Boidar Masla

FILOZOFIJA KONANA VARVARINA

DEO PRVI: VARVARIN

DETE U VREMENU GVOA

Da bi se snali u svetu, moramo se najpre snai u vremenu i prostoru. Slino je u sluaju

kada pristupamo umetnikom delu. Da bi razumeli pozorini komad neophodno je da
shvatimo da je pozornica neto to odvaja ovo umetniko delo od nas i ostalog sveta. Okvir
slike nam pomae da se iskljuimo od ostalog sveta i skoncentriemo na samo delo. U
knjievnom stvaralatvu, ukoliko se radnja ne dogaa u vremenu savremenom trenutku
pisanja, umetnik se mora pomuiti da stvori uverljivost doba u kome pie da bi nas odvojio
od sveta i zadrao nau panju.. Osim takvih sluajeva, postoje dela koja se odvijaju u
izmiljenom prostoru i vremenu. Prostor ovde shvatamo kao izmiljenu geografiju. Zemlja
uda u koju igrom sudbine dospeva Alisa je izmiljen prostor. U filmskoj umetnosti je est
sluaj da se radnja odvija u izmiljenom prostoru ili vremenu. Mnoga dela nauno
fantastinog anra, koji je postao dominantan u filmskoj umetnosti, odvijaju se na
izmiljenim mestima i u vremenima koja se jo nisu dogodila. Avatar, finansijski najuspeniji
film svih vremena, odvija se na takvom mestu i vremenu. No, da li je mata zaista tako

uspena? Moe li zaista kreirati neki potpuno nov svet. U sluaju Avatara ima puno toga ve
vienog. Vanzemaljci su humanoidi, koji ive u lovako-sakupljakom drutvu, imaju
animistiku religiju, slino Zemljanima istog tipa kulture, jau pripitomljene ivotinje,
naoruani su orujem slinim zemaljskom na tom stepenu civilizacije, kao to su koplja, i
manje vie nalikuju amerikim indijancima, osim to su plavokoci. Belac koji pone da ivi
sa njima i pronae sebe u tom nainu ivota a zatim se suprotstavi svom sopstvenom narodu i
rasi takoe je tema ve viena u vesternima. Na primer filmovi poput Plesa sa vukovima i
Pokahontas imaju priu slinu Avataru. I sama poenta filma da treba iveti u skladu sa
prirodom je neto karakteristino za pouke lovako sakupljakih kultura koje su upuene na
ouvanje lovita i ivotinjskog fonda od koga zavise.
Naa namera nije da kritikujemo, ve da pokaemo koliko je teko stvoriti neto zaista
originalno. Mnogo tuinskiji i originalniji vanzemaljac je okean na planeti Solaris u Solarisu
Stanislava Lema. Ova knjiga je ekranizovana u istoimeni film, koji je snimio poznati i
priznati ruski reditelj Andrej Tarkovski autor takvih filmova kao to su Andrej Rubljov i
Stalker. I pored toga to su neki umetnici originalni, za dobrog umetnika to nije nuno. On
moe jednu poznatu priu da ispria na nov nain, a nain na koji se neto predstavlja je ono
glavno u umetnikom delu. U Konanu Varvarinu je nain na koji je jedna filozofija
predstavljena ono to ga ini umetnikim remek-delom. Ipak, videemo da ovaj film
poseduje i originalnost. Pokazaemo zato je Konan Varvarin jedno snano umetniko delo,
za razliku od pomenutog Avatara. Pokuajmo na poetku naeg preduzea da datiramo
vreme i odredimo mesto radnje Konana Varvarina. Koliko je prostor i vreme u kome se
odvija radnja ovog filma izmiljeno? Da li se autor sluio stvarnim periodom ljudske
prolosti u kreiranju ovog dela da bi ga uinio stvarnijim?
Na poetku filma Konanov hroniar datira dogaanja o kojima pripoveda u period
izmeu potapanja Atlantide, to je ako verujete Platonu bilo negde oko 9500-te godine pre
nove ere, i roenja Arijusovih sinova to je odrednica koju je neto tee datirati. Sigurno se
ne misli na Arija, osnivaa arijanskog uenja unutar hrianstva, koji je proglaen jeretikom
na crkvenom saboru u Nikeji 325 godine n. e. a umro je 336. Odrednica Arijus je moda
latinizirana verzija imena Ari ( Arije ) koje vodi poreklo od sankritskog aria- plemenit. Od
ega su dobili ime Arijci ( Arijevci ), mona grupa indoevropskih naroda koja se preko
Iranske visoravni rairila po severnoj Indiji tokom prve polovine II milenijuma pre nae ere.

Po njima se jedna grana indoevropskih jezika naziva arijskom i u nju spadaju farsi, hindi,
bengali i neki drugi ivi jezici. Da je re o starijem indoevropskom korenu govore nam i
imena Platona ( Platonovo pravo ime je Aristokle ) i Aristotela. Ari u njihovim imenima
znai najbolji.
Izraz Arijevac je postao popularan tokom i posle drugog svetskog rata u svom
nacistikom znaenju. Smatrajui da su neke rase ljudi roene da vladaju nad ostalima, izraz
Arijevac su nacisti uzeli da oznae gospodarsku rasu iste bele krvi, plave kose i oiju.
Naravno, prema tom tumaenju, Nemci su bili potomci Arijevaca ali pomeani tu i tamo za
niim rasama kao to su Jevreji. Zato su u III Rajhu bili napisani rasni zakoni koji zabranjuju
brakove izmeu Arijevaca i niih rasa i sve ostalo to je bilo u skladu sa logikom takve
ideologije. Udeo u ovakvom shvatanju vie rase ima i Nieov pojam natoveka koji kod
Niea nije jasno definisan, i svodi se na skup predikata i kao takav je doprineo slobodnijoj
nacistikoj interpretaciji. Nie se divio kastinskom ureenju u Indiji gde se zna ko vlada a ko
se pokorava, a koristio je i izraze kao to je Velika plava zver za predistorijskog prototipa
natoveka ( O emu e kasnije biti vie reeno ). Prema tome, nacistika interpretacija
natoveka nije potpuno bez osnova, ali treba naglasiti da je Nie smatrao Poljake boljim od
Nemaca, a uopte nije bio antisemita.
Gornje napomene nisu nevane za nau temu jer neki termini se upotrebljavaju u
svakodnevnoj komunikaciji bez potrebnog uvida u njihovu genezu. Za nae potrebe e biti
dovoljno da pretpostavimo da se doba Simerijanevih avantura dogaa izmeu 9500-te
godine pre nae ere i , grubo odreeno, oko 2000-te godine pre n. e. Iako ovo datiranje na
prvi pogled nije toliko vano, ono e nam pomoi da shvatimo vreme i okolnosti u kojima
na junak obitava. Milijus uzima mitsko doba, koje je mrano i nepoznato, za pozornicu
radnje, ali se snabdeva materijalom iz jednog stvarnog istorijskog, odnosno arheolokog
doba, koje je i samo puno mita i nepoznanica. Ono to upada u oi ve u prvoj vizuelnoj
sceni filma, kada rastopljena gvozdena masa uzima oblik maa, je, da Milijus stavlja svoju
priu u gvozdeno doba. Uostalom i zaplet podsea na vreme prelaska iz bronzanog u
gvozdeno doba. Mitsko, Konanovo, i stvarno, gvozdeno doba, se stapaju.
U vezi s tim je i ime Konanovog naroda. U srpskom prevodu se ustalio naziv Simerijanci
za Konanov narod. Meutim, Robert E. Hauard, koji je autor literarnog Konana Varvarina,
nije puno izmiljao dajui imena narodima i geografskim odrednicama. On se ugledao na

stvarne reference: Pikti, Kitaj, Vendija, Stiks, Hirkanija i drugo, su imena naroda i
geografskih odrednica koje su uzete iz stvarne istorije i antike mitologije. Simerijanci ili
kako je to kod naih arheologa vie uobiajeno Kimeri ( Kimerijci ) su narod koji je zaista
postojao. Kimerijci su poznati kao nosioci gvozdene kulture i nalazili su se, prema Herodotu,
na prostoru severno od Kavkaza i Crnog mora. Prema asirskim izvorima, koji hronoloki
prethode Herodotu, Kimeri se nalaze juno od Kavkaza. Gamora je grad koji se istorijski
vezuje za Kimere, dok se Konan ( Milijusov a ne Hauardov , ubudue emo podrazumevati
Milijusovog Konana, a za Hauardovog emo napomenuti kada je o njemu re ) upuuje na
Zamoru, raskre svetova, da pronae zlikovce koji su mu naneli zlo.
Da bismo razumeli pojmove asti i dostojanstva ovih ljudi pomenuemo sledei
dogaaj. Kimerijci su bili oterani od strane Skita sa svoje teritorije. Pre nego to su Kimeri
napustili svoju teritoriju, kimerijski plemii iz kraljevske porodice su se borili jedni protiv
drugih do smrti da bi bili sahranjeni u svojoj domovini. Njihova tela su sahranili obini ljudi,
a zatim su pobegli pred Skitima. Kimeri su se rairili po raznim zemljama ratujui za svoju
novu teritoriju. Ubili su lidijskog kralja Giga koji je posluio za lik iz mita o Gigovom
prstenu. Napadali su i kolonije Grka Jonjana u Maloj Aziji. Od sredine VII veka pre nove ere
o njima se vie ne uje puno. Verovatno su pretrpeli suvie od epidemije kuge koja ih je u to
vreme zadesila. Traani su, moda, naslednici grupe Kimerijaca koji su otili u Evropu.
Moda je i revolucija u izradi gvoa u Evropi, uveni Haltat, povezan sa uticajima trakokimerske kulture na Kelte. Uostalom da je o ovome bio informisan, ili je neto slutio, i
Robert E. Hauard svedoi samo Konanovo ime koje je keltskog porekla i znai mali Vuk.
Ovo ime je i danas veoma popularno u keltskim zemljama.
Do sada smo pokuavali da doaramo doba u kome je Konan iveo da bismo shvatili
koliko su Hauard i Milijius koristili stvarna znanja o prolosti da bi stvorili to uverljivije
umetniko delo. Korienje pravih referenci je dobar umetniki postupak. Iako umetnost ne
mora da bude i ne treba da bude rob realizma, da bismo presvazili psiholoki zid koji deli
pozornicu, odnosno platno od naeg ukljuivanja u samo umetniko delo, sigurno je bolje da
osetimo neto stvarno moguim. Ovo je jo vanije kada slikate mesto, vreme, ljude i
vrednosti koji se znatno razlikuju od iskustava konzumenta umetnikog ostvarenja.
Umetniko naslee generacija uinilo je danas moguim da stvaralac pree odmah na stvari
koje se nekada nisu podrazumevale. Zamislimo da piete knjigu o nekim fantastinim biima.

Ako piete o vanzemaljcima vi ne morate da objanjavate da je postojanje vanzemaljaca

neto to je logiki i nauno mogue, to se podrazumeva. Ali pioniri na ovom polju su morali
da prave uvod, da objasne itaocu o emu piu. Bilo je potrebno da definiu taj pojam, a
utoliko bolje je ako se posluite umetnikim sredstvima u stvaranju takve definicije.
Umetnost pri tome ne definie svoje pojmove na nain nekog naunika ili filozofa sistema.
Zaobilazan put je put umetnosti, vi neto treba prvo da osetite, intuicijom, emocijom,
umetnikim ulom. U nauci ili matematici definicija treba da bude to razgovetnija,
jednoznana, ne sme nam ostaviti prostor kojim e naa mata sama da dodaje predikate koji
nisu sadrani u pojmu definisanoga. Umetnost ima suprotan cilj, umetnost eli da nam
predstavi neto to se opire definisanju. Kada nam Milijus predstavlja kovanicu u kojoj
Konanov otac tvori maeve on ne moe da prie na neki sistemski nain i pokae nam, evo
ovo je meh on slui za to i to, ovo je kalup, on mora da bude takav i takav, ovo gvoe ima u
sebi odreenu koliinu ugljenika koji e mu dati vrstinu i poveati mogunost otrenja. Mi
moramo da doivimo kovanicu na jedan, prirodan nain na koji doivljamo najvei broj
predmeta u ivotu. Mi ma neemo saznati kroz njegovu molekularnu strukturu,ve emo
videti njegovu sivoplavu boju, odsjaj, osetiemo hladnou njegovog seiva, osetiemo
otrinu koja mu je svrha, dodirom, ulnou spojenom sa intuicijom. Kovanicu emo
saznati toplinom, bojom rastopljenog metala, oblikom uarenog uglja, otporom koji metal
prua pri kovanju. Hajdeger nas upuuje na ovakvu razliku izmeu nauke i umetnosti.
Nie, sa druge strane, ija filozofija je potka Konana Varvarina, podvlai vanost
metafore u odnosu na prevlast pojmovnog miljenja. Zato on ceni umetnost, najvie u prvoj
fazi svog stvaralatva. U drugoj, najslabijoj fazi svog rada, Nie postaje pozitivista koji ceni
nauku, gurajui umetnost u stranu. U svojoj treoj, najzrelijoj i najplodnijoj, fazi, Nie
dobrim delom vraa umetnosti vanost koju joj je oduzeo. Uostalom i on sam je umetnik
koliko i filozof, ako ne i vie. Majstor aforizma, koji je njegovo obeleje, veliki stilista koji
vrhuni svoj talenat u Tako je govorio Zaratustra, Nie osvaja itaoca umetnikim utiskom
isto koliko i svojim idejama.
Saznavanje kroz metaforu predmeta saznanja je uostalom osnovni nain saznanja. Mi
fiziki svet saznajemo preko fenomena. Ako pristanemo na to da iza fenomena postoji neka
stvar po sebi, da upotrebimo Kantov izraz, onda su fenomeni metafore transcedentnog,
nesaznatljivog sveta.

Vratimo se uvlaenju gledaoca u svet umetnikog dela. Antiki Grci nisu imali problem
sa definisanjem umetnikove vizije sveta. Div, Apolon, Atina, Odisej, Jelena trojanska,
Kasandra grkom su potroau umetnikog dela, dobro poznate reference. Svaka od ovih
referenci ima osobine koje umetnik moe upotrebiti u svom radu bez da ih prethodno
definie. Meutim, Milijus treba da definie jedan samo uskom krugu ljudi poznati svet.
Konan Varvarin je stvoren i za nekoga ko nije upoznat sa delom Roberta E Hauarda ili
ivotom gvozdenog doba. On hoe i da predstavi Nieovog natoveka, i to tako da se izvedba
dopadne i nekom ko o ubermensch-u ne zna nita. Definisati ovde znai uobliiti neto da bi
se na tome izgradilo neto drugo. Hauard i Milijus uspevaju odlino da uoblie svet u kome
e se njihova radnja odvijati. Njihov napor treba ceniti vie nego to sadanji umetnici
zasluuju jer su stvarali u doba bez interneta, kada je prave informacije bilo daleko tee
dobiti. Pogotovo je impresivno to to je Milijus najpre eleo da snimi film o Dingis-kanu,
ali se gotovo neprimetno i veoma uspeno prebacio na Simerijanca. No, namerno je ostavio
traga o svom prvobitnom naumu.. Lopov- strelac koga Konan spasava i koji mu postaje verni
drug, zove se Subotai, poput najveeg Dingis- kanovog generala.
Ostavimo, za sada, Milijusove namere po strani i vratimo se na sam film. Najpre emo
videti kako se pria razvija, usput obeleavajui ono to je vano za nas. Neemo preneti
Nieov citat jer tu reenicu ve i vrapci na grani znaju kako bi to rekli pojedini ne naroito
inventivni prosvetari. Posvetiemo nau panju Konanovoj maloj porodici. Ve na poetku je
jasno da Konan potie iz vieg socijalnog stalea. Biti kova u ono vreme je dobro plaen i
uvaavan posao. Pogotovo ako znate ono to konkurencija ne zna. Dok veina jo koristi
bronzu, Konanov otac je u stanju da pravi due maeve. Bronza, koja je legura bakra i kalaja,
nije tako vrsta kao elik a u isto vreme, elik i pored svoje vrstine nije toliko krt da bi se
maevalac plaio da mu ma tek tako pukne na dva dela usred borbe ( iako je to mogue,
pogotovo za bakarno oruje ). Istina, u zavisnosti od tehnolokog postupka, gvozdeni
( elini ) ma se moe uiniti da bude vie vrst, ali zato krut, ili vie elastian ali zato
manje vrst. Pri tom moramo spomenuti da se gvou dodaje ugljenik i tako postaje vri,
tako je ma preciznije zvati elinim. U svakom sluaju od gvoa se mogu proizvoditi dui
maevi nego od bronze a to omoguava snaniji zamah i veu silu udarca. Snaga udarca je
jo bitnija ako je neprijatelj oklopljen. Bilo kako bilo, tehnologija izrade gvozdenog oruja, a
pogotovo maeva kao oruja elite, je od vrhunske vanosti za voenje rata u antici i kasnije.

U Konanovo vreme to je toliko vano da je period ljudske praistorije nazvan prema

tehnolokim proizvodima demijurga kao to je Konanov otac. uvena re vezana za magiju,
abrakadabra, je verovatno sluila za odreivanje duine pojedinih procesa u livenju metala.
Kako nije bilo preciznih mernih instrumenata za merenje vremena, izgovaranjem odreenih
rei meren je protok vremena tokom prerade metala. Nekome sa strane izgledalo je kao da je
kova arobnjak koji korinjenjem odreenih magijskih formula pravi to to pravi.to i nije
daleko od istine. Veza izmeu magije i metalurgije stvorena je u to praistorijsko doba i trajala
je u krilu alhemije kroz srednji vek sve do savremenog doba i moderne nauke. U umetnosti
ova veza traje i danas. Uostalom anr epske fantastike se na Zapadu ponekad naziva Sword
and sorcery ( Ma i magija ).
Konanov otac na poetku filma uverava sina u kvalitet svojih proizvoda, ukljuujui tu
ceo esnaf. Priajui mu mit o Kromu, koji je Konanov, kako e se pokazati, uglavnom
beskorisni bog, logino vezan za podzemlje odakle se crpe metali, otac ga uverava u
mogunosti oveka. ovek je u stanju da doe do tajni nekad rezervisanih samo za bogove.
Sigurno je da se to urezalo u pamenje mladog varvarina, s obzirom na njegovu kasnije
iskazanu snanu volju i nepotovanje prema polubogu Dumu.
Osim toga ga uverava u to da ne sme da veruje ni oveku, ni eni ( ovo drugo je moda
kljuno za razvoj zdravog mukarca ), ni zveri, ve gvozdenom mau. To je jedna, istina
prilino jednostavna i siromana, ali praktina ivotna filozofija.
Odmah posle ove poune prie sledi napad na selo. Selo zaista izgleda kao selo iz
metalnih doba. Konjanici su jednako uverljivi, ali ne samo da su ove scene istorijski
uverljive. Postoji jedna umetnika uverljivost koju drugi filmovi tog anra ne poseduju. Ve
sam nastavak Konana Varvarina, Konan razoritelj loe je snimljen. Poetak tog drugog
filma prikazuje scenu jahanja u kojem se kamera na glavi konja zadrava predugo. Scena
postaje dosadna. O drugim nedostacima emo govoriti kasnije, gorepomenuto je samo
ilustracija. Postoji, takoe, jedan ruski film ( Vukodav ) koji izgleda kao kopija Konana
Varvarina u kojemu na poetku filma takoe napadaju selo, ubijaju roditelje deaka, itd. Ali
te scene nemaju tu snagu koji ima Milijusov film. Milijusovi konjanici hitaju kroz umu na
takav nain, kao da kroz njih tee matica istorije koja se sprema da mladog Simerijanca
uvue u svoj tok. Statika stabala u umi kroz koju konjanici nadolaze stvara kontrast koji
doprinosi dinamici celog prizora napada na selo. U sceni u kojoj mali Konan postaje svestan

napada, on ima vizuelni kontakt sa ratnikom koji se penje na oblinju stenu . Ovaj ratnik
celom svojom pojavom zrai divljatvom. On izgleda, ako ga izmerimo na lestvici evolucije,
kao da ga jedan stepenik deli od ivotinje. Posle ozraivanja prostora svojim divljatvom
ratnik se uspravlja na steni na koju je zakoraio, a bujica konjanika izlee iza njega sa obe
strane, pojaavajui impresiju opasnosti i nagovetavajui dramu koja sledi. Pomenuti ratnik
je oslikan bojama karakteristinim za ve pomenute Pikte, keltski narod iji su potomci,
makar delom, dananji koti
Od poetka filma pa do scene sa mlinom, muzika Basila Poledourisa je zaista kraljevska,
to smo mogli predvideti na osnovu imena kompozitora. Muzika je remek-delo koje nosi
jedno drugo remek- delo slike i prie. Ovo sjajno ostvarenje jedne od pet prvih umetnosti je
nosei stub prvih dvadesetak minuta filma. Iako je muzika na najviem nivou do kraja filma,
poetak je tako vaan za utisak i odnos koji gradite sa priom, akterima, njihovim pojavama i
scenografijom da je teko zamisliti da film zvui ikako drugaije. Kao da je Basila opseo isti
demon koji goni i Milijusa. ini se da on, povlaei konce, deluje istovremeno kroz obojicu,.
Ve prvi zvuci u filmu nalikuju grmljavini koja objavljuje dolazak oluje. Tema koja nosi
film zvui kao da ujete kotanu sr epskog doivljaja sveta. Kao da je Basil prerueni pan, a
ne kompozitor, koji nije bio zadovoljan instrumentarijem koji rodu panova stoje na
raspolaganju pa je odluio da iskoristi muziku evoluciju oveka i bojne trube, bubnjeve i
lire koje je ovek stvorio. Basil je pan koji svojim umeem izaziva bogove. Hor koji koristi
najavljuje tragediju na isti nain na koji je njegov plemenski antiki predak najavljivao
tragediju u delima koji se bave herojima grkog mita. Hor je ovde isto tako deo sudbine,
ananke, koji objavljuje svojoj rtvi ta joj sleduje. Bilo da je rtva Konanovo selo ili Dart
Vejder s licem. Ali svojom muzikom ova tragedija podie svoje dostojanstvo, uvlai nas u
bitku, uestvujemo srcem ako ne telom. Izvlai neku detinju naivnost iz nas, elju mukog
deteta da bude slavni ratnik. ume i planine Kimerije izgledaju nam kao ume i planine
Hiperboreje. Poledeurisova muzika ini da Konanova majka izgleda jo dostojanstvenije, a
Tulsa Dum jo tajanstvenije. Zveket metala, krici umiruih, hujanje vazduha koje maevi
stvaraju svojim kretanjem samo su deonice koje se uklapaju sa Basilovom temom, voljom
pomenutog demona koji je opseo i njega i Milijusa. Tako nastaje Harmonija izmeu slike,
note i prirodnog, nedisciplinovanog zvuka. Samo demoni mogu da ispriaju pravu priu o
bogovima i herojima. Demoni su opsedali rapsode i druge pesnike, dajui im nadahnue. Zar

neko moe da sumnja da je Homera opseo demon? Postoji veza umetnika i jednog drugima
skrivenog sveta, ma ta Nie mislio o metafizici i drugim svetovima. Basil je na trenutak bio
ukljuen u jedno nematerijalno mesto, iz koga izvire umetnika sutina, koje iako daje svoju
nematerijalnu grau retkim srenicima, a to je ono to zovemo nadahnue, ne gubi nita od
svoje esencijalnosti. I moe uvek da daje.
U svom ranom dobu Nie se oduevljavao openhaureom kao filozofom i Vagnerom
kao umetnikom. Vagner je ideal umetnika za Niea, dok je openhauer ideal filozofa. Nie
se jedno vreme druio sa Vagnerom. Smatrao je da Vagner poseduje herojsku linost koja
uspeva da nadvlada demonsku prirodu iz koje umetnici crpe svoju inspiraciju. Proizvod
borbe izmeu demona i heroja koji su boravili u Vagnerovom duhu su njegova umetnika
dela. Vagner je tvorac novog stila u umetnosti, ali jo vie obnovilac mitologije, verni
predstavlja venih motiva ivota i to je za nas, takoe,zanimljivo tvorac jedinstva muzike i
drame. Fridrih Nie je smatrao da kroz Vagnerovu muziku govori openhauerova filozofioja,
koju je u to vreme smatrao najistinitijom. Nije udo da se u tom ranom dobu svog razvoja
Nie toliko oduevljavao Vagnerom. On je smatrao umetnost vrednijom od istine. Privid,
iluzija, obmana oliena u umetnosti dublja je i izvornija od istine , stvarnosti i bia. Naa
volja, zapravo eli privid umesto istine.
Pre Niea, niko tako snano nije stao na stranu umetnosti. Podsetiemo samo koliko
Platon, po mnogo emu najznaajniji filozof svih vremena, ne trpi umetnike. On smatra da
umetnici bivaju nadahnuti demonskom snagom ali da zapravo ne znaju o emu pripovedaju.
Naravno, pri tom misli na rapsode i pesnike poput Homera i Hesioda. O likovnoj umetnosti
ima jo gore miljenje. Slika je kopija kopije. Dok je materijalna stvar kopija nematerijalne,
nepropadljive ideje te stvari. Slika ima jo nii ontoloki status jer je predstava kopije. Platon
je filozof kome su istina i znanje supstancijalni za ovekov odnos sa svetom. On kritikuje
pesnike iz sledeih razloga. U tradicionalnom grkom drutvu pesnici su uivali status
uitelja nacije. Obrazovanje i vaspitanje ( paidea na grkom ), su se vrili po ugledu na
vrednosti koje je propisivala pesnika umetnost oliena u Homeru. Platon je smatrao da poto
pesnici ne poseduju znanje, ne treba im ukazivati potovanje koje su do tad uivali.
Uostalom, da li bi danas poverili obrazovanje vaeg deteta nekome ko ne zna o emu pria?
Platon je smatrao pesnike, Homera na prvom mestu, svojom konkurencijom. Aristokle je
eleo da se obrazovanje zasniva na znanju, kao to mi danas radimo ugledajui se na njega.

Iako je u svojoj razradi idealnog drutva ( Drava ), muziku ostavio zbog vanosti za razvoj
due, vladari drave svoj legitimitet zasnivaju na osnovu znanja koje poseduju. Interesantno
je da primeri koje Platon navodi kao loe za vaspitanje mladih, i za koje smatra da ih treba
cenzurisati deluju kao da bi ih i Nie odbacio. To su na prvom mestu rei Ahila koga u Hadu
sree Odisej i kome se ali na sledei nain:
vie bih voleo biti paor i sluga onom,
koji i sam svoga imanja nema
negoli vladati mrtvima to ne vide sunca
da se pokae stan i smrtnog i besmrtnog roda
truo i straan, od koga i sami zaziru bozi
Avaj, i u dvoru Hadovu nekakve due,
Ima, i senke ima, al nikakva nema ivota,
jedini on da je svestan, a drugi blude ko senke,
dua mu ostavi ude i brzo odleti Hadu
Svoju oplakuju sudbu i ostavi snagu i
mladost
dua odleti pod zemlju tada
podobna dimu cvre ,
Kao to mievi slepi unutra u peini stranoj
cvrkom cvre i leu kad koji spadne sa stene,
gde se u povorci oni sve jedan za drugog dre:
tako su cvrale due...
Ovakvo naricanje Ahilejevo svakako ne prilii nekom ko vai za najveeg heroja Ilijade,
koji je, uostalom, mogao da bira izmeu besmrtnosti i smrtnosti i izabrao je potonje svojom

10

voljom, suprotstavljajui se volji Bogova. Taj izbor koji je nainio je i sutina njegovog
herojstva. Da nije toga, Ahil i ne bi bio neki junak, kada uzmemo u obzir neranjivost
njegovog tela, sa izuzetkom pete. Sigurno da bi i Nie odbacio takvu umetnost, koja heroja
predstavlja kao nekog ko oplakuje svoju sudbinu koja je sledila iz sopstvenog herojskog
izbora. alosno je da i u duoj verziji Konana Varvarina postoji ovako neto. Dua
verzija je zapravo normalna verzija. U vreme posle smrti Konanove drage, dok se Konan i
druzi mu pripremaju za dolazak Tulse Duma i njegovih ratnika, postoji scena u kojoj
razgovaraju Konan i Subotai i Konan se ali na svoju sudbinu. Ova kuknjava ne prilii
natoveku, iji je Konan umetniki ideal, i sva je srea da je u kraoj verziji filma ova scena
izbaena. Iz tehnikih razloga, pri prvom izdanju filma u DVD formatu, iseene su neke
scene. Pored ove, izbaene su i scene sa princezom na kraju filma. U originalnoj verziji filma
Konan se sa princezom udaljava ka obzorju , nosei je u rukama na nain na koji se mlade
unose u dom preko kunog praga, a sve se to dogaa u trenutku svitanja. Ova holivudska
bljutavost je, na sreu, izbaena u skraenoj verziji. Skraena verzija deluje istinitije, kad
uzmemo u obzir sve to znamo o Konanu i Nieu, tako da u sluaju da film niste do sada
gledali, preporuujemo krau verziju.
Kao to smo mogli iz gore izloenog da primetimo i Platon i Nie potrebuju heroja.
Platonu je heroj potreban da bi bio uvar idealne zajednice. Idealna zajednica se sastoji iz tri
klase. Jedna je klasa proizvoaa koju ine zanatlije i zemljoradnici, druga je klasa uvara,
ratnika koji treba da ratuju za dobro zajednice, dok je na vrhu klasa upravljaa koja je
regrutovana selekcijom najboljih uvara. Tripartitna podela drave u vezi je sa Platonovom
podelom due na tri dela. Jedan deo je apetitivni deo koji je u vezi sa strastima koje bi smo
mogli nazvati niima. Tu su nagon za jelom i piem, na primer. Vrlina ovog dela due
je umerenost. Sledei vii deo ( thimos srce, sranost, hrabrost ) je vezan za ono to bismo
mi danas nazvali voljnim delom. Ovaj deo je vezan za vie strasti, na primer e za slavom je
karakteristina strast ovog dela due. Timokratija, vrsta vladavine koja nastaje kada idealna
zajednica, aristokratija, pone propadati kao glavnu vrednost ima elju za takmienjem,
slavom, lovom, dokazivanjem. Vrlina ovog dela due je hrabrost . Ovo je deo due koji je po
mnogo emu okrenut ka drugima i zato je nesamostalan. Problemima volje emo se vie
baviti kasnije, ali spomenuemo ovde da Grci, po nekima, nisu imali pojam volje na nain
na koji mi danas govorimo o njemu. Trei aspekt due, kome u idealnoj zajednici odgovara

11

klasa upravljaa, je razumski deo due. Njegova vrlina je mudrost, razboritost. Racio je
obeleje ovoga dela due. Kada su ovi delovi, odnosno aspekti due, usklaeni, dua je u
harmoniji, poseduje zdravlje koje je vrednost samo po sebi. Herojstvo, koje nas zanima, je
osobina jedne klase u idealnoj zajednici.
Kod Niea je stvar drugaija. Herojstvo je vrednost po sebi. Nije nam potrebno neto
iznad toga. Herojski ivot je ono to je smisleno i daje vrednost svetu. Kod ranog Niea, koji
je jo u senci openhauera i Vagnera, umetniki genije je heroj. Sve je podreeno umetnosti
koja ivi kroz svog genija. Bitno je da uoimo da se ve rani Nie okree iracionalnom,
openhauerova filozofija je filozofija iracionalnog, dok je umetnost, bilo kakva, opet stvar
iracionalnog, bilo da govorimo o nadahnuu ili o talentu. Ni nadahnue ni talenat se ne mogu
objasniti racionalnim sredstvima. Kasnije e Nie napraviti pomak unazad, u kome e postati
pozitivista, ovek nauke, umetnosti e oduzeti pijedestal na koji ju je uzdigao. Moda je ta
faza nastala i pod uticajima promena u linom odnosu prema Vagneru. Nie je zahladneo
odnose sa svojim nekadanjim uzorom. Verovatno je ovo nastalo zato to dva genija ne mogu
da trpe jedan drugog. Nieu je bila potrebna samoa. Posle uglavnom neplodnog perioda
pozitiviste i zaluenika za naukom, Nie e se ponovo vratiti iracionalnom, u svom zrelom
stvaralakom dobu, koje je i najvanije za njegov opus.
Kada danas pomislimo na Vagnera, prva asocijacija je njegovo delo Jahanje Valkira.
Ova muzika je upotrebljena u filmskom klasiku Frensisa Forda Kopole, Apokalipsa sada.
Nju koriste pripadnici amerikih vazduno- desantnih snaga prilikom napada na
vijetkongovce. U filmu je prikazan napad helikoptera na vijetnamsko selo uz ove epske
dionisijske note. Sigurno je da bi se Nieu svidela ovakva scena. Jo vie bi mu se svidelo da
uje note Basila Poledourisa. Smatrao je da kroz Vagnerovu muziku govori openhauerova
filozofija, najvia i najistinitija filozofija za mladog Niea. Kroz Basilovu muziku govori
Nieova filozofija. Iako je Basil imao i druge uspele kreacije, poput Robokapa i Lova na
Crveni oktobar ono to je stvorio za Konana Varvarina ostae ono po emu emo ga
pamtiti. Iz Poledourisa govori jedna sirova , razobruena, dionisijska snaga, koja slavi heroje
ali koja je fino umetniki doterana i istesana u apolonijskom redu nota, razumskog izuma
koji se suprotstavlja ali i dopunjuje dionisijsko.
Nieovom terminologijom reeno, Konan Varvarin, spaja Dionisijski poriv za
razaranjem, tamu, haotinost, snagu i dubinu sa apolonskim smislom za red sklad i lepotu.

12

Borba ova dva nagona u Grkoj umetnosti razreava se u tragediji. Tragedija je Grko
shvatanje sveta.. Nije re o sentimentalnom pesimizmu koji svuda vidi jad i bedu, ve o
jednom dubljem zahvatanju sveta kroz ljudsko delanje koje je uvek ogranieno viom silom,
sudbinom, nunou, voljom bogova. Nie je smatrao da je umetnost metafizika uteha. Po
njemu tragedija nije pria ve delanje. Zanimljivo je da lik mladog Konana nita ne pria.
Hroniar pria umesto njega. Mladi Konan dela, iako je njegovo delanje sve do scene sa
mlinom svedeno na primanje utisaka. To kako ete interpretirati svoje utiske takoe je
delanje. Konan ne skree pogled u trenutku u kojem mu otac gine, odnosno biva ubijen.
Njegova majka mu ne stavlja ruku preko oiju u tom asu. Ona je rodila heroja. Ta je majka
suta suprotnost mnogim dananjim majkama koje samo gledaju kako da se deca ne mue.
Mladi Konan uti i kad ostaje bez nje. Sve do kraja ona ispoljava svoj materinski instikt, a
instinkt je ono to Nie ceni vie od znanja, u zatiti svog mladunca. Ali njen instinkt nije
dovoljan da je pripremi za volju koju poseduje Tulsa Dum. Volja je druga stvar koju Nie
ceni jo vie od instinkta, uostalom u osnovi svega je volja za mo. Volja za moi koju
poseduje ovo stvorenje jaa je i od materinskog instinkta. Uostalom, nije li materinski
instinkt samo preruena elja da se prevazie konanost ljudskog postojanja.? Jedno
prikriveno ispoljavanje volje za moi.
Kako god bilo u vezi ove stvari, Konan ostaje bez majinske zatite i ljubavi. Scena u
kojoj je Konanova mama spremna da se bori protiv zavojevaa iako je bitka ve izgubljena
svedoi o iracionalnoj sutini ljudske prirode. Pojavljivanje Tulsinih vojvoda i samog Duma
takoe nam prikazuje jednu logiku iracionalnog. Za razliku od oklopa i kaciga Rimskih
legionara ili srednjevekovnih oklopnika koji su uz retke izuzetke sledili jedan racionalan
dizajn, Tulsa Dum i druina imaju neracionalno napravljene kacige. Njihove su kacige vie
umetnika dela nego upotrebni predmeti. One imaju ukrase. Reksor ima kacigu sa dugakim
ukrasima , koji su moda nastali kao stilizovani rogovi. Tulsa Dum se pojavljuje sa kacigom
koja poseduje zmije koji gledaju jedna drugu. Donji deo Dumove kacige podsea na oblik
lema iz doba klasine Grke. Leonidini Spartanci su nosili neto slino.Gornji deo je njegov
lini beleg, amblem koji stoji u vezi sa njegovom prirodom. On, Dum, sledi nekakav
heraldiki nagon u kreiranju svog defanzivnog oruja. Opet neto iracionalno.
Sa druge strane, zakrivljenost i oblina oklopa su proizvod racionalnog domiljanja i
iskustva. Ako vas neko oruje pogodi onda je bolje da to bude pod uglom veim, odnosno

13

manjim od devedeset stepeni. Pod uglom od devedeset stepeni udarac je najsnaniji. Zato je
kosi, zaobljeni oklop izdrljiviji od ravnog, kockastog koji ima delove koji tre. to manje
delova koji tre, to zaobljeniji i uglaaniji oklop, i anse da preivite udarac su vee. To je
racionalno. Ova racionalna logika je bezvremena. Kosi oklop je i deblji u odnosu na udarac
pod uglom od devedeset stepeni. U razvoju bedema u evropskim utvrenjima, odnosno
utvrenim gradovima, u vreme kada se pojavilo i evoluiralo vatreno orue, olieno u
artiljeriji topa i bombarde, logika je nuno dovela do zidanja kosih utvrenih zidova. Ako
pogledamo gravire utvrenih gradova iz XVIII veka, na primer, videemo lance kosih
bedema koji su postavljeni tako, da odakle god primili udarac to bude, u geometrijskom
smislu, to dalje od devedeset stepeni. Ideja je da se projektili odbiju.
Pravo je udo da nemaki dizajneri mehanizovanog oklopa iz perioda tridesetih godina i
ratnog doba nisu odmah upotrebili ovo iskustvo. Nemaki tenkovi od Pzkfw I
( panzerkampfwagen oklopna borbena kola ) do Pzkfw VI ( uveni Tigar ) imaju kockast
dizajn. Potpuno suprotno logici. Tek sa Pzkfw V ( Panter, koji se i pored broja V, pojavio
posle Tigra, sredinom 1943 ), Nemci dobijaju tenk s racionalno dizajniranim oklopom.
Potpuno je suprotna pria sa ruskim tenkovima. Najbolji tenk drugog svetskog rata, ako se
uzme u obzir povoljan odnos niza parametara kao to su odnos oklopne zatite i mase, brzina,
solidno naoruanje, jednostavno odravanje i proizvodnja, uveni T- 34, imao je kosu
prednju plou. Ovaj deo tenka je izloen najveem broju pogodaka. Kupola je takoe
zaobljena sledei logiku racia. Nemci su imali ozbiljne probleme da izbace iz borbe T-34- ke
kada su se suoili s njima u prvoj ratnoj godini 1941. Glavni deo tereta nemake kopnene
vojske, u ovoj borbi, su preuzele osamdeseosmice, topovi veoma velikog kalibra za to vreme.
Kasniji nemaki tenkovi, kao Tigar, imae upravo ovaj top velikog kalibra kao reenje za T34. Posleratni ruski tenkovi su sledili ovu racionalnu logiku do kraja. T-55 je tenk izraenih
oblina, okrugle kupole sa svih strana. ak su i zapadni, posleratni tenkovi, i pored kubinije
forme, sledili logiku zaobljenih ivica i kosih ploa. Uostalom dovoljno je pogledati prednju
stranu Abramsove kupole.
Isto vai i za nevidljivi svet radio- talasa. Oblik stelt aviona koji je dizajniran da rasipa
talase sledi istu logiku. Tip aviona F-117, od kojih je najmanje jedan primerak postao rtva
srpskog oruja, sav je sastavljen iz kosih povrina. Savremeniji modeli aviona su zaobljeniji i
na taj nain, pored razvoja novih tehnologija i snanijih raunara, pokazuju da slede jednu

14

ideju koja ne zavisi od doba i poseduje bezvremenost. Eto, to je bio jedan prilog u odbranu
Platonove teorije ideja. Zato smo se bavili ovom temom toliko. Nije lako dati primer za neto
natulno kao to su Platonove ideje, ali mislim da smo uspeli u tome. Ideja oklopa je vena i
nepropadljiva i tvorci oklopa se uvek moraju ugledati na nju.
Meutim, kod Tulsinih ljudi, kao i kod istorijskih Naroda sa mora kako su ih nazivali
stari Egipani, koji su u jednom periodu istorije bili izloeni osvajanju od strane ovih ljudi,
takvo shvatanje u kreiranju oklopa ne igra glavnu ulogu. Oni koji imaju oklope iz kojih tre
metalni ukrasi imaju samopouzdanje. Oni se ne brinu da e primiti udarac, oni se bave time
kako da zadaju udarac protivniku. Njihova estetika treba da pokae protivniku da bei dok
jo moe. Strah je ono oseanje koje oni ele da izlue iz lezda svojih neprijatelja. To je
racionalna logika koja za svoju bazu ima iracionalne porive. Zmije na vrhu Dumove kacige
imaju duhovne veze sa zmijama koje ine Meduzinu kosu. Drugi razlog je, naravno, elja za
posebnou, za izdvajanjem iz mase i pokazivanjem svog povlaenog poloaja.
U sceni pojavljivanja Tulsa Duma pred Konanom i njegovoj mati treba imati na umu i tu
dodatnu dozu straha koju on ubrizgava u tela, a jo i vie u due svojih rtava. I tako Konan
na vrlo nasilan i psiholoki upeatljiv nain ostaje bez svoje zatitnice i hraniteljice. Moramo
jo spomenuti u vezi sa ovom scenom u kojoj Konan postaje siroe i jedno delo domaeg
umetnika. I pored snage koju Milijusova scena, o kojoj je bilo rei, poseduje, za preporuku je
pogledati jednu drugu scenu koja sama ini celo umetniko delo iz jednostavnog razloga jer
je re o likovnom umetnikom delu koje je po svojoj prirodi statino. Postoji razlika izmeu
umetnosti prema kojoj su neke umetnosti statine a neke dinamine. Slikarstvo i vajarstvo su
statine umetnosti i njihov izraz je drugaiji od dinaminih umetnosti poput poezije ili filma.
To ima svojih prednosti i mana. Smatram da je delo Uroa Predia Siroe na majinom
grobu, snanije u svom izrazu. Zaista uspeva da prenese uas gubitka i hladnou sveta jedne
takve situacije. Iako ne tako dobar u izrazu kao Predi, Milijus uspeva da nam doara jo vei
Konanov gubitak. Ne samo da Konan gubi svog oca i svoju majku ve gubi i svoj narod.
Treba imati u vidu da je dete iz takvog sela i iz tog perioda istorije, odnosno praistorije,
imalo svet sveden na to to smo nabrojali uz dodatak fizike okoline sela. Za razliku od
dananje dece koja dobijaju salve informacija putem sredstava masovnog informisanja i
komuniciranja, i koja su u mogunosti da steknu jedan iri, ako ve ne dublji pojam sveta i
samom interakcijom sa velikim brojem ljudi, mali Konan ima samo svoje selo. ok nastao

15

napadom na njegov mali svet mogao bi se porediti samo sa nekom planetarnom katastrofom
dananjeg sveta. Tulsa Dum je Konanu uzeo sve osim golog ivota. Poetak Konana
Varvarina je, pored ostalog, i film katastrofe. Katastrofe koja nije simptomatina samo za
gvozdeno doba. Istina je da su, osim deavanja u umi Kimerije prikazane na filmu, istorijska
i arheoloka svedoanstva puna slinih dogaaja. U Tacitovoj Germaniji su pomenuta razna
plemena, odnosno narodi koji su doiveli zlehudu sudbinu. Zanimljivo je da Tacit pominje i
neke Kelte koji su bili odlini proizvoai oruja, ali su zaboravili da ga upotrebljavaju, pa ih
je jedno germansko pleme porobilo, ba da bi proizvodili dobro oruje za njih.
U svetu dvadesetog veka se pokazalo, na jedan dramatian i nasilan nain, da obian
ovek ne moe da ivi luksuz ivota u kome ga interesuju samo male stvari. Tok svetskih
dogaaja nikoga ne ostavlja po strani, pa ni najzaostalije i zabaenije kulture. Za vreme rata
na Pacifiku i najizolovanija plemena su dola u dodir sa istonjakom izvedbom svetskog
mejnstrima, ratom izmeu Japanaca i saveznika. ta onda moe da oekuje neki Evropljanin?
Ne moe se izbei svetski tok od strane obinog oveka. Ma ta radili, istorijski procesi e
nas uvui u svoj mehanizam, u svoj mlin za mlevenje ljudskih sudbina. I ovek na to treba da
bude spreman. Ne moe se nadati da e sve biti dobro na kraju. ovek se mora spremiti za
najgore. Uostalom na kom kraju? U grobu? I pored toga , prema naem filozofu iracionalnog,
ovek treba da uiva u ivotu, ma koliko isti bio bolan zadovoljstvo vredi toliko da ponitava
sav bol.

16

BORBA ZA PRIZNANJE

Da li vam se ikada dogodilo da vam, kao detetu, otmu igraku, futbalsku loptu, bicikl,
lutku, skejtbord, majicu, torbicu, patike? Ako ste bili rtva jednog ovakvog, neprijatnog
dogaaja moda ste u dubini due, osim ala za otuenom materijalnom stvari, osetili i
duevni bol zbog nepotovanja vae linosti? Ako ste osetili takav duevni bol bar jednom u
ivotu, onda ete lake shvatiti jednu Hegelovu ideju, koja lei u osnovi zapleta Konana
Varvarina. Jedan od glavnih Varvarinovih motiva nije samo puka elja za osvetom ve i
elja za priznanjem.
Ova Hegelova ideja je nastala kao konkurencija konceptima drutvenog atomizma.
Socijalni atomizam, koji je karakteristian za Zapadnu filozofiju novog veka i savremenog
doba, Hegelu se inio nedovoljnim da objasni stupanje individua u socijalne odnose. Ve kod
Makijavelija se pomalja jedna slika drutva shvaena kao borba pojedinaca za resurse. Iako
je kod Makijavelija osvetljena borba viih klasa, odnosno potencijalnih vladara, i autor
Vladaoca se ne bavi naroito obinim narodom, osim kada je podrka naroda instrument
dolaska na vlast i ouvanja iste, iz kontesksta njegovog dela se moe nazreti koncept drutva
u kome vlada rat svih protiv svih. Vladar se u osnovi trudi da otroumno i u sopstvenu korist
usmeri energiju neprekidnih sukoba meu ljudima. U Makijavelijevim spisima postoji jedna
teorijski neiskazana ali implicitno prisutna metafizika pretpostavka da polje drutvenog

17

delanja ini neprekidna meusobna borba subjekata za ouvanje fizikog identiteta, ili
prostijim jezikom reeno, najvanija delatnost ljudi je tenja da se to due nanosaju glave.
Nekih 120 godina posle Makijavelija , jedan je engleski filozof imao privilegiju da se rodi
u epistemiki povoljnom dobu za ustanovljavanje filozofske, nauno zasnovane teze o ratu
svih protiv svih. Hobs je smatrao kako su ljudi u osnovi mehanizmi na vlastiti pogon, ija
osobenost lei u njihovoj sposobnosti da se brinu za svoju dobrobit u budunosti. im se
dvoje ljudi sretnu, mislio je Tomas Hobs, ta osobina da se brine o sopstvenom dobru u
budunosti stvara neku vrstu preventivne eskalacije moi koja se raa iz sumnjiavosti. Poto
oba subjekta moraju jedan drugome ostati strani i nerazumljivi u svojim namerama, oba rade
na poveanju svojih potencijala u pogledu moi, osposobljavajui se za neku buduu odbranu
od moguih napada onog drugog.
Hobs se rodio iste godine kada je Engleska proivela strah od napada panske armade
( 1588 ). Pod vostvom Frensisa Drejka i kraljice Elizabete Engleska je uspela da se odbrani
od ove poasti, iako anse nisu bile u englesku korist. Opstanak protestantizma koji je
doprineo izgradnji modernog engleskog identiteta je glavna posledica pomorskog trijumfa
nad panijom. Pobeda panije znaila bi i pobedu papstva.. I pored izbegavanja strane
invazije naroda druge vere, Engleska se u narednom veku ,XVII-tom po redu, nala u nita
manjoj istorijskoj nesrei.
Graanski rat je, po mnogima, neto najgore to moe da zadesi jednu naciju. Upravo se
to dogodilo Englezima. Rat je zapoeo sukobom izmeu kralja i parlamenta. Kralj arls I
Stjuart je tvrdoglavo insistirao na pravu kraljeva na nesputanu vlast. To ga je dovelo do
sukoba sa parlamentom koji je, prirodno, insistirao na konsenzusu izmeu kralja i
parlamenta. Tvrdoglavost arlsa I ga je dovela pred delata koji mu je odsekao glavu po
sudskom nalogu parlamenta.
Kao to se iz izloenog moe videti Englezi su bili oko 150 godina ispred Francuza po
ovom pitanju. Francuska giljotina je bila samo tehniki napredak. Ideja da parlament moe
odsei glavu kralju je anglosaksonski izum engleske politike avangarde. No, Francuzi, ija
zemlja ima vei broj sunanih dana, lake su dospeli do stanja za ije se imenovanje koristi
idiom usijane glave, i nisu mogli stati dok nisu odsekli jo nekoliko tuceta glava kako
obinih graana, tako i nekih od prvaka revolucije. I posle toga neka neko kae da ne postoji
progres. Ne samo da je razvoj tehnikih nauka omoguio industrijalizaciju odrubljivanja

18

glava, ve je francuska revolucija omoguila da svako moe ostati bez glave bez obzira na
drutveni status, pol, starost ili stvarnu krivicu.
Engleski graanski rat se nastavio u vie navrata. U jednom periodu Engleska je bila
republika, i to jedini put u istoriji. Engleski predsednik Oliver Kromvel, sa titulom lord
protektor, posle smrti je izvuen iz groba i njegovi zemni ostaci su vueni po ulicama
Londona. Izgleda da su Englezi roeni monarhisti. Sukob izmeu rojalista i parlamentaraca
zavren je smenom dinastije Stjuart, koji su, uzgred da pomenemo, bili katolici i koti.
Parlament je potvrdio svoje pravo, a novi kralj je bio protestant Viljem Oranski. ivot u
vreme engleskog graanskog rata je bio veoma surov. Osim poginulih u borbama, mnogi su
umirali od zaraznih bolesti, kao to je kuga, od gladi, a mnogi zarobljenici su prodavani kao
roblje i zavrili su izvan britanskih ostrva. Iako je re o engleskom graanskom ratu najvee
rtve je podnela Irska, koja je izgubila negde oko 40% stanovnitva.
Ovakve slike stalnog rata navele su Tomasa Hobsa da artikulie ideju prirodnog stanja.
Prirodno stanje je stanje meuljudskih odnosa u kome ne postoje drutvene institucije. U
njemu vlada stalna borba izmeu ljudi za osnovne potrebe. Poto nema prava, nema ni
nepravde. U takvom stanju nema mesta nikakvoj radinosti, nema kulture, nema drutva.
ovekov ivot je usamljeniki, siromaan, opasan, skotski i kratak. Vlada prirodno pravo: jus
naturalis, odnosno sloboda da svaki ovek sopstvenim moima ini sve da bi se odrao u
ivotu. Ovo ukljuuje i slobodu da ubija ili krade, da bi dobavio hranu. Hobs smatra da su
ljudi roeni jednaki jer niko nije dovoljno jak da bi se sam odbranio od drugog oveka.
Svako moe biti ubijen na spavanju ili moe biti savladan od strane nekoliko ljudi koji bi se
udruili.
Hobs zapravo razmatra pitanja iz politike filozofije koja su se otro ocrtala u tom dobu:
Zato neki ljudi imaju pravo da vladaju nad drugima? Kakvo je poreklo drutvenih
institucija? Imaju li ljudi neka prirodna prava? Odakle potie saglasnost pojedinca sa
naelima odreene politike zajednice? Ova pitanja se razlikuju od antikih shvatanja
politikih problema. Poznata je Aristotelova tvrdnja da izvan drutva moe postojati samo
ivotinja ili Bog, ovek je drutveno bie. Aristotel, ne razlikujui se tu od drugog glavnog
filozofa politike iz antikog doba, Platona, polazi od prvenstva zajednice. Polis ima prioritet
nad pojedincem, srea, ili moralna vrlina ne mogu se pronai izvan zajednice. Politika
teorija ovih dvaju najznaajnih filozofa antike ide u pravcu pronalaenja najboljeg ureenja

19

kojem se pojedinci moraju podvri. Platon je ekstremniji od Aristotela, kod njega jedan deo
drutva nema prava na imovinu, drugi ima gotovo neprelazne prepreke u sluaju da eli da se
obrazuje, a sve u cilju harmonije celine.
Posle buenja ljudske racionalnosti u Renesansi i odbacivanja crkvenih dogmi o svetu i
oveku, neki su pokuali da odgovore na pitanja vezana za funkcionisanje ljudskog drutva
pronau u antici. Vremena i obiaji su se , meutim toliko promenili da su ovakvi pokuaji
bili redom neplodni. Sa Makijavelijem i Hobsom dolazi do novih politikih ideja. Zajednica
gubi svoj prioritet, a pojedinac postaje vaniji od celine. Drutvo se sada sastoji od individua
koji kod Hobsa iz logikih razloga ne mogu prei iz prirodnog stanja u stanje zakona i prava.
Poto onaj koji napadne prvi u odnosu izmeu dva oveka, ima prednost, pojedinci sami
nikako ne mogu izai iz prirodnog stanja. Zato bi se drali ugovora kada onaj koji ga prvi
prekri dobija prednos?. Koga ovo vie interesuje moe dovesti u vezu situaciju pojedinaca u
prirodnom stanju sa dilemom zatvorenika iz teorije igara.
Da bi prevaziao ovaj problem, Hobs uvodi instituciju omnipotentnog suverena. Onaj ko
je dovoljno moan da silom i strahom obezbedi potovanje ugovora ima pravo da vlada.
Podreeni mu poveravaju svoja prava u zamenu za zatitu i obezbeenje mira. Hobs nije
mislio da je nekada zaista postojalo stanje bez ikakvih institucija, iako je doba graanskog
rata po mnogo emu nalikovalo na prirodno stanje. Njegov cilj je bio da rei filozofske
probleme koje smo pomenuli; kakvo je poreklo politikih institucija, i na emu zasnivaju
svoj legitimitet. Da ideja pruanja zatite nije bez istorijskih osnova moe se videti po
mnogim sluajevima sinteze ratnike aristokratije i proizvoakog dela stanovnitva.
Uostalom, osim Konanovih Trako-Kimera ovakav primer imamo i sa samim engleskim
drutvom. Posle bitke kod Hejstingsa u XII veku, dolo je do smene anglosaksonske
aristokratije normanskom vlastelom. Za obian narod malo se toga promenilo. Pruanje
zatite ostala je osnovna funkcija normanske vlastele kada se jednom utvrdila. I aristokratija
antikog atinskog drutva je verovatno imala poreklo od grupa za zatitu. Koliko je funkcija
zatite od znaaja za prosto funkcionisanje drutva vidi se i po poreklu italijanske mafije.
Mafija je nastala na jugu Italije u uslovima kolapsa drave koja nije mogla da ispuni svoju
zatitniku funkciju.
Ideja drutvenog ugovora prema kome drutvo nastaje od socijalno nepovezanih

20

individua dalje se razvijala i prilagoavala drutvenim prilikama kod Loka i Rusoa.

Jedinkama su pripisana odreena prava koja stiu roenjem i ova prava su prvi put
garantovana amerikim ustavom i poveljom o pravima. U Evropi su na velika vrata uvedeni
francuskom revolucijom i pravnim normama proisteklim iz nje. U dananje vreme ljudska
prava su postala svetinja u politici zapadnih demokratija, pa se pod izgovorom zatite
ljudskih prava dolo do koncepcije humanitarne vojne intervencije.
Da rezimiramo: U antici postoji ideja prioriteta polisa nad pravima graana; u
savremenom svetu drutvo se gradi od prvenstva pojedinaca ka drutvenim organizacijama.
Ono to Hegelu u njegovom ranom periodu smeta je manje-vie mehanicistiki nain
konstituisanja drutva u modernoj filozofskoj misli. Postoji spoljanja, po njemu, neprirodna
prinuda. Hegel pokuava da prevazie ovaj problem traei nain da nastanak drutvenih
institucija objasni na jedan vie organski i prirodan nain. Potaknut Fihteom, Hegel razvija
ideju priznanja. Kod Fihtea je priznanje uzajamno dejstvo individua, koje stoje u osnovi
pravnih odnosa. Ljudi trae jedni od drugih da delaju slobodno, dok istovremeno
ograniavaju svoj opseg delatnosti u korist drugog. Subjekti stvaraju zajedniku svest koja u
pravnim odnosima dobija objektivno vaenje.
Hegel smatra da u meri u kojoj subjekt zna da e ga drugi subjekt priznati
u pogledu izvesnih njegovih kvaliteta i sposobnosti spreman je na pomirenje sa tim drugim
subjektom. Subjekt preko drugog delimino upoznaje svoj zasebni identitet koji se drugome
suprotstavlja kao neto pojedinano. Unutar obiajno ustanovljenog meusobnog priznanja,
subjekti uvek ue neto novo o svom linom identitetu. U tim odnosima vide kako se
potvruje odreena dimenzija njihovog sopstva. Putem sukoba oni naputaju dostignuti nivo
obiajnosti kako bi dospeli do priznanja zahtevnijeg oblika svoje individualnosti. Proces
priznanja koji ini osnovu obiajnosnog ( moralnog ) odnosa izmeu subjekata sastoji se od
stupnjevitog sleda naizmeninih pomirenja i sukoba. Na ovaj nain Hegel reava problem
koji postoji u atomistikoj izgradnji sveta. Svakoj osobi su potrebne druge osobe radi
izgradnje sopstvenog identiteta. U nekom konkretnom istorijskom trenutku subjekti su
primorani da napuste i prevaziu obiajnosne odnose u kojima su se zatekli zato to veruju
da u tim odnosima njihov pojedinani identitet nije zadobio zadovoljavajue priznanje.
Sukob koji nastaje nije radi golog fizikog opstanka kako to smatraju Makijaveli i Hobs.
Osim osnovnih sredstava za goli ivot ovek eli da bude priznat do nivoa koji on lino

21

smatra da zasluuje. Vratimo se na primer Engleza. Oni su odbili da budu drugorazredni u

pogledu korienja svog jezika. Zato bi dopustili monopol latinskog i grkog kada je u
pitanju korienje svetog pisma ili crkvenih rituala? Zar engleski jezik nije dovoljno dobar za
optenje sa bogom? Pobunom protiv pape Englezi se bore za novu poziciju u meusobnom
priznanju sa Rimom. Najpre su dobili priznanje tako to su preli iz paganstva u hrianstvo.
U jednom trenutku istorije to vie nije dovoljno. Od vremena Tjudora Englezi ele sveto
pismo na svom jeziku i ele svoju crkvu. Potreban im je novi nivo priznanja. Ono to je kod
Hegela bitno u pojmu priznanja i po tome se razlikuje jo vie od Makijavelija i Hobsa je
njegova pozicija da je identitet vaniji od ivota. Linost je u stanju da stavi na kocku svoj
ivot i sve to poseduje da bi se izborio za nivo priznanja koji smatra da zasluuje, odnosno
da bi i u oima drugog bio identifikovan u skladu sa visokim standardima koje sam sebi
pripisuje.
Englezi su spremni da ratuju protiv nadmonijeg protivnika i rizikuju svoj ivot za svoj
identitet. Njihov graanski rat takoe se moe interpretirati sa ove pozicije. U engleskom
drutvu su postojali oni koji su branili pravo kraljeva na apsolutnu vlast, proteui svoju
argumentaciju do Adamovog vremena i stvaranja oveka. Sa stanovita ovih filozofa
parlament je uinio zloin kada je osudio i pogubio kralja arlsa I. Za Hegela je izvor zloina
upravo nepotpuno priznanje. Unutranji poriv zloinca lei u njegovom iskustvu da na
uspostavljenom stadijumu uzajamnog priznanja nije priznat na zadovoljavajui nain. Kralj
nije eleo da prizna pravo parlamenta da vlada konsenzusom sa njegovim odlukama. Dolo je
do borbe za priznanje. Kralj, odnosno linost arls Stjuart I nije mogao da dopusti eroziju
svoje moi jer bi na taj nain njegov identitet bio promenjen. On vie ne bi bio to to jeste.
Birajui smrt radije nego da popusti uinio je upravo ono to Hegel predvia u teoriji.
Priznanje koje nam duguje drugi, odnosno drutvo, vanije je i od vlastitog ivota.
Parlamentarci su, takoe, bili spremni da idu do kraja. Nisu vie hteli da budu u
drugorazrednoj drutvenoj poziciji u odnosu na instituciju i linost kralja. To su hegelijanski
metafiziki uzroci graanskog rata. Borba za priznanje. Dodatni motiv rata je identitet samih
Engleza. Stjuarti su katolici, dok je engleska nacija nastala upravo na suprotstavljanju
katolianstvu. Dokle su englezi spremni da idu u ouvanju svog identiteta najvie govore
pravne norme koje vae i danas. Engleski kralj ne sme biti katolik ili venan katolkinjom.

22

Vratimo se na primer otete igrake sa poetka glave. Duevni bol koji ste osetili potie
od nepriznavanja vae linosti. Napada, koji je nosilac elje za nesputanim ispoljavanjem
sopstvene subjektivnosti radi neto u svom partikularnom interesu.On vas ne priznaje kao
osobu ravnu sebi.. Ako prihvatite borbu, a to je po Hegelu jedini primereni odgovor, vi ste
ona strana koja se prema sebi odnosi kao prema linosti. Vi se borite za integritet cele vae
osobe, dok ( otima ) kriminalac zadovoljava neki svoj pojedinani interes. U borbi mora
prevladati napadnuti subjekt zato to on svoju linu povredu pretvara u stvar koja se tie
celokupne osobe. Sukob ima osnovu ne u krenju individualnih pretenzija na neko pravo, u
ovom sluaju pravo svojine, ve u krenju integriteta osobe u celini. Hegel ovu borbu naziva
borbom za ast, gde je ast stav koji zauzimate prema samom sebi. Borba za ast je potrebna
jer takav afirmativan odnos prema sebi zavisi od potvrujueg priznanja drugih osoba. Kada
se dve osobe bore imaju isti cilj, ponovno ustanovljenje svoje asti, i pokuavaju onog
drugog da uvere kako njihova linost zasluuje priznanje. To uveravanje e uspeti samo ako
jedan drugome pokau da su spremni da rtvuju i svoj ivot. Samo spremnou da umrem, po
Hegelu, ja javno pokazujem da su moji individualni ciljevi i svojstva znaajniji od mog
fizikog opstanka. Tako Hegel doputa da se drutveni sukob, koji je proizaao iz uvrede,
pretvori u borbu na ivot i smrt, borbu koja se ne moe pravno obrazloiti budui da se radi o
celokupnoj osobi i nadilazi granice koje se mogu pravno obrazloiti. U naem primeru iz
detinjstva kada se borimo za povraaj igrake mi stavljamo do znanja otimau da nas mora
uzeti u obzir kao osobu a ne sredstvo koje slui za zadovoljenje njegovih potreba. Borba za
priznanje izgrauje na identitet.
Ovim sukobima nastaju moralno zreliji naini priznanja. Posredstvom svakog novog
izazova u koje ih uvlae razliiti zloini, sopstveni ili tui, osobe uvek stiu dodatno znanje o
svom vlastitom i jedinstvenom identitetu. Celokupna osoba je ona koja priznanje zasniva na
osnovu svoje posebnosti dok je osoba ona koja poseduje pravno priznanje. Borba za ast se
vremenom razvija u borbu itavih zajednica. Potreba ljudskog duha koji potpomae razvoj
svesti je znanje da ga drugi priznaju, znanje do koga se moe doi samo kroz sukob. Linost
dobija saznajnu potvrdu od ostalih osoba u interakciji jedino ako ima iskustvo o tome kako
drugi reaguju na ciljanu provokaciju. Sukob je tako nain socijalne integracije jer ne moemo
razviti svoju svest i lini integritet bez reakcija i priznanja drugih.

23

Svoju ideju o priznanju Hegel je u svojoj filozofiji kasnije zapostavio u korist spekulacija
o razvoju svesti. Vaan detalj se odnosi na stvaranje dela, kao produkta svoga rada
posredovanog upotrebom orua. Zahvaljujui delu subjekt sebi otkriva da je kadar da
konstituie realnost, i da je sadraj te realnosti takav posredstvom subjekta. Dok se svest
prema svetu odnosila samo saznajno nije bila svesna svoje moi da menja realnost. Ova
promena realnosti moe da nastupi samo pod pritiskom samodiscipline. Sagledavajui
rezultate svog rada, duh jednog posebnog subjekta, ima iskustvo samog sebe kao bie koje je
sposobno za aktivnost zahvaljujui samosputavanju. Ovo lii na Niea i njegove ideje o
samosavlaivanju, ali zapravo u ovim Hegelovim idejama se moe nazreti klica Marksove
filozofije.
U Konanu varvarinu je Simerijanac u zanimljivoj situaciji da bukvalno proizvodi sam
sebe. Nakon porobljavanja dece iz njegovog sela Varvarin provodi svoju mladost okreui
mlin. On nije video svet i ne razvija se saznajno u onom smislu u kome je saznanje
prikupljanje informacija, meutim, on saznaje neto jo vanije. Saznaje da se svet moe
menjati, i to na nain koji njemu odgovara. Za razliku od ostale dece, koja vremenom, jedno
po jedno umiru, to je samo nagoveteno Milijusovim umetnikim metaforama, Konan stvara
svoje telo koristei svoju volju, i samo svoje telo kao orue. Iako odrasta kao rob,
Simerijanac izgrauje svoju svest i svoju volju shvatanjem da moe da promeni i stvori novu
realnost. Ovakvo psiholoko stanje je od izuzetnog znaaja za poduhvat koji zri u
Konanovoj linosti od trenutka unitenja njegove porodice i naroda. Dogaaj koji mu je
oduzeo porodicu, narod i detinjstvo je trenutak u kome Simerijanac poinje da izgrauje svoj
identitet. On na taj zloin moe da odreaguje samo prihvatanjem borbe. Sutina Varvarinove
linosti, koju on gradi i ispoljava kroz ceo film, je da je on osoba koju mora da uvai svako,
ma kako moan bio. Njegov odnos sa Tulsa Dumom ne zasniva se samo na pukoj osveti, ve
i na elji za priznanjem. Konan nije bilo ko i ne moe se sa njim postupati na takav nain na
koji se postupalo, bilo da je u pitanju Tulsa Dum ili sama istorija. Konan ne da na sebe, i
spreman je da plati najviu cenu. ta je ivot, bez priznanja njegove linosti? Ovo se moe
videti i u delu filma u kome se bori u areni gde poinje da saznaje svoju vrednost. Tu on
uspeva da svojom gladijatorskom borbom na smrt, dobije priznanje publike. Iako je ovo
priznanje nepotpuno ono je od izuzetnog znaaja. Ono uliva dodatnu sigurnost u Varvarinovu
linost. Na ovaj nain Milijus nagovetava reenje problema koji stoji u odnosu gospodara i

24

roba ( sluge ) koji je uveni hegelijanski problem i kojim se bavio Koev upravo u vezi sa
priznanjem.
Kada se dvoje ljudi prvi put sretnu oni pokuavaju da nametnu svoju volju i sopstvo
onom drugom. Iz tog razloga se razvija borba. Pobednik borbe, meutim, biva osujeen u
svakom sluaju. Ukoliko ubije protivnika on dobija samu borbu, ali ne dobija priznanje jer je
protivnik radije umro nego to je bio spreman da podredi svoje sopstvo drugome i prizna ga
kao vie vrednog gospodara. Sa druge strane ukoliko se pobeeni, suoen sa izborom izmeu
smrti i priznavanja vlasti pobedniku, preda i padne u ropstvo, odnosno sluanjstvo, pobednik
ostaje uskraen u priznanju. Priznala ga je linost koja nije dovoljno vredna jer nije bila
spremna da poloi svoj ivot u borbi za priznanje svog identiteta.
U sluaju Konana on dobija priznanje od neutralne a zainteresovane i kvalifikovane
strane. Priznanje publike je, u izvesnom smislu, pravo priznanje. Citirajmo Konanovog
hroniara: Nije vie mario. ivot i smrt- isto. Samo da gomila bude tu da ga pozdravi
urlicima poude i besa. ..Poeo je da shvata svoju vrednost...Vredeo je ( He metters- rauna
se, vredi ). Dakle, Simerijanac, iako rob, dobija priznanje. Pomalo paradoksalno, ali treba
uzeti u obzir da je Konan dopao ropstva kao dete i ne zna za bolje. On ne spada u teorijski
sluaj kada se dva oveka prvi put sretnu i pokuavaju da nametnu jedan drugom svoje
sopstvo. Paradoksalan je Varvarinov sluaj i iz ugla Marksizma. Ovaj filozofski i ideoloki
diskurs je prisutan ( i dalje ) u mnogim porama naeg drutva i ne smemo ga zanemariti.
Prema Marksu, kada proizvodi ljudskog rada dospevaju na trite oni se otuuju od svog
tvorca. I sam rad postaje otuenje zato to radnik nema sredstva za proizvodnju pod svojom
kontrolom. Konanovo telo je i proizvod rada i sredstvo za rad, a nalazi se u rukama njegovog
robovlasnika koji stie kapital koristei Simerijanca kao gladijatora. Ipak, teko je zamisliti
da se Konan osea otuenim od svog tela. On svoje telo osea na jedan epistemiki
povlaen nain, osim to njegovo telo biva priznato od strane drugih kao uspena maina za
ubijanje, niko drugi ne moe oseati njegovo telo na nain na koji ga Konan osea.
to se tie priznanja, i nama piscima ( filozofima ) i drugim umetnicima identitet zavisi
od priznanja publike. Ako ova knjiga ne zadovolji proseno obrazovanog itaoca ni moje
sopstvo nee dobiti eljeno priznanje. Nepriznati umetnik je neuspeni umetnik i tu se nema
ta dodati. Ne moramo se boriti na smrt, publika daje svoj sud.

25

Osim asti, vanu ulogu u priznanju ima i seksualno, odnosno ljubavno priznanje. U
odnosima seksualne interakcije oba subjekta mogu, zahvaljujui svom zajednikom nagonu
da budu eljeni, jedan drugog prepoznati u partneru. U susretu sa eljom drugog koja je
usmerena na njega, ego stie iskustvo sebe kao vitalne, elee subjektivnosti koja od drugog
eli da bude ista takva. Seksualnost je oblik ujedinjavanja suprotstavljenih subjekata. Tako
seksualnost postaje vano, mada ne i jedino, vezivno tkivo atomiziranog drutva Da bi
postojalo ljubavno priznanje, misli Hegel, potrebno je da mi sebe moemo videti u drugom.
Razvoj subjektovog linog priznanja je vezan za tip priznanja koji dobija od drugih
subjekata. Kod ovog tipa priznanja postoji problem. Izgleda da pravo priznanje mogu dobiti
samo prosene osobe.
Zamislimo da je jedna devojka lepa, zapravo prelepa, vrlo inteligentna, obrazovana,
vedra i duhovita, iz dobre porodice, bogata, sa besprekornim manirima u drutvenom
ophoenju, sa razvijenim i osobenim stilom u oblaenju i da ne nabrajamo dalje, sveukupno
vrlo poeljna. Ovakva devojka, od malena izloena udvaranju suprotnog, a zato da ne i svog
pola, poseduje, na prvi pogled, seksualno priznanje koje je iznova i iznova potvrivano.
Slino onom koju Simerijanac dobija od publike. Pomenimo da ene imaju saznajni problem
vezan za njihovu lepotu. Da bi znale da su lepe moraju dobiti potvrdu od drugih. Zanimljivo
je da mnoge devojke imaju visoko miljenje o sebi u ovom domenu i bez potvrde drugih.
Tako su u stanju da provedu ivot u ovakvoj iluziji. No vratimo se na nau savrenu devojku.
Problem koji iz Hegelijanske perspektive ova devojka ima, kada u problem ubacimo naa
znanja o polovima, je to ne postoji mukarac koji joj moe pruiti priznanje. Mukarci i
ene imaju drugaije seksualne funkcije i ciljeve. Za ene je sam seks mnogo problematiniji
nego za mukarce, gledano iz evolutivnog ugla. ak i danas, uz svu silu kontraceptivnih
naprava, mnogi se odluuju, iz razloga veeg uitka, za nesiguran seks. Uostalom
kontraceptivna sredstva su nesavrena. Korienje pilula koje petljaju sa hormonima, na
primer, nisu poeljan izbor za mnoge ene. Mnogi drugi se odluuju , zbog potpunijeg
doivljaja, da u poetnoj fazi odnosa ne koriste prezervativ ve da ga upotrebe tek posle
izvesnog vremena i rizici za trudnou rastu. Iz svega navedenog moemo da zakljuimo da i
u dananjem drutvu postoji izvesna verovatnoa za neeljenu trudnou. U prednaunim
vremenima, to jest do pre nekoliko generacija, mogunost za neeljenu trudnou je bila vrlo
velika. Samohrana majka u drutvu koje nije posedovalo razvijene mehanizme socijalne

26

zatite nije imala ansu da prui izglede na srean ivot svom potomstvu. U najveem
periodu ljudske evolucije ena koja bi pokuala da gaji decu bez mukarca koji bi joj
pomagao i dobavljao materijalne resurse ne bi imala velike anse na uspeh kada je u pitanju
golo preivljavanje, a kamoli neto drugo. Prirodna selekcija je uinila da kod ogromne
veine ena postoje mehanizmi za odbranu od nepromiljenog stupanja u seksualne odnose.
Ovi mehanizmi odbrane nisu savreni i ponekad poputaju ali postoje. Za enu koja je
postigla evolutivni uspeh nije u interesu da ima veliki broj seksualnih odnosa sa razliitim
partnerima. Jo je vaniji drutveni status i mo seksualnih partnera. Ukratko formula uspeha
je to manji broj, to kvalitetnijih mukaraca. ena se mora potruditi i da emotivno vee za
sebe poeljnog mukarca. Iz potrebe da koristi uspenog mukarca to dui period. To je jo
jedan dodatak formuli uspeha.
Sa evolutivne take gledita mukarac ima sasvim suprotne ciljeve. Najvie anse da se
reprodukuju i prenesu svoje gene su imali mukarci koji su imali seksualne odnose sa veim
brojem ena. Kvalitet tih ena je bitan, ali nas zanima injenica da je elja za veim brojem
partnera ono po emu se muko ponaanjei i psihika konstitucija razlikuju od ena. Neke
moderne ene postavljaju sebi pitanje: zato je mukarac koji je bio sa velikim brojem ena
frajer, a ena koja je bila sa velikim brojem mukaraca drolja? Odgovor je u tome to
evolucija kanjava drolje a nagrauje frajere. Mukarac koji je imao neobavezan seks
moe se lako izgubiti bez odgovornosti, dok ena moe zavriti sa trudnoom i svim
problemima koje samohrana majka ima i u savremenom drutvu, a kamoli u predmodernom
dobu. edomorstvo je esto bio pokuaj da se izbegne ovaj problem.
Osim toga kod veine mukaraca postoji nagon za samopotvrivanjem u seksu koji traje
relativno kratak period posle seksualnog ina, ili uspenog osvajanja, i zato kod mnogih
mukaraca postoji stalna potranja za novim mesom. Veina mukaraca nije u stanju da
zadovolji ovakve porive sa atraktivnim devojkama zbog malog broja i nedostupnosti istih, pa
je spreman na kompromise. Alfa mujak, moan mukarac na visokoj drutvenoj poziciji koji
moe da koristi natprosene drutvene resurse je u situaciji da bira izmeu mnogih, primarno
fiziki, atraktivih ena. Moramo napomenuti da je za ene mogunost korienja drutvenih i
prirodnih resursa ono to ini alfa mujaka. Fiziki izgled je od sekundarnog znaaja. Kod
mukaraca je obrnuto. Fiziki izgled je vaniji od bogatstva ili drutvenog statusa devojke.

27

Devojka koju smo uzeli za primer atraktivne dame ima dakle problem. Da bi se zaista
ostvarila i dobila priznanje, prema Hegelu, ona mora prepoznati sebe u osobi sa kojom je u
ljubavnom odnosu. Tekoa se sastoji u tome to je njoj analogan mukarac, koji ima sve, u
mogunosti da se stalno seksualno potvruje sa veim brojem, istina uglavnom, samo na
povrini atraktivnih ena, ali to za mukarca uglavnom nije problem. Da ne bi bila u situaciji
stalnog trpljenja ponienja izazvanih prevarom kojoj ovakvi alfa mujaci inkliniraju, alfa
enka moe doi u iskuenje da ostvari vezu sa beta, gama ili ak delta mukarcem. Iako e
ovakvog mukarca moda moi drati pod kontrolom, nee dobiti ljubavno priznanje jer nee
moi da prepozna svoje kvalitete i osobine, odnosno drutvenu poziciju u njemu.
Druga opcija, koja se deava alfa enkama je da ostanu same i na taj nain opet ne dobiju
ljubavno priznanje. Alfa ena je zapravo u nemoguoj poziciji za dobijanje ljubavnog
priznanja na onaj nain kako to misli Hegel da je mogue. Ipak, ostaje joj priznanje publike,
a to po nama nije mala stvar, i tako alfa ena moe biti srena i u ljubavi sa beta mujakom.
Poto smo dali objanjenja vezana za probleme neeljene trudnoe, duni smo da se
osvrnemo i na eljenu trudnou. Pored drutveno prihvatljivih oblika eljene trudnoe, u
zajednici mukarca i ene koji ispunjavaju moralne i pravne standarde, mnoge ene koje
hvataju alfa mujake, ili druge mukarce koji se na drutvenoj lestvici nalaze iznad prosene
ene, koriste taktitu uhvati frajera na bebu. Vidimo da postoji sluaj gde su nezatieni
seksualni odnosi prihvatljivi za enu. Pravi alfa mujak nee pasti na ovakve enske trikove.
Meutim, kako je drutvo boleivo na ovakve stvari, postoji pritisak na alfa mujake, koji
ukljuuje i zakonsku regulativu, da podnesu odgovornost za ovakve stvari. Sve ovo
odgovara enama koje su pokretane svojim primordijalnim nagonima da nau dobrog
opskrbitelja, spremne na sve. Mi ne moemo odobriti drutvene vrednosti i pravne norme
koje tite ovakve enske sklonosti. ivimo u dobu koje je suvie liberalno prema enama.
Mnoge civilizacije koje su propale u poslednjim etapama svog postojanja su bile liberalne
prema enskoj manipulaciji. Prema naem miljenju postoji uzrono-posledina veza izmeu
ova dva ime emo se baviti u drugom delu knjige..
Poznato je da su stari Grci kritikovali Etrurce da suvie doputaju svojim enama, i
Etrurija je pala pod vlast u poetku mnogo manjeg i brojno slabijeg, ali mukim osobinama
determinisanog Rima. Pre toga imamo primer Sparte koja je propadala sa jaanjem enske
moi. U dananje vreme moemo navesti primer SAD i EU, koje imaju sve manju mo u

28

meunarodnim odnosima, a to koincidira sa sve veom enskom moi. ta tek rei za Srbiju
koja je doivela najvea ponienja i poraze u modernoj istoriji u vreme u kojoj je na vlasti
imala diktatora papuia koji je povremeno morao da slua nareenja svoje ene, ma koliko
besmislena bila.
Ova problematika je vana ali emo joj posvetiti drugi deo knjige, a sada emo se vratiti
na nau temu. Moramo ovde napomenuti izrazito muke osobine koje poseduje Konan. On je
u prilici da proivi ivot u radosti i veselju sa svojom dragom, ali odluuje da svoj naum
mora sprovesti bez obzira na elje njegove saputnice. Varvarin je ak i napustio svoju
devojku da ga ne bi ometala u njegovom ivotnom preduzeu. Simerijanac pokazuje osobine
prvoklasnog mukarca u odnosu prema enama. Varvarinova volja savlauje svaki poriv koji
bi mogao da ga skrene sa njegovog puta, ukljuujui tu i ari voljene.
U nastavku emo ispitati omega enu i mukarca. Omega ena bi bila devojka krajnje
neatraktivnog izgleda, dok bi omega mukarac bio neko ko ima minimalnu drutvenu mo i
minimalnu mogunost za troenje resursa. Re je o osobama koje ne mogu da raunaju na
divljenje publike. ta im u tom sluaju preostaje? Iz metafizikih i fizikih razloga u koje
ovom prilikom ne moemo zalaziti, veina ljudi su, ako ne na margini, a onda ispod proseka
po pitanju svojih sposobnosti, prihoda, izgleda itd. Sa stanovita naeg reenja inspirisanog
Milijusom, oni mogu dobiti priznanje tako to postaju deo publike. Oni ine publiku i
presuuju ko je alfa mujak a ko alfa enka. Ovo je naravno najvie mogue u liberalnim
demokratijama. Prosean, a zapravo ispodprosean ovek je onaj koji kupuje najjeftinije i na
taj nain nagrauje odreene industrijalce ili veletrgovce. Najbogatija porodica u najbogatijoj
i najmonijoj zemlji sveta je vlasnik Volmarta, trgovinskog lanca koji je postigao uspeh
zahvaljujui jeftinoj robi. Najvei privredni rast imaju zemlje u kojima se proizvodi
najjeftinija roba. Najpopularnije serije i realiti emisije su one koje se obraaju najprostijoj
publici i ljudskim porivima. Dok su nekada presuujuu publiku inili kraljevi, vojvode,
dvorjani i druga aristokratija, glumci nisu mogli biti sahranjivani na grobljima gde se
sahranjuju normalni ljudi. Glumci su bili prezrena kasta. Sa rastom moi prosene publike, i
usponom treeg stalea glumci postaju sve popularniji, bogatiji i imaju vei drutveni status.
U dananje vreme glumci su i politiki uticajni, pa je Arnold varceneger, koji tumai lik
Konana Varvarina postao guverner Kalifornije. Jo vei uspeh je postigao Ronald Regan koji
je postao predsednik SAD i pobednik u hladnom ratu, a danas se jedan nosa aviona naziva

29

po njemu. Postoji itav niz primera koji nam potvruje nau tezu, inspirisanu filmom Konan
Varvarin, da je priznanje publike kljuno i presuujue drutveno priznanje. Na taj nain
moemo da reimo Hegelijanske probleme vezane za priznanje. Zanimljiv je primer , u tom
kontekstu, i rimskog cara Nerona. Iako je imao politiku mo tirana kome se niko nije mogao
suprotstaviti, i mnoge je ljude kao od ale slao u smrt, ceo ivot je udeo za iskrenim
priznanjem publike da je veliki i nadareni umetnik. ak i u ratnikim drutvima junaci ele
da dospeju u epsku pesmu i tako dobiju priznanje publike.
U ovoj glavi smo se najvie koristili tumaenjem Hegelove ideje priznanja koja je izneta
u delu Aksel Hornet Borba za priznanje, ali smo se osvrnuli i na Koeva. Bitno je
razlikovanje u shvatanju sukoba Hobsa i Hegela. Dok kod Hobsa individue na prisvajanje
imovine od strane napadaa reaguju strahom da e i njihov ivot uskoro biti ugroen, po
Hegelu se kod individue javlja oseanje da je drugi drutveni subjekti ignoriu. U agresivnom
odgovoru na napad na imovinu oteena individua ne reaguje samo iz razloga ouvanja
imovine ili puke osvete, ve da bi ih drugi primetili. Destruktivna reakcija strane iskljuene u
drutvenoj interakciji ima ca cilj pridobijanje panje. U sukobu dve strane postoji panja obe
strane usmerene na onog drugog, postoji nekakvo priznanje. Legitimitet zahteva da bude
priznat kao osoba, i to kao osoba sa odreenim kvalitetima moe da dovede ovu linost do
borbe na ivot i smrt. Iz ove borbe moe se izai sa razumevanjem sebe kao osobe sa nekim
pravima, jer onaj koji je spreman na borbu do smrti zasluuje pravno priznanje. To se
dogodilo u engleskoj i francuskoj revoluciji. Nie klase su bile spremne na borbu na ivot i
smrt i zadobile su pravno priznanje. Vie klase su izgubile svoju eksluzivnost, mada u
engleskom sluaju ne u potpunosti. Zanimljivo je da Aleksandar Koev smatra da je Hegel
idejom o borbi na ivot i smrt anticipirao egzistencijalistiki nain razmiljanja. Stvar je u
tome to je u egzistencijalizmu svest o mogunosti individualne slobode uslovljena
anticipacijom izvesnosti vlastite smrti. Pogotovo je ovo prisutno kod Hajdegera i Sartra koji
spadaju u ateiste egzistencijaliste. Hajdeger smatra da ivot nije nita drugo do kretanje ka
smrti, i da obini ljudi ne ele da budu svesni takvog stanja stvari. Ljudi ive u stanju
zapalosti u svakodnevnu rutinu koja miljenje svodi na instrumentalnost potrebnu za
reenje svakodnevnih problema. Miljenje se kree od jednog do drugog problema
svakodnevnice ne elei da se podsea na nunost smrti. Linost proseka se utapa u rutinu i
obiaje propisane drutvenim normama. Sa druge strane autentina linost, svesna

30

neizbenosti smrti odabira projekat kojim e osmisliti svoj ivot. Na taj nain se oituje
njegova sloboda. Konanov projekat je njegova namera da kazni Tulsa Duma.
Verovatno je da Koev na umu najvie ima Sartra. Ovaj francuski filozof, koji je potpuni
indeterminista, smatra da ovek uvek ima slobodu. Ova sloboda moe ukljuivati i spremnost
na smrt. Ako ivimo kao Jevrejin u Nemakoj tridesetih godina i elimo da uemo u restoran
koji je zabranjen za Jevreje, nita nas ne spreava u tom naumu ako smo spremni da na kocku
stavimo na ivot. Ako smo se nali kao rob na plantai u Alabami u prvoj polovini XIX
veka, naa je odluka da li emo pristati da budemo rob ili emo pokuati sve da bi se
oslobodili. Jedino to je vano je da smo uvek spremni da stavimo ivot na kocku da bi
ostvarili svoju slobodu.
Za nas moe biti zanimljivo sledee pitanje: Ako su ljudi spremni da se bore na ivot i
smrt radi jedne nematerijalne stvari kao to je priznanje, kako u ljudskoj vrsti uopte opstaju
takvi geni? Zar nije racionalnije boriti se samo za opipljive resurse koji e omoguiti
preivljavanje i podizanje dece. Ima li iracionalna borba za priznanje svoju evolutivnu
prednost? Pretpostavimo, kao to znamo iz svakodnevnog iskustva, da nemaju svi ljudi tako
izraenu elju da rizikuju svoj ivot radi asti. Pozovimo u pomo i prostu matematiku. Ako
ljudi spremni da ginu zbog asti istrebljuju jedni druge, kako ostavljaju potomstvo? Zato
vremenom ne izumru? Pogotovo je primetno da su mladi ljudi ti koji su spremni da umru radi
asti, to jo vie smanjuje mogunost da ostave potomstvo, jer imaju visoku stopu smrtnosti
u mladom uzrastu. ak i da su mladi stupili u brane vode i imaju decu, njihove udovice
ostaju bez podrke svojih izabranika i smanjuje im se mogunost preivljavanja potomstva.
Postoji li racionalan odgovor na ova pitanja? Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Oni koji
pobede i preive u borbi za priznanje poveavaju svoj drutveni status. Iako je stopa
smrtnosti ovih ljudi u istoriji vrlo velika oni koji preive u stanju su da nametnu svoju vlast
ostalima. Aristokratske klase ili kaste nastale su od ovakvih ljudi koji su preiveli borbu. Nije
vano to je stopa smrtnosti ovih ljudi velika, jer kada se pobednici uspostave na vlasti
postaju atraktivniji suprotnom polu i samim tim imaju mogunost da ostave vei broj
potomaka. Jedno genetsko istraivanje je pokazalo da Dingis Kan, koji prema onome to
znamo pripada ovakvom tipu oveka, ima oko dvadeset miliona direktnih potomaka. Jedna
epizoda iz ivota ovog osvajaa govori puno o tome kakva je linost bio. U vreme dok je bio
mlad i nije jo postao moan, ratnici iz susednog plemena su mu oteli enu. U tom kraju

31

sveta je otimanje ena bilo neto sasvim uobiajeno, i veina ljudi je na to reagovala tako to
bi nali drugu enu, ali ne i Temuin. Budui svetski osvaja je smatrao da ne moe tako da
se postupa prema njemu. On je organizovao ratnike i krenuo u ratni pohod da povrati svoju
enu. To je bio jedan od prvih uspenih ratnih pohoda od mnogih koje je pokrenuo.
Moramo ovde da iznesemo jednu pretpostavku vezanu za poreklo nekih od najpoznatijih
pesama srpske epske poezije. I sam Vuk Karadi je smatrao da je srpska epska poezija vrlo
stara i da je nekada obraivala teme vezane za neko starije doba. Nesreom na Marici i
Kosovu glavna tema postaje gubljenje dravne nezavisnosti i svi ostali jadi koje prate narode
koji izgube svoj nacionalni suverenitet. Banovi Strahinja je pesma koja je smetena u
predveerje kosovskog boja, ali je nae miljenje da je re o pesmi iz mnogo starije prolosti
koja je prilagoena aktuelnim deavanjima. Zaplet i radnja odgovaraju upravo istorijskom
sluaju Dingis Kana. Naravno ne mislimo da pesma ima veze sa istorijskom linou
Dingis Kana, ve da se odnosi na nekog junaka iz davne srpske prolosti. S obzirom na
etnogenezu srpske nacije pesma moe da ima tri izvora. Jedan je slovenski pre dolaska
Slovena na balkan. Drugi je moda vezan za starosedeoce balkana koji ine glavninu
genetskog basena srpske nacije. Nama je najverovatnije da je re o Srbima, ije ime nosimo,
koji su se kao ratnika kasta nametnule jednoj grupi slovena u antikom dobu. Dominantni
motiv pesme je borba za priznanje glavnog junaka, koji ne dozvoljava da se sa njim postupa
na taj nain. On je spreman da se bori za za svoj ugled i za miljenje koje ima o sebi da je
poseban. Originalni Banovi Strahinja ne eli da bude kao ostali mukarci iz drutva i doba
koje nalikuje onom u kome odrasta Dingis Kan. Dok se ostali mire sa sudbinom, Strahinja
se bori za priznanje da je linost koja se ne sme ignorisati. Tek kasnije u slovenskoj
zemljoradniko- patrijahalnoj obradi i hrianskoj vizuri domorodakog stanovnitva balkana
akcenat se prenosi na opratanje prevare.
U ratniko-nomadskom svetu po imenu originalnih Srba, gde vlada stalna nesigurnost i
otimaina, vernost otete ene za koju se prosean mukarac ne bi ni borio nije u prvom planu.
teta je to je starija srpska istorija zaputena u srpskoj nauci Kao da pre Nemanjia niega
nije ni bilo. Srpka epska pesma daje mnoge pravce za istraivanja. Posebno je ovo sluaj sa
pesmama koje uvaju antike motive. U Smrti majke Jugovia kraj je izrazito paganski i
nesumnjivo je re o jungovskom arhetipu boginje majke.

32

Za kraj moramo da zakljuimo da iracionalni motivi koji pokreu ljude da dobiju

priznanje koje smatraju da zasluuju od drugih lanova drutva, iako ukljuuju spremnost na
gubitak ivota, evolutivno su vrlo korisni. Mir ima alternativu. Sasvim je sigurno da bi Nie
bio zadovoljan ovakvim zapaanjem. Borba za priznanje ne mora biti samo stvar ratnika.
Kao to smo videli u naem reenju ovog problema, za priznanje je kljuno miljenje publike,
odnosno javnosti. Osim ratnika kojima priznanje publike nije nevano, a to se vidi iz
popularnosti epske poezije u ratniko-aristokratskim drutvima, jer koji heroj ne bi eleo da
bude opevan, za priznanje se u manje ratobornim drutvima mogu boriti poslovni ljudi,
umetnici, naunici i naravno politiari. Vano je da pomenemo dve stvari koje su bitne u
ovoj borbi. Jedno je vanost priznanja suprotnog pola. I Hegel smatra da osoba koja nije
doivela ljubavno priznanje mora ostati frustrirana i ne moe na pravi nain biti deo
zajednice. ak ni Alfa mujak ne moe biti to to jeste bez priznanja ene. U razliitim
drutvima razliito je shvatanje alfa muaka. U ratnikoj kulturi, to je najvei ratnik, u
trgovakoj je najuspeniji trgovac. Ipak, u svakoj kulturi bogatstvo je ono to se vezuje kao
obavezni predikat alfa mujaka. ak i u komunistikim reimima koji insistiraju na
jednakosti, i koji su gotovo svi propali ili su prihvatili dravni kapitalizam, kao Kina, ene su
pokuavale da osvoje mukarce koji su imali uticaj na raspodelu drutvenih i materijalnih
resursa. Sa druge strane civilizacije koje su erodirale instituciju alfa mujaka, kao to je
sluaj sa Etrurcima, i koje su izjednaile mo ena sa mukarcima propale su. Uopte, kulture
koje tee jednakosti propadaju. Eu je sledei kandidat. U EU su jednaki oni koji proizvode
( Nemaka ) i oni koji troe ( Grka, Portugal, panija ). Prirodno je da e se ili raspasti ili
lagano propadati, jer zato bi se neko ko je produktivan trudio da zadri produktivnost ako
doe na isto sa troadijom?
Druga stvar koja je od vanosti u borbi za priznanje je da ete lake dobiti priznanje ako
se udruite sa nekim u svojoj borbi. Ovo je iz isto praktinih razloga. I Dingis Kan je
morao da stvori druinu da bi ostvario svoj naum. Ovo je jedan nain na koji ljudi stvaraju
drutvo od atoma. U drugom delu knjige emo se vie baviti nastankom i znaajem grupe u
ljudskoj evoluciji. Retko se ljudi sukobljavaju jedan na jedan. Borba za priznanje je najee
borba drutvenih grupa za priznanje. Pomenuli smo englesku i francusku revoluciju, ali treba
imati na umu da veina osoba koje pripadaju nekoj drutvenoj grupi koja je socijalno
obespravljena ima vee anse na uspeh ako je udruena. To je jedan vaan socijalni lepak

33

koji nije u skladu sa prostim politikim atomizmom. Rimska izreka, zavadi pa vladaj, govori
u prilog tome.

POJAM NATOVEKA

Mi danas ivimo u jednom dobu u kojoj je primitivni i egocentrini hedonizam glavna

vrednost nekoliko generacija. Upravo je ta hedonistika kultura ono to nas ini slabim u
odnosu na surove istorijske tokove. U Srbiji se to moe lako videti po ponaanju politike
elite prema graanima. Domai politiari vode politiku veeg zadovoljavanja elja
sadanje generacije, na raun generacija koje dolaze. Voe ele da zadovolje krdo, kako bi
to Nie rekao, da bi se to due odrali na vlasti. Da se razumemo, i Nieova filozofija je u
biti hedonistika. to se moe shvatiti i iz sledeih njegovih stihova:

Oh, ovee! Pazi!

ta govori pono duboka?
Ja spavah, spavah -,
Iz dubokog sna se probudih:

34

 Svet je dubok,
I dublji no to zamilja dan.
Dubok je njegov bol-,
Zadovoljstvo- dublje od bola:
Bol govori: proi!
Al zadovoljstvo svako hoe venosti
Duboke, hoe duboke venosti!

Na prvu loptu kao da je Nie na istoj liniji kao sadanje doba. No, ne moemo to
prihvatiti olako. Zadovoljstvo koje Nie ceni je vie zadovoljstvo. Obino zadovoljstvo
kojima se naslauje puk njemu nije vredno. Epikurejstvo, utilitarizam, vrste hedonizma koje
poivaju na izbegavanju bola i proraunu uproseenog zadovoljstva nisu dovoljno vredne.
Sve vrste uivanja koje nisu vezane za jaku volju su za slabie.
Zamislimo dananjeg oveka koji ivi u eudemonistiko- utilitaristikoj kulturi koja ima
za cilj srean ivot, izbegavanje bola ili zadovoljavanje potroakih potreba koje su esto
vetaki kreirane. ovek koji ne moe da se otrgne od zadovoljavanja svojih potroakih
sklonosti i po cenu stalnog zaduivanja i jednog izglednog bankrotstva je ovek slabe volje,
predstavnik loeg u novom moralu natoveka koji Nie razvija u Genealogiji morala.
Uzmimo jedan primer iz ne tako davne srpske prolosti. Kada je u Beogradu otvoren prvi
vei trni centar, Novi Merkator, masa ljudi koja je dola na otvaranje nije mogla da saeka
ni da se trni centar zvanino otvori, ve je svoje nekontrolisane potroake porive pretvorila
u in lomljenja stakala na ulazu u ovaj objekat. Time se pokazalo da je ine slabi ljudi koji
nemaju volju da sebe samosavlauju. Sve je to znak ivota koji opada, prema Nieu.
Pokuavamo da damo jedan pogled na Srbiju iz Nieovog ugla da bismo bolje
razumeli njegovu poziciju, uzimajui u obzir znanja i predrasude naih zemljaka i
savremenika. Kao prvo, on je protivnik drave. On ne veruje da je drava neto narodno iz
sledeih razloga. Tvorac drave nije narod ve pojedinci. Vii ljudi, ljudi otmenog duha,
jake volje, ljudi umetnike due ali sebini i spremni na svirepost, ratnici, heroji, plemii ali
plemii okrenuti budunosti a ne prolosti iz koje crpe svoj pedigre, ljudi koji potuju
tradiciju, ljudi koji vole ivot i pored bola i oajanja iz kojih se ivot sastoji, ljudi koji ele

35

vladu nad drugima, ljudi koji ele dizanje u vis, ljudi skloni viim zadovoljstvima,
vlastoljubivi ljudi, ljudi kojima nije potreban drugi svet da bi se u njemu uivalo, aristokrate,
oni koji se brane, koji nee da trpe, ljudi velikih strasti, ljudi koji poklanjaju, ali ne iz
milosra ve iz bogatstva, ljudi koji se raduju, individualci, oni koji neprestano sami sebe
savlauju, oni koji dugo mogu da budu zahvalni i oni koji su sposobni da se osvete posle
dugog vremena, silni, bogati linou, bogati duhom, strogi prema sebi i prema sebi ravnima,
ljudi nadmoralni, zastupnici rata, zastupnici slobode smrti- samoubistva, hrabri koji za svoje
neprijatelje imaju i one koje mrze i boje ih se, isti od plebejskog, estetski ljudi izotrenih
ula, ljudi koji mogu u isti mah svojim umom da obuhvate mnotvo veza i odnosa,
Napoleonovog uma i Hristovog srca, ukratko nadljudi. Glavni prigovori koji se upuuju
Nieu u vezi njegovog opisa natoveka je to se on svodi na skup predikata. Verovatno je
najbolje da umesto toga pokuamo da pronaemo u srpskoj istoriji ljude koji odgovaraju
takvom opisu.
Ve nam na prvi pogled upadaju u oi osnivai moderne srpske drave, Karaore i
Milo. Karaore je pravi tragini heroj. ovek za koga je Napoleon priznao da je bolji
vojskovoa od njega svakako se uklapa u Nieovu shemu. Pored toga, Karaore je ubio
svog pooima, u situaciji kada je Karaoreva porodica beala pred turskom poterom. Bee
to u doba pre srpske revolucije, dok je Karaore povremeno vodio ivot hajduka, a u
meuvremenu je iveo kao civil. Njegov pooim je klonuo duhom i hteo je da se preda i celu
porodicu da povede sa sobom izlaui ih opasnosti da muki izgube glave a ene i deca da
padnu u ropstvo. Karaore nije hteo da ih pooim izda i digao je ruku, odnosno puku na
njega. Moramo imati u vidu da je pooim u to doba patrijahalne Srbije imao status gotovo
jednak roenom ocu, tako da je Karaore poinio oceubistvo. Svom bratu Marinku je
takoe svojeruno presudio zbog optubi za silovanje. Karaore je i osniva dinastije,
odnosno budueg plemstva. oveg velike due, jake volje, odluan, drao je do svog i
dostojanstva nacije, hajduk, ratnik, heroj tragine sudbine. ovek koji je video propast svog
preduzea, koji je morao da ode u egzil a opet nije izgubio veru u pobedu sve do samog
kraja. Tragedija je Karaoreva sudbina. Zaista pravi primer heroja od krvi i mesa i zasluni
kandidat za titulu natoveka.
Naruilac njegovog ubistva, koji je isto naruio delom zbog vlasti a delom zbog svoje
interpretacije nacionalnog interesa, Milo Obrenovi, Karaorev kum, dobio je mandat da

36

postane novi Vod posle vie nego hrabre odluke da ostane u Srbiji posle propasti Prvog
srpskog ustanka. Ovu odluku je doneo svestan toga da lako moe da zavri na kocu. Milo
Obrenovi je vladar koji se uklapa i u Makijavelijevu ocenu kakav vladar treba da bude.
Milo je bio hrabar kao Lav, i to je vie puta pokazao rizikujui svoj ivot i u ratu i u miru, a
u isto vreme je bio lukava lisica. Morao je da se bori c Turcima i u Srbiji i na Porti.
Neprekidno je suzbijao tursku vlast a irio srpsku. Sve to bi otkinuo od vezirovih prava
uzimao je za sebe. Sultan mu je priznao pravo nasledne kneevske vlasti, tako je i Milo
postao rodonaelnik dinastije. ovek koji se koristio politikim ubistvima da bi zadrao
svoju vlast, silnik, ovek jake volje i neslomivih instikata, strasnik. Bogata koji je pomagao
umetnost i ljude koji ive od kulture. Ukratko natovek, po gotovo svim Nieovim
predikatima. Dok je Karaore tip napoleonovskog vieg oveka, Milo je vie bordijanski
tip. Ipak, ove dve istorijske linosti ne uklapaju se u potpunosti u Nieov profil. Obojica su
bili nepismeni ljudi, dok je Nieov natovek obrazovani varvarin. Karaore je suvie
moralan za Nieov ukus, dok je Milo Obrenovi pokazao slabost zbog svoje grie savesti
posle ubistva politikog oca srpske moderne nacije.
U ovom istorijskom dogaaju Milo se uklopio u obrazac ponaanja pobune protiv oca
zajednice koji Frojd obrazlae u jednom od svojih najznaajnijih dela: Nelagodnosti u
kulturi. Frojd je pokuao da objasni nastanak religioznih rituala, religioznosti uopte i
njihovu vezu sa moralom. On je ovo povezao sa pobunom protiv oca voe drutvene
zajednice u praistoriji. Sinovi pobednici posle oceubistva oseaju griu savesti i kajanje i
razvijaju religiozne rituale kojim pokuavaju da razree ovu psiholoku napetost. Vremenom
seanje na ovaj dogaaj dobija oblik mita. U starogrkoj mitologiji ovaj dogaaj je dobio
oblik mita o Hronosu ( vreme ), koji je osakatio sopstvenog oca, Urana ( nebo ), kako ovaj ne
bi imao jo sinova s kojima e da deli vlast.. Hronos je jeo svoju decu, kako ne bi imao ko da
ga smeni s vlasti, ali je njegova ena Rea, uspela da ga prevari i sauva tri sina:. Zevsa,
Posejdona i Hada koji su uspeli da ga zbace sa vlasti. U ovoj verziji mita i pored nasilja otac
biva samo osakaen ( Uran ) ili proteran ( Hronos ). Frojd smatra da je u hrianstvu
prisutno seanje na ovaj dogaaj jer Hrist uzima na sebe greh koji je u prolosti poinilo
drutvo prema ocu tvorcu svojom pobunom. Suprotno biblijskoj tradiciji otac psihoanalize
smatra da je na poetku bilo delo, in pobune, a da je zatim usledila re, kojom je ovo delo

37

pokuano da bude opravdano i okajano. Slino tome Milo Obrenovi je poinio delo
politikog oceubistva, a zatim se pokajao i sazidao crkvu pokajnicu.
Ovo su primeri dva oveka, mada je termin ovek za njih sad ve neispravan, koji se po
gotovo svim osobinama uklapaju u Nieov profil natoveka. Postoji i u naoj epohi primer za
dvojicu Srba koji odgovaraju ovom profilu. Jedan je obrazovan ovek iz polja drutvenih
nauka, tvorac partije i dravnog entiteta, politiar koji je uspeo da preivi ekonomsku
blokadu od strane dela sopstvenog naroda, pesnik, optueni za ratne zloine, veoma duhovit
u svom skrivanju pod lanim identitetom strunjaka za alternativnu medicinu, naravno re je
o dr. Radovanu Karadiu. Drugi je njegov politiki saradnik i protivnik, general, ovek
snane volje, ratnik, za mnoge heroj, ovek koji je doiveo porodinu tragediju ali ga to nije
pokolebalo u izvrenju svojih liderskih dunosti. Obojica su dionizijski tipovi. Postoji
otmenost vieg tipa oveka u injenici da su se suprotstavili svoj sili zapadnih zemalja i da su
uspeli da neto izbore za Srbe. Samo ljudi koji su duboke linosti su u stanju da ine takve
poduhvate. Oni se nisu vodili time sa kojom se silom suoavaju, ve znaajem onoga to
brane. Takoe poseduju osobinu potovanja tradicije.
Karadi je osoba koja je zadrala duh i u svom ivotu begunca. Prema prii svog
sinovca poseivao je Veneciju i fudbalske meeve italijanskog prvenstva. Ve sama injenica
da Mladi nije uhapen govori o njegovoj jakoj volji i britkom umu. Jednom prilikom sam na
B92 gledao ulinu anketu o nagradi raspisanoj za hvatanje generala. Jedan mladi ovek je
izjavio da bi prijavio generala Mladia zbog novca. E, upravo je to primer suprotan
natoveku, mali ovek sitne due i sitnog ara.
Zanimljivo je da zloinstvo koje im se pripisuje postavlja interesantno pitanje vezano za
Nieovo shvatanje morala. Poto je osnovno za Nieovo shvatanje vrline odreenje po kome
je jaka volja ono dobro a slaba ono loe, ne moemo na osnovu toga suditi ovim ljudima.
To to su optueni za ubistvo ne ini ih po Nieu ravim ljudima. Ne ubij!- hrianska
zapovest koja oteava ivot ljudima primoranim da se brane za Niea je besmislica. Zar nije
od ubistava ivot sastavljen? Zloinaka etiketa koja prati linosti Karadia i Mladia
nimalo ne umanjuje njihovo pribliavanje pojmu natoveka. Natovek je nadmoralno bie za
koje je uobiajeno da je u stanju da ubija. Kada uzmemo u obzir da iza ovih zloina stoji
osveta, od starine, to ih samo jo vie pribliava idealu natoveka. Najvee vrline natoveka

38

su uivanje, vlastoljublje i sebinost, a ako nekoga treba da ubijete u vaoj borbi za mo, to
nije neto to je samo po sebi za osudu.
Iako nama, ljudimaXXI veka, koji ivimo u doba dominacije pojma ljudskih prava
poneto od do sada reenog izgleda kao da se ne uklapa u definiciju rei natovek, to bi Nie
mogao da protumai kao nau manu, da smo suvie indoktrinirani hrianstvom i
humanizmom koje on ne ceni. Sve te hrianske vrline vezane za saoseanje sa drugim
ljudima su samo iraz slabosti i jednog plebejskog morala.
Prema njegovoj filozofiji hrianstvo je antiivotno jer odbacuje ovdanji ulni svet
zarad onog, natulnog sveta. Hrianstvo se, ideoloki, bavi ubogima, nesrenima,
bolesnima, onima koji su edni pravde, ukratko, hrianstvo je uteha za sve gubitnike ovog
sveta. To je ono to Nieu smeta. Kako je hrianstvo bilo dominantna religija i ideologija od
Milanskog edikta pa sve do njegovog doba ovakve vrednosti su carovale Evropom i
sputavale velike ljude.
Postoji jo jedan momenat koji ini Karadia i Mladia nieovskim nadljudima. To je
jedno shvatanje sveta koje je umetniko, mitsko i iracionalno. Prema Nieu, istina je neto
to ne postoji zaista, umetnost je istinitija od nauke ili racionalnog pokuaja shvatanja sveta.
Karadi pripada dinarskom tipu oveka. Za dinarce je karakteristina elja za priznanjem.
Karadi je odrastao u svetu epa. Vei deo srpskog epskog pesnitva vezan je za frustraciju
gubitka dravne nezavisnosti i dolaenja najpre u vazalni a zatim, iz veka u vek sve gori, i na
kraju u maltene ropski poloaj. Da je ova frustracija izvor pesnikog stvaranja vidi se po
tome to se posle osloboenja srpskih zemalja gubi ova pesnika delatnost, a svoj veliki
comeback doivljava u borbi prekodrinskih Srba za nezavisnost i dravotvornost. Srpskom je
pesniku i mitotvorcu teko da podnese stvarnost. Stvarnost pod osvajaem, koji je da stvar
bude gora, druge vere, jo je tee objasniti kada uzmemo u obzir religiozni momenat. Bog je
po definiciji dobar, a opet je dopustio da se dogodi da hriani padnu u ropstvo. Kako to
objasniti? Tvorac kosovskog mita posee za tipinim hrianskim objanjenjem o drugom
svetu. Knez Lazar i kosovski junaci su se rtvovali radi pravde i onog sveta koji je bolji od
ovoga iako su imali mogunost da zadobiju pobedu na zemlji.. Zemaljsko je za malena
carstvo, a nebesko uvek i doveka. Ovakvo, hriansko objanjenje je neto to Nie prezire.
U poglavlju o antihristu bie vie rei o ovome. Postoji i drugi momenat kod srpskog
pesnika, a to je jedan paganski, muki, koji se ne miri sa porazom. On opeva hajduke i

39

uskoke , ljude koji ne ele ropski ivot. Ne samo da oni ne ele ivot kmeta, ve mnogi od
njih ne uzimaju u razmatranje mogunost da postanu graani, kada je re o vojnim
obveznicima Vojne krajine. Opasni ivot graniara, koji osim vojne obaveze ima slobodu u
odnosu na feudalca svakako je zanimljiva ivotna pozicija. Ovakve linosti opevane u epskoj
poeziji sigurno bi se dopali Nieu.
Najpopularniji lik iz srpske epike je varvarin aristokrata koji ima gotovo sve osobine
Nieovog natoveka. Plemi, u skladu s tim i obrazovan, a opet raspusni dionisijski pustahija
koji iz avanture u avanturu ispoljava svoju mo. On ne preza ni od toga da udari i opljaka
enu, koja ga uvredi.
Boja pomo moja snaho mila!
Je l kod dvora Vilip pobratime?
A veli mu ljuba Vilipova:
Id otale gola derviino!
S takijem se Vilip ne bratimi
Kad to uo Kraljeviu Marko,
udari je dlanom po obrazu,
na ruci mu burma pozlaena,
naini joj ranu na obrazu
i tri zdrava pomeri joj zuba,
pa joj skine tri niza dukata,
te ih baci u svilne depove,
Ovaj raspusnik, osim to bije ene, ratuje, pljaka, vara i provodi se uz alkohol, poseduje
osobine koje ga ipak ine suvie etiki razvijenim za Nieovog natoveka. Ovo se najvie
vidi u multiplatinastom hitu epske poezije u kome posle pobede nad velikim junakom
postignutim uz pomo prevare epski superstar uzvikne:
Jaoh mene do boga miloga,
e pogubih od sebe boljega!

40

Suvie je to za Niea. Kada je u pitanju mit, mi emo se ovde obruiti na neke od modernih
mitova. Prvo emo se baviti Karadievom situacijom. Karadi je nesumnjivo pod uticajem
mita stvorenog u srpskom epskom pesnitvu. Ponekad je u svojim politikim nastupima
delovao kao pravoslavni Homeini. Karadi je u jednom mitu koji izlaz iz problema vidi u
stvaranju etniki to istije srpske prekodrinske drave. Nije lako nekome ko nije osetio
vekovnu mrnju izmeu Srba hriana i Srba koji su primili islam-poturica, u novije vreme
nazvanih muslimani, a zatim Bonjaci, da shvati koliko ova Karadieva misija izgleda
logino.
U Bosni i Hercegovini postoji oseanje izdaje od strane Srba. Srbi su ouvali svoj
identitet uprkos tome to su bili graani drugog reda, iako upotrebljavajui ovaj u poslednje
vreme popularan izraz, sakrivamo teinu iskuenja sa kojima su se Srbi suoavali. Oni koji su
eleli da se materijalno obezbede, poprave svoj drutveni status ili se zatite od raznih vrsta
ponienja menjali su svoj identitet. Danas Ilija, sutra Alija, to je jedna vrsta smrti. Moramo
imati na umu da se ne moe tadanji prelazak iz jedne u drugu veru porediti sa konverzijom
u dananjim demokratijama. U savremenim demokratijama je to samo va lini izbor. U
osmanskom carstvu od toga vam zavisi socijalni status. Pri tom je zanimljivo postaviti
pitanje, koliko je muslimana u Osmanskom carstvu elelo da postanu hriani, i da li su smeli
to da urade? I zato muslimani u Bosni nisu postali budisti ili taoisti? Ovo je naravno
retoriko pitanje. Postati musliman je donosilo korist.
Da bi shvatili stepen omraze u Bosni uporediemo je sa Poljskom XX veka. Poljska je
izrazito katolika zemlja koja je bila okupirana od strane III rajha nakratko, a zatim od strane
SSSR-a skoro pola veka. Za to vreme oni koji bi postali komunisti imali bi razne koristi u
odnosu na druge koji su ostali verni svom hrianskom identitetu. Zamislimo da je okupacija
potrajala vie vekova. Verovatno bi znaajan deo Poljaka napustio svoj hrianski identitet iz
iste koristi. Postavimo ovde pitanje, da je posle propasti okupatora, onaj deo Poljaka koji su
sauvali svoj identitet eleo da ivi u dravi odvojenoj od Poljaka porusica, da li bi njihov
zahtev bio legitiman? Sami odgovorite na ovo pitanje. Ono nam slui da razumemo
Karadia, ali emo ipak da proverimo da li on ivi u mitu ili u zbilji.
Mi emo ovde da napadnemo, nacionalni mit, nadnacionalni mit, mit o besklasnom
drutvu, mit o liberalnoj demokratiji, mit o multikulturnom drutvu, mit o privatnoj svojini, o
vioj rasi, mit o moralnom ustrojstvu sveta i samoj mogunosti morala i jo pokoji mit,

41

dokazujui da Nieova volja za mo ima jedno logiko-ontoloko uporite, koje Nie nije
razvio na zadovoljavajui nain, zbog njegovih metodolokih opredeljenja. Zato, na primer,
moral i ivot nisu kompatibilne kategorije? Pogotovo imamo na umu hrianski i
humanistiki moral.
Napravimo primer u kome emo pokazati da je moralni izbor u skladu sa produenjem
ivota nemogu i napraviemo prvi korak u naem dokazivanju nekompatibilnosti morala i
ivota. Zamislimo dva brodolomnika u amcu za spasavanje koji se nalaze u podruju u
kome je mogunost da ih neko pronae gotovo ravna nuli. Pri tom, znaju da nisu uspeli da se
jave nekome i poalju poziv u pomo dok je brod potonuo. Sve se dogodilo munjevitom
brzinom. Obojica su svesni gde se nalaze i da e ih struja odvesti do obale u roku od dve
nedelje. Problem je u sledeem. Imaju jako malo vode i pod najpovoljnijim okolnostima
anse da preive su najvie nedelju dana. Brodolomnici imaju mogunost da preive samo
pod uslovom da se oslobode drugog brodolomnika. Pod uslovom da obojica ele da preive
jedina realna opcija je da se oslobode onog drugog, odnosno da ga ubiju. Dakle ivot i moral
se u tom sluaju logiki iskljuuju. Postoji i druga mogunost. Da jedan od njih izvri
samoubistvo jer ne eli da preivi na takav nain. Meutim i na taj nain se moral i ivot opet
logiki iskljuuju. On kao moralna osoba ne moe da preivi. Isti je sluaj i kada su obojica
spremni da rizikuju ivot igrajui ruski rulet, smatrajui da e sluaj odrediti ko e preiveti.
ivot i moral se i ovog puta iskljuuju. Oni su opet pristali na samoubistvo, odnosno postaju
samoubice. Prema hrianskom moralu ovo je nedopustivo, isti je sluaj i sa veinom drugih
etikih teorija. Kant, na primer, koji ima vrlo razvijenu etiku teoriju odbacuje samoubistvo.
Paradoksalno je da, Nie koji doputa samoubistvo, jer ga ne vezuju moralni obziri, doputa
mogunost naizgled najpravednijeg reenja. A to jeda sluaj odlui ko e da preivi,
meutim, kao to smo zapazili, poenta je da je ivot za obojicu u isto vreme nemogu i da
klasini moral nema reenje za ovaj problem sve dok ne dopusti da je samoubistvo legitiman
moralni in. I pored toga ostaje problem nekompatibilnosti morala i ivota u ovom sluaju.
Najvei je problem to mi nemamo ozbiljan razlog za moralni prigovor brodolomnicima
ukoliko obojica ele da ive. U emu je nemoralnost ako obojica pokuaju jedan drugog da
ubiju? Ili ako jedan odlui da ubije drugoga? Da li moe biti morala ukoliko nema ivota koji
e ga primenjivati?

42

Upotrebimo ovaj sluaj primenjujui ga na svet uopte. Imamo razloga da verujemo da

su cikline ekonomske, odnosno energetske krize neto to se nuno ponavlja. Biti gladan je
takoe energetska kriza. Da bi ovek funkcionisao mora da jede. Pri tom mnogi ljudi, da bi
zadovoljili veite energetske potrebe svog tela, jedu ivotinjsku hranu. Ubijaju se bia koja
znaju za emocije i koliko toliko saznaju svet, da bi se zadovoljili prohtevi eluca. ak i
vegetarijanci zahtevaju ubijajanje ivih bia.da bi se prehranili. Ipak, moemo pretpostaviti
da neki ljudi mogu preiveti jedui voke i bobice koje otpadnu sa drveta. Da li su ovi
poslednji moralni, a mesojedi i obini vegetarijanci nemoralni? Ne znam odgovor na ovo
pitanje. Moda e se u budunosti proizvoditi ukusna sintetika hrana pa e ovo pitanje
postati zastarelo. No, nije poenta u tome. Moe se desiti da doe do velikih sua, da se
rezerve hrane potroe. ak i za proizvodnju sintetike hrane je potrebna energija i ostali
resursi. ta ako doe do energetske krize koja e onemoguiti proizvodnju bilo kakve hrane?
Ovo je neto to je realna mogunost, a prema saznanjima iz istorije oveanstva praktino
izvesnost. Uostalom i sam veliki prasak je moda reenje za energetsku krizu prethodno
postojeeg univerzuma. Primer koji ukljuuje glad velikih razmera mogue je formulisati
tako da bude logiki konzistentan, ali mi emo se posluiti umetnikim sredstvima. itajui
knjigu Nikole Miloevia Metafizika i knjievnost, podsetio sam se na delo velikog srpskog
pisca Borislava Pekia Zlatno runo u kome je opisana glad koja je nastala u burnom periodu
srpske istorije. Naveemo pasus iz Miloevieve knjige1 u kome se komentarie i vrednuje
ovaj deo Pekievog opisa:
Pekiev metod razobliavanja iluzija uvek je u znaku izvesne fine, ironine distance
prema onom to se razobliava. Nad apokaliptinim prizorom raznoenja blaga kue
Njegovan lebdi onaj isti, nama ve dobro znani, prisenak tananog humora.
Valja, meutim, istai da Pekiev humor ima jedan kosmopolitski zamah.
Kosmopolitski, utoliko to ponire duboko ispod svih privida i obmana, nalazei tamo samo
ono ljudsko, suvie ljudsko.
Moda je za ovaj slobodan od svake uskogrudosti i samozavaravanja, umetniki pogled
na svet najkarakteristiniji jedan autorski komentar iz drugog toma, posveen motivu
ljudoderstva koje je krajem XVII veka, u ovim krajevima u doba velike gladi uveliko uzelo
maha. Da je deak Simeonulo bio malo zreliji u doba o kome je re on bi, veli pisac, u
1

Str. 257 Nikola Miloevi, Knjievnost i metafizika, Slubeni list SCG, 2003

43

Beogradu Velike seobe naao najvre dokaze za onu tradicionalnu nevericu u ljude koja je
kroz vekove inila duevnu osnovu simeonske trgovine sa njima. Ustanovio bi da je humana
skrama koja ga odvaja od zveri tanja od daha na ogledalu i da se u ogledalo neprestano mora
duvati ako elimo da se ono odri.
A odmah posle ove sumorno intonirane ocene takozvane ljudske prirode, nalazimo u
Pekievoj knjizi sledee porazno kazivanje o onome to se u tom vremenu gladi izbiva.
Dah na ogledalu je iileo- veli pisac. Nesrea je pomou gladi, bolesti, straha i smrti
istrla i poslednje tralje humanog sjaja isteranog iz nae ivotinjske koe hiljadugodinjim
trljanjem. Prirodni naslednici Vizantijske imperije, potomci svemonih junaka narodnog
pevanja jeli su jedni druge u razvalinama, na ulici, u portama crkava. Zdravi su se unjali za
nemonima u oekivanju da umru i njima produe ivot jo za koji dan. Snani su gonili
slabe u oekivanju prvog mraka. Samo se mahniti nizata nisu brinuli. Oni su ve bili preko,
s one strane Velike reke.
Ove rei mogao je ispisati samo umetnik korenito osloboen iluzija, umetnik koji je
odluno raskrstio sa mitskom sveu u svim njenim vidovima.
I na je cilj da raskrstimo sa mitskom sveu u oblicima u kojima smo ih gore naveli.
Nacionalno , nadnacionalno, besklasno, vieklasno i ostalo mora propasti kada ostane bez
energije, kada zavlada glad. U Pekievom primeru prikazani su Srbi koji jedni druge jedu da
bi preiveli. Isto bi se desilo bilo kojoj naciji, odnosno grupi pojedinaca u takvoj situaciji. U
doba krize ljudi su spremni da jedni druge ubijaju i jedu. Ono to mi hoemo da kaemo iz
nae pozicije odbrane Nieovog imoralizma, je da nisu ljudi kao vrsta ti koji su zli od svoje
volje ve da ih je priroda takvim napravila. Ne samo da ih je napravila takvima ve drugaiji
i ne mogu da budu, ako ele da ive. Moral je, u takvim sluajevima, situacijama bez ikakvih
resursa nepriutljiv onima koji ele da preive. Moral je mogunost samo za one koji su
spremni da ponite sopstveni ivot. Ne moraju oni sebe svojeruno ubiti, dovoljno je da se
ponaaju moralno i propae. Priroda, svet, kosmos ne nagrauje moral, shvaen hrianski i
humanistiki, ve ono suprotno. Moral je mogu samo u mirnim periodima ljudskog
bivstvovanja, kada nema gladi, rata, ekonomske krize, pa ak ni tad veina ga ne moe
priutiti. Moral je najvei luksuz i po njegovim normama se mogu ponaati samo bogati i
arogantni. Samim tim to je moral mogu samo u mirnim vremenima on gubi svoj smisao.
Da li je dobar ovek onaj koji je dobar samo kad mu je dobro? Svakako da nije, ali ako bude

44

dobar u okolnostima koje smo naveli nee moi da preivi i prenese svoje gene pa e dobri
ljudi izumreti. Dobri ljudi mogu postojati samo kod bogatih drutava, a i tamo u malom
broju, ve prva kriza e ih istrebiti. Samobmana je u tome to veina ljudi misli da su dobri,
ali im prilike uvek daju ansu da shvate svoju zabludu. Moral koji moe postojati u stvarnom
svetu je ogranien, najpre na vreme i prostor u kome nema katastrofalne oskudice resursa a
zatim na jednu grupu ljudi koja vam je saveznik u takvom periodu. Tako je do kraja
sprovedeni nacionalizam nemogu jer unutar jedne nacije postoje od prirode ugraeni sukobi
interesa koji onemoguavaju trajno ouvanje tog saveznitva zvanog nacija. U katastrofalnim
krizama privatni interesi postaju ubitano dominantni u odnosu na nacionalni interes.
Nacionalizam ima ansu na jedan drugi nain. U sluaju Karadia, on ivi u vremenu u
kome nacionalni mit poseduje ivotnost i racionalno opravdanje. Iako na dugi rok nijedna
nacija ne moe da sauva zajednike interese, pa je istorija puna naroda koji su nestali,
odnosno pretopili se u druge, nove nacije, pomenimo samo sluaj Engleza i Amerikanaca iji
su se ekonomski interesi nali u opreci i pored zajednikog porekla, postoje periodi istorije u
kojima se nacija moe homogenizovati. Ugroenost od strane zajednikog neprijatelja esto
je faktor koji podgreva saveznitvo pojedinaca zvano nacija. Devedesete su uinile da mit o
naciji postane stvaran. Srbi su se borili za stvarne resurse sa drugima. Srbi u Hrvatskoj, i na
Kosovu su izgubili ivotni prostor i materijalne resurse. Mnogi od njih su izgubili privatnu
svojinu, a bez toga, ak i u sluaju liberalnih mislilaca poput Loka ne moe biti ivota. Ono
to razara mit o naciji u devedesetim kao dugotrajnom saveznitvu je postojanje ljudi koji su
uspeli da profitiraju na nesrei sopstvenog naroda. injenica da su ratni profiteri izali iz rata
bez ikakvih pravnih posledica uvruje nae verovanje da je nacija mit. Sebinost veine
dodatno nas uvruje u ovom miljenju. Veina Srba nije spremna da izlae sebe nevoljama
zbog Srba proteranih iz Krajine i sa Kosmeta. Sebinost je jaa od nacionalnog duha.
Sebinost koju je ispostavila evolucija. Provereni recept za preivljavanje.
Mislim da smo dovoljno rekli o mitu zvanom nacija, a taj je mit najstvarniji. Sada emo
se pozabaviti mitom o nadnacionalnom. Ovaj mit je nestvarniji, prozraniji i opovrgljiviji od
nacionalnog mita. Nadnacionalne dravnolike tvorevine sa izuzetkom EU su nastale ratom i
to tako to je jedna grupa ljudi stekla dominaciju nad drugom. Kina, Persija, Makedonsko
carstvo, Kartagina, Rim, Rusko carstvo, Osmanlijsko carstvo, panska imperija, Austrougarska, Engleska imperija, Nato, sve su to tvorevine ratnih pobeda. Drala ih je na okupu

45

sila, interes i inercija. im bi sila koja ih dri na okupu oslabila krenule bi da se osipaju. Kina
je poseban sluaj. Dravice koje su postojale na teritoriji dananje Kine su rano u istoriji bile
podvrgnute jednoj vlasti i to na veoma surov nain. Kineska drava dugo nije imala
konkurenciju, zapravo sve do doba razvijenog evropskog kolonijalizma. Kina je gubila
ratove samo od mongolskih varvara koji su hteli da vladaju a ne da unite kinesku dravu.
Ouvanje kineske drave kao izvora resursa bio je cilj mongolske aristokratije, i drugih
osvajaa. Kina nije bila konkurent ve plen. Masa ljudi potinjena nekolicini. To je nieovski
nadnacionalizam. Grupa gospodara koja vlada nad krdom. Tu nikakvog univerzalnog morala
nema, postoji aristokratski moral i postoji moral pobeenih, potinjenih sluga i robova. Ljudi
nisu jedna klasa.
O Indiji ne treba troiti rei. Tamo postoji kastinski sistem, koji oigledno pokazuje da
ljudi nemaju moral jednak za sve. Mi re moral ne moemo vie koristiti jednoznano u
smislu nekog univerzalnog bezinteresnog morala za sve ljude. Moemo govoriti o moralu
koji ureuje odnose meu ljudima upravo uzimajui u obzir neki zajedniki interes neke
specifine grupe ljudi. I taj moral je ogranienog dejstva, jer kao to smo videli mora biti
suspendovan u katastrofinim situacijama. Primetiemo da su se nadnacionalne tvorevine u
svom raspadu rasturale na nacionalne komponente, to pokazuje da je nacionalni mit i
nacionalni moral, ovde ovu re uzimamo u neuniverzalnom znaenju, neto trajnije i
stvarnije. Pod nacionalnom komponentom mislimo vie na etniki nego politiki smisao ove
rei.
Neke su imperije pobeene silom od strane druge, jasno je da moral u takvim
sluajevima ne igra nikakvu ulogu u izgradnji nadnacionalnih tvorevina. Persija je pobeena
od strane Makedonije, Kartagina od strane Rima, Osmanlijsko carstvo je delom pobeeno od
strane stranih sila, Rusije pre svih, a delom se dezintegrisalo po svojim etnikim
komponentama. Balkanske nacije su se povratile iz pepela, nastala je turska politika nacija
od etnikih Turaka, Arapi su pokuali da osvoje svoju nezavisnost, ali su im se nametnuli
novi gospodari, Englezi i Francuzi.
U sluaju Rima jasno je da je nastao dobro organizovanom vojnom silom. Poetak
propasti Rima, korespondira sa nemogunou njegove ekspanzije. Na severu Evrope su se
nalazili siromani ali borbeni varvari. Rat protiv njih je bio skup i neprofitabilan. Na jugu je
osvojeno to se osvojiti moglo, preostala je samo pustinja. Zapadno od rimskog rajha, nalazio

46

se Atlantski okean, istok je bio interesantan za ekspanziju ali se Rimskoj moi ispreilo
Paransko carstvo, naslednik Persije. Zbog nemogunosti da usisava nove teritorije kojima bi
se prehranilo, Rimsko carstvo je malo pomalo umiralo troei svoju supstanciju, dok
njegova leina nije posluila kao energija za varvarske leinare mahom germanskog porekla.
Da ne idemo dalje, moemo primetiti da imperije nastaju hranei se novim teritorijama i
njihovim resursima, i kada to vie nisu u stanju, kada im se na putu isprei jednako snani
neprijatelj, poinju da propadaju jedui same sebe. I nadnacionalne tvorevine su takve da
moraju unitavati jedni druge da bi opstale. Prirodni zakoni su takvi da ne mogu postojati
nadnacionalne tvorevine dobrih ljudi.
Moramo se posebno osvrnuti na evropski pokuaj da se izbegnu novi ratovi. Problem je
u sledeem. Evropske sile su postale dominantne u svetu usled evropskog obrazovanja,
meusobnog takmienja ratom koje je pogodovalo inovacijama i kapitalistike privrede. U
delu Maksa vebera se moe videti vanost racionalno ureene drave za razvoj modernog
kapitalizma. Engleska je prednjaila u ovome i postala je svetski dominion i pored toga to su
panija i Portugalija imale , u poetku, vei broj kolonija. Evropske sile su se u svom irenju
suoile sa konkurencijom koja je ukljuivala, religijskim obrazovanjem optereena feudalna
carstva i drutva na nivou lovako-sakupljakih zajednica. Nijedno od ova dva tipa drutava
nisu mogli da se mere sa kritikim evropskim obrazovanjem i kapitalizmom, koji je vrlo
racionalan kada je u pitanju iskoriavanje prirodnih resursa. Danas je situacija potpuna
drugaija. Nekadanja zaostala feudalna carstva poput Kine i uroenike umske pustoi ,
poput Brazila, su preuzele evropski nain obrazovanja i kapitalistiku privredu. Ove, i neke
druge zemlje, zbog jeftinije radne snage postale su toliko konkurentne starim evropskim
dravama i njihovim direktnom nasledniku, SAD, da su zemlje starog kapitalizma zapale u
ekonomsku krizu. Na zapadu je sledei izbor, ili da dopuste da lagano propadaju ili da
pokuaju da vrate staro stanje stvari uz pomo svoje trenutne vojne nadmoi. Dakle , stvar se
svodi na dilemu brodolomnika, i onaj koji eli da preivi, odnosno dobro ivi, primoran je na
nemoralne postupke.
Stvar nije drugaija ni kad je radnika klasa u pitanju. Radnikoj klasi Kine i treeg
sveta odgovara to to je neka fabrika na zapadu zatvorena i premetena u trei svet. Radnici
iako pripadaju istoj klasi,suoeni su sa dilemom brodolomnika. Dok jednom ne smrkne,
drugom nee svanuti. Dovoljno je pogledati primer kragujevake Zastave. Fiat da bi ostao

47

konkurentan mora premetati proizvodnju u zemlje sa jeftinijom radnom snagom. Ovo je

dobro za radnike u Kragujevcu u sluaju da se proizvodnja premesti tamo, ali to e znaiti
gaenje radnih mesta za italijanske radnike, koji e ostati bez prihoda. U ovom sluaju se vidi
da radnika klasa ne moe biti ujedinjena jer ima sukobljene interese.
Nije ovde problem u kapitalistikom nainu proizvodnje kao to bi neki Marksista
mogao da sugerie. I u uslovima centralnog planiranja privrede moraju se donositi odluke
koje jednoj grupi ljudi donose tetu, a drugoj donose boljitak. Odluka o tome gde e se
proizvoditi neka roba u socijalistikoj ekonomiji takoe e otvoriti radna mesta na jednom
mestu nautrb drugog. Ukoliko distribucija resursa bude takva da jednako dobijaju i oni koji
su dobili posao i oni koji nisu onda e nepravda biti poinjena prema onima koji rade.
Prirodni zakoni razbijaju sve mitove koje smo nabrojali, ostaje nam samo jedna stvarnost
koja je u skladu sa Nieovom filozofijom. Samo je volja za mo ivotna, onaj koji hoe da
preivi, ili da ivi dobro, mora initi sa stanovita klasinog morala imoralistike izbore.
Kako je ova knjiga naslovljena imenom Filozofija Konana Varvarina moramo se
osvrnuti i na ovo umetniko delo. Konan Varvarin se naao u situaciji slinoj naim
brodolomnicima. On je baen u svet arene u borbu na ivot i smrt. Zapravo je gurnut ne
shvatajui svet ovog borilita, njegovu namenu. Napadnut od strane iskusnog borca on se
brani. Instinkt je ono to ga ui kako da postupi, a ubijanje protivnika je jedino to moe da
uini da bi preiveo. Postoji slina scena u Spartaku Stenlija Kjubrika. Spartak, u tumaenju
Kirka Daglasa gubi borbu u areni sa crnim robom gladijatorom. Ovaj crni rob, odluuje da ne
ubije Spartaka i ako se to oekuje od njega, ve pokuava da ubije bogate Rimljane u publici.
Crni gladijator gine neuspevajui da izvri svoj naum. On postupa tako da mi imamo oseaj
da je postupio moralno. I ovaj postupak je u osnovi samoubilaki jer nije imao ansu da
preivi sa tako donesenom odlukom. Varvarinova pozicija je drugaija. On mora da preivi
da bi sproveo svoj ivotni plan. Zato ne moe da priuti sebi luksuz da postupi moralno u
smislu u kojem je postupio crni rob. Na taj nain Varvarin nalikuje nama, stvarnim ljudima
od krvi i mesa, koji moramo da povremeno pravimo moralne kompromise i trpimo razna
ivotna ponienja nadajui se da emo ostvariti na lini ivotni plan.
Milijusova scena u kojoj je Konan gurnut u borilite, je metafora jednog starog
filozofskog zapaanja. Baenost u svet je shvatanje stoike filozofije koja se razvila u doba
pozne antike, kada je institucija polisa bila minorna i kada je ovek vie nego ikad do tad

48

shvatao sebe kao orahovu ljusku u okeanu. Svetsko carstvo, Rim, uinio je da se obian
ovek oseti zrnom koga vetrovi istorije bacaju tamo amo. Ova nadnacionalna tvorevina je
doprinela prihvatanju determinizma u ivotima obinih ljudi. ovek je baen u svet bez
ikakvog uputstva pomou kojeg moe neto da uini da bi se spasao iz pozicije orahove
ljuskice u okeanu. Filozofsko reenje Stoika je da razumni ljudi prihvataju determinisanost
spoljnog sveta razvijajui slobodu unutar svoje due. Trpljenje i spremnost na bilo koji hir
sudbine je ono to odlikuje stoika. Ova filozofija je postala popularna irom rimskog carstva.
Prihvatali su je i robovi i vie klase. I rimski car Marko Aurelije postao je stoik. Mirenje sa
sudbinom je i ono to odlikuje Konana Varvarina u fazi njegovog ivota koji smo naveli, dok
se bori u areni. ivot ili smrt njemu postaje svejedno. Ipak, zbog njegovog ivotnog plana i
nemogunosti da naini moralni izbor on prihvata, po Nieu, jedinu zdravu ivotnu
mogunost, borbu. I pored filozofskog mira koji bira razum, ivotni instinkti se
raspojasavaju, i varvarin poinje da uiva u ubijanju, u uspehu, u priznanju publike.
Simerijanac je uspean, a Nieova filozofija je filozofija uspenih.

49

TRIJUMF VOLJE

Naslov ovog poglavlja je pozajmljen od filma Leni Rifental u kojoj se umetnika

sredstva koriste za promociju nacistike partije u Nemakoj tridesetih godina XX veka. Na
je cilj u ovom poglavlju da ispitamo vezu nacistikog pokreta sa Nieovom filozofijom. Da
veza postoji nije sporno, ali koliko je Nie stvarno odgovoran za nacizam ostaje pitanje. O
razlozima za uspeh nacistikog pokreta postoje mnoga objanjenja, a mi emo se osvrnuti na
mogunost ponovnog uspona ovakvih organizacija. Najvei konkurenti Nacizma su
Liberalna demokratija, koja je svetski trend od devedesetih godina XX veka i marksizam koji
je u opadanju u svim delovima sveta.
Da bismo razumeli nacizam moramo shvatiti intrinsine probleme liberalnih
demokratija sa kapitalistikom privredom. Problem liberalizma je samoa pojedinca u njemu
neprijateljskom svetu. Dok je u srednjem veku ovek bio pripadnik ire porodice, neke klase
ili zanatlijskog udruenja celoga ivota, u liberalizmu ovek moe biti pripadnik nekog

50

privatnog privrednog preduzea onoliko dugo koliko to preduzee ima korist od njega. U
trinoj privredi ovek je roba i ima svoju upotrebnu i trinu vrednost. Ako je mlad i zdrav, i
poseduje pristojno obrazovanje moe iveti lep ivot. im ga zdravlje izda, mladost pone da
prolazi, a neka nova tehnologija relativizuje njegove strune kvalifikacije ili ga, u tom
domenu, uini suvinim, ovek postaje stranac u takvom svetu. Liberalizam ne moe da ne
dopusti trinu privredu. Zato kada ubudue budemo upotrebljavali pojam kapitalizam,
odnosno trina privreda, to e se odnositi i na liberalni politiki sistem. Odlije liberalnih
demokratija je tenja ka racionalnim argumentima kada su u pitanju ureenje drutva i
korienje resursa.Glavni problem trine privrede je upravo racionalnost koju smo
pomenuli. Racionalnost poslovanja neminovno vodi takvom tehnolokom razvoju koji tei da
izbaci oveka iz procesa proizvodnje. Nije re samo o zameni radnika u proizvodnji, ve i u
sektoru usluga. Jo od industrijske revolucije postoji oigledna tendencija u ovom smeru.
Dok je nekada najvei broj ljudi bio zaposlen u proizvodnji hrane, danas je
poljoprivredna proizvodnja u razvijenim zemljama visokoautomatizovana i ne zahteva veliki
broj ljudi. Od doba industrijske revolucije, nova radna mesta nastaju u onim sektorima u
kojima je tehnologija jo nedorasla da zameni oveka.
Drugi faktor otvaranja novih poslova su potrebe ljudi koji su u trinoj privredi proli
sreno i imaju novac koji e troiti. Sektori u kojima e se otvoriti radna mesta nisu uvek
predvidljivi i to daje dodatni oseaj nesigurnosti zaposlenima. Prosean zaposleni se nalazi u
makazicama straha od otputanja i neizvesnosti po pitanju nalaenja novog zaposlenja.
Neizvesnost koja postoji u kapitalistikom nainu privreivanja povlai krupna pitanja. Mi
emo poeti od sledeeg. Postoji li progres?
Na prvi pogled ovakvo pitanje deluje besmisleno, ako uzmemo u obzir tehnike
inovacije i napredak medicine koji ini da ljudi ive sve due i budu sve zdraviji. Ovo
pitanje, meutim, cilja na neto drugo. Postoji li progres po pitanju socijalnih odnosa i
ljudskih emocija? Da li e uvek postojati vlastelini i seljaci? U liberalnim drutvima
institucija privatne svojine i trini odnosi koji vladaju meu pojedincima ine da jedni
postanu usspeniji i bogatiji i u stanju su da zapoljavaju one manje uspene inei ih na taj
nain zavisnim. Iako je nadreenost promenila formu.u odnosu na doba feudalnog drutveno
ureenja sadraj je ostao isti. Po pitanju sadraja socijalnih odnosa nije postignut progres.

51

Istine radi, treba priznati da je socijalna pokretljivost teoretski vea u liberalnim drutvima.
Prema teoriji svako moe uspeti i postati vlastelin.
U liberalnom drutvu ne postoje kaste plave krvi u koje je gotovo nemogue stupiti. U
praksi, meutim, najvei broj ljudi ponavlja uspeh svojih roditelja. Startna pozicija je
najee presudna jer uspenost vaih roditelja moe da vam obezbedi resurse za sopstveni
razvoj i linu konkurentnost. Postoje , dodue, ljudi koji stvaraju neto iako su potekli iz
niih drutvenih slojeva sa slabijom startnom pozicijom. Ovo nas moe zavarati u naoj
proceni progresa. I u srednjem veku su postojali ljudi koji su uspevali da postignu vie od
svojih roditelja. esti ratovi su bili mogunost za napredovanje ambicioznih ljudi.
Mrnjavevii, Hrebeljanovii i Brankovii su plemike porodice koje su nastale od ljudi koji
su prevazili poetne pozicije svojih roditelja. Neko moe rei da je bilo izuzetno teko
postii takav uspeh da se postane plemi. Na ovo moemo odgovoriti pitanjem: Da li je danas
lako postati multimilioner?
Bilo bi preterano rei da ne postoji nikakav progres u odnosu na srednji vek, pogotovo
ako se setimo surovosti koje su ljudi ispoljavali jedni prema drugima. Ipak, sutinski
progresa nema, jer razlozi koji omoguavaju humanost u savremenom dobu potiu iz veeg
drutvenog bogatstva. Ljudi su dobri u dobrom, kada bi se dogodila neka kataklizma koja bi
osiromaila celo drutvo ljudi bi postali moda jo suroviji nego to su to bili u srednjem
veku.
Ostaje da odgovorimo da li postoji progres po pitanju ljudskih emocija, odnosno da li su
ljudi sreniji nego to su bili. Neosporna je injenica da se ljudi lako naviknu na dobro, sa
druge strane vrlo im je teko da se naviknu na loe. Ova osobina je neto prirodno za ljudsku
rasu, a sasvim sigurno i za druga razumna a evolutivno uspena bia, jer potpomae
opstanak. Sama ova osobina onemoguava progres na polju emocija. Ljude nikada nije
mogue zadovoljiti.
Postoji jo jedan bitan inilac koji ne ide u prilog ideji progresa. Da bi razumna bia
koristila svoje resurse efikasno uvek mora postojati kakva takva oskudica. Da nema oskudice
dobara razum ne bi ni bio potreban za preivljavanje. Svejedno bi bilo biti glup ili pametan,
rezultat bi bio isti. Da je bog, pod pretpostavkom stvaranja, jo uvek aktivan u procesu
kreiranja oveka, bio bi prinuen da stavlja oveanstvo u oskudicu s vremena na vreme, ili
se razum ne bi razvijao. Isti je sluaj i u neto drugaijem scenariju, da je podesio univerzum

52

tako da prirodni zakoni nateraju svet da proizvede razumna bia. Oskudica je nuna za razvoj
razuma.
Neizvesnost je emocija koja je bila prisutna kod inteligentnih ljudi u svim dobima, i uvek
e biti prisutna, pod uslovom da im se ivi. U lovako sakupljakom drutvu ovek je bio u
neizvesnosti zbog drugih opasnih ivotinja, zbog iscrpljivanja lovita, zbog konflikta sa
drugim plemenima koji je posledica iscrpljenih lovita.
U poljoprivrednim drutvima ovek je u neizvesnosti zbog klimatskih nepogoda, pojave
tetoina ili varvara. U trgovakim drutvima ovek je u neizvesnosti zbog kolapsa trita,
nesree u transportu, kvarenja robe, gusara i drugih pljakaa. Industrijsko doba je donelo
neizvesnost radnog mesta od kojeg zavisi kupovina hrane i odee, plaanje stana, kolovanje
dece. Svako od pobrojanih drutava i naina pribavljanja dobara donosi neizvesnost i
nelagodnost. Ovu je nelagodnost obradila filozofija egzistencije, relativno nov pravac u
filozofiji. Ovo je pomalo zauujue s obzirom na prisustvo brige, straha, neizvesnosti,
strepnje i slinih ljudskih problema jo od osvita ljudskog razuma. Izgleda da je razlog
pojave ovog filozofskog pravca u izlaenju ljudi iz mitske svesti raznih oblika.
Nepremostivi problem liberalnih drutava je to racionalnost koja je njihova glavna
odlika uvodi prirodni odabir na mala vrata. Drutvo tako gubi svoju zatitniku ulogu.
Priroda i njeni surovi zakoni u kojima preivljavaju najjai, najsreniji i najsposobniji
preslikani su u trinim privredama. Drutvo nema svoj samostalni identitet, drutvo jeste
priroda.
Do sada smo se bavili glavnim konkurentom nacional-socijalizmu, koji deluje kao
istorijski pobednik. Sada emo se baviti jednim po mnogo emu srodnim pokuajem da se
prevazie svet. Srodnost izmeu nacional-socijalizma, i marksizma, odnosno komunizma,
ogleda se u iracionalnosti koji oba dele.
Druga slinost postoji u tome to svaki od njih izdvaja jednu klasu ljudi kao povlaenu.
U nacizmu povlaena je gospodarska rasa, u konkretnom sluaju nemaki potomci
Arijevaca, visoki, plavi belci. U marksizmu je povlaena klasa radnika, proletera, ljudi bez
kapitala i prava svojine nad sredstvima za proizvodnju. I jedni i drugi imaju pravo da vladaju
i iz odreenih mitskih razloga to im i sleduje. Marksova osnovna teza u kritici liberalizma je
sledea. U graanskom, liberalnom drutvu slobodu je stekla samo jedna klasa ljudi. To su
buruji koji su se deklarativno izborili za univerzalnu slobodu u Francuskoj revoluciji. Pre

53

Francuske revolucije plemstvo je imalo odreena prava vea od ostalih ljudi, odnosno treeg
stalea. Drugi, takoe zatieni stale, je bio kler. Deklaracijom o pravima oveka i
graanina svi su ljudi postali pravno i ideoloki jednaki.
U stvarnosti, kako je to primetio Marks, postoji jedna klasa ljudi koji ne poseduju
nikakav imetak i samim tim ne mogu posedovati ni slobodu. Dok buroazija poseduje
kapital, odnosno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, i sa tim sredstvima ulaze na
trinu utakmicu, ova klasa nemanjia na trite moe izneti samo sopstvenu kou. Razvijaju
se proizvodni i drutveni odnosi u kojima buruji eksploatiu najamnu radnu snagu. U
Marksovo doba kapitalizam je bio zaista surov, radnici su imali nikakva prava, i radili su
jedva za goli ivot. Slino je u dananjoj Kini koja se nalazi u fazi prvobitne akumulacije
kapitala, sa svojim dravnim kapitalizmom.
U savremenim liberalnim drutvima postoji izvesna zatita radnike klase, koja u sebe
ukljuuje sve zaposlene, od istaice do inenjera. Meutim u novim uslovima globalnog
kapitalizma teko da e ova zatita izdrati konkurenciju drutava poput Kine, Indije i drugih
zemalja treeg sveta.
Marksisti smatraju da e se vremenom ovi proizvodni odnosi promeniti i da e svet
revolucijom prei iz kapitalizma u komunizam. Komunizam je stanje u kome je ukinuta
privatna svojina, sav kapital velikih korporacija i banaka je pod dravnom kontrolom a u
dravi je dola na vlast klasa nemanjia, koja ukida klasno drutvo. Prelazak iz kapitalizma u
komunizam se odvija u skladu sa istorijskim nunostima. Marks je jedno vreme smatrao da je
nuno da sva drutva postanu najpre kapitalistika. Kasnije je promenio miljeje dajui krila
ruskim komunistima koji su hteli iz feudalnog drutva da preu direktno u komunizam.
Ovaj mit ima puno slinosti sa hrianstvom. Ciljna grupa u oba sluaja je ista, ljudi koji
nisu bili prisutni onog dana kada je Bog delio sreu. Obe vere su eshatoloke, to znai da u
svoje verovanje ukljuuju jedan trenutak u budunosti koji e oznaiti kraj dotadanje
istorije, i poetak zlatnog doba. U sluaju hriana to e se dogoditi Bojom voljom, a u
sluaju marksista, istorijskom nunou, zbog protivrenosti kapitalizma doi e povoljan
trenutak za revoluciju. Marksisti e morati da se malo i sami potrude.
Neverovatno je koliko su ljudi spremni da veruju u bajke. Mora biti da je nekritika svest
bila korisna u evoluciji. Ovo nije neobino ako znamo da razum ima tu lou osobinu da ne
potpomae volju. Uzmimo za primer rat. U sluaju da ratuju protivnici slinog tehnolokog

54

nivoa gubici moraju biti znaajni na obe strane. Razumno gledano verovatnoa da prosean
ratnik preivi jedan ozbiljan rat nisu velike. Da bismo ovo ilustrovali izneemo podatak da je
u II svetskom ratu, 75 % nemakih podmorniara izgubilo ivot. To znai da je prosean
pripadnik ovog roda vojske imao tri puta vee anse da pogine nego da preivi. Ako u
raunicu uzmemo u obzir i datum stupanja u slubu verovatnoa da preive za one koji su
ranije otili u rat postaje jo manja. Neko ko je stupio u rat 1939 teko je mogao da doeka
kraj rata nepovreen.
Slina je bila situacija sa posadama angloamerikih bombardera. Oni koji su ranije
stupili na dunost sa svakom novom misijom smanjivali su sebi anse za preivljavanje. No,
zamislimo da su ovi ratnici odustali od borbe zbog razumnog straha za svoj ivot. Rat ne bi
mogao biti dobijen, a druga strana koja bi se oslanjala na mitsku svest bi dobila rat. Svet u
kome su rat dobile sile osovine ne bi bio dobro mesto za preivljavanje pobeenih. Nekakvu
sliku o ovome moete dobiti iz knjige Filipa K. Dika ovek iz visokog dvorca koja se bavi
svetom u kome su saveznici izgubili rat. Raunica dakle nije od koristi za vrstu.
U svakom ratu ima preivelih. Pri tom, da su se preiveli oslanjali samo na razum, i
shvatali koliko su im anse za preivljavanje male, kao to smo ve spomenuli, moda bi
odustali od borbe, a kao gubitnici bi imali manje anse da obezbede svoje potomstvo.
Pobednici, odnosno preiveli su oni koji su imali takav mentalni sklop koji im je govorio da
e i pored malih ansi za preivljavanje, oni lino ipak preiveti. Oni su bili u stanju da
stvore neki mit o svojoj posebnosti, o nekakvoj povezanosti sa kosmikim poretkom i
provienjem. Veruju da su nekako znaajniji, ili imaju vie sree nego ostali ljudi, ili
poseduju amajliju koja e im doneti uspeh. Ovakva mitska svest nije od koristi samo u
preivljavanju u ratu, ve i u velikim istraivakim i trgovakim poduhvatima. Da su ljudi
uzimali u obzir prostu raunicu koja im pokazuje koliko je mala verovatnoa za ostvarenje
njihovog poduhvata, malo tog bi postigli kao rasa. Vrsta sastavljena od ziceraa ne moe
pretendovati na uspeh. Podsetiemo da je dovoljno da mali broj mukaraca postigne uspeh da
bi se vrsta produila. Sa enama stvari stoje drugaije pa je logino da su ene u proseku
konzervativnije i manje sklone da se uputaju u avanture.
Primetiemo da se mukarci da bi bili uspeniji moraju udruivati u grupe. Na ovaj nain
poveavaju svoju snagu i uspenost u borbi sa prirodom ili drugim mukarcima. Pojedinci
koji bi pokuali sami da se suprotstave grupi ne bi imali ansu za uspeh. Da bi preiveli

55

mukarci moraju da se udrue. Rat nije nita drugo do borba jedne grupe mukaraca sa
drugom. Kako smo ve primetili da razumno razmiljanje nije uvek od koristi prirodno je da
postoji potreba za mitom koji e uiniti neku grupu mukaraca posebnom i na taj nain e
pojaati njihovu veru u pobedu. Ovakvi mitovi su posebno potrebni pobeenim grupama
mukaraca. Naveemo kao primer jednu religiju novijeg datuma. Re je o rastafarijanizmu.
Rastafarijanski pokret je nastao tridesetih godina XX veka i osim dekade u kojoj je
nastao a koja se poklapa sa dekadom u kojoj su nacisti doli na vlast ima jo slinosti sa
nacizmom.
Pokret je nastao na Jamajci koja je biva engleska kolonija naseljena potomcima crnih
robova. Osim to su su crnci pravno osloboeni ropstva njihov ivot se u stvarnosti malo
poboljao. Jamajka je i danas drutvo u kome se oseaju posledice robovlasnitva. Za crnog
oveka stvarna jednakost je ostala san do dananjeg dana. Rastafarijanska religija je nastala
pod uticajem proroanstva Markusa Garvija, koji je odlazei za Sjedinjene amerike Drave,
svojim sledbenicima rekao da gledaju na Afriku gde e crni kralj biti krunisan. Krunisanje
Ras Tafarija, odnosno Hajla Selasija i podudaranje njegovih titula sa sa navodima iz
otkrovenja nadahnulo je tri oveka: Lionarda Hauela, Dozefa Hiberta i Aribalda Danklija
da poveruju da je car bog. Nova rastafarijanska vera se zasniva na est postavki: 1) Hajle
Selasije je ivi bog. 2) Crni ovek je reinkarnacija Izraela. 3) Beli ovek je inferioran u
odnosu na crnog oveka. 4) Jamajka je pakao, Etiopija je raj. 5 ) Hajle Selasije je uredio da
se crnci vrate u Etiopiju- svoju staru domovinu. 6) Crni ovek e u budunosti vladati
svetom. Dve specifine odlike ovog pokreta jesu jedinstvena frizura njegovih sledbenika koja
nalikuje lavljoj grivi i religijska upotreba indijske konoplje ( haia, trave, vutre), na Jamajci
poznate kao gana. U srpskom se ovaj izraz odomaio kao ganda, kod uivalaca ove
psihoaktivne supstance. Hai je istog sastava kao i obina trava, ali je komresovan i
drugaije se koristi, uglavnom putem lule i nargila.
Iz iznetog se moe videti da kao to su nemaki nacisti, pripadnici naroda pobeenog u
Svetskom ratu, imali potrebu da izgrade ideologiju koja e ih uiniti posebnim i boljim od
drugih rasa i nacija isto su postupili pobeeni i potinjeni pripadnici crne rase na Jamajci.
Ovi jamajanski crni rasisti tvrde i veruju u to da je beli ovek inferioran u odnosu na crnog
oveka. Suprotno tome nacisti, nemaki beli rasisti, veruju u obrnuto, da je beli ovek
superioran u odnosu na druge rase. Nacisti su posebno obeleili Jevreje, naciju/religiju

56

neevropskog porekla, koja je bila deo nemakog drutva kao inferiornu i sa uspehom su ih
istrebljivali irom Evrope. Takoe su verovali da je njihova istorijska misija da vladaju
svetom, i, kako su oni smatrali drugim, niim rasama poput Slovena. Moemo se uditi kako
to da rastafarijanci nisu na udaru vlasti u Srbiji i drugim demokratskim dravama. Verovatno
zbog generalne neupuenosti u uenje ovog pokreta, i neverovanja u njihovu mo.
Iz priloenog moemo videti da nacistike ideje nisu neto to je specifino samo za
nemaku kulturu ili belu rasu. Mrnja prema drugim grupama ljudi je univerzalna bez obzira
na boju koe, naciju ili religiju. Sigurno je da je ovakva mrnja bila korisna u evoluciji inae
je ne bi ni bilo. Teko je prihvatiti, ali je istina, da svet nagrauje one koji mrze druge i
spremni su da ih istrebe i otmu im ivotni prostor. I sami Jevreji, koji su rtve progona od
strane nacista, u svojoj istoriji imaju poinjeni genocid nad Kanaancima, prvobitnim
stanovnicima dananjeg Izraela. Jevreji su istrebili ove ljude i oteli im zemlju pod izgovorom
da je to boja volja. Uostalom i sama jevrejska religija se uklapa u na profil grupnog mita.
Jevreji su izabrani narod i imaju poseban status kod Boga.
Marksizam se takoe uklapa u ovaj profil, ali cilja na nadnacionalnu klasu ljudi. Ovi
siromasi svih fela dobijaju pravo da otimaju od bogatijih, i ne samo bogatih, kako bi
zadovoljili pravdu i ispunili istorijsku nunost. Ovo uenje je evoluciono korisno iz
sledeih razloga. ene generalno tee da pridobiju za sebe mukarce koji se nalaze na boljim
socijalnim pozicijama. Ovom evolutivnom strategijom obezbeuju vee anse za
preivljavanje i razvoj svoje dece. Marksizam je uenje koje opravdava pokuaje mukaraca
iz niih socijalnih slojeva da ovladaju drutvenim resursima, dajui im pravo i da ubijaju
mukarce koji ve zauzimaju dobre pozicije u drutvu. Istorija II svetskog rata u Srbiji i
posleratno zauzimanje pozicija partizanskih glaveina pokazuje emu ideologije poput
Marksizma slue u stvarnom svetu. Opravdanje za otimanje od bogatijih u sopstvenom
narodu.
U ovoj knjizi se bavimo razotkrivanjem raznih mitova pa je ovo prilika i da se posvetimo
mitu o narodnooslobodilakoj borbi. Rezultati te borbe u borbi protiv Nemaca su vrlo
skromni. Doprinos partizana pobedi nad nacizmom je neznatan kada se uporedi sa glavnim
akterima drugog svetskog rata poput SAD, SSSR i Engleske, dok su rtve vrlo velike. Tako
je na primer sremski front probijen uz velike rtve kada je Crvena Armija ve bila u Berlinu.
Jugoslaviju je praktino oslobodila crvena armija. Ona je isterala okupatora. Skromni

57

doprinos u II svetskom ratu Titovih partizana, uz velike rtve, a posebno velike i nepotrebne
rtve civila, disproporcionalan je velikom doprinosu koji je ova borba dala u poboljanju
socijalnog statusa komunistike elite. Tito je bio bog na zemlji, imao je to mu se prohte, a
njegovi funkcioneri i saborci su mahom iveli u radosti i veselju do kraja ivota. Koliko je
ova borba za resurse unutar sopstvenog naroda, za vreme strane okupacije bila uspena moe
se videti i iz injenice, da naslednici otete imovine posle drugog svetskog rata jo nisu dobili
pravo na povraaj i pored toga to su na vlasti navodne demokrate. Ove demokrate su
partizanskog porekla i kod njih je i dalje prisutna tendencija zadovoljenja sopstvenih potreba
na raun velikih, ovoga puta ekonomskih, rtava sopstvenog naroda.
U svakom drutvu postoji znaajan broj mukaraca koji nisu dovoljno konkurentni u
seksualnom podruju zbog svog niskog socijalnog poloaja. Nadnacionalne ideologije koje
imaju ovu ciljnu grupu takoe su potrebne pobeenim i potlaenim ali unutar jednog ve
strukturisanog drutva. Kao to nacizam pokuava da da opravdanje za borbu i zloin iz
rasnih i etnikih razloga, tako ideologije poput marksizma daju opravdanje za zloine iz
klasnih razloga. Sa moralne take gledita marksizam, koji i nema svoju etiku, nije u stanju
da rei problem u kome kolabiraju sve etike teorije, a to je usko grlo raspoloivih
elementarnih resursa u koje ljudi periodino i nuno zapadaju. Ovaj problem smo izloili u
obliku dileme brodolomnika. Zamislimo komunistiku verziju ovog problema. ta ako
centralno privredno planiranje toliko podbaci da se sovjeti nau u situaciji gladi u kojoj
postoje resursi za preivljavanje samo polovine stanovnitva? Ovakve katastrofe nisu
neobine za marsksistiku ekonomiju. Setimo se stalnih oskudica u SSSR ili gladi u Ukrajini
za vreme Staljina, ili u Kini ezdesetih godina koje su odnele milione ivota. U dananjoj
Severnoj koreji glad je permanentno stanje stvari.
Kako postupiti ukoliko je hrane dovoljno samo za polovinu stanovnitva do sledee
etve? Ako komunisti krenu od njihovog glavnog naela, jednakosti u distribuciji dobara, svi
ljudi e umreti i nee vie biti nosilaca moralnih inova. Sa druge strane, ako postupe
nemoralno i jo suprotno svojoj ideologiji i odvoje deo stanovnitva koji e umreti od gladi
pokazuju da marksizam nema reenje za dilemu brodolomnika.
Marksistiki konkurent nacizam pati od drugih boljki. Nacizam pokuava da obezbedi
bolju poziciju za jednu grupu ljudi koja ima zajedniko poreklo, i koja u sebe ukljuuje
razliite socijalne slojeve. Svima im obeava da e biti deo vladajue kaste. Problem nacizma

58

je u tome to su svi ljudi zajednikog porekla, uostalom to je i genetika dokazala. Njihovi

isti rasni geni ne mogu biti isti kada ih dele sa drugim ljudima. ovek ima 97-99% istih
gena sa primatima i drugim sisarima poput mieva. Visoki plavi belci dele blizu 100 % gena
sa drugim ljudskim rasama. Gen za plavu kosu se pojavio u praistoriji negde na podruju
Severozapadno od crnog mora, u Ukrajini ili Litvaniji, i brzo se rairio Evropom zbog
seksualne selekcije. Dakle, plava kosa nije nordijskog porekla kako sugerie nacistika
ideologija.Germani i Sloveni su doli u Evropu gotovo sa istog mesta podno Urala. Istorijski
Arijevci nisu bili plavi, mada imaju genetske veze sa evropskim narodima. Zapravo prema
genetskim istraivanjima haplogrupa R1a1 je najprisutnija meu Slovenima i Hindu
stanovnicima u Indiji, to navodi na tezu o zajednikom poreklu Arijevaca i Slovena, dok je
kod Nemaca najea haplogrupa R 1b koja je najrasprostranjenija u zapadnoj Evropi.
Meu Srbima je najprisutnija haplogrupa I2 koja je u visokom procentu prisutna u
dinarskim krajevima, posebno na podruju Bosne i Hercegovine, i Hrvatske. Kod Hrvata su
ovi geni prisutni u jo veem procentu nego kod Srba. Ova haplogrupa je jako
rasprostranjena i u Skandinaviji. Oigledna je besmislica tvrditi da su Srbi i Hrvati bolji ili
drugaiji jedni od drugih zbog genetike. Kultura je ta koja je stvorila razlike. Takoe
stanovnitvo Zapadnog Balkana je najvie u srodstvu sa Skandinavcima, koji su najmanje
korumpirani u Evropi, za razliku od visokog nivoa korumpiranosti Zapadnog Balkana.
Kultura je dominantnija kada su razlike meu narodima u pitanju u odnosu na gene.
Genetska raznolikost Evrope, a pogotovo Balkana najvei je kamen spoticanja za
stvaranje rasnih teorija. Srpska nacija je meavina starosedelaca Balkana, Ilra, Traana,
Daana, koji su prihvatili slovenski jezik i delimino kulturu; istonih mediteranaca srodnih
Grcima, Palestincima i Egipanima; Slovena koji su dali peat kulturi, a tu su i ostaci drugih
etnikih grupa poput Turaka, Germana, Kelta itd. Nacizam deluje nekonzistentno i lomljivo
kada se suoi sa naunim rezultatima. Ali ne smemo biti naivni, nacizmu i marksizmu nauka
i moral kao produkti razuma nisu ni potrebni. Razumni argumenti ne piju vodu u ovim
sluajevima.
Razuman ovek je vrlo naivan ako pokua sa ovakvim pristupom u otporu prema ovim
ideologijama. Nacista ili Marksista samo su na povrini ljudi koji slede nekakvu
argumentaciju. Njihovi pravi motivi ostaju skriveni od njih samih. Glavni motiv ovih ljudi je

59

da se njihovi geni reprodukuju, a moral ili nauka sa tim nemaju nikakve veze, oni su samo
smetnja.
Posle svega izloenog moemo razmotriti poentu Nieove filozofije tako da je shvatimo
na jednostavan nain. Iako se kod Niea tu i tamo moe interpretirati da je nordijski tip
oveka smatrao superiornim, ideja o vladajuoj rasi to je glavna ideja nacizma nije sr
Nieove filozofije. Nie je smatrao da kod svih bia postoji volja za mo, i da se ona
preruena javlja i kod onih koji to ne ele da priznaju poput hriana. Priroda je takva da e
uvek postojati oni koji e vladati, i oni kojima se vlada. Oni koji vladaju imaju svoj otmeni,
ratniki, aristokratski moral koji prilii onima koji vladaju. Sa druge strane oni koji su
potinjeni razvijaju svoj moral potinjenih koji se po svrsi i sadraju razlikuje od
aristokratskog morala. Taj moral objanjava svet kroz pojmove greha i nagrade, obeava
drugi svet jer u ovom su potlaeni nezadovoljni. Ono to Nieu smeta je to je hrianstvo
vladajua ideologija toliko dugo iako je religija potlaenih. On smatra tu situaciju
neprirodnom. Slino miljenje ima i o socijalizmu i liberalnim demokratijama. Po njemu
vrednosti plebejaca, mase, krda kako je on naziva ne smeju biti univerzalne vrednosti.
Njemu rasa nije na prvom mestu. On ceni Indiju zbog kastinskog sistema gde se zna gde
je ije mesto iako tamo bramani i katrije, odnosno vladajua klasa svetenika i ratnika nije
sastavljena od plavokosih, plavookih belaca. Mada istine radi ovi ljudi jesu Arijevci, ali nisu
nordijskog porekla. Nie slavi vladajuu klasu, a ne rasu, koja je borbom stekla svoju
poziciju. Kada bi kojim sluajem balkanski kriminalci porobili nordijske zemlje i postali
vladajua klasa, dok bi Skandinavci postali krdo kojim se vlada, Nie bi bio na strani ovih
uspenih Balkanaca. Nie za razliku od nacista nije bio antisemita i nije imao visoko
miljenje o mrziteljima Jevreja. Nieu su vie smetali hriani, socijalisti i liberali. Svi oni
kod kojih je moral robova imao prou. Robovi nemaju dovoljno jake ivotne instinkte, oni ne
mogu da im daju maha, da se potvruju, zato negiraju egzistenciju monih svojim
resantimanom. Zle su osobine gospodara koje im ulivaju strah, a dobre su one koje im
omoguavaju da preive: odanost, skromnost, poslunost, strpljenje, uzajamno pomaganje i
sluenje, ljubav spram blinjega, dok su osobine samostalnosti, snage, vlastoljublja, koje
karakteriu gospodare, zlo. Postoji i problem slobode volje koji su izmislili robovi. Iz ovoga
stvaraju samoobmanu da se moe biti neto drugo iako ptica grabljivica moe biti samo ptica
grabljivica, ma koliko jagnje elelo da ona jagnjetom postane.

60

Drava je, po ovom filozofu nastala od grupe aristokrata ratnika koji su porobili mirno
ali mnogobrojno stanovnitvo, i nametnuli im svoju volju i zakone. Slino kao to su
Konanovi istorijski Kimeri uinili sa Traanima, ili Bugari, na istom prostoru ali kasnije sa
Slovenima, Normani sa Saksoncima, Arapi sa Egipanima...Drava prema toj teoriji nema
nikakve veze za drutvenim ugovorom . Ti nasilnici , zapovednici i gospodari nemaju nikave
potrebe za ugovorom.
I u Konanu Varvarinu postoji prikaz drave, odnosno civilizacije pod vlau ratnike
elite koja je na vlast dola suprotno ugovoru. Samo ime vladara, pred kojega su Konan i
druina izvedeni, govori koliko je ovaj potovao ugovore u svojoj borbi za vlast. Ozrik
Uzurpator je ime ovog kralja koji je opisan kao nekad moni severnjak koga je snaga
napustila. Kralj, koga tumai Maks fon Sidov, nije u stanju da se suprotstavi Tulsi Dumu,
harizmatinom polubogu koji mu je zaveo erku. Kralj uzurpator nudi Simerijancu i njegovoj
druini da povrate njegovu erku u zamenu za silno blago. Konan tako dobija dodatni motiv
u svojoj borbi sa Tulsa Dumom.
Osim borbe za priznanje koja je Varvarinov motiv u njegovom pohodu protiv Duma,
postoji naravno i osveta, i to onaj tip osvete koji Nie ceni, meutim pored ovih motiva
potrebna je i snana volja koja e sve to ispratiti. Kada smo uzeli za naslov ovog poglavlja
naziv filma Leni Rifental, mislili smo na deo filma u kome Konan suprotno ostaloj
porobljenoj deci nepokolebljivo nastavlja da okree toak, prkosei svojoj nesrenoj sudbini.
Ova volja koja je u stanju da izdri ledene ujede snenih meava i vampirski ugriz sunevog
zraenja koje isisava vodu iz Konanovog organizma, gradi svoje telo, svoje oruje za
obraun sa Tulsa Dumom, uprkos svemu. Volja je pojam koji igra znaajnu ulogu u
nemakoj filozofiji. Kant je prvi filozof volje, a volja mu je najznaajnija u borbi bia sa
samim sobom za ispunjenje moralnih dunosti. Posebnu ulogu e slepa volja igrati kod
openhauera. Nie je svoje nedovreno delo nazvao Volja za mo.
Ono to smeta kod Niea je njegov determinizam i nepriznavanje slobodne volje.
Samim tim on nipodatava bilo koji uspeh. Ako je sve determinisano i ne postoji slobodna
volja onda Konanova zasluga za to to je na stranom mestu postojao, pa jo i oduzeo
strahotu takvom mestu poveavajui zapreminu svog tela, ne postoji. Nieove aristokrate se
ne razlikuju sutinski od roba ili kamena. Oni se nizata ne pitaju, nemaju nikakve zasluge, a
to to su vladajua klasa mogu da zahvale istoj srei. Nameravajui da izmakne tepih

61

moralu ukidajui slobodnu volju Nie je ukinuo i razloge za divljenje natoveku ili bilo kom
velikom oveku uopte. Njegov pojam samosavlaivanja postaje besmislen zbog
determinisanosti. Samosavlaivanje ukljuuje linu odluku i borbu volje sa sopstvenim
porivima koji nas spreavaju u ostvarenju sopstvenog nauma. Ova teka borba koja moe
ukljuivati fiziki bol i duhovnu patnju postaje nepriznata. Mi moemo oseati bol i moe
nam se initi da ga trpljenjem prevazilazimo, ali tu nikakve nae zasluge nee biti, postaemo
obine marionete.
Jedini izlaz za Niea je da se oslobodi determinizma, to bi jako naruilo njegovu
filozofiju. Ipak, bez toga osobine kojima se divi nemaju vrednost. Aristokratski moral pod
uslovom slobode volje donosi divljenje prema onima koji ga prihvataju. Ovaj moral jedini
moe logiki izdrati probu dileme brodolomnika. Ubiti drugog zbog resursa nije neto
nemoralno. U ratnikom svetu je to neto potpuno normalno i zbog borbe za resurse rat i
postoji. Borba plemena, nacija i imperija jednih protiv drugih je u osnovi borba za resurse.
S obzirom da je priroda takva da promovie ovakav nain ponaanja mora nam izgledati
naivan svaki pokuaj da se ovakva borba izbegne, ukoliko elimo da budemo oni koji
preivljavaju. U svojoj knjizi Nie i Nacizam odakle emo citirati deo2 er Luka pokazuje
ovu vrstu naivnosti: Veliki posleratni zadatak demokratija je da otkriju i idejno iskorene tu
prijemivost ( misli na prijemivost irokih slojeva inteligencije za faistiki pogled na
svet- prim. autora Konana Varvarina ). Stoga se valja vratiti unazad do istorijskih korena
faizma i do geneze tog pogleda na svet. Jer, jedino istrebljenje tih korena moe unititi
faistiku ideologiju, moe spreiti njenu renesansu u budunosti. Neka mi bude doputeno
da to ideoloko stanje ilustrujem jednim malim primerom iz iskustva. U drugoj polovini rata
odravao sam predavanja nemakim viim oficirima od kojih je veina bila zarobljena kod
Staljingrada. Prilikom predavanja, voeni su izmeu mene i njih iscrpni razgovori u etiri
oka. Skoro bez izuzetka bili su ubeeni u raniji ili kasniji slom hitlerizma. Svi do jednog
odbacivali su uenja Hitlera i Rozenberga. Meutim, kod veine u pogledu sutine stvari, u
pogledu agresivne imperijalistike ideologije nije nastupila, takorei, nikakva promena.
Odbacili su Hitlera i Rozenberga i vratili se filozofiji Niea i prenglera. Iz te busije su eleli
da doekaju izbijanje treeg i, kako su se nadali, efikasnijeg svetskog rata.

er Luka, Nie i nacizam, Kultura, Beograd 1956 str 13

62

U tome je opasnost i to je na problem. Odbaciti danas Hitlera i Rozenberga nije velika

stvar. Ali ko se vraa Nieu ili openhaueru, pengleru ili Klagesu ( mogu to, naravno, da
budu i Ortega i Gaset ) taj moe svakog dana iznova da pone nadiranje u pravcu jedne nove
faistike ideologije, koja se moda vie nee zvati faizam i koja e moda negirati Hitlera i
Musolinija, ali e u sutini, u nehumanosti, u odricanju progresa, demokratije i razuma
moda iste i prevazii. Ne samo da je Luka naivan ve je i pravi licemer. Visoki nemaki
oficiri su mnogo poteniji od njega. Luka ne pominje crveni sovjetski imperijalizam koji je
doveo do rata sa Finskom i otimanja dela njene teritorije, aneksiju baltikih drava, podelu
Poljske izmeu Staljina i Hitlera. Ovaj deo je napisan 1946 godine posle Staljinove okupacije
istone Evrope. Sve je to ekspanzija sovjetske imperije, ispoljavanje moi ili je moda Luka
mislio da je to progres i demokratizacija osvojenih teritorija?
Zaista treba biti nepoten pa ne videti ovaj imperijalizam kome se suprotstavio ameriki
demokratski imperijalizam. Ba kao to naa teorijska dopuna Niea i predvia. U osnovi
svega, za Niea, je iracionalna volja za mo, a prema naem proirenju Nieove teorije
postoji racionalni razlog borbe sa resurse. Imati volju za mo znai eleti ovladavanje
resursima kako bi se poveale mogunosti za preivljavanje i jedan kvalitetan nain ivota.
Demokratije su jednako licemerne u svom pozivanju na humane vrednosti i progres. Da li su
demokratije spremne da se odreknu energije za pokretanje svojih ekonomija zbog
humanosti? Istorijsko iskustvo pokazuje da nisu. I posle sloma sovjetskog takmaca SAD su
nastavile sa borbom za dominaciju, i eljom da pod svoj direktni uticaj dovedu zemlje bogate
naftom, osnovnim energetskim resursom savremene civilizacije. Teko je veini ljudi da
prihvate svet Niea i Darvina, ali svet i ne pita da li ste spremni da ga prihvatite, on vam
namee svoja pravila, a ako ih ne prihvatite biete pobeeni i pojedeni.

63

ZEMLJA HIPIKA I BIE NIRVANE

Koji motiv pokree sledbenike Tulsa Duma? ta je upadljivo u njihovom ponaanju?

Pogledajmo ove ljude kada ih Konan Varvarin sree dok trai put ka planinskom prebivalitu
Tulsa Duma. Scena u kojoj ih susree odvija se na pejsau proaranim cveem. Ovo treba da
nam nagovesti kakvu ulogu im je namenio Milijus u svom umetnikom poduhvatu i koga oni
treba da predstavljaju. Nije teko zapaziti da su u ritama, da su mahom mravi, neugledni, da
su zapostavili svoj fiziki izgled, da se ukraavaju cveem i pevaju. U njima prepoznajemo
ljude koje je svet savladao, koji nisu spremni da se bore. Oni trae izlaz odavde, i to je ono
to im Dum i obeava. Milijus slika hipike pre nove ere.
Moderni hipi pokret je nastao u SAD, tanije u San Francisku za vreme vijetnamskog
rata. Hipi pokret je insistirao na odbacivanju vrednosti amerikog drutva. Mislilo se na
materijalne vrednosti, etiku rada, svaki vid borbe i rata. Hipici su esto bili deca iz imunih
porodica koje su finansirale neradniki ivot ovih mladih ljudi dok su to mogli. Ovi
omladinci su takoe odbacivali rasne podele koje su u tadanjem amerikom drutvu bile
mnogo prisutnije nego danas. Osim toga zalagali su se za slobodnu ljubav, to je manje vie

64

znailo seks bez obaveza i bez zatite. Izgleda, meutim, da je najvanije bilo izbegavanje
bilo kakve vrste odgovornosti i bola.
Po ovom izbegavanju bola podseaju na antiku epikurejsku filozofiju. Iako je
epikurejstvo danas poznato u popularnoj kulturi po svom hedonizmu i insistiranju na ivotu
ispunjenom zadovoljstvima, vei deo epikurejske teorije i prakse se zasniva na izbegavanju
bola. To je filozofija koja daje drugaiji odgovor na isto pitanje u odnosu na filozofiju
stoicizma. Isto kao i stoici, i epikurejci su pokuali da daju uputstva za ivot u jednom
atomiziranom nadnacionalnom carstvu u kojoj su stare socijalne veze i ukljuenost oveka u
svoju zajednicu nestale. ovek je bio izloen nepredvidljivim hirovima sudbine, i sve to je
morao da podnese sam. U grkom polisu i plemenskim demokratijama obian ovek je
mogao imati utisak da utie na donoenje odluka koje su se ticale njegovog ivota. U
Rimskom carstvu nove ere obian ovek se stvarno ni za ta nije pitao.
Slino su se mogli oseati razmaeni mladi ljudi iz uglavnom gradskih porodica. est je
sluaj da u uslovima obilja za koje nisu sami zasluni ljudi ponu razvijati nerealne ideje o
svetu. Da je mogu veiti ivot bez odgovornosti, rada, borbe za preivljavanje. Po tome se
mladi ljudi SAD iz navedenog perioda ne razlikuju od antikih omladinaca koji ne mogu da
prihvate odgovornost za svoj ivot, i u elji da neko drugi misli i radi za njih bee u
izmatanu realnost postajui plen raznih opskurnih pokreta i sekti. U svojoj elji za ivotom
bez patnje prirodno je izbegavanje rata. Pravi razlog za okretanje miru u sluaju amerikih
hipija treba traiti u njihovom strahu od mobilizacije. Zato bi uostalom neko rizikovao da
pogine u prljavom ratu na drugom kraju planete zbog nejasnih ciljeva tog istog rata? Pri tom
je dezerter mogao da uiva u neodgovornom ivotu u najbogatijoj zemlji sveta, sa puno jo
neodgovornijeg seksa. Zato bi neko eleo da radi da bi dobio neto to ve ima i bez rada?
Odgovor na ovo pitanje daje sam svet. Kada ostanete bez prihoda morate se boriti da ih
zaradite ili ete umreti, osim ako ne elite potpuno da napustite svoje dostojanstvo i ivite od
prosjaenja. Isto vai i u sluaju rata. Ljudi se udruuju u ratnike druine i u razvijenoj
formi u vojske da bi doli do resursa koji e im omoguiti ivot, odnosno dominirajui oblik
ivota. Uostalom i Huni, koji e postati strah i trepet antike Evrope, pojavljuju se u istoriji
kao druina sirotana koji pljakaju radi zadovoljenja osnovnih potreba. Postavi veti u
ratovanju, nameu svoju vlast evropskim varvarskim plemenima i ugroavaju sam Rim.
Skroman i teak ivot na koji su navikli postaje prednost koja vodi do moi. Nasuprot ovome

65

roditelji civilizovane dece teei da im prue sve, rade u korist njihove tete. Ova deca
nenaviknuta na rad, rat i rtve postaju mekuci sa kojima je lako manipulisati. Milijus u svom
delu Konan Varvarin u umetnikoj formi iznosi samo prezir za ovakve mlade ljude. Kroz
hroniara Konanovih avantura govori podsmeljivim, gotovo rugajuim tonom i jezikom o
njihovim porukama Simerijancu. Rekli su mu da odbaci ma i vrati se zemlji- Ha!- imae
dovoljno vremena za zemlju kad bude u grobu!. Naravno prikazani su kako nude cvee
Simerijancu kao pravi borci za mir.
Posle ove scene sa antikim hipicima, kao kontrast, Konan nailazi na ratniko svetilite.
Da bi dodao aromu drevnosti Milijus ga prikazuje napravljenog od menhira, velikih kamenih
blokova kojih ima irom zapadne Evrope, koji ine arheoloka nalazita iz neolita i za koje ni
danas nije jasno emu su tano sluili. Najpoznatiji su Stounhend u Engleskoj, i Karnak u
Francuskoj. Konanovo megalitsko nalazite poseduje i veliki rtvenik. Ova tvorevina od
kamena mestimino je ukraena ostacima ratnika u oklopima, sa svojim orujem. Sa ovim
detaljem Milijus puta mati na volju. U stvarnom svetu u kome vlada stalna oskudica,
njihovi otvoreni grobovi bi sasvim sigurno bili opljakani. Metal je u gvozdenom dobu, pa i
pre i posle toga, bio suvie dragocen da bi mirno poivao na nezatienim ostacima ratnika.
Tolike opljakane egipatske grobnice svedoe kako je teko zatiti se od plakaa. Ni tajne
pregrade i mehanizmi, ni prokletstvo i ljudsko sujeverje nije zatitilo faraone od lopova.
Umesto da vidi mrtve vitezove, Konan bi naiao na gole kosture, a moda ni toga ne bi bilo
zbog aktivnosti ivotinja.
Ne smemo zaboraviti da je umetnost bolja od realnosti i da Milijus ima pravo to se ne
dri realizma u pokuaju da doara misteriju ovog mesta. Hroniar nam pojaava
monumentalne utiske megalitske grobnice svojim komentarima: Nekada su veliki ljudi
iveli ovde- Dinovi, Bogovi-nekada, ali davno. To je i mesto na kome se susreu Konan i
arobnjak, njegov budui hroniar. Ovaj susret je duhoviti primer pokuaja da se predstavimo
to monijim pred nepoznatim ovekom. arobnjak i Simerijanac zavravaju svoj verbalni
duel smehom, kao dva iskusna i na neki nain odista mona oveka.
Ovakvi verbalni dueli su karakteristini ve za decu i vrlo su racionalni. Umesto da
troimo nau snagu na dokazivanje moi, svaki put kad sretnemo nakog novog, pokuaemo
da demonstriramo mo na jeftiniji nain. Ve sama fizika graa dvoje ljudi moe odrediti
pobednika, meutim verbalna demonstracija moe preokrenuti ovu situaciju. Moemo

66

pomenuti neku monu i uticajnu, a poznatu linost kao naeg roaka ili prijatelja. Zamislimo
da smo roaci nekog poznatog politiara ili prijatelji iz detinjstva etabliranog kriminalca.
U nastavku susreta Simerijanca sa svojim buduim hroniarem, arobnjak dodaje teinu
svetilitu. Humke postoje jo od doba Titana, a na tom mestu su sahranjivani veliki kraljevi.
arobnjak navodi jednu zanimljivu osobinu ovog mesta, da vatra tamo ne gori. Zato mora da
ivi u okolini. Ovaj ovek podsea na uvare vojnih grobnica, poput Zejtinlika, ali u
Milijusovom ostvarenju on je i svetenik. On im peva o bitkama, herojima, veticama i
enama. Svemu suprotnom od onog to cene hipici, ako izuzmemo ene, ali..postavimo
pitanje, kakva je to ena koja e da voli mukarca slabe volje? I ona sama mora biti
gubitnica, koja je uroenu naklonost koju ena ima prema maloj deci prenela na onoga kome
takva naklonost moe samo tetiti.
U nastavku filma Konan ini naivan pokuaj da se infiltrira u redove sledbenika Tulsa
Duma i biva razotkriven. Zanimljiv je umetnikov prikaz ovih ljudi. Hodoasnici logoruju u
blizini planine na kojoj se nalazi stanite Tulsa Duma. Konanovim prolaskom kroz njihov
logor mi se upoznajemo sa njima. Po odei i ivotinjama koje koriste nalikuju ljudima
Bliskog Istoka , dela sveta u kome su se razvile prve urbane civilizacije, i samim tim
mogunosti mladih da odrastu u okolnostima koje su pogodne za pokuaj beanja od bola
ovog sveta.
Neki od njih udiu halucinogena isparenja, drugi pevaju okupljeni u krug, grupa
devojaka koristi ime Tulsa Duma za meditaciju. U njihovoj izvedbi oni izgovaraju duum da
bi se skoncentrisali, ali nema sumnje da Milijus pravi aluziju na om ( aum ), sanskritski
doslovno- da ili neka bude. Re je o vedskom slogu koji se samim izgovaranjem koristi kao
mantra koja kod onog koji recituje izaziva oivljavanje najuzvienijeg oblika brahmana,
molitve koja donosi mo vedskom sveteniku u ritualu prinoenja rtve. U stvari sam
brahman je amorfna sveta mo koja i bogovima daje besmrtnost.. Ova reca je neizmenljiv
oblik kreativne snage koju uzima brahman. Dakle, korienjem ove rei dolazimo do moi.
Verovatno je ovo jo jedna poruga koju je Milijus uputio hipicima, i njihovoj opinjenosti
indijskim i drugim orijentalnim uenjima. I u korienju sloga om ( fiat! ) krije se nita drugo
do volja za mo koja se moe izmoliti od bogova, odnosno elja da se bude ravan bogovima.
Iza hipi pokreta i njihove okrenutosti biu, sopstvu i drugim nematerijalnim vrednostima
krije se preruena volja za mo. Hipici ele da ne rade i ne ratuju a da ive i imaju seksualne

67

odnose, oni ele neto bolje, i zato trae put koji e ih uiniti monim za to, koji e ih uiniti
nezavisnim od ovog sveta patnje. Prirodno je da im odgovaraju religije sline budizmu, koju
emo malo vie obraditi u sledeem poglavlju.
Osim toga, mi moemo u logoru hodoasnika videti i ljude koji pokuavaju da pobede
svoje telo, ali ne na nain na koji je Varvarin prilagodio telo svojim linim ciljevima, ve
tako to e odrei potrebu duha za telom. To je opet jedna vrsta uzmicanja pred svetom u
kome se telo vidi kao teret. Izdrati da se ne pije, da se ne jede, da se ne pomera, utrnuti sve
oseaje da se ne bi bilo izloeno svetu, njegovim zahtevima i bolu koji on povlai sa sobom.
Tu su jo i oni koji se mole, koji trae spasenje, koji podseaju na hriane. Hrianstvo
je u biti srodna religija budizmu jer je nezadovoljna ovim svetom, a takoe se obraa ciljnoj
grupi paenika i mukica. Hipici, ovi moderni, i ovi antiki, Milijusovi, imaju zajednikih crta
sa ranim hrianima. Ne ubij! Okreni levi obraz ako te ko udari po desnom i slino. Istine
radi verovatno je Hrist po mnogo emu falsifikovan. Ovaj poziv da se okrene levi obraz je
traenje dostojanstva. U antici savremenoj periodu Hristovog ivota udarac u levi obraz se
upuivao sebi ravnom kao izazov. Za ene i robove je bila rezervisana ljaga koju denjaci,
dakle 85 % ljudi zadaju po desnom obrazu. Posthristovo uenje je pretvorilo ovo u ideologiju
trpljenja i neuzvraanja zla.
Kada se pojave Dumovi svetenici i svetenice ovi jadni i napaeni hodoasnici se
okreu prema njima diui ruke i oekujui spas. Podseaju na ljude kojima, Nieov
Zaratustra dri propoved u kojima kritikuje poslednje ljude, vrstu malih ljudi koji cene
udobnost i jednakost iznad svega; kojima je toplo, koji ive male udobne ivote, koji kau
Mi smo izumeli sreu i trepu oima. Meu kojima nema bogatih i siromanih i koji kao da
su izali iz pesme Zamisli ( Imagine ) Dona Lenona. Zaratustra pria o ovim poslednjim
ljudima koje smatra nitavnim, okupljenima za koje jo misli da imaju haosa u sebi koji moe
raati zvezde, ljudima za koje se nada da od njih moe nastati natovek, ali oni ga prekinu
uzvicima: Pretvori nas u poslednje ljude. Tako izgledaju Milijusovi hodoasnici i viu u
sebi- spasi nas Dume, pretvori nas u poslednje ljude.
Pruaju ruke da bi dobili bele hodoasnike odede, hoe da obezbede mesto u raju. Kao
da se tek tako moe stii u Raj. Oni smatraju da e ih prosta molitva i sluenje nekom
verskom lideru dovesti do najvee nagrade. Ali ak i da je zaista tako i da uspeju u svom

68

naumu, opet se mogu razoarati jer i Raj moe biti amotinja, to je nauk jednog velikog
filozofa ije emo uenje obraditi u ovom poglavlju.
Ve u reima homoseksualnog svetenika, kojima se obraa Konanu, prepoznaje se
openhauerova filozofija, srodna bramanskim, budistikim i uenjima ranog hrianstva Kako oekuje da dosegne nitavilo bez poznavanja svog tela?
Da bismo potpunije razumeli openhauerovu filozofiju poeemo od sledeeg stava
ovog filozofa- Svet je moja predstava. Ovu poetnu taku svoje filozofije openhauer
smatra za polaznu taku bilo koje istinite filozofije. ovek nenaviknut na strogost dokaza u
filozofiji moe smatrati ovakav stav neprihvatljivim. Mi smo navikli da zdravorazumski
prihvatamo postojanje nekakvog vrstog materijalnog sveta izvan nas. Postavimo zato
problem na filozofski nain. Da li postoji zvuk, ako nema nikoga da ga uje? Da li je sto tvrd
i kada ga nikakva ruka ne pipa? Postoje li boje koje niko ne moe da vidi, ili primerom
kazano, ako bi postojala samo bia koja svet vide crno-belo da li bi boje uopte postojale?
openhauerova poenta je da mi svet ne moemo nikako drugaije saznati nego preko
naih opaaja. Da ne bismo nikada znali za svetlost da je nismo videli, za mirise ne bismo
znali da ih nismo mirisali. Svet je prvobitno poznat samo kao sadraj opaanja i svesti. Treba
samo dublje promisliti, pa e se uvideti, da svetlost moe samo nekome svetliti, zvuk samo
od nekoga uven biti i t. d. To je tvrenje idealistike filozofije suprotno naivnom
zdravorazumskom realistikom prihvatanju sveta filozofski neupuenih ljudi. Iako je
realizam u tekoj poziciji da mora da dokae postojanje spoljnog sveta s one strane opaanja,
to nijednom filozofu dosad nije polo za rukom, ni idealistika pozicija nije liena svojih
problema. openhauer tako nije u stanju da da apsolutni kriterijum razlike izmeu sna i jave,
a po njemu te apsolutne razlike i nema. Moemo rei i za san da je java i za javu da je san.
Prema realistikom stanovnitu san se razlikuje od jave po tome to je re samo o slikama iza
kojih ne postoje stvarni objekti, dok se na javi iza predstava nalaze materijalna tela. Problem
je u tome to se ovo ne moe dokazati. I objekti sna i objekti jave su nam dati u predstavama,
odnosno ulnim utiscima. Svet predstave je varka, koprena, san. Ne moemo tvrditi da se iza
predstava nalazi neki vrsti, realni svet.
Objekti nae svesti realni su kao takvi, kao predstave, prema openhaueru to je njihov
empirijski realitet. Oni su kao tvorevine subjekta, po sebi, bez ikakve realnosti, samo se
nalaze u njemu kao njegove slike.

69

Pitanje o spoljnom svetu ima jo jedan dublji smisao, da li je ovaj svet samo predstava
moja? Da li je on, koga sam ja svestan samo na jedan nain, kao predstave, isto tako kao i
moje telo, koga sam svestan na dva naina ( kao predstave i kao volje ) s jedne strane
predstava a s druge strane volja? Povlaenje ovog pitanja izvodi nas iz sveta predstave i
uvodi nas u svet volje, izvodi nas iz sna i uvodi nas u realnost, izvodi nas iz sveta pojave i
uvodi nas u svet stvari po sebi. Izraz stvar po sebi je Kantov i odnosi se na svet izvan nae
moi opaanja i drugih vrsta saznanja.
Kad bi mi bili isti posmatraki subjekti, isti subjekti saznanja, onda bi nam bio dat
samo i jedino svet predstave i mi bi bili ne samo sanjai ve i sniveni u snu. Ali mi smo
subjekti, linosti, individue. Nama je svet dat posredstvom jednog neposrednog objekta,
naeg tela. Ovo nae individualno telo nam je dato na dva razliita naina. Jedan nain je
predstava u intelektualnom opaanju, kao objekta koji se ne razlikuje sutinski od drugih
objekata, a kvalitativno sasvim drugaiji nain je neto svakome dobro poznato to se
obeleava reju volja. Svaki akt nae volje neizostavno je i pokret naega tela. Voljni akt i
akcija tela nisu od strane openhaure shvaeni na nain veze kauzaliteta, ve kao sasvim
heterogena stanja. Volja nam je data neposredno, a pokret tela je opaaj razuma. openhauer
ne rauna voljne odluke koje se odnose na budunost u voljne akte, poto su to samo
zakljuci rauma o onome to se hoe u budunosti. Svaka telesna akcija je objektivirani
voljni in, i obrnuto, svaki utisak na telo je u isto vreme i utisak na volju, ako je taj utisak
volji protivan mi ga doivljavamo kao bol, ako odgovara volji mi ga doivljavamo kao
zadovoljstvo. Bol i zadovoljstvo nisu prema tome predstave, niti se daju iz predstava
dedukovati, ve su to neposredne afekcije volje u njenoj pojavi, telu. One su iznueno
momentalno hotenje ili nehotenje utiska, koga telo prima. Identitet volje sa telesnom akcijom
naziva openhauer filozofskom istinom.
Na ovu fundamentalnu istinu nadovezuju se ostala osnovna pitanja filozofije, sa
akcentom na teoriju saznanja i metafizike.Re je o pitanjima vezanim za postojanje
spoljanjeg sveta. Da li i ostalim predstavama posmatraa ( saznajnog subjekta ) odgovara
po sebi neto to nije vie predstava, neto realno, kao to predstavi naeg tela odgovara kao
realna podloga njena volja? Ako je predstava tela jedina meu predstavama koji ima takav
realan voljni supstrat, da li jedan jedini realan individuum u svetu egzistira? Ovde je
openhauer u opasnosti da zapadne u solipsizam. To je teorijsko stanovite po kome u

70

nedostaku dokaza za postojanje spoljanjeg sveta, uzimam kao izvesno da postojim samo ja.
Ova pozicija teorijskog egoizma je vrlo jaka i moda je i nemogue iz nje izai samo
racionalnom argumentacijom. Kao i mnogi pre njega, openhauer priznaje nepremostive
probleme u savlaivanju ovakvog stanovita, ali nastavlja dalje u izgraivanju svoje
filozofije.
openhauer smatra da i ostalim predstavama osim one naeg tela odgovara neto realno.
Ta realnost nije nita drugo do volja. Volja na taj nain, u openhauerovoj filozofiji
preuzima ulogu stvari po sebi, volja je prava realnost za razliku od predstave. Esencija onoga
to ini volju ne moe se reima definisati, ali svako od nas ima iskustvo volje koja je tenja
za neim. Mi je bar na takav nain oseamo. openhauer dalje svodi silu, koja je osnovni
fenomen najrazvijenije nauke, fizike, na volju. Na taj nain je neto nepoznato, neku
nedostupnu stvar po sebi sveo na neto svakome poznato.
Volju openhauer smatra esencijom itave prirode, smatrajui da volja sasvim lepo
moe postojati i kao neto nesvesno. openhauer smatra da volja slepo deluje u instinktu
ivotinja i to iznosi kao dokaz da moe postojati nesvesna volja. Nesvesna znai bez
predstave, a on isto tako misli da su i radnje naeg tela poput varenja, disanja, strujanja krvi
kroz krvotok nesvesne manifestacije volje. Svesna volja je voena motivima, kod oveka i
ivotinje; nesvesna organska volja instinkta i vegetabiliteta voena je nadraajem, dok se
slepa neorganska volja kojom se bavi fizika vodi uzrocima.
Kad vidimo nezaustavljivu navalu kojom vode dubini hitaju, postojanost kojom se
magnet uvek severnom polu okree, kad neposredno osetimo teret, ija tenja ka zemaljskoj
masi nae telo savija -onda nam nee biti potrebno puno mate da upoznamo i u takvim
pojavama nae sopstveno bie to u svetlosti saznanja za svojim ciljevima ide, dok u ovim
nabrojanim slepo i nepromenjlivo tei. U oba sluaja ovo jezgro svake stvari u svetu mora
nositi ime volja. Taj realitet nazvan volja ini unutranju vezu uzroka i posledice.
Neorgansko, biljni i ivotinjiski svet, i na posletku ovek, samo su razliiti stepeni
objektivizacije, odnosno manifestacije volje. Ona je unutranje bie sveta. Problem je u tome
to svet koji je objektivacija jedne jedinstvene volje ne moe imati cilj, volja je po svojoj
sutini tenja, ista tenja i nita vie. Ona je jedna bezgranina, bezrazlona i besciljna
tenja. Ova besciljnost sutine sveta objektivira se u nemogunosti zadovoljenja tenje ma

71

koje pojave voljine. Nemogunost zadovoljenja bilo kojih tenji osnov je eudamonistike
ocene sveta koju daje openhauer.
Ovaj filozof smatra da je borba prirodnih sila za zadobie materije neto esencijalno
prirodi i svaka tenja u prirodi, svaka snaga spreena je od drugih da sebe potpuno
objektivira. openhauer ima u vidu da se volja objektivira u posebnim identitetima koji su u
sukobu jedne sa drugima. Tako na primer volja bia koje hoe da jede nije u skladu sa
voljom bia koje ne eli da bude pojedeno. Svaka objektivirana volja nailazi na otpor drugih
u nastojanju da sebe potpuno objektivira. Spreavanje volje koje proistie iz prepreka
suprotstavljenih volji je trpljenje a a postignue cilja naziva se zadovoljenjem. Dok su
trpljenje i zadovoljenje nesvesni volja ga ne osea. Svesna volja osea trpljenje kao bol, a
zadovoljenje kao zadovoljstvo. Kako je borba neto volji bitno, to je i trpljenje osnovni
sadraj volje, a kad se uzme u obzir da je svako zadovoljenje jedne potrebe, da je dakle
negativno, i kad se uzme u obzir da sa saznanjem mora rasti bol onda je jasno da je ivot u
svojoj bitnosti bol i trpljenje. Logiki je dovoljno i samo uzeti u obzir openhauerovu tvrdnju
da je sutina sveta bezgranina, bezrazlona i besciljna tenja, pa da shvatimo da za volju sa
sveu svet mora biti apriori nezadovoljstvo. Ukoliko bi zadovoljili sve tenje, na svetskom
planu, unitili bi volju koja je sutina sveta, pa nikakvog sveta ne bi bilo. Kada ne bi bilo
kretanja izazvanog slepom tenjom, ne bi bilo nikakvih neorganskih ili fiziolokih procesa.
Iza sile koja omoguava kretanje tela, po openhaueru stoji volja, nezadovoljena tenja, pa
kad bi ovu tenju zadovoljili sile vie ne bi bilo i svet bi se zamrznuo.
Neto drugaije stvar stoji sa svesnim biima. Kada je volja svesnog bia spreena ona
se mui, trpi i osea bol sve dok se prepreka ne ukloni. U sluaju da je prepreka uklonjena
onda ona tei i samo tei, osea prazninu, osea da neega nema. Svaka tenja kao takva,
zato to proistie iz nedostatka neega ( inae ne bi ni teila bilo emu ), nije nita drugo do
trpljenje, muka i bol. Ako je ta tenja uperena prema nekom odreenom, konkretnom
objektu, onda je ona spreena i trpi bol sve dok do tog konkretnog objekta ne doe, dok se ne
zadovolji. Ukoliko nema nekog objekta kojem tei, ako nije spreena, onda je ona ista
tenja, tenja koja nema sadraj svoje tenje ve samu sebe koja tei zato to tei.U tom
sluaju svesna volja osea prazninu, oskudicu, bol druge vrste od one koja potie od
spreenosti. Ovu vrstu, takoe nesnosnog bola openhauer naziva amotinjom. Iz tih razloga
neki Raj u kome su sve tenje i elje zadovoljene ne moe postojati kao neto lepo ve kao

72

praznina, kao amotinja. Bie volje nije imanje ve teenje. Traenje da se ima je samo
iluzija, volja moe samo traiti. Iz ove voljine unutranje prirode jasno je da svako
zadovoljenje moe biti samo trenutno, a oseanje zadovoljstva nije u sutini nita drugo do
odsustvo bola, slino epikurejcima, ovo je zadovoljstvo negativne prirode, dok je bol
primaran i realan, zadovoljstvo je neto sekundarno i imaginarno.
openhauerova tvrdnja da sa saznanjem proizilazi vei bol proizilazi iz toga to je bol
opaeno, saznato trpljenje. to je vee saznanje tim vie trpljenja ulazi u saznanje, bol raste
sa saznanjem. U nesvesnoj neorganskoj prirodi volja ne dolazi do saznanja svoga trpljenja, a
slino je i u biljci, koja nemajui svest ne moe trpljenje oseati kao bol. Ovo ve daje
nagovetaj koji e openhauer dati lek za boljku zvanu ivot. ivotinje poseduju svest i zato
oseaju bol, meutim kako ivotinje nisu u stanju da brinu, odnosno da anticipiraju alosnu,
neeljenu nesrenu budunost one pate manje od oveka. Uteha je oveku da poseduje nadu,
anticipaciju srene, eljene budunosti, iz koje crpi veinu ivotnih radosti. Ali zato su bolovi
koji proistiu iz propalih nada jako veliki i sabrani sa bolovima proisteklim iz brige i realnim
bolovima sadanjosti ine ovekov ivot nesrenijim i bolnijim od ivota ivotinje.
ivot ljudski kree se izmeu elje i zadovoljenja iste, a elja je po svojoj prirodi bol.
Zadovoljenje elje raa zasienje, a ista se javlja u drugom obliku, trai drugi sadraj. ak i
kad je srean ivot osiguran, onda ne znamo ta emo s njim, pa dobijamo tenju da se
oslobodimo tereta ivota, da ubijemo vreme, da umaknemo amotinji. amotinja nije nimalo
laka od nude, jer moe ljude da dovede do iste razuzdanosti kao i nuda. Ova je bi prostog
naroda, a amotinja otmenog sveta. Bol se umanjuje onoliko koliko se smanjuje razmak
izmeu elje i zadovoljenja njenog, ali su nae elje uvek vee, a naina za njihovo
zadovoljenje malo ima. openhauer smatra da su estetika i intelektualna zadovoljstva jedina
trajna zadovoljstva, ali da su dostupna veoma malom broju ljudi, dok su velikoj veini ljudi
ostavljene radosti ulne. Zdravlje, hrana, zatita od vlage i hladnoe i polno zadovoljenje to
su fizike potrebe, koje poseduju i ivotinje i ceo ljudski ivot se svodi na njihovo
zadovoljavanje. Prestane li glad nuda se odmah javlja ili u obliku bolesti ili polnog nagona
ili nesrene ljubavi, straha, astoljublja i jo mnogih munih oblika. A ako se sve ovo
zadovolji, misli openhauer, nastaje uasna amotinja koja oveka do uasa dovodi. Sve to
znamo o ivotu i o istoriji ljudi pre nas ui nas da ona apriori, logiki izvedena bedna priroda
oveijeg ivota odgovara istini.

73

Osim toga mi ivimo u vremenu, a jedina realnost u vremenu je sadanjost, koja

neprestano tee, koja bei i u samom vremenu se ogleda nitavilo ivota. Takav kakav je svet
ne moe biti proizvod nekog sveznajueg, svemonog i sveblagog tvorca, bia koji pored
volje sadri i saznanje. Kako shvatiti da je svemogui i sveblagi tvorac stvorio jedan ovako
jadan i bedan svet koji nam vie daje za pravo da ga kudimo i proklinjemo, nego da ga
hvalimo i blagosiljamo. Sa druge strane, panteistiki pristup koji svet shvata kao veno bie
ini time venim i bol u njemu. Samim tim svet postaje problematian za panteistu. Zato
svet mora posedovati toliku koliinu i intenzitet bola.? I teizam i panteizam imaju, po
openhaueru, neopravdano optimistiki pogled na svet. ta rei za one optimiste koji ovaj
svet uzimaju kao dobar? Ovaj svet je najgori od svih moguih svetova, i da je samo malo gori
ne bi mogao da postoji. Ovim stavom i zakljukom se openhauer suprotstavlja Lajbnicu koji
je smatrao ovaj svet za najbolji od svih moguih svetova, jer je tvorac imajui u vidu sve
mogue svetove, zbog svoje dobrote stvorio najbolji.
Ipak, openhauer ne moe biti u pravu, jer u ovom svetu ipak postoje kratkotrajna
zadovoljstva, a amotinja je ipak blaa od fizikih bolova, dok bi u najgorem zamislivom od
svih moguih svetova vladala stalna bol najvieg intenziteta a ne vidimo neki principijelni
razlog zato takav svet ne bi mogao da postoji. Neki naunik psihopata bi mogao da dri
oveka pod narkozom prikljuenog na elektrode koji u mozgu rtve izazivaju sve opaaje. Za
rtvu ne bi bilo spoljnog sveta, osim onog koji opaa pomou elektrinog stimulisanja
odgovarajuih regiona u mozgu. Naunik psihopata bi mogao da programira stimulanse da
donose rtvi konstantan bol.
Po openhaueru se na ivot ne moe nikako drugaije shvatiti nego kao pogreka, kao
dug koji treba silnim bolovima isplatiti. To su iskazale i tri, kako on misli, najvee i
najrasprostranjenije religije bramanizam, budizam i hrianstvo koje ue da je na ivot
proizvod greha i da ga treba unititi da bi se vratili prvobitnom stanju u kome nema ni smrti,
ni amotinje, ni bolova.
Prema openhauerovoj etici, sutina moralnosti lei u saaljenju, to je sasvim
konzistentno sa njegovom metafizikom. Osnovni sastojak ivota je bol, samim tim i sve
moralne radnje moraju biti uperene protiv bola i patnje. Saaljenje proistie iz upoznavanja
pojedinca da je jedinstven sa drugim preko jedinstva volje same po sebi. Obojica su samo
pojedinane objektivizacije iste volje, tako da jedan moe uestvovati u bolu drugoga. Iz

74

saaljenja proistiu sve moralne radnje i sve vrline gde su pravda, ljubav i plemenitost tri
osnovne vrline.
Osnovni lek koji openhauer nudi za ivot pun patnje i bola je ubijanje same te volje.
Uvidevi da je bol vezan za volju za ivot kao stvar po sebi individuum shvata da je jedini
nain da se spase od bola utrnue volje za ivotom. Ovo ubijanje volje za ivotom se postie
postupno putem askeze. openhauer odbacuje samoubistvo, nagli prekid volje za ivotom,
jer samoubica nije odbacio volju za ivotom kao takvu ve samo svoje empirijsko ja.
Samoubica nije odbacio svoj ivot zato to je uvideo jad i nitavilo njegovo ve zato to ne
moe da mu se ostvari elja. Asketa, suprotno samoubici, poinje svoje izleenje kada se u
njemu javi odvratnost prema biu i njegovom i drugih ljudi koje zadaje takav bol prema volji
za ivotom. On se trudi da prestane htenje prema bilo emu to ga je privlailo ukljuujui tu
na prvom mestu polni nagon. Svojevoljna nevinost je prvi korak u askezi ili negiranju volje
za ivot. Kada bi ova maksima ednosti postala opta ljudski rod bi izumro i tako bi opta
patnja prestala, a openhauer izvodi da bi i ivotinjski svet otpao jer bi sa unitejem znanja
iezao u nita i sav ostali svet, jer bez subjekta saznanja nema ni objekta.
Moramo primetiti da je ova ideja antroposolipsistika, i ne uzima u obzir da bi pored
ieznua ljudske vrste od ivotinjskog sveta mogla evoluirati nova razumna rasa koja bi
trpela bol. Ako je volja stvar po sebi koja postoji ve i u neorganskoj materiji i ima tu
esencijalnu osobinu da tei, i da tei jo vie ako je spreena, ona bi nala naina da se
ponovo ovaploti u svesnu rasu. openhauer, takoe, precenjuje mo askete u odnosu na
prirodu. Asketa nije nita drugo do spori samoubica jer ponitenje volje u sebi nije dovoljno
za ponitenje volje po sebi.
openhauer smatra da je askeza jedini stvarno slobodan dogaaj u istoriji sveta i ako ga
istorija nigde ne spominje. Asketa nije osvaja ve savlaiva sveta. I postavlja pitanje kako
je uopte mogu fenomen asketizma, kad je karakter ovekov stalan i nepromenljiv? Kako
ljudi razliitih karaktera mogu da dospeju do saznanja nitavila sveta i da negiraju svet i
same sebe? Poto je saznanje u svom toku nezavisno od volje, i spoljanje je u odnosu na nju,
ovo saznanje nitavila sveta dolazi spolja i dejstvo je milosti, a posledica ove milosti,
negacija volje za ivotom, jeste preporoenje.
Nestankom volje za ivotom, svrava i nae saznanje koje je produkt nae volje i nastaje
nitavilo, to je cilj koji Konanu pominje svetenik Tulsa Duma. Iako openhauer ne moe

75

dokazati da prestankom volje za ivot nestaje stvarni svet, sa stanovita njegove teorije
saznanja moemo prihvatiti da bi potpuni nestanak volje znaio i nestanak sveta. Naravno,
ostaje problem kako bi nestanak oveka, najvieg oblika ivota, znaio i nestanak sveta
patnje, kada bi uz pomo volje kao stvari po sebi, koja preostaje i pored nestanka sveta
predstava, mogli da evoluiraju i drugi oblici razumnog ivota. Moda se reenje sastoji u
tome to, prema openhaueru, nije potreban neki vii oblik ivota od ovog ljudskog.
Najvee saznanje koje bilo koja rasa moe postii je ono do koje je dola njegova
filozofija, da je ovaj svet eudemonistiki negativan i da svesna bia ne mogu postii i
zadrati sreu. Njemu vanzemaljci nisu potrebni, i ne bi nam mogli nita sutinski novo rei
ukoliko bi ostvarili kontakt sa njima. openhauerova filozofija apriori odbacuje utilitaristike
ciljeve o najveoj srei najveeg broja ljudi kao nemogunost. Koliina zadovoljstva u svetu
je principijelno nedostatna da poniti bol koji svet proizvodi svojom esencijom volje koja
tei, bilo da tei za nekim objektom elje ili da se vrti u prazno.
Negacijom volje, odnosno volje za ivotom, mi poraavamo svet i on za nas ne
pretstavlja vie nita. Utrnuem elja, a pre svega savlaivanjem nagona mi dostiemo mir,
kojim doekujemo smrt kao dugo eljeni san bez snova u kojem nas niko vie nee moi
uznemiravati. openhauerova filozofija je esencija budistikog uenja, raznih oblika
bramanizma i ranog hrianstva. Osim toga je logiki konzistentnija, radikalnija i do krajnjih
granica izvedena misao koja stoji iza ovih religijskih uenja. U sutini je to stav prema ivotu
koji je njegova negacija.
Kod Tulsinih hodoasnika, osim ovog kod openhauera do kraja izvedenog stava prema
ivotu, mi ipak prepoznajemo nadu, koja nije u skladu sa uenjima o nitavilu i praznini koju
ujemo iz rei Tulsinih svetenika. Ovi vernici vie nalikuju poznijim hrianima koji se
nadaju drugom, boljem ivotu, i ne prihvataju da takav ivot logiki, ako priznamo
openhauerovu filozofiju, nije mogu. Jo vie ovi hodoasnici podseaju na krdo, na jednu
amorfnu masu slabih ljudi koje harizma i snana volja Tulse Duma privlai, vodi i
iskoriava. U kasnijim scenama u kojima Simerijaneva druina uspeva da se uunja u
stanite ovog verskog i vojnog lidera, vidimo koje gorivo troi ova dobro organizovana
religijska maina. Ova maina se podmazuje mesom svojih sledbenika. Kanibalizam je
ezoterina praksa povlaenih krugova Dumove organizacije. Meso kojim se hrane najlake
su mogli nabaviti upravo od tela vernika, ije su nade u bolji ivot iskoristili da bi napunili

76

sopstvene stomake. Posle prispea svetenika i svetenica u logor hodoasnika, vernici

dobijaju bele odede i kreu u sreenom poretku jedan iza drugog, prema prebivalitu, ili je
moda bolje rei hranilitu, Tulsa Duma, u kome oekuju spas. Milijus slika ovu kolonu
pravei, u hrianskoj umetnosti prisutan, kontrast sa grupom koza, svojeglavih ivotinja
koje nije lako naterati na poslunost, metaforino poredei hodoasnike sa ovcama
( hrianima ), ivotinjama koje su jako poslune sve do samog kraja svog ivota domae
ivotinje.

RAZAPETI ANTIHRIST

U Milijusovoj umetnikoj izvedbi znaenje pojma antihrist nije jednako Nieovom

izlaganju tog pojma. Milijusov umetniki postupak stvara jednog humanijeg, pa ak bi se
moglo rei hrianskijeg antihrista od onog nieovskog. Iako je Konan varvarin inspirisan
Nieovom filozofijom ije je znaajno svojstvo otra kritika hrianstva, i koja u svom opusu
poseduje delo naslovljeno upravo nazivom antihrist, Milijusov varvarin je ocrtan i sa
ponekom hrianskom osobinom tako da ono anti iz sloenice antihrist, ponegde, moemo
prevoditi radije sa umesto, nego protiv Hrista.
Da bismo razumeli Milijusovog antihrista moramo razumeti najpre Nieovog. Uostalom
i umetnika predstava Hristovog raspea samo nas moe ostaviti zbunjenim ako nismo
upoznati sa hrianskim uenjem. Seam se, da, kada sam, kao dete, prvi put video raspee u

77

kui bake i deke, nisam mogao da shvatim emu ovakva predstava jadnog oveka u agoniji i
zato bi to neko uopte drao u svom domu.
Mi emo ovde pretpostaviti da je italac manje vie upoznat sa hrianskim uenjem, jer
bez toga ne moe razumeti ni kritiku tog uenja. Kritiku emo izloiti na nekoliko narednih
stranica. Nie smatra da je hrianstvo tetnije od ma kojeg poroka. Poto je, za Niea, dobro
sve to podstie volju za mo, mo samu, a ravo je sve to potie iz slabosti, hrianstvo kao
religija slabih i bezuspenih mora biti neto zlo. Prvo naelo antihrianskog milosra je da
slabi i bezuspeni treba da propadnu i jo im u tome treba pomoi. Vano je shvatiti da Nie
smatra da je ovek samo jedna faza u stvaranju natoveka i da zato ljudske slabosti treba
prevazii, a ne praviti od njih religiju. Prema biblijskom uenju ovek je stvoren po ugledu
na Boga i kao takav je vrhunac stvaranja. Ne moe biti stvoreno nita vie od oveka jer bi
Bog , u tom sluaju, mogao dobiti konkurenciju. Naivno predstavljanje Boga, kao neeg
likom slinog oveku, moemo nai i u drugim religijama. U paganskim indoevropskim
religijama bogovi imaju ljudska oblija. Tako su grki bogovi likom ljudski, a jo pride imaju
i ljudske mane. Ovakvo shvatanje su naeli ve Grki filozofi. Ksenofon kae sledee:
Etiopljani tvrde da su im bogovi tuponosi i crni, Traani da su plavooki i crvenokosi, a kad
bi volovi, konji i lavovi imali ruke i mogli njima da slikaju i stvaraju dela kao ljudi, slikali bi
likove bogova i davali im telo kako upravo i sami imaju; konji nalik na konje, volovi na
volove, a lavovi na lavove. Verovatno je da ako postoje neke druge inteligentne vrste u
svemiru, na odreenom civilizacijskom stepenu, njihovi pripadnivci u svojim religioznim
predstavama imaju bogove nalik na njih same. Naracvno, mogue je zamisliti inteligentnu
rasu koja nije imala potrebu za razvojem religije.
Natovek, koji treba da smeni i prevazie oveka ne moe imati slinosti sa hrianskim
ovekom. Naravno, ne misli se tu u tolikoj meri na fiziku slinost, koliko na razlinost duha.
oveanstvo ne predstavlja razvitak ka boljem, snanijem ili viem. Napredak je moderna
lana ideja. Evropljanin XIX veka, Nieov savremenik, je ispod nivoa renesansnog
Evropljanina. Nie smatra da je dobar put kojim je renesansni ovek krenuo upropaen
akcijom Lutera i povampirenjem hrianstva u novom obliku, jo gorem od katolianstva.
Hrianstvo, u svakoj svojoj verziji vodi rat protiv vieg tipa oveka. Ovo religijsko uenje je
stalo na stranu svih slabih, nitavnih, bezuspenih. Iz protivstavljanja instinktima odranja
snanog ivota ono je stvorilo ideal. Nie naziva sve te vrednosti slabih francuskom rei

78

decadence, ( dekadencija ) sa znaenjem opadanja, propadanja, degeneracije. Vrsta je

iskvarena ako je izgubila svoje instinkte. Samilost nije vrlina, ona je suprotna krepkim
uvstvima koja podiu energiju ivota, samilost je depresivna, kada se saaljeva gubi se
snaga, samilost je praksa nihilizma, nitenja ivota. U svakom otmenom moralu samilost je
slabost. Samilost je konzervator svih bednika. Ne kae se nitavilo, ono se naziva
onostranou, istinskim ivotom ili se naziva nirvanom, spasenjem, blaenstvom.
openhauer, kome se Nie nekad divio i video u njemu vii tip oveka, je, u zreloj Nieovoj
fazi, neprijatelj ivota. Samilost je u openhauerovoj filozofiji jedna od najveih vrlina i tu
ovaj filozof stoji na istoj strani kao i hrianstvo.
Nie mnoge filozofe , nemake pre svega, smatra samo jednom vrstom svetenika.
Idealista, neko ko barata istim duhom, za njega je klevetnik i trova ivota. Instinkt
svetenika, teoloki instinkt, se moe iskopati ispod raznih filozofija. To je jedan oblik
lanosti koji zabranjuje da realnost u ma kojoj taki doe do rei. Sve to je najkobnije za
ivot tu se naziva istinom, podstie se, potvruje i opravdava. Tibingenska bogoslovija,
iji su uenici pored ostalih i eling, Helderlin i Hegel, ( koji u svojoj filozofiji ini otklon
od Kanta i kree se ka pomirenju sa hrianstvom ), tvrdi dalje Nie, obrazovna je ustanova
protesantske crkve u Nemakoj, i mesto odakle potie nemako uenjatvo. Nemaki
uenjaci su mahom pastorski i uiteljski sinovi, pa otuda nije ni udo da taj teoloki instinkt
boravi u nemakoj filozofiji. Inae, valja pomenuti da je i Nieov otac pastor. Oni su naslutili
i u Kantovom uenju ono to bi moglo da iskrsne u korist teolokom instinktu. Kantova
filozofija je ostavila otvoren put ka dve najozglaenije zablude. Jedna je istinski svet,
verovatno Nie misli na postojanje stvari po sebi, koju po Kantu ne moemo saznati naim
moima saznanja, a druga je moralno ureenje sveta.
Mi svet saznajemo na nain uslovljen ogranienjima naeg saznajnog aparata. Na
primer, mi svet ne moemo saznati izvan , kako ih Kant definie, apriornih formi ulnosti,
vremena i prostora, ali ne moemo da tvrdimo da ne mogu postojati stvari izvan vremena i
prostora. Ova skeptina pozicija ostavlja otvoren put da se tvrdi da mogu postojati bia izvan
prostora i vremena. Onaj svet, istinski svet ili sam Bog, tako ostaju kao mogunosti. Druga
zabluda, misli Nie, je moral kao bit sveta. Kod Kanta se ovo oituje na vie naina. Moemo
to videti u Kantovom verovanju da i u drutvu sastavljenom od avola mora postojati
nekakav oblik morala. to autor Filozofije Konana Varvarina smatra vrlo loginim.

79

Ova pozicija svoj vrhunac dostie u postulatima praktinog uma ( praktini u znaenju
bavljenja moralnim pitanjima, a ne vanteorijskim problemima ) koji su nedokazive tvrdnje
koje moramo prihvatiti da bi moral imao smisao, a to su sloboda volje, besmrtnost due i
postojanje Boga. Kant je uspeno oborio racionalne dokaze o postojanju Boga, koji su se
zasnivali na, navodno, logikim razlozima i umesto logikih razloga uveo moralne. Bog je
potreban kao garant moralnog ustrojstva sveta. Mi emo se zadrati kod jedne vrste moralnog
testa koji kod Kanta postoji u, kako to Nie kae, bezlinom obliku kategorikog imperativa.
Po Nieu, kategoriki imperativ i cela Kantova moralna filozofija je privienje koje izraava
propadanje i iznurenje ivota. Vrlina, dunost, dobro po sebi su stranputice koje nas vode u
jedno ivotno crnenje. Nieu smeta to kategoriki imperativ vai za sve, dok nas najdublji
zakoni odranja i rasta upuuju da svako sebi stvara kategoriki imperativ. Objasniemo
Kantov kategoriki imperativ da bi shvatili ta Niea mui.
Kant je bio pod utiskom Njutnovog objanjenja prirodnih zakona koji vae nuno i
opte. Nuno i opte, odnosno univerzalno, znai bez izuzetka u svakom delu univerzuma.
Ovo nama danas izgleda kao neto uobiajeno, ali nekada stvari nisu bile tako postavljene, a
Aristotel je pravi primer za to. Aristotelova fizika je najdue vaea fizika paradigma, i
kako se kasnije pokazalo, uglavnom je pogrena. Stagiraninova objanjenja sveta su naeta
ve u XVI veku ( Galileo Galilej ) i do Njutnovog doba, Aristotel ve nema ugled koji je
imao u antici i srednjem veku. Ipak, pre Njutnove fizika teorije, postoje jo izvesne fizike
pojave za koje jedino Aristotel daje objanjenja. Ono to Aristotela razlikuje od Njutna je da
jedna pravila vezana za kretanje tela vae u sublunarnoj sferi, ispod Meseca, a druga u
podruju savrenstva koje se nalazi iznad Meseca. Njutnovi zakoni, kao to smo napomenuli,
vae univerzalno za itav prostor.univerzuma. Kant je smatrao da, poput univerzalnog
delovanja njutnovih zakona a pre svega gravitacije u fizici, mora postojati neto slino i u
moralu. Moral mora biti univerzalno vaei. Njutnova fizika paradigma se zasniva na
matematikim principima. Kant je, takoe, eleo moral koji e biti zasnovan na formalan
nain. Ovaj filozof je dokazivao da se moral ne moe zasnivati na neem sadrajnom,
materijalnom, empirijskom kao to je, na primer, moralno oseanje. Kant bi se sloio sa
Nieom da saaljenje nije neto samo po sebi moralno. Bilo koji sadraj morala postao bi
moralno prihvatljiv ukoliko bi proao formu kategorikog imperativa.

80

U najpoznatijoj verziji kategoriki imperativ glasi ovako: Delaj samo prema onoj
maksimi, za koju u isto vreme moe hteti da postane opti zakon To je forma, dok su
razliite maksime sadraj. Ovi sadraji moraju biti prihvatljivi za sva umna bia, i moraju
vaiti bez izuzetka, odnosno na principu univerzalnosti. Pokazaemo na primeru saoseanja
kako to deluje. Zamislimo sledeu maksimu: Ja saoseam samo sa pripadnicima mog
naroda. Ova maksima nije moralna jer nije opta. Ne obuhvata sva umna bia. U Srbiji nije
neverovatno naii ni na osobe koji ne saoseaju sa svojim narodom, ali saoseaju sa drugim
narodima. Takva maksima delovanja nije moralna jer ne ukljuuje sopstveni narod. Saoseati
sa svim umnim biima nije moralno jer onda saoseamo i sa zloincima. Kako ovaj imperativ
vai za sva umna bia a mnoga umna bia ne saoseaju sa zloincima, onda moramo odbaciti
i poslednju maksimu. Dakle, saoseanje je stvar emocija a ne morala. Loa strana Kantovog
formalizma jeste to to ne postoji, do sada, nijedna maksima koja zadovoljava njegove stroge
kriterijume. On sam je ponudio dve maksime: Ne lai i Nemoj davati lana obeanja.
No, mnogi, a meu njima i moja malenkost, smatraju, da ove maksime ne ispunjavaju stroge
kriterijume kategorikog imperativa. Zato ne bismo koristili la, ako mislimo da e nas
spasiti od ubice ili silovatelja? Kant daje vrlo slabu argumentaciju, prilino ispod njegovog
renomea, u ovome problemu.
Postavlja se pitanje, kakva korist od kategorikog imperativa, ako ne moemo pozitivno
odrediti ta je moralno? Korist je u tome to moemo odrediti ta nije moralno i tako se
izbaviti od pokuaja da neko s nama manipulie. Proverimo, prema Kantovom standardu, da
li je Haki tribunal moralna institucija. Haki tribunal sudi samo za zloine poinjene u
bivoj Jugoslaviji i Ruandi i, pri tom, sudi samo Jugoslovenima i Ruananima. Pripadnici
NATO-a, koji su uinili zloine na ovim teritorijama, nisu u opsegu delovanja suda u Hagu.
Drugi ratovi, Irak i Avganistan, u kojima ljudi ratuju i ine zloine, takoe, nisu u opsegu
delovanja ovog suda. Iako tribunal ima tehnike mogunosti da sudi i ostalim ljudima, osim
onima kojima se aktuelno bavi, on njima ne sudi. Institucija tribunala u Hagu ne vai za sve
ljude ( odnosno umna bia ) bez izuzetka, dakle tribunal u Hagu nije moralna institucija.
Samim tim ni presude Hakog tribunala ne poseduju moralnu snagu. Neko ko je osuen u
Hagu, iako je zaista zloinac, rtva je jedne nemoralne institucije. Da ne govorimo o nevino
optuenima. Stvar bi bila drugaija kada bi tribunal u Hagu protegao svoje ingerencije na sve

81

( ljude/umna bia ). On bi po tom osnovu ispunjavao uslov univerzalnosti. Naravno, ostalo bi

sporno koliko nepristrasno primenjuje svoja ovlaenja u praksi.
Nuno je da objasnimo jo jednu bitnu stvar vezanu za Kantovu etiku da bismo se vratili
na Niea. Re je o jazu izmeu jeste i treba. Taj procep je najvei problem u moralu i etici.
Ako posedujem znanje o nekom skupu injenica, zato da postupim u skladu sa tim
injenicama? U sluaju da znam da je neto nemoralno zato da postupim moralno, ili,
postavimo stvar na sledei nain, znajui da je puenje tetno mnogi ljudi nastavljaju sa
puenjem, na koji nain ih ubediti da sa svojom tetnom navikom prestanu.? Najvei problem
u etici Kant reava na sledei nain. Poto je moralni zakon neto to proistie iz mog uma, a
ne nekog spoljanjeg autoriteta, ja posedujem dunost da postupam u skladu s njim zbog
potovanja prema njemu. Volja koja sledi iz dunosti premouje provaliju izmeu jeste i
treba. Pri tom mi moramo da delujemo iz dunosti bez obzira na posledice. Posledice naeg
delovanja ne igraju nikakvu ulogu u moralnosti naih inova. Ako nam je neko na samrti
ostavio novac da ga predamo njegovoj deci i mi smo tom oveku obeali da emo tako
uiniti, ni pod kojim uslovima ne smemo prekriti obeanje, sve dok smo tehniki u stanju da
ga ispunimo. Pretpostavimo pri tom da su deca tog gospodina uasno neodgovorne,
nezahvalne i zlobne osobe koje e taj novac proerdati u kratkom roku. Nama je, s druge
strane, novac potreban za operaciju nae majke. Ako uzmemo taj novac biemo nemoralne
osobe, bez obzira na posledicu nae akcije. Naa je dunost, potujui maksimu ne davanja
lanih obeanja, da novac predamo njegovoj poronoj deci. To je sluaj na koji Nie
verovatno misli kada kritikuje apstraktnost dunosti u kantovoj etici, dunosti uopte.
ta to jo smeta Nieu? Nieu smeta jednakost. Po Nieu, svako sebi stvara vrlinu, ljudi
nisu jednaki, svaki narod poseduje svoju vrlinu. Narod odumire ako zameni svoju dunost
dunou uopte. Ta apstrakcija Kantovog formalizma je opasna po ivot. Uostalom dok god
Kant insistira na svojim pozitivnim moralnim maksimama moemo se sloiti sa Nieom. Da
mi ne laemo dok drugi lau vodi u sigurnu propast. Osim u sluaju apsolutne moi, ako
postoji svemoni Bog, on moe sebi da priuti taj luksuz. Sa druge strane ako posmatramo
kategoriki imperativ kao test za moralni sadraj, onda je on od velike koristi. Niko nam ne
moe, osim nas samih, predstaviti neku svoju politiku instituciju kao moralnu, ako ona to
nije. Kantov formalizam je dobra odbrana od manipulacije.

82

Ono glavno u vezi Nieovog odnosa prema moralu je to da je on imoralista. On smatra

da je (nat )ovek iznad moralnih principa dobra i zla. Njegova kritika Kanta meutim ima i
dobru poentu. Iza naih inova po Nieu stoje strasti. Volja za mo, nije nita drugo do
najvea strast i nagon koji poseduju sva bia. Strast, nagon ili instinkti su jai od dunosti.
Zamislimo brak koji postoji zbog strasti koja deluje izmeu dvoje ljudi, nagona za
produenjem vrste, zaljubljenosti, i uporedimo taj brak sa onim koji postoji iz oseanja
dunosti. Zamislimo umrli brak u kome nema strasti izmeu suprunika, i u kome se
obavljaju brane dunosti., zbog dunosti. U kom braku bi vi eleli da budete? U strasnom ili
dunosnom?
Nieova poenta protiv ovakvih filozofija je da su beivotne. Hrianstvo ima jo gori
status. Hrianstvo je protivivotno. Nie uporeuje narodnog i hrianskog Boga da bi
pokazao kako nastaje hrianski Bog jadnih i slabih. Narod koji veruje u sebe ima, isto tako,
svog sopstvenog boga. U njemu on potuje osobine zbog kojih je nadmoan, svoje vrline.
Svoje oseanje moi on projektuje u neko bie kojem moe da zahvali za svoje unutranje
zadovoljstvo. To je religija zahvalnosti. Taj je Bog i dobar i zao. On moe i da naudi. Kakav
bi to bio bog koji ne bi poznavao srdbu, osvetu, zavist, porugu, lukavstvo, nasilje? Jevrejski
Jahve je nasilan i osvetoljubiv, Hera je ljubomorna, Merkur je lukav, Kali je krvoedna i
postoji jo mnogo ovakvih primera. Kada narod propada, kada gubi veru u budunost, nadu u
slobodu, kada mu podjarmljivanje kao korisnost i vrline podjamnjenih prodru u svest, tada i
njegov bog mora da se preobrazi, veli Nie. Sada on postaje pritvorica, plaljiv, smeran,
poziva se na duevni spokoj, odustajanje od mrnje, na blagost, ak na ljubav prema
neprijatelju. Stalno moralie, gamie po upljini svake privatne vrline, postaje bog za svakog,
privatna osoba, kosmopolit. Nekada je on predstavljao jedan narod, snagu naroda, sve ono
to je u dui naroda agresivno i edno moi a sada je on isto dobri bog. I nema druge
alternative za bogove - ili su volja za mo- i dotle e postojati dok su narodni bogovi- ili pak
nemo na moi- i tada nuno postaju dobri. Boanstvo dekadencije, odseeno od njegovih
najmukijih vrlina i nagona, nuno biva bogom fizioloki zaostalih, slabih. Oni sami sebe ne
nazivaju slabi ve dobri. Bog njihovih pobedilaca se oavoljuje. Nie kritikuje hrianske
teologe koji smatraju da je razvie boga od jevrejskog narodnog Jahvea do hrianskog
boga napredak. Upravo je suprotno. Kada se sve snano, srano, gospodarsko, odstrani iz
pojma boga, kada se on korak po korak izopai u simbol tapa za umorne, spasonosne kotve

83

za davljenike, kada postane bog siromanih, bog grenih, bog bolesnih, predikat spasitelj
preostane kao jedini boanski predikat. Sada je ovaj bog prihvatljiv ne samo za svoj izabrani
narod, on postaje kosmopolitskli bog, demokratski bog, jer je zadobio veliki broj sledbenika.
Svugde se mogu nai ubogi i njima je takav bog potreban. Bog koji obeava sreu na onom
svetu postaje neto sve tananije, sve blee; ideal, isti duh, apsolut, stvar po sebi. Taj je
pojam boga jedan od najiskvarenijih pojmova o bogu koji je dospeo na zemlju. On je
neprijatelj ivota, prirodne volje za ivotom. Bog je, taj, formula za klevetanje ovostranog i
opravdanje svake lai o onostranom. To je bog nitavila, posveena volja za nitavilom.
Nie se udi da snane rase severne Evrope nisu odbacile hrianskog boga. Nisu
izmislili nekog novog boga za dve hiljade godina. Nekog boga ivota koji e smeniti
nihilistikog hrianskog boga. Nie, izgleda, nije upoznat sa tim da je hrianstvo u severnoj
Evropi prisutno upola krae vreme, i jo vanije, da je hrianstvo esto uvoeno silom. I
Vikinzima i Slovenima i Baltima je bilo teko da prihvate takav koncept i politiku katolikog
ekspanzionizma koji je stajao iza toga.
Sva ova pominjana nitavila podseaju na jednu drugu religiju srodnu hrianstvu, na
budizam. Iako je i budizam jedna u sutini protivivotna religija, Nie je toliko opijen
mrnjom prema hrianstvu da ak poinje da hvali budizam. Mi u budizmu moemo da
primetimo jedno uzdravanje od ivota, pritajenu elju za povratkom u matericu.
Ovaj filozofski koncept slikovito je izraen u jednoj srpskoj psovki koja se upuuje
drugome i to iskljuivo u imperativu. Siguran sam da bi Nie bio oduevljen filozofskom
dubinom koja stoji iza ove umotvorine. Izgleda da je jezgrovitost glavna osobina srpskog
miljenja. Iako srpska kultura nije razvila svoju osobenu filozofiju, a filozofija je vrhunac
duhovnog stvaranja, na filozofska pitanja je odgovarala u pesnitvu, protofilozofskom nainu
osvrtanja na filozofske probleme, kojeg, za razliku od Homerovske epike, odlikuje
minimalistiki izraz. Poetak uvene pesme o sitnom ( po bogatstvu, ne po linosti ) plemiu
i njegovom udesu: Netko bee... je primer kako se uz minimalni jeziki materijal, uz
pomo jednog egzistencijalnog predikata, vrednuje osoba najviim ljudskim standardima i
itavom paletom pozitivnih znaenja. Namerno ne navodimo o kojoj pesmi je re, drei da
je za Srbina prosenog obrazovanja, neophodno da zna nekoliko najvanijih stihova epske
poezije Uostalom, u domovini zapadne filozofije svi su znali Homera.

84

Pored ovog, izrazito cenjenog, delokruga ljudskih injenja u kome se srpska kultura
istie visokim sjajem postoji jedno nepriznato i naizgled, prostako podruje ljudskih
postignua, u kome se, kod Srba, razreevaju filozofski problemi. Ova delatnost, u kojoj do
izraaja dolazi pomenuta srpska jezgrovitost misli, znaenja i izraza je psovanje, koje
pripada onom krugu ljudske delatnosti za koju se obino smatra da i ne pripada kulturi. Sva
su filozofska pitanja u ovom delu srpske ( ipak joj moramo priznati taj status kao supstituciji
za filozofiju ) kulture, ve reena. To se vidi iz blage uvrede, koja se upuuje onim ljudima
koji sporije shvataju izvesne intuitivne istine, ne zahvataju trenutno fenomenoloke datosti,
nisu im odmah jasni izbori metafizikih pretpostavki i ad hoc iznesene hipoteze, a koja glasi:
Daj, ne filozofiraj! i koja se koristi , kako sam uo, kod samo jo jednog i to slovenskog
naroda. Vratimo se mi, ipak , sa konanog poetka i istodobnog dovretka srpske dijalektike i
njenih finih tkanja filozofske argumentacije, na svetska religiozna pitanja.
Esencija budizma se moe videti u prvoj istini Budinog uenja koja se tie savlaivanja
patnje. Roenje je patnja, starenje je patnja, smrt je patnja; tuga, jadikovanje i oajanje su
patnja. Svih pet duhovnih i fizikih komponenti osobe su podlone patnji. ovekovo bivanje
karakterie nelagodnost, nezadovoljstvo a ak su i povremeni prijatni doivljaji, zbog svoje
privremenosti i prolaznosti, uzrok patnji. Ljudi pate kada im je previe toplo ili hladno, pate
kada se raaju ili su nemoni, pate kada su bolesni i na kraju postanu senilni i umiru. Oni
duevno pate kada ih prilike navode na to da budu s nekim koga ne vole, s neim to ne ele
ili ako ih neto odvoji od onoga za ta su vezani. Sva ovozemaljska prijanjanja ( odnosi sa
drugim entitetima ), dovode do patnje i ponovnog raanja.
Druga plemenita istina budizma je da je udnja uzrok patnje. Osoba se usresreuje na
prolazno postojanje, a ne na nirvanu. Trea istina je da je prestanak patnji moguan.
Nestajanjem elje dolazi do utrnua patnje i mi postajemo osloboeni. Zamislimo da smo
nesreno zaljubljeni. Umesto da uzalud udimo za voljenim biem, najbolje je da ugasimo
svoju elju. Na taj nain zaljubljenost prestaje, a mi smo, pa ne bi se ba moglo rei sreni,
ali umireni. I srea je uzrok patnje, jer kad prestane, seanje na sreu nam uzrokuje patnju.
etvrta istina se svodi na tehnike utrnua elje i izbegavanje bola i to ini praksu budizma.
Nirvana- ugasnue- je cilj budizma i predstavlja savreno mirno i prosvetljeno stanje svesti u
kojim su strasti utrnute. Nirvana nije smrt ili carstvo nebesko, niti je uslov nirvane smrt, niti

85

je nirvana unitenje, niti je nirvana stanje nakon smrti. Nirvana se moe dosegnuti za ivota,
kao to je Budi, prema ovom uenju, polo za rukom.
Iz svega nabrojanog se moe zakljuiti da budizam predstavlja jedan vid bega od ivota i
svega onoga to ini ivot ivotnim. Strasti, elje, nadanja, strahovi, oseanje sree,
zadovoljstva i ostali sadraji ivota su ono to budizam eli da ukine. Budizam je religija za
ive mtrvake. Sada moemo shvatiti koliko je openhauer, iju smo filozofiju obradili u
poglavlju koje smo nazvali Zemlja hipika i bie nirvane, blizak budizmu, i koliko on zapravo
produbljuje ove religijske ideje u svojoj filozofiji.
I budizam kao i hrianstvo odbacuje ovaj svet zarad neeg drugog. Nie, meutim,
smatra budizam istananijom religijom od hrianstva.- Budizam dolazi nakon stolea
intenzivnog filozofskog traganja. Kada nastaje budizam koncept boga je ve ukinut. Budizam
se ne bori protiv greha, ve protiv trpljenja. Iza sebe je ve ostavio-ime se duboko razlikuje
od hrianstva- samoobmanu u pojmovima o moralu- on je, s one strane dobra i zla.
Produhovljenost i dugo ivljenje u logikim pojmovima i procedurama otetili su instinkt za
linost u korist bezlinog. Budino uenje ne poseduje resantiman. Resantiman je jedan od
kljunih termina za razumevanje Nieove filozofije. Resantiman je zloba i osvetoljubivost
koja se javlja kod slabih, ubogih i nesrenih prema jakima, bogatima i srenima. Ta zloba i
osvetoljubivost nije otvorena ve prikrivena. Ona se razvija u unesreenim linostima trujui
njihovu duu. Resantiman je elja da se srenima dogodi neka nesrea. Jake osobe se svojim
protivnicima svete na jedan otvoren i astan nain. Resantiman nema tu snagu, on se oslanja
na sluaj, sudbinu, boga. Bog e ih kazniti- misao je potlaenog. Sama ideja stranog suda
u kojima bog kanjava grene ( itaj: jake volje, strastvene ljude, koji savlauju svet ili se
samosavlauju ) a nagrauje dobre ( itaj: slabe volje, zlobnike, potlaene, koji bee od
ivota ) nije nita drugo do jedna eshatoloka, do kraja izvedena ideja resantimana. Budizam
moe biti i religija viih slojeva, dok u hrianstvu izbijaju na povrinu instinkti potinjenih.
Molitvom se odrava afektivni odnos prema jednom moniku nazvanom Bog. Postoji
surovost prema sebi i drugima ( inkvizicija, asketizam ). Hrianstvo je mrnja prema duhu,
prema ponositosti, odvanosti, slobodi, slobodi duha; hriansko je mrnja prema ulima,
prema radovanju ula, prema radosti uopte, dok kod budizma postoji samo beg od radosti i
ulnog zadovoljstva. Kada je hrianstvo, poteklo iz najniih slojeva antike civilizacije,
dolo u dodir sa varvarima, onda je iskoristilo varvarske pojmove i vrednosti da bi

86

zagospodarilo nad pomenutima. Varvarske su due, suprotno budistikim preosetljivim na

bol, snane ali rastrzane, eljne zlodela, raspskavanja unutranje napetosti u dumanske
inove i predstave. Odatle znaaj pria o rtvovanju prvenca, pijenja krvi u priesti,
preziranje duha i kulture, muenja u svim oblicima. Fizikim i psihikim. Budizam je religija
za kasnije ljude, blage, ljubazne, lako sklone boli. Budizam je religija za konac i zamor
civilizacije. Iz ovih Nieovih stavova sledi da hrianstvo ima vie ivotnosti od budizma to
ne ide u prilog njegovoj argumentaciji o protivivotnosti hrianstva.
Ova religija slabanih razvija se iz nesrene sudbine Izraela, dalje argumentie Nie. U
vreme kraljeva, bog je bio izraz svesti o moi, a kasnije usled anarhije i pritiska Asiraca,
pojam o njemu se promenio, vie nije mogao da postigne ono to je ranije mogao, nije vie
jedno sa Izraelom, postaje Bog pravde. Postaje orue u rukama svetenikih agitatora koji
svaku sreu tumae kao nagradu, a svaku nesreu kao kaznu za neposlunost prema bogu,
kao greh. To je najlajiviji manir tumaenja nekog tobonjeg moralnog svetskog
poretka u kome je pojam uzroka i posledice okrenut naglavake. Posredstvom nagrade i
kazne, prirodna kauzalnost je proterana iz sveta. Moral je tako postao apstraktan i
protivstavljen ivotu. Jevrejski svetenici su krivotvorili istoriju izraela i pretvorili je u orue
spasa. Krivica prema Jehovi-kazna, pobonost prema Jehovi-nagrada. I filozofi su, na alost
pristali uz ovo. Na takvom lanom tlu, gde je svaka prirodna vrednost, svaka realnost, imala
protiv sebe najdublje instinkte vladajue klase izraslo je hrianstvo. Pobunjeniki pokret
koji je jo jedanput jevrejski instinkt, sveteniki instinkt koji vie ne podnosi svetenika kao
realnost, jo izvedeniji oblik postojanja, jo nerealnija vizija sveta od one koja je uslovljena
organizacijom neke crkve. Hrianstvo porie crkvu. Pobuna je, verovatno bila uperena
protiv jevrejske crkve. Protiv hijerarhije, kaste, poretka, kako to misli Nie. Napad na nju je
bio napad na najilavije narodne instinkte., na najilaviju volju za ivotom koja je ikada
postojala na zemlji. Hrist, anarhist jevrejskog drutva I veka, umro je za svoju krivicu, nema
osnova da je umro za krivicu drugog. Nie je jo i miljenja da je hrianstvo krivotvorilo
Hrista. Nebesko carstvo je stanje srca- ne neto to dolazi iznad zemlje ili posle smrti.
Hrist se ne opire, ne brani svoje pravo pred sudijama, birima, klevetama i porugama. Ne
pravi nijedan korak da bi ga mimoilo ono krajnje, on ga izaziva, on voli sa onima, u onima,
koji mu nanose zlo. Ne braniti se, ne boriti se, ne biti odgovoran, ne opirati se zlu- voleti ga.
Nie smatra da je postojao samo jedan hrianin i taj je umro na krstu.

87

Posle ovog udesa stavljeni su uenici pred zagonetku ko je bio?, ta je bio? Potresna je
bila mogunost da je ta smrt kraj njihove stvari. Sve je moralo da dobije svoj vii razlog, jer
ljubav sledbenika ne zna za sluajnost. Najvii slojevi vladajueg jevrejstva su bili optueni
za to. A kako je Bog to mogao da dozvoli? Apsurdno pitanje je dobilo apsurdan odgovor:
bog je rtvovao svog sina radi oprotaja grehova. rtva za dug, rtvovanje nevinog za
grehove krivih! Kakav uasan paganizam3- rezonuje Nie. Kasnije je blaenstvo, jedno
stanje duha Nazareaninovog i poenta Jevanelja zabaurena u korist stanja posle smrti. U
Pavlu se otelovljuje suprotan tip radosnom vesniku( jevanelje znai radosna vest ), genije
u mrnji, u viziji mrnje u nezahvalnoj logici mrnje. Pavle je svetenik koji je opet hteo
mo. To je mogao konceptima, doktrinama, simbolima kojima se tiraniu mase, formiraju
stada. ta je kasnije Muhamed pozajmio od hrianstva? Pavlov izum-verovanje u
besmrtnost, odnosno uenje o sudu.
Kada se teite ivota pomeri u onostranost- u nitavilo- ivotu se oduzme tlo pod
nogama. Nieu, dalje, smeta i to se prirodni zakoni kre u hrianstvu zbog svakog. Svako
ima pravo na spas ma koliko bio bedan i mali. Jednaka prava za sve otrovno je uenje koje
je hrianstvo ukorenilo. Laju o jednakosti dua bio je podriven aristokratski mentalitet.
Nie navodi nekoliko citata iz Jevanelja 4 kako bi pokazao ta su ovi mali ljudi utuvili sebi u
glavu, a mi emo navesti samo jedan.: I ree im:, zaista vam kaem: imaju neki meu
ovima to stoje ovdje koji nee okusiti smrti dok ne vide carstvo Boije da doe u sili
( Marko 9,1)- dobro slaga lav.. . Nie navodi i sledeu Pavlovu re: ta je slabo u svetu, to
je ludo u svetu, to je neplemenitog roda i prezreno u svetu to Bog izabira. Hrianstvo je
nadnacionalna pobeda svega slabog i niskog. Vera uskraenih. Vernik je nuno zavisnik koji
samom sebi ne moe da postavi nikakav cilj. Duh koji je veliki, nuno je skeptiar,
osloboenost od svih vrsta ubeenja je snaga duha. Nie poredi hrianstvo sa Manuovim
zakonikom u kome vidi duhovno promiljeno delo, pomou kojeg otmeni ljudi filozofi i
ratnici, dre u pokornosti svetinu. Greh je, misli Nie, strpati ga u isti red s biblijom. On
saima iskustvo, mudrost, pozitivni provereni moral, zakljuuje i nita ne dodaje. Ne navodi
razloge i kazuistiku jer bi tako izgubio imperativni ton ti treba, pretpostavku njegovog
potovanja. Nie smatra da je celi trud antikog sveta otiao uzalud zbog hrianstva..
Smatra da su jo tada postavljene pretpostavke za veliku kulturu, nauni metodi bili su
3
4

Str 140 antihrist

Str 145 ibid

88

ustolieni , umenost itanja, smisao za injenice, razvoj mehanike i matematike.

Hrianstvo, on naziva velikim prokletstvom, najveom unutranjom iskvarenou, velikim
instinktom za osvetu za koji nijedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skrovito, podzemnobesmrtna ljaga oveanstva.
Videli smo iz svega iznetog, da Nie zaista ne ceni hrianstvo i da se postavlja kao
njegov neprijatelj. On postavlja drugaije standarde za jednu viu rasu. Koliko Milijusov
Varvarin odgovara ovim standardima i gde se od njih udaljuje? Da li rat i hrabrost ine vie
nego ljubav prema blinjem?
U okviru glavnog koncepta Milijusovog varvarina ogledaju se osobine vieg tipa oveka.
Ve sam izbor glumca koji e tumaiti glavnu ulogu govori sam za sebe. Arnold varceneger
izgleda kao volja za moi koja se ovaplotila u meso. Strpljivim, intenzivnim radom,
nadahnuem, inatom prema ocu, ova volja se ispoljila u jedan vanserijski ivot. varceneger
je ovek koji je svoju prvu titulu mister Univerzuma osvojio sa 20 godina, to ga ini
najmlaim bodibilderom koji je osvojio ovu titulu. Ve kao mlad je sam sebi prorekao
sopstvenu sudbinu, da e postati upean holivudski glumac i da e se oeniti enom iz
monog klana Kenedijevih. Sedam puta je uzeo titulu mister Olimpija. U filmu Konan
Varvarin je dobio izuzetan oblik tela zbog jahanja, tranja i maevanja pa je hteo da se
prijavi i osmi put, ali je zbog nezgode na treningu odustao. Konan Varvarin je bio preokret
u njegovoj karijeri, posle ovog filma postaje zvezda. Zanimljivo je i moda je sudbinski da
osoba takve volje i nerealnih ambicija postigne uspeh, upravo u umetnikom delu koje se
zasniva na filozofiji koja za osnovu stvarnosti uzima volju za mo. Kao to Konan, posle
nebrojenih avantura, stie politiku mo, postajui kralj i Arnold varceneger postie slian
uspeh. Ova filmska zvezda je postala guverner najrazvijenije drave SAD koja ima udeo od
12 % u ukupnoj populaciji SAD, odnosno ima isti broj stanovnika kao i panija, koja spada u
mnogobrojnije drave Evrope. Verovatno je da film o Konanu Varvarinu nije ranije snimljen
jer nije bilo glumca koji e ga ubedljivo tumaiti svojm telesnom graom.
Neverovatne su podudarnosti koje prate ova dva umetnika dela. Mislimo da je i telo
Arnolda varcenegera umetniko delo. Bodibilding je nepriznata umetnost XX veka. I ranije
su se, dodue, ljudi bavili izgradnjom svoga tela. Time su se u starom Rimu bavili bogati,
koji su imali slobodno vreme, pravu ishranu, trenere i tegove. Oni su voleli da izlaze u javna
kupatila da bi se diili pred siromanima mahom neugledne konstitucije. U XX veku, zbog

89

opteg rasta standarda, bodibilding postaje masovna umetnost. Od priznatih umetnosti

najblie bodibildingu je antiko vajarstvo. Vajar tog doba se trudi da oblikuje savreno telo u
kamenu, pazei na svaki udarac dleta, jer sa pribliavanjem finalne faze stvaranja greka ga
moe kotati itavog dotadanjeg rada. Meutim, jednom kada zavri svoj rad i preda ga
naruiocu, Vajar je spokojan, jer samo zla sudba moe upropastiti njegov proizvod, od njega
vie nita ne zavisi.
Bodibilder je u teoj situaciji, jer je on sam i umetnik i delo. Ako bodibilder pogrei u
izradi svog tela, ne moe ga odloiti i poeti ponovo. Bodibilder radi samo na jednom delu
ceo svoj ivot, i to njegovo delo je prolazno, mnogo krae traje od kamena. Telo Arnolda
varcenegera, najuspenijeg umetnika u brani odavno je izgubilo tonus. Trud umetnika
oblikovanja ivog tela vei je od vajara, briga je napetija, napeta kao miii umetnikovog tela
na takmienju. I jedan i drugi imaju nadahnue, ali telodemijurg mora imati snaniju volju.
On mora da odustane od hrane koju voli, vajar ne mora, telotvoritelj mora da veba redovno,
jer ako se opusti, zapustie se. Vajar moe da odustane od svoje umetnosti i nekoliko godina,
pa da joj se vrati sa jo boljom inspiracijom. Pored toga moe da radi na svojim delima i kao
starac. Kreator sopstvenog tela ima ogranieno vreme u kome moe da postigne uspeh, posle
izvesnog doba, nikakav rad niti iskustvo mu ne pomau, iskustvo od tad ima za druge, ne za
sebe. Istina, ne treba odbaciti mogunost da razvoj medicine znatno produi dugovenost i
period mladosti ljudskog organizma Tako e dela ove umetnost postati trajnija. Sve vreme
poredei ove umetnike imali smo na umu vrhunske predstavnike obe disipline koji su
spremni da sve ostalo rtvuju svom uspehu. U zakljuenju ovog pasusa treba imati u vidu da
je Milijus za svog Varvarina odabrao oveka veoma snane volje koji je umetnik i kao bilder
i kao glumac, i koji je od celog svog ivota napravio umetniko delo.
Upadljivo je, s tim u vezi, da Konan Varvarin ima konstituciju suprotnu Hristovoj. Hrist
se u umetnosti prikazuje kao mravi, ponekad gotovo izgladneli asketa. Kao da umetnika
predstava Hrista odgovara kasnijoj interpretaciji njegovog uenja kao kritiku ovog sveta, i
obeanje drugog, venog i lepog. oto, koji vai za majstora volumena, kako su ga na
poetku XX veka kritiari nazvali, na svom raspeu ( Santa marija novela, Firenca ) slika
Hrista kao osobu koja je dugo gladovala. Mravih ruku, vidljivih rebara, uveanog stomaka,
koji podsea na slike gladnih iz doba velike sue u Etiopiji osamdesetih godina XX veka,
nezdrave zelenkaste boje, Hrist izgleda kao da je godinama iveo na hlebu i vodi, pre nego

90

to je raspet. U Direrovom Oboavanju svetog trojstva Hrist je obojen ivotnijim bojama, u

skladu sa koloritom cele slike, ali i pored toga izgleda mravo i slabano. U Skidanju sa krsta
Maksa Bekmana, Hrist izgleda kao logora. Kao da slika predstavlja rtvu holokausta a ne
spasitelja. Ova slika je nastala pod uticajem Grinevalda u ijem opusu je tema raspea vrlo
prisutna. Grinevaldovo Raspee iz Vaingtona ili Malo raspee prikazuje krajnje izmuenog i
mravog Hrista. Iako Hrist u umetnosti nije uvek skeletnog izgleda postoji ta tendencija, a
generalno izgleda mravo. Puno je slikara, skulptora i bakrorezaca koji su voleli da obrauju
ovu temu. Nema nekog istorijskog razloga za ovakve predstave. Hrist je u tamnici proveo
relativno kratko vreme. Prema predanju je muen, a kasnije je razapet. Muenju i raspinjanju
je prethodilo suenje od strane jevrejskih svetenika na kome je proglaen krivim za
bogohuljenje. Kasnije je predat rimskom namesniku Pontiju Pilatu koji ga je sasluavao, i
navodno, prema obiaju da se za Pashu jedan zatvorenik oslobodi, ponudio je svetini da
izabere, izmeu Hrista i Varave ( Barabe ) kog e Jevrejskog osuenika osloboditi. Svetina je
izabrala Varavu.
Izgleda da Hrist u umetnosti ne predstavlja samo sebe ve sve uboge ovog sveta.
Primetili smo ranije da postoji antropocentrinost u shvatanju i prikazivanju bogova u
mnogim religijama, u hrianskoj religiji postoji ista tendencija, ali jedne klase ljudi. Na
raspeu se prikazuju svi ti nesreni i ubogi ovog sveta. To je jedno jednostavno psiholoko
objanjenje prema kojemu nae osobine projektujemo na drugoga. Drugi razlog moe biti
tenja da se Hristova rtva prikae to veom. Mravo, izgladnelo telo deluje kao da je
prolo mnoge muke ovog sveta. Ovo objanjenje izgleda uverljivo. Postoji jo jedno
zanimljivije objanjenje. Hrist ne voli da konzumira ovaj svet, on se odrava na najnunijem.
Moda ga dobar ukus spreava u tome? Kako moe da uiva u ukusu ovog sveta kada mu je
poznato kakav je oseaj biti u onostranom? Ovo dodaje Hristu dozu otmenosti koju Nie ne
bi mogao lako da svari. Na taj nain se ovaj svet pokazuje zaista nierazrednim, a ovaj svet je
jedino to postoji i to vredi, prema Nieu. U svakom sluaju, kosturolikost prikazivanja
Hristovog tela pokazuje izvesnu distancu prema ovom svetu. Moda je Nie u pravu, moda
je Hrist blaeno bezvoljno bie koje moe mnogo da istrpi, ali se u ovakvu njegovu sliku ne
uklapa Hristov postupak prema menjaima novca u bojem hramu ije je tezge isprevrtao.
Takav postupak nije osobina blage osobe koja moe mnogo da istrpi. Koje god objanjenje
uzeli za ovakvo predstavljanje Hrista u umetnosti, ne moemo biti do kraja zadovoljni. Hrist

91

nije nita napisao i mi ga moemo saznati samo preko posrednika, a to dovodi do ozbiljnih
problema. Istorijski Isus e uvek ostati tajna.
Moemo se uteiti suprotnom situacijom koju imamo na raspolaganju u vezi raspea
antihristovog. Konanovo raspee moemo tumaiti, jer imamo evidenciju o uenju o
antihristu. Ipak, postoji senka koja prekriva antihrista. On nije originalan, on je supstitucija.
ak i Milijusov umetniki antihrist biva stvoren od niza referencija na Hrista. Konan biva
uhvaen i sasluavan od strane sledbenika Tulsa Duma. Varvarin je proglaen nevernikom,
slino kao to je Hrist proglaen bogohulnikom. Mada, postoji razlika, jer je nevernik skeptik
i tu se Konan poklapa sa jednom od osobina Nieovog antihrista. Hrist je pobunjenik unutar
jedne paradigme, religioznog pogleda na svet. Opasnost za jevrejske svetenike se sastoji u
konkurentnosti Hrista, kao verskog lidera i u hrianstvu kao konkurentnoj religiji. Slini
razlozi su doveli do sukoba unutar hrianstva. Borba za pozicije politike prirode. Tako je
dolo do raskola izmeu istone i zapadne crkve. Neka nas ne prevare tobonji razlozi vezani
za doktrine hrianstva, glavni sukob je politike prirode. Borba za mo, je tako uzrok
raskola. U sluaju protenstantizma situacija je slina. Protestanti se bore za politiko pravo
da imaju bibliju na svom jeziku i budu nezavisni od Vatikana. udo je da Nie nije primetio,
da i iza protestantskog pokreta stoji ista tenja, koju on smatra dominantnom za sva bia.
Nie je jednostavno zaslepljen mrnjom prema hrianstvu.
No, vratimo se na Varvarina. On je nevernik i na taj nain dovodi u pitanje svetenike, u
ovom sluaju Tulsa Duma, na jedan po njih opasniji nain. Oni su njemu suvini. Religija,
njemu nije ni potrebna. On, istina, ima svog boga, Kroma, ali njegov odnos prema ovom
bogu je ambivalentan. Sasvim lepo bi mogao i bez njega. Uostalom on ne ini nikakve
obrede, ne nudi mu rtvu. Samo mu se jednom obraa, i to po prvi put, traei pomo u
ispunjavanju svoje osvete, zavravajui svoje kratko obraanje psovkom upuenom svom
bogu. Konan nije religiozan tip oveka. Krom je njegov bog zbog tradicije. On je vie
uzreica i potapalica nego to je bog. Konan se u ivotu najvie oslanja na samog sebe.
Ipak, Milijus ga stavlja u situaciju slinu Hristovoj. Muen je i sasluavan. Sasluanje
obavlja lino Tulsa Dum. Na Varvarinovom telu se vide tragovi muenja, i on je prikazan u
ritama kao i Hrist. Konan je, za razliku od Hrista, optuen samo zbog svojih grehova, i on
ima misiju samo za sebe. Simerijanac je, takoe, osuen na razapinjanje. Za razliku od Hrista
koji je razapet na krstu, Varvarin je vezan za drvo bola. Zbog samog raspleta filma ili iz

92

potovanja prema varcenegerovom umetnikom delu, Milijus nije oskrnavio Varvarinovo

telo. Samo raspee varvarinovo suprotno je prikazivanju Hrista kojima smo se bavili. Konan
je miiav, on predstavlja volju koja ne rauna na drugi svet. Istina Milijus je odstupio od
Niea. Kod reisera postoji drugi svet. Ali taj drugi svet je Valhala, to je svet koji priznaje
borbu i hrabrost. Valhala nije raj jednakih. Po tome se Milijus pribliava Nieu. Valhala je
raj za najbolje, za ratniku aristokratiju, za hrabre i uspene. Milijus je odstupio od Nieovog
natoveka, to je termin ekvivalentan antihristu, i po tome to mu je natovek varvarin. Nie
nije imao visoko miljenje o neobrazovanim ljudima, a to je osobina varvara, njegov vii tip
je isto toliko kulturan koliko i hrabar. Njegov vii tip je oplemenjen umetnikim instinktom.
Na tom polju mu se pribliava sam Milijus. Imamo ovde u vidu, da je pitanje da li bi Nie
priznao bodibilding u umetnost.
Konan, raspet na drvetu bola, ne priznaje poraz. On glumi slabost da bi privukao leinara
koga e ubiti samo svojim snanim zubima. Volja za ivotom izbija iz svakog varvarinovog
molekula. Iz svakog tkiva njegovog zdravog organizma. Na kraju ga sa drveta spaava drug,
a varvarin prolazi kroz neto slino paganskom vaskrsenju. Dok dospe u ruke svoje drage,
Konan je ve u klinikoj smrti. Na tom mestu natovek se ponovo pribliava hrianskoj
temi vaskrsenja. Usled paganskih obreda, a ne intervencije hrianskog Boga, Konan
vaskrsava. Ne smemo da zanemarimo da iza njegovog uskrsnua stoji ljubav. Jedna od
hrianskih glavnih doktrina prisutna je i kod antihrista. Mada je ovde ta ljubav ispoljena u
borbi sa demonima; prirodom; sudbinom.
Videli smo u ovom poglavlju da i pored teme natoveka, baziranom na Nieovim
antihrianskim vrednostima, Milijus ini otklon od Niea i stvara jedno humanije bie. Ovaj
otklon se najvie vidi u delu filma u kome Simerijanac zadobija slobodu. Posle vrhunske
vojnike obuke Konan je maina za ubijanje, koga njegov gospodar iznajmljuje
zainteresovanima. Jednom prilikom nalaze se pod atorom nekog od, verovatno mongolskih
plemena, sedei sa ratnicima. Voa ovog plemena, verovatno Kan, strahujui da ga njegova
deca nikada nee razumeti, pita okupljene ta je najbolje u ivotu. Konan daje odgovor koji
se dopada Kanu : Slomiti neprijatelje, videti ih kako drhte pred tobom i uti naricanje
njihovih ena. Neto posle ovoga dogaaja, u gluvo doba noi, Simerijanev gospodar
sekirom prekida lanac kojim je Konan vezan i kae mu: Idi, slobodan si!. Konan u ovoj
sceni zaista izgleda kao poludivlje stvorenje, koje je sviklo na ivot u ropstvu i varceneger

93

odlino glumi Konanovu zbunjenost. Njegov gospodar, smatrajui Varvarina suvie

dehumanizovanim, odluuje da mu pokloni slobodu. Ono ivotinjsko, nesaoseajno to se
razvilo u robovskoj svesti ove ratne maine, je neto to bi se iz ugla Nieovske filozofije
moglo okvalifikovati dobrim. Iz dela filma koji smo prepriali i citirali, moe se videti
najvea razlika izmeu Milijusovog i Nieovog natoveka. Saoseanje je sastojak bez koga
Milijusov natovek nije i ne moe biti vie bie od oveka.

ZMIJA U RAJU

Postoji vie vanih razloga zato nastavak Konana Varvarina, pod naslovom Konan
razoritelj nije umetniko delo. Pomenuli smo primer u prvom poglavlju iz koga se moe
videti da nije dobro snimljen, odnosno da nije na zanatskom nivou Konana Varvarina.
Naravno, zanatska umenost je nuna ali nedovoljna da bi se snimio dobar film ili da bi se
stvorilo neko drugo umetniko delo. Ne mali broj reditelja poseduje tehniku umenost i
snima prosene, pa ponekad i dobre filmove ali ne stvara remek dela poput Graanina Kejna
na primer.

94

Nismo sluajno odabrali ovo ostvarenje Orsona Velsa. Postoji neto zajedniko izmeu
Varvarina i graanina Kejna. Vels je snimio ovaj film uvodei razne tehnike novine, ali nije
to ono glavno to ini ovaj film remek delom. Vels nam na suptilan nain, prikazujui nam
ivot jednog oveka koji je po spoljanim merilima uspean i koji je ostvario ameriki san,
nagovetava da postoje vrednosti vanije od bogatstva i priznanja drugih.
Bogata Kejn je izgubio svoje detinjstvo i ceo svoj ivot neuspeno pokuava da
nadoknadi ovaj teki gubitak. I pored sve moi i bogatstva on ostaje nesrean sve do svoje
smrti. Ovaj film ima poentu, prikazanu na nenametljiv nain, koji nam ostavlja mogunost da
sami shvatimo poruku filma. Sama ova nenametljivost koja ostavlja nama samima da
izvuemo zakljuke i protumaimo umetniko delo vaan je sastojak recepta za stvaranje
remek dela.
Postoji primer iz stvarnog ivota koji odgovara Kejnu i pokazuje koliko je vano shvatiti
poruke umetnosti, to je jedan od ciljeva koje knjiga koju itate pokuava da postigne.
Izgleda da porodica Majkla Deksona nije bila u prilici da odgleda Graanin Kejn ili nije
shvatila poentu ovog filma. Porodica Dekson je, videvi kako talentovanog naslednika
poseduje, odluila da do kraja eksploatie njegov talenat. Voljom svojih roditelja Majkl je
izgubio svoje detinjstvo koje je proteklo u radu, putovanju po turnejama i zgrtanju bogatstva.
U njegovom kasnijem ivotu se moe videti kolika oteenja moe oveku naneti ovakva
sudbina. Ceo svoj odrasli ivot, Majkl je pokuavao da nadoknadi izgubljeno detinjstvo. To
se moe videti kroz njegovo druenje sa decom, neto to nije doiveo kad je trebalo da
ostvari takvo iskustvo. Isto tako se da zapaziti da je i sam pokuao da bude deak u
odraslom dobu pretvarajui svoje imanje u zabavni park.
Konan je pretrpeo slian gubitak kao gorenavedeni junak sedme umetnosti i stvarna
osoba iz oubiznisa iji smo ivot ukratko predstavili. Varvarinov je gubitak jo tei jer osim
detinjstva, nepovratno gubi svoju porodicu, svoj narod i svet koji je do tada poznavao. Za
razliku od prethodna dva primera Simerijanac ima tu prednost da moe neku konkretnu
osobu da mrzi i da usmeri svoje frustracije prema negaciji lika i dela svog unesreitelja.
U ovome se otkriva jedan aspekt koji dobra pria mora da zadovolji, i po kome se
natprosena filmska ostvarenja neretko razlikuju od obinih filmova. Stvoriti autentinog
negativca je oprobani recept za uspeh umetnikog poduhvata. U mnogim delima teko
moemo zamisliti celokupno ostvarenje bez doprinosa koji svojom uverljivou i harizmom

95

stvaraju negativci. Da li bi bajka Ratovi Zvezda bila tako uspena bez Darta Vejdera? Ne
samo da bi ovo filmsko ostvarenje bilo oteeno, ve bi bilo poluprazno da kreatori ovog dela
nisu napravili tako dobrog negativca. Uostalom, i zadocneli delovi, kasnije snimljeni, bave se
mladou ovog loeg momka i motivima koji su ga opredelili za tamnu stranu. Dart Vejder
nosi ceo ep.
Ono to ini znaajan deo uspenosti Konana Varvarina je postojanje uspelog negativca.
Interesantno je da je Dejms Erl Dons, koji glumi Tulsa Duma, loeg momka u Konanu
Varvarinu, davao glas Dartu Vejderu. Duboki glas karakteristinog akcenta, koji prolazi kroz
mikrofon, podran zvukom disanja koje je potpomognuto vetakim ureajem ini
karakteristinu osobinu Darta Vejdera bez koje je nezamisliv u svojoj ulozi potentne mrane
personifikacije tamne strane. U Konanu Varvarinu moemo videti Darta Vejdera pre nove
ere. Kako bi to rekao Silvio Berluskoni- lepo preplanuli, polubog, koji poseduje ljudski i
ivotinjski oblik zmije, jedne od najprezrenijih ivotinja u mnogim kulturama, a pogotovo u
evropskoj, bitan je sastojak u filmskoj tvorevini kojom se bavimo. U neuspelom nastavku
ovog ostvarenja ne postoji zlikovac koji moe da parira dubini i autentinou Tulsa Duma.
Moda je razlog ovome to je Konan Razoritelj prevashodno film za decu, pa zbog toga osim
autentiog zlikovca, nema ni naroito krvave scene kojima prvi nastavak obiluje. Da ne
govorimo, da ve na poetku filma vidimo kakav e rasplet biti.
U stvaranju Tulsa Duma, moda se Milijus ugledao na uvenog Starca sa planine iz
prie Marka Pola. Re je o voi sekte, koji je prema Polovom pripovedanju, posedovao
arobne vrtove pune lepih devojaka. On je svoje sledbenike drogirao i uspavljivao i onda ih
je prenosio u ove arobne vrtove. Kada bi ih probudio, objanjavao im je da se nalaze u Raju
i da e, ako ga budu dobro sluili, posle svoje smrti biti trajno nastanjeni u istom. Kasnije ih
je ponovo uspavljivao i prenosio u stvarni svet. Posle ovoga iskustva oni bi postajali verni do
smrti, i bili su u stanju da urade bilo ta to je voa sekte od njih traio ukljuujui i
samoubistvo. Starac sa planine ih je zatim koristio da bi obavljali politika ubistva za njega.
Re asasin koja je ranije oznaavala islamsku sektu sa bliskog istoka, od trenutka kada je
ova pria Marka Pola postala popularna promenila je znaenje u ubica, odnosno atentator..
Nema istorijskih potvrda za ovu priu. Ime Asasini su krstai dali sledbenicima
ismailitske nizaritske sekte, a koje je najpre korieno u Siriji. Naziv potie od arapske rei
za hai ( haiiyya ) koja oznaava indijsku konoplju koju su koristili kao opojno stredstvo

96

lanovi ove sekte, a koje je evropsko uvo prilagodilo sebi.. esti su bili sukobi krstaa sa
ovim ljudima koji su drali vane brdske tvrave u Siriji. Kasnije je ova sekta izgubila svoj
znaaj zbog vojnih poraza pretrpljenih u XIII veku od strane Mongola u Iranu, i mamelukog
sultana Bajbera u Siriji.
Ve sama injenica da je Tulsa Dum izabrao planinu za svoje prebivalite podsea na
priu o Starcu sa planine. Glavna njegova osobina koja ga pribliava Starcu iz mita je to to
je harizmatini versko-vojniki lider koji svoju snagu crpe iz sposobnosti za manipulaciju
ljudima. On koristi iz prirodnih razloga uvek prisutne ljudske strahove i probleme da bi
iskoriavao te ljude. Osim prirodne harizme koja je potrebna za vostvo, on poseduje i
natprirodnu osobinu koja prilii zmijskom aspektu njegove prirode, a to je sposobnost da
hipnotie svoj plen. Sa ovom njegovom sposobnou se prvi put susreemo u sceni u kojoj
ubija Konanovu mamu kada neoekivano uspeva da spusti gard Varvarinove mati da bi joj
hladnokrvno odrubio glavu, i sve to na oi mladog Konana. Istu ovu sposobnost e kasnije
pokuati da primeni na odraslog Simerijanca.
Moda je besmisleno pitati kakvom tipu oveka pripada Tulsa Dum s obzirom da je on
samo napola ovek, ali ovo pitanje ipak pogaa metu. On je vrsta oveka koja je u stanju da
uini bilo ta samo da bi poveao svoju mo. I on pripada Nieovom tipu natoveka. Dok je
bio neto mlai tragao je za tajnom elika. Na prelasku izmeu bronzanog i gvozdenog doba
revolucija koja se dogodila u metalurgiji u vezi izrade elinog oruja je donosila znatnu
prednost posednicima maeva i drugog oruja od ovog materijala. Kelti su uz pomo ovog
metala zagospodarili dobrim delom Evrope u I milenijumu pre nove ere. Prirodno je da se
Tulsa Dum prihvatio poduhvata koji e mu doneti vojnu nadmo, ne slutei da je svojim
izletom u Kimeriju i unitenjem Konanovog sela zapeatio svoju sudbinu. Postoji nedoumica
u vezi sa ovim poduhvatom koja je vezana za Tulsa Duma. U delu filma u kome Konan
pokuava da se infiltrira u redove Dumovih sledbenika, prikazana je planina sa
monumentalnim stepenitem koje dominira okolinom. Hodoasnici ispunjavaju stepenice i
plato ispred njih. Tulsa Dum se obraa vernicima stavljajui im do znanja da ih je posmatrao
hiljadama godina. Mogue je da je istina to to govori jer je on ipak polubog. Meutim u
sceni u kojoj ispituje Konana prisea se svog poduhvata i odgovara Konanu da je tad bio
mlai i da nije shvatao da se prava snaga ne nalazi u eliku ve u mesu. Zar je polubogu koji
ivi hiljadama godina trebalo toliko da tek za par decenija Simerijanevog ivota shvati da je

97

mo nad ljudima vanija od moi nad metalom? Izgleda da i pored toga to je polubog ima
ljudski ivotni vek i kratko vreme da shvati kako funkcionie ovaj svet.
Iz uspenosti njegove organizacije vidimo da on, ipak, vrlo dobro shvata kako ovaj svet
funkcionie. Ovaj negativac poseduje svoju malu vojsku, ali kao to smo ranije primetili, nije
to ono to mu daje pravu mo. Njegova harizma kojom okuplja sledbenike i zavodi masu je
pravi izvor njegove moi. On je tip lidera koji vie nalikuje Adolfu Hitleru ili Vinstonu
erilu nego to nalikuje Staljinu ili Titu. Adolf Hitler je bio ovek koji je oseao strahove i
potrebe nemake mase i uspevao je da ih verbalnim ubeivanjem potini svojoj volji.
Uostalom i u zavrnici filma u kojoj Tulsa Dum nou dri govor okupljenim sledbenicima,
dok oni dre zapaljene baklje, podsea na mitinge nemakih nacional socijalista. Vinston
eril je takoe tip lidera koji je svojim moima verbalnog (ukljuujui tu i literarni izraz)
ubeivanja ostvarivao svoje ciljeve.
Sa druge strane Staljin i Tito koji nisu bili reiti ljudi, svoje namere su ostvarivali
prostim uklanjanjem politikih konkurenata u meupartijskim obraunima. Ali i jedni i drugi
su se koristili problemima malih ljudi da bi doli na vlast i da bi se na njoj odrali. Svi oni
koriste osobinu obinih ljudi koji veruju u neku mogunost radikalne promene sveta, koja bi
donela trajno poboljanje ivota. Kada bi mase shvatile da sutinske promene sveta ne moe
biti zbog veno ogranienih resursa koji pogoduju stvaranju razuma i razumnog ponaanja,
moglo bi se doi do nekog reenja koje bi ljudsku bedu teilo da ublai sa realnim
rezultatima, iako bi sutinski problem- ljudska nejednakost zauvek morao da ostane.
Jednakost u distribuciji bi dovela do rasturanja drutvenih resursa na delie sa kojima se
nita ozbiljno ne bi moglo ostvariti. Stavljanje dela drutvenog kapitala na gomilu je nuno
da bi se finansirao bilo kakav istraivaki poduhvat, bilo da je to traenje novog leka, novih
teritorija, novog tehnolokog procesa. O ovom delu drutvenog kapitala odluke moe
donositi mali broj ljudi, tako da je nejednakost intrinsina bilo kakvom pokuaju drutvene
organizacije, bilo da je re o ljudima ili vanzemaljcima. Uostalom da je jednakost mogua svi
bi ljudi bili i bukvalno bioloki jednaki. Stvarnost je drugaija i ljudi imaju razliite
predispozicije. Ovim problemima emo se kasnije znaajnije baviti. Sada emo se vratiti na
Tulsa Duma.
Videli smo da je Milijus u kreiranju ovog lika mogao imati uzor u Starcu sa planine,
vojno-politiko-verskom lideru sa Bliskog istoka iz srednjeg veka. Postoji i jedan drugi lik

98

koji mu je posluio u stvaranju Tulsa Duma. Re je o liku Satane. Prema hrianskom mitu
Satana je pali aneo i zli boiji konkurent. Kada je saznao da e Bog stvoriti novo bie,
oveka, prema kome e usmeriti svoju ljubav, smislio je plan kako da naudi boijim
namerama. Prvi ovek i ena, Adam i Eva, iveli su u Raju u kome su imali zadovoljene sve
potrebe. Jedino nisu smeli da uzimaju plodove sa drveta saznanja. Satana se uunjao u Raj i
uzeo oblik zmije. Uspeo je da ubedi Evu da ubere plod sa drveta saznanja i podeli ga sa
Adamom. Kada su kuali ovu voku Adam i Eva su saznali ta je stid i sve ostalo to nisu
trebali da saznaju i dobri Bog ih je kaznio izgonom iz Raja, i jo su postali smrtni i morali su
da se mue ceo ivot. Satana je inae i lik koji kua veru Hristovu i nudi mu alternativne
mogunosti ako mu se prikloni. Oblik zmije nije samo neto to je Satana sluajno uzeo ve
je njegovo trajno obeleje. Interesantno je da kada Konan i njegova druina upadnu u
planinske peine u kojima Tulsa Dum sa svojim izabranicima obitava, imaju utisak da su
doli u Raj. Tulsa Dum sedi na mestu iza kojeg se nalazi umetniki prikaz drveta, u trenutku
u kome se ovaj pretvara u zmiju. Nesumnjive asocijacije na raun Satane.
Tulsa Dum je spoj Satane, Hitlera i Starca sa planine, ali glavna njegova uloga je da on
predstavlja taku oko koje e se kondenzovati Varvarinova linost ako verujemo da
spoljanji uticaji imaju veu vrednost od genetike. Da li bi Varvarin uopte postojao, takav
kakav je, kao neustraivi ratnik koji sve podreuje svojoj volji za ostvarenjem cilja da nije
bilo Tulsa Duma, ili je to prirodni Konanov karakter, entelehija koja samo trai nekakav
spoljanji podsticaj da bi se ispoljila u punoj meri? Moda je karakter ovekova sudbina, kao
to je mislio Heraklit?
U svakom sluaju Tulsa Dum pokuava da iskoristi svoje manipulatorsko- hipnotike
sposobnosti na Simerijancu. Posle odsudne bitke u kojoj je Varvarinova malobrojna druina
pobedila Dumovu elitu, zlikovac Dum se povlai u svoju planinu. Meutim bez svojih elitnih
snaga, Tulsa Dum nije u stanju da se fiziki zatiti od upornog Varvarina, koji podsea na
antikog Terminatora. Uostalom, nije ni udo da podsea, kada ga igra isti glumac koji je
samo promenio stajling. U ovom delu filma u kome se odvija konani obraun, vidimo da
krdo koje je Dum zaveo nije u stanju da ga zatiti. Razmislite, o ovome ako budete ikada
eleli da se bavite politikom. Tulsa Dum pokuava da se zatiti i stvar preokrene u svoju
korist koristei svoj redak dar verbalnog ubeivanja .

99

Dum Konanu veli ovako: Moje dete. Doao si k meni, sine moj. Ko je sada tvoj otac,
ako nisam ja? Ko ti je dao volju da ivi? Ja sam izvor iz koga tee. Kad mene ne bude,
bie kao da te nikada nije ni bilo. Kakav e tvoj svet biti bez mene- stavlja mu ruku na rame,
sve vreme dok mu ovo kazuje gleda Konana u oi- Moj sine- kae mu sa vrlo sugestivnim
pogledom. Konan u tom trenutku postaje zateen, skree i obara pogled, poinje da misli; zar
nije istina sve to to Dum govori? Zar nije zapravo Dum Simerijanev duhovni otac, taka
oko koje se Simerijanev ivot vrti? Zar nije Dum uzrok stvaranja Varvarinovog identiteta?
Nije li Dum so Simerijanevog bivstvovanja i zaista ta e biti za Varvarinom bez Duma?
Nee li se Konan odjednom nai suoen sa zjapeom provalijom praznine sopstvenog bia,
iji jedan pol predstavlja upravo Dum? Za trenutak, Varvarin je duhovno zateturan,
Dumovim shvatanjem Konanove due, njegovim poznavanjem posledica Simerijanevih
ivotnih izbora. Dum je lukava zmija koja razume ljude bolje nego to oni razumeju sami
sebe. Sve do sada reeno o Dumu kao loem momku nije bilo toliko vano za kvalitet lika
ovog negativca koliko su bitne rei koje smo upravo citirali, a koje ne znamo da li ih je
napisao Milijus, Oliver Stoun ( koji je koscenarista ) ili nepotpisani Edvard Samer. Ove rei,
same, pokazuju koliko duboku duu ovo bie poseduje. Iz ovih rei shvatamo Duma kao
osobu koja je u sebi proivela sve ljudske strahove, koja je donela sve ljudske odluke i
istrpela njihove posledice. Ova zmija je konzumirala ljudsku duu kao to obine zmije
konzumiraju jaje. Sav sadraj ljudske due sa njenim brigama i nadama preraen je u
Dumovoj linosti. Sve nedoumice, slabosti, oekivanja i bojazni od budunosti ovo
nadljudsko bie koristi savlaujui otpor duha oveijeg, uporno, tanano, postupno kao to
voda roni breg, samo mnogo bre. On otapa ljudsku volju kao visokokoncentrisana kiselina
razumevanja, podravanja, opratanja i spasenja. Ovaj mudrac zna odgovore na pitanja
neupitana, ali latentno prisutna u nesvesnom ispod debelih kora poricanja, samozavaravanja i
odlaganja. I sam njegov duh je kao zmija, koja se obavija oko ljudske due, pritiska je, davi
ali ubrizgava sedativ koji prvobitni uas stiava, gubitak daha ini neprimetnim. Sve ovo ova
zmija ini sa mislima oveijim.
Ali ljudski duh poseduje neto to omoguava odbranu od manipulacije. Duh poiva na
temeljima koji su kod nekih ljudi nerazorivi. Primordijalne osnove ljudske due na kojima je
izrasla svest, vrsta inteligencije koju ovek deli sa zverima, a koju Nie neobino ceni.
Instinkt je lek za manipulaciju, a prema Nieu, natovek je varvarin neslomivih instikata. Ni

100

u jednom drugom trenutku Milijusov Varvarin ne odgovara vie Nieovom natoveku nego u
momentu kada ga njegovi instinkti trgnu iz paralize u koje ga je sopstveni razum,
potpomognut Dumovim instrukcijama, doveo.
U trenutku u kome kamera skree pogled sa nokautiranog Simerijanca, i uzima u kadar
njegove sledbenike kako stoje u podnoju, ve samim svojim prostornim poloajem
inferiorni u odnosu na Duma, mi posmatramo jednu masu slomljenih volja, jedno krdo koje
je Dum svojim moima pripitomio. Kada se kamera ponovo vrati na Simerijanca, mi vidimo
kako su njegovi instinkti premostili kratak spoj koji je Dum u Konanovim bioelektrinim
kolima izazvao, i kako je iskra instinkta vratila sjaj Varvarinovom duhu. Ruka je zamahnula
maem i usmrtila Duma, na oigled njegovih uasnutih sledbenika. Oni se povlae, koraaju
unazad, u strahu od bola. Sa svakim udarcem Varvarinovog maa oni isputaju krike, dok
Varvarin ini jedan vid frojdovskog oceubistva, zbog kojeg ipak nee imati griu savesti i
problem sa nesvesnim.
Drei u ruci glavu njihovog lidera Konan polako koraa prema gomili. Sa svakim
korakom muzika podrava njegovu mo. Hodoasnicima, tom krdu bezvoljnih dua,
pribliava se neslomljena volja, podrana neslomivim instinktima, milonima godina
odabiranim da izdre pritisak prirode i drutva, koji su meu hodoasnicima umrtvljeni
civilizacijom i razumom.
Kada su se hodoasnici ve, polako, razili, zatiemo Varvarina u pozi, naizgled
netipinoj za varvare. Zamiljeni Konan je u pozi mislioca, karakteristinoj za filozofe, ljude
od nauke i velike pronalazae. Zato je Milijus stavio Konana u ovu filozofsku pozu?
Odgovor je dao sam Dum. Posle ostvarenja svog poduhvata Simerijanac se naao pred
temeljnim ivotnim pitanjem: ta sad? Poto je ispunio svoju neverovatnu, epsku misiju,
poto je dobio priznanje i ostvario svoju osvetu Konan postavlja isto pitanje kao i Tajler
Darden ( Bred Pit ) u filmu Borilaki klub. Priajui sa drugom polovinom svoje linosti u
tumaenju Edvarda Nortona, Tajler ukazuje na sutinsku prazninu i besmislenost ivota. On
je ispunio sve to je otac od njega oekivao, posle zavretka fakulteta postavio je ocu pitanje
ta sad? i nije mogao dobiti odgovor koji bi ga zadovoljio. Film Borilaki klub daje isti
nieanski odgovor kao i Konan Varvarin, na pitanja o smislu ivota. Konan se, prema
filozofski najdubljeoj analizi ovog sveta, onoj openhauerovoj, naao u sledeoj situaciji.
Njegova volja se odmalena nala zapreena u svojim tenjama. Varvarinovi miii su nastali

101

da ispune funkciju elje Konanovog bia. Ova elja je u osnovi ukljuivala likvidaciju Tulsa
Duma. Meutim sa ispunjenjem elje, preostaje praznina, a volja nastavlja da tei u prazno
oseajui amotinju.. U Borilakom klubu je prikazana amotinja koju izaziva potroako
drutvo. Ono stalno proizvodi nove elje koje ne moemo zadovoljiti i ini nas trajno
nesrenim. ak i kada uspeju da zadovolje odreene elje, umni ljudi se suoavaju sa
nitavilom jer u jednom trenutku shvataju da zadovoljenje pojedinih elja ne donosi sreu i
odbacuju ukupnost takve kulture. Reenje kojem pribegavaju junaci Borilakog kluba je
borba, i jo vie, avantura. U filmu je civilizacija prikazana kao nehumana neman koja melje
mukost. Ovaj umetniki uvid je veoma dubok, i samo se treba setiti svih onih civilizacija
koijma su zagospodarili varvari, ako ih ve nisu unitili. Civilizacija nuno kree putem
ispunjavanja enskih potreba i interesa i unitava mukarce koji treba da je brane. Ovaj film
na dobar nain prikazuje impotentnost civilizovanog oveka.
U Konanu varvarinu je metaforom prikazan nain kojim se moe povratiti potentnost.
Pomenuli smo ve da arobnjak, Konanov hroniar, ivi na obodu megalitskog artefakta jer u
pomenutom svetilitu vatra ne gori. Posle borbe i tragine pogibije hrabre ratnice, Konanove
drage, Simerijaneva druina organizuje njen pogreb na kamenom oltaru unutar ove
monumentalne graevine. Lomaa pripremljena za ratnicu, ipak je gorela suprotno
arobnjakovom iskustvu. Ovaj plamen ne treba tumaiti drugaije nego kao metaforu
potentnosti ratnikog naina ivota. Herojstvo, kome se stari bogovi dive, koje im
demonstrira Simerijaneva druina, jedan je klasini oblik ispoljavanja seksualne snage,
instinkta koji postoji kao osnova ivog sveta. Priroda bez mukosti ne moe biti plodna, i
civilizacije odumiru jer uspevaju da kastriraju mukost, koja treba da ih oplodi. Treba samo
baciti pogled na antike hipike, kako ih Milijus prikazuje pa emo videti da se za ovu decu
civilizacije etiketa mukosti nekako ne da prilepiti. Mukost ne shvatamo drugaije nego kao
volju, i ona ne mora postojati samo kao to postoji u snanom telu Konana Varvarina, i slaba
tela mogu biti posude jakih volja. Bogovi su dozvolili vatri da gori jer su se zabavili dobrom
borbom, a oni cene rat i hrabrost. Bogovi potuju Konana i saoseaju sa njegovim gubitkom.
Oni ele takve ljude. Ne mora pri tom rat biti oruani sukob, kako je to prikazano u filmu.
Sportska borba, ekonomski rat, konkurencija na tritu, borba miljenja razliitih mislilaca i
sve ostale takmiarske aktivnosti pokazatelji su mukosti. Rat, kao oruani sukob je najtei
test, ali nema razloga da bude neizbean.

102

U Dumovom obraanju Konanu postoji vrsta ubeivanja, koja je popularna u

obraanjima Zapadnih politiara i zvaninika Srbima. Zapad je poslednjih dvadesetak godina
vodio pristrasnu politiku prema sukobljenim stranama na Zapadnom Balkanu. Srpska strana
je prikazivana u medijima kao jedini krivac, optuena je za genocid, izgubila je teritorije koje
Srbi nastanjuju vie vekova, a neke i due od hiljadu godina. Zapad je pomogao Hrvatsku u
izvrenju genocida nad Srbima, omoguavajui joj u isto vreme da izbegne bilo kakvu
odgovornost. Bombardovao je Republiku Srpsku i predstavio je Srbe kao krivce za rat u
bivoj jugoslovenskoj republici BiH iako je imao mogunosti da uravnoteenim pristupom
interesima obe strane postigne mirovni sporazum jo u prvoj godini rata. SAD su koristile
sukob u bivoj Jugoslaviji da se muslimanskim zemljama predstavi kao zatitnik muslimana
u odnosu na Srbe hriane. Ovo je bilo potrebno da bi se odbranile od optubi da su protiv
muslimana jer ve decenijama vode pristrasnu proizraelsku antimuslimansku politiku na
Bliskom Istoku. Manipulacije SAD su ukljuivale i opravdanje za prisustvo amerikih vojnih
snaga u Evropi, iako je glavni protivnik NATO-a nestao. Zapad je takoe imao interes da
oslabi poziciju Srba, kao tradicionalnih ruskih saveznika u trenutku u kome je Rusija bila
nokautirana.
Zapad je bombardovao Srbiju zbog nametenih zloina u Raku, dajui Albancima u
Srbiji mnogo, mnogo vie nego to je bio spreman da ponudi Srbima u drugim novonastalim
postjugoslovenskim dravama.
I pored svega ovoga Zapad se trudi da se predstavi kao prijatelj i partner Srba i Srbije.
Jedino je tuno to to postoje Srbi koji u ovo veruju. Ljudi omlitavelih instikata.
Za kraj ovog poglavlja primetiemo da se Tulsa Dum, i pored fantastinog tumaenja
Dejmsa Erl Donsa, nije naao u izboru 50 najboljih negativaca amerike filmske
akademije. Smatramo da je to nepravda, koju ova knjiga ima za cilj da makar malo ispravi.

103

DEO DRUGI- VARVARI

104

SEKSUALNOST I IMORALIZAM

Iako ovaj deo knjige nije direktno povezan sa filmom Konan Varvarin, vredi ga
proitati jer ete saznati zato lepota nee spasiti svet i zato ene vole loe momke. I pored
toga to se ne bavi direktno Milijusovim remek-delom prirodno se nadovezuje na Nieovu
filozofiju tako da ini celinu sa ostalim delom knjige. Ovaj deo knjige je najvaniji i njegov
cilj je da prevazie probleme kantovske deontoloke etike i Nieovog imoralizma dajui
reenja koja omoguavaju neki ivotno primenljiv a formalno ispravan moral. Da bi reili
ovo pitanje moramo da izloimo izvesne probleme koje proistiu iz muko-enskih odnosa.
Filozofija je u jednom trenutku dodirnula ovaj problem, Heraklitu se pripisuje da je tvrdio da
postoje posebni muki i enski moral, ali je krenula sasvim drugim putem. Pitanja vezana za
ovu temu ostala su nerazreena, i neupitana.
U ispitivanju ovog problema moraemo se pozabaviti ljudskom seksualnou. Ljudi
su vrsta koja poseduje izvesnu karakteristiku vezanu za razmnoavanje koju deli sa velikim
brojem drugih vrsta. Re je o polnom razmnoavanju. Objanjenje nastanka polnosti emo
ostaviti za jedno drugo filozofsko delo, koje autor ima u pripremi. Ono to emo izdvojiti kao
bitno za polno razmnoavanje je specijalizacija koja nastaje unutar jedne vrste. Mukarac
poseduje osobinu prenoenja informacija putem svog semena koje je vrlo male veliine kada
se uporedi sa jajnom elijom koja poseduje znatnu koliinu materije. Kao da je osobina ene
skladitenje energije u obliku materije jajeta. Ciklinost menstrualnog procesa u kojoj jajna
elija, ukoliko je neoploena umire, paralelna je sa ciklinim procesima u samoj prirodi. Sa
druge strane ne postoji nikakva ciklinost u vezi sa plodnou mukog semena. Izgleda da
muki pol ima ulogu sinhronizatora izmeu ciklusa ene i ciklusa prirode.
Da bismo definisali mukarca i enu mi emo se posluiti funkcijama koje obavljaju u
borbi za preivljavanje. Najpre emo se posluiti samo prirodnim odabiranjem i seksualnom
selekcijom da bi ocrtali i objasnili osobine idealnih primeraka vrste. U nastavku emo
dodati veu rezoluciju shvatanju mukosti i enstvenosti primenom glavne ideje sintetike
teorije evolucije koja je danas preovlaujua. Zatim emo dati izvesna zapaanja vezana za
estetske ideale ljudske vrste i na kraju emo objasniti zato ne moe postojati jedinstven

105

moral za ene i mukarce, obrazlaui pri tom emu zapravo slui patrijahalni moral. Isto
tako emo pokuati da napravimo sintezu Kantovog formalizma i Nieovog imoralizma i
predstavimo nau verziju plebejskog i aristokratskog morala umnogome razliitu od Nieove
ali sa njegovom idejom o postojanju dva morala kao uzorom.
Postoji poalica u kojoj se kae da se mukarci dele na dobre i loe snabdevae. Ova
ala je na korak od istine. U najveem delu ljudske evolucije mukarac je preuzeo ulogu
nabavke resursa za preivljavanje. Ove resurse ena preuzima i odmah troi ili skladiti za
kasniju upotrebu. Mogli bismo, povlaei paralelu sa alom sa kojom smo poeli ovaj pasus,
da kaemo da se ene dele na velike i male potroae. Za mukarce i ene koje ostavljaju
potomstvo, a koji nas pre svega zanimaju, logino je da znatan deo resursa koji nabave
usmeravaju u svoje potomstvo. Kod ene je prisutan snaan materinski instinkt koji mnoge
ene potpuno usmerava na brigu o deci, sve dotle da znaajno ugroavaju ili prekidaju
sopstveni opstanak samo da bi deca dobila ansu da preive. Prirodno je da ene sa izraenim
materinskim instinktom imaju znaajno veu verovatnou da ostave potomstvo. Ovaj isti
materinski instinkt ima presudnu ulogu u biranju odgovarajueg mukarca. Glavne osobine iz
ugla potencijalne majke pravog mukarca su nezavisnost, mo, odnosno drutveni status pa
tek onda osobine vezane za njegov fiziki izgled. Istine radi postoje ene koje odudaraju od
naeg ideala, ali emo se njima pozabaviti kasnije.
Nezavisnost znai sposobnost da se neko stara sam o sebi i da to manje zavisi od
drugog. Prirodno je da to podrazumeva dobro zdravlje. Ko nema dobro zdravlje zavisi od
drugih koji brinu o njemu i neproduktivno troi resurse. Pri tom nije u stanju da
doprinosi.zajednici i potencijalnoj eni i deci. Zdravi mukarci su zato seksualno privlaniji
enama, a vai i obrnuto, zdravlje ene privlai mukarca. Izgleda da je bela boja koe
postala rairena zbog razloga dijagnostike zdravstvenog stanja seksualnog partnera. Bela boja
koe kod devojke lako pokazuje da li je devojka anemina. U sluaju da jeste, to je ini
manje sposobnom da iznese trudnou, imae izraeno bled ten, a u sluaju da je zdrava
posedovae vie rumenila. Kod tamne koe ovakve promene se tee primeuju. Mukarci su
izborom devojaka svetle boje koe omoguili svojim potomcima epistemiku prednost koja
je omoguila racionalniju seksualnu selekciju.
Drugo vano znaenje nezavisnosti je odvajanje od roditelja. U lovako-sakupljakim
zajednicama, koje odnose lavovski deo vremena ljudske evolucije, sigurno je da lovac koji

106

nije u stanju da ulovi dovoljno ni za sebe, nee biti izbor potencijalne majke. U modernim
drutvima ene imaju preferencije prema mukarcima koji ne zavise od roditelja, jer su na taj
nain dokazali svoje snabdevake sposobnosti.
Mo je najvei afrodizijak- svojevremeno je izjavio Henri Kisinder, Niksonov
ministar spoljnih poslova.Velika je ovo istina. Moni mukarci su poeljniji. Meutim, ta
ini monog mukarca? Da li je bogat mukarac samim tim i moniji? U nekim kulturama,
kao to je savremena liberalnodemokratsko-kapitalistika, ovo je esto sluaj. Ipak, ini se da
nije dovoljno definisati mo preko bogatstva. U ratnikim kulturama bogatstvo nije dovoljno,
snalaljivost u borbi je vanija. U parlamentarnim demokratijama stranaki lideri mogu
postati moniji i od najveih bogataa. Uostalom, da li bismo rekli da su Voren Bafet ili Bil
Gejts najmoniji Amerikanci? Mnogi ljudi smatraju da su tajne slube te koje imaju pravu
mo. U drugim kulturama koje tee da budu egalitarne lino bogatstvo nije od kljune
vanosti. ta tek rei za obine ljude. Kako ena procenjuje obinog mukarca? Kako vri
selekciju izmeu vie njih? ta definie pravog mukarca?
Za mukarca je karakteristino da ima neposredan odnos sa prirodom. U jednom smislu
to je lov i fiziki rad, u drugom smislu mukarac se odnosi prema prirodi intelektualno
neposredno. Re neposredno ovde upotrebljavamo u odnosu na enu. Nenija polovina nae
vrste prirodu saznaje posredno, preko mukih plodova fizikog i intelektualnog rada, pri
emu su u lovakom delu nae evolucije fiziki i intelektualni napor sintetizovani. Nauna
istraivanja su pokazala da se mukarci bolje snalaze u prostoru i vremenu. Prirodni zakoni,
fiziki svet, matematika, astrofizika, relacije meu fizikim telima u prostoru i vremenu je
neto to je muki posao kada je saznanje u pitanju. Za funkciju mukarca unutar vrste od
kljunog je znaaja odnos sa prirodom. Prirodna selekcija ostavlja u ivotu i u mogunosti
za razmnoavanje one mukarce koji uspeju da savladaju istu tu prirodu. Aristotel je pokuao
da definie oveka kao razumnu ivotinju pri emu je ovekova funkcija delanje u skladu sa
razumom. Po naem miljenju ovaj razum je nastao kao odlivak prirode. Prema Aristotelu
znanje je slaganje sa predmetom saznanja. Moemo se sloiti sa ovim. Priroda je predmet
saznanja i ostavlja u ivotu one koji se slau sa njom.
Izmeu prirode i mukarca postoji jedan opseg uzajamnog dejstva koji izmie enskom
razumu. Priroda otkriva svoja pravila mukarcu koga sama izabere. Priroda oplouje
mukarca kao to mukarac plodi enu. U nekim sluajevima opinjenost prirodom i njenom

107

lepotom stiava i umrtvljuje interesovanje za enu. Njutn, moda najvei um u istoriji kada je
u pitanju formulisanje fizikih zakona izgleda da nije imao nikakvog interesovanja za ene.
Priroda ga je potpuno opinila poput Andersenove Snene kraljice ne ostavljajui u
njegovom srcu ni malo topline za enski rod. Vano je ovde rei da nema nikakvih dokaza da
je Njutn imao seksualne odnose sa istim polom.
Kant je sluaj slian Njutnu. Za Kanta je prirodna lepota jedina prava lepota. Istina, on
ceni umetnika dela, ali prirodne lepote su na prvom mestu. ak i u likovnoj umetnosti on
ceni forme poput arabeske, ili neke druge motive koje ne predstavljaju ljude. Zapazimo da i
homoseksualni umetnici umeju da prenesu lepotu enskog lica i tela, ali izgleda da Kant, kao
ni Njutn ne pripada veseloj populaciji koliko je zaljubljen u prirodu. Ova arobnica je i
njegovo srce ohladila prema suprotnom polu. Njegove ideje vezane za saznanje potpuno su
okrenute prirodi, ak i kada preokree saznajne probleme sa prirode na oveka samog. Pri
tom imamo na umu da se on bavi saznajnim aparatom kojim saznajemo prirodu, ne i
saznanjem drutva koji je proizvod oveka. Vreme i prostor on ne smatra za realne entitete
ve za forme opaanja koje posedujemo pre svakog empirijskog saznajnog iskustva. Sve nae
saznanje, kako on smatra, odreeno je kategorijama koje ureuju ulne podatke. Stvar po
sebi, samu prirodu, mi ne moemo saznati drugaije nego to ga ureuje na saznajni aparat.
Postoji neto to nam izmie, moda neto to uzbuuje Kanta toliko da ne obraa panju na
ene. Postavlja se pitanje na koje emo kasnije odgovoriti, da li je mukarcu dovoljno da
saznaje prirodu ili bi trebalo da sazna neto i o eni?
Logino je da je nain na koji saznajemo prirodu uredila sama priroda. Dozvolila nam je
da saznamo onoliko koliko nam je bilo dovoljno da preivimo, i pomalo vie od toga.
Saznanje prirode je bilo neophodno za preivljavanje mukarca, ali kakva vrsta saznanja je
bila neophodna za enu? Postoje li enske moi suenja koje se razlikuju od mukih? Za
mukarca je je kritino bilo saznanje prirode i njenih naela, a za enu je bilo kljuno
saznanje drutva i njenog tvorca-mukarca.
Moemo napraviti paralelu sa Kantovim kopernikanskim obrtom, u kome je umesto
saznanja prirode stavio u iu same moi saznanja, stavljajui u centar naih razmatranja
nain na koji ena saznaje drutvo, odnosno mukarca. Svakako da je evolucija kod ene
stvorila apriornu formu koja podvodi razliite kulturne sadraje i ivotne situacije pod
odreene obrasce. Mi, mukarci, ne moemo na neposredan nain saznati kako izgleda

108

enska percepcija nas samih, no, i pored toga, nismo bez orua za na saznajni poduhvat..
Iako ne moemo direktno prodreti u ensku psihu moemo posmatrati ponaanje ene.
Prvo to smo primetili u vezi mukarca je da on saznaje prirodu na jedan epistemiki
povlaen nain koji izmie eni. Ne smemo zbog toga zakljuiti da je ena zbog toga
uskraena. Mukarac iz svog odnosa sa prirodom saznaje kako da doe do resursa, dok ena
saznaje kako da doe do resursa koje je mukarac ekstrahovao iz prirode. Odnos izmeu ene
i mukarca nalikuje odnosu izmeu biljnog i ivotinjskog sveta. Navikli smo da mislimo
kako je ivotinjski svet na viem stepenu razvoja u odnosu na biljni. Svet biljaka ima jednu
karakteristiku slinu sa mukarcem, on ima neposredan odnos sa neorganskom prirodom.
Vegetacija crpi resurse direktno iz neorganske materije, ivotinjski svet sa druge strane
koristi biljke za svoju ishranu i na posredan nain dolazi do resursa za svoj opstanak
ena koristi mukarca kao to ivotinje koriste biljke, zato moramo da postavimo jedno
sutinsko filozofsko pitanje? Ako eni nije potrebno da zna mnogo o prirodi, jer poslove
vezane za prirodu obavlja mukarac, znai li to da je enska inteligencija na viem stepenu
razvoja u jednom kvalitativnom smislu? Da li je sve muko saznanje o prirodi zapravo u
funkciji enskih potreba? Moramo ovde da pomenemo jednu vanu istinu kako nas ovo
pitanje ne bi odvelo na krivi put. Frensis Bekon je smatrao da je znanje mo i to je popularna
poluistina. Znanje je nuno, ali nedovoljno za sticanje moi. ta nam vredi da saznamo neku
istinu ako nita ne moemo da preduzmemo po tom pitanju? Znanje je u mnogim sluajevima
potpuno beskorisno. ta vredi muici u paukovoj mrei da zna da e je pauk prodrati?
Koliko vredi Hristu znanje da e ga neizbeno razapeti na krstu i da e trpeti bol, kada to ne
moe da izmeni? Nije li beskorisno znanje nekog bolesnika da postoji lek za njegovu bolest,
koji e spletom okolnosti njemu ostati nedostupan? Uzmimo za primer naeg heroja Konana
kada ga dovedu i postave da sedi kod borilita nasuprot njegovom protivniku. Varvarin ne
zna emu sve to i ostaje da sedi sa nepomuenim duevnim mirom. Znanje da e se boriti do
smrti sa ovekom nasuprot njega ne bi mu donelo nita korisno. Pobei nije mogao, jer je bio
vezan lancem i samo bi bez razloga bio uznemiren.
Slina ovome je i saznajna mo ene. Neka pojedinana ena moe dobro da zna da je
lepota neto ime bi mogla da ostvari uticaj na mukarca, ali poto je runa to joj takvo
znanje ne donosi nikakvu korist. Ona moe samo da pati zbog toga. Naa poenta je da znanje
ne donosi nuno i mo, i da kada bi dokazali da su ene inteligentnija klasa bia u odnosu na

109

mukarce to ne bi znailo da su one i dominantne. Uostalom razum se razvija upravo kod

onih bia koja su na neki drugi nain ograniena u ostvarenju svojih ciljeva pa se slue
inteligencijom da kompenzuju neki svoj nedostatak. ena je fiziki slabije grae od
mukarca ( imajte na umu da govorimo o idealnim tipovima mukarca i ene ) i nije u stanju
da nametne svoju volju fizikom moi, kao to su to mukarci inili tokom evolucije a u
odreenim situacijama to ine i danas. Fiziku slabost ena nadoknauje posebnim tipom
saznajnih moi koje su se razvile u skladu sa biolokom funkcijom ene.
Izgleda da je estetika ene u izboru mukarca potpuno podreena razumu, i da nema
mesta za bezinteresno dopadanje Ovde mislimo i na deo razuma zaronjen u nesvesno.
Suprotno ovome estetski ideali mukarca su dobrim delom nedefinljivi. U izboru ene
mukarac se vodi pre svega fizikim izgledom, lepotom ene, koja se ne da postaviti u neka
jasna i nedvosmislena odreenja..
Autor ove knjige navee primere iz sopstvenog iskustva da bi ilustrovao koliko su
enski estetski ideali lako definljivi. Siguran sam da i itaoci imaju takva iskustva koja e
nam pomoi da metodom posmatranja ponaanja ene razumemo, makar na spoljanji nain,
njihov saznajni sklop. Posmatranje ponaanja ene je jedan od najlake primenljivih
osmatranja u socijalnim naukama i moe se primeniti u svakodnevnim uslovima, pod
jednostavnim uslovom da imate ene i mukarce. Takoe, ovo posmatranje moe da izvede
bilo ko, bez investicija u osmatraku aparaturu. Tvrdnje o enama iz ove knjige svako moe
proveriti ako se postavi kao neutralni posmatra u meanim drutvima, na statistiki
znaajnom uzorku. Naravno, injenice zavise od teorije, pa na osnovu toga treba ih
posmatrati iz ugla poente ove knjige.
Ve uvene 1993 godine, koja je u Srbiji poznata po monetarnoj hiperinflaciji i
nedostatku resursa za obine ljude, jednog prolenog dana, sedeo sam u komiluku pijui
kafu sa drugaricom, kada nas je svojim prisustvom poastvovala njena prijateljica. Bio sam
tada jo mlad i naivno sam pretpostavljao da isti standardi seksualne privlanosti vae i za
mukarce i za ene. Atraktivna prijateljica moje drugarice je bila uzbuena jer je upoznala
odlinog frajera. Oekivao sam, sputan mojim neiskustvom, da e poeti da opisuje nekog
zgodnjikavog lepotana, ali ona je rekla i propratila svoje rei gestovima ruke- Ima ovoliku
kajlu!. Jasno je da njoj fiziki izgled nita nije znaio i da je statusni simbol estokih
momaka sve govorio o nedotinom frajeru.

110

Pomenuu jo jedan dogaaj da bih pokazao mudrost evolucije stare milionima godina.
A ova mudrost determinie enu ka uspenim mukarcima. Termin uspean koristimo kao
sinonim za monog, bogatog, mukarca sa drutvenim statusom, liderom i svemu onom to
definie uspeh mukarca s obzirom na njegovu bioloku funkciju unutar vrste. Mnoge ene
su neiskrene u verbalnom navoenju osobina mukarca koji ih privlai pravei se da im nisu
vane takve stvari kao to su bogatstvo i drutveni status. Ova verbalna dimna zavesa ne
moe prikriti njihovo ponaanje koje ih odaje. Moja malenkost je imala saznajnu srenu
okolnost da sedi sa jednom iskrenom enskom osobom u ulici Strahinjia bana u Beogradu
pre nekoliko godina. uvena silikonska dolina ima pogrean naziv jer se materijal koji se
koristi za izradu grudnih umetaka pravilno naziva silicijum, ali se zbog insuficijencije naune
pismenosti kod Srba esto u jezik uvuku strani izrazi. No, vratimo se na temu. Dok smo
sedeli u jednom od kafia u ulici, privlana mlada dama je stalno okretala glavu pri prolasku
skupih automobila i u jednom trenutku je rekla- Ba su slatki, i kad su runi, slatki su.
Oiti primer preovladavanja razuma u izricanju estetikih sudova. Istine radi moram priznati
da je navedena devojka imala nameru da napakosti autoru ove knjige iz razloga koje u
knjigama poput ove nije primereno navoditi, ali to ne baca senku sumnje u iskrenost njenih
gorecitiranih rei.
Za mnoge mukarce ovakve istine nisu nove, ali postoji zapanjujue visok procenat
pripadnika jaeg pola koji ne prihvataju realnost i ovi primeri su, osim vrlo mladim ljudima,
namenjeni i njima.
to se saznanja tie, kao to smo ve primetili, pretpostavljamo da ena poseduje
apriornu formu opaanja drutvenog statusa nezavisnu od iskustva, pod koju podvodi
empirijske sadraje. Kajla, skup auto, firmirana garderoba, kraj u kome se stanuje itd, su
sadraji na osnovu kojih ena procenjuje mukarev drutveni status. Kao to se mukarac
dobro snalazi u prostoru i vremenu, ena se dobro snalazi u socijalnim relacijama. Jo vaniji
je jedan drugi kriterijum koji ne znamo gde da postavimo. Da li je re o istoj formi opaanja
ili je re o sasvim novoj moi?. To je procena neijeg statusa koji zavisi od odnosa prema
drugim mukarcima. Bilo da je neko drutvo lovako-sakupljako, ratniko, teokratsko,
trgovako, marksistiko, nacional socijalistiko, demokratsko, liberalno-demokratsko,
dravno-kapitalistiko itd, postoji hijerarhija meu mukarcima. Snaga mukarca izvire iz

111

grupe. Da bismo ovo razumeli na pravi nain moramo najpre shvatiti zato je u evoluciji
oveka grupa dola do izraaja.
Grupa se moe lake odbraniti. Nije svejednio da li vas udara jedan par ruku, nogu
kopita, ili vas tue pola tuceta. Prednosti odbrane u grupi su dolazile do izraaja dok
ovekovi preci jo nisu bili postali grabljivci i dok su iveli u relativnom raju u kome su
hranu mogli da uberu s drveta. Kada se klima u Jugoistonoj Africi, kolevki oveanstva,
promenila ( a ak i da se to desilo na drugom mestu ne menja na stvar ) praume su poele da
nestaju, ustupajui mesto savani, a nai preci su morali da dodju do hrane koja se vie nije
mogla samo dohvatiti rukom. Biljojed je postao lovac mesojed. Kako primati nisu naroito
brze ivotinje njihova evolucija nije lako mogla krenuti putem kojim su krenule, na primer,
domae make, koje love same zahvaljujui svojoj hitrosti. Lov u grupi mogao je doneti
rezultata prostim opkoljavanjem plena koji nije mogao lako pobei. Grupa kvalitativno bolje
iskoriava prostor i vreme. Pojedinac ne moe da bude prisutan na nekoliko mesta
odjednom,dok grupa, podelom uloga svih pojedinih mujaka u napadu ili odbrani ovaj
problem prevazilazi.
Ovo organizovanje u grupi takoe omoguuje da se ulove krupnije ivotinje. Lovci
mogu opkoljenu ivotinju da napadaju iz vie pravaca naizmenino, inei ivotinju koja se
brani stalno angaovanom i na taj nain je dovode do take u kojoj kolabira zbog umora.
Pomenuemo da je kod oveka sposobnost regulisanja toplote znojenjem postala pored grupe
i orua kljuni faktor u lovu. Druge ivotinje, poput antilope, moraju se hladiti ili prostim
nalaenjem hlada ili plaenjem jezika koji slui kao neka vrsta hladnjaka. ovekovi preci su
viak toplote izbacivali znojem, a onda su gubitak tenosti nadoknaivali jednostavnim
pijenjem vode. To je omoguilo da lovci, nosei dovoljnu koliinu vode sa sobom, prate
antilopu sve dok ona ne kolabira, da bi je zatim ubili. Ovaj primer e nam posluiti da
pokaemo dejstvo prirodnog odabiranja i seksualne selekcije.
Lovac koji je stekao ovu prednost vezanu za hlaenje organizma je mogao da izdri vie
napora od ostalih i da se nametne kao lider. Ne morajui da znaju koji je tehniki razlog zbog
kojeg je postao voa, ene su se parile sa njim ee nego sa ostalima, irei dalje njegove
korisne gene. Posle par generacija cela grupa je imala novu korisnu osobinu koja im je
poveala anse za preivljavanje. Grupa lovaca je sada postajala jo efikasnija u lovu
omoguavajui putem vee koliine mesa razvoj drugih organa poput mozga. Uostalom i

112

samo vodeno hlaenje je omoguilo bolji rad mozga koji od svih organa troi proporcionalno
najvie energije.
Mnoge druge vrste kako biljojeda, tako i mesojeda opstaju u grupi. Bivoli, antilope, psi,
hijene itd. U grupi se pojedinane individue mogu smenjivati u obavljanju odreenih funkcija
ime cela grupa tedi energiju. Kada bi sami zaspali u prirodi bili bi lak plen, a u grupi se
moe na smenu obavljati straarska funkcija
Da bi grupa delovala harmonino i usklaeno i obezbedila optimalne rezultate, potrebno
je da je neko predvodi. Postati predvodnik u bilo kojoj vrsti nije lak posao, ali omoguuje da
se prvi parite sa najboljim, ili svim prisutnim enkama, kao na predak koji je prvi imao
vodeno hlaenje to mu je pomoglo da se nametne kao voa. U nekim sluajevima parite se
jedini.. Logika enskog otkria je jednostavna-ako su vas ostali mujaci priznali kao
najboljeg ta tu enke imaju da misle, one i same hoe najbolje? ene lako mogu da procene
mesto mukarca u hijerarhiji. Ipak, krajnji sud daje priroda. To to su vas ostali priznali za
vodeeg nita ne znai ako vas priroda ne ostavi u ivotu. To je kritian problem enske moi
saznanja u kome se oituje ogranienost enskog saznajnog aparata. Ovaj enski saznajni
aparat je podeen na detektovanje unutardrutvenih relacija i spoljni uticaji koji mogu
promeniti odnos snaga unutar drutva najee izmiu epistemikim moima ene. Mutacije
poput vodenog hlaenja se ne deavaju esto i lideri grupe postaju ljudi sa sposobnostima
koje nisu obavezno evolutivno korisne. Nekada nisu uopte korisne ili se zasnivaju na srei.
Zamislimo sledei primer iz savremenog doba.
Mlada, privlana devojka koja se eli udati i imati decu, ili u manje ambicioznom
sluaju, eli samo da se provodi, birala je mukarca koji joj odgovara zbog svoje uspenosti.
On je relativno mlad, ali je poslovni lider, ima razvijen posao uvoza repromaterijala za
odreene tehnoloke procese u preraivakoj industriji, recimo da uvozi konzervans za
prehrambenu industriju, sa izvesnim brojem zaposlenih koji zavise od njega, i moe da
priuti ivot na visokoj nozi za svoju mladu izabranicu. Ovaj par ivi ivot vredan ivljenja
sve dok, avaj, naunotehnoloki proboj u proizvodnji ne uini repromaterijal koji momak
uvozi potpuno suvinim. Novim tehnolokim postupcima konzervans vie nije neophodan u
proizvodnji hrane. Sav njegov uspeh se bazirao na srei, uostalom kao i kod pretka sa
vodenim hlaenjem koji nije zasluan za genetsku mutaciju koju je dobio. Na mladi
biznismen pokua da nadomesti ovaj gubitak uvozom drugih roba, ali trite za te robe je

113

zasieno i ovi poslovni aranmani se pokau neuspenim. Gubici se reaju i biznismen se sve
manje moe nazvati uspenim mukarcem. Posle izvesnog vremena on vie ne moe da prui
svojoj izabranici ivot na koji je navikla, i ona trpi posledice svojih saznajnih ogranienja u
vezi saznanja vandrutvenog sveta. Ona nije mogla da predvidi da e promene vezane za
ovekov odnos sa prirodom uiniti proizvod njenog izabranika suvinim. Ona je postupala
kao i njena pretkinja koja nije znala pravi razlog uspeha zbog kojeg je lider sa korisnom
mutacijom postao alfa mujak. Jednostavno je birala uspenijeg od ostalih mukaraca, sa
viom drutvenom pozicijom. To je ono to donosi uspeh genima ene.
Sada dolazimo do kljunog naina na koji ene prevazilaze svoja saznajna ogranienja
vezana za prirodu. Ono to eni preostaje kao mogunost, ukoliko je jo dovoljno atraktivna,
je da potrai drugog uspenog mukarca koji e joj omoguiti nove resurse. Bilo da ena ve
ima decu ili su ona tek u planu ona svojim izborom zapravo podupire izglede da joj deca
preive i imaju dobru startnu poziciju. Ono to bi mnogi ljudi, bilo da su mukarci ili ene
pod uticajem patrijahalnog morala, zakljuili o ovoj eni, je, da je nemoralna osoba. Pisac
ovog dela mora ustati u odbranu ene iz primera iz sledeih razloga.
Videli smo u prethodnom delu knjige da postoje situacije sa energetskim krizama koje
variraju od ekonomskih kriza do katastrofalnih velikih gladi u kojima lanovi celog drutva
istovremeno dolaze u situacije kada bi pridravanje za neke hri anske ili humanistike
moralne ideale dovelo do sigurne propasti. U dilemi brodolomnika smo na logiki
konzistentan nain pokazali da ako elimo da preivimo dolazimo u situaciju u kojoj
dotadanje moralne norme moramo suspendovati. Samom suspenzijom moralnih normi
naruavamo univerzalno vaenje morala. Dodatni problem je u tome to se razni ljudi
svakodnevno suoavaju sa energetskim krizama. Poput ene iz primera i njenog izabranika.
Mnogi od nas dolaze u vie ovakvih situacija tokom ivota u kojima bi nas moralno
ponaanje dovelo do propasti. ena iz primera koji smo naveli eli dobro svojoj deci i ne
moemo je osuivati. Uostalom, ta je ona loe uinila? Moda je dovela u zabludu
izabranog mukarca da njega voli vie od svega drugog. Najgore to je mogla uraditi je da ga
je lagala i prema nekima u tome se sastoji njena nemoralnost. Proveriemo kasnije da li je la
sama po sebi neto nemoralno.
I neke nacije dolaze u situacije kada bi im pridravanje za moral u meunarodnim
odnosima donelo samo muke. Japan je napao SAD 1941 jer je japanska vladajua elita

114

smatrala da e im njihov konkurent blokirati snabdevanje naftom i na taj nain ih vratiti na

nain ivota iz perioda pre industrijske revolucije. Zapoinjanje rata sa SAD pod uslovom da
su njihove informacije bile tane ili samo pod pretpostavkom da su oni verovali da su tane
ne moemo smatrati nemoralnim. U sluaju da su informacije koje su imali krivo protumaili
mogli bismo zapoinjanje ovog rata da smatramo tragedijom, ne i nemoralnim inom.
Vratimo se sada na enu. Saznajne mogunosti ene su superiorne u odnosu na
mukarca u jednom specifinom smislu. Sve dok postoji drutvo ena e moi ispravno da
zakljuuje o mukarcima. Dok bude ljudi bie i para, odnosno mukaraca vieg statusa. Tek u
sluaju propasti drutva, odnosno vrste, enine saznajne moi postaju suvine, ali tada se
ionako nita ne moe uiniti. U opsegu u kome vae, enine saznajne sposobnosti su
principijelno savrene. Iako one uvek mogu biti savrenije u nekom tehnikom smislu
vezanom za obrazovanje, iskustvo ili neke druge okolnosti.
Zanimljiv je sluaj komunistike Kine u kojoj su svi bili obavezni da nose iste plave
uniforme. ene su uspevale da procene ko su rukovodioci na osnovu kroja i kvalitetnijeg
materijala ovih plavih uniformi. ak i u patoloki egalitarnim drutvima poput komunistike
Kine, neko je morao da organizuje i sinhronizuje delatnost grupe, odnosno drutva i zbog
toga je dobio malo vei deo zajednikog kolaa, neznatno vei, ali dovoljan da ga ene
detektuju.
Ovo je moda trenutak da damo odgovor na pitanje da li mukarac mora da poseduje
znanje o enama. esta je uzreica Ko e ene razumeti? koja svedoi o sutinskom
mukom ne shvatanju enskih motiva. Mi smatramo da to to mukarci generalno ne
razumeju ene svedoi o tome da razumevanje istih nije ni bilo potrebno da bi se ostavilo
potomstvo. Za mukarca je bilo bitno da razume prirodu i dobije neto od nje, dok je za enu
bilo vano da razume mukarca i dobije neto od njega. Razumevanje ene na prvi pogled
nije potrebno radi ostavljanja potomstva, meutim, kao to emo videti kasnije
nerazumevanje posledica koje enska nezavisnost ostavlja na grupu dovodi do propasti
itavih civilizacija. To je jedna od najvanijih novih istina koje ova knjiga obelodanjuje.
Izneemo najpre saznanje o tome koja je glavna prednost polnog razmnoavanja.
Zapazili smo da ena ima jaje, odnosno dete kao glavnu vrednost vrste. ena se ponaa
konzervativno, poput banke koja ne sme da pozajmljuje novac bilo kome. Ako bi ulagala u

115

svakog propala bi, kao to se i desilo bankama koji su inicirale5 svetsku ekonomsku krizu, jer
su u trci za profitom zapostavile selekciju. ena koja eli potomstvo ne moe da rizikuje kao
pomenute banke iako je pozicija ene u drutvu analogna pozicij banke u ekonomiji. Banka
investira uskladitenu energiju svojih deponenata, izraenu u novcu, u preduzea koja
rizikuju na tritu i koja imaju funkciju analognu funkciji mukarca u prirodnoj selekciji.
Banka ne moe unapred proceniti koje preduzee e postati uspeno. Ono preduzee koje
pone da donosi rezultate poveae koliinu novca na raunu. Banka e ovo detektovati i
uloie uskladiteni novac svojih deponenata u uspeno preduzee. Na taj nain e akcionari
banke obezbediti profit, odnosno preivljavanje.
Slino ena postupa sa mukarcem. ena ne moe unapred da proceni koji mukarci e
postati uspeni. Tek kada pojedini od ovih mukaraca ponu da upumpavaju resurse u
drutvo, ona e, aposteriori, moi da izabere. Na ovaj nain se moe objasniti injenica da
ene generalno preferiraju starije mukarce. Stariji mukarci su imali vremena da postignu
uspeh. Kako je broj uspenih mukaraca, odnosno liderskih pozicija, relativno mali, vei broj
ena dolazi na jednog uspenog mukarca pa ovi dolaze u situaciju da vre povratnu
seksualnu selekciju. ena poseduje jaje u kome skladiti energiju odnosno materiju, dok
mukarac koga je priroda odabrala u svom semenu poseduje informacije o tome ta je priroda
odobrila.
Mukarci, kao jedan pol vrste, su odreeni da na sebe prihvataju rizik. Mnogi mukarci
nee uspeti da opstanu i pokau se uspenim u savlaivanju prirode. Nee ak uspeti ni da
preive. Veina nee uspeti da ostvari poseban uspeh. Ali seksualna funkcija mukarca je
takva da onaj koji uspe moe oploditi vei broj enki i na taj nain lako prenosi ispravne- a to
znai u skladu sa prirodom- informacije o nainu na koji se savlauje priroda na ostatak
vrste. Ajntajn je smatrao da Bog ne baca kockice, a mi moemo da zakluimo da je ena ta
koja nije sklona bacanju kockica. Mukarac rizikuje umesto nje. Na ovaj nain cela vrsta se
obezbeuje od gubitaka i poveava broj svojih opcija.
Iz ove polne specijalizacije koja odreuje posebne funkcije ene i mukarca moemo
izvui vane zakljuke. Jedan od zakljuaka je taj da Dostojevski nije bio u pravu kada je
izneo predvianje da e lepota spasiti svet. Kada bi svi mukarci bili lepi to ne bi donelo
nikakvu korist vrsti. Posao mukarca je da bude uspean a ne lep. ene bi i dalje preferirale
5

Mada je nisu i izazvale.

116

uspene ispred lepih mukaraca. Sa druge strane kada bi sve ene bile lepe to bi otealo
situaciju mukaraca gubitnika. Uspeni mukarci mogu ograniiti svoj izbor na lepe ene u
sadanjoj situaciji, ostavljajui neto i manje uspenim mukarcima. Kada bi sve ene bile
lepe koja bi preostala obinom mukarcu?
Drugi zakljuak je sledei. Ako priroda ostavlja u ivotu uspene mukarce zar ne bi
trebalo samo oni da se razmnoavaju? U Konanu Varvarinu postupaju vodei se ovom
logikom. Iako rob, Varvarin se dokazao kao izvrstan primerak i to se tie snane psihe i po
pitanju snanog tela. Zbog toga mu privode izvrsne primerke enskog pola da bi se njegovi
geni rairili. Problem sa ovim je u tome to retko kada moemo da znamo koji mukarci su
stvarno napredak u savlaivanju prirode. Zato je liberalizam po pitanju seksualne selekcije
najprihvatljiviji. Postoji jo jedan vaan razlog i zato je sada trenutak da uvedemo glavnu
ideju sintetike teorije evolucije. Prema ovoj modernoj teoriji evolucionisti ne posmatraju
samo pojedince koji prolaze prirodno odabiranje i seksualnu selekciju, ve se pre svega
koncentriu na pojedinane gene i njihovu rasprostrtost unutar vrste ili jednog dela
populacije. Neki pojedinani gen se moe brzo rairiti kroz populaciju ako se pokae kao
koristan. Neki drugi moe da smanjuje svoju prisutnost. Nije bez znaaja ni injenica da
postoje geni koji preskau generacije i ne aktiviraju se uvek. Tu su jo i recesivni geni. Da bi
se oni aktivirali potrebno je da imate njihove nosioce na strani bar jednog roditelja od vae
majke, i bar jo jednog roditelja vaeg oca. Ono to je za nas sutinsko u vezi ovakvog
pristupa je da u vrsti ne postoje idealni ena i mukarac ve da se geni odreenih
karakteristika koncentriu na strani jednog pola, ali su prisutni i u populaciji suprotnog pola.
Tako osim idealnih tipova mukarca i ene postoje individue kod kojih se iskazuju osobine
gena suprotnog pola. Zapravo je to sluaj sa veinom mukaraca i ena Ovo moe biti
korisno i za pojedince i za vrstu. Tako na primer neki mukarac moe biti oprezniji od
prosenog mukarca koji je skloniji riziku od prosene ene i na taj nain poveati raspon
situaacija u kojima mukarci, on lino ili grupa kojoj pripada mogu preiveti. Vai i
suprotno. ena koja rizikuje moe poveati izglede na uspeh u odnosu na druge ene birajui
nekog mukarca kojeg prosena ena smatra udakom.
Poto kod vrste kao to je naa, zbog evolutivnog uspeha koji se meri rasprostranjenosti
po planeti, brojem i moi nad prirodom, postoji veliki broj individua na velikom prostoru, u
razliitim klimatskim podrujima, i razliitim kulturama, dolo je do izvesne specijalizacije.

117

Specijalizacija je neto to Marks ne priznaje smatrajui da ljudi imaju jednake mogunosti,

ali nauna saznanja i prosto iskustvo govore protiv toga. Ne mora ovek biti genije pa
primetiti da u zavisnosti od klime, prirodna selekcija deluje u pravcu rasprostrtosti odreenih
gena. Tamnija koa je prisutna u toplijim krajevima, jer je to nain na koji se koa brani od
jakog sunca. Verovatno je mogue pronai i neki drugi nain odbrane od Sunca, genetskim
ininjeringom, ali je priroda rekla svoje na osnovu genetskih opcija koje je imala. U hladnijoj
klimi su se rasprostrli geni koji poveavaju masne naslage. To je sluaj ne samo sa
Eskimima, ve jo vie sa drugim vrstama sisara i ptica koji ive u hladnoj klimi poput foka,
kitova i pingvina.
I kultura, odnosno nain na koji neka grupa ljudi dolazi do resursa ima uticaj na
rasprostiranje odreenih gena, odnosno seksualne preferencije. Estetiski ideali su odreeni
nainom na koji neka kultura dolazi do resursa. U lovako-ratnikim kulturama postoji
tendencija ka miiavom telu, kod onih koji se bore peice naglasak je na velikom rastu, kao
to je to bio sluaj sa Vikinzima, dok je kod kultura koje se bore na konjima poput mongola,
manja masa tela bila prednost. Generalno kod ratnikih kultura, vie se ceni vitkost ene.
Pesnici mnogih vladajuih kasti koje su lovako-ratnikog porekla, naglaavaju vitkost kod
ene. Treba biti kadar stii i utei, i prirodno je da vam masne naslage u tome ne mogu biti
od pomoi. Kod ljudi koji su skloniji miroljubivom reavanju problema, manja miiavost a
vee rezerve energije u obliku masnoa poboljavaju verovatnou preivljavanja u energetski
kriznim periodima. Miiavi ratnici e jednostavno oteti hranu koja im je potrebna. Vitka
ena je moda i statusni simbol. Uvek e za nju moi da otmu hranu, dok ene pobeenih
moraju da skladite energiju u sretnim vremenima za gladne godine. Moda je Vilendorfska
Venera boginja nekih miroljubivih gladnjikavih lovaca. Ovo je mesto u kome emo dati
onjanjenje za jednu od glavnih misterija u enskim preferencijama prema mukarcima.
Zato ene vie vole loe momke?
Objanjenje je jednostavno sa znanjem svega onoga to smo do sada izneli u knjizi.
Poto ljudi, bilo kao vrsta, nacija, ili pojedinano u svom ivotu dopadaju situacija poput
dileme brodolomnika, odnosno u neku krizu resursa, preivljavali su geni onih ena koje su
birale mukarce koji ispravno deluju u takvim okolnostima a to su bili loi momci spremni na
prevaru, la, otimainu, ubistvo i tome slino. ene koje su birale dobre momke imale su
manju ansu da prou kroz ovo usko grlo evolucije. Zahvaljujui recesivnim genima i drugim

118

genima koji se ne aktiviraju u svakoj generaciji, drutvo je u normalnim vremenima dobijalo

svoju stabilnost aktiviranjem gena koji podstiu dobro ponaanje koje omoguava saradnju
meu ljudima.
Na ovaj nain se moe objasniti i mazohizam svojstven enama koje biraju mukarce
koji ih maltretiraju. Da ove ene ne uivaju u maltretiranju, ne bi mogle istrpeti loe momke i
ne bi se parile sa njima. Tako se opet pokazuje da je sama priroda zla i da ne nagrauje
dobroudne mukarce i ene ve mukarce sa pomalo sadistikim sklonostima i ene sa
pomalo, ili malo i vie, mazohistikim sklonostima. Re je o funkcionalno idealnim
tipovima, a naravno postoje mukarci mazohisti i ene sadisti.
Od velikog je znaaja, kada je specijalizacija u pitanju, specijalizacija koja se ogleda u
rezultatima reenih testova koeficijenta inteligencije, koji se meri razliitim vrstama zadataka
sadranim u testovima, i koji je jasno samo jedan od oblika inteligencije. Osnovne vrste
inteligencije su, kao to smo videli muka i enska. Muka je specijalizovana za saznanje
prirode dok je enska specijalizovana za saznanje socijalnih relacija, odnosno za saznanje
odnosa moi.
Klasini testovi inteligencije pokazuju sposobnost reavanja odreenih zadataka koji
imaju veze sa razliitim sposobnostima razuma.. Prema testiranjima pomou ovih testova
sprovedenih u raznim kulturama, postoji razliita rasprostrtost koeficijenta ove inteligencije u
mukoj i enskoj populaciji. ene su skoncentrisane oko proseka sa malim procentom ena
koje su dosta ispod proseka ili dosta iznad proseka. Sa druge strane ispod i iznad proseka
nalazi se znatno vei broj mukaraca. Kako ovo objasniti?
Ve smo primetili da vrsta rizikuje preko mukarca i u zavisnosti od prirodnih uslova
kao reenje za preivljavanje nekada se moe ispostaviti vea, a nekad manja inteligencija.
Inteligentniji ljudi su sposobni za reavanje raznih problema ali im ista ta inteligencija moe
ukazati na rizinost odreenih poduhvata zbog kojih strah moe da deluje suvie inhibitorski
na njih. Dobra procena rizika, u sluaju kada je rizik izuzetno visok, negativno e delovati na
odlunost mukarca u sprovoenu odluka, koje su nekada nune. Pri tome moramo imati na
umu da je za mukarca volja bazina osobina koja odreuje njegovu mukost. Da je volja
osobina koja je u evoluciji bazinija od inteligencije, moemo videti ve prema veem
preferiranju ove osobine u seksualnoj selekciji od strane ena. U ovakvim trenucima velikog
rizika do izraaja dolaze manje inteligentniji mukarci manje svesni opasnosti. Samim tim

119

njihova volja je manje inhibirana. Iako e vei broj njih propasti, neki e preiveti, i na taj
nain se pokazati uspenim u prirodnoj selekciji. Zbog funkcije mukarca da bude rizikujui
faktor, prirodna selekcija je omoguila preivelim, uspenim mukarcima da oplode vei broj
ena i na taj nain poveaju rasprostrtost svojih, od prirode odobrenih, gena unutar vrste. Ova
osobina seksualnog ponaanja, da vei broj ena bira jednog mukarca moe dovesti i do
znaajnih socijalnih problema koje emo obraditi u delu koji se bavi Liberalnoaristokratskim i patrijahalno-demokratskim seksualnim moralom.
Najpre emo se pozabaviti mukim i enskim moralom. Saznajni zadatak mukarca je
tei i samim tim verovatnoa da neko postane uspean samo zahvaljujui svojim odlukama je
prilino neverovatna. Kant je smatrao da zapravo i ne moemo sa sigurnou znati posledice
svojih postupaka i da se procena moralnih postupaka mora zasnivati na neijim namerama.
Namere moralnih aktera ine odreene postupke moralnim ili nemoralnim. Ipak, Kant je
otiao u drugu krajnost. On je hteo da brani sledei princip. Postoje odreeni postupci koji su
nemoralni bez obzira ko ih ini ili u kakvom sluaju ih primenjuje. Zaaran Njutnovim
univerzalnim vaenjem prirodnih zakona hteo je da na jedan neprirodan i nasilan nain
primeni univerzalnost koja vai u prirodi na stvari koje se tiu drutva, odnosno morala.
Njegov kategoriki imperativ, koji smo ve objanjavali, je forma pomou koje testiramo
vaenje odreenih pravila postupanja u smislu da li su moralna ili ne. Mi smatramo da nam
ovaj sistem ne daje stvarne mogunosti da neki postupak tretiramo kao pozitivno moralan.
Ipak, omoguuje nam da odbacimo neke koje bi mogli da poslue zloupotrebljivaima nae
slobode. Kant daje svoje predloge za postupke koje bismo mogli prihvatiti kao pozitivno
vaee i univerzalno primenljive za sva umna bia u svim situacijama a to su: -Ne lai; i Ne
daj lana obeanja,. Ova poslednja se u sutini da svesti na prvu.
Da bi odbranio svoju tezu Kant je napisao jedan tekst, kao odgovor francuskom
filozofu Bendaminu Konstantu, pod naslovom O navodnom pravu da se lae iz
ovekoljublja. U ovom tekstu Kant daje jeziv primer sa deakom u ijoj kui se sakrio ovek
koga progoni plaeni ubica. Ovaj ubica nailazi na kuu i pita deaka da li se njegov plen
moda krije negde unutar kue. Kant smatra da deak treba da kae istinu ubici iz prostog
razloga to je la nemoralna bez obzira na sve ostale okolnosti. Kant argumentie da, koliko
deak moe da zna, do tad je progonjeni ovek ve mogao da napusti kuu. No ovo je

120

irelevantno, jer iz Kantove pozicije proizilazi da ak i kad bi znao da e nevinog oveka

svojim reima odvesti u smrt, treba da govori istinu.
Mislim da iz izloenog svaki italac moe sam da izvue zakljuak koliko je Kantova
pozicija u vezi lai odbranjiva i prihvatljiva. Pisac ovog dela e izloiti svoj predlog za
formalnu etiku koji reava problem lai i drugih moralno dvosmislenih dela i situacija.
Reenje se sastoji u sledeem- Moralnost odreenih, istih postupaka koji se mogu vrednovati
kao moralni ili nemoralni zavisi od moi kojom raspolae odreeni moralni agent. Izraz
agent se u poslednje vreme koristi u etici da bi se oznaili razne vrste entiteta koji su moralni
delatnici. Tako su pod jednu re podvedeni i subjekti i institucije koje mogu moralno ili
nemoralno delovati.
U formulisanju ove formalne etike poli smo od ideje da moralni delatnici moraju da
ispune jedan logiko-ontoloki uslov da bi uopte mogli da budu moralni delatnici. Taj uslov
je samo postojanje. Da bi neko delovao moralno mora prethodno da postoji. Postojanje
pretpostavlja neki izvor energije, za ljude je to vazduh, zatim voda, hrana, a pre svega prostor
koji zauzimaju. I institucije zahtevaju ive delatnike, prostor i finansije. Ukoliko ima mo da
obezbedi sve ovo mi nekoga moemo smatrati moralnim delatnikom. Sasvim je druga stvar
sa nekim ko je bez ovih osnovnih energenata za ivot. On zapravo nema opcije, a samim tim
ni slobodu koja je nuna pretpostavka moralnog delanja. To nam ve trasira put kojim emo
poi. Da li je la nemoralni in za nekog ko njome pokuava da spasi svoj ivot, obezbedi
neki od ovih energenata, ili sauva svoju slobodu ili dostojanstvo?
Vano je, i to je kljuno, da mi ne vezujemo ispravnost nekog postupka sa posledicama
koje iz njega proizilaze. U tom domenu se ne razilazimo sa Kantom. Ispravnost nekog
postupka proizilazi iz namera i, dodajemo mi- moi onoga koji postupa. Mi emo nameru
podrazumevati a mo emo posebno isticati. Isti postupak, a mi emo se baviti laima i
ubistvom, je moralan u zavisnosti od moi onoga koji ga ini.
U prvom primeru emo se baviti sluajem zadobijanja i gubljenja slobode. Zamislimo
roba zarobljenog u ratu koji je uz to jo i dete u gvozdenom dobu poput Konana na poetku
filma. Njegovi uvari ga sprovode do rudnika u kome e najverovatnije provesti ostatak
ivota u tekom radu, bez pravilne i dovoljne ishrane uz esta muenja od strane uvara koji
e ga tui bez krivice, a sve to e ga suvie rano odvesti u grob, to s obzirom na ivot kakav
su mu namenili i nije tako strano. Dok decu, od koje je lako napraviti poslune robove, vode

121

posebno za tu namenu odreeni uvari, glavnina vojske koja je uestvovala u osvajanju i

porobljavanju odmie. Vremenom, zbog sporosti deice, deo vojske sastavljen od uvara
koji ih sprovodi suvie zaostaje i oni prave dogovor sa oficirima da ih glavnina ne eka da je
ne bi usporavali i nastavljaju putovanje laganim ritmom koji im odreuju fizika ogranienja
maliana na putu kroz brdsko-planinski, umom prekriven predeo. Vojnici nisu zabrinuti jer
ne oekuju nikakvog neprijatelja, a jednog dana popevi se na uku koja je dominirala
krajem kroz koji su prolazili primete put koji bi im posluio kao preica. Ipak, poto nisu bili
iz ovih krajeva nisu smeli da se tek tako upuste u prolazak kroz nepoznatu teritoriju. uvi
njihov razgovor, na junak, mladi deak koji se nije mirio sa sudbinom odlui da se umea.
Deak je znao da preica vodi kroz teritoriju divljeg, ali porobljenoj deci srodnog plemena,
koje e svakako brzo primetiti uljeze i pripremiti im zasedu, a nastali haos e moda
promeniti mrane sudbine tok. Pretvarajui se da je zainteresovan za bolji tretman, koji bi
dobio od uvara u zamenu za informacije, deak im ispria da dobro poznaje taj put i da e
im rado biti vodi u zamenu za mesto na kolima i pare mesa. Prirodno sumnjiavi straari
pokuaju da ga zastrae pretnjama ukoliko ih prevari, a jedan od njih mu opali amar, veoma
jak s obzirom na uzrast, zbog koga deak briznu u pla, ali i dalje ostajui vrst u svojoj
nameri da ih slae. Za svaki sluaj su udelili jo nekoliko udaraca deaku i jo su hukali pse
na njega da bi ga zastraili. Na kraju da bi bili potpuno sigurni da ih deak nee prevariti
jedan od straara zaveza deaka metalnim lancem za svoj runi zglob kako mu deak ne bi
mogao pobei ako zaslui da ga kazni, kako mu je obeao, rezanjem vrata.
Ve prvo vee na nepoznatoj teritoriji uvari su bili napadnuti i ubijeni, mahom na
spavanju. Deak, na heroj, je uspeo da preduhitri uvara za koga je bio vezan i da ga ubije
noem koji je uzeo od njegovog mtrvog saborca, dok se njegov lini uvar borio sa jednim
od napadaa, bivajui tako spreen da kazni dete. Posle kratke i iznenade borbe uvari su bili
savladani a deca osloboena.
Kao to se iz primera moe videti deak je lagao i poinio ubistvo s namerom da se
oslobodi, i izmeni svoju tunu sudbinu. Nikakvo drugo oruje nije mogao upotrebiti osim
lai i podmuklog ubistva s lea svog uvara koji se borio s napadaem. Poto je deak bio
praktino nemoan da ostvari svoju slobodu, posluio se laima koje nisu moralne maksime
ve orue nemonih. Sve dok lai upotrebljavaju nemoni da zatite svoj ivot, osnovne
resurse, slobodu i dostojanstvo nikakva nemoralnost im se ne moe pripisati. Lai ako nema

122

drugu mo da zatiti svoj i ivot blinjih, ivotne resurse, slobodu i dostojanstvo- neka bude
naa maksima preivljavanja, naravno ne i morala. Kod Kanta postoji formalni uslov da
maksima bude univerzalno prihvatljiva za sva umna bia. Mi emo uvesti uslov da maksima
bude univerzalno prihvatljiva za sva nemona umna bia. Re je o univerzalnom moralu
slabih. Jakima lai nisu potrebne da odbrane svoja dobra, pod kojima podrazumevamo sve
pobrojano u maksimi slabih. Lai monika su zato nemoralne. Kada bi postojalo neko
boanski mono bie koje bi se sluilo laima u ostvarenju svojih ciljeva, ono bi bilo
apsolutno nemoralno.
Duni smo da damo i primer za korienje lai u situaciji monika. Kao primer
nemoralnosti moemo dati istorijski primer kolonijalizma u kojima se tehnoloki, nauno,
vojno i ekonomski mona zapadnoevropska civilizacija sluila laima u otimanju teritorije od
strane uroenika irom sveta. Osnovni ivotni resurs-teritorija, odnosno prostor, je laima,
lanim obeanjima i lanim ugovorima, otimana od domorodaca. Da sa takvom praksom
Zapad i dalje nastavlja pokazuje nepotovanje ugovora o Kosmetu koji je inae silom
nametnut. Nemoralnost jakih proistie iz opcija koje poseduju. Dok slabi nemaju izbora i
samim tim i ne mogu biti moralni agenti, jer je mogunost izbora nuna za postojanje
slobode, a sloboda je nuna pretpostavka morala, jaki uvek imaju druge opcije. Jaki
jednostavno mogu priutiti potovanje ugovora, pogotovo onih koji su sami nametnuli.
Da bismo istakli nau poentu mi emo prevrednovati sve Nieove vrednosti. Prema
Nieu postoji moral slabih i moral jakih, i mi emo se toga drati ali emo zameniti formalne
uslove i sadraj ova dva morala. Moralni plebs e za nas oznaavati bia koja biraju ivot po
svaku cenu, dok e moralna aristokratija radije izabrati smrt nego krenje prethodno
prihvaenih moralnih normi. I u ovom delu emo se sloiti sa Kantom da mi moralne norme
moramo prihvatiti apriori pre nego nam iskustvo pokae da li nam donose korist ili ne. Lai,
otmi, prevari, nemaj samilosti- sve su to sadraji koji bia koja ele da preive u ovom svetu
u odreenim situacijama mogu da primene a da ih ne smatramo nemoralnim. Svi nemoni
imaju pravo da upotrebe ova sredstva preivljavanja. ene i deca pre svega, robovi, proleteri,
bezemljai, siromani, runi, neiskusni, nezaposleni itd.
Pri tom emo postaviti stvari tako, da iako slabi imaju pravo na osobine koje se
tradicionalno ne smatraju moralnim, nemaju pravo na vlast. Samo jaki mogu imati pravo da
vladaju. Oni koji su u stanju da sprovode svoje namere bez laganja i sile, ukoliko uopte

123

postoje takva bia, a teoretski je to sasvim mogue, stvoreni su da vladaju. Oni koji mogu da
priute luksuz samilosti i milosra, prava su aristokratija. Zar zaista u jednom
iskompleksiranom Napoleonu ili nesrenim Bordijama koji su sve u stanju da urade zbog
ovog sveta moemo videti aristokratiju? Nie je stvarno zalutao. Za mnoge ljude ovaj svet
jednostavno nije dovoljno dobar da bi uinili sve da u njemu preive. Ovaj svet nije najbolji
mogui, esto je ruan, ispunjen je bolestima, frustracijam i raznim nesreama i neki ljudi
imaju pravo da ga ne cene. Kao to ga openhauer ne ceni, ali ga odbacuje po svaku cenu to
mi ne elimo da uinimo. Ovaj svet je prihvatljiv do odreene granice i poseduje poneto
lepote i radosti, iako je oito nesavren. Mi neemo da osuujemo one koji su spremni da
lau i ubijaju da bi se zadrali u njemu, ali se divimo onima koji ne ele da ga konzumiraju
po svaku cenu. Niti, poput Niea, moemo osuivati to neko veruje da ovako jadnjikav svet
kao to je na nije jedini koji postoji i da mora biti neeg boljeg.
Postoji univerzalno merilo morala, iako postoje dva osnovna morala, moral jakih i moral
slabih, odnosno muki i enski moral, to nije iskljuivo. Mo, koju Nie toliko ceni je
merilo kojim merimo iste postupke. U sluaju nemonih okrenutih ivotu po svaku cenu nije
nemoralno lagati i ubijati u situacijama poput dileme brodolomnika. Kada posedujemo mo u
ovom svetu kojim moemo odbraniti svoje interese bez laganja i ubijanja, a mi uinimo
suprotno, onda smo nemoralna bia. Pravu mo posedujemo kada imamo rezervu prema
ovom svetu koja nam omoguava da postupimo prema unapred prihvaenim moralnim
normama iako e nam to naneti tetu, pa moda i smrt. Niko od nas ne moe potpuno biti
siguran kojoj od ovih moralnih nia pripada dok se ne suoi sa stvarnim ivotnim iskustvom.
Da bismo dodali snagu naoj teoriji posluiemo se sa jo nekoliko primera. Moramo da
naglasimo jo jednu dobru osobinu nae teorije. U utilitarizmu se ispravnost postupaka
pripisuje dobru koji njihovi postupci ine. Oderivati ispravnost neijih postupaka prema
posledicama koje proizvode je blisko zdravom razumu. Uostalom, pravo, osim namere koja
se u pravnoj nauci tretira kao pokuaj, najvie panje poklanja posledicama nekih radnji.
Tako neko moe poiniti zloin iako nije posedovao nameru, poput ubistva iz nehata. Pravo
uglavnom odreuje neka dela kao nezakonita na osnovu posledica.. Utilitarizam je na prvom
mestu teorija koja se odnosi na institucije koje imaju mo, poput vlade, ili parlamenta neke
zemlje. Ideja utilitarizma je takva da se ovakve institucije u svom radu rukovode principima

124

koji e doneti korist to veem broju ljudi. I sama re utilitarizam ima poreklo od latinskog
prideva- koristan.
Naa teorija koja moralnost vezuje za mo, konzistentna je sa namerama utilitarizma,
iako ne ocenjuje vrednost moralnih postupaka s obzirom na posledice. Konzistentnost
proistie iz injenice da postoji korelacija izmeu moi i proizvoenja dobrih i loih
posledica. Moni mogu lako proizvesti veliku tetu i za drutvo nepovoljne posledice, dok
nemoni to ne mogu.
Uzmimo za primer jedno preduzee srednje veliine. istaica i generalni direktor ne
mogu imati istu moralnu odgovornost s obzirom na mo koju poseduju. La koju prema
kolegama zaposlenima ine oboje nema istu teinu. Potpuno ista la ne povlai istu moralnu
odgovornost. Zamislimo da istaica potie iz veoma siromane porodice, koja ima velike
probleme da se prehrani. istaica odluuje da krade deo sredstava za higijenu, kako bi
smanjila taj troak u porodinom budetu i omoguila vie finansijskih sredstava za hranu.
Ovaj postupak jeste nemoralan, ali je re o nemoralnosti niskog napona. Kada bi generalni
direktor ukrao istu koliinu sredstava za higijenu on bi uinio delo nemoralnosti visokog
napona. S obzirom na njegov poloaj i prihode on ima dovoljnu mo da ne mora da ini
ovakve stvari. Isto tako, generalni direktor poseduje vei opseg za nemoralne inove.
Ukoliko istaica lae u vezi obavljanja svog posla-recimo da kae da je oistila neku
prostoriju dva puta, a ona je to uinila samo jednom-opet je uinila nemoralno delo niskog
intenziteta. Jer joj njena nemo ne omoguuje drugo Sa druge strane ako generalni direktor
lae deoniare o uspesima poslovanja on ini nemoralno delo visokog intenziteta s obzirom
na njegov poloaj Oba sluaja su nemoralna sa aspekta namere da se obmanu drugi ljudi i tu
se podudaramo sa Kantom, ali za razliku od njega mi vidimo nijanse. Prema Kantu vi ste ili
moralni ili nemoralni. Ako deak iz njegovog primera slae, iako je apsolutno nemoan, i po
naim kriterijumima moi potpuno nevin ako pokua da slae ubicu., prema Kantu on je
nemoralan koliko i moni princ neke znaajne zemlje koji lae iz nekog trivijalnog razloga..
Mi smatramo da ivot nije crno beli. Moemo biti manje ili vie nemoralni.
Nemoralnost moralnih delatnika i inova proizilazi iz njihove moi. Vezivanje moralnosti za
mo u korelaciji je sa posledicama koje iz nje proizilaze. To to je istaica obrisala pod
samo jednom nee proizvesti nekakvu znaajnu tetu, ali ako direktor dovede u zabludu
deoniare prikazujui im lane izvetaje, onda celo preduzee moe propasti, ostavljajui

125

deoniare bez imovine a radnike bez zaposlenja. Kriterijum moi ispunjava zahtev etike za
formalizmom, i to je jo vanije u skladu je sa zdravim razumom.
Da bismo istakli koliko je ovaj kriterijum dobar proiriemo na primer. U sluaju da u
nekoj zemlji postoji opasnost od izbijanja epidemije neke zarazne bolesti, mo istaice
raste.Zamislimo da se prenoenje ove zarazne bolesti lako moe spreiti dobrim odravanjem
higijene prostora u kome ljudi borave. Isti postupak otaljavanja posla u novom odnosu moi
istaicu pretvara u osobu daleko veeg stepena nemorala.
Poto smo izloili nau moralnu teoriju vezanu za mo, vratiemo se na moralnost
mukaraca i ena. Kant je smatrao da ene i seljaci ne mogu biti moralna bia. Ima li on
pravo ako stvari posmatramo iz naeg ugla? Mi smo najpre posmatrali stvari sa stanovita
idealnih mukaraca i ena, da bismo razvodnili stvari priznajui da veina ljudi ne pripada
idealnim tipovima. Ipak, iako se neki geni, koje proizvode karakteristino muke ili
karakteristino enske osobine nalaze i kod jednih i kod drugih polova, postoji koncentracija
gena koji donose muke karakteristike kod mukog pola i obrnuto, geni koji donose enske
karakteristike koncentriu se u enskom polu. Razlog tome je funkcija unutar vrste koju svaki
pol obavlja i zbog toga je korisnije u objanjenju koristiti se idealnim tipovima. Postoje ene
koje radije biraju mukarce prema fizikom izgledu. Ipak, takvo ponaanje evolucija ne
ohrabruje i takvi geni ne dolaze do izraaja unutar enskog pola. Zanimljivo je da i ene u
modernim drutvima, koje su finansijski nezavisne na prvom mestu cene uspenost
mukarca, a tek onda njegov fiziki izgled.
Primetiemo da preferencije ene prema uspenim mukarcima zavise i od ivotnog
iskustva. Atraktivne devojke koje potiu iz siromanije sredine radije e juriti uspenog
mukarca. Isto vai i za vremensko iskustvo. Sa godinama devojkama finansijska uspenost
mukarca postaje vanija od drugih faktora. Socijalni status mukarca postaje vaan ranije,
pa su deaci sa vanijim statusom unutar drutva atraktivniji devojicama. Jasno je da je ovo
povezano sa razlozima koje smo navodili u naoj analizi lovako-sakupljakog drutva. ene
logika otkria usmerava na mukarce koje su drugi mukarci ve priznali. Nekada su ljudi
imali potomstvo veoma rano. Ono to savremeno drutvo smatra neim loim, a to je
maloletnika trudnoa, u lovako-sakupljakim zajednicama je bilo neto uobiajeno.
Uostalom i u poljoprivrednim drutvima su parovi teili da ranije imaju decu. Za razliku od
savremenih romantinih predstava o ljubavi prema deci nai preci su potomstvo stvarali ili

126

zbog nagona ili zbog koristi. Vie dece znai vie ratnika i radne snage, a ena koja ne raa je
neto to se moe odbaciti. Razvoj poljoprivrede je omoguio sedelaki nain ivota i
znaajan porast stanovnitva, ali je pomogao i razvoj patrijahalnog morala. Moral sada
koristimo u neto drugaijem znaenju suavajui njegov delokrug na regulisanje seksualnog
ponaanja.
Kod raznih vrsta koje ive u grupi postoji podela na alfa mujake i one koji su skrajnuti
iz drutvenih zbivanja i ive svoj ivot na periferiji. Kod afrikih goveda slabiji mujaci se
nalaze na obodu krda i prvi su na udaru u sluaju napada grabljivaca. Slino je i kod pavijana
i jo mnogih drugih vrsta. Kod divljih maaka, slabiji mujaci se potpuno proteruju iz grupe,
dok kod veine vrsta imaju nizak seksualni status. I kod naih bliskih roaka impanzi koje
su seksualno relativno liberalne, postoji hijerarhija i alfa mujak mora biti prvi namiren.
Razvoj patrijahalnog morala kod ljudi je zato vrlo neobian jer ima za cilj da svakom
mukarcu i eni nae para i to po mogustvu za ceo ivot. Mi neemo pokuati da damo neki
definitivni odgovor o genezi patrijahalnog morala ali emo zapaziti, da to se tie ljudske
seksualnosti u istoriji postoje tri glavna seksualna morala, enski-koji emo nazvati liberalnoaristokratskim i dva muka- koje emo nazvati patrijahalno-demokratskim i ratnikoaristokratskim. Ova dva druga emo nazvati mukim iz razloga to imaju za cilj ouvanje
grupe koja je karakteristika mukog pola vrste. Mi emo pokazati kako liberalno-aristokratski
moral loe utie na koheziju grupe i ini je ranjivom u sukobu sa drugim grupama, u kojima
su mukarci ti koji biraju ene.

127

INVAZIJA VARVARA

Moramo naglasiti da re moral prvenstveno koristimo kao skup pravila i obiaja koji
reguliu odnose meu ljudima i slue prevazilaenju konflikta.. Mi emo naglasak staviti na
seksualne odnose jer njih smatramo primarnim za samo postojanje nekog drutva. to se
seksualnosti tie postoje enski i muki moral, s tim to muki ima svoju verziju za jake i
slabe. Aristokratsko-liberalni moral je onaj u kome je ena potpuno slobodna u ostvarivanju
svojih seksualnih odnosa. Pre svega tu mislimo na slobodu u izboru partnera. Aristokratski je
izraz koji znai najbolji. Prirodno je da u seksualno liberalnim drutvima ene ele najbolje
mukarce.
Liberalno-aristokratski, od sada enski moral je prisutan ve u lovako-sakupljakim
zajednicama, a ponovo se javlja u gradskoj kulturi kao dominantan. Naziv popularne serije o
promiskuitetnim enama koje same vre izbor mukaraca mahom iz viih socijalnih slojeva,
odnosno biraju uspene mukarce je indikativan- Seks i grad. Liberalan je jer ena nema
zapreka u vidu drutvenih normi kada je u pitanju izbor mukarca. Uticaj drutva na njen
izbor je minimalan ili uopte ne postoji. Suprotno patrijahalnom moralu u kome roditelji,
porodica uopte i drutvene norme odreuju ili imaju snaan uticaj na izbor seksualnog
partnera i nain stupanja u seksualne odnose. Aristokratski je jer atraktivne ene, koje imaju
najvei broj opcija tee da izaberu najmonije mukarce, elitu, ak iako samo drutvo nije
aristokratski ureeno. Svako drutvo iako moda nema aristokratske norme drutvenog
ponaanja ima neki upravljaku aristokratiju koja po sadraju svog ponaanja moe biti
vrlo plebejska.
U savremenoj gradskoj kulturi je esta pojava takozvanih grupi devojaka. Ove devojke
ekaju u redu da bi spavale sa uspenim sportistima, fudbalerima i koarkaima, na primer,

128

to se uopte ne razlikuje od lovako-sakupljakih klutura u Amazoniji, u kojima se njihove

grupi devojke dive najboljim rvaima u svom selu.6 Prirodno je da ena eli gene fiziki
najmonijih. Savremene grupi devojke, ukljuujui tu i one koje jure poznata lica, odnosno
najpopularnije mukarce poput rok i hip hop zvezda, su pod gvozdenim stiskom svojih
nagona koje odreuju geni koje poseduju. Ove devojke su nasledile uspean recept za
preivljavanje. Pariti se sa fiziki najmonijima, ili najpopularnijima, jer ovi drugi poseduju
drutveni uticaj i mo. Inteligentnije ene e se sa druge strane pariti sa mukarcima koji
poseduju direktni uticaj na drutvene prilike kao to su politiari i uspeni biznismeni.
U drutvima u kojima vlada enski moral ene dobijaju najkvalitetnije seme na vrlo
jednostavan nain. Same drutvene norme ne predstavlja nikakvu opasnost za ene. Jedine
prepreke dolaze od strane drugih ena. Poto je cilj neke ene odreeni, njenim saznajnim
moima odabrani, mukarac, glavna prepreka moe dolaziti od druge ene koja je
zainteresovana za istog mukarca. Deliti jednog mukarca je kontraproduktivno jer se onda
resursi dele na vie delova. Najbolja opcija za enu je da ima celog mukarca za sebe.
Osobine enskog plena, mukarca, su prirodnom selekcijom odredile kakve ene mogu
preiveti evoluciju lake od ostalih. To su ene koje love same i svoj plen zadravaju samo
za sebe. Nije neobino to se ene uporeuju sa domaim makama koje su solo lovci, a ak i
kad love u grupi love svaka za sebe.
Jo jedna zanimljiva osobina ene lovca je da kada je jednog mukarca potpuno
obezbedila za sebe, poeli da ulovi jo nekog. Osim to na taj nain dolazi do dodatnih
resursa ena moe uivati u samom lovu, neinhibirana nunou uspeha. Ovakav enski
moral ima svoje prednosti za vrstu ali poseduje jednu veoma negativnu osobinu, a to je
razaranje kohezije muke grupe.
Lov i odbrana u grupi, jedna od najvanijih osobina mujaka nae vrste svoje koristi
pokazuje i u raznim drugim podrujima. Prvo i najvanije na listi je ratovanje. Kada bi svaki
mukarac ratovao sam za sebe ne bi imao nikakvog uspeha. Logino je zato da ratuje u
sadejstvu sa drugima. Kako razum nije dovoljan da podri ouvanje grupe zbog sukoba
pojedinanih interesa evolucija je ostavila u ivotu one mukarce koji su nosili gene koji
naizgled deluju iracionalno. Ljudi esto emotivno reaguju na razne sadraje koje slue da
podre koheziju grupe kao to su himna, zastava, patriotske i navijake pesme i tome slino.
6

Helen Fier, Um ene str 303.

129

Nain govora, odevanja, karakteristine boje, grbovi, svaki simbol koji oznaava grupu
izaziva kod mnogih, a pogotovo kod mladih ljudi, emotivne fiksacije, pa i inove koji nisu
uvek stvar razuma. Grupa se za mlade ljude doivljava kao neto to odreuje identitet
pojedinca do te mere da on sebe ne moe zamisliti bez pripadanja neemu ije trajanje esto
nadilazi njegov sopstveni ivot..
Moemo kao primer tetnosti razvijanja sopstvene individualnosti za ratovanje uzeti
savremene amerike marince u ijoj obuci je sadrano lomljenje linosti koja se individualno
oformila. Kada se slomi ego pojedinca on se ponovo izgrauje u skladu sa interesima i
identitetom grupe. Marinac je prvo deo zajednice marinaca, pa je tek onda John Smith. Ovo
je naroito uspeno kod mladih ljudi. injenica da mukarci sazrevaju relativno kasno, u
proseku oko dvadesetsedme godine, i podatak da je proseno trajanje ivota u lovakoratnikim kulturama bilo jedva neto vie od trideset godina, govori nam da zrelost nije bila
od koristi za najvei broj mukaraca u njihovoj ratnikoj karijeri. Racio moe utrojiti
hrabrost, a to nije dobro za ratnika. Oni najbolji, koji su preivljavali i ostavljali potomstvo
su najvei deo svog ivota proveli razmiljajui u kategorijama pripadnosti grupi. Tek u
poznijim godinama kada su zbog iskustva bili u prilici da postanu lideri, postajali su zreli. U
tim godinama su verovatno osrtavili i vei broj dece koja su preivljavala, po genetskom
programu koji su im ovi od prirode selekcionisani pobednici, ostavljali u naslee. Naravno,
kao alfa mujaci bili su u prilici da naprave vei broj dece.
Iz gorepobrojanih razloga, da bismo razumeli grupu u istoriji i praistoriji, moramo se
okrenuti osobinama koje ispoljavaju dananji mladi ljudi sa naglaskom na tinejdere i
dvadesetogodinjake. Lako emo zapaziti da se mladi mukarci lako organizuju u bande i
navijake grupe ukoliko nacija nema nain da ih ukljui u neki rat.
Ono to je sociologija zapazila je da su mladi ljudi moralniji od starijih. Mladi ljudi su
spremniji da podrede svoje line interese optem dobru, a opte dobro je u istoriji dobro svoje
ratnike grupe, plemena, nacije. Iako izgleda neobino da postupanje u neskladu sa sebinim
interesom ostavlja ljude u ivotu i mogunosti da dalje prenose svoje gene, ovo se moe
objasniti vrlo jednostavno. Poto ljudi ne znaju sa sigurnou posledice svojih postupaka,
esto se moe desiti da preive opasne situacije u kojima su hteli da se rtvuju za grupu.
Spremnost na rtvovanje jaa koheziju grupe. Nije neobino da upravo mladi ljudi ele da
budu heroji, a mladi ljudi su inili glavninu svake vojske. Ponaanje koje uslovljava mlade

130

ljude do kasnih dvadesetih je proizvod gena koji su bili pod jakim pritiskom zahteva rata i
ponaanja koje je u skladu sa tim Dok nam racionalno sebino postupanje moe stvoriti
neprijatelje i onemoguiti nas u ostvarenju naih ciljeva, nesebino postupanje i odanost
grupi ine nas prihvatljivim ljudima sa kojima smo primorani da saraujemo. Sebino
postupanje protivno interesima grupe je otro kanjavano unutar lovako-ratnikih grupa,
esto izgonom izvan zajednice to je znailo gotovo sigurnu smrt.
Udrueno delovanje donosi toliko veliku korist da su geni koji potpomau socijalnu
saradnju unutar jedne zajednice morali biti pozitivno selekcionisani. Zanimljivo je da je
osobina karakteristina za muke grupe drugarstvo koje je suprotno enskom individualizmu.
Drugarstvom se moe objasniti psiholoka spremnost da se rtvujemo zbog drugoga. Ratni
veterani esto spominju da su se u odreenoj situaciji borili da ne bi ostavili drugove na
cedilu, a ne zbog neke ideologije ili vie politike. Sama etimologija rei drugarstvo ukazuje
na nesebinost. Kod ena se drugarstvo nije moglo razviti zbog vrste plena koji love.
Mukarci mogu podedliti lovaki ili ratni plen po odreenim svima prihvatljivim merilima,
dok ene tako neto nisu u stanju. Zato ne mogu postojati iste moralne norme za mukarce i
ene, kao to ne mogu postojati za pse i make.
Ova osobina mukaraca da se organizuju u grupe donosi korist u svakom delovanju,
ukljuujui tu i izgradnju irigacionih sistema koji su podstakli stvaranje prvih drava. Razvoj
poljoprivrede doveo je do poveane moi obinih mukaraca. Mukarac vie nije morao biti
uspean lovac i mogao je prehraniti porodicu na jednostavan nain ulaui u svoj poduhvat
vie rada. Ovo je omoguilo nastanak patrijahalnog morala. Nije vie bilo potrebe da se ena
preteno pari samo sa alfa mujakom. U stvari, enski liberalno-aristokratski moral dovodi
do jednog ozbiljnog problema u funkcionisanju muke grupe. Mukarci koji nisu predmet
izbora enki mogu razviti negativne osobine za opstanak grupe. Nije re samo o ljubomori
koja nam prva pada na pamet. Oni jednostavno mogu postati demotivisani. U uslovima
lovako-sakupljakih zajednica ovo nije toliko straan problem, jer se moraju boriti za golo
preivljavanje, meutim u uslovima izobilja koje je poljoprivreda donela sa sobom, injenica
da veina mukaraca nisu prvi izbor ene moe upropastiti drutvo. Kako e se odbraniti
zajednica u kojoj veina mukaraca osea da zapravo nema ta ni da brani?
Prirodno je da se kao odgovor na ovaj problem javilo stvaranje patrijahalnog morala u
kome postoji tendencija da se upare po jedan mukarac i ena za ceo ivot. U seoskim

131

poljoprivrednim zajednicama ovakvo reenje je relativno efikasno. Problem je nastao sa

razvojem gradskih centara. U gradskoj ekonomiji bogatstvo je vee na nivou grada, ali ima
tendenciju da se seli iz ruke u ruku. Jedan trgovac, a trgovina je glavna ekonomska baza
grada, moe lako propasti usled neizvesnosti trgovakih poduhvata. Poto potrebe ekonomije
jednog grada, koji je trgovaki centar, ostaju velike, drugi trgovac e ga lako zameniti i tu
dolaze do izraaja enske osobine. Dok na selu ( govorimo o predmodernim vremenima ) u
principu postoji mala socijalna pokretljivost i jedan zemljoradnik moe oekivati da e ceo
ivot provesti bivajui zemljoradnik kao i vie od devedeset posto drugih mukaraca, u gradu
je pokretljivost zbog dinamine ekonomije vea, a samim tim mesta se lake menjaju. U
seoskoj ekonomiji nema mnogo prostora za enske lovake sposobnosti da dou do izraaja.
Najvie zbog nedostatka veeg plena, i stabilne pozicije onog dostupnog. U gradu je stvar
suprotna, ene lako dolaze do situacija slinim onoj koju smo pomenuli na strani da bismo
pokazali zato ene nisu nemoralne, iako napuste voljenog mukarca. To je jedan od
razloga zato se mukarci razoaravaju a muke grupe gube koheziju.
Drugi vaniji razlog je to gradska ekonomija stvara vee bogatstvo. Ovo omoguava
veu ekonomsku nezavisnost ene od mukarca. Samim tim ene ele uspenije mukarce
kojih je opet mali broj. Veliki broj mukaraca i ena ostaje neuparen. Ekonomsko bogatstvo
takoe ini ene znaajnijim u vaspitavanju dece, a omoguuje im da podiu decu bez
mukarca ili sa mukarcima koji su submisivni u odnosu na ene.. ene stvaraju nove
generacije mukaraca individualaca koji nisu u stanju da odre koheziju grupe. Mukoj deci
koje vaspitavaju preteno ene nedostaju pravi muki arhetipovi na koje bi se ugledali. Sve
ovo vodi opadanju kvaliteta novih mukih generacija i njihovoj mogunosti da se organizuju.
U Etruriji koja je pala od strane rimskih varvara i na Kritu u periodu pre nego to su osvajai
sa kopna dokrajili gradsku civilizaciju naetu vulkanskom erupcijom na Santoriniju, u
religijsko-umetnikim predstavama su se javili parovi muko enskih boanstava u kojima su
enska boanstva dominirala nad nedoraslim mukim parom. Svedoanstvo o niskom statusu
mukarca u gradskim kulturama.
enska nezavisnost dovodi do procesa koji je jedan od glavnih uzroka propasti starih
civilizacija Obini mukarci, pa i elita, smatrajui da su se njihove ene iskvarile, trae ene
iz regiona u kojima je patrijahalno vaspitanje jo jako. Oevi tih ena iz patrijahalnih
podruja su naravno skloni da erke daju bogatijim mukarcima iz grada. Vremenom, sa

132

irenjem gradskih uticaja od centra ka periferiji, dolazi do migracija seoskog stanovnitva, pri
emu prednjae ene. One same tee da se priblie centru civilizacije traei uticajnije
mukarce i slobodu od patrijahalnih stega.. Rubna podruja civilizacije koja se nalazi pod
uticajima gradskog centra ostaju gotovo potpuno bez ena. Metropolitensko podruje se
ponaa kao crna rupa koja usisava ene. Ovaj uticaj gradske civilizacije moe delovati
stotinama, pa i hiljadama kilometara daleko od centra. Zbog svega ovoga mukarci na
periferiji ovih deavanja dolaze pred hamletovsku dilemu. Da li da prihvate da lagano izumru
ili da se late oruja? Zanimljivo je da rubni mukarci u podrujima gde prestaje
poljoprivredna kultura uzimaju ene iz lovako-sakupljakih zajednica, jer je izglednost da
imaju hranu vea od lovaca pa su za ove atraktivniji. Lovci-sakupljai su u dosadanjoj
praistoriji i istoriji bili ti potonji mukarci. Suoeni sa izborom izmeu isstrebljenja i rata za
ene prirodno je da iskoriste svoje lovako-ratnike sposobnosti za porobljavanje ratu manje
vinih zemljoradnika. Osobine aristokratije koja se u antici i pre toga nametala silom kao
vladajua elita dobro potkrepljuje ovu hipotezu. Sklonost ka lovu kao glavnom sportu
pokazuje poreklo antikih i srednjevekovnih aristokratih zajednica. Vremenom ove grupe
ratnike aristokratije, shvatajui da se protiv njih ne moe boriti ni, individualnim interesima
suprotstavljena, elita gradskog centra, napadaju centre gradskih civilizacija.
Ilustrovaemo ovu hipotezu sa nekoliko istorijskih dogaanja, navodei na poetku
sluaj Mesopotamije. Prvobitni varvari koji su osvojili mesopotamske gradove poticali su iz
planinskih podruja Zagrosa, a sasvim je sigurno da ene izmeu tekog planinskog ivota i
udobnog, gradskog u razvijenoj ravnici nisu imale dilemu. Kao ilustraciju ovog sluaja neka
nam poslui primer iz epske knjievnosti koji sasvim sigurno uva seanje na sline
istorijske procese. Re je o pesmi enidba kralja Vukaina u kojoj kralj Vukain dolazi do
ene planinskog vojvode Momila, izvesno siromanijeg i naviknutog na tei ivot, to
njegovoj eni nije po volji, pa ga izdaje zbog obeanja bogatog kralja. Sasvim je sigurno da
ova pesma uva seanje na starije dogaaje koje prethode vremenu istorijskog kralja
Vukaina i vojvode Momila. Kako je ovo jedna od najstarijih pesama iz srpske epske
poezije izvesno je da se radi o dogaaju iz mnogo dublje prolosti, a mogue je i da je re o
dogaaju koji se nije dogodio na Balkanu.
Neemo se drati hronolokog reda u izlaganju naih primera, pa emo kao sledei
primer navesti uvenu priu o otmici Sabinjanki. Ono to upada u oi u ovom sluaju je da je

133

radnja vezana za prve Rimljane koji se nalaze na rubnom podruju etrurske civilizacije. Iz
Grkih i Rimskih istorijskih izvora nam je ostalo poznato da su ovi smatrali da Etrurci suvie
doputaju svojim enama. Rimljani su pobedili mnogo razvijeniju, ali podeljenu i
udobnostima pokvarenu etrursku civilizaciju. Zakljuke izvucite sami, imajui na umu da iz
Rimskih mitova moemo zakljuiti da je period ranog Rima, pa i republike, bio pod snanim
uticajem mukog morala, u kojima ima puno primera o rtvovanju svojih interesa optem i
drugih pounih pria za jednu ratniku kulturu, jer bi besmisleno bilo rei ratnika
civilizacija.
ta tek rei o Trojanskom ratu u kome se opisuje dogaaj u kome ena spartanskog
kralja postupa istovetno kao i ena vojvode Momila. Odluuje se da izda svog mua zbog
bogatijeg mukarca. Iza celog speva o Trojanskom ratu krije se proces koji smo opisali.
Troja, zbog svog geografskog poloaja postaje bogata gradska civilizacija koja pone da
privlai ene iz celog regiona. Siromani grki preci da bi spreili da im najbolje enske
skidaju Trojanci odluuju se za ratno reenje. Jelena iz mita je samo simbol svih atraktivnih
ena koje su izabrale Trojance radije nego Grke.
Verovatno slini procesi stoje i iza doseljavanja Grka u dananju Grku, koju su
prethodno naseljavali famozni Pelagzi. Izvesno je da su poljoprivrednici koji su se selili iz
Male Azije raznosili svoju poljoprivrednu kulturu sve dok nisu ugrozili, pomou procesa koji
smo opisali, neka vie lovaka i ratnika, a manje zemljoradnika i trgovaka plemena. Ova
plemena su se okrenula osvajanju sve dok nisu postali vladajua aristokratija. Vrlo je
verovatno da je re o jo irem procesu koji je ugrozio pretke ve pomenutih Arijevaca, koji
su na uticaje gradskih civilizacija Bliskog Istoka i Indije, u kojoj se poljoprivreda proirila iz
Elama, bliskoistone poljoprivredne drave, reagovali stvaranjem jedne izrazito ratnike
kulture koja je vremenom unitila neke gradske centre odgovorne za ove procese kao to su
Moheno Daro i Harapa.
Patrijahalno-demokratski moral je prirodan seksualni moral pobeenih grupa, jer
obezbeuje ene za mukarce gubitnike. Ime je dobio prema latinskom nazivu za oca,
odnosno glavu porodice-pater familias. On ima poslednju re kada je u pitanju upravljanje
irom porodicom, esto poljoprivrednom zadrugom, ili ak i ratnikom druinom,
podreenom, ipak aristokratama. Patrijahalni moral, moe uspeno da se integrie sa
aristokratskim, stvarajui nacije, i relativno je stabilan. Glavna opasnost za patrijahalni moral

134

je prevladavanje gradske kulture. Kroz vei deo istorije oveanstva grad je, iako znaajniji,
bio kvantitativno u senci sela, u kome se patrijahalni moral jedino moe odrati.
Razvoj gradova u istoriji imao je kontraproduktivne rezultate po sam grad. Rim je
usisao svoju provinciju, slinim procesom koji smo opisali. Rimski istoriari navode,
lamentirajui, da je svaka generacija Rimljana sve iskvarenija, i sve manje brine o optem
interesu. Vremenom, roeni Rimljani se sve ree odazivaju tekom vojnikom pozivu i
zamenjuju ih ljudi iz manje civilizovanih provincija. U doba imperije carevi esto dolaze sa
Balkana jer je vojska dobrim delom ilirskog porekla. Tako je dananja teritorija Srbije dala
etvrtinu svih Rimskih careva, da navedemo samo Proba i Konstantina. Podsetiu da se ti
geni i dalje nalaze u opticaju na teritoriji Srbije, i najprisutniji su u srpskom narodu.
Dok je Rim uspevao da osvaja nove teritorije, odnosno dok je bio dominantno ratniko
drutvo ovi procesi nisu mogli da mu mnogo natete. Kada se Rim suoio sa
neprofitabilnou svojih osvajanja, jer je protiv sebe imao ratu vine Parane i Varvare koji
su oduzimali suvie mnogo sredstava Rimu, a Varvarske zemlje nisu mogle doneti veliki
profit, osim samog ljudskog resursa, navedeni procesi su poeli vie da dolaze do izraaja.
Celi narodi, a pogotovo ene, su ulazili na teritoriju carstva. Na kraju su se pojavili
najugroeniji mukarci-Huni kao glavna pretnja Rimu. Iako je Rim jedva uspeo da se
odbrani, vojnike vie nije mogao da oformi. Ratniki moral, opti interes grupe, vie nije
stanovao u Rimu. Razne ratnike druine su okupirale delove rimskog carstva, pretvarajui
poljoprivredno i trgovako stanovnitvo u svoje podanike. Goti, Vandali, Franci postali su
nova aristokratija. Varvari su omnipotentni suvereni koji drutvu daju socijalnu koheziju
razorenu enskim moralom.
Slini procesi koji razaraju koheziju grupe su se javili i u Vizantiji. Ekonomski
razvijeniji istoni deo Rimskog carstva, koji je imao dobro utvrenu prestonicu na najboljem
trgovakom mestu svih vremena, koja se ne nalazi daleko od Troje, izdrao je due. Ipak
varvari su osvojili i Vizantiju. Na teritoriju Vizantije su stalno dolazili novi Varvari koje je
Vizantija uspela da pretvori u svoje podanike, esto uz pomo hrianstva. Srbi i Bugari su se
tako vremenom integrisali u Vizantijski komonvelt. Meutim na istoku su se istovremeno sa
slovenskim najezdama pojavili novi, opasniji varvari. Opasnost od Arapa se sastojala u tome
to su bili verski indoktrinirani od strane inicijatora celog arapskog udruivanja-Muhameda.
Ovaj osniva religije je uspeo da jedno primitivno drutvo na periferiji civilizacije pretvori u

135

ratniku druinu koja je osvojila tu civilizaciju. Njihova religija je onemoguila opciju da i

oni vremenom postanu Vizantiji okrenuti hriani. Meutim civilizacija, batinik enskog
morala, je istopila i snagu ovih Varvara koji su postali plen novih turskih varvara, koji su
ipak prihvatili islam i tako postali donekle podnoljivi arapski gospodari.
U borbama za presto ostataka Vizantije, jedan od pretendenata je uvukao turske
plaenike u rat, pozivajui ih tako da osvoje ove ostatke. Gradska kultura Vizantije je
vremenom, onemoguila Vizantince da prikupe dovoljan broj vojnika, preputajui ratovanje
stranim plaenicima koji su na kraju Vizantiju i osvojili. Kod Turaka se razvio oblik kulture
u kome su svi podreeni jednom oveku, sultanu. On je haremski mujak, poput naih daljih
roaka gorila. Turska aristokratija nije postojala u pravom smislu te rei jer je bila suvie
zavisna od Sultana. Sva mo se skoncentrisala na jednom mestu. Turska istorija gotovo ne
poznaje periode slabljenja centralne vlasti. Graanski ratovi su se odvijali unutar porodice.
Sve to je uticalo da za veinu etnikih Turaka patrijahalni moral postane dominantan. On im
je pomogao da se do danas ouvaju kao grupa u kojoj procesi koje smo opisali nastaju tek
poslednjih godina.
Zanimljiv je i primer Kine koja je, vei deo istorije, poljoprivredna civilizacija sa
morem seljaka, ali i znaajnim gradskim centrima. Isti procesi koje smo opisali omoguili su
nastanak Varvara koji su osvojili Kinu i ustoliili se kao njihova Aristokratija. Obian
kineski narod uspeo je da se sauva od nestanka upravo zbog patrijahalnog morala.
U Evropi su ratnike druine i narodi stvorili prve srednjovekovne drave.
Aristokratsko- ratniki duh ovih elita se odrao sve do doba industrijske revolucije, pa i
kasnije. Stalno takmienje i ratovanje izmeu drava je podstaklo razvoj tehnolokih
inovacija i kritikog miljenja, to je omoguilo evropskom obrazovanju da napravi
neverovartan napredak u ovladavanju prirodom i osvoji vei deo sveta. Istine radi moramo
velike zasluge priznati i razvoju kapitalizma u zapadnoj Evropi, koji je takoe takmiarska
delatnost koja podstie muzko udruivanje. Tako su se trgovci udruivali da bi finansirali
velike istraivake poduhvate.Ipak, iako u poetku trgovina i rat mogu podravati jedno
drugo, jer rat ite finansije, vremenom aristokratsko ratnika kultura nestaje. Uostalom
razumne ene e radije uiti decu da postanu trgovci nego ratnici.
Na dugi rok trgovako-gradska kultura unitava muke vrednosti i ratnike grupe
nestaju. Dananja Evropa je zahvaena ovim procesima i samo je pitanje vremena kada e

136

evropske demokratije biti zamenjene novim dravama koje e nastati kao posledica
pojarmljivanja mase evropskog mirnog stanovnitva od strane malobrojnih ratnikih druina.
Dananje kriminalne grupe poreklom sa Balkana i iz Istone Evrope koje haraju Evropom su
vesnik ovakvih promena.

137