1.

CINIOCI ILI PROSTI MOMENTI PROCESA RADA

inioci ili prosti momenti procesa rada su: sam rad, predmet rada i sredstva za rad. Svrsishodna delatnost ili sam rad je delatnost radi izradjivanja upotrebnih vrednosti, radi prisvajanja prirodnih stvari za ljudske potrebe, opsti uslov za razmenu materije medju covekom i prirodom, veciti prirodni uslov za zivot ljudi a stoga i jeste ne samo nezavisan ma od kojega oblika toga zivota nego naprotiv jednako svojstven svima oblicima. Mi rad tretiramo kao subjektivni faktor drutvene proizvodnje. ovek uz pomo sredstva za rad, transformie predmete rada menjajui njihov oblik. Predmeti rada su onaj momenat procesa rada na koji se deluje u procesu proizvodnje u kome covek menja prirodu prilagodjavajuci je svojim potrebama. POstoji razlika izmedju predmeta rada uopste i sirovina. Svaka sirovina jeste predmet rada ali svaki predmet rada nije sirovina. Sirovina je rezultatucinjenog ljudskog rada i u tom smislu mi kazemo da je svaka sirovina i ujedno predmet rada. Ali ako ne uzimamo predmet rada iz prirode tada govorimo o predmetu rada uopste. Objektivan uslov proizvodnje sadran je u sredstvima za rad. Sredstva za rad radnik stavlja izmeu sebe i predmeta rada i tako proizvodi novu upotrebnu vrednost. Kako Marks kae sredstva za rad nam predstavljaju drutvene odnose o kojima je re. Faktori proizvodnje u izrazu prostih momenata procesa rada su spoj objektivnih i subjektivnih uslova proizvodnje.

2. PROIZVODNJA, RASPODELA, RAZMENA I POTROSNJA I NJIHOVO JEDINSTVO

Materijalni opstanak pojedinca u ljudskom drutvu kao i samo ljudsko drutvo je vezano za proizvodnju najrazliitijih proizvoda. Da bi se celo drutvo reprodukovalo potrebo je proizvodena dobra troiti u smislu zadovoljavanja svih potreba. Potronja se javlja kao uslov ponovne proizvodnje. Potrosnja ciji je rezultat proizvodnja zovemo proizvodna potrosnja a ona ciji je rezultat reprodukovana radna snaga zovemo individualnom potrosnjom. Potronja je rezultat proizvodnje kao i sam uslov proizvodnje. Rezultat podele rada u drutvu se ogleda da pojedinac ne proizvodi sam sve potrebne proizvode ve do njih dolazi vidom Razmene. naturalnu proizvodnju . karakterise vrlo nizak stepen razvijenosti materijalnih proizvodnih snaga drustva, razmena kao sastavni deo proizvodnje u sirem smislu reci ima minoran znacaj. u robnoj privredi ima daleko vei znaaj. Poto se razmena vri na tritu ona nam ne odgovara na pitanje koliko se moe kupiti proizvoda obavljajui proces razmene, odovor na ovo nam daje RASPODELA. Raspodela pokazuje udeo pojedinca ili grupe u potronji narodnog dohotka ili drutvenog proizvoda. Raspodela je posrednik izmedju potonje i prizvodnje.Raspodela ima za predpostavku razmenu, koja ima za pretpostavku trite. Kljucno pitanje raspodele vezuje se za namensu raspodelu koja odrazava redosled i velicinuj raspodele DBP kao agregata drustvene proivodnje. Sadrzina raspodele prema kritici Gotskog programa Ako izraz prinos rada uzmemo u smislu proizvoda rada onda je kolektivni prinosa rada celokupni drustveni proizvod. Od njega treba odbiti: 1. ono sto je potrebno da se nadoknade utrosena sredstva za proizvodnju. 2. dodajni deo za proisirenje proizvodnje, 3. rezervni fn ili fond za osiguranje od nesrecnih slucajeva, elementarnih nepogoda. Ti odbici od neokrnjenog prinosa rada se ekonomska nuznost i njihova velicina se odredjuje prema postojecim sred i snagama. Ostaje drugi deo celokupnog proizvoda deo koji je odredjen da sluzi kao sredstvo potrosnje. Od njega treba odbiti: 1. opsti troskovi oko upravljanja koje se ne odnose na proizvodnju. 2. ono sto je namenjeno zajednickom zadovoljavanju potreba(skolama, zdravstvu), 3. fondovi za nesposobne za rad.

3. PROIZVODNOST I INTENZIVNOST RADA

Vrednost robe predstavlja izraz drutvenih uslova u kojima se roba proizvodi. Sa stanovita teorije radne vrednosti roba ima vrednost jer je u njoj materijalizovan apstraktan ljudskog rada. Proizvodna snaga rada je determinanta vrednosti i faktor sa odsudnim dejstvom, a definise se kao stvaralacka sposobnost ili stvaralacka moc rada da se u jedinici vremena proizvede odredjena kolicina proizvoda. Veca je proizvodna snaga rada tada kada se za dato vreme proizvede veca kolicina proizvoda. U obrnutom slucaju obrnuto. Produktivnost rada se meri kolicinom proizvoda proizvedenih u jedinici vremena ali moze se izrazavati i zahtevanim vremenoim za proizvodnju jedinice proizvoda. Odredjuju je razne okolnosti izmedju ostalog prosecni stupanj umesnosti radnika, stupanj razvica nauke i njene tehnoloske primenljivosti, drustvena organiacija procesa proizvodnje, obi mi delotvornost sredstava za proizvodnju, prirodne okolnosti. Pri razmatranju produktivnosti rada treba imati na umu da promene u proizvodnoj snazi rada nemaju za pretpostavku promene u utrosku radne snage. Proizvodeci robu proizvodjac radi sa podjednakim utroskom radne snage ali uslovi pod kojima se roa proizvodi koji su dakle objektivno mimo njega, mogu biti vise ili manje povoljni. Rezulat ovoga je visa ili niza produktivnost. Visa ima za posledicu porast obima proizvodnje a niza pad obima proizvodnje. Ako se za 10 asova rada proizvede 10 jedinica upotrebne vrednosti , a pri dvostuko veoj snazi rada e se proizvesti 20 jedinica upotrebnih vrednosti. Ukupna vrednost od 10 asova rada je ista i pri 10 j.u.v. i pri obimu od 20 j.u.vrednosti. Ono to se menja je vreme zahtevano za proizvodnju

jed.proizvoda. 1 jedinica proizvoda = 1 asu rada. A pri udvostruavanju proizvodne snage rada vrednost je pala na asa. Proizvodna snaga rada i kolicina proizvoda funkcionalno stoje u direktnoj srazmeri. Zavisnost produktivnosti i rada i vremena po jedinici proizvoda je obrnuto srazmerna. Intenzivnost rada stepen trosenja radne snage u jedinici vremena. Veca intenzivnost ima za posledicu veci obim proizvodnje ali taj povecani obim proizvodnje posledica je povecanog stepena trosnjea radne snage u jedinici vremena. Rezultat porasta proizvodne snage rada kao god i intenzivnosti rada uvek je porast obima proizvodnje a to je formalna slicnost. Sustinska razlika je u promenama vrednosti jedinice proizvoda a kao posledica rasta produktivnosti rada i intenzivnosti rada. Porast proizvodne snage rada uvek ima za posledicu obaranje vrednosti po jedinici proizvoda. U obrnutom slucaju obrnuto. Ako su promene u intenzivnosti rada i obimu proizvodnje proporcionalne ima za rezultat nepromenjenu vrednost po jedinici proizvoda(rast inenzivnosti) a moze biti da vrednost po jedinici proizvoda poraste razume se ako nema proporcionalnosti u kretanju inenzivnosti rada i porastu obima proizvodnje.

4. PROIZVODNE SNAGE I PROIZVODNI ODNOSI

pod proizvodnim snagama drustva podrazumevamo sve ono od cega zavisi covekov odnos prema prirodi tj od cega zavisi da li je on uodnosu na prirodu vise rob ili vise gospodar. Njih sacinjavaju orudja za rad, umesnost u radu i radne navike. S njihovom promenom menja se odnos i polozaj ljudi prema prirodi. U procesu materijalne proizvodnje kao odnos oveka prema prirodi uvek se ostvaruje i odredjeni stepen razvoja materijalnih proizvodnih snaga ljudskog drutava, koji u sutini odrava stepen ovladavanja ljudi nad prirodom. Proizvodne snage ine materijalni elementi proizvodnih snaga ali i subjektivni elementi proizvodnih snaga. Materijalne elemente proizvodnih snaga ine sredstva za rad, kao i predmeti rada. Proizvodne mogunosti nisu samo determinisane sredstvima za rad , ve u sve veem obimu, ali i kvalitativno, ispoljava se uslovljenost od predmeta rada. Ljudi ine fundamentalni elemenat proizvodnih snaga drutva. ovek sa svojim znanjem i iskustvom sve vreme radi na usavravanju postojeih sredstava za proizvodnju naunih dostigna. Na ovaj nain njegove potrebe bivaju zadovoljene u direktnoj srazmeri sa stepenom razvijenosti sredstava za proizvodnju. Nezamenljiv je znaaj razvoja nauke i naunih dostignua razvoju proizvodnih snaga drutva , a istorijiski posmatrano taj uticaj se moe iskazati identifikacijom 3 etape razvoja proizvodnih snaga.: 1. etapa odraava odnos oveka prema prirodi pre razvoja se vezuje za onaj nivo razvoja , kada ovek nauke. Kada je ovek uspostavljao vlast nad prirodom. 2.etapa karekterie stanje razvoja poinje svesno da primenjuje nauku u cilju razvoja proizvodnih snaga.3. etapa proizvodnih snaga , kada nauke predstavljaju neposrednu proizvodnu snagu, a vreme u kojem ivimo predstavlja nas kao savremenike ovog odnosa nauke i proizvodnih snaga drutva. Pod odnosima proizvodnje podrazumevamo odnosi izmedju ljudi u drustvenom procesu proizvodnje. Drustveni odnosi u kojima pojedinci proizvode, menjaju se i preobrazavaju se s promenama i razvitkom materijalnih sred za proizvodnju, proiz snaga. Odnosi proizovdnje u svojoj cine ono sto se zove drustveni odnosi, drustvo i to drustvo na odredjenom istorijskom stupnju razvitka, drustvo osobenog karaktera koji se ono razlikuje od drugog. Drutveni odnosi se menjaju tokom perioda i vremena. Jedinstvo proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa ini odredjeni nain proizvodnje. Nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i duhovnog ivota. Ne odredjuje svest ljudi njihovo bie, ve njihovo bie odredjuje njihovu svest. oveanstvo sebi postavlja samo one zadatke koje moe reiti, jer ti zadaci nastaju na mestu gde postoje reenja za njih.

5. DRUSTVENI FOND RADA I SRED I OBLICI NJEGOVE RASPODELE

Svako drutvo u datom trenutku raspolae odredjenim fondom rada i sredstva. Njega ine 2 komponente, minuli i ivi rad. Minuli rad je sadran u sredstvima za proizvodnju , za iju proizvodnju je u nekom prethodnom vremenu bilo potrebno angaovati ljudski rad. ivi rad je druga komponenta ,a predstavlja proizvod sledeih elemenata: predpostavljene duine radnog dana, br.radnih dana u jednoj god., kao i veliine radnog kontigenta , tj radno sposobnog stanovnitva. Radni kontigent ine enske osobe od 16 do 59 godina, i muke od 16 do 64 godine starosti. Ovako def.ukupan drutveni fond rada i sredstava predstavlja materijalnu potencu drutva a kombinovanjem rada i kapitala ostvaruje se odredjena veliina dru.bruto proizvoda kao izraz rasta materijalne proizvodnje. Kriterijum deobe dru.fonda i sredstva moe da bude izraen preko interesa za zadovoljavanjem potreba u domenu proizvodnog rada, ali i neproizvedenog rada. Kada se po prethodnom kriterijumu izvri raspodela fonda i sredstva tada preostaje dalje raspodeljive po drugim kriterijumima. Recimo masa proizvodnog rada dalje se moe raspodeljivati po kriterijumu potonje na fond rada i sredstava kojima se zadovoljavaju potrebe u podruju proizvodne potronje, odnosno line proizvodnje. Re je o raspodeli rada i sredstava na 2 odeljka proizvodnje . Prvi odeljak obuhvata proizvodnju sredstava za proizvodnju a drugi odeljak proizvodnju sredstava za

potronju. Sledei kreiterijum raspodele ukupnog drutvenog fonda rada i sredstava moe biti kriterijum raspodele po privrednim obalastima , kao to su: industrija i rudarstvo, poljoprivreda i ribolov, trgovina i ugostiljstvo... Ekonomski zakoni imaju objektivan karakter to znai da deluje mimo ovekove volje. Politiku ekonomiju koja izuava drutvenu stranu procesa proizvodnje u irem smislu , proizvodnje , raspodele, razmene i potronje , najvie interesuju ekonomski zakoni. Oni se ispoljavaju u vidu identifikovanih razliitih uzrono posledinih odnosa , tj. funkcionalnih veza razliitih ekonomskih pojava u drutvu.

6. NASTANAK KAPITALISTICKOG NACINA PROIZVODNJE I PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA

Osnovnu karakteristiku feudalnog naina proizvodnje ini poljoprivredna proizvodnja , koja je u osnovi naturalna , vezuje se za vrlo nizak stepen razvoja materijalnih proizvodnih snaga , tj. proizvodnja se vri u okviru jednog gazdinstva. Odvajanje zanatstva od poljoprivrede , karakteristika druge velike podele rada, ima za posledicu razvoj proizvodnih snaga feudalnog naina proizvodnje i to u vioj meri. Naturalna proizvodnja biva potiskivana a na njeno mesto stupa zanatska proizvodnja koja je po svom karakteru robna proizvodnja , proizvodi bivaju namenjeni razmeni. 2 osnovne karakteristike zanatske proizvodnje su : da je roba namenjena razmani, i zanatlije su vlasnici sredstava za proizvodnju. Spoj ova 2 faktora ini osnovu proste robne proizvodnje. Umesto prvobitne zavisnosti trgovaca od zanatlija sa razvojem feudalnog naina proizvodnje uspostavlja se obrnuti odnos zavisnosti , zanatlija od trgovca, a sve se ovo reflektuje u standardnom anatgonizmu cehova na jednoj strani i gildi kao trgovakih udruenja. Interesi su bili sasvim suprotni. Koliko god je trgovaki kapital vie uplisavao zanatsku proizvodnju, sve je vie dolazilo do situacije gde zavisnost zanatlija od trgovaca postaje odsudnija. Da bi se mogla prilagoditi novom nainu proizvodnje sitni zanatlija pozajmljuje novac od zelenaa sa veoma velikim kamatama. Ishod je veoma jasan. Kljuna figura feudalnog naina proizvodnje je feudalac kome su i zanatlije i trgovci bili obavezni da plaaju porez. Prosta robna proizvodnja u feudalizmu omoguila je imovinsku diferencijaciju medju samim sitnim robnim proizvodjaima i pripremila pretpostavke za nastanak novog kapitalistikog naina proizvodnje. Vreme 15.veka je zasnovano na tehnikim pronalascima. Od 13.veka poinje usavravanje topljenja rude, u 15. prave se pei.... Osnovna karakteristika feudalnog naina proizvodnje predstvlja privatno vlasnitvo ija je osnova sopstveni rad. Medjutim, za kapitalistiku proizvodnju karakteristino je privatno vlasnitvo bazirano na eksplotaciji tudjeg rada. Kapitalista vlasnik sredstva za proizvodnju postaje organizator proizvodnje, upravlja proizvodnjom, njegova funkcija kao kapitala, u stvari je funkcija komande nad radom. Takozvana prva akumulacija nije nita drugo nego do istorijski proces rastavljanja proizvodjaa od sredstva za proizvodnju. Proces prvobitne akumulacije razlikovao se od zemlje do zemlje. Ovaj proces u Engleskoj tekao je od kraja XV veka do XIX veka. Kao rezultat razvoja flamanske manifakture sukna, dolo je do velike tranje vune , to je izazvalo rast cene vune. Odgovor engleskih plemia na ovo je bio: pretvaranje zemlje u panjake, gde su gajane ovce. Seljaci su ostajali bez zemlje, kue su im spaljivane. A ostaju i bez posla, i bez mogunosti da se bilo gde zaposle, jer je bila potrebna mnogo manja radna snaga. I odatle potie izreka Ovce su pojele ljude. Pored ovih vidova eksplotacije Marks navodi: kolonijalni sistem, sistem dravnih dugova, poreski sistem , sistem zatite carina.

7. RAZVOJ KAPITALISTICKOG NACINA PROIZVODNJE

Kapitalistiki nain proizvodnje nastaje i razvija se postepeno od kooperacije , preko manifakture do krupne industrijske proizvodnje. Kooperacija je istorijski i pojmovno polazna taka kapitalistike proizvodnje. Prostu kooperaciju karakterie delovanje veeg broja radnika koje je istovremeno. Pa je drutvena snaga mnogo vea nego prost zbir mehanikih snaga izolovanih radnika. Sloena kooperacija se odlikuje unutranjom podelom rada u datom procesu materijalne proizvodnje. Materijalne posledice ovog oblika organizacije rada radnika su viestruke. Manifaktura predstavlja oblik sloene kooperacije koja se zasniva na podeli rada i runoj izradi proizvoda. Razvija se u vremenu od sredine XVI veka do poslednje treine XVIII veka, iako se oblici ovakve drutvene organizacije rada javljaju jo u XIV veku. Uslovi nastanka manifakture su razliiti. Razvoj manifakture kao oblika organizacije dru.rada u kapitalizmu , ini loginu materijalnu pretpostavku za dalji razvoj kapitalizma zasnovanog na maini , odnosno na mainskom radu. Tehniki pronalasci su ubrzali veliki prevrt u nainu proizvodnje. Na mesto manifakture stupa moderna fabrika proizvodnja.

8. UPOTREBNA VREDNOST I VREDNOST ROBE

Roba kao ekomska kategorija svaki proizvod ljudskog rada koji bilo kojom svojom osobinom moze zadovoljiti neku covekovu potrebu a namenjen je razmeni na trzistu, jedinstvo upotrebne vrednosti i vrednosti. Dva svojstva robe su upotrebna vrednost i vrednost. Korist neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou.Upotrebna vrednost

ini materijalnu sadrinu bogatstva. Upotrebna vrednost je istovremeno i nosilac razmenske vrednosti. Razmenska vrednost je oblik ispoljavanja vrednosti. Na primer 20 arina platna se moe razmeniti za X pari cipela, Y kg soli ili Z kg suve ribe. Ovih 20 arina platna ima razliite razmenske vrednosti. Medjutim, i ove robe medju sobom, dakle ekvivalenti moraju biti jednake veliine razmenske vrednosti. Vrednost robe izrazava se vrednoscu robe i usluga potrebnih za normalnu reprodukciju radnika kao nosioca radne snage.

9. DVOJAK KARAKTER RADA PREDSTAVLJEN U ROBI

Roba kao ekonomska kategorija je dakle proizvod ljudskog rada namenjen razmeni , tj. tritu, ali ljudskog rada uzetog dvojako: ona je rezultat konkretnog korisnog svojstva rada i rezultat apstraktnog rada. Kaogod imo konkretan rad robnog proizvodjaa stvara uporebnu vrednost robe na jednoj strani isto tako i apstraktan rad stvara vrednost robe , na drugoj strani . Nije re o 2 vrednosti rada ne radi radnik u preocesu materijalne proizvodnje jednom konkretno a drugi put apstraktno. Poto je ljudski rad sadrina vrednosti , a koliina materijalizovanog ljudskog rada veliina vrednosti, bitno je na ovom mestu istai 2 razlike u pogledu rada kao upotrebljavanja radne snage. Razlike u individualnim vrednostima istih upotrebnih vrednosti opredeljene su u osnovi razliitim uslovima proizvodnje. Postoje razlike u radovima iji su rezultat sasvim razliite uporebne vrednosti. Re je o radovima razliite sloenosti. Ima izvesnih taaka u procesu proizvodnje nekih upotrebnih vrednosti za koje radne aktivnosti, nije potrebna radna snaga, koja je i sama rezultat kolovanja, odnosno pripreme za u proizvodnom procesu. Rad na ovim proizvodnim takama je prost. Nasuprot ovakvom prostom radu razlikujemo i sloeni rad, koji je u sutini multiplikovan prost rad. Manja koliina sloenog rada predstavlja se kao vee koliina prostog rada.

10. SVODJENJE INDIVIDUALNIH RAD. VREMENA NA DPRV

Drutveno potrebno radno vreme jeste ono radno vreme koje se izuskuje uz postojae normalne uslove proizvodnje i uz prosean stupanj umenosti i intenzivnosti rada , izradi koja bilo upotrebna vrednost. Ovako definisana vrednost proizvoda , odnosno drutveno potrebno radno vreme pod sloenim je dejstvom promena 2 faktora, tj. produktivnosti rada i intenzivnosti rada. Produktivnost i individulano utroeno vreme po jedinici proizvoda su obrnuto zavisni. Intenzivnost rada predstavlja stepen toroenja radne snage u jedinici vremena. Vea intenzivnost rada ima za posledicu vei obim proizvodnje. Kao rezultat porasta intenzivnosti rada, obim proizvodnje ne prati stepen iscrpljivanja radne snage, pa da vrednost po jedinici proizvoda poraste. Osnovna sadrina delovanja zakona vrednosti upuuje na zakljuak da se svodjenje vri dvojako. Prvi smisao svodjenja se ogleda u svodjenju individualnih veliina vrednosti na jednu drutvenu veliinu , na jednu drutveno valarizovanu veliinu. Drugi smisao svodjenja se ispoljava kao svodjenje individualnih radova na onu prvobitnu koliinu drutvenog rada, koja se zahteva za proizvodnju ne bilo koje koliine proizvoda , ve one koliine proizvoda koja je drutveno potrebna. Obim proiz utroseno Prosecno rad. vreme po jp je 6.28 c.r.(4400/700). Implicitna Proizvo Indiv. djaci vred jp rad vreme pretpostavka je uravo jednakost ponude i traznje. Ovde je prosecno rad. vreme jednako DPRV. Sadrzana je ideja obrnute A 10 100 1000 proporcionalnosti u kretanju produktivnosti rada i velicine B 7 200 1400 vremena zahtevanog za proizvodnju proizvoda. C 5 400 2000 700 4400 Traznja<Ponuda=>pad DPRV u odnosu na Pros rad vreme Proizvo Indiv. Obim proiz utroseno zasnovano na T=P. Drustvo ne priznaje vreme utroseno za djaci vred jp rad vreme proizvodnju svih 700 jp vec samo 650. 3900/650=6.00 c.r. A 10 50 500 Pozitivna razlika izmedju viseg pros rad vremena i nizeg B 7 200 1400 predstavlja rasuto radno vreme. C 5 400 2000 650 3900 Proizvo Indiv. Obim proiz utroseno Traznja>ponuda+.rast DPRV u odosu na prosecno. djaci vred jp rad vreme 5400/800=6.75. Ovu kolicinu proizvoda koliko je traznja veca od ponude tj 100 jp moze proizvesti najneproduktivniji A 10 200 2000 proizvodjac sto bi odrzavalo ideju spremnosti drustva da plati tu B 7 200 1400 povecanu traznju kroz rast DPRV u odnosu na prosecno. C 5 400 2000 POzitivna razlika izmedju 6.75 i 6.28 predstavlja laznu socijalnu 800 5400 vrednost.

Proizilazi da proizvodjaci cija je individualna produktivnost rada kao god i intenzivnost rada na visem nivou u odnou na drustveno prosecne uslove proizvodnje ostvaruju izvestan dobitak na racun onih proizvodjaca koji se nalaze ispod proseka.

11. ZAKON VREDNOSTI I NJEGOVE FJE

Ceo process svodjenja individualnih rad vremena na drustveno potrebno se desava stihijno tj iza ledja proizvodjaca. Proces razmene svodi to individualno radno veme na drustveno potrebno. Drustvo jednostavno vrednuje samo onaj rad koji je potreban za zadovoljenje date drustvene potrebe. Do tog stanja proizvodjaci dolaze naknadno, post festum. Zakon vrednosti u uslovima robne proizvodnje samo predstavlja oblik ispoljavanja zakona srazmerne raspodele ukupnog drustvenog fonda rada is red za pojedine oblasti drus proizvodnje.(2 fja zakona vred). Posto je vred robe drustveno svojstvo robe a DPRV upravo odrazava drustvenu velicinu vred robe proizilazi da su svi proizvodjaci cija je individualna velicina vred ispod ove drustvene u povoljnijem polozaju u odnosu na one koji to nisu. Direktna materijalna posledica ovakvog polozaja pojedinih proizvodjaca jeste imovinska deferencijajacija gde se jedni bogate a drugi propadaju. (sledeca karakteristika zakona vred).

12. RAZMENSKA VREDNOST

Prometna( razmenska) sposobnost vrednost robe kao jedan od bitnih cinilaca ima svoju apsolutnu al ii relativnu velicinu. Apsolutna je odredjena kolicinom materijalizovanog apstraktnog ljudskog rada sadrzanog u robi, a koja veca ili manja velicina zavisi od nivoa razvijenosti materijalne proiz snage rada. Veca produktivnost=> manja velicina apsolutne velicine. U obrutom slucaju obrnuto. Vred robe se u prakticnoj razmeni jedino moze izraziti kao prometna vred putem upotrebne vred neke druge robe koja sadrzi istu kolicinu materijalizovnog apstraktnog ljudskog rada. Prometna vrednost ispoljava se kao kvantitativni odnos kao srazmera u kojoj se upotrebne vred jedne vrste razmenjuju za uptrebne vrednosti druge vrste, odnos koji se postojano menja s vremenom i mestom . 20 a platna = 1 kaput/20 c.r,. platno predstavlja onu robu kojoj zelimo izraziti vrednost a nju nazivamo robom u relativnom obliku vred.(RO). Kaput je roba pomocu koje ili kojom izrazavamo vred robe u RO a nazivamo je robom u ekvivalentnom obliku vrem(EO). Ova jednacina je podlozna promenama koje su uzrokovane promenama velicine vred robe u Ro i U EO.

13. OSOBENOSTI EKVIVALENTNOG OBLIKA ISPOLJAVANJA VREDNOSTI

I Uticaj promene velicine vred robe U RO na promenu vred, pod pretpostavkom nepromenjene velicine vred robe u EO: 20 a platna(20 c.r)= 1 kaput(20 c.r); Vrednost robe u RO moze pasti ali opadati: a)Neka vrednost robe U RO poraste sa 20 c.r. na 40 c.r.=> 2 kaputa izrazavaju vrednost 20 a platna. b) neka vred robe u RO padne za svoje prvobitne velicine dakle sa 20 c.r. na 10 c.r . Prometna vred 20 a platna ce biti kaputa. Prometna vred robe u Ro utice direktno srazmerno na prometnu vred. II Uticaj promene velicine vred robe u EO na prometnu vred, pod pretpostavkom nepromenjene velicine vred robe u RO: Vrednost robe u EO moze pasti ali opadati: a) neka poraste vred robe u Eos a 20 c.r. na 40 c.r. za proizvodnju kaputa. Prometna vred 20 a platna je pala na kaputa. b) pada vred. robe u EO sa 20 c.r. na 10 c.r. => 20 a platna =2 kaputa. Prometna vred robe u EO utice obrnuto srazmerno na prometnu vred III Uticaj isovremenih, istosmerskih i istostepenih promena velicine vred robe u RO i u EO na prometnu vred: implicira nepromenjenu prometnu vred. jednacina 20 a platna(20 c.r)= 1 kaput(20 c.r) ostaje nepromenjena. IV Uticaj istovremenih promena a moze biti istosmernih i raznostepenih tj raznosmernih i istostepenih promena tj. raznosmerskih i raznostepenih promena velicine vred u RO i EO na prometnu vred: siroke su mogucnosti kombinovanja. Istovremene promene velicine vred platna i kapta mogu biti takve da velicine vred obe robe porastu ali da vred platna poraste sporije u odnosu na rast velicine vred kaputa. a) Prometna vred 20 a platna bi opala u odnosu na neki bazni slucaj. b)POrasla bi, ako bi sve ostalo isto, ako bi velicina cred platna brze porasla u odnosu na rast kaputa. c) Ako bi pretpostavili padanje vred platna i kaputa ali da vred 20 a platna sporije opadne u odnosu na pad vred 1 kaputa tada bi promet vred 20 a platna porasla. d) Obrnuto ako bi vred 20 a platna opala intenzivnije u odnosu na pad vre 1 kaputa promet vred platna bi isto tako opala. AKO RO=>prom vred EO=>prom vred

14. ISTORIJSKI OBLICI IZRAZAVANJA VREDNOSTI

Sa razvojem robne proizvodnje , razmene, bitno se menja oblik vrednosti od svog najprostijeg, sve do pojave novanog oblika. Razlikujemo sledee oblike izraavanja vrednosti:Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti; Potpun ili razvijen oblik vrednosti;Opti ekvivalenat;Novani oblik Kada je razmena na vrlo niskom stepenu razvoja , tada se u odnosu razmene nalazi neka roba prema samo 1 robi bilo koje vrste. (20 a.p. = 1 kaput) Sa daljim razvojem robne proizvodnje i podele rada, uspostavlja se mogunost da se robi kojoj se eli izraziti vrednost moe uiniti , pomou najrazliitijih vrednosti. Npr. 20 a.p.= 5 mera soli, 1 kaput, 1 ovca, 2 mere suve ribe. Na desnoj strani jednaine- niz roba pomou ijih se upotrebnih vrednosti moemo izraziti vrednost jedne robe koja se nalazi u relativnom obliku vrednosti. Reciproan oblik prethodnog oblika izraavanja vrednosti predstavlja se kao opti ekvivalent. Formalan oblik ovog oblika: 1 kaput, 1 ovca, 20 a.p....= 5 mera soli Drugim praktikovanjem procesa razmene f-ju opteg ekv. preuzme neki plemeniti metal- srebro, zlato, opti ekviv. kao opti oblik vrednosti pretvara se u novani oblik vrednosti. 1 kaput, 1 ovca, 20 a.p., 5 mera soli = X koliine zlata

15. NOVAC KAO MERA VREDNOSTI I MERILO CENE

Cene robe kao ekonomska kategorija predstavlja novani izraz vrednosti ili novano ime rada sadranog u robi. Cena je odredjena kretanjem vrednosti robe i vredmnosti novca. Vrednost novca , od drutveno potrebnog radnog vremena za njegovu prizvodnju. Moemo konstatovati da f-ju novane robe ima upravo zlato, koje je roba kaogod i druga roba. Zlato nije samo po sebi novac , ve su ga novcem uinile sve ostale robne vrste, odmeravajui svoje sopstvene veliine vrednostiba putem njega. Merilo cene predstavlja tehniku jedinicu koja izraava koliinu zlata sadranog u jednoj novanoj jedinici, ije odreivanje veliine je u nadlenosti odreenih dravnih organa. Vrednost novca je zavisno promenljiva velicina koja biva odredjivana kretanjem vrednosti zlata i velicinom merila cene a pokazatelj vrednosti novca je npr: 1c.r.=100 n.j. 1n.j. = 36 sek. Cita se 1 c.r. je predstavljen sa 100 n.j. Analiticke pretpostavke neophodne za kvantifikaciju vred novca: 1 gr zlata=10 h prostog rada; MC=0,001g zlata. Deleci 1 g zlata sa merilom cene mi dobijamo 1000 komada n.j., gde svaka n.j. u sebi sadrzi istu kolicinu zlata: 1/0.001=1000 nj;10 cr=1000nj;1cr=100nj; 1nj=36sek.Moze se postaviti kakva je zavisnost velicine vred novca u zavisnosti od promene velicine vred zlata pod pretpostavkom nepromenjene velicine merila cena? Velicina vred zlata moze rasti i padati: I 1 g zlata=20cr;MC=0.001g zlata; 1/0.001=1000 nj; 20cr=1000nj; 1cr=50nj; 1nj=72sek. Kao posledica rasta vred 1 g zlata biva predstavljen sa manjim brojem nj.1nj sadrzi 72 sek sto je veca vred novca. II 1 g zlata=5 cr; MC=0.001g zlata; 1/0.001=1000nj; 5cr=1000nj; 1cr=200nj; 1nj=18sek. U slucaju smanjenja vred zlata biva predstavljen sa vecim brojem nj i sadrzi manje rada. Uticaj promene velicine vred zlata na vred novca pod pretpostavkom nepromenjene velicine merila cene je direktno proprocionalno.

16. CENA ROBE KAO FJA VREDNOSTI NOVCA I VRED ROBE

pod pretpostavkom nepromenjene velicine vred zlata: Merilo cene moze da raste i da opada: I 1 g zlata=10cr; MC=0.002 g zlata; 1/0.002=500nj; 10cr=500nj; 1cr=50nj; 1nj=72sek. Ako raste merilo cene vred novca je poraslaa tj nj sadrzi 72 sek. II 1 gr zlata=10cr; MC=0.0005 g zlata; 1/0.0005=2000nj; 10cr=2000nj;1cr=200nj;1nj=18sek. Ako pada merilo cene pada i vred novca a 1 nj sadrzi 18 sek. Proizilazi da promene velicine merila cene pod pretpostavkom nepromenjene vred zlata utice na promenu vred novca direktno proporcionalno. Kako utice promena vred novca na cenu roba ako vred robe ostaje nepromenjena velicina vred robe A je 20 cr. 1 cr=100nj; u novcu izrazena vred robe A je 2000 nj. Proizvod vrednosti novca iv red robe odredjuju nivo cene. Ako uzmemo nizu vred novca cena robe A cija je vred ostala ista raste sa nivoa 2000 nj na 4000 nj. Niza vred novca i nepromenjena vred robe implicira rast cena. U Obrtnutom slucaju obrtnuto. Promena vred novca utice obrnuto srazmerno na cenu robe ali pod pretpostavkom nepromenjene vred robe. Kako utice promena vred robe na cenu roba ako vred novca ostaje nepromenjena opste dizanje cena moze da nastupi ako vred novca ostane ista samo

ako se podignu vred roba; ako vred roba ostanu iste, samo onda ako vred novca padne. I Obrnuto. Cene mogu pasti ako vred novca ostane ista, samo ako padne vred roba; ako vred roba ostane ista samo ako se popne vred novca.

17. NOVAC KAO PROMETNO SREDSTVO

Trampa pretpostavlja direktnu razmenu robe R1 za robu R2. Prosta robna razmena pretpostavlja umetanje novca izmedju r1 i r2 pri cemu je novac samo oblik egzistencije vred. Obrazac: R1-N-R2. Sadrzi 2 metamorfoze: R1-N je prodaja, N-R2 je kupovina. Svaka prodaja je i istovremeno kupovina. Posto se novac javlja kao posrednik u razmeni moze se opravdano postaviti pitanje koja je to kolicina novca potrebna za obavljanje robnog prometa na nivu cele privrede. Kn=SRC-e/n. Brojilac predstavlja sumu robnihj cena u sustini je determinisan faktorima: kolicina robe, vred robe, vred novca. Imenilac predstavlja velikinu koja ukazuje na broj opticaja istoimenih komada novca. Promena sume robnih cena utice na kolicinu novca koja funkcionise kao prometno sred, direktno prorpor. pod pretpostavkom nepromenjenog broja opticaja istoimenih komada novaca. Broj oprticaja istoimenih komada novaca utice na kol novca obrnuto srazmerno. Svaki porast broja opticaja istoikenih komada novca utice na smanjenje kol novca pod pretpostavkom nepromenjenj sume robnih cena . U obrnutom slucaju obrnuto. Kn = SRC-e / n. Kada SRC rast rastu i kol.robe, vrednost robe, a pada vrednost novca.Cena = vrednost robe*vrednost novca. Na vrednost novca utiu mera vrednosti i mera cene. Opada v.n., opadju i mera vrednosti i mera cene.

18. NOVAC KAO PLATEZNO SREDSTVO

jer se javlja u f-ji kredita. Osnovna , odnosno prosta razmena tee po obrascu R1NR2. Ali ovo se moe izokrenuti pri tipinoj prodaji na zeleno. Prvo e seljak kupiti neophodna sredstva za proizvodnju . Prvo tee akt NR2 na kredit, pa zatim R1N. Roba R1 se prodaje , da se platila ranije kupljena roba R2. Posledica ovakvog praktikovanja jeste formiranje duniko-povrerilakog odnosa. Poto je kreditni novac upravo novac kojim se plaaju obaveze dunika prema poveriocu , praksa je ustanovila izvesne specijalne oblike kreditnog novca, kao to su ek i menica. Menica odraava ideju pismene obaveze dunika da e svoj dug prema poveriocu ispaltiti u datom roku. Ako se eli poveati sigurnost menice u ceo proces praktikovanja ovih odnosa uvode se iranti kao garanti da e menica zaista u roku biti realizovana. ek predstavlja HOV koju izdajeu oni subjekti koji imaju sredstva tj.novac od banke. Isto kao i menica, ek kola u robnom prometu , jer se moe prenositina druga lica. esto se izmeu privrednih subjekata javlja odnos uzajamnih potraivanja i obaveza. Ako preduzee A duguje preduzeu B 1000 n.j. a preduzee B preduzeu A 1500 n.j. , ovaj odnos dugovanja i potraivanja e se prebiti , a preduzee B e isplatiti obavezu prema preduzeu A u iznosu od 500 n.j. Obrazac koliine novca: Kn = (SRC- SRC(Kr) + DP MP) / n. SRC- Suma robnih cena, SRC(Kr)- Suma rob.cena koja je prodata na kredit, DP-Vrednost dospelih plaanja, MP- Meusobna prebijanja.

19. NOVAC PUNE VRED, PAPIRNI NOVAC, KTN

Zlato je poprimilo f-ju opteg ekvivalenta. Drava je svojom odlukom u vezi sa oblikom , teinom, odnosno kvalitetom kovala komade zlata dajui i ime tim komadima zlata kao to je dolar, euro i tako dolazi do pojave kovanog novca- MONETE. Drava odrejuje kvalitet n.j. garantuje da postoji puno saglasnije izmeu onoga to novac predstavlja i njegove stvarne sadrine. Kovani novac predstavlja novac pune vrednosti. Ako je zlato metal velike vrednosti u emu bi bila sadrana racionalnost njegovog upotrebljavanja u svakodnevnim transakcijama, obavljanja f-je novca kao prometnog sredstva. Trokovi proizvodnje papirnog novca u odnosu zlato su nesrazmerno nii. Papirni novac nema vrednost, jer on samo predstavlja odreenu veliinu vrednosti zlata, ali je sam , kao papirna cedulja nema. Papirni novac , kao predstavitelj odredjene veliine vrednosti , ali je sam ne poseduje. Materijalna sadrina zlatnog novca je zlato, a njegova vrednost je odredjena uslovima pod kojima se zlato uopte proizvodi. Papirni novac van prometa nema nikakvu vrednost jer nema nikakvu upotrebnu vrednost. Papirni novac u izrazu banknote nema vrednost, ali svako posedovanje banknote omoguuje konvertovanje u odredjenu koliinu zlata. Period posle 30-tih nazivamo periodom istog papirnog vaenja. Sam istorijski razvoj novca u smislu njegovog zlatnog vaenja kaogod i banknota kao konvertibilni novac upravo su uz 1 poseban uslov omoguili nastanak istog papirnog vaenja novca. Stvoreni su uslovi da drava svojim autoritetom odredi univerzalno sredstvo razmene. Dolazi dao uvodjenja istog papirnog novca. Suma robnih cena se moe dekompanovati na faktore vrednosti robe, vrednosti novca i koliine robe. Cena robe koje bivaju odredjivane vrednou robe i vrednou novca se tretiraju kao nezavisne promenljive veliine i uz dejstvo koliinu novca koja funkcionie kao prometno sredstvo. Osnovni postulati kvant.teorije novca je predstavljen: M*V = P*T. M-Koliina novca, V-Brzina opticaja novca , P-Cene, T-Drutveni proizvod. U Marksovoj jednaini koja odrava potrebnu

koliinu novca koja funkcionie kao prometno sredstvo , ako bi smo izvrili mnoenje sa brojem opticaja istoimenih komada novca = dobili bi jed. Kvantitativne teorije novca. Gradjanska ekonomija u celosti prihvata kv.t.novca, jer upravo ova teorija omoguuje izgradnju i konzistentnost- subjektivistike teorije vrednosti. Zakljuak je da osnovna odluka realnog privrednog ivota permanentna neuskladjenost emotivne koliine pap.novca na jednoj strani i koliine robe na drugoj strani. Opti rast cena uzrokovan je preteranom tranjominflacija tranje , a preterani rast tokova- inf.tokova. inflacija se ispoljava kao opti rast cena a materijalna posledica inflacije se manifestuje kao redistribucija dohotka. Suprotno inflaciji je deflacija.(kada dolazi do pada cena).

20. PARITET NOVCA I KONVERTIBILNOST, DEVIZNI KURS

Poto se razmena vri posredstvom novca, a svakanac.ekonomija ima svoj nacionalni novac, svoje nac.novane jedinice, javlja se problem prihvatanja razliitih nacionalnih n.j. u ovim medjunarodnim transakcijama. Medjunarodna razmena robe za neke nac.n.j. vezuje atribute svetskog novca- dolar, euro, funta. Takve jed. nazivamo Konvertibilnim, tj. vrstim novcem. Lako se prihvata jer je stabilan. U vezi sa moguim nainima utvrdjivanja pariteta novca u medjunarodnim razmenama postoje sledee mogunosti: 1. paritet novca moe se utvrditi na bazi cene zlata u datim zemljama; 2. .... kupovne moi pojedinih valuta, Korpe dobara 3. .... kretanjem na svetskim berzama novca Devizni kurs cena strane valute izraene u dom.n.j. Deli se na fixne i fluktuirajue. Fixni se vezuje za zemlje u kome trite ne deluje slobodno, a sve transakcije se obavljaju po propisanom odnosu 2 valute. Fluktuirajui se vezuje za svakodnevno utvrdjivanje na tritu novca. Pod dejstvom tranje i ponude valute. Razlikujemo: nominalni i realni devizni kurs. Kao i poznati su pojmovi devalvacija i revalvacija REALNI = NOMINALNI * STRANE CENE / DOMAE CENE

21. POJAM KAPITALA KAO EKONOMSKA KATEGORIJA

Skup svih ekonomskih dobara namenjenih proizvodnji novih namirnica naziva se kapital. Sastavni delovi mogu bi svi oni objekti koji imaju ili mogu imati prometne vrednosti i nekretninie, prava, potrazivanja, patenti, stecena klijentela.Kapitalizam ne moze nastati i razvijati se bez razvijene novc privrede, bez novca. U slucaju proste razmene R1-N-R2 novac ima ulogu posrednika.On treba da omoguci dolazak do R2 na bazi R1. Prvo se vrsi prodaja da i se na bazi tako dobijenog novca mogla kupiti roba R2. Ovaj oblik se transformise u obrazac N-R-N tj kupovanje radi prodavanja. Ovaj process predstavlja process kretanja novca kao kapitala. Krajnji rezultat ovog procesa N-R-N' je veca suma novca a ova razlika izmedju N' i N predstavlja visak vrednosti. Vrednost postaje dakle dejstvujuca vred, dejstvujuci novac i kao takva kapital. Dolazi iz prometa, ide ponovo u promet, odrzava se i umnozava u n jemu, vraca se iz njega uvezana i zapocinje vazda iznoca isto kruzenje. Kapital je u sustini vrednost koja donosi visak vrednosti. Prema Marksu kapital nije samo vrednost koja donosi visak vred vec istovremeno specifican drustveno ekonomski odnos. Svaki zbir razmenskih vred je razmenska vrednost. Proizvodi koji se mogu za druge razmeniti jesu robe. Odredjeni odnos u kome se oni razmenjuju cini njihovu razmensku vrednost il ako je izrazen u novcu njihovu cenu. Kolicina ovih dobara ne moze nista da menja na njihovom svojstvu da budu roba ili da predstavljaju razmensku vrednost ili da imaju odredjenu cenu. Postojanje klase koja nema niceg osim sposobnosti za rad-nuzna je pretpostavka kapitala. tek vladavina nagomilanog, proslog, opredmecenog rada nad neposrednim zivim radom pravi od nagomilanog rada kapital. Kapital nije u tome sto nagomilani rad sluzi zivom radu kao sred za novu proizvodnju. On je u tome sto zivi rad sluzi nagomilanome kao sred da odrzi i poveca svoju razmensku vrednost.

22. RADNA SNAGA KAO ROBA POREKLO VISKA VREDNOSTI

Marksova teorija je teorija radne vred. Shvatanje rada se svodi na upotrebljavanje radne snage, kao skupa duhovnih i fizickih sposobnosti sadrzanih u zivoj individui. Radna snaga ujedno menja iu svoju vlastitu prirodu. On razvija potencije koje u njoj dremaju i potcinjava svojoj vlasti igru njenih snaga. rezultat ovako shvacenog upotrebljavanja radne snage jeste neki proizvod ljudskog rada koji predstavlja jedinstvo upotrebne vrednosti i vrednosti. Nije rec o 2 vrste rada vec o 2 aspekta posmatranja jednog te istog rada u datom procesu materijalne proizvodnje. Sa stanovista konkurentnog korisnog svojstva rada, radna snaga prenosi i odrzava deo vred sred za proizvodnju na novi proizvod dok sa stanovista apstraktnog rada dodaje novu vred proizvodu. Ovaj jedinsvteni process prenosenja i odrzavanja vred sred za proizvodnju i dodavanja nove vred proizvodu predstavlja se kao process obrazovanja vred. Rezultat je obrazovana vred koja u sustini predstavlja zbir minulog i zivog rada. U uslovima kapitalizma radna

snaga predstavlja robu jer su ispunjeni uslovi koji odredjujuce deluju na egzistenciju radne snage kao robe. U analizi upotrebne vred rad snage znacajno je: time sto je kuprio radnikovu radnu snbagu is to placa njenu vred kapitalis je stekao pravo da kupljenu robu trosi ili upotrebljava. Radnu snagu trosimo ili upotrebljavamo dajuci mud a radi. Placanje dnevne il nedeljne vrednosti radne snage capitalist je stekao pravo da tu radnu snagu upotrebi tj primova da radi u toku celog rad dana ili nedelje. Vred radne snage je oidredjena DPRV za njenu reprodukciju, stoga se radno vreme potrebno za proizvodnju radne snage svodi na radno vreme potrebno za proizvodnju tih zivotnih namirnica tj vred rad snage je vred zivotnih namirnica potrebnih za odrzavanje njena vlasnika. Iracionalnost tj naucnu neodrzivost izraza vred rada u cena rada: ako je rad roba tada bi u momentu kupovanja i prodavanja on morao postojati. Rad postoji samo kao potencija. Momentom upotebljavanja rad snage vrsi se manifestacija rada. Ako bi se rad kupovao tj prodavao tada sa stanovista razmene postoje 2 mogucnosti ako opstost: na neekvivalentnu razmenu i na ekvivalentnu razmenu. Treba praviti razliku izmedju procesa stvaranja vred i procesa oplodjavanja predujmljene kapital vred. Proces stvaranja vred uvek se predstavlja kao process u kome radnik stvara ekvivalent svoje sopstvene vred. Ako se proces stvaranja vred produzi preko tacke koja predstavlja kao potreban rad tad se prvobitni process predstavlja kao process oplodjavanja predujmljene kapital vred.

23. KONSTANTNI I VARIJABILNI KAPITAL

Covekovo upotrebljavanje rad snage moze se analizirati dvojako. Ako se analizira rezultat nekog rada u smislu upotreben vred tada kazemo da je upotrebna vred upravo rezultat konkretnog korisnog svojstva rada. Ako se analizira rad uopste tj njegova vremenska dimenzija tj trajanje kazemo da je rezultat aspstraktnog rada uvek neka velicina vred. Rezultat dvorodnog karaktera rada tj konretnog i apstraktnog rada je upotrebna vred i vrednost. Rad. snaga kao subjektivni faktor drus proizvodnje stvorila je visak vred. Predujmljeni kapital u sred za proizv ponasa se sasvim razlicito u odnosu na radnu snagu. Sred za rad se ne utrose u jednom procesu proizvodnje vec traju u nizu uzastopnih procesa. Sirovine cine materijalu sadrzinu novog proizvoda. Konkretnim korisnoim svojstvom radna snaga prenosi i odrzava vred sred za proizvodnju na novi proizvod a sa apstraktnim radom dodaje novom proizvodu novu vrednost. Posto sred za rad ne utrose svoju upotrebnu vred u jednom procesu vec samo jedan deo, taj deo u vrednosnom smislu predstavlja amortizaciju. Predmeti rada se u celosti prenose na novi proizvod. Vrednost se nikada ne moze utrositi ona se samo moze preneti na nov proizvod, moze samo promeniti svoj oblik egzistencije. Konkretnim radom rad. snaga prenosi i odrzava deo vred sred za proizvodnju na nov proiz. a apstraktnim dodaje novu vred proiz. Taj process prenosenja i odrzavanja dela sred za proiz na nov proizvod zovemo procesom obrazovanja vred a rezultat obrazovana vred proiz. Elementi obrazovane vred proizvoda: (am+sirovina)+(v+m)=R. Zbir vred izraza amortizacije i sirovina cini minuli rad ili utrosena sred za proizvodnju a varijabilni kapital i visak vred cine novododati rad. Onaj deo kapitala koji se preobraca u sred za proizvodnju tj u sirovine, pomocne materije i sred za rad, ne menja velicinu svoje vred i zove se postojani(konstantni) kapital. Onom delu kapitala koje se preobraca u radnu snagu, menja se vred u proizvodnji, on reprodukujue svoj vlastit ekvivalent a povrh njega jos jedan suvisak, visak vred koji se sam moze menjati zovemo promenljivi ili varijabilni kapital.

24. ORGANSKI SASTAV KAPITALA

Ukupni predujmljeni kapital(K) sastoji se iz 2 dela: 1. obuhvata sred za proizvodnju-konstantni kapital, 2. obuhvata radnu snagu-varijabilni kapital. Odnos konstantnog kapitala u ukupnom i varijabilnog u ukupnom kapitalu predstavlja obrazac za organski sastav kapitala. C/Kx100=V/Kx100. Marksova definicija: sastav kapitala treba posmatrati s dvostruke tacke vred: kad se radi o ved on se odredjuje srazmerom u kojoj se kapital deli na postojani kapital i varijabilni kapital. Kad je rec o materiji svaki kapital deli se na sred za proizvodnju i zivu radnu snagu, ovaj sastav se odredjuje srazmerom koja vlada izmedju mase upotrebljavanih sred za proizvodnju i kolicine rada koja se za njihovo upotrebljavanje zahteva. Prvi sastav nazivamo sastavom vred a drugi tehnicikim sastavom kapitala. Organski sastav predstavlja osnovni pokazatelj dostignutog stepena mateijalne proiz snage rada pri cemu visi organski sastav upravo odrzava i visi stepen mateijalne proizvodne snage rada. Drustveni stepen proizvodnosti rada izrazava se u relativnom obimu sred za proizvodnju koja jedan radnik sa istim naprezanjem radne snage pretvara u proizvod za dato radno vreme. Masa sred za proizv, s kojima on funkcionise, uvecava se s proizvodnoscu njegova rada. Organski sastav se definise kao odnos vrednosnog i tehnickog sastava, postavlja se pitanje: kakvi su moguvi odnosi u kretanju jednog tj drugog sastava. Promene su istovremene ali smer i stepan njihovih promena moze biti razlicit. Moze da poraste vrednosni a tehnicki da padne i obrnuto. Mogu jedan i drugi da raste ali nejednakog stepena id a opadaju. Organski sastav ima permanentnu tendenciju rasta. Veca kolicina

upotebne vred sacinjava sama po sebi i vece materijalno bogatstvo, 2 kaputa>1 kaput. Promene kroz koje prolazi dati kapital u fju vremena ima za poseldicu sopstveno uvecanje, uslovljeno akumulacijom. Sa rastom ukupne mase kapitala rastu apsolutno i jedan i drugi deo ali je tempo rasta intenzivniji kod onog dela kapitala koji biva predstavljen u sred za proizvodnju. Posledica nesrazmerno brzeg rasta sred za proizvodnju u odnosu na radnu snagu jeste i njihov relativan rast pri cemu varijabilni kapital relativno opada. Sa rastom ukupne mase kapitala desavaju se i strukturne promene kapital vred sa nizom materijalnih implikacija u podrucju vred proizvoda. Osnovna materijalna posledica porasta org sastava je obaranje vred proizvoda ali i sa nizom reperkusija u podrucju ostvarene strukture vred proizvoda. Primer: I slucaj: K=6000 nj, C:V=50%:50%, C=3000, V=3000, sred za rad:pred za rad= 1:2. sred za rad= 1000 nj, pred za rad= 2000. cena rad snage=300 nj. Za 3000 promenljivog kapitala se moze kupiti 10 radnika(3000/300). Za 1000 nj sred za rada moze se kupiti 1 masina. Za 2000 nj predmeta rada moze se kupiti 100 jedinica. Vrednosni sastav je 3000C:3000V. II slucaj: K=18000, C:V=80:20%, C=14400, V=3600, sred za rad:pred rada=1:2, sred za rad=4800, pred rada =9600. Ovaj rast organskog sastava implicira pad vrednosti svih faktora proizvodnje.

25. MASA I STOPA VISKA VREDNOSTI

Rezultat oplodnje varijabilnog kapitala u procesu materijaone proizv. predstavlja visak vred. Radna snaga kao specificna roba ima prirodno svojstvo da stvara vecu vred. od sopstvene. Ovaj deo radnog rana za cije vreme vrsi to reprodukovanje zovemo potrebno radno vreme a rad utrosen za to vreme potreban rad. Potreban za radnika jer nezavisi od dustvenog oblika njegovog rada. Potreban za kapital i kapitalisticki svet jer stalni opstanak radnika je temelj na kome stoji. Drugi period procesa rada kad radnik izdire preko granica potebog rada, doista staje radnika rada, utroska radne snage, ali ne stvara vrednost za njega. On stvara visak vred. koji se na kapitalistu smesi svom drzai tovrevine iz nicega. Relativna mera oplodnje promenljivog kapitala zovemo stopa viska vred. a apsolutna predstavlja eksploataciju radne snage. Posto je vred promenljivog kapitala=vred. radne snage koju kupuje; posto vred ove radne snage odredjuje potebni deo radnog dana, dok sa svoje strane visak vred. biva odredjen suvisnim delom radnog dana to izlazi: Visak vred odnosi se prema V kao visak rada prema potrebnom radu tj stopa viska vred. m/v=visak rada/poteban rad. Stopa viska vrednosti: m'=m/v x100. m'-stopa viska vred, m-apsolutna velicina mase viska vred, v-predjumljeni varijabilni kapital. Govori nam koliko jedinica viska vred dolazi na jedinicu promenljivog kapitala. Masa viska vred je odredjena kretanjem stope viska vred predjumljenog promeljivog kapitala: m=m' x v/100. Uticaj je direktno proporcionalan. Ako m' poraste ali pri pretpostavci nepromenjene velicine v, m ce porasti. U obrnutom slucaju obrnuto. Ako v padne ali pod pretpostavkom nepromenjene m', docice do pada m. U obrnutom slucaju obrnuto. Promene u m' i v mogu biti istovremene ali razlicitog smera tj stepena promena ali i istog smera i razlicitog stepena promena. Ako m' poraste u manjem stepenu u odnosu na pad v, m ce opasti. Pad m' u odnosu na intenzivniji porast v ima za posledicu rast m. V je determinisan velicinom vrednosti jedne radne snage i brojem istovremeno zaposlenih radnika. Masa viska vred. Koju stvara neki promeljivi kapital= velicini tog v x m'; ili odredjena je slozenim odnosom izmedju broa radnih snaga koje jedan kapitalista istovremeno eksploatise i steoena eksploatacije pojedine radne snage. Sa V smo oznacili masu viska vred, sa v visak vred. Koji jedan radnik daje prosecno na dan, sa pr promenljivi kapital koji se dnevno prejumljuje u kupovanje jedne radne snage, Pr-celokupna suma promeljivog kapitala, rs-vrednost jedne rosecne radne snage, r'/r(visak rada/poteban rad)stepen njenog eksploatisanja, n-broj upotrebljenih radnika: V={v/pr x Pr rs x r'/r x n.

26. UTICAJ PROMENE PROIZ. SNAGE RADA NA NOVOSTVORENU VRED I NJENE SASTAVNE DELOVE, POD PRETPOSTAVKOM NEPROMENJENE INTENZIVNOSTI RADA I DUZINE RAD. DANA
proiz snaga moze rasti i padati. Rast proiz snage odrzava vecu stvaralcku moc rada, da se u jednici vreme proizvodi veci obim proizv ili vreme zahtevano za porizv jedinice proiz biva manje. U obrnutom slucaju obrnuto. Novostvorena vred se sastoji iz neplacenog i placenog dela. Placeni obelezavamo sa v a neplaceni sa m. Duzina rad dana je 10 h rada, podela rad dana je ravnomerna tj. V=5cr, M=5cr. Kako promena proiz snage utice na kretanje ukupne velicine novostvorene vred- Marksovi zakoni: 1. radni dan date velicine uvek se predstavlja u istoj proizv vred ma kako se menjala proizvodnost rada s njome masa proizvoda, a stoga i cena pojedine robe. 2. vred radne snage i visak vred menjaju se u suprotnim pravcima, promena proiz snage rada, njeno uvecanje il smanjenje deluje na vred radne snage u obrnutom pravcu a na visak vred u upravnom pravcu(Veca je relativna promena visak vred tada kada visak vred cini relativno manji deo novostvorene vred tj veca je relativne promena vred rad snage tada kada vred rad snage cini relativno manji deo novostvorene vred). 3. uvecanje ili opadanje viska vred uvek je

posledica a nikad uzrok odgovarajuceg opadanja ili uvecanja vred radne snage(Uzrok rastu viska vre je upravo obaranje vred radne snage koje je opet opredeljeno pretpostavkom o rastu proiz snage rada. Kada pada vred radne snage visak vred se povecava).

27. UTICAJ PROMENE INTENZIVNOSTI RADA NA NOVOSTVORENU VRED I NJENE SASTAVNE DELOVE POD PRETPOSTAVKOM NEPROMENJENE PROIZ. SNAGE RADA I DUZINE RAD.DANA
Porast intenziteta pretposatvlja veci stepen trosenja radne snage u jedinici vremena. Implicira porast obima proizv, a ovo je istovremeno zajednicka karakteristika tj materijalna posledica rasta i produktivnosti rada. Rast proiz snage implicira obaranje novostvorene vred po jedinici proiz dok porast intenzivnosti zadrzava novostvorenu vred po jedinici na datom nivou a pri rastu obima proizvodnje, povecava se ukupna velicina novostvorene vred. Plodove uvecane velicine novostovrene vred mogu koristiti i kapitalista i radnik ravnomerno al ii neravnomerno. Primer: Radni dan od 10 cr moze se predstaviti kao 12 casovni radni dan, novostvorena vred raste od 10 nj na 20 nj. Ovaj prirast mogu podeliti kapitalista i radnik na jednake deloce tako da vred radne snage predstavlja 10 nj a i visak vred 10 nj. Povecanje vred radne snage i viska vred moze biti nejednako recimo da vred radne snage od 5 nj poraste na 9 nj a visak vred sa 5 na 11 nj.

28. UTICAJ PROMENE DUZINE RAD.DANA NA NOVOSTVORENU VRED I NENE SASTAVNE DELOVE POD PRETPOSTAVKOM NEPROMENJENE PROIZ SNAGE I INTENZIVNOSTI RADA
Promene u duzini rad dana mogu biti ili u smislu povecanja il smanjenja. Povecanje radnog dana ima za posledicu porast viska vred. Skracenje granice radnog rana ima za posledicu pad viska vrednosti. U slucaju rasta granice radnog dana visak vred kao posledica njegove apsolutne promene i relativno raste, pri cemu vred rad snage iako je apsolutno ostalo ista ona u stvari relativno opada. apsolutna promena viska vred ima za posledicu relativne promene visak vred al ii vred radne snage. Kad se menjala proizvodna snaga rada tada je upravo apsolutna promena u vred radne snage bila uslov relativnih promena iv red radne snage i viska vred.

29. METODI PROIZVODNJE VISKA VREDNOSTI

Visak vred kao osnovni motiv i pokretacka snaga kapitalistickog nacina proizvodnje rezultat je procesa materijalne proiz. Postoje dva nacina proizvodnje viska vred: apsolutni i relativni. Apsolutni nastaje produzavanjem radnog dana preko granice potrbnog radnog vremena ili porastom intenzivnosti rada u okviru date granice radnog dana. Radni dan se definise kao zbir potrebnog radnog vremena i visak rad vremena. Pretpostavka o duzini potebnog vremena od 4 casa i uz pretpostavku produzavanja radnog dana preko ove velicine pretpostavlja upravo proizvodnju visak vred o 1 casa, 2 casa i 3 casa. Pretpostavka o duzini od 7 casova i velicini potrebnog rada od 4 casa ima za posledicu visak vred od 3 casa. Svako obaranje potrebnog radnog vremena uzrokovanog porastom proizv snage ada ima za posledicu rast visak vred. Razlozi su rast drustvene produktivnosti u onim oblastima drustvene proizvodnje u kojime se vrsi proizvodnja nuznih sred za proizvodnju radnika i njegove porodice. Povecanje proiz snage i odgovarajuce pojeftinjene roba u industrijama koje liferuju materijalne elemente postojanog kapitala za pravljenje potrebnih zivotnih namirnica, sred i material za rad, snizuju vred radne snage. Apsolutni visak vezuje se za nizi stepen razvoja kapitalizma, a relativni za razvijenije kapitalisticke zemlje. Svaki visak vred je istovremeno i apsolutni i relativni. Apsolutni visak je realtivni u smislu sto on pretpostavlja odredjeni nivo materijalne proizv snage rada, uopste mogucnost koja dozvoljava da se radni dan produzi peko odredjene tacke koja se predstavlja kao potrebno radno vreme i na taj nacin ostvari proizvodnja viska vred. Relativni visak je apsolutni u smislu da bi se uopste mogao postizati granica radnog rana se mora produziti preko potrebnog radnog vremena ako do ovoga ne bi doslo ne bi bilo ni viska vred jer bi granica radnog dana bila jednaka velicini potrebnog radnog vremena. Vrednost jednicie proizvoda cini minuli i zivi rad: C+(V+M)=R C-minuli rad, V+M zivi rad. Q x cena = realizovana vred minuli rad = ostvareni dohodak. Zadatak: 1 cas prostog rada=6 nj, granica radnog dana=12 nj, m'=20%, Q=12 jed, utros sred za proiz/Q=6 nj. R=C+(V+M). C=neplaceni+placeni=6 nj. V+M=6, R=6+6=12, Pri m'=20%: c+v+m=6+5+1=12 za 1 jed, c+v+m=72+60+12=144 za 12 jedinica, c+(v+m)=144+72=216 jed. Individualna vred.jed.proiz.:216/24=9 nj. TC=10 nj. => 24 x 10 = 240 realizovana vred. Q x cena = realizovana vred minuli rad = ostvareni dohodak => 24x10=240-144=96 nj. Valorizacija 1 h zivog rada: 96/12 cr=8 nj. Cena radne snage=60 nj=>m=96-60=36 nj, radno vreme od 10 cr opalo je na 7,5 cr.visak vred od 2 porastao je na 4,5cr.

30. KRUZNO KRETANJE I OBRT KAPITALA

Da bi otpoceo proces proizv kaitalista mora kupiti potrebne elemente proicesa proizv u izrazuL sred za rad, pred rada i radne snage. Mora se snabdevati sred za proizvodnju(konstantnim kapitalom) i radnom snagom(varijabilnim). Objektivni i subjektivni ulsovi proizv ulaze u procces proizv u kome se oplodjuju. Iz procesa proizv izlazi roba uvecane vred koju kapitalista prodaje na trz, prisvajajuci celokupni rezultat procesa proizv i visak vred. Svaki kapital se krece od svog pocetnog oblika da bi se ponovo vratio u taj oblik, ali uvecan. Ovaj proces nazivamo kruznim kretanjem kapitala. Kapital se u vom kruznom kretanju javlja u novcanom obliku, proizvodnom i robnom, transformisuci se kroz 2 faze prometa(nabavka i prodaja) i fazu procesa proizv koja predstavlja fazu tehnoloske transformacije predmeta rada tj proizvodnju novog proiz. Kruzno kretanje: N-R...P...R'-N'. N- novac, Rroba, P-proizvodnja, R'-oplodjena roba, N'-oplodjen novac. Kruzno kretanje proiz kapitala: ...P...R'-N'-R (sred za proiz,rad snaga) ...P. Kruzno kretanje robnog kapitala: R'...N'-R(sred za proiz,rad snaga)...P...R'. Kapital kruzi kroz oblast prometa i onlast proizvodnje. R' predstavlja rezultat procesa proizvodnje a dekomponovana velicina glasi:R+r, r-visak vred u robnom obliku. Kapital se u kruznom kretanju neprekidno uvecava. Ako se ovaj proces kruznog kretanja analizira kao periodican proces tada govorimo o obrtu kapitala a potrebno vreme da se opise proces kruznog kretanja nazivamo vremenom obrta kapitala. Ceo proces kruznog kretanja sastoji se iz 3 stadijuma(nabavka objektinih i subjektivnih uslova proizv, sama proizvodnja i na kraju prodaja gotove robe) to se vreme obrta sastoji od vremena proizvodnje i vremena prometa. Od ovoga vremena jednog obrta kapitala zavisi koliko ce se puta kapital u toku jedne godine obrnuti. Broj obrta kapitala: n=O/o. n-broj obrta, O-jedinica mere d 1 godine, o-vreme jednog obrta nekog kapitala. Broj obrta moze biti >ili< od 1. Ako je o manje od 1 god npr 3 meseca tada je n=4. Sred za rad su duze vremena prisutna u procesu materijalne proizv a radna snaga konkretnim svojstvom rada prenosi i odrzava deo vred sred za rad na novi proizvod. Sred za rad se ne trose samo fizicki, ona su podlozna moralnom rabacenju s obzirom na tehnicki progres koji potpuno revolucionise proces proizv. Nova sred za rad imaju takve tehnicke performanse koje ih sustinski razlikuju u odnosu na sred za rad starijih generacija. Tehnicki progres ih cini relativno u poredjenju sa prethodnim generacijama sred za rad, nesravnjeno efikasnijim. Vrednosni izraz postpenosti trosenja sred za rad i njihovog prenosenja na nov proizvod predstavlja amortizaciju. Posto izvrsi realizaciju roba na trz kapitala taj deo prenete vred sred za rad izdvaja u poseban fond, vrsi se proces vrednosnog nadoknadjivanja utrosenih sred za rad kako bi se stara zamenila novim. Prenosenje dela vred sred za rad na nov kapital sa stanovista obrta kapitala nazivamo fiksni il stalni kapital i on je deo konstantnog kapitala. Drugi deo konstantnog kapitala su pred rada ciju vred radna snaga u celini prenosi na nov proiz.u datom procesu proizv. Taj deo kapitala cini materijalnu sadrzinu novog proizvoda a trosi se u jednom obrtu prenoseci na nov proiz celu svoju vred. Sa stanovista obrta ovo je opticajni kapital ili opticajno postojani. Radna snaga u proizv zahvaljujuci svojoj upotebnoj vred stvara novu vred. Ona ne prenosi svoju vred na nove proiz za razliku od sred za rad i pred rada vec u svakom trenutku kretanja stvara novu vred. Sa stanovista obrta ovaj kapital se ponasa isto kao i predmet rada. Varijabilni kapital sa stanovista obrta uzima kao opticajni a punim imenom opticajno promenljivi kapital. Podela kapitala na konstantni i varijabilni izvrsena je s obzirom na to kako ta dva dela kapitala ucestvuju u stvaranju vred i visak vred. Podela kapitala na stalni i opticajni je po kriteerijumu razlicitog nacina obrtanja njegovih sastavnih delova.

31. GODISNJA STOPA VISKA VREDNOSTI

Vece vreme jednog obrta smanjuje broj obrta a manje vreme jednog obrta povecava broj obrta. Uticaj je obrtnuto proprocionalan. Primer: neka se kapital A od 100000 obrne godisnje jednom n=1 uz m'=100%, posto je n=1 visak vred je 100000 a m je identicna. Kapital B=100000, m'=100% obrce se jednom u dva meseca=>n=6. visak je identican visku kapitala A a mB=6xmA => 6*100000=600000. Govorimo o promenljivom kapitalu je se do obicne m' dolazi stavljanjem u odnos m prema predjumljenom varijabilnom kapitalu isto vazi i za godisnju m'. Odnos proizvedenog ili stvorenog viska vred u toku godine i predjumljenog varijabilnog kapitala predstavlja godisnju m' M'. Kapital A ima M'=100000/100000x100=100%. Kapital B M'=600000/100000=600%. M' je zavisna od godisnje proizvedenog visak vred a ovaj opet biva odredjivan uticajem broja obrta. M' mozemo izraziti i kao proizvod m' i n. Kapital A: M'=m'*n=100%*1=100%, kapital B M'=100%*6=600%.

32. NAJAMNINA
Na specificnom robnom trz, trz radne snage ono sto se kupuje i prodaje nije rad vec radna snaga. Najamnina kao novc oblik tj izraz vred radne snage ispoljava se kao cena rada tj kao suma novc jedinica koja se placa za odredjenu kolicinu rada. Najamnina se javlja kao cena radne snage koja biva odredjivana svim onim faktorima od znacaja za

formiranje cene bilo koje druge robe. Najamnina je pojavni oblik vred radne snage a faktori koji uticu na njenu velicinu su vred radne snage i vred novca. Oblici najamnine: najamnina od vremena i najamnina od komada. Najamnina od vremena sluzi za placanje radne snage svakodnevno ili nedeljno. Ako je dnevna vred radne snage recimo 10 din tada je pri pretpostavci 10 h radnog dana cena jednog cr 1 din. Ovo je jedinica za cenu 1h a dnevna vred radne snage dobija se mnozenjem ove cene 1h rada sad uzinom radnog dana 1*10=10 din. Dnevna vred radne snage moze se menjati iako cena jednog casa rada ostaje ista. Svako skracivanje radnog dana ispod nominalne granice radnog dana ugrozava egzistenciju radne snage. Ako postoji pogodba da se rad placa od casa i to tako da kapitalista nije obevezan placati nadnicu ili nedeljnu najamninu nego samo casove rada za vreme kojih mu se svidja da radnika zaposli, onda ga moze zaposliti manje vremena nego sto je vreme na cijoj osnovici je isprva bila izvrsena procena najamnine od casa ili jed mere za cenu rada. Posto tu jedinicu mere odredjje srazmera: dnevna vred rad snage/radni dan datog broja casova, to je prirodno da ona gubi svai smiso cim radni dan prestane imati odredjeni broj casova. Rusi se jedinstvo placenog i neplacenog rada. Produzenje duzine radnog dana ima slicne efekte, otrebna je srazmerno mnogo veca kolicina zivotnih namirnica da bi reprodukovao svoju radnu snagu a a ko se cena 1 h rad ne menja dakle uzima se kao fja normalnog radnog dana, tada ce tako definisan najamnina biti ispod vred rad snage. Ako u razlomku: dnevna vred rad snage/radni dan raste imenitelj onda brojitelj raste jos brze. Vred radne snage rste kad radna snaga duze funkcionise i to srazmerno brze nego sto raste trajanje njene fje. Kod najamnine od komada izgleda na prvi pogled kao da upotrebna vred koju radnik prodaje nije dunkcionisanje njegove rad snage, zivi rad, nego rad koji se vec opredmetio u proizvodu i kao da se cena rada ne odredjuje razlomkom: dnevna vred rad snage/radni dan datog broja casova nego proizvodnjackom sposobnoscu radnika. Ona se dobija deleci prosecnu najamninu od vremena sa prosevnom kolicinom robe koja se proizvodi uz prosecnu intenzivnost rada. 10 din/10 jed=1 din. Da se po komadu najamnina placa po 1 din. Karakteristike: moguce je veoma lako kontrolisati kvalitet proizv proizvoda prilikom njihovog preuzimanja od radnika, moze se kontrolisati intenzivnost rada, moguce su ustede vezano za nadzor nad radom radnika jer se u ovom sistemu rad placa prema broju proizv proizvoda i datom kvalitetu. Vrste: nominalna, realna i relativna. Nominalna-suma novc jedinica koju radnik dobija kao izraz njegove vred tj cene radne snage. Ona je proizvod cene 1 cr i duzine radnog dana. Realnakoliko se za datu nominalnu najamninu moze kupiti dobara za zadovoljenje svojih potreba, odjredjuju je visina nominalne najamnine i opsti nivo cena. Ako nominalna raste pri nepromenjenom opstem nivou cena raste i realna i obrnuto(direktno srazmerna). Ako je nominalna postojana velicina a opsti nivo cena poraste realna pada i obrnuto(obrnuto srazmerna). Relativna-odrzava udeo radne snage u novostvorenoj vred ili pak placenog rada u novostvorenoj vred.

33. CENA KOSTANJA I PROFIT

Vrednost robe se sastoji iz dva dela: preneta vred sred za proiz i novostvorene vred. Ova novostvorena vred izraz je zivoga rada a prenesena je minuli rad. Svaka roba ima svoja dva konstitutivna elementa, minuli i zivi rad, te u tom smislu predstavlja stvarno kostanje robe. Kapitalisticko kostanje robe se meri izdatkom u kapitalu, stvarno kostanje robe izdatkom u radu. Kapitalisticko kostanje je manje od robne vred. Osnovni zakon kapitalisticke konkurencije tj zakon koji regulise opstu profitnu stopu i njome odredjene cene proizvodnje pociva na toj diferenciji izmedju vred i cene kostanja robe i na mogucnosti koja otuda nastaje da se rba proda s profitom ispod svoje vred. Vrednost godisnjeg proizvoda je: am+utros.optic.post.kapital+najamnine+visak vred=ukupna vrednost. Cena kostanja obuhvata elemente amortizacije utrosenog opticajno-postojanog kapitala i najamnine. Celokupni kapital sluzi materijalno kao tovrac proizvoda, kako sred za rad tako i materije proizvodnje i rad. Celokupni kapital ulazi materijalno u stvarni process rada ma da samo jedan njegov deo ulazi u process oplodjavanja vred. Kapiralista ocekuje jednaku korist na svaki deo kapitala koji predujmljuje. Primer: stalni kapiral(sred za rad)=50, opt post kap(sirovine)=40, postojani(stalni+opt)=90, promenljivi=10, am'=10%, m'=100%, n=1. Am+utros.opt.post.kap+ najamnine+visak vred=ukupna vred => 5+40+10+10=65.Vrednost CK=pf => 65-55=10. 60-55=5, 58-55=3, 5655=1.

34. PROFIT I PROFITNA STOPA

Profit se ostvaruje kao razlika izmedju vred proizvoda i njegove cene kostanja. Profitna stopa predstavlja relativnu meru oplodnje predujmljenog kapitala i upucuje na odnos koliko jedinica profita dolazi na sto jedinica predujmljenog kapitala. Pri eliminisanju mogucnosti prodaje robe po cenama koje ne odgovoraju njihovim vred, profitna stopa zavisi od onih faktora koji uticu na proizvodnju mase viska vred. Primer nastavak prethodnog: pf'=10/100*100=10%, 5/100*100=5%, 3/100*100=3%, 1/100*100=1%. 1. stopa viska vred(m') pf'=m/c+v x

100=10/90+10*100=10%. Sa promenom stope viska vred a nepromenjenim ostalim pretpostavkama menjace se i profitna stopa u pravoj srazmeri. 2. organski sastav ako organski sastav poraste profitna stopa opada a kada opada pf' raste. dejstvo je obrnute proprocionalnosti. Ako poraste sa 90:10% na 95:5% pf' opada a ako opadne na 50:50% pf' raste. Pf'=5/100*100=5%, pf'=50/100*100=50%. 3. brzina obrta kapitala ima direktno proporicionalan uticaj na pf'.

35. TRZISNA VREDNOST I TRZISNA CENA

Organski sastav kapitala predstavlja pokazatelj za dostignuti stepen materijlane proizvodne snage rada. Obrazovana vred proizvoda i organski sastav stoj eu obrtnoj proporcionalnosti. TV mozemo posmatrati kao prosecnu vred roba proizvodeneih u datoj oblast ii kao individualnu vred roba koje se proizvode pod prosecnim uslovima date oblast ii koje sacinjavaju veliku masu njenih proizvoda. Prvo se razne individualne vred moraju izjednaciti u jednu drustvenu gore izlozenu TV a za ovo je potrebna konkurencija medju proizvodjacima iste vrste robe i postojanje takvog trzista. Da bi se neka roba prodavala po TV mora celokupna kolicina drus rada koja se trosi na celokupnu masu ove robne vred odgovrati kolicini drustveno potrebe za njome. Kao rezultat delovanja zakona vred vrsi se svodjenje idnividualnih vred na neku prosecnu velicinu koja predstavlja TV. to je gravitaciona tacka oko koje se okrecu TC. Proizvodi se ne realizuju na trz po svojim indiv. velicinama vec po pravoj vred proizvoda koja predstavlja TV a koja predstavlja ponderisanu aritmeticku sred. Ako traznje i ponuda odredjuju TC s druge strane Tv odredjuje traznju i ponudu. Pretpostavka o manjoj tranji od ponude ima za posledicu manjui TC od TV u obrtnutom slucaju obrnuto. TV=ukupno utroseno rad vreme/proizv kolicina proizvoda; TC=drustveno priznato rad. vreme/proizvedena kolicina proizvoda. Zadatak: am'=10%, m'=100%, n=1, vred novca=> 1cr=1nj. QI: 1.4, 2.8, 3.12, 4.16. QII:1.30, 2.60, 3.90, 4.120.
Grana I Predujm. Stalni Opt.post. V Org.sas. 1. 200 80 80 40 80:20 2. 400 180 160 60 85:25 3. 600 300 240 60 90:10 4. 800 440 320 40 95:5 2000 1000 800 200 90:10 Grana II 1. 200 40 60 100 50:50 2. 400 100 120 180 55:45 3. 600 180 180 240 60:40 4. 800 280 240 280 65:35 2000 600 600 800 60:40 ukupna drus.priv 4000 1600 1400 1000 75:25

Grana I Am Opt.post. Najam = CK + Visak = 1. 8 80 40 = 128 + 40 = 2. 18 160 60 = 238 + 60 = 3. 30 240 60 = 330 + 60 = 4. 44 320 40 = 404 + 40 = Ukupno 100 800 200 = 1100 + 200 = GranaII Am Opt.post. Najam = CK + Visak = 1. 4 60 100 = 164 + 100 = 2. 10 120 180 = 310 + 180 = 3. 18 180 240 = 438 + 240 = 4. 28 240 280 = 548 + 280 = Ukupno 60 600 800 = 1460 + 800 =

Vred 168 298 390 444 1300 Vred 264 490 678 828 2260

: : : : : :

Q = 4 = 8 = 12 = 16 = 40 =

ind.vred 42.00 37.25 32.50 27.75 32.50 ind.vred 8.8 8.17 7.53 6.9 7.53

: Q = : 30 = : 60 = : 90 = : 120 = : 300=

Pf i pf' pri realizaciji po TV Grana I Q x TV = RV - CK 1. 4x 32.5 = 130 - 128 2. 8x 32.5 = 260 - 238 3. 12x 32.5 = 390 - 330 4. 16x 32.5 = 520 - 404 Ukupno 40 32.5 = 1300 - 1100 Grana I Q x TV = RV - CK 1. 30x 7.53 = 226 - 164 2. 60x 7.53 = 452 - 310 3. 90x 7.53 = 678 - 438 4. 120x 7.53 = 904 - 548 Ukupno 300 7.53 =2260- 1460 = = = = = = = = = = = = Pf : 2 : 22 : 60 : 116 : 200 : Pf : 62 : 142 : 240 : 356 : 800 : K = pf' 200 = 1% 400 = 5.5% 600 = 10% 800 = 14.5% 2000 = 10% K = pf' 200 = 31% 400 = 35.5% 600 = 40% 800 = 44.5% 2000 = 40%

Ekstrapf pri realizaciji po TV Grana I Ostv.pf Pf po 1. 2 2. 22 3. 60 4. 116 GranaII Ostv.pf Pf po 1. 62 2. 142 3. 240 4. 356 ekstrapf pros.pf' vise manje 20 18 40 18 60 80 36 pros.pf' vise manje 80 18 160 18 240 320 36

TV=1300/40=32.5, TC=1300-168/40=28.3.

36. ZAVISNOST FORMIRANJA TRZISNIH CENA OD MONETARNIH PROMENA

U uslovima P=T => TV=TC. T>P=> TC>TV, T<P=>TC<TV. Ono sto se menjalo je upravo kolicina materijalizovanog rada sadrzanog u proizvodimaa ne vrednost novca ciju vred smo predstavili kao 1 cr=1nj. Cena robe nije samo odredjena vrednoscu robe vec i vrednoscu novca. Tom monetarnom faktoru mora se pridati posebno znacenje u formiranju novcane traznje vec prema tome da li je rec o novcu pune vred ili papirnom novcu. Kada je u pitanju zlatno vazenje novca znacajno je da se vred novca i vred bilo koje druge robe odredjuje DPRV. Njegova vrednost zavisi od same vred zlata ali i od merila cene koje odrzava kolicinu zlata sadrzanog u jednoj nj. Vred novca koju izrazavamo kao 1 cr=1nj biva odredjivana vrednoscu zlata i velicinom merila cene a njihove promene

uticu na vred novca direktno proporcionalno. Veca vred zlata veca vred novca, vece merilo cene veca vred novca. Promena vred novca ma kako ona bila uslovljena bilo da se menja vred zlata ili merilo cene ili i jedno i drugo, uticaj na nivo TC je obrnuto proprocionalan. Pad vred novca ima za posledicu rast TC i obrnuto. Rast ili pad cena uzrokovan padom ili rastom vred novca a pod pretpostavkom nepromenjene vred roba je samo nominalan. U vezi papirnog novca postoji mogucnost nepoklapanja kolicine papirnog novca i kolicine zlata. Postoji mogucnost da veca kolicina papirnog novca u odnosu na kolicinu zlata ima za posledicu porast TC i obrnuto. Ako je veca kolicina papirnog novca u prometu, to je drugi izraz za pad njegove vred sto ima za posledicu inflaciju. TC rastu jer je kolicina papirnog novca u odnosu na kolicinu zlata veca. Tada govorimo o padu kupovne snage novca kao reciprocnom izrazu rasta TC, ova pojava se naziva deflacija.

37. PROBRAZENJE TRZISNIH VREDNOSTI U CENE PROIZVODNJE I FORMIRANJE OPSTE PROSECNE PROFITNE STOPE
Po TC konstatovali smo da je sav visak koji se ostvaruje na ni vu grana jednak onome visku koji se u tim granama i proizvodi. Ostvarene stope profita na nivou grana su potpuno razlicite i stoje u obrnutoj proporcionalnosti sa njihovim organskim sastavom. Pojedinacne pf' u okviru grana su isto razlicite ali su u direktnoj proporcionalnosti sa njihovim individualnim organskim sastavom. Primer: grana II ostvarila je pf' od 40% a grana I od 10%, pretpostavka je seoba kapitala iz grana sa visim org sastavom i nizom pf'(grana I c:v=90:10, pf'=10%) u grane sa nizim org sastavom i visom pf'(grana II c:v=60:40, pf'=40%). Doticanje kapitala iz grane I u granu II ima da prestane kada se formiraju cene koje daju jednake mase profita na svakih 10 jedinica predjumljenog kapitala vez obzira u kojoj je grani kapital predjumljen. Konkurencija izmedju pojedinacnih proizvodjaca unutar grane prvo je formirala TV, zatim medjugranska konkurencija dovodi do promena TC iznad ili ispd TV. Dolazi do formiranja takvih cena koja svaka za svoju granu daju jednake pf' na ukupno predjumljene kapitale datih grana. Ovako formirane cene su cene proizvodnje. Opsta prosecna pf' nije determinanta cene proizvodnje vec obrnuto ona biva determinisana cenom proizvodnje. Opsta pros pf' je posledica cene proizvodnje zato sto postoji cena proizv postoji opsta pros pf' a nikako obrnuto. Krupna razvijena kapitalisticka robna proizvodnja pretpostavlja medjugransku konkurenciju kapitala i formiranje cene proizvodnje kao granske velicine. Cena proizvodnje: CP=k+pros pf po opstoj pros pf'. k-cena kostanja grane. Opsta pros pf' se dobija kao odnos m proizvedenog u svim granama proizvodnje i predjumljenog kapitala u svim granama proizvodnje.pf'=1000/4000*100=25%. Kao zbir k i pf po opstoj pros pf' dobili Utros.post Pros. Grana CP V = k = smo CP za celokupan obim proiz datih Kapital pf grana a deobom sa analognim kolicinama I 900 200 = 1100 500 = 1600/40=40 II 660 800 = 1460 500 = 1960/300=6.53 proiz dobili smo Cp po jed proizv. Pf i pf' pri realizaciji po CP: Grana I=>proizvodjac 1.=>Q*CP=RV-CK granskog proiz=ostv pf/K=pf' => 4*40=160-128=32/200=16. 2. 8*40=320-238=82/400=20.5; 3. 12*40=480-330=150/600=25; 4. 16*40=640-404=236/800=29.5; Ukupno: 40*40=1600-1100=500/2000=25. Grana II=>proizvodjac 1.=>30*6.53=196-164=32/200=16; 2. 60*6.53=392-310=82/400=20.5; 3. 90*6.53=588438=150/600=25; 4. 120*6.53=784-548=236/800=29.5; Ukupno 300*6.53=1960-1460=500/2000=25. Zakljucci: 1. suma RV na nivou obe grane je 3560(1600+1960), jednaka je sumi obrazovanih vred na nivou obe grane ali pri dejstvu zakona vred bez medjugranske konkurencije 3560(1300+2260). 2. suma ostvarenog pf je 100=500+500 a jednaka je sumi proizvedenog viska vred na nivou obe grane 1000=200+800. 3. potvrdjeno je da na jednak kapital dolazi jednak profit. 4. realizacijom robe po Cp vrsi se prelivanje viska vred iz grana sa ispodprosecnim org sastavom u grane sa iznad prosecnim. OStvareni profit=> granaI=500, grana II 500; proizv visak vred=> granaI=200, grana II=800, vrednost=> granaI=1300, grana II=2260, CP=> grana I=1600, granaII=1960.

38. ZAKON TENDENCIJALNOG PADANJA OPSTE PROSECNE PROF. STOPE

Opsta prosecna pf' odnos u drustvu proizvedenog viska vred i predujmljenog kapitala na nivou celokupne privrede. pf'=m/c+v x 100. Ako je m'=m/vx100 onda je m=m'xv/100 onda dobijamo pf'=m'v/c+v. tj. pf'=m'/ c/v+1. Gde konstanta 1 ne menja rezultat analize. Pretpostavke za dalju analizu:

Suma K Postojani V m' m Suma K Postojani V m' m Pf' 100 50 50 100% 50 100 50 50 100% 50 50% 1000 800 200 100% 1000 1000 800 200 150% 300 30% 10000 9000 1000 100% 10000 10000 9000 1000 200% 200 20% Porast postojanog kapitala ide nesrazmeno brze u odnosu na porast V. Organski sastav deluje na kretanje pf' obrnuto srazmerno, sto je visi organski sastav to je niza profitna stopa. Kapitalisticki motiv nije samo ostvarivanje prosecnog pf vec i pf koji ide povrs prosecnog a to je ekstrapf/ On se moze ostvariti jedino porastom individualne produktivnosti rada u odnosu na drustveni prosek tj visim org sastavom kapitala u odnosu na prosecan. OPste udvostrucavanje porasta proizvodne snage rada odnosi se jednako i na one oblasti u kojima se proizvode nuzna sred za potrosnju radnika i njegove porodice i vred radne snage se moze prepoloviti. Isti onaj rast org sastava u izrazu rasta drustvene produktivnosti utice na porast stope viska vred i na toj osnovi porast pf'. Spoljna trg je faktor koji utice na pf'. Kapitali plasirani u spoljnoj trg mogu dati visu pf' prvo zato sto se pvde konkurise s robama koje druge zemlje proizvode s manje lakoca tako da naprednija zemlja prodaje svoje robe iznad njihove vrednosti ma da jeftinije nego konkurentske zemlje. Tendencijsko snizavanje pf' spojeno je s tendencijskim dizanjem stope viska vred, stepena eksploatacije rada. Pf' ne pada zato sto rad postaje neproizvodniji nego zato sto postaje proizovdniji.

39. TRGOVACKI KAPITAL KAO OSAMOSTALJENI DEO INDUSTRIJSKOG

KAP.

Onaj deo kapitala koji se odnosi na stadijume prometa je trgovacki kapital tj osmaostaljeni deo industrijskog kapitala. Predstavlja samo onaj deo kapitala koji je predjumljen u prometni proces koji treba da obezbedi transformaciju oblika egzistencije vrednosti iz robnog u novcani tj iz novcanog u robni. Iskljucen je onaj deo u prometoj oblasti koje se odnosi na izvesne proizvodne procese kao sto su cuvanje robe, pakovanje, transport a u vezi konacne transformacije oblika egzistencije vred(R1-N1). Promena oblika egzistencije vred daje trg kapitalu karakteristiku samostalnosti. U slucaju da trg kapital ne prekoraci svoje nuzne proprocije valja uzeti: 1. da je kapital koji se bavi iskljucivo kupovanjem i prodavanjem usled podele rada manji nego sto bi bio kad bi industrijski kapitalista sam morao da vodi sav trg deo preduzeca, 2. da se ne samo proizvodjacu njegova roba nrze pretvara u novac nego da sam robni kapital brze prolazi svoju metarmofozu nego sto bi cinio u ruci proizvodjaca, 3. da jedan obrt trg kapitala moze predstavljati ne samo obrte mnogih kapitala u jednoj oblasti proizvodnje nego obrte niza kapitala u razlicitim oblastima proizvodnje. Trg kapital treba da obezbedi nesmetan tok metamorfoze robnog kapitala R1-N-R pri cemu on nestvara ni vred ni visak vred ali njegova egzistencija utice na granice u stvaranju vred i viska vred pri cemui sustinski ne menja nista na stvari. Trg kapital olaksava realizaciju robe tj drustvenu razmenu materije. Profitna stopa ukljucivanjem trg kapitala: pf'=m/c+v=m/kapital u proizvodnji+kapital u prometu. Ovakva pf' jednaka je u obe oblasti drustvene proizv. Ukljucivanjem u pf' trgovacki kapital pf' je manja nego obicna pf'.

40. TROSKOVI PROMETA

Za obavljanje kruznog kertanja kapitala nastaju odredjeni troskovi koje mozemo strukturirati u tri grupe: 1. cisti prometni troskovi uslovljeni su samim matemorfazama tj promenama oblika egzistencije vred tj trokovima kupovine i prodaje robe. Vreme koje se na ovo upotrebljava pod svim okolnostima je jedan prometni trosak koji razmenjenim vred ne doprinosi nista. To je trosak koji je potreban da se one prevedu iz robnog u novcani oblik. Ovaj predujam kapitala ne stvara ni proizvod ni vred. On za toliko smanjuje obim u kome predujmljeni kapital funkcionise proizvodno. Spadaju jos i troskovi knjigvodstva i troskovi novca. 2. troskovi cuvanja nesmetani tok materijalne proizv uvek pretpostavlja da na trz postoji odredjena kolicina robe : sred za rad, pred rada, pomocne materije, zivotne namirnice. Za ocuvanje ove robne rezerve neophodno je izgraditi odredjene kapacitete koji upravo omogucavaju ovakvu privrednu aktivnost. POtebno je uciniti odredjene troskove koji to mogu obezbediti. Ti troskovi uvecavaju vred robe. 3. troksovi transporta mase proizvoda se ne povecavaju svojim transportom. Ni promena njihovih prirodnij svojstava koju transport eventualno prouzroci nije neki nameravani korisni ucinak vec neizbezno zlo. Ali upotrebna vred stvari ostvaruje se jedino u njihovoj potrosnji a njivoa potrosnja moze uciniti potrebnim njihovo premestanje, dodatni proces proizvodnje transportne industrije.

41. OBRT TRGOVACKOG KAPITALA I NJEGOVA SPECIFICNOST

Razlicit broj obrta u razlicitim granama trgovine je odredjen dvema faktorima: brzinom obnavljanja proizv i brzinom potrosnje. Brzina obrta trgovackog kapitala ojketivno je razlicit od grane do grane. Objektivni karakter broja obrta trgovca se predstavlja kao rezultat specificnosti brzine obnavljanja proizvodnje ali isto tako i

objetivnoscu brzine potrosnje. Preostaje da raspodelu profita izmedju razlicitih trgovackih grana obezbedi zakon prosecnog profita ostvarujuci osnovno pravilo na jednak kapital jednak profit. Grana K n pf Q Nab.cena Pros.pf/ PC Obrnuta kapital vred Ukupan pf Q I 200000 1 10% 1000 200 20 220 220000 20000 II 200000 5 10% 5000 200 4 204 1020000 20000 NC=K*n/Q, pf/Q=K/Q*pf, PC=NC+pf/Q, OKV=PC*Q, Ukupan pf=Q*pf/Q Preduzece Trg.kap n Realiz.U 1n Uk.real.roba Pf/Q Uk.pf Pf 1 50000 2 250 500 4 2000 4% 2 50000 3 250 750 4 3000 6% 3 50000 5 250 1250 4 5000 10% 4 50000 10 250 2500 4 10000 20% 200000 5 1000 5000 4 20000 10% Uk.real.roba=n*real u 1n, Uk.pf=Uk.real.roba*pf/Q, pf=Uk.pf/Trg.kap.

42. KAMATONOSNI KAPITAL I KAMATNA STOPA

Vezuje se za fundamentalnu pretpostavku postojanja razmene i novca. Spada sa trg kapitalom u prepotopne oblike kapitala koji dugo vremenaprethode kapitalistickom nacinu proizvodnje. Davanje, pozajmljivanje novca za neko izvesno vreme i primanje natrag istoga s kamatom jeste ceo oblik kretanja koje kamatonosnom kapitalu pripada kao takvome. Vlasnik kamatonosnog kapitala ima svoj iskonski interes da ga ustupi tjplasira u proizvodnju ili promet. Zajmoprimac placa upotrebnu vrednost toga kapitala u izrazu njegove cene, kamtu. Kamata cena upotebne vrednosti zajmovnog kapitala jer ona ne odrzava vred pozajmljenog kapitala. Profit koji se ostvari primenom uzajmljenog kapitala deli se na dva dela: 1. pripada kapitalisti zajmodavcu predstavlja katatu, 2. preduzimacka dobit. G:I=100:%. G- kamatonosni kapital, I kamata u apsolutnom izrazu, %- kamatna stopa . %=I*100/G. Kamatna stop aje sastavni deo prof. stope i po toj osnovi ona deli njenu sudbinu. Gornja granica kamatne stope je upravo pf. Donja granica bi mogla da bude jednaka nuli. Kamatna stopa se nalazi uvek izmedju nule i pf ali nikada ne ostvarujuci ove toerijske ekstreme. Posto pf ima tendenciju pada otuda i kamatna stopa ima tendenciju pada. Preduzimacka dobit je naknada za ucestvovanje u proizvodnji.

43. ZEMLJISNA RENTA

Glavna specifinost poljoprivrede u ek.smislu vezana je za nain formiranja drutvene vrednosti i cene koja je odreena zemljinom svojinom. Poljoprivreda je oblast u kojoj se drutvena vrednost ne formira na isti nain kao u industriji-kao prosena veliina. Trinu vrednost reguliu robe koje se proizvode pod najgorim ili pod najpovoljnijim uslovima. Industrijsku oblast karakterie ne samo granska ve i meugranska konkurencija. Te konkurentske borbe omoguuju svestranost seobe kapitala iz grane u granu. U poljoprivredi se ta borba ne osvaruje na isti nain. Kada nema mogunosti svoenja individualnih vrednosti na prosenu veliinu tada se mora realizovati najvia cena. Posebna specifinost poljoprivrede se ogleda u ogranienosti zemlje koja uslovljava dvostruki monopol: monopol na zemlju kao objekat privreivanja-prirodni monopol i monopol kapitalistike privatne svojine-svojinski monopol. Postavlja se pitanje kako se monopol nekih lica koja poseduju zemlju ek.realizuje-vlasnik zemlje nee je nikad dati nekome drugom da njome upravlja ako mu za to ne plate naknadu. Ta naknada koja se plaa vlasniku zemlje predstavlja rentu. Kao to je kamata prihod na zajmovni kapital tako je i zemljina renta prihod sa zemlje-zemljina renta je oblik ek.realizacije zemljine svojine. U tom sluaju, zakupac plasira svoj kapital u oblast poljoprivrede i oekuje profit po optoj prosenoj profitnoj stopi, a renta se u stvari javlja kao iznos koji pretie prosean profit-suviak iznad prosenog profita.

44. ZEMLJISNA RENTA KAO EKSTRAPROFIT, ZAKUPNINA I RENTA

Obaranje individualne vrednosti je uzrokovano proizvodnom snagom rada i ceo proces se ostvaruje primenom kapitala. Individualni kapitali uspevaju u tome samo ako dovoljno poveaju svoju individualnu produktivnost rada i tako ostvare ekstraprofit. Takoe, porast produktivnosti rada ne mora uvek biti ostvaren primenom kapitala, ve moe biti ostvaren i primenom nekih prirodnih sila koje ogromno uveavaju proizvodnu snagu rada, a da samog kapitalistu to nita ne kota. Npr.primena vodopada koji se nalazi u prirodi kao pogonske snage ima za posledicu rast proizvodne snage rada i time i ostvarenje ekstraprofita. Drugaije je sa ekstraprofitom fabrikanta koji upotrebljava vodopad. Uveana proizvodna snaga koju on primenjuje potie iz vee samonikle proizvodne snage rada vezane za iskoriavanje neke prirodne snage koja se daje monopolisati. Na taj nain zemljovlasnici uz pomo

kapitala zakupca ekstraprofit pretvaraju u rentu. Znai, zemljina svojina je uzrok pretvaraja ekstraprofita u poljoprivredi u rentu koja predstavlja stalnu pojavu, za razliku od ekstraprofita koji se vezuje za industrijsku oblast proizvodnje. Kapitalista zakupac plaa zemljovlasniku ne rentu ve zakupninu-zakupnina je samo pojavni oblik rente. Ona je kao viak preko prosenog profita sastavni deo zakupnine, ali se renta sa zakupninom ne mora poklapati. Ako je zakupnina vea od rente, ona tada sadri plaanje zemljovlasniku kamate na iznos stalnog kapitala odnosno zakupnina e biti vea od rente za iznos kamate na tako plasirani kapital. Takoe, zakupnina moe da zahvati i deo prosenog profita samog zakupca kao rezultat velike konkurentske borbe meu zakupcima, tako da i u ovom sluaju zakupnina e biti via od rente. Meutim, zakupnina moe da poraste ako sadri i deo najamnine najamnih radnika. Tada je bitno obaranje najamnine pravih poljoprivrednih radnika ispod njenog prosenog nivoa, tako da se radniku odbija deo najamnine koji ide zemljovlasniku u obliku rente.

45. DIFERENCIJALNA RENTA I

Postoje dva oblika kapitalistike rente: diferencijalna (diferencijalna renta I i diferencijalna renta II) i apsolutna zemljina renta. Renta je diferencijalna jer ne ulazi u optu cenu proizvodnje robe kao faktora koji je odreuje. Ona uvek potie iz diferencije izmeu individualne cene proizvodnje pojedinanog kapitala kome stoji na raspolaganju monopolisana prirodna snaga i opte cene proizvodnje kapitala. Po definiciji ona predstavlja pozitivnu razliku izmeu vie drutvene i nie individualne cene proizvodnje-vrednosti. Uslov da se ostvari nia individualna cena proizvodnje je primena prirodne sile koja je uz to i monopolisana svojinskim odnosom (u poljioprivredi prirodna sila je plodnost zemljita). Kada se u odreeno zemljite ulau jednaki kapitali, jednake koliine rada, kao rezultat se dobijaju nejednaki prinosi. Ove razlike su uzrokovane nejednakom produktivnou kapitala, a i rada. Diferencijalna renta I se ostvaruje usled nejednake plodnosti tla ili udaljenosti od trita. Primer formiranja diferencijalne rente I usled razliite plodnosti tla: 3 parcele zemljita jednake veliine, nejednakih prinosa, mase predujmljenog kapitala su jednake, prosena profitna stopa je 20%. I parcela odbacuje dif.rentu I kao pozitivnu razliku izmeu vie drutvene cene proizvodnje-400.000 i nie individualne cene proizvodnje-240.000. Na II parceli dif.renta I je 80.000. III parcela ne odbacuje rentu jer je njena cena regulatorna. Dif.rentu I moemo dobiti i kao rezultat razlika individualnih cena proizvodnje po jedinici (npr.III i I parcele je 3.200) koje pomnoimo sa ostvarenim prinosom (na I parceli je 50 mc, to daje rentu na I parceli od 160.000). Moe se zakljuiti da dif.renta zavisi od dva faktora: od veliine regulativne cene ako je data razlika u prinosima, tj.od razlika u prinosima ako je data regulativna cena. to se tie formiranja dif.rente I usled razliite udaljenosti od tita, parcele blie tritu imaju manje tro.transporta, tako da najudaljenije parcele ne mogu ostvariti dif.rentu. Cena Individualna cena Drutvena cena Klasa Uloen Prinos Dif.renta ko. po proizv. proizv. zemlje kapital u mc I mc po mc Ukupno po mc Ukupno I 200.000 50 4.000 4.800 240.000 8.000 400.000 160.000 II 200.000 40 5.000 6.000 240.000 8.000 320.000 80.000 III 200.000 30 6.666,6 8.000 240.000 8.000 240.000 -

46. DIFERENCIJALNA RENTA II

Postoje dva oblika kapitalistike rente: diferencijalna (diferencijalna renta I i diferencijalna renta II) i apsolutna zemljina renta. Renta je diferencijalna jer ne ulazi u optu cenu proizvodnje robe kao faktora koji je odreuje. Ona uvek potie iz diferencije izmeu individualne cene proizvodnje pojedinanog kapitala kome stoji na raspolaganju monopolisana prirodna snaga i opte cene proizvodnje kapitala. Po definiciji ona predstavlja pozitivnu razliku izmeu vie drutvene i nie individualne cene proizvodnje-vrednosti. Uslov da se ostvari nia individualna cena proizvodnje je primena prirodne sile koja je uz to i monopolisana svojinskim odnosom (u poljioprivredi prirodna sila je plodnost zemljita). Kada se u odreeno zemljite ulau jednaki kapitali, jednake koliine rada, kao rezultat se dobijaju nejednaki prinosi. Ove razlike su uzrokovane nejednakom produktivnou kapitala, a i rada. Diferencijalna renta II se ostvaruje usled naknadnog ulaganja kapitala u istu parcelu-intenzivni nain plasiranja kapitala. Intenzivni nain plasiranja kapitala ne pretpostavlja irenje obradivog zemljita ve se kapital plasira u postojee obradive povrine. Primer formiranja dif.rente II: 2 parcele nejednake plodnosti, jednake veliine, jednake veliine kapitala, prosena profitna stopa je 20%. Naknadno ulaganje kapitala se vri u parcelu sa veim prinosom, ali je ovaj prinos sada vei od do tada najmanjeg, a manji od do tada najveeg prinosa-45 mc. U parceli I se nalazi regulativna cena, jer je njen prinos najmanji-6.000 i ona ne odbacuje ni dif.rentu I, ni II. Originalni uloak

kapitala na parceli II je odbacio dif.rentu I od uloka kapitala u tu parcelu-270.000-240.000. Cena Uloen Prinos Parcela ko. po kapital u mc mc I 200.000 40 5.000 II 200.000 50 4.000 II1 200.000 45 4.444,4

60.000, ali isto i dif.rentu II od 30.000 koja je rezultat naknadnog Individualna cena proizv. po mc Ukupno 6.000 240.000 4.800 240.000 5.333,3 240.000 Drutvena cena proizv. po mc Ukupno 6.000 240.000 6.000 300.000 6.000 270.000 Dif.renta I 60.000 II 30.000

47. DIFERENCIJALNA RENTA NA NAJGOROJ ZEMLJI

Postoje dva oblika kapitalistike rente: diferencijalna (diferencijalna renta I i diferencijalna renta II) i apsolutna zemljina renta. Renta je diferencijalna jer ne ulazi u optu cenu proizvodnje robe kao faktora koji je odreuje. Ona uvek potie iz diferencije izmeu individualne cene proizvodnje pojedinanog kapitala kome stoji na raspolaganju monopolisana prirodna snaga i opte cene proizvodnje kapitala. Po definiciji ona predstavlja pozitivnu razliku izmeu vie drutvene i nie individualne cene proizvodnje-vrednosti. Uslov da se ostvari nia individualna cena proizvodnje je primena prirodne sile koja je uz to i monopolisana svojinskim odnosom (u poljioprivredi prirodna sila je plodnost zemljita). Kada se u odreeno zemljite ulau jednaki kapitali, jednake koliine rada, kao rezultat se dobijaju nejednaki prinosi. Ove razlike su uzrokovane nejednakom produktivnou kapitala, a i rada. Diferencijalna renta II se ostvaruje usled naknadnog ulaganja kapitala u istu parcelu-intenzivni nain plasiranja kapitala. Postoji i dif.renta II na najgorem zemljitu koja se ostvaruje u onim situacijama velike tranje za poljoprivrednim proizvodima, a kada se ulaganje kapitala vri na najgorem zemljitu. Dodatno ulaganje obezbeuje dif.rentu II bez obzira da li su ta dodatna ulaganja vie ili manje produktivna u odnosu na originalno ulaganje. Primer formiranja dif.rente na najgoroj zemlji: 2 parcele nejednake plodnosti, jednake veliine, jednake veliine kapitala, prosena profitna stopa je 20%. Parcela I je ostvarila dif.rentu I, a parcela II dif.rentu II jer je naknadni uloak kapitala-njegov prinos, postao regulirajui pa je originalni uloak obezbedio dif.rentu II. Da je ovo naknadno ulaganje kapitala bilo produktivnije od ve najmanjeg prinosa tada bi originalni ulog kapitala bio regulirajui a naknadni ulog bi donosio rentu. Individualna cena Drutvena cena Cena Dif.renta Uloen Prinos proizv. proizv. Parcela ko. po kapital u mc mc po mc Ukupno po mc Ukupno I II I 200.000 50 4.000 4.800 240.000 8.000 400.000 160.000 II 200.000 45 4.444,4 5.333,3 240.000 8.000 360.000 120.000 II1 200.000 30 6.666,6 8.000 240.000 8.000 240.000 -

48. APSOLUTNA RENTA

Postoje dva oblika kapitalistike rente: diferencijalna (diferencijalna renta I i diferencijalna renta II) i apsolutna zemljina renta. Apsolutna renta je renta koja je potpuno nezavisna od plodnosti tla i koju odbacuje apsolutno svaka parcela. Ona je rezultat monopola kapitalistike privatne svojine na zemlju i to na nain da je privatna svojina njen tvorac zbog toga to zadrava onaj viak vrednosti koji pretie iznad prosenog profita. Poto taj suviak dobija kapitalista zakupac kroz cenu poljoprivrednog proizvoda, on ga mora predati u obliku apsolutne rente vlasniku zemlje kao protuuslugu za korienje zemlje. Primer formiranja apsolutne rente: 3 grane proizvodnje, 2 su npr.iz oblasti industrije, a trea je poljoprivreda, mase kapitala su jednake, organski sastavi kapitala su razliiti, stopa vika vrednosti je 100%, a profitna stopa 15%. U III grani (poljoprivreda) je najnii organski sastav kapitala gde su obrazovana vrednost proizvoda i viak vrednosti vee u donosu na industrijske grane-300 i 100. Poto je poljoprivreda monopolisana grana proizvodnje privatnom svojinom, tada viak vrednosti proizveden u ovoj grani ne uestvuje u formiranju opte prosene stope, zbog toga je vea proizvedena masa vika vrednosti u poljoprivredi u odnosu na prosean profit koji sadri apsolutnu rentu. Apsolutnu rentu raunamo na dva naina: kao razliku izmeu vee vrednosti poljoiprivrednog proizvoda i njegove cene proizvodnje-300-230, ili kao razliku izmeu vika vrednosti i prosenog profita-100-30.

Gra na pr. I II III

Kapital 200 200 200

c:v 90:10 80:20 50:50

c+v 180+20 160+40 100+100

m 20 40 100

Vred.proiz. 220 240 300

Prof.stopa 15% 15% 15%

Cena proiz. 230 230 230

Apsolutna renta (300-230)=70

49. MONOPOLSKA RENTA

Da bi se razumela monopolska renta mora se razumeti i monopolska cena, poto su one u uskoj vezi. Treba napraviti razliku da li renta proizilazi iz monopolske cene ili se proizvodi prodaju po monopolskoj ceni zato to postoji renta. Npr.: Vinograd koji proizvodi vino vanrednog kvaliteta nosi monopolsku cenu. Vinar bi usled te monopolske cene realizovao ekstraprofit koji tee iz monopolske cene, pretvara se u rentu i u tom obliku odlazi u dep zemljovlasniku. to znai da monopolska cena stvara rentu. Kada bi renta stvarala monopolsku cenu tada se vino ne bi prodavalo samo iznad svoje cene proizvodnje ve i iznad svoje vrednosti. Zakljuak: 1.Monopolska cena moe da ima za posledicu monopolsku rentu kada subjektivne sklonosti kupaca nekih posebnih proizvoda, a i njihova platena sposobnost isteraju cenu koja nije odreena cenom proizvodnje ili vrednou. Ovakvi proizvodinjihove cene su potpuno nezavisni od cene proizvodnje-vrednosti. Zato to postoji monopolska cena postoji i monopolska renta. 2.Kao i obrnuto, zato to postoji monopolska renta postoji i monopolska cena. Determinanta monopolske cene je renta, a ne obrnuto. Npr.kod apsolutne rente i najloija zemlja koja se obrauje mora da donese rentu, tada cene poljoprivrednih proizvoda moraju biti vee da bi se to ostvarilo. to znai da samo poveanje cena poljoprivrednih proizvoda preko njihovih cena proizvodnje omoguuje i vlasnicima najgorih parcela davanje u zakup istih, odnosno prvobitno postojanje rente proizvelo je povienu cenu-monopolsku cenu.

50. CENA ZEMLJE I FAKTORI KOJI UTICU NA NJENU VELICINU

Ukoliko se zemlja kupuje ili prodaje ona ima svoju cenu. Meutim, treba objasniti tu cenu ako se npr.na tritu neobraena zemlje u koju nije uloen ljudski rad pojavljuje kao predmet kupoprodaje sa odgovarajuom cenom. Tada je re o tzv.kvalitativnoj inkogruenciji-kada cena prestaje da bude izraz vrednosti. Ovaj problem cene zemlje se prevazilati putem tzv.kapitalizacije prihoda. Poto se svaki prihod moe zamisliti kao potomak nekog kapitala, tako se i renta kao prihod moe zamisliti kao potomak plasiranog kapitala u kupovinu zemlje. Osnovna relacija prostog interesnog rauna je: G:I=100:%. G je kapital, I je prinos-interes, % je kamatna stopa. Sledi da je: G= (I*100)/%. Iz ove relacije se moe predstaviti i cena zemlje pri emu e G predstavljati cenu zemlje, I e predstavljati rentu, a % prosenu kamatnu stopu: Cena zemlje=(renta/prosena kam.stopa)*100. Iz ovoga moemo primetiti da je cena zemlje odreena visinom rente i visinom kamatne stope. Visina rente i cena zemlje su u direktnoj proporcionalnosti, a visina kamatne stope i cene zemlje u obrnutoj srazmeri. Rast rente i pad kamatne stope ima za posledicu porast cene zemlje, i obrnuto. Ako profitna stopa opada, a poto kamatna stopa ini njen deo tada e cena zemlje imati tendenciju rasta nezavisno od rasta rente. Takoe, cena zemlje je odreena i ponudom i tranjom zemlje. Renta i kamatna stopa odreuju tzv.prirodnu cenu zemlje, a stvarna cena je odreena odnosom ponude i tranje i ona osciluje oko prirodne cene zemlje.

51. OPSTI ZAKONI KAPITALISTICKE AKUMULACIJE

Upotrebljavanje viska vrednosti kao kapitala ili ponovno pretvaranje visak vrednosti u kapital zove se akumulacija kapitala. Proces akumulacijese moze obavljati pri postojanom ili promenljivom organskom sastavu. Proces akumulacije sadrzi pretpostavku o stalnom uvecanju ukupnog kapitala i njegovih sastavnih delova, postojanog i promenljivog. Promena sastavnih delova ne mora biti jednaka sto ce imati za rezultat rast tj pad organskog sastava. U uslovima nepromenjenog org sastava kapitala potreb za novom radnom snagom stoji u direktnoj zavisnosti od promena u masi ukupnog kapitala. Promene u ukupnom kapitalu izaziva srazmerne promene u promenljivom kapitalu. Rast organskog sastava ispoljava se u opadanju mase rada u odnosu prema masi sred za proizvodnju koja ona pokrece ili u opadanju velicine subjektivnog faktora procesa rada u proedjenju s njegovim objektivnim ciniocima. Proizvod akumulacij je determinanta opsteg nivoa najamnina kao ekvivalenta vrednosti radne snage. U uslovima uvecanja kapitala kada akumulacija moze rasti dovoljno brzo,dolazi do smanjivanja relativno suvisnog stanovnistva i obrnuto. Radna snaga u uslovima kapitalisticke robne privrede sluzi potrebama kapitala, ona je faktor koji treba da oplodi predumljenu kapital-vrednost u promenljivi kapital i na taj nacin stvori visak vred koji ce biti ponovo upotrebljen kao kapital.