1. ivotna sredina?

ivotna sredina je - ovekova okolina je - sve ono to nas okruuje, odnosno sve ono sa im je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna
ili proizvodna aktivnost.
ivotna sredina je okruenje u kojem se odvijaju ovekove aktivnosti, sa kojom stupa u bezbrojne odnose akcije, reakcije i koakcije. U biosferi
funkcioniu brojne zakonitosti, ali pre svega zakon o kruenju materija i proticanju energije.
ivotna sredina je skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot.
!rirodna sredina predstavlja blizak pojam, pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati direktnih uticaja. "pak, u
pogledu tehnolokog napretka, razvoj industrije i sve ve#eg uticaja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeu ivotne
sredine i prirodne sredine je sve nejasnija.
ivotna sredina se moe posmatrati kao petokomponentni sistem koji ine$ atmosfera, hidrosfera, litosfera, zemljite i organizmi. %vi su oni
meusobno povezani. U atmosferi, biosfera dosee do visine izmeu &' - &( km ali je najve#a gustina se u povrinskom sloju od nekoliko
desetina metara.
)iosfera u odnosu na atmosferu i litosferu zauzima mali deo prostora planete *emlje. U tom relativno tankom sloju opstaje ceo ivot, otporan i
prilagodljiv, ali istovremeno i izuzetno ranjiv i podloan razliitim uticajima, koji ga ireverzibilno menjaju.
+ajve#i deo tih uticaja koji dolaze od oveka zagauju ivotnu sredinu$ to su fiziki - buka, zraenje, promena temperature, hemijski ,degradibilni
i negradibilni otpaci, bioloki - patogeni, unesene vrste, degradacija vegetacije itd.
U litosferu, biosfera ide do dubine od ( do - km, dok je ona u okeanima na dubini od nekoliko kilometara. +ajve#a gustina biosfere u stenama je
do stotinak metara dubine, a u morima do dubine od (''m.
2. Ekologija?
)iologiju kao nauku moemo podeliti prema problemu izuavanja. )ioloka disciplina koja prouava uzajamne odnose organizma i sredine je
.kologija.
!rvo pominjanje u delima /ipokrata, 0ristotela, 1eofrasta. !otie od grke rei , 22oikos22 3 stanite i 22logos22 3 nauka, znanje. 1vorac savremene
ekologije je 4arls 5arvin sa kapitalnim delom 22!ostanak vrsta22. !od pojmom 22)orba za opstanak22 obuhvatio je$ sve stalne, uzajamne i
promenljive odnose ivih organizama sa ostalom ivom i neivom prirodom. 1ermin ekologija je ostao nepoznat. !rvi put ga pominje nemaki
biolog .rnest /ekel.
.kologija se bavi prouavanjem$
&. odnos izmeu jedinke i sredine
(. odnos izmeu populacije vrste i sredine
-. odnos izmeu populacija razliitih vrsta i sredine koji se kroz stalnu borbu za opstanak, kroz selekciju neposredno suprotstavljaju i deluju na
sredinu modifikuju#i pri tome i sebe i sredinu.
1i odnosi se ispoljavaju kao$
&. specifini za svaku vrstu organizama,
(. stalni , odvijaju se za sve vreme ivota,
-. neraskidivi,
6. uzajamni , organizam menja sredinu i sredina menja organizam i
7. promenljivi u prostoru i vremenu.
.kologija je sloena nauna disciplina. U zavisnosti od objekta i problema kojim se bavi razlikuju se$
- fitoekologija, zooekologija, ekologija mikroorganizama, ekologija gljiva, ekologija oveka, ekologija kopnene, morske, slatkovodne sredine,
ekologija zajednica i ekosistema, populaciona ekologija i vrsta, osnovna i primenjena.
&. 0utekologiju , odnos organizma, jedinke jedne vrste sa sredinom - pr. u agronomiji, bioloke borbe, zdravstvena istraivnja izvora bolesti
(. %inekologiju - ekologija grupe vrsta, odnos populacija i biocenoza sa sredinom.
.kologija je srodna sa dugim biolokim disciplinama$
.kofiziologija pr. 8iba
*ooekologija veza sa zoogeografijom
.kologija veza sa biosistematikom
.kologija veza sa genetikom pr.divergentna evolucija
3. Populacija kao ekoloki sistem?
!opulacija je poseban biotiki sistem koji kao celina stupa u odnose sa spoljanjom sredinom. +jenim nestankom nestaje i vrsta. 9edinke unutar jedne
populacije stupaju u odnose razmnoavanja, ime se obezbeuje produetak vrste.
!opulacija predstavlja stvarni oblik postojanja biolokih vrsta. .koloki faktori deluju na svaku pojedinanu jedinku i na itavu populaciju, i ako su
adaptivna reenja dobra, u procesu razmnoavanja #e se rairiti na sve jedinke jedne populacije. 0daptivne promene i evolucija vrste odvija se na nivou
populacije.
U litetaturi se sre#u pojmovi iste i meovite populacije.
!od istom populacijom se podrazumeva ona grupa ivih bi#a koja je sastavljena od jedinki populacije jedne vrste.
Meovita populacija je sastavljena od jedinki najmanje dve ili vie vrsta - Biocenoa.
+auna disciplina koja se bavi prouavanjem populacije naziva se populaciona !iologija.
:snovne odlike populacije su$ brojnost i gustina, prostorni raspored, natalitet i mortalitet, emigracija i imigracija, uzrasna i polna struktura i rastenje.
Brojnost populacije je ukupan broj jedinki koje u odreenom trenutku ive u jednoj populaciji.
"ustina populacije se izraava brojem jedinki, kao i njihovom ukupnom masom na jedinici povrine ili zapremine u datom trenutku. ;ustina populacije se
izraava brojnim vrednostima. )rojnost i gustina odreuju veliinu populacije.
Prostorni raspored populacije pokazuje na koji nain su jedinke rasporeene po stanitu koje naseljavaju. 8aspored zavisi od$ klimatskih i drugih
abiotikih faktora, biotikih uslova stanita, biolokih karakteristika vrste. <ogu# je$ ravnomerni, neravnomerni i grupni raspored.
1okom vremena u populaciji dolazi do produkcije novih jedinki putem razmnoavanja , raanje, piljenje, deoba, isklijavanje. %talno raanje novih jedinki
naziva se natalitet. !roces umiranja jedinki naziva se mortalitet. U svakoj prirodnoj populaciji odnos izmeu raanja i umiranja je izbalansiran, pa je
brojnost jedinki u populaciji tokom dugog vremenskog perioda manje vie ujednaen.
#seljavanje - raseljavanj jedinki iz populacije se naziva emigracija. Ukoloiko izvestan broj jedinki doe, odnosno useli u novu populaciju, ta pojava se
naziva imigracija. :dnos izmeu raseljenih i doseljenih jedinki u populaciji je izbalansiran.
$rasna struktura populacije predstavlja brojani odnos izmeu jedinki koje se nalaze na razliitim stupnjevima individualnog razvi#a. :d uzrasne
strukture zavisi brojnost populacije tokom vremena.
%astenje populacije podrazumeva promenu brojnosti, odnosno veliinu populacije u odreenom vremenskom periodu. %vaka populacija se odlikuje
odreenim potencijalom razmnoavanja i predstavlja maksimalni broj novonastalih jedinki koje jedna populacija moe da produkuje u optimalnim
ekolokim uslovima.
&tpor sredine je je kompleks dejstava svih ekolokih faktora u stanitu i on regulie brojnost, odnosno rastenje populacije.
<noge populacije su u meusobnom kontaktu - pokretni organizmi, polen, seme... :dlikuju se velikom varijabilno#u. =ako se genetike varijante
pojavljuju, kako se neke od njih odravaju a neke nestaju, koji procesi utiu na genetiku strukturu populacije i kako se ona menja kroz generacije
prouava populaciona genetika.
9edinke jedne populacije nisu istovetne, u njima je prisutna genetika varijabilnost. +ajjednostavniji nain procene genetike varijabilnosti u populacijama
je u spoljanjem izgledu. pr.boja kose, oiju, koe, u visini, boje i are kod ptica, leptira. !itanje je koliko je morfoloka varijabilnost nasledna.
<notvo metoda - selekcioni eksperimenti, molekularno - genetike , otkrivaju i najmanje promene u strukturi 5+=. +ajprecizniji podaci o veliini
genetike varijabilnosti dobijaju se metodom sekvenciranja 5+= tj. utvrivanjem redosleda nukleotida u 5+= kada se mogu uoiti i najmanje razlike u
naslednom materijalu. !raktina primena u medicini, kriminalistici, poljoprivredi, konzervacionoj biologiji.
Uestalost razliitih genetikih varijanata u nekoj populaciji, ini njenu genetiku strukturu. *a to se koristi matematiki model koji opisuje tu strukturu i prati
promene tokom vremena.
%vaka populacija ima svoj genski fond , skup gena svih jedinki u populaciji. Uestalost genoitipova i alela i procenti kolike #e biti u slede#im
generacuijama mogu#e je izraunati po modelu koji su postavili, &>'?. god. engleski matematiar /ardi i nemaki lekar @ajnberg i time postavili temelj
populacione genetike koji je danas poznat kao /ardi - @ajnbergov princip. :n pokazuje da relativne uestalosti alela i genotipova kroz generacije ostaju
nepromenjene, to se naziva grenetika ravnotea.
'. Biocenoa?
@ie populacija razliitih vrsta Abiljnih, ivotinjskih i mikrorganizamaB meusobno povezanih grade sloenu zajednicu !iocenou ili ivotnu
zajednicu. pr. uma , dominira populacija bukve, populacije ivotinjskih vrsta. !ojam biocenoza potie od latinske rei bios - ivot i cenoz -
zajedniki.
ivotna ajednica je visokoorganizovani sistem. !rirodne biocenoze nisu sluajni skupovi populacija razliitih vrsta ve# su nastale tokom dugog
istorijskog procesa prilagoavanja razliitih vrsta zajednikim uslovima ivota u stanitu. %kup svih vrsta prilagoenih konkretnim uslovima
stanita predstavlja kvalitativan sastav !iocenoe.
:ne vrste koje u biocenozi nalaze svoj ekoloki optimum, i koje u njoj imaju najve#u brojnost, nazivaju se dominantne vrste. pr.uma - drve#e,
livada - trave, pustinja - kaktusi. 5ominantne vrste ne moraju biti i najznaajnije.4esto nevidljive vrste mogu biti znaajne.
%vaka biocenoza ima svoju prostornu i vremensku organizaciju. !od prostornom organizacijom ivotne zajednice podrazumeva se njena
struktura.
%truktura predstavlja raspored lanova zajednice u prostoru. *avisi od$ sastava razliitih vrsta biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama, brojnosti
i gustine, veliine. !rostorna organizacija biocenoze naziva se spratovnost.
:sobina razliitih lanova biocenoze da svoje ivotne aktivnosti ostvaruju u razliito vreme predstavlja vremensku organiaciju ivotne
zajednice. !od vremenskom organizacijom ivotne zajednice podrazumevaju se$
1. 5nevne promene koje nastaju usled dnevno - no#nog ritma aktivnostinekih lanova biocenoze.
2. <esene promene
3. %ezonske promene su vezane za smenu klimatskih prilika u toku jedne godine.
"zgled biocenoze u razliitim godinjim dobima se naziva aspekt, a same sezonske promene zajednice, aspektivnost.
5a bi biocenoza mogla da opstane tokom dueg vremenskog perioda nju moraju da ine razliite vrste proizvoaa, potroaa i razlagaa.
:rganizmi razliitih vrsta koji grade ivotnu zajednicu - biocenozu - ive u neraskidivom jedinstvu sa svojim stanitem. )iocenoza predstavlja
samo ivu komponentu svakog ekosistema.
&. Proivo(ai ili producenti su biljke sa hlorofilom koje svojom fotosintetikom aktivno#u obezbeuju hranu za sebe i ostale organizme.
(. Potroai ili konzumenti su heterotrofni organizmi.
0. Biljojedi koji se hrane biljkama
). Mesojedi koji se hrane drugim ivotinjama
C. )apro*agi organizmi koji se hrane leevima i odbaenim uginulim delovima drugih organizama.
5. Predatori su organizmi koji love ili otimaju plen.
.. Paraiti
-. %educenti# ili razlagai - heterotrofni saprofagi Agljive i bakterijeB koje kao hranu koriste neutroenu organsku materiju, organski otpad, leeve,
sporedne produkte metabolizma drugih organizama. +jihova uloga u prirodi je veoma znaajna jer postepeno razlau i mineralnu i organsku
materiju do poetnih, neorganskih supstanci koje se na taj nain vra#aju u prirodu i autrofni organizmi ih mogu ponovo koristiti.
+. Ekosistem?
Ekosistem je jo sloeniji integralni, dinamiki sistem. U ekosistemu je obezbeen zatvoren ciklus kruenja materije od neive ka ivoj i ponovo
ka neivoj materiji. Ekosistem predstavlja interakciju svih organizama koji ive na nekom podruju sa njihovim fizikim okruenjem, tako da u
datom sistemu protok energije dovodi do stvaranja trofike strukture, biodiverziteta i kruenja materije. Ekosistem predstavlja neraskidivo
jedinstvo ive i neive prirode i da se ivot i njegova evolucija odvijaju upravo u ekosistemima kao specifinim nivoima organizacije ivih bi#a na
*emlji.
"zmeu ivih bi#a u ekosistemu najznaajniji su odnosi is,rane. U procesu ishrane tokom vremena dolazi do stalnog kruenja materije izmeu
biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama. %talna razmena materije izmeu vazduha, zemlje, vode i ivih bi#a u ekosistemima odvija se u
procesima tzv. !iogeo,emijski, procesa. .nergija u obliku %unevog zraenja ulazi u ekosisteme, a iz njega izlaazi u obliku toplote i
predstavlja proces proticanja i transformacije energije .
%vaki ekosistem poseduje mehanizme samoregulacije koji mu omogu#avaju, bez obzira na uticaje sredine, nepromenjen sastav biocenoze.
%vaki ekosistem ima sposobnost da se razvija, pove#ava broj lanova svoje biocenoze i uslonjava procese koji vladaju u njima.
.kosistemi se nalaze u stalnom procesu evolucije tj. prirodnog prelaska jednog ekosistema u drugi. % obzirom na to da sva iva bi#a svoj ivot
ostvaruju u odreenim ekosistemima, moe se zakljuiti da pojmovi ekosistem i ivotna sredina, u sutini, imaju isto znaenje.
-. .!iotiki ekoloki *aktori?
.koloki faktori se dele na abiotike, biotike i antropogeni faktor. Uticaj im moe biti neposredan Atoplota, svetlost i vlagaB i posredan.
0biotiki ekoloki faktori su fiziko - hemijski uslovi sredine.
1. /limatski *aktori sa velikim uticajem na organizme i biocenozu, kao i na ve#inu ostalih ekolokih faktora. Uslovljavaju promene primarnog
reljefa *emljine povrine, mehanike erozije stenovite podloge a isto tako i karakter i raspored pedoloke podloge. :d njih zavisi i raspored ivih
bi#a na povrini *emlje i raspored vegetacije koja predstavlja indikatora klimatskih uslova jedne oblasti. =limatski faktori uvek deluju zajedno i za
ekologiju su od posebnog znaaja lokalne kombinacije klimatskih uslova. :buhvataju$ svetlosne pojave, temperature, vlanost, vazdune
pokrete, vodene taloge, pritisak.
a0 )unevo raenje i svetlost
%unevo zraenje i svetlost predstavljaju vid prostiranja energije elektromagnetskih titraja koji nastaju u procesu nuklearnih reakcija koje se
neprekidno odvijaju na %uncu. %unevo zraenje je osnovni izvor energije od koje zavise skoro svi ivotni procesi na *emlji. .nergija %unevog
zraenja u kontaktu sa telima na *emlji se transformie u toplotnu energiju koja zagreva atmosferu, povrinske delove vode i zemljita, bez koje
iva bi#a ne bi mogla da obavljaju svoje biohemijske i fizioloke procese. *ahvaljuju#i zelenim biljkama, energija vidljivog dela spektra %unevog
zraenja se transformie i akumulira u energiju hemijskih veza u hrani koju proizvode u procesu fotosinteze neophodnu za ivotne aktivnost
ostalim ivim bi#ima. !ored pozitivnog, %unevo zraenje ima i negativnog uticaja na iva bi#a. +iskofrekventni U@ zraci AD - zraci, E - zraciB
raskidaju hemijske veze u ribonukleinskim kiselinama i proteinima to dovodi do zaustavljanja ivotnih procesa i smrti organizama, ukoliko su
due izloeni njihovom dejstvu.
!0 1emperatura
%unevo zraenje predstavlja osnovni izvor toplote na *emlji. 0tmosfera neprekidno zadrava odreenu koliinu toplotne enrgije neophodne za
odvijanje ivota na planeti. 0tmosfera proputa kratkotalasno %unevo zraenje, a zadrava dugotalasno toplotno izraivanje, pri emu se ona
zagreva , efekat staklene bate. =oliina toplotne energije koja se izraava preko temerature sredine u kojoj iva bi#a ive, je veoma vaan
ekoloki faktor. !ri niskim temperaturama zamrzava se voda u #elijama i tkivima. @isoke temperature raskidaju hemijske veze u proteinima.
- 1emperatura utie na rasprostranjenje vrsta u prostoru , ima distri!utivno svojstvo.
- 5imenzije tela i njegov oblik ili forma zavise od temperature stanita, tako da temperatura deluje i *ormativno.
- 1emperatura na pravce i intenzitet fiziolokih procesa i kao takva ima *iioloko destvo.
- 1emperatura stanita utie na poetak i trajanje razliitih faza u sezonskim aktivnostima ivih bi#a , *enoloko dejstvo.
c0 2oda i vla3nost.
@oda je neophodan preduslov ivota. @oda je gradivni element ivih bi#a. @oda je izvanredan rastvara Amineralne materije, :(, C:(, gasoviB.
@oda ulazi u sastav citoplazme. @oda odraava strukturu organizma. @oda utie na formiranje oblika i strukture #elije, tkiva, organa i celog
organizma. @oda je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju hrane AfotosintezaB. @oda se nalazi u neprekidnom kruenju zahvaljuju#i
mogu#nosti promene agregatnog stanja. .vaporacija - isparavanje i transpiracija je prelazak vode iz tenog u gasovito agregatno stanje - usled
visoke temperature vode. @lanost je koliina vode u vazduhu. - sa povienjem temperature , pove#ano isparavanje
- pove#anjem povrine sa koje voda isparava , pove#ano isparavanje
- pove#ana brzina vetra - pove#ano isparavanje
- povien barometarski pritisak vazduha - smanjeno isparavanje
- povien parcijlani pritisak vodene pare u vazduhu - smanjeno isparavanje
@oda u zemljitu poreklom je od atmosferske vode$
- padavine koje se stvaraju na zemlji - rosa, slana, inje
- padavine koje dolaze iz oblaka , kia, sneg, grad.
=oliina vode u zemljitu zavisi od koliine padavina, nagiba terena, razvijenosti biljnog pokrivaa i fiziko , hemijskih karakteristika samog
zemljita.
d0 2etar
@etar predstavlja kretanje vazduha koje nastaje usled pojave razlika u atmosferskom pritisku na odreenom delu prostora. .koloki znaaj vetra
je velik.
%talni vetrovi - pasati, zapadni i polarni istoni - utiu na neprekidno strujanje i meanje vazdunih masa u smeru tropi - polovi, more - kopno, nii
- vii delovi atmosfere. :vi vetrovi omogu#uju ciklus kruenja vode.
Fokalni vetrovi , koava, bura, vardarac, jugo, fen - neposredno ili posredno utiu na sve ekoloke abiotike faktore.
@etrovi utiu na itav niz osobina ivih bi#a od kojih se sastoje biocenoze, odnosno ekosistemi. Utiu na$ specifine forme biljaka, za opraivamje
- anemofilija, rasejavanje - anemohorija.
(. Eda*ski *aktori - obuhvataju fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita i osobine stena na kojima se zemljite nalazi. :d njega zavisi koliko
#e zelene biljke proizvesti organske materije za potrebe drugih lanova ekosistema. :d aktivnosti ivih bi#a u zemljitu neposredno zavisi kojom
brzinom i kojom koliinom #e se odvijati proces razgradnje organske materije. *emljite je povrinski deo litosfere, koji je pod uticajem biosfere,
atmosfere i hidrosfere i koji poseduje kvalitativno svojstvo - plodnost. :no snadeva biljke vodom, mineralnim materijama i kiseonikom. *emljite je
bioloka laboratorija. U njemu se neprekidno raaju, ive i umiru mnoge populacije organizama koje utiu na njegovo stvaranje, razvoj i plodnost.
:no je stanite za biljke, ivotinje, gljive i mikroorganizme. "ma jednu od kljunih uloga u kruenju materija u ekosistemu. U humusnim slojevima
zemljita ivi najve#i broj razliitih vrsta ivih bi#a u odnosu na sve ostale tipove stanita na *emlji.
-. &rogra*ski *aktori - obuhvataju osobine reljefa, nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju terena , okrenutost prema odreenoj strani sveta,
razuenost. :ni ne deluju neposredno na iva bi#a, ve# menjaju klimatske faktore stanita, i to im daje veliki znaaj.
4. Biotiki ekoloki *aktori?
)iotiki faktori su$
- uzajamni uticaji izmeu organizama
- uticaji oveka
- uticaj ivih bi#a na spoljanju sredinu
:dnos izmeu jedinki iste vrste oznaava se kao intraspecijski i znaaj mu je u tumaenju populacija.
:dnosi izmeu jedinki razliitih vrsta oznaava se kao interspecijski i mnogo su raznovrsniji. :ni nastaju na bazi zadovoljenja potreba ishrane,
zaklona, zatite, razmnoavanja i drugih ivotnih potreba.
#nterspeci*ika kompeticija se javlja izmeu jedinki dve vrste sa istim ili slinim ekolokim zahtevima za hranu, prostor, zaklon, uslovima
razmnoavanja, kada su mogu#nosti zadovoljavanja tih zahteva u datoj sredini ogranieni. !ri duem trajanju kompeticije dolazi do iskljuenja
jednog od kompetitora sa datog lokaliteta. /omensaliam je najprimitivniji oblik odnosa u kome je korist samo jednog partnera, bez pozitivnog ili
negativnog dejstva na drugog.
Mutualiam je reciproni obavezni odnos izmeu jedinki dve vrste, ije je dejstvo pozitivno za oba partnera. !onekad se oznaava i kao
%"<)":*0 koja je samo iri pojam i koji obuhvata komensalizam, mutualizam i parazitizam.
.mensaliam je odnos izmeu dve razliite vrste organizama, koji se sastoji u tome da metaboliti to ih lui jedna vrsta u spoljanju sredinu,
deluju negativno na drugu vrstu, inhibiraju#i njeno rastenje i razmnoavanje ili ak vre#i letalno dejstvo na nju.
Predatorstvo i parazitizam su jednostrani odnosi sa pozitivnim dejstvom za jednog, negativnim za drugog parnera. =arakteristini su za odnose
ishrane.
!od predatorima treba podrazumevati sve ivotinjske vrste sa slobodnim nainom ivota koje se hrane ivim jedinkama drugih ivotinjskih i biljnih
vrsta. Uvek se svodi na odnos grabljivice i plena.
Paraitiam se ne razlikuje od predatorstva utoliko to se parazit hrani na raun svog doma#ina. !arazit ivi stalno ili privremeno na doma#inu ili
u njegovoj unutranjosti, ne ubijaju#i ga momentalno ili uopte.
@rsta simbioze 0 ) tip dejstva
<utualizam G G obostrana korist
=omensalizam G ' jedan organizam ima korist, drugi ne trpi tetu - jednostrana korist.
0mensalizam G - jedan organizam ima korist, drugi trpi tetu - jednostrana korist.
+eutralizam ' ' odnos bez obostrane koristi za oba lana simbioze.
!rotokooperacija HIGII HIGII organizmi stupaju u povremenu simbiozu - fakultativni mutualizam.
0ntropogeni ekoloki faktor deluje$
- posredno, menjaju#i fiziko - hemijske i bioloke uslove sredine
- neposredno, deluju#i direktno na organizme Apr. krenje uma i stvaranje obradivog zemljita na umskom zemljituB.
5. Ekoloka valenca?
0mplituda kolebanja jednog ekolokog faktora u ijim je granicama mogu# opstanak odreene organske vrste oznaava se kao ekoloka
valenca. :na odraava ekoloku plastinost vrste, njenu reakcionu irinu koja je specifina i uslovljena njenom unutranjom konstitucijom.
@eliina ekoloke valence za jedan odreeni faktor varira od vrste do vrste i njene granice mogu biti razmaknute ili veoma uske.
.koloka valenca jedne vrste organizama nije ista za sve faktore - za jedan moe biti velika,a za drugi vrlo mala.
)tenovalentni organizmi su organizmi sa uzanom ekolokom valencom za jedan odreen faktor.
Eurovalentni organizmi su organizmi sa irokom ekolokom valencom za jedan odreen faktor.
@eliina ekoloke valence za jedan faktor ne varira samo od jedne do druge vrste, ve# se menja sa stupnjem razvi#a iste vrste. !o pravilu je
ekoloka valenca ve#ine faktora najmanja u ranim stupnjevima razvi#a.
U okviru ekoloke valence za jedan faktor postoji uvek odreeni stepen veliine i intenziteta kada je njegovo dejstvo na jednu organsku vrstu
najpovoljnije. 1aj stepen odgovara optimumu dejstva tog faktora. Udaljavanjem od optimuma ka granicama ekoloke valence dejstvo postaje sve
nepovoljnije i prelazi u pesimum u blizini gornje , maksimum i donje - minimum granice ekoloke valence. *a jedan isti faktor optimum moe biti
blii maksimu ili minimumu.
!rema poloaju take optimum organizmi su podeljeni na$ eurivalentni, stenovalentni, oligoeurivalentni, mezoeurivalentni i polieurivalentni tip.
%kup ekolokih valenci za pojedine faktore ini ekoloki spektar jedne organske vrste. +jegovo poznavanje omogu#uje da se objasni prisustvo i
opstanak jednog organizma u datoj sredini, njegovi osnovni ivotni zahtevi.
ivotna sredina organizama je kompleks faktora koji kao takav deluje i na koji organizmi reaguju u celini. U okviru ekosistema ekoloki faktori se
vie manje uzajamno uslovljavaju i ni jedan ne deluje nezavisno od drugih. <ogu#e je utvrditi mnogobrojne interakcije izmeu dva ili vie
ekolokih faktora, ije je uzajamno dejstvo zavisno. 1o je naroito izraeno kod klimatskih faktora.
Fibigovo pravilo minimuma - U spletu ekoloskih faktora koji deluju na vrstu, faktor koji je u minimumu deluje kao ogranicavajuci bez obzira ako su
ostali faktori u optimumu.
1inemanovo pravilo - +ajvazniji je onaj ekoloski faktor za koji dati organizam ima najuzu ekolosku valencu i to za onaj razvojni stadijum u kojem je
organizam najosetljiviji.
!lastinost organskih vrsta treba ocenjivati u odnosu na ukupno dejstvo promenljivih ali uzajamno uslovljenih faktora, pod ijom kontrolom stoje
opstanak, rasprostranjenje i kolebanje gustine njihovih populacija. :rganizam odgovara aktivno na dejstva deluju#i i sam na spoljanje faktore
menjaju#i ih. !romene izazvane na taj nain deluju sa svoje strane na organizam i izazivaju nove reakcije.
6. 7anci is,rane?
*a opstanak svakom organizmu potrebni su$
- energija - za odvijanje svih hemijskih procesa, odravanje unutranje strukture #elije i tkiva,kretanje, razmnoavanje i
- hranljive materije - one predstavljaju osnovni materijal i gradivne blokove za obnavljanje, odravanje i rast tela.
% obzirom da iva bi#a hranu nalaze u svojoj ivotnoj sredini, odnosno u ekosistemu u kome ive, odnosi ishrane ili trofiki odnosi su najvaniji
odnosi koji vladaju u prirodi. 8azliite vrste organizama se u ekosistemu hrane na razliite naine. *elene biljke u procesu fotosinteze proizvode
za sebe hranu koriste#i je za sopstveno rastenje, razmnoavanje i druge ivotne aktivnosti ili ih akumuliraju u svojim telima. U ekosistemu one su
proizvoai.
ivotinje nisu sposobne da proizvode hranu za svoje potrebe. U zavisnosti kojom se hranom hrane dele se na$
- biljojede , mesojede , svatojede , detritojede i predstavljaju grupu organizama - potroae.
5etritojedi tokom ishrane uginulim ili raspadnutim delovima biljaka ili ivotinja uestvuju u ptocesima razgradnje organske materije u ekosistemu i
pripadaju grupi razlagaa. 5etritojedi su gljive. 0ko se hrane uginulim delovima biljaka ili ivotinja to su saprotro*ske gljive. 0ko se hrane ivim
delovima u pitanju se paraiti ili poluparaziti. 5etritojedi su !akterije i mikroorganimi. 8azlau organsku materiju u neorgansku pa su
istovremeno i razlagai. <ogu biti paraziti ili poluparaziti.
!roizvoai, potroai i razlagai su u biocenozi vrsto povezani ine#i lance ishrane - tro*ike lance - u kojima svaku kariku ine pojedini
lanovi biocenoze.
+ivo u lancu ishrane na kome se odreeni organizam hrani naziva se trofiki nivo. pr. !rimarni proizvoai su biljke, njih ima najvie - ukupna
masa je najve#a. %lede potroai prvog reda - insekti i gusenice - , pa potroai drugog reda - rovice - , i na vrhu su potroai tre#eg reda.
;rafiki prikazano dobija izgled piramide koja se u ekologiji naziva trofika piramida.
:dnosi ishrane su u prirodi veoma uravnoteeni. =roz odnose ishrane, koji poinju sa biljkama preko ivotinja, a zavravaju se sa gljivama i
mikroorganizama ostvaruje se jedan deo kruenja materije u ekosistemu.
18. )ukcesije ekosistema?
!roces smenjivanja biocenoza na jednom istom stanitu tokom vremena naziva se sukcesija. U sukcesijama biljke su uvek prethodile
ivotinjskim oblicima, iako su za njih pogodne nie ve# bile ostvarljive. %ukcesije mogu biti primarne i sekundarne.
Primarne sukcesije su sukcesije ivotnih zajednica koje se odigravaju na novom praznom prostoru na kome prethodno nije bilo ivota. pr.
5eliblatska peara.
)ekundarne sukcesije nastaju na mestima sa kojih je postoje#a zajednica uklonjena ili teko poreme#ena. +aje#e su izazvane dejstvom
oveka, ali i prirodne nepogode - erozije, poplave mogu lokalno unititi jednu ivotnu zajednicu i time izazvati procese obnove kroz sukcesije. pr.
mesta gde je uma poseenaJpoar
U razvoju i evoluciji ekosistrema mogu se zapaziti poetne, prelane i avrne faze sukcesije.
pr. razvoj najsloenijih ekosistema - kine ume u tropima - zapoeo je u davnoj prolosti u vremenu izdizanja kopna iz mora, ili kada se more
povuklo sa kopna. +a novim kopnenim povrinama nije bilo ivih bi#a. !ostojali su samo fiziki, hemijski i klimatski elementi stanita. 1aj bioloki
prazan prostor veoma brzo poinju da osvajaju - naseljavaju zeljaste biljke i sitnije ivotinje formiraju#i prve siromane pionirske zajednice, koje
se oboga#uju novim vrstama koje svojom aktivno#u poinju da menjaju abiotike karakteristike stanita.
Pionirske ajednice utiu na formiranje i postepeni razvoj zemljita, a samim tim i do povoljnijih uslova ivota za sve ostale lanove biocenoze.
+ekada prazan bioiloki prodstor se popunjava sa ve#im broje ivih bi#a - novim vrstama koje svojom aktivno#u menjaju opte uslove stanita.
!ionirska zajednica se polako povlai i polako potpuno naputa novonastalu ivotnu zajednicu. +ju zamenjuje slede#i prelazni stadijum u
sukcesiji ekosistema. 1ako se formira nova prelazna biocenoza, koja zamenjuje prethodnu. !osle nekoliko prelaznih stadijuma - mnogobrojnih
smena biocenoza u procesu sukcesije, na jednom istom mestu, na kraju se razvijaju biocenoze maksimalno usklaene sa optimalnim
mogu#nosima koje odreeni prostor prua. 1ako nastale biocenoze predstavljaju zavrnu fazu sukcesije i u ekologiji se nazivaju klimaks
ajednicama.
Kaktori koji izazivaju sukcesije moraju biti mnogobrojni i a njihove kombinacije sloene.
&. Kaktori koji proistiu iz spleta uzajamnih odnosa i dejstava unutar samog ekosistema i koji predstavljaju osnovni motor njihovih unutranjih
promena i razvi#a oznaavaju se kao endodinamoiki.
(. Kaktori koji deluju izvan okvira ekosistema i koji uslovljavaju posebne serije sukcesivnih promena - su egzodinamini i mogu biti klimatogene
sukcesije, edafogene, antropogene.
=ada se u prirodi tokom sukcesije postepeno pove#ava broj vrsta u biocenozi i uslonjavaju odnosi koji izmeu njih vladaju, takve promene
predstavljaju naprednu ili progresivnu sukcesiju. %uprotno tome je nazadna ili regresivna sukcesija.
Prirodne sukesije su one koje se spontano deavaju u prirodi, za razliku od sukcesija koje se deavaju usled delovanja oveka i nazivaju se
neprirodne ili antropogene sukcesije. 4ovek svojom aktivno#u moe ubrzati napredne sukcesije, ali i u negativnom pravcu. !ored lokalnih
promena koje su vezane za pojavu sukcesija, ivotne zajednice se moraju prilagoavati i svim globalnim promenama.
11. /ategorije odnosa na kojima poiva *unkcionalna organiacija ekosistema?
!osmatran u funkciji vremene, ekosistem je sistem koji evoluira i ija je integralna celina rezultat evolucije.
;lavne kategorije odnosa na kojima poiva funkcionalna organizacija ekosistema, akcije9 reakcije i koakcije, predstavljaju kompleksne
prilagoenosti koje su se istorijski razvile i razvijaju se i dalje i na kojima poiva integralnost samog sistema.
.kcija i reakcija obeleavaju odnose organizama kao otvorenih sistema prema fizikim i hemijakim uslovima sredine. +a dejstvo akcije tih
uslova, organizmi reaguju pojavom prilagoavanja - reakcijom koja im omogu#uje da se odravaju u njihovom okviru.
0kcija i reakcija u okviru ekosistema su dva nedeljiva procesa uzajamnih dejstava, interakcija izmeu dva aktivna inioca, organizma i sredine
koje ih dre u meusobnoj zavisnosti i uslovljavaju njihovu zajedniku evoluciju.
/oakcija obuhvata sloene uzajamne odnose izmeu ivih lanova ekosistema.
12. $pravljanje ekosistemima?
!ojam upravljanja ekosistemima je u naunoj javnosti uao u upotrebu L' - ih godina DD veka.
Upravljanje ekosistemima podrazumeva$
- .kosistemi su osnovne jedinice upravljanja a ne jedinke, populacije, vrste ili stanita.
- 0kcenat se daje na razvoju i upotrebi adaptivnih modela u upravljanju, koji posmatraju ekosistem kao subjekat u istraivanju, a aktivnosti koje se
sprovode kao eksperimentalne i neizvesne.
- :ni koji imaju direktni interes u ouvanju ekosistema treba i da uestvuju u odluivanj.
.kosistemi nemaju jasne granice. .kosistemi su otvoreni sistemi. U ekosisteme neprestano ulaze ili pak izlaze organizmi. U ekosistemima se vri
proces kruenja materija i proticanje energije.
!odaci koji se sakuplaju i interpretiraju u upravljanju nekim ekosistemima$
&. !odaci koji se redovno prikupljaju. - <erenje jednog istog faktora, sa iste lokacije, u pravim vremenskim intervalima, metod transekata,
satelitski snimci, ;"%
(. 0rhivirani podaci iz ranijih studija. - 0rhivski podaci, fotografije, dnevnici, studije, muzeji...
-. !odaci iz sedimenata - "straivanja geoloka, arheoloka Aostatci kostiju, alata, polena...B
6. !odaci iz zati#enih prirodnih dobara - *ati#ena prirodna dobra, u pojedinim sluajima mogla bi biti kontrolna grupa u proceni statusa i stanja
nekog ekosistema i promena koje su se u njemu desile.
!rocesi koji oblikuju ekosisteme, a podloni su upravljanju su$ poari, protok vode, prisustvo herbivora i predatorstvo. !oari pove#avaju$
&. /eterogenost stanita i koliinu obodnih stanita. !osledice mogu biti dugotrajne a zavise od duine i obima vatre.
(. 5iverzitet biljaka i ivotinja. !oar moe biti iniciran od strane upravljaa .% sa ciljem pove#anja i ouvanja biodiverziteta i pove#anja
heterogenosti stanita.
-. Usvajanje hranljivih materija od strane biljaka. Cilj je stvaranje pogodnih uslova za naseljavanje drugih biljaka
6. ;ubitak hranljivih materija iz zemljita.
7. )rzinu erozije i spiranje zemljita.
M. "spau i brst na spaljenim povrinama od strane kopitara
L. Uspostavljanje ranih sukcesijskih tipova vegetacije.
=ontrolisani poari se koriste u izolovanim stanitima. !oari, koji se otmu kontroli, izazivaju suprotan efekat.
!rotok vode se koristi u upravljnju vlanim i obalskim sistemima.
&. !romene u protoku vode ubrzavaju proces izmene hranljivih materija i organizama izmeu stanita pa se time i pove#ava produktivnost
ekosistema.
(. !lavljenjem se pove#ava heterogenost stanita, a posledica je ve#i diverzitet vrsta.
!ozitivni efekti plavljenja su$ izmena strukture stanita, ubrzana razmena hranljivih materija i kretanje organizama. +egativni efekti su
ugroenost ljudi, materijalnih dobara...
%preavanje i kontrola poplava - izgradnja nasipa, brana, kanalisanje vodotoka. !osledice su smanjenje do nestajanja vlanih podruja.
!risustvo herbivora ispoljava uticaj na komponente, strukturu i funkcije ekosistema te je neophodno pristupati upravljanju herbivorima. +a
procese u ekosistemima utiu kroz regulaciju stanita koje naseljavaju, regulaciju protoka energije i regulaciju kruenja hranljivih materija iz
biljaka kojima se hrane.
&. /erbivori koji brste, hrane se drvenastom vegetacijom. spreavaju rast drve#a i na taj nain se favorizuje stvaranje bunaste vegetacije.
(. /erbivori koji pasu, hrane se travnatom vegetacijom. *adatak upravljaa$ !rogram ispae, divljih i doma#ih herbivora Agoveda i ovceB.
!risustvo predatorskih vrsta je podelilo javno miljenje o njihovom znaaju na ekosistem. 1eko ga je kontrolisati ali je od znaaja u upravljanju
ekosistemima.
!r. &. @eliki karnivori zauzimaju najve#a stanita, imaju najve#i areal kretanja, i na tom prostoru se oekuje da su zati#ene i druge vrste sa
manjim potrebama to nije uvek sluaj.
!r. (. !redatori mogu dovesti i do istrebljenja drugih vrsta nanose#i velike tete lokalnom stanovnitvu pa se preduzimaju i mere istrebljenja.
!oznati su sluaji delimine zatite i zonalnog naina upravljanja populacijama. ,vuk -
8etki su primeri u svetu i kod nas ali se polako naputa miljenje i stav po kome se moe upravljati samo resursima i zamenjuje savremenim
pristupom o upravljanju itavim ekosistemima. :uvanje i obnavljanje prirodnih vrednosti akvatinih ekosistema moe biti postignuto iskljuivo
aktivnim upravljanjem.
"zvori sedimentacije, eutrofikacije i eutrofizacije su$ - zemljiteN priliv ubriva sa okolnih podrujaN urbani otpad.
%utina upravljanja je spreavanje dotoka polutanata u slatkovodne ekosisteme i uklanjanje ili neutralizacija po ulasku u ekosisteme.
+ajbolji i direktni nain je zaustavljanje ovakvih uticaja i to$ "nstalacija ureaja na izvoru zagaenje pre nego se uliju u vodeni ekosistem i
ouvanje obalske vegetacije koja bi apsorbovala visoke nivoe fosfora, nitrata i nitrita iz polutanata. :be tehnike su skupe ali daju pozitivne
rezultate.
+eke od metoda su$
&. <ehaniko uklanjanje mulja.
(. /emijska manipulacija
-. )iomanipulacija - reavanje problema eutrofikacije manipulisanje populacijama ivih organizama.
Upravljanje obalskim zonama u slatkovodnim ekosistemima
:balska vegetacija utie na kvalitet slatkovodnih ekosistema jer moe$
- modifikovati, razblaiti ili koncentrovati supstance koje su poreklom iz kopnenih regiona.
:balske zone su spona izmeu akvatinih ekosistema i kopnenog kompleksa. *a potoke i reke obalske zone su u granicama od &' do -' m.
:balska vegetacija moe bitno da redukuje priliv nutrijenata Afosfor i azotB naroito sa poljoprivrednih povrina.
)iljne invazivne vrste se mogu kontrolisati$
- manuelnim uklanjanjemN mehanikom kontrolomN hemijskom kontrolom - herbicidimaN biolokom kontrolom - unoenjem specifinih parazita ili
predatoraN sredinska manipulacija - podizanjem nivoa vodeN direktnim kori#enjem u cilju dobijanja ekonomske koristi.
8ezultat navedenih aktivnosti$
- suzbijanje zapoeti u ranom periodu kada je brojnost biljnih invazivnih vrsta mala i kada su rasprostranjene na maloj lokaciji. 5aje rezultate.
- kada je brojnost invazivnih biljnih vrsta velika, kontrola i iskorenjivanje daje polovine rezultate.
ivotinjske invazivne vrste$
- hemijska kontrola - trovanje - zabranjeno jer se unitavaju autohtone vrste.
*akonska regulativa
!rimena i sprovoenje meunarode i nacionalne regulative.
13. .daptacija:3ivotna *orma i ekoloka nia?
+a preivljavanje, odnosno reprodukciju utiu otpornost prema bolestima, sposobnost izbegavanja predatora...
%vaka nasledna osobina koja svome nosiocu omogu#ava da ostavi ve#i broj potomaka u odnosu na onu koja nema tu sposobnost naziva se
adaptacija.
0daptacije mogu biti morfoloke, biohemijske, osobine ponaanja itd.
!ojava industrijskog melanizma je pojava opisana na primeru boje no#nog leptira. Usled zagaenja sredine,tamna forma je preovladala u odnosu
na belu.
%vaka biljna i ivotinjska vrsta zauzima na *emlji jednu odreenu oblast, koja pretstavlja njen areal.
!od arealom se podrazumeva ona povrina ili oblast koju data vrsta naseljava. ;ranica areala neke vrste pretstavlja ustvari granicu njene
rasprostranjenosti.
@rste sa irokim rasprostranjenjem se nazivaju kosmopolitima Amnoge bakterije, gljive, planktonske alge, vodene biljke, koroviB.
@rste, veoma retke sa ogranienim arealom endemitima A!ani#eva omorikaB
%elikti A;inco biloba, sekvojaB nekada iroko rasprostaranjene vrste prilagoene tadanjim spoljanjim uslovima.
<esto i poloaj koje jedna organska vrsta zauzima u spletu odnosa u ivotnoj zajednici, njen funkcionalni status .F1:+ A&>(LB je oznaio kao
ekoloka nia.
%tanite je HHadresaII organizmima, a nia je 22profesija2H.
.koloka nia moe biti$ velika - planktonski rai#i u jezerima
uana i specijaliovana -afrika riba u jezeru +jasa koja se hrani krljutima drugih riba
raliita -u doba razvi#a leptira- imago se hrani cvetnim nektarom a gusenica li#em.
;ivotna *orma je skup adaptivnih odlika jedne organske vrste saglasen sa konkretnom zivotnom sredinom u kojoj je vrsta rasprostranjena.
:vakav skup osobina je adaptivan i nastao je kao odgovor na uticaje razliitih ekolokih faktora. ivotne forme je mogu#e izdvojiti AopisatiB na
osnovu morfologije organizama, dejstva jednog ili vie ekolokih faktora, uloge u ekosistemu, pozicije u mrei ishrane, osobina ivotne istorije i sl.
1ako jedna vrsta moe biti okarakterisana sa vie ivotnih formi.
1'. Ekoloko pravo ili pravo 3ivotne sredine i nacionalno akonodavstvo u o!lasti atite 3ivotne sredine?
U resavanju problema zastite zivotne sredine postoje dva pristupa u domenu pravne nauke$ antropocentricni princip Azastupljen u najvecem broju
zemalja, covek i njegovi interesi su u centru paznje, rezultati su vidljivi sirom planeteB, i ekocentricni princip Atrenutno u razvoju i ekspanziji u sad,
gde ekolosko pravo ima drugaciji ugao posmatranja, ono postavlja u centar zastitu prirode samu po sebi i njene izvorne vrednosti.B
U zivotnoj sredini po postojecem ustavu garantovano je pravo svakog pojedinca na zdravu i cistu zivotnu sredinu. U domenu nacionalnog prava,
u nasoj zemlji situacija je trenutno dosta nedefinisana.u toku je proces uskladjivanja procesa sa standardima eu.
1+. Me(unarodno ekoloko pravo i me(unarodne organiacije od naaja a atitu 3ivotne sredine?
<edunarodno pravo ima prednost nad nacionalnim. 5a bi neki medjunarodni pravni akt bio primenjiv i pravno utemeljen na prostoru neke drzave,
ona mora da provede akt njegove verifikacije.postoje brojni medjunarodni sporazumi, konvencije, inicijative i programi koji pripadaju domenu
medjunarodnog prava. !ostoji tacno &'' medjunarodnih ugovora koji se ticu i nase zemlje.
!ostoji veliki broj globalnih inicijativa vezanih za oblast zastite zivotne sredine i prirode$ iucn, unep i OOf Psvetska strategija za zastitu i trajnu
odrzivost zivljenja Q, kao i unesco Pcovek i biosferaQ.
+eke znacajnije medjunarodne +;: su$ *eleni mir A;reenpeace "nternationalB, <edjunarodna unija za ocuvanje prirode A1he Rorld
Conservation Union , "UC+B, *emaljski savjet A.arth Council , .CB, !rijatelji zemlje , "nternational AKriends of the .arth "nternational , Ko."B,
<edjunarodni zeleni krst A;reen Cross , "nternational , ;C"B i brojne druge.
1-. "lo!alni skupovi i nji,ov naaj?
"ako je zatita ivotne sredine relativno novi koncept u ureenju .U, danas je ona jedna od temeljnih i osnovnih evropskih vrednosti. U 8imskom
sporazumu iz &>7L. godine, jednom od prvih zajednikih evropskih dokumenata, ivotna sredina i njena zatita nisu pominjane. 1ek krajem &>M'-
tih, u okviru sve jaih drutvenih pokreta SzelenihT, ekoloka pitanja poinju da dobijaju institucionalnu formu. Ujedinjene nacije na svojoj
konferenciji odranoj &>L(. godine, pripisuju ekoloku odgovornost nacionalnim dravama i preporuuju meunarodnu saradnju po pitanju zatite
ivotne sredine. U ovom periodu postaje jasno da ekoloki problemi kao i njihovo reavanje, nadilaze politike okvire Ai posebno okvire
nacionalnih dravaB i da zahtevaju iru kooperaciju i saradnju, kako u regionu, tako i na globalnom nivou. &>L-. godine, na nivou .U se usvaja
prvi 0kcioni plan zatite ivotne sredine. 0ktuelni 0kcioni plan zatite ivotne sredine AMth .nvironmental 0ction !rogramme (''&-('&'B predlae
pet prioritetnih oblasti stateke akcije$
- Usavravanje implementacije postoje#e zakonske regulative u ovoj oblasti
- Ukljuivanje politika zatite ivotne sredine u ostale politike
- )liska saradnja sa tritem u ovim pitanjima
- :snaivanje ljudi kao graana-pojedinaca da promene svoje ponaanje u skladu sa ekolokim vrednostima
- Uzimanje u obzir zatite ivotne sredine pri planiranju upotrebe zemljita
14. Milenijumski ivetaj i predloi M. kako da se stigne do odr3ivog upravljanja ekosistemima
"zvestaj je radjen za potrebe ujedinjenih nacija, po nalogu generalnog sekretara. %tudija je nastala kao rezultat ociglenih globalnih promena u
ekosistemima planete koje je trebalo sveobuhvatno i dubinski sagledati. =oriscene su informacije iz nekoliko razlicitih medjunarodnih konvencija,
podaci organizacija koje prate stanje ekosistema planete, ili nekih od aspekata biosfere. 1akvi objedinjeni podaci su prezentovani u obliku
izvestaja.
!reporucuju se$ &. promeme i institucijama i upravama, (. .konomske promene, -. %ocijalne mere, 6. 8azvoj tehnologije, 7. "nformisanost.
15. <aktori koji ugro3avaju promene u ekosistemima i deep ecolog=?
1o su direktni - prednjai degradacija stanista, globalna promena klime, uticaj invazivnih brsta, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa,
zagadjivanje prirodne sredine i indirektni faktori - rast ljudske populacije i migracije.
5ubinska ekologija preispituje osnovna nacela nase civilizacije i pokusava da ukaze na sustinu covekovog konflikta sa prirodom, nasuprot
dosadasnjim mnogo jednostranijim i povrsnijim pristupima. Ukljucuje politiku, brigu o zdravlju, obrazovanje, duhovnost, etiku i mnoge druge
oblasti.
16. 2oda? >
28. ;aga(ivanje vode? *iiko9 ,emijsko9 !ioloko i mere atitie voda od aga(ivanja? >
21. Eutro*ikacija9 eutro*iacija9 acidi*ikacija9 sapro!nost9 autopuri*ikacija i podela voda optere@eni, organskim
materijama prema stepenu aga(enja?
Cvetanje vode je posledica eutrofikacije vode, kada uglavnomusled ljudskih delatnosti dolazi do prenamnoenosti vodenih biljaka, najcece algi,
to ima negativne posledice po vodeni ivi svet.
Eutro*iacija je prirodan proces starenja vodnih ekosistema, narocito plicih jezera i stajacih voda. 1okom vremena dolazi do postepene promene
stanja jezera, od od oligotrofnog stanja, koje karakterise cista, bistra voda i niska bioloska produktivnost, preko mezotrofnog, ka eutrofnom stanju,
kada je jezero zamuceno, zelenkasto i slabe prozracnosti.
!rirodna eutrofizacija nastaje usled prirodnih porocesa koji se odvijaju u svakom vodenom ekosistemu Aizumiranja organizama, prirodne
sukcesijeB. 1o je process menjanja ivotne sredine pod uticajem ivog sveta. *a razliku od njega proces vetacke eutrofizacije, koja se odvija pod
uticajem faktora izvan vodenog ekosistema Anajcece usled raznovrsnih covekovih aktivnostiB, znatno je bri od procesa prirodne eutrofizacije.
!osledice eutrofikacije - 5ostupnost kiseonika , )iljke u toku dana proizvode kiseonik putem fotosinteze. U tami sve biljke i ivotinje koriste
kiseonik. :va dva procesa su u zavisnosti sa razvojem biomase. U slucaju akumulacije razlicite biomase, process oksidacije organske materije,
kojom se stvara sediment na dnu vodenog ekosistema, ce utroiti sav slobodan kiseonik. :vako ce sav slobodan kiseonik u vodi nestati i nece
postojati ivot u vodi.
U !romene u populaciji algi , 1okom eutrofikacije broj makroalgi, fitoplanktona i cijanobakterija ce se prekomerno uvecati. +jihov porast zavisi od
svetlosti, nutrienata, temperature i kretanja vode. +eki od ovih organizama mogu da isputaju toksine u vodu ili sami mogu biti toksicni.
Eutro*ikacija je proces oboga#ivanja neke sredine nutrijentima Au glavne nutrijente se ubrajaju azot-n i fosfor-pB do koga dolazi kada neki
polutanti mogu da igraju ulogu nutrijenata za fotosintetike organizme i koji se direktno ili indirektno unose u ekosistem. !orast sadraja
nutrijenata izaziva preterani rast pojedinih biljnih vrsta i dovodi do nestajanja drugih vrsta. .utrofikacija je naroito problem za priobalne i
unutranje vode, gde moe do#i do ogromnog porasta algi, to dovodi do smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi, to negativno
utie na biljke, ribe i ostale forme ivog sveta u vodiN sem toga, te alge lue toksine koji mogu da budu opasni po ivotinje i ljude.
.utrofikacija AeutrofizacijaB zapocinje tako to sa njiva i drugih agroekosistema dospevaju Vubriva Aobicno spirana kiomB u vodu. Wubriva su
bogata fosfatima i nitratima, koji su inace ogranicavajuci faktor bujanja ivota u vodi. Uz viak ovih soli, biljke, posebno alge, cesto pocinju da
bujaju. 1ada se povecava i broj uginulih algi, koje tada razlau saprofiti pri cemu troi kiseonik. 1ako opada koncentracija kiseonika u vodi i
samim tim dolazi do guenja i masovnog pomora vodenih organizama koji kiseonik troe u procesu disanja. U uslovima smanjene koncentracije
kiseonika ili cak, anaerobnim uslovima Akada kiseonika nema uopteB i samo razlaganje nece biti potpuno, pa se stvaraju produkti razlaganja koji
vodi daju lo ukus, neprijatan miris i uopte loiji kvalitet. 1akva voda ne moe da se koristi za pice i moe uzrokovati uginuce stoke ako se koristi
kao pojilo.
:sim Vubriva koji poticu sa agroekosistema, eutrofikaciju uzrokuju i otpadne vode iz prehrambene industrije ili kanalizacione vode iz gradova, kao
i sve otpadne vode bogate mineralnim i organskim materijama.
.utrofikacija , prirodna i antropogena.
!rirodna , meanjem voda, recnih uca i izdizanjem novia voda, starenje vode.
.cidi*ikacijaX !roblem acidifikacije je prouzrokovan kiselim padavinama koje potiu od antropogene emisije tri glavna polutanta$ sumpor
dioksida Aso(B, nitrogen oksida AnoYB, i amoniuma Anh-B. =isele padavine imaju negativan uticaj na vode, ume i tlo. Uzrokuju defolijaciju i
slabljenje drve#a. !romjene u ph tla i vode imaju tetan efekat na zemljine i vodene organizme.
)apro!nost vodenog ekosistema je pojava ubrzanog procesa eutrofizacije kao posledica dodatnog organskog opterecenja, znatno veceg od
prirodnog.
!odela voda prema saprobnosti$
&. &ligosapro!ne - :ligosaprobnu zonu karakterie dosta rastvorenog kiseonika, velika prozirnost i mali broj bakterija AZ&'' u &cm-B. :rganizmi
su osetljivi na promene p/, koncentracije :( i sadraj organskih materija. 1o su planinski potoci i jezera.
(. Beta - meosapro!ne - )eta-mezosaprobna voda je umereno zagaVenja, ali je jo uvek aerobna. !rozirnost je znacajna, a ukupni broj
bakterija je manji od
&''.''' u &cm-. 1o su veca jezera i donji tokovi nezagaVenih reka.
-. .l*a , meosapro!ne - 0lfa-mezosaprobne vode su vode zagaVene organskim materijama. *bog intenzivne primarne proizvodnje i
razgradnje koncentracija kiseonika je neujednacena. Ukupni broj bakterija je veci je &''.''' u &cm-, prozirnost je smanjena a u vodi je prisutan
veliki broj algi. :rganizmi su prilagoVeni promena p/ i kiseonika, nisu osetljivi na amonijak ali su osetljivi na /(%. 1o su rukavci reka.
6. Polisapro!ne . - !olisaprobne vode su jako zagaVene. !reovlaVuju anaerobni uslovi. =ao proizvod truljenja pojavljuje se vodonik-sulfid koji se
oseca po mirisu. @oda je mutna i obojena. Ukupni broj bakterija je veci od &7'.''' u & cm-, a organizmi su otporni na /(%, +/-, menjanje p/
vrednosti i kolicine kiseonika. 1o su jako zagaVeni vodotokovi, delovi potoka i reka nizvodno od ispusta otpadne vode.
Ugroenost povrinskih voda zagaivanjem biorazgradljivim organskim materijama je najve#a u naseljenim delovima. !roblem najve#i
leti, malo vode, visoka temperatura, velika koncentracija nutrijenata. .utopuri*ikacija je sloen proces tokom kojeg se biodegradibilne materije
organske, nizom fizikih, hemijskih i biolokih procesa, postepeno razloe i mineralizuju. 1aj proces se odlikuje sukcesijama, a svaka sukcesija
prisustvom odreenog oblika + Aproteini, minokiseline, //6, +:-B, koliine rastvorenog :(, slobodnog C:(, brojem bakterija u & ml, kao i brojem
vrsta pojedinih u & ml. *a potpuno procenjivanje procesa prei#avanja, pored mikroba, mora se uzeti i satsav biocenoze cele, posebno onih
vrsta koje imaju karakter bioindikatora. +akon ulaska otpadnih voda bogatih organskim materijama dolazi do razblaivanja, taloenja, koagulacije,
hidrolize, oksidorekudcionih procesa, i na kraju biolokih procesa, to sve rezultira samoprei#avanjem. :snovna uloga pripada bakterijama, ali i
gljivama, algama i protozoama. !roces prolazi kroz sve stupnjeve saprobnosti, i smenu biocenoza. 8azlaganje u aerobnim uslovima vre
bakterije, i to oksidacijom organskih jedinjenja, do prostih neorganskih jedinjenja. 0ko je zagaenje ve#e , potroi se :([ i nastavlja se
razgradnja u anaerobnim uslovima, a nestanu ribe, koljke i dr. )iorazgradnja se odvija sa malo vrsta a velikim brojem mikroba. 1u nastaju i
toksini sastojci A/(%, merkaptaniB. =ada procesi odmaknu, pove#ava se koliina :(, pa se proces razgradnje nastvalja u mikroaerofilnim
uslovima, a zatim i aerofilnim, do potpune mineralizacije Aprotein do azotne kiselineB. %ve raznovrsniji mikrobi sa manjim brojem. !ojavom C:(
kao krajnjeg proizvoda mineralizacije, pove#ava se broj fotosintetskih organizama AC\anobacteria, algu i biljakaB, to dalje povbe#ava nivo :(.
+izvodno se prvo uspostavlja biocenoza, i vra#a uzvodno. !ove#anje koliine mineralnih materija moe biti od primarnih producenata
AautopurifikacijaB ili zagaenje. 1o pove#ava broj mikroalgi, dok ne potroe neki od neophodnih elemenata. Uloga zooplanktona je da smanji
biomasu fitoplanktona i stimulativan je na proces fotosinteze.
22. Bioloki indikatori aga(enja voda
)ioloki indikator je organizam koji se moe koristiti za kvantifikaciju relativnih nivoa zagaenja merenjem koncentracije toksina u tkivima. U ove
svrhe se moe koristiti ceo organizam ili samo neki njegov deo. )ioakumulacija je proces koji traje nekoliko meseci i zato je najbolje kontrolisati
sadraj metala due vreme, ime se eliminiu problemi meanja vodene mase, to ivim organizmima daje prednost kao bioindikatorima u
odnosu na vodu i sedimente.
"straivanja su pokazala da se morska cvetnica !osidonia oceanica i koljka <\tilus galloprovincialis mogu koristiti kao bioindikatori zagaenja
mora.
;ustina populacije biljnih i zivotinjskih organizama u prostoru u direktnoj su vezi sa promenama u ekosistemu. 1ako na priemr povecan sadrzaj
neki algi predstavlja indicator povecanog sadrzaja fosfatai nitrata. .. coli je indikatora fekalnog zagadjenja vode, dok anaboena indicator opsteg
zagadjenja. +ek i drugi organizmi su indikatori visikog ph, povecane koncentracije sonog odpada]
23. Aastanak9 sastav i *unkcije emljita?
2'. Eroija emljita i tetne posledice eroioni, procesa na 3ivotnu sredinu?
.rozija predstavlja prirodan proces kojim se ispiraju i odnose od krupnih do najsitnijih estica zemljita. .rozija nastaje dejstvom egzogenih
prirodnih sila.
:snovni izvor energije egzogenih sila su toplota, svetlost i druga zraenja koja od %unca dospevajuna *emlju. !od uticajem %unca dolazi do
razliitog zagrevanja vazduha, vode Amora, okeani, jezera, reka i dr.B, kao i vrste *emljine kore. 1oplota je uzrok insolacije odnosno zagrevanja i
hlaenja povrine *emlje, obrazovanja lednika i njihovog kretanja, kruenja vode u prirodi, kao i strujanja vazduha odnosno obrazovanje vetrova.
5ejstvo egzogenih sila je uslovljeno kako gravitacijom *emlje tako i privlanim silama <eseca i %unca.
;lavni oblici erozije su$
U .olska .rozija , deflacija nastaje kao posledica rada vetra. .olska erozija je zastupljena u regionima koji se karakteriu estim jakim
vetrovima, ija zemljita rastresita i nisu zati#ena gustim biljnim pokrivaem. @etar prenosi uglavnom najsitnije estice zemljita kao to je glina,
prah i sitan pesak.
U )ujina erozija , 0tmosferske padavine koje padaju na nagnutu povrinu, slivaju se u vidu manjih mlazeva pri emu odnose i deo
zemljita. )ujina erozija predstavlja proces koji ima karakter spiranja odnosno denudacije povrinskog sloja zemljita.
U Kluvijalna ili rena erozija , <ehaniki rad reka, snagom vode i noenog materijala$ suspendovanih estica Amulja, pesaka, glineB i
rastvorenih organskih materija u cilju produbljivanja renog korita i proirenju renih dolina predstavlja fluvijalnu ili renu eroziju. 8enom erozijom
neke ve#e reke tokom samo jednog visokog vodostaja pomere svoje korito i po vie stotina metara levo i desno od ranijeg, pri emu odnose
postoje#i zemljini pokriva.
U =raka erozija , nastaje delovanjem atmosferskih, povrinskih i podzemnih voda. U terenima izgraenim od karbonantnih stena-
krenjaka, dolomitinih i laporovitih krenjaka i dolomita,kao i stena sa karbonantnim vezivom geoloki rad vode sveden je na rastvaranje. 1o
dejstvo je olakano mnogobrojnim prslinama i pukotinama, koje presecaju krenjake slojeve. 0tmorsferski talozi koji poniru kroz prsline i
pukotine, rastvaraju kalcijum karbonat i pove#avaju prvobitnu poroznost stenske mase.=ombinovani razaraki rad atmorsferskih, teku#ih-
povrinskih i podzemnih voda, pod ijim neposrednim uticajem nastaju mnogi karakteristini geomorfoloki fenomeni naziva se karstna erozija.
U 0brazija , predstavlja ruenje obale kao posledica morskih i jezerskih talasa. 0brazija je geomorfoloki proces koji se odvija na obalama
mora i jezera, sastoji se u menjanju obala pod uticajem morskih talasa i struja. 0brazivni oblici mogu biti erozivni i akumulativni, a veliki uticaj na
stvaranje abrazionih oblika ima prvobitni reljef i sastav stena, odnosno otpornost tih stena na eroziju.
U ;lacijalna ili lednika erozija , nastaje radom lednika
!ored gubitka zemljista na padinama i ostalih steta, erozija nanosi stetu i zivotnoj sredini.
&B mehanicko zagadjenje vodotoka i akumulacija nanosa.
(B hemijsko zagadjenje vode organskim i mineralnim djubrivima.
-B hemijsko zagadjenje vode pesticidima.
=ada odronjeni materijal dospe u recno korito on zamuti vodu sto sprecava prodiranje sunca i nemogucnost vrsenja fotosinteze, talozi se na dno i
onemogucava rast biljaka koje sluze kao hrana ribama. +ajznacajniji efekat je transport hemijskih i bioloskih zagadjivaca u recne tokove, tada
dolazi do velikog pogorsanja kvaliteta vode.
2+. #vori kontaminacije emljita? >
2-. ;atita emljita i parametri atite emljita?
24. <ae istra3ivanja emljita u svr,u atite 3ivotne sredine?
25. .tmos*era i vadu,?
!odela atmosfere moe se naje#e vriti prema fizikim veliinama-temperaturi, difuziji i jonizaciji.
%rednja dnevna temperatura na povrini *emlje, srednje geografske irine iznosi &L^C.
&. 1roposfera-do visine od ?km iznad polova, &Lkm iznad ekvatora. 1emperatura opada- -M' ^C a njegova gornja granica je tropopauza.%adri
L7_ukupne mase atmosfere.
(. %tratosfera do visine od 7'km sa stratopauzom i t preko (' ^C.
@azduh je razreeniji, sadraj vodene pare je smanjen, nivo ozona je je pove#an preko &''' puta. :zon je alotropsoka mdifikacija kiseonika.U
atmosferi ga ima malo. %tvara se pod dejstvom elektrinih pranjenja i ultravioletnih zrakova, kao produkt jonizacije. "ma krupan ekoloki znaaj.
0psorbuje ultravioletne zrake Aispod (''m`B sa letalnim dejstvom i infracrvene zrake i time usporava hlaenje zemlje. :zonski sloj je zasluan za
absorpciju tetnog ultravioletnog zraenja.
-. <ezosfera do njene gornje granice od ?7km - mezopauza, temperatura ponovo opada -?' ^C.
6. 1ermosfera je na visini do &M'' km sa temperaturom preko &(' ^C.+jen nii deo se naziva jonosfera. "znad njene gornje granice prostire se
7. .gzosfera na kojoj je temperatura stalna.
+e postoji jasna granica gde se atmosfera zavrava a poinje meuzvezdani prostor. 0tmosferski pritisak u egzosferi je ' a u troposferi se
pove#ava do &6' milibara. 5o >' km visine, usled turbulentnog- vrtlonog kretanja i konvekcija- strujanja gasova nastaje ujednaavanje sastava
atmosfere i stabilni odnos sadraja azota, kiseonika i inertnih gasova. :vaj deo atmosfere naziva se homosfera, a smea gasova stalnog sastava
i drugih jedinjenja promenljivog sadraja je @0*5U/. <agla nastaje kada se povrina tla naglo ohladi, a samim tim i prizemni sloj vazduha,
izdvajaju se sitne kapi vode i nastaje magla pod uslovom da nema vetra koji bi je razvejao. @azduh sa zagauju#im supstancama naziva se smog
kombinacija rei smoke-dim i fog-magla prvi put upotrebljen u Fos 0ngelesu da opie vidljivu kombinaciju dima i magle.
- *imski smog sadri sumpordioksid, okside azota i kiseline koje iz njih nastaju, uz a kao glavne zagauju#e supstance.
- Fetnji smog ili fotohemijski smog se javlja usled in terakcije azotnih oksida i ugljovodonika pod uticajem suneve svetlosti.
26. ;aga(ivanje vadu,a i podela aga(uju@i, materija vadu,a?
@azduh i pre oveka, nikada nije bio ist.U njega su dospevali gasovi, estice radom vulkana, poara, evaporacijom iz vode.
*agaenje vazduha se moe definisati kao stanje vazduha kada se u njemu nalaze supstance u onim koncentracijama koje su tetne po zdravlje
oveka i njegove okoline. @azduni zagaivai - !:FU10+1"
!rema poreklu dele se na$
&. ;aga(ivae prirodnog porekla mogu biti gasovi i estice od prirodnih poara, vulkana, -spore, polen, -virusi, bakterije, materije i gasovi koji
se oslobaaju iz okeana, termalnih voda- C:, C:(, /(%...
(. ;aga(ivai antropogenog porekla- produkti razliitih procesa u infdustriji i doms#instvima, produkti saobra#aja...
+ekada i sada - U prirodi su postojali procesi samoprei#avanjaN 5oba 8imljana - pritube na loitaN Fondon-&>7( i &>7M. .koloka nesre#a,
smrtonosna izmaglica natopljena sumpornom kiselinom i drugim tetnim gasovima, londonska magla, doma#instva koja su koristila ugalj, -'''
smrtnih sluajeva plus oko &7'' umrlih narednih dana, nesre#u je izazvala sinergistika kombinacija vodenih isparenja, C:, %:( i katrana
nastalih sagorevanjem uglja kada se oslobaa %.N !orast ljudske populacijeN "ndustrijalizacija, porast saobra#aja.
!rema nastanku razlikujemo$
a. !rimarne polutante koji potiu iz identifikovanih poznatih izvira i emituju se direktno u atmosferu.
&>L'. god., 0kt Q4ist vazduha kada je imenovano L konvencionalnih zagaivaa i to$
%umpor dioksid - dospeva iz prirodnih izvora i aktivno#u oveka.%umporna kiselina je glavni sastojak kiselih kia. +egativni efekti na biljke
groe, jabuke, duvan, ovas su osetljivi na prirsustvo %:( i predstavljaju dobre indikatore.+a listovima se javljaju bezbojne mrlje, utenje i
opadanje li#e. "zazivaju korozije gvoa, mermera...
:ksidi ugljenika C:( i C: - zagaenje, pove#ano-biljka, fotosinteza - poreme#en balans. C: je toksian gas, prirodni izvor je metan, koji nastaje
anaerobnom razgradnjom organskih materija, u urbanim sredinama kao posledica sagorevanja goriva. )ioloki efekti-i male koliine izazivaju
guenje, spreavaju transport kiseonika kod oveka i ivotinja, poreme#aj disanja, refleksima, prevremeno starenje i opsdanje listova stvaraju#i
visoko toksina jedinjenja kao to su peroksiacetil nitrati- !0+.
:ksidi azota - +: i +:(. +: nastaje kao produkt rada motora sa unutranjim sagorevanjem i u termoelektranama.U prirodi nastaje bakterijskom
oksidacijom komponenata koje sadre +. +:( razgradnjom pod uticajem ultravioletne radijacije oslobaa se ozon.
)ioloki efekti - kod oveka i ivotinja inflamaciju i edem plu#a, a kod biljaka razliite hloroze kao posledica naruavanja strukture hloroplasta i
mitohondrija, to dovodi do opadanja listova.
4estice- partikule su$
&. !raina i industrijska praina
(. 0erosol-gas estice ili kapljice tenosti dispergovane u gasovitom medijumu. - Cestice praine, ai, pepela, smole, polena, spore
mikroorganizama,- najopasniji aerosoli dijametra manjeg od (,7 mikrometra.
-. 5im- kompleksna meavina vrstih, tenih i gasovitih supstanci iji sastav varira zavisno od izvora zagaenja.
6. 4a - aglomerat nesagorelih estica uglja i drugih goriva velike apsorpcione mo#i.
Metali i ,alogeni. :lovo je jedan od najrasprostranjenijih polutanata, sagorevanjem benzina, u organizam dospeva respiratornim i digestivnim
traktom. :lovo i iva deluju kao neurotoksini. 0kumuliraju se u ivim sistemima i putem lanaca ishrane mogu da deluju na krajnje konzumente.
). %ekundarni polutanti se formiraju u atmosferi interakcijama primarnih polutanata meusobno ili sa normalnim sastojcima vazduha termalnim ili
fotohemijskim reakcijama. )rzina zavisi od koncentracije zagaivaa, radijacije, temperature, vlanosti vazduha...
&. 1ermalne reakcije i to sa termalnom gasnom i termalnom tenom fazom.
(. Kotohemijske reakcije
%mog se formira se pri visokoj emisiji zagaenja, maglovitom vremenu i slabom strujanju vazduha. ;lavni sastojci su visokotoksini,
karakteristini su za urbane sredine ss gustim saobra#ajem i razvijenom industrijom. "zaziva oksidativne procese u tkivima, naroito oksidacije
aminokiselina-cistein, triptofan, uzronik je alveolarnog sistema plu#a. Kotohemijski smog se sastoji iz serije reakcija u kojima kiseonik, ozon,
azotni oksid i ugljovodonici uestvuju u formiranju visokoreaktivnih toksinih jedinjenja tipa aldehida, ketona...+ovonastali produkti su toksiniji od
primarnih ishodnih polutanata.
+ekonvencionalni zagaivai , najrasprostranjeniji oblik je )uka - oznaava svaki neeljni zvuk i u urbanim sredinama je najrasprostranjeniji oblik
zagaenja atmosfere. <erna jedinica je bel-), odnosno decibel-d). "ntenzitet buke, odnosno zvuka je proporcionalan logaritmu energije zvuka- "3
log .
38. E*ekti aeroaga(enja i mere atite vadu,a od aga(enja?
- +a zdravlje ljudi-disajni nadraaji i akutni problemi funkcije plu#a, rak, slabljenje imunolokog sistema koji dovodi do podlonosti infekcijama,
smanjenja kiseonika u tkivima...
- .fekti na biljke - naruava se lisna i korenova struktura, na #elijskom nivou- promene u hloroplastima, stominom aparatu, smanjen intenzitet
transpiracije, i inhibicije procesa fotosinteze, ubrzava se proces starenja, osetljivost etinara, na materijalno i kulturno blago
<ere zatite vazduha od zagaenja
Bigijensko: sanitarne mere kontrole zagaenja vazduha
!odrazumevaju odreivanje <5= raznih polutanata u atmosferi, redovnu kontrolu vazduha, lociranje industrijskih postrojenja u zavisnosti od
lokalnih klimatskih i meteorolokih uslova, odreivanje sanitarno-zatitne zone...
1e,niko: te,noloke mere smanjenja ili disperzije emisije zagaivaa vazduha predstavlja niz tehnologija kojima se kontrolie
emisijazagaivaa na izvoritu aerozagaenja, primenu novih tehnologija ili postavljanju raznih ureaja koji imaju ulogu prei#ivaa kojima se
vri odstranjivanje polutanata.
- Kilteri za fiziko odstranjivanje estica
- 0parati elektrostatikog taloenja se koriste u elektranama.
Uklanjanje sumpora
:ksidi sumpora - %:Y su najtetniji zagaivai vazduha. %:( bez boje, teak,u vodi rastvorljiv gas, otrog iritiraju#eg mirisa.
- !relazak sa kori#enja uglja na gas
- Uklanjanje supora i tekih metala sitnjenjem, ispiranjem i gasifikacijom uglja
- =ori#enje smese uglja i krea
- Uklanjanje supora stvaranjem elementarnog sumpora, sumporne kiseline ili amonijum sulfata koji se mogu dalje koristiti.
=ontrola emisije oksida azota iz motornih vozila kori#enjem selektivnih katalizatora da bi se zagaivai koji nastaju sagorevanjem benzina
pretvorili u bezbedne, netetne supstance. +astaju sagorevanjem uglja, nafte, prirodnog gasa.
U gradovima je >7 do >?_ je koncentracija C: ve#a nego u prirodi.+ajprisutniji zagaiva i utie na zdravlje ljudi a koji oni isputaju u atmosferu.
=ontrola emisije ugljovodonika i isparljivih organskih jedinjenja nastaju nepotpunim sagorevanjem goriva ili tokom razliitih procesa u hemijskoj
industriji, farbarama, pri proizvodnji plastike, tamparijama...
31. /lima9 vreme i aeroaga(enje?
=lima - stanje atmosfere odreenog podruja u toku dueg vremenskog perioda.
@reme - trenutno stanje atmosfere ili fiziko stanje vazduha kao to su temperatura, pritisak, vlanost vazduha, vazduna strujanja...
+a stepen zagaenosti utie fenomen temperaturne inverzije- smatra se pojava poreme#aja vertikalnih vazdunih strujanja koja nastaje kada se
sloj toplog vazduha nae izmeu dva sloja hladnog vazduha koji spreava vertikalno irenje zagaenog vazduha ve# ga koncentrie u donjem
hladnom sloju
<ikroklima gradova je klima koja je drugaija u odnosu na iru okolinu.
1eorija naunika <ilutina <ilankovi#a
- :rbita *emlje se izduuje i skra#uje svakih &''''' god.
- osa *emljine rotacije menja svoj ugao nagiba u ciklusu od 6'''' god
- *emljina osa oscilira u periodu od (M''' god.
;lobalne klimatske promene prouzrokova ne ovekovom aktivno#u
!ove#ana koncentracija gasova -C:(, C/6 +(:- koji pojaavaju efekat staklene bate to dovodi do globalnog pove#anja temperature vazduha.
!ove#anje koliine padavina
Uestalija pojava ekstremnih vremenskih nepogoda kao to su poplave, sue, ciklonski vetrovi.
.fekti klimatskih promena
- +ajve#e promene #e osetiti vrste srednjih i viih geografskih irina, jer porast temperature #e uticati na ivotne cikluse
- !romena granica areala
- !omeranje severne granice tropskih infektivnih bolesti
- 1opljenje leda
- !orast nivoa svetskog mora
- !otapanje priobalnih podruja
- !romene u salinitetu mora i okeana
32. %adioaktivnost i radijacija?
8adioaktivnost je spontani proces u kojem se atomsko jezgro, emituju#i jednu ili vie estica ili kvanata elektromagnetnog zraenja, preobraava
u drugo jezgro. !rvobitno nije bila poznata priroda zraenja nego se zbirno govorilo o radijaciji pa je ova pojava braspadab jezgra nazvana
radioaktivnost, a jezgra koja emituju estice ili zraenje radioaktivna jezgra ili, ispravnije radioaktivni izotopi. 8aspadom poetnog jezgra, koje se
naziva i jezgro roditelj, nastaje novo jezgro, potomak, koje moe da ima redni broj * iJili maseni broj 0 razliit od jezgra roditelja. 8adioaktivni
raspad karakterie se vrstom i energijom emitovane radijacije i vremenom poluraspada. U prirodi se javljaju alfa-raspad, beta--raspad i gama-
raspad. !rirodnu radioaktivnost otkrio je krajem prolog veka francuski fiziar 0nri )ekerel.
8adioaktivno zraenje prodire kroz razliite materijale, a takoe moe i da jonizuje sredinu kroz koju prolazi. !rouavaju#i prodornu mo# zraenja
koja emituje uranijum, 8aderford je utvrdio da postoje dve vrste zraenja Aalfa i betaB. 0lfa-zraenje lake se apsorbuje od beta- ali vie jonizuje
sredinu kroz koju prolazi. 0lfa i beta zraci razliito skre#u u magnetnom polju, na osnovu ega je zakljueno da je re o esticama suprotnog
naelektrisanja i razliite mase. 1re#i oblik prirodne radioaktivnosti Agama-zraenjeB otkrio je !. @ilar utvrdivi da ono ne skre#e u magnetnom
polju, a da se odlikuje izuzetnom prodorno#u.
8adijacija - zraenje, emisija zraenja ili estica iz nekog radioaktivnog izvora.
U ivotnoj sredini postoji prirodna radijacija od$
- %unca
- =osmikih zraka
- !rirodno prisutnih radioaktivnih elemenata u zemljinoj kori Aprimarni radioaktivni elementi su uranijum, torijum i kalijum i produkti njihovog
radioaktivnog raspadanjaB. +ajpoznatiji u ivotnoj sredini i najvie ispitivan je radon, raspadni produkt uranijuma.
@etaka radioaktivnost
&>&> eksperiment 8adeforda u @ilsonovoj komori. ;as je bombardovan c esticama. :d +( je stvoren :(.
33. 2rste raenja i doe? 3'. Coniuju@e raenje i e*ekat joniuju@eg raenja na @eliju?
9onizuju#e zraenje je elektromagnetno ili estino zraenje koje moe da jonizuje materiju i izazove ote#enje #elija ivih organizama. 1ako
nastali joni naruavaju biohemijske procese u #elijama, to moe dovesti do raznih poreme#aja u njihovom funkcionisanju i deljenju
ArazmnoavanjuB, te konano do nastanka ozbiljnih bolesti, poput tumora. U jonizuju#e zraenje spadaju c, d, E i / zraci, kosmiko zraenje i
neutroni.
@rste jonizuju#eg zraenja
9onizuju#a zraenja su one vrste radioaktivnog zraenja koje imaju dovoljnu energiju da jonizuju neke atome u telu. U jonizuju#a zraenja
spadaju c AalfaB, d AbetaB, E AgamaB , / Arendgenski zraciB, kosmiko zraenje i neutroni.
!rouavaju#i prodornu mo# zraenja koja emituje uranijum, fiziar .rnest 8aderford je utvrdio da postoje dve vrste zraenja Aalfa i betaB. 0lfa-
zraenje lake se apsorbuje od beta-ali vie jonizuje sredinu kroz koju prolazi. 0lfa i beta zraci razliito skre#u u magnetskom polju, na osnovu
ega je zakljueno da je re o esticama suprotnog naeletrisanja i razliite mase. 1re#i oblik prirodne radioaktivnosti Agama-zraenjeB otkrio je !.
@ilar utvrdivi da ono ne skre#e u magnetskom polju, a da se odlikuje izuzetnom prodorno#u.
D Eal*a0 zraenje se sastoji od dvostruko pozitivno nabijenih estica Adva protona i dva neutronaB identinih jezgrima helijuma. eire se brzinom od
oko &J(' brzine svetlosti, to je dovoljno sporo da mogu relativno dugo meudejstvovati sa materijom. *ato imaju jako joniziraju#a delovanje.
*bog svoje veliine brzo se sudaraju sa nekim od atoma nakon ega gube energiju, pa im je domet mali i zato ih moe zaustaviti list papira i
koa. 0li ako se c estice unesu u telo hranom ili udisanjem, mogu biti opasne zbog svog jakog jonizuju#eg dejstva.
F E!eta0 zraenje ine elektroni, negativno naelektrisane estice, koje putuju velikim brzinama. +jegovo jonizaciono dejstvo je puno slabije od
delovanja c zraenja, ali mu je domet u vazduhu puno ve#i Anekoliko metaraB. *austavlja ga metalna ploa od nekoliko mm debljine. U ljudsko
telo d estice prodiru do nekoliko santimetara dubine. :pasno je za zdravlje ako se izvor unese u organizam
G Egama0 zraenje je elektromagnetno zraenje velike energije, koje potie iz jezgra atoma, a iri se brzinom svetlosti. +jegovo joniziraju#a
delovanje je jo slabije od delovanja d estica, ali mu je domet jo ve#i. !rolazi kroz ljudsko telo. 5ejstvo se moe redukovati pomo#u debelog
sloja olova, betona ili vode.
H Erendgensko0 raenje ima ista svojstva kao i E zraenje, ali i neto ve#u talasnu duinu. 8azlikuje se od E zraenja po tome to potie od
elektrona, a ne iz jezgra. /osmiko raenje ine razne visokoenergetske estice. "ntenzivnije je na ve#im nadmorskim visinama. "zvor ovog
zraenja koje nas neprestano pogaa, je uglavnom izvan naeg %unevog sistema, a sastoji se od raznih oblika zraenja$ od vrlo brzih tekih
estica, pa do visokoenergijskih fotona i miona. :no deluje sa atomima u gornjim slojevima atmosfere i tako proizvodi radionuklide, koji su
naje#e kra#ih vremena poluivota. 1o su, na primer, ugljenik &6, tricijum, berilijum L i drugi. Aeutroni se kao zraenje javljaju uglavnom u
nuklearnim reaktorima, a kao zatita od njih koristi se voda i beton.
"zloenost jonizuju#em zraenju opisuje se e*ektivnom doom. !rocenjuje se da ovek u proseku primi efektivnu dozu od (,7 m%v godinje od
prirodnog zraenja, ali su opaena i mnogostruko ve#a ozraenja nekih pojedinaca u optoj populaciji. !retpostavlja se da je rizik od posledica
toga ozraenja priblino srazmeran dozi. !rocenjuje se da prirodno zraenje u proseku uzrokuje &(-&- sluajeva tumora na &''' stanovnika, to
je oko 6_ od svih malignih oboljenja.
9onizujue zraenje deluje na tkiva na #elijskom nivo ukidanjem hemijskih veza i menjanjem strukture molekula. Kaktori koji determiniu bioloke
efekte$
- 9aina doze
- Ukupna primljena doza
- .nergija zraenja
- !ovrina tela izloena zraenju
- 8adiosenzitivnost #elije
- "ndividualna radiosenzitivnost
5irektnim dejstvom zraenja biomolekuli u #eliji mogu biti ote#eni usled raskidanja hemijskih veza i strukturnih promena molekula. :sim toga,
ote#enje moe nastati indirektnim dejstvom zraenja. @ie faktora utie na oblik krive preivljavanja #elija, ali pre svih$ tip jonizuju#eg zraenja i
njegova energija, i radiosenzitivnost #elija i tkiva. :te#enje tkiva delovanjem radijacije svodi se na ote#enje pojedinanih #elija i moe nastati
#elijskom smr#u, prekidom mitoza, prekidom siteze dnk i ote#enjem genetskog materijala.
.fekat zraenja na #eliju$ =ao rezultat ozraivanja #elija moe da$
&B !roe bez ozleda Asauvana reproduktivna sposobnostB
(B %ama se reparira$ Aote#enje #elije nema efekta na organizamB
-B <utira Auticaj na genetsko kodiranje ili 5+=B
6B umre Aletalne ozlede, gubitak reproduktivne sposobnostiB
3+. Aejonouju@e raenje9 ivori nejoniuju@eg raenja i nji,ova podela?
+efonizuju#e zraenje, nefonizuju#a radijacija fg bilo kojh vrsth elektromagnetnog zraenja koja ne poseduje dovoljno energije po kvantu Ana
nivou fotona ona je manja od &(,6 e@B, kojom bi mogla izazvati fonizacijuN odnosno uklanjnje elektron iz atoma ili molekule. Umesto stvaranja fona
prilikom prolaska kroz materiju, elektromagnetno zraenje ima dovoljno energije samo za ekscitaciju, odnosno prelazak elektrona u vie
energetsko stanje, pri emu mogu da se uoe razliiti bioloki efekti kod razliitih vrsta nejonizuju#eg zraenja.
+ejonizuju#a A.<B zraenja obuhvataju$ ultraljubiasto ili ultravioletno zraenje, vidljivo zraenje Asvetlost-talasne duine 6''-L?' nmB,
infracrveno zraenje, radio-frekvencijsko zraenje, eletromagnetska polja niskih frekvencija A'-&' k/zB i lasersko zraenje. +ejonizuju#a zraenja
obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk ija je frekvencija ve#a od (' k/z. "zvor nejonizuju#ih zraenja moe biti ureaj, instalacija ili objekat koji emituje ili
moe da emituje nejonizuju#e zraenje
+a osnovu bioloki efekata koje u organizmu mogu da izazovu izvori nejonizuju#eg zraenja se dele na izvore statikog magnetnog polja i izvore
radiofrekventnog A8KB zraenjaN
!rirodni izvori nejonizuju#eg zracenja su retki i izrazito slabi. 1o su %unce, udaljeni pulsari, ostali svemirski izvori i zemaljski izvori AmunjaB.
8azvojem elektricnih ureiaja, gustina elektromagnetne energije oko nas je mnogo ve#a od prirodnih nivoa"zvore nejonizuju#ih zracenja koristimo
i sre#emo u svakodnevnom jivotu, pocev od prostora u kome jivimo i radimo, do savremenih sredstava komunikacije, i svi su nastali ljudskom
delatno#u. :vi izvori se mogu grupisati kao$
&B !rirodni izvori
.lektricna i magnetna polja koja stvara *emlja svojim magnetizmom
0ktivnosti %unca
5inamika atmosfere Astaticki elektricitet, munjeB
*racenja iz svemira Anove i supernove, sinhrotrona polja, radio galaksije, i drB.
(B .lektroenergetna postrojenja i elektrini aparatiN .lektrane i energaneN 5alekovodi i trafostaniceN .lektricna polja ispod dalekovoda
-B 1ransportna sredstva
6B Ureaji u doma#instvu
7B <edicinski ureaji
MB %redstva za telekomunikacije
3-. Buka i !uka kao aga(iva vadu,a? 34. /omunalna !uka i kako se prati?
)uka je neeljen zvuk. :va definicija proiruje se napomenom da podrazumeva i tetno delovanje zvuka na ljudski organizam. U *akonu
definicija je neto drugaija i glasi da buka u ivotnoj sredini jeste neeljen ili tetan zvuk.
U 5irektivi pod bukom se podrazumeva tetan zvuk samo kao zvuk u spoljanjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti a koje se
eksplicitno navode. etetni efekti su negativni efekti na zdravlje ljudi. !od ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do ote#enja
organa sluha, pove#anja krvnog pritiska i sl., nasuprot neeljenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jaine.
)uka u ivotnoj sredini ili kako se veoma esto zove , komunalna buka, definie se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u
ovekovom okruenju, iskljuuju#i buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima. 5anas je problem veoma izraeniji.
:groman broj vozil se kre#e po saobra#ajnicama. 0vioni i vozovi daju svoj doprinos u pove#anju ukupne buke. U poreenju sa drugim faktorima
ivotne sredine, za kontrolu komunalne buke veoma esto nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja PskrivenihQefekata koje
buka moe da izazove kod oveka. 1akoe se zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje dui vremenski period.
)uka se ubraja medu fizike agense tetne po zdravlje, za ije se nepovoljno dejstvo zna odavno. +ivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu
dovoljno visoki da bi doveli do ote#enja sluha, ali izazivaju citav niz neaauditivnih efekata. +arocito su osetljiva na buku deca mlada od M godina
i osobe starije od M7 godina. ene su neto osetljivije od mukaraca u srednjoj ivotnoj dobi. )uka se ubraja u stresogene faktore i utie na
poreme#aj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifine i nespecifine efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.
.fektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve vie panje jer do sada sprovedena istraivanja pokazuju da ona oteava nastanak sna,
ini san povrnim, skra#uje fazu dubokog sna i dovodi do buenja, to se manifestuje promenom raspoloenja, ose#anjem umora, nevoljno#u,
padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojaanom nervozom. *a dobar san bilo bi poeljno da buka ne prelazi -' d).
+ekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo sloenije. )uka ozbiljno
pogaa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utie na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge
druge organe i tkiva, u kojima izazi !odela buke u urbanim sredinama
aB )uka u radnoj sredini
, )uka koju stvara ureVaj na kome radnik direktno radi
, )uka koju stvaraju ostali ureVaji
, )uka koju stvaraju tzv. neproizvodni izvori , npr. ureVaji za ventilaciju i klimatizaciju i zvuci iz okoline , npr. saobracaj
bB )uka u ivotnoj sredini
, %aobracajna buka
, )uka koja se cuje iz industrijskih postrojenja
, Ulicna buka razlicitog porekla Akafici, igralita i sl.B
, )uka u domacinstvima Aod elektricnih i elektronickih ureVaja, iz susednih stanova i sl.B
35. 2i!racije i mere atite?
@ibracije su oscilatorna kretanje mehanikog sistema, kod kojih su pomeraji taaka sistema mali u poreenju sa dimenzijama sistema, a period
oscilovanja znatno manji od vremena u kome se kretanje posmatra. <ehanike vibracije tela predstavljaju njegovo oscilatorno kretanje oko
referentnog poloaja
=ao i kod buke, za karakterizaciju signala vibracija koriste se frekvencija i amplitude ;lavna obeleja su frekventna analiza signala, odnosno
njegovo razlaganje na komponente razliitih frekvencija. @ibracije kod maina su rezultat dinamikih sila kod maina koje imaju pokretne delove,
kao i kod delova maina koji slue za povezivanje. 8azliiti delovi mogu da vibriraju razliitim frekvencijama i amplitudama, to je esto uzrok
poreme#aja rada maina
!rimeri tipinih izvora vibracija$
1ransportne maine koje se kre#u po neravnom terenu ili koriste snane agregate
=od stacionarnih maina$ loe izbalansirane rotiraju#e komponente, ote#eni leajevi, ishabani zupanici, pojaana turbulencija
Udarni alati Apneumatski eki#, pneumatska builicaB, motorne testere...
<aine za obradu kod kojih se vibracije prenose preko predmeta obrade
!odela vibracija$
&pte - deluju na celo telo Anpr. vibracije u motornom vozilu koje se kre#e po neravnom terenuB
7okalne - deluju lokalno, na mestu gde se energija vibracija prenosi na telo Anpr. @ibracije pneumatskog eki#a ili motorne testereB
Uticaj na telo$
/ratkotrajno izlaganje moe izazvati bolove u leima, glavobolje, muninu, zamor, usporene reakcije, nesanicu
Iugotrajno izlaganje proizvodi ozbiljna ote#enja kime
!rincipi zatite od vibracija
Ciljna funkcija vibrozatite predstavlja preduzimanje mera i aktivnosti na minimizaciji uticaja vibracija na vibrozatitni sistem, koriste#i se pri tome
razliitim
sredstvima i metodama. "zolovanje vibracija predstavlja izbor sistema oslanjanja AvezaB izvora sa podlogom Atemelj maine, nose#a konstrukcijaB,
gde postoje - karakteristina sistema veza.
36. ivotne namirnice i nji,ova podela?
/rana predstavlja hranljive materije neophodne za ivot oveka i ivotinja. :snovne sastojke hrane ine$ belanevine, masti, ugljeni hidrati,
mineralne materije i vitamini. /ranljive materije ili nutrijenti se dele na makronutrijente Abelanevine, masti, ugljeni hidratiB i oligonutrijente
Aminerali i vitaminiB.
!od ivotnim namirnicama se podrazumeva sve to se upotrebljava za hranu i pi#e u preraenom ili nepreraenom stanju. U ivotne namirnice
spadaju i zaini, boje i sve druge materije AaditiviB koje se dodaju namirnicama radi konzervisanja, oboga#ivanja ili popravke organoleptikih
svojstava. +amirnice mogu biti$
U @egetalnog porekla Aitarice, povr#e, vo#eB,
U 0nimalnog porekla Ameso, mleko, riba, jaja i dr.B,
U <ineralnog porekla Akuhinjska soB i
U %intetskog porekla Avinobran i mnogi drugi aditiviB.
'8. Aaini i vrste aga(ivanja ,rane? '1. Bemijsko aga(ivanje 3ivotni, namirnica?
!rema prirodi zagaujudih materija razlikuje se$
,/emijsko zagaivanje
,8adioaktivno zagaivanje
,)ioloko zagaivanje
Bemijsko aga(ivanje ,rane
"zazivaju hemikalije koje se koriste u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji hrane ,pesticidi, aditivi, vetaka ubriva, hormoni, antibiotici i teki
metali.
/emijsko zagaivanje hrane moe nastati putem vazduha, vode ili zemljita.
.ditivi
!redstavljaju hemikalije koje se dodaju namirnicama i hrani, da bi im se produilo trajanje, poboljao ukus, boja, miris ili vrstina.
:snovne grupe aditiva su$ konzervansi, antioksidansi, emulgatori i stabilizatori, sredstva za zaslaivanje, enzimski preparati, vitamini. Ukoliko se
dodaju u vecim koliinama mogu biti toksicni, kancirogeni, teratogeni i mutageni. 8adi regulisanja primene aditiva i informisanja potroaa aditivi
se oznacavaju trocifrenim brojem i slovom . ,boje, konzervansi, antioksidansi, regulatori kiselosti, stabilizatori, emulgatori]
;asla(ivai
4esto se koriste jer imaju manje kalorija i manje su tetni za zube. "ma ih u sokovima, jogurtu, vakacim gumama, slatkisima, sumecim vestackim
vitaminima...
9aki vestacki zaslaivai su$ciklamatiA>7(B , aspartam A.>7&B i saharin A.>76B koji su i do ('' puta slai od ecera, pa se koriste u malim
koliinama.Ciklamati " aspartam su kancerogeni.
.ntioksidanti
/rani, koja sadri masti ili ulja dodaju se antioksidansi. %preavaju uegnuce masti Aoksidaciju dvostrukih veza nezasicenih masnih kiselinaB.
!rirodni antioksidansi su$ vitamin C, polifenoli i tokoferol Avitamin .B.
/onervansi
+itrati i nitriti. =oriste se za ouvanje boje mesa Asalamurenje mesaB i za kontrolisanje kvarenja hrane bakterijama. !oseduju kancerogene i
mutagene osobine jer stvaraju slobodne radikale. !rema vaecim propisima nitriti se mogu dodavati u obliku kalijum-nitrita =+:(i natrijum-nitrita
+a+:(ili nitrati kao kalijum-nitrat =+:- odnosno natrijum-nitrat +a+:-. +itriti mogu nastati i redukcijom nitrata koji u biljku dospevaju iz zemljita
u kome se nalaze kao komponenta mineralnih +- ubriva.
Boje
*a postizanje privlanog izgleda namirnica koristi se oko M'' bojadisera. *a razliku od prirodnih boja dobijenih ekstrakcijom biljaka koje ne
ispoljavaju tetno dejstvo, mnoge vetake boje, poseduju kancerogene osobine. %unset \elloO, kuinoline \elloO, carmoisine]
.nti!iotici
U ivotnim namirnicama se mogu naci$
,antibiotici koji dospevaju u namirnice kao rezultat veterinarskih mera Alecenjem zivotinjaB,
,0ntibiotici , kao konzervansi u mleku, mesu....
:ve supstance u organizmu ljudi mogu izazvati rezistentnost nekih bakterija, alergijske manifestacije, poremecaje u crevnoj flori. 0kutna trovanja
antibioticima su praktino nemoguca. /ronino toksino dejstvo antibiotika moe biti prouzrokovano i njihovim ostacima u tkivima ljudi, to moe
doprineti masovnoj rezistenciji organizama.
Pesticidi
!esticidi su materije hemijskog biolokog ili prirodnog porekla namenjene suzbijanju biljnih stetocina, a koje se smatraju tetnim
*agaivanje ivotnih namirnica pestigidima nastaje najede zbog nepotovanja transporta namirnica zajedno sa pesticidima. *bog visoke
stabilnosti, organohlorni pesticidi se ugrauju u trofiku mreu i ostaju dugo u ivotnoj sredini u skoro nepromenjenom hemijskom obliku i
nagomilavaju se u tkivima ljudi i ivotinja ispoljavajuci nepovoljne efekte na organizme. /lor deluje kao slobodan radikal, izazivajuci mutacije,
kanceroganeze i teratogeneze.
1eski metali
*agaenje ovekove okoline
!b, Cd i /g, najznaajniji zagaivai biosfereN )ioakumulacija tekih metalaN @o#e i povr#e, meso, hrana iz mora- moe da sadri metaleN /rana
kontamirana tekim metalima za vreme prerade, konzervisanja i pakovanja.
@elika trovanja hranom
9apan A&>7'B , kontaminacija rie kadmijumom
9apan A&>7'B, <inamata zaliv, metil-iva AribelstanovnitvoB
"rak A&>L'B ,kontaminacija hleba fungicidom koji sadri ivu
:dreivanje tekih metala u hrani vrsi se zbog procene rizika po zdravlje oveka.
'2. Bioloko aga(ivanje 3ivotni, namirnica9 ivori9 putevi i posrednici?
=ao bioloki nosioci tetnih hemijskih supstanci se mogu navesti$ kukolj, gljive, biljke, bakterije, paraziti, virusi.
%pore gljivica AplesniB rasprostranjene su u svim geografskim podrujima.
!ogodna sredina za njihov razvoj su proizvodi biljnog i ivotinjskog porekla bogati belanevinama i ugljenim hidratima.
!lesan svojom aktivnodu stvara jedinjenja koja mogu biti korisna ,antibiotici, ali i tetna ,mikotoksini.
)ioloske stetne materije u organizam mogu dospeti neposredno , konzumiranjem zagaenih namirnica i posredno ,uzimanjem mleka, mesa i
jaja ivotinja koje se hrane zagaenom hranom, ali i preko disanja i koe zivotinja.
'3. ;atita namirnica od aga(ivanja i preventivne mere atite
-U primarnoj proizvodnji sprovoditi zakonske propise koji se odnose na spreavanje pojave zaraznih bolesti, racionalnu primenu pesticida i
ubriva.
-U sekundarnoj proizvodnji i preradi namirnica kontrolisati upotrebu dodataka hrani Akoristiti prirodne umesto sintetikih aditivaB, higijenske uslove
u pogonima, odgovarajuca temperatura, prisustvo zagaujudih i toksinih sastojaka finalnog proizvoda.
-U fazi transporta potrebno je kontrolisati ambalau, transportna sredstva i skladitenje namirnica.
-8edovna zdravstvena kontrola radnika, koji rade sa hranom
-=ontrolnu ispravnosti namirnica sprovode sanitarne, veterinarske, poljoprivredne " trzisne inspekcije " ovlascene laborijatorije.
''. 1oksino9 mutageno9 kancerogeno i teratogeno dejstvo aga(uju@i, materija na organiam?
1oksino dejstvo predstavlja niz poreme#aja koji nastaju u organizmu pod dejstvom neke toksine materije. 1oksine materije dospevaju u
organizam oveka naje#e preko koe, kroz usta i organe za varenje ili kroz plu#a. 5ejstvo toksinih materija na organizam moe biti$
&. Fokalno , delovanje toksina na neposrednom mestu dodira sa organizmom , koa, sluzokoa, oiN
(. %istemski , delovanje toksina posle njihove resorpcije u organizam, ispoljava se na organima i sistemima organa Aorgani za varenje, plu#a, krv
isl.B.
mmutageno dejstvo moe izazvati dva tipa genetskih ote#enja$
&. !romene u grai i broju hromozoma AaberacijeBN ove promene se mogu uoiti mikroskopomN
(. !romene u samim genima Agenske mutacijeB.
Mutageni faktori mogu se podeliti u tri grupe$
&. Kiziki mutageni u koje spadaju razliite vrste zraenja iz prirodnih i vetakih izvoraN
(. /emijski mutageni - brojna organska i neorganska hemijska jedinjenja, kao i materije koje dospevaju hranom Aaditivi, pesticidi, antibioticiB te ih
je stoga teko kontrolisatiN
-. )ioloki mutageni , virusi, kao i proizvodi metabolizma odreenih organizama
/ancerogeno dejstvo toksina ogleda se u izazivanju malignih promena Arak ili kancerB razliitih organa u organizmu. 1akve kancerogene materije
preobra#aju normalne #elije u #elije raka koje se ubrzano dele stvaraju#i maligne tumore. %matra se da postoji oko (''' potencijalno
kancerogenih materija. 5im od cigareta sadri vie od -' kancerogenih materija.
1eratogeno dejstvo materija je njihova sposobnost da trajno otete embrion i izazovu pojavu nakaznosti Agr. 1erata 3 nakazaB. +ajve#a
osetljivost oveka na dejstvo teratogenih materija je period u toku prva tri meseca trudno#e, koji se karakterie brzim rastom #elija i obrazovanjem
organa embriona. <aterije sa ovakvim dejstvom su mnogi citostatici, neki antibiotici, pesticidi dr.
'+. %estauracija kopneni, ekosistema?
8estauracija zemljita
*emljite sa hranljivim materijama koje se u njemu nalaze je osnova svih terestrinih ekosistema, te je neophodno obnoviti ote#eno zemljite
kao posledica miniranja ili erozije.
;lavni limitiraju#i faktor u restauraciji zemljita je nedostatak azota u zemljitu.
- 0zot u atmosferi je u obliku gasa i kao takav nije dostupan biljkama.
- )iljke koriste koriste azot u formi amonijaka, nitrata i nitrita.
- )iljke iz familije Kabaceae- leguminoze-mahunarke- u simbiozi korenovog sistema sa bakterijama iz roda 8hizobium vri proces azotofiksacije tj.
pretvara molekul azota u njegova jedinjenja amonijak, nitrite i nitrate.
- *emljite je snabdeveno jedinjenjima azota neophodnim za rast i razvoj biljaka. 7'-&7' kgJha azota za godinu dana.
- 0zotofikacija je nemogu#a na kiselim zemljitima
- p/ vrednost zemljita mora biti 7 i vie to se na kiselim zemljitima postie dodatkom kalcijum karbonata.
- *a razvoj leguminoza neophodno je prisustvo fosfora u zemljitu.
*emljita su degradirana usled odlaganja toksinog otpada na njima.
+aje#e toksine materije u zemljitu su joni tekih metala i neka njihova jedinjenja kao i organske materije koje se koriste u industrijskoj
proizvodnji Apr.ksilen, benzenB, poliaromatini ugljovodonici- dioksin-najtoksinije jedinjenje koje je stvorio ovek.
)ioremedijacija , koriste se ivi organizmi , naje#e su to sojevi zemljinih bakterija.
Kitoremedijacija- koriste se biljke za uklanjanje metalnih jona i njihovih jedinjenja
Kitoekstrakcija- biljke imaju sposobnost da akumuliraju teke metale i nakon vegetacionog perioda sa uklanjanjem biljaka uklanjaju se i teki
metali.
Kitostabilizacija- biljke imaju sposobnost da pomo#u supstanci koje isputaju u zemljite koje mogu da menjaju toksina jedinjenja pretvaraju#i ih
u inertni oblik, stabilizuju ih ili imobiliu tako da ne mogu dalje da reaguju.
8estauracija travnatih terena
1ravnati tereni su danas najugroeniji.
&. +aje#a tehnika u restauraciji travnatih terena su kontrolisani poari. @atra uklanja mrtvu vegetaciju, prosunavanje je ve#e, ve#a vlanost,
bolja klijavost semena, podmlaivanje travnatog pokrivaa, pove#ana mikrobna aktivnost. !epeo pospeuje hranljivost podloge jer poseduje
dovoljne koliine azota i fosfora koje spiranjem dospevaju u dublje slojeve zemljita i ponovo ulaze u proces kruenja. !otrebno je sainiti plan
kori#enja ovog naina restauracije i to$ siguran nain zaustavljanja poara kao i spoljnje uslove- pr. vetar i temperaturu vazduha.
(. "spaa
-. =osidba
*a uspostavljanje novih travnatih zajednica potreban je pravilan odabir semena i poznavanje njegove biologije. Uspostavljanje inicijalne travnatr
zajednice obino traje od - do 7 godina. !retvaranje poljoprivrednog zemljita , osiromaeno hranljivom podlogom u travnate zajednice traje i do
(' godina.
8estauracija umskih ekosistema poinje odabirom podruja, i to onog na kome je ve# bila umska vegetacija.
Cilj restauracije je $ :bnova specifinog sastava i smanjenje stepena erozije zemljita
!ri restauraciji voditi rauna o$
&. =akva se eli uma, odabir drve#a, nakon razvoja kronje popunjava se nii sprat.
(. 0ko se eli ve#i strukturni diverzitet sadi se uma manje gustine a potom popunjava drugim vrstama i razliite spratovnosti.
-. euma se sadi gusto, a nakon prorede sadi nii sprat.
6. !rvo se sade kratkoive#e i brzorastu#e vrste, a potom vrste otporne na uslove sredine.
7. "nvazivne vrste sa okolnih podruja se kasnije selektivno uklanjaju.
'-. %estauracija akvatini, ekosistema?
8estauracija akvatinih ekosistema
:buhvata$
&. Uspostavljanje normalnog reima protoka vode i poplava- hidroloke karakteristike
(. %manjenje nanoenja sedimenata i hemijskih zagaivaa
-. !onovno ozelenjavanje ArevegetacijaB obale, priobalnog pojasa i vlanih podruja sa autohtonim vrstama i uklanjanje alohtonih vrsta.
8estauracija vlanih i movarnih podruja
!oznavanje i uklanjanje procesa koji dovode do eutrofizacije i acidifikacije vode.
eta treba uraditi ili preduzetiX
- Ukloniti fosfor iz urbanih izvora- otpadne vode- ureaji za prei#avanje...
- *abraniti kori#enje fosfora u poljoprivrednim zemljitima
- %manjenje erozije poljoprivrednog zemljita
- Kormiranje poljo ili vetrozatitnih pojaseva
- Kormirati pojas trava koje uklanjajui nutrijente iz zemljita- nitrate i fosfate
.utrofikacija je prirodni proces pove#anja organske produkcije u ekosistemu.
.utrofizacija je proces pove#anja organske produktivnosti izazvan nutrijentima alohtonog porekla i naje#e razliitim ljudskim delatnostima.
!r. +utrijent fosfor ,visoke koncentracije izazivaju masovno pove#anje primarnih producenata Afitoplankton i cijanobakterijeB-Aplavo-zelene algeB
koje koje smanjuju koliinu svetlosti-smanjena fotosinteza-smanjenje submerznih makrofita.
0cidifikacija je proces putem kojeg se p/ vrednosti povrinskih slojeva slatkovodnih ekosistema smanjuje- pomera ka kiseloj- kao posledica
priliva kiselih kia, snega ili magle. /(% u kombinaciji sa atmosferskim padavinama stpa u reakciju formiraju#i slabe koncentracije sumporne i
azotne kiseline koje na diretan ili indirektan nain dospevaju u vodene ekosisteme. !osledice niskih vrednosti p/ su smanjenje reproduktivne
sposobnosti mnogih vrsta riba i vodenih beskimenjaka..
"zbor lokacije - vlanog i movarnog podruja , koje #e se restaurirati.
"storijski ili funkcionalni kriterijum , nekada je bilo vlano podru#je to potvruje podaci sa karata, dokumentacije, literature...
8estauracijom se postie$
!oboljanje dotoka vode i oticanje podzemnih voda.
- )olja kontrola poplava.
- *atita i ouvanje stanita za biljke i ivotinje.
- !oboljanje kvaliteta vode.
- %preavanje erozije okolnog zemljita.
- !ove#anje prostora za rekreaciju i edukaciju u prirodi.
8estauracija jezera
- +itrati, fosfor, otpadne vode, poljoprivredno zemljite, mulj, 22cvetanje22 algi, nedostatak bentosnih vrsta, nedostatak kiseonika u vodi, pomor riba
, pr. !ali#ko jezero.
8estauracije reka i potoka, teka i gotovo nemogu#a.
!redlae se HIrehabilitacijaII ili HIponovno uspostavljanje nekih ekolokih funkcija22
Ugroavaju#i faktori su jo i brane i nasipi.
=oji su koraci- potezi koje treba preduzeti u restauracijiX
- *amenuti i obnoviti priobalnu vegetaciju
- Uspostaviti geomorfoloku raznolikost neophodnu za bioloki diverzitet
- 8ad na spreavanju dalje izolacije poplanih stanita
- 8emedijaciju i kontrolu kvaliteta vode, naroito kontrolu upliva polutanata
- :bnovu prirodnih populacija biljaka i ivotinja a naroito populaciju onih vrsta riba koje imaju ekonomski- komercijalni znaaj.
1ehnike su su razliite i specifine za svaki konkretni sluaj.
- 8estauracija podloge , dna , nasipanje ljunkom ili peskom.
- 8estauracija protoka vode , usmeravanje toka pomo#u pregrada , uklanjanje brana...
8ezultat$ ubrzanje protoka vode, stvaranje vetakih 22jezera22, prirodna plodita...
'4. Monitoring 3ivotne sredine?
=valitetnom upravljanju prirodnim resursima i ivim organizmima na stanitima, doprinosi i uspostavljanje monitoring sistema kao procesa koji
obezbeuje pravovremene, obuhvatne i precizne podatke o stanju ivotne sredine.
<onitoring sistemi predstavljaju instrument za dobijanje pravovremenih podataka o procesu, parametru ili objektu koji se nadzire ili kojim se
upravlja
<onitoring se u cilju donoenja adekvatnih odluka i evaluacije rezultata uspostavlja u proizvodnim procesima, razliitim privrednim, drutvenim i
upravljakim oblastima
9edan od oblika monitoringa jeste i monitoring ivotne sredine
Kunkcionisanju ovih sloenih sistema nadzora kao i elementima i karakteristikama specifinog i sloenog oblika kakav je monitoring ivotne
sredine
<ichael F. <orrison definie monitoring kao$ bciklinu promenu statusa nekog kvaniteta, atributa ili stavke u okviru definisanog podruja i
vremenskog periodab
<orrison navodi etri kategorije monitoring sistema u sprovoenju upravljakih akcija$
<onitoring implementacije
<onitoring efekta
<onitoring vrednovanja
<onitoring usaglaenosti
<onitoring jeste u funkciji obezbeivanja pravovremenih informacija i omogu#avanja prilagodljivosti u upravljakim aktivnostima