BOJANA MILADINOVI VMS. VMS. Dipl.

ecc menadmenta menta u zdranstvu Strukovna medicinska sestra specijalista

NEGA U VANREDNIM PRILIKAMA

Vanredne prilike: prilike: 1. Elementarne nepogode 2. Ratovi Elementarne nepogode: nepogode: 1. Zemljotresi 2. Olujni vetrovi 3. Pop Poplave Pandemije i epidemije (kuga, kuga, v.boginje). v.boginje). Napretkom naune medicine postignuti su rezultati u prevenciji epidemija, epidemija, pronalaskom uzronika bolesti i vakcina. vakcina.

NEGA U VANREDNIM PRILIKAMA

NEGA U VANREDNIM PRILIKAMA

Karakter elementarnih nepogoda: nepogoda: 1. Mitski 2. Nauni Mitski - Bo Bojim silama Nauni - "Ljudski um" radi na prevenciji i merama za zatite. tite. Nauna otkria u prirodnim naukama su doprinela u za zatitit od prirodnih katastrofa i mogunosti njihovih predvianja, anja, ali su takoe i zloupotrebljavane u izazivanju ve ratovi, vetakih nepogoda i katastrofa (ratovi, radijacija, radijacija, biolo bioloki agensi, agensi, ozonske rupe). rupe). Svaka zemlja danas ima zakonske propise za za zatitu stanovni stanovnitva od elementarnih nepogoda Posebno mesto ima zsravstvena sluzba, sluzba, kako u prevenciji tako i u dijagnostici, dijagnostici, leenju, enju, nezi i rehabilitaciji povreenih i obolelih u vanrednim i ratnim uslovima. uslovima. Uloga medicinske sestre u celom zdravstvenom sistemu je najvea.

POJAM I PODELA KATASTROFA

Katastrofa je re grkog porekla i znai - Preokret, Preokret, prevrat koja ima za posledicu ljudske i materijalne rtve. rtve. Elementarna katastrofa je iznenadna, iznenadna, neoekivana opasnost po ivot i zdravlje ljudi i stoke na odreenom podruju. ju. Karakteristika: Karakteristika: Masovnost Potreba za pomo Prema uzroku katastrofe se dele: Prirodne Antropogene

POJAM I PODELA KATASTROFA

Prirodne - Nastaju dejstvom prirodnih sila i dele se na: na:
Atmosferske (cikloni, mrazevi, pljuskovi) hidrosferske (poplave) litosferske (zemljotresi, vulkanske erupcije) biosferske (epidemije, epizootije, su sue) Tehniko - tehnolo tehnoloke Rudarske Po Poari Saobroaajne nesree Radiolo Radioloko - hemijske Poplave 40% Cikloni 20% Zemljotresi 15% Su Sue 15% Ostalo 10%

POJAM I PODELA KATASTROFA

U na naoj zemlji od 19801980-1985 god. bilo je 1042 zemljotresa jaine 3-9 stepeni Merkalijeve skale. skale. Pamte se Banja Luka, Skoplje, Crnogorsko primorje Uestalost antropogenih faktora je ovek koji radi sa opasnim sredstvima: sredstvima: eksplozivi, eksplozivi, otrovi, otrovi, radioaktivni materijal. materijal. De Deavaju se u rudnicima i saobraaju. aju. Katastrofe imaju masovni karakter. karakter. Posledice katastrofa su negativne na zdravlje ljudi. ljudi. Posledice katastrofa su: su:
Zdravstvene Socijalne Psiholo Psiholoke Ekonomske

Antropogene su uslovljene ljudskim faktorom i mogu biti: biti:

Uestalost prirodnih katastrofa je sledeim redom: redom:

POJAM I PODELA KATASTROFA

Zdravstvene posledice: posledice: Za vreme same nesree - smrt i povrede kao i kasnije naru naruavanje ekolo ekoloke ravnote ravnotee. Razaranje, Razaranje, zagaenje vode, vode, prehrambenih proizvoda dovodi do pogor pogoranja uslova ivota a kao posledicu epidemije zaraznih bolesti, bolesti, trovanja, ishrani. trovanja, psiholo psiholokih poremeaja i deficit u ishrani. Socijalne posledice: posledice: Osiroma Osiromaenje ljudi, ljudi, radnih organizacija i dru drutva uop uopte. te. Demografska kretanja stanovni stanovnitva za vreme rata. Psiholo Psiholoke posledice: posledice: Pre Preivljeni stres dovodi do psihopatolo psihopatolokih poremeaja. aja. Ekonomske posledice: posledice: Materijalne tete dovode do smanjivanja nacionalnog dohotka. dohotka.

ZDRAVSTVENA ZA ZATITA U KATASTROFAMA, PLANIRANJE

Zdravstvena za zatita u katastrofama, katastrofama, planiranje razlikuje se od one u normalnim uslovima. uslovima. Ta razlika je u organizaciji i nainu rada. rada. Va Vana je: je: procena vrste katastrofe a na osnovu toga op opte i posebne potrebe za planiranje zdravstvene za zatite. tite. Planove zdravstvene za zatite donose nadle nadlene dru druteno - plitike zajednice. zajednice. Svaka zdravstvena ustanova mora da ima plan zdravstvene za zatite u katastrofama. katastrofama. Oni su tajna, tajna, a mora i da budu edukovani zdravstveni radnici. radnici. Zdravstvenom za zatitom rukovode tabovi koji se formiraju od mesne zajednice do dr drave. ave. Formiraju se tabovi - timovi Direktor (zamenik lekar) Glavana medicinska sestra (uloga velika) Tehniko lice Administrator Kurir

NIVOI ZRAVSTVENE ZA ZATITE

I Nivo - Pru Pruanje prve pomoi na mestu nesree vodei rauna o iskrvavljenju, iskrvavljenju, ugu uguenju, enju, oku, oku, infekciji kao i komplikacijama. komplikacijama. Obavljanje reanimacije, reanimacije, imobilizacije, imobilizacije, davanje specifinih antidota, antidota, kao i osposobljavanje ljudi za pru pruanje samopomoi i uzajamne pomoi. II Nivo - Op Opta medicinska pomo. Pru Pruaju je lekari i medicinske sestre u zaustavljanju krvarenja: krvarenja: 1) tamponada rane, rane, 2) peanova peanova hvataljka; hvataljka; u davanju lekova, lekova, vakcina seruma, seruma, imobilizacija, imobilizacija, kateterizacija. kateterizacija. III Nivo - Specijalistiki nivo. nivo. Lekari specijalisti u privremeno organizovanim zdravstvenim ustanovama blizu mesta mesta nesree. Medicinska sestra brine o Th., ishrani i linoj higijeni. higijeni. IV Nivo - Visoko - specijalizovani nivo. nivo. Organizuju ih i pru pruaju lekari uskih specijalnosti kao i medicinske sestre u specijalizovanim bolnicama. bolnicama. Tu se pominje i kuna nega i leenje kao nastavak. nastavak. Medicinska sestra je obezbeuje i organizuje u vidu nege od strane lanova porodice, porodice, ali za sve one kojima je potrebno bolniko leenje, enje, a kapacitet zdravstvenih ustanova je ogranien. en.

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

Postoje 3 principa organizacije zdravstvene za zatite: tite: Integracije integracija svih zdravstvenih radnika Podru Podrutvljavanje, anga angaovanje radnih organizacija u evakuaciji Racionalizacije, obezbe obezbeuju se svi nivoi zdravstvene za zatite osim specializovanih Zadaci zdravstvene za zatite za vreme katastrofa: katastrofa: Preventivna medicinska za zatita Leenje i nega povreenih i obolelih Snabdevanje lekovima i opremom Preventivna medicinska za kroz: zatita se ogleda kroz: HigijenskoHigijensko-profilaktike mere Protivepidemijske mere Medicinske mere RHB za zatite

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

Ekipu za preventivni rad ine strunjaci, njaci, a rukovodilac je lekar ili vi via medicinska sestra. sestra. Ostali lanovi su aktivisti crvenog krsta i omladnina. omladnina. Zadaci su :
Obilazak terena Informisanje stanovni stanovnitva Kontrola vode Kontrola namernica Higijena sme smetaja Lina higijena Izolacija infektivnih Izve Izvetaj tabu

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

Medicinske sestre imaju ulogu u: Otklanjanju otpadnih voda Higijeni poljske kuhinje Prijavi zaraznih bolesti U improvizovanim ili poljskim bolnicama medicinske sestre osim gore navedenih doprinose: doprinose: Prevenciji intrahospitalnih infekcija Op Optoj i specijalnoj nezi Rehabilitaciji Zdravstveno vaspitnom radu Osposobljavanju pomonih radnika Leenje i nega povreenih i obolelih obuhvata: obuhvata: Trija Trijau Evakuaciju Leenje i negu

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

Trija Trijaa podrazumeva razvrstavanje povre povreenih i obolelih u grupe prema vrsti povrede, povrede, prema vrsti povrede redu hitnosti i mestu pru pruanja medicinske pomoi i evakuaciji. evakuaciji. Trija Trijaa mora biti: biti: struna i neprekidna. neprekidna. Na mestu nesree u koliko se nae struna ekipa zapoinje procenjivanje stanja i ukazivanje prve pomoi. Sa mesta nesree se povreeni evakui ta" evakuie u "sabirali "sabirali ta" u kojima se vr vri dalja trija trijaa prema redu hitnosti. hitnosti. Svaka zdravstvena ustanova treba da organizuje prijemno trija trijano odelenje. odelenje. Trija Trijau vr vri lekar a u sluaju nedostatka medicinske sestre. sestre. Za dono donoenje odluke o trija trijai utro utroi se 2 min. za jedno lice.

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

Povreeni se razvrstavaju u neki od redova hitnosti: hitnosti: I red hitnosti: hitnosti:
Gu Guenje, gubitak svesti, prestanak rada srca Krvaranje Gasna gangrena Kra Kra povrede Otvorene povrde trbuha Povrede urinarnog sistema Akutni abdomen Otvoreni prelomi kostiju, povrede zglobova Opekotine 1010-40% povr povrine tela Smrzotine Povrede glave, kime Povrede grudnog ko koa, oka, uva

II red hitnosti: hitnosti:

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

III red hitnosti: hitnosti:
Kontizija Komocije Opekotine do 10% Povrede mekih tkiva

OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE ZA ZATITE

ema evakuacije:

Evakuacija podrazumeva izvlaenje, enje, izno iznoenje povreenih i obolelih sa mesta nesree do mesta gde im se mo moe pru pruiti potrebna medicinska pomo. Najbolja je ona evakuacija koju vr vri struna sanitetska ekipa. ekipa. Vr Vri se po stepenu hitnosti. hitnosti. Ekipe moraju biti: biti: Dobro uve uvebane Da poseduju odgovarajuu opremu Da poseduju dovoljan broj nosila

Dobra trija trijaa, prva pomo, pru pruanje mera op opte medicinske pomoi i priprema za transport su od vitalnog znaaja za prevenciju komplikacija i za pre preivljavanje ivljavanje. U toku transporta unesreenom se pru prua potreban pomo i nega (praenje svesti, svesti, disanje, disanje, rad srca, srca, pojenje, pojenje, utopljavanje, utopljavanje, praenje krvarenja). krvarenja). Leanje obolelih i povreenih obuhvata: obuhvata: Pru Pruanje medicinske pomoi Negu povreenih i obolelih Rehabilitaciju Leenje se sprovodi u etri etape ili novoa. novoa. Ne razlikuje se od leenja u mirnod mirnodopskim uslovima. uslovima.

Principi zdravstvene nege u vandrednim uslovima su:

Dono Donoenje brzih odluka i brzo delovanje Primena jedinstvene doktrine u leenju Princip primene inprovizacije Princip saradnje sa stanovni stanovnitvom i dru drutveno politikim organizacijama

Principi zdravstvene nege u vandrednim uslovima su:

Zdravstveno vaspitanje u vanrednim prilikama podrazumeva: podrazumeva:
zdravstvenu propagandu zdravstveno prosveivanje

Organizacija zdravstvene negu u vandrednim uslovima se vr vri najee po "funkcionalnom metodu" metodu" gde svaki lan ima tano utvreni zadatak. zadatak. I Medicinske sestre, sestre, II i negovateljice pod kontrolom medicinskih sestara . Ote Oteani uslovi rada posebno u poljskim bolnicama gde nema uslova za linu higijenu i higijenu prostorija. prostorija. Medicinska sestra nadzire i rukovodi, rukovodi, organizuje rad pomonog osoblja, osoblja, poduava ih ukoliko su priueni. eni.

Motivisanost ljudi za zdravstveno vaspitanje i uenje kao i informisanost, informisanost, mnogo je vea kada se katastrofa dogodi nego u mirnodopskim ulovima. ulovima. Organizuju se "predavanja " - leci iz vazduha. "predavanja" vazduha. i vr vri se osposobljavanje za samopomo i uzajamnu pomo.

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Polo Poloaj povreenog je najva najvaniji i ima za cilj: cilj:
Ouvanje prohodnosti disajnih puteva Prevencija oka Ubla Ublaavanje bola Spreava nastanak naknadnih povreda Besvesna stanja Povrede glave Lica koja povraaju Stanje nakon o oivaljavanja

Procena stanja nesreenog i prva pomo

U polu sedei polo poloaj se postavljaju: postavljaju: Povrede grudnog ko koa Ugro Ugroeno disanje i rad srca Sunanica i toplotni udar U polu - le leei polo poloaj se postavljaju: postavljaju: Povrede trbuha i karlice U polozaj "auto" transuzije se postavljaju: postavljaju: Stanje iskrvavljenosti Bez svesti U lakatno - koleni polozaj se postavljaju: postavljaju: Krvavljenje iz usta i nosa Stanje ka kalja sa iska iskaljavanjem

U boni koma polo poloaj se postavljaju: postavljaju:

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Va Vano je znati prilikom postavljanja u neki polo poloaj sledee: ne vui ga za ekstremitete ve za odeu va vaan je ne samo odgovarajui, ve i udobniji polo poloaj pomerati ga samo u sluaju novih opasnosti Procena stanja svesti - Komunikacija ne postoji, postoji, "ako "ako ne reaguje", reaguje", radi se o besvesnom stanju. stanju.

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Na mestu nesree u besvesnom stanju treba uraditi sledee:
Otkloniti uzrok povreivanja Procena disanja i pulsa i stanja svesti Prohodnost disajnih puteva Izvlaenje i fiksacija zapadnutog jezika Plasiranje otofaringealnog tubusa Postavljanje u boni - koma polo poloaj Zbrinjavanje povrede Transport u zdravstvenu ustanovu Horizontalni polo poloaj sa podignutim nogama "autotransfuzija" Otvaranje prozora, hladovina ili brzo izvlaenje iz vode, zavisno koji je uzrok doveo do toga. Raskopavanje i prskanje vodom Praenje vitalnih funkcija Napitak sa eerom Transport

Postupak kod onesve onesveivanja: ivanja:

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Kod krvarenja (vrste krvarenja): krvarenja):
Izvlaenje iz ru ruevina Utvrivanje mesta krvarenja Utvrivanje vrste krvarenja Privremeno zaustavljanje (Erzmah, digitalna kompresija, kompresivni kompresivni zavoj) Imobilizacija Led ili hladna obloga Ako nema povrede digestivnog trakta, davati tenost, ako ima kvastiti usne Transport, polozaj "autotransfuzije" ili koma polo poloaj, plasirati braunilu, kateter. Disanje se procenjuje: procenjuje: posmatranjem slu anjem slu palpiranjem

Procena stanja unesreenog i prva pomo

1. 2. 3. 4. 5. Kod prestanka disanja nema pokreta, pokreta, boja ko koe i sluzoko sluzokoe je izmenjena "cijanotina". na". Rad srca se sprocenjuje palpacijom pulsa na levoj ili desnoj vratnoj arteriji, arteriji, ili slu sluamo uhom na levoj grudnoj strani. strani. Otklanjamo uzroke Obezbeujemo prolaznost disajnih puteva Fiksiramo jezik Primenjujemo ve vetako disanje i masa masau srca Organizujemo transport, pratioca u zdravstvenu ustanovu. Kod biolo bioloke smrti javljaju se " "iroke, iroke, ovalno, ovalno, izdu izduene zenice, zenice, ne reaguju na svetlost, svetlost, "ma "maije oko"". oko"".

Pristupamo oivljavanju: ivljavanju:

Postupak kod prestanka disanja i rada srca

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Strano telo se se izbacuje pritiskom iznad donjeg dela grudne kosti, kosti, prema dijafragmi. dijafragmi. Ve Vetako disanje se sprovodi uduvavanjem "insuflacijom" insuflacijom" vazduha u disajne puteve ("usta ("usta na usta", usta", "usta "usta na nos" nos" ili "usta na usta i nos"). nos"). Izvodi se na sledei nain: in:
Horizontalni polo poloaj bez uzglavlja Glavu unazad - Hiperekstenzija Palcem i ka kaiprstom ruke koja je bila na elu zatvoriti nozdrve Prebaciti gazu ili maramicu preko lica Udahnuti vazduh i ubaciti ga u usta unesreenom Skloniti usta i omoguiti pasivni ekslirijum. Pri 1. uduvavanju vazduha obezbeuje se 800800-1200 ml vazduha. U poetku se 2x uduvava vazduh a posle se ponavlja 1x svakih 5 sec. A kod beba svake 3 sec.

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Spo Spoljna masa masaa srca se izvodi pritiskom na sternum. Srce se potisne sa 3,53,5-5 cm prema kimenom stubu. stubu. Ili udarac pesnicom u prekordijum ako je pro prolo 30 sec od nastanka sinkop e, sa visine 20sinkope, 20-25 cm. Masa Masaa srca na donjem delu sternuma. sternuma. Horizontalni polo poloaj sa podignutim nogama, nogama, ruke vertikalno (iznad sternuma). sternuma). Koren dlana na donji deo sternuma tako da prsti ne dodiruju grudni ko ko. Dlan druge ruke preko dlana postavljene ruke. ruke. Bez dizanja ruku sa sternuma prekinuti pritisak. pritisak. Kod odraslih ritmino se izvode kompresije 8080-100 x u 1 min. Na svake 5 kompresije 1 insuflacija vazduha. vazduha. Ako su 2 osobe na 1 nasuprot nasuprot druge. druge. Vreme trajanja kompresije i relaksacije je jednako. jednako. (5kompresija:1insuflacija). Ako 1 osoba reanimira ide 15 kompresija na 2 insuflacije vazduha u trajanju od 1,51,5-2 sec. 4 takva ciklusa. reanimacijom.(4x5/2) ciklusa. Ako se puls ne palpira nastaviti sa reanimacijom.

Ve Vetako disanje se izvodi takoe i sa balonom i maskom. maskom.

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Komplikacije kardiopulponalne reanimacije. reanimacije. U toku izvoenja kardiopulponalne reanimacije mogu se javiti komplikacije koje umanjuju efekte reanimacije ili pogor pogoravaju stanje reanimiranog. reanimiranog. Najee komplikacije su: su:
Oteenje grudnog ko koa Distenzija eludca Fraktura rebara kod starijih Povreda pleure, pneumotoraks, hematotoraks Masna embolija krvnih sudova, plua i mozga Raptura jetre, slezine, dijafragme zbog nisko plasiranih dlanova

Procena stanja unesreenog i prva pomo

Ali reanimacija reanimacija se uvek mora sprovoditi brzo i energino bez obzira na komplikacije jer izbor izmeu smrti i reanimacije je uvek reanimacija. reanimacija. Reanimacija se sprovodi sve do uspostavljanja znakova ivota ili do pojave znakova smrti. smrti. Ako je reanimacija uspe uspena, na, unesreeni se hitno transportuje u "koma " plo "koma" ploaju, aju, sa pratiocem do zdravstvene ustnove. ustnove. Iskustvo je pokazalo da je bolje da reanimaciju izvodi jedno lice a kada se ono zamori zamori da ga zameni neko drugi. drugi.

Traumatski ok - kao posledica te tee povrede ili

iskrvavljenja. iskrvavljenja.

Prevencija oka i prva pomo

Ako se povreenom ne uka ukae prva pomo blagovremeno i ne zaustavi krvarenje, krvarenje, nastaje stanje oka. oka. Prva pomo se sastoji u blagovremenom ukazivanju prve pomoi i preduzimanju op optih mera: mera:
Zaustavljanju krvarenja Za Zatiti rane od infekcija Imobilizacija, (standardna ili priruna sredstva) Polo Poloaj (autotransfuzija) Brza evakuacija uz pratioca Davanju tenosti Davanju analgetika Utopljavanju Psihoterapija (ohrabrenje i sredstva za smiranje)

Procenjivanjem te teine stanja uoava se: Ko Koa - hladna, bleda, oro oroena znojem Puls je ubrzan, slabo punjen TA - nizak Vene - kolabirane, te teko se punktiraju Diureza - oligurija, smanjena Strah, nemir koji prelazi u apatiju Oseaj drhtavice, hladnoe Mogu gubitak svesti Mogue ugro ugroeno disanje

 Za to vreme treba pratiti: pratiti:

Svest Krvarenje Fr, TA, disanje Diurezu Stanje ko koe (boja, turgor, znojenje, toplotu) Stanje sluzoko sluzokoe(vla e(vlanost i boja)

Kilinika slika: slika:

Bol, crvenilo, otok ( I stepen) Bol, crvenilo, otok, plikovi ( II stepen) Boja ko koe plava i hladna, neosetljiva sa dubokim ranama ( III stepen) Gangrenozno - nekrotine promene u dubini tkiva ( IV stepen) Otklanjanje uzroka Preno Prenoenje u zatvorenu prostoriju Postepeno utopljavanje (mlaka voda, oblozi) Razgibavanje smrzmutih delova tela Previti sterilnom gazom Izvr Izvriti imobilizaciju

Postupak prve pomoi:

Prva pomo kod smrzotina U masovnim nesreama, ama, za vreme niskih temperatura i hladnog vremena mo moe doi do smrzavanja najee otkrivenih delova tela: tela: nos, nos, brada, brada, une koljke, koljke, prstiju a nekada i celog tela. tela.

Ako je do dolo do op opteg rashlaenja organizma razlikujemo sledee stanja: stanja:

Drhtavica, pad telesne temperature do 34 C, periferna vazokonstrukcija Op Opta slabost, bradikardija, bradipneja, poremeaji svesti, prijatne halucinacije, tzv. bela smrt, lepa smrt Stanje oka, aritmije, kome, telesna temperatura ispod 30 C, smrt Te Teko stanje, smrzavanje Kontrola vitalnih funkcija, zagrevanje, reanimacija, previjanje sterilnim materjalom, imobilizacija, elevacija ekstremiteta, mirovanje, nadoknada nadoknada tenosti, topli topli zaslaeni napici, napici, ako je svest ouvana, transpot u zdravstvenu ustanovu. Zbog nestrunog zagrevanja, AFTERAFTER-DRAPDRAP-a naknadnog iznenadnog pada temperature tela.

Postupak kod povreda izazvanih bojnim otrovima

Bojni otrovi se dele prema du duini trajanja: trajanja:
Dugoroni bojni otrovi i plikavci Kratkotrajni (zagu (zaguljivci, nadra nadraljivci)

A prema posledicama koje izazivaju na organizam bojni otrovi se dele na: na:
Smrtonosni Nesmrtonosni

Prva pomo kod op opteg rashlaivanja

Najopasniji su nervni bojni otrovi jer imaju dugotrajno dejstvo. dejstvo. U organizam dospevaju preko organa za disanje, disanje, digestivnog trakta, trakta, ko koe i sluzoko sluzokoe. Znaci trovanja su: su: slabljenje vida i su suenje zenice (iodina glava), glava), jak ka oteano disanje, disanje, povraanje, anje, grevi mi miia, kaalj i ote nekontrolisani trzaji, trzaji, gubitak svesti i exitus. exitus.

Prva pomo:
Upotreba maske za dekontaminaciju Antidoti - atropin u nadlakticu kroz odeu Ve Vetako disanje Zaustavlajnje krvarenja Izvlaenje iz zone kontaminacije Delimina dekontaminacija Evakuacija po prvom redu hitnosti

Za Zatita i prva pomo kod nuklearnog udara

Nuklearne eksplozije izazivaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, ljudi, a dejstvo mo moe biti mehaniko, ko, toplotno i radioaktivno. radioaktivno. Mehaniko dejstvo izaziva masovne povrede: povrede: kra kra, blast, opekotine, opekotine, ozraenje, enje, psihotraume. psihotraume. Toplotno dejstvo izaziva opekotine. opekotine. Radioaktivno dejstvo izaziva trenutnu trenutnu nuklearnu nuklearnu eksploziju eksploziju a nakom toga sledi naknadno radioaktivno dejstvo. dejstvo. Poznata je akutna radioaktivna bolest i ona ima tri stadiuma: stadiuma: 2-3 h ili 22-3 dana nako ozraenja: muka, glavobolja, povraanje, slabost traje tri dana Ozraeni je bez tegoba i traje 25 dana Pogor Pogoranje, temperatura, stomane tegobe, krvarenje, opadanje kose, slabost Velike doze ozraenja vee od 200 rentgena su smtronosne.

Plikavci izazivaju gu guenje i razvoj oka. oka. Ko Koa i oi se ispiraju sa rastvorom 2% sode bikarbone, bikarbone, vr vri se dekontaminacija odee, opreme, , vozila, opreme vozila, objekata i zemlji zemljita. ta. Zavr kupatilo, soda bikarbona i hlorni kre). Zavrna dekontaminacija (kupatilo, Lice koje vr vri dekontaminaciju mora imati linu za zatitu, titu, masku, masku, rukavice rukavice, izme, izme, ogrta, arape. arape.

 Prva pomo kod nuklearnog udara: udara: U trenutku eksplozije, eksplozije, za zatita i sklanjanje u za zatitni prostor, prostor, staviti se na trbuh, trbuh, sa ra rairenim nogama, nogama, glava okrenuta nasuprot eksplozije, eksplozije, prema grudima, grudima, prekrivena rukama. rukama. U trajnju od pet minuta. minuta. Udaljiti se iz kontaminirane zone kretanjem uz vetar, vetar, suprotno strujanju vazdiha. vazdiha. Koristiti improvizovanu za zatitu, titu, za zatititi otkrivene delove tela (najlon, najlon, vrea, ebad). ebad). Mera prve pomoi zavise od stanja onog kome se pru prua pomo (zaustavljanje krvarenja, vetako disanje, disanje, masa masaa srca, srca, evakuacija, evakuacija, prvi zavoj, zavoj, kupanje, kupanje, krvarenja, ve istresanje odee, maske). maske). Materjal koji je kori korien za dekontaminaciju zatrpava se u zemlju (1 m dubine), dubine), sa obele obeleenom oznakom "radioaktivni otpaci". otpaci".

Postupak kod opekotina

Postupak kod opekotina i oteenja nastalih usled dejstva visoke temperature na organizam (plamen, plamen, para). para). Postupak kod hemijskih opekotina (kiseline i baze) baze)

Nastaju lokalne i op opte reakcije: reakcije: I stepen - crvenilo, bol II stepen - bulozne promene III stepen - povr povrina ko koe i bazalni sloj ko koe IV stepen - duboka tkiva

ISHRANA U VANREDNIM USLOVIMA

Postupak: Postupak: Ga Gaenje po poara, otklanjanje uzroka Izvlaenje povreenog Udaljavanje od dima Raskopavanje odee Zalepljeni delovi odee se ne skidaju na silu Plikove ne treba otvarati, prvi zavoj preko Analgetik Venski pristup, R.lactat, vitamini, antibiotici Urinarni katetar Imobilizacija ekstremiteta Prevencija oka Evakuacija po redu hitnosti Transport sa kiseonikom 1. 2. Oskudacija hrane Kontaminirana hrana (radioaktivna, posledice na generacije) U obezbeenju ishrane u vanrednim situacijama ukljuuje se dru drutvena zajednica, zajednica, formiraju se tabovi civilne za zatite. tite. Koriste se kuhinje i objekti radnih organizacija i kola. kola. Va deca, trudnice, trudnice, starci) starci) Vana je organizacija ishrane za vurnelabilne grupe (deca, Ishrana treba da zadovolji potrebe u belanevinama, , ugljenim evinama, mastima mastima, hidratima, hidratima, vitaminima, vitaminima, mineralnim materijama. materijama. Hrana treba da je raznovrsna i higijenski ispravna, ispravna, konzervisana. Voda za pie fla flairana, a za vreme poplava prokuvana. Zdravstveni radnici imaju va vanu ulogu u spreavanju hidrinih epidemija. epidemija.

ISHRANA U VANREDNIM USLOVIMA

Medicinska sestra sarauje sa: sa:
Humanitarnim organizacijama Proizvoaima hrane Sanitarnom slu slubom Zdravstveno vaspitnim radom Organizovanjem pokretnih kuhinja Osposobljavanjem lanova porodice u kunoj za ishranu u kunoj nezi

Potrebno je i obuiti ljude o dopunskoj ishrani iz prirode (divlja i gljive). gljive). Zato svaka op optina treba da ima program u vezi sa ishranom u sluaju elementarnih nepogoda. nepogoda.