Uvod

Budet predstavlja osnovni instrument prikupljanja javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda u savremenim dravama. Kao finansijska institucija budet se pojavljuje u XV veku u Evropi u pojedinim gradovima, a u XV veku u pojedinim dravama. !a bi se budet mogao uop"te formirati potrebno je postojanje robno#nov$anih odnosa te je njegov ra%voj u%ajamno pove%an sa ra%vojem bueta i obrnuto. &ojava i ra%voj budeta do oblika u kojem se danas javlja i funkciji koju danas ima, usko su ve%ani %a ra%voj parlamentari%ma koji podra%umijeva pravo predstavni$kih tela da raspravljaju i odlu$uju o prihodma koji 'e se prikupiti i rashodima koji 'e se i% njih finansirati. Budet predstavlja plan prihoda i rashoda drave utvr(en %a odre(eno vremensko ra%doblje koje obi$no traje jednu godinu. U savremenim dravama budet je osnovni instrument finansiranja javnih rashoda %a koji ne postoji jedinstvena definicija. pak neka sveobuhvatna definicija, sa kojom se slau mnogi po%navaoci problematike budeta glasi) Budet je sistematski prikaz tj. ema prihoda i rashoda neke drave za odreeno plansko razdoblje, odnosno za jednu budetsku godinu1. *a%like u definiciji se ra$vaju od "eme prihoda i rashoda do planskog ra%doblja. Be% ob%ira na ra%like, ipak je mogu'e uo$iti neke karakteristike koje su im %ajedni$ke, a to su) !a je budet javnopravni akt javnopravog tela +drave, regije, op"tine ili nekog drugog organa ili organi%acije, !a se budetom predvi(aju prihodi i rashodi javnopravnog tela !a se budet donosi %a odre(eno vremensko ra%doblje. U%imaju'i u ob%ir ove $injenice, budet se moe definisati kao plan prihoda i rashoda, koje odreeno javnopravno telo donosi za odreeno vremensko razdoblje. Usvaja ga predstavniko telo po pro eduri usvajanja ostalih zakona, objavljuje se u formi zakona i ima obavezuju!i karakter."

&ojam budeta
Budet je kao "to smo naveli finansijski instrument kojim se vr"i prikupljanje sredstava mehani%mom javnih prihoda +pore%i, doprinosi, takse i drugi oblici javnih prihoda,, s jedne, i njihovo plansko +namensko, tro"enje, kojim se finansiraju javni rashodi, s druge strane. U op"tem slu$aju je dakle, spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca, firme, organi%acije, lokalne %ajednice ili drave %a odre(eni period, obi$no %a jednu godinu. Budetska godina moe da se poklapa sa kalendarskom +..januara#/..decembra,, kao "to je slu$aj kod nas, ali ne mora, "to je slu$aj na 0apadu +1..oktobra#/1.septembra, Budet, %apravo, predstavlja pravni akt koji donosi najvi"e %akonodavno telo u dravi +parlament, skup"tina, u kome se %a godinu dana detaljno predvi(aju svi javni prihodi i svi javni rashodi, a %atim se prika%uju i namenski raspore(uju po ta$no i unapred utvr(enoj budetskoj strukturi.2snova %a i%radu budeta temelji se na politici i propisima koje donosi 3kup"tina i Vlada. / 3adraj dravnog budeta obi$no $ine ra%vijeni spisak prihoda i rashoda, %ajedno sa njihovim planiranim i%nosima %a slede'u godinu, kao i prate'im procesnim i sli$nim odredbama. Budet, dakle, ima karakter finansijskog plana u vremenu i predstavlja jednu progno%u, ali je i vi"e od toga) 4odredbe budeta su obave%uju'e %a dravne organe na rashodnoj strani i
. 8

5ilovanovi', 5. 2362V EK2625 7E, strana /8. 5ilovanovi', 5. 2362V EK2625 7E, strana /.. / 5inistarstvo finansija *epublike 3rbije) http)99:::.mfin.gov.rs9

predvi(eni i%daci se ne bi smeli prekora$ivati be% rebalansa budeta, tj. be% i%mene budeta po istoj proceduri po kojoj je donet.;< 3truktura dravnog budeta naj$e"'e je odre(ena dru"tveno#ekonomskim i politi$kim odnosima u %emlji, odnosno prevashodno %avisi od ustrojstva privrede.

6astanak budeta
Budet kao finansijska institucija i%a%iva veliku panju u savremenoj finansijskoj teoriji i praksi. 2 budetu postoje ra%li$ita gledi"ta. 7edna grupa teoreti$ara smatra da je budet nastao u petnaestom veku, a druga grupa je mi"ljenja da je nastao u doba starih =rka i *imljana. Be% ob%ira na ra%li$ita mi"ljenja o tome kada se pojavio, budet je kao finansijska institucija starijeg datuma, ali se njegova funkcija menjala u toku ra%voja dru"tva i funkcija drave. *e$ budet poti$e od francuske re$i #bouge# i #bougette#, "to %na$i kona torba. U Engleskoj ova re$ ima isto %na$enje kao i #budget#. U literaturi se tvrdi da je ovaj termin nastao u britanskoj parlamentarnoj praksi. 6aime, prilikom podno"enja predloga budeta, ministar finansija je taj predlog vadio i% kone torbe. >ermin budet je prvi put upotrebljen u francuskom %akonodavstvu .?1@. godine. Kasnije su ga prihvatile i nauka i praksa u gotovo svim %emljama sa istim %na$enjem. %me(u dva svetska rata, 5. >odorovi' je definisao budet kao sistematski i ifarno izraen pregled dravnih prihoda i rashoda koji obeleava ilj i odnos dravnih potreba, i ima da poslui kao obavezni privredni plan za dravno gazdinstvo u jednom budetskom periodu.$

Karakteristike budeta
2snovne karakteristike budeta su) o budet je pravni akt od posebne vanosti koji se donosi po posebnoj proceduri. &o"to ga donosi najvi"e predstavni$ko, %akonodavno telo po posebnoj proceduri i u formi %akona, onda budet ima sve odlike %akonao budet je finansijski instrument i donosi se %a vremenski period od godinu danao budet je sistematski prika% ili plan prihoda i rashoda drave %a jednu godinuo budet se donosi unapred, pre po$etka budetske godineo budet obave%no usvaja najvi"e predstavni$ko telo drave +parlament, skup"tina,o u budetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno su predvi(eni, kako po vrsti, tako i po nameni. U budetu se obave%no predvi(aju i%vori i i%nosi pojedinih prihodao budet sadri i finansijski %akon, koji se odnosi na i%vr"enje budetao visina i struktura prihoda i rashoda budeta moraju biti potpuno usagla"ene i dinami$ki raspore(eni, i to tako da osiguravaju kontinuitet finansiranja javnih potreba. U savremenoj privredi budet %bog svojih funkcija dobija veliki %na$aj. Kro% njega se vr"i preraspodela i tro"enje velikog dela nacionalnog dohotka i na taj na$in drava predu%ima brojne, $esto i odlu$uju'e, akcije u ra%voju privrede. &retpostavlja se da u gotovo svim savremenim dravama javni rashodi u$estvuju sa preko <1A nacionalnog dohotka.

3truktura i sastav budeta

3truktura budeta predstavlja veoma sloenu problematiku. 3 tog aspekta se mogu ra%likovati op"ti +normativni, deo i posebni +bilansni, deo.@
< B

5ilovanovi', 5. 2362V EK2625 7E, strana .?. =ro%danovi' !ragi"a, 2362V EK2625 KE &*E!U0ECD, strana ??. @ 5ilovanovi', 5. 2362V EK2625 7E, strana .E.

2p"ti +normativni, deo budeta sadri odredbe o) ukupnim budetskim rashodima i ukupnim budetskim prihodima pravima i dunostima organa koji se finansiraju i% budeta i%vr"enju budeta merama %a odravanje ravnotee budeta tokom njegovog i%vr"enja raspolaganju sredstvima %a posebne namene i %ajedni$kom finansiranju odre(enih potreba. &o pravilu, op"ti deo budeta sadri ukupne budetske rashode, teku'u budetsku re%ervu i suficit, odnosno deficit. &osebni +bilansni, deo predstavlja, u stvari, sistematski pregled ili prika% budetskih prihoda i budetskih rashoda, kojima se iska%uju budetski prihodi po vrstama i budetski rashodi po namenama. Vrste budetskih prihoda se, nadalje, iska%uju po oblicima, odnosno podoblicima sredstava, dok se raspored sredstava, tj. rashodi, iska%uju po grupama, odnosno podgrupama %a odre(enu namenu. &omo'u klasifikacionih brojeva iska%uju se vrste, oblici i podoblici prihoda, kao i namene, grupe i podgrupe rashoda.

Budet se sastoji i% op"teg dela i posebnog dela.F 2p"ti deo budeta obuhvata) ., ra$un prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine +ra%lika prodaje i nabavke nefinansijske imovine,- budetski suficit, odnosno deficit8, ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit/, ra$un finansiranja, odnosno predlog %a kori"'enje suficita, a u slu$aju deficita # i%vore %a njegovo finansiranje iska%ane i kvantifikovane pojedina$no po vrstama i%vora<, pregled o$ekivanih sredstava i% ra%vojne pomo'i Evropske unijeB, procenu neophodnih finansijskih sredstava %a sufinansiranje ra%vojnih programa finansiranih i% sredstava ra%vojne pomo'i Evropske unije@, procenu ukupnog novog %aduenja, odnosno ra%duenja *epublike 3rbije u toku budetske godineF, procenu ukupnog i%nosa novih garancija *epublike 3rbije tokom budetske godine?, opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olak"ica i umanjenih osnovicaE, stalnu i teku'u budetsku re%ervu. &osebni deo budeta iska%uje finansijske planove direktnih korisnika budetskih sredstava, prema principu podele vlasti na %akonodavnu, i%vr"nu i sudsku. Ginansijski planovi uklju$uju rashode i i%datke direktnog korisnika budetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom i klasifikacijom prema i%vorima finansiranja, definisanim u $lanu 8E. ovog %akona?. &osebni deo budeta moe biti iska%an po programskoj klasifikaciji kojom se prika%uju ciljevi, o$ekivani re%ultati, aktivnosti i sredstva potrebna %a ostvarivanje navedenih ciljeva. Ginansijski plan organi%acije %a obave%no socijalno osiguranje sastoji se od op"teg i posebnog dela, utvr(en na na$in koji propisuje ministar.

Budetski kalendar

F ?

&rema 0akonu o Budetu, 5inistarstvo finansija *epublike 3rbije) http)99:::.mfin.gov.rs9 &rema 0akonu o Budetu, 5inistarstvo finansija *epublike 3rbije) http)99:::.mfin.gov.rs9

&ostupak pripreme i dono"enja budeta i finansijskih planova organi%acija %a obave%no socijalno osiguranje i%vr"ava se prema budetskom kalendaru, i to) Kalendar za nivo Republike Srbije: o .B. mart # direktni korisnici sredstava budeta *epublike 3rbije dostavljaju 5inistarstvu predloge %a utvr(ivanje prioritetnih oblasti finansiranja %a budetsku i naredne dve fiskalne godineo april # Vlada, na usagla"en predlog 5inistarstva i posebnog tela Vlade utvr(uje prioritetne oblasti finansiranja, uklju$uju'i i nacionalne investicione prioritete %a budetsku i naredne dve fiskalne godineo .1. april # Vlada organi%uje javnu raspravu o prioritetnim oblastima finansiranja, uklju$uju'i i nacionalne investicione prioritete %a budetsku i naredne dve fiskalne godineo /1. april # ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadlenim %a ekonomsku politiku i privredni sistem, u%imaju'i u ob%ir i javnu raspravu, priprema 5emorandum, koji sadri ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama %a budetsku i naredne dve fiskalne godineo .B. maj # Vlada usvaja 5emorandumo jun # ministar donosi uputstvo %a pripremu nacrta budeta *epublike 3rbijeo jun # ministar dostavlja 5emorandum lokalnoj vlasti i organi%acijama %a obave%no socijalno osiguranjeo septembar # direktni korisnici sredstava budeta *epublike 3rbije i organi%acije %a obave%no socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoro$nog i finansijskog plana 5inistarstvuo oktobar # Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani 5emorandum, %ajedno sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, u%imaju'i u ob%ir posle /1. aprila aurirani makroekonomski okviro .B. oktobar # ministar dostavlja Vladi nacrt %akona o budetu *epublike 3rbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organi%acija %a obave%no socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organi%acija %a obave%no socijalno osiguranjeo novembar # Vlada usvaja predlog %akona o budetu *epublike 3rbije i dostavlja ga, %ajedno sa revidiranim 5emorandumom, predlo%ima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organi%acija %a obave%no socijalno osiguranje i finansijskim planovima organi%acija %a obave%no socijalno osiguranje, 6arodnoj skup"tinio .B. decembar # 6arodna skup"tina donosi %akon o budetu *epublike 3rbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organi%acija %a obave%no socijalno osiguranjeKalendar budeta lokalne vlasti: o .B. jun # lokalni organ uprave nadlean %a finansije i%daje uputstvo %a pripremu nacrta budeta lokalne vlastio septembar # direktni korisnici sredstava budeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadlenom %a finansije %a budetsku i naredne dve fiskalne godineo .B. oktobar # lokalni organ uprave nadlean %a finansije dostavlja nacrt odluke o budetu nadlenom i%vr"nom organu lokalne vlasti-

<

o novembar # nadleni i%vr"ni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budetu skup"tini lokalne vlastio 81. decembar # skup"tina lokalne vlasti donosi odluku o budetu lokalne vlastio 8B. decembar # lokalni organ uprave nadlean %a finansije dostavlja ministru odluku o budetu lokalne vlasti. *okovi i% stava .. ovog $lana predstavljaju krajnje rokove u budetskom kalendaru. 5inistar propisuje postupak i dinamiku i%rade srednjoro$nog obima sredstava koje Vlada ra%matra i utvr(uje u postupku usvajanja 5emoranduma.E

%rada nacrta predloga budeta

%rada predloga budeta po$inje od plana prihoda i rashoda, koje korisnici budetskih sredstava treba da pripreme %a svoj deo, a prema unapred datim, preci%nim, jedinstvenim tehni$kim uputstvima. &redlog budeta proi%ila%i i% %ahteva odgovaraju'ih slubi ili organa %a budetskim sredstvima, a %bog ostvarivanja odre(enih javnih funkcija i %adataka. 3ame tehni$ke radnje oko i%rade predloga budeta su ra%novrsne i brojne, tako da to radi posebna sluba ili resor sekretarijata %a finansije +direkcija budeta,. U ministarstvu finansija, planovi se posebno prou$avaju, a %atim se nastoje dati celokupni projekti finansijskih proporcija u budetu. &osle toga nastupa usagla"avanje predloga, koje se na kraju %avr"ava usagla"avanjima na sednicama vlade. +3. Koma%ec, H. *isti', 8111, 6acrt budeta sekretarijata %a finansije, %ajedno sa potrebnim obra%loenjem i dokumentacijom, dostavlja se vladi, koja donosi kona$nu odluku o budetu i budetskoj politici %a narednu godinu. 6akon detaljnog ra%matranja, vlada dalje Ikao svoj predlogI upu'uje odluku parlamentu +3kup"tini, na usvajanje. >ime se %avr"ava prva fa%a, koja se sastoji i% planiranja rashoda i prihoda i formiranja predloga budeta. Kada su svi predlo%i usagla"eni, mogu'e je pre'i u slede'u fa%u J dono"enje +odobrenje, budeta.

Gunkcije budeta
Budet u modernoj dravi vr"i tri osnovne funkcije) ., Ekonomsku funkciju8, &oliti$ku funkciju- i /, &ravnu funkciju. Osnovna funkcija budeta je svakako njegova ekonomska funkcija u ra%voju privrede. 2na se sastoji u preci%nom i jasnom predvi(anju i utvr(ivanju javnih rashoda i i%vora javnih prihoda, kojima 'e se ti rashodi pokriti. 3avremena drava, kro% budetsku politiku snano deluje na sve oblike potro"nje, kao i na obim i strukturu ukupne potro"nje. &reraspodelom nacionalnog dohotka kro% budet, drava, manje ili vi"e, deluje na proi%vodnju, proi%vodno ulaganje kapitala i na investicije. &ored toga %na$ajna je i funkcija budeta u stabili%aciji privrede +antiinflaciono i antideflaciono delovanje,, u alokaciji proi%vodnih faktora i sl. Politika funkcija budeta proi%ila%i i% $injenice da budet, njegov obim i njegova struktura, prevashodno %avisi od dru"tveno#politi$kog ure(enja %emlje. U tom smislu, predlaganje i dono"enje budeta, odobravanje i usvajanje budeta od strane predstavni$kog organa vlasti, kontrola potro"nje vlasti kro% %avr"ni ra$un budeta, podra%umevaju $itav ni%
E

5inistarstvo finansija *epublike 3rbije) http)99:::.mfin.gov.rs9

politi$kih odnosa, koje pre%entuju najvi"i predstavni$ki i i%vr"ni organi vlasti. 0apravo, kro% budet se odslikava politi$ka organi%acija vlasti i politi$kog ure(enja %emlje. Budet ima i pravnu funkciju. Kelokupna problematika budeta regulisana je pravom +podru$je budetskog prava, i sadrana je u %akonu o budetu ili u %akonu o dravnom ra$unovodstvu. 6a taj na$in posebno je istaknut %na$aj budeta u savremenoj dravi. Budet, posebno visina i struktura javnih rashoda obave%an je %a i%vr"nu vlast, koja ga ne moe menjati be% odobrenja parlamenta. &ravna funkcija budeta sadri u sebi i kontrolnu funkciju parlamenta u ve%i sa reali%acijom budeta. >ime se, istovremeno, sagledava i %akonitost u kori"'enju sredstava i% budeta. Gunkcije budeta su dakle ve%ane %a ciljeve koje drava planira da ostvari u svom jednogodi"njem delovanju, pola%e'i od i%vornih prihoda do namirivanja obave%a koje su ve%ane %a dravne i druge funkcije. Gunkcije budeta proi%ila%e i% karakteristika i uloga budeta kao instrumenta finansijske i ekonomske politike.

%rikaz funk ije budeta1&

%lanska funk ija budeta J sadrava je u samoj prirodi dokumenata koji se donosi krajem tekude godine %a narednu godinu i sadri bilans predvi(enih rashoda i prihoda. %olitika funk ija budeta J ogleda se u na$inu na koji se budet donosi i njegovom uticaju na sve sfere ivota. Budet po pravilu donosi predstavni$ko telo. %ravna funk ija budeta J po"to je budet %akon u %na$ajnom broju savremenih %emalja, on proi%vodi i odre(ene pravne posledice, odnosno prava i obave%e. 'konomska funk ija budeta J ona proi%la%i i% instrumenata koje drava koristi %a ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike rashoda i prihoda. (inansijska funk ija budeta J posledica je uskla(ivanje obima rashoda i obima prihoda, traenjem ravnotee i%me(u prihoda i rashoda. )tabiliza iona funk ija budeta J ogleda se u potrebi da se i%vr"enjem budeta osigura stabilnost privrede i dru"tva. *ontrolna funk ija budeta J ogleda se u kontroli predstavni$kog tela nad i%vr"nom vla"du u fa%i i%vr"enja budeta. !odajmo jo" dve funkcije budeta)
.1

=ro%danovi' !ragi"a, 2362V EK2625 KE &*E!U0ECD, strana ??.

+lokativna funk ija budeta J ra%matranje alokativne funkcije budeta ve%uje se pravilniju alokaciju resursa i%me(u privatnog i javnog sektora. ,edistributivna funk ija budeta J ostvaruje se dejstvom budeta na raspodelu i preraspodelu dru"tvenog proi%voda preko javnih prihoda i transfernih rashoda.

Budetska na$ela
Budetska na$ela predstavljaju pretpostavku uspe"ne budetske politike. 0ato je budetski sistem utemeljen na odre(enim budetskim na$elima +principima,. 3amo u% dosledno uvaavanje budetskih na$ela, mogu se uspe"no ostvariti funkcija budeta +ekonomska, politi$ka i pravna,. U modernim finansijama i budetskoj politici prihva'ena su slede'a budetska na$ela)
.. 8. /. <. B. @. F. ?. E. .1. ... .8.

J prethodnog odobrenja J decentrali%acije J federali%ma J jasno'e J planiranja i bilansiranja J budetske ravnotee J specijali%acije J jedinstva J trajanja J potpunosti J realnosti J javnosti.

Princip prethodnog odobrenja budeta predstavlja princip koji prethodi svim budetskim principima. &rethodno odobrenje od %akonodavnog tela podra%umeva da budet ne moe da se primeni, odnosno da se i%vr"ava, dok se ne odobri. >o %na$i da se finansiranje drave ne moe vr"iti ako budet nije donet, odnosno odobren. Princip decentralizacije budeta u osnovi odslikava proces preno"enja dru"tvenih funkcija sa vi"ih na nie nivoe i u$e"'e privrede, preko poslanika, u procesu dono"enja i i%vr"avanja budeta. Princip federalizma budeta proisti$e i% dru"tveno#ekonomskih odnosa i ure(enja neke %emlje. &o pravilu se i%vodi i% ustavnih na$ela. Princip jasno e budeta obe%be(uje podelu budetskih prihoda i rashoda, tako da je politika prikupljanja prihoda sasvim jasna, a istovremeno su jasni i ciljevi njene upotrebe, tj. rashodi budeta. Princip planiranja i bilansiranja budeta i%vire i% makroplaniranja svih subjekata dru"tvene reprodukcije i bilansiranja materijalnih i finansijskih resursa nacionalne privrede. 6a taj na$in F

se pove%uje sistem finansiranja javnih potreba sa dru"tvenim planovima ekonomskog i socijalnog ra%voja. Princip budetske ravnotee u su"tini predstavlja jednakost i%me(u ukupnih budetskih prihoda i ukupnih budetskih rashoda tokom budetske godine. 2vaj princip nagla"ava da se moe tro"iti onoliko sredstava koliko se ostvari prihoda. 5e(utim, u budetskoj praksi dola%i do odstupanja, pa prema tome i do neravnotee i%me(u budetskih prihoda i budetskih rashoda. Kao posledica toga javljaju se ili budetski suficiti +budetski vi"ak, ili budetski deficiti +budetski manjak,. Princip specijalizacije budeta odre(uje i%vore prihoda koje treba prikupiti i njihovu donju granicu, kao i maksimalnu visinu do koje mogu i'i rashodi. Princip jedinstva budeta u osnovi odraava budet kao jedinstvenu instituciju %a finansiranje javnih potreba. 5e(utim, u nekim %emljama se ponekad osnivaju posebni fondovi %a finansiranje odre(enih potreba, $ime se naru"ava princip jedinstva budeta. Princip trajanja +jednogodi"njosti, budeta podra%umeva dono"enje i i%vr"enje budeta tokom jedne godine. Vreme od jedne godine, u kome se i%vr"ava budet, predstavlja t%v. budetsku godinu. Ukoliko tokom budetske godine do(e do nepoklapanja i%me(u budetskih prihoda i budetskih rashoda, onda se pristupa rebalansu. ,ebalans predstavlja budetsku radnju koja dovodi do pove!anja ili smanjenja budeta, odnosno pomeranja u strukturi budetskih prihoda i rashoda. Princip potpunosti budeta sastoji se u tome da budet sadri sve prihode i sve rashode. Princip realnosti !tanosti" budeta odnosi se na realnost predvi(anja prihoda i rashoda. 6a taj na$in se elimini"u neeljene posledice, odnosno manjkovi J deficiti budeta. dealna varijanta budeta bi bila da propi"e i ostvari ta$no onoliko prihoda koliko je potrebno %a podmirenje rashoda, "to se u praksi vrlo retko de"ava. Princip javnosti obe%be(uje i%laganje budeta javnosti preko "irokog informacionog sistema +dnevna "tampa, radio i televi%ija, stru$ni i nau$ni $asopisi,. 6a taj na$in se javnost upo%naje sa svim elementima budeta. >ime se i%begavaju mnogi nespora%umi koji mogu eventualno da se pojave u proceduri usvajanja budeta. U literaturi postoji i druga$iji pristup budetskim na$elima, koja su u osnovi ista ali su druga$ije grupisana. #aelo javnosti budeta$ &odra%umeva da su svi postupci, od predlaganja, preko procedure odobravanja i usvajanja, pa do dono"enja budeta, javni i da se budet i%loi javnosti preko "irokog sistema sredstava javnog informisanja. U celini budet kao institucija je javan. 2bjavljuje se u posebnoj publikaciji # slubenom glasilu +u 3rbiji je to I3lubeni glasnik *epublike 3rbijeI,. sto tako, javnost mora biti obave"tena o i%vr"avanju i kontroli i%vr"avanja budeta. #aelo o veliini budeta$ 3avremena teorija odbacuje rigidne stavove o minimumu budeta, odnosno o 4minimumuL javnih prihoda i rashoda. &rema njoj, budet treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno %a pokri'e sve ra%vijenijih i ra%novrsnijih javnih funkcija i sve ve'ih intervencija drave u privredi, u funkciji op"teg ra%voja privrede %emlje. #aelo pokri a budetskih rashoda$ U savremenoj ekonomskoj teoriji, ovo na$elo podra%umeva pokri'e javnih rashoda ne samo pore%ima kao redovnim i%vorima javnih sredstava, na $emu je posebno insistirala klasi$na teorija budeta, ve' i primenom javnih %ajmova +javnih dugova,. 6a taj na$in se ovo na$elo uklju$uje u temelje teku'e aktivne anticikli$ne politike. #aelo budetskog pluralizma% %apravo, %na$i napu"tanje klasi$nog na$ela budetskog na$ela i uvo(enje vi"e paralelnih budeta +budet drave, pokrajine, grada, op"tine i sl.,, "to je posledica sve ve'eg i ra%vijenijeg dravnog intervencioni%ma u privredi u procesu savladavanja brojnih i velikih ekonomskih i socijalnih protivre$nosti prisutnih u savremenim privredama.

#aelo potpunosti budeta %na$i da se svi prihodi i rashodi u budetu nuno moraju prika%ivati u bruto i%nosima, be% prebijanja i%nosa, prikrivanja, smanjivanja i sl. >o je posebno vano sa aspekta preglednosti budeta i njegove kontrole. #aelo budetske klasifikacije !specifikacije" pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi predvi(eni u budetu budu utvr(eni sa svim svojim specifi$nostima, odnosno da bude i%vr"ena njihova specifikacija. 2vaj princip na strani prihoda %na$i da su u budetu mogu prikupljati samo ona sredstva koja su i po vrsti i po nameni predvi(ena u budetu, a %atim da se sredstva usmeravaju na one javne rashode, koji su preci%no predvi(eni u budetu, kako po nameni i korisnicima, tako i po vrsti, dinamici i i%nosima. #aelo jednogodi&njosti budeta %na$i da je budet strogo ve%an %a odre(eno vreme, po pravilu %a godinu dana. #aelo realnosti budeta %ahteva realno iska%ivanje predvi(enih +planiranih, i i%vr"enih +ostvarenih, prihoda i rashoda. #aelo budetske ravnotee u klasi$nom smislu.. %na$i da ukupna masa javnih rashoda odgovara ukupnoj masi redovnih javnih prihoda u toku budetske godine. 5ada se danas na$elo budetske ravnotee po"tuje kao osnovni princip, deficit budeta +rashodi ve'i od prihoda, op"te je pravilo u gotovo svim %emljama u svetu, be% ob%ira na ra%like u stepenu njihove ra%vijenosti.

Budetska procedura
Budetska procedura, pored funkcija i na$ela, predstavljaju bitan elemenat, jer obuhvata sve poslove u ve%i sa budetom. Budetska procedura obuhvata $etiri osnovne fa%e, i to) izradu budeta +budetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i i%rada predloga budeta,dono&enje budeta +usvajanje budeta od strane parlamenta#skup"tine,izvr&avanje budeta +kori"'enje sredstava budeta, i kontrola budeta +redovna budetska kontrola i %avr"ni ra$un budeta,.

%rada budeta
%rada budeta se poverava nadlenom organu %a pitanja budeta +uglavnom je to posao ministarstva finansija, i to se na%iva 4budetska inicijativaL. Korisnici budetskih sredstava pripremaju predra$un rashoda na osnovu metodologije i elemenata i% %akona # a sa$injava se po namenama. &ripremljeni predlog uskla(uje se najpre sa planiranim ukupnim obimom +op"tim bilansom, rashoda, koja se upore(uje sa strukturom rashoda i% prethodne godine. Kada organ nadlean %a poslove budeta usaglasi rashode sa dravnim organima, priprema nacrt budeta i podnosi ga vladi, a nakon usagla"avanja na vladi predlog se podnosi parlamentu# skup"tini na usvajanje.

5etode
.. -etod direktnog pro enjivanja . pri planiranju rashoda %a osnovu se u%imaju podaci o i%vr"enim rashodima u poslednjoj budetskoj godini, pa se oni koriguju o$ekivanim promenama u periodu %a koji se i%ra(uje budet. &rilikom planiranja prihoda pola%i se

..

40latno praviloL budeta

od podataka o naplati prihoda u poslednjoj godini, u%imajudi u ob%ir o$ekivane finansijske, ekonomske i socijalne prilike u godini %a koju se i%ra(uje budet. 8. -etod automatskog pro enjivanja J %asniva se na podacima pretposlednje budetske godine. 2n je manje pou%dan. /. /ormativni metod J sastoji se u pronalaenju odgovarajudih merila +normativa, tipi$nih %a dravne organe i ustanove, pa se na osnovu tih merila pristupa planiranju prihoda i rashoda.

!ono"enje budeta
!ono"enje budeta vr"i se po proceduri koja je propisana %a dono"enje %akonskih akata. 2rgan nadlean %a poslove budeta priprema 46acrt %akona o budetuL koji vlada prihvata i podnosi parlamentu # skup"tini na ra%matranje i usvajanje +usvajaju ga poslanici prostom ve'inom glasova, u% mogu'nost podno"enja amandmana na podneti predlog %akona o budetu,. &o istom postupku#proceduri usvajaju se i budeti lokalne samouprave. Ukoliko u toku godine do(e do %na$ajnijih odstupanja od planiranih prihoda i rashoda pripremaju po istoj proceduri vr"i se rebalans budeta. U slu$ajevima kada ne postoje uslovi %a dono"enje %akona o budetu, vlada je ovla"'ena da donese akt o privremenom finansiranju %a period od tri meseca +a i%u%etno jo" %a tri meseca,. %nosi prihoda i rashoda i% privremenog finansiranja uklju$uju se u ukupan budet %a teku'u godinu, prilikom i%glasavanja %akona o budetu.

%vr"avanje budeta
%vr"avanje budeta %apo$inje od dana usvajanja budeta i sastoji se i% dva dela) uplatom i%vornih prihoda i isplatom i% budeta, jer se ne sme isplatiti vi"e i% budeta nego "to je u njega upla'eno. 2bve%nici pore%a, taksa, naknada i drugih javnih prihoda vr"e uplatu svojih obave%a na posebne ra$une koji su propisani pod%akonskim propisima +koje donosi ministar finansija, o obave%i upla'ivanja odre(enih prihoda budetu republike, op"tina, grada, budetskih fondova i organi%acija obave%nog socijalnog osiguranja. U tom aktu posebno je regulisano slede'e) ., prihodi koji se dele i%me(u budeta republike i budeta op"tine, odnosno grada8, prihodi koji pripadaju budetu republike/, prihodi budeta op"tina, odnosno gradova i ostalih korisnika javnih prihoda<, prihodi organi%acija socijalnog osiguranjaB, prihodi budetskih fondova@, raspore(ivanje prihoda. %vr"avanje budeta u delu i%vr"avanja rashoda vr"i ministarstvo nadleno %a poslove finansija, u% po"tovanje osnovnog pravila da funkcija naredbodavca i ra$unopolaga$a budu u potpunosti ra%dvojene. %vr"avanje rashoda po$inje od pomenutog ministarstva tako "to naredbodavac utvr(uje %akonski ili drugi osnov %a preno"enje sredstava dravnom organu ili organi%aciji. 6adleni organ vr"i kona$nu isplatu sredstava i odgovoran je %a namensko tro"enje sredstava. U svakom dravnom organu ili organi%aciji postoji tako(e naredbodavac, odnosno ra$unopolaga$ koji utvr(uje osnov i na$in isplate %a svaku konkretnu po%iciju budeta.

Kontrola budeta
Kontrola budeta # %avr"ni ra$un budeta predstavlja kontrolu budetske godine koja +u 3rbiji, po$inje .. januara a %avr"ava se /.. decembra odnosne godine. 6acrt %avr"nog ra$una .1

sastavlja ministarstvo nadleno %a poslove budeta +finansija,, tako(e u formi %akona. 6acrt %akona se dostavlja vladi do kraja februara naredne godine %a prethodnu godinu, a vlada dostavlja predlog %akona skup"tini na ra%matranje i usvajanje. 2p"ti deo %avr"nog ra$una budeta sadri) ., ukupan i%nos planiranih i ostvarenih prihoda8, ukupan i%nos planiranih i i%vr"enih rashoda/, sredstva i%dvojena u stalnu re%ervu<, na$in pokrivanja deficitaB, raspored ostvarenog vi"ka prihoda. U %avr"nom ra$unu budeta se daje planirani i i%vr"eni raspored sredstava po namenama i korisnicima. U bilansu stanja sredstava iska%uju se nepokretne i pokretne stvari kojima organi republike raspolau, kao i pregled nei%mirenih obave%a. U% %avr"ni ra$un budeta republike daje se i pregled utro"enih sredstava posebnih ra$una i budetskih fondova. 0avr"ni ra$un budeta republike usvaja se po istoj proceduri koja se primenjuje pri dono"enju %akona o budetu. U *epublici 3rbiji budetsku kontrolu vr"i Budetska inspekcija. Budetska inspekcija vr"i kontrolu upotrebe budetskih sredstava %a finansiranje javnih rashoda kao i kontrolu poslovanja korisnika sredstava budeta. *evi%iju vr"i nadlena revi%orska institucija.

!ono"enje budeta
Usvajanje budeta
2 predlogu budeta koji je sa$inila vlada raspravlja se u skup"tini u% po"tovanje propisane procedure i odre(ene tehnike. &o"to se %avr"e sve pojedina$ne i na$elne rasprave, pristupa se glasanju o predlogu budeta. *asprava o predlogu budeta treba da se %avr"i pre po$etka godine %a koju se budet donosi. Usvojeni budet se sastoji od op"teg i posebnog dela. 2p"ti deo budeta sadri podatke o ukupnom i%nosu prihoda i rashoda budeta, i%nosu budetske re%erve i obave%e nadlenih organa u i%vr"enju budeta i mere %a o$uvanje budetske ravnotee. U posebnom delu budeta, obi$no veoma obimnom, navedeni su svi budetski prihodi prema i%vorima, svi korisnici budetskih sredstava, kao i blia i detaljna namena tro"enja sredstava koja su odre(ena konkretnim korisnicima.

&rivremeno finansiranje
Kako je postupak dono"enja budeta obiman i vremenski dug moe se dogoditi da se svi poslovi ve%ani %a dono"enje budeta ne %avr"e do kraja godine koja prethodi godini %a koju se budet donosi. U tom slu$aju mora se pristupiti privremenom finansiranju da bi se obe%bedio kontinuitet u finansiranju javnih rashoda. U praksi i teoriji javnih finansija iskristalisala su se tri metoda privremenog finansiranja, i to) !a" 'etod budetskih dvanaestina J u godini koja te$e, u rva tri meseca moe se potro"iti i%nos jednak trostrukom prose$nom mese$nom i%nosu budeta %a godinu koja je upravo protekla. Vr"i se revalori%acija %a stopu inflacije. !b" 'etod rekondukcije J u prva tri meseca moe se vr"iti finansiranje do i%nosa i% prva tri meseca prethodne godine, tako(e korigovana %a stopu inflacije !c" 'etod akontacije J u prva tri meseca godine koja je po$ela, korisnicima budetskih sredstava stavljaju se na raspolaganje, u vidu davanja t%v. budetskih kredita, i%nosi sredstava koji su predvi(eni %a taj period u budetu koji jo" nije usvojen..8
.8

5ilovanovi', 5. 2362V EK2625 7E, strana E?.

..

0aklju$ak
U cilju %adovoljenja javnih potreba, prihodi prikupljeni po osnovu pore%a, doprinosa, i drugih davanja, raspore(uju se na odre(ene budetske korisnike primenom ra%li$itih instrumenata od kojih je posebno vaan budet. Budet je u savremenim dravama osnovni instrument finansiranja javnih rashoda koji se moe definisati kao plan prihoda i rashoda, koje odre(eno javnopravno telo donosi %a odre(eno vremensko ra%doblje, koje obi$no traje godinu dana. >o je re%ultat dugog i sloenog procesa pripreme detaljnih planova %a svako odelenje, organi%aciju ili teritorijalnu jedinicu, "to se na%iva budetiranje. 3vi poslovi ve%ani %a budet, po$ev od inicijative %a njegovo dono"enje, %atim priprema +planiranje prihoda, planiranje rashoda i i%rada predloga budeta, i dono"enje +privremeno finansiranje i dono"enje,, potom i%vr"avanje +na$in i%vr"avanja i i%vr"itelji,, kontrola i%vr"avanja i %avr"ni ra$un budeta, na%ivaju se budetska pro edura. Budet koji je odobrila skup"tina ne mora da bude isti koji je predloila vlada. U fa%i dono"enja budeta, vladin predlog moe pretrpeti i%mene, %bog toga "to poslanici imaju pravo da u odborima ili plenumu vr"e i%mene, pa podnose amandmane na vladin predlog budeta. U na"oj praksi budet se pred predstavni$ko telo i%nosi %ajedno sa dru"tvenim planom ra%voja doti$ne dru"tveno#politi$ke %ajednice. 6akon "to je predstavni$ko telo usvojilo budet, on se objavljuje, saglasno na$elu javnosti budeta. &rema na"em %akonu, budet se mora u celini staviti na uvid svakome ko je %ainteresovan da se upo%na sa njegovim sadrajem, isto kao i plan dru"tveno#ekonomskog ra%voja. &ored toga, u 3lubenom listu se objavljuje finansijski %akon koji prati usvajanje budeta, kao i rekapitulacija osnovnih budetskih po%icija prihoda i rashoda.

Miteratura
.. 5ilovanovi', 5. 2362V EK2625 7E, 5egatrend univer%itet, Beograd, 811F. 8. =ro%danovi' !ragi"a, 2362V EK2625 KE &*E!U0ECD, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 811<. godina /. 5inistarstvo finansija *epublike 3rbije) http)99:::.mfin.gov.rs9, 1<. decembar 811E. godine

.8