KONFEDERACIJA

-ESEJ IZ UVODA
U PRAVO-

STUDENT
NENADOVIC
SASA 106/05

Oblik drzavnog uredjenja zavisi od toga da li u odredjenoj drzavi

postoji jedna ili vise drzavnih organizacija .
Federalizam je nastao jos u antickoj Grckoj.
Izraz feudalizam potice od latinske recifoedus, sto znaci ugovor,
savez.
Rec federalizam upotrebljava se prilicno neodredjeno da oznaci bilo
koji oblik ujedinjavanja autonomnih jedinki. Federalizam obuhvata
oblike udruzivanja od labave konfederacije posebnih clanica koje su se
ugovorom slozile da formiraju zajednicki organ za vrsenje zajednickih
poslova, sve do tesno spojene federalne unije posebnih clanica u jednu
federalnu vlast, u kojoj udruzene clanice vrse samo vlast po ostatku od
primarne federalne vlasti.
Dva glavna oblika federalizma su intra drzavni federalizam, ciji je
glavni oblik federalna drzava I inter drzavni federalizam, ciji je glavni
oblik konfederacija (savez drzava). Tako da su federacija I konfederacija
su oblici ostvarivanja federalizma.
Konfederacija potice jos iz antickih vremena kada su se Grcki
gradovi-drzave ujedinjavali u saveze radi zajedicke odbrane od spoljnih
napadaca.
Konfederacija je samo pojacani savez (alliance cofortee) drzava,
kojim se ne stvara nikakva superdrzava (naddrzava) nego samo jedno
medjunarodno drustvo drzava. U konfederaciji ne postoji teritorija
konfederacije, ne postoje gradjani, odnosno drzavljani konfederacije, niti
postoji najvisa vlast (potesta di imperator) konfederacije kao takve (P.
Viarga).
Konfederacija ne stvara centralnu drzavu razlicitu od svojih clanica.
Zbog toga je ona, prelazni oblik udruzivanja drzava. Il ice se udruzene
drzave vratiti pravobitnoj potpunoj samostalnosti ili ce , ako cinioci koji
su uticali na udruzivanje nastave da deluju, integrisati u koherentniji

oblik drzave- u federalnu drzavu. Zato se kaze da je konfederacija

embrion federalne drzave.
Konfederacija nema ni jednu od tri klasicne drzavne vlasti I ona je
skup nezavisnih drzava sa kojima opsti preko njihovih zajednickih
organa. Konfederacija je samo ugovoreni odnos izmedju nezavisnih I
suverenih drzava, koje zadrzavaju sopstvenu suverenost I posle stvaranja
konfederacije, a ne I neka nova drzavna organizacija I drzavna vlast koja
bi se izdala iznad svojih komponenata I imala pravo da im zapoveda.
Konfederacija nije pravana licnost nego je pravni odnos. Za razliku od
drzave koja nastaje I nestaje faktickim putem, konfederacija nastaje I
prestaje pravnim putem.Iz ovoga proizilazi da konfederaciji nedostaje
suprostat drzave.
Ona sama nije drzava nego je samo udruzenje, skup drzava sa
zajednickim vrsenjem izvesnih atribucija drzavne vlasti. NJeni clanovi
nisu gradjani u tim drzavama nego drzave same.
Personalna unija je bila zajednica dve ili vise potpuno odvojenih
drzava povezanih licnoscu zajednickog monarha.Do nastanka personalne
unije je dolazilo u slucaju poklapanja naslednog reda vladajucih dinastija.
Realna unija predstavlja ugovornu zajednicu dve ili vise drzave. To
znaci da je svaka drzava clanica realne unije zadrzavala svoje posebno
zakonodavstvo, upravu I sudstvo, s tim da je u nadleznosti zajednickih
organa preneto vodjenje spoljnih poslova, odbrane I finansija. S druge
strane realna unija se pojavljuje kao jedinstveni subjekat.
Konstitutivni akt I pravna osnova konfederacije je medjunarodni
ugovor, koji utvrdjuje ciljeve konfederacije I nacine njihovog
ostvarivanja. Zato se I kaze daje konfederacija tvorevina medjunarodnog
prava. Posto je nastala je nastala jednoglasnom odlukom clanica, status
konfederacije moze se promeniti samo jednoglasnom odlukom clanica.
Otuda slaba integracija drzava clanica konfederacije. Ta integracija je

slaba najpre zbog jednoglasnosti u odlcivanju, a zatim I zbog slobode

secesije koju zadrzava svaka udruzena zemlja.
Konfederacija funkcionise preko kongresa delegate udruzenih
drzava(dieta). Taj zajednicki organ zasedao je trajno ili povremeno, u
izvesno odredjeno vreme ili nekim povodom. On, medjutim, nije bio
parlament drzave, nego neka vrsta diplomacke konferencije, sastavljene
od delegate svake pojedine drzave. Njih su imenovale vlade, a oni su
radili na osnovu punomocja I obaveznih upustava, s tim sto su u svako
doba mogli biti opozvani I zamenjeni drugim licnostima. Imali su
imperativni mandate.
Za donosenje odluka bila je potrebna jednoglasnost, a sprovodjenje tih
odluka bilo je prepusteno diskrecionom pravu udruzenih zemalja.
Konfederacija nema nikakve izvrsne vlasti koje bi imale pravo da svoje
odluke nametnu gradjanima.
Konfederacija se u praksi pokazala kao prolazna, labava I slaba
tvorevina. Danas je to izumrli oblik federalizma. Nekako postojece
konfederacije su se ili sasvim raspale ili se pretvorile u zajednice sasvim
drugih pravnih obelezija.
Konfederacija kao trajna saadnja dveju ili vise drzava na osnovu
neokrnjene suverenosti, a maksimalne koristi iz te saradnje, jednostavno
nije moguca. To je svim konfederacijama davalo vestacki karakter.
Najpoznatije primeri konfederacija u istoriji su: -Helvetska
Konfederacija(1291-1848)
-Utrehtska Unija(1579-1795)
-Severnoamericki Savez(1778-1787), Nemacki Savez(1815-1866),
-Sovjeski Savez(1917-1922)

LITERATURA:
- Ustavno pravo I politicke institucije- Ratko
Markovic

-Uvod u pravo Radomir D. Lukic

- Budimir P.Kosutic