Slika 1: Kada bajc ne moe potpuno da

prodre u drvo, povrina izgleda kao da je

pokrivena mnotvom sitnih mrlja. Ova greka
se ee javlja kod tvrdih vrsta drveta i kada
se bajc sa rastvaraima nanese u velikoj
koliini.
DEKORATIVNA POVRINSKA OBRADA DRVETA Greke bajcovanja drveta
20.04.2008. | Dr Milan Jai | DRVO-tehnika
Bajcovanje drveta je osnovna faza kada je neki proizvod zavren i
kada je dekorativni efekat presudan da kupac bude zadovoljan.
Najee greke koje nastaju kod bojenja drveta mogu da se
poprave bez odbacivanja obradka (stvaranja karta), ali greke koje
nastaju u fazi bajcovanja drveta, posebno kada se povrina
oblikuje, skoro uvek dovode do odbacivanja obraivanog
predmeta.
U fazi bajcovanja drveta mogu da nastanu sledee greke:
1. Neravnine koje nastaju zbog nejednakog stepena upijanja
Ovo je greka koja se najee javlja i koja moe da nastane zbog vie
razloga.
Ve smo pomenuli da tvrdo drvo ima zone oko vorova koje imaju poveanu mo upijanja. Ove zone izgledaju tamnije, jer u
njih prodire vea koliina bajca. Pomenuli smo i da je mo upijanja vea kod ivica drveta i govorili smo o mikroporoznosti
kod nekih vrsta, kakve su bukva i trenja. Meke vrste drveta (etinari) esto napadaju bakterije koje ga, menjajui
strukturu drveta, ine sunerastim, to poveava mo upijanja. Ova promena kod drveta nije vidljiva pre nego to ga
obojimo. Znai, vano je da uvek koristite zdravo i kvalitetno drvo.
Kada se na tvrdom drvetu koristi velika koliina bajca sa rastvaraima i ako
ovi proizvodi ne mogu da prodru u drvo u fazi suenja, na povrini e se
stvoriti mnotvo malih mrlja (slika 1). Ovaj problem se reava
poveavanjem moi upijanja drveta (povrina se brusi krupnijim zrnima),
smanjivanjem koliine bajca za nanoenje ili poveavanjem odnosa za
razblaivanje.
2. Pojava tamnijih mrlja blizu vlakana pri korienju vodenih bajceva
ak i kada je drvo dobro obrueno, tanka vlakanca drveta ostaju na
njegovoj povrini, a uklanjaju se kada se brusi temeljni lak.
S obzirom na upijajuu prirodu celuloze, ova vlakanca se mogu podii i
upiti veu koliinu bajca kada se koriste vodeni proizvodi. Zato se bajc
povlai do osnove ovih vlakana (pratei povrinski napon), to, kada se
drvo osui, ostavlja tamne mrlje pored ovakvih vlakana.
Ova greka se vie vidi kod vrsta drveta kod kojih povrinska vlakna imaju
veu tendenciju da se podignu, posebno kada bruenje nije uraeno
dovoljno dobro.
Ovakav problem moete izbei ako drvo pre bruenja okvasite. U ovom
sluaju, voda e podii povrinska vlakanca koja se zatim eliminiu
brusnim papirom, tako da ne stvaraju probleme u fazi bajcovanja. Ovaj
metod se nekada esto primenjivao, ali se danas retko koristi, jer
produava vreme obrade. U svakom sluaju, on je i danas podjednako uspean, kao to je bio i ranije.
3. Neobojene take kada se koriste vodeni bajcevi
Kada se, kako je ve opisano, povrinska vlakanca podignu, njihovi vrhovi se otklanjaju bruenjem temeljnog sloja. Deo
vlakanaca koji ostane neobajcovan izgleda kao neobojena taka.
Da bi ovaj problem reili, postupite isto kao i kod prethodne obrade, ili brusite drvo papirom sa finijim zrnima koji e ostaviti
manje vlakanaca na povrini.
4. Bajc koji isputa
U pravljenju tamnih nijansi esto se koristi veliki procenat rastvorljivog organskog bajca, kako bi se postigli dobar sjaj i
luminansa (svetlost).
DEKORATIVNA POVRINSKA OBRADA DRVETA Greke bajcov... http://www.gradjevinarstvo.co.yu/PrintTekst.aspx?tekstid=370
1 of 3 14.8.2009 20:08
Slika 2. Izboine u obliku prstena. Kada
temeljni sloj moe da rastvori prethodno
nanet bajc, jer sadri rastvorljive organske
supstance za bojenje, rastvoreni deo upije
lak, to rezultira efektom prikazanim na slici
kod tvrdog i poroznog drveta.
Slika 3: Bajc nije penetrirao u pore, koje zato
izgledaju kao da nisu obojene
Ako se ovakav bajc nanese u debelom sloju na tvrdo drvo, ija je mo
upijanja mala, temeljni sloj moe da rastvori organski deo bajca i da ga
apsorbuje.
Ova greka se vidi kada prvi sloj laka utone u pore i kada se na povrini
pojave tamnije linije.
Ako je drvo porozno, kad se nanese boja oko pora e se pojaviti okrugle
izboine, sa svetlijim zonama uz same pore i tamnijim delovima kod ivica
(slika 2). Ako drvo nije porozno pojavie se velike mrlje bajca.
Ova greka se teko otklanja. Ako nije mnogo uoljiva moe se naneti
obojeni zavrni lak, a ako jeste, predmet obrade se mora ponovo obraditi
nekom drugom vrstom bajca.
5. Nebajcovane pore
Kada se bajcuje porozno drvo, pore ponekad ostanu svetlije obojene. Ova
greka se javlja iz dva razloga: ili bajc nije mogao da prodre u pore, ili je
mogao da prodre, ali je bio izbaen ili nije upijen.
Prvi sluaj se javlja kod nekih vrsta drveta i kod odreenih oblika pora:
bajc, posebno ako je nanet prskanjem, ne moe da prodre u pore (slika 3).
Da bi reili ovaj problem, neophodno je da koristite proizvod sa malim
povrinskim naponom (npr. bajc sa rastvaraem) ili da ga nanesete etkom
ili sunerom i na taj nain izvrite mehaniku operaciju koja e pomo i bajcu da prodre u pore.
Ova greka je naroito uoljiva ako koristite vodeni bajc. Meutim, postoje i
vodeni bajcevi kojima je proizvoa ve dodao povrinski aktivne agense
koji pomau proizvodu da prodre u pore.
Druga greka se javlja kod odreenih vrsta drvea, kao npr. kod hrasta,
kestena, jasena itd., ije pore na dnu imaju masne supstance koje odbijaju
vodene bajceve.
Pora izgleda kao da je obojena odmah po nanoenju bajca, ali se bajc
odbija u toku faze suenja i izgleda svetlije. Jo jednom, problem se moe
reiti korienjem bajca sa rastvaraem ili dobro pripremljenim vodenim
proizvodima.
POPRAVKE BOJE
Nakon nanoenja bajca i prvog sloja laka, na razliitim delovima obraenog
predmeta mogu se primetiti razlike u obojenosti. Te razlike mogu biti jako
uoljive i trebalo bi ih popraviti. Do ovakvog problema dolazi ako se koriste
delovi razliitih stabala, koji imaju razliite prirodne boje i koji esto sa
razliitim intenzitetom upijaju bajc. Rezultat je, npr. kod komode, da su etiri
dela koja
ine okvir razliito nijansirana iako su iste boje.
Jo jedan sluaj nejednake obojenosti javlja se kod furniranja. Ve smo pomenuli da e, ako razliito okrenemo listove
furnira tako da obrazuju simetrini dizajn, boja jednih biti svetlija u odnosu na boju drugih, iz razloga koje smo ve
pomenuli.
Da bi postigli ravnomernu obojenost moete da koristite dve tehnike:
bajc se moe popraviti
zavrni premaz moe biti u boji
Kada se popravlja bajc, na povrinu temeljnog sloja se, po zavrenom bruenju i pripremanju za zavrni premaz, nanose
posebne boje. Ubrzo po doterivanju bajca obino se nanosi zavrni premaz, jer se ovi proizvodi veoma brzo sue (5 - 100
sekundi).
Bajc se doteruje na povrini temeljnog sloja i drvo ga ne moe upiti.
Ako je nanoenje ravnomerno i boja e biti jednoobrazna. Mogu se popraviti samo svetliji delovi, tako da dobiju tamniju
nijansu ili se moe popraviti cela povrina obraenog predmeta.
MODERNI EFEKTI BOJENJA DRVETA
Da bi razumeli prednosti koje novi efekti bojenja drveta pruaju projektantima enterijera i krajnjem korisniku, vano je da
razumete kako se menja prostor u kome se razmeta nametaj. Dananji kriterijumi za izgradnju kua idu ka manjim
sobama koje, igrajui se bojom drveta, arhitekta ili dekorater moraju da uine da prostorija izgleda vea nego to to zaista
DEKORATIVNA POVRINSKA OBRADA DRVETA Greke bajcov... http://www.gradjevinarstvo.co.yu/PrintTekst.aspx?tekstid=370
2 of 3 14.8.2009 20:08
Slika 4: Razlika u dekorativnom efektu izmeu
bajceva sa pozitivnim i negativnim efektom.
Primetiete da je struktura drveta bajcovanog
sa pozitivnim efektom (levo) ostala tamnija od
mekeg dela, kao kod prirodnog drveta, dok je
izgled drveta bajcovanog sa negativnim
efektom suprotan (desno).
jeste, kako bi kua bila pogodnija za ivot.
Iz tog razloga, drvo je poelo da se lakira sve svetlijim pastelnim nijansama, ali je tako postignuta perfekcija uinila da
povrine izgledaju kao da su plastine. Zato je moda favorizovala lakiranje u efektu otvorenih pora, koje vie naglaava
strukturu drveta i povrini daje manje plastian i ivlji izgled.
Najbolja alternativa ovim metodama je posebno bojenje drveta u kome se umesto supstanci za bojenje koriste
pigmentirajue supstance, kako bi se dobio efekat koji je izmeu lakiranja i transparentnog bojenja. Ovako se mogu dobiti
veoma atraktivne pastelne boje, uz koje se struktura drveta vidi i nametaj se ini manje tekim.
Polutransparentna pigmentacija drveta je vrlo zanimljiva alternativa bajcovanju. Razlika je u tome to, dok bajc prodire u
drvo, sa transparentom bojom pigmentacija se dobija jednostavnim nanoenjem obojenih supstanci na povrinu, s
poluprekrivajuim efektom. Pigmenti su veoma male vrste estice u tenosti (koja moe biti voda ili rastvara) u obliku
rastvorene faze. Obino ne penetriraju u drvo. Kada se uporede sa korienjem bajca, rezultat je bitno razliit, jer tretirajui
drvo (koje uvek ima svoju boju) bajcom krajnja nijansa e odgovarati interakciji izmeu boje drveta i boje nanetog
proizvoda. ak i kada se koristi veoma svetlo drvo, bajcevima je teko dobiti meke pastelne nijanse, a osim toga, svetli
bajc e biti slabo otporan na dejstvo svetlosti.
Ako se koristi pigmentirajua supstanca, koja sadri vrste estice sa svojom bojom, boja drveta e biti u veoj ili manjoj
meri prekrivena.
Poveavajui koliinu nanetog proizvoda, rezultirajua boja e biti
veoma slina supstancama za bojenje, dok e prirodna boja drveta biti
maskirana mikroslojevima pigmenata koji su nataloeni na povrini.
Sudei po njihovim molekularnim svojstvima, pigmenti su mnogo otporniji
na svetlost od bajceva i, s obzirom da u veoj meri pokrivaju podlogu,
dobijene nijanse e biti mnogo otpornije na svetlost, ak i kada se radi
sa pastelnim bojama.
Tako, samo korienjem pigmentirajuih supstanci mogue je dobiti
prelepe polutransparentne pastelne boje, neto to je skoro nemogue
postii bajcom.
Pigmentacija je tako postala najbolja alternativa lakiranju, koja drvetu
daje prirodniji i privlaniji izgled. Jo jedan zanimljiv i moderan efekat koji
se moe dobiti bajcovanjem drveta je pozitivno bojenje etinara.
Poznato je da etinari imaju tamniji, tvri deo tj. godove, i mekaniji deo
izmeu godova koji je svetlije boje.
Kada se ova vrsta drveta obrauje obinim bajcom, meki deo upija vie
bajca i postaje taman, dok tvri deo upija manje proizvoda i ostaje skoro
beo. To znai da se dobija upravo suprotan efekat od onog koji ima
prirodno drvo pre bajcovanja, i to nazivamo negativnim bojenjem.
Postoje specijalni vodeni bajcevi koji mogu da godove oboje u tamniju nijansu. Tako dobijamo poseban efekat, poznat kao
pozitivno bojenje zato to imitira prirodan izgled drveta (slika 4).
Poto je meki deo drveta zastupljeniji od tvrdog, pri emu je bojenje isto, drvo odbija vie svetlosti pozitivnim bojenjem,
nametaj je manje teak i poprima finiji, elegantniji izgled.

Ispii Poalji
Komentari: 0 Hronoloki | Preporueni | Poaljite komentar
DEKORATIVNA POVRINSKA OBRADA DRVETA Greke bajcov... http://www.gradjevinarstvo.co.yu/PrintTekst.aspx?tekstid=370
3 of 3 14.8.2009 20:08