DRVO-tehnika

Revijalni asopis za poslovnu saradnju, marketing, trite, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nametaja, umarstvu i graditeljstvu
asopis izlazi tromeseno

Osniva i izdava EKO press Blagojevi NovI BEoGrAd Antifaistike borbe 24 Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39 www.drvotehnika.com e-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rs Godinja pretplata 2.160 dinara Pretplata za inostranstvo 50 evra

Vlada ne treba da bude popularna, nego efikasna

Izdavaki savet
n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n n

Dragan Bojovi, UNIDAS, Beograd Lajo antar, AKE antar, Baka Topola Boo Jankovi, ENTERIJER Jankovi, Novi Sad Vladislav Joki, XILIA, Beograd Stevan Ki, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundi, LKVCENTAR, Beograd Rado Mari, MARI, aak Rajko Mari, MICROTRI, Beograd Dr ivka Meloska, umarski fakultet Skoplje Mr Goran Mili, umaski fakultet Beograd Golub Nikoli, NIGOS elektronik, Ni Zvonko Petkovi, doc. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi, umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi, DRVOPROMET, Ivanjica Miroljub Radovanovi, JELA JAGODINA, Jagodina Gradimir Simijonovi, TOPLICADRVO, Beograd Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruevac Mili Spasojevi, Fantoni PIK IVERICA, Ivanjica Mr Borisav Todorovi, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi, TRIFUNOVI, Pranjani Dragan Vandi, KUBIK, Raka Milorad arkovi, ORAGO TERMO-T, Hrtkovci Jelena Mandi Mr Dragojlo Blagojevi Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi Dragan Bosni, Beograd Marina Jovanovi, Leskovac Sneana Marjanovi, AMBIENTE, aak Jelena Mandi, tehniki urednik Ivana Davevska, novinar producent Svetlana Preradovi, Beograd Aleksandar Radosavljevi, Beograd

Iz registra se brie 7.200 firmi

Kada posmatramo neke ljude iz javnog ivota, ini se da ovek nikad ne stie tako daleko kao onda kada ne zna kuda ide. ini se da u nekim zajednicama, u neko vreme, nije vano ta ovek radi i kako to ini, pa demagoki zvui tvrdnja da se ovek samo sa jasnim ciljem i upornim radom moe izdvojiti iz mase i potvrditi svoje stvaralake mogunosti. To je, moda, u krizno vreme vie izraeno jer su moralne norme labave, a nekima zakon doputa upravo ono to bi trebalo da zabranjuje. A onima koji se uzdaju u se i u svoje kljuse, samo strunos, odlunost i uporan rad mogu pomoi da se odre. U krizno vreme to je jo tee. Samo namera ili elja, bez upornog, strunog i aktivnog rada, nisu dovoljne za opstanak i uspeh. Istina, ponekad to moe biti splet razliitih okolnosti, naslee ili ak neki oblik prisile. Ali je uvek vano planirati, pozitivno razmiljati, poi na vreme, ne ekati i nikad, nikad ne odustati! I nije vano koliko puta padne, kae mudrost, vano je koliko puta ustane. Vano je, takoe misliti i vereovati u uspeh, jer od naina na koji ovek misli, osea i veruje, zavisi snaga njegovog duha, tela i prilike u kojima ivi A ovih dana, kod nas, na snagu stupa novi zakon o steaju. Jedan od ciljeva je da se dunici i poverioci motiviu da koriste steaj kao nain za reavanje tekoa u poslovanju. Kada je u pitanju steaj, novina je nain brisanja iz registra jer e novi zakon omoguiti automatsko uvoenje steaja za firme iji je raun blokiran preko tri godine. Na ovaj nain drava e osloboditi privredni sistem od preduzea koja, praktino, ne postoje. Dakle, od kraja marta sva preduzea koja su u blokadi due od tri godine bie brisana iz privrednog registra. Prema nezvaninim podacima, trenutno u Srbiji ima 7.200 preduzea koja se mogu nai na udaru novog zakona, a u njima je zaposleno oko 30.000 ljudi. Novi zakon znaajno smanjuje trokove pokretanja steajnog postupka, kau u Ministarstvu ekonomije, jer su do sada trokovi (oko milion dinara) odlagali nameru poverilaca da pokrenu steajni postupak. U praksi e, kau, biti i namernog guranja u steaj. Tu e drava gubiti znaajan novac, ali e ga, bez sumnje, naplatiti na drugi nain. Uz niz drugih nedoumica, ostaje pitanje kako e svoje potraivanja od firmi koje automatski idu u steaj naplatiti preduzea koja od njih ve dugo uzalud pokuavaju naplatit svoju robu ili uslugu Kod nas je mnogo ugroenih. I mi smo tu negde, jer od pedesetak firmi potraujemo skoro dva miliona dinara i traimo nain da naplatimo svoj rad. Retko e ko od naih dunika u steaj, a nas, vie od krize ugroavaju neplatie i kojekakve lai. Kriza je kod nas esto izgovor za sve, za nerad i nestrunost, ponekad za isplaniranu prevaru. Zato su u pravu oni koji tvrde da mi ve uveliko proizvodimo krizu, da je stimuliemo i prizivamo, pa su mnoge tekoe u privreivanju i na produkt. U produkovanju krize izdano nam pomae troma dravna vlast koja bi konano svoju popularnost trebalo da gradi na efikasnosti.

Direktor
n

Glavni i odgovorni urednik

n

Struni konsultant
n

Redakcioni odbor
n n n n n n n

Uplate za pretplatu, marketinke i druge usluge na tekui raun broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd Devizni raun - IBAN: RS35160005010001291720 Rukopisi i fotografije se ne vraaju Redakcija se ne mora slagati sa miljenjem autora i izjavama sagovornika Redakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka Priprema, tampa i distribucija EKO press Blagojevi Registarski broj APR: NV000356 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 1451-5121 COBISS.SR-ID 112598028

D. Blagojevi

EfEkAt stAklEnE bAtE

Ugljen dioksid (CO2) Uticaj na promene u atmobiosferi

Osnovni nauni dokazi pokazuju da CO2 igra znaajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene bate. Inae, ovo je prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog sunevog zraenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, ve ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zraenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do take koja je mnogo via nego to bi to normalno bio sluaj, jer je znatno poveana prisustvo koncentracije CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Poto su za znaajne koliine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao panju javnosti, ali i rezultate i uoene promene izazvane njegovim dejstvom.

Odloen dogovor o
Nakon Petnaeste Konferencije drava lanica Okvirne konvencije UN o promeni klime, odrane u Kopenhagenu od 7. do 18. decembra 2009. godine, bilo je dosta diskusije, a prevladavale su ocene da je samit bio teak i naporan, da ima ograniene domete i da nije ispunio oekivanja. U svetlu tih dogaaja interesovalo nas je ta na temu promena klime i zatite ivotne sredine misli prof. dr Ivica Radovi, dravni sekretar u Ministarrstvu ivotne sredine i prostornog planiranja. - Sastanak u Kopenhagenu predstavlja jedan od sastanaka na kojima je bila aktuelna tema vezana za istorijsku, Okvirnu konvenciju UN o promeni klime iz 1992. godine koja je odrana u Rio de eniru gde je bio samit o planeti Zemlji. Tada je promovisan koncept odrivog razvoja, zapravo samit je bio posveen ivotnoj sredini i odrivom razvoju. U Riju je prihvaena i Konvencija o promeni klime, a u meuvremenu smo imali i Kjoto protokol iz 1997. godine koji je u Kopenhagenu trebalo da rezultira nekakvim obavezujuim dogovorom i dokumentom... To se, meutim, nije desilo, pa su najee ocene da je Konferencije u Kopenhagenu zavrena ispod svakog oekivanja. Ipak, to je bio istorijski dogaaj jer je rezultat dvogodinjeg pregovarakog procesa koji je poeo 2007. godine na Baliju - Indonezija, zatim je 2008. godine odran sastanak u Poznanju - Poljska. Osnovni cilj Konferencije bio je zavretak dvogodinjeg pregovarakog procesa pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime po pitanju definisanja aktivnosti i mera za period posle 2012. godine, takozvani post-Kjoto period. Izneverena su, meutim, oekivanja da e samit doneti i usvojiti fer i ambiciozan program za efikasnu borbu protiv klimatskih promena na globalnom nivou objanjava prof. dr Ivica Radovi. Samit je okupio predstavnike 192 drave sveta, a u radu Konferencije uee je uzelo 115 najviih dravnih predstavnika. Republiku Srbiju na segmentu Konferencije na visokom nivou predstavljali su predsednik Boris Tadi i ministar ivotne sredine i prostornog planiranja, dr Oliver Duli, koji je bio ef nae dvadesetolane delegacije koju su inili predstavnici politikog, ekspertskog i privrednog ivota. ini se da ni jedna Konferencija do sada nije izazvala toliko interesovanje kod najire javnosti irom sveta i toliko oekivanja na ujedinjavanju razvijenih i nerazvijenih u cilju obezbeivanja zajednike i sigurnije budunosti svim nacijama i narodima na globalnom nivou. - Dakle, pravno obavezujui dokument koji bi imao definisane mere i akcije ublaavanja klimatskih promene, odnosno utvrivanja obaveze smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bate, nije donet. Ovaj globalni problem zahteva zajedniku viziju svih drava lanica Konvencije kako bi se obezbedila stabilizacija koncentracije gasova sa efektom staklene bate u atmosferi na nivou koji e spreiti dalji negativni uticaj na klimu i ivot ljudi na Zemlji i to po pitanju: prvo ublaavanja klimatskih promena (mitigacija); drugo prilagoavanja na izmenjene klimatske uslove (adaptacija); tree razvoja i transfera tehnologija i etvrto jaanje kapaciteta i finansiranja. Zajedniki dokument je trebalo da definie akcije borbe protiv klimatskih promena u svakoj od drava lanica Konvencije ne uskraujui elementarno pravo na odrivi razvoj ni jednoj od njih - kae gospodin Radovi. - Ambiciozna oekivanja od Konferencije su usporena. Dominirali su razliiti stavovi razvijenih i zemalja u razvoju, a ispoljene su i razlike izmeu samih razvijenih zemalja uslovljene prvenstveno ekonomskim interesima. Kljune drave u procesu dogovaranja bile su Kina i SAD. Postojala su neslaganja oko kljunih pitanja, kao to je forma zavrnog dokumenta, pitanje nivoa obaveze razvijenih zemalja, pitanje vrste obaveze za zemlje u razvoju, pitanje finansiranja i pitanje zajednike vizije odnosno dugoronih ciljeva. Iako ispod oekivanja, na Konferenciji u Kopenhagenu

TrEnd GlobAlnoG zAGrEvAnjA

Prema izvetaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prolosti nee izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i ivot na planeti kao to bi to moglo da izazove trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavretka Meuvladinog panela o klimatskim promenama, odranog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvia da bi takav rast temperature moglo da prouzrokuje otapanje lednika i artikog polarnog prekrivaa, poveanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak ivotinjskih stanita i migracije ivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unitenje uma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike sue. Ukoliko se uzme u obzir da e se, zahvaljujui ljudskoj aktivnosti, udvostruiti koliina CO2 koja e se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi da sazru uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to moda u razdoblju od nekoliko godina!
Izvor: www.ekoforum.org/htm/vazduh.htm

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Na sagovornik prof.dr Ivica Radovi, dravni sekretar u Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja

posledicama promena klime

bate. Kompletna pria o klimatskim promenama se itekako prepoznaje u kontekstu prie o zatiti prirode, odnosno zatiti uma. ume su najvei potroai ugljendioksida, ali je uma sve manje. Na prostoru Brazila godinje nestaje oko 50 hilada kvadratnih kilometara uma, a jo toliko u ostalim delovima sveta to je otprilike jednako povrini Srbije i Crne Gore zajedno! - Zatita prirode je bez sumnje primarno ekonomsko pitanje i moe biti faktor ogranienog razvoja. To ne znai da ekonomski razvoj treba da zanemari zatitu prirode. Zna se, recimo, da su termoelektrane osnova energetske sigurnosti nae zemlje isto kao to se zna da su termoelektrane najvei zagaivai jer u atmosferu

Klimatske promene predstavljaju jedan od najveih globalnih problema savremene civilizacije i utiu na svaki aspekt drutvenog ivota kao ozbiljna pretnja ciljevima odrivog razvoja. Konferencija u Kopenhagenu nije rezultirala novim meunarodnim pravno obavezujuim dokumentom kojim bi trebalo utvrditi obaveze zemalja u pravcu zatite ivotne sredine i borbi protiv klimatskih promena, ne uskraujui elementarno pravo na odrivi razvoj svakoj meunarodnoj zajednici.
je postignut politiki dogovor po kljunim pitanjima (takozvani Kopenhagen akord) ukljuujui obezbeivanje finansijskih sredstava za zemlje u razvoju, kao i nastavak pregovarakog procesa koji bi do kraja 2010. godine omoguio usvajanje pravno obavezujue odluke kae dravni sekretar, prof. dr Ivica Radovi. - Najvei znaaj Kopenhagen akorda postignut je po pitanju finansiranja kojim e biti obezbeeno 30 milijardi dolara za period 2010. do 2012. godine za sprovoenje akcija mitigacije i adaptacije u zemljama u razvoju, odnosno da e razvijene zemlje u ovu svrhu do 2020. godine obezbediti 100 milijardi dolara, ukljuujui i finansiranje potreba za razvoj i transfer tehnologija, kako bi porast temperature ostao ispod dva stepena Celzijusa. Generalno, stie se utisak da je Kopenhagen akord obezbedio mogunost za dalje pregovore koji bi doveli do rezultata i pravno obavezujuih dokumenata u borbi protiv klimatskih promena, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Nauni rezultati pokazuju da e promene klime ubrzo biti uzrok slabljenja veine privrednih sektora u svetu i Evropi, prostoru kome i mi pripadamo. Kako je na cilj Evropska Unija, to se podrazumeva nae nastojenje da uskladimo propise iz oblasti ivotne sredine i energetike sa propisima EU to e nuno dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene

isputaju ugljendioksid i druge gasove koji doprinose efektu staklene bate. Koliko je zatita prirode ekonomsko pitanje govori podatak da bi za filtere za osumporavanje na dimnjacima naih termoelektrana trebalo uloiti skoro milijardu ipo evra, a da ne govorimo o promeni tehnolokog procesa. Sve to i na cilj ka integraciji u EU obavezuje Srbiju da realizuje aktivnosti na prilagoavanju na izmenjene klimatske uslove u skladu sa svojim potrebama, ali i mogunostima. U odnosu na EU i svet Srbija prepoznaje svoju obavezu, aktivno je uestvovala u radu Konferencije u Kopenhagenu, ali eli biti ukljuena u tokove i pomo vezane za razvoj i transfer tehnologije i izgradnju kapaciteta, kao i finansijsku pomo u reavanju globalnih problema vezanih za klimatske promene. To e Srbiji omoguiti razvoj u skladu sa kriterijumima odrivog razvoja, ali i doprinos naporima u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou... Na kraju, u odnosu na Srbiju, Ministarstvo eli tri stvari, a to je da uredimo Srbiju, da je oistimo i da je obrazujemo - kae na sagovornik.
DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Sveano obeleeno 89 godina postojanja umarskog fakulteta u Beogradu

Skoro devet decenija

Pre skoro devet decenija, tanije pre osamdesetdevet godina, 5. decembra 1920. godine u Srbiji je, pored pet postojeih, osnovan esti, Poljoprivredni fakultet sa dva nezavisna odseka: POLJOPRIVREDNIM i UMARSKIM. Praktino, tada je poela nastava za prvu generaciju studenata umarstva na jednom od est fakulteta u Beogradu. Dan umarskog fakulteta se ve godinama tradicionalno obeleava na ovoj visokokolskoj i naunoj ustanovi, a proteklog decembra sveano je obeleeno 89 godina od osnivanja. Uz tradicionalno veliki broj umarskih strunjaka, inenjera umarstva zaposlenih irom Srbije, sveanoj akademiji su, takoe, prisustvovali brojni gosti sa vie fakulteta Univerziteta iz Beograda, Banja Luke i Skoplja, zatim naunih instituta, ministarstava, javnih preduzea i brojnih kompanija, studenti i zaposleni na umarskom fakultetu. Podeljene su nagrade najboljim studentima, a priznanja su dobili i zaposleni za viegodinji rad u ovoj visokokolskoj ustanovi, kao i zaposleni koji su tokom protekle godine stekli uslove za odlazak u penziju.

umarski fakultet u Beogradu ine etiri odseka: Odsek za umarstvo, Odsek za drvnu industriju, Odsek za pejzanu arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekoloki inenjering u zatiti zemljinjih i vodnih resursa. Od kada je osnovan, davne 1920. godine, pa do danas sa umarskog fakulteta u Beogradu je izalo 7.976 diplomiranih inenjera, 389 magistara i 238 doktora nauka. U toku kolske 2009/2010. godine prvu godinu osnovnih studija je upisalo 307 studenata.
Dekan umarskog fakulteta, prof. dr Milan Medarevi, je pozdravio prisutne i ukratko govorio o istorijskom razvoju, aktivnostima profesora i studenata tokom protekle godine, kao i o planovima za dalji razvoj ove ustanove. Prema ustaljenoj praksi, Dan umarskog fakulteta je studentima i zaposlenim na ovoj ustanovi, estitalo i skup pozdravilo desetak predstavnika institucija, obrazovnih ustanove i javnih preduzea. Dipl. ing. Duko Poli, generalni direktor JP Srbijaume je istakao da umari spadaju u red ljudi koji i po okonanju studija nastavljaju aktivnu saradnju sa svojim fakultetom i profesorima, to nije esta pojava kod drugih struka. To nalae i priroda naeg posla i potreba da odgovorimo broj-

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

u slubi prakse
i vodnih resursa. Reforma nastavng plana i programa umarskog fakulteta, prema Zakonu o visokom obrazovanju Republike Srbije, zapoeta je na osnovu prihvatljivih promena iniciranih Bolonjskom dekleracijom, a marta meseca 2009. godine umarski fakultet je dobio Uverenje o akreditaciji visokokolske ustanove kao i akreditaciju studijskih programa. Tokom 2008/2009. kolske godine na osnovnim studijama ukupno je diplomiralo 205, magistriralo 4 i doktoriralo 2 kandidata, a u toku kolske 2009/2010. godine prvu godinu osnovnih studija je upisalo 307 studenata, rekao je, izmeu ostalog, dekan Medarevi.
Prof. dr Milan Medarevi, dekan umarskog fakulteta u Beogradu

Buje-export d.o.o. Buje Istarska 22, Buje, Hrvatska www.buje-export.hr Tel: +385 (0)52 725 130 Fax: +385 (0)52 772 452 Kontakt osobe: Dario Kozlovi Tel: +385 (0)52 725 132 Mob: +385 (0)98 254 193 dario.kozlovic@buje-export.hr Darko Milo Tel: +385 (0)52 725 134 Mob: +385 (0)99 2182 678 darko.milos@buje-export.hr Poslovnica Zagreb Tel: +385 (0)1 6117 171 Fax: +385 (0)1 6117 029 Kontakt osoba: Ratimir Paver Mob: +385 (0)98 254-192 BUJE-EXPORT d.o.o. IMA 40 GODINA KONTINUIRANOG ISKUSTVA U TRGOVINI DRVETOM: REZANA GRAA, ELEMENTI, PARKET, FURNIR I UVOZ OPREME ZA DRVNU INDUSTRIJU. POSEDUJEMO FSC SERTIFIKAT OD 2000. GODINE I PRUAMO USLUGE KONSALTINGA ZA FSC SERTIFIKOVANJE.

nim izazovima iz prakse, pa smo zahvalni na razumevanju i spremnosti umarskog fakulteta i naih profesora da nam uvek priteknu u pomo, rekao je Poli uz poruku da e umarski fakultet u umarima iz JP Srbijaume uvek imati prave saradnike i prijatelje; a dipl. ing. Goran Trivan, sekretar za ekologiju grada Beograda, je govorio o mestu i znaaju umarskog fakulteta u realizaciji programa i formiranju svesti o zatiti ivotne sredine. Podseamo, prvo predavanje u istoriji umarskog fakulteta odrao je tadanji dekan, profesor dr Petar orevi 5.12.1920. godine na umarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Desetak godina potom, 1930. godine Poljoprivredni fakultet menja naziv u POLJOPRIVREDNO UMARSKI, a 1949. godine umarski fakultet postaje samostalan, dok se 1953. useljava u novu zgradu gde se i danas nalazi. Od 1956. godine umarski fakultet ine dva odseka: UMARSKI i DRVNO-INDUSTRIJSK, a 1960. godine ustanovljena su etiri odseka. Tokom daljeg razvoja uvodili su se i manjali nazivi studijskih odseka na umarskom fakultetu, a od kolske 2006. godine do danas umarski fakultet u Beogradu ine etiri odseka, i to: Odsek za umarstvo, Odsek za drvnu industriju, Odsek za pejzanu arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekoloki inenjering u zatiti zemljinjih

Ako ove podatke dodamo podacima koje smo objavili prole godine, proizilazi da je sa umarskog fakulteta, od kada je osnovan pa do sada, izalo 7.976 diplomiranih inenjera, 389 magistara i 238 doktora nauka. Dekan Medarevi je, takoe, govorio o velikom broju studentskih aktivnosti, naglasivi da je umarski fakultet Univerziteta u Beogradu priznata visokokolska ustanova koja se, uz sve tekoe, uspeno bavi obrazovanjem strunih, naunih i istraivakih kadrova iz oblasti umarstva, prerade deveta, pejzane arhitekture i hortikulture, kao i ekolokog inenjeringa u zatiti zemljinjih i vodnih resursa, a time i u oblasti zatitie i unapreivanja ivotne sredine kao dela strategije odrivog razvoja Republike Srbije. Svoju budunost ova ustanova vidi u daljoj promociji i intenziviranju univerzitetske saradnje i mobilnosti studenata na institucijalnom, nacionalnom i meunarodnom novou, u cilju poboljavanja kvaliteta visokog obrazovanja u oblasti umarstva, prerade drveta, pejzane arhitekture i hortikulture i ekolokog inenjeringa u zatiti zemljinjih i vodnih resursa. U nekoliko navrata je istaknuto da, s obzirom na krizu i ekonomsku situaciju, u realizaciji dela svojih namera, umarski fakultet oekuje sponzorstvo i vee razumevanje drutvene zajednice. n

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

Zlatni klju
Na proteklom Sajmu nametaja u Beogradu, u novembru 2009. godine, firma Wood World Trading iz Sremske Mitrovice je dobila najvee sajamsko priznanje ZLATNI KLJU u robnoj grupi materijali za drvnu industriju. Zanimljivo je da je ovo prvi nastup ove firme na Sajmu nametaja. Prvi nastup i odmah najvea sajamska nagrada. Istina, injenica je da je tand firme Wood World Trading plenio poglede positilaca i poslovnih ljudi i da je zraio toplinom savreno obraenih i znalaki araniranih elemenata od punog drvata. Preduzee Wood World Trading je osnovano 2003. godine, a vlasnik ove firme je gospodin Antoine Chami. On je inae iz Libana, a firma ovde funkcionie kao doo rekla nam je, u prvoj dekadi decembra, Slaana Lazi, direktor preduzea Wood World Trading iz Sremske Mitrovice. Praktino, mi smo njihova jedina firma i trgovinsko predstavnitvo u Evropi, jer je naa matina firma locirana na srednjem istoku i zemljama Golfskog zaliva. Najvea firme je u Dubaiu, ostale su u Saudijskoj Arabiji, u Bejrutu u Egiptu i jo nekim mestima na tom podruju Od naeg osnivanja poeli smo saradnju sa preduzeem DIV iz Loznice, a posle je ta saradnja prerasla u dugogodinji partnerski odnos Od pre pola godine gospodin Antoine Chami iz Libana, vlasnik firme Wood World Trading, je istovremeno postao vlasnik firme DIV CHABROS Zato, da biste stekli kompletan utisak o preduzeu Wood World Trading, neophodno je da odemo do Loznice u preduzee DIV CHABROS sa kojim mi inimo jedno partnerstvo, jednu zajednicu, odnosno, mi smo trgovinsko, a oni proizvodnotrgovinsko preduzee kae Slaana Lazi. Ve sledeeg dana direktor firme Wood World Trading, Slaana Lazi i urednik asopisa DRVOtehnika su bili u Loznici gde im je domain bio Dejan Gluevi, direktor preduzea DIV CHABROS. Obili smo ovo poznato preduzee o ijem razvoju uistinu nema potrebe posebno detaljisati. injenica je da se ovde uvek znalo ta ko radi i za ta odgovara, da je vladao red i da su jasni i realno definisani ciljevi uvek bili realizovani. Tako je bilo, a tako je, oigledno, i sada. Ovde impresivno deluje sve, posebno suare iji kapacitet dostie 2.200 kubika rezanog drveta u jednom punjenju! Zato ovoga puta treba prvenstveno istai ta je sutina ove fabrike, koje vrste proizvoda izlaze iz njenih pogona i sa kojim vrstama drveta se ovde radi. A o tome nam je kompetentno, kratko i jasno govorio Dejan Gluevi, direktor Drvne industrije d.o.o. DIV CHABROS iz Loznice. Naa osnovna delatnost je rezanje i suenje gra-

Detalji sa tanda firme Wood World Trading na Sajmu nametaja u Beogradu, novembar 2009. godine

10

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Wood World Trading pria sa naslovne strane

za prvi sajamski nastup

Nakon osvajanja najveeg sajamskog priznanja firma Wood World Trading kree u osvajanje domaeg trita. Trgovinsku ponudu ove firme najveim delom ini proizvodni program Drvne industrije doo DIV CHABROS iz Loznice.
Panorama Drvne industrije doo DIV CHABROS u Loznici

Kapacitet suara u firmi DIV CHABROS dostie impresivnih 2.200 m3 rezane grae u jednom punjenju

e. Kapacitet proreza dostie od 1.400 do 1.500 kubika meseno, a kapacitet suenja je 2.200 kubika u jednom punjenju. Radimo sa vie vrsta drveta, gde je bukva dominantna, a reemo i suimo hrast, zatim orah i trenju, a s vremena na vreme i neke afrike vrste drveta kao to su zebrano, venge i drugi. Radimo jo i tikovinu iz Burme. Praktino radimo sa sedamosam vrsta drveta, a s obzirom na kapacitet i odnos izmeu ove dve firme, najvei deo proizvodnje se realizuje, odnosno ide na trite preko preduzea Wood World Trading, objanjava gospodin Gluevi. Ukratko, DIV CHABROS proizvodi rezanu suenu grau i elemente od spomenutih vrsta drveta, a poseduje i jednu manju proizvodnju par-

keta. Trenutno se u firmi DIV CHABROS montira oprema za termo tretiranje razliitih vrsta drveta, a taj proces e biti u funkciji ve poetkom februara. U prvom kvartalu e, takoe, biti putena u pogon linija za proizvodnju brodskih podova Do sada smo odavde sve izvozili, a ove godine planiramo da deo proizvodnje iz firme DIV CHABROS plasiramo na domae trite. Uz pomenute vrste rezane suene grae i elemenata, tu e biti parket i termotretirano drvo. Nastup na Sajmu nametaja je uvrstio nau odluku, a bilo je i interesovanja domaih kupaca. Pored toga u ponudi emo imati i razliite vrste plemenitih furnira rekli su nam na kraju nai sagovornici. n

Savren red u skladitu gotove robe

Wood World Trading Vinjevaka bb, Sremska Mitrovica tel. +381 22 639 065, fax. +381 22 613 893 e-mail: sm.wwt@neobee.net
DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

11

Beogradska smotra
Tradicionalnu nagradu Sajma nametaja ZLATNI KLJU dobilo je osam proizvoaa, a DIPLOMU za kvalitetan proizvod ili sajamski nastup 17 izlagaa

Na Beogradskom sajmu od 12. do 18. novembra 2009. godine odran 47. meunarodni sajam nametaja, opreme i unutranje dekoracije i meunarodna izloba maina, alata i repromaterijala za drvnu industriju

Za veliki broj domaih firmi koje se bave preradom drveta i proizvodnjom nametaja, kao i firmi koje svoj program rada zasnivaju na saradnji sa drvopreraivaima, koje se bave proizvodnjom i distribucijom maina, alata, okova, boja i lakova, abraziva i drugog repromaterijala, centralni dogaaj protekle jeseni bio je Sajam nametaja koji je odran u Beogradu od 12. do 18. novembra prole godine. Na ovoj manifestaciji uestvovalo je vie od 500 izlagaa, od ega je 150 inostranih koji su doli iz Evrope i sveta. Sajam nametaja je odran pod motom SVEE IDEJE, a izlagai su ponudili program koji je predstavio najnovije trendove u oblasti proizvodnje, dizajna i marketinga u preradi drveta i proizvodnji nametaja. Viene su najnovije serije garniturnog i komadnog nametaja, izloba maina i alata, repromaterijala i brojnih proizvoda iz delatnosti koje prate industriju nametaja. Bila je to izvanredna prilika

XILON, Beograd

MEGA, Uice

KONJUH, ivinice

ROPER CO, Beograd

12

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

proizvoaa nametaja
Inspiracija je svuda oko nas, ideje nosimo u sebi, pronaite SVEE IDEJE na Beogradskom sajmu nametaja, bila je poruka organizatora. Na 47. meunarodnom sajmu nametaja, jednoj od najatraktivnijih sajamskih manifestacija kod nas, odranom od 12. do 18. novembra 2009. godine u Beogradu, predstavilo se vie od 500 izlagaa, od kojih je teina bila iz inostranstva. Bila je to jo jedna prilika da se poslovni ljudi iz zemlje i sveta susretnu, razmene iskustva i uspostave saradnju. Po prvi put na Beogradskom sajmu nametaja uestvovalo 40 firmi iz Turske. Tradicionalnu nagradu Sajma nametaja ZLATNI KLJU dobilo je osam proizvoaa, a DIPLOMU za kvalitetan proizvod ili sajamski nastup 17 izlagaa.
za poslovne aktivnosti, susrete sa inostranim partnerima i pokretanje inicijative u pravcu reavanja aktuelnih problema i prevladavanja krize. Inae, pored ve tradicionalno veeg nastupa privrednika iz Hrvatske, Slovenije, BiH i Republike Srpske, na proteklom Sajmu nametaja je zabeleen ve broj izlagaa iz Turske. - Proizvodnja nametaja u Srbiji ide uzlaznom linijom i na najboljem je putu da povrati slavu, koju je imala tokom devedesetih godina prolog veka, kada je bila u samom vrhu svetskih izvoznika. Danas dominiraju mala preduzea, koja ine gro te privredne grane, od koje ivi 70 hiljada ljudi, rekao je na otvaranju ove medunarodne izlobe, ministar ekonomije i privrednog razvoja Mlaen Dinki. Prema njegovim reima, u prva tri kvartala prole godine najvea zarada od izvoza nametaja ostvarena je na tritima Rusije i BiH, sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Znaajan izvoz ostvaren je i na trita Italije i Crne Gore, a od sledee godine Vlada Srbije e potpisati i sporazume o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom, to e svakako uticati na porast spoljnotrgovinskog prometa, rekao je Dinki. Uz to i nedavno zakljueni sporazum o saradnji sa Republikom Srpskom, znaajno e doprineti porastu proizvodnje, a time i izvoza nametaja. Sporazum, koji smo zakljuili sa Vladom Republike Srpske daje mogunost da i proizvoai nametaja, koji dolaze iz Republike Srpske mogu da prodaju svoj nametaj u Srbiji graanima uz potroake kredite, koji su na rok od 5 do 7 godina sa kamatom od 6 odsto godinje, tako da, praktino, imaju isti status kao i proizvoai nametaja iz Srbije, rekao je ministar Dinki. Prema nepotpunim podacima prole godine je u Srbiji vie od jedanaest hiljada graana kupovalo nametaj na kredit. U doba krize teko je odvojiti gotov novac za nametaj, pa zato dug rok otplate istovremeno pogoduje graanima i poveava promet. Zapaen uspeh na Sajmu nametaja imali su proizvoai iz Republike Srpske, a svoje proizvode predstavilo je est preduzea. Prema reima ministarke za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, gospoe Jasne Brki, s obzirom na izazove i ekonomsku krizu, zadovoljni su ueem, jer je vano to su bili prisutni na ovoj manifestaciji. Kao sledei korak gospoa Brki je najavila saradnju proizvodaa u drvnom sektoru Republike Srpske i Srbije, to e do-

FINALNA OBRADA DRVETA, ekovii

NOVART, Kragujevac

HETTICH FURNTECH, Nemaka

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

13

prineti olakanju zajednickog nastupa i otvaranju novih trita. Prema njenim reima, od znaaja e biti i sporazumi o slobodnoj trgovini, koje Srbija ima sa Rusijom i zemljama CEFTA regiona, kao to BIH ima sa Turskom.

Uspean nastup novih izlagaa

Srbija je u prvih devet meseci 2009. godine izvezla nametaj u vrednosti od 95 miliona eura, a uvezla nametaj u vrednosti od 135 miliona eure, izjavio je ministar ekonomije Mlaen Dinki, otvarajui Sajam nametaja. On je rekao da postoje mogunosti za poveanja izvoza nametaja, a za 2010. godinu Vlada Srbije je predvidela specijalni program kreditiranja drvne industrije. Preko fonda za razvoj bie odobravani povoljni dugoroni krediti, pre svega proizvoaima u nerazvijenijim podrujima, najavio je Dinki. Ekonomska kriza je primarni razlog to se u nekim segmentima osetila stagnacija. Jedan manji broj proizvoaa maina, kao i mali broj domaih proizvoaa nametaja nije se pojavio na proteklom sajmu ili je zakupio manjio prostor, to ne znai da ih ovo trite manje interesuje.
XXL DESIGN Zemun

RIVAL METAL Istambul, Turska

Ohrabruje, meutim, injenica da su se vrlo uspeno pojavili novi izlagai. Sajam nametaja je obilovao nizom prateih manifestacija od onih koje je organizovao asopis Enterijer na ijem se tandu svakodnevno deavala prezentacija radova i vodila diskusija sa naim najpoznatijim arhitektama enterijera i dizajnerima, do razgovora o mogunostima tenje saradnje proizvoaa nametaja i preraivaa drveta Republoke Srpske i Srbije koji je odran prvog dana sajma, kao i sastanka na kome se govorilo o saradnji u brani privrednika Hrvatske i Srbije koji je odran u hotelu Hajat drugog dana sajma. Takoe treba istai da je u organizaciji Agencije za drvo i umarskog fakulteta iz Beograda Sajam nametaja posetila grupa privrednika iz Austrije. Znaajno je, takoe, da je na prologodinjem Sajmu nametaja sveano uruen FSC-COC sertifikat preduzeu PINOLES od strane sertifikacione kue SGS iz eneve. Ovo je najznaajnija manifestacija srpske privrede od svih sajmova koje mi organizujemo jer nema nikakve dileme da se ni na jednom drugom sajmu ne pojavljuje toliko znaajnih domaih proizvoaa. Naglaavam proizvoaa, jer to znai da je veina od izloenih proizvoda nastala, dakle osmioljena je i proizvedena u Srbiji. Veliki broj radnika ukljuen je u ovaj projekat i kada bi samo izraunali koliko je ljudi zapravo radilo u izradi svakog od prikazanih komada nametaja, onda je to armija ljudi koja je radila na ovom projektu rekao je Anelko Trpkovi, generalni direktor Beogradskog sajma, prilikom sveane dodele tradicionalne sajamske nagrade ZLATNOG KLJUA koji je dobilo osam proizvoaa i DIPLOME za kvalitetan proizvod i sajamski nastup koju je dobilo 17 izlagaa. Sajam nametaja je znaajan i zato to je postao najznaajniji u regionu, pa pored domaih ovde imamo i strane proizvoae to je dobro i stimulativno i za nae privrednike koji imaju mogunoat da provere dokle su stigli

ATELJE ANTRE Stara Pazova

GIR, Kraljevo

14

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

u dizajnu, koliko su svee njihove ideje i naravno, ta radi konkurencija, jer konkurencija nee ekati da postanemo bolji ili kreativniji, da bismo bili uspeniji, naglasio je Trpkovi

Sajamska priznanja dodeljena najuspenijima

I proteklog Sajma nametaja iri je imao pune ruke posla i izuzetno vaan zadatak da u moru dobrih eksponata i proizvoaa izabere najbolje i dodeli im nagrade. Kako to obino biva u velikoj konkurenciji kvalitetnih izlagaa, odnosno proizvoaa, odluivale su nijanse. Struni iri 47. meunarodnog sajma nametaja u Beogradu, radio je u sastavu: profesor Ranko Boina, Fakultet primenjene umetnosti iz Beograda, bio je predsednik, a lanovi irija su bili mr Jelena Mati, docent na umarskom fakultetu u Beogradu; dipl. ing. arh. Ana Mihajlovi i Milo uri, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije SIEPA. SPECIJALNO PRIZNANJE dobili su asopis ENTERIJER i FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI iz Beograda za manifestaciju Dani enterijera, promociju dobrog dizajna i uspostavljanje interaktivne veze izmeu kreatora i proizvoaa. DIPLOMA je dodeljena TEHNIKOJ KOLI DRVO ART iz Beograda za unapreenje praktine nastave kroz radove iji su autori: Naa Tadi, Nikola irkovi, Ivan Renduli, Maa Grubeevi, Jovana Jeremi, Jelena Strainovi, Natalija Dmitrovi i Tamara ivkovi. DIPLOMA je takoe dodeljena UMARSKOM FAKULTETU iz Beograda za inovativnost u razvoju proizvoda autora: Miljana Nikoli, Milica Neovanovi, Aleksandar Blagojevi, Emir Beiragi, Marija Bjelakovi, Milica Jovi, Dragan Krivokapi, Marko Obradovi, eljko Panti, eljko Miri, Marija Prelevi i Ana Stankovi. DIPLOMA ZA KVALITETAN NASTUP I ESTETSKI IZGLED IZLOBENOG PROSTORA TANDA dobile su firme MEGA d.o.o. Uice, XYLON d.o.o. Beograd i ROPER CO d.o.o. Beograd. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi REPROMATERIJALI dobile su firme HETTICH FURNTECH GmbH & Co KG za sistem innotech i RIVAL METAL Istanbul, Turska za podkonstrukciju za stolove Mars plus. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi PROIZVODI ZA OPREMANJE I UNUTRANJE UREENJE STANOVA I JAVNIH OBJEKATA dobile su firme XXL DESIGN s.z.k.r. Zemun za posteljinu; ATELJE ANTRE d.o.o. Stara Pazova za srebrni tepih Maslaak i MEBLO JOGI d.o.o. Nova Gorica, Slovenija za jogi duek Nirvana. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA (KOLE, HOTELI, BOLNICE I SL.) dobile su firme DALLAS d.o.o. Tutin za garnituru za sedenje Afrika i LAGADO d.o.o. Bujanovac za garnituru za sedenje Domus plus. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA OPREMANJE RADNOG PROSTORA - KANCELARIJSKI NAMETAJ dobile su firme BLAEKS d.o.o. Kragujevac za kancelarijski nametaj Futura i GAJ INENJERING I OPREMANJE d.o.o. Zemun za radni sto Green.
GAJ INENJERING I OPREMANJE Zemun

DALLAS Tutin

LAGADO Bujanovac

BLAEKS Kragujevac

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

15

ZOMONT, Beograd PRODUCT, Peenjevci

WOOD WORLD TRADING Sremska Mitrovica PERIN Zemun

DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA OPREMANJE PROSTORA ZA MLADE (PREDKOLSKI I KOLSKI UZRAST) dobile su firme NOVART d.o.o. Kragujevac za plavu deiju sobu Teen colors i FINALNA OBRADA DRVETA d.o.o. ekovii za krevet sa toboganom Aleks. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA ODLAGANJE U STANU dobilo je preduzee PERIN d.o.o. iz Zemuna za policu L ARC-EN-CIEL. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA KUHINJE I OBEDOVANJE TRPEZARIJE dobila su preduzea LINEA MILANOVI d.o.o. Beograd za sto Neoclassica i ZOMONT d.o.o. Beograd za kuhinju Orange. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA ODMOR KREVETI, TROSEDI, DVOSEDI I FOTELJE dobila su preduzea JASEN- ECOTEQ d.o.o. Beograd za etvorosed Pastis i ATLAS d.o.o. Uice za sedeu garnituru Capri. DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD u robnoj grupi NAMETAJ ZA SEDENJE STOLICE dobile su firme KONJUH ivinice BiH za stolicu G5046 i LINEA MILANOVI d.o.o. Beograd za stolicu Dragana.

EUROKANKOM, Nova Pazova

Zlatni klju za najbolje

ZLATNI KLJU u robnoj grupi REPROMATERIJALI dobila je firma WOOD WORLD TRADING d.o.o. iz Sremske Mitrovice za materijale u drvnoj industriji iji je autor Mira Jovanovi. ZLATNI KLJU u robnoj grupi PROIZVODI ZA OPREMANJE I UNUTRANJE UREENJE STANOVA I JAVNIH OBJEKATA nije dideljen. ZLATNI KLJU u robnoj grupi NAMETAJ ZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA (KOLE, HOTELI, BOLNICE I SLINO) dobila je firma STILLES d.d. Sevnica iz Slovenija za spavau sobu Prestige. ZLATNI KLJU u robnoj grupi NAMETAJ ZA OPREMANJE RADNOG PROSTORA - KANCELARIJSKI NAMETAJ nije dodeljen. ZLATNI KLJU u robnoj grupi NAMETAJ ZA OPREMANJE PROSTORA ZA MLADE (PREDKOLSKI I KOLSKI UZRAST) dobilo je

LINEA MILANOVI Beograd

16

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

preduzee PRODUCT d.o.o. Peenjevci za deiji program Kalina iji je autor Jovanovi Aleksandra. ZLATNI KLJU u robnoj grupi NAMETAJ ZA ODLAGANJE U STANU pripao je preduzeu GIR d.o.o. Kraljevo za Sliding vitrinu iji je autor Alain Van Haure. ZLATNI KLJU u robnoj grupi NAMETAJ ZA KUHINJE I OBEDOVANJE TRPEZARIJE ponovo je pripao preduzeu GIR d.o.o. Kraljevo za trpezarijski sto iji je autor Alain Van Haure. ZLATNI KLJU u robnoj grupi NAMETAJ ZA SEDENJE STOLICE dobilo je preduzee EUROKANCOM d.o.o. Nova Pazova za klub garnituru za sedenje Ravena. U robnoj grupi NAMETAJ ZA ODMOR KREVETI, TROSEDI, DVOSEDI I FOTELJE za ZLATNI KLJU su nominovane firme TRAJKOVI d.o.o. Ristovac za koni trosed Wing; ATLAS d.o.o. Uice za sedeu garnituru Capri i JASEN ECOTEQ d.o.o. Beograd za etvorosed Pastis, a ZLATNI KLJU je dibila firma TRAJKOVI d.o.o. Ristovac za koni trosed Wing iji je autor Danijela Trajkovi.
ATLAS Uice

Nagrade za promotivni nastup

Udruenje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) je na 47. meunarodnom sajmu nametaja dodelilo priznanja za promotivni nastup izlagaa: DIPLOMU za uspean PROMOTIVNI NASTUP dobile su firme: GAVRO i SINOVI iz Beograda, BLANCO GmbH+CoKG Oberderdingen iz Nemake, DALLAS iz Tutina i XYLON iz Beograda. GRAND PRIX sa DIPLOMOM i STATUETOM, dar UMETNIKE LIVNICE BRAA JEREMI, Vodovac za NAJBOLJI PROMOTIVNI NASTUP dobilo je preduzee LAGADO Beograd. Ova uspena firma je, inae, bila generalni sponzor proteklog Sajma nametaja. Pored ekonomske krize i proglaene epidemije novog gripa, Sajam nametaja u Beogradu je bio uspean. Bilo je skeptipticizma i kolebanja, ali i odlunosti organizatora da osmiljenim odnosom sa javnou animira proizvoae i posetioce, tako da je ova manifestacija bila na nivou prethodnih. Sajam nametaja je izvanredna prilika da domai proizvoai nametaja prikau svoje mogunosti. Istovremeno, to je bila ansa da se domaa i inostrana konkurencija sagleda izbliza. Sajam je strunim krugovima, ali i iroj publici omoguio uvid u vrhunske domete oblikovanja nametaja i ureenje prostora za stanovanje. Na Sajmu nametaja su svoje mesto imali izlagai razliite opreme i svih onih sitnica koje kuu pretvaraju u dom. Ve smo spomenuli da je u okviru Sajma nametaja odrana meunarodna izloba maina, alata i repromaterijala za drvnu industriju. Ova izloba je prvenstveno namenjena poslovnim posetiocima Sajma, ali je obino obiu svi. Ova bogata ponuda je jednak izazov za sve posetioce, jer inspiracija je svuda oko nas, a protekli Sajam nametaja je uistinu obilovao sveim idejama, to je i bila poruka organizatora ove manifestacije. n
JASEN EQOTEC Beograd

STILLES Sevnica Slovenija

TRAJKOVI Ristovac

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

17

NA PREDLOG za Va izbor

YOSI, Beograd, brani krevet Italijana

NAMETAJ MITROVI - DIVAN, Boevac

Poznato je da Sajam nametaja u Beogradu ima dugu tradiciju, da je lan Meunarodne unije sajmova UFI, da je odavno prevaziao okvire regionalnog lidera i da se nalazi u grupi velikih evropskih sajmova, te da na svojevrstan nain uspeno nastavlja da daje doprinos promociji i razvoju domae industrije nametaja. Pored poznatih privrednih problema koji potresaju svetsku, a time i nau ekonomiju, na izlagae i posebno posetu proteklom Sajamu nametaja znatno su uticali dogaaji vezani za epidemiju novog gripa. I pored niza prepreka, organizator je uspeo da okupi zavidan broj izlagaa, da popuni raspoloive kapacitete i obezbedi uspenu realizaciju Sajma nametaja, skoro na istom nivou kao prethodnih godina. Istina poseta je bila znatno manja, ali vea od oekivane, a Sajam je za posetioce bio otvoren svih sedam dana od 10.00 do 20.00 asova... Za neke od izlagaa to je, kau, bilo prilino naporno, pa smo zamoljeni da saoptimo i neke sugestije vezane za duinu trajanja sajma. Protekli Sajam nametaja je, naime, poeo u etvrtak 12. novembra i trajao do srede 18. novembra. Praktino, Sajam je izlagae i proizvoa-

PROINTISSIMO, Smederevo, ugaona garnitura

JELA JAGODINA, deiji dupli krevet sa fiokom

PEGAZ, Stara Pazova, deija soba i kuhinja

20

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Ovde su oni elementi nametaja koji su na Sajmu sigurno primeeni, ali ovoga puta nisu nagraeni. To je na predlog, izbor je va.

e mobilisao dve sedmice, za razliku od prethodnih godina kada je Sajam nametaja trajao da ponedeljka do nedelje. U tom smislu neki izlagai predlau da se vrate stari termini odravanja Sajma nametaja... Svedoci smo vremena u kome je zbog sve breg tempa ivota, sa jedne i zagaenja ivotne sredine sa druge strane, zdravlje oveka ozbiljno ugroeno, pa je radi toga poboljanje ivota postalo imperativ ovekovog opstanka. U poboljanje ivota spada i opremljenost ovekovog enterijera, pri emu treba voditi rauna od kakvog su materijala izraeni elementi njegovog nametaja, kako su obraeni i zatieni. Povratak bioloki istoj sirovini i prirodnim materijalima, istovremeno je tenja i trend u proizvodnji nametaja. Drvo je tu nezamenjivo. Ono je najstariji, prirodni i oveku najblii materijal, sa najirim spektrom upotrebe koji sa ekolokog aspekta nadmauje veinu drugih materijala Vraajui se dogaajima na Sajmu nametaja treba istai da su izlagai za sajamske eksponate obezbedili popust od 10 do 35% a bila je mogua i kataloka prodaja eksponata koji nisu bili izloani. Takav odnos se mo-

ELAN-MMS, garnitura Divani

PEGASUS, Vranje, garnitura Zulu

JAVOR, Prijedor, kuhinja

REZBOS, Bole, krevet M5

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

21

NA PREDLOG za Va izbor

FOREST, Poega, dvosed New York

e svrstati u red elemenata koji podrazumevaju drutveno odgovorno voenje preduzea. U nameri da sa jedne strane promovie proizvoae, a sa druge pomogne kupcima, organizator Sajma nametaja je poslednji radni dan priredio iznenaenje za posetioce: bila je to super sreda za super popust. Cilj je bio da se izae u susret kupcima, to nismo istraivali, isto kao to nam nije poznato da li je to kod nekih izlagaa uticalo na sajamski promet. Ostaje injenica da nametaj okruuje oveka sve vreme njegovog postojanja, tokom njegovog rada, odmora, slobodnog vremena i tokom sna. Nametaj oveku prua mogunost da to ugodnije i uspenije provede vreme, da radi sa zadovoljstvom ili da se udobno odmara. Struni iri Sajma nametaja u Beogradu je dao svoj sud i nagradio najbolje eksponate. Nae slaganje sa irijem nije sporno, a prethodno smo ve pisali o nagraenim preduzeima i eksponatima. iriju sigurno nije bilo lako, jer istina je, da veliki broj sajamskih eksponata zasluuje panju i da kojim sluajem ima vie nagrada, ne bi kodilo...

UKOVI, Kragujevac, fotelja Kronos

NUMANOVI, ugaona garnitura Nela

MATIS, Ivanjica, spavaa soba

MRVI STYLE, Ruma, garnitura Komo

BEOSAN, Smederevo, garnitura Hawana

22

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Ovde su oni elementi nametaja koji su na Sajmu sigurno primeeni, ali ovoga puta nisu nagraeni. To je na predlog, izbor je va.

GMP KOMPANI, Laktai, ugaona garnitura Marko

Takoe, pored velikog izbora nametaja za ureenje enterijera na proteklom Sajmu moglo se izabrati i dosta propratnih dekorativnih elemenata. Na Sajmu dom moe u potpunosti da se opremi, pa tako moe da se izabere posteljina, jorgani, jastuci i prekrivai, zavese i garnine, ogledala, ramovi za slike i slike, lampe, dekorativno bilje, kamini bez vatre, ukrasi i dekoracija za deije sobe kao i veliki broj sitnica koje prostor u kome ivimo ine, toplijim i lepim za odmor, rad i uivanje u krugu svojih najbliih. Ovde smo za nae itaoce pripremili nekoliko naih predloge, fotografija delova nametaja za koje smatramo da zavreuju i vau panju. Ovde su, dakle, oni koji su sigurno primeeni, ali ovoga puta nisu nagraeni. To je bio jedan od naih kriterija i prvi uslov. Bie nam drago ako se neko obraduje injenici da su i ovi eksponati predlaeni za va izbor, pogotovo ako na predlog pomogne vaoj odluci. I ove eksponate moete lako pronai. Mi vam u tome moemo pomoi. Jer, na cilj je da promoviemo sve proizvoae i proizvode, sve ono to je u funkciji prerade drveta i proizvodnje nametaja. n

STEFANI MOBILI, Soho

DECO FUN, Uice

EMPRES, Beograd, deiji krevet Taa

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

23

Sajamska druenja poseban oblik

Ve nekoliko godina KANTEX je na istom mestu i uvek ga nau oni koji ga trae

Tokom svog istorijskog razvoja, ovek je razvijao svoje sposobnosti i kumulirao iskustvo prethodnih generacija. Uporedo sa svojim razvojem, ovek je razvijao i nametaj neprestano ga prilagoavajui svojim potrebama. Poznato je da zdrav ovek jednu treinu svoga ivota provede u krevetu, isto kao to se zna da spavanje nije stanje bez svesti, nego je nuan proces tokom koga se vri odmor i obnavljanje, odnosno regeneracija due i tela. Od preostale dve treine svoga ivota, prosean ovek polovinu provede sedei, etvrtinu leei i takoe etvrtinu u nekom obliku kretanja Zato nam nikako ne moe biti svejedno na kakvoj stolici sedimo ili na kakvom leaju spavamo. U tom kontekstu, nikad nam ne bi trebalo biti svejedno sa kim se druimo, sa kim provodimo trenutke odmora, slobodno ili radno vreme Stei ugled i reputaciju nije lako isto kao to je ouvanje dobre slika u javnosti i odravanje dobrog ugleda mukotrpan posao za sve zaposlene u svakom preduzeu. O reputaciji jednako treba da brinu voza i izvrni direktor, inenjer u proizvodnji i devojka na telefonskoj centrali. A sve to treba da kreiraju, usmeravaju i nadgledaju najodgovorniji, u naoj situaciji najee vlasnik i njegov najui tim saradnika. Jer, kada je reputacija ugroena strada kompletno preduzee. A rizika ima puno, vrebaju sa svake strane, pogotovo u krizno vreme. Podseamo, da neki autori s pravom tvrde da je pravovremena i odgovorna komunikacija sa javnou najvea tajna uspenog raavanja svake krize i preica ka stvaranju i ouvanju dobre slike u javnosti. Kada su u pitanju odnosi sa javnou i marketing, vlasnici firme i vodei menaderi bi trebalo da uvek imaju razraen, jasan i jedinstven plan: ko govori, ta govori, kome govori Ovde podseamo na nekoliko osnovnih principa voenja drutveno odgovorne korporacije odnosno preduzea: Prvo, odgovorno voenje poslova podrazumeva doprinos ekonomskom napretku i odrivom razvoju zajednice. Drutveno odgovorno voenje preduzea podrazumeva zdrave i bezbedne uslove rada za zaposlene, korektne nadoknade zarada zaposlenima, otvorenu komunikaciju kao i jednake uslove rada za sve zaposlene, to je uslov razvoja ljudskog kapitala. Odgovorno voenje preduzea podrazumeva proizvodnju i ponudu kvalitetnih i bezbednih proizvoda i usluga po konkurentnim cenama.

Vei broj poslovnih razgovora i na tandu firme SAGA DRVO

Na tandu firme INTERGAGA zatekli smo vlasnike firme TOJO iz Poege

Grupa srpskih privrednika nakon dodele sajamskih priznanja

Samo nekoliko dana posle Sajma nametaja, direktor Trpkovic je dao ostavku

24

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

odnosa sa javnou
Nekoliko uoptenih sugestija u tom pravcu moe vam biti od koristi: Odnosi sa javnou i aktivnosti u tom pravcu su kljuni za ouvanje imida firme, a u krizno vreme su pogotovo bitni. Ne ekajte da vas neko trai i juri. Budite prvi i budite tani. Ne ekajte da vas zovu, zovite vi. Nemojte se kriti. Budite uvek dostupni i spremni za razgovor. Obraajte se zaposlenim sa istim znaajem kao i eksternim grupama ili pojedincima. U komuniciranju se sluite samo potvrenim i tanim informacijama, nemojte se baviti spekulacijama, pretpostavkama i laima. Eliminiite strune izraze ako se ne obraate strunim sluaocima. Zauzmite stav, jer on ostavlja trajan utisak. Dajte iskrene i otvorene odgovore. Ako vam neto nije poznato ili ako neto ne znate, to recite iskreno i slobodno. Izbegavajte nezvanine izjave, a izjavu uvek poduprite injenicama. Upuujte jasne i koncizne, razumljive poruke, ali bez obzira na razliita pitanja, uvek pripremite svoj odgovor i svoju poruku. Pokuajte da govorite slikovito. Neki primeri, slike ili metafore ine vau poruku pamtljivom. Pokaite energiju i entuzijazam, govorite iz uverenja Vrlo je vano: potujte tue vreme, kao to elite da drugi potuju vas i vae vreme.
Prvi sajamski nastup i Zlatni klju za predstavnike firme Wood World Trading Studenti umarskog fakulteta, ve naviknuti na sajamska priznanja

Drutveno odgovorno rukovoenje preduzeem znai profesionalan, korektan i odgovoran rad sa poslovnim partnerima to podrazumeva zajedniko izlaenje u susret zahtevima i potrebama klijenta, odnosno kupca. U drutveno odgovorno voenoj firmi se preduzimaju sve potrebne i propisane mere zatite prirodne i drutvene sredine. Drutveno odgovorno voenje preduzea podrazumeva odgovornost pred javnou u vezi sa ekonomskim, drutvenim i ekolokim posledicama poslovnih aktivnosti. Konano, drutveno odgovorno voenje preduzea znai jednostavno domainsko voenje preduzea uz potovanje standarda, poslovne etike, zaposlenih i poslovnih partnera Odnosi sa javnou su, dakle, uvek i u svakoj situaciji vani. Nemamo podataka koliko vremena prosean ovek provede u razliitim oblicima druenja koji imaju razliit karakter: slubeni odnosi, porodina druenja, slobodno vreme, zabava, ali se ovakvi naini ovekovog potvrivanja nikako ne mogu zanemariti. Dakle, razliiti oblici ljudskog druenja su bitan element ljudskog potvrivanja, a poslovni ljudi u svakom druenju i svakoj prilici vide poslovnu ansu. U tom smislu e nekoliko fotografija sa proteklog Sajma nametaja, moda, biti potvrda za razmiljanja izneta u ovom tekstu.

Bilo je ivo i na tandu Agencije za drvo

Predah posle obilaska Sajma za kupce, ali i za umorne

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

25

Pad proizvodnje vei

PIE: dipl.ing. Lazo inik

UDRUENjE UMARSTVA I PRERADE DRVETA REPUBLIKE SRPSKE

Poslovanje lanica Udruenja umarstva i prerade drveta Republike Srpske u 2009. godini odvijalo se u veoma nepovoljnim okolnostima sa izraenim negativnim uticajem svetske ekonomske krize. U 2010. godinu drvopreraivai i proizvoai nametaja ulaze sa velikom zebnjom i neizvesnou.
Drvna industrija Republike Srpske se statistiki razvrstava u dve oblasti: oblast prerada i proizvodi od drveta i oblast proizvodnja namjetaja i slinih proiozvoda. U ukupno 576 preduzea drvna industrija RS ostvaruju godinji prihod oko 250 miliona evra i zapoljava oko 10000 radnika. Proiozvodnja se bazira na umama RS, resursu koji je rasprostranjen na 1,3 miliona hektara i na godinjoj preradi oko 1,1 milion m3 trupaca za rezanje (oko 600 000m3 trupaca etinara i oko 500 000m3 trupaca liara, prvenstveno trupaca bukve). U umarstvu je zaposleno vie od 4 000 radnika, a godinji prihod iznosi oko 75 miliona evra. Godinji obim spoljnotrgovinske razmjene drvne industrije Republike Srpske neto je vei od 200 miliona evra, a izvoz je gotovo 2,5 puta vei od uvoza. Izvozi se oko 143 miliona evra od ega je oko 45 miliona

umarstvo i prerada drveta Republike Srpske

umarski kompleks zauzima gotovo polovinu teritorije Republike Srpske, predstavlja nacionalno bogatstvo i jedan od osnovnih potencijala njenog privrednog potencijala, a drvna industrija Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i danas predstavlja jednu od najznaajnijih grana preraivake industrije. Komparativna prednost drvne industrije je sirovinska osnova, a umama Republike Srpske upravlja i gazduje Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, ali su pravo njihovog korienja i obaveza zatite i odravanja preneseni na JP ume Republike Srpske koje ima 23 umska gazdinstva. Osim proizvodnje drvne mase, ume pruaju niz drugih mogunosti kao to su lekovito bilje, umski plodovi i gljive, lov i ribolov, turizam. Kapaciteti drvne industrije locirani su na irem podruju Republike Srpske i predstavljaju bitan preduslov za ravnomeran razvoj i zapoljavanje u svim njenim delovima. Drvna industrija ima poseban i strateki znaaj za Republiku Srpsku jer je izvozno orjentisana i veoma malo zavisna od uvoza, pa zauzima znaajno mesto u drutvenom proizvodu, zapoljavanju i spoljnotrgovinskoj razmeni. Razvoj drvne industrije zasniva se na korienju prirodnih resursa, domaa sirovinska baza, a umski potencijal iznosi oko 183 miliona m3 drvne mase. Godinji zapreminski prirast drvne mase je oko 5,2 miliona m3, a planirani obim see iznosi oko 3,47 miliona m3, ili 66 odsto od godinjeg zapreminskog prirasta. Ovim planom see, na godinjem nivou, za potrebe drvne industrije obezbjeeno je oko 1,1 miliona m3 trupaca za rezanje, od ega se na trupce etinara odnosi 600.000 m3, a na trupce liara 500.000 m3. Prema podacima APIF-a za 2008. godinu, u Republici Srpskoj u oblasti prerade drveta i u oblasti proizvodnje nametaja poslovalo je 576 privrednih subjekata sa oko 10.000 zaposlenih, koji su ostvarili ukupan prihod od 250 miliona evra. Usled krize ovi podaci su prole godine doiveli znatne promene. Obim spoljnotrgovinske razmene u 2008. godini iznosio je oko 200 miliona evra, od ega je u izvozu ostvareno 161,5 miliona evra, a u uvozu 60,5 miliona evra i u vreme kada je pokrivenost uvoza izvozom manja od 50%, rezultati koje ostvaruje drvna industrija RS u izvozu su od posebnog znaaja (izvoz je bio za 2,5 puta vei od uvoza). Podaci za prolu, 2009. godinu su usled ekonomske krize od treine do polovine loiji nego u 2008. godini. Meutim, jo uvijek je nepovoljna struktura proizvidnih preduzea jer dominiraju preduzea primarne prerade drveta, odnosno preduzea nie faze prerade (vie od 70%) u odnosu na preduzea vie faze prerade. Tendencije koje su bile prisutne do pre godinu ipo dana su ukazivale na porast preduzea sa viim fazama prerade to potvruje i injenica da se iz godine u godinu poveavalo uee finalnih proizvoda u ukupnom proizvodu drvne industrije kao i uee u izvovozu drvne industrije Republike Srpske. Kriza je, takoe, zaustavila i znatno poremetila ove tendencije. Inae, drvna industrija Republike Srpske raspolae sa kapacitetima za proizvodnju masivnog, ploastog i tapeciranog nametaja, graevinske stolarije, masivnih ploa, pareketa, elemenata i rezane grae. Jedan broj preduzea se bavi i opremanjem poslovnog i stambenog prostora. Oko 90% proizvodnje drvne industrije bazira se na domaoj sirovini. Konkurentnost drvne indistrije RepublikeSrpske znaajno je poveana nakon to su ume Republike Srpske sertifikovane, odnosno na itavom prostoru na kom gazduje JP ume Republike Srpske uvedeni su FSC standardi gazdovanja umama, koji podrazumijevaju da se umama gazduje na drutveno oprvdan, ekonomski odriv i ekoloki prihvatljiv nain. U svetlu sve zahtevnijeg trita i potrebe ispunjenja stroijih evropskih standarda, drvopreraivai shvataju vanost bolje povezanosti preduzea unutar sektora kroz razliite oblike udruivanja i poslovne saradnje. Bolja meusobna povezanost omoguava im racionalnije korienje sirovinske baze i kvalitetniji nastup na tritu.

28

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

od treine
evra nametaj. Vrednost uvoza u drvnoj industriji RS dostie vrednost oko 60 miliona evra. Znaajno je istai da se uee namjetaja u izvozu iz godine u godinu poveava. U periodu januar septembar 2009. godine na trite Srbije izvezeno je namjetaja iz Republike Srpske u vrednosti oko tri miliona evra to je manje nego u istom peripodu 2008. godine za oko 13%. Zbog negativnih efekata svetske ekonomske krize fiziki obim proizvodnje u periodu januar - oktobar 2009. godine je ostvaren sa 68,6 % u odnosu na isti period prole godine. Poslovanje lanica Udruenja umarstva i prerade drveta u 2009. godini odvijalo se u veoma nepovoljnim okolnostima sa izraenim negativnim uticajem svetske ekonomske krize. Ove okolnosti identifikovane su ve poetkom zadnjeg kvartala 2008. godine. Poetak 2009. godine obeleen je izuzetno niskim indeksima kretanja proizvodnje (u prvom kvartalu u oblasti prerada drveta je zabeleen pad proizvodnje za preko 50%). Ugovaranja snabdevanja drvetom za 2009. godinu su nepotrebno kasnila zbog nejasnoa oko nadlenosti JP i Agencije za ume, ali je ovaj problem ubrzo prevazien nakon intervencije PKRS prema Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS. Meutim tekoe u poslovanju bile su i dalje prisutne. U februaru prole godine Vlada RS je donela Mere za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonimske krize na privredu

Razgovor o saradnji drvopreraivaa i proizvoaa nametaja Srbije i Republike Srpske

Na sastanku predstavnika Udruenja umarstva i prerade drveta Privredne komore Republike Srpske i Udruenja za umarstvo i industriju prerade drveta Privredne komore Srbije drvopreraivai i proizvoai nametaja Republike Srpske i Srbije su razgovarali o mogunostima saradnje. Sastanak je odran 12. novembra 2009. godine u Beogradu za vreme odravanja 47. meunarodnog sajma nametaja, opreme i unutranje dekoracije. Sastanku su prisustvovali potpredsednica Vlade Republike Srpske i ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Jasna Brki, predsednik Privredne komore Republike Srpske Borko uri, predsednik Privredne komore Srbije Milo Bugarin, direktor Privredne komore Republike Srpske Dragica Risti, pomonica ministra za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Aida Bogdan, direktor predstavnitva Republike Srpske u Srbiji Mlaen Cicovi, zatim sekretar za umarstvo i preradu drveta u Privrednoj komori Srbije Rao Mili i sekretar udruenja umarstva i prerade drveta Republike Srpske Lazo inik kao i dvadesetak privrednika sa obe strane. Nakon obraanja gostiju i upoznavanja sa ostvarenim rezultatima proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene za pereiod januar - septembar 2009. godine te obavljene rasprave, konstatovano je da je sastanak predstavnika udruenja dve komore u potpunosti opravdao oekivanja i ocenjeno je da je bilo neophodno njegovo odravanje u toku trajanja ovogodinjeg sajma namjetaja u Beogradu. Konstatovano je da su se negativni efekti svetske ekonomske krize u velikoj meri, odrazili na poslovanje lanica udruenja kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj, te da u cilju ublaavanja negativnih efekta svetske ekonomske krize i poboljanja poloaja lanica jaanjem konkurentnosti i poveanjem likvidnosti, treba kod dravnih organa Republike Srpske insistirati da se u potpunosti realizuju kljuni dokumenti kao to su Ekonomska politika za 2009. godinu, Mere Vlade za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize na lanice udruenja, Strategija razvoja drvne industrije i Strategija podsticanja izvoza. Takoe treba zahtevati da se u okviru podsticanja meusobne saradnje lanica dva udruenja i zajednikog nastupa na treim tritima ukljuujui i zajedniki nastup na jednom od renomiranih svetskih sajmova nametaja, analiziraju mogunosti direktnog i pojedinanog subvencionisanja nosilaca ovakve saradnje. U tom smislu treba uticati i na dravne organe Srbije, a izvoznicima izloenim nemilosrdnoj konkurenciji na inostranom tritu i precenjenom kursu dinara prema evru, ija je konkurentnost zbog toga znaajno umanjena, treba obezbediti dodatna podsticajna i bespovratna sredstva na ime kompenzacije za ciljano nerealni i precenjeni kurs dinara. Zbog prisutnih problema u poslovanju lanica dva udruenja, a u cilju blagovremene razmene iskustava i iznalaenja reenja za prevazilaenje problema u poslovanju, neophodno je u narednom periodu nastaviti sa praksom odravanja zajednikih sastanaka predstavnika dva udruenja i to vie puta godinje naizmenino u Privrednoj komori Republike Srpske i Privrednoj komori Srbije, koristei redovno za termin odravanja sastanka i vreme trajanja sajma namjetaja u Beogradu.

Republike Srpske. Mere su prihvatljive, ali se sporo i uz mnogo tekoa realizuju. Skuptina Udruenja umarstva i prerade drveta PKRS je na sednici odranoj dana 14.04.2009. godine obavezala Izvrni odbor udruenja, da zbog prisutnih problema u poslovanju lanica udruenja, a u uslovima kada mere Vlade RS za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize jo nisu poele davati rezultate, zatrai da predstavnici udruenja na sastanku sa ministrom industrije, energetike i rudarstva iznesu

probleme u poslovanju sa kojim se suoavaju lanice udruenja i predloe dodatne i privremene mere za poboljanje uslova poslovanja. Ve krajem aprila Izvrni odbor Udruenja je konstatovao da su kretanja u preradi drveta i proizvodnji nametaja i dalje veoma nepovoljna. Takoe je konstatovano da su pojedina preduzea prinuena da i pored stalnog poveanja zaliha trupaca za rezanje na stovaritima JP Srpske ume RS, uvoze trupce iz zemalja u okruenju kako bi sauvale steene pozicije na tritu.

Kreditna sredstva IRB RS koja se plasiraju posredstvom komercijalnih banaka jo uvijek nisu bila dostupna delom zbog komplikovane i usporene procedure, a delom zbog nezainteresovanosti komercijalnih banaka da plasiraji kredite iz sredstava IRB RS pre nego to plasiraju kredite iz vlastitih izvora, ali pod znatno nepovoljnijim uslovima. Zakljuak Vlade RS donet jo septembra 2007. godine na 42. sednici jo uvijek nije bio u potpunosti realizovan, a potpunom realizacijom ovog zakljuka poloaj drDRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

29

vopreraivaa znaajno bi bio poboljan. U cilju poboljanja poloaja i uslova poslovanja lanica Udruenja umarstva i prerade drveta PKRS zatraeno je da se udovolji zahtevu ovog udruenja i u potpunosti realizuje zakljuak Vlade RS sa 42. sednice, posebno take koja se odnosi na ugovaranje na period od tri godine i odloeno plaanje u roku od 30 do 90 dana zavisno od stepena finalizacije ali bez uslovljavanja bankarske garancije. Potrebno je razmotriti mogunost nekog drugog vida osiguranja naplate potraivanja jer bankarska garancija kao instrument osiguranja naplate potraivanja zahteva dodatne trokove za drvopreraivae i u bankama se tretira kao plasman. Takoe je zatraeno da se udovolji zahtevu za smanjenje cena trupaca za rezanje i vraanje cena na nivo pre poslednjeg poveanja, odnosno na nivo cena iz januara 2008. godine to u proseku predstavlja smanjanje za desetak procenata. Zatraeno je i smanjenje cena elektrine energije, ubrzanje procedure raspodele budetom predvienih sredstava za podsticaj izvoza, te reprogram obaveza sa 31.12.2008. godine. Sastanak predstavnika udruenja sa ministrom industrij, energetike i rudarstva odran je maja prole godine i tom prilikom gotovo svi zahtevi su naili na odobravanje i dobili su podrku. Umesto korekcije cena elektrine energije najavljeno je da e Vlada RS omoguiti reprogram izmirenja obaveza za elektrinu energiju na 24 odnosno 36 meseci zavisno od veliine preduzea uz pristojan grejs period. Cene trupaca za rezanje jo uvek nisu smanjene iako se kao jedna od mera nalaze u antirecesijskim merama Vlade RS. U sredinjem delu prole godine negativne tendencije u kretanju industrijske proizvodnje su zaustavljene i dolo je do blagog oporavka, tako da je proizvodnja za period januar - oktobar 2009. godine ostvarena sa oko 70% u odnosu na isti period prethodne godine.

Dodatni problem nastupio je nakon dostavljenog obavetenja o merama uprave JP Srpske ume RS i najave stavljanja van snage ugovora za odgoeno plaanje i ugovora i protokola o reprogramiranju obaveza te najave da je za sledee isporuke umskih drvnih sprtimenata obavezna avansna uplata. Izvrni odbor Udruenja je na sednici sazvanoj po ubrzanoj proceduri i odranoj krajem oktobra 2009. godine razmatrao obavest o merama uprave JP Srpske ume RS nakon koje je upuen dopis nadlenom ministarstvu sa zahtevom da se najavljene mere ne primenjuju na lanice udruenja koje ispunjavaju obaveze prema JP umarstva. U odgovoru Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS dostavljenom u roku od samo dva dana, izmeu ostalog je navedeno da se mere naplate ne odnose na preduzea koja su u sistemu reprograma i ispunjavau obaveze u skladu sa ve definisanim mogunostima servisiranja duga, ime je obuhvaen najvei broj drvopreraivaa u Republici Srpskoj. Zainteresovani proizvoai namjetaja iz Republike Srpske su u okviru zajednikog nastupa, u formi nacionalne izlobe, nastupili na 47. meunarodnom sajmu namjetaja, opreme i unutranje dekoracije odranom od 12. do 18. novembra 2009. godine u Beogradu. Privredna komora je za proizvoae namjetaja iz Republioke Srpske po trei put zaredom organizovala zajedniki nastup na Sajmu namjetaja u Beogradu, a u organizaciji nastupa proizvoaa namjetaja iz Republike Srpske na sajmu u Beogradu uestvovalo je i Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS, odnosno Predstavnitvo Republike Srpske u Beogradu. Poueni dosadanjom praksom i bremeniti negativnim iskustvima, drvopreraivai i proizvoai nametaja Republike Srpske u 2010. godinu ulaze sa velikom neizvesnou i zebnjom, oekujui ozbiljniju pomo drave. n

30

DRVOtehnika 25/2010

Godovi su istorija jednog drveta

ta je zapisano na panju
Nekada je za topljenje jedne tone gvozdene rude spaljivano osam oveih stabala bukve.
Pre nekoliko godina u Kaliforniji je palo stablo staro 7.000 godina. Gledano vremenski, njegova istorija je istorija ljudske civilizacije jer je vrnjak Jerihona, najstarijeg poznatog grada. Kako objavljuje Fokus, botaniar Mihael Fridrih sa univerziteta Hoenhajm, je naao nain da deifruje poruke koje je vreme upisalo u godove drveta. Prouavajui stabla razliite vrste i godita, uspeo je da uoblii sliku klimatskih promena prethodnih sto dvadeset vekova. Godovi pokazuju da nagle vremenske promene, koje danas pripisujemo industrijiskim zagaenjima, nisu nikakva novina. Takvih promena je bilo vie u blioj i daljoj prolosti. Pretpostavlja se da je klima ledenog doba promenjena relativno naglo, tokom trajanja jednog ljudskog veka. Kod drveta je relativno jednostavan. Ui godovi oznaavaju hladniju godinu i obrnuto. Pored toga, ne reaguje svako drvo podjednako na vremenske uslove. Hrast je osetljiviji na temperaturu, a smreka na vlagu. Podaci proitani u godovima se uglavnom podudaraju sa istorijskim hronikama. Izuzetno niske temperature, registrovane u godovima se poklapaju sa velikim seobama ili periodima gladi, zabeleenim u knjigama. Pronaeni su i mnogi tragovi unitavanja ivotne sredine. Tako je potvreno da je pre 6.000 godina ovek nemilice sekao umu zbog ega je bilo mnogo poplava. Neto slino se dogaalo u Evropi tokom srednjeg veka, koji je poivao na drvetu. Od drveta su pravljene kue, brodovi, orue i oruje. Drvo je korieno za grejanje i za topljenje metala. Za topljenje jedne tone gvozdene rude spaljivano je osam oveih bukovih stabala. Engleska je kao vodea ekonomska sila, bukvalno ostala bez uma. Situacija je bila toliko kritina da su poeli ak i ugalj da loe!

DRVOPRERAIVAI TRAE POMO VLADE

Premijerka odkrinula vrata drvnoj industriji

Ohrabruje injenica da je Vlada konano ula drvnu industriju i odrala sastanak sa drvopreraivaima i proizvoaima nametaja, ali poueni iskustvom, privrednici ekaju konkretne rezultate.
Pie: Ana Urukalo
ZAGREB n 18. decembar 2009. godine ulazi na velika vrata u istorijske dogaaje hrvatske drvne industrije jer od 1992. godine nijedna Vlada nije primila drvopreraivae usprkos konstantnim pokuajima privrednika ove brane da se zakau sastanak s aktualnim premijerom. osnovati Sektorsko vijee za djelatnost umarstva i drvopreraivake industrije kao zajedniko telo za kontinuirano razmatranje i usuglaavanje najvanijih tema za umarstvo i drvopreraivaku industriju? Naime, takvo telo postoji u obliku HGKUdruenja drvopreraivake industrije. Udruenje je proteklih godina doivelo znaajnu transformaciju u radu i organizaciji. Redovni sastanci imaju za rezultat zakljuke i stavove koji su se i provodili pa je upravo ovo udruenje ve odavno artikuliralo vane teme ove industrije, intenzivno radilo na reavanju problema i doprinelo popularizaciji brane a sve u cilju ouvanja ove strateki vane industrije. Zbog toga ostaje nejasno to e raditi Sektorsko vijee i ko e biti njegovi lanovi. S druge strane, uka se da iza svega zapravo stoji injenica da Ministarstvo privrede nikada nije prealilo to je izgubilo drvnu industriju, a u kontekstu odabira novog ministra iz krugova HUP-a koji ve godinama uporno (i zasad bezuspeno) nastoji preuzeti primat u udruivanju privrednika, vrlo verovatno izgleda teza da HUP eli zauzeti ulogu HGK-Udruenja, dok MINGORP eli uzeti drvnu industriju pod svoje okrilje. godinjih ugovora, a naroito kad je re o iskoritavanju drvne biomase. Godinama drvopreraivai trae te ugovore, ali do danas se jo uvek nisu pronali model za njihovu realizaciju pa je i to bila jedna od tema razgovora s premijerkom. Slina je situacija i sa restrukturiranjem Hrvatskih uma koje se jo uvek nisu restrukturirale te tako direktno optereuju drvnu industriju.

Uspean sastanak
Predsednica Vlade, Jadranka Kosor je ve krajem ovog prvog sastanka naglasila kako je ovo jedan uspean sastanak s ciljem efikasne podrke domaoj privredi, takoe, podrala je napore drvopreraivaa u borbi za svako radno mesto. Svakako, sastanak je bio uspean samim tim to je uopte odran, a pravi uspeh moi e se utvrditi ukoliko se u 2010. zaista uspeju sauvati radna mesta odnosno itave fabrike s obzirom na privredne prognoze koje nisu nimalo optimistine. Takoe, premijerka je naglasila kako e Vlada uiniti sve kako bi pruila podrku privredi u prevladavanju postojee krize, ali ostalo je nejasno je na koji nain s obzirom da je proraun za 2010. jo tei nego za 2009. godinu.

ekaju se konkretni rezultati

Privredna situacija je naroito teko pogodila hrvatsku proizvodnju, a pogotovu drvnu industriju. Ono to sada drvnoj industriji treba je politika volja da se njihova situacija rei odnosno da se pomogne ovoj industriji koja je godinama neopravdano preputena sama sebi. Usprkos nejasnoama kao to je osnivanje Sektorskog vijea i osnivanje interventnog fonda koji bi financijski trebao pomoi drvnoj industriji iako se jo ne zna tano na koji nain, dobar je znak to je premijerka realizovala sastanak pre Nove godine kako je i najavila na Ambienti. Ipak, ostaje problematino to su teme sastanka ve odavno provakane dok su reenja problema istovremeno vrlo jasna i odavno artikulirana. Jadranka Kosor je odkrinula vrata drvopreraivaima, a preostaje nam da poetkom godine vidimo hoe li ih zalupiti, irom otvoriti ili se samo nastaviti provirivati.

Kad nema reenje, osnuj komisiju!

Kad nema reenje, osnuj komisiju, rekao je eril, a ini se da na tom tragu deluje i Vlada. Kako drugaije objasniti najavu da e se poetkom 2010. godine

Sapunica zvana viegodinji ugovori

Ve i vrapci na grani znaju da je gotovo nemogue planirati poslove bez vie-

32

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Dvadeset godina firme Wood-Mizer u Evropi

Zato prerada na horizontalnim Wood Mizer a ne stara

Jeftino preraditi drvo u komercijalno vredan proizvod to je uspeh! S jedne strane posao ini privlanim, jer je sirov materijal relativno jeftin i dostupan. S druge strane potrebno je paljivo analizirati i izraunati trokove prerade drveta. Kod prerade drveta velike stavke su transport sirovina, energija i radna snaga. Prednost horizontalnih brenti Wood-Mizer koje koriste trakaste testere su velike. Ako uporedite tehnologiju prerade drveta sa drugim tehnologijama (koriste cirkularne testere ili iroke trakaste testere) uoiete sledee razlike: 1. SIROVINA Zahvalju-jui uskoj testeri, brenta Wood-

BRENTA LT20 Koriste je uglavnom mala preduzea i samostalne zanatlije koje na terenu vre uslugu proreza drveta. Pogon moe biti sa el. motorom od 11 kw, benzinskim motorom od 25 KS ili dizel motorom od 22 KS. Pomeranje glave za seenje trupca vri se napred-nazad, gore-dole i elektro pogonom. Postoji mogunost montiranja ureaja za automatsko odreivanje mera kao i predrezaa.
Mizer pravi rez debljine do 2 mm. To znai vei procenat iskoritenosti sirovine i manji procenat piljevine i okoraka.

BRENTA LT15 - Za poetnike, male firme i mala poljoprivredna gazdinstva. Brenta LT15 se koristi za seenje trupaca prenika do 70 cm na zadate mere. Koriste je male stolarske radionice koje se bave preradom drveta, pilane koje usluno prorezuju drvo i reu grau. Brenta LT15 ima u ponudi varijante sa el. motorom od 7,5 kw, benzinskim motorom od 13 KS ili dizel motorom od 10 KS. Brenta moe da ima automat za odreivanje mera koji doprinosi brem odreivanju mera, a samim tim vei kapacitet. Takoe moe imati predreza koji slui za ienje kamena, peska i drugih neistoa koje se nalaze u kori drveta (spreava tupljenje testere i produava joj vek).

2. UTEDA ENERGIJE Uske testere iziskuju motore manje snage to dovodi do utede el. energije. Tehnologija seenja drveta gde trupac lei, a glava je ta koja se pomera prilikom proreza zahteva manju povrinu proizvodnog pro-

34

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

brentama, tehnologija
stora, manje grejanja radnog prostora kao i manju razdaljinu manipulisanja gotovim proizvodima i otpadima. 3. UTEDA OPERATIVNIH TROKOVA Uske testere se lako otre i razmeu na automatskoj otrilici Wood-Mizer. Za razliku od irokih trakastih testera koje se taufaju i peglaju ija je duina 8, 9 i vie metara, teke po nekoliko desetina kg za iju zamenu su potrebna 2 radnika, kod WoodMizer brenti 1 radnik zameni testeru za 1 min. Brente WoodMizer ne zahtevaju trajni fiksirani poloaj, desetine kubika armiranog betona ve je za njihovo montiranje dovoljna samo ravna podloga. 4. RAZNOVRSNOST POGONA Brente mogu biti na elektro, dizel ili benzinski pogon; stabilne ili pokretne, to znai da su prilagoene za rad u veoma tekim uslovima (nepristupani tereni, nedostatak el. energije, mali prostor). 5. UTEDA NA RADNOJ SNAZI Za rad na Wood-Mizer brenti dovoljna su 2 radnika. To omoguava veliku elastinost i toleranciju u proizvodnji, male trokove kao i razvoj porodinog i ortakog biznisa. Mali broj radnika smanjuje trokove u proizvodnji, samim tim se postie nia cena proizvoda.

Promocija za 2010. godinu

Nove pogodnosti za drvopreraivae

Amerika firma Wood-Mizer osnovana je 1982. godine u Americi. Prodato je vie od 40.000 brenti u gotovo svim zemljama sveta. Nekoliko stotina brenti na teritoriji bive Jugoslavije. 1990. godine u Poljskoj je otvoreno predstavnitvo za Evropu. 1991. godine je otvoreno predstavnitvo u Srbiji sa seditem u Kikindi koje predstavlja firma Wood-Mizer Balkan DOO. Time je omoguena brza i efikasna isporuka maina, rezervnih delova, servisi u garantnom i vangarantnom roku, obuka, saveti i svaka druga vrsta pomoi. U 2010. godini po promotivnim cenama na tritu e biti u ponudi modeli LT15, LT20 i LT40 i linije za izradu elemenata na lizing i na kredit.

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska GA 3/3, P. fah 25 23300 Kikinda tel. +381 (0)230 25 754, 23 567 tel/fax. +381 (0)230 402050 GSM. +381 (063) 568 658, +381 (063) 108 21 33 GSM: +381 (063) 513 005 office@woodmizer.co.rs, www.woodmizer.co.rs

januar 2010.

Pandemija preti planeti

DODACIMA ISHRANI PROTIV VIRUSA GRIPA

TA TREBA DA INIMO DA SE oduprEmo VIRUSU H1N1?
Stanovnici cele zemaljske kugle su sa zabrinutou primili vest o moguoj pandemiji gripa izazvanog virusom H1N1 (svinjski grip ili meksiki grip). Istovremeno, kada je objavljena vest da moe biti zahvaena ak polovina stanovnika jedne drave, sledila je preporuka da nema mesta za paniku, samo treba da se hranimo zdravo, unosimo vitamine, esto peremo ruke (svaka dva sata), da se ne ljubimo i ne rukujemo. A kad kaljemo, da to bude u papirnu maramicu za jednokratnu upotrebu.
Treba da uzmemo svoje zdravlje u svoje ruke! Pored zdrave ishrane u skladu sa krvnom grupom, redovnom fizikom aktivnou, optom higijenom i korienjem multivitamina Vital A, Vital B, Vital O, Vital AB, moemo pojaati imunoodbranbenu sposobnost organizma. Preparatima iz palete CaliVita Int. moemo pruiti podrku svom imunom sistemu da u pripravnom stanju doeka novi virus H1N1, i to pomou dva sjajna biljna dodatka, VirAgo i Oregano Oil. VirAgo je izvanredan dodatak ishrani koji moe da pripremi imuni sistem za odbranu od najezde virusa. VirAgo sadri ekstrakt maje kande (Uncaria tomentosa), helirani mineral cink, ekstrakt maslinovog lista, bledi zvoni (Ehinacea) ekstrakt Pau dArco i aminokiselinu lizin. Ovi sastojci deluju sinergistiki na elije imunog sistema, koje treba da obrazuju prvu barijeru protiv virusa. Oni aktiviraju Tlimfocite u imunom sistemu, zatim poveavaju nivo imunoglobulina, i uopte jaaju aktivnost belih krvnih zrnaca iji je zadatak da proderu virus. VirAgo direktno titi sluznicu gornjih i donjih disajnih puteva, kao i sluznicu gastrointestinalnog trakta od prodora virusa u organizam kroz njih. Naime u sluaju prodora virusa imune elije koje treba da ga prepoznaju postaju veoma aktivne. A sastojci VirAga direktno unitavaju virus, i ne dozvoljavaju da se on razmnoi unutar ljudskih elija. VirAgo ima i opte dejstvo na organizam, jer sadri obilje minerala koji vre alkalizaciju, te stvaraju nepovoljne uslove za razmnoavanje virusa, bakterija i gljivica. Vitamini deluju kao antioksidanti, a maja kanda skida temperaturu i ublaava upale. Ve sada moete poeti uzimanje VirAga, tri puta po jednu tabletu posle jela, a u sluaju epidemije preporuljivo je uzeti tri puta po dve tablete na dan. Drugi dodatak CaliVite International koji preporuujemo jeste Oregano Oil, koji moe da se koristi spolja, ali moe i da se pije, a tada razvija dejstvo u celom organizmu. Oregano Oil je uljani rastvor ekstrakta zainske biljke origana (Origanum vulgare subspecies Hirtum), koji se koristi od davnina kao zain, a od petnaestog veka kao lekovito sredstvo protiv proliva, psorijaze i gljivinih oboljenja. Oregano Oil sadri eterina ulja karvakrol, timol i borneol koji snano deluju na bakterije, viruse, gljivice i lambliju. Zatim sadri ruzmarinovu kiselinu koja deluje protivupalno. Znaajan sadraj bioflavonoida, vitamina C i vitamina A pojaano utie na rad imunog si-

Konsultacije sa autorom etvrtkom od 16 do 17 asova tel. 021 631 00 11

Sve ostale informacije moete dobiti na telefon 063 289 611

38

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

stema, jer ovi sastojci deluju protiv slobodnih radikala, a P-supstanca (P-vitamin) jaa zidove sitnih kapilara du sluznica disajnih organa i gastrointestinalnog trakta. Oregano Oil deluje roborantno na organizam, a to znai da popravlja energetsko stanje svih elija tako i imunih, a time poveava i odbrambenu sposobnost organizma. Zna se da virusi unitavaju trepljasti epitel du sluzokoe bronhija, a Oregano Oil deluje oputajue na bronhijalni spazam, razblauje lajm i deluje protiv kalja. Za preventivu odrasli mogu uzimati tri puta po etiri kapi Oregano Oil-a, ukapano u vodu, voni sok ili mleko. A u sluaju epidemije preporuuje se utrostruena doza. Preparat se moe davati i deci, u srazmerno umanjenoj dozi, o emu treba konsultovati lekara. I spoljanje delovanje Oregano Oila je voma znaajno. Moe se dodati u tene sapune i ampone za pranje ruku, kose i za kupanje, jer ima veoma snano dezinfekciono dejstvo. Moe se koristiti za pranje zuba, umesto paste za zube, jer se na taj nain jaa sluznica usne duplje, koja je prva barijera protiv ulaska virusa u organizam. Zna se da se virus H1N1 izluuje putem pljuvake i stolice, pa iz tog razloga navedene preventivne mere mogu posluiti veoma efektivno za zatitu organizma spolja. Oregano Oil se osim toga moe koristiti i za inhalaciju, ako se stavi u aparat za inhaliranje, a moe se staviti i u aparate za dezinfekciju prostorija u vidu aerosola. Oregano Oil dakle titi organizam i spolja i iznutra, a moe da se kombinuje i sa VirAgom, ime se postie sjajan IMUNOSTIMULATIVNI i ANTIVIRUSNI efekat. Ova dva dodatka ishrani naroito preporuujemo osobama koje pate od slabosti imunog sistema, ili boluju od hroninih bolesti plua, kardiovaskularnog sistema, odnosno drugih tekih bolesti.

Prim. mr. sci. dr. Amalija Tarnocki

januar 2010.

Agencija za drvo
Poslednja tri meseca 2009. donela su zavretak najznaajnijih aktivnosti koje je Agencija za drvo postavila kao ciljeve za prolu godinu. Prethodni izvetaj o radu Agencije za drvo je najavljivao velika deavanja i rad na pripremi aktivnosti koje su se odvijale u poslednjem tromeseju 2009. godine. Zavretkom ovih projekata Agencija za drvo je privela kraju vrlo uspenu godinu, sa velikim brojem kvalitetno organizovanih skupova, seminara, sajmova, kongresa
Dugo najavljivan kongres o upotrebi drveta u graevinarstvu pod nazivom Energetski efikasna drvna gradnja primenom inovativnih proizvoda, odran je 29. oktobra u Sava Centru. Sala kapaciteta 400 mesta, bila je premala da primi sve zainteresovane inenjere umarstva, graevine i arhitekture koji su eleli da prisustvuju prvom kongresu na temu graevine i drveta koji je organizovan u Srbiji. Moderator kongresa je bio prof. dr Zdravko Popovi, iz Agencije za drvo. Pozdravnim govorom, kongres su otvorili prof. dr Dragoslav umarac, predsednik Inenjerske komore Srbije i dipl. in. Joachim Reitbauer iz Proholz-a, Austrija. Predavanjem na temu Novi proizvodi za modernu drvnu gradnju dr Andreas Trummer sa Tehnikog Univerziteta Graz, zapoela su predavanja kongresa. Na temu Drvna gradnja u Srbiji arhitektonski i graevinski primeri, govorili su docent dr ikica Teki sa Arhitektonskog fakulteta i prof. dr Boko Stevanovi sa Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogadu. Sistemska gradnja primena prefabrikovanih masivnih drvenih elemenata je bilo jo jedno u nizu kvalitetnih izlaganja, a arhitekta Werner Nussmller je preneo iskustva iz Austije i njegovih kolega iz Seewood-a. O potrebi zatite drveta sa temom Konstruktivna zatita drveta u graevinarstvu predavanje je odrao prof. dr Milenko Miri, sa umarskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Kongres je zavren temom Gradnja drvetom i uteda energije primeri moderne drvene arhitekture, uz izlaganje arhitekte Wolfganga Pschla, Tatanka GmbH, Austrija. Usledila su pitanja i diskusija na kojoj su prisutni izrazili elju i neophodnost odravanja slinih skupova i u budunosti. Vie informacija o kongresu, kao i preuzimanje prezentacija izlagaa i fotogalerija, mogu se nai na zvaninom sajtu kongresa www.gradimo-drvetom.rs. Ubrzo posle ovog dogaaja, AD je bila domain delegaciji privrednika, lanova Holzclustera Steiremark, Austrija. Pored firmi, koje predstavljaju vrh tajerske drvne industrije, delegacija je imala i politike predstavnike pokrajine, a delegaciju je predvodio gospodin Gach. Tom prilikom, firme lanice Agencije za drvo su se odazvale pozivu i bile uzorni domaini gostima iz Austrije. Delegacija je najpre obila firmu PIRAMIDA iz Sremske Mitrovice; zatim proizvodne pogone beogradske firme LKV Centar; SAGA Stara Pazova; GIR, Kraljevo; JELA, Vrnjaka Banja; Toplica Drvo, Trstenik, kao i firmu KOLAREVI iz Pojata kod Kruevca. Pored lanova Agencije, austrijska delegacija je imala priliku i da obie, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, zatim JP Srbijaume i Privrednu komoru Srbije. Po-

januar 2010.

Aktivnosti u etvrtom kvartalu 2009. godine

DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTER
Pie: Dipl.ing. Vladan Jelki

Klaster je grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje udruene reavaju zajednike probleme, unapreuju poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.
slednjeg dana svog boravka, austrijska delegacija je provela na 47. sajam nametaja u Beogradu. Posetu Srbiji, austrijske firme su iskoristile za niz znaajnih sastanaka sa domaim privrednicima i sagledavanjima mogunosti za bliu saradnju. Pored poslovnih mogunosti, naim gostima su predstavljene i lepote Srbije, obiaji i druge vrednosti naeg naroda. Svoje zadovoljstvo, izrazili su eljom za ponovnim dolaskom i produbljivanjem saradnje sa Agencijom za drvo i njenim lanovima. Paralelno sa posetom lanova Holzclustera Steiremark iz Austrije, Agencija za drvo je od 12. do18. novembra 2009. godine, imala priliku da izlae na 47. meunarodnog sajma nametaja i opreme u Beogradu. Kao i prethodnih godina, Agencija za drvo je za svoje lanove priredila zajedniki nastup. Na izlobenom prostoru u hali II, nalo se vie lanova klastera. Izlagai su bili Unidas i Toplica drvo (graevinska stolarija), Wood Art (deije igrake), SR Vuki (garnine). S obzirom na ekonomsku situaciju, kao i aktuelna deavanja u vezi sa epidemije gripa, izlagai su ipak bili zadovoljni posetom i interesovanjem koje je bilo primetno manje nego prethodnih godina. Za vreme trajanja sajma, Agencija je zajedno sa Holzcluster-om imala priliku da bude gost Beogradskog sajma i generalnog direktora, gospodina Anelka Trpkovia. Predstavnici UO Agencije za drvo - klastera drvopreraivaca Srbije imali su u prostorijama AD sastanak sa predstavnicima Regionalnog odbora za drvopreraivaku industriju SI BiH. Delegacijusu sainjavali predstavnici preduzeaiz oblasti drvne industrije i sektorski eksperti za drvopreradu, gospodin Rasim Graki, direktor doo Jadrina Graanica, gospodin Velimir Baji, AD Intal Milii, gospodin Eldin Braninovi, direktor, DD Konjuh ivinice, gospodin Jusuf avkunovi, JP ume TK Kladanj, gospodin Steinar Jahre, internacionalni ekspert za marketing, dr Muro Obuina, lokalni sektorski ekspert za drvoperadu i Slaana urkovi, asistent NERDA. Predstavnici AD su preneli svoja iskustva, predstavili projekte na kojima trenutno uestvuje

Agencija za drvo Viline vode 6 11000 Beograd tel: +381 11 3392 473 fax: +381 11 3217 494 office@agencijazadrvo.rs www.agencijazadrvo.rs

AD, a predloena je i saradnja na zajednikim projektima, kao prikljuivanje regionalnoj mrei drvnoindustrijskih klastera. Konstatovano je da je tim eksperata iz Regionalog odbora najbolje reenje zapodruje SI BiH. Najavljene WIFI kurseve Agencija za drvo je odrala uoktobru. Posle septembarskog kursa, o kome je bilo rei u prethodnom broju asopisa DRVOtehnika, AD je odrala jo dva u desetom mesecu. Teme seminara su bile Efikasna prodaja-uvoz/izvoz i Logistika-strategija-planiranje. Nakon seminara uspenim polaznicimaje organizovan put u Austriju, od 30. novembra do 04. decembra prole godine. Ovom prilikom Agencija za drvo je sa svojim lanovima obila ausrijska preduzea iz oblasti drvne industrije. Pored firme Rohol i Speedmaster, lanovi agencije su imali priliku da budu gosti Holzclustera Steieremark, kao i njenih lanica Johann Pabst Holzindustrie i firme Schaffer Sagewerk. Organizovan je i biznis forum u privred-

Detalji sa Kongresa o upoterbi drveta u graevinarstvu u Sava centru, oktobar 2009.

Poseta austrijske delegacije klastera drvopreraivaa manastiru Ljubostinja

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

41

WIFI seminar, dodela diploma

noj komori Austrije, na kom su lanice klastera imale mogunost za uspostavljanje poslovne saradnje sa zainteresovanim firmama iz Austrije. Diplome povodom uspeno zavrenih kurseva WIFI instituta, uz organizovan program i veeru, pojedincima je dodelio gospodin Krauchenberg iz privredne komore Austrije WKO. U decembru 2009. godine zavren je etvrti Konkurs za dizajn nametaja koga je Agencija za drvo raspisala za kategorije

studenata i aka. Na prologodinji Konkurs je pristiglo oko 50 radova sa fakulteta i srednjih kola iz cele Srbije. Zbog vrlo jake konkurencije iri je imao teak posao pri odabiru najkvalitetnih radova. Dodeljene su nagrade za prva tri mesta u obe konkurencije kao i po dve specijalne nagrade. Nagraeni radovi u konkurenciji studenata: I nagrada u visini 30.000 dinara: Miljana Nikoli umarski fakultet nagraeni rad stolica PLAY ME;

II nagrada u visini 10.000 dinara: Emir Beiragi umarski fakultet nagraeni rad LEALJKA; III nagrada u visini od 5.000 dinara: Milica Neovanovi nagraeni rad PISA TOWER; I Specijalna nagrada u visini od 2.500 dinara: Aleksandar Risti Fakultet primenjenih umetnosti nagraeni rad KLUPA; II Specijalna nagrada u visini od 2.500 dinara: Aleksandar Blagojevi - umarski fakultet - nagraeni rad HeShe.

Nagraeni radovi u konkurenciji aka: I nagrada u visini 25.000 dinara: Naa Tadi nagraeni rad stolica STOI ZA KAFU; II nagrada u visini 10.000 dinara: Danko Kujavi nagraeni rad VRHOVI; III nagrada u visini od 5.000 dinara: Nataa Vukovi nagraeni rad POLICA; I Specijalna nagrada u visini od 2.500 dinara: Gordana ivkovi nagraeni rad KLUPICA ZA VRTI; II Specijalna nagrada u visini od 2.500 dinara: Jovan Panti - nagraeni rad KRIVKO. O ovim i svim drugim detaljima u vezi sa radom Agencije za drvo - klasterom drvopreraivaa moete saznati posredstvom telefona (+381 11 3392 473), mailom ili dolaskom u sedite Agencije za drvo. Ukoliko elite da postanete njen novi lan, popunite pristupnicu i poaljite je preko www.agencijazadrvo.rs preko koje moete takoe da se ulanite on-line. n

42

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Ukrasna nadstrenjica u Beiima

PIRAMIDA doo deset godina proizvodnje elemenata od lepljenog lameliranog drveta

Superiornost lepljenih lameliranih drvenih konstrukcija

Lepe, ekoloke, zdrave i racionalne, lepljene lamelirane drvene konstrukcije sve vie ulaze u nau graditeljsku praksu potiskujui, gde god je to mogue, betonske i eline konstrukcije. Superiornost drveta se ogleda u njegovoj prirodnosti i eleganciji forme, interesantnom obliku i oseaju istinske topline ambijenta. Firma PIRAMIDA doo obavlja sve poslove u vezi sa lepljenim lameliranim drvenim konstrukcijama: projektovanje, izradu, transport i montau.
U vie mesta nae zemlje ekipa strunjaka preduzea PIRAMIDA iz Sremske Mitrovice proteklih desetak godina gradi prepoznatljive objekte po sistemu lepljenih lameliranih konstrukcija. U skladu sa savremenim tokovima arhitekture kao i poboljaanja kvaliteta ivota u svetu, pa i kod nas, sve vie se osea tenja investitora i projektanata arhitekture ka vraanju prirodnim materijalima. Upotreba prirodnih materijala u graditeljstvu je zasnovana na tenji za kvalitetnijim i zdravijim ivotom, te potrebom za ivljenjem u prijatnoj i oputajuoj atmosferi. ovek, koji je danas optereen brigama i obavezama, ima jedino utoite u svom domu, domu koji treba da bude okolina koja mu pomae da se odmori i izbori sa dnevnim stresom. Pored toga rekreacija kao i rad u objektima u kojima su primenjeni prirodni materijali pospeuje mentalne aktivnosti i celokupan utisak o kvalitetu boravka.

Drvo pravi izbor za savremene objekte

Kao materijal koji je od davnina bio deo ovekove okoline, kao materijal za graenje boravita, drvo je i danas sposobno da odgo-

vori zahtevima modernih projektanata i tekovinama moderne arhitekture. Svojim prirodnim karakteristikama i vizuelnom pojavom drvo deluje toplo i prijatno, te umiruje oveka u svojoj blizini. Prijatno na dodir, a bez utiska o velikom teretu krovne konstrukcije iznad glave, drvo je pravi izbor za savremene objekte u kojima ljudi treba da borave. Primena drveta u savremenim konstrukcijama za poslovne objekte, za objekte za rekreaciju te za privatne porodine kue je pravi izbor za onoga ko eli da istakne svoju vezu sa prirodom i kvalitetnim ivotnim okruenjem. Sa razvojem tehnologije lepljenog lameliranog drveta i obuenosti projektanata u primeni ovog materijala, dolo je do znatnih promena u primeni drveta u naem graditeljstvu. Od pre desetak godina firma PIRAMIDA doo poela je sa proizvodnjom elemenata od lepljenog lameliranog drveta. Ona je i danas jedini proizvoa ovoga materijala u Srbiji. Kroz godine radnog iskustva i proizvodnju drvenih lameliranih konstrukcija, firma PIRAMIDA je dokazala svoj kvalitet izvoenjem velikog broja objekata u Srbiji i Crnoj Gori, te objekata u Bosni pa ak i jednog objekta u Parizu. Vlasnik i jedan broj zaposlenih majstora u preduzeu PIRAMIDA batine veliko iskustvo steeno u firmi GAJ iz Podravske Slatine, koja je svojevremeno bila jedna od najveih proizvoaa lepljenog lameliranog drveta u SFRJ. Uz to novosteeno iskustvo na sopsvenim objektima, izdvajaju PIRAMIDU doo kao najkvalifikovanijeg izvoaa i projektanta objekata od lepljenog lameliranog i masivnog drveta. Lepljenjem drveta, to jest spregom klasinog prirodnog materijala savremenim neagresivnim lepkovima dobija se materijal sposoban da premosti velike raspone. U svetu postoje objekti iji raspon dostie 100m a izvedeni su u sistemu lepljenog lameliranog drveta.

Krovna konstrukcija na objektu u Bakoj Palanci

Nadstrenjica restorana, hotel Splendid u Beiima

Faze proizvodnje lepljenog lameliranog drveta

Proizvodni proces lepljenja drveta se sastoji od vie karakteristinih faza. U prvom se uzima daska koja se proputa kroz mainu koja ujednaava debljinu daske te formira zupce na krajevima daske. U ove zupce se zatim nanosi lepak. Lepak koji se koristi za lepljenje drvenih elemenata je dvokomponentni, namenski proizveden za upotrebu u konstrukcijama. Lepak ima veliku mehaniku vrstou i postojanost, kao i vodootpornost. Uklapanje zubaca sa jedne daske u zubce na drugoj daski se vri poduno nastavljanje dasaka - lamela, do praktino neograniene duine. Ipak duina nosaa se najee ograniava na 25m zbog uslova transporta, a vee duine se onda premotavaju izborom odgovarajueg statikog sistema. Po formiranju dovoljnog broja lamela za obrazovanje nosaa, vri se postavljanje lamela na trasu stegaa. Trasa stegaa slui za oblikovanje nosaa. Na njoj se vri mehaniko utezanje lamela po projektovanoj geometriji unoenjem odgovarajue sile pritiska. Lepljenje se vri pod pritiskom koji obezbeuje kvalitetno spajanje i raspodelu lepka izmeu lamela. Oblik nosaa moe biti ravan sa konstantnom visinom poprenog preseka ili sa pro-

Krovna konstrukcija na objektu u Beogradu

Krovna konstrukcija na objektu u Grockoj

menljivom visinom poprenog preseka, te zakrivljen sa konstantnom ili promenljivom visinom poprenog preseka. Oblikovanje nosaa je praktino ogranieno samo matom projektanta arhitekture i ekonomskom moi investitora. Nosa u trasi stegaa dobija svoju konanu formu. Po zavrenom procesu lepljenja ceo nosa se proputa kroz mainu za hoblovanje, gde mu se ujednaava irina poprenog preseka, te se zatim kroji prema projektovanom obliku. Nakon otklanjanja eventualnih greaka u drvetu, kao to su ispadajui vorovi ili smolne kese, nosa se farba zatitnim premazom povrinskim impregnantom. Po zavrenom proizvodnom procesu nosai su spremni za ugradnju.
Peaki most u Zajearu

Krojenje i montiranje drvenih lameliranih konstrukcija

Sistem lepljenog lameliranog drveta je montani sistem. Elementi se oblikuju u proizvodnji, gde se odmah kroje na projektovanu geometriju, te su radovi na montai minimalni. irok spektar primene statikih sistema omoguava drvetu da nae svoj put do najrazliitijih objekata. S obzirom na malu zapreminsku teinu drveta montaa je laka i brza uz primenu manjih dizalica ime se postie uteda na ceni radova i angaovanja mehanizacije. Veze izmeu elemenata konstrukcije meusobno se ostvaruju pomou namenski oblikovanih elinih papua, koje su, takoe, deo angamana firme PIRAMIDA. Svi drveni elementi se izrauju od kvalitetne etinarske grae, smreka ili bor po zahtevu kupca. Sva graa je termiki obraena, te na kraju proizvodnog procesa zatiena insekticidnim i fungocidnim premazima. Prema posebnom zahtevu elementi od lepljenog lameliranog drveta mogu biti napravljeni i od drugih vrsta drveta, kako etinara tako i liara. Svi elini elementi se izrauju od standardnih konstrukcionih elika ili od prohorm elika po zahtevu. Zatita se vri cinkovanjem ili zatitnim premazima u zavisnosti od agresivnosti sredine.

Restoran Maa u Budvi

Zaokruena ponuda od ideje do montiranog objekta

Sportska dvorana u Kragujevcu

PIRAMIDA doo nudi zaokruenu ponudu vezanu za objekte od drveta; od ideje do montiranog objekta. Ponuda obuhvata projekat drvene konstrukcije prema idejnom reenju, na svim nivoima projektovanja uz konsultaciju o ostalim elementima konstrukcije koji su u vezi sa drvenom konstrukcijom. Izrada svih drvenih elemenata, kako od lepljenog lameliranog drveta tako i od masivnog drveta. Izrada svih sklopova od elika, kao i svih neophodnih spojnih sredstava. Zatim transport konstrukcije na gradilie, uz obezbeenje sve neophodne dokumentacije za najee obavljane vangabaritne transpote. Krajnji segment ponude je montaa konstrukcije. Konstrukcija se predaje smontirana i spremna za pokrivanje. Majstori firme PIRAMIDA su obueni i specijalizovani za rad na drvenim konstrukcijama i uz pratnju strunog tima su ve izveli veliki broj objekata u Srbiji i Crnoj Gori. Drvene konstrukcije je mogue primeniti u najrazliitijim uslovima eksploatacije. Pored svog estetskog

Sportska dvorana u Novoj Varoi

karaktera drvo je veoma zahvalno za odravanje zbog masivnosti korienih preseka. Odravanje se vri jednostavnim nanoenjem sloja zatitnog premaza po isteku roka koji preporuuje proizvoa premaza. Pored toga zbog nepostojanja estih vornih sklopova nema mesta za pojavu i zapaivanje mikroorganizama ili vlage koji bi uzrokovali propadanje konstrukcije na duge staze. Drvo je kao materijal prirodno otporno na brojne agresivne agense, te je nekad tehnolokim procesom uslovljeno kao najpovoljniji mateijal za primenu u konstrukciji. Eksperimentalnim opitima je utvreno da se drvo, u uslovima poarnog optereenja, ponaa mnogo bolje nego ostali materijali. Pored prirodnog mehanizma za odbranu od poara formiranjem sloja garei po obimu preseka koji spreava dalji dotok kiseonika za razvoj plamena u unutranjost drveta i ini drvo praktino samogasivim, ukoliko se plamen ne dovodi negde sa strane, a zatita drveta od poara se vri jednostavnim premazivanjem zatitnim premazom. Neki objekti od lepljenog lameliranog drveta u Srbiji i Crnoj Gori koje su od projektovanja, izrade i montae, kompletno izveli zaposleni u firmi PIRAMIDA doo: Restorani: Alaska barka, Novi Sad; Probus, Sremska Mitrovica; Fine Dining, Hotel Splendid, Beii, Restoran R2, Zlatibor; Maa, Budva Kafii: Sport cafe, Bar; Planet bar, Bar; Cafe bar, Nova Pazova Prodajni objekti: Hipermarket VelPro Idea, Viline Vode, Beograd; Domis Enterijeri, Sremska Mitrovica; Entero, Nova Pazova Sporstke dvorane: Kragujevac (raspon 35m); Grocka (raspon 37m); Arilje (raspon 30m); Smederevska Palanka (raspon 30m); Ub (raspon 30m); Sremska Mitrovica; Smederevo, Cepelin; Smederevo, Riverside: Ni, Ledena dvorana; Beograd, FK Foot; Beograd, Woodball; Beograd, KK Partizan; Beograd, Crvena zvezda (raspon 36m); Kraljevo; Nova Bila; Vranje; Stara Pazova; Nova Varo; Novi Pazar; Gornji Milanovac Krovne konstrukcije proizvodnih i magacinskih hala: Inija, Papirland; Nova Bila, Palavra; Sremska Mitrovica, Hidrovod; Farma krava, Mladenovo Ukrasni objekti: Krovna konstrukcija centralnog hola, Hotel Queen of Montenegro, Beii; Ukrasne nadstrenice, Hotel Mediteran, Beii; Krovna konstrukcija benzinske stanice, Benzinska stanica Mol, Sremska Mitrovica; Krovna konstrukcija vinarije Vindulo, Temerin; Nadstrenica za trening za golf, Zrenjanin; Nadstrenica ispred doma kulture, Gua Mostovi: Peaki most duine 45m, Zajear; Peaki most od hrastovine duine 13,50m, Budva; Peaki most od tikovine duine 18,50m, Hotel Splendid, Beii; Peaki most od tikovine duine 9m, Hotel Splendid, Beii; Peaki most, Inija Arheoloki lokaliteti: Viminacijum, Kostolac; Terme, Kostolac; Mamutica, Kostolac; Carska Palata, Sremska Mitrovica Bazeni: Oaza, Sremska Mitrovica; Ovar Banja Trenutno u izgradnji: Sportska dvorana, Inija, raspon 53m; Sportska dvorana, Panevo, raspon 47,50m; Splav H20, Beograd; Peaki most duine 10,50m, Despotovac

Dekorativna maska hotela Otrant u Ulcinju

Nadstrenjica kafia u Petrovcu

Bazen Oaza, Sremska Mitrovica

Nadstrenjica na golf terenu, Zablje

PIRAMIDA, Sremska Mitrovica, Palanka 78 tel. 022 639 205, fax. 022 611 081 www.piramidasm.rs, e-mail: smpiramida@neobee.net

Nagli skok potronje rezane grae od cca 15% 2006. godine nije razultirao kontinuitetom pozitivnog trenda. Potranja rezane grae etinara i liara pod uticajem krize prenete sa severnoamerikog kontinenta ve 2007. godine belei stagnaciju i blagu silaznu liniju. Najvei proizvoa rezane grae sa 23 miliona m3 (1/4 ukupne proizvodnje u okviru EOS-a) i dalje je Nemaka koja privremeno nije u sastavu EOS-a, no pregovori voeni prolog leta u Bukuretu doveli su do ponovnog pribliavanja i stvaranja uslova za povratak u lanstvo. Francuska na poziciji najveeg proizvoaa rezane grae liara sa ueem od 25,2% ima u Rumuniji najozbiljnijeg konkurenta koji preti da uskoro preuzme vrh rang liste. Rusija koja je znaajan proizvoa rezane grae etinara je iskljuena iz EOS-a zbog neispunjavanja obaveza u 2008. godini. Kako EOS predvia, ponovno uspostavljanje pozitivnog trenda moe se oekivati tokom ove, 2010. godine. Pri tome e oporavak proizvodnje biti postepen sa rezultatima znatno ispod onih koji su zabeleeni u periodu posle 2000. godine. Rezana graa etinara Podseamo da je pilanska industrija u okviru EOS-a tokom 2007. godine ostvarila rekordnu proizvodnju rezane grae etinara od 90,48 miliona m3. Nakon toga proizvodnja stagnira, a ve krajem 2008. godine zabeleeno je znaajno smanjenje obima proizvodnje (-7,5%), odnosno u okviru EOS-a je proizvede-

no 83,7 miliona m3 rezane grae etinara. Prema podacima EOS-a u 2009. godini linija silaznog trenda je jo vie strma (-17%). U najveem obimu (-50%) se oekivala i desila redukcija proizvodnje u razvijenim zemljama od severa do juga Evrope (vedska, Nemaka, vajcarska, Austrija, Italija). Za Francusku i Republiku eku se nije oekivala znaajnija redukcija. Pri tome je vedska, posle Nemake, sa ueem od 20,9% najznaajniji evropski proizvoa rezane grae etinara. U samom vrhu rang liste meu prvih 5 se nalaze i Austrija, Finska i Francuska. Prvi znaci opadanja potronje rezane graa etinara u Evropi uoeni su jo 2007. godine, nakon rekordne vrednosti od 70,55 miliona m3 zabeleenih na kraju 2006. godine. Dinamika pada, je od 2008. godine ila ubrzano (-6%). a za 2009. godinu prognoze su govorile, a praksa neumoljivo potvrdila, pad potronjae na nivo ispod 50 miliona m3 (-15%). Rezana graa liara Proizvodnja rezane grae liara u Evropi zabeleila je rekordnu proizvodnju od 8,15 miliona m3 u 2006. godini. Ali ve tokom 2007. godine proizvodnja rezane grae liara stagnira, odnosno u blagom je padu (2007. na 8 miliona m3) da bi 2008. godine pad bio ve ubrzan sa -5,5% (na 7,5 miliona m3). Za 2009. godinu EOS ja dao procenu za daljni ubrzani pad od -13% to je, takoe, u praksi potvreno. Na poziciji vodeeg evropskog proizvoaa rezane grae

EVROPSKA PILANSKA INDUSTRIJA

Da li e KOLAPS PROIZVODNJE TOKOM 2009. biti prevladan ove godine ?

liara i dalje se nalazi Francuska, ali u narednom periodu ta pozicija prema svim pokazateljima moe biti zauzeta od Rumunije kao glavnog konkurenta. Najvei pad proizvodnje u 2008. godini zabeleile su Italija i Litvanija usled kolapsa u proizvodnji nametaja, a 2009. godine najvei pad proizvodnje je, kao i kod rezanja etinara, zahvatio region visoko razvijenih zemalja centralne Evrope: Nemaku, vajcarsku, Austriju kao i Rumuniju i Litavniju. Potronja rezane grae liara bila je rekordna 2007. godine kada je preraeno ili u drugu svrhu upotrebljeno 8,86 miliona m3 liarske grae. Vano je napomenuti da je pri tome pad potronje u odnosu na proizvodnju usledio neto kasnije. Za 2008. godinu potronja belei tek blagi pad (-2,7%) zahvaljujui pozitivnom trendu unutar nemakog trita. Uprkos krizi koja je bila aktuelna u Nemakoj je 2008. godine potranja nametaja bila dobra. U proizvodnji je ak ostvaren rast. No, prema prognozama EOS-a, a to se u praksi takoe potvrdilo, 2009. godina je i na nemakom tritu donela obrt sa znaajnim padom potranje koja je zahvatila i veliko trite Francuske i Rumunije. Stoga se za prolu 2009. godinu, prema zakljuku EOS-a, oekivao ukupni pad potronje rezane grae liara od 11,4% (na 7,6 miliona m3) to priblino odgovara nivou ostvarenom 2004. godine. Ako se sve ovo ima na umu, onda je precizan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu teko dati, mada treba istai da, kako EOS predvia, ponovno uspostavljanje pozitivnog trenda u evropskoj pilanskoj industriji moe se oekivati tokom ove, 2010. godine.
Magdalena Franc dipl.ing.

Evropska proizvodnja i potronja rezane grae etinara (u 1000m3; izvor EOS)

GODINA PROIZVODNJA POTRONJA 2000. 72.847 57.319 2001. 73.451 57.193 2002. 75.124 57.631 2003. 76.514 57.341 2004. 79.790 59.841 2005. 81.250 60.586 2006. 88.743 70.533 2007. 90.476 68.140 2008. 83.699 64.062 2009. 69.637 54.658

Individualno uee zemalja EOS-a u proizvodnji rezane grae u procentima

REZANA GRAA ETINARI LIARI NEMAKA 72.847 57.319 FRANCUSKA 72.847 57.319 RUMUNIJA 72.847 57.319 VEDSKA 72.847 57.319 AUSTRIJA 72.847 57.319 LITVANIJA 72.847 57.319 ITALIJA 72.847 57.319

50

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Problem suenja bele bukve

PIE: mr Goran Mili

Primer sendvi efekta na poprenom preseku grae bukve

Pojava diskoloracija rezane grae moe biti uzrokovana brojnim faktorima. Diskoloracije se mogu javiti ve u trupcima ili u sirovoj grai, a najei uzrok, uz prisustvo gljiva, su fizioloke reakcije ivih parenhimatinih elija. Tokom vetakog suenja, mnoge od tih diskoloracija se intenziviraju pod dejstvom specifine klime, a naroito poviene temperature. Bez ulaenja u dublja objanjenja, pri suenju, pod dejstvom visoke temperature i kiseonika, dolazi do hemijskih reakcija (pre svega oksidacije) komponenti elijskog zida i prateih jedinjenja koje za rezultat imaju promenu boje. Bukva, najznaajnija domaa vrsta, je pored ostalih greaka suenja, sklona i pojavi diskoloracija. Kao sasvim dobro reenje ovih problema (ovde se misli i na pojavu lanog srca kao diskoloracije koja je prisutna i pre suenja) se nametnulo parenje grae, kojim se dobija uravnoteena crvenkasta boja. Meutim, od 80-tih godina prolog veka, trite periodino, u zavisnosti da li su u trendu svetle ili tamne boje nametaja, zahteva takozvanu belu bukvu. Problem poinje ve u samom imenu, jer nije precizno definisano ta taj termin oznaava. Nepostojanje definicije termina i metoda za gradaciju boje stvaraju ve godinama nesporazume izmeu kupaca i prodavaca. Uobiajeno se pod ovim terminom misli na rezanu grau debljine 25-100

mm svetle, homogene boje po celom preseku. Ovaj zahtev nije lako zadovoljiti, naroito za grau vee debljine i u letnjim mesecima. Osnovni problem je kako spreiti tamnjenje unutranjih slojeva grae, dok povrinski slojevi zadravaju svetlu boju, pojavu poznatu pod imenom sendvi efekat. Ova diskoloracija se esto u letnjim, vlanim i toplim mesecima javlja i pri prirodnom suenju. Pojava sendvi efekta je gotovo neizbena u grai veih debljina (40-50 mm i vie). Po pravilu, tanka graa, suena na niskim temperaturama nee imati ovu diskoloraciju. Takoe, tangencijalne daske koje se bre sue od radijalnih e imati manju promenu boje. Nikako se ne sme zaboraviti da na konanu boju suve grae utiu mnogi faktori, a vrlo su bitni i nain i mesto skladitenja trupaca i sirove grae. Uobiajene preporuke za smanjenje ili eliminisanje sendvi efekta pri suenju u konvencionalnim suarama su sledee: to krae vreme izmeu prorezivanja trupaca i vetakog suenja, to krae vreme suenja u poetnim fazama (do srednje vlanosti grae od oko 25%), temperatura u istom periodu ne bi trebala da prelazi 30-35C.

Iz poslednja dva uslova proizilazi da ravnotena vlanost u tom periodu mora biti niska. Sniavanje ravnotene vlanosti samo po sebi doprinosi odravanju svetle boje, ali izaziva vea naprezanja u drvetu (skorelost). Pomenute uslove esto nije lako odrati. Konkretno, u letnjem periodu, kada je rizik od diskoloracija i najprisutniji, esto nije mogue odravati temperaturu u suari na tako niskom nivou. U letnjim, vlanim mesecima i odravanje ravnotene vlanosti na niskom nivou moe biti problem. Dodatni problem predstavlja trajanje suenja. Naime, odravanje ovako niske temperature, a istovremeno nemogunost dostizanja dovoljno niske ravnotene vlanosti, znaajno produava vreme suenja. esto se dogaa da se bukova graa debljine 50 mm pod ovim uslovima sui i vie od 40 dana. Dodatno, oekivani rezultat u smislu svetle boje po celom preseku, to zbog nedovoljno brzog suenja, to zbog drugih varijabli na koje se ne moe uticati, esto nije ispunjen. U cilju prevazilaenja opisanih problema, u Laboratoriji za hidrotermiku obradu drveta na umarskom fakultetu u Beogradu se vre eksperimenti koji treba da daju odgovore na pitanja kada i na koji nain se javlja sendvi efekat u grai bukve raznih debljina. Dosadanji rezultati pokazuju da se sendvi poinje javljati u periodu izmeu 5 i 7 dana

52

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

suenja po uobiajenom reimu za suenje bukve (ne po tzv. reimu za belu bukvu). Radi se o debljini grae 38 mm i reimu koji poinje sa temperaturom 37C. Razlog korienja ovog reima je odgovor na pitanje kada se javlja i kako se razvija sendvi efekat pri uobiajenim uslovima suenja. Temperatura u suari u momentu pojave diskoloracije je iznosila od 45-49C (prosena vlanost grae 21-23%), to je prilino visoka vrednost. Ovo upuuje na pretpostavku da se na poetku suenja mogu primenjivati i vie temperature od preporuenih 30-35C, ime bi se ubrzalo suenje u toj fazi. Istovremeno, neto se u reimu mora promeniti u pomenutom kritinom periodu, nprimer posle 4 dana suenja sniziti temperaturu ili je bar ne poveavati. Ne sme se zaboraviti da moda postoji efekat istorije temperature, odnosno da su pod dejstvom viih temperatura u drvetu zapoeli procesi koji se kasnije ispoljavaju promenom boje. Radi se za sada o pretpostavkama koje se moraju eksperimentalno proveriti. U okviru istog istraivanja pokazano je da pomenuti reim izaziva nastanak sendvi efekta i u grai debljine 25 mm, naravno manje izraen i na manjem broju dasaka. Ostaje problem subjektivnosti u odreivanju boje, odnosno dileme ta je, a ta nije bela bukva, da li se i u kojoj meri tolerie eventualno prisustvo sendvi efekta i slino. Ovi problemi na relaciji prodavac-kupac se mogu reiti korienjem kolorimetara, ureaja koji kvantifikuju boju, najjednostavnije reeno prevode je u brojeve. Danas postoje prenosni kolorimetri, vrlo praktini i malih dimenzija, kojima se trenutno odreuje boja uzoraka. Ovakve kolorimetre ve poseduju firme iz drvne industrije, naroito firme koje proizvode podove. Sve prisutnije korienje termodrveta, ija je boja jedna od glavnih karakteristika, dodatno namee potrebu za ovim ureajima. Reenje problema subjektivnosti u odreivanju boje bele bukve je u specificiranju parametra E koji predstavlja razliku izmeu dve boje (na primer boje povrinskog i unutranjeg dela daske). Ovaj parametar u sebi sadri razlike tri parametra boje (osvetljenost (odnos belacrna), koja je za belu bukvu najbitnija, i dva parametra koja sadre sve ostale boje). U zavisnosti od vrednosti E, razliitost boja se razvrstava u kategorije od: bez vidljive razlike (E<0.2), preko nprimer velika razlika u boji (6<E12), pa do razliite boje (E>12). Specificiranje dozvoljene razlike u boji kod sendvi efekta (na primer, kupac zahteva E2), odnosno nijanse svetle boje grae (kupac zahteva odreenu vrednost parametra osvetljenosti) je mogue reenje u prevazilaenju nesporazuma. n

januar 2010.

Ispitivanje
Tvrdoa (engl. hardness, nem. hrte) drveta predstavlja otpor koje drvo prua prodiranju nekog drugog tvreg materijala u njegovu masu, odnosno zapreminu. Prema pravcu dejstva sile, u odnosu na pravac protezanja vlakanaca, tvrdoa moe biti odreena paralelno sa vlakancima - poprena tvrdoa ili upravno na vlakanca - bona tvrdoa. Kod bone tvrdoe pravac dejstva sile moe biti upravan na prstenove prirasta - radijalna tvrdoa ili tangenta na njih tangencijalna tvrdoa (slika 1). Za ispitivanje tvrdoe drveta, danas se uglavnom koriste dve metode: metod po Brinelu i metod po Janki. Postupak ispitivanja tvrdoe po Brinelu (standard SRPS EN 1534) se sastoji u utiskivanju u drvo eline kuglice prenika 10 mm (slika 2). Uzorci za ispitivanje moraju biti prizmatini ije su stranice duine priblino 50 mm. Odreivanje tvrdoe se temelji na merenju otiska kuglice na povrini drveta po dejstvom sile od 1 kN odnosno 1000 N. Otisak se ostvaruje postavljanjem indigo papira izmeu kuglice i povrine drveta. Utiskivanje mora biti ravnomerno, tako da se optereenje od 1 kN postie u prvih 15 3 sekunde. Zbog stabilizacije otiska, narednih 25 5 sekundi, epruveta se dri pod dostignutim optereenjem, a zatim se vri rastereenje. Otisak kod poprene tvrdoe je u vidu kruga, a kod bone eliptinog oblika. Na taj nain se kod poprene tvrdoe mernom opremom meri jedan prenik (slika 3), a kod bone dva prenika otiska pod pravim uglom jedan u odnosu na drugi: jedan du vlakanaca d1, a drugi upravno na vlakanca d2 (slika 4), sa tanou od 0,2 mm. Posle preciznog merenja prenika, izraunavanje tvrdoe se vri po formuli: polovine svog prenika od 5,642 mm (slika 5). Na taj nain se ostvaruje otisak na povrini drveta od 1 cm2 ili 100 mm2. Tvrdoa po Janki se isto izraava u N/mm2 odnosno u MPa tako to se u odnos stave potrebna sila u N i povrina od 100 mm2. Velika slabost ove metode je u prevelikoj dubini utiskivanja kuglice (skoro 6 mm slika 6), tako da su vrednosti dobijene tvrdoe bliske vrednostima vrstoe na pritisak za istu vrstu drveta, anatomski pravac i vlanost. U Evropi se najvie primenjuje Brinel-ov metod (EN 1534), a u Americi metod po Janki (ASTM D 1037-7). Prisutnost oba naina ispitivanja i uoene njihove slabosti nam govore da nijedan metod nije idealan. Smatra se da je Brinel-ov metod pogodniji za odreivanje tvrdoe kod lakih, a Janki kod teih vrsta drvea. Vrlo esto se kod uvoznih vrsta pojavljuju vrednosti tvrdoe po Janki, ali ne u N/ mm2. Najei nain prikazivanja je u lb, lbf, ili lbf (pound force) jedinicama, a esto i u kgf (kilogram force) jedinici. 1 pound-force = 4,4482 N, a 1 kgf = 9,81 N. Ako je tvrdoa drveta iskazana bez jedinice npr. samo kao broj 3500, onda se uglavnom misli na pound-force. U tom sluaju tvrdoa drveta u N/mm2 iznosi: (3500 x 4,4482)/100 = 155,7 N/mm2. Tvrdoa drveta predstavlja znaajan indikator kvaliteta i upotrebe drveta u graevinarstvu. Tu se prvenstveno misli na drvene podove, odnosno parkete. Zbog svoje lepote, trajnosti, topline, lakog renoviranja i odravanja, pod od drveta je postao savren i nezamenjiv materijal. Zapravo u ovoj oblasti primene nailazimo vrlo esto na podatke o tvrdoi. Pretraujui internet prezentacije preduzea, koje se bave proizvodnjom parketa, naene su velike nepravilnosti u prikazivanju ovog svojstva drveta. Ovaj podatak moe izazvati veliku konfuziju tako da niste sigurni kakvo drvo odnosno parket kupujete, tvrd ili mek. Naravno, svesni su prodavci da te brojke ne privlae toliku panju u poreenju sa bojom, teksturom i drugim trendovima. Zbog svega navedenog, veoma je bitno, pri predstavljanju podataka o tvrdoi drveta, navesti o kom metodu se radi, pri kojoj vlanosti i gustini je vreno ispitivanje i to je najvanije koja tvrdoa je u pitanju poprena ili bona. Poprena tvrdoa kod drveta je za oko 30 do 40 % vea od bone tvrdoe (radijalne i tangencijalne). Drvo vlanosti 12 % se, prema poprenoj tvrdoi po Janki, moe podeliti na est skala. Prema toj skali proizilazi da su domae vrste vrlo meke do tvrde to je prikazano u tabeli. Meutim, kod parketa je upravo vanija bona tvrdoa.

Gde je: HB - tvrdoa po Brinelu, izraena u N/mm2 ili MPa, F sila od 1000 N, D - prenik kuglice - 10 mm, d- prenik otiska (poprena tvrdoa) ili srednji prenik ako je bona tvrdoa u pitanju d = (d1+d2)/2 u mm. Slabost Brinel-ove metode se ogleda u tome to je kod veoma tvrdih vrsta drvea veliina otiska kuglice na povrini drveta relativno mala, pa postoji realna mogunost da se otisak nae preteno u zoni ranog ili kasnog drveta unutar jednog prstena prirasta, a time i da doe do velike varijacije dobijenih rezultata zbog vrlo velike razlike u tvrdoama ovih dveju zona. Da bi se na neki nain ukolonili nedostatci Brinel-ove metode, slovaki naunik Janka je predloio metod koja se sastoji u utvrivanju sile koja je potrebna da se elina kuglica prenika 11,284 mm utisne u drvo do

Slika 1. Tvrdoa drveta moe biti odreena paralelno sa vlakancima poprena tvrdoa ili upravno na vlakanca - bona tvrdoa

Slika 2. Postupak odreivanja tvrdoe po metodi Brinel-a

Slika 5. Postupak odreivanja tvrdoe po Janki metodi

54

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

tvrdoe drveta
PIE: mr Neboja Todorovi

Tvrdoa drveta predstavlja znaajan indikator kvaliteta i upotrebe drveta u graevinarstvu. Tu se prvenstveno misli na drvene podove odnosno parkete. Zbog svoje lepote, trajnosti, topline, lakog renoviranja i odravanja, pod od drveta je postao savren i nezamenjiv materijal. Zapravo u ovoj oblasti primene nailazimo vrlo esto na podatke o tvrdoi drveta.
Tabela: Janka skala za poprenu tvrdou pri 12 % vlanosti drveta
Opis Vrlo meko Meko Srednje tvrdo Tvrdo Poprena tvrdoa (N/mm2) Domae vrste drveta < 35 od 35,1 do 50 od 50,1 do 65 od 65,1 do 100 od 100,1 do 150 preko 150 Beli bor, smra, jela, topola, lipa, vrba Ari, crni bor, javor, breza Brest, bukva, hrast, jasen Grab, bagrem

meku vrstu, ustvari prevara. U prilog ovim injenicama, prikazane su vrednosti bonih tvrdoa nekih domaih i stranih vrsta drvea koje se pojavljuju na naem tritu (grafikon). Vrednosti tvrdoe su pri vlanosti od 10 do 12 % i prosenoj vrednosti gustine za tu vrstu drveta. Sa grafikona se vidi da najveu tvrdou, od prikazanih, imaju strane vrste ipe i kumaru. Domae vrste se nalaze u srednjem delu lestvice i imaju priblino istu vrednost tvrdoe kao zebrano, kempas ili merbau, a veu od brazilskog eukaliptusa, iroka ili afrikog mahagonija. Interesantni su podaci o tvrdoi termiki modifikovanog drveta koje je sve vie prisutno u proizvodnji parketa. Prema literaturnim podacima, termika modifikacija drveta uzrokuje smanjenje mehanikih svojstava drveta za oko 30 %, meutim tvrdoa ostaje skoro nepromenjena, a kod nekih vrsta ak i vea nego kod netretiranog drveta. Uzrok moe biti stvaranje takozvane drvne skrame na povrini, koja nastaje od isparljivih organskih komponenata koje ulaze u sastav drveta. U prilog tome govore i dobijene vrednosti o tvrdoi termodrveta hrasta kitnjaka koji su priblino iste sa vrednostima netretiranog drveta. Istraivanja su sprovedena u Laboratoriji za svojstva drveta na umarskom fakultetu u Beogradu, gde je i proizvedeno termodrvo u laboratorijskim uslovima. Treba napomenuti da pored vrste drvea i anatomskog pravca na tvrdou drveta utie i njegova gustina i vlanost. Gustina utie pozitivno, a vlanost negativno. Vano je istai da vlanost drveta utie na tvrdou samo u higroskopnom podruju tj. u intervalu vlanosti od 0 do 30 %. Ovaj uticaj vlanosti je razliit, tako da za poprenu tvrdou, 1 % poveanja vlanosti izazvae oko 4 % smanjenja tvrdoe, a kod bone za oko 2,5 %. n
DRVOtehnika 25/2010

Slika 3: Otisak kod poprene tvrdoe po Brinelu

Vrlo tvrdo Tvrdo kao kost

Grafikon: Bone tvrdoe nekih domaih i stranih vrsta drvea

Slika 4: Otisak kod tangencijalne tvrdoe po Brinelu

Slika 6. Otisak kod poprene tvrdoe po Janki

Radijalna i tangencijalna tvrdoa imaju priblino iste vrednosti, ali se kod poda od etinara ili prstenasto poroznih liara ispituje tangencijalna tvrdoa, odnosno tvrdoa na radijalnoj povrini. Razlog tome lei u postojanju velike razlike u tvrdoi kasnog i ranog drveta na tangencijalnoj povrini, a samim tim i vee varijacije u konanoj vrednosti. Treba znati da nisu sve uvozne vrste samim tim i tvre. Vrlo esto trgovci iz marketinkog intere-

sa, a ustvari iz nedostatka strunog znanja, reklamiraju uvozni parket npr. od drveta iroko kao veoma tvrd i to po ceni od 50 /m2. Meutim, ako pogledate svojstva ovog drveta videete da je njegova bona tvrdoa ista ili ak manja od iste tvrdoe kod domaih vrsta bukve, hrasta ili graba. Ako se npr. parket od graba ili hrasta moe kupiti po nekoj prosenoj ceni od 20 / m2 za ekstra, odnosno standard klasu, onda je cena od 50 , za

Slika 7. Alati za odreivanje tvrdoe drveta: levo za Brinelov metod, desno za metod po Janki

Autor ovog teksta je asistent na umarskom fakultetu Univerziteta u Begradu

januar 2010.

55

KAKO SE IZRAUJU
U ovom osvrtu pokuaemo da vam prikaemo pojedine faze izrade prozora i pribliimo iskustva evropskih proizvoaa. Kao polazni materijal koristi se lamelirano drvo. Drvo je nezamenljivo iz vie razloga, a pre svega zbog svojih mehanikih i estetskih svojstava. Kvalitet i cena lamela zavise od kvaliteta i vrste drveta koje se lamelira.
POSEBNA PRIPREMA U ovoj fazi kree se od dimenzija otvora (graevinskih mera) u koje se postavlja stolarija. Posebna, ili tehnika priprema, odnosi se na izbor i tip lamela od kojih se izrauju prozori. Ova faza obuhvata i aktivnosti kao to su: krojne liste, specifikacija pomonih materijala (okova, stakala, okapnica, boja, lakova i td).

OBELEAVANJE Posle blanjanja vri se meuoperacija, tzv. obeleavanje. Smisao ove aktivnosti je da iskusan stolar izvri pravilnu orjentaciju komada, odnosno da eventualne greke na elementima nakon faze blanjanja, obelei a time i odredi obradu u narednoj operaciji sa kojom e greke biti eliminisane. Na primer, ako je evidentno da postoje vor ili lijavost na jednoj strani elementa, u sledeoj operaciji (duinsko profilisanje) ova greka moe biti eliminisana.

1 2 3 4 5
58
DRVOtehnika 25/2010

KROJENJE ELEMENATA

Posle izbora lamela, prva faza proizvodnje je prerezivanje lamela na duine po pripremljenoj krojnoj listi. Prvo se realizuju najdui elementi, a ostatak lamela koristi se za kratke elemente.

STABILIZACIJA Ovo je faza koju mnogi proizvoai izbegavaju. Naime, lamele koje se presecaju u svom prvobitnom obliku mogu da izgledaju prave i bez deformacija. Nakon seenja u elemente, odnosno presecanja drvnih vlakana, moe da doe do pojave unutranjih naprezanja to opet moe imati znatnog uticaja na pravost i pravilne dimenzije elemenata. Iskrojeni elementi se slau kao na slici i ostavljaju da odlee najmanje jednu sedmicu. PREDBLANJANJE Ova faza je isto esto preskoena iz ekonomskih razloga, jer poskupljuje proizvodnju. Nakon faze stabilizacije iskusan stolar paljivo analizira svaki element i donosi odluku koju stranu e ravnati, kako bi eliminisao eventualne geometriske greke. Operacija se izvodi na standarnoj maini, abrihteru. Ova operacija koliko-toliko neutralie izraene napone i stabilizuje strukturu, dajui maksimalnu mogunost koritenja svakog elementa. BLANJANJE Po zavretku operacije predblanjanja, elementi se prosleuju na etverostranu blanjalicu gde se vri obrada sa sve etiri strane u jednom prolazu. Pri tome se ostvaruje konaan presek elementa to mu obezbeuje prelaz na sledeu fazu obrade.

6
EPOVANJE Ova operacija se u savremenim fabrikama vri na kompjuterizovanom ugaonom obradnom centru ili u nedostaku ove na maini testerafrezeru sa pominim kolicima. Naime, u jednom prolazu se vri tucovanje i epovanje elemenata sa obe strane. Ovom operacijom se ostvaruje tana duina i izrada visokopreciznih elemenata veze sa kojom je mogue ostvariti formiranje perfektnih prozorskih ramova.

7
januar 2010.

DOBRI PROZORI
PROFILISANJE KRILA PROFILISANJE ELEMENATA Nakon epovanja elementi se profiliu po duini. U istom prolazu vadi se, zahvaljujui specijalnoj testeri, i lajsna za staklo (kada su u obradi elementi za krila). Ukoliko se obrauju elementi toka, osim profilisanja, rade se i kanali za dihtunge u istom prolazu. Formirana krila nakon ienja ostaju da se sue najmanje dva dana. Posle toga mogu da idu u dalju obradu. Ova faza predvia spoljanje profilisanje sa kvalitetnim i otrim alatom, a sve u cilju ostavrivanja profila koji omoguuju perfektno naleganje na tok. Obrada krila se vri sa sve etiri strane, s tim to se prvo obrauju krae.

11 12

8
LEPLJENJE Sledea operacija predvia slepljivanje gotovih elemenata, odnosno formiranje ramova krila prozora. Operacija se izvodi na takozvanoj ram presi. Zahvaljujui hidro-klipovima formiraju se ramovi tanih dimenzija i oblika. Lepkovi koji se koriste su u klasi B3 i B4.

GITOVANJE Da bi se ostvario dobar kvalitet prozora, posle spoljanjeg profilisanja, vri se kontrola obraenih ramova. Ona se sastoji u tome to se sa specijalnim gitom otklanjaju eventualne greke i sitni nedostaci. U nekim sluajevima nisu potrebne nikakve intervencije, a u drugim (na primer, kod obrade krila od amovih lamela) gitovanje je neophodno zbog postizanja dobre zavrne obrade i zbog estetskih razloga.

BRUENJE Posle suenja povrina tretiranih gitom sledi bruenje krila, koje se vri na itokotranoj protonoj brusilici kalibrirki koju sainjavaju tri radna valjka. Trake su razliitog granuliteteta, a bruenje se izvodi u jednom prolazu. Najfinija traka se koristi za bruenje lakiranih povrina. Zajedno sa krilima vri se i bruenje elemenata toka. Bruenje profila obavlja se sa specijalnom tranom brusilicom. Maina moe da bude jednostrana ili dvostrana, kao i sa veim brojem radnih grupa.

9
IENJE Posle operacije lepnjenja, na spojevima se pokazuje viak lepila, kao posledica pritiska i veze ep-proep. Lepak se odstranuje runo i lako pod uslovom da se izvodi neposredno posle operacije spajanja, odnosno formiranja ramova.

13

OBRADA SEDITA ZA OKOV Ovom aktivnou poinju zavrne operacije: na toku se formiraju sedita u koja se posle smetaju okovi. Nakon pozicioniranja elementa toka, sa frez mainom formiraju se nasloni ili sedita za okov.

14 15

BUENJE ZA RUICU Nakon bruenja, krila se podvrgavaju buenju i to na posebnoj maini sa kojom se ostvaruje velika tanost. Ova operacija se izvodi sa radnom jedinicom koja ostvaruje trostruko buenje u jednom taktu. Na ovaj nain ostvareno je super tano pozicioniranje ruice za zatvaranje krila u odnosu na mehanizam za bravljenje.

10
januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

59

KAKO SE IZRAUJU DOBRI PROZORI

GEROVANJE LETVICA ZA STAKLO Posle buenja, na maini se unose dimenzije krila i vri se priprema za gerovanje letvica za staklo koje obezbeuju efikasno fiksiranje staklenih elemenata. Postoje i ekonominiji postupci za izradu zavrnih lajsni za staklo, ali esto ne daju dobre mere i ne garantuju veliku tanost.

ETKANJE Posle pefektno obavljene operacije suenja impregniranih delova prozora, koja obino traje od 24 do 48 sati, poinje operacija etkanja. Naime delovi prolaze kroz mainu tzv. etkaru koja ima za cilj dobijanje sjajnih, glatkih i mekih povrina koje su dobra osnova za zavrno lakiranje. Delovi se podvgavaju etkanju sa grubljom granulacijom na ulazu, a finijom na izlazu iz maine.

16 17 18 19 20 21
60
DRVOtehnika 25/2010

POSTAVLJANJE LAJSNI ZA STAKLO Nakon gerovanja lajsne se provizorno ubacuju u prozorska krila, kako bi se bojile u sklopu sa krilom. Na ovaj nain postie se ravnomerno bojenje i spreava diskolorizacija koja bi mogla nastati u sluaju odvojenog bajcovanja krila i lajsni.

ZAVRNA KONTROLA Posle umetanja lajsni za staklo, pristupa se zavrnoj kontroli kvaliteta pre bajcovanja. U ovoj fazi otklanjaju se eventualni nedostaci bruenja gitovanih povrina, verifikuju se svi elementi koji treba da budu sadrani na krilu pre operacije farbanja.

22
ZAVRNO LAKIRANJE Ova operacija se odvija pomou jednog sloenog kompjuterizovanog sistema koji vodi automatski proces lakiranja. Posle etkanja, delovi se kae na transportni sistem i tretiraju se sa konstantnom debljinom laka po celoj povrini. Lak nije naneen na drvo 100%, ve postoji i rastur materijala. Taj viak se sakuplja na poseban nain i ponovo vraa u sistem za lakiranje. Tako lakirani delovi unose se u tunel za suenje poslednji put.

FARBANJE Ova operacija poinje kaenjem ramova o kuke pogonjenog transportera i to na nain da zauzimaju blago naget poloaj, kako bi se omoguilo nesmetano okapljavanje vika boje.

PRVA IMPREGNACIJA Okaena krila ulaze u zonu rasprenog impregnanta tzv. flow coating gde se izlau prskanju sa specijalnom tenou koja prodire u drvo i osigurava sigurnu zatitu od gljiva i parazita. Osim toga, ova tenost prodirui u drvo unosi i pigment, dajui drvetu odgovarajuu boju i ivost.

23

DRUGA IMPREGNACIJA Posle realizacije prve impregnacije u tunelu se vri suenje, koje je i preduslov za poetak druge impregnacije. Ona se obavlja sa guim preparatom. Ovako tretirani delovi dobijaju poboljanu zatitu i punou. Kao i kod prthodne operacije, ramovi prolaze kroz tunel za suenje. Ovo prestavlja solidnu osnovu za zavrno lakiranje. Po izlasku iz tunela vri se kontrola osuenih delova, kako bi se pristupilo konanom, zavrnom lakiranju.

januar 2010.

MONTAA ZATVARAA Okivanje se zavrava operacijom montiranja okova za zatvaranje krila. Na posebnom stolu se prvo uitavaju dimenzije krila, a posle se vri seenje zatvaraa na potrebnu meru. Aplikacija ovog sistema se vri po obimu celog krila garantujui kontinualni sistem zatvaranja, samo sa ovim nainom se garantuje efikasano i precizno zatvaranje. Zavijanje se obavlja sa automatskim uvrtaem sa laserskom voicom.

OKIVANJE Posle suenja koje traje najmanje 24 sata, pristupa se okivanju krila i tokova. Ova operacija se izvodi na automatskoj kompjuterizovanoj maini koja nakon unoenja dimenzija krila, odnosno elemenata toka, automatski proraunava take buenja i frezovanja za montau okova. Kao rezultat dobija se konstantno visoka preciznost okivenog elementa.

26

POSTAVLJANJE OKAPNICA I PRAGOVA U meuvremenu, tok se kompletira sa aluminijskom okapnicom i pragom ukoliko se radi o balkonskim vratima.

24
SASTAVLJANJE TOKOVA tokovi se satavljaju nakon operacije lakiranja, da bi se garantovao visok stepen zatite. Naime, tok je vie izloen spoljnim atmosferskim uticajima i ne bi se ostvarila dovoljna garancija kada bi se lakirao u sklopu. To se pre svega odnosi na elemente veze. Inae, sklapanje toka izvodi se kao i kod krila, na ram presi. Lepkovi koji se koriste odlikuju su visokom otpornou na vlagu i garantuju visok kvalitet spoja. Uglavnom radi se o lepkovima sa poliuretanskom osnovom sa osobinom visoke nosivosti i otpornosti.

27
UBACIVANJE DIHTUNGA I ODBOJNIKA Po obimu toka ubacuju se specijalni dvosrtruki ili trostruki dihtunzi koji obezbeuju efikasno naleganje krila na tok. Osim toga, dihtunzi u kanalima se izvode sa obaveznim odbojnicima koji obezbeuju perfektan spoj krila i toka.

28 29

SPAJANJE KRILA I TOKA tok se na kraju kompletira sa krilima. Na posebnom stolu se vri spajanje i provera funkcionalnosti spoja, odnosno korektno zatvaranje i otvaranje. Ovo na neki nain prestavlja zavrnu operaciju i ako je potrebno vre se sitne korekcije u cilju ostvarenja perfektnog spoja. Na ovaj nain dobili smo prozor visokog kvaliteta sa jako brzim i preciznim otvaranjem i zatvaranje, i na zadovoljstvo kupca.

25 30

ISPORUKA Zavreni prozori konano su spremni za isporuku. U tu svrhu mogu da se koriste specijalna kolica sa minimalnim dimenzijama i maksimalnim kapacitetom pakovanja. Kolica se po isporuci vraaju isporuiocu.

Pripremio: dipl.ing R.Vasovi LINETA d.o.o. Beograd U pripremi ovog teksta koriena su iskustva i preporuke poznatog italijankog proivoaa FARINELLI s.r.l. Sve druge informacije u vezi sa tehnolokom i proizvodnom problematikom moete dobiti putem maila: office@lineta.rs

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

61

PIE: mr Jelena Mati

NOVI MATERIJALI NA BAZI OSNOVA ZA

Postoje brojn mogunosti za korienje ekoloki inovativnih materijala. Veliki je podsticaj videti kako novi materijali inspiriu dizajnere i arhitekte. U cilju promocije novog materijala, kompanije se odluuju za saradnju sa strunjacima u dizajnu koji kroz svoja reenja proizvoda pruaju pravi uvid u izgled, funkcionalnost i performanse materijala za koji se eli da zaivi u budunosti. UPM je jedna od najveih svetskih grupa drvo-preraivake industrije i ima pogone za proizvodnju celuloze, papira i drugih materijala na bazi drveta u 14 zemalja. Zahvaljujui poslovnoj politici kojom se vrednuje istraivanje i spremnost na promene, UPM testira nove sirovine i razvija nove proizvode u bliskoj saradnji sa klijentima i dizajnerima i uspeva da ostane vodea kompanija u inovacijama na tritu. U skladu sa visokim standardima u proizvodnji, velika panja se obraa na odrivost i kreativne inovacije proizvoda koje u potpunosti odgovaraju principima ouvanja ivotne sredine.

62

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

FieraMilano Ro od 4. do 8. maja 2010. godine

Poslovna jedinica koja razvija visoko kvalitetne kompozite na bazi drveta i plastike je tokom poslednjih godina radila na novom kompozitu UPM Profi, a kao polaznu sirovinu upotrebila viak materijala koji se javlja iz proizvodnje samolepljivih oznaka. Dobijen je novi, jedinstveni materijal koji kombinuje najbolje osobine drveta i plastike tj. velike je nosivosti i otporan na UV zraenje i vlagu. Ova sutinska svojstva ine ga idealnim za upotrebu na otvorenom prostoru. Lako se reciklira, a sve komponente su netoksine. Uspena saradnja proizvoaa materijala i uvenog japanskog arhitekte Shigeru Ban-a poela je 2007. godine na Triennale-u u Milanu, tokom izgradnje paviljona Artek-a, jedne od najinovativnijih kompanija nametaja koje doprinose modernom dizajnu. Ban, poznat jo kao i pretea u ekolokoj arhitekturi, dizajnirao

Svetsko bijenale drvopreraivake tehnologije i ponude nameataja

Xylexpo 2010. ubrzava oporavak! Ovo nije samo slogan, ve jednostavno odraz situacije okarakterisane poveanjem broja prijava i posebnim interesovanjem za sledei Xylexpo, internacionalno bijenale drvopreraivake tehnologije i industrije nametaja koje e se odrati od 4. do 8. maja ove godine u milanskom izlobenom centru Ro. Jaa i interesovanje za polugotove proizvode, a to je industrija koju izloba pozdravlja sa velikim entuzijazmom. Prijave - Organizatori ve razmatraju raspodelu tandova prema dosadanjim prijavama tako da svi koji su odluili da uestvuju na izlobi Xylexpo 2010 mogu adekvatno da se pripreme. Broj prijava najavljuje da e Xylexpo oznaiti kraj krize za ovu industriju. Predvianja, zasnovana na podacima, a ne na nagaanju, sugeriu da e preko 700 izlagaa uestvovati u ovom dogaaju maja 2010. godine, a on e obuhvatiti povrinu od 60 000 m2. Milano domain sajma XYLEXPO 2010. FieraMilano e biti partner sajma Xylexpo ne samo za dogaaj 2010. godine, ve i za 2012. godinu. To potvruje internacionalni karakter sajma Xylexpo (284 izlagaa i 51,5 % inostranih posetilaca od ukupno 82 000 posetilaca prethodnog dogaaja). I na optem skupu Acimall, italijanske asocijacije proizvoaa maina i alata za drvnu industriju, lana Confindustrije, koji organizuje i poseduje izlobu preko Cepre - zabeleeno je 90 % glasova za ovu kooperaciju. Bitan internacionalni dogaaj za ponudu poluproizvoda Xylexpo 2010. e biti posveen i komponentama, zalihama i poluproizvodima za industiju nametaja. Xylexpo nastoji da postane velika izloba - odrava se u maju parnim godinama - sa ciljem da predstavi globalnim operaterima sve to im je potrebno da naprave komad nametaja i prerade drvo. uma na izlobi Potpuno nova inicijativa sajma Xylexpo 2010. bie projekat pod nazivom uma na izlobi koji e biti primenjen zahvaljujui saradnji sa regijom Lombardije. Cilj je da se oformi nova izlobena dimenzija gde je mogue ukljuiti sve to se odnosi na drvo i ume. Podrobno e se analizirati svi aspekti drveta: od rukotvorina do regionalne kulture, od prirodnog inenjeringa do umskih projekata, od prvih maina za preradu do pomonog pribora i opreme, od obuke do irenja potovanja prema ovom dragocenom sirovom materijalu, od industrije drvne gradnje do upotrebe drveta kao izvora energije i toplote. Takoe projekat uma na izlobi e biti otvoren samo u nedelju 9. maja. Visoko-tehnoloka arena: susreti i poreenja Izlobe su i mesto na kojima dobijamo informacije. Danas vie no ikada, izlobeni centri su bitna sredstva za promovisanje znanja, podrobnu analizu, sastanke i razmenu tehnike vetine. Tokom pet dana Xylexpo High-tech arena (prava arena koja e biti postavljena unutar hale) e obezbediti kompanijama, profesionalnim studijima, operaterima, institutima i centrima za istraivanje mesto na kom e se obratiti velikoj publici i predstaviti nova reenja, solucije i razvoj. www.xylexpo.com

DRVETA KAO RAZVOJ PROIZVODA

je izlobeni objekat napravljen od UPM Profi-ja. Paviljon je dao odlian primer odgovornosti prema ivotnoj sredini primenjenoj na vizuelni dizajn. Posle upotrebe novog materijala za konstruktivne sisteme i kao obloge u arhitekturi, ovaj uspean tim, predstavio je inovativno osmiljeni koncept nametaja, 10-UNIT SYSTEM (Sistem od 10 elemenata) na najveoj svetskoj izlobi nametaja, aprilskom sajmu u Milanu 2009. godine. U potpunosti modularan nametaj baziran je na osnovu upotrebe samo jednog elementa u obliku latininog slova L. Ovaj osnovni element moe biti montiran na razliitim pozicijama i tako formirati stolicu, sto ili klupu. Novi sistem nametaja 10-UNIT SYSTEM je pravi dokaz o tome ta je mogue postii kada se kombinuju vrhunsko projektovanje, tehnologije, materijali i kada dizajner, ili uopte, kreativan ovek ima hrabrost da proba neto novo.

januar 2010.

Kroz proveru je potvreno da preduzee PINOLES zahvaljujui dobroj organizaciji i adekvatnom nadzorumoe da garantuje proizvode, koji su poreklom iz uma kojima je gazdovano na ekoloki prihvatljiv, socijalno pravedan i ekonomski isplativ nain.

Firmi Pinoles sveano uruen FSC COC sertifikat

Nakon dobijanja sertifikata za ISO 9001:2000 STANDARD, preduzee PINOLES je krenulo u novi projekat - uvoenje FSC COC STANDARDA. Ideja vodilja je bila pruanje i garantovanje visokog kvaliteta usluga i proizvoda svojim partnerima, kaoi mogunost plasmana gotovih proizvoda na inostrano trite. Domai kao i inostrani potroai, sve vie tragaju za proizvodima koji su proizvedeni u skladu sa ekolokim i socijalnim kriterijumima. Posle implementacije, renomirana sertifikaciona kuca SGS iz Johanesburga, sa seditem u enevi, je odabrana da izvri audit, i on je uraen 23. i 24. septembra 2009. godine. Kroz proveru je potvreno da preduzee PINOLES zahvaljujui dobroj organizaciji i adekvatnom nadzorumoe da garantuje proizvode, koji su poreklom iz uma kojima je gazdovano na ekoloki prihvatljiv, socijalno pravedan i ekonomski isplativ nain. Gospodin Marinko Ukropina, generalni direktor firme SGS Beograd, sveano je uruio sertifikat na proteklom Sajmu nametaja u Beogradu. Dogaaju je prisustvovala i gospoa eron Valentajn, potpredsednica USAID za Srbiju - projekti za razvoj konkurentnosti, koja je napomenula da je projekat sufinansiran od strane USAID-a, koji je prepoznao PINOLES kao vodeu distributersku kuu u drvno preraivakoj industriji i na taj nain napravio smernice i ostalim preduzeima u istoj brani. Inae, organizacija FSC je osnovana 1993. godine kao svetsko nezavisno i neprofitabilno udruenje, od strane razliitih tela koja se bave ivotnom sredinom i kompanija koje su aktivne u umarstvu i drvnoj industriji. FSC je definisao 10 principa za sertifikaciju uma, koji su vaei u itavom svetu. Osnovu FSC sertifikacije ine sledee take: Usaglaenost sa zakonima i FSC principima, usaglaenost sa zakonima struke i zatitom zdravlja Potovanje prava vlasnitva Nastojanje da se odri, sauva i zatiti dobar odnos sa lokalnim stanovnitvom Odravanje visokog stepena kvaliteta drveta i drvne grae Princip regeneracije Planiranje i kontrola dokumentacije uvanje zatienih uma Ouvanje biolokih raznolikosti Sertifikacija u skladu sa FSC CoC zahteva sledee: Dokumentovani sistem kontrole Potvrdu prijema robe Razdvajanje i/ili obeleavanje sertifikovane od nesertifikovane robe Oznaavanje bezbednih proizvoda Identifikacija sertifikovane robe za otpremu Nakon uspene sertifikacije, FSC CoC sertifikat se izdaje na 5 godina, s tim sto se nadzorni audit sprovodi svake godine.

Goran Kneevi

64

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

d.d. POEGA
Industrijska 24 34 000 Poega, Hrvatska tel: 00 385 / 34 311 175 fax: 00 385 / 34 274 704 e-mail: spinvalis@spinvalis.hr prodaja@spinvalis.hr www.spinvalis.hr

SPIN VALIS: kvalitetan, udoban i trajan nametaj! Nametaj za toplinu doma u kome e uivati vie generacija.

Meunarodni sajam alata i opreme, poluproizvoda, komponenti, aparata i maina za drvopreraivae i industriju nametaja

OD VELIKE IZLoBE UVEK oEKUJETE VIE...

Nakon naroito uspene realizacije internacionalne izlobe, sajma drvne industrije i industrije nametaja MEDWOOD 2006. i 2008. godine, velika izloba ponovo otvara svoja vrata javnosti 2010. godine. Medwood se odrava od 22. do 25. aprila 2010. godine u novom modernom izlobenom centru METROPOLITAN EXPO na atinskom meunarodnom aerodromu ELEFTHERIOS VENIZELOS uz uee najznaajnijih kompanija u sektoru materijala za nametaj, poluproizvoda, podova, drvenarije, prozorskih alona, kuhinjskog nametaja, kao i kompanija koje sa bave proizvodnjom maina za drvopreraivaku industriju. MEDWOOD je postao velika izloba za itav Balkan i jugoistonu Evropu, a prisustvovae mu vodee firme i iz Grke i sa evropskog trita. Posetioci sajma MEDWOOD e imati priliku da se informiu o novim proizvodima i meunarodnim trendovima u proizvodnji i dizajnu modernih projekata. Ciljevi izlobe su sledei: multilateralna reklamna kampanja koja treba da privue komercijalne posetioce iz Grke, sa Kipra i iz drugih balkanskih zemalja; uee velikog broja vodeih firmi; privlaenje posetilaca iz sektora arhitekture i ureenja enterijera; izlaganje novih eksponata; organizovanje jednodnevnih konferencija o pitanjima koja se uglavnom odnose na sektor prerade drveta i proizvodnje nametaja.

Metropolitan Expo kombinuje sve osobine meunarodno poznatih izlobenih centara Zapadne Evrope i obuhvata povrinu od 160 000 m2. METROPLITAN EXPO se sastoji od etiri velike izlobene sale (ukupne povrine od 50 000 m2) koje su smetene na istom nivou jedna pored druge, dva impresivna ulaza i foajea, dve sale za konferenciju kapaciteta od po 400 i 200 osoba, dva luksuzna restorana, sedam kafea i konano jednog irokog centralnog hola sa prirodnim osvetljenjem, koji povezuje sve navedene sale. Metropolitan EXPO otvara nove horizonte u sferi sajmova i konferencija. Podmiruje potrebe organizatora i izlagaa, promoviui ovaj dogaaj evropskih specifikacija, a idealan je prostor koji e ugostiti hiljade posetilaca.

66

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

MEDWOOD 2010
MEDWOOD 2010. e opet omoguiti posetiocima da se upoznaju sa novim materijalima, tehnologijama i mainama, novim trendovima, kao i unapreenim strukturnim materijalima. Kljuni cilj izlobe MEDWOOD je da pobolja i kategorije eksponata i njihov kvalitet, na osnovu modernih trendova u dizajnu, odnosno funkcionalnosti i inovacija. Glavne kategorije eksponata Medwood 2010. su: materijali za nametaj, drvo za gradnju i finalnu preradu, dekorativni materijali, maine za preradu drveta. Trea po redu izloba e se odigrati uskoro. Impresivno unapreen u odnosu na sve preanje sline dogaaje, MEDWOOD e se odrati u novom, modernom i izlobenom centru visokog standarda, METROPOLITAN EXPO, u samom srcu komercijalne Atine, na atinskom meunarodnom aerodromu ELEFTHERIOS VENIZELOS. MEDWOOD se premeta u ovaj novi izlobeni centar u cilju apsolutnog komercijalnog uspeha svih izlagaa.

JEDNoDNEVNE KoNFERENCIJE - PARALELNI DoGAAJI O VELINI IZLoBE GoVoRE PoDACI!

MEDWOOD je stekao poverenje najveih kompanija, pa je i broj uesnika u porastu. Primera radi, na drugoj po redu odranoj izlobi broj uesnika se u odnosu na prvu poveao ak za 75%. Na ovoj, treoj po redu izlobi uestvovae vie od 170 izlagaa sa vie od 230 kompanija iz Grke i inostanstva. Posetioci iri sektor prerade drveta u Grkoj na Balkanu i jugoistonoj Evropi stie prestine pozicije na sajmu MEDWOOD. Broj posetilaca je u stalnom porastu, a 2008. godine broj posetilaca je bio za 69% vei u odnosu na prethodno odran dogaaj. Ove godine oekuje se jo vei broj posetilaca. Koomunikacije Uspeh izlobe MEDWOOD u Grkoj i inostranstvu je postignut u velikoj meri putem reklamiranja u asopisima koji se bave arhitekturom, preradom drveta i proizvodnjom nametaja u Grkoj i na Balkanu. Po prvi put u Grkoj, u okviru izlobi drvne industrije, izlagai imaju priliku da se sretnu i razmene stavove i iskustva sa arhitektama, dizajnerima i drugim profesionalcima iz slinih inostanih firmi. Izloba, kako bi stvarno bila velika, treba da ide izvan granica oekivanog i treba da nudi posetiocima i uesnicima vie prilika za razgovor o temama irokog spektra drvne industrije. U dva navrata 2006. i 2008. MEDWOOD je dokazao da je vie od izlobe, a paralelno je organizovao i razne informativne jednodnevne konferencije. Strunjaci iz Grke i inostranstva su analizirali razna pitanja u ovom sektoru, promoviui osnovne prednosti drveta i njegove primene. Bitan doprinos tome dali su i Odsek za arhitekturu Nacionalne politehnike kole u Atini, Odsek za dizajn i tehnologiju drveta i nametaja Tehnikog univerziteta u Larisi, kao i vatrogasne brigade. Uvek nudi vie, MEDWOOD e 2010. organizovati jo interesantnije konferencije i diskusije sa eminentnim strunjacima na teme koje se odnose na iri koncept upotrebe i primene drveta i izgradnju svesti o nizu ekolokih pitanja.

Sve informacije moete dobiti kod MED EXPO tel. +30 210 2930706 fax. +30 210 2139968 e-mail: ad@medwood.gr www.medwood.gr

POKROVITELJ

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

67

Meunarodna saradnja studenata umarskog fakulteta

mene studenata izmeu zemalja kako bi oni kasnije to lake saraivali. Nakon toga su kompanije sponzori ovogodinjeg seminara ukratko predstavile svoj proizvodni program, kroz nekoliko promotivnih filmova. Narednog dana usledilo je predstavljanje fakulteta i razliitih kultura zemalja uesnica. Uvek najzanimljiviji deo seminara, predstavljaju posete fabrikama zemlje domaina. Ove godine upriliena je poseta dvema automatizovanim fabrikama Swedwood-a, koje su integrisani deo internacionalne kompanije IKEA. Poseene su i kompanije: Szynaka-Meble i DFM, kao i ekoloka istraivaka stanica Popielno. Poslednjeg dana organizatori su priredili posetu Vujoj jami (Wolfsschanze) u kojoj je Adolf Hitler boravio dve godine tokom Drugog svetskog rata, a koja se nalazi u blizini rezervata Besia. Uesnici su kroz razne zanimljive igrice i etnje imali priliku da se jo bolje upoznaju i kroz interakciju razmene kontakte. Projekat su podrali: JELA JAGODINA, RADMILOVI Zemun, ENTERIJER JANKOVI Novi Sad, SAGA DRVO Beograd, Javno preduzee Srbijaume i UMARSKI FAKULTET Beograd. Zahvaljujemo se medijskim sponzorima asopisu DRVOtehnika, i portalu www.serbianfurniture.org. Nadamo se da e se saradnja preduzea i studenata u budunosti nastaviti na obostrano zadovoljstvo. Zadovoljna lica studenata, mnotvo ostvarenih kontakata govore da je i ovogodinji seminar u potpunosti ispunio oekivanja uesnika. Naredni seminar Interfob 2010 bie organizovan u Francuskoj u organizaciji Ecole Superieure du Bois iz Nanta.

Odran seminar studenata prerade drveta INTERFOB 2009. u Poljskoj

Odavno ve tradicionalni, dvadesetdrugi po redu INTERFOB seminar odran je u rezervatu prirode Besia, u Poljskoj, u organizaciji Univerziteta za primenjene nauke, Uniwersytet Przyrodniczy u Poznanu, u periodu od 19. do 23. oktobra 2009. godine. Podran od strane Euroligne (The European Network for Advanced Wood Processing and Engineering Education) INTERFOB se tradicionalno odrava svake godine u razliitim gradovima Evrope jo od 1987. godine i ima za cilj povezivanje buduih inenjera obrade drveta iz svih evropskih drava, upoznavanje sa najnovijim tehnolokim dostignuima drvne industrije kao i uspostavljanje poslovnih kontakata. Kongersu je prisustvovalo oko 250 studenata iz oblasti prerade drveta i umarstva sa 14 Univerziteta iz Evrope. umarski fakultet i Odsek za preradu drveta iz Beograda vrlo uspeno i zapaeno predstavljalo je 11 odabranih studenata. Ovakve manifestacije pomau da se fakultet povee sa ostalim fakultetima Evrope, da ostvari meusobnu saradnju, transfer znanja kao i razmenu strunog kadra. Nakon otvaranja seminara od strane glavnog organizatora Pawe Tekie-a, predavanje o vanosti dizajna pri kreiranju novih proizvoda odrao je prof. dr Michal Roszkowski, sa jasnim zakljukom da je savremena tehnologija skoro ista i svima dostupna, i da je ustvari proizvod najbitniji. Nakon toga uesnicima su predstavljeni struni asopisi za drvnu industriju u Poljskoj (Meblarstwo i Gazeta Przemyslu Drzewnego). Usledilo je jo jedno predavanje vezano za investicije u Poljsku drvnu industriju u 2008. godini. Bilo je rei i o vanosti razmene informacija u drvnoj industriji, i vanosti raz-

Goran Bodirogi, student

68

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

NA 47. SAJMU nAMETAJA, U BEOGRADU

RADOVI STUDEnATA

UMARSKOG
FAKULTETA nAGRAEnI PRIZnAnJEM

ULUPUDS-A,
DIPLOMOM ZA InOVATIVnOST U RAZVOJU PROIZVODA, ALI PRE SVEGA IZUZETnIM InTERESOVAnJEM ZA PRIKAZAnA ODRIVA REEnJA.

Sajam nametaja, opreme i unutranje dekoracije u Beogradu, uz skromniju, a raznovrsniju ponudu, i ove godine je u senci poznatog i vienog, u velikoj meri uskraen za kreativnost i istinsku inovaciju. Kreativne talent-zone, kao prepoznatljivi i nezaobilazni mamci i oaze meunarodnih susreta kreativnosti i industrije u ovoj oblasti u svetu, na domaem sajamskom terenu godinama tvrdoglavo izostaju ne uspevajui da pronau svoje mesto, smisao i znaaj. Da nam ovakvi rasadnici ideja trebaju upravo na sajmu nametaja i da u tom pravcu svakako treba dalje istraivati uspeno ve nekoliko godina dokazuje umarski fakultet, odsek Prerada drveta Projektovanje nametaja i enterijera, a u poslednje vreme i Beogradska Tehnika kola Drvo Art, koji samoorganizovano izlau serije uspeno realizovanih inovacija, u vidu prototipova nametaja i elemenata enterijera od drveta i odrivih - ekolokih materijala iji je kvalitet, posebno u sluaju umarskog fakulteta, meunarodno prepoznatljiv,

praen velikim interesovanjem i ponudama. Po reima studenata-izlagaa, i mentora docenta Jelene Mati, za prototipove se prvenstveno zanimaju obini ljudi - potencijalni kupci koji unapred prepoznaju prednosti, a neretko i nove namene, pritom esto izraavajui uenje injenicom da je ove proizvode jo uvek teko naruiti. Uprkos tome, studente umarskog fakulteta ne zaobilaze ni strune pohvale, ni nagrade, ali ni ponude za saradnju od strane firmi koje prepoznaju kvalitet i imaju smelost da iskorae i probaju novo i originalno, uprkos brojnim primerima nasleene proizvodne prakse plasiranja svetskih recepata u varijacijama koje se kao hit i ekskluzivitet nude domaim kupcima O kvalitetu domaih ideja govore brojna priznanja koje su studenti umarskog fakulteta dobili u proteklom periodu, ali i prestine nagrade na ovogodinjem sajmu, gde su originalnost i matovitost na prvom mestu prepoznali ULUPUDS,

72

FOTO: Marko Obradovi

PRIZNANJA ZA SKLAD I INOVATIVNOST

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

PISA TOWER se po potrebi iz police moe sklopiti u stoi. Elementi su meusobno povezani elastinom gurtnom, a prelazak iz jednog oblika u drugi vri se jednostavnim vertikalnim izvlaenjem korpusa pri emu se gurtna zatee dajui dodatnu stabilnost. Korpuse ine ramovi sa ili bez ispune. Izrada ovog proizvoda je dodatno olakana zbog slinosti elemenata cele konstrukcije to naroito pogoduje serijskoj proizvodnji. Proizvod je dobio ime zbog nakrivljenosti poput Tornja u Pizi. Iako njegova osa odstupa od vertikale, statika police nije nimalo naruena. Minimalistiki pristup dizajnu i jednostavnost oblika pruaju ovom proizvodu mogunost uklapanja u prostore raznolikog sadraja. Proizvod je na 47. Beogradskom sajmu nametaja dobio diplomu ULUPUDS-a za komadni nametaj, kao i diplomu Beogradskog sajma za inovativnost u stvaranju proizvoda zajedno sa ostalim kolegama Odseka za Preradu drveta umarskog fakulteta u Beogradu.

dodelivi autoru Milici Neovanovi Diplomu za dizajn komadnog nametaja, za prototip sklopive police/stoia Pisa Tower; a zatim i Beogradski Sajam, dodelivi svim izloenim radovima Diplomu za inovativnost u razvoju proizvoda. Ovu nagradu su dobili: Aleksandar Blagojevi, Dragan Krivokapi, Milica Neovanovi, Miljana Nikoli, Marko Obradovi, grupa autora - Marija Prelevi i Ana Stankovi, grupa autora - Emir Beiragi, Marija Bjelakovi, Milica Jovi; Zeljko Miri, eljko Panti. Prednosti domaih ideja su brojne, a svakako najznaajnija je originalnost, prepoznatljivost i sveopti drutveni potencijal, pa je podrka kreativnim inicijativama kljuna za sagledavanje prednosti primene naeg talenta, uz zadovoljenje ekonomskih faktora i potreba krajnjeg potroaa. Autori teksta: Milica Neovanovi i Uro Vitas

Uspean prvi nastup Tehnike

Stari zanati
Ovo nije prvi put da Tehnika kola Drvo art iz Beograda organizuje radionicu koja okuplja uenike ove kole i njihove vrnjake koji se obrazuju za ista zanimanja iz srodnih kola u zemljama Evropske Unije. Radionica organizovana prolog prolea koja je okupila budue dizajnere nametaja iz Maarske, Italije i Srbije bila je toliko uspena da je koli iz Beograda donela brojna priznanja i nagrade i otvorila mnoga vrata u svetu dizajna. Da nastavnici Tehnike kole Drvo art ne spavaju na lovorikama ostvarenih rezultata i dobijenih priznanja, ve nastoje da unaprede nastavu i u drugim obrazovnim profilima za koje se uenici koluju u ovoj koli dokaz je i radionica drvorezbarstva koju dre najbolji nastavnici prestine Travjanske kole, ija su imena poznata i van granica njihove domovine. Njima u obuci, kao asistenti, pomau i uenici iz Bugarske. Time se ostvaruju ciljevi ove radionice: unapreenje nastave na smeru drvorezbar i razmena iskustva uenika i nastavnika. Istovremeno, ovo je i prilika da mladi iz drugih zemalja upoznaju na glavni grad Beograd koji rado podrava sline aktivnosti svojih kola. Dokaz za to je i finansijska podrka potrebna za odravanje navedene radionice koju je ovoj koli pruila gradska optina Stari grad, koja je i ranije imala sluha za sline zahteve Tehnike kole Drvo art. Od kolikog znaaja je odravanje ove radionice, kao i saradnja dveju kola nedvosmisleno govori i podrka kako optinskih vlasti, tako i visokih zvaninika Republike Bugarske. Risto Raco, lan optinskog vea Starog grada i Ilija Ljaskov, atae za kulturu Republike Bugarske, posetili su radionicu, pokazali interesovanje za dalju sudbinu kako same radionice, tako i uenikih radova nastalih u toku dosadanjeg rada i obeali podrku koli u buduim slinim inicijativama kojih u ovoj koli uvek ima na pretek.

Priznanje Tehnikoj koli Drvo art na 47. sajmu nametaja

Meu tandovima koji su na proteklom Sajmu nametaja privukli najvie interesovanja bio je i tand Tehnike kole Drvo art iz Beograda. Na njemu su uenici oglednih odeljenja tehniar za oblikovanje nametaja i enterijera i tapetar dekorater izloili preko dvadeset eksponata nametaja koji su sami kreirali. Osnovna karaktristika ovog nametaja je multifunkcionalnost. Isti komad nametaja se

Predstavnici optine Stari grad Risto Raco i atae za kulturu Republike Bugarske Ilija Ljaskov pokazali su veliko zanimanje za radove uenika Tehnike kole Drvo art

74

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

kole Drvo art na Sajmu nametaja

ujedinjuju mlade Evrope

Tehnika kola Drvo art organizator je radionice drvorezbarstva koja se od 23. do 27. novembra 2009. godine odvijala u prostorijama ove kole. Najtalentovaniji uenici obrazovnog profila drvorezbar pohaali su jednonedeljni kurs drvorezbarstva koji su za njih pripremili nastavnici svetski poznate Nacionalne gimnazije za primenjenu umetnost Travjanska kola iz Travne (Bugarska) koja ima veoma dugu tradiciju u drvorezbarstvu i drugim umetnikim zanatima. Takoe, proteklog novembra Tehnika kola Drvo art je po prvi put nastupala na Sajmu nametaja, opreme i unutranje dekoracije. Radovi njenih uenika su bili veoma zapaeni te je kola Drvo art dobila sajamsko priznanje za svoj rad na polju unapreenja praktine nastave.
iz stolice moe pretvoriti u stoi za kafu, policu za knjige ili stalak za novine, a ima ak i onih ije se dimenzije mogu prilagoditi prostoru u kojem se nametaj nalazi. Zbog toga ne treba da udi velika panja posetilaca. Ipak, mnogi meu njima ostali su razoarani saznavi da matovite uenike kreacije nisu na prodaju jer svaka od njih predstavlja unikat. Osim posetilaca, tand je zapazio i iri Sajma nametaja. Za anticelulit stolicu, ije se sedalo sastoji od sitnih drvenih kuglica koje slue za masau, a iji naslon moe da se preklopi tako da stolica postane stoi, Tehnika kola Drvo art je dobila Diplomu Sajma nametaja za unapreenje praktine nastave kroz radove uenika Nae Tadi, Nikole irkovia, Ivana Rendulia, Mae Grubeevi, Jovane Jeremi, Jelene Strajinovi, Natalije Dmitrovi i Tamare ivkovi. tand mladih dizajnera iz kole Drvo art posetila je i Dragica Moro, zamenik gradskog sekretara za obrazovanje. Istakla je da je ponosna na radove uenika i da je uee ove kole na Sajmu veoma znaajno jer je to prilika da ljudi iz sveta rada vide radove uenika. Ona nam je otkrila

Detalji sa tanda Tehnike kole Drvo art na Sajmu nametaja u novembru 2009. godine

da Gradski sekretarijat za obrazovanje namerava da sledee godine organizuje sajam stvarlatva na kojem e imati prilike da uestvuju i druge strune kole, kako bi i njihovi uenici, poput uenika kole Drvo art imali prilike da javnosti pokau ta znaju i umeju. Direktorka Tehnike kole Drvo art, Zorica okovi rekla nam je da je ova kola prostor za izlaganje dobila besplatno i da je direktor Beogradskog sajma, gospodin Anelko Trpkovi imao mnogo razumevanja za sve njihove zahteve i posvetio im posebnu panju, na emu su mu uenici i profesori kole Drvo art veoma zahvalni.

Istakla je da e sajamsko priznanje ovoj koli mnogo koristiti prilikom evaluacije oglednih obrazovnih profila, tj. kada se bude odluivalo da li da se ovi profili uvedu u redovan obrazovni sistem. - Ovo priznanje koje dolazi od strunog irija i ljudi iz sveta rada je dovoljno jak pokazatelj da su novine koje smo uveli u naoj koli dobre, da daju rezultate, da su uenici spremni za svet rada, to treba da bude primarni cilj srednjeg strunog obrazovanja, i da zbog svega toga na program i nain rada treba implementirati u redovan obrazovni sistem - zakljuila je direktorka Zorica okovi. n
DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

75

NOVO na kioscima
magazin za dobru i brzu kupovinu

Novi Broj U prodaji od 1. Marta

tedi vae vreme i energiju

Stolice na sklapanje,
Stolica na sklapanje
U srednjevekovnoj kulturi stanovanja u Evropi, stolica na preklop (faldistorium, sella plicatilis) bila je vrlo rasprostranjena. O tome nam govore sauvani originali i mnogobrojni likovni izvori. Stolica na preklop bila je u srednjevekovnoj Evropi najmobilnije sedite, to je svakako odgovaralo i nainu ivota onih koji su se njome sluili. Bili su to veinom feudalci, a ne retko i sam kralj, kome je ova stolica esto sluila kao presto u odreenim prilikama, pod atorom i slino. Ona je svakako u potpunosti odgovarala nomadskoj mobilnosti ondanjih suverena. Prva pojava stolice na preklop na teritoriji koju su u srednjem veku naseljavali Srbi datira sa kraja XII veka. Najstariji po imenu poznati Srbin umetnik, Grigorije, minijaturista Miroslavljevog jevanelja naslikao je stolicu na preklop (sl.1), koja je po svom obliku i konstrukciji skoro identina sa istom takvom koju su u VI veku pre n.e. koristili Etrurci (sl.2). Pojava stolice na preklop na srpskom ivopisu Srednjeg veka

Sl.2 Etrurci, VI vek pre nove ere

dosta je esta, naroito u XIV veku. Njena je primena u drutvu na ivopisu ograniena, jer na njoj sede linosti koje su znaajne bilo po funkciji ili imovnom stanju, kao Pilat, sudija Kajafa, car Konstantin ili bogata iz legende o ubogom Lazaru. Prikaz te stolice u crkvi Staro Nagoriino (sl.3) je veoma realan, noge stolice i preke su od okruglih profila sa ukrasnom tokarenom glavom na krajevima i redom tokarenih koloneta kao ukruenje. Sedite je presvueno tamnim zastiraem, verovatno koom kao to je to bio obiaj u to vreme, kao i na etvorojevanelju Radoslava iz 1429. godine. (sl.4.) Zanimljivo je to se na srpskoj minijaturi i fresci prikazana stolica na preklop ni u jednom dosada nama poznatom sluaju ne zavrava na krajevima gornjeg dela ivotinjskim glavama i pri dnu ivotinjskim apama, to je bio karakteristian ukras za tu vrstu sedita u zapadnoj Evropi u doba romanike. Na slian se ukras ne nailazi ni na nametaju prikazanom na likovnim pretstavama Vizantije, pa je sva verovatnoa da su stolice na preklop s ukrasom balustre i jednostavnim okruglim ili etvrtastim zavrecima na gornjem delu konstrukcije, specifine za krajeve Balkana i za Vizantiju u Srednjem veku.

Sl.1 Miroslavljevo jevanelje, kraj XII veka

Najstariji primerci meu intarziranim predmetima u manastiru Hilandar su dve stolice

januar 2010.

Materijalna kultura junih Slovena IX deo

druga sedita i stolovi

PIE: dr Sran iki
Savonarola tipa, (sl.5), koliko se dosad moglo na osnovu raspoloivog materijala zakljuiti. S. Radoji ih je datirao u kraj XVI veka i ukazao na slian primerak koji se uva u muzeju Klini u Parizu. Stolice su ranije stajale u nost je primena muarabije i nizova tokarenih stubia. Dok se na italijanskim stolicama ovog tipa islamski uticaji uoavaju samo u ornamentu intarzije, hilandarske stolice svojom muarabijom i stubiima ukazuju na otriji

Sl.5 Savonarola stolica, Hilandar, XVI vek

sukob izmeu stilskih elemenata koji su sa islamskog Orijenta i renesansnog Zapada stizali na Balkansko poluostrvo.

Obina niska sedita

Obina, manje reprezentativna sedita pokazuju vee bogatstvo tipova. Ona su verovatno koriena u dnevnom ivotu na dvorovima, po manastirima i domovima vlastele. Samim tim njihov je oblik neposrednije uslovljen funkcijom i potrebom, to se kasnije i dokazuje. Nepoznati srpski slikar radio je krajem XVII veka moraku ikonu na kojoj je pretstavljen Sv.Luka u slikarskom ateljeu (sl.6). Na njoj su prikazana niska sedita sa kratkim nogama koja ovde slue ne samo za sedenje ve i kao pomoni servir stolii. Slikar ih je dao u tri visine, od kojih najvii ima etvrtast otvor sa strane, kao i ranije spomenuta sedita - skrinje. Povrina ovih sedita je bez ukrasa, samo sa plitkom rezbarijom u linijskom sistemu - bez odreenog motiva. U manastiru Sv.Pantelejmon u Ohridu nalazi se freska (XIV vek) na kojoj je prikazano nisko sedite, ustvari hoklica, sa ravnom ramovskom konstrukcijom (umesto lune), i etvrtastim nogama koje su u donjem delu tokarene. Ploa sedita je ojaana okvirnom lajsnom (sl.7). Na fresci u Manasiji (sl.8) prikazana su dva obina niska sedita koja svojom konstrukcijom potseaju na obine savremene kuhinjske stolice bez naslona -

Sl.6 Sv.Luka u slikarskom ateljeu, ikona, Moraa, XVII vek

Sl.3 Suenje Hristu kod Kajafe, Staro Nagoriino, XIV vek kao i na etvorojevanelju Radoslava iz 1429. god. (sl.10.69.)

hoklice. Konstrukcija niskog stola na istoj slici je identina sa hoklicom - tanka gornja ploa stola

manastirskoj trpezariji, sada se nalaze u Hilandarskom muzeju. Dimanzije stolice su: visina 77 cm, duina 78 cm, (preko naslona za lea) i dubina 60 cm. Ove dve stolice pokazuju slinost sa stolicama istog tipa italijanskog i panskog porekla, ali se razlikuju po nekim elementima koji ih odreeno vezuju za balkansko tle. Hilandarska stolica je ukraena sa po etiri niza tokarenih stubia na svakoj stranici (po dva gore i dole) i reetkama koje evociraju na muarabiju. Na stranama stolice je skromno ornamentirana kotana intarzija. Hilandarske stolice pretstavljaju u stvari rustificiranu varijantu renesansne Savonarola stolice. Njihova balkanska specifiSl.4 etvorojevanelje Radoslava, Leningrad, 1429. godine

Sl.7 Freska u manastiru Sv.Pantelejmon, Ohrid, XIV vek

januar 2010.

DRVOtehnika 25/2010

79

pe: na kamene stolove (nepokretne) i drvene (pokretne).

Kameni stolovi
To su najee masivni blokovi zidani od kamena u manastirskim trpezarijama (u prizemlju) na kojima se sa strane nalaze etvrtasti otvori - ili polukruni, u funkciji nie za ostavljanje pribora za jelo (sl.9) Pomenuti sto je okrugao, ima postament na kome je zidano telo stola sa

Sl.8 Menjanica, Manasija

ci 10 prikazan je takav sto u rekonstruisanoj trpezariji konaka manastira Studenice. To je tzv. sigma sto, zidani sto koji stoji na punoj polukrunoj bazi na kojoj je smetena malo isturena, masivna polukruna mramorna ploa, iji je rub po obodu izdignut, odnosno srednja povrina stola je udubljena. To je uinjeno iz higijenskih razloga, jer svi teni i vrsti otpaci od jela ostaju na stolu - ne padaju na zemlju.

sa masivnim ukruenjem (sargom) i popreno ukruenje nogu u donjoj etai.

Stolovi
Stolovi raznih vrsta i namena ostali su, kao i stolica, karakteristian elemenat unutranjeg prostora. Iako su stolovi postali i razvijali se posle stolice, i oni su izloeni mnogostrukim promenama u zavisnosti od upotrebne svrhe, smene stilova, ekonomskog stanja i estetskog nivoa korisnika iz odreenog perioda. Stolovi su takoe izraz drutvenih zbivanja prolih vremena i svedoci drutvenog poloaja

njegovog vlasnika. Sto kao pojam znai mesto za okupljanje porodice, za vane razgovore (sesti za okrugli sto) i centralno mesto svih svetkovina. Razvitak pismenosti se takoe ne moe zamisliti bez upotrebe stola kao povrine za pisanje. Sistematizacijom podataka o stolovima - trpezama na fresci i ikonama moglo se utvrditi da oni iz XIII veka pokazuju izrazite tektonske dispozicje, vezane za stilske karakteristike romanike. Stolovi toga doba i kasnije mogu se podeliti na dve osnovne gru-

Sl.11 Tajna veera u Graanici

zavrnom ploom od mermera. Moda je primena ovih stolova bila ograniena samo na manastire, jer nema, koliko nam je poznato, sauvanih primera u profanim zgradama. U XIV veku, najee u scenama Avramova gostoprimstva ili Tajne veere pojavljuju se na fresci osobita vrsta polukrunog stola, koji ustvari odgovara tipu stola kakav je upotrebljavan u trpezarijama prvenstveno manastira na Svetoj Gori, a bilo ga je i kod nas - u Studenici. Na sli-

Sl.9 Tajna veera, Staro Nagoriino

Uporedi li se kameni sigma sto iz manastira Velike Lavre u Atosu sa stolom u sceni Tajna veera u Graanici (sl.11) oigledna je slinost oba primera: isto plastino uzvienje na rubu mermerne ploe, ista masivna konstrukcija i razmetaj unaokolo postavljenih sedita. Ovaj primer nije usamljen. Sline stolove sa varijantama u podnoju gde su ubaena bilo udubljenja ili nie, ili lukovi i arkade, nailazimo u crkvi Sv.Andreje na Treski, u Pei i Deanima.

Sl.10 Trpezarija u Studenici, rekonstrukcija Sigma stola

Sl.12 Svadba u Kani, manastir Kaleni, poetak XV veka

80

DRVOtehnika 25/2010

januar 2010.

Okrugli drveni sto

Karakteristian izgled sigma stola ima sto na sceni Svadba u Kani u manastiru Kaleni (poetak XV veka), ali je on izraen, po svemu sudei, od drveta (sl.12). ivopisac je bojom doarao izled drvenog stola, to se i analizom konstrukcije moe potvrditi. Telo stola je reeno pomou niza lukova koji su posebno konstruisani od savijenog drveta. Svaki stub izmeu lukova ima svo-

ju stopu u obliku kugle - to se ne bi nikada upotrebilo kod kamenog stola. Gornja ploa stola je tanka drvena, dok bi kamena bila mnogo masivnija. Ceo sto je postavljen na tanji drveni postament, ija je prednja povrina plitko rezbarena. Preko tako izvedene konstrukcije prednja strana stola je presvuena furnirom. Stolovi krunog oblika za vie osoba nisu samo izraivani od
Sl.14 Tajna veera, Sv.Trojica pljevaljska, XVI vek

kamena. U Studenici je prikazan jedan veliki kruni sto izraen od drveta po svim konstruktivnim propisima i pokriven mermernom ploom, to se i danas ini (sl.13). Drvena konstrukcija stola raena je u dva pojasa, donji ima snaan horizontalni veza iz kojega izlaze etvrtaste noge sa ojaanjima sa gornje strane. Vertikalne linije u osovini nogu nisu samo ukrasne, ve pokazuju mesta spojeva unutranje konstrukcije stola sa obodom. Gornji pojas se nastavlja na donji i po-

sebnim udubljenjem ispod ploe nju prihvata. Svi spoljni drveni delovi stola su plitko rezbareni arabeskom i krunim ukrasima. Jedinstveni kruni sto u sceni Tajna veera (sl.14) je verovatno raen od drveta sudei po tankoj ploi i ukrasima po obodu, takoe i po boji samog stola. To je prvi put da se takav sto prikae sa jednom centralnom nogom, mora se rei sasvim savremene konstrukcije. Fresku je radio pop Strahinja za crkvu Sv.Trojica u Pljevljima. n

Sl.13 Tajna veera, Studenica