FOTOGRAFIJA

Fotografija je grana umetnosti u kojoj fotograf uz pomo fotoaparata zapisuje trenutak realnosti, zaustavlja trenutak ivota. Ime je dobila od grkih rei fotos svetlost i grafos pisati. Nastala je kombinovanjem nekoliko razliitih tehnikih otkria CAMERA OBSCURA Sa otkriem fenomena Kamere Obskure, ljudi sigurno jo od vremena starih Grka dolaze polako na ideju o fotografi ji i znanje o ovom principu prenose kroz vekove. Slika koja je prikazana u ovoj napravi je osnova po kojoj se bazira itav fotografski proces. Kao to samo ime kae, Camera Obscura je mrana prostorija sa malim otvorom na jednoj strani. Svetlo koje se odbija (refl ektuje) od spoljanjih objekata stvara obrnutu sliku tog prizora na drugoj strani.

Camera Obscura ne mora biti prostorija, moe biti i u obliku kutije. Da Vini je ostavio 2 opisa Camere Obscure. Od XVI veka koristi se kao pomono sredstvo za crtanje i slikanje portreta.

DAGEROTIPIJA Postupak koji je najvie doprineo daljem razvoju fotografi je je dagerotipija. Slike u obliku dagerotipije su prvi materijalni, razvijeni oblici fotografi je, tj. po prvi put stvoreno je neto stvarno i opipljivo. Za dagerotipiju su zasluni 2 francuska naunika Daguerre i Niepce. Pored dagerotipije bilo je vise raznih postupaka. KODAK, FOTOGRAFIJA ZA SVAKOGA Dolazimo do prvog pravog fotoaparata koji je stvarno mogao svako da koristi. Godine 1888. George Eastman lansira prvi aparat sa tranparentnim filmom od celuloidne trake sa parolom: Vi pritisnete dugme, mi uradimo sve ostalo. Bili su mali i lagani i zaista su imali sve kvalitete za masovnu upotrebu.

FOTOGRAFIJA KAO UMETNOST Poinjemo da uviamo koliko se fotografi ja ve razvila do poetka XX veka, i u tehnikom i u smislu shvatanja ljudi o njoj. Neki progresivni umetnici ve poetkom druge polovine XIX veka ostavljaju svoje etkice i platna i poinju da se bave fotografijom. Kada su pokazali neke od dagerotipija pariskom slikaru Paul Delaroche-u, on je u znaku oduevljenja uzviknuo: Slikarstvo je mrtvo! Naravno to se nije desilo, a takoe postojale su struje koje su dugo dugo godina raznim teorijama tvrdile da fotografi ja ne pripada umetnosti. Neposredno posle otkria fotografije ona zasigurno poinje da se smatra kao deo umetnosti.

FOTOGRAFISANJE PORTRETA
Fotografija portreta je fotografija osobe ili grupe ljudi koja prikazuje izraz lica, karakter i raspoloenje subjekta. Kao i drugi portreti panja je usmerena na lice osob, iako celo telo ili pozadina mogu biti ukljueni u fotografiju. Fotografija portreta postoji od kako je izmiljena prva kamera. Njena upotreba pocinje sa dagerotipijom sredinom 19og veka, iako je mnogo vise vremena bilo potrebno za fotografisanje portreta nego danas, bilo je svakako lakse i brze nego sto su to izvodili slikari. Osobe su uglavnom sedele ispred jednostavne pozadine i osvetljivani su mekanom svetloscu prozora koji su im se nalazili iznad glave, a ostatak lica dosvetljivan ogledalima ili bilo cime sto je moglo da reflektuje svetlost. Sa napredkom fotografske opreme i tehnickim usavrsavanjem fotografi polako dobijaju mogunost da prave portrete van studia.

NAJPOZNATIJI FOTOGRAFI PORTRETA

Diane Arbus (1923-1971)

Eve Arnold (1912-2012)

Angus McBean (1904-1990)

Cecil Beaton (1904-1980)

Annie Leibovitz (1949-

Dorothea Lange (1895-1965)

Richard Avedon (1923-2004) Irving Penn (1917-2009)

Mary-Ellen Mark (1940-

Yousuf Karsh (1908-2002)

Steve McCurry (1950-

Phillipe Halsman (1906-1979)

DIREKTNO I INDIREKTNO SVETLO

Direktno svetlo dolazi direktno iz jednog jakog izvora svetlosti npr. sunca ili sijalice. Pravi vrlo jake kontraste izme]u objekata koji su osvetljeni i onih koji su u senci.

Indirektno svetlo dolazi do objekta koji fotografiemo tako to se odbija od drugih objekata, prolazi kroz njih, odbija se, tako osvetljava objekat iz vise smerova i nema jakih senki. Drugi naziv za ovu vrstu svetla je difuzno ili raspreno. Difuzno svetlo nastaje npr kad suneva svetlost prolazi kroz oblake, kada se svetlost kroz njih lomi i pada na zemlju iz mnogo uglova, tako da po potpuno oblanom vremenu skoro da i nema senki. Leva fotografija prikazuje sunan dan bez oblaka, sunce dolazi direkttno i pravi jake senke. Desna je napravljena po potpuno oblanom vremenu, svetlo-tamni kontrast je vrlo mali.

SMER SVETLA
Svetlo moe da pada na objekat iz etiri osnovna razliita pravca. 1. BONO SVETLO pada sa strane, pravi izduene senke i istie detalje. 2. SVETLO KOJE PADA NA OBJEKAT POD PRAVIM UGLOM pravi male i kratke senke i gube se detalji na objektu.

3. POZADINSKO SVETLO efektno, za isticanje kontura, esto se deava da lice ostane u senci pa ga je potrebano dodatno osvetliti.

4. SVETLO KOJE DOLAZI IZNAD OBJEKTA nije pogodno za portrete jer pravi prejake senke na licu.

PRAVILA KADRIRANJA