Univerzitet u Sarajevu

Filozofski fakultet u Sarajevu

Odsek za romanistiku






SEMINARSKI RAD IZ ITALIJANSKE KNJIEVNOSTI III
Tema:
Danteovo putovanje kroz vreme





Mentor : Student :
Mirza Mejdanija, mr. Sibela Hadovi

Sarajevo, decembar 2011.


2

Sadraj

UVOD............................................................................................................................................................. 3
1. Danteovo putovanje kroz vreme ............................................................................................................... 5
2. DODATAK O POJEDINIM LIKOVIMA .......................................................................................................... 7
2.1. PRIA FRANESKE DA RIMINI I PAOLA .................................................................................. 7
2.2. ODISEJ I NJEGOVE SPLETKE KOJE SU PROUZROKOVALE PAD TROJE ............................ 8
ZAKLJUAK .................................................................................................................................................... 9
Literatura .................................................................................................................................................... 10
Izvori ............................................................................................................................................................ 10




3

UVOD

,,...Dante je najvei meu velikanima. Ne poznajem veeg. On je za
mene, meu pesnicima, ono to je Biblija meu knjigama. Ima poteza kod
njega koji oivljavaju itave ivote. On je jedinstven u tome da u etiri
rei obujmi svet strasti i lepote.
1


I stvarno je tako. Dante, i prva pomisao je na epitete: velikan, pesnik, teoretiar i politiki
mislilac, otac italijanske knjievnosti. Njegovo remek-delo, po imenu Boanstvena komedija,
smatra se najveim ostvarenjem srednjovekovne knjievnosti, a onda i neprevazienim delom
svih narednih epoha.
,,Danteova poezija je... kao most baen preko vrtloga vekova da bi
sjedinio stari i moderni svet
2

Dok se ita njegova poezija, ona se mora vezivati za sadanjost, pa na taj nain se dolazi
do pievog realizma. On po definiciji mora dati objektivan prikaz istorijskih dogaaja,
drutvenih i duhovnih stanja, a ime se potiskuje pitanje autorove subjektivne sposobnosti da
stvarno bude realista. Taj realizam je proet kroz Danteov pesniki kosmos u kojem je
predstavljena itava jedna era sa svojim drutvenim, istorijskim i duevnim stanjima;
predstavljen je Srednji vek sa svojim drutvenim, duhovnim, teolokim karakteristikama realnog
ivota, ali i mitova, a onda je oitan i sam ivotopis jednog izgnanika sa svim svojim
dogodovtinama, tragedijama, radostima i sl.
U pravu je bio Rolan kada je rekao da Dante sve obujmi u etiri rei. Da, on je kroz
nekoliko krugova tri zagrobna sveta proeo i ujedinio ne samo jednu eru sa svim svojim
drutvenim, politikim, religioznim obelejima, ve i sve linosti kako stvarne, tako i mitoloke,
a od kojih svaka pojedinano nosi alegoriju i odliku vremena iz kojeg potie.

1
JOKSIMOVI, Radoslav (1968), Nekoliko Rolanovih misli o Danteu, u: SEKVI, Eros i dr. ur., Zbornik o Danteu,
Prosveta, Beograd, 62.str.
2
JOKSIMOVI, Radoslav (1968), Nekoliko Rolanovih misli o Danteu, u: SEKVI, Eros i dr. ur., Zbornik o Danteu,
Prosveta, Beograd, 62.str.


4

Uz mnoge likove koje e sresti tokom svog putovanja kroz sva tri onozemaljska sveta,
mada e akcenat u ovom radu biti stavljen samo na Pakao, pesnik e predstaviti jedan sloen
prikaz vremena iz kojih likovi potiu. Taj prikaz vremena se moe na neki nain nazvati i
trodimenzionalnim jer se on preliva kroz tri dimenzije vremena: prolost, sadanjost i
budunost.
Due koje Dante sree ine da se i sam pesnik, a i oni koji itaju ono to je napisano,
osete kao savremenici doba tih linosti. Odmah se prebacuju u doba likova i postaju uesnici
dogaanja za koja su sami likovi vezani. Kako je pesnik u delu predstavio jedan pregled vremena
iz prolosti preko kojih brzinski prelazi, on ide dalje i dublje u vreme, ide u budunost. Takvu
koncepciju vremena, uz koju gradi jedan orginalan, futuristiki i veni svet ljudskog roda, u
knjievnu formu moe sprovesti samo neko kome su njegova uenost, civilizacija i genij dali
materijala da stvori neprikosnoveno delo kao to je Boanstvena komedija.



5

1. Danteovo putovanje kroz vreme
Budui da je sada sigurno to da svaki lik, bilo istorijski ili mitoloki, iz dela kojeg Dante
sree ima odreenu vremensku odrednicu koju oznaava, Danteov put moe da pone.
Svoje putovanje kroz vreme zapoinje stihovima :
,,Na pola neeg ivotnog puta, u mranoj mi se umi noga stvori , jer s ravne
staze skrenuvi zaluta.
Pored nekih likova koji e znaiti jedno vreme kroz koje Dante mora proi, i sam protagonist je
nosilac jednog vremena. U navedenim stihovima se vidi da on sam znai jedno vreme koje traje,
a to je sadanjost.
Ovde je protagonist alegorija vremena u kojem ivi. Naime, putovanje je zamiljeno da
se odvija 1300. godine. U tadanje doba smatralo se da ovek u proseku ivi oko nekih
sedamdesetak godina. Kako se smatra da se Dante naao u mranoj umi kada je imao 35.
godina, navedeni stihovi prikazuju samo jedno od realistinih razmiljanja tadanjeg vremena.
Ve na poetku puta pisac sree Vergilija. Kako njega susree, Dante se odmah prebacuje
u Verglijevo doba ivljenja, u doba stare ere, i samim tim on proivljava zajedno sa njim
njegova iskustva. Alegoriju vremena koje nosi Vergilije moemo posmatrati sa jedne teoloke
strane. Naime, u etvrtoj eklogi koju je napisao, predstavio je roenje jednog boanskog deteta s
kojim treba da otpone novi zlatni vek. Samim tim se za Vergilija smatra da je neko ko je
nagovestio dolazak Isusa Hrista. Ovim se vidi kolika je samo dubina Danteovog genija, do koje
mere on moe, u ovom sluaju, ii u prolost. Naravno, to je samo jedan deli onoga to on ume,
jer e, u jednom od krugova Raja on susresti Adama, oca civilizacije. Dante sad ide jo dublje u
prolost, u vreme zaetka ljudskog roda, i zajedno sa njim proivljava sve situacije i prepreke u
koje ga vrhovni Vladar sveta postavlja, a koje nam pisac na nenametljiv nain prikazuje.
Ono to ini glavnu dramatinost Danteovog sveta je ostvarenje jedinstva istrijskog
vremena sa nadzemaljskom stvarnou. Ovde je pisac uspeo da u jednoj liniji spoji nespojivo
stvarno sa nestvarnim; uspeo je u jedan san umetnuti likove koji znae oznake vremena, oni su
igosani tragovima vremena u kojem su iveli, ukratko, oni su ,,ono istorijsko u
vanvremenskom svetu.
Na stranu to to simbolizuju Vergilije i Dante. Prava realizacija vremenskih potencija


6

ostvaruje se samo ponekad i samo za trenutak, u priama o Franeski, Ugolinu i Rueriju,
Farinati, // i dr.
3

Kako se Danteovo putovanje razvija kroz onozemaljski svet, ono sve vie dobija na
svojoj simbolici. Silazei u predvorje Pakla, Dante se po prvi put vraa u mitologiju (to nije i
jedini put), a ija je alegorija Haron koji prevozi due laom. Ovo mitsko bie zaista se pominje
kod antikih pisaca kao neko ko prevozi due preko reke u zagrobni svet, a Dante to veto koristi
i prilagoava svojoj viziji sveta.
Nastavljajui dalje, pisac se iz mitologije prebacuje u antiku. Kao alegorije antike on
navodi mnoga imena slavnih pisaca: Homera, Horacija, Ovidija; on sree antike junake i
junakinje i to: Elektru, Cezara i dr.; u tom kou se nalaze i Aristotel, Sokrat, Platon, oni pripadaju
brani antikih filozofa.
Nakon toga, vrlo brzo se Dante vraa u svoje doba. Alegorija njegovog vremena je
Franeska da Rimini. Ona je takoe jedan od likova koji su zaista postojali; bila je erka Gvida
da Polente, kralja Ravene. Kako je Boanstvena komedija prepuna alegorija, Franeskina pria,
ne samo da predstavlja alegoriju Danteovog doba, ve ona povlai i jednu karakteristiku pisanja
ljubavne poezije koja je karakteristina za Danteovo vreme, a to je dolce stil nuovo. On stavlja u
diskusiju sve vrednosti slatkog novog stila, jer injenica je da je Dante dao zavrni oblik tom
smeru poezije. Ljubav prema ovom stilu nosi i duhovnu i fiziku smrt, a to se i ogleda u prii
Franeske i Paola.
Meutim, likovi koje sree Dante se ne odnose samo na prolost, ve i na budunost. On
sree likove koji, s obzirom na godinu kada je pisano delo, prorie i sudbinu politike prirode.
Naime, kada sretne izvesnog aka, na protagonist se raspituje o budunosti Firence. Kroz
njegov lik, pisac se sada iz sadanjosti prebacuje u budunost i to ak za period od nekoliko
godina. Tada e saznati da Firenci predstoji velika borba gde e pobedu odneti Crni gvelfi.
Jo jedan od likova koji se visoko vinuo u knjievni svet je i lik Farinate delji Uberti koji
je takoe bio Firentinac. Iako je on za Dantea bio neprijatelj, Dante ga je cenio jer je on jedini
bio na strani Firence kada su odluili da je unite. U ovom sluaju se Dante vraa u vreme borbi i
ratova u Firenci, a pravi protagonist tih ratova je upravo Farinata. Jo jedna bitna stvar koju
Farinata nosi sa sobom je ta to e on sada prorei budunost Danteovog politikog ivota
(poznato je da due u Paklu mogu dokuiti i budunost, ali ne i sadanjost). On mu ukazuje na

3
DELILOVI, Muhamed (2008), Slaveni o Danteu, Biblioteka HISTORIALE, Sarajevo, str.19.


7

njegovu bolnu sudbinu bie proteran iz Firence. Ovo je prvi put da je, u Boanstvenoj komediji,
nagovetaj o Danteovom izgnanstvu eksplicitno opisan. Farinata ovde predstavlja alegoriju
politikog ivota pojedinca i Firence od prolosti do budunosti, a iju sadanjost nadopunjuje
Dante kao predstavnik ,,sadanjosti.
Dante se osvre i na grku istoriju i grke junake. Alegorija jednog takvog vremena je
Odisej i njegovi akti koji su prouzrokovali pad Troje. Ovim se jo jednom potvruje irina
Danteovog umea i uenosti koje je proeo kroz svoje vremensko putovanje.
Pred sam kraj svog putovanja kroz prvi deo onozemaljskog sveta, Dante svoje putovanje
upire prema Dueentu. Ugolino, ija je politika opredeljenost bila na strani Gibelina, je kljuni
lik toskanskog politikog ivota 13. veka. Naime, on je zasluan za pad Pize 1284. godine; izdao
je Pizu i predao ju je u ruke Gvelfa.

2. DODATAK O POJEDINIM LIKOVIMA
2.1. PRIA FRANESKE DA RIMINI I PAOLA

Franeska da Rimini je bila erka kralja Ravene koji se zvao Gvido da Polenta. Njen je
otac zaratio sa Malatestom, kraljem Riminija. Dugo su ratovali, a onda su sklopili mir. Kako bi
se taj mir uvrstio, Guido je svoju mladu ker Franesku udao za starijeg Malatestinovog sina.
Franeska je mladoenju prvi puta videla tek na venanju. Ona je pristala da se uda za starijeg
sina anota (Gianciotto), jer se njegov otac posluio lukavstvom. Naime, u pronju su poslali,
Paola, Malatestinog mlaeg sina, jer je stariji sin bio vrlo ruan. Paolo je bio lijep, drag i
Franeski se svideo na prvi pogled, a i ona njemu. Nadala se da mu je brat, za kojeg se morala
udati, slian. Obmanu je shvatila tek na venanju.
Ono to se moralo dogoditi, dogodilo se. Nedugo nakon venanja, anoto je krenuo u
oblinji grad, poslom. A Franeska i Paolo, koji su i inae mnogo vremena provodili zajedno, su
postali ljubavnici. Tajna se nije mogla sakriti, pa je prevareni mu i brat za preljubu doznao.
Vratio se kui i zakucao na vrata Franeskine sobe u kojoj je ona s Paolom vodila ljubav.
Zauvi anotov glas, ljubavnici se uplaie. Paolo je pourio da pobei kroz tajna vrata
u podu, a Franeska otvori vrata muu. No, dok se kroz tajna vrata provlaio, Paolu je koulja


8

zapela o vratnice, pa ga brat u svojoj lonici zatekne. Tada je izvukao ma i ubio svoga brata. A
Franeska se ispreila izmeu muevljevog maa i ljubljenog Paola, i tu su oboje umrli od istoga
uboda. Sahranili su ih u istoj grobnici.

2.2. ODISEJ I NJEGOVE SPLETKE KOJE SU PROUZROKOVALE PAD TROJE

U aferi ,,drveni konj, Atena je pomogla Odiseju koji se dosetio te ,,briljantne ratne
varke. Drveni konj bio je golema ivotinja s velikom upljinom iznutra, u koju je moglo stati
trideset ratnika. Bio je vii nego sama Skajanska vrata koja su bila ulaz u grad Troju, tako da su
Trojanci trebali sruiti deo vrata ako su hteli konja uvesti u grad. Grci su na jednoj strani konja
napisali Trojancima da im je to dar od Atene kao naknada za krau paladija (kip Palade, Atenine
prijateljice, koju je Atena sluajno ubila dok je jo bila dete, a veruje se da je pao s neba). Zatim
su krenuli razmetljive pripreme za naputanje Troje zapalivi svoje atore koji su se nalazili
nadomak zidina grada. Trojanci su uvukli drvenog konja u grad sruivi gradska vrata, a zatim su
slavili do kasno u no.
U konju su Odisej i njegovi ratnici ekali priliku za napad. Dok su Trojanci slavili, Atena
se pribliila konju s novim muem Dejfobom i poela je vikati razliitim glasovima, obraajui
se ratnicima u konju. Atena je glasovima oponaala ene ratnika. Odisej je i dalje drao vrata
konja zatvorena govorei prijateljima da njihove ene nisu u Troji.
Odisej je, onda, otvorio vrata drvenog konja i grki su se ratnici uunjali u grad spremni
na borbu sa svojim neprijateljima. Palili su kue, a ene su sakupljali pripremajui ih uzeti za
ropkinje. Kraljevska kua u Troji bila je unitena.



9

ZAKLJUAK

Vrlo je fascinantno kakvu Dante ima mo, uenost, kakav je to genij da je stvorio jedno
ovakvo delo. Na prvo itanje Boanstvene komedije se ne mogu dokuiti sve ari koje nam delo
nudi. S razlogom se savetuje da se ovo blago knjievnosti ita tokom itavog ivota, jer, svaki
put kada se proita, saznae se neto novo.
Vrlo se lako ovo delo moe smatrati jednom vrstom mitoloke, istorijske, teoloke
,,enciklopedije, a na neki nain i jednom ispoveu ivotne prie pisca. Sve te informacije iz
realnog i mitolokog sveta nam Dante daje tako to ih dodeljuje svojim likovima, svojim
,,pomonim protagonistima.
Vreme koje Danteovi likovi predstavljaju u Paklu, vraajui nas u prolost i vodei u
budunost, ustvari pokazuju veliko Danteovo znanje vremena kojeg je smestio u Pakao pazei na
nain kako je rasporeeno, ne doputajui prolosti i budunosti da budu suoene, a sadanjost je
sauvao samo za sebe.




10

Literatura

DELILOVI, Muhamed (2008), Slaveni o Danteu, Biblioteka HISTORIALE, Sarajevo
FERONI, ulio, (2005), Istorija italijanske knjievnosti, CID, Podgorica
KULENOVI, Tvrtko (1984), Lektira II, Svjetlost, Sarajevo
MANDELJTAM, Osip (1979), Razgovor o Danteu, RAD, Beograd
SEKVI, Eros i dr. (1968), Zbornik o Danteu, PROSVETA, Beograd

Izvori

http://www.blog.hr/print/id/1622549154/paolo-i-francescca.html
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Troje