1

UVOD
Istorijski posmatrano drutvo je u svim periodima svog razvoja preduzimalo odreene mere i
radnje radi poboljanja sopstvene bezbednosti i zatite svojih vitalnih interesa.Do nedavno,bezbednost je
bila iskljuivo atribut same drave,jer je drava preko svojih organa,pre svega vojske i policije,bila duna
da obezbedi potrebnu bezbednost ljudi i imovine na svojoj teritoriji.Poslednjih decenija u svetu,pa i kod
nas,pojavljuje se tzv. Privatni sector bezbednosti,koji sam po sebi u vedini zenalja nadmauje brojni
sastav dravnih organa zaduenih za bezbednost.Privatni sector bezbednosti,a samim tim i
detektivska delatnost,istorijski posmatrano,predstavlja novu pojavu..Detektivksa delatnot je u
ovim zakonima regulisana na slian nain,odnosno kao prikupljanje podataka ,njihova obrada i
predaja naruiocu usluge.Takodje,data je mogunost privatnim detektivima da ovu delatnost
obavljaju samostalno ili udrueni u detektivsku kancelariju.Privatni detektivi,kao nosioci
detektivske delatnosti,predstavljaju jedne od subjekata privatnog sektora bezbednosti.












2

Pojam detektivske delatnosti
Detektivska delatnost kao oblik sveukupne istrane ili otkrivake delatnosti stara je
koliko i ukupna delatnost policije u oblasti svog delovanja.Privatna detektivska
delatnost,predstavlja specifian vid privatnog bezbednosnog angaovanja odreenih lica u skladu
sa zakonskim normama koje reguliu detektivsku delatnost i drugim pozitivnim pravnim
normama koje su primeljive na detektivsku delatnost.Ova delatnost,kao i ostale delatnosti
privatnog sektora bezbednosti,spade u komercijalne poslove i odvija se van policijske delatnsoti i
ugovorom mogu biti obuhvaeni samo oni poslovi koji su zakonom dozvoljeni.Privatna
detektivska delatnost na naim prostorima je novijeg datuma i uglavnom svoje korene nalazi u
organizacijskim oblicima i nainima delovanja privatnog sektora bezbednosti,odnosno prvo kroy
delatnost privatnih agencija za fiziko i tehniko obezbeenje lica,imovine i poslovanja
preduzea,u okviru kojih su se obavljali pojedini detektivski poslovi.Poetkom krajem XX i
poetkom XXI veka u svim zemljama bive Jugoslavije,osim u Republici Srbiji usledilo je
donoenje odgovarajuih zakona koji su regulisali privatni sector bezbednosti i njegove
delatnosti,bilo zajedno u vidu jednog zakona,kao to je sluaj u republici Srpskoj,Republici
Hrvatskoj,ili donoenjem posebnih zakona koji su regulisali detektivsku delatnost u Crnoj
Gori,Sloveniji,Makedoniji.
1






1
DefendologijaTeroijsko struni asopis za pitanja zatite,bezbednosti odbrane,obrazovanja,obuke i
osposobljavanja,Banja Luka,2008 god, str 116
3

Nain zakonske regulative u bivim
jugoslovenskim republikama
Pristup normativnoj regulativi ove vrlo znaajne oblasti rada uglavnom je bio slian na
prostorima bive Jugoslavije,ali ima i odreenih interesantnih razlika,na koje e se ukazati u
daljem delu ovog rada,uz navoenje stanja po republikama.Po broju donetih zakona u bivim
jugoslovenskim republikamaprivatna bezbednost je razliito regulisana,pa tako republike Crna
Gora,Slovenija i Makedonija imaju po dva zakona,dok Republika Hrvatska i Republika Srpska
,jedinstvenim zakonom reguliu oblast privatne bezbednosti,raunajui i detektivsku
delatnost,dok Federacija Bosne i Hercegovine ima samo zakon o zatiti ljudi i imovine,bez
regulacije oblasti detektivske delatnosti.Republika Srbija za sada nije zakonski regulisala sektor
privatne bezbednosti pa,samim timmni oblast detektivske delatnosti.
2













2
Privatna Bezbednost-stanje i perspektive,Fakultet za Pravne i Poslovne Studije,zbornik radova,Novi Sad.2008
str 221.
4

Detektivska delatnost u Republici Srbiji
Je jedina biva jugoslovenska republika koja jo uvek nije zakonski regulisala ovu
oblast,iako je u prethodnom periodu bilo odreenih pokuaja.Ako se uzme u obzir injenica da u
Srbiji,u privatnom sektoru bezbednosti trenutno ima oko 4-5 hiljada pravnih lica,sa oko 50
hiljada zaposlenih,i da svi oni postupaju i rade u jednoj,akonsko potpuno neregulisanoj
oblasti,onda je jasno kakve to sve posledice moe imati po bezbednosne interese graana.Nakon
stavljanja van snage Zakona o Sistemu drutvene samozatite 1993 gdine,u Srbiji nije donet
nijedan zakon koji bi regulisao oblast privatne bezbednosti.Prema tome od 1993 godine u Srbiji
postoji pravna praznina u ovoj oblasti,jer ne postoji nijedan propis koji regulie problematiku
fiziko tehnikih oobezbeenja,niti detektivsku delatnost.S druge strane,vidljivo je da u ovoj
zemlji postoji veliki broj preduzea i agenicija koje obavljaju poslove privatne delatnosti.Danas
se u Republici Srbiji ovi poslovi obavljaju tako to se koristi zakonska regulativa koaj je ovu
oblast regulisala pre devedestih godine i pre raspada SFRJ,ili na osnovu drugih zakona koji
regulu oblast poslovanja privrednih subjekata.Bilo je odreenih pokuaja i inicijativa da se ova
oblast zakonski uredi,ali se sve zavravalo u pokuaju.Predlog zakona o fiziko-tehnikom
obezbeivanju,od 19 septembra 2002,godine,bio je u postupku donoenja,ali njegovo donoenje
nije realizovano.Poetkom oktoba 2008 godine usaglaen novi predlog Zakona o privatnom
obezbeenju ,tako da je veoma neizvesno kako e se u Srbiji dalje odvijati situacija u vezi sa
donoenjem adekvatnih zakonskih probpisa iz ove oblasti.Situacija u praksi je i dalje
nepromenjena.I dalje se registruju nova preuzea i agencije koje se bave poslovima privatne
bezbednosti,ali u uslovima totalne pravne neregularnosti,potpune pravne praznine,to svakako
proizvodi brojne neeljene posledice i probleme.
3






3
Dr.Dragmoir Joviid;Dr.Vojin Pilipovid;Detektivska DelatnostFakultet za Pravne i Poslovne Studije,Novi
Sad,2012,str 236.
5


Detektivska delatnost u Republici Sloveniji
Poela se razvijati od 1988 godine kada je bio podnet prvi zahtev za registraciju
privatnog detektiva.Ubrzo nakon toga 1989 godine usvojen je prvi Zakon o preduzeima koji je
omoguio irenje ove delatnosti u toj zemlji.Prvi zakon o detektivskoj delatnosti usvojen je 1994
godine,to je omoguilo bri razvoj detektivske delatnoti.Iste godine u Sloveniji je donet i
odgovarajui zakon kojim je ureena organizacija i delatnost obezbeenja lica i
imovine.Detektivska delatnost u Republici Sloveniji je izuzetno dobro normativno
ureena.Privatni detektivi su prepoznatljivi u javnosti i drutvu,prisutni su u svim veim
preduzeima,obavljaju razne druge poslove ne samo privatnog nego i ireg drutvenog znaaja.Te
injenice govore o tome da je profesija privatnog detektiva vrlo cenjena u Republici Sloveniji.

Detektivska delatnost u Republici Hrvatskoj
U Hrvatskoj privatna bezbednost je u celini bila ureena donoenjem Zakona o zatiti
osoba i imovine iz 1996 godine,i imenama i dopunama iz 1996 i 2001 godine.Odredbe o
detektivskoj delatnosti i privatnim detektivima su ureene lanovima 39-59 navedenog
zakona.Meutim,Republika Hrvatksa ve 2003 godine donosi novi zakon-Zakon o privatnoj
zatiti,kojim je prestao da vai prethodni zakon,osim odredbi koje su se odnosile na detektivsku
delatnost i private detective.Znai detektivska delatnost je i dalje veana za Zakon o zatiti osoba i
imovine iz 1996 godine

Detektivska delatnost u Bosni i Hercegovini
Privatni sekotor beybednosti u Bosni i Hercegovini je relativno novija oblast drutvenog
ivota i rada.Njegov znaaj postaje sve vei,ne samo u bezbednosnom ve i u ekonomskom i
socijalnom smislu.Imajui u vidu drutveni znaaj private bezbednosti,kao i dileme i problem
6

kroz koje ovaj sector prolazi,moe se rei da pivatna bezbednost u Bosni i Hercegovini nije bila u
dovoljnoj meri predmet interesovanja akademske zajednice,nevladinog sektora,niti vladinih
institucija.Privatna bezbednost u Bosni i Hercegovini formalno je uspostavljena 2002 godine
donoenjem zakonskih propisa na teritoriji entiteta i Brko distrikta.U tom smislu,Federacija BiH
je privatnu bezbednost regulisala Zakonom o agencijama za zatitu ljudi i imovine,dok
detektivska delatnost nije zakonski regulisana i moe se rei da je ova oblast privatnog sektora
bezbednosti u Federaciji BiH zanemarena.U Republici Srpskoj ova oblast je ureena donoenjem
jedinstvenog zakona koji regulie oblast private bezbednosti.


Detektivska delatnost u Republici Crnoj Gori
Doneta su dva zakona koja tretiraju tematiku private bezbednosti.Ova oblast je
regulisana Zakonom o detektivskoj delatnosti i Zakonom o zatiti lica i imovine.
Detektivska delatnost u Republici Makedoniji
Ova oblast je ureena akonom o obezbeenju lica i imovine iz 1999 godine i
Zakonom o izmenama i dopunama zakona za obezbeenje lica i imovine iz 2007 godine,kao i
zakonom o detektivskoj delatnosti iz 1999 godine.
4







4
Privatna Bezbednost-stanje i perspektive,Fakultet za Pravne i Poslovne Studije,zbornik radova,Novi Sad.2008
str 222,223,224.

7


Pojam detektiva i detektivske delatnosti

Detektivska delatnost kao oblik sveobuhvatne istraivake ili otkrivake delatnosti
,stara je koliko i ukupna delatnost policije u oblasti svog delovanja.Prostije reeno,odreene
bezbednosne problem i tekoe graana,pre svega manjeg bezbednosnog znaaja,mogu sasvim
uspeno,iskustva drugih to pokazuju,obavljati i druga lica u okviru pravno ureenih privatnih
agencija odnosno kancelarija.Ta druga lica mogu obavljati takve poslove,koji su navedeni u
zakonu,su,u stvari,detektivi koji se u svom zakonu moraju pridravati akonskih i podzakonskih
odredbi i kodeksa detektivske etike i nisu ni u kakvom organiacionom ustrojstvu policije.
Detektiv predstavlja jedan specifian vid privatnog bezbednosnog angaovanja
odreenog lica u skladu sa zakonskim normama koje reguliu detektivsku delatnost i drugim
pozitivnim pravnim normama koje su primenljive na detektivsku delatnost.Detektivska delatnost
spade u komercijalne poslove i odvija se van policijske delatnosti i ugovorom mogu biti
obuhvaeni samo oni poslovi koji su zakonom dozvoljeni.Iz ve navedenog,Krajem XX i
poetkom XXI veka u svim zemljama bive Jugoslavije,osim u Republici Srbiji,usledilo je
donoenje odgovarajuih zakona koji su regulisali privatni sektor bezbednosti i njegove
delatnosti,bilo zajedno u vidu jednog zakona,kao to je sliaj u Republici Srpskoj i Republici
Hrvatskoj ili donoenjem posebnih akona koji su regulisali detektivsku delatnost u Crnoj
Gori,Sloveniji i Makedoniji.Odredbe zakona kojim se regulie detektivska delatnost u navedenim
republikama,moe se uoiti da je ova delatnost regulisana na slian nain ,odnosno definisana je
kao delatnost koja se bavi prikupljanje ,obradom i predajom podataka naruiocu usluge.





8

Pravni aspekti detektivske delatnosti
KO MOE BITI PRIVATNI DETEKTIV? Ovo pitanje je pravno reeno izdavanjem ovlaenja
,odnosno dozvole za rad detektiva,te propisivanjem uslova koje mora da ispunjava odreeno lice
da bi se uopte moglo baviti detektivskom delatnou.Nakon raspada Jugoslavije pravila variraju
od drave do drave al se uglavnom sve svodi na sline osnove .Za Republiku Srbiju,detektiv
mora da poseduje licencu za obavljanje detektivske delatnosti ,koja se moe dati ako se
ispunjavaju sledei uslovi:
Da je dravljanin Srbije
Da ima avrenu viu ili visoku strunu spremu i poloen detektivski ispit
Da nije pravosnano osudjivan na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem od tri
meseca za krivino delo izvreno sa umiljajem za koje se goni po slubenoj dunosti
Da tokom poslednje dve godine nije obavljao poslove ovlaenih slubenih lica u
Ministarstvu unutranjih poslova,Bezbednosno-informativnoj agenciji ili drugoj slubi
bezbednosti.
Da nema bezbednosnih smetnji za obavljanje detektivske delatnosti.

Da bi se dobila dozvola za rad,u svim jugoslovenskim republikama,pored obaveze pribavljanja
ovlaenja ili dovole za rad,propisana je i obaveza pribavljanja odobranja za obavljanje
detektivske delatnosti,koje izdaje organ unutranjih poslova.Takodje svi zakoni propisuju
obavezu pripravnikog staa,i polaganje strunog ispita nakon isteka tog staa






9

PRAVA I DUNOSTI PRIVATNOG
DETEKTVA
Zakonodavstva bivih Jugoslovenskih republika su na eksplicitan nain propisala koji
se podaci smeju prikupljati,od koga i na koji nain,te koje poslove ne smeju obavljati privatni
detektivi.Pre nego to navedemo koji su podaci koje prikupljaju detektivi,potrebno je istai da je
u svim zakonodavstvima definisana obaveza zakljuavanja pismenog ugovora sa strankom za
koju se ti poslovi obavljaju,a koji u stvari predstavlja osnov za obavljanje detektivskih poslova.
Pored toga zakonodavstva Hrvatske,Crne Gore,Makedonije,Slovenije,te navedeni predlozi
zakona u Srbiji,zahtevaju jos i pismenu punomo ,odnosno posebno pismeno ovlaenje od
stranke
5
.
Privatnom detektivu je dozvoljeno prikupljati podatke od lica koja su mu voljna pruiti traene
podatke,odnosno neposredno od lica na koje se podaci odnose,te od drugih lica koja imaju takve
podatke,naravno sve na principu dobrovoljnosti,i preko sredstava javnog
informisanja.Takoe,data je mogunost detektivima da te podatke prikupljaju i od dravnih
organa i drugih pravnih lica kojima su poverena javna ovlaenja,ali kada je re o
ovlaenju,odnosno obavezi organa da te podatke ustupi u pojedinim zakonima,postoje izvesne
razlike.
Privatni detektiv moe prikupljati podatke o nestalim licima ili licima koja se skrivaju ,koja su
napisala ili poslala anonimna pisma,ili licima koja ire kletve,sumnjienja ili uvrede,licima koja
su klijentu nanela tetu,predmetima koji su izgubljeni,ukradeni ili naeni,uspesnost lica,i pravnih
lica,u obavljanju poslova i dr.
Kada je u pitanju sadraj podataka koje detektiv moe prikupljati,skoro svi zakoni navode iste
podatke,a to su podaci o:stalno ili privremeno prijavljenim licima,polisama osiguranja,poreskim
prijavama,vlasnicima motornih vozila,podacima iz dravnih arhiva,podaci o penzijskom i
invalidskom osiguranju.Meutim,uporeujui odredbe ovih zakona o pravu detektiva na uvid u
odreene evidencije dravnih organa i drugih pravnih lica koja obavljaju javna ovlaenja vidimo

5
DefendologijaTeroijsko struni asopis za pitanja zatite,bezbednosti odbrane,obrazovanja,obuke i
osposobljavanja,Banja Luka,2008 god, str
10

da zakoni Slovenije,Makedonije,Crne Gore,te predlozi zakona u Srbiji,nameu obaveze
nadlenim organima,da detektivu na njegov zahtev,dostave traene podatke u skladu sa
zakonom,dok zakoni Republike Srpske i Hrvatske nadlenim organima odreuju da mogu dati
detektivu traene podatke podatke koje zakon dozvoljava,ali bez obaveze da to i uine.
Svi zakoni u bivim republikama kojima je regulisana detektivska delatnost propisuju pravo i
dunosti privatnog detektiva da poseduje odgovarajuu detektivsku legitimaciju.Detektivska
legitimacija slui detektivu kao dokaz slubenosti,odnosno legitimaciju i pismenu punomo
detektiv je duan da je pokae prilikom prikupljanja podataka.Upotreba sredstava sile,sva
zakonodavstva bivih jugoslovenskih republika izriito propisuju da privatni detektivi u vrenju
poslova iz svoje nadlenosti ne smej koristiti vatreno oruije niti bilo kakva druga sredstva
sile.Kao obavezu detektivu,zakoni nalau da prijavljivanje krivinih dela za koje sazna u toku
vrenja svojih poslova,prijave nadlenim organima.













11

Zakljuak
Privatni sektor bezbednosti,a samim tim i detektivska delatnost,istorijski
posmatrano,kao to je ve reeno,predstavlja novu pojavu za koju se moe rei da je nastala
transformisanjem klasinog modela zatite funkcije drave,pa samim tim je potrebno vreme kako
bi se ova grana bezbednosti razvila u korenu..U dananjem drutvu je nesporno da postoji potreba
za privatnom detektivskom delatnou koja bi kao zadatak imala odgovarajue poslove u sistemu
zatite privatne zatite,poslove a koje policija ili drugi organi bezbednosti ili nisu nadleni,ili bi
njihovo obavljanje optereivalo njihov rad.to se tie ove normativne regulacije ove
oblasti,izuzev Srbije u odreenim bivim jugoslovenskim republikama ova oblast je regulisana na
odreen nain.U Republici Srbiji je do sada bilo vie pokuaja da se ova oblast regulue ,ali se
nije odmaklo dalje od predloga zakona.Imajui u vidu brojnost zaposlenih u privatnom sektoru
bezbednosti,neophodno je hitno usvajanje adekvatne zakonske regulative u ovoj oblasti,kako bi
se spreile brojne mogue posledice.











12

LITERATURA:
1. DefendologijaTeroijsko struni asopis za pitanja zatite,bezbednosti odbrane,obrazovanja,obuke i
osposobljavanja,Banja Luka,2008 god
2. Privatna Bezbednost-stanje i perspektive,Fakultet za Pravne i Poslovne Studije,zbornik radova,Novi
Sad.2008
3. Dr.Dragmoir Joviid;Dr.Vojin Pilipovid;Detektivska DelatnostFakultet za Pravne i Poslovne
Studije,Novi Sad,2012