Klinika psihologija

Ispit, 8. februar 2008.

Sadraj: PREDMET KLINIKE PSIHOLOGIJE...................................................................2 ODNOS PSIHOLOGIJE I KLINIKE PSIHOLOGIJE............................................5 RAZVOJ KLINIKE PSIHOLOGIJE....................................................................11 ZADACI KLINIKE PSIHOLOGIJE.....................................................................17 PARADIGME U KLINIKOJ PSIHOLOGIJI........................................................19 KORISNICI USLUGA U KLINIKOJ PSIHOLOGIJI...........................................30 KLINIKA PROCENA..........................................................................................32 KLINIKA NEUROPSIHOLOGIJA .....................................................................43 ORENZIKA PSIHOLOGIJA! PSIHOLOZI KAO SUDSKI VE"TACI..............47 PSIHOLOGIJA U ZAJEDNICI..............................................................................54 KLINIKA PSIHOLOGIJA U SOCIJALNOJ ZA"TITI.........................................5# PRO ESIJA KLINIKI PSIHOLOG.....................................................................#1

Pred et klinike psihologije Josip Berger

!. "a#edite jednu defini$iju klinike psihologije . Opta definicija klinike psihologije se moe odrediti preko njene osnove koju ini psihologija kao nauka, dok se njeno ue odreenje odnosi na njenu specifinu oblast kojom se bavi (to je mentalno zdravlje , na njen pristup, tj. metodu (a to je kliniki metod koji varira u odnosu na uzrast pacijenta ili klijenta , na njenu ciljnu grupu (to su pojedinci sa psiholokim smetnjama, teko!ama i zastojima u razvoju , i na kraju, na njenu namenu (a to je pruanje psiholoke pomo!i u prevladavanju poreme!aja, zastoja ili krize . "ada kaemo da je psihologija fundament i osnova prilikom definisanja klinike psihologije, to znai da se osoba koja zatrai pomo! klinikog psihologa pre svega posmatra kao ovek (to je predmet prouavanja psihologije pa tek onda kao klijent ili pacijent (to je predmet prouavanja klinike psihologije . "ada sve ovo objedinimo, dolazimo do slede!e formulacije# Klinika psihologija je grana primenjene psihologije iji je predmet mentalno zdravlje a metod psiholoka procena, terapija i prevencija,; njenu ciljnu grupu ine osobe sa smetnjama i poremeajem mentalnog zdravlja, a zadatak je pruanje strunih usluga u skladu sa naukom, etikim kodeksom i zakonima. 2. %ta je pri enjena psihologija& 'o#o ne a u knji(i) $od primenjenom psihologijom se naje!e podrazumeva ona delatnost kojoj psihologija kao teorija, kao istraivanje i kao metod slue samo kao opta podloga i potencijal na kome zasniva svoju delatnost i profisionalni profil. $o miljenju %ergera, primenjeni psiholog je po pravilu hibrid (&meanac' ija je delatnost odreena iz najmanje dve profisionalne oblasti, a &isti psiholog' postoji jedino u istraivakim ustanovama i na fakultetu. "ako klinika psihologija ini granu primenjene psihologije, oni se jednim velikim delom pribliavaju krugu medicinskih nauka (psihijatriji to u velikoj meri utie na njihov profesionalni identitet. *. Kako se klinika psihologija defini+e u praksi& "linika psihologija je grana primenjene psihologije koja se bavi ispitivanjem, prouavanjem, procenom, savetovanjem i tretmanom pojedinaca, parova i porodica koje imaju psiholoke smetnje. ( ranoj fazi razvoja, klinika psihologija odreivana je na osnovu instrumenata koje je koristila, ()*+*, ,orah, +-+, ..$* . /edno vreme se ustalilo miljenje da se kliniki psiholozi bave ispitivanjem, dijagnosticiranjem i terapijom linosti i ponaanja. .eutim, ni ovaj kriterijum nije izdrao dugo jer su ovi testovi kori!eni i za ispitivanja van domena klinike psihologije. .eutim, metodski kriterijum specifinosti klinike psihologije nije naputen i kod nas se jo uvek odrava, naje!e kroz sagledavanje kroz funkciju psihodijagnostike, kao najuestalije aktivnosti klinikog psihologa (koja predstavlja spregu naturalistike i instrumentalne eksploracije linosti sa baterijom testova . +im postupkom se procenjuje psiholoki profil osobe# njen psihiki razvoj funkcija, strukturae, psihodinamike, odnosa, ponaanja i traumatskih fiksacija.

,. Kako je -P- definisala kliniku psihologiju& Kra.a #er(ija#-merika psiholoka asocijacija je usvojila naelno stanovite da se psiholozi koji se profesionalno bave nekom granom primenjene psihologije definiu kao naunici praktiari. "ako je klinika psihologija nauka primenjena u praksi, kliniki psiholog je tako naunik praktiar. $redmet klinike psihologije moe biti samo psihologija kao nauka primenjena u klinikoj praksi. /ua #er(ija# 0redinom prolog veka -merika psiholoka asocijacija (-$usvojila je naelno stanovite da se psiholozi koji se profesionalno bave nekom granom primenjene psihologije definiu kao naunici praktiari. "ada bi svi diplomirani psiholozi radili kao nastavnici psihologije u srednjim kolama, problem struke psihologa ne bi postojao. $roblem je nastao kada su u nastavni program studija psihologije pored osnovnih disciplina, uvedeni predmeti primenjene psihologije. 0hodno tome, diplomirani psiholozi su, pored nastavnikog zanimanja, mogli da se posvete radu u oblasti primenjene psihologije, pod uslovom da nau odgovaraju!e zaposlenje. +ako je u ovoj zemlji poela istorija primenjene psihologije. "ada su prve generacije diplomiranih psihologa nale zaposlenje u ustanovama zdravstva, socijalne zatite i drugde, doekala ih je radoznalost i neinformisanost od strane zaposlenih. ( okviru univerziteta psihologija je priznata prvenstveno kao nauka ili grupa nauka. *zvan univerziteta psihologija je prvenstveno predstavljena preko primenjene psihologije i kao nastavniko zvanje. 0a uvoenjem u nastavni program studija dve podgrupe predmeta, osnovne naune i istraivake discipline i predmeta primenjene psihologije, studentima je pruena informacija o tome ta sve postoji u svetu psihologije. $rogram ukazuje na dve vrste psihologije koje se dosta razlikuju i, metaforino, podse!aju na profil boga /anusa. 1vojni Janusov pro il dodiruje se potiljkom, a njegova dva lika okrenuta su na suprotnu stranu. 2ik koji gleda na stranu nauke i istraivanja, u pravcu naune akademske karijere, zahteva posve!enost (to odgovara ugledu psihologije u akademskom okruenju univerziteta i taj put vodi u statusnu odre!enost i sigurnost. 2ik koji gleda u pravcu primenjene psihologije i prakse nagovetava druge vrste susreta, uzbuenja i osvajanje izazovnih vetina, ali u nesreenim i neizvesnim uslovima, nagovetavaju!i statusnu nesigurnost. -merika psiholoka asocijacija (-$- , koja ima duu tradiciju od nas, suoila se sa ovakvom situacijom. 3a jednom kongresu, nakon debate prihva!en je odgovor koji definie ulogu psihologa u primenjenoj psihologiji. $ostignuta je saglasnost oko toga da tu ulogu treba definisati kao psiholoku nauku primenjenu u praksi. "liniki psiholog je, po toj definiciji, naunik praktiar. $rema tome, i predmet klinike psihologije moe biti samo psihologija kao nauka primenjena u klinikoj praksi. Ono to psiholoka nauka prihvati, to je taj sadraj 4 to ne prihvati, nije validno. 5a sada bolje reenje nije naeno.

0. %ta sadri -j(enko# predlog diferen$ija$ije& Kra.a #er(ija# -jzenk je predloio jedno praktino reenje odreenja i razgranienja delokruga klinike psihologije i psihijatrije. Oni poreme!aji koji nemaju utvrenu organsku osnovu trebalo bi da budu predmet klinike psihologije dok oni koji takvu osnovu imaju 6 predmet psihijatrije. +o nije prihva!eno od strane psihijatara, ve! su samo unutar neuropsihijatrije razdvojeni neurolozi od psihijatara. /ua #er(ija# 7ranice izmeu psihologije i psihijatrije samo su prividno odreene podelom na kategorije normalnosti i patologije. Ova podela pretpostavlja da se patologija i normalnost u psiholokom pogledu mogu jasno konceptualno definisati, metodski pouzdano odrediti i u praksi koristiti i potvrditi na grupama i u individualnom sluaju. $sihijatrija je, po medicinskoj tradiciji, reenje traila u razvijanju klasifikacionih sistema nozolokih kategorija. 3a taj nain, psihijatrija je u neposrednom kontaktu sa pacijentima vrila ispitivanja i dolazila do sagledavanja dijagnoze. 3a osnovu utvrene dijagnoze i njenog mesta u klasifikacionom sistemu psihijatar preporuuje terapijske mere. $sihologija je, po tradiciji nauke, nastojala da odredi osnovne elemente i induktivno dograuje celinu svog predmeta. $olaze!i od tih elemenata, psihologija je konstruisala objanjenja miljenja, opaanja, razvoja, ponaanja ili linosti. $sihijatrija je primarno medicinska praksa koja traga za osnovnom laboratorijskom naukom. "linika psihologija je trebalo da nadomesti taj nedostatak i zato je dobila ulogu laboratorije. +aj saradniki odnos evoluirao je kroz vie faza i doveo je do formiranja savremene klinike psihologije iji je predmet proiren u odnosu na poetak. "liniki psiholozi rade sa osobama koje dele na klijente i pacijente. "lijenti su osobe koje imaju psiholoke smetnje, ali nemaju potvrenu psihijatrijsku dijagnozu. $acijenti su osobe ije smetnje imaju psihopatoloka svojstva i dijagnosticiraju se kao simptomi i sindromi iz okvira "K# ili $%" sistema. "linika psihologija bavi se ijednima i drugima, i klijentima i pacijentima. "linika psihologija se u razgraniavanjima klijentele oslanja, osim na norme instrumenata, koje su odreene posebno za svaki instrument, i na teorije linosti ili paradigme. Ovo ukljuuje i kriterijume zdravlja razliitih i brojnih psihoterapijskih kola i uenja. +akvo obilje ponekad koristi ali i odmae. .oe da se desi da strunjak raspolae velikim i dobrim znanjem mnogih teorija i uenja psihoterapeutskih kola, ali da to ne moe da upotrebi korisno i valjano. +ako nastaje fenomen &uliver e ekta. +o je aluzija na stanje posedovanja velike potencijalne snage i znanja, bez srazmerne akcije, jer je potencijal akcije blokiran mnotvom unakrsnih kolizija u teorijama. 3eodreenosti koncepta i prakse klinike psihologije postaju prepreka koja onemogu!ava da teorije ispolje svoju vrednost kroz akciju. 0uprotno toj pojavi, kao pomo! razgranienju jedne vrste nedoumica, -jzenk (89:; je predloio jedno praktino reenje odreenja granice izme!u delokruga klinike psihologije i psihijatrije. 1a bi se izbeglo prekoraenje i sukob interesa, treba uvesti objektivan kriterijum. Oni poreme!aji koji nemaju utvrenu organsku osnovu trebalo bi da budu predmet klinike psihologije, dok poreme!aji koji imaju takvu osnovu 4 predmet psihijatrije. +o moe da bude prihvatljivo, ali nije prihva!eno od strane psihijatara. 3aime, prema ovom kriterijumu svojevremeno su iz zajednike grane neuropsihijatrije razdvojeni neurolozi od psihijatara.

1dnos psihologije i klinike psihologije Duan Stojnov

!. %ta se psihijatrije& oe re.i o tradi$ionalno odnosu klinike psihologije i

$o shvatanju medicine, klinika psihologija predstavlja oblast preseka psihijatrije i psihologije, u kojoj se dostignu!a iz naune psihologije koriste u oblasti psihijatrije 4 ali i drugih grana medicine (.ekej, 89:< . (voenje psihologa u poredak medicine imalo je za cilj da psihijatriji (u to vreme mladoj i nedovoljno afirmisanoj grani medicine obezbedi jednu vrstu naune utemeljenosti. 1ok su ostale grane medicine mogle da potvrde dijagnoze klinikih lekara zasnovane na klinikoj slici i anamnestikim podacima jednom vrstom objektivne, laboratorijske analize, u ve!ini bolesti koje su psihijatri leili ova vrsta objektivne potvrde nije bila mogu!a. 5bog toga je upotreba psiholokih testova u oblasti dijagnostike upotpunila potrebu psihijatara za jednom vrstom objektivne procene mentalnog statusa pacijenata, koja ne bi bila zasnovana iskljuivo na subjektivnim procenama simptomatologije i nedovoljno pouzdanim izjavama pacijenata. +ako su psiholozi postali nezaobilazno pomo!no osoblje u kadrovskom inventaru psihijatrije, a njihove dijagnoze jedna vrsta jemca za naunu utemeljenost celog poduhvata. +ako je i klinika psihologija poela da se posmatra i kao pomo!na delatnost u radu psihijatara 4 prevashodno kao jedna vrsta metodologije koja sama po sebi nije dovoljna ukoliko se ne kombinuje sa biolokim i drutvenim pristupom. +ek zajedno oni ine celovitost ,,bio4psiho4socijalnog= pristupa, koji karakterie savremenu psihijatriju (>ri! . .eutim, u isto vreme su i u ovom kontekstu primene klinike psihologije prisutni kritiki tonovi. +ako se tvrdi da klinika psihologija ne moe da se posmatra samo kao jednostran vid pruanja pomo!i ljudima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem, te da su razliite kole u oblasti klinike psihologije dale veliki doprinos razumevanju i pruanju pomo!i mnogim osobama koje su naile na jedan vid nerazumevanja, ak i &opasnog zastranjivanja= u medicinski orijentisanom pristupu. Ovaj pristup podrazumeva da je razvoj klinike psihologije ne samo dopunio i obogatio psihijatrijska znanja ve! u velikoj meri, kritikom analizom psihijatrijskog pristupa, razvijao njemu suprotstavljene, nove alternative.

2. Koje su naj#anije spe$ifinosti klinike psihologije& 3ajve!a razlika izmeu pristupa opte i klinike psihologiji predstavlja cilj koji se pred ove dve oblasti psihologije postavlja. Opta psihologija nastoji da otkrije osnovne pravilnosti koje vladaju u domenu psiholokog i da manifestaciju raznovrsnih oblika psihikog ivota podvede pod manji broj fundamentalnih prirodnih zakona ije odvijanje moe '( post acto da objasni, ali mnogo ree i da predvidi. "linika psihologija ima za cilj da inicira i facilitira izvesnu promenu 4 kako u domenu razvijanja novih i poeljnih, tako i u spreavanju postoje!ih i nepoeljnih oblika ponaanja. +ako se klinika psihologija usredsreuje pre svega na razvijanje autoplastinih promena u sferi doivljavanja i ponaanja osoba. "liniku psihologiju ne treba posmatrati kao podruje primene fundamentalnih psiholokih teorija (pre svega teorija linosti u oblast klinike iz prostog razloga to je ve!ina teorija linosti koje se koriste kao podloga psihodijagnostikog i psihoterapijskog rada i nastala u oblasti klinike psihologije. $ored toga, u klinikoj psihologiji vidljivo je istovremeno postojanje ve!eg broja razliitih kola i pravaca, to ,ojs naziva teorijskim pluralizmom. $ostoje dve vrste pluralizma# simultani (istovremeno postojanje velikog broja teorija , i sekvencijalni (velike i opteprihva!ene teorije se u vremenskom nizu smenjuju novim . 0imultani pluralizam je svojstven tzv. nezrelim naukama (rivalske teorije mogu da koegzisitraju u istom periodu , dok se sekvencijalni pluralizam javlja u zrelim naukama (teorije smenjuju jedna drugu u vremenskom nizu . $ostojanje brojnih rivalskih psihoterapeutskih teorija oteava rad u oblasti &fundamentalne= psihologije, jer one nuno uvode u igru problem nesamerljivosti.) 0 druge strane, mnotvo istovremeno prisutnih teorija u klinikoj psihologiji predstavlja osnovno bogatstvo i plodnost ove oblasti. 0ve vie preovlauje miljenje da veliki broj razliitih naina da se opojmi i predstavi priroda ljudi nije prepreka sticanju pouzdanih naunih znanja, ve! njihov fundamentalni uslov. ( skladu sa tim je i miljenje da su ljudi bi!a pod ogromnim uticajem pojma koji dre o sebi# ljudi su samode iniue ivotinje. 0a promenama u sopstvenom samodefinisanju odvijaju se i promene u sopstvenoj ontologiji. 1akle, napredak u saznavanju oveka ne mora nuno da lei samo u teorijskoj unifikaciji i potrazi za fundamentalnim prirodnim zakonima, ve! i u analizi diskursa ljudi. Ovakav pristup sastoji se u paljivom ispitivanju znaenja pojmova koji se koriste kada se govori o ovekovom bi!u, i u uvaavanju istorijskog i drutvenog konteksta u kome su ovi pojmovi nastali. $okuavaju!i da opiu sebe, ljudi su se sluili mnogim pojmovima ( osoba, linost i karakter*. Ovi pojmovi se naje!e upotrebljavaju pomo!u iskaza u tre!em licu. +ako se objektivni pristup u psihologiji moe opravdati ak i u domenu prouavanja pojedinaca. .eutim, za potpunije odreenje ljudskih jedinki neophodno je uzeti u obzir i privatni domen iskustvenog doivljaja 4 domen jastva, to jest linog jedinstva, poimanja sebe kao pojedinanog, unutranjeg bi!a (sve ono to su preovlauju!e struje u akademskoj psihologiji na svaki nain nastojale da izbace iz psihologije . *skazima u prvom licu ne moe se protivreiti, jer u prilog njihovoj oiglednosti nije potrebno dalje svedoenje. $redmet prouavanja klinike psihologije zasnovan je prvenstveno na ispitivanju ljudi, personalizovanih entiteta koji su u stanju da o sebi daju iskaze u prvom licu.

3esamerljivost je problem koji su definisali filozofi nauke u neuspenim nastojanjima da izaberu najbolju teoriju od postoje!eg mnotva. 3jihova nastojanja bila su neuspena zbog toga to raznovrsne teorije poivaju na ponekad divergentnim kriterijumima pomo!u kojih se odreuje ta je to to najbolju teoriju ini najboljom, kao i na razliitim shvatanjima koja je metodologija za ovaj poduhvat podesna.

*. 2etodologija funda klinike psihologije.

entalnih psiholo+kih istrai#anja #s.

etodologija

3ije sporno da na ljude, kao i na sve ostale predmete u svetu, deluju prirodni zakoni. .eutim, prekomerno poistove!enje fundamentalne psihologije sa metodologijom prirodnih nauka dovelo je do nedopustivog saimanja predmeta psiholokih prouavanja. 2judi nisu samo tela podlona prirodnim zakonima, ve! osobe + bi!a koja imaju sopstvene namere, razloge, strahove, interesovanja i sposobnosti? bi!a koja grade drutvenu stvarnost stupaju!i u razne forme udruene delatnosti? i, takoe, bi!a koja uobliavaju sopstvenu subjektivnost u uzajamnoj komunikaciji. "linika psihologija se zato zanima za homo abera, osobu koja je kova sopstvene subjektivnosti u zajednici svog bivstvovanja sa drugim osobama, &umreena= u splet odnosa u kojima se konstituie kao ljudsko bi!e. 5ato klinika psihologija (za razliku od psihologije koja tei da se predstavi prevashodno kao prirodna nauka i grana biologije nastoji da se bavi i prouavanjem dejstva drutvenih inilaca na delatnost osoba 4 kroz koje se bioloki uticaji neminovno prelamaju. $osebno bitna specifinost klinike psihologije tie se fundamentalnog pitanja njene metodologije. "liniki psiholozi ne prouavaju &psiholoke pojave=, ve! ljude. 3ije svejedno da li se prouava miljenje (ose!anje, linost ili neka osoba koja misli (ose!a, ija je to linost . "ao odgovor na ubeenje da nauka ne sme da se bavi razumevanjem pojedinanih sluajeva, jer se individualni sluajevi ne mogu generalizovati u univerzalne zakone, s pravom se moe primetiti da se iz optih zakona prirode ne mogu partikularizovati pojedinani sluajevi (,unvan . ( klinikoj psihologiji preovlauje potreba za razvijanjem istraivakih naela koja treba da omogu!e sticanje podataka potrebnih za razumevanje osoba i njihovog ponaanja# 8. ( istraivanjima se mora voditi rauna o ulozi diskursa, to jest znaenja koje ljudi pripisuju sebi, svojim dogaajima, pojavama, stvarima i drugim osobama u svom okruenju? kao i pravila, konvencija i uverenja koja ih usmeravaju u njihovom drutvenom ponaanju. @. *straivanja se ne mogu sprovoditi u izolovanim laboratorijskim uslovima, ve! u svakodnevnom svetu drutvenog delanja ljudi. A. *straivanja moraju podrazumevati interes za osobe i pojedince, a ne za statistiku i varijable. %udu!i da se obrazloenja u klinikoj psihologiji vre obinim jezikom, poetna taka razvoja konceptualnog sistema ovako zamiljene analize mora da se zasniva na analizi pojmovnog sistema jezika kojim se ljudi koriste. +ako se u klinikoj psihologiji panja usmerava na takozvani jeziki obrt u filozofiji i &interpretativni zaokret= u drutvenim naukama 4 umesto na metafizike postavke realizma, empirizma i logikog pozitivizma primerenih ve!ini prirodnih nauka. 3a metodoloki zaokret klinike psihologije uticale su znaajne razlike kako u poimanju osnovnog predmeta prouavanja, tako i u opredeljenju za fundamentalna metodoloka naela ova dva vida psihologije. $re svega, ideja o agensnosti i samonikloj delatnosti ljudi u suprotnosti je sa idejama o kontrolnim varijablama i situacionim kontingencijama. $ored toga, ideja o univerzalnim pravilnostima i &tvrdom determinizmu= u ponaanju u suprotnosti je sa idejom o &ekvifinalnosti= 4 to jest shvatanjem da isti uzroci mogu proizvesti razliite oblike ponaanja istih osoba, a razliiti uzroci mogu proizvesti istovetne oblike ponaanja. 5bog toga se u klinikoj psihologiji (umesto uninomikog shvatanja stvarnosti predlae multiperspektivizam.

3ajzad, brojevi ne predstavljaju dovoljno precizna sredstva za prouavanje pojmovnih sistema ljudi, jer nisu osetljivi na razlike u kontekstima, razlike u relacijama i razlike u znaenjima koje pojedinim pojavama pripisuju razliite osobe. )aljanost instrumenata psiholokog ispitivanja ne moe da bude opta i neodreena (to jest zasnovana na retorikim piruetama tipa &valjanost je kada test meri ono to treba da meri= . ( skladu sa tim, testovi u klinikoj psihologiji ne mogu da budu sami po sebi valjani, ve! mogu da budu samo &valjani za neto= ("ellB . +o &neto= u klinikoj psihologiji je pre svega ekoloka valjanost (3eisser , to jest niz svrsishodnih praktikih delatnosti koje se mogu preduzeti prema osobama, a inicirane su testovima i ostalim oblicima ispitivanja. .itovi o nauci, karakteristini za tradicionalnu fundamentalnu psihologiju su (%ickhard # 8. nauni pojmovi moraju biti operacionalno definisani @. teorije koje sadre pojmove koji se ne mogu izmeriti su nenaune A. nauna eksplanacija mora da bude kauzalna eksplanacija C. eksperiment je jedini valjani model proveravanja kauzalnih modela D. nauka nastoji da dokae teorije E. nauni progres se dostie akumulacijom znanja :. istraivanje je nenauno ukoliko se njime ne testira neka teorija <. nauka je definisana istraivakom metodologijom kojom se koristi 9. nauka mora da izrasta iz empirijskih rezultata

,. /a li se nor kriteriju a sredine&

alnost

oe pro$enji#ati od#ojeno od

oralnih

3ajvanija razlika izmeu izmeu fundamentalne i klinike psihologije zasluuje posebnu panju. ,atocentrinost klinike psihologije je osobina koja je u najve!oj meri odvaja od antropocentrinosti fundamentalne psihologije. *zvor ove razlike pojavljuje se naporedo sa pojavom dimenzije normalno 4 abnormalno, koja predstavlja nestabilno jedinjenje raznovrsnih diskursa koji se u njoj koriste. +riedar znanja od koga su sazdane biologija, ekonomija i lingvistika (Fuko predstavlja osnovu na kojoj se dimenzija normalno 4 abnormalno uvrstila kao amalgam tri druge razliite dimenzije zasnovane na vrednosno4normativnim principima# medicine (sa normiranim polaritetima zdravoGbolesno ? ekonomije (korisnoGbeskorisno ? i lingvistike (smislenoGbesmisleno . %iolokim odreenjem bolesti u medicini Hipokrit je stavio taku na religiozni model shvatanja bolesti, to jest ideju da je bolest boija kazna za greh koji neko mora da okaje. 0a otkri!em mikroba potpuno se ustalilo shvatanje da je bolest vrednosno neutralan dogaaj. %udu!i da ljudi lekare nisu pose!ivali zdravi nije bilo potrebe priati mnogo o zdravlju, tako da je u mnogim medicinskim definicijama zdravlje implicitno odreivano kao odsustvo bolesti. >konomija i njeni normativni polariteti su takoe uestvovali u konstituisanju dimenzije normalno 4 abnormalno. /edno vreme smatralo se da pomo!u ekonomije mogu da se prevaziu opasnosti i teko!e u kojima se moderni svet nalazi. Ova nauka nudila je jasne razlike izmeu &ekonomskog= ponaanja, koje je korisno, i onoga neekonominog, to jest beskorisnog za oveanstvo. (koliko se neko ponaanje smatralo beskorisnim, ne samo daje dovoeno u pitanje, ve! se energino poricalo i samo pravo njegovog postojanja. 2judi koje je takvo ponaanje karakterisalo igosani su kao &drutvena sramota=, saboteri ekonomskog progresa ili jednostavno reeno 4&budale=. $onaanje koje nije bilo u funkciji ekonomskog progresa tako je poelo da predstavlja devijaciju od drutvenih normi, to jest subverzivno i nenormalno ponaanje. (klapanje lingvistike sa polaritetima &smisleno= i &besmisleno= u ovakav nain razmiljanja postalo je oigledno tek posle radova Fukoa i 2akana. ( tom smislu 2akan je smatrao da stanja ludila predstavljaju &raspad znaenja=, to jest proces raspadanja normativno uspostavljenih znaenja. $otpuno ludilo za 2akana znai potpuni kolaps na nivou subjektove integrisanosti u simboliki poredak. Fuko je smatrao da ono to se moe razumeti, to ima smisla i to je uklopljeno u simboliki poredak drutva, postaje poeljnije i normalnije od onog to je nerazumljivo, semantiki nejasno i predstavlja zbrku znaenja. $rihvatanjem pomenutih polariteta iz biologije, ekonomije i lingvistike, stekli su se uslovi za uobliavanje dimenzije normalno 4 patoloko. ( bogatom repertoaru prakse psihijatrije jo uvek nedostaje teorija normalnog funkcionisanja koja bi omogu!ila jasno razlikovanje abnormalnih od normalnih osoba. (pravo na ovom mestu kliniki psiholozi iskoristili su ansu da popune jednu vanu prazninu u konceptualizaciji i tretmanu duevnih bolesti, koje su sve e!e poele da se zovu psihikim poreme!ajima. (pravo je zahvaljuju!i nastojanjima da se opojme, osmisle i objasne razliiti vidovi funkcionisanja ljudi kao osoba, to jest agensnih bi!a, iznikla cela oblast klinike psihologije. 0vojim postignu!ima u podruju psihologije linosti klinika psihologija pokuala je da napravi jedan kontinuitet izmeu zdravog (poeljnog i smislenog vladanja osoba, s jedne strane, i bolesnog (beskorisnog i besmislenog funkcionisanja ljudi ije je ponaanje naje!e opaano kao problematino i psiholoki poreme!eno, s druge strane.

0. /a li se uinak klinike psihologije oe proua#ati ne(a#isno od njenih dru+t#eno3politikih uti$aja& 3ormalnost se ne moe prouavati odvojeno od svoje politike uloge. (obiajeni naini opisivanja prirode ljudskih postupaka i poretka izmeu ljudi nose sa sobom izvesne drutvene posledice i nisu &politiki nevini= (1eetz . "ategorije ovakvih opisa esto pruaju osnovu za opravdavanje nekih oblika drutvenih ureenja i odreene drutvene prakse prema pojedincu, tako to jedan od mogu!ih pogleda na svet utemeljuju kao jedini mogu!i. "ategorije kojima se opisuju pojave koje ine predmet bavljenja klinike psihologije stoga nije mogu!e razmatrati odvojeno od problema mo!i. $rihvatanje neke odreene klasifikacije psiholokih pojava (i simultano odbacivanje mnotva alternativnih klasifikacija podrazumeva utvrivanje izvesne forme za prepoznavanje ljudskog ponaanja i ljudske individualnosti. Ono to ljudi jesu bi!e osmiljeno samo na osnovu formi koje propisuje neki sistem klasifikacije. 5a ve!inu ljudi preovlauju!i diskurzivni sistem u njihovoj sredini postaje neizbean. 3a taj nain &motivi=, &stavovi=, &inteligencija= i sline psiholoke &pojave= postaju forme pomo!u kojih oni doivljavaju sopstvenu subjektivnost i to iz prostog razloga to im kultura ne nudi alternativne kategorije koje bi mogle da im omogu!e da sebe i druge doive na drugi nain, ili zato to, uopte uzevi, takve kategorije nisu dostupne (1anzinger . 3aglaavanje normativnog znaaja psiholokih kategorija u velikoj meri oslanja se na Fukoovo shvatanje o tesnoj povezanosti znanja i mo!i (Fuko . $ogled na svet koji preovlauje u nekoj kulturi Fuko zove znanjem i za njega je on neodvojiv od mo!i. *zvesna znanja, to jest uobiajeni naini opisivanja sveta, nose sa sobom potencijalnu drutvenu praksu da se dela na jedan odreen nain. 5bog toga se izvesni naini vladanja i delanja marginalizuju, a neki se pretpostavljaju svima ostalima. Ono to je dozvoljeno jednoj osobi da uradi drugoj osobi u nekom odnosu (odnosno njena prava i dunosti utemeljeno je na trenutno prihva!enom znanju koje preovlauje u nekoj kulturi. 5nanje se ovde shvata kao jedan oblik odnosa# definisati svet na nain koji doputa da se izvesni oblici ponaanja odvijaju kao normalni, u isto vreme znai i sprovoditi neku mo. "ada neto konceptualizujemo na poseban nain, mi proizvodimo posebno znanje koje podrazumeva mo!. +ako klasifikacije obezbeuju inteligibilne naine pomo!u kojih ljudi razumeju sebe same (i stvari oko sebe i pomo!u kojih delaju. 3ametanje novih kategorija, koje se osve!uju u raznim mogu!im sklopovima naih delatnosti, ograniava ljude na znaajne naine i ak proizvodi razliite vrste ljudi (,ouse . 5ato treba re!i da klasifikovanje nije nain rasporeivanja fundamentalnijih datosti, ve! proces koji predstavlja jedan vaan oblik moi- nain na koji opojmljujemo, doivljavamo i osmiljavamo sebe i druge determinie nain na koji !emo se prema sebi i prema drugima ponaati. "linika psihologija ne moe da se razvija kao moralno indiferentna i politiki nevina nauka, ali ni kao jedan vid disciplinovanja ljudi ukorenjen u ideoloke potrebe nedovoljno transparentnih drutvenih grupa. Ona mora da opstane samo ukoliko sve svoje potencijale stavi u slubu emancipatorskih nastojanja ljudi da generiu optimalne uslove za opstanak svoje vrste. 0a takvim nastojanjima ona se sve vie pribliava podruju obrazovanja i vaspitanja, kao jedan poseban vid pedagogije budu!nosti koji bi trebalo da pomogne pojedincima da preive izazove kompleksnog drutva budu!nosti 6 sa svim blagodetima koje prua savremena tehnologija, ali i sa svim civilizacijskim neizvesnostima koje budu!nost donosi.

10

4a(#oj klinike psihologije Josip #erger

!. Kada i kako je nastala klinika psihologija& 2. Ko su bili pr#i st#arao$i klinike psihologije& ( amerikim knjigama o klinikoj psihologiji nalazimo podatak da je &prvu na svetu psiholoku kliniku= osnovao 2eighner )itmer 8<9E. godine, profesor na (niverzitetu $ensilvanija, 0-1. )itmer i saradnici osnovali su ovu kliniku da bi pruali strunu pomo! deci predkolskog i kolskog uzrasta, koriste!i se psiholokim savetima i instruktaom. Od tada potie i naziv ove grane psihologije. +o je bio prvi sluaj da se psihologija, pored svoje teorijske i akademske forme, predstavi kao aktivna i pomo!na nauna disciplina i, takoe, kao uvod u podruje primenjene psihologije. .eutim, teorijska i metodska sadrina ove akcije nije propra!ena velikim pohvalama, samo je naziv akcije proglaen za istorijski dogaaj. ( nizu zamerki navodi se da je )itmer odbijao uticaj psihoanalize, koja je tada bila u usponu, kao i da svoj koncept klinike psihologije nije prilagoavao i drugim znaajnim otkri!ima i doprinosima u psihologiji njegovog vremena. ,ezultat svega toga moe biti ocena da je iza )itmera ostao naziv Iklinika psihologijaI (bio je vie &kum= a manje &otac= . *staknuti engleski kliniki psiholog -jzenk otro je kritikovao uticaj psihoanalize na kliniku psihologiju u 0-1. ( kritici istie da je precenjen znaaj klinikog na tetu psiholokog faktora. $o njegovom shvatanju, za pravog &oca= klinike psihologije treba priznati nemakog psihijatra "repelina, koji je nastavio ono to je zapoeo )unt. *nspirisan radom )untove laboratorije "repelin je, nakon zavrenih studija medicine, osnovao slinu laboratoriju koja se bavila eksperimentalnim istraivanjem pojava koje su zajednike klinikoj psihologiji i psihijatriji. -jzenk je izvrio veliki uticaj na kliniku psihologiju i pokuao je da kliniku psihologiju usmeri ka vr!oj vezi istraivanja i prakse i odvrati od uticaja psihoanalitike teorije. $ostoji i tre!a verzija istorije klinike psihologije, po kojoj osnovu klinike psihologije predstavlja otkri!e %inea da se intelektualni razvoj dece moe ispitivati, kvantifikovati i skalirati na jednostavan nain. 5ahvaljuju!i tom otkri!u, stvoren je metod kojim psihologija moe da vri empirijska istraivanja i doprinese reavanju praktinih ivotnih problema. $ojam *J je u rangu epohalne civilizacijske tekovine modernog doba. 5ahvaljuju!i otkri!u %inea, zapoeo je razvoj individualnog testovnog metoda i time je stvoren polazni osnov klinike psihoogije. %ez pronalaska %ineove skale inteligencije, klinika psihologija ne bi postigla svoj sadanji poloaj i ugled. 5ahvaljuju!i njemu i drugim slinim dokazima metodskog karaktera, psihologija se predstavila svetu kao nauka koja ima naina da prevazie svoje filozofsko poreklo i postane primenjena i primenljiva nauka. *pak, klinika psihologija nije nastala odjednom, niti &iz jedne glave=, niti iz jednog pristupa. Ona je istorijska i kolektivna tvorevina mnogih stvaralaca, razliitih generacija i zbir njihovih doprinosa. Osim toga, ona je stvorena na jednom civilizacijskom stupnju i podruju koje je omogu!ilo i podralo njenu pojavu i mesto u sistemu vrednosti. 3jeno poreklo je internacionalno, heterogeno, fleksibilno i ne predstavlja zatvoreni i teorijski definisani sistem. Ona je nastajala postepeno u vie faza, slojevito, doprinosima sa mnogih strana.

11

Ktavie, neki ameriki i engleski autori ocenjuju da je klinika psihologija u savremenom smislu i delovanju nastala posle 89CD. godine. (kljuenost psihologa u ratne napore zapadnih saveznika ponovila je jedno iskustvo sa psihologijom iz prethodnog svetskog rata. ( oba svetska rata psiholozi su svojim profesionalnim radom i doprinosima potvrdili da psihologija nije samo teorija nego i vrlo znaajna i korisna nauka. (deo psihologa u saniranju posledica ratovanja nakon primirja dodatno je uticao na to. $osle takvih potvrda svoje primenljivosti, psihologija vie nije vra!ena u kategoriju univerzitetskih teorijskih predmeta. Ona je postala priznata struna delatnost u oblasti zdravstva. *. %ta je klinika psihologija dala no#o u odnosu na pedagogiju i psihijatriju& /edina opipljiva prednost koju su psiholozi u praksi imali u odnosu na ostale profesije sa kojima su dolazili u dodir (lekari, pedagozi, socijalni radnici bili su psiholoki instrumenti ili popularno nazvani testovi. .nogobrojne nedostatke mlade psiholoke nauke i studija psiholozi u praksi su kompenzovali i natkompenzovali forsiranjem pomalo nejasnih i podosta mistifikovanih mernih instrumenat, koji su bili nepoznati u ovoj sredini. Ovi instrumenti dolazili su mahom sa 5apada, a kod nas nisu bili u prodaji. 5ato je prvi zadatak zaposlenih bio da se domognu tih alata i ovladaju vetinom testiranja ili psihodijagnostikom. $siholozi su isticali uverenje da je psihologija, uprkos skromnom ugledu u aktuelnoj drutvenoj skali urednosti, u sutini mo!na. +o je znailo da psiholozi u praksi mogu nauno i egzaktno odrediti prave probleme njihovih ispitanika i tako doprineti da se nae najbolje reenje. $otrebno je struno primeniti metod psiholokih testova i dati struna teorijska objanjenja +aj poetniki entuzijazam u nastupu psihologa bio je karakteristika perioda testovnog romantizma. ( to vreme knjige iz klinike psihologije, mahom autora iz 0-1, davale su optimistine ocene, nagovetavaju!i klilikoj psihologiji sjajnu budu!nost. $romena odnosa psihologa prema instrumentima i testiranju nastupila je kada su mnogi univerziteti u 0-1 uveli u nastavu kliniku psihologiju. ( novonastaloj situaciji ve!i broj istaknutih klinikih psihologa iz prakse primljen je za nastavnike na univerzitetima. $aradoksalno, ovi bivi praktiari postali su naje!i kritiari metode ispitivanja psiholokim testoma u klinikoj praksi. Oni su dali najve!i doprinos ruenju brzo steenog ugleda klinike psihologije. Od njih potiu mnogobrojne knjige i prikazi nepovoljnih rezultata istraivanja i rasprava o klinikim testovima. 3a ruevinama &testovnog romantizma= nikao je i razvio se kolos psihometrije, koji je upozorio klinike psihologe da njihova sredstva za rad, dijagnoze i procene, zavise od kriterijuma koji moraju biti zasnovani na proverama putem transparentne procedure. >kspanzija klinike psihologije nastavila se, uprkos snanoj strunoj kritici, koja je bila neprijatna ali korisna za razvoj psiholoke metodologije, isprva i struke.

12

,. %ta je (ajedniko klinikoj psihologiji u s#i oblasti a& (ovaj odgovor sam pronaao u %ergerovom lanku '$redmet klinike psihologijeL, str. @E O delatnosti klinikih psihologa u 0-1 nalazimo informacije kod 3icela koji ukazuje na to da aktivnosti psihologa zavise od institucija u kojima rade, kao to su psihijatrijske ustanove, ustanove specijalistikih grana medicine, psiholoka savetovalita, centri za socijalni rad ili kaznene ustanove. ( svim varijantama kliniki psiholozi obavljaju konsultativnu delatnost uz psihijatre, neurologe, kardiologe, hematologe i druge specijaliste. ( meuprofesionalnom poslovanju dolazi i do preplitanja teorije, metoda i prakse. .eutim, svaka od struka zadrava svoju profesionalnu samostalnost i ne moe se svesti na drugu struku. $siholozi mogu saraivati i sa vie razliitih strunjaka, a to znai deliti predmet koji nije uvek isti. ( sluaju multiplih angamana zajedniki predmet moe da varira, ali je ekspertski pristup psihologa utvren. *z ovoga se moe izvesti zakljuak da predmet klinike psihologije ne mora biti ni dijagnostika instrumentima, ni patologija kao tema, nego ekspertski pristup kojim kliniki psiholog doprinosi nalaenju pogodnog reenja.

13

0. Kako se

oe pro$eniti stepen dostignutog ra(#oja klinike psihologije&

"linika psihologija treba da prati dostignu!a i strune standarde u najrazvijenijim zemljama u svetu kao uslov razvoja struke. .nogi problemi u tom smislu su identifikovani, ali nisu reeni. ( saetoj formi, osnovni problemi razvoja klinike psihologije kao struke su identitet, legalitet i egalitet. ( krajnjoj liniji, klinikoj psihologiji predstoji jedan proces usaglaavanja programa izmeu fakulteta na kojima se studira klinika psihologija. 1rutvo psihologa kao strukovna organizacija treba da ima ovla!enje da preuzme znaajne regulativne i kontrolne funkcije povezane sa klinikom psihologijom kao profesionalnom delatno!u. .inistarstvo za zdravlje treba da sarauje i pomogne da se odrede pravila dobrog profesionalnog ponaanja i donese propise koji doprinose razvoju klinike psihologije kao odgovorne i drutveno korisne struke. 0tatus primenjene psihologije u ovoj zemlji ne moe da popravi pojedinano ni fakultet, ni strukovno udruenje, ni aktivizam sekcija i njenih agilnih lanova, bez kooperativnosti dravnih i zakonodavnih tela. ( svom razvoju klinika psihologija mora da proe kroz tri osnovne faze, koje smo nazvali identitet, legalitet i egalitet. $rvi zadatak u razvoju klinike psihologije kao struke je formiranje i utvrivanje njenog profesionalnog identiteta. +aj zadatak najve!im delom pripada fakultetima, mada u kasnijim fazama i strukovnom udruenju i, svakako, zakonodavstvu. Ovaj zadatak nije u naoj zemlji znatno odmakao, zapravo nije dovren. +o znai da nismo nali definiciju koja je koherentna i koja ima jasne i vrste granice. $rofesionalni identitet poinje da se oblikuje na (niverzitetu, to jest na fakultetima koji autorizuju psihologiju kao nauku koja ima garant strukovnog identiteta. 5a sada nemamo kriterijum ko je kliniki psiholog, analogno tome ko je pravnik, lekar ili geolog. 1efinicija identiteta profesije, da bi valjala, treba da ima jedan kontrolisani ulaz, a ne vie i ne iz podruma. Osnovne studije psihologije ne mogu da zavre proces formiranja klinikog psihologa bez dodatne edukacije u uslovima supervizirane prakse. 1a bi proces priznavanja kvalifikovanog klinikog psihologa bio zaokruen, reenje mora da ukljui i legalizaciju, to jest donoenje zakona ili propisa koji legalizuje profesiju, njena prava i obaveze. 1anas takve mogu!nosti kod nas nema, ali umesto toga postoje zdravstveni saradnici i specijalisti medicinske psihologije i zbrka strunih naziva. "linika psihologija je u mnogim zemljama defmisana i priznata struka. "od nas se radi na tome, istina usporeno, da klinika psihologija postane i legalno priznata.

14

5. Kada je klinika psihologija poela da se for

ira u Srbiji&

"linika psihologija je u naoj zemlji stvorena posle 1rugog svetskog rata, odreenije od 89D;4ih. 3jeno stvaranje imalo je vie faza# (8 od fakultetskih studija i upu!ivanja u psihologiju, orijentacije, (@ preko ukljuivanja u praksu i profesionalnog osposobljavanja, (A do statusa regularne profesije i razliitih nivoa kompetentne strunosti. $rvi kliniki psiholozi u 0rbiji ve!inom su bili iz redova diplomiranih psihologa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u %eogradu. +o odeljenje je osnovano ranije, ali je posle nekih prekida najzad poelo sa radom 89D;. godine, kada su i upisani prvi studenti. $rve generacije studenata na Fakultetu nisu imale predavanja ni vebe iz klinike psihologije, niti su polagale takve ispite. One su sluale i polagale ispite iz opte psihopatologije, deje i razvojne psihopatologije, a kasnije i mentalne higijene. $rogram studija je postepeno dopunjavan i drugim kursevima. 0voje interesovanje za tu oblast studenti su mogli da zadovolje itanjem knjiga iz klinike psihologije iskljuivo na stranom jeziku i neobaveznom volonterskom praksom u nekim kooperativnim ustanovama. $rvi kontakti studenata sa praksom ostvareni su u tada novoosnovanom .edicinsko4psiholokom savetovalitu, na 3europsihijatrijskoj klinici i bolnici i nekim centrima za socijalni rad. )eza izmeu studija na fakultetu i prakse stvarana je postepeno, kroz dui period, i manje4vie ostala je bez formalne institucionalne regulative. 5bog takvog stanja, zakljuujemo# $raksa je &-hilova peta= studija primenjene psihologije na naim fakultetima. "linika psihologija u 0rbiji poela se razvijati u periodu posle zavretka 1rugog svetskog rata, priblino u isto vreme kao i u ostalim evropskim zemljama .ogu!e je da su i pre tog datuma pojedini psiholozi na teritoriji bive /ugoslavije, iz predratnih generacija, primenjivali pojedine tehnike i postupke u ispitivanju pojedinaca, to se moe dovesti u vezu sa poslovima klinikih psihologa. 0am naziv klinika psihologija uao je u upotrebu postepeno, uglavnom preko naslova knjiga napisanih i izdatih u 0-1, koje su se mogle na!i u biblioteci Odeljenja za psihologiju. Pr#e klinikopsiholo+ke ustano#e kod nas. $rve generacije diplomiranih psihologa mogle su da rade samo u drutvenim ustanovama, jer privatne prakse nije ni bilo. $rva prilika za praksu ukazala se u tada jo neoformljenoj klinikoj psihologiji, kada je u %eogradu )ojin .ati! osnovao "edicinsko+psiholoko savetovalite, koje je imalo psihoanalitiku orijentaciju. 0lino savetovalite postojalo je u 5agrebu (vodila ga je -nka .ati! , ali je orijentacija tog savetovalita bila laboratorijska i pozitivistika. ( oba ova savetovalita, pored osnivaa, radili su psiholozi i lekari. Oba savetovalita bavila su se decom i njihovim kolskim i razvojnim teko!ama, ali na razliiti nain. "ada se uporede ova savetovalita iz perioda pedesetih godina prolog veka sa savetovalitem )itmera iz 8<9E. godine, zapaaju se slinosti ali i razlike. 3ajve!a slinost je u pogledu klijentele, u pogledu uzrasta i problema kojim su se ova savetovalita bavila. 5naajne razlike ima u pogledu metoda rada i koncepcijske orijentacije. %eogradsko savetovalite bilo je psihoanalitiki orijentisano, jer je i )ojin .ati! bio u to vreme vode!i psihoanalitiar u 0rbiji. Od ta tri savetovalita samo je )itmerovo nazvano klinikopsiholokim, dok ostala dva nisu u svom nazivu isticala kliniku psihologiju.

15

6. Kako je odre7en status klinikog psihologa kod nas& 1rutveni i pravni poloaj klinike psihologije u naoj zemlji razvijao se postepeno i ostao nedovren. "od nas klinika psihologija kao oblast i kao struka postoji due od pola veka, ali zakon tu injenicu nije u potpunosti priznao. 3i fakulteti ni strukovno udruenje nisu do sada ponudili jasne kriterijume za razvrstavanje u grane primenjene psihologije, niti je to zakonski dovren proces. (mesto strukovnih i zakonskih kriterijuma, u opticaju su nezvanini proizvoljni kriterijumi koji oteavaju razvoj i regulisanje prava i obaveza klinikih psihologa. $rvo, na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u %eogradu, programom studija uvedeni su smerovi prema osnovnim oblastima primenjene psihologije. 0tudenti koji zavravaju smer klinike psihologije posle diplomiranja deklariu se kao kliniki psiholozi, mada nisu zavrili praktinu obuku za to zvanje. 1rugo, psiholozi u zdravstvenim ustanovama, zaposleni na zadacima klinike psihologije, vode se pod administrativnim nazivom zdravstveni saradnici. Ovi psiholozi posle pet godina prakse na klinikama, bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama, prema postoje!im propisima, stiu pravo specijalizacije kao zdravstveni saradnici. 3akon trogodinje specijalizacije i poloenog specijalistikog ispita stiu zvanje specijaliste medicinske psihologije. +akva psiholoka oblast ne postoji u programu studija psihologije, ali postoji u programu .edicinskog fakulteta, kao parcijalni predmet uz psihijatriju. +re!e, diplomirani psiholozi koji na matinom fakultetu zavre magistarske studije iz klinike psihologije ili odbrane doktorsku tezu sa temom iz te oblasti, postaju kliniki psiholozi sa doktoratom, takoe bez odgovaraju!e strune prakse i iskustva. Metvrto, diplomirani psiholozi koji su zavrili edukaciju iz nekih od terapijskih uenja i pravaca, predstavljaju se ili kao terapeuti ili kao kliniki psiholozi (sa psiholokom praksom samo iz okvira izabranog terapijskog smera . 3a osnovu ovakvih naina sticanja statusa klinikog psihologa, taj status kod nas ostaje nejasno definisan. .oemo zakljuiti da je zanimanje klinikog psihologa ostalo nedefinisano i za struku i za zakonodavstvo i za saradnike i za javnost. "linika psihologija studira se na fakultetima koji studentima omogu!avaju da naue ta je savremena psihologija i kakav je identitet psihologa kao strunjaka. $sihologija kao profesionalna delatnost treba da bude pravno definisana tako da zadovoljava kriterijume i standarde. 3ajzad, klinika psihologija kao profesija mora biti osposobljena da bude ravnopravna sa ostalim strukama u pogledu prava, obaveza i odgovornosti. (koliko, i kada, klinika psihologija postigne takav nivo u naoj zemlji, zvanje klinikog psihologa ne!e ostati stvar arbitrarnog opredeljenja, ve! !e predstavljati regulisani i pravno priznati status meu strukama. "ada se dostigne takav nivo, posta!e mogu!e da diplomirani psiholog usmeri svoju strunu aktivnost i da postane kliniki psiholog, pod slede!im uslovima# (8 daje stekao diplomu psihologije na Filozofskom fakultetu? (@ da se bavi profesionalnom psiholokom praksom i metodama vie godina? (A da je registrovani lan u profesionalnom udruenju psihologa? (C da u svom radu sledi preporuke i pravila etikog kodeksa psihologa? (D da uzima ue!a na seminarima, saborima i drugim oblicima kontinuirane edukacije za vreme trajanja aktivne slube posle diplomiranja.

16

8ada$i klinike psihologije Josip Berger

!. Koji su osno#ni (ada$i klinike psihologije& 5adaci klinike psihologije mogu se podeliti u osnovne, koji su obavezni i koji spadaju u opis radnog mesta klinikog psihologa, i na dodatne, koji nisu svakodnevni i zahtevaju posebnu verziranost psihologa. Osnovni zadaci klinike psihologije su# /ijagnostika i pro$ena (postupak svrstavanja patolokih pojava na osnovu kriterijumskih obeleja u klasu, takson ili sindrom klasifikacijskog sistema koji je podeljen na odvojene klase i potklase koje imaju patoloku osnovu (tako pie, tj. klase su same po sebi bolesne . Psihodijagnostika je psiholoki metod koji doprinosi sigurnosti i pouzdanosti dijagnostike klasifikacije poreme!aja i bolesti u okviru priznatih klasifikacionih sistema medicine kao to su .eunarodna klasifikacija bolesti (."% ili -meriki klasifikacioni sistem (10. . $sihodijagnostika pored naturalistikog i kvalitativnog metoda eksploracije linosti koristi i ui, testoloki instrumentalni pristup oslonjen na psihometriju. Sa#eto#anje, terapija i psihoterapija (u poetku je psihoterapija koju izvodi psiholog nailazila na otpor psihijatrijske institucije ali kako je psihoterapija postajala nezavisna vanakademska delatnost to se ovaj otpor smanjivao . .nogi ljudi sa psiholokim teko!ama ne prihvataju da im pomo! bude uslovljena ulogom pacijenta i nekom dijagnostikom etiketom i taj otpor je doveo do toga da savetovanje postane dobra alternativa, naroito nakon to je ,oders pribliio savetovanje psihoterapiji. %avljenje klinikih psihologa psihoterapijom prekinula je negdanje nezadovoljstvo jer se kontakt sa klijentom ranije prekidao, odmah nakon obavljenog dijagnostifikovanja, taman kad se spremnost obe strane za terapijski nastavak postigla. Istrai#anje (ovo prosihodi iz definicije da je kliniki psiholog naunik praktiar i da se praksa sagledava kao neto to proishodi iz teorije, ali na terenu to nije uvek tako Pre#en$ija (ona ima za cilj da predupredi poreme!aje i da deluje na nivou lokalne zajednice i s toga je za njeno sprovoenje uvek neophodno da postoje finansijeri ali i idejni tvorci, dobra volja i izvoai. 9duka$ija (prevencija i edukacija esto deluju sinergino . $siholog moe edukovati svoju radnu sredinu u kojoj prethodno nije radio psiholog u cilju informisanja sredine ta moe a ta ne moe oekivati od psihologa. +ime on predstavlja sebe, svoju struku i njene mogu!nosti. 5atim, stariji psiholozi treba da edukuju mlae, dopunjuju!i ono to se ui na studijama, jer klinika psihologija je struka koja se ui od iskusnih i proverenih praktiara. +reba takoe edukovati i javnost u cilju da se uveri da je klinika psihologija s jedne strane nauna, a s druge strane, da se razlikuje od psihoterapije i psihijatrije. 9tiki kodeks i pra#ne nor e predstavljaju trajne obaveze klinike psihologije kao uslune profesije i odgovorne javne slube. $siholog je kao praktiar obavezan da prui potvrdu naunosti svoje prakse, svog suda i svojih procena. ( privatnoj praksi neophodno je aktivnosti klinikog psihologa regulisati etikim kodeksima.

2. /a li su (ada$i klinike psihologije profesionalno spe$ifini&

17

$o svom predmetu klinika psihologija se granii sa psihijatrijom, sociologijom, pravosuem, prosvetom, socijalnom zatitom i medicinom. ( fazi osnivanja ona je imala tek nekoliko zadataka na kojima se proveravala i istraivala svoje teme, dok je danas broj zadataka kojima se bavi znatan. 0pisak zadataka kojim se jedna struka bavi, naravno na uspean nain, moe biti pokazatelj njenih potencijala kao i aktuelnog dometa. 3eki zadaci, kao to je to psihodijagnostika, usko su profesionalno specifini dok su neki drugi, kao to su to savetovanje i psihoterapija, pa i edukacija, donekle preklopljeni sa ostalim oblastima psihologije, dok su, na primer, edukacija i potovanje etikog kodeksa i pravnih normi, karakteristini zadaci svih disciplina psihologije, a i same psihologije kao nauke i naune prakse. *. %ta je (adatak psihodijagnostike i njenih i(#edenih pod#rsta& 1ijagnostika je prvi zadatak koji je klinika psihologija usvojila. Dijagnostika je postupak svrstavanja patolokih pojava na osnovu kriterijumskih obeleja u klasu, takson ili sindrom klasifikacionog sistema. 1ijagnostika podrazumeva zatvoreni sistem koji je podeljen na odvojene klase i potklase koje imaju patoloku osnovu. ( klinikoj praksi pojavio se metod psihodijagnostike koji povezuje naturalistiki nain kvalitativnog istraivanja i psihotehniki pristup ispitivanja i procene linosti. $sihodijagnostika je psiholoki metod koji doprinosi sigurnosti i pouzdanosti dijagnostike klasifikacije poreme!aja i bolesti u okviru priznatih klasifikacionih sistema medicine kao to su .eunarodna klasifikacija bolesti ."K#* ili -meriki klasifikacioni sistem .$%"*. $sihodijagnostika se koristi kao dodatni psiholoki metod medicinske dijagnostike mentalnih poreme!aja i bolesti. 1anas kori!eni medicinski klasifikacioni sistemi, "K# i $%", baziraju se na konsenzusu najviih meunarodnih autoriteta u medicini. Ovi klasifikacioni sistemi predstavljaju aproksimacije &prirodnog sistema=, koji do sada nije odreen. ,sihodijagnostika je posredan i zato komplikovan postupak koji se primenjuje kao zamena za manje pouzdani nain procene izmenjenog ili poremeenog ponaanja i unkcionisanja linosti. Ovaj psiholoki metod je vie usmeren na ispitivanje i odreivanje osobenosti linosti, relacija i ponaanja nego na medicinski defisani poreme!aj ili bolest. Odreivanje sindroma bolesti je stvar medicinskih strunjaka, psihijatara, dok kliniki psiholozi svoje istraivanje usmeravaju na linost. ( objanjavanju nalaza manje se pozivaju na patologiju a vie na teorije linosti. *zdvojile su se nove podvrste psihodijagnostike# a dijagnostika, klasifika$iona i diferen$ijalna (ovde je zadatak da se pacijent svrsta u nozoloku kategoriju kojoj pripada b pro$ena linosti, (ovde je zadatak da se izvri strukturalna, funkcionalna, psihodinamska procena linosti i njenih pojedinanih funkcija ? c foren(ika i ostale eksperti(e ( primenjuje se u sudskoj praksi onih zemalja ijin pravni sistem uvaava naelo po kome se u rasvetljavanju spora ili krivinog dela mora uzeti u obzir i psiholoko stanje i linost okrivljenog a psiholozi 6 sudski vetaci imaju zadatak da ispitaju i utvrde mentalne sposobnosti i psiholoka svojstva ili stanjamkoja mogu da utiu na izvrioca ili rtvu krivinog dela d) psihodijagnostika ra(#ojnog doba (osnovni zadatak je ispitati stepen psihikog razvoja kao i razvijati i poboljavati metode za psihodijagnostiku dece e) psihodijagnostika osoba sa spe$ijalni potreba a (kori!enje standardnih dijagnostkih sredstava neprimereno je u ovakvim sluajevima jer usled ometenosti, ovakve osobe nisu u stanju da reavaju zadatke pod istim psiholokim okolnostima kao uzorak po kome su norme i kriterijumi odreeni i s toga je neophodno konstruisati pogodne instrumente i utvrditi odgovaraju!e norme, kao i ispitivati specifine naine prilagoavanja ovih osoba socijalnoj sredini

18

f) pro$ena partnerskih i branih odnosa (naje!e se koristi samo opservacija oslonjena na teorijske sisteme porodinih psihoterapija g) spe$ifina psihoterapijska dijagnostika (zarad poboljavanja i ubrzavanja procesa terapije, naje!e naturalistikom procedurom bez kori!enja psiholokih testova? glavni zadatak pomo! pri izleenju od neurotskih problema i kriza h) trijana neuropsiholo+ka pro$ena (osnovni zadatak jeste utvrivanje da li je etiologija poreme!aja organskog ili psiholokog porekla i) trijaa i pro$ena (at#orenih institu$ija (selekcija i klasifikacija kandidata prema posebnim kriterijumima institucije . ,. :poredite (adatke klinike i +kolske psihologije. 0. %ta (nate o 9tiko kodeksu psihologa Srbije& "linika psihologija moe da funkcionie na oba naina, kao metodoloka sluba u okvirima medicinske institucije i kao samostalna struna sluba koja je otvorena za saradnju svima kojima je njena pomo! potrebna i korisna. ( irem okviru, ona je privatna praksa, javna sluba i usluna delatnost. "liniki psiholog moe da obavlja vie razliitih strunih poslova i da ima razliite zadatke i vrste angamana. ( uim, klinikim uslovima rada, klinikoj psihologiji je potrebna nauka i teorija kao orijentacija i referenca na koju moe da se pozove. ( vanklinikim uslovima i privatnoj praksi pozivanje na nauku nema isti efekat. ( uslovima privatne prakse psiholog se mora potvrditi neposrednim pruanjem pomo!i u skladu sa etikim kodeksom. >tiki kodeks je norma profesionalne, drutvene i pravne odgovornosti profesije. "orisnici usluga klinike psihologije ne moraju da znaju mnogo o psihologiji kao nauci, o teorijama, uenjima, autoritetima i metodologiji. "ada se klijenti, koji imaju probleme i teko!e i izvesno poverenje u strunost pomagaa, obrate za pomo! psihologu, on je duan da prui pomo! u skladu sa psiholokom naukom, svojom profesijom, kompetencijom i etikim normama. >tiki kodeksom se regulie odnost prema nauno4istraivakom radu, odnos prema stranki, odnos prema javnosti i odnos prema kolegama. ( preambuli >tikog kodeksa psihologa 0rbije izmeuostalog pie da &psiholog polazi od toga da nauka nudi znanja i metode, a ne i ciljeve,vrednosti i normativno4etika reenja. 0toga on preuzima obavezu da brine o etikoj strani primene naunih znanja i metoda, prihvataju!i slobodno kao svoje vrhovno etiko merilo da ovetvo, kako u sebi tako i u svakom drugom, uvek uzima i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo'. +akoe se navodi da je psiholog duan da ostane u okvirima psihologije kao nauke, svojih steenih kvalifikacija, materijalnih uslova drutva i sredine u kojoj radi, zakonskih odredbi i naela ovog kodeksa. 5. /a li su (ada$i klinike psihologije e7usobno ko patibilni& 'ne a u knji(i) /esu. Ovde bi mogla da se sloi pria o tome kako i dijagnostika i terapija i ostali ciljevi imaju za cilj psihiku dobrobit pacijenta, poboljanje psihikog funkcionisanja, itd. 6. /a ste kliniki psiholog, koje biste (adatke najradije oba#ljali& 1bjasnite (a+to.

Paradig

e u klinikoj psihologiji Velimir Popovi

19

!. %ta su to klinike paradig

e&

$aradigma, uopteno gledano, jeste niz osnovnih pretpostavki koje skupa odreuju kako zamiljamo i prouavamo neku pojavu, kako prikupljamo i tumaimo dobivene podatke i, povrh svega, ta da inimo, to jest kako da postupamo sa predmetom ispitivanja. - kada je re o klinikoj paradigmi, onda to podrazumeva da je predmet naeg interesovanja ljudska linost, a da iz bazinih premisa izvodimo teorijelinosti, modele zdravlja i bolesti? da osmiljavamo raznolike metode istraivanja kojima prikupljamo podatke koje !emo potom tumaiti? gradimo i primenjujemo postupke klinike procene? osmiljavamo valjane strategije kako da pruimo savetodavnu, psihoterapijsku ili kakvu drugu pomo! ljudima koji pate od raznih duevnih smetnji. $redmet klinike psihologije, lako !emo primetiti, suvie je sloen da bi bio podrobno ispitan samo iz jedne perspektive, s toga, u okviru klinike psihologije postoje razliite paradigme koje iz razliitih uglova sagledavaju njen predmet. /ako je vano shvatiti vie paradigmi znai vie istine ili vie saznanja o predmetu ispitivanja, ukoliko ga uvek iznova preispitujemo iz date perspektive, ili iz drugih uglova ili na osnovu tuih gledita, a ne da se razliite paradigme meusobno bore da dou do jedne, samo njihove istine. $ostoje# 1ubinsko4psiholoka paradigma (Frojd, /ung, -dler kao zaetnici , %ihevioralna paradigma (Operantno uenje, klasino uslovljavanje, +eorije socijalnog uenja , %ioloka paradigma, Fenomenoloko4egzistencijalna paradigma i Humanistika paradigma.

20

2. %ta u ;rojdo#o

uenju (nai i(ra( instance linosti! Koliko instan$i on ra(likuje&

Frojdova osnovna pretpostavka je bila# svest ne gospodari svim duevnim zbivanjima, ve! nekima od njih upravlja nesvesno. 1a bi se otkrila ovekova &istinska psihika realnost=, pisao je Frojd, moramo razumeti rad nesvesnog. 3o, vrlo brzo sam je uoio koliko je topoloki model manjkav u ocrtavanju ljudske linosti, te je poeo graditi obuhvatnije gledite koje bi manje opisivalo topiku (prostor u kojoj se odigrava psihiki ivot oveka a vie sudionike duevnog ivota koji na raznolike naine nastanjuju spomenute topose due i stupaju u izrazito sloene meuodnose. ,e je o Frojdovom strukturalnom modelu i instancama linosti 4 /no, Ja i 0ad+Ja. /no je najstarija instanca linosti i predstavlja onaj sadraj sklopa linosti sa kojim se osoba raa da bi se, potom, iz njega pomolilo, u evolucionom smislu, mlae Ja, a za njim, naposletku, 0ad+Ja. /no u sebi sadri nagone, ono stoje prisutno od roenja, somatsku organizaciju i ono to je fiksirano osobitom konstitucijom. /no je uvstveno i primitivno i u njemu se odvijaju primarni procesi koji ne poznaju kategorije uzronosti, vremena i prostora, ne dre do protivurenosti i razlika i, iznad svega, nestrpljivo trae gratifikacije. /no pribegava ispunjenju elje 1 raznolikom fantazijskim, imaginarnim i halucinatornim operacijama, dnevnim sanjarenjimaili snovima 4 ne bi li na zaobilazan nain &zadovoljilo uroene potrebe=. /no je iskljuivo i nepromenljivo stanar nesvesnog, te kao takvo i nije dostupno neposrednom svesnom prouavanju. Ono malo to o njemu saznajemo dobijamo primenom psihoanalitikih metoda (tumaenje snova, na primer ili razotkrivamo u neurotskim simptomima. *zvorno Ja je predstavljalo deo /nog, ali se tokom razvoja iz njega izdvojilo da bi udovoljilo zahtevima spoljanjeg sveta. Ja je razumsko i civilizovano i u svojim delanjima rukovodi se naelom realnosti (tj. potuje naela uzronosti, vremena i prostora, analitino je i uvaava protivurenosti . $osredstvom sekundarnih procesa nastoji da zadovolji porive /nog, ali na takav nain to !e uzeti u obzir i zahteve koje name!e stvarnost. 5a razliku od /nog, od koga dobija energiju .libido*, jer vlastitom ne raspolae, Ja se slobodno kre!e izmeu oblasti nesvesnog, predsvesnog i svesnog i njegov prvenstveni zadatak je da, posredstvom razliitih mehanizama, dri nagone u nesvesnom. Ja pokuava da udovolji prohtevima /nog i umanji napetost, ali na nai koji !e u sebe ukljuiti procenu mogu!ih posledica koje mogu proiste!i iz izvrene radnje. +akoe, Ja uzima u obzir zahteve koje name!e stvarnost i, naposletku, slua unutarnji glas= savesti .0ad+Ja*. 3a osnovu reenog moemo nazreti da /a uistinu slui tri gospodara# 8 nastoji da sprovede potrebe /nog u delo, @ udovoljava prohtevima spoljanje realnosti i, napokon, A mora se povinovati zahtevima koji dolaze od strane tre!e instance linosti 4 0ad+Ja. +re!i sainitelj duevnog sklopa 4 &unutarnji glas= ili ono to nazivamo saveu + predstavlja drutvene i, jo vie, roditeljske vrednosti i norme. 0ad+Ja predstavlja pounutreni sistem naloga, vrednosti, zabrana, normi, predstava lepog i potenog naspram predstava runog i nepotenog. $oto se detinje 0ad+Ja razvija pounutrenjem predstava roditelja, to jest njihovih 3ad4/a, to ujedno znai da se na njega prenosi tradicija kulture kojoj pripada i sve njene vrednosti. 0ad+Ja, rigidno i nerazumno koliko i /no, ne doputa nikakva odstupanja u sprovoenju svojih krutih moralnih obrazaca. (jedno, oba krasi zajedniko svojstvo# izraz su uticaja prolosti na teku!a, aktualna zbivanja. ( meri u kojoj je naslee /nog izikog karaktera, u istoj meri je naslee 0ad+Ja drutvenog i kulturolokog karaktera. 3o, oba podjednako nastoje prisiliti Ja da udovolji njihovim diktatima. 0a svoje strane, 0ad+Ja svoje diktate ostvaruje na tri naina 4 samoposmatranjem, save!u i Ja idealima. *. : e u se ogledaju ;rojdo#i doprinosi sa#re enoj klinikoj psihologiji&

21

Frojd je postavio temelje savremenih teorija linosti. 0matrao je da nisu svi psihiki uticaji vidljivi u ponaanju ili svesti osobe, ve! da neki izviru iz nesvesnog. 0vojom teorijom o psihoseksualnim stupnjevima inicirao je nauno prouavanje ovekovog razvoja. $okazao je da psihopatoloka stanja mogu imati ne samo bioloke nego i duevne korene. .eutim, obrazloio je i naine na koje duevni inioci mogu podjednako proizvoditi psihike smetnje i fizike simptome. .eu prvima se poeo baviti ljudskom seksualno!u, daju!i psiholoka pojanjenja razvoja seksualnosti, kao i brojnih oblika seksualne disfunkcionalnosti. 5aetnik je psihoanalitikog, samim tim psiholokog, razumevanja fenomena religije, kulture, umetnikog stvaralatva i odnosa drutvenih grupa. *straivao je zato su neke osobe inhibirane. +akoe je ponudio tumaenja nastanka i proishoda anksioznosti. 3o, psihoanaliza za Frojda nije bila iskljuivo eksplorativna tehnika + metoda skrojena za ispitivanje ovekovog duevnog ivota. Ona je, istovremeno, terapijska tehnika, konkretan nain pruanja strune psihoterapijske pomo!i ljudima sa duevnim tegobama. ( te svrhe Frojd je iznedrio brojne postupke, to jest skrojio valjanu psiholoku metodologiju za ispitivanje duevnih operacija, poput slobodnih asocijacija, analize snova, tumaenja omaki, prorade trans era.

22

,. Koje su gla#ne +kole proi(a+le i( ;rojdo#e psihoanali(e& : e u se ogledaju njiho#e prednosti i nedosta$i& )e!ina Frojdovih sledbenika 4 neo rojdovaca ili post rojdovaca + nije odstupila od tri vorna sadraja njegovog uenja. 7otovo svi su sloili daje nesvesno kljuni inilac u oblikovanju ljudskog duevnog ivota. )e!ina je prihvatila ideju da su iskustva iz ranog detinjstva od presudnog znaaja za potonji razvoj linosti, mada su neki od njih isticali da i naknadna ivotna iskustva oblikuju pojedinev psihiki razvoj. *sto tako, najve!i broj Frojdovih sledbenika usvojio je i proradio njegovo uenje o mehanizmima odbrane i tumaenju snova. (enja brojnih psihoanalitiara ne izlaze iz okvira ove paradigme, ve! predstavljaju osobena stanovita koja ipak ukljuuju zajednika osnovna naela 3eki Frojdovi uenici nisu prihvatili njegovo uenje o psihoseksualnom razvoju, smatraju!i da se odrasla linost ne oblikuje samo onim iskustvom koje je imala u prvih pet4est godina ivota, ve! da se formira kroz znatno ve!i broj razvojnih stupnjeva. 1rugi su, opet, smatrali da je Frojd razvoj osnovnih instanci linosti &smestio= suvie kasno a ne, kao to su oni smatrali, u najranije detinjstvo. +re!ima je bilo neprihvatljivo Frojdovo prenaglaavanje uticaja nesvesnog i instinktivnih sila na razvoj linost. 0matrali su da se ovek oblikuje i putem drutvenih i kulturolokih inioca. 3eke je praktian psihoterapijski rad sa pacijentima vodio zakljuku da se trima instancama linosti ne moe na obuhvatan nain ocrtati celina ovekovog bi!a. 3aposletku, mnogima je bila neprihvatljiva njegova pesimistika antropologija. 2go psiholozi tako smatraju da je Ja mnogo snanije nego to je to Frojd priznavao. (oili su da Ja poseduje ve!i stepen autonomije u odnosu na /no i da se moe razvijati nezavisno od njega. 3ovoroene poseduje uroene konstitutivne inioce 2ga .Ja*, koji stupaju na scenu po razdvajanju Ja od /nog. /a takoe poseduje autonomne, od &konflikta slobodne= funkcije, usmerava procese opaanja, miljenja, rasuivanja i pam!enja, kontrolie nagone i afekte i regulie odnose sa objektima. ( psihologiji samstva, koju je razvio H. "ohut, na primer, samstvo je odreeno kao samomotiviu!a, samostalna, integriu!a sila i ujedno kao bazini motiv koji odrava i podstie celovitost osobe. 3joj se pridaje ve!i znaaj nego strukturama *da, >ga, i 0uper >ga. /bjekti samstva (self4objekt 4 znaajni drugi iz okoline odojeta koje ono doivljava kao delove vlastitog samstva pomau samstvu u samoodreivanju, odgovaraju na njegove potrebe i podstiu njegov razvoj. 5dravo samstvo tokom celog ivota trai odnose sa objektima samstva koji !e se pokazati dovoljno empatinim i podsticajnim za njegov razvoj. (koliko su uslovi za razvoj bili optimalni, dete !e biti u stanju da internalizuje lik empatine i ogledaju!e majke (objekta samstva . ( teoriji odnosa sa objektima objekt je iskljuivo drugo ljudsko bi!e. 5naaj objekata ogleda se u tome to su ljudi izvorno motivisani potrebom da uspostave odnose sa drugima. 3ai odnosi sa drugima srni su inilac duevnog razvoja ali i pojave psihopatolokih fenomena, ukoliko nije dolo do adekvatnog uspostavljanja odnosa sa drugima. -dekvatni odnosi sa roditeljima, tokom svih stupnjeva psihikog razvoja, preduslov su za uobliavanje zdrave linosti. *ntersubjektivna teorija procese transfera i kontratransfera sagledava na drugaiji nain analitiar ne poseduje nikakvo objektivno saznanje o pacijentovom ivotu, njegovom razvoju, psihikim funkcijama ili prirodi njegovih duevnih smetnji? ono ili ne postoji ili nije ni od kakve koristi ni za analitiara niti za pacijenta. *nterpretativni zakljuci su uvek relativni i odreeni intersubjektivnim kontekstom u kome se odvija susret pacijenta i analitiara. 0aznanje do koga se dolazi u terapiji je ,,ko4determinisano= i ,,ko4konstitutivno= (uzajamno odreenoGustanovljeno i uzajamno izgraeno interakcijama oba sudionika terapijskog procesa. 5ato je bolje da se njihov odnos definie izrazom ,,ko4transfer= (uzajamni transfer da bi se naglasilo koliko oba subjekta analize, svesno i nesvesno, tvore procese koji !e se pomoliti i potom biti analizirani.

23

0. Koji su bihej#ioralni pra#$i (astupljeni u klinikoj psihologiji& 1anas postoje tri vladaju!a bihejvioralna pristupa koji se razlikuju s obzirom na to da li naglaavaju operantno uslovljavanje, klasino uslovljavanje ili socijalno3kognitivne inioce uenja. Operantno uslovljavanje se, po 0kinerovoj zamisli, tie efekata koje neke posledice imaju na uestalost nekog ponaanja. One posledice koje ine ponaanje koje im prethodi uestalijim on nazivapotkepljivaima; one koje vode padu uestalosti naziva kaznom. 1a li !e neka posledica ponaanja biti potkrepljuju!a ili kanjavaju!a zavisi od osobe i same situacije kojoj je izloena. iz perspektive operantnog terapeuta maladaptivno ponaanje je proizvod dva inioca# a adaptivno ponaanje nikada nije bilo naueno, i b maladaptivno ponaanje jeste naueno. Nilj terapijskog rada je da se u klijentovom repertoaru ponaanja prepozna ono koje je maladaptivno i potom otkloni operantnim tehnikama (preplavljivaniem, &ekonomijom etona=, verbalnim uslovljavanjem i sl. . ( klinikom radu terapeut ove orijentacije ne traga za klijentovim ose!anjima, motivima, porivima ili potrebama nego nastoji da uoi odnose koji vladaju izmeu nekog oblika disfunkcionalnog ponaanja (na primer, depresivnog, fobijskog ili agresivnog ponaanja i njegovih konsekvenci. 1ruga verzija bihejvioralnog modela oslanja se na 04, (dra4odgovor shemu koju je uobliio ruski fiziolog *van $avlov, a u savremenoj psihologiji bila je razraena od strane )olpija i -jzenka. Obojica su smatrala da se principi respondentnog ili klasinog uslovljavanja mogu koristiti radi razumevanja ljudskog ponaanja i otklanjanja brojnih nevolja, tegoba i smetnji, u prvom redu strepnje. $rema )olpijevom miljenju uenje se odigralo ukoliko je &izazvani odgovor bio u vremenskom dodiru sa nekom ulnom drai, a u naknadnim sluajevima ista dra moe izazvati odgovor ak iako to ranije nije inila=. $otkrepljenje za )olpija predstavlja rezultat delovanja dvaju okolnosti# 8 mora postojati odreena bliskost ili kontingentnost izmeu drai i njenih odgovora, a odgovori !e biti, u vremenski bliskom trenutku, potkrepljeni, i @ sve ovo mora biti pra!eno redukcijom nagona. -jzenk razlikuje dva izvora poreme!enog ponaanja# a sticanje pogrenih, neadaptivnih oblika ponaanja i b izostanak sticanja, neizgraenost adekvatnih oblika ponaanja. .oemo zakljuiti da se u ovoj struji bihejviorizma ne porie znaaj operantnog potkrepljivanja i kanjavanja u oblikovanju ponaanja, ali se u prvi plan stavlja prouavanje asocijativnih veza izmeu uslovne i bezuslovne drai. "ognitivno4bihejvioralni teoretiari G teoretiari socijalnog uenja naglasili su ulogu kognitivnih procesa u razvoju, odranju i modifikovanju ponaanja. $rema %andurinim istraivanjima, ponaanje se ne oblikuje iskljuivo neposrednin putem, kao to je sluaj u klasinom i operantnom uslovljavanju, nego i posrednim putem (uenjem po modelu , posredstvom promatranja zbivanja u sredini i putem kognitivnih procesa. Osoba moe, poduava nas %andura, da razvije novi oblik ponaanja a da nije bila izloena odreenom reimu potkrepljenja, ve! ga naprosto usvaja promatraju!i drugu osobu 4 model 4 koja izvodi odreeno ponaanje. Ovde spadaju %ek i >lis sa svojim psihoterapijskim pravcima. 5. : e u se ra(likuje Skinero#o i <andurino sh#atanje o#eka& 5a razliku od radikalnog bihejviorizma koji oveka vidi kao pasivno bi!e, u struji kognitivnog bihejviorizma ovek se shvata kao aktivni subjekt koji koristi mo!i promiljanja i planiranja. 0vaki put kada se suoimo sa novim problemom, ne moramo uiti putem nagraivanja i kanjavanja, nego moemo zamisliti mogu!e ishode, moemo izraunati verovatno!u sa kojom !e neto krenuti u eljenom pravcu i moemo posredstvom simbola graditi razliite strategije. 1rugim reima, najve!i broj naih radnji izveden je u odsustvu spoljnih potkrepljivaa ili kazni. $rema %andurinom miljenju, najve!i broj naih dnevnih aktivnosti je kontrolisan &iznutra=, to jest samoregulisan (regulisan od strane same osobe . 6. %ta su prednosti a +ta nedosta$i bijhej#ioralne paradig e&

24

$rednosti# O bihejvioralni pristup je solidno utemeljen u empirijskim istraivanjima? O socijalno4kognitivne teorije su dodavanjem kognitivnih varijabli proirile opseg fenomena koji se mogu objasniti ovom paradigmom? O uvoenje kognitivnih inilaca pomoglo je povezivanju bihejvioralnih teorija linosti sa novijim kognitivnim teorijama koje potiu iz drugih modela? O razvijene su brojne korisne terapijske procedure koje imaju prednost nad onim to nude ostali psihoterapijski pravci# 8 bihejvioralne i kognitivno4bihejvioralne terapije nude objektivne kriterijume procene terapijskih efekata? @ bihejvioralno modifikovanje ponaanja pokazalo se uspenim u radu sa nekim populacijama, na primer, sa decom i emocionalno teko poreme!enim osobama? A bihejvioralna modifikacija je relativno brza i kratka? C osnovne postupke mogu nauiti da primenjuju, u odsustvu terapeuta, i nestrunjaci# roditelji, uitelji, vaspitai, srednje medicinsko osoblje? 0ve ovo utie na to da mnogo ve!i broj ljudi moe da ima koristi od ove terapije, pri emu je cena za pruene usluge manja no u drugim terapijama. 3edostaci# O ovaj pristup je isuvie uzan u opisivanju ljudske linosti? O malo panje se pridaje naslednim iniocima, genetici, fiziologiji i ostalim iniocima koji nisu izvedeni iz raznih oblika uenja ove paradigme? O tradicionalnom bihejviorizmu upu!uje se kritika da oveka vidi poput eksperimentalne ivotinje? 4 principi uenja, na kojima poiva ova paradigma, meu predstavnicima njenih struja est su predmet sporenja? ak i kada se meu njima uspostavi konsenzus o tim principima, ostaje otvoreno pitanje da li se nalazi o laboratorijskim ivotinjama, po analogiji, mogu pripisati oveku? O sama paradigma nije toliko nauna ili nedvosmisleno potvrena perspektiva koliko bi to eleli njeni sledbenici a biolo+ki orijentisani psiholo(i (asni#aju s#oju paradig u& $odlonu poziciju bioloke paradigme ine materijalizam i redukcionizam. .aterijalizam, u ovom sluaju, podrazumeva da se duevno ili duhovno moe svesti na niz fizikih ili biolokih inilaca, te da sa na potonjim zasnivaju svi psihiki fenomeni. ,adikalni predstavnici bioloke paradigme idu i dalje te pretpostavljaju da se# 8 emocionalne i psihike pojave mogu &redukovati= na fizike obrasce u mozgu, i @ ukoliko smo u stanju da na neki nain 4 fizikim ili medicinskim postupcima 4 upravljamo tim biolokim supstratima, bi!emo u stanju da na opseniji nain kontroliemo ovekova psihika ispoljavanja. *straivai se usredituju na prouavanje specifinih dijagnostikih kategorija ili sindroma i njihovih biolokih korelata. 1ijagnostike kategorije se defmiu posredstvom kombinovanja istraivakih, klinikih i statistikih metoda koje se primenjuju sa ciljem da se doe do prepoznatljivih obrazaca ili grozdova simptoma i znaka. *straivanja se obino sprovode na velikim grupama ispitanika koji ispoljavaju isti grozd simptoma (na primer, i potpadaju pod istu dijagnozu . 3o, u ovakvim istraivanjima individualne razlike nisu od znaaja, a jo manje ovekov lini doivljaj. 3aglasak je na utvrenim slinostima unutar date dijagnostike grupe, a manje na idiosinkratikim ispoljavanjima kod pojedinaca koji ine tu grupu. =. %ta (nai i(ra( somatogena hipoteza Koji inio$i a se obja+nja#a nastanak du+e#nih pore e.aja u biolo+koj tradi$iji& 8. "a koji inio$i

25

%ioloka paradigma u prouavanju psihopatolokih fenomena poiva na somatogenoj hipotezi + ideji da su mentalni (duevni poreme!aji uzrokovani izvitoperenim ili poreme!enim somatskim, biolokim ili telesnim procesima. )e!ina savremenih istraivaa u ovoj oblasti i danas se priklanja uverenju da je model izike bolesti osnovica u razumevanju abnormalnog ponaanja. 0avremena istraivanja biolokih uzronika psihopatologije mogu razvrstati u tri skupine# a istraivanje anatomskih uzronika abnormalnog ponaanja? b istraivanje biohemijskih uzronika c prouavanje genetskih uzronika. $olaze!i od somatogenetske hipoteze, bioloki orijentisani teoretiari i istraivai abnormalno ponaanje shvataju kao bolest koja je izazvana poreme!enim radom nekog dela organizma. )eruju da je oreme!aj u radu mozga primarni uzronik abnormalnosti. $roblemi su obino anatomske ili biohemijske prirode. ( sluaju anatomskih ili strukturalnih problema, veliina ili oblik odreene modane oblasti mogu biti abnormalni. -ko su problemi biohemijski, hemijski procesi onemogu!avaju mozak da funkcionie adekvatno. 3eki istraivai izdvajaju genetske inioce kao uzronike poreme!aja. 1rugim recima, osoba moe naslediti brojne oblike bioloke abnormalnosti, koji igraju znaajnu ulogu u javljanju psihikih poreme!aja !0. %ta su prednosti a +ta nedosta$i biolo+ke paradig e& $rednosti# $rednost biolokog modela poiva na tome da ve!inu njenih pristalica ine akademski psiholozi ili eksperimentalno orijentisani psihijatri koji smatraju da !e svoje ideje najbolje testirati empirijskim i laboratorijskim istraivanjima. Otuda su njihove pretpostavke esto podrane empirijskim nalazima. %ioloki tretman ima svoj isceliteljski efekat i to naroito tamo gde su se drugi terapijski postupci pokazali manjkavim? njegovi postupci (primena psihohirurgije, farmakoterapija ili elektrokonvulzivna terapija , ako i ne vode nestanku simptoma i bolesti, onda svakako umanjuju patnje, trpljenja ili ublaavaju tegobe. .ane# $reterana biologizacija i redukcionistika objanjenja *ako bioloki procesi utiu na ponaanje, miljenje, opaanje i emocije, sami bioloki procesi jesu pod uticajem naeg ponaanja, naih opaanja, misli ili ose!anja 3jeni zagovornici mnoge od svojih ideja nisu u stanju da testiraju, a njihovi dokazi neretko su manjkavi, neuveriljvi i u logikom smislu neodrivi "ao kljuni argument u prilog svojih uverenja, navode podatke dobijene korelacionim studijama, zaboravljaju!i da korelacija ne podrazumeva kauzalitet (uzronost $onekad u dokazivanju svojih ideja pribegavaju analogiji, pozivaju!i se na istraivanja sprovedena na ivotinjama pri tome nam ne pruaju nikakve uverljive empirijske dokaze da ivotinje na istovetan nain kao i ovek doivljavaju odreeni psihopatoloki fenomen koji se istrauje $otvrda da se meu bliskim srodnicima e!e javljaju odreeni psihiki poreme!aji moe biti obesnaena alternativnim objanjenjem 6 bliski roaci razvi!e isti poreme!aj ve! zbog same injenice da su jo od ranog detinjstva rasli u vrlo slinim &psiholokim= uslovima, unutar istih porodinih odnosa, podela uloga .alo saveta o tome kako pomo!i oveku da se menja, to je od posebnog znaaja za psihoterapeute (antropoloki pesimizam !!. :poredi bihej#ioralnu i biolo+ku paradig u.

26

: e

u se ogledaju slinosti, a po e

u se one ra(likuju& enolo+koj i

!2. I( kojih ra(loga su se psiholo(i okrenuli feno eg(isten$ijalistikoj filo(ofiji&

,azlozi okretanja fenomenolokoj i egzistencijalistikoj filozofiji bili su viestruki# O mehanicistiki, deterministiki i pozitivistiki principi na kojima je poivala dotadanja psiholoka nauka ne vode razumevanju oveka, ve! tee predvianju i kontroli O psihologija treba da izraste u humanistiku nauku koja !e ljudsko bi!e shvatati kao intencionalno, slobodno, neponovljivo i jedinstveno? 4 kartezijanski rascepi subjekta i objekta ili duha i tela, koji su utabali put svim ostalim udvajanjima oblikuju predstavu o oveku kao izolovanom i fragmentisanom bi!u? O jedinka nije sutinski odreena i oblikovana nesvesnim konfliktima i nagonima, kao to su smatrali psihoanalitiari? O jedinka nije odreena samo sredinskim iniocima i raznim oblicima uenja, kao to su smatrali bihejvioristi. !*. "a koji pretposta#ka a poi#a feno enolo+ko3eg(isten$ijalistika paradig a&

8. Sro!nost "povezanost sa svetom. Movek nije izolovana individua koja ivi u svom privatnom svetu (izuzev ako je re o nekim psihopatolokim stanjima , liena saznanja o svetu (svetovima koji nastanjuje druga osoba, ve! #ie+sa+ drugima. "ao takav on uvek ivi u kontekstu teku!ih odnosa sa drugim bi!ima sa kojima nastanjuje isti svet. 1rugim recima, ovek je relaciona, sabivstvujua (koegzistentna druevna egzistencijalija. @. Vremenost lju!ske egzistencije. Movek uvek stremi napred, anticipiraju!i budu!nost u izrazima mogu!nosti, ciljeva, nadanja, planova, matanja i zamisli. Opet, ovi ciljevi se, bez razlike, doivljavaju unutar obuhvatnijeg vremenskog konteksta. +o znai da se ak i ciljevi koji su smeteni u daleku budu!nost jedino mogu razumeti u svetlu ovekovih prolih iskustava i da jedino mogu biti protumaeni s obzirom na njegovu tekuu situaciju. A. #nterpretativnost. Movekovo opaanje je uvek interpretativnog karaktera, bilo da se on usredituje na prola, teku!a ili budu!a zbivanja ili na njihove razne kombinacije. +umaenje se uvek vri u svetlu prethodnih razumevanja, ali i svih tekuih i buduih ciljeva, planova, vrednosti i interesovanja. Ova tumaenja se odvijaju na razliitim nivoima svesnosti, to jest da bi se te interpretacije desile, osoba ne mora da ih bude neposredno svesna ili da ih voljno ini. C. Bri$nost. -nticipatorni i interpretativni kvaliteti ljudskog doivljavanja. $odrazumevaju prisustvo &brige za...= tj. brojnih emocionalnih, kreativnih i imaginativnih procesa. 0vaki in opaanja nuno sadri ove procese. D. %telovljenost " telesnost. +elesnost je kljuni inilac situacije iz koje ovek promatra svet. ( fenomenologiji svaki je ljudski oblik opaanja doivljen kao da proistie iz otelovljene perspektive. +elesnost podrazumeva da smo mi prostorna, ulna i otelovljena bi!a, te da upravo ta otelovljenost predstavlja kontekst iz kojeg izviru sva naa opaanja, oblici ponaanja, kao i svako otkrivanje smisla i znaenja u svetu. 1rugim recima, naa tela su sutinski deo i orue naih bivstvovanja u svetu? podjednako u smislu primanja onoga ta od sveta dolazi do nas, kao i svega onoga ta od nas ide ka svetu. E. Drutveni svet. ( fenomenolokom smislu, mi teimo da svet doivimo i iskusimo kao drutven 4 naseljen drugim ljudima. - time je i sveukupno ljudsko iskustvo ukorenjeno u meuljudski, kulturoloki i istorijski kontekst.

27

28

!,. Koji su karakteristini postup$i feno enolo+ko3eg(isten$ijalistike paradig e& 1pi+i ih. Fenomenoloki metod i Hermeneutika. *strauju!i neki fenomen ili pojavu, fenomenologija pokuava da apstrahuje sve pretpostavke koje o predmetu istraivanja naunik moe imati da bi on bio u stanju da izgradi podroban i obuhvatan opis &same stvari=. $redmet antropoloke (psiholoke fenomenologije predstavlja ljudsko ponaanje u svoj svojoj konkretnoj datosti. $siholog nastoji da otkrije fundamentalnu psihiku strukturu fenomena ponaanja? on nastoji da razjasni ta ponaanje koje se istrauje jeste i kakvo je njegovo znaenje i, prema tome, po emu se razlikuje od drugih oblika ponaanja. 3o, u fenomenolokom istraivanju ponaanja psiholog ne polazi od neke teorije, nalaza ili podataka, ve! od samog ponaanja koje je predmet istraivanja? drugim recima, u fenomenolokom postupku psiholog nastoji da uini eksplicitnim ono stoje u ponaanju implicitno prisutno. ( hermeneutici se razumevanje nekog fenomena uvek vri iz odreene perspektive i uvek je interpretativnog karaktera. $siholog istraiva svoja promatranja ne bazira na tome kako mu se odreeni fenomen sam4po4sebi4daje? naprotiv, on mu pristupa rukovode!i se vlastitim &predrasudama= (onim to ide ispred razuma, a ne izvan razuma , predstavama ili konstruktima, koji su oblikovani tradicijom, jezikom i kulturom u koje je istraiva utkan. 0am psiholog istraiva neizbeno je lan ove ili one zajednice i tradicije, te !e njegovo tumaenje odreenog fenomena biti oblikovano vrednostima, uverenjima ili &predrasudama= te iste sredine i tradicije. !0. "a#edi i opisi kljune poj o#e hu anistike paradig e.

.oemo izdvojiti nekoliko kljunih inilaca koji obeleavaju perspektivu koju nazivamo &humanistika=# 8 naglaavanje line odgovornosti, @ isticanje koncepta &ovde i sada=, A ukazivanje na znaaj fenomenologije osobe C podvlaenje znaaja linog rasta. !5. :poredi hu anistiku i feno enolo+ko3eg(isten$ijalistiku paradig : e u su slinosti, a u e u ra(like& u.

29

Korisni$i usluga u klinikoj psihologiji &arija &iti

!.Kako uop+teno oe o da defini+e psihologije& o korisnike usluga klinike

$rema definiciji klinike psihologije -$-, podruje klinike psihologije ukljuuje istraivanje, edukaciju i usluge relevantne za primenu naela, metoda i postupaka za razumevanje, predvi!anje i ublaavanje intelektualne, emocionalne, bioloke, psiholoke, socijalne i ponaajne neprilago!enosti, onesposobljenosti i tekoa, to se sveprimenjuje na iroki raspon klijenata.. 1efiniu!i kliniku psihologiju sa aspekta struke, /osip %erger smatra daje ona &grana primenjene psihologije koja se bavi ispitivanjem, prouavanjem, procenom, savetovanjem i tretmanom pojedinaca, parova i porodica koji imaju psiholoke smetnje, kao i psiholokim istraivanjima koja se odnose na te delatnosti.= On istie da su te pojave vie svojstvene normalnim nego patoloki rastrojenim osobama. (e posmatrano, na samom poetku razvoja klinike psihologije korisnici usluga bili su gotovo iskljuivo pacijenti razliitih psihijatrijskih i zdravstvenih institucija (uglavnom sa ozbiljnim psihikim poreme!ajima . Kirenjem predmeta klinike psihologije, izlaskom iz medicinskog konteksta (naputanjem i medicinskog modela i osvajanjem uloge u drugim oblastima, i profil korisnika usluga klinike psihologije se menja 4 ona nije &privilegija= samo nekih ve! mnogih ljudi. %erger ukazuje na to da usluge klinike psihologije koriste i pojedinci koje ne bismo mogli da svrstamo u grupu onih koji imaju psihiki poreme!aj, niti u grupu sre!nih i &samoostvarenih= osoba. ,e je naprosto o ljudima nezadovoljnim nekim aspektom svog ivota koji im smeta da ive bolje. Oni bi mogli da se nazovu i klijentima. +re!u grupu ine oni koji ele da napreduju u kori!enju svojih potencijala i proirivanju svojih kapaciteta da ive i rade sre!no, ispunjeno i zadovoljno. $ored pacijenata i klijenata, pokazatelj novih trendova u oblasti socijalne zatite i socijalnog rada ogleda se u prihvatanju korisnika usluga kao partnera, s naglaskom na uvaavanje njihovih potencijala i kapaciteta. 2. Ko su naj#aniji korisni$i usluga u oblasti (dra#st#ene psihologije& 3ajve!i broj korisnika usluga u ovoj oblasti predstavljaju oboleli od neke bolesti, inae pripadnici &normalne= populacije, kod kojih telesna bolest moe dovesti do ozbiljnog stanja stresa ili krize, te je neophodna pomo! i podrka u njihovom prevladavanju. 0vaka bolest, u zavisnosti od njenih karakteristika, moe porodicu obolelog suoiti sa znaajnim psihosocijalnim zahtevima sa kojima ona ne moe uvek sama da se nosi, te joj je neophodna pomo!Gpodrka psihologa. "orisnici usluga klinike psihologije u ovoj oblasti mogu bit i zdravi ljudi koji su zainteresovani za unapreivanje svoga zdravlja ili smanjenje rizika za nastanak bolesti. 1elovanje psihologa u ovoj oblasti nije upu!eno samo direktnim korisnicima ve! i onima koji o njima brinu 6 zdravstvenim radnicima. $otencijalni korisnici ovih usluga mogu biti i donosioci odluka i kreatori zdravstvene politike.

*. %ta odre7uje korisnike usluga u oblasti psihologije u (ajedni$i&

30

"ako prevencija predstavlja osnovnu delatnost u okviru psihologije u zajednici i akcenat se stavlja na primarnu i tercijarnu prevenciju (zatita i unapreivanje mentalnog zdravlja i ponovno vra!anje u funkciju onih sposobnosti koje su, zbog bolesti ili nekih drugih razloga, ote!ene . +o odreuje i vrstu korisnika usluga u ovoj oblasti. $revencija moe biti usmerena na ljude na ivotnoj prekretnici (polazak u kolu, promena kole, naputanje roditeljskog doma, roenje prvog deteta, penzionisanje, razvod braka, itd. . $revencija moe biti i vrlo fokusirana i odnositi se na osobe sa visokim rizikom po razvoj ili normalno, uobiajeno funkcionisanje posle nekog izrazito stresnog dogaaja (deca iji su roditelji alkoholiari, narkomani, psihijatrijski bolesnici, deca ili adolescenti sa hroninim bolestima, deca i odrasli koji su preiveli neku prirodnu katastrofu, nesre!u, rat, izbeglitvo . "linika psihologija moe pruiti svoje dobre usluge i edukacijom kojom je neophodno obuhvatiti ciljne grupe kao to su# osobe koje pripadaju vulnerabilnim grupama tako to se edukuju osobe koje rukovode zajednicom i ljudi koji pruaju pomo! ljudima 4 lekari, profesori, policija, itd. ,. Koja je osobenost korisnika usluga u foren(ikoj psihologiji& (sluge klinike psihologije u ovom sluaju prvenstveno koristi sud, to jest sudsko vee pri razmatranju i donoenju odluka, a indirektni korisnici su osobe koje se podvrgavaju proceniGvetaenju u odnosu na neko poinjeno kriminalno delo ili neku pravnu radnju (dokazano uinjeno delo, pisanje testamenta, priprema za svedoenje na sudu . 1akle, to su ljudi koji nisu apriori ni &normalni= ni &psihiki bolesni=, ve! je radnja ta u odnosu na koju se procenjuju, to jest ona je kriterijum za njihov susret sa kliniarem u ovoj oblasti (to ne iskljuuje one koji imaju psihiki poreme!aj ili neku vrstu deficita, kognitivnog, na primer . "orisnici mogu biti osobe svih uzrasta.

31

Klinika pro$ena 5elimir #. ,opovi

!. %ta je klinika pro$ena& ,rocena se obino odreuje kao postupak kojim se odreuje vrednost, kvalitet ili koliina neega. $rocene predstavljaju skup postupaka koji vode odreenim ciljevima. Ono to je zajedniko za sve procenjivae jeste da najpre prikupljaju eljene informacije koje potom mogu iskoristiti za planiranje budu!ih koraka koji !e ih odvesti do eljenih ciljeva. $rocenu, u irem smislu moemo odrediti kao proces prikupljanja in ormacija koje e procenjiva ili neko drugi iskoristiti kao osnovu ili polazite u donoenju odre!enih odluka ili ostvarivanju eljenog cilja. 0vrha i namena procene jasna je i nedvosmislena# ona pospeuje donoenje odluka, pomae u reavanju problema i predstavlja sredstvo kojim se dolazi do eljenog cilja. "ada je re o klinikoj psihologiji, postupak procene je vie formalan i sistematian nego onaj koji se odvija u neklinikoj situaciji. * u klinikim okvirima procena najoptije moe biti shva!ena kao ma koja radnja ma koje prirode koja !e uve!ati razumevanje klijentovih tegoba i problema, sa ciljem da mu se prui odgovaraju!a struna pomo. 3aje!e, klinika procena podrazumeva prikupljanje informacija o osobama, njihovim raznolikim oblicima ponaanja, problemima, sposobnostima, kognitivnim procesima i inteligenciji, afektima, psiholokim snagama i slabostima, jedinstvenom sloaju crta ili karakteristika linosti, osobenom obrascu konstruisanja sveta i sl. $rikupljeni podaci mogu se koristiti radi prepoznavanja problematinog ponaanja, postavljanja dijagnoza? mogu se upotrebiti u usmeravanju klijenta oko izbora najadekvatnije profesije, pri izboru kandidata za neki posao? mogu se upotrebiti za opisivanje sloaja ispitanikove linosti, pruanje kompletnije slike njegovih problema, odreivanje psihoterapijskog modaliteta i najadekvantije terapijske tehnike, kao i u proceni efekata primenjenog psihoterapijskog postupka? mogu se koristiti pri donoenju suda o uraunljivosti optuenog i njegovoj spremnosti da se podvrgne sudskom postupku, prilikom izbora potencijalnih ispitanika psiholokog istraivanja, i u jo brojnim drugim sluajevima i situacijama. $ostupak procene podrazumeva da u klinikoj proceni koristimo raznolika sredstva ili instrumente kojima !emo prikupiti eljene podatke i obino ih razvrstavamo u tri kategorije# promatranja, intervjui i testovi. ( praksi kliniar na raznolike naine, radi ostvarivanja razliitih ciljeva i odgovaranja na raznolika pitanja i probleme, kombinuje spomenute instrumente u baterije testova ili u mnogostruke strategije procene. $odatke koji su mu potrebni u radu kliniar prikuplja u unapred osmiljenim i planiranim koracima, koji se logiki nadovezuju jedni na druge. $ri tome koristi raznorodne instrumente u bateriji koju je unapred osmislio i skrojio za potrebe ispitivanja. 0loeni postupak procene, koji podrazumeva promiljeno kombinovanje testova, intervjua i promatranja, ne usredituje se iskljuivo na datog ispitanika, ve! i na njegovu porodicu, bliske prijatelje i razna druga lica iz njegove sredine koja mogu pruiti dodatne, znaajne informacije o njemu. (koliko imamo u vidu ono to smo dosad naveli, moemo re!i da je klinika procena proces prikupljanja in ormacija koje kliniaru omoguavaju razumevanje njegovog ispitanika. /ve in ormacije e mu, istovremeno, biti neophodne pri donoenju odluka koje e za cilj imati dobrobit ispitanika i mogu voditi reavanju njegovih smetnji, tegoba ili problema.

32

2. Koje korake ili postupke predu(i klinike pro$ene&

a kliniar pre nego +to otpone postupak

0avremeno shvatanje klinike procene je takvo da se ona ne sagledava kao postupak koji se izvodi u jednom vremenskom trenutku, ve! kao proces koji se odvija. "linika procena je uvek sredstvo koje vodi cilju. - da bi se pokazala delatnom i svrhovitom, najbolje je da se klinika procena organizuje i izvodi u vidu niza sistematinih i logiki povezanih sukcesivnih koraka.

3a svakom od ova etiri koraka kliniar se suoava sa raznolikim pitanjima i problemima, a ukoliko sebi prui adekvatne odgovore na njih, time omogu!ava bre dolaenje do eljenog cilja, koji uvek uzima u obzir dobrobit ispitivane osobe. $ri prvom koraku planiranja postupka procene, kliniar moe da se, na primer, zapita koje su mu informacije o ispitaniku neophodne, ili ta !e smatrati optimalnim brojem informacija? takoe, koje !e podatke smatrati najvalidnijim i kojim !e postupcima procene (testovima i tehnikama do!i do njih? koje !e informacije smatrati nevalidnim i kako !e ih odrediti i prepoznati? naposletku, koje !e instrumente ukljuiti u postupak procene. 3a drugom koraku, prilikom prikupljanja podataka, on moe razmatrati ova pitanja# kako da rasporedi instrumente koje !e primeniti u bateriji testovaP 1a li njegova ustaljena strategija procenjivanja moe biti primenjena i u sluaju ovog ispitanika ili ima dovoljno valjanih razloga da je preinaiP "ada doe do tre!eg koraka u postupku procene, nisu retka pitanja poput ovih# kako da sravni podatke dobivene primenom raznolikih, neretko teorijski suprotstavljenih, testova i tehnikaP 1a li je sam postupak procene bio validanP 1a li da se vie osloni na aktuarijske tabele u tumaenju dobivenih podataka ili na manje validne i pouzdane ali tananije, obuhvatnije i dublje procese klinikog suenjaP "ada doe do poslednjeg koraka, pitanja koja trae njegov odgovor su i ova# kojoj publici su namenjeni podaci dobiveni postupkom proceneP "ojim jezikom i stilom da iskae prikupljene podatke i na koji nain da organizuje psiholoki izvetajP 3a koji nain !e njegov izvetaj da utie na sudbinu osobe koju je procenjivaoP "ako da svog ispitanika zatiti od mogu!ih zloupotreba ili nakaradnih tumaenja informacija saoptenih u izvetajuP 1a li njegov izvetaj u potpunosti odgovara na pitanja kojima je zapoeo proces proceneP $re nego to otpone procenu, kliniar mora odgovoriti na dva meusobno povezana pitanja# ta eli da sazna i na koji !e nain da doe do eljenih odgovora. Odgovor na oba pitanja bi!e uslovljen onim iniocima koje kliniar smatra znaajnim u oblikovanju ljudskog ponaanja i njegovih raznolikih duevnih procesa. 1akle, zavisno od usvojene teorijske perspektive ili klinike paradigme kojoj se priklonio, kliniar se u svom radu moe vie usredsrediti na procenu ispitanikove linosti, njene dinamike i sklopa, dominantnih crta i stavova, maladaptivnih oblika ponaanja, ustaljenih reima potkrepljenja, snaga ega i slabosti, odnosa sa objektima, opaanja drugih i sebe, genetskih inilaca i fiziologije ili sistema konstruisanja drugih i samoga sebe.

33

*. 1d kak#og su (naaja uputna pitanja u klinikoj pro$eni& Kak#a je njiho#a funk$ija& "linika procena uvek otpoinje nekim pitanjem ili problemom. 0vejedno ko postavlja pitanje (sam kliniar, psihijatar, klijent, sudija, nastavnik ili duhovnik ono se uvek tie i odnosi na ispitanika (npr.# zato .arko ispoljava agresiju tokom nastaveP zato je .ilica depresivna i potitenaP ho!e li se rizik od suicida pove!ati ukoliko $etra ostavi suprugaP . "liniar mora otpoeti svoj rad uputnim pitanjem i mora uloiti sav napor da tano razume pitanje ili pitanja koja se pred njega postavljaju ili da razume na ta nalogodavac svojim uputom cilja. $itanje ili svrha ispitivanja moraju biti jasno i precizno iskazani i u formi problema. ( nekim sluajevima nemogu!e je odgovoriti na pitanje? u drugim, odgovor moe biti delimian, dok u pojedinim sluajevima sam kliniar mora preinaiti uputno pitanje, jer je ono bilo nejasno, dvosmisleno ili ga nije ni bilo (to, naalost, nije retkost . Otuda su reenice poput# &$acijent je upu!en na psiholoku procenu=, &*zvriti procenu sklopa i dinamike linosti= ili &$otrebno je izvriti psiholoko tretiranje = 4 neadekvatne, nedostaje im preciznost i obiluju vikom znaenja. 1a bi se navedeni problemi izbegli, poeljno je da u pitanje ukljuimo speci inu svrhu procene i odluke koje nalogodavac namerava da sprovede u delo poto se obavi klinika procena. "ad god je to mogu!e, o razlogu za sprovoenje psiholokog ispitivanja treba neposredno raspraviti sa nalogodavcem, a nekada je nuno ili korisno razmotriti sa njime kako sastaviti bateriju testova, kako rasporediti testove u njoj i sa kojim ciljem uvesti pojedine od njih. Od znaaja !e biti i saznanje kojoj publici je namenjen psiholoki izvetaj, to jest ko je nalogodavac i kako on moe razumeti psiholoki nalaz i miljenje. OQnbB nudi jo jednu sugestiju koja moe da pomogne pri formulisanju uputnog pitanja# dobro je da kliniar zna da li se od njega trai# a da odgovori na postavljeno pitanje ili pitanja, b ili svojim ispitivanjem treba da potvrdi ili opovrgne nalogodavevu hipotezu o ispitaniku. .nogi psiholoki nalazi i miljenja su manjkavi i neadekvatni, jer pre nego to je sastavio svoj izvetaj, kliniar nije adekvatno odredio prirodu problema koji treba ( ovom sluaju nalogodavac je svaki onaj koji trai da se postupak procene sprovede. 7lavna, opta ili srna uputna pitanja mogu biti razvrstana na nain prikazan na tabeli @. .eutim, u aktualnoj situaciji ispitivanja potrebno je podrobnije pojanjavanje i specifikovanje pitanja, posebno kada uzmemo u obzir odluke koje nalogodavac treba da donese. 3ekada ovo podrazumeva itanje uputnih pitanja &izmeu redova=, artikulisanje skrivenih problema koji se kriju &izmeu redova= ili smetanje uputnih pitanja u iri kontekst nego to je onaj u kome je prikazan teku!i problem. 1akle, efikasno uputno pitanje treba tano da opie ispitanika i teku!e probleme sa kojima se suoava nalogodavac.

34

,. %ta je to studija sluaja i od kak#og je (naaja (a kliniku pro$enu& ( klinikoj psihologiji studija sluaja podrazumeva multimetodsko ispitivanje pojedinca koje za cilj ima rekonstrukciju dinamike, sklopa i razvoja njegove linosti. $ri tome, opservacija, primena intervjua i baterije testova slue kao izvori podataka koji !e pomo!i da se ispitanikova linost opie na celovit nain. 5a kliniara, takoe, ona predstavlja sredstvo kojim !e proveravati raznolike hipoteze o razvoju, dinamici i sklopu linosti, kao i o njenoj povezanosti sa bitnim fizikim, biolokim, drutvenim ili duhovnim karakteristikama ivotne sredine. 0tudija sluaja slui da se utvrde i otkriju uzroci, razlozi ili svrha osobenih problema koji se mogu ispoljiti u ponaanju osobe, njenom kognitivnom ili afektivnom funkcionisanju. "orin ("orchin, 89:E smatra da, u idealnom smislu, jedna studija sluaja mora opisati linost i funkcionisanje ispitanika tako to !e ga sagledati iz est perspektiva# motivacione, strukturalne, razvojne, socijalne, ekoloke i bioloke perspektive. "linika studija sluaja pretresa pitanja poput ovih# "akva je on osobaP "ako se razvio ba u ovakvu osobuP 5ato se ponaa upravo na ovakav nainP Kta predstavlja njegove zdrave psiholoke potencijaleP 0a kakvim se problemima sre!e u svom ivotu i kakvim psiholokim sredstvima treba raspolagati ne bi li se uspeno sa njima nosioP "oji i kakvi ga problemi more i na koji ga nain osuje!ujuP Kta ga je navelo da upravo sada potrai pomo!P "akve odnose uspostavlja sa drugim osobama iz svoje okolineP "akvu mu pomo! moemo ponuditiP 5a kakav psiholoki rad ima potencijalaP Kta treba preduzeti da se njegova duevna patnja ublai ili otkloni i kakve su anse za uspeh tretmanaP *z onoga to smo naveli nije teko zakljuiti da studija sluaja moe posluiti kao valjani vodi u ocrtavanju ili formulisanju uputnog (uputnih pitanja sa kojim otpoinje proces klinike procene. 5a kliniara studija sluaja predstavlja vodi u postupku procene (on nju sagledava i kao metodoloki okvir u koji &smeta= podatke klinike procene i olakava mu da izgradi i stekne optu predstavu o svom klijentu. +akoe, svojom strukturom ona mu olakava da se usredsredi na neki posebni segment ispitanikove linosti. ( praksi esto sre!emo studije sluaja koje su proistekle iz odreenog teorijskog pristupa ili iz neke od vladaju!ih paradigmi klinike psihologije. ( tim sluajevima kliniar se u formulisanju problema, testiranju hipoteza ili postavljanju pitanja rukovodi datom teorijom linosti koja ga usmerava u tome ta !e staviti u iu svojih interesovanja i potonjih ispitivanja.

35

0. %ta su osno#ni (ada$i klinike pro$ene i koje su njiho#e spe$ifinosti& ( savremenoj klinikoj proceni jasno se izdvajaju tri opte kategorije zadataka# dijagnostika klasi ikacija (ili psihodijagnostika , opis linosti i predvi!anje. 0vaki od ovih zadataka moe se podjednako odnositi na individualni sluaj ili na skupine ljudi. a. /ijagnostika klasifika$ija 1a bi se neki problem reio, nuno je da bude pravilno &dijagnosticiran=. 1rugim reima, put ka njegovom reavanju polazi od pitanja koja se tiu njegove prirode i uzroka koji ga stavljaju ,,u pogon=. .i pokuavamo da utvrdimo prirodu problema, da otkrijemo njegove izvore, ali i da ustanovimo po emu se dati problem razlikuje od njemu slinih. ( klinikoj praksi, odgovaraju!a intervencija se moe sprovesti ukoliko se dati problem prvo dijagnosticira ili kategorie. 1rugim reima, moemo re!i da postavljanje dijagnoze ne predstavlja nita drugo do postupak kategorizovanja koji sprovodi ekspert, tj. kliniki psiholog. /ednu od glavnih linija razvoja klinike psihologije predstavljalo je mentalno tretiranje ili dijagnostiko4psiholoko tretiranje ije su obrise oblikovali 7olton, .ekkin "atel,. /ung i %ine. Ono je puni procvat doivelo tokom $rvog svetskog rata i po njegovom okonanju, u vreme kada je ova oblast potpala pod uticaj medicine, u prvom redu eksperimentalne psihijatrije "repelina. *shod susreta dijagnostikog psiholokog tretiranja i psihijatrije bio je taj da se od klinikih psihologa trailo da svoja teorijska saznanja i svoju metodologiju stave u slubu psihijatara, te da potonjima pomognu u klasifikovanju mentalnih oboljenja i poreme!aja psihijatrijskih pacijenata. $sihodijagnostiki zadatak klinikih psihologa sadran je u naporu da sistematski proue pacijenta posredstvom svojih psiholokih instrumenata kao to su intervjui, testovi i promatranja, te da dobijene nalaze pretoe u niz zakljuaka koji !e, posredno ili neposredno, voditi utvrivanju iGili potvrivanju psihijatrijskih nozolokih kategorija. Od psihologa se, pri postavljanju dijagnoze, oekuje da donese sud da li ispitanik ispoljava znake nekog psihijatrijskog poreme!aja ili ih ne ispoljava. 1rugim recima, shodno medicinskom modelu, dijagnoza ne podrazumeva nita drugo do potvrivanje ili osporavanje prisustva kakvog psihikog poreme!aja i specifikovanja njegovog jedinstvenog ispoljavanja kod datog ispitanika. b. 1pis linosti ( periodu posle 1rugog svetskog rata, kada se klinika psihologija izborila za nezavisnost od psihijatrije i izgradila vlastiti identitet, dolo je i do prevrednovanja klinikih zadataka. "liniki psiholozi se vie nisu zadovoljavali time da njihova uloga bude svedena na poslove psihotehniara koji !e davati svoje psiholoke instrumente psihijatrima da bi im pomogli u postavljanju dijagnoza, ve! su smatrali da njihova znanja i vetine mogu domaiti vie ciljeve, meu kojima su u prvi plan postavili 4 opis linosti. Opis linosti i njemu srodni izrazi, kao procena linosti ili klinika procena (ili evaluacija, to jest merenje , oznaavaju one radnje kliniara kojima on nastoji da razume svog ispitanika, to ga potom vodi opisu linosti. Opis linosti pak psiholog smeta u njoj odgovaraju!i drutveni, istorijski i kulturoloki kontekst, pri emu se uvek rukovodi klijentovom dobrobiti. $. Pred#i7anje +re!i osnovni zadatak klinike procene. 3ije retkost da nalogodavac (kolske vlasti, policija, sud, dravna institucija, agencija za zapoljavanje i si. od kliniara trai pomo! u selekciji ljudi koji !e se pokazati najboljim na nekom poslu. ( takvim sluajevima kliniar mora sakupiti podatke o ispitivanim osobama, proraditi i protumaiti deskriptivne podatke procene da bi na osnovu tih koraka izvrio predikciju i selekciju.

36

5. 8a+to dijagnostika klasifika$ija i danas predsta#lja legiti klinike pro$ene&

an (adatak

( reavanju psihodijagnostikih zadataka savremeni psiholozi rukovode se jednim od dva postoje!a dijagnostiko4statistika prirunika o klasifikaciji duevnih poreme!aja. ( 0-1 i jo nekim zemljama koristi se $%"+65+7 (-$-, @;;; , dok se kod nas, u >vropi i ve!em broju ostalih zemalja, koristi poslednja deseta revizija $rirunika 0vetske zdravstvene organizacije "K#+)8369$+)8 (RHO, 899: . .nogi psiholozi, ali i psihijatri dovode u pitanje proces dijagnosticiranja. 3o, ima najmanje osam razloga zbog kojih je ovaj zadatak legitiman# 8. 3ezavisno od toga kako ih zovemo, duevni poreme!aji postoje. 3eosporno je da nema drutva na zemljinom aru koje ne poznaje psihopatologiju i ne pojanjava, ovim ili onim razlozima, nastanak tih fenomena ili ne razvrstava, na ovaj ili onaj nain, abnormalne oblike ponaanja. @. "lasifikacija poreme!aja omogu!ava kliniarima da, koriste!i svoj profesionalni &argon=, efikasno komuniciraju izmeu sebe, sa poslenicima ostalih pomagakih profesija, ali i sa sudom, kolskim vlastima, osiguravaju!im drutvima i inim zainteresovanim stranama. A. 1ijagnozu, u najboljem sluaju, treba shvatiti kao radnu hipotezu. Ona navodi dijagnostiara da same i sloi raznolike psiholoke podatke i ponudi jednu oglednu pretpostavku o osobenom odnosu izmeu raznih simptoma i problematinih oblasti. C. "liniar na osnovu postavljene hipotezeGdijagnoze, barem u teoriji, zna koji bi oblik tretmana bio najadekvatniji. D. 1a bi se sprovodila empirijska istraivanja psihikih poreme!aja, potrebno je da postoje pouzdani i valjani sistemi njihovih klasifikovanja, kao i precizni sistemi razlikovanja jednog poreme!aja od drugog. E. *straivanje uzroka (etiologije patolokih oblika ponaanja bilo bi gotovo nemogu!e ukoliko ne bismo posedovali standardizovane dijagnostike sisteme. :. 1ijagnostiki klasifikacioni sistemi su po pravilu deskriptivne prirode. 0imptomi, kliniki znaci ili ponaanje koje odlikuje ovaj ili onaj poreme!aj izlau se i opisuju na ateorijski nain, t.j. tako da se ponueni opisi kategorija ne &odevaju= u ruho neke psiholoke teorije. <. 1ijagnosticiranje, na posredan nain, moe biti korisno samim klijentima. ( brojnim sluajevima samo saoptavanje utvrene dijagnoze ini da se klijenti ose!aju rastere!enima. 0amo imenovanje, kategorisanje ili defmisanje problema moe imati blagotvorno dejstvo na uznemirenu i pometenu osobu, jer ona moe uvideti da i dragi (a ne samo ona pate od istih tegoba, proivljavaju smetnje na isti ili vrlo slian nain, razvijaju istovetne, neadekvatne strategije u noenju sa problemima. *sto tako ova osoba uvia da !e se, po postavljanju dijagnoze, mo!i odrediti najadekvatniji vid intervencije onaj koji se ranije pokazao delotvornim kod osoba sa istom dijagnozom.

37

6. %ta je to di en(ionalni kategorijalni &

odel i u e

u se ogledaju njego#e prednosti nad

Selja da se krene s one strane psihodijagnostike bila je poduprta pojavom sve ve!eg broja teorija linosti i psiholokih instrumenata koji su iz njih proizali, a nisu bili iskljuivo namenjeni proceni psihopatolokih sadraja ljudi. 3aposletku, sve vie je istican kontekst 4 drutveni, istorijski, fiziki ili kulturoloki 4 u kome se ispoljava odreeno maladaptivno ponaanje. 3aglasak je premeten sa ispitivanja sadraja i ispoljavanja patolokog oblika ponaanja na procenu toga kako dati kontekst utie na njega, kako ga oblikuje, kako ga podstie ili sputava. 1rugim reima, procena se vie poela odnositi na opis interakcije izmeu osobe i sredine, no na opis linosti ija je normalnost ili patologija u maloj meri prouzrokovana sredinskim iniocima. +eodor .ilon smatra daje ovaj, kako ga on naziva, dimenzionalni model u mnogo emu uspeniji nego kategorijalni (koji se koristi u svrhu postavljanja dijagnoze , jer daje celovit, konzistentan i koherentan opis osobe, saimaju!i u sebe raznolike klinike aspekte i crte linosti ispitivane osobe, a pokazao se korisnim i pri klinikim istraivanjima. /o vie 4 dimenzionalni model nastoji da opie linost kao celinu, sa svim njenim zdravim potencijalima, snagama i sposobnostima prilagoavanja, kao i problemima, deficitima i patolokim sadrajima, a ne da je prikae kao individuu koja mora biti &ubaena= u neku psihijatrijsku kategoriju. 3aposletku, dimenzionalni model podstie i omogu!ava procenu atipinih i neobinih sluajeva, dok se postojanje meanih, retkih ili udnih sluajeva negira u kategorijalnom modelu, jer ih je teko umetnuti u jasno odreene kategorije. 3o, poput kategorijanog modela, ni deskriptivni model nije bez nedostataka? pre svega, malo je slaganja psihologa oko prirode i broja dimenzija ili crta linosti neophodnih da bi se ispitivana linost adekvatno prikazala. 3a primer, .eninder smatra da se linost moe adekvatno opisati jednom dimenzijom? -jzenk smatra da su tri dovoljne? "ota i .ekri zagovaraju model od pet dimenzija, a "atel onaj koji se sastoji od trideset i tri (ali se nada da se mogu otkriti jo neke . $ored toga, neke crte ili dimenzije poseduju nedvosmisleno pozitivnu konotaciju, tj. pokazatelj su normalnosti, dok neke druge imaju inherentno negativno znaenje i upu!uju na kliniko, bolesno ili patoloko funkcionisanje.

38

8. : e

u se sastoje ra(like i(

e7u statistikog i klinikog pred#i7anja&

( radovima 0arbina i .ila (89D; predvianje je izdvojeno kao znaajan zadatak procene. Ktavie, za mnoge je predikcija najvaniji kriterijum validnosti klinike procene. Oni kliniari koji zagovaraju predvianje kao presudan i najvaniji zadatak klinike procene polaze od prilino ogranienog pozitivistikog pogleda na nauku i veruju u sumnjivu pretpostavku da je predvianje fundamentalni dokaz naunog saznanja. *mplicitne pretpostavke ovakvog pristupa su# da je svet stabilan i statian? da se fenomeni koje ispitujemo regularno javljaju i na zakonit nain ponavljaju? a da bi se aktuarijske tablice, psihometrijske tehnike i pojmovi mogli upotrebiti, moramo pretpostaviti da se ni ljudi ni kriterijumi ne menjaju. )rhunsko merilo klinike procene jeste ostvareni uspeh u predvianju. 1a bi svoje pretpostavke potkrepili, sprovodili su brojne studije koje su za cilj imale da dokau premo! statistikog, aktuarijskog predvianja nad klinikim predvianjem. 1ok se statistiki pristup zasniva na aktuarijskim, empirijski zasnovanim formulama u obradi psiholokih podataka, da bi se na osnovu njega dolo do odluka koje za predmet imaju klijenta, dotle kliniki pristup insistira na klinikom suenju 4 raznim tananim kognitivnim i afektivnim procesima 4 to jedva da moe biti pretoeno u statistike formule. Oni koji su smatrali da je osnovno orue rada sam kliniar i njegovo kliniko suenje polazili su od hermeneutike kao filozofske osnove svog klinikog pristupa. ( klinikom pristupu sam kliniar (a ne aktuarijske tablice vri predvianje. ,azna idiosinkratika zbivanja (ija je uestalost javljanja izuzetno malate ih stoga aktuarijske formule ne uzimaju u obzir , kao i specifinost situacije i osobenosti konteksta u kome se dato ponaanje javlja, jesu graa iz koje kliniar izvodi svoje zakljuke i vri predvianja. Ktavie, Holt je smatrao da so isticirano kliniko predvi!anje predstavlja amalgam najboljeg to su obe tradicije ponudile. ,asprava izmeu onih koji zagovaraju statistiki pristup i onih koji se priklanjaju klinikom pristupu aktualna je i danas i malo je verovatno da !e u skorijoj budu!nosti jedna struja odneti prevagu nad drugom. Otuda se ini sasvim razborit predlog koji je davno ponudio Holt, a pridravaju ga se i savremeni kliniki psiholozi, da je najsvrsishodnije ono stanovite koje u sebi integrie najbolje od onoga to proistie iz oba pristupa. "liniar je taj koji, polaze!i od svog klinikog suenja a nekad i intuicije, odluuje koje !e kvantitativne postupke primeniti. *ako se aktuarijske formule primenjuju mehaniki, njihov razvoj i primena zavise od klinikog psihologa i njegovih psihikih procesa. "onstruktivista %onarijus u raspravu o klinikom naspram aktuarijskom pristupu unosi jednu sasvim drugaiju mogu!nost. $re svega, on smatra daje sam izraz IpredvianjeI isuvie mehanicistiki odreen, te da gaje bolje zameniti terminom anticipacija. 1ok izraz IpredikcijaI nagovetava da se iza njega kriju mehanicistiki procesi, dotle izraz IanticipacijaI upu!uje na kognitivne procese konstruisanja. On takoe smatra da svet nije ni statian ni savren, te otuda ne postoji ni prosena osoba koja se nalazi u prosenoj situaciji i ostvaruje prosene odnose sa drugima. 3aposletku, u formulisanju budu!ih zbivanja, smatra %onarijus, zajedniki uestvuju obe strane# klijent i kliniki psiholog. 1akle, klijent, naporedo sa kliniarem, aktivno formulie i procenjuje svoje ciljeve, te uspeh u dosezanju eljenih ciljeva zavisi od stepena napora koji su obe strane uloile. Odgovornost u domaanju budu!ih ciljeva ravnopravno lei na ple!ima klijenta i kliniara. Otuda je verovatno!a da !e se neko budu!e zbivanje desiti povezana sa kognitivnim konstruisanjem jednog idiosinkratikog sveta i neponovljivih interakcija izmeu uesnika.

39

=. 1d ega (a#isi kliniko su7enje& $oto je proces procene okonan, kliniar mora odrediti ta znae prikupljeni psiholoki podaci. 1a bi se neka dobijena informacija pokazala svrsishodnom i korisnom u ostvarivanju ciljeva procene, kliniar je mora pretvoriti u interpretativni sud ili zakljuak. Ovo predstavlja srni aspekt klinike procene i obino ga nazivamo klinikim su!enjem ili klinikom obradom podataka. $ostupak obrade je od izuzetnog znaaja, jer oblik i nivo zakljuivanja predstavljaju mentalni skok od sirovih podataka ka onome to pretpostavljamo da je tano i istinito, a izvedeno je iz tih izvornih podataka. "liniko suenje ili zakljuivanje moe zavisiti od# 8. cilja klinike procene? @. nivoa apstrakcije; A. ili teorijskog pristupa kliniara. "ad je re o cilju procene, kliniko suenje moe posluiti u svrhu klasifikacije (&pacijent pati od graninog poreme!aja linosti= , opisa (&njeni simptomi se pogoravaju kad god osetiGumisli da je drugi naputa= ili predvianja (&u njenom sluaju najbolje je primeniti sistemsku porodinu terapiju= . 5akljuivanje u velikoj meri zavisi od nivoa apstrakcije, te ono moe da se kre!e od opreznog, niskog nivoa zakljuivanja, koji u maloj meri odmie od izvornih podataka (sirovi podaci se prihvataju &zdravo za gotovo=, te, na primer, podatak sa testa odluuje o tome da li pacijent i dalje treba da se lei u klinikim uslovima ili ne , preko vieg nivoa zakljuivanja, gde izvedeni sudovi u ve!oj meri idu preko onoga to sirovi podaci uistinu govore (ponaanje koje se otkriva opservacijom, intervjuima, odgovorima sa testova biva tumaeno kao karakteristika ispitanika, to se potom koristi kao potvrda postavljene dijagnoze# agitirano, autistino, depresivno, hostilno ili shizoidno*, do najvieg nivoa apstrakcije gde su prikupljeni podaci preraeni na takav nain da obrazuju celovitu sliku o ispitaniku. ( idealnom smislu, na poslednjem, najviem nivou apstrakcije kliniar obrazuje ili rekonstruie &celovitu priu= o ispitanikovoj linosti? duevni poreme!aj se razmatra u svetlu klijentove rekonstruisane istorije, ali i konteksta u kome se maladaptivno funkcionisanje ispoljava. 3aposletku, teorijsko opredeljenje u velikoj meri !e odrediti i oblikovati sudove i zakljuke do kojih !e kliniar do!i. 3a primer, klijentovo samoozleivanje, koje moe imati i smrtonosne posledice, bi!e u kognitivno4bihejvioralnoj proceni protumaeno kao naueni i uvr!eni obrazac pesimistikog miljenja o izgubljenom potkrepljivau. ( dubinsko psiholokoj proceni isto ponaanje moe biti protumaeno kao izrazito primitivan oblik odbrane od persekutivnog internalizovanog objekta ili kao proishod ambivalencije prema primarnom objektu koji je u ranom detinjstvu napustio klijenta. ( fenomenolokoj tradiciji, pak, samoozleivanje moe biti shva!eno kao odraz klijentovog pesimistikog vienja sebe u svetu koji pred njega neprekidno postavlja zadatke koji prevazilaze njegove mo!i.

40

!0. %ta su to psiholo+ki poda$i i na koje ih s#e naine

oe

o sh#atiti&

*nformacije do kojih je kliniar doao tokom procene mogu biti razmatrane na tri posve razliita naina# kao uzorci, kao korelati ili kao znaci. "ada se podaci klinike procene shvataju kao uzorci, to znai da su oni primer onoga ta je dati ispitanik u stanju da uini pod odgovaraju!im okolnostima u vanklinikim situacijama. $rimera radi, ukoliko ispitanik na ..$*4u dobije na skali depresije +4skor od 9D jedinica, ovaj podatak kliniara upu!uje na zakljuak da klijent i u svakodnevnom, vantestovnom ponaanju ispoljava simptome depresije. +akoe, ovaj podatak sa ..$*4a shvata se kao primer depresivnog ponaanja koje proima ukupno funkcionisanje osobe. *z primera koji smo naveli moemo videti da je primenjeni nivo zakljuivanja nizak i da kliniar ne ini nikakav napor da utvrdi razloge ili izvore depresivnog funkcionisanja. $siholoke podatke kao uzorke uglavnom razmatraju pristalice bihejvioralne i aktuarijske tradicije. 1rugi nain razmatranja psiholokih podataka jeste njihovo sagledavanje kao korelata nekih drugih aspekata ispitanikovog ivota. "liniar moe promatrati ispitanika i iz toga izvesti zakljuak da uoeno ponaanje ovog drugog generalno karakterie i u vantestovnim situacijama. 3a delu imamo zakljuivanje koje podrazumeva pravljenje opisnih3deskriptivnih generalizacija; to jest kliniar u zakljuivanju ide od manjih, jednostavnijih oblika ponaanja ka generalizacijama koje imaju deskriptivan karakter. Mak iako nema drugih informacija o ispitaniku, osim onih koje govore o zaravnjenom afektu, razdraljivosti, nesanici, problemima u sferi panje i niskom samovrednovanju, kliniar se moe rukovoditi tim podacima da bi izvukao zakljuke ili predvideo da li !e ovi oblici ponaanja biti pra!eni problemima u odnosima sa drugima, seksualnom apstinencijom, padom ivotne energije ili suicidalnim razmiljanjima. 1rugim reima, prikupljene informacije mogu biti protumaene i shva!ene kao nagovetaj onih oblika ponaanja, emocija ili kognitivnih procesa koji se javljaju naporedo sa onima koji su dobiveni ispitivanjem. Ovde je re o viem nivou zakljuivanja gde kliniar izvodi zakljuke na osnovu empirijski utvrenih podataka. 3a delu imamo unutarnji proces koji se odvija u kliniara i vodi ga od opisnih generalizacija ka hipotetskim konstruktima koje koristi u opisivanju svoga ispitanika. Ovaj korelativni pristup je, poput prethodnog, blizak psihometrijskoj tradiciji. 3aposletku, psiholoki podaci mogu biti shva!eni kao znaci nekog drugog, manje uoljivog ponaanja, neke druge podlone karakteristike, stanja ili konstrukta, ili nekog nevidljivog, latentnog nesvesnog procesa. ( ovom sluaju ponueni zakljuci se izvode u velikoj meri na osnovu prikupljenih informacija, a podaci procene se koriste kao znaci ili kao pokazatelji koji !e biti protumaeni u svetlu odreene teorije linosti (naje!e, re je o teorijama koje izviru iz dubinske psihologije ili egzistecijalno4fenomenoloke tradicije . "liniar gradi jednu integrisanu, koherentnu sliku o klijentovom ponaanju i razvoju linosti, kao i o raznim drutvenim, fizikim, duhovnim ili kulturolokim iniocima koji na njega utiu. $ri svemu tome podrazumeva se da je psiholog usvojio neki izrazito dobro artikulisan teorijski sistem hipoteza i zakljuaka i podloni model oveka.

41

!!. %ta su to psiholo+ki nala( i

i+ljenje& Koji su njiho#i $ilje#i&

,siholokim nalazom i miljenjem (ili psiholoki izvetaj nazivamo organizovano izlaganje ili saoptavanje rezultata klinike procene. ,e je o zavrnom proizvodu klinike procene koji predstavlja kliniarev napor da integrie podatke procene u koherentnu, funkcionalnu celinu na taj nain da izloeni zakljuci mogu biti korisni samom klijentu u reavanju problema ili mogu biti korisni onome ko !e preduzeti ili predloiti neki budu!i tretman koji !e se pokazati najcelishodnijim za datog klijenta. 1rugim reima, zavrni korak u klinikoj proceni ne podrazumeva iskljuivo saoptavanje dobijenih rezultata sa testova (tj.. nalaz kliniara , ve! tei tome da izvedeni zakljuci i kliniki sudovi (tj. miljenje klinikog psihologa budu odgovor na postavljeno uputno pitanje, da budu korisni u donoenju odluka i da vode reavanju problema. 1a bi korist od psiholokog nalaza i miljenja bila izrazita, oni moraju biti iskazani na jasan nain, tako da nedvosmisleno odgovaraju na problem koji je postavljen na poetku rada. 3aposletku, psiholoki izvetaj mora da bude od koristi onome kome je namenjen, tj. treba da bude sroen na taj nain da italac moe primeniti izloene zakljuke kao polazite u odreivanju puta koji !e voditi reavanju problema. !2. %ta treba da sadri jedan psiholo+ki i(#e+taj& $oetnici u klinikoj proceni esto postavljaju pitanje# da li postoji neka idealna forma pisanja psiholokog nalaza i miljenjaP Odgovor je odrean; proishod procene moe biti iskazan na nekoliko naina. Oblik koji !e neki psiholoki nalaz i miljenje poprimiti zavisi naje!e od# svrhe radi koje se procena preduzima? individualnog stila i teorijske orijentacije kliniara? vrste primenjenih postupaka procene? publike kojoj je namenjen psiholoki izvetaj? konteksta u kome je vrena procena (psihijatrijska ustanova, kola, zatvor, psiholoka klinika i si. . (prkos injenici da nema idealne forme u pisanju psiholokog izvetaja, on svakako mora ukljuiti nekoliko sutinskih elemenata. $re svega, osnovna namena psiholokog nalaza i miljenja je da jasno i nedvosmisleno odgovore na uputna pitanja. +akoe, psiholoki izvetaj treba da bude iskazan jednostavnim, lako razumljivim jezikom pre nego u metapsiholokim apstrakcijama. $otom, kada je re o preporukama sadranim u psiholokom izvetaju, one moraju biti podjednako specifine i primenjive. 1rugim reima, naglasak nije na onome ta je postupkom procene saznato i utvreno, koliko na tome zato je vana dobivena informacija u izvetaju i od kakve je koristi u budu!em tretmanu klijenta. $reporuka sadrana u izvetaju mora se direktno odnositi na ono ta se uistinu moe primeniti u radu sa klijentom, pri emu se moraju uzeti u obzir specifinosti sredina u kojima on ivi i radi. 3aposletku, nalaz i miljenje moraju biti sroeni na takav nain da uzimaju u obzir perspektivu potencijalnih italaca. Ovo podrazumeva da kliniar u pisanju izvetaja uzme u obzir nivo njihove strunosti, njihovu teorijsku ili profesionalnu orijentaciju, probleme sa kojima se suoavaju i odluke koje moraju doneti, kao i verovatan nain na koji !e interpretirati izloene informacije.

42

Klinika neuropsihologija "irjana &ojkovi

!. Koji test najbolje pro$enjuje >organi$itet?& 6. Postoji li trijani test (a >organi$itet?& 0redinom prolog veka, ve!ina kliniara tretirala je modane disfunkcije kao jedinstven entitet 4 &organicitet= i pored toga to je ve! odavno bilo poznato da modana ote!enja mogu nastati zbog mnotva razliitih uzroka koji imaju razliite efekte, a da se neke specifine veze izmeu mozga i ponaanja (kao to je uloga leve hemisfere u govornim funkcijama ispoljavaju sa prediktivnom izvesno!u. ,ana objanjenja modanog ote!enja kao jedinstvenog stanja koje postoji ili ne postoji odrazila su se u produkciji mnogih malih tehnika za ispitivanje pojedinanih funkcija. Ove tehnike su kasnije procenjivane samo u pogledu toga koliko dobro diferenciraju &organske= od psihijatrijskih pacijenata ili normalnih subjekata, a zanemarena je njihova ograniena poetna namena. /ednodimenzionalni pristup neuropsiholokom ispitivanju i sad se povremeno vidi u psiholokoj literaturi i klinikim analizama. +ermini kao to su Imodano ote!enjeI ili IbolestI nemaju prave etioloke implikacije, niti se pod njima podrazumeva prisustvo ili odsustvo odreenih simptoma ili znakova. 3a osnovu njih se ne mogu praviti predikcije niti preporuke. *pak, &modano ote!enje= kao jedinstven, pseudomerljiv entitet opstaje i odraava se jo uvek u mnogim testovnim pokazateljima, indeksima i koeficijentima koji imaju namenu da predstave kvantifikaciju neurobihejvioralnog ote!enja. Funkcija mozga je, meutim, suvie sloena da bi se mogla predstaviti jednim skorom, a pojam &organiciteta= u tom kontekstu daleko je od homogenosti. 2. Ko je pr#i u istoriji nauke go#orio o lokali(a$iji odanih funk$ija&

3europsihologija kao nauka dobila je svoje ime krajem etrdesetih godina prolog veka, u vreme kada je ve! postojao bogat fond sistematizovanih istraivanja, teorija i metoda. * u ovoj nauci, inicijalna pitanja postavili su starogrki filozofi. -ristotel je spekulisao daje sedite uma u srcu. 7alen, na osnovu iskustava sa ranjenim gladijatorima, zakljuuje da je mozak sedite uma, ali veruje da je njegov supstrat, kako bismo mi to danas rekli, u tenosti koja okruuje mozak i ispunjava njegove upljine, dakle 4 likvor. +ek mnogo vekova kasnije istraivanja na ivotinjama &premetaju= sedite uma iz likvorskog prostora i likvora u modanu masu. *straivanja izvedena poetkom devetnaestog veka donela su novi talas ideja. +ako 7allovi pokuaji da se lokalizuje unkcije mozga putem utvrivanja veza izmeu oblika lobanje i psiholokih karakteristika linosti i inteligencije karakteriu jedan novi pravac u razmiljanju, kasnije transformisan u itav pokret 4 frenologiju. ( jednom periodu veoma popularan, ovaj pravac je odbaen i potisnut novim otkri!ima. Ova otkri!a su prihvatila funkcionalnu lokalizaciju modanih funkcija, ali poinju i da svedoe o mogu!nostima mozga da funkcije povreenih delova preuzmu drugi, neote!eni delovi. ,adovi 2elija potvrdili su ovaj potencijal, a on ga je nazvao +ekvipotencijalnost. Francuski neurolog $ol %roka stekao je slavu uspevi da lokalizuje motorni govorni poreme!aj kod bolesnika sa ouvanom inteligencijom i da prui, do tada, najprecizniji opis klinikih slika bolesnika i nalaza sa njihove autopsije. Od tada se tvrdnja o lokalizaciji funkcija smatra dokazanom. +rideset godina ranije, njegov zemljak, seoski lekar .are 1aT na strunom skupu opisao je slina zapaanja, ali njegov rad tada nije privukao panju.

43

*. Koje su osno#ne karakteristike teorije funk$ionalnih siste

a&

$ojava 2urijine teorije i njegovih metoda predstavlja onaj znaajni kritini faktor koji je omogu!io da se obilje prikupljenih znanja strukturie u nauku. 5asluga za masovnije prihvatanje njegove metodologije na anglosaksonskom govornom podruju pripala je -nne 2ise Nhristensen, iji je prevod posluio za konstrukciju 2urija43ebraska neuropsiholoke baterije. 2urijina teorija funkcionalnih sistema anatomsku osnovu psiholokih funkcija objanjava kao skladan odnos tri hijerarhijski organizovana funkcionalna bloka, koji uestvuju u ponaanju# (a bloka koji odrava stanje budnosti i svesti, nivo aktivacije, preko uzlaznog retikularnog sistema modanog stabla i njegovih dvosmernih veza sa korom mozga? (b bloka prijema, obrade i uvanja informacija, koji obuhvata modalno specifine puteve (auditivni, vizuelni i somatosenzorni sa primarnim, projektivnim i asocijativnim kortikalnim regionima (c bloka za programiranje, organizaciju, kontrolu i odravanje voljne aktivnosti, sa strukturalnom osnovom u frontalnim lobusima. 0voju teoriju i metode 2urija je zasnovao nakon 1ragog svetskog rata, u 0ovjetskom 0avezu, na viegodinjem iskustvu u radu sa ranjenicima koji su preiveli prostrelne rane glave i pojavili se u njegovoj klinikoj praksi sa brojnim i raznovrsnim modanim sindromima. .inucioznim i u to vreme veoma potrebnim analizama sindroma odreivao je topografsku dijagnozu svojim pacijentima. *stovremeno je opisao opte osobine funkcionalnih sistema, a to su# visok stepen plastinosti, njihova interakcija i mogu!nost reorganizacije nakon ote!enja. 0va ta zapaanja ula su u same temelje neuronauka, koje jo uvek ivo pretrauju njegove teorijske postavke. 0avremeni koncepti neuropsiholoke rehabilitacije imaju snano uporite u 2urijinoj teoriji. ( vreme kada je 2urija opisivao mogu!nosti reorganizacije funkcionalnih sistema nakon traume, nauna javnost u oblasti neurologije vrsto je stajala na stanovitu da su nervne !elije jedine koje se tokom ivota odraslog oveka ne obnavljaju. 0ada se zna da postoje znaajni dokazi (na osnovu ispitivanja na odraslom mozgu majmuna o obnavljanju !elija nakon traume, to je presudno za oporavak i uenje. $ostoje i nalazi o mogu!nostima obnavljanja humanih !elija hipokampalnih formacija tokom ivota, za koje se jo ne zna kakve !e implikacije imati na starenje i bolesti mozga. ,. Koji doprinos kogniti#ne psihologije neuropsiholo+koj oete posebno da i(d#ojite& etodologiji

"ognitivna psihologija, koja se ubrzano razvijala od sredine prolog veka, u ovu oblast donosi nove paradigme na osnovu istraivanja razliitih saznajnih procesa, pre svega, obrade informacija. 0 vremenom se pokazalo da je metodologija koju su ponudili kognitivni psiholozi (u prvo vreme otro suprotstavljeni klinikom neurolokom modelu u prouavanju funkcija mozga i ponaanja obogatila ovu oblast i pomogla da se sada govori o jednom novom domenu kognitivnih neuronauka. "ibernetiki modeli obrade informacija koje je pruila kognitivna psihologija mogu predstavljati dobru polaznu osnovu za neuropsiholoka istraivanja.

44

0. /a li u

o(gu postoji oblast (aduena (a inteligen$iju&

O obrascima ponaanja koji su predmet posmatranja klinike neuropsihologije 2ezak govori kao o konceptu tri funkcionalna sistema koji obuhvata# (8 kogniciju, aspekt ponaanja koji obrauje informacije, (@ emocionalnost, koja obuhvata ose!anja i motivaciju i (A egzekutivne funkcije, koje kontroliu nain na koji se ponaanje ispoljava. Ovi klasini sistemi koji su podloni naunim merenjima, opservaciji i deskripciji ponaanja formiraju i okvir u kome se grupiu prikupljena znanja. "ognitivni aspekti ponaanja privlaili su najvie panje neuropsihologa, zato to se oni naje!e viaju u ponaanju pacijenata sa ote!enjem mozga, ali i zato to se lako mogu povezati sa neuroanatomskim sistemima. &"ognitivne sposobnosti (i nesposobnosti su funkcionalna dimenzija osobe koja se ne posmatra direktno nego se o njoj zakljuuje na osnovu ponaanja. $onaanje (ukljuuju!i i postignu!e na neuropsiholokom testu je mnogostruko determinisano# pacijentov neuspeh na testu apstraktnog miljenja ne mora nuno biti posledica specifinog ote!enja konceptualnog miljenja nego poreme!aja panje, verbalne nespretnosti ili nesposobnosti da se diskriminie stimulus u testu=. Metiri velike klase kognitivnih funkcija analiziraju se esto po analogiji sa kompjuterskim sistemom. +ako se govori o# (8.8 receptivnim unkcijama, koje obuhvataju sposobnosti da se izaberu, sakupe, klasifikuju i interiu informacije? (8.@ pamenju i uenju, koji podrazumevaju pohranjivanje informacija i prise!anje? (8.A miljenju, koje podrazumeva mentalnu organizaciju? (8.C ekspresivnim unkcijama, pomo!u kojih se informacije ispoljavaju. Ove etiri funkcionalne celine ili konceptualne konstrukcije pomau kliniarima da razume ta sve podrazumeva kompleksno ponaanje pacijenta sa modanim ote!enjem. Funkcije panje, prema ovakvom konceptu, ine jednu vrstu komandnog siema koji se nalazi u osnovi prethodnih funkcionalnih grupa. "ognitivne aktivnosti su se nekada pripisivale samo jednoj funkciji 4 integenciji. $ojam inteligencije je tretiran kao jedinstvena varijabla, kao fizika snaga koUV u normalnom razvoju raste ravnomerno, a opada proporcionalno propadanju modane mase. "ako su napredovale testovne metode, naroito mogu!nosti obrade zdataka dobijenih posmatranjem testovnog ponaanja, postalo je jasno da koncept 'inteligencije= obuhvata specifine kognitivne i egzekutivne funkcije. 3europsiholoka ispitivanja znaajno su doprinela redefinisanju pojma inteligencije. ( celini, neuropsiholoke studije nisu pronale generalnu kognitivnu ili intelektualnu funkciju, ve! mnogo malih funkcija koje u zdravom mozgu rade tako skladno da se kognicija doivljava kao jedan i jedinstven kvalitet.

45

5. Koji tip neuropsiholo+ke baterije i

a najbolju teoretsku osno#anost&

( ispitivanju razliitih segmenata ponaanja koji se dovode u vezu sa modanim funkcijama koristi se nekoliko tipova pristupa. *ako se upotrebljava itav niz tehnika, naje!e se govori o tipovima baterija koje se primenjuju. /edan je iksna baterija koja se sastoji od uvek istog niza testova i primenjuje se kod svih ispitanika. 3jenom primenom se olakava dijagnostika procedura za mlade ispitivae, uvaava se jedna kola i jedan teorijski okvir. 3edostatak ovakvog pristupa je predugo trajanje ispitivanja (to za mnoge ispitanike nije primereno , a cena ispitivanja je previsoka. $rimer takve baterije je 2urija43ebraska neuropsiholoka baterija. 1rugi pristup koristi leksibilne baterije, koje prema tipu poreme!aja koji se kliniki vidi selektivno upotrebljavaju samo one testove za koje se zna da su osetljivi za tip poreme!aja. $ri tome se jo odrava lojalnost koli i teorijskom okviru a ispitivanje je kra!e. +re!i pristup je eklektika baterija. "oriste je eksperti, upotrebljavaju!i delove razliitih baterija i prilagoavaju!i ih svom ispitaniku. *spitivanje traje znatno kra!e, usmereno je na specifini cilj i manje optere!uje ispitanika, ali se ispitiva koristi i razliitim teorijskim okvirima. ( prvom pristupu je mogu!e da mladi, za specifini test obueni, ispitivai izvode ispitivanje, ali se pri tome ne oekuje kvalitetna interpretacija. 5ato se ovde govori o tehnikom pristupu. ( tre!em pristupu naglasak je na rei IekspertskiI. /asno je da sva tri pristupa imaju hijerarhijski znaaj kada se posmatraju iz ugla razvoja jednog klinikog neuropsihologa. 0trategija koju je .juriel 2ezak razvila svakako predstavlja jedan od najistaknutijih primera neuropsiholokih procedura. ( svojoj dijagnostikoj strategiji koristi nekoliko standardizovanih testova kojima ispituje intelektualne funkcije, govorne, perceptivne, konstruktivne i motorne aspekte ponaanja. 3akon poetne baterije, koja traje dva do tri sata tokom kojih formira svoju hipotezu, prelazi na testiranje hipoteze, koriste!i prigodne dijagnostike procedure za uoene disfunkcije.

46

;oren(ika psihologija: Psiholo(i kao sudski #e+ta$i "ilan Kosti

!. Koji osno#ni prin$ipo se obra(lae u#o7enje psihologije u pra#nu oblast&

$rotekla su skoro dva veka otkako je >vropa uvela nove kaznene sisteme u kojima se sudije ne bave samo pravnim presuivanjem. .notvo procena, dijagnoza, stavova i predvianja vanpravne prirode o uiniocu kanjivog dela ili autoru neke pravne radnje ugrauje se u proces suenja i donoenje presuda. Od prvih decenija W*W veka na sceni pravnog podruja, nalaze se razni strunjaci, meu njima i psiholozi. $olaze!i od arsenala usvojene psiholoke tradicije psiholozi su uspostavili neposredan &dodir= sa sudstvom, to se moe oznaiti kao nastanak granine discipline izmeu prava i psihologije. +o se sueljavanje svakodnevno odvija u razliitim okolnostima forenzike prakse pojedinih zemalja, sa toliko velikim varijacijama da je veoma teko sagledati njihov zajedniki scenario. 5ajednika strategija prava i psihologije (obiajeno je verovanje (bar za psihologe da je ovekovo vladanje preteno uzrokovano takvim psihikim silama kojih on naje!e nije svestan? za pravnike je svest o slobodnom odluivanju i delanju presudna da bi uopte postojala pravna osnova za kanjavanje. *pak, vide!emo, zakljuak o nepomirljivosti psihologije i prava nije ispravan. *pak, susret prava i psihologije, isprva oprezan i obostrano ispitivaki usmeren, zapoinje istinski tek tridesetih godina prolog veka, u vreme kada je u vidokrug novog krivinog prava konano stupio konkretni ovek sa svojom psiholokom i sociolokom osobeno!u. (svajanjem prin$ipa indi#iduali(a$ije, pravo je proklamovalo zainteresovanost za linost u psiholokom smislu. Od strune procene oekivao se psiholoki portret prestupnika i aktera neke pravne radnje, ali i predloi za primenu odreenih vaspitnih i preventivno4terapijskih mera, koji bi omogu!ili prognozu budu!eg ponaanja. 3a taj nain, otvorivi vrata psihologiji, pravo je uinilo presudan korak u stvaranju zajednike strategije. %ez sumnje, sudska individualizacija bila je dovoljan razlog za angaovanje psihologa kao vetaka, ali je ono ostalo u mnogo skromnijim okvirima nego to se na poetku oekivalo. ( viedecenijskoj praksi naih sudova ovaj osnovni princip se uglavnom primenjivao u onim delovima obrazloenja, u presudama i reenjima, koji se bave :olakavajuim okolnostima; (ree i :oteavajuim;*. *ako od takvih &okolnosti= umnogome (esto bitno zavise presude (reenja , za struni doprinos psihologa ovo se pokazuje kao vie nego &mali zalogaj=.

47

2. Koja je naj#anija ra(lika i(

e7u klinike i foren(ike psihologije&

Forenzika psihologija je klinika psihologija s posebnim zadatkom da sudu prui procenu linosti pojedinca u vezi s njegovim kriminalnim delovanjem ili drugim pravnim radnjama (def. . Forenzika se od klinike psihologije razlikuje# 8 po upu!enosti na pravne radnje i @ po javnom delovanju, jer se ono usko vezuje za sud, forum. (-li ne iskljuivo, jer se, posebno na 5apadu, to delovanje odvija i u sklopu preventivnih mera na suzbijanju kriminala u lokalnim zajednicama i uglavnom je terenskog tipa. Ove aktivnosti ipak vie spadaju u komunalnu psihologiju.* 3ema, naravno, nijednog razloga koji bi kliniku psihologiju spreio da se, kao teorija ili kao praksa, pozabavi bilo kojim problemom linosti pojedinca :u vezi s njegovim kriminalnim delovanjem ili drugim pravnim radnjama ;, pod uslovom da se u dovoljnoj meri poznaje relevantna pravna problematika i da se u skladu sa tim podacima prui forenziko4psiholoka interpretacija konkretnog ina. %itna specifinost forenzikog posla jeste komunikacija sa sudom. >kspertu 4 vetaku, sud postavlja posebne zadatke i zahteve, a on na njih odgovara u posebnom izvetaju, ekspertizi, ali i neposredno, u sudskoj raspravi, koja je, po pravilu, javna i svima dostupna. *zvetaj, procene i tumaenja zasnivaju se na injenicama i moraju se argumentovano braniti pred sudom (tamo gde se trai istina i donosi presuda , a ne u okviru strunih, klinikih krugova, jer njima nije ni namenjena. +o ne znai da se na sudu, forumu, okupljaju amateri. 0udija, sudsko ve!e i drugi uesnici u postupku imaju osnovni zadatak da svaku raspravu vode u skladu s principima formalne logike i imaju!i u vidu konkretni dokazni materijal. $rocena psihologa u domenu forenzike psihologije donosi se, dakle, tokom sudskog postupka, a naziva se vetaenje. $rodukt vetaenja 4 ekspertiza 6 izlae se kritici svih uesnika u postupku i sudskog ve!a, te se podrazumeva da je psiholog, sada u ulozi vetaka, spreman da demonstrira svoj nalaz i obrazloi svoje tumaenje. +o znai da na dovoljno ubedljiv i razloan nain pokae opravdanost datih odgovora, to jest da na javnom mestu pokae da njegova procena nije ni proizvoljna ni pristrasna, ve! da je najblia istini u konkretnom sluaju. ,asprava kojom se to ustanovljuje (ili odbija i sudska presuda koja sledi 4 posebno odlikuju posao forenzikog psihologa. ( naelu, forenzika procena linosti je idiogra ska. +o ne znai da procenjiva odbacuje nomotetiku klasifikacionu dijagnozu, a pogotovu se ne liava podrke teorija linosti. ( tom sluaju, on vodi rauna o tome da hipoteze ne mogu biti dokazi. +eorijska interpretacija je potrebna i korisna, ali nije dokaz istinitosti. "ada je argumentacija na njoj zasnovana, stepen verovatno!e objanjenja bi!e pove!an, iako nikad ne!e dosti!i celih 8;;X.

48

*. @de je

esto nes#esno

u sa#re

enoj foren(ikoj psihologiji&

3a sudu, gde u naelu vrede jedino dokazi, u veku nauke trebalo je, u skladu sa dominantnom pravnom doktrinom, na!i osnovu u determinizmu. .a kako ovo izgledalo paradoksalno, jer je filozofska osnova krivinog prava, po prirodi stvari, morala da bude jedino indeterministika (sa okosnicom u vidu &slobodne volje= , =naunost= je pronaena u jednom suenom pozitivistikom programu. <zronost je uvedena kao simbol prirodnonaunog pogleda na svet, ali samo da prikrije ono to je u praksi dosta jednostavno, a ini samu sr pravnog prilaza 6 protivpravnost neke radnje. -li, ak su i teorijski dobro potkovani psihoanalitiari zaboravili na upozorenje svoga uitelja, 0igmunda Frojda, koje je on dao povodom jednog sudskog procesa mladom oceubici u %eu, 89A;. godine. (pozorio je tada, kao da upu!uje amanet nastavljaima, da dijagnosticiranje odreene psiholoke konstelacije, u konkretnom sluaju 4 >dipovog kompleksa, ni u kom pogledu nema teinu dokaza, pa je u tom smislu nikada ne treba koristiti. .nogi ga nisu posluali. 3a sudu vrede jedino dokazi. 1a bi se oni pribavili, pravnoj teoriji bilo je potrebno da psihologija &nauno= obrazloi i otkrije skriveni smisao ljudske radnje kojom se ote!uje neko zati!eno dobro. (brzo je shva!eno da to znai ne samo analizu izdvojenog segmenta ljudske delatnosti ve! analizu &cele= linosti prestupnika i drugih aktera zabranjenog ina (takoe i rtve . -ko svako ljudsko ponaanje ima svoj uzrok, ako je neim predodreeno, onda nema ni line odgovornosti, pa ni uslova za kanjavanje. 5austavljanjem u polju hermeneutike 4 na tumaenju (a ne u traganju za uzrokom , trai se reenje koje ne!e izazivati sudbinu, ve! !e ostati na isto prakticistikom nivou. ( forenzikoj psihologiji, najkra!e reeno, to znai da se umesto odgovora na pitanje ' zato se neto dogodiloL trai najpre 'ta je to to se dogodilo=. Ono subjektivno u radnji izvrioca, ak i ono to je nesvesno u njemu, valja prouiti to je mogu!e objektivnije i nepristrasno. Ovaj tip objanjenja inkriminisane radnje uzima u obzir ne samo ljudsku subjektivnost ve!, vie ili manje, i njegovu slobodu i to slobodu da svetu kae ne. -ko delanje nije slobodno, nema ni odgovornosti za ono to se desilo ( duhu aristotelovske tradicije, kada se raspravlja o neijim sposobnostima (u vetaenju# sposobnosti shvatanja znaaja dela i upravljanja postupcima , u sutini se procenjuje onaj deo ljudske prirode koji se kre!e ka jednom specifinom telosu (svrsi, cilju . Movek sudi i dela na osnovu pravih razloga, a u tome mu pomae osnovna ljudska vrlina 4 praktina mudrost, phronesis, koja podrazumeva znanje, sposobnost logikog zakljuivanja i snagu volje. "ada ovek nema ove sposobnosti, on je nakaza, neto sakato i defektno. "artezijanska (1ekartova paradigma proklamuje nezavisnost psihikog u odnosu na telo i spoljni svet, to jest od fizikih zakona. 3aglaava se samostalna &unutarnja= delatnost subjekta, te je, u skladu s tim, predmet psihologije prouavanje unutarnjih stanja, a metodoloki, primat se daje introspekciji. $oto je osnovno stanovite racionalno i intelektualistiko, odstupanje u smislu abnormalnosti znailo bi prevagu iracionalnog i trivijalnog.

49

,. /a li se psiholog u ulo(i #e+taka i(ja+nja#a o #inosti i uraunlji#osti osobe& $ravna praksa mnogih zemalja predvia princip arbitrae eksperata angaovanih od strane sukobljenih strana u postupku. +o se pokazuje kao dobro pragmatino reenje u kome se koriste argumenti. 3a kraju takve rasprave sud, kao naruilac usluge, treba da proceni valjanost tih argumenata, njihov znaaj i smislenost za reavanje problema. $o pravilu, usvojena miljenja procenjivaa imaju bitnu ulogu u presuivanju. ( jednom naem ispitivanju, analizom obrazloenja svih pravosnanih presuda izreenih u tri suda, zakljuili smo daje procena u vetaenjima eksperata razliitih struka bila od bitnog znaaja za presuivanje u vie od AGC sudskih predmeta iz graanskog prava, kao i u skoro @GA iz krivinog prava. Ovaj podatak sam po sebi govori o korisnosti i upotrebljivosti forenzikih procena, ali ne, naravno, i o njihovom kvalitetu. Osnovni i naje!i zadatak procene koji se u sudskoj praksi postavlja pred forenzikog psihologa odnosi se na podobnost za uraunljivost ispitanika. Ona podrazumeva njegov psihotehnoloki profil, koji treba da bude dokument o strukturalnom i dinamikom aspektu linosti i sposobnosti, i to u vezi sa odreenim okolnostima (krivinim delima, pravnim radnjama, itd. , relevantnim za konkretni sudski sluaj. (raunljivost je pravni pojam i odreuje se kao sposobnost za svest o shvatanju znaaja dela i za upravljanje svojim postupcima. Ove dve sposobnosti oliavaju racionalnu i voljnu komponentu uraunljivosti. 3euraunljivost se, pak, definie kao psihiko stanje u kome ovek ne moe pravilno da rasuuje i samostalno i svesno da deluje. 1ok uraunljivost odreuje sud, vetak se tradicionalno izjanjava o podobnosti za uraunljivost (sintagma naeg slavnog pravnika +ome Sivanovi!a na osnovu odgovora na slede!a pitanja# 8 1a li okrivljeni boluje od nekog duevnog poreme!aja koji iskljuuje ili umanjuje njegovu podobnost za uraunljivostiP @ 1a li je u vreme izvrenja dela bio sposoban da shvati znaaj svojih dela i da upravlja svojim postupcimaP A 1a li je, u sluaju duevnog poreme!aja, opasan po okolinuP $odobnost za uraunljivost odreuje se uvek iznova za svakog uinioca i za svako izvreno delo (ili pravnu radnju pojedinano. +o, dakle, nije nikakvo svojstvo ili osobina trajnijeg karaktera, ve! je, bez obzira da li se shvata kao sposobnost ili stanje, povezana sa odgovorom na pitanje ta se, u stvari, dogaalo. Ovde nema automatizma# duevni poreme!aj nije isto to i neuraunljivost, mentalna zaostalost nije poslovna nesposobnost. 3eposrednim pregledima i psiholokim ispitivanjima utvruje se duevno stanje i sposobnosti okrivljenoga (ili, na primer, uesnika u sporu u vreme pregleda i ispitivanja, a onda se, metodom rekonstrukcije, uz kori!enje svih raspoloivih podataka iz sudskog spisa, ispituje povezanost izmeu konstatovanog nalaza i izvrenog dela (pravne radnje ili predmeta spora sa aspekta motivacije i eventualne povezanosti sa psihopatolokim pojavama.

50

0. %ta je pola(na taka s#akog psiholo+kog #e+taenja& 0voj doprinos forenzika psihologija izraava u obliku vetaenja. 3eposredan uinak vetaenja je pismeni izvetaj vetaka, koji se obino naziva ekspertiza. ( strunoj literaturi postoje razliiti nazivi, tako da se kao sinonimi pojavljuju# klinika ekspertiza, kriminoloka dijagnoza, medikopsiholoko ispitivanje ili psiholoka ekspertiza linosti. ( formalnom pogledu, pored psiholoke ekspertize, mogu se razlikovati psihijatrijska i psihijatrijsko4psiholoka. Ova poslednja se u praksi naje!e javlja kao :komisijska;I, a njen pismeni izvetaj nosi naslov 6 '*zvetaj komisije vetaka;. +akva ekspertiza sve vie zamenjuje klasinu psihijatrijsku, koja je odgovarala samo na pitanja o eventualnoj duevnoj bolesti, podobnosti za uraunljivost i opasnosti po okolinu okrivljenog. 0vako vetaenje, pa i psiholoko, poinje od zadatka kojeg postavlja sud. Formulisanje zadatka (ili vie njih, to je e!i sluaj vaan je cilj, jer pokazuje, najpre, koliko sudija, kao naruilac, razume prirodu posla forenzikog psihologa i domete njegove discipline i, potom, koliko je upu!en u pojedinosti sluaja koji vodi, jer iz njega izviru konkretna pitanja vetaku. -ko sudija ne objavi svoja pitanja ili se zadri samo na optoj zakonskoj formulaciji o upu!ivanju okrivljenog na ispitivanje, vetak ostaje u nedoumici u pogledu konkretnog zadatka. 3e moe se zakljuivati o &celoj= linosti, ,,u celini= i u svakoj situaciji, jer to jednostavno nije mogu!e, niti je potrebno. $itanja moraju da izviru iz okolnosti koje name!e dogaaj, odnosno odreena pravna radnja, to i jeste predmet suenja. (koliko sud ne odredi preciznije zadatke, vetak psiholog to mora sam da uini, u skladu sa forenziko4psiholokim specifinostima i mogu!nostima pojedinanog sluaja. -li i ta odluka zavisi od podobnosti podataka iz sudskih spisa dostavljenih na uvid. -ko pregledom tih spisa, vetak ustanovi da su podaci u njima nedovoljni za izvoenje relevantnih zakljuaka, kao odgovora na postavljena pitanja (ili ona koja se umesno mogu postaviti , uskrati!e svoje zakljuke iliGi kompletno vetaenje.

51

5. 1d ega (a#isi da li .e

i+ljenje psihologa biti prih#a.eno na sudu&

$rocena psihologa u domenu forenzike psihologije donosi se, dakle, tokom sudskog postupka, a naziva se vetaenje. $rodukt vetaenja 4 ekspertiza 6 izlae se kritici svih uesnika u postupku i sudskog ve!a, te se podrazumeva da je psiholog, sada u ulozi vetaka, spreman da demonstrira svoj nalaz i obrazloi svoje tumaenje. +o znai da na dovoljno ubedljiv i razloan nain pokae opravdanost datih odgovora, to jest da na javnom mestu pokae da njegova procena nije ni proizvoljna ni pristrasna, ve! da je najblia istini u konkretnom sluaju. ,asprava kojom se to ustanovljuje (ili odbija i sudska presuda koja sledi 4 posebno odlikuju posao forenzikog psihologa. ( tom poslu uvek su mogu!a razliita vrednovanja i tumaenja, koja dobijaju snagu dokaza, a ne uslovnosti i konsenzusa, tako da se ovde ne moe preneti manje4vie implicitna logika struke iz klinikih institucija. $siholog mora da bude spreman da u svakom pojedinanom sluaju dostojno brani svoja tumaenja, poto prethodno proveri i druge mogu!nosti i paljivo odmeri uticaj razliitih vrsta argumenata na svoje zakljuke. "ako se psiholoka procena bavi normalnim, nepatolokim i neekstremnim osobinama (iako obuhvata i patoloke, ekstremne osobine , ona nema dragog oslonca sem u optim tendencijama, unutar koje su varijacije velike. "ada psiholog, kao vetak na sudu, ulazi u analizu te subjektivnosti, on ima posla sa takvim svojstvima koja manjim ili ve!im delom zavise od te osobe ili njenog okruenja. ( takvoj situaciji, vetak na osnovu nalaza daje interpretaciju koja moe da bude samo manje ili vie verovatna, pa je stoga duan (ak i ako sud to izriito ne trai da svoj izbor tumaenja detaljno obrazloi, imaju!i, opet, u vidu spoljne okolnosti, to jest kritini dogaaj ili pravnu radnju. (verljivost takve interpretacije za sud, bez obzira na mogu! visok nivo ekspertize u dogledno vreme se ne!e ni pribliiti onoj koja je rezervisana za procenu duevnih poreme!aja. /asno je i zbog ega# ovi poreme!aji uglavnom ne zavise od osobe ili od faktora sredine, nego od &bolesti=. 0amim tim, u ovim objanjenjima, naizgled, ne ostavlja se nikakvo mesto sumnji. Ona su (ponavljamo# naizgled stoprocentno tana i o njima nema ta da se raspravlja, ve! se samo prihvataju. +akva miljenja vetaka o nekontrolisanom i neslobodnom ponaanju pojedinaca sud ocenjuje &pouzdanim=4 ona se prihvataju kao &nauka= i bez posebnih dodatnih tumaenja (samo klasifikacionom dijagnozomY . $ozivanje, pak, psihologa na nauku i merenje, kada je re o preteno &slobodnom= ponaanju, koje je podlono kontroli osobe, znaajno je limitirano 4 ono se stavlja pod sumnju do poslednjeg asa, argumenti (ma koliko bili ozbiljni dre se po strani i, van svake sumnje, nemaju takvu teinu kao prethodni. Osim u jednom sluaju. +aj &sluaj= je iroko polje sposobnosti. 3epodeljeno je uverenje da je psiholog na njemu neprikosnoven ekspert, jer raspolae teorijama i instrumentima kojima dosta precizno moe da odredi ono to ne podlee bitnim promenama, jer je preteno odreeno uroenim kapacitetima.

52

6. : e

u je ra(lika i(

e7u nala(a i interpreta$ije u psiholo+ko #e+taenju&

$siholog u ulozi vetaka preduzima sve strune postupke radi obezbeenja tanosti i istinitosti svoje ekspertize. Ona se, kao i ve!ina psiholokih izvetaja, sastoji od nalaza i interpretacije, ali su obe radnje sa prefiksom 4 forenziki. =orenziki nalaz obuhvata slede!e poslove# 8 prouavanje podataka iz sudskog spisa, na osnovu kojih se rekonstruiu ispitanikove krivine ili druge pravne radnje? @ forenziko4psiholoku procenu linosti ispitanika? A posmatranje vladanja ispitanika u bolnikoj sredini (ukoliko se, naravno, u njoj nalazio u vreme ispitivanja . $rouavanje sudskog spisa obuhvata upoznavanje# sa optunicom, to jest sa predmetom spora? potom sa sadrajima izjava okrivljenog, odnosno stranaka u sporu, i sa izjavama sasluanih svedoka? potom sa relevantnim konstatacijama iz zapisnika o uviaju na licu mesta i kriminalistiko4tehnikom dokumentacijom, to jest sa nalazima vetaka drugih struka i sa drugim materijalnim dokazima pribavljenim u sudskom postupku? eventualno i upoznavanje sa medicinskom dokumentacijom o ranijim ispitivanjima i leenjima ispitanika. .eutim, glavna i kritina faza stvaranja ekspertize, pri aktuelnom nivou saznanja, jeste orenzika interpretacija, koja treba da bude integracija svih podataka dobijenih ispitivanjem i, u isti mah, usmerena na postdiktivne i prediktivne procene delinkventnog ponaanja (pravne radnje ispitanika. Ona bi trebalo da objasni njegovo relevantno ponaanje u prolosti i budu!nosti. ,ealniji cilj je dijagnostika procena na osnovu koje se ispitaniku odreuju mesto i posebnost u klasifikacionim grupama, jer to obezbeuje laku komunikaciju sa sudom i jednoobraznost zakljuaka za potrebe naunoistraivakog rada. ( odnosu na nalaz, interpretativne formulacije mogu da budu slobodnije radi lakeg razumevanja i objanjenja ispitanika i konkretnog sluaja. +umaenje vetaka moe da se poziva na neku teoriju linosti, na eklektiki ili sasvim originalni prilaz, ali ono uvek treba da se zasniva na realnom forenzikom iskustvu.

53

Psihologija u (ajedni$i Jelena Vlajkovi

!. 4a(lika i( e7u tradi$ionalne klinike psihologije i psihologije u (ajedni$i . $sihologija zajednice je u ve!oj meri sociocentirana. One se razlikuju u tri kljune take. One deluju &na drugom mestu', &na drugi nain' i &sa drugim ljudima'. +o znai da# 8. $sihologija zajednice deluje na &drugom mestu' jer nije vezana za medicinske institucije, dok se psihologija zajednice prvenstveno odvija van institucija ili u institucijama u kojima ne vlada medicinska doktrina. @. 3ain delovanja je drugaiji. -kcenat je na primarnoj prevenciji i na psiholokim intervencijama za razliku od klinike psihologije gde je akcenat na dijagnostici i terapiji. A. ,adi se sa &drugim ljudima'. +o znai da akcenat nije na osobama sa klinikom dijagnozom ve! su to osobe sa odreenim rizikom (homoseksualci, siromasi, marginalci u stanjima naruene ravnotee (u krizi , one koje ele da postignu ve!i kvalitet ivota. 2. 8ajedni$a kao poja u ok#iru psihologije u (ajedni$i.

5ajednica u njoj oznaava geografsku i teritorijalnu oblast, lokaciju, susedstvo a sa druge strane mreu socijalnih interakcija i podrke. $od ovim drugim se podrazimeva struktura, funkcija i kvalitet socijalne mree kojoj ovek pripada. 0truktura socijalne podrke podrazumeva razgranatost i tip mree odnosa dok funkcionalnost podrazumeva kvalitet meuljudskih odnosa. Osnovne funkcije socijalne podrke su# a. materijalna ili konkretna pomo!, emocionalna pomo! i briga o nekome? b. potovanje i afirmacija, pruanje nekome priznanja? c. informativna, savetodavna, kognitivna podrka? d. i prijateljska i pozitivna socijalna interakcija. "ada se razmilja o socijalnoj podrci mora se pre svega razmiljati sa stanovita onoga koji je prima, dakle na njenu upotrebljivost, adekvatnost i funkcionalnost. *zvori socijalne podrke mogu biti razliiti# brani drug, roditelji, prijatelji, komije a nekad i medicinsko osoblje (u situacijama bolesti . i a (a+tite i unapre7i#anja entalnog (dra#lja. Oni nemaju struno obrazovanje u pomagakoj profesiji. /edna su od kljunih karakteristika psihologije u zajednici. ,azlozi njihovog ukljuivanja# a. nedovoljan broj profesionalaca b. mogu biti blii klijentu 6 po obrazovanju, etnikoj pripadnosti, godinama, to doprinosi ostvarivanju lakeg kontakta. 0 svojim entuzijazmom utiu na profisionalce u pozitivnom smeru (naroito prema siromanima, 7loser . ( angaovanju neprofesionalaca bitne su tri stvari# selekcija (nekad gotovo i ne postoji a nekada se organizuju i javni konkursi sa poeljnim preporukama i biografijama , njihova edukacija (najbolja je kombinacija didaktine obuke i iskustva na poslu i supervizija (orijentisana na spreavanje &sindroma izgaranja' koji se kod neprofesionalaca esto javlja . *. "eprofesional$i u progra

54

,. 1sno#ni prin$ipi organi(o#anja eduka$ije u oblasti

entalnog (dra#lja

>dukacija u okviru psihologije u zajednici usmerena je ka obrazovanju irokog kruga ljudi i njihovih lidera o prirodi mentalnih bolesti i nainima njihovog leenja, ka promeni stavova prema duevnim bolesnicima i ka ohrabrivanju preventivnih programa u zajednici. 1a bi edukacija bila uspena neophodno je paljivo odabrati# nain na koji se ljudi edukuju, ciljnu grupu, sadraj edukacije. >dukacija putem predavanja, iako se naje!e sprovodi, nije i najuspenija, jer iako ljudi prihvate tanost odreenih informacija, to ne mora da znai da !e ih se pridravati (npr. informacije o tetnosti duvana i puai . 5ato se su se interaktivne tehnike rada u grupi (metod radionica pokazale su se kao veoma efikasne u mentalno4higijenskoj edukaciji 6 efikasnije nego predavanja najve!ih eksperata. $rimeri# &%udite i vi psiholog', &$rvo pismo mojoj mami'. 0adraj edukacije uvek mora da se kroji prema ciljnoj grupi kojoj je upu!en, a naje!e ciljne grupe su vulnerabilne osobe, osobe koje rukovode zajednicom i osobe koje pruaju pomo! ljudima. 0. %ta je >osoba u kontekstuA& ( kontekstu sistemskog pristupa (na kojima uopte i poiva celokupna oblast psihologije u zajednici izdvaja se prvi i fundamentalni princip# osoba i kojoj psihologija u zajednici uopte vodi brigu jeste &osoba u kontekstu'. - kako su osnovni principi teorije sistema u okviru psihologije zajednice meupovezanost drutvenih i organizacionih sistema, zatim veze izmeu ponaanja i sredine, kao i odnos izmeu pojedinca i neposredne drutvene sredine, jasno je ta pojam &osoba u kontekstu' zapravo znai. (pravo to da &kontekst' ine razliiti sistemi# porodini, kolski, radni, komijski, i ire, drutveni. Ovde kljunu ulogi igraju teorijski radovi 2evina i %rofenbrenera koji ponaanje vide kao meuvektorski proizvod linosti i sredine.

55

Klinika psihologija u so$ijalnoj (a+titi "arija "iti

!. %ta s#e ini siste so$ijalne (a+tite& 0istem socijalne zatite mogao bi se podeliti na manje subsisteme. 0a jedne strane, imamo dravne organe i institucije koje su nadreene i uglavnom se bave problemima u vezi sa zakonodavstvom i socijalnom politikom, a sa druge strane, institucije koje se bave neposrednom realizacijom zadataka u ovoj oblasti. 3a elu dravnih organa i institucija je .inistarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike ,epublike sa svojim sektorimaGtelima# sektor za ekonomske i finansijske poslove, sektor za socijalnu zatitu i odeljenje za informatiku. $ri ministarstvu se nalaze jo i Fond za socijalne inovacije i 5avod za unapreenje sistema socijalne zatite 4 institucije koje se staraju o unapreivanju prakse. $ored ovoga, za )ojvodinu je nadlean $okrajinski sekretarijat za zdravstvenu i socijalnu politiku. 3a republikom nivou postoji i (druenje strunih radnika socijalne zatite kao udruenje graana i ono bi trebalo da bude znaajno za ostvarivanje statusa i unapreivanje strunog rada. *nstitucije socijalne zatite koje se neposredno bave zatitom korisnika su# 8. Nentri za socijalni rad kao osnovne organizacione jedinice socijalne zatite? to su ustanove polivalentnog tipa? nalaze se po optinama, ali postoje i meuoptinski centri za socijalni rad, te 7radski centar za socijalni rad u %eogradu sa esnaest odeljenja? pri 7radskom centru za socijalni rad, kao i odeljenjima, nalaze se i savetovalita za brak i porodicu; jedinstven u 0rbiji, 9entar za porodini smestaj nalazi se u .iloevcu, mestu sa najduom tradicijom porodinog smetaja, to jest hraniteljstva dece bez roditeljskog staranja? >. $omovi; a za decu i omladinu O centar za zatitu odojadi, dece i omladine# stacionar za majku i dete, domovi za decu bez roditeljskog staranja, dom za srednjokolsku i studentsku omladinu? O domovi za decu sa posebnim potrebama? O prihvatilite za urgentnu zatitu zlostavljane dece u %eogradu? O 0O0 deja sela 4 za decu bez roditelja4 0remska "amenica i "raljevo? O zavodi za vaspitanje dece i omladine (u %eogradu jo i 0luba za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima ? O centri za smetaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju? b za odrasle O domovi za odrasla lica ometena u razvoju i duevno obolela lica? O domovi za odrasla invalidna lica? A. 7erontoloki centri i domovi za stare i O klubovi za stare. Neo sistem ne bi bio zaokruen bez visokokolskih ustanova za obrazovanje strunjaka (na prvom mestu socijalnih radnika koje vre edukaciju i doprinose razvoju teorije socijalnog rada (Fakultet politikih nauka .

56

2. "abrojte osno#ne grupa$ije korisnika i njiho#e potrebe. "orisnici usluga socijalne zatite su osobe kojima neka od prava nisu ostvarena i ugroene na razne naine. ,adi se o vrlo heterogenoj populaciji kako po vrsti ugroenosti, tako po uzrastu (od roenja do pozne dobi , te prema jedinici primaoca usluga to mogu biti# pojedinac, par, porodica, mala grupa, zajednica. 1o sada su se oni svrstavali u dominantne kategorije. $rema ovoj podeli organizovan je i rad u centrima za socijalni rad ( praksi, jedna osoba moe, s obzirom na vrstu ugroenosti, istovremeno pripadati dvema ili ve!em broju kategorija. *z didaktikih razloga, prikaza!emo klasifikaciju korisnika socijalne zatite# 8. 1>N- * O.2-1*3- O.>+>3- ( $0*HOF*5*M"O. ,-5)O/( . $otrebe. 1obra procena potreba i kapaciteta deteta i porodice, radi ostvarivanja optimalnih uslova za razvoj, obrazovanje i osamostaljivanje, te socijalne integracije. 5alaganje za prava te dece u drutvenoj sredini, radi spreavanja njihove marginalizacije. Osnaivanje njihovih biolokih porodica ili smetanje u alternativne porodice. @. 1>N- * O.2-1*3- 0- $O,>.>Z-/>. ( $O3-K-3/( meu kojima su# a maloletni izvrioci krivinih dela, b izvrioci prekraja i c deca i omladina sa asocijalnim ponaanjem (beanje od ku!e, prosjaenje, skitanje, problemi adaptacije . $otrebe. ,adi preveniranja ovih oblika ponaanja pre svega je neophodno pruanje usluga biolokoj porodici. 1obar tretman i uspostavljanje prosocijalnog ponaanja (u instituciji , pripremanje porodice za ponovni prihvat ili alternativne porodice, uz kontinuiranu podrku i osnaivanje svih osoba vanih za dete i potkrepljivanje efekata tretmana. A. 1>N- %>5 ,O1*+>2/0"O7 0+-,-3/- koja mogu biti obuhva!ena oblicima zatite kao to su# starateljstvo, usvojenje, porodini smetajGhraniteljstvo i domsko zbrinjavanje. $otrebe. ,adi zatite deteta od zanemarivanja, zlostavljanja i preveniranja izmetanja iz porodice neophodno je pruanje raznovrsnih usluga biolokoj porodici. -ko iz bilo kog razloga doe do izmetanja deteta iz porodice, postoji potreba za porodinim oblikom zatite deteta. ,adi obezbeivanja prijateljski naklonjene nove porodine sredine to ukljuuje# osnaivanje deteta i priprema, regrutovanje, edukaciju, pripremu i selekciju alternativnih porodica i procenu usklaenosti (konkretno dete 4 porodica , uz kontinuirano pruanje podrke i kompletnoj alternativnoj porodici (naravno i detetu na smetaju i biolokoj porodici. C. %,-" * $O,O1*N-# disfunkcionalne porodice, roditelji u brakorazvodnom spora. $otrebe. $oboljanje funkcionisanja porodice i njihovo osnaivanje kako bi kasnije uspeno prevladavali teko!e i probleme. Obezbeivanje uslova i okolnosti za civilizovan razvod braka i adekvatnu zatitu dece i dalje staranje od strane oba roditelja. $ostoje porodice pod raznim vrstama rizika, a posebno treba raditi preventivno tamo gde postoji rizik od zanemarivanja i zlostavljanja dece, pa i porodinog nasilja u celini 4 u sluaju porodinog nasilja neophodne su sve vrste usluga iz socijalne zatite, kao i posebne (sigurne enske ku!e . D. 0+-,- * *3)-2*13- 2*N- * 2*N- 3>0$O0O%3- 5- ,-1 $otrebe. $riprema i adaptacija na ivot u instituciji 4 osnaivanje korisnika za nastavak komuniciranja sa nekadanjim ivotnim okruenjem. $odsticanje kori!enja sopstvenih snaga i kapaciteta aktivnim odnosom prema ljudima i situaciji, kako bi se ostvario pristojan kvalitet ivota u instituciji.

57

58

*. Koji su (ada$i klinikog psihologa u oblasti so$ijalne (a+tite& Osnovni zadaci klinike psihologije u socijalnom radu su (0taki!, 899; # 8. 3eposredna zatita i suzbijanje socijalnih problema. >. $ra!enje i prouavanje socijalnih problema, emu psiholozi daju poseban doprinos, a odnosi se na# a strune analize (izbor praktinih mera , b istraivanja sa strunom i naunom orijentacijom c evaluativne studije i d akciona istraivanja. 1obar primer, koji ujedno objedinjava sve navedene potkategorije, predstavlja 6straivanje sistema socijalne zatite dece bez roditeljskog staranja koje se bavilo osobenostima svih aktera u zatiti dece bez roditeljskog staranja i nastojalo da snimi ukupno funkcionisanje sistema, otkrije njegove slabe strane i preporui naine njegovog poboljanja. A. $revencija socijalnih problema je svakako jedan od vanih zadataka na kojima psiholozi mogu kompetentno da se angauju, koncipiraju!i preventivne programe ili neposredno rade!i sa razliitim ciljnim grupama. ,. "abrojte neka od no#ih sh#atanja koja doprinose sa#re so$ijalne (a+tite. eno siste u

$ostoje neki novi koncepti u oblasti socijalnog rada u svetu. .oda su meu njima najznaajnija dva koncepta koja svedoe o novom poetku &filozofije= socijalne zatite# osnaivanje (empoQerment i partnerstvo. Osnaivanje je koncept irokog znaenja, koji se u socijalnom radu koristi u poslednje dve decenije, a praksa osnaivanja opisuje se kao pomaganje klijentu da# a. bude self4determinisan (samosvestan, samostalan ? b. aktivno uestvuje u promenama sopstvenog ivota? c. razvije ose!anje &vladanja= svojom sredinom? d. razvije svest o situaciji i mo!i? e. utie na one koji donose odluke. %nage ine jedinstvene aspiracije, pozitivne karakteristike, nadarenosti, kapaciteti i doprinosi pojedinca. $raksa bi trebalo da se usmeri na izgradnju snaga, pomau!i klijentu da ostvari svoje ciljeve. 1ragi vaan koncept je partnerstvo. $artnerski model je novi nain konceptualizacije odnosa izmeu klijenta i strunjaka u socijalnom radu, konzistentan sa prethodnim stanovitima. $ored ovoga, javlja se snaan pokret deinstitucionalizacije, sa prvim iskustvima koja su ukazala na potrebu prethodnog razvijanja alternativa, te se sve e!e koristi termin trans ormacija institucija (koji ukazuje na potrebu voenja procesa, a ne grubih rezova . 1ozvoljava se opstanak jednog broja kvalitetnih i visoko specijalizovanih institucija neophodnih sistemu socijalne zatite i njenim korisnicima. *skustva drugih zemlja ukazuju na to da reforma postoje!ih ustanova za decu treba da ide u pravcu drastinog smanjenja kapaciteta ustanova i njihovog broja, dok institucije za smetaj starih vie treba da budu okrenute ka pruanju ve!eg broja usluga i alternativnih programa, njihovog pogodnijeg lociranja i otvaranja prema lokalnoj zajednici. 5ahtev za decentralizacijom i mere koje su ve! preduzete usmereni su u pravcu ostvarivanja sve znaajnije uloge lokalne zajednice u brizi o potrebama ugroenog dela stanovnitva (u skladu sa postoje!im resursima i neophodnom pomo!i u pojedinim sluajevima .

59

0. Koje #rste usluga .e se #r+iti u oblasti so$ijalne (a+tite& 1efinisano je est vrsta usluga koje se u socijalnoj zatiti obezbeuju nakon sprovedene procene potreba i odgovaraju!eg postupka u Nentrima za socijalni rad ili drugim uputnim organima. 7rupe usluga su slede!e# 8 savetodavne, terapijske? @ medijacija i nezavisno zastupanje? A porodini smetaj? C samostalno stanovanje uz podrku? D dnevne aktivnosti u zati!enim uslovima ili uz podrku u redovnim uslovima? E stacionirani smetaj u ustanovu. 1ominantne psiholoke usluge su savetodavno4terapijske. "ako se u sistemu socijalne zatite najve!i broj aktivnosti odvija u neposrednom kontaktu sa ljudima koji su u ulozi korisnika usluga, to su savetodavno4terapijske usluge gotovo neodvojive od pruanja ostalih grupa usluga. 0avetodavno4terapijske usluge doprinose sinergijskom dejstvu ostalih usluga time to su usmerene na# odranje i unapreivanje psiholoke dobrobiti kako direktnih korisnika usluga, tako i posredno svih onih koji su u njihovu dobrobit ukljueni, pripremu i motivisanje korisnika za efikasnu realizaciju ostalih vrsta usluga, neophodnu podrku pri realizaciji ostalih usluga, kao i adekvatniju procenu stvarnih potreba, kompetencija i mogu!nosti korisnika usluga. ). ,reventivne usluge Ovu podgrupu aktivnosti ine informativne i savetodavne aktivnosti koje direktno podstiu prevenciju pojava i ponaanja koji mogu pojedinca ili grupu dovesti u poziciju korisnika socijalne zatite. Odnose se na# reproduktivno zdravlje i planiranje porodice, brak i partnerske odnose, bolesti zavisnosti, pubertet i adolescenciju, vetine roditeljstva (ukljuuju!i negu i ishranu deteta , resurse u lokalnoj zajednici, preduzetnitvo, itd. @. ,odrka i osnaivanje Ovu uslugu ini niz koordinisanih i relativno strukturisanih aktivnosti osnaivanja korisnika socijalne zatite (pojedinacGporodica , radi aktiviranjaGouvanja potencijala za uspeno funkcionisanje u mikroGmakro socijalnom okruenju. A. 6ntervencije u kriznim situacijama (sluga obezbeuje koordinisane aktivnosti koje se zasnivaju na jasno definisanim procedurama kojima je opti minimalni cilj razreenje trenutne krizne situacije i uspostavljanje nivoa funkcionisanja koji je postojao pre kriznog perioda. (sluga obuhvata dve podgrupe usluga# otvoreni telefon (0O0 slube i krizne (timske intervencije. ?. @erapijske usluge (sluga obezbeuje kratkotrajan, povremen, kontinuiran ili dugotrajan terapijski tretman koji pomae korisniku da se suoi sa problemom, prihvati ga i aktivno se odnosi prema njemu, radi stvaranja pozitivne promene 4 umanjenjaGotklanjanja uzroka koji su osobuGporodicu doveli u poziciju korisnika socijalne zatite ili radi odravanja dostignutog optimalnog funkcionisanja. A. "edijacija i nezavisno zastupanje predstavljaju nove usluge koje u postoje!em sistemu socijalne zatite nisu definisane kao poseban oblik socijalne pomo!i i zatite. "edijacija predstavlja uslugu posredovanja u reavanju sporova iji je cilj konstruktivno prevazilaenje spora izmeu definisanih kategorija korisnika, to je kra!i i ekonominiji postupak u odnosu na administrativni ili sudski postupak. 0ezavisno zastupanje je usluga koja obezbeuje zastupanje procesno nesposobnog lica u sudskim i administrativnim postupcima, ime se obezbeuju garancije za ostvarivanje prava na pravnu zatitu.

60

Profesija kliniki psiholog "arija "iti

!. %ta ini osno#u identiteta klinikog psihologa& 3a jednostavno pitanje ko je kliniki psiholog nije lako odgovoriti, posebno ako ga blago redefiniemo na slede!i nain# ko se sve smatra klinikim psihologom u naoj zemljiP Odreivanje identiteta klinikog psihologa moglo bi da se vri u odnosu na to# gde rade, ta rade i kako rade i koje obrazovanje su stekli. 0ituaciju oteava i injenica da ima i onih koji se naprosto smatraju klinikim psiholozima 4 oni su to po opredeljenju. Odgovor na pitanje gde rade, prua nam uvid u brojanu zastupljenost klinikih meu ostalim psiholozima kod nas. -ko kao odreuju!i kriterijum identiteta klinikog psihologa uzmemo sadraj .ta* njegovog rada kliniki psiholozi se naje!e bave psihodijagnostikom ili klinikom procenom, savetovanjem, prevencijom i individualnom psihoterapijom. $ored ovoga, kliniki psiholozi se bave forenzikom, reedukacijom psihofiziki ometenih osoba, grupnom psihoterapijom, edukacijom, konsultacijama, supervizijom itd. $itanje kako odnosi na metod koji u svom radu koriste kliniki psiholozi. 1va osnovna metoda6 eksperimentalni i statistiki, u jednakoj meri su kori!eni. *straivanje motivacije za bavljenje pomagakom profesijom pokazalo je da su za psihologe su tri motiva najvanija# razumeti druge ljude, pomo!i ljudima i razumeti i pomo!i sebi. ( odnosu na druge struke, kliniki psiholozi najmanje polau na profesionalni status i ostvarivanje identiteta. $roblem profesionalnog identiteta moe da se sagleda i kroz odnos prema drugim strukama sa kojima psiholog sarauje i to je negde i problem strune nezavisnosti i odreivanja jasnih granica prema drugim profesijama. 3a putu do prihvatanja klinike psihologije kao profesije sre!emo se sa pet znaajnih problema# (8 struno obrazovanje? (@ struna pravila i odredbe? (A profesionalna etika? (C struna nezavisnost? (D opasnost od profesionalizacije. $rvi korak u traganju za najpoeljnijim obrazovanjem klinikog psihologa vien je u konceptualizaciji identiteta klinikog psihologa ka emu bi obrazovanje trebalo da stremi, to jest takav kliniki psiholog bi trebalo da bude ishod ukupnog obrazovanja. *dentitet i pozicija klinike psihologije u nae vreme na ovim prostorima moe se sagledati sa aspekta sistema edukacije, stanja u klinikoj praksi i pozicije i statusa klinikog psihologa, te meuodnosa u ovom trouglu. "ada istaknemo osnovna pitanja, vidi se da svako od njih karakteriu brojni problemi# 8. 0laba je veza izmeu onoga to bazine studije nude i onoga to praksa zahteva. 3ejasan je odnos izmeu naune psihologije i primenjene 6 klinike psihologije, to dovodi do toga da psiholozi sa fakulteta izlaze sa irokim optim, a skromnim praktinim znanjima i vetinama koji ih ne ine kompetentnim za samostalan rad u klinikom kontekstu. @. ( formalno4pravnom smislu, klinika psihologija nema svoju nastavnu bazu u zdravstvenim ustanovama. A. 0pecijalizacija iz oblasti klinike psihologije odvija se haotino, nekontrolisano, bez jasnih i uniformnih standarda, a razni sporadini kursevi u domenu dodatne edukacije organizovani su od strane vie ili manje legitimnih pojedinaca ili udruenja.

61

2. Koji su osno#ni preduslo#i (a jaanje klinike psihologije kao struke& "ada bismo sagledali mnoge zamerke, vizije i realne perspektive, mogli bismo re!i ta je klinikoj psihologiji kao struci potrebno# 8. modernizacija studijskih programa @. uspostavljanje vr!e veze izmeu fakulteta i prakse A. standardi strunog rada? C. savremeni zakon o psiholokoj delatnosti? D. komora (licence, akreditacije, edukacija E. snano nacionalno strukovno udruenje 0tandardi psiholoke prakse znaajni su, koliko za ouvanje integriteta i identiteta struke, toliko i za podsticanje njenog razvoja. 0vesni smo da je uvoenje standarda dugoroan proces u kome bi trebalo definisati korake tako da se krene od onoga to je i mogu!e i realno. 0tandardi psiholoke prakse, pa i klinike, mogu se razvrstati u slede!e grupe 8. 0tandardi delovanja reguliu slede!a pitanja kao to su# delovanje u skladu sa etikim kodeksom, donoenje profesionalnih sudova o izbora intervencije i najboljim nainima pruanja usluge, odgovornost u voenju sluaja, informisanje klijenata o relevantnim pitanjima. @. 0tandardi za rad sa klijentima reguliu pitanja uputa, rezimea procene i plana tretmana i obavetavanja klijenta o tome kada se zavravaju usluge, voenja dosijea sluaja, komunikacije sa klijentima i obezbeivanje saglasnosti. A. 0tandardi za pro esionalnu podrku odnose se na uslove (tehnike i organizacione koji obezbeuju neometano i kvalitetno obavljanje psiholoke delatnosti. C. 0tandardi u vezi sa kontrolom kvaliteta reguliu pitanja supervizije i pra!enja efikasnosti. $rofesionalna etika je, pored obrazovanja i pravila strunog rada, svakako jedan od stoera identiteta klinikih psihologa, uprkos injenici da etiki kodeks svake struke, pa i psiholoke, ne predstavlja iskaz nekog posebnog morala, drugaijeg od opteg. "odeks moe pruiti reenje za neke tipine situacije, a kad to nije sluaj, profesionalci se upu!uju na savetovanje sa starijim kolegama (iskusnijim . ( svakom sluaju, profesionalac treba i sam da se pomui i etiki razmilja, koriste!i kao vrhovno merilo "antov kategoriki imperativ ili 5latno pravilo u svom negativnom ili pozitivnom obliku 4 .02* B606 $7<&/" /0/ C@/ .02* D2E6C $F #<$2 @2#6 <B60J20/. "odeks ima etiri dela u kojima se definiu# odnos prema strunom i naunom radu, odnos prema klijentu, odnos prema javnosti i odnos prema kolegama. Opti principi i vrednosti psiholoke delatnosti mogli bi se rezimirati i na slede!i nain# O dobrobit i nenanoenje tete? O potovanje prava, dostojanstva i linog integriteta klijenata O pravednost# nediskriminativni pristup O profesionalni integritet i etinost (poverenje i odgovornost u radu

62

ISPITNA PITANJA
/anuar @;8@. 8. 0ta je forenzicka psihologijaP @. $odsticaji za razvoj zdravstvene psihologije A. Osnovne metode rada u psihologiji u zajednici C. )rste istrazivanja u klinickoj psihologiji D. "ada se koristi studija slucajaP E. >ticka pitanja u klinickoj proceni :. "orisnici usluga socijalne zastite i njihove potrebe <. Objasni koncept zdravstvenog lokusa kontrole 9. 1ijagnosticki i terapijski znacaj utvrdjivanja sekundarnih posledica teskoca u razvoju 8;. ne secam se Februar @;8@. 8. "ako se u okviru psihologije u zajednici definise zajednicaP @. "oje su prednosti biopsihosoc.modela zdravlja u odnosu na medicinskiP A. "oje su osnovne karakteristike teorije funkcionalnih sistemaP C. "ojim osnovnim principom se obrazlaze uvodjenje psihologije u pravnu oblastP D. "ako, kao buduci psiholog, razumete tvrdnju iz "onvencije o pravima deteta (3 da je 'dete sa teskocama u razvoju dete sa posebnim potrebama, a dete sa posebnim potrebama deteLP E. 3abrojte neka od novih shvatanja koja doprinose savremenom sistemu socijalne zastite. :. Obrazlozite znacaj epidemioloskih istrazivanja u klinickoj psihologiji. <. 0a kojim se problemima uzorka suocavaju istrazivaci u istrazivanjima iz klinicke psihologijeP 9. >ticka pitanja u klinickoj proceni 8;. "oji su osnovni preduslovi za jacanje klinicke psihologije kao strukeP

"linicka 4 januar @;8A.

8. "o su najvazniji korisnici usluga u oblasti zdravstvene psihologijeP @. "oje su osnovne karakteristike teorije funkcionalnih sistemaP A. "oji su podsticaji bili znacajni za razvoj 5$P C. "ojim osnovnim principom se obrazlaze uvodjenje psihologije u pravnu oblastP D. "oji je dijagnosticki i terapijski znacaj utvrdjivanja sekundarnih posledica teskoca u razvojuP E. "ako se u okviru psihologije u zajednici definise zajednicaP :. "akav je znacaj neprofesionalca u programima zastite i unapredjivanja mentalnog zdravljaP <. 0a kojim se problemima uzorka suocavaju istrazivaci u istrazivanjima iz klinicke psihologijeP 9. Osnovne metode rada u psihologiji u zajednici. 8;. 3abrojte osnovne grupacije korisnika i njihove potrebe.

63