1

MEHANIKA MERILA

1.1 LENJIRI
Lenjiri su merila sa crticama koje sainjavaju skalu. Izrauju se od elinih ipki ili traka.
Merenje se vri uporeivanjem na taj nain, to se predmet prisloni uz lenjir (ili obratno), a mera
se oita na skali. Mogunost pojave greke oitavanja usled paralakse je velika.
Lenjiri mogu biti:
radioniki,
probni i
uporedni.
Radioniki lenjiri (sl.1a) se koriste u radionicama. Mogu se izraivati sa jednostrukom ili sa
dvostrukom skalom, do duine od 5m. Popreni presek im je pravougaoni od 5 x 25 do 14 x70
mm.








Slika. 1 Lenjiri : radioniki (a), probni (b) i uporedni (c)
Probni lenjiri (Slika.1.b) slue za kontrolu radionikih lenjira. Izrauju se do 2 m duine,
kvadratnog poprenog preseka
15 x 15; 20 x 20 ili 25 x 25 mm.
Uporedni lenjiri (Slika 1.c) se primenjuju za kontrolu probnih lenjira. Izrauju se u etiri duine:
100; 200; 500 i 1000 mm,
preseka "H", "I" ili "X". Skala treba da lei u neutralnoj ravni, gde po itavoj duini lenjira
prolaze dve meusobno paralelne linije, na rastojanju od 0,3 mm. Oitavanje skale se vri
pomou lupe ili odgovarajueg mikroskopa.
elina traka u kutiji od elika ili vetakog materijala, koriste se za orijentaciona merenja.
U prometu se obino nalaze u duinama od 1; 2; 3 ili 5 m. Imaju vrednost po-deoka od 1
mm, po itavoj duini.



2

1.2. MERILA SA NONIJUSOM
Nonijus je pomona skala koja umesto procenjivanja, omoguuje tano oitavanje manjih
delova od vrednosti podeoka osnovne skale. Pronalaza je bio matematiar Peter Vernier (ili
Werner) 1631.g, ali je naziv dobio pogreno po portugalcu Pedro Nunez-u. Dve skale, osnovna i
nonijus, postavljaju se paralelno, jed-na do druge, najbolje u istoj ravni, jer u protivnom postoji
opasnost od pojave greaka oitavanja usled paralakse. Ako se skale ne mogu postaviti u istu
ravan, najvee dozvoljeno
odstojanje moe iznositi 0,3 mm. Nonijus je obino pokretna skala. Nonijus redovno
ima manje veliine podeoka od osnovne skale. Ako se poetna oznaka nonijusa poklapa sa
jednom oznakom osnovne skale, mora se i zadnja oznaka nonijusa
poklopiti sa nekom oznakom osnovne skale.





Slika 2: Odnos osnovne i nonijusne skale
Na osnovu slike 2. moe se napisati:

m a n b (1)

gde je:

a -veliina podeoka osnovne skale (obino je a = 1 mm),
b - veliina podeoka nonijusa,
m - broj podeoka osnovne skale izmeu poklopljenih oznaka,
n - ukupan broj podeoka nonijusa.
U praksi se obino koriste vrednosti za "m" i "n" koje su date u tablici 1.





Tablica 1. Vrednosti za "m" i "n"

Razlika izmeu veliina podeoka skala predstavlja tanost oitavanja.

(2a)

3

Jer iz jednaine (1):

Ako je ; bice:

(2b)
Merila tanosti oitavanja 0,1 i 0,05 mm se koriste uglavnom u radionicama, dok merila vee
tanosti oitavanja se vie primenjuju u laboratorijumima, jer zbog malih veliina podeoka
slobodnim okom se merne veliine teko mo-
gu pravilno oitati, pa se zbog toga preporuuje korienje lupe.
Oitavanje mere se sastoji iz dva dela (slika 3)





Slika 3 Oitavanje merne veliine pomou nonijusa
Prvo se oita vrednost L', to odgovara oznaci osnovne skale koju je nulta oznaka nonijusa
prela. Posle se oita
vrednost L", to je razmak izmeu krajnje oznake osnovne skale za L' i nulte oznake nonijusa i
iznosi:

gde je "k" redni broj oznake nonijusa koja se poklapa sa nekom oznakom osnovne skale.
Merna veliina prikazana na slici 3., ima vrednost :

U grupu merila sa nonijusom spadaju:
pomina (kljunasta) merila,
dubinomeri i
visinomeri.


4

1.2.1 Pomina merila
Pomino (kljunasto) merilo je najvie rasprostranjeno merilo sa nonijusom koje se koristi u
radionicama. Osnovni oblik ovih merila je prikazan na slici 4. Izrauje se od legiranog elika,
koji ne sme da bude magnetisan. Merne povrine su kaljene na 503 HRC, lepovane.

Elementi pominog merila su:

merni lenjir 1 sa osnovnom, nepokretnom skalom i sa nepokretnim kljunovima,
kliza 2 sa nonijusom, pokretnim kljunovima i zavrtnjem za fiksiranje 6,
donji merni kljunovi 3, za odreivanje spoljnih mera,
gornji merni kljunovi 4, za odreivanje unutranjih mera
produetak (ip) 5, za odreivanje dubinskih mera.






Slika 4 Osnovni oblik pominog merila
Merna oblast ovih merila je 150 mm, a tanost oitavanja je obino 0,1 ili 0,05 mm
Postoje i drugaiji oblici pominog merila. Kod preciznijih merila (Slika 5) se izostavlja
produetak za merenja dubina i obino postoji samo donji par mernih kljunova, iji je vrh, irine
5 mm sa spoljne strane zaobljen i predstavlja mernu povrinu za odreivanje unutranjih
mera, i u tom sluaju oitanoj vrednosti treba dodati i dimenzije vrha kljunova, tj. 10
mm. Ako postoje gornji kljunovi, oni su noastog oblika i slue za odreivanje spoljnih
mera. Tanost oitavanja je redovno 0,02 mm i pridodat je mikropodeiva za finu
regulaciju.






Slika 5 Pomino merilo tacnosti oitavanja 0,02mm sa mikropodeivaem N

5

Firma Karl Mar izrauje jedno specijalno merilo sa nonijusom za odreivanje
osnih rastojanja dvaju krunih otvora pod nazivom "centri-metar" Merni
pipci su cilindrinog oblika, prenika 1,5 ili 5mm, privreni na posebne
klizae, od kojih je desni sa nonijusom.
Merenje se vri na sledei nain:
1. Fiksira se levi kliza u nultom poloaju i pomeranjem desnog klizaa
izmeri se naj-vea mera -Slika.6.1. Na skali se oita vrednost "A".
Najvea mera je: L
1
= A + d (d je penik mernog pipka)
Rastojanje osa otvora:

(1)

su prenici otvora.

Slika 6 Nain merenja centri-metromi


2. Posle prvog merenja pomeri se levi kliza do desnog (Slika 6), fiksira se i ponovnim
pomeranjem desnog klizaa odreuje se najmanja mera -Slika.6.3. Na skali se oita vrednost "B"
(ustvari vrednost "A + B").
Najmanja mera je :

, a rastojanja osa otvora:

(2)
Jednaine (1) i (2) se saberu:

/
Odavde je rastojanje osa:
(3)


Sa dva pomeranja desnog klizaa dobijena je mera "A + B", a da ne bi trebalo vriti deljenje,
vrednost podeoka
skale iznosi 2 mm. To znai, da drugi put oitana vrednost predstavlja traenu veliinu, tj.
rastojanje izmeu osa
otvora. Merna oblast ovih merila iznosi 100; 200 ili 300 mm.
Centri-metar je prikazan na Slici 7





Slika 7 Centri metar firme MAR



6

Elektronska pomina merila. Najnoviji tip pominih merila je elektronski. Snabdeven je
digitalnim pokazivaem (teni kristal) koji pokazuje 5 cifara, od kojih su poslednje 2 decimalne.
To znai da je tanost oitavanja 0,01 mm. Izmerene vrednosti se pamte i mogu se pojaviti u mm
ili u colovima, to zavisi od poloaja preklopnika za izbor sis- tema mera. Mogue je nulovanje u
celoj oblasti merenja, to znai da merilo moe da registruje i razliku i zbog toga mogu se
vrednosti pojaviti i sa negativnim predznakom. Merna oblast je 115 mm. Ovo merilo je
prikazano na Slici 8.









Slika 8 Elektronsko pomino merilo Mitutojo

1.2.2. Dubinomeri
Dubinomer (Slika 10.) slui za merenje dubina otvora, visina ispusta, stepenastih prelaza i sl.
Sastoji se od mernog mosta 3 sa izmenljivim naslonom 4 (samo kod tanijih merila postoji) i
lenjira 2 sa osnovnom skalom. Most obezbeuje pravilan poloaj merila. U njemu klizi lenjir u
pravcu upravnom na oslonu povrinu. U mostu je napravljen jedan otvor, kroz koji se
oitava izmerena veliina. Tu je postavljen i nonijus 1 koji je kod ovog merila nepokretan i
obezbeuje tanost oitavanja od 0,1; 0,05 ili 0,02 mm. Duina lenjira obino se kree od
150...300 (500) mm, dok duina naslona iznosi 150...320 mm. Zavrtanj 6 slui za fiksiranje
poloaja lenjira. Precizniji dubinomeri imaju i mikropodeiva 5, koji obezbeuje fino
podeavanje po- mou navrtke 7. Pre finog podeavanja mikropodeiva treba fiksirati
posredstvom zavrtnja 8.






Slika 9 Dubinomer

7


Postoji specijalan dubinomer za odreivanje dubine le- bova za klin u vratilima i
osovinama, odnosno drugih elemenata krunih poprenih preseka (Slika 10.).
Merni most je izlomljen i krakovi mosta meusobno zaklapaju prav ugao (1). U mostu klizi
nosa (2) lenjira sa prozorom (3), gde je postavljen nonijus. Most se naslanja na vratilo gde
nema leba (ali je istog prenika kao i deo vratila gde se leb nalazi), pa se nosa lenjira pusti do
vratila, ime se dobija nulti poloaj nonijusa. Nosa se fiksira u ovom poloaju pomou
zavrtnja 4. Zatim se most prisloni na deo vratila sa lebom tako, da vrh lenjira bude iznad
leba, pa se lenjir spusti do njegovog dna, i u tom poloaju se fiksira zavrtnjem 5. Tada je
merilo spremno za oitavanje. Kod dubinomera Abeov princip merenja je ispunjen. Mernu silu
obezbeuje operator, pritiskom ruke na merni most.








Slika 10 Dubinomer za ljebove
1.2.3. Visinomeri
Visinomeri slue za odreivanje i obeleavanje visinskih mera. U pojedinanoj proizvodnji (na
odlivcima)
visinske mere se obeleavaju pomou ovih merila, kada se za dra mernog pipka privrsti
igla za obe-
leavanje. Od visinomera sa nonijusom najvie se primenjuju merilo sa postoljem (Slika 11),
ija debljina iznosi 40 mm.
Lenjir moe da ima dve skale. Jedna poinje sa nulom, za odreivanje mere "a", dok druga
poinje sa 40, za odreivanje mere
"l". Ako se koristi izlomljeni merni pipak, sa visinom stepenice od 40 mm,
lenjir je snabdeven samo jednom skalom. Merilo ima mikropodeiva za fino
podeavanje. Duina lenjira moe biti 300; 500; 750 ili 1000 mm, a tanost
oitavanja je 0,1; 0,05, ili 0,02 mm.


Slika 11 Visinomer sa stalkom


8

1.2.4 Merilo za rupe
Slui za odreivanje veliine prenika krunih otvora, kao i drugih unutranjih mera. Na Slici 12.
prikazano je merilo sa nonijusom za rupe, proizvod vajcarske firme Tehnika A.G., koje je
snabdeveno sa dva merna pipka, jedan nas- pram drugog.Jedan pipak je nepokretan, ali je
izmenljiv, dok je drugi pokretan i vezan sa staklenim lenjirom, na kojoj se nalazi osnovna
skala, vrednosti podeoka od 0,1 mm. Nonijus je vrsto ugraen u mernu glavu, a oita-
vanje merne veliine se vri pomou lupe koja uveava 23 puta. Tanost oitavanja je 5 m (na
Slici 12. - vrednost je 46,055 mm). Oblast merenja se kree izmeu 5 i 25 mm, u zavisnosti od
veliine merila. Izmenom nepokretnog mernog pipka merna oblast se poveava na 30...150
mm. Prilikom merenja merilo se iskosi, postavlja se merna glava u otvor i pritiskom na dugme 1
konice oslobaa se pokretni merni pipak. Kada je glava u otvoru, odpusti se dugme konice
(konica je klinastog oblika i spreava samo
izlaz mernog pipka, dok je njegov ulaz slobodan) i izvri se jedno klaenje. Najmanja mera
predstavlja traeni prenik otvora i pokretni pipak, pod dejstvom konice, ostaje u tom poloaju,
koji je zauzeo, kada je osa pipaka bila up-
ravna na osu otvora. Nakon vaenja merila iz otvora oitava se izmerena veliina.









Slika 12 Merilo za rupesa nonijusom (a) I nain oitavanja izmerene veliine (b)
1.3. MIKROMETRI
Prilikom merenja mikrometrom, merne veliine se odreuju pomou precizno izraenog
navojnog vretena (mikrometarskog zavrtnja), koje obezbeuje veu tanost mere-nja od merila
sa nonijusom. Korak navoja vretena obino iznosi 0,5 mm, ili ree 1mm. Prvi ima merni dobo
sa 50 podeoka, a drugi sa 100 i zbog toga oba tipa merila imaju tanost oitavanja od 0,01 mm.
Pored ovih obinih, proizvode se i neki specijalni mikrometri kod kojih tanost oitavanja
iznosi 0,001 mm.
Postoje mikrometri za odreivanje:
spoljnih mera,
dubinskih mera,
visinskih mera i
unutranjih mera.

9

1.3.1. Mikrometri za odreivanje spoljnih mera
Ova merila (Slika 13) imaju telo 3 u obliku potkovice (merna rava) sa velikim otpornim
momentom da bi se to manje deformisalo u toku merenja. Obloeno je ploicama,
presovanih od vetakih materijala radi toplotne izolacije u toku upotrebe. Na krajevima merne
rave su ugraeni merni pipci. Jedan je nepokretan (merni oslonac) 11, dok je drugi pokretan
(1) i izraen je izjedna sa mernim vretenom. Merne povrine pipaka mogu biti razliito
oblikovane, to zavisi od namene mikrometra i od materijala mernog predmeta. Za kontrolu
metalnih delova najee su ravne, u obliku kruga, prenika 6,5 (ree 8) mm. Kod kont-
role uzanih delova one su smanjene, dok kod mernih predmeta izraenih od mekanih materijala,
primenjuju se pipcisapoveanom mernom povrinom. Za kontrolu debljine savijenih delova,
merne povrine su sferine ili zailjene. Kod modernijih merila merne povrine su redovno
obloene tvrdim metalom, to obezbeuje dui radni vek.







Slika 13. Mikrometar za odredjivanje spoljnih mera

Na merno vreteno u srednjem delu je navuena aura 4 sa dvostrukom osnovnom skalom. Ona
je smetena pored jedne uzdune crte (indeksa) koja prostire u pravcu izvodnice aure. Iznad te
linije su oznake za cele mm, a ispod za pola mm. Kod gornjeg dela skale, poetak i svaki peti
podeok je oznaen brojkom. Dobo 6 ima 50 podeoka koji odreuju desete i stote delove mm-a u
preseku sa indeksom na auri. Fino podeavanje se vri posredstvom tokia 12 koji je u vezi sa
ureajem za regulisanje veliine merne sile. Ta regulacija se ostvaruje ilipreko mehanike
spojnice sa oprugom (skakavica, egrtaljka), ili preko konusa trenja. Ovo je potrebno zbog
spreavanja pojave nepotrebnih prevelikih deformacija - otvaranja potkoviastog tela
mikrometra. Veliina merne sile treba da bude od 5.. ..10 N. Konica 10 slui za fiksiranje
mernog vretena u eljenom poloaju. Radi smanjenja veliine greke usled paralakse, dobo se
zavrava konusno, a debljina pri kraju ne sme da bude vea od 0,4mm. Merna oblast
mikrometara je 25 mm do 500 mm mernih veliina, a preko toga je 50 mm. Tako postoje
mikrometri za mere od 0...25, od 25...50, od 50...75, mm itd. Oblik merne rave se
prilagoava mernoj oblasti merila. "Prava" potkovica je za oblast od 0...25 mm (Slika 13),
"duguljasta" potkovica je kod veih mernih oblasti (Slika 14a), dok kod mikrometara za
mere preko 500 mm telo je izraeno u obliku lake konstrukcije (Slika 14b).




10

Oblik i dubina merne rave moraju biti takvi da omoguuju merenje cilindrinog predmeta,
iji prenik odgovara gornjoj granici merne oblasti mikrometra.
















Slika 14 Oblici tela mikrometra



Regulisanje mikrometra se vri tanim podeavanjem na vrednost donje granice merenja. Za
oblast od 0...25 mm, merni pipci se priljube kod oznake skale "0", dok je kod ostalih
mikrometara pridodata jedna tano izraena merka veliine donje merne granice, koja se kod
regulisanja postavlja izmeu mernih pipaka.
Na slici 15 je prikazan elektronski mikrometar japanske firme Mitutojo, tzv. DIGIMATIC.
Tanost mu je 0,001 mm. Nulovanje se moe izvriti po celoj mernoj oblasti i zbog toga je
omogueno i merenje razlike. Postoji prikljuno mesto za tampa.






Slika 15 Elektronski mikrometar DIGIMATIC








11

Mikrometar sa komparatorom. Ako se na mesto nepokretnog mernog pipka ugradi jedan komparator,
dobija se merilo koje je jako pogodno za kontrolisanje tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji.
Nazivna mera se podeava na mikrometru, a na komparatoru se oitava odstupanje. Pomou pokretnih
tolerancijskih oznaka nameste se granina odstupanja, pa kontrolu moe da vri i priueni radnik.
Takvo merilo je prikazano na Slici 16., proizvod firme Karl Mar koje se obino izrauje za merne
veliine od 0...25 i 25...50 mm. Tanost oitavanja zavisi od osetljivosti ugraenog komparatora, to
redovno iznosi 0,002 ili 0,001 mm.







Slika 16 Mikrometar sa komparatorom
Kod upotrebe mikrometra u maloserijskoj proizvodnji, oni se obino stavljaju u specijalan
dra (Slika 17) koji umnogome olakava rad. Steza se moe zaokrenuti u postolju, to
omoguuje postavljanja mikrometra u optimalni poloaj za merenje. Mikrometri za velike
mere treba da se okae da ne bi uticaj njihove mase ometao pravilno rukovanje.







Slika 17 Dra mikrometra

Mikrometar sa ugradjenim komparatorom (Slika 18) lii na obian mikrometar. Umesto
nepokretnog mernog pipka, ugraen je pokretan pipak 1, potisnut oprugom 2 i vezan sa
prenosnim elementima komparatora: zupanim segmentom 3, koji pokree zupanik 4 i sa
njim zajedno i kazaljku 5. Mrtvi hod odstranjuje spiralna opruga 6. Pre merenja se pritiskom na
dugme iskljunog mehanizma 7 povlai se merni pipak 1, da bi merni predmet nesmetano mogao
postaviti u merni poloaj. Ovo merilo firma Cajs izrauje u dve veliine, i to sa gornjom
granicom merenja od 25, odnosno 50 mm. Vrednost podeoka skale komparatora
je 0,002 mm, dok merna oblast iznosi 0,020 mm. Prilikom podeavanja priljube se merni pipci
(kod veih merila se postavlja kontrolni kalibar izmeu pipaka) kod poloaja "0" i posmatra se
kazaljka komparatora koja takoe treba da pokazuje nulu. Ovaj mikrometar je pogodan za
kontrolu tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji, kada moe zameniti itav niz
ravi. Postavljanjem tolerancijskih indeksa na granine mere, kontrolu moe vriti i priueni
radnik. Predhodno merilo treba podesiti na nazivnu meru, pomou uporednih merki, odnosno
primenom skala mikrometra, a komparator slui za odreivanje odstupanja od te nazivne mere.


12

Zbog olakanja rada, merilo se postavlja u dra. Ovo merilo, za razliku od obinih mikrometara,
nema ureaj za ograniavanje veliine merne sile, ve mernu silu obezbeuje opruga 2.







Slika 4.18. Mikrometar sa ugradjenim komparatorom



Pasametar, proizvod firme Karl Cajs (Slika 19.), lii na predhodno merilo, ali navojno merno
vreteno nije snabdeveno skalom i doboem i zbog toga se ne moe primeniti za odreivanje neke
mere, ve samo za njeno odstupanje koje se ita na skali komparatora. Izrauje se u est veliina,
sa mernim oblastima od po 25 mm, tako da cela garnitura merila pokriva oblast merenja od
0...150 mm. Za merenje do 100 mm, oblast pokazivanja skale je 0,080 mm, a vrednost
podeoka 0,002 mm; dok za merenje od 100..- ..150 mm merna oblast je 0,160 mm, a vrednost
podeoka 0,005 mm. Pre merenja merilo se mora podesiti na nazivnu
meru, pomou etalona ili uporednih merki. Pokretanje mernog vretena 1 se vri navrtkom 2,
a posle nametanja se fiksira posredstvom kontra navrtke 3. Pomoni pipak 4, koji je izmenljiv,
slui za oslanjanje mernog predmeta









Slika 19 Pasametar, proizvod firme Karl Cajs









13

1.3.2. Dubinomer sa navojnim vretenom
Dubinomer sa navojnim mernim vretenom (sl.4.21.) slui za kontrolu dubina otvora i lebova,
visina ispusta, mera stepenastih elemenata, i sl. Sastoji se iz tela (deo sa mernim vretenom,
aurom i doboem), mernog mosta i garniture izmenljivih mernih pipaka. U garnituri
postoji etiri pipka, duina od 25...100 mm, sa skokovima od po 25 mm, ime je obezbeena
ukupna veliina merne oblasti od 0...100 mm. Merni pipci se veu sa mernim vretenom
pomou navojnog spoja, kada se navojni zavretak pipka uvrne u navojnu rupu vretena. Merna
sila iznosi 3...7 N, koja se obezbeuje pomou skakavice, s tim da se merni most mora
priljubiti uz merni predmet silom koja je vea od merne sile. Ovo merilo ima obrnuto
postavljene skale u odnosu na mikrometar za merenje spoljnih mera, jer se uvrtanjem
doboa mera poveava. Kontrola podeenosti dubinomera, kod merne oblasti 0...25 mm,
vri se naslanjanjem mernog mosta na ravnu podlogu, a kod veih mernih oblasti, pomou
specijalnih kontrolnih kalibara












Slika 20 Mikrometar - dubinomer


1.3.3. Mikrometar - visinomer
Ovo merilo se koristi za podeavanje odreene mere, koja se moe pomou komparatora,
privrenog na dra (Slika 21b), preneti na merni pedmet, odnosno sa predmeta na merilo. Za
direktna merenja se ne mogu primeniti. Na slici 21a je prikazan visinomer, proizvod firme
Mitutojo, nazvan HEIGHTMASTER.















Slika 21 Mikrometar - visinomer Mitutojo (a) i dra sa komparatorom (b)



14

Postoji vie tipova ovih merila. Mogu biti sa jednostrukim ili sa dvostrukim stubom uporednih
merki. Kod jednostrukog stuba merke su razmaknute za veliinu, koliko iznosi i mogunost
visinskog pomeranja stuba pomou navojnog mernog vretena. U sluaju dvostrukog stuba,
merke su jedna pored druge, ali se susedne merke nalaze u razliitim stubovima. Merke su
obino 10 ili 20 mm nazivnih mera, a mogunost visinskog pomeranja merki posredstvom
navojnog vretena iznosi 20 ili 25 mm. Glavne
skale se nalaze pored stubova merki, vrednosti podeoka 10, 20 ili 25 mm. Grubo podeavanje se
vri u odnosu na glavne skale, preko mehanikog ili elektronskog pokazivaa, a fino podeavanje
moe pokazati hiljadite ili stote delove milimetara. U dru-
gom sluaju, hiljaditi delovi se oitavaju na skali doboa mikrometra. Merna oblast je od 5
(6)...300 mm, koja se garniturom specijalnih postolja moe poveati do 900 mm. Korienjem
specijalnih mernih kljunova, koji se montiraju na merke, ova merila se mogu osposobiti za
podeavanje drugih preciznih merila, uglavnom za odreivanje, odnosno kontrolu unutranjih
mera.

1.3.4. Mikrometri za odreivanje unutranjih mera
Oblik im moe biti veoma razliit, u zavisnosti od veliine prenika kontrolisane
rupe. Najmanji prenik koji se moe odrediti mikrometrom, iznosi 2 mm.
Vrednost podeoka skale je 0,01, 0,002 ili 0,001 mm. Prenici otvora malih
vrednosti se odreuju pomou mikrometra, nazvan MINI - HOLTEST, proizvod
firme Mitu tojo, koji je prikazan na slici 22. Izrauje se u 5 veliina,
mernih oblasti: 2...2,5; 2,5..3; 3...4; 4...5 i 5...6 mm, vrednosti podeoka 0,001
mm. Kontrolni prstenovi za ova merila su prenika rupe 2,5; 4 i 5 mm.
U mernoj glavi 1 mikrometra, kuglica 2 od tvrdog metala se naslanja na iviju 6,
takoe od tvrdog metala, koji je uglavljen u merni ep7, u iji drugi kraj je
uvrena igla 4 sa konusnim zavretkom. Obrtanjem mernog vretena, ep 6
se aksijalno pomera, zajedno sa iglom 4 i njihovi konusni zavreci rairie merne
povrine 5, pomou opruga za voenje 3.
Slika 22 Mikrometar MINIHOLTEST

Za merenje prenika otvora koji se nalaze u mernim oblastima od 3...30 i od 25...50 mm,
primenjuju se kljunasti mikrometri, od kojih je jedan, proizvod firme Cajs, prikazan na slici 23.



Slika23 Kljunasti mikrometar

15

Kljun 1 je nepokretan, a kljun 2 je pokretan i spojen sa aurom 3 koja se pri poveanju merne
veliine uvlai u dobo 4, pa je osnovna skala postavljena obrnuto, u odnosu na mikrometre za
spoljne mere. Zajednika debljina vrhova mernih kljunova, gde su formirane merne povrine od
tvrdog metala, iznosi 3, odnosno 5 mm (u zavisnosti od merne oblasti koja moe biti 3...25
ili5...30 mm), to je kod merenja nije potrebno dopunsko raunanje. Meusobni poloaj
kljunova obezbeuje ep za voenje 5 koji je u nepokretan kljun vrsto ugraen, dok u lebu
pokretnog kljuna klizi sa malim zazorom. Fiksiranje pokretnog kljuna
je mogue posredstvom zavrtnja 6. Merna sila se obezbeuje preko skakavice 7. Kod ovih
mikrometara Abeov princip merenja nije ispunjen, dok kod ostalih jeste.
Otvori veih prenika se odreuju pomou tapastih mikrometara (Slika 24). Kod njih je
konstrukcija mernog vretena i doboa je ista kao i kod ostalih mikrometara, ali je bez skakavice.
Vrlo vaan element ovih merila je konica kojom se merno vreteno fiksira u mernom poloaju,
da se ono ne bi pomeralo u toku vaenja merila iz rupe, jer kod dubljih rupa nije mogue
oitavanje mernih veliina, dok se merilo ne izvadi.

Merna oblast je obino 8; 13 ili 25 mm, poevi od veliine 30, odnosno 38 mm. Vrednost
podeoka iznosi 0,01 mm. Oblast merenja se moe poveati pomou produivaa. U
garnituri firme Karl Cajs se nalaze produivai est razliitih veliina: 13; 25; 50; 100 (2
kom); 150 i 200 (2 kom), koji poveavaju mernu oblast do 900 mm. Postoje i specijalne
garniture koje mogu poveati mernu oblast do 3000 mm.
Nakon izbora potrebnih produivaa, sa mikrometra se skine zatitna navrtka zajedno sa
mernim pipkom i na njeno mesto se navrne produiva, a na njegov drugi kraj se postavljaju
delovi, koji su bili ranije skinuti sa mikrometra.













Slika 24 tapasti mikrometar (a) i produiva (b)






16

Sadraj:

1.1 Lenjiri..................................................................................................1
1.2Merila sa nonijusom.............................................................................2
1.2.1Pomina merila.............................................................................4
1.2.2Dubinomeri...................................................................................6
1.2.3Visinomeri.....................................................................................7
1.2.4Merila za rupe.............................................................................8
1.3 Mikrometri.......................................................................................8
1.3.1 Mikrometar za odreivanje spoljih mera...................................9
1.3.2 Mikrometar sa navojnim vretenom............................................13
1.3.3 Mikrometar visinomer............................................................13
1.3.4 Mikrometar za odreivanje unutrasnjih mera............................14