UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SREMSKA KAMENICA

PRVA PREDISPITNA OBAVEZA

IZ PREDMETA
RAČUNOVODSTVO
(DOMAĆI RAD)

SREMSKA KAMENICA 26.10.2009.

ZORANA KUKIĆ E-18/09
 PREDMET:
RAČUNOVODSTVO
DOMAĆI RAD I
PITANJA:

1. Navedite šta predstavlja Zakon o privrednim društvima, kada je stupio na snagu kao i
šta se navodi u Rezoluciji o pridruživanju Evropskoj uniji usvojenoj 13.10.2004.godine?
2. Navedite zbog čega računovodstvena profesija i menadžment kompanija moraju
prihvatiti načela korporativnog upravljanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD)?
3. Navedite činjenice koje snažno ukazuju na značaj Zakona o privrednim durštvima?
4. Navedite u čemu se ogledaju novine Zakona o privrednim društvima koje se tiču
osnovnih odredbi?
5. U čemu su osnovne razlike Zakona o privrednim društvima u odnosu na dotadašnji
Zakon o preduzećima?
6. Navedite novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na ortačko privredno
društvo?
7. Navedite novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na komanditno
društvo?
8. Navedite novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na društvo sa
ograničenom odgovornošču?
9. Navedite broj novina u Zakonu o privrednim društvima koje se odnose na akcionarsko
društvo, navedite?
10. Zakon o privrednim društvima pravi razliku između dva tipa akcionarskih društava
navedite i objasnite?
11. Šta znače termini MERGERS & ACQUISITIONS, objasnite izreku „Profit i rizik su dve
strane istog novčića“ i navedite kako smanjiti rizik pogrešnih odluka u aktivnostima merdžera i
akvizicija?
12. Aktivnosti merdžera i akvizicija sve češće će se susretati i u našoj praksi, objasnite?
13. Navedite objašnjenje za termin due diligence i navedite definiciju termina prema
merodavnim rečnicima engleskog jezika?
14. Šta predstavlja due diligence u kupovini privrednog društva?
15. Navedite motiv prodavca da obavlja due diligence?
16. Navedite slučajeve u kojima se podrazumeva due diligence?
17. Navedite šta se smatra ključnim ciljem due diligence-a?
18. Due diligence je neophodan kako kompanijama iz tradicionalnog tako i onim iz
informatičkog biznisa, objasnite?

2
 1. Navedite šta predstavlja zakon o privrednim društvima, kada je stupio na snagu kao i
šta se navodi u Rezoluciji o pridruživanju Evropskoj uniji usvojenoj
13.10.2004.godine?
Zakon o privrednim društvima predstavlja usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa
pravnim tekovinama Evropske unije, kao jedan oblik korporacijskog ustava koji prati trendove u
reformi korporativnog zakonodavstva aktuelne i u savremenim ekonomijama ali ipak
prilagođen privrednom ambijentu naše zemlje.
Zakon o privrednim društvima je stupio na snagu 30.11.2004. godine, čime je stavljen van
snage Zakon o preduzećima primenjivan od 1996. godine.
U rezoluciji o pridruživanju Evropskoj uniji usvojenoj 13.10.2004.godine se navodi da će
usklađivanje propisa biti prioritet, ali ne kao unifikacija zakonskih rešenja već kao usklađivanje
pravnih i ekonomskih instituta sa Evropskim normativima i zakonskih rešenja prilagođenih
našem privrednom ambijentu i našoj tradiciji.

2. Navedite zbog čega računovodstvena profesija i menadžment kompanija moraju

prihvatiti načela korporativnog upravljanja Organizacije za ekonomsku saradnju i
razvoj (OECD)?
Računovodstvena profesija i menadžment kompanija trebaju prihvatiti Načela korporativnog
upravljanja OECD-a radi povećanja uspeha i efikasnosti kompanija čime bi se, kao krajnji cilj,
postigao napredak društva u celini. Takođe i radi dobrobiti naših kompanija koje jesu i
nameravaju biti deo nacionalnog i međunarodnog finansijskog tržišta. Da bi se to postiglo
neophodno je prihvatiti principe odgovornosti finansijskog izveštavanja, zaštiti interesa
investitora, akcionara i poverilaca jačanjem njihovog poverenja u finansijske izveštaje; uprave
moraju sistemom kontrola nadzirati funkcionisanje finansijskog izveštavanja; i mora se
povećati odgovornost kompanija odnosno njihovog menadžmenta.
3. Navedite činjenice koje snažno ukazuju na značaj Zakona o privrednim durštvima?
Zakon o privrednim društvima predstavlja oblik korporacijskog ustava koji je zasnovan na
revidiranim Principima korporativnog upravljanja u skladu sa našim privrednim ambijentom
koje je odobrio OECD, što predstavlja put ka povećanju efikasnosti i uspeha ne samo pojedinih
kompanija već i društva u celini. Zakon o privrednim društvima odražava formalnu i suštinsku
promenu sa idejom neophodnosti udruživanja rada,ideja, znanja i kapitala što je osnova uspele
organizacije. Značaj Zakona o privrednim društvima je da pruži povoljan poslovni ambijent za
razvoj kompanija i društva u celini.
4. Navedite u čemu se ogledaju novine Zakona o privrednim društvima koje se tiču
osnovnih odredbi?
Novine Zakona o privrednim društvima koje se tiču osnovnih odredbi ogledaju se u
implementaciji novih pravnih i ekonomskih instituta koji se odnose na
 ogranak pravnog lica;
 osnivački akt;
 ništavnost upisa osnivanja u Registar;
 dejstvo upisa i objavljivanje;
 autonomnu procenu novčanih uloga (izuzev kod otvorenog akcionarskog društva);
 delatnost;
 transparentnost poslovnih propisa;

3
  princip lojalnosti društvu;
 rešavanje sporova(trgovinski sud ili arbitraža i vanparnični sporovi)
 tužbe (individualne i derivatne)

5. U čemu su osnovne razlike Zakona o privrednim društvima u odnosu na dotadašnji

Zakon o preduzećima?
Zakon o privrednim društvima u odnosu na dotadašnji Zakon o preduzećima prati trendove u
reformi korporativnog zakonodavstva aktuelne i u savremenim ekonomijama ali ipak
prilagođen privrednom ambijentu naše zemlje.Takođe samim tim je predviđen da doprinese
promeni samog privrednog ambijenta koji bi ostvario povećanje uspeha i efikasnosti kompanija
na nacionalnom i međunarodnom finansijskom tržištu. Zakon o privrednim društvima u odnosu
na dotadašnji Zakon o preduzećima preciznije reguliše i status fizičkih lica koja u vidu
zanimanja samostalno obavljaju zakonom dozvoljene delatnosti, zatim reguliše neoograničenu
odgovornost preduzetnika(odgovara celokupnom imovinom), kao i čitav niz novina koje se
odnose na četiri pravne forme privrednih društava, i to: ortačko; komanditno; društvo sa
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

6. Navedite novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na ortačko privredno

društvo?
Novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na ortačko privredno društvo su
sledeće:
 osnivači mogu biti i fizička i pravna lica (sa ograničenjima);
 uređenje odnosa između članova;
 pravilo samostalnog poslovodstva i zastupstva;
 nema organa (zastupnik);
 poslovno ime ne mora biti lično;
 nije propisan obavezan ulog;
 jedan osnivački akt.

7. Navedite novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na komanditno

društvo?
Novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na komanditno društvo su sledeće:
 komplementari mogu biti i fizička i pravna lica sa ograničenjima
 nema propisanih organa;
 nije propisan obavezni ulog;
 poslovno ime ne mora biti lično;
 sloboda uređenja odnosa;
 jedan osnivački akt.

8. Navedite novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na društvo sa

ograničenom odgovornošču?
Novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na društvo sa ograničenom
odgovornošću su sledeće:
 limit broja članova (50);
 jedan osnivački akt za Registar;
 ulog može biti i u vidu rada i usluga društvu;
 troškovi osnivanja su deo uloga;

4
  osnovni kapital je 500evra u dinarskoj protivvrednosti;
 upis u Registar jednom godišnje usled povećanja i smanjenja kapitala;
 nema ograničenja za sopstvene udele (uslov solventnosti);
 dividende i druge distribucije mogu se deliti članovima društva u svako doba;
 jačanje ovlašćenja skupštine;
 odlučivanje bez sednice za društvo do 10 članova;
 pobijanje odluka skupštine i zaštita trećih lica;
 obavezne organe (direktor ili upravni odbor);
 pravilo samostalnog istupanja članova uprave;
 mogućnost kumulativnog glasanja za izbor i razrešenje skupštine;
 fleksibilnost razrešenja;
 izbor internog revizora ili odbora revizora;
 držanje, čuvanje i pristup aktima (otvorenost);
 sudsko isključenje člana društva;
 prestanak društva po tužbi manjinskih akcionara;
 izmena osnivačkog akta većinom glasova.

9. Navedite broj novina u Zakonu o privrednim društvima koje se odnose na akcionarsko

društvo, navedite?
Novine Zakona o privrednim društvima koje se odnose na akcionarsko društvo su sledeće:
 jedan osnivački akt za Registar;
 troškovi osnivanja su deo uloga;
 razgraničenje osnivanja nejavnim putem (zatvoreno društvo do 100 akcionara) i javnim
putem (otvoreno društvo: kotirano i nekotirano);
 nepostojanje akcija na donosioca;
 akcije sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti;
 izdate i neizdate (odobrene) akcije;
 ograničenje prenosa akcija kod zatvorenog društva;
 preciziranje razloga ograničenja prenosa akcija;
 emisionu vrednost koja je tržišna vrednost;
 pravo prečeg upisa akcionara;
 osnovni kapital
 dividende i druge distribucije mogu se deliti članovima društva u svako doba;
 sticanje sopstvenih akcija
 uslovno povećanje kapitala
 obavezno preciziranje dana dividende i dana plaćanja
 istovremeno smanjenje i povećanje kapitala
 proširenje ovlašćenja skupštine
 obavezno sazivanje skupštine;
 pobijanje odluka skupštine i zaštita trećih lica;
 ništavnost ugovora o glasanju;
 organi društva – zatvoreno (direktor ili upravni odbor) – otvoreno (obavezan upravni i
izvršni odbor)
 kumulativno glasanje za izbor i razrešenje članova upravnog odbora;
 nezavisne članove upravnog odbora (otvoreno društvo dva člana);
 jednogodišnji mandat članova upravnog odbora i izvršnih direktora
 fleksibilnost razrešenja
 kotirano društvo – interni revizor, nadzorni odbor ili odbor revizora

5
  nezavisne komisije otvorenih društava
 stručnog poverenika
 sekretara društva
 korporacijski kodeks o upravljanju (kodeks ponašanja)
 mogućnost osnivačkog akta od strane upravnog odbora ili kvalifikovane većine
skupštine
 preciziranje slučajeva glasanja akcionara s povlašćenim akcijama;
 držanje, čuvanje i pristup aktima (otvorenost);
 prestanak društva po tužbi manjinskih akcionara;

10. Zakon o privrednim društvima pravi razliku između dva tipa akcionarskih društava
navedite i objasnite?
Zakona o privrednim društvima pravi razliku između zatvorenog i otvorenog akcionarskog
društva. Kod zatvorenog akcionarskog društva akcije se izdaju samo njegovim osnivačima ili
ograničenom broju osoba i ono može imati najviše 100 akcionara dok kod otvorenog
akcionarskog društva upis i uplata akcija su javni u vreme osnivanja društva koje može ali i ne
mora biti kotirano na berzi. Zatvoreno akcionarsko društvo postaje otvoreno ukoliko se broj
akcionara poveća i održi u periodu od godinu dana iznad granice od 100 akcionara. Za
osnivanje zatvorenog akcionarskog društva minimalan novčani ulog osnovnog kapitala je
10.000 evra, a kod otvorenog akcionarskog društva je 25.000 evra. Ovaj limit može biti
povećan za osnivanje finansijskih i osiguravajućih organizacija (npr: banke,...), ali isključivo na
osnovu zakona.

11. Šta znače termini MERGERS & ACQUISITIONS, objasnite izreku „Profit i rizik su dve
strane istog novčića“ i navedite kako smanjiti rizik pogrešnih odluka u aktivnostima
merdžera i akvizicija?
Pod terminom acquisition odnosno akvizicijom (preuzimanje) se podrazumeva oblik
preuzimanja kompanija, kada jedna kompanija stiče kontrolni paket akcija nad drugom
kompanijom (ako je ta druga kompanija akcionarsko društvo), ili je kupuje, preuzimajuci
vlasništvo nad njom Akvizicija može biti prijateljska i neprijateljska. Prijateljsko preuzimanje
podrazumeva obostranu želju za akvizicijom. Neprijateljsko preuzimanje predstavlja napad
jedne kompanije na većinski udeo u vlasništvu druge kompanije, pri čemu se ta druga
kompanija može braniti različitim strategijama.
Pod terminom mergers odnosno merdžeri (fuzija, spajanje, pripajanje) se podrazumeva oblik
kombinovanja privrednih društava pri kojem dolazi do spajanja dva ili više privrednih društava
iz zajedničkih interesa, takođe možemo reći da su megeri uvek sprovedeni na dobrovoljnoj
bazi i predstavljaju prijateljska preuzimanja uz dogovor zainteresovanih privrednih subjekata.
Kroz neprekidan niz aktivnosti preuzimanja, spajanja, pripajanja (transformacije vlasništva)
odnosno Megers & Acquisitions (M&A), se odvijao i još uvek se odvija proces globalizacije
svetske privrede što je obeležilo poslednje godine 20 i početak 21 veka.
Smisao izreke „Profit i rizik su dve strane istog novčića“ je da je neizbežno suočiti se sa
određenim stepenom rizika prilikom bilo koje aktivnosti koju vršimo da bi ostvarili dobit, što je i
u slučaju aktivnosti merdžera i akvizicija, u pokušaju da profitiramo i pored svih predostrožnosti
(precizno i sveobuhvatno planiranje, proveravanje i analiziranje) postoji realan rizik da nećemo
postići željeni rezultat.
Smanjenje rizika pogrešnih odluka u aktivnostima merdžera i akvizicija nas dovodi do due
diligence-a u privrednim društvima. Due diligence označava proveru poslovnog i finanasijskog
stanja i perspektive razvoja privrednog društva ali ceo proces bi trebao biti detaljan i precizan.
Stvaranje sigurnosne mreže u okviru funkcionisanja finansijskog izveštavanja kao i detaljna

6
provera svih podataka na osnovu kojih je dat zaključak due diligence-a, bi trebalo da
minimanizira rizik odnosno umanji opasnost od iznenađenja (neprijatnih) koja bi se mogla
pojaviti po okončanju transakcije. Due diligence po pravilu rade konsultantske kuće koje
dolaze iz područja revizije, finansijskog savetovanja i investicionog bankarstva

12. Aktivnosti merdžera i akvizicija sve češće će se susretati i u našoj praksi, objasnite?
Proces globalizacije svetske privrede, koji se još uvek odvija, je obeležio poslednje godine 20 i
početak 21 veka kroz neprekidan niz aktivnosti preuzimanja, spajanja i pripajanja
(transformacije vlasništva) odnosno medžerija i akvizicija, tako da je za očekivati da će se taj
trend intenvizirati i kod nas. Veće aktivnosti merdžerija i akvizicija kod nas su počele
tranzicijom društveno-ekonomskog sistema, što je dovelo do privatizacije državne imovine
(putem privatizacije državne imovine su realizovane prve veće aktivnosti merdžerija i
akvizicija). Veća preuzimanja kod nas realizovana su u aranžmanima strateških, uglavnom
inostranih partnera. Pre svega to se odnosi na finansijski sektor: banke, osiguravajuće
kompanije, društva za upravljanje fondovima i slično.U svetu vlada trend sintagme „Veliko je
neophodno“ što je navelo pojedine poslovne ljude da izjave da će dobar posao najverovatnije
pre ili kasnije biti prodat.

13. Navedite objašnjenje za termin due diligence i navedite definiciju termina prema
merodavnim rečnicima engleskog jezika?
Due diligence označava obimnu i preciznu proveru sa dijagnozom poslovnog i finansijskog
stanja i perspektive razvoja targeta. Due diligence ima više aspekata kao posebne vrste se
izdvajaju strategijski (planski pristup u okviru strateškog razmišljanja i menadžmenta),
finansijski (elementi finansijske analize i ocene) i pravni (ocena i priprema dokumenata), ali i
drugi zanačajni aspekti se mogu smatrati predmetom due diligence-a (npr: informatičke
tehnologije, ljudski resursi...). Kao adekvatan prevod za termin due diligence bi se mogli
koristiti termini „dužna pažnja“ pri ispitivanju finansijskih izveštaja, ili „dubinsko snimanje“
stanja privrednog društva.
Definicije termina due diligence prema merodavnim rečnicima engleskog jezika su:
 Kao briga da razumna osoba izvrši određenu radnju u oklnostima da izbegne nanošenje
štete drugim osobama ili njihovoj imovini;
 Istraživanje ili analiza kompanije ili organizacije radi pripreme poslovne transakcije
 Proces u kome kupac ili investitor u određenu kompaniju, određeni biznis istražuje
evidencije predmeta kupovine radi saznavanja da li postoje sakrivena iznenađenja.

14. Šta predstavlja due diligence u kupovini privrednog društva?

U kupovini privrednog društva, čiji je cilj stvaranje nove vrednosti za vlasnike, due diligence
predstavlja proces kojim se smanjuje rizik od neželjenih efekata kupovine kada je transakcija
već izvršena (odnosno kada su gubici i/ili neostvarivanje planova već prisutni).
Due diligence predstavlja detaljno ispitivanje društva koje je potencijalni predmet kupovine, sa
procenom koristi, obaveza i odgovornosti vezanih uz moguću kupovinu.Provodi se kako bi se
obezbedilo da prodavac ne bi namerno ili nenamerno pogrešno informisao investitora, te zbog
toga investitor mora nezavisno istražiti i potvrditi informacije. Kupovina privrednog društva bez
prethodnog due diligence može rezultirati značajnim finansijskim gubicima za ulagača. Kupac
kao cilj due diligence-a bi trebao da ostvari potvrdu strategije pristupa transakciji ( da li ciljana
kompanija može da ispuni ciljeve kupca), potvrdu informacija o poslovanju ciljne kompanije,
potvrdu da li je poslovni plan izvodljiv, procenu mogućnosti poboljšanja izvršenja

7
transakcije.Zaključak due diligence-a će za kupca biti preporuka da započne pregovore o
realizaciji poslovnog poduhvata ili da se od toga odustane.

15. Navedite motiv prodavca da obavlja due diligence?

Motiv prodavca da obavlja due diligence je obezbeđenje bolje pregovaračke pozicije i
postizanje što bolje cene i uslova transakcije, jer bi se upoznao sa svojim eventualnim
slabostima, potvrdio svoje prednosti i uverio se u tačnost podataka kojima raspolaže.

16. Navedite slučajeve u kojima se podrazumeva due diligence?

Due diligence se podrazumeva u sledećim slučajevima i to: vlasničko restrukturisanje i emisija
hartija od vrednosti; transakcije tipa merdžeri i akvizicije; nove emisije deonica; zajednička
ulaganja (joint venture); sporazumi o poslovno tehničkoj saradnji sa dobavljačima i/ili kupcima;
započinanje novih poslova koji se elaboriraju u posebnim dokumentima(napr: investicioni
projekti, biznis planovi); osvajanje novih tržišta; traženje većih iznosa kredita kada potencijalni
kreditor radi proveru zajmotražioca u obliku due diligence-a.

17. Navedite šta se smatra ključnim ciljem due diligence-a?

Ključni cilj due diligence-a je da da odgovor na pitanje svrsishodnosti i opravdanosti
nameravanog poslovnog poduhvata koji se daje u zaključku due diligence-a u vidu preporuka
da se započnu pregovori o realizaciji poslovnog poduhvata ili da se od toga
odustane.Pouzdanost zaključka due diligence-a zavisi od tačnosti i kvaliteta izvora informacija
na kojima se zasniva.

18. Due diligence je neophodan kako kompanijama iz tradicionalnog tako i onim iz

informatičkog biznisa, objasnite?
Due diligence daje dijagnozu poslovnog i finansijskog stanja i perspektive razvoja ciljne
kompanije. Pre ili kasnije takva dijagnoza će biti u jednom trenutku potrebna kompaniji (zbog
različitih poslovnih aktivnosti za koje je due diligence neophodan npr: transformacije
vlasništva, zajednička ulaganja, investiciona ulaganja,...) bez obzira na vrstu biznisa. Due
diligence ima više aspekata i naravno da će se naglasak staviti na problematiku koja
naglašeno karakterizira poslovnu delatnost ciljane kompanije bilo da je u pitanju tradicionalna
ili informaciono tehnološka poslovna delatnost (ali procena intelektualne imovine kao što su
patenti, licence i tome slično je zahtevniji zadatak od procene realne imovine).

8
LITERATURA:

1. Prof. dr Slobodan V. Vidaković,

Finansijski due diligence privrednih društava,
FABUS, Novi Sad, 2007.
2. Web stranica: http://www.psinvest.rs