim diplomama to ne pie, retko koji e dobiti posao. Zbog svega ovoga direktor Hadi naglaava da kad su ova deca u pitanju, mora postojati dugoronije reenje.23

____________________________________________________________________________________________________
23

Arhiva DANI br. 88 , objavljano 9 novembra 1998

38

9. IS TRAIVANJE 9.1. Metodologija istraivanja 9.1.1. Predmet istraivanja: Iz irokog podruija fenomena delinkventnog ponaanja maloletnika predmet ovog istraivanja je ispitivanje koji su to naje i oblici devijantnog ponaanja maloletnika,uzroci takvog ponaanja kao i ispitivanje stavova uenika/ca srednjih kola optine Zavidovii prema delinkventnoj deci i maloletnikoj delinkvenciji kao drutvenoj pojavi. Predmet istraivanja je i ispitivanje koliko je maloletnika delinkvencija i koji su njeni vidovi prisutni meu uenicima srednje kole, kakvi su stavovi okoline prema delinkventnoj deci i koje mere treba preduzeti u cilju prevencije, spreavanja i suzbijanja delinkventnog ponaanja meu decom i mladima. Nakon provedenog istraivanja predloiti mere prevencije protiv delinkventnog ponaanja maloletnika, posebno meu uenicima srednjih kola, kako bi pomogli svim agensima socijalizacije u pruanju pomoi prilikom pojave maloletnike delinkvencije. 9.1.2. Cilj istraivanja: Cilj istraivanja je ispitati da li su stavovi uenika/ca srednje kole prema delinkventnoj deci pozitivni ili negativni i koji vidovi delinkventnog ponaanja se naje e susreu meu decom i mladima u optini Zavidovii, te koje mere ispitanici predlau za spreavanje maloletnike delinkvencije.

9.1.3. Zadaci istraivanja: Iz navedenog cilja proizilaze zadaci istraivanja. Ispitati stavove ispitanika prema sledeim pitanjima:

koji vidovi devijantnog i delinkventnog ponaanja su naje e prisutni u naoj drutvenoj zajednici koliko je delinkventno ponaanje esta pojava u okruenju ispitanika koliko je narkomanija esta pojava u okruenju ispitanika kakvi su stavovi uenika/ca prema delinkventnoj deci i maloletnikoj delinkvenciji kao drutvenoj pojavi ta najvie utie na delinkventno ponaanje maloletnika koje mere treba preduzeti prema maloletnim delinkventima da li su maloletni delinkventi skloni ponavljanju delikata 39

kojim merama drutvo moe doprineti smanjivanju maloletnike delinkvencije da li maloletniki zatvor pozitivno deluje na maloletne delinkvente predloge ispitanika za spreavanje maloletnike delinkvencije

Utvrditi: kakav je odnos kole i drutvene zajednice prema delinkventnoj deci koje se mere preduzimaju u cilju prevencije, spreavanja i otklanjanja delinkventnog ponaanja razloge porasta maloletnike delinkvencije kojim merama ispitanici daju prednost u odnosu na ostale mere u cilju reavanja problema maloletnike delinkvencije

9.1.4. Hipoteze 9.1.4.1. Glavna hipoteza U istraivanju smo poli od hipoteze da je maloletnika delinkvencija uzrokovana nizom faktora bio psiholoke i socioloke prirode.

9.1.4.2. Podhipoteze: pretpostavlja se da se meu decom i mladima u naem okruenju susreu razli iti vidovi delinkventnog ponaanja pretpostavlja se da je kvalitet pedagoke komunikacije sa delinkventnom decom nezadovoljavajui pretpostavlja se da e ispitanici dati prednost vaspitnim merama, u odnosu na represivne, pri reavanju problema maloletnike delinkvencije pretpostavlja se da odnosi u porodicama delinkventne dece najvie utiu na njihovo delinkventno ponaanje pretpostavlja se da je maloletnika delinkvencija opasna drutvena pojava pretpostavlja se da nae drutvo ne poklanja dovoljnu panju maloletnicima koji pokazuju delinkventno ponaanje i ne poduzima odgovaraju e mere za njegovo spreavanje pretpostavlja se da e ispitanici izneti predloge mera za spreavanje delinkventnog ponaanja mladih 40

9.1.5. Metode, tehnike, instrumenti Od metoda u radu je koritena metoda teorijske analize i servej istrazivaka metoda. Od tehnika istraivanja koriteno je anketiranje. Da bi se ispitali stavovi uenika/ca srednjih kola prema mladima delinkventnog ponaanja odabrane su tehnike anketiranja kojima se na sistemati an, relativno kratkotrajan i ekonomi an na in dolazi do miljenja ispitanika o ovoj pojavi. Od instrumenata koriten je anketni upitnik konstruisan za namere ovog istraivanja, postujui postavljene zadatke i hipoteze. Prilikom sastavljanja anketnog upitnika voeno je rauna o tome da pitanja budu jasna i nedvosmislena, te precizno formulisana. Anketni upitnik sastoji se od 10 pitanja koja su prilagodjena problemu istraivanja.

9.1.6. Uzorak istraivanja Uzorak ispitanika sainjavali su uenici/ce srednjih kola i jedne osnovne kole u optini Zavidovii: Uzorak je obuhvatio 121 ispitanika/ispitanicu. Osnovna kola u kojoj je vreno anketiranje: Druga osnovna kola 30 u enika/ca osmog razreda. Srednje kole u kojima je vreno anketiranje: Srednja struna kola 30 uenika/ca drugog razreda Srednja tehnika kola 30 uenika/ca treeg razreda Gimnazija ,,Rizah Odeki 31 u enika/ca etvrtog razreda

9.2. Analiza anketnog upitnika za uenike/ce 1. Istraivanje o stavovima uenika/ca tri srednje i jedne osnovne kole u optini Zavidovii o deci i mladima delinkventnog ponaanja i maloletnikoj delinkvenciji kao drutvenoj pojavi provedeno je na uzorku od 121 ispitanika.

41

Tabela 1. Struktura uzorka po spolu: Frekvence 56 65 121 Procenti 46,28% 53,72% 100,00%

Muki enski Ukupno

Tabela 2. Struktura uzorka po razredima: R azred VIII Osnovne kole II Srednje kole III Srednje kole IV Srednje kole Ukupno Mukih 14 8 26 13 61 enskih 16 22 4 18 60 Ukupno 30 30 30 31 121

2. Ispitanici/ispitanice pripadaju starosnoj grupi od 13 do 18 godina.

Tabela 3. Struktura uzorka po godinama starosti:

Godina 13 14 15 16 17 18 Ukupno

Frekvence 6 24 8 38 26 19 121

3. Tip naselja u kojem ispitanici ive

Tabela 4. Struktura uzorka prema mestu stanovanja:

Grad Selo Ukupno

Frekvence 35 86 121

Procenti 28,93% 71,07% 100,00% 42

4. Na pitanje koji vidovi devijantnog ponaanja mladih su naj ee prisutni u njihovom okruenju ispitanici/ce su trebali/e razvrstati od 1 do 4 po znaaju: 1 za naj ee a 4 za najree ponaanje

Tabela 5. Oblici devijantnog ponaanja mladih u okruenju ispitanika: Oblik devijantnog ponaanja Sklonosti skitnji Beanje od kue Beanje iz kole Kockanje Maltretiranje slabijeg i agrsivnost Konzumiranje alkohola Rang 1 14 5 35 14 11 38 Rang 2 14 3 29 31 15 27 Rang 3 21 15 25 18 24 15 Rang 4 29 40 12 12 20 9 Ukupno 78 63 101 75 70 89

Prema miljenju ispitanika, beanje iz kole je naje i oblik devijantnog ponaanja mladih u njihovom okruenju. Ovaj oblik ponaanja rangirao je 101 ispitanik. Na prvo mesto ovaj oblik ponaanja rangiralo je 35 ispitanika. Na drugom je mestu konzumiranje alkohola. Ovaj oblik ponaanja rangiralo je 89 ispitanika. Na prvo je mesto ovaj oblik ponaanja rangiralo 38 ispitanika. Na treem je mestu sklonost skitnji. Ovaj je oblik ponaanja rangiralo 78 ispitanika. Na prvo je mesto ovaj oblik ponaanja rangiralo 14 ispitanika. Slede maltretiranje slabijeg i agresivnost, kockanje i beanje od kue. Kao ostale oblike devijantnog ponaanja mladih ispitanici su naveli fizike konflikte, puenje, psovke, lano prijavljivanje postavljanja bombi u kolske objekte, fizike konflikte

5. Na pitanje koliko je delinkventno ponaanje prisutno u njihovom okruenju ispitanici su dali sledee odgovore:

Tabela 6. Uestalost delinkventnog ponaanja: Frekvence 10 52 54 5 121 Procenti 8,26% 42,97% 44,63% 4,14% 100,00%

Vrlo esto esto Retko Nikada Ukupno

43

Prema miljenju ispitanika, oblici delinkventnog ponaanja u velikoj su meri prisutni u njihovom okruenju. Samo 5 ispitanika ili 4,13% smatra da u njihovom okruenju nema delinkventnog ponaanja. Da je delinkventno ponaanje retko prisutno u njihovom okruenju izjasnilo se 54 ispitanika ili 44,62%, da je esto smatraju 52 ispitanika ili 42,97% , a da je vrlo esto smatra 10 ispitanika ili 8,26%.

6. Na pitanje koliko je problem narkomanije prisutan u njihovom okruenju ispitanici su dali sledee odgovore:
Tabela 7. Ucestalost narkomanije: Frekvenca 17 25 40 39 121 Procenti 14,05% 20,66% 33,06% 32,23% 100,00%

Vrlo esto esto Retko Nikako Ukupno

Prema miljenju ispitanika narkomanija nije u velikoj meri prisutna u njihovom okruenju. Iako 25 ispitanika ili 20,66% smatra da u njihovom okruenju ima narkomanije tj. da je esta pojava, pretean broj ispitanika ne prepoznaje narkomaniju kao ozbiljan problem u svom okruenju.

Da je narkomanija retko prisutna u njihovom okruenju izjasnilo se 40 ispitanika ili 33,06% , a priblian je broj ispitanika koji se izjasnio da narkomanija nikako nije prisutna u njihovom okruenju 39 ili 32,23%, a da je vrlo esto prisutna smatra 17 ispitanika ili 14,05 %.

7. Na pitanje kako bi se odnosili prema kolegi/koleginici delinkventnog ponaanja ispitanicima su ponueni sledei odgovori:

a) b) c) d) e)

Druio bih se s njim kao i sa ostalima Druio bih se samo kada moram Ne bih se druio nikako Druio bih se s njim zato jer ga se plaim Ne bih se druio jer ga prezirem

44

Odgovori ispitanika bili su slede i:

Tabela 8. Odnos prema osobama delinkventnog ponasanja: Frekvenca 41 50 26 1 3 121 Procenti 33,88% 41,32% 21,49% 0,83% 2,48% 100,00%

a b c d e ukupno

Priblino etvrtina ispitanika izjavila je da se nikako ne eli druiti s mladima delinkventnog ponaanja, ili da bi to uinila iz straha. Zanemariv je broj ispitanika koji su izjavili da preziru maloletnike delinkventnog ponaanja, dok je samo jedan ispitanik izjavio da bi se druio s njima iz straha. Najvei broj ispitanika je izjavio da bi se druio samo ako mora. Relativno je visok broj ispitanika koji bi se s kolegama delinkventnog ponaanja druzili isto kao i s ostalima, to je znatno vie od onih koji se nikako nebi druili.

8. Na pitanje ta najvie uti e na ponaanje maloletnika ispitanici su trebali rangirati 8 faktora prema vanosti, od 1 za najvaniji do 5 za najmanje znaajan. Ponueni su sledei odgovori: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Porodine prilike i odnosi Nasilje nad decom kolski neuspeh Preputenost ulici i loe drutvo Neorganizovano slobodno vreme elja za isticanjem Neprilagoenost M asovni mediji

Gotovo polovina ispitanika na prvo je mesto meu uzrocima delinkventnog ponaanja maloletnika navela porodi ne prilike i odnose u porodici maloletnika. Na drugom mestu je preputenost ulici i loe drutvo, dok je na treem mestu nasilje nad decom. Poto je re o uzrocima koji su meusobno povezani, zakljuujemo da ispitanici porodicu vide kao osnovni razlog delinkventnog ponaanja maloletnika.

45

Na etvrtom mestu je elja za isticanjem, dok neorganizovano slobodno vreme, kolski neuspeh, neprilagoenost i masovne medije kao osnovni uzrok delinkventnog ponaanja vidi malen broj ispitanika.

9. Na pitanje koje bi mere trebalo preduzeti prema maloletnim delinkventima ispitanici su trebali odabrati jedan od etiri ponuena odgovora:

1. 2. 3. 4.

Pruiti im pomo Uputiti ih strunjaku Kazniti ih Podrati ih u delinkventnom ponaanju

Pretena veina ispitanika njih 114 opredelila se za mere pomoi maloletnim delinkventima 85 ispitanika smatra da im treba pomoi, a 29 da ih treba uputiti strunjaku, to takoe predstavlja oblik pomoi. Samo 4 ispitanika opredelila se za represivne mere, a 3 ispitanika da ih treba podrati u delinkventnom ponaanju.

10. Na pitanje koliko esto maloletni delinkventi ponavljaju prekraje ispitanici su dali sledee odgovore:
Tabela 9. Ponavljanje prekraja: Frekvence 22 89 9 1 121 Procenti 18,18% 73,55% 7,44% 0,83% 100,00%

Vrlo esto esto Retko Nikad Ukupno

Ve ina ispitanika smatra da su maloletni delinkventi skloni ponavljanju prekraja. ak 111 ispitanika smatra da su maloletni delinkventi skloni ponavljanju prekraja, od toga 89 smatra da prekraje ponavljaju esto, a 22 smatra da ih ponavljaju vrlo esto. Ukupno 9 ispitanika smatra da maloletni delinkventi retko ponavljaju prekraje, a samo 1 ispitanik smatra da maloletni delinkventi nikad ne ponavljaju prekraje.

46

11. Na pitanje kojim merama drutvo moe doprineti smanjivanju delinkventnog ponaanja mladih ispitanici su trebali rangirati est ponuenih mera od 1 do 6 1 za najefikasniju, a 6 za najneefikasniju. Rezultati se nalaze u tabeli.

Tabela 10. Mere za smanjivanje delinkventnog ponaanja: Rang 1 Jaanjem uloge i poloaja porodice Pedagoko psiholokim merama Represivnim merama policije Pravosudnim merama Poboljanjem soc. situacije u drutvu Poboljanjem ek. situacije u drutvu 56 12 13 2 16 21 Rang 2 24 26 10 8 32 23 Rang 3 19 22 10 9 35 20 Rang 4 12 33 19 17 19 20 Rang 5 7 16 44 34 10 15 Rang 6 3 12 25 51 9 22

Vie od polovine ispitanika njih 56 na prvo mesto meu merama za smanjivanje maloletnike delinkvencije rangira ja anje uloge i poloaja porodice u drutvu. Slede poboljanje ekonomske situacije u drutvu i poboljanje socijalne situacije u drutvu, zatim pedagoko psiholoke mere, dok su represivne mere policije i pravosudne mere slabije rangirane, to pokazuje stav ispitanika da preventivne i odgojne mere daju bolje rezultate od represivnih. 12. Na pitanje da li maloletniki zatvor pozitivno deluje na maloletne delinkvente ispitanici su odgovorili na slede i na in:
Tabela 11. Delovanje maloletnikog zatvora na maloletne delinkvente: Frekvencija 41 80 121 Procenti 33,88% 66,12% 100,00%

DA NE Ukupno

13. Na kraju smo traili od ispitanika da predloe mere za spreavanje maloletnike delinkvencije. Najvei broj predloga odnosi se na porodicu i kolu. Ispitanici predlau sledee:

Razgovor roditelja sa maloletnicima Kontrola roditelja Ve a panja roditelja Pruiti svu moguu ljubav i panju Ograni iti vreme boravka van kue

47

 Pomagati mladima u depresivnim trenucima i trenucima dosade jer zbog toga oni naje e poseu za delinkventnim ponaanjem Bolji odnosi u porodici Poboljanje uslova ivota Odgoj deteta od malih nogu Posveenost roditelja Potpuna roditeljska panja Roditeljska kontrola i razumevanje Razgovarati o problemima Vie zalaganja roditelja da prate ivot svoje dece Razgovor profesora s maloletnicima Razgovor s pedagogom Psiholoka pomo Da nastavnici budu prijatelji s u enicima Stroa pravila u kolama

Veliki broj predloga odnosi se na delovanje drutva odnosno zajednice :

Poboljanje ekonomske i socijalne situacije Izgradnja sportskih objekata Na medijima to vie priati o mladima, a ne o prolosti Klub za mlade Omladinski centar Otvaranje sportskih i kulturnih ustanova Savetovati roditelje kako bi trebalo postupati s decom Zabrana alkohola i cigareta Sport Pomo socijalnog radnika Upoznati mlade s loom stranom delinkvencije Ve a obazrivost i struni kadar koji se bavi radom s maloletnicima Vie paziti na okruenje u kojem se nalazi maloletnik Striktna zabrana toenja alkohola Zabrana kockanja Socijalno edukativne ustanove

M anji broj ispitanika predloio je neke represivne mere: Policijske mere Otriji zakon Stroge kazne Stroa policija sa ve im pravima 48

 Bolji zakoni Adekvatne kazne ali ne preterivati Suzbijanje narkomanije

Jedan broj ispitanika predloio je mere koje su vezane za same maloletnike:

Razgovor sa starijim i odgovornijim osobama Pomo prijatelja Baviti se neim to e skrenuti panju s delinkvencije Ne podravati delinkventno ponaanje Kvalitetnije provoenje slobodnog vremena Seminari i mediji Razgovor o posledicama delinkventnog ponaanja Smanjiti besposliarenje Izbegavati loe drutvo

9.3. Interpretacija anketnog upitnika

Vie od 90% ispitanika smatra da je maloletnika delinkvencija, u veoj ili manjoj meri prisutna u njihovom okruenju. Prema miljenju ispitanika naje i oblici devijantnog ponaanja su beanje iz kole i konzumiranje alkohola, a naje i oblici delinkventnog ponaanja naruavanje javnog reda i mira, kra a, nanoenje telesnih povreda i narkomanija. Vie od polovine ispitanika smatra da je delinkventno ponaanje esto prisutno u njihovom okruenju. Ovim je potvrena prva hipoteza da se meu decom i mladima u naem okruenju susreu razliiti vidovi delinkventnog ponaanja koje je u zadnje vreme jako uestalo. Vie od polovine ispitanika smatra da drutvo ne pokazuje dovoljno brige o maloletnim delinkventima, gotovo polovina ispitanika smatra da im se posveuje samo povremena i nedovoljna panja. Ispitanici smatraju da profesori u kolama ee opominju i savetuju uenike, a ree ih kritikuju, kanjavaju i upuuju direktoru i pedagogu, pa se moe zaklju iti da profesori imaju pozitivan pristup deci delinkventnog ponaanja. U predlozima za spreavanje maloletnike 49

delinkvencije ispitanici predlau vie razgovora profesora s uenicima, da nastavnici budu prijatelji uceniima, da u skoli ima vie vannastavnih aktivnosti, ime se potvruje druga hipoteza da je kvalitet pedagoke komunikacije s delinkventnom decom nezadovoljavanju i. Najvei broj ispitanika smatra da porodica ima znaajnu ulogu u prevenciji i suzbijanju maloletnike delinkvencije i pomoi maloletnim delinkventima. Time je potvrena trea hipoteza da e ispitanici dati prednost vaspitnim i edukativnim merama, u odnosu na represivne, pri reavanju problema maloletnike delinkvencije. Gotovo polovina ispitanika smatra da su porodine prilike i odnosi najzna ajniji uzrok maloletnike delinkvencije. Slede ispitanici koji smatraju da je glavni uzrok preputenost ulici i loe drutvo. Time je potvrena etvrta hipoteza da odnosi u porodicama delinkventne dece najvie utiu na njihovo delinkventno ponasanje. Nadpolovina ve ina ispitanika smatra da nae drutvo ne poklanja dovoljnu panju maloletnicima koji pokazuju delinkventno ponaanje kao i da je maloletnika delinkvencija opasna drutvena pojava. Polovina preostalih ispitanika smatra da su mere koje se preduzimaju nedovoljne. Time je potvrena peta i esta hipoteza da nae drutvo ne poklanja dovoljnu panju maloletnicima koji pokazuju delinkventno ponaanje i ne poduzima odgovaraju e mere za njegovo spreavanje. Posto su potvrene navedene hipoteze u ovom radu, generalno je potvrena i glavna hipoteza da su stavovi ispitanika prema delinkventnoj deci uglanom pozitivni i da je maloletnika delinkvencija uzrokovana nizom faktora biopsiholoke i socioloke prirode. M eutim podeljena su miljenja oko toga koji vid maloletnike delinkvencije je naje e prisutan u njihovom okruenju kao i koliko je esta pojava maloletnike delinkvencije u njihovom okruenju. Jedan broj ispitanika se izjasnio da je maloletnika delinkvencija esto prisutna u njihovom okruenju, tanije 42,97% dok je druga polovina ispitanika smatra da je retko prisutna 44,63%.

50

10. ZAKLJUAK

Devijantno ponaanje mladih, njegovi uzroci i pojavni oblici predstavljaju vrlo znaajan i izrazito kompleksan drutveni problem. Zbog toga se u njegovom spreavanju mora delovati koordinirano uz jasno utvrivanje obaveza i zadataka svih agenasa socijalizacije mladih. To su u prvom redu porodica, kola, centri za socijalni rad, policija i pravosue. Istraivanje koje je provedeno meu osnovcima i srednjokolcima u optini Zavidovii potvrdilo je da su osnovni uzroci maloletnike delinkvencije vezani za porodini status delinkventa. Svaki poremeaj porodinih odnosa predstavlja faktor rizika za decu i mlade koji zive u disfunkcionalnim porodicama. Neskladni porodini odnosi pogotovu ako su praeni siromatvom, nezaposlenou, alkoholizmom, vrlo esto dovode decu na ulicu u drutvo vrnjaka sklonih devijantnom ponaanju, to je prvi korak prema delinkvenciji. Uz porodicu, kola je nezamenjiva u socijalizaciji deteta. M eutim nae kole ne ispunjavaju oekivanja i potrebe dece, ne pruaju im dovoljno interesantnih sadraja. Neophodno je osposobiti kolu da zna prepoznati potencijalne delinkvente i pruiti pomo takvoj deci. Nai ispitanici su pokazali da kolu smatraju ustanovom koja ne ispunjava svoju vaspitnu funkciju. Pri izboru strunih osoba koje bi trebale pomoi maloletnim delinkventima, osnovci i srednjokolci su se opredelili za razrednike i pedagoge ali i obrazovne strunjake. Osim delom, pedagoge nisu prepoznali kao osobe koje mogu zna ajnije pomoi u spreavanju delinkventnog ponaanja, to potvruje tezu da kolu ne doivljavaju kao mesto na kojem se moe dobiti struna pomo i podrka. Provedeno istraivanje pokazuje da mladi nemaju dovoljno poverenja u drutvo, kao ni u mere koje se preduzimaju za spreavanje maloletnike delinkvencije. Pokazalo se da ispitanici najvie veruju u mere prevencije, a porodicu stavljaju na prvo mesto i kada je u pitanju pruanje pomoi mladim delinkventima. Zbog toga je od najve e drutvene koristi osposobiti porodice da pravovremeno uoavaju simptome delinkventnog ponaanja i trae na ine za pomo detetu koje pokazuje takvo ponaanje. Centri za socijalni rad predstavljaju vaan faktor u ublaavanju i otklanjanju delinkventnog ponaanja. Da bi uspeno delovali centri za socijalni rad moraju saraivati sa porodicom i kolom. Posebno je znaajna njihova uloga u radu s maloletnim delinkventima. 51

Treba raditi na ja anju veza izmeu mladih delinkvenata i drutva, ukljuiti mlade u drutveni ivot, dati im oseaj da ih drutvo nije zaboravilo i da ih treba, prihvatiti ih kao mlade s njihovim eljama i tenjama, a drutvo izgraivati da bude pravednije, s vie sluha za humanost i jednakost. Prvenstveno treba raditi na otklanjanju uoenih tekoa i nedostataka u procesu socijalizacije mladih.

52

L I TER A T UR A
1. Bokovi, M , (2006), Kriminologija, Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet, Novi Sad,. 2. Bokovi, M , (1995) Zbornik Matice srpske, Seksualna agresija 3. Dinitz, S, ,(1986). The Antisocial Personality, Forensic psychiatry and psychology, F.A.Davis, Company, Philadelphia. 4. Denana Karup, (Novembar 1998) Arhiva Dani,. 5. H. M annhein, (1957) Sumary ad the Third Internacional Congress off Criminology, London 6. Jaovi arko, (1991) Kriminologija maloletni kog prestupnitva, Nauna knjiga, Beograd,. 7. J.Chazal, Revue de science criminale et de droit penal compare, Paris br.1/1949. 8. M laenovi,- Kup evi, R, (2001) Kriminologija, Univerzitet u Sarajevu- Fakultet Kriminalistikih nauka, Sarajevo,. 9. M ilutinovi, M . (1990). Kriminologija, Savremena administracija, 10. Glatt, M ., Alkoholizam, zloin i maloletnika delinkvencija, Zagreb, br. 4/1961 11. M edija Centar Sarajevo, (2005) Mediji o maloletnicima u sukobu sa zakonom 12. Pospisil, K, Akciono usmereno istraivanje omladinskog kriminaliteta, JKKP, broj 1/1998. 13. Todorovi, A, Velika urbana podruja i maloletniki kriminalitet, JRKKP, br. 3/1975. 14. Todorovi, A, Uzroci maloletnikog prestupnitva, Institut za kriminoloka i kriminalistika istraivanja, Beograd 15. http/fup.gov.ba

53

54