BALKANSKI PIJUN O piscu Duan Kovacevic roen je u selu Mrenovci, kod apcu 1948. godine, a diplomirao je na akul!e!

u dramski" ume!nos!i u #eogradu 19$%. godine. Od !ada je napisao dvanaes! po&orini" komada i dese! scenarija. 'a svoje najve(e s!varala)ko pos!ignu(e sma!ra !o !o *+ godina uspeva da ,ivi kao pro-esionalni pisac. .jegovi komadi prevedeni su na mnoge je&ike i i&voeni irom sve!a. Od 19$%. godine je )lan /dru,enja knji,evnika 0r1ije. Od 19$%. do 19$8. godine radi kao drama!urg &a Dramski program 23 #eograd. / periodu i&meu 198451988. godine radi kao docen! na akul!e!u dramski" ume!nos!i u #eogradu. Od 1998. godine je direk!or 've&dara !ea!ra u #eogradu. .apisao je drame Mara!onci !r)e po)asni krug, 6adovan 2re(i 719$%8, !a je !o u ljudskom 1i(u !o ga vodi prema pi(u 719$48, 9role(e u januaru, 0vemirski &maj 7delo &a decu u s!i"u8 719$$8, :imunacija na selu 719$88, 0a1irni cen!ar 7198*8, #alkanski pijun 7198%8, 0ve!i ;eorgije u1iva a,da"u 719848, Klaus!ro-o1i)na komedija 7198$8, 9ro-esionalac 7199<8, /rne1esna !ragedija 719918, :ari 2ompson5!ragedija jedne mlados!i 719948, Kon!ejner sa pe! &ve&dica 719998, Dok!or us!er 7*<<18. 2akodje pisac je -ilmski" scenarija #e!ije 719$4, re,ija =. .ikoli(8, 9ose1an !re!man >19$8, re,ija ;. 9askaljevi(8, Ko !o !amo peva 7198<, re,ija 0. 0ijan8, Mara!onci !r)e po)asni krug 71981, re,ija 0.0ijan8, #alkanski pijun 71984, re,ija D. Kova)evi( i #. .ikoli(8, 0a1irni cen!ar 7199<, re,ija ;. markovi(8, 9od&emlje 7199+, re,ija ?. Kus!urica8, /rne1esna !ragedija 7199+, re,ija ;. Markovi(8 i 9ro-esionalac 7*<<%, re,ija D. Kova)evi(8, @0ve!i ;eorgije u1iva a,da"uA 7re,ija 0ran Dragojevi(8 *<<$. godine. Duan Kova)evi( je nagraen mnogim pro-esionalnim, po&orinim i -ilmskin nagradama u &emlji B inos!rans!vu, i&meu os!ali" !o suC )e!iri 0!erijine nagrade i 0!erijina nagrada grada 3rca &a naj1olju komediju, dve .agrade #ranko Dopi(, .agrada Eoakim 3uji(, nagrada Milo Frnjanski, .agrada Marin Dr,i(, Ok!o1arska nagrada #eograda, dve 'la!ne arene, .agrada 3jekoslav G-ri(, 0!jepan Mi!rov :ju1ia, ;rad !ea!ar #udva i druge, dva ;ran 9rija &a scenarija -ilmova #alkanski pijun i 9ro-esionalac na ilmskom -es!ivalu u Mon!eralu, .agrade meunarodnog ,irija kri!ike &a naj1olji -ilm 5 B96?0FB, u Mon!eralu &a 9ro-esionalca, .agrade &a naj1olji scenario i naj1olji -ilm na Meunarodnom -es!ivalu u 3ijareu, !akoe &a 9ro-esionalca, 0cenario &a 9ro-esionalca 1io je nominovan meu 4 naj1olji" evropski" scenarija &a *<<%. od s!rane ? G 7?vropske ilmske Gkademije8 u #erlinu, Haplinove nagrade u 3eveju &a -ilm Ko !o !amo peva, 9rve nagrade na 23 -es!ivalu u Kanu, 'la!ne palme na Kanskom -es!ivalu &a 9od&emlje, &a!im nagrada -ilmski" -es!ivala u 3alensiji, Marseju, #e)u, u .ema)koj, Hekoj, 0lova)koj, 9oljskoj i drugim.

BALKANSKI PIJUN Duan Kovaevi Balkanski pijun je dramsko delo napisano u dva ina, a svaki in ima po pet naslovljenih poglavlja. Duan Kovaevi za osnovu svoje komike uzima jedan drutveni fenomen koji se moe smatrati boleu svakog komunistikog sistema i drutva, a to je: na svakom mestu i u svakom oveku mogu je neprijatelj naroda i postojeeg sistema, pa se stoga mora uvek biti budan jer kako kae glavni junak ove drame !sve je suprotno od onoga to izgleda da jeste!, a to opet znai da se esto iza naizgled povuenog, jednostavnog ili pak poslovnog oveka, pa jo ako dolazi iz inostranstva, krije neki !imperijalistiki pijun! i neprijatelj nae drutvene stvarnosti. "o toj izopaenoj logi#i sve je jasno: ne treba se povoditi za utiskom koji na nas ostavlja ovek iz naeg

okruenja, nego za pretpostavkom da se ba u njemu krije neprijatelj i da ga, iz tih razloga, uvek treba imati na oku. $d takve bolesti boluje i junak ove drame %lija &vorovi, ovek koji je jednom poneo ig neprijatelja naroda, zbog ega je kao informbirova# '()(. godine morao da robija na zloglasnom *olom otoku, gde je na stotine i hiljade ljudi prevaspitavano da se vrate ispravnom miljenju. $n, koji je bio rtva jednog politikog mehanizma i ideoloke tiranije, sada se stavlja u funk#iju ponienja i muenja. + svemu tome on izgleda dosta naivno i smeno, pa i promaeno i tragino: postaje psihiki bolestan, ovek izgubljenog smisla za normalno posmatranje i ponaanje. *lavni juna#i drame su pored %lije &vorovia jo i Dani#a &vorovi, njegova supruga, kerka ,onja, brat -ura i !balkanski pijun! "etar .akovljevi, kroja, povratnik iz "ariza. Drama Balkanski pijun poinje emisijom preko radija o tek zavrenoj sedni#i od velike vanosti za zemlju. /a uoptavajui nain i ispraznim jezikom govori se o njenom toku i zaklju#ima koji nikog konkretno ne obavezuju. +kljuuje se i glas seljaka: on govori o selu koje hrani grad, govori o !polaznim osnovama dugoronog programa!, o ekonomskoj stabiliza#iji i potrebi da se vie radi a manje pria i sastani.$vaj uvodni segment treba da pokae drutveni ambijent i nagovesti istorijsko vrijeme u kome su juna#i smeteni. % kada su vesti pri kraju, u kuhinju ulazi %lija &vorovi. Deluje dosta nervozno, pali #igaretu i pita za podstanara jer je njegovo prisustvo uzrok psihikog stanja u kome se odjednom naao. 0bog njega su ga zvali u poli#iju na !informativni razgovor!. %ako je podstanar obian kroja koji se posle dvadeset godina, zaradivi mukotrpnim radom neto para, vratio u zemlju da otvori modni salon i da tu nastavi ivot, %lija ne veruje u tu injeni#u, sumnja u njega i ve je u njegovim oima !gadan i opasan ovek! jer da nije tako , misli on, zato bi njega, %liju, pozvali u poli#iju. "o njegovoj logi#i poli#ija se ne interesuje !za obinog i potenog oveka!. /jegova je pretpostavka da je on, tamo u tu1ini, neto !radio protiv svoje drave! i da je, verovatno, neka lopua i kriminala#, a to to izgleda tako gospodstveno i deluje nenametljivo samo je maska i privid koji treba da zavara. %lija za takvo prosu1ivanje ima i !dokaze!: on samo uti, navlai platno na prozore, dovodi neke bradate ljude u stan, esto izlazi iz kue i eta nou. Drugi !dokaz!: za mesto stanovanja izabrao je ba njihovu kuu jer je !izvan #entra, nije na oku!. ,ve to %lija pria svojoj supruzi Dani#i, koja je obuzeta kuhinjom, namirni#ama, bespari#om i brigom to erka kao diplomirani stomatolog ve godinama nema posla. /akon ove dramske situa#ije dolazi promena: stie i podstanar i pria o svojim nevoljama: ne moe da rei formalnosti oko otvaranja krojakog salona jer ga birokratija, kao gra1anina, obezvre1uje: !"o #eo dan skupljam neke potvrde i uverenja, ispisujem molbe, ekam sekretare. ,vi obeavaju, a niko nita ne radi!. + takvom ponaanju birokratije ovaj ovjek vidi !unitavanje ljudskog dostojanstva!. Dani#a, shvatajui muku svog podstanara, nadovezuje se svojim ispovestima, ime se jo vie produbljuje slika o samovoljnosti i svemoi nae birokratije. $na, naime, pria o tome kako su im punih dvadeset godina obeavali stan i kraj podstanarskih muka. +vek je to bilo u stilu: sigurno ete dobiti, na prolee. ,tanovali su !po umama i podrumima! sve dok se nisu pozaduivali do gue i nekako napravili tu skromnu kuu. *ovori i o sluaju svoje kerke: pet godina eka na posao, vie od etrdeset puta je konkurisala, ali od toga nita, to, sigurno, ne vai i za !de#u budovana! koja se lako zapoljavaju. + narednoj dramskoj situa#iji kao sredinji lik javlja se kerka ,onja 2ima ve trideset godina3 sa veu da je, sluajno, preko veze, nala posao. 4adost majke i kerke prekida dolazak o#a %lije koji je u nekoj zadihanosti i urbi. "relazei olako preko velikog doga1aja u porodi#i, on telefonira inspektoru Dravne bezbednosti o kretanju i nekim susretima podstanara sa ljudima. %nspektor, shvatajui da u svemu tome %lija &vorovi preteruje, olako prelazi preko njegovog telefonskog !referisanja!, to e %liju dovesti do potpunog razoarenja: !0likov#i im vrljaju ispred nosa, menjaju strane pare i planove, u #entru grada, a on samo ponavlja: 5ez brige, bez brige!. 4adni dogovor svog stanara u kupljenoj kui sa izvo1aima radova %lija posmatra sa nekog balkona na

koji se popeo uz gromobran. "rethodni #itat pokazuje kako on u tome vidi najamnike poslane iz inostranstva da rue njegovu zemlju i potkopavaju njen ekonomski sistem, i to ba u vreme kada je ekonomska stabiliza#ija glavni zadatak svakog gra1anina. + tom kontekstu %lija sebe doivljava kao jataka a svoju kuu kao sklonite mranih sila, zbog ega pada u veliku depresiju. $buzet neprijateljstvom drugih prema njegovoj zemlji, %lija odluuje da se sav posveti kontrapijunai praenju podstanara i prikupljanju dokaza o njegovoj !zloinakoj! aktivnosti. "rvo je uzeo godinji odmor, a zatim i neplaeno odsustvo6 kupio je fotografski aparat sa teleobjektivom, projektor. "rati ga, snima njegove goste i sastanke, a potom analizira u svom domu. ,nimio je njegov sastanak u hotelu, ispraaj jednog iz grupe na aerodromu, njegove etnje sa nekom novinarkom i nekim drugim ljudima, da bi na kraju izveo svoj zakljuak: !$n radi tano, po zadatku, onako kako je napolju isplanirano!. 7ko neko grekom dobije njihov telefon, %lija to doivlja kao proveru i uho1enje !mranih sila! poto je on jedina opasnost za njihovo delovanje, jedina savest koja im stoji na putu: !,ad su zvali da vide hou li se javiti. 7ko se javim, onda su mirni, mogu da rade ta hoe!. + njegovoj glavi je tako, mada za njega niko ne mari, niti nekome izvan kue neto znai. + svojoj obuzetosti tim problemom on ve osea da mu !spremaju neto gadno!. % ve predvi1a kako e odsad nepoznati ljudi, preobueni pijuni u liku prosjaka, majstora za kiobrane ili seljaka sa kajmakom, stalno pojavljivati na vratima pod izgovorom da nekoga trae ili neto nude. %lijina obuzetost neprijateljima koji !kidiu! na njegov samoupravni sistem sve vie raste i poinje da prelazi u pravu paranoju 2bolesno stanje psihe kada ovek postaje !progonila# progonila#a!3, o emu govori i slika s poetka petog !poglavlja! koje nosi naslov !"okuaj ubistva! i #ela naredna s#ena: !,ve je suprotno od onoga to izgleda da jeste!. Kasno uvee vraa se %lija !krvavog li#a i ruku, sa po#epanim odelom i bez jedne #ipele na nozi!. %z njegove prie, pune prie i psovki, saznajemo da je neko htio da ga ubije namerno je htio da ga pregazi kolima dok je prelazio uli#u, to je po njemu deo neprijateljskog s#enarija koji vodi u izvrenje likvida#ija i sejanje nesigurnosti me1u gra1anima. + tako neto on je vrsto uveren, bez obzira na injeni#u to je prelazio uli#u na nedozvoljenom mestu, izvan peakog prelaza. + narednom poglavlju !,ve je suprotno od onoga to izgleda da jeste!, da bi se pokazalo dokle dosee ljudska uobrazilja i kako ona postaje paranoja, inventivni Duan Kovaevi koristi slike projek#ije. /aime, poto je prikupio dovoljno !dokaza! protiv !pijunske organiza#ije!, %lija organizuje projek#iju slajdova kojoj prisustvuju brat -ura i ena Dani#a. +hvaene situa#ije su sledee: etnja podstanara pored reke sa jednim mukar#em i enom 2%lija ih je identifikovao: nepoznati je naunik iz 8ine, a ona njegova ljubavni#a3, njih troje sede na splavu i za stolom razgovaraju, razmatraju neki plan 2po %lijinom objanjenju to moe biti samo plan naeg instituta u 8ini36 onda se vidi kako ga guvaju i ba#aju u vodu 2a %lija, iako je tek mese# mart, skae u reku da se dokopa !dokaza!36 slede slike iz pozorita, iz neke kafane, slike drutva u lovu u okolini 5eograda. 9aj lov, po %lijinom miljenju, i nije pravi lov nego !ista vojna veba pod firmom lova na fazane!, !uvebavanje streljake sposobnosti! i !odravanje kondi#ije!, organizovanje neprijateljskog izvi1anja !po sistemu trojki!, kao !izuavanje terena oko 5eograda!. Dok radi projektor, on pria kako ga zamalo nisu ubili dok se krio u oblinjem bunu jer su mislili da je u grmu lisi#a ili ze#. $psednut problemom !pijunae! i njenog razornog dejstva na zemlju, %lija paranoino zakljuuje: !:pijuni su me1u nama, samo ih treba znati prepoznati!. $vakvo razmiljanje je ishod simptoma jedne bolesti od koje je bolovalo jedno drutvo i #eli jedan poredak, koji je svuda i na svakom mestu zagovarao neki sistem samozatite od spoljnog i unutranjeg neprijatelja, a u #ilju ouvanja tobonje nezavisnosti i blagostanja naroda. 5dijui nad poretkom svoje zemlje kao jedina savest, %lija &vorovi u svoju aktivnost ukljuuje i brata blizan#a, -uru, a podrku poinje da dobija i od svoje supruge koja je dosad bila sasvim po strani, to e dovesti do sukoba izme1u nje i kerke koja u o#u vidi ve bolesnog ovjeka. $ tom posebno govori !poglavlje! po naslovom !4asprava o o#u!. %z razgovora majke i kerke saznajemo da je %lija izgubio posao, da je porodi#a zapala u velike dugove zbog nabavke opreme za praenje !neprijatelja!, ali i putovanja koja je on preduzimao iz !bezbednosnih razloga!. ;ajka

ne moe da shvati kerku koja ne podrava svog o#a koji se bori za veliku stvar, nego ga tretira kao bolesnog i trai njegovo lekare. "redposlednje !poglavlje! u drami je !,ve gori od goreg!. + njemu %lija referie svojoj eni o dvodnevnom boravku u /iu radi prikupljanja informa#ija o podstanaru 2posetio je njegovog stri#a, strinu3, iznosei jo jednom svoje ube1enje da je on !1ubre!, !zlikova#!, !izdajnik! u slubi mranih sila, a sve na osnovu prianju zavidnog stri#a koji na sve mogue naine opanjkava svog sinov#a. "ristie i -ura koji pripoveda o tome kako je pratio nekog profesora, uhvatio ga, svezao i zatvorio u svoj podrum. Drama Balkanski pijun nema neke osobite obrte u svom razvoju6 njena radnja ide linijom progresije, i to u jednom prav#u i samo na verbalnom planu. 4azreenje, ako moe tako da se kae, dato je u poslednjem !poglavlju! !,asluanje!. "odstanar "etar stie u dom &vorovia, sav je u urbi jer treba na brzinu da se pripremi putuje u /jujork. "re nego to e se oprostiti od Dani#e, trai od nje da mu kae zato ga prate. Kada je bio na ruku kod prijatelja, primetio je %liju na vrhu drveta u susednom dvoritu kako ga slika, pod krevet mu je podmetnuo mikrofon, na sobnom tavanu je probuio rupu i kroz nju stalno motri, naroito kad mu neko do1e u posetu. + me1uvremenu stiu %lija i -ura. 9rae od Dani#e da ode do -urine ene, a podstanara lisi#ama vezuju za stoli#u.. "oinju da ga sasluavaju. "utaju mu magnetofonske snimke njegovog razgovora sa profesori#om o ekonomskoj situa#iji u zemlji i uzro#ima slabe proizvodnje. %lija trai od njega da mu prizna sva !nedela!, da pokae da je bio u zabludi, kao to se i njemu, %liji, desilo neposredno posle rata, u vreme informbiroa. % dok je -ura na putu otiao je da dovede !uhapenog! profesora na suoenje s "etrom, %lija &vorovi, u trenutku velike uzrujanosti, dobija napad sr#a i pada. "odstanar bi da mu pomogne, trai pogledom lek, ali ga nema jer ga %lija nije kupio 2!/ema ga u apotekama!3. ;ada je vezan za stoli#u, dovlai se do telefona, poziva hitnu pomo, a potom i dalje vezan za stoli#u bei iz kue, s namerom da stigne na aerodrom pre poletanja aviona, naravno nosei i stoli#u za sobom. %ako se previja od bolova, %lija dovlai telefon, zove -uru i trai od njega da krene na aerodrom i kako zna zaustavi sve letove. 7 potom, etvoronoke, borei se za ivot, izlazi u dvorite.

:ikovi

Blija Hvorovi( Blija Hvorovi(, )ovek e&dese!i" godina, ,ivi miran B povu)en ,ivo!. 3eliki rodolju1 B 1orac ali !ragi)no je u liku Blije Hvorovi(a !o da ne&adr,ivo !one u sve! svoje prolos!i, sve! ideoloki" u!vara koje su uni!ile njegov ,ivo!. /daljavanje od s!varnos!i deluje smeno, u nekim si!uacijama i !ragi)noI on sve vie poka&uje &nake paranoje i sve vie &apada u a-ek!ivna s!anja, koja pre!e njegovom ,ivo!u. Gpsurd Blije Hvorovi(a je u !ome !o on nas!oji da uni!i Iimperijalis!i)ke agen!eI, a uni!ava se1e.

Danica Danica, doma(ica, majka, supruga, ve)i!o &amisljena B &a1rinu!a, rasejana. .jena i&mu)enos! i mirno podnoenje neki" mu,evljevi" pos!upaka i ponaanja, spoljanja je slika ove ,ene, u njenoj dui je sna,ni jad na sve ono !o se dogaa, veliko ra&umevanje &a mu,a i ono !o on radi, 1riga &a porodicu. Bako je i ula na s!rani onoga !o )ine njen mu, i dever, !o je nimalo ne karikira 5 ona ne ra&ume nji"ove pos!upke i ono !o )ine, ali im veruje, jer su njeni.

9ods!anar, 9e!ar Eakovljevi( On je )ovek koji je rano o!iao u inos!rans!vo, !amo &aradio ne!o novca i vra!io se u svoju &emlju da o!vori kroja)ku radnju. 'a o!varanje su po!re1ne gomile papira, a slu,1enici ga mal!re!iraju s!alnim odlaganjem i pos!avljanjem novi" uslova. On deluje smireno i pri1rano, ne reaguje 1urno na Blijine op!u,1e, pokuava da ura&umi dvojicu 1ra(e. 9e!ar je s!icajem okolnos!i upao u vr!log jedne paranoi)ne igre i jurnjave, ali ume da sa)uva prise1nos!, ra&um i korek!no ponaanje. !o su ,e(i napadi 1ra(e, !o je sna,nija -igura ovoga junakaC njegova snaga je u sves!i da je sve !o !o mu se deava velika glupos! i da se mora jednom &avri!i. On je jednos!avno, pogrena oso1a, u pogrenom vremenu, na pogrenom mes!u.