ANA KARENJINA

junak koji dejstvuje ekstremno prelazi dosljedno do kraja onaj put ,koji ostali koracaju sa strahom komromisima i licimjerjem.Primjer za taj nacin likovnog stvaranja je lik i sud ina ane karenjine. Ana se na pocetku romaneskne price pokazuje ko licnost protivrecnih postupaka misli i osjecanja!upravo onakva kakva ce iti tokom cijele price."na je glavni junak ezo zira sto svojim aktivitetom i psiholoskim prezivljavanjima nema odgovarajuce mjesto u svim djelovima romana.Izraziti je individualista#Ro uje emocijama vrlo rijetko postavlja pitanje svojih porodicnih i materinskih o aveza .$ju avi i licnoj sreci podredjuje sve ,za nju je lju av zivot.%e icna jer trazi od vronskog da zapostavi porodicu,prijatelje ,sluz u,da ude samo njen.%e icvna je jer radio sopstvene srece unesrecuje sina i muza.Ana karenjina zivi sa nevoljnim muzem za koga se udala pod pritiskom svog drustva.&iveci sa njim ana se ori da ne zivi sa maskom zadovoljne i srecne zene iako na prvi pogled izgleda da je tako.'ekiki prelom u njenom zivotu nastaje kada upoznaje mladog o(icira Alekseja 'ronskog.) pocetku ona od ija 'ronskog i ne zeli imati vezu sa njim ali upornost vronskog,a i Anina zelja za oslo odjenjem tjeraju je na prelju .*im cinom ona se oslo adja i postaje ono sto sa dosadnim i predvidljivim Karenjinom neje mogla iti.Ali z og pretjerane lju avi i ne racionalnog razmisljanja Ana polako gu i kontrolu nsad svojim osjecanjima i nekada mirna i uvijek sta ilna Ana ,sada postaje vrlo histericna posesivna i sumnjicava oso a .) danima koji su dolazili ana se sve vise odvajala od svijeta oko se e i sve vise se vezivala za vronskog z og cega je osjecala cas sramotu cas grijeh.Kada lju av izmedju ane i vronskog postane realnost koju tre a ili prihvatiti ili energicno prekinuti,vronski pokusava da navede anu da razmisli i odluci.na zahtjev vronskog da ostavi muza i sina i zatrazi razvod ona odgovara#da je svesna sveg uzasa njenog polozaja ali da to nije lako rijesiti kao sto on misli ."na je u posetku sve mogla ali ne i da se odrekne sina ,da joj ga uzmu.) suko u dvaju po moralnim svojstvima razlicitih licnosti u Ani Karenjinoj, itan je uticaj sredine#sto je sredina ila surovija prema ani ona je postajala gora licnost,a ta gorcina tjerala je da se opredeljuje za ona resenja koja su je lagano vodila ka samounistenju.poslednja scena u romanu u kojoj se javlja ana ,je na zeljeznickoj stanici.ona je sada du oko poremecena licnost sa mutnom svjescu o tome da je odlucila da se u ije."sjecajuci se porazenom od zivota i ljudi pred ocima joj se prikazuje slika covjeka koga je pregazio voz.Ide prema stanici sa jednom jedinom zeljom#da i ona okonca zivot kao taj covjek ,da se aci pod voz sa mislju +a njega kaznim i da se iz avim od sviju i od se e . Ana je gresnica po onome sto je cinila,sto je nanijela ol muzu i sinu ali ona je prije svega nesrecna zena.

) romanu Ana Karenjina *olstoj otvara mnoga eti,ka pitanja. Jdno od njih je i odnos supru-nika. Neosporan je njegov stav da je neverstvo pristup koji zaslu-uje ka.nu. Ali ko je taj sudija koji /e izvagati krivicu i doneti presudu. "dgovor nam mo-da daje moto romana uzet iz ,,0i lije11 iz ,,Poslanice rimljanina11 apostola Pavla ,, 2oja je osveta , ja /u je vratiti11. "n nas upu/uje na zaklju,ak da *olstoj kaznu za prelju u nije poverio ljudskom sudu , ve/ sudu samog 0oga! Nije , me3utim jasno , kako tre a da se ispolji taj o-anski sud. Jedan njegov o lik mogao i da ude prevareni mu- Karenjin. %aznav4i za -eninu vezu , on je odlu,io da kaznu uzme u svoje ruketako 4to /e Ani uskratiti razvod i za raniti joj da dalje vi3a 'ronjskog. *u svoju odluku on pred so om predstavlja kao religijski nadahnut ,in# gre4nicu ne od acuje ve/ joj ostavlja mogu/nost da se popravi. Ali nedugo zatim iz njegovog razmi4ljanja saznajemo da su motivi du oko se i,ni 5 njemu je stalo samo do sopstvenog ugleda , nikakve lju avi prema -eni tu nema 6 a i da je svestan da na -enu nema nikakvog moralnog uticaja i da od tog ,,poku4aja popravljenja11 ne/e iti ni4ta drugo osim la-i. %ve ovo a i -elju da Anu kazni Karenjin sam od se e skriva , govori nam da ovde nije re, ni o kakvoj o-anskoj , ve/ o o i,noj , pritzemnoj osvetolju ivosti smrtnih ljudi. I drugi vid osvete , osuda javnog mnjenja i Anino isklju,enje iz dru4tva nema ni,eg o-anskog u se i. 'e/ina -ena ila je spremna da se o ru4i na Anu kad skandal iz ije na videlo jer su joj zavidele. "staje mogu/nost da se sredstvo izvr4enje o-anske kazne za neverstvo ude savest glavne junakinje. ) jednom trenutku , kada Anu sve vi4e po,inju da o uzimaju crne misli , smrt joj izgleda kaojedini izlaz iz nezavidnog polo-aja u kome se sama na4la# ,, I sramota i ruka Aleksandra Aleksandrovi,a i moja u-asna sramota , sve se spasava smr/u11. Ali odmah zatimpojavljuje se jo4 jedan motiv. ,,"na /e umreti i on /e se kajati11 ka-e Ana misle/i na 'ronjskog. ) tim svojim poslednjim danima ona sve vi4e gu i smisao za

realnost , uo ra-ava da je 'ronjski mrzi jer voli drugu -enu i -eli da ga kazni. Jeste smrt iz avljenje od svih muka ali prevagu za taj ,in ipak odnosi olesna -elja , da njime povredi svog lju avnika. Ni ovo ne li,i na o-ansku pravdu. &aklju,ak je da se zahtevi hri4/anskog morala previ4e visoki i slu-e jedino da ocenimo koliko smo malo sposo ni da se po njima upravljamo. &ato iz ovog ugla , moto za roman mo-emo protuma,iti kao ,, kao pi4,ev uzaludan poku4aj da logiku svog romana sao razi sa nekim sopstvenim , javno zastupanim etni,kim i antropolo4kim na,elima11. Na to nas upu/uje jedna pose na ravan ovog romana# znaci i snovi. &a vreme prvog susreta Ane i 'ronjsog , jedan ,uvar pruge pao je pod to,kove voza. *aj doga3aj je veoma uznemirio Anu i protuma,ila ga je kao r3av znak. *e epizode seti/e se pre nego 4to se aci pod voz. 'i4e puta /e sanjati sli,an san u kome se pojavljuje mali stra4ni , radati seljak koji mrmlja (rancuske re,i i uvek /e se uditi sa ose/anjem u-asai strepnje. 7ak /e i 'ronjski jednom prilikom sanjati ne4to sli,no i osetiti nespokojstvo i jezu . "vi prekognitivni snovi su nagove4taj udu/ih tragi,nih doga3aja. Pi4,evu poruku mo-emo ovako shvatiti# ,, Jo4 onda kada je prvi put upoznala 'ronjskog , -ivotni put Ane Karenjine io je ve/ unapred nekom nedoku,ivom nu-no4/u odre3en. Na neki tajni , zagonetni na,in Ana ve/ tada zna kako /e se zavr4iti njena lju av.11 Nema dakle , nikakve njene krivice , ni,eg 4to je ona stvarno olu,ila i za4ta i tre alo da ude ka-njena ni od 0oga ni od ljudi. Neka stra4na mra,na sila , odredila je Aninu sud inu jo4 pre nego 4to je njena veza sa 'ronjskim opo,ela. "vde se otvara pitanje ,ovekove slo ode. Ako nam je udu/nost unapred odre3ena , kako mo-emo uticati na svoje -ivote8 Izgleda da je *olstoj nosio negde du oko u se i i jedno mra,no saznanje koje je dovodilo u pitanje njegova eti,ka i antropolo4ka na,ela. %vetom ne upravlja ni neka promisao , a ni slo odna volja ljudskih i/a , ve/ neka slepa nu-nost koja neumoljivo odre3uje sve ono 4to nam se u -ivotu z iva. 2o-da ga je ta ista sila pod stare dane odvela na -elezni,kus tanicu Astapovo gde /e zavr4iti svoj -ivotni put.

Cica Gorio
7i,a 9orio je stekao ogatsvo za vrijeme revolucije prodavaju/i ra4no deset puta skuplje no 4to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju lju av je posvetio dvema k/erima# kupovao im haljine, nakit, ko,ije: o ez edio im velik miraz i o e su se udale u aristokratske porodice. %tarija k/er Anastazija postala je gro(ica de Resto, mla3a +el(ina je postala aronica de Nisen-an. Kada su u4le u visoko dru4tvo, njihove potre e su postale ve/e ! -elele su da se istaknu na alovima i sve,anim ve,erama. Novac su do ijale od oca koje je, zaslepljen o,inskom lju avlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovo3en stavom# 11",evi uvek tre a da daju pa da udu sre/ni. )vek davati to zna,i iti otac11. +ok je imao para, pazile su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. ) pansionu 'oker je na4ao skloni4te, prezren i siroma4an. %talno menja spratove i iznajmljuje je(tinije so e. "drekao se duvana, otpustio er erina, prestao je da se puderi4e, nije vi4e nosio skupa odela, ivao je sve mr4aviji. 7i,a 9orio 11 koji je imao 4ezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni ,etrdeset ..koji je imao ne,eg mladala,kog u osmehu, sada je li,io na izlapelog, nemo/nog i ledog starca od sedamdeset godina11. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne ta akere, cve/njake, posu3e od sre ra, uvek je k/erima davao sa suzama radosnicama u o,ima, sre/an 4to su one zadovoljne i sre/ne. Kada i u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih k/eri, oslu4kivao i da ,uje kako su izgledale, jesu li ile sre/ne, jesu li se lepo provele. +a je njegova lju av slepa, pokazuje slu,aj kada je zakupio stan da i njegova k/er +a(ina imala gde da se sastaje sa Rastinjakom. *ek na samrti, kad danima nije ilo njegovih k/eri jer nije ilo ni novca, prvi put /e izraziti razo,arenje i unt # Ne, one ne/e do/i; &nam ja to ima ve/ deset godina. Ja sam to pomi4ljao ponekad, ali nisam smeo da verujem. )mro je ,i,a 9orio sam i napu4ten od k/eri, kao u ogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristo(, poku/ar gospo3e 'oker. K/eri za koje je sve -rtvao nisu do4le na sahranu ! poslale su prazne ko,ije i ko,ija4e.