Osnovi preduzetnitva 55

VRSTE I ZNAAJ
PREDUZETNITVA
Poglavlje
2
Generalno posmatrano, preduzetnitvo se pojavljuje kao ekonomsko i
socijalno i realizuje se u okviru novih ili postojeih organizacija.
Preduzetnitvo nije samo pokretaka snaga stvaranja novih radnih
mesta, unapreenja konkurentnosti i ekonomskog rasta. Ono takoe
doprinosi linom usavravanju i samoispunjenju, kao i ostvarivanju
socijalnih ciljeva.

CILJEVI
POGLAVLJA
Posle itanja ovog poglavlja trebalo bi da ste u stanju
da:
1. Shvatite gde se sve preduzetnitvo moe javiti.
2. Definiete osnovne vrste preduzetnitva.
3. Shvatite i objasnite znaenje pojama interno, odnosno
korporativno preduzetnitvo.
4. Objasnite osnovne pristupe definisanja korporativnog
preduzetnitva.
5. Objasnite razlike izmeu preduzetnitva i
korporativnog preduzetnitva.
6. Opiete osnovne korake neophodne za unapreenje
internog preduzetnitva u organizaciji.
7. Definiite preduzetniku arhitekturu korporacija.
8. Shvatite i objasnite znaenje pojma socijalnog
preduzetnitva.
9. Jasno razgraniite domene socijalnog preduzetnitva.
10. Objasnite tipove socijalnog preduzetnitva.
11. Shvatite znaenje tvrdnje da danas ivimo u eri
preduzetnitva.
12. Definiete osnovne aspekte znaaja preduzetnitva.
13. Objasnite pojam i znaaj preduzetnike ekonomije.

Preduzetnitvo 56
14. Diskutujete model ekonomskog znaaja
preduzetnitva.
15. Objasnite osnovne naine na koje preduzetnitvo
doprinosi rastu i razvoju ekonomije.
Sve to je u prethodnom tekstu reeno o istrorijskom aspektu razvoja i
teorijama, odnosno kolama i definicijama preduzetnitva, odnosilo se na nove
poduhvate ekonomskog karaktera. To je u skladu sa izvornim poimanjem
preduzetnitva i dominantnim tokom njegovog razvoja. Meutim, iako fascinirani
ekonomskim znaajem preduzetnitva, danas govorimo o preduzetnikoj
ekonomiji, potrebno je istai da se pojam preduzetnitva ne iscrpljuje osnovnim
ekonomskim domenom. Naime, bazni principi preduzetnitva bili su veoma
pogodni da se iz ekonomskog ivota preslikaju na sociijalni ivot. Na taj nain
potvrena je univerzalnost baznih principa preduzetnitva i pojam
preduzetnitva je znatno proiren.


VRSTE PREDUZETNITVA

Da bi se danas odgovorilo na pitanje ta je preduzetnitvo u najirem
smislu tog pojma treba u stvari dati odgovore na sledea dva pitanja:
1. Ko ili ta moe nositi epitet preduzetniki?
2. Gde se sve preduzetnitvo moe javiti?
Preduzetniki mogu biti: ljudi, biznis, industrije, socijalna sredina i
celokupno drutvo, pri tome ih preduzetnikim ine kljuni elementi
preduzetnitva navedeni u definicijama, kao to su: specijalne osobine,
korienje prilika, nove (inovativne) ideje, odnosno proizvodi i usluge, visok rast
aktivnosti, korienje ljudskih potencijala, svaranje novih trita i ekonomskih
sektora.
Preduzetnitvo se moe javiti u bilo kom sektoru biznisa, u bilo kojoj
vlasnikoj strukturi, u obrazovanju, kolstvu, neprofitnim organizacijama,
socijalnim ustanovama. Prisutno je u proizvodnji i u uslugama, u svim fazama
ivotnog ciklusa organizacije od priprema za start, preko rasta transfera i
izlaska, do ponovnog starta; u malim i velikim kompanijama, u porodinim
firmama, u brzo rastuim i sporo rastuim firmama, u firmama baziranim na
novim, ali i firmama baziranim na starim tehnologijama; u firmama u privatnom,
javnom ali i neprofitnom sektoru.
Da bi se uveo red u ponuene odgovore potrebno je napraviti
odgovarajuu sistematizaciju, tj. definisati osnovne vrste preduzetnitva. U tom
smislu veoma je ilustrativan prikaz na slici 6, koji vizualizuje strukturu
preduzetnitva u njegovom najirem savremenom znaenju. Vidi se da
preduzetnitvo sainjavaju dve osnovne vrste preduzetnitva:
1. ekonomsko preduzetnitvo i
2. socijalno preduzetnitvo.

Vrste i znaaj preduzetnitva 57
Ova podela napravljena je na osnovu dve mogue svrhe preduzetnikog
poduhvata ekonomske i socijalne. Dok je u prvom sluaju svrha poduhvata
ekonomska, tj. pojednostavljeno reeno stvaranje profita, u drugom sluaju
svrha je ostvarenje socijalne koristi, odnosno, dobrobiti u socijalnom sektoru.
Na dijagramu treba uoiti da linija podele deli ukupni obim preduzetnitva
na dva nejednaka dela. Vei deo pripada ekonomskom preduzetnitvu, ime se
ukazuje na injenicu da se radi o predominantnom obliku preduzetnitva, koji se
uglavnom u praksi i tretira kao jedini vid preduzetnitva.
Slika 6. Vrste preduzetnitva [53]
Novi poduhvati Postojei poduhvati
PREDUZETNITVO
Sve organizacije
E
k
o
n
o
m
s
k
i

d
o
m
e
n
S
o
c
i
j
a
l
n
i

d
o
m
e
n

Ilustracija ukazuje na postojanje i drugog kriterijuma za definisanje vrste
preduzetnitva. Naime, u oba sektora ekonomskom i socijanom, mogu se
uoiti skupovi novih organizacija (poduhvata) i ve postojeih organizacija.
Nove organizacije koje nastaju u procesu preduzetnikog poduhvata same po
sebi predstavljaju preduzetnitvo. To se odnosi na ekonomske poduhvate to i
jeste uobiajeno prihvaeno znaenje preduzetnitva, ali i na nove socijalne
organizacije koje poivaju na baznim preduzetnikim principima to predstavlja
uobiajeno shvatanje socijalnog preduzetnitva.
Meutim, saglasno savremenom shvatanju, preduzetniki poduhvati
mogu se realizovati, osim izvan postojeih organizacija (to kroz proces
preduzetnitva rezultira novim organizacijama), ve i u okviru postojeih
organizacija (to predstavlja tzv. interno preduzetnitvo), o emu e biti vie rei
u okviru narednog teksta.

Preduzetnitvo 58
Dakle, generalno posmatrano, preduzetnitvo se pojavljuje kao
ekonomsko i socijalno i realizuje se u okviru novih ili postojeih organizacija.
Imajui ovo u vidu potpunija verzija ranije predloene radne verzije definicije
preduzetnitva mogla bi da ima sledei oblik:
Preduzetnitvo je prepoznavanje prilike za kreaciju nove vrednosti i
proces delovanja na njenoj realizaciji nezavisno od toga da li to podrazumeva
formiranje novog organizacionog entiteta, ili ne.
Ovakav nain definisanja uspeno pokriva celokupan opseg savremenog
preduzetnitva.

Interno preduzetnitvo (korporativno preduzetnitvo)

Tokom poslednjih trideset godina desio se fundamentalni iskorak u
odnosu na dominantno shavatanje preduzetnitva kao individualnog ina
preuzimanja rizika i inovacije prema mogunostima i potrebi da se postojee
organizacije ponaaju inovativno, tj. preduzetniki [52, 53, 55, 59, 60]. U skladu
sa savremenim shvatanjem preduzetnitvo nije vie ogranieno samo na
osnivanje zapoinjanje malog biznisa, ve postaje realnost u veim
oraganizacijama. Danas preduzetniko inovativno ponaanje unutar ve
postojeih organizacija postaje kritini faktor njihovog opstanka i rasta, ali i
ekonomskog prosperiteta cele nacije [52].

Pojam i definisanje preduzetnitva
Za oznaavanje preduzetnikih aktivnosti zasnovanih na preduzetnikom
inovativnom duhu unutar ve uspostavljenih organizacija generalno se koristi
termin interno preduzetnitvo. Meutim, s obzirom na to da korporacije
predstavljaju najznaajnije legalne oblike biznisa u razvijenom svetu, u
savremenoj literaturi sve je dominantniji termin korporativno preduzetnitvo.
Iako se, prema onome to je ranije reeno, interno preduzetnitvo moe
identifikovati u oba generalna tipa preduzetnitva (ekonomsko i socijalno),
sasvim je normalno da kada se govori o internom preduzetnitvu u stvari
govorimo o ekonomskom internom preduzetnitvu. Ovo je u skladu sa istorijom
razvoja i primarnim znaajem ekonomskog preduzetnitva, koje se najee i
podrazumeva kao preduzetnitvo u generalnom smislu.
Kao i u sluaju koncepta preduzetnitva moe se govoriti o nepostojanju
konsenzusa oko definisanja koncepta internog, odnosno korporativnog
preduzetnitva. Shvatajui ga veoma iroko, istraivai tokom poslednje dve
decenije XX veka su ga videli kao generisanje, razvoj i implementaciju novih
ideja ili ponaanja [52].
Zahra [52] define korporativno preduzetnitvo kao formalne ili
neformalne aktivnosti usmerene na kreiranje novog biznisa u uspostavljenim
kompanijama kroz procese inovacije u oblasti proizvoda, procesa ili trita. Ove

Vrste i znaaj preduzetnitva 59
aktivnosti se mogu odvijati na nivou korporacije ili dela korporacije, na
funkcionalnom ili projektnom nivou, sa jedinstvenim ciljem unapreenja
konkurentske pozicije i finansijskih performansi cele firme.
Guth i Ginsberg smatraju da se koroprativno preduzetnitvo manifestuje
kao dva osnovna fenomena:
1. uspostavljanje novog biznis poduhvata pod okriljem postojee
organizacije i
2. transformisanje kljune ideje na kojoj se zasniva biznis u postojeoj
organizaciji.
Jednu od novijih definicija razvili su Covin i Miles [61]. Po njoj,
korporativno preduzetnitvo ukljuuje:
1. ulazak postojee organizacije u novi biznis,
2. borbu individue, ili individua, za nove korporativne ideje u okviru
korporativnog konteksta,
3. preduzetniku filozofiju utkanu u izgled i funkcionisanje cele
organizacije.
Sharma and Chrisman [62] definu korporativno preduzetnitvo preko tri
tipa fenomena koji se deavaju unutar korporacije:
Raanje novog biznisa unutar postojee organizacije, koju oni
oznaavaju kao korporativni poduhvat.
Transformacija postojee organizacije kroz obnovu ili preoblikovanje
kljunih ideja na kojima je graena, koju su oni nazvali strategijska
obnova i
Inovacija.
Slino ovome, na bazi trenutnog stanja istraivanja u ovoj oblasti Kuratko
definie korporativno preduzetnitvo kao proces u kome pojedinac (ili grupa
pojedinaca) kreira novu organizaciju, ili podstie obnovu, tj. inovacije unutar
postojee organizacije [52]. Ovakva definicija podrazumeva sledee osnovne
elemente procesa:
strategijska obnova uvoenje organizacione obnove koja ukljuuje
glavne strategijske i/ili strukturne promene,
inovacija uvoenje neega novog na trite i
korporativni poduhvat korporativni preduzetniki napor koji vodi
stvaranju nove biznis organizacije unutar korporativne organizacije.

Slinosti i razlike izmeu preduzetnitva i korporativnog
preduzetnitva
U literaturi posveenoj preduzetnitvu postoji prilino izraena konfuzija u
pogledu slinosti i razlika izmeu osnovnog vida preduzetnitva koje
podrazumeva osnivanje novog biznisa (start-up preduzetnitva) i preduzetnitva
u postojeim (ve uspostavljenim) organizacijama.

Preduzetnitvo 60
U cilju otklanjanja te konfuzje Kuratko i Morris [46] definiu sledee
slinosti izmeu ovih vrsta preduzetnitva:
Obe ukljuuju prepoznavanje prilike.
Obe zahtevaju jedinstven biznis koncept koji ima formu proizvoda,
procesa ili usluge.
Obe pokree borba pojedinca koji radi u timu da bi realizovao ideju.
Obe zahtevaju sposobnost preduzetnika da ostvari balans vizije,
menaderskih sposobnosti, strasti, pragmatizma, proaktivnosti i
strpljenja.
Obe baziraju na konceptima koji su najranjiviji u ranoj razvojnoj fazi i
koji zahtevaju adaptaciju tokom vremena.
Oba iziskuju otvoren prozor prilike za kapitalizaciju koncepta.
Oba se zasnivaju na stvaranju vrednosti za kupce.
Oba podrazumevaju rizik i zahtevaju odgovarajui menadment
rizikom.
Oba zahtevaju da preduzetnik razvije kreativne strategije za
korienje resursa.
Oba zahtevaju strategiju etve rezultata poduhvata.
Takoe, oni definiu i osnovne razlike:
U start-up preduzetnitvu rizik preuzima preduzetnik, a u
korporativnom preduzetnitvu kompanija (taj rizik nije rizik vezan za
karijeru).
U start-up preduzetnitvu preduzetnik kao pojedinac je vlasnik
koncepta i biznisa, dok je u korporativnom preduzetnitvu kompanija
vlasnik koncepta i intelektualnih prava sa preduzetnikom koji nema
nikakvo, ili ima malo, uee u vlasnitvu nad poduhvatom.
U start-up preduzetnitvu nagrada za individualnog preduzetnika je
teorijski neograniena, dok je u korporativnom ograniena i ima
karakter zarade zaposlenog.
U start-up preduzetnitvu strategijski promaaj najee direktno
rezultira kao neuspeh, dok korporativno preduzetnitvo obezbeuje
vie fleksibilnosti u odnosu prema grekama u menadmentu.
U start-up preduzetnitvu preduzetnik je veoma osetljiv na spoljanje
utiicaje, dok je korporativno preduzetnitvo u organizaciji izolovanije u
odnosu na spoljanja dejstva.

Unapreenje preduzetnike klime u organizaciji
Unapreenje internog preduzetnitva je snaan imperativ koji pred
korporacije u novom veku postavljaju:
1. brz rast broja novih sofisticiranih konkurenata,
2. oseaj nepoverenja u tradicionelne metode korporativnog
menadmenta i

Vrste i znaaj preduzetnitva 61
3. odlazak najboljih ljudi iz korporacija u cilju pokretanja sopstvenih
preduzetnikih poduhvata.
U cilju stvaranja klime povoljne za razvoj internog preduzetnitva
korporacije treba da obezebede slobodu i podrku preduzetnicima potrebnu za
razvoj ideja unutar organizacije. To je u tradicionalnim korporativnim uslovima
esto veliki problem jer top menaderi ne veruju da se preduzetnike ideje
mogu generisati i razvijati u korporativnom okruenju. Pored toga, oni
doivljavaju kao posebno veliki problem implementaciju politike koja ohrabruje
slobodu i aktivnosti koje se ne uklapaju u strogu organizacionu strukturu.
Tabela 7. Izvori prepreka korporativnom preduzetnitvu i njihovo reavanje
Tradicionalna
menadment praksa
Negativan uticaj Preporuene mere
Insistiranje na
standardnim
procedurama u cilju
predupreenja greaka
Blokiranje inovativnih
reenja
Uvoditi utemeljena pravila
za svaku situaciju
Upravljanje resursima
sa ciljem povraaja
investiranog kapitala
Gubitak konkurentskog
vostva, mala
penetracija trita
Fokusirati napore na
kritine aspekte (kao to
je udeo na tritu)
Kontrola na osnovu
plana
Ignorisanje potrebe za
promenom pretpostavki
Promeniti plan u skladu
sa novim saznanjima
Dugoroni planovi
Neodrivi ciljevi i veliki
trokovi eventualnih
promaaja
Predvideti cilj a zatim
definisati meuciljeve i
vriti preispitivanje posle
svakog od njih
Funkcionalno
upravljanje
Neuspean preduzetnik
i/ili neuspean poduhvat
Podravati sa
menaderskim i
multidisciplinarnim
vetinama
Izbegavanje poteza koji
su skopani sa rizikom
baznog biznisa
Izgubljene prilike
Preduzimati male korake
nakon prikupljanja snage
Zatita baznog biznisa
po svaku cenu
Prekid poduhvata kada
on postane pretnja
osnovnom biznisu
Pratiti osnovni tok
poduhvata preuzimajui
podnoljivi rizik
Procena novih koraka
na bazi prethodnog
iskustva
Pogrene odluke o
konkurenciji i tritu
Koristiti strategiju uenja i
testirati pretpostavke
Uniformno nagraivanje
Smanjena motivacija i
Usklaivati rizik i
nagraivanje, uvoditi

Preduzetnitvo 62
efikasnost specijalne nagrade
Promovisanje
kompatibilnih individua
Gubitak inovatora
Prihvatiti one koji ljuljaju
amac
Da bi se stvorila klima koja pomae inovativnim ljudima unutar
organizacije da potpuno iskau svoj puni inovativni potencijal potrebno je
potovati sledee preporuke [52]:
1. postavljati eksplicitne ciljeve,
2. kreirati sistem povratne sprege,
3. isticati individualnu odgovornost i
4. obezbediti nagraivanje prema rezultatima.
Na putu unapreenja internog preduzetnitva neophodno je na prvom
koraku suoiti se sa unutranjim preprekama. Prepreke preduzetnitvu unutar
korporacija obino proistiu od tradicionalnih menadment tehnika koje se
primenjuju u razvoju novih poduhvata. Njihov uticaj moe biti destruktivan do te
mere da se unutar organizacije gui svaka pojava preduzetnikog ponaanja.
Pregled ovih tehnika, njihovog negativnog uticaja (u sluaju rigidne
primene) i preporuenih mera dat je u tabeli 7.
Razumevanje ovih prepreka koje potiu od primene tradicionalnih
menaderskih tehnika od krunskog je znaaja za podrku korporativnom
preduzetnitvu. Njihovo eliminisanje je poetni korak napora da se obezbede
uslovi za motivisanje preduzetnikog ponaanja.
Sledei korak podrazumeva usvajanje principa uspenih inovativnih
kompanija. To podrazumeva potovanje sledeih faktora:
Atmosfera i vizija: inovativne kompanije imaju jasno definisanu viziju i
prepoznatljivu podrku inovativnoj atmosferi.
Trina orijentacija: inovativne kompanije vezuju svoju viziju za realne
uslove trita.
Male i ravne organizacije (organizacije sa malim brojem
hijerarhijskih nivoa): veina inovativnih kompanija zadravaju ravnu
organizaciju i mali projektni tim.
Viestruki pristup: inovativni menaderi ohrabruju paralelni razvoj
nekoliko projekata.
Interaktivno uenje: u okviru inovativnog okruenja uenje i
neposredno preispitivanje ideja se odvija izvan tradicionalnih
funkcionalnih linija u organizaciji.
Korienje grupe ljudi koji rade van tradicionalnih linija auroriteta i van
uobiajenih pravila (skunk work): svaka visoko inovativna
organizacija koristi ovakve grupe sa visokim oseajem grupnog
identiteta i lojalnosti pripadnika, kojima se eliminie birokratija i
omoguavaju brzi preokreti ka postizanju cilja.


Vrste i znaaj preduzetnitva 63
Klasifikacija organizacija prema stepenu internog preduzetnitva
Herbert i Brazeal su izvrili klasifikaciju organizacija prema stepenu
zastupljenosti preduzetnike kulture [63, 64]. Za te potrebe formirali su skalu
preduzetnike arhitekture koja pokriva sledee nivoe:

1. Organizacije izloene preduzetnikim izazovima: ove organizacije ne
prihvataju normalno nove metode ili proizvode, odnosno usluge. One
imaju strukturu koja nije otvorena za nove ideje i preuzimanje rizika.
2. Povremeno inovativne organizacije: ove organizacije, iako nemaju
preduzetnike tendencije kao deo unutranje kulture, kada se suoe
sa sluajnim otkriem prilike za radikalnu inovaciju one je prihvataju i
predano rade na njenoj eksploataciji.
3. Preduzetniki orijentisane organizacije: kod ovih organizacija
preduzetnitvo je deo kulture. One nisu orijentisane na radikalne
inovacije, ve preferiraju lukrativnim rezultatima kroz uspenu
eksploataciju brojnih inkrementalnih inovacija, koje zahtevaju manja
inicijalna ulaganja i manju interakciju izmeu organizacionih jedinica.
4. Preduzetnike organizacije: preduzetniki duh je integralni deo njihove
kulture. Celokupna organizacija je posveena stvaranju uslova za
kreaciju i implementaciju inovativnih procesa, proizvoda ili tehnologija.
Pri tome ovaj tip organizacija je ozbiljno usredsreen kako na
radikalne, tako i inkrementalne inovacije.

Slika 7. Matrica preduzetnike arhitekture organizacija [64]
Preduzetniki
orijentisane
organizacije
Preduzetnike
organizacije
Povremeno
inovativne
organizacije
Inovativne promene
Inkrementalne
Radikalne
P
r
e
d
u
z
e
t
n

k
a

k
u
l
t
u
r
a
N
i
s
k
a
V
i
s
o
k
a
Organizacije izloene
Preduzetnikim
izazovima



Preduzetnitvo 64
Prethodno prikazana preduzetnika arhitektura moe se ilustrovati
odgovarajuom matricom koja prethodne vrste organizacija razvrstava u funkciji
preduzetnike zasnovanosti njihove kulture i orijentisanosti prema inovacijama
(slika 7).


Socijalno preduzetnitvo

Socijalno preduzetnitvo je nastalo kao rezultat primene baznih
preduzetnikih principa, razvijenih i poznatih u sferi ekonomije, na reavanje
socijalnih problema. Smatra se da je ovo proirenje granica preduzetnitva na
socijalnu sferu nastalo relativno lako, jer se preduzetnike osobine i
preduzetniko ponaanje mogu manifestovati na bilo kome mestu i sa razliitim
svrhama. U tom smislu socijalno preduzetnitvo je najlake shvatiti kao rezulat
poduhvata preduzetnika sa socijalnom misijom misijom usmerenom na
reavanje socijalnih problema [53].
Socijalno preduzetnitvo danas dobija veliku panju u literaturi posveenoj
socijalnoj brizi i socijalnom blagostanju. Meutim, sa porastom panje i svesti o
njegovom znaaju raste i problem nepostojanja konsenzusa oko toga ta u
stvari socijalno preduzetnitvo znai [53,54]. Tako se danas tvrdi da je socijalno
preduzetnitvo jedna od odomaenih fraza oko koje vlada najvee
nerazumevanje [55] i da, izgleda, svako ima svoju sopstvenu definiciju onoga
to ona znai. Smatra se da tome doprinose kompleksnost pojma, kao i
injenica da se radi o relativno novom podruju istraivanja na kome nije bilo
vremena da se ostvari potrebni konsenzus [56].
U cilju smanjenja postojeih nerazumevanja treba istai da iako se radi o
novom konceptu i o novoj terminologiji u sutini socijalno preduzetnitvo i nije
neto novo. Uvek je bilo socijalnih preduzetnika, samo ih tada nismo tako zvali
[53], jer su oni prethodili teoriji. Tako, na primer, inicijative da se iskoriste
preduzetniki kapaciteti u cilju reavanja socijalnih problema nisu ni u kom
sluaju nita novo [57]. Takvih poduhvata je mnogo posebno onih koji se
odnose na probleme siromanih i marginalizovanih socijalnih grupacija, kojima
je unapreivan ivot hiljada ljudi u svetu.
Generalno posmatrano, u praksi su poznati mnogi vidovi poduhvata sa
socijalnom svrhom koji u sutini predstavljaju socijalno preduzetnitvo. Pri tome,
osim istih neekonomskih obeleja, kakva recimo imaju neprofitne organizacije,
socijalni poduhvati mogu imati i obeleja meavine biznisa i socijalne svrhe, ili
istog biznis poduhvata sa socijalnom svrhom, to unosi konfuziju u pogledu
korienja pojma socijalnog preduzetnitva.
Na osnovu postojeih shvatanja razliitih oblika socijalnog preduzetnitva
Dees [54] je ponudio svoju u sutini bihejvioristiki baziranu definiciju, koja ima
kompozitnu formu. Prema njoj socijalno preduzetnitvo ukljuuje:
usvajanje misije stvaranja i podravanja socijalnih vrednosti,

Vrste i znaaj preduzetnitva 65
prepoznavanje mogunosti i nepopustljivo istrajavanje na njenom
korienju u cilju ostvarivnja usvojene misije,
angaovanost na kontinualnom procesu inovacije, prilagoavanja i
uenja,
hrabro delovanje, bez obzira na ogranienja trenutno raspoloivih
resursa i
iskazivanje povienog oseaja odgovornosti prema socijalnim
korisnicima i rezultatima koji se ostvaruju.
Ovo je definicija idealizovanog socijalnog preduzetnitva, odnosno
preduzetnika koji je realizuje. Realni socijalni lideri pokazuju pomenute
karakteristike na razliit nain i u razliitom stepenu. Prirodno, oni koji iskazuju
veu inovativnost u ovom sektoru i koji ostvaruju znaajnija socijalna
unapreenja prepoznaju se kao vei socijalni preduzetnici.
Osnovne diskusije u literaturi u ovoj oblasti danas se u sutini i dalje vode
oko toga gde je mesto na kome se odvija socijalno preduzetnitvo: da li je
socijalno preduzetnitvo primarno domen neprofitnih organizacija, koje
primenjuju preduzetnike vetine, ili je to domen profitnih poduhvata iji se profit
stavlja u slubu socijalnog napretka, ili se pak tie razlivanja odgovornosti preko
javnog, privatnog i neprofitnog sektora. Doprinos razjanjenju ovih dilema bie
dat u narednom tekstu kroz razmatranje postojeih pristupa konceptu socijalnog
preduzetnitva.

Socijalno preduzetnitvo kao neprofitni poduhvati
Danas, uglavnom, postoji saglasnost oko toga da se socijalno
preduzetnitvo ne moe nekritiki izjednaavati sa neprofitnim poduhvatima. S
tim u vezi postavlja se pitanje kriterijuma koje neprofitni poduhvati treba da
zadovolje da bi se kvalifikovali kao preduzetniki u socijalnoj sferi.
Tvrdi se da se socijalno preduzetnitvo razlikuje od tradicionalnih
neprofitnih organizacija po svom preduzetnikom izgledu, relativnoj autonomiji
od drave i svom fokusu na obezbeivanje inovativnih usluga koje idu u susret
potrebama na koje javni i privatni sektor ne obraaju dovoljno panje [55].
The British Department of Trade and Industry (DTI) ukazuje na
autonomiju u odnosu na dravu kao bitnu karakteristiku koja opisuje socijalno
preduzetnitvo. Iznosi se da dok su neke organizovane socijalne inicijative
nezavisne od samog poetka, veina se u stvari nalazi u tranziciji od neprofitnih
organizacija jako zavisnih od drave, prema socijalnom preduzetnitvu,
ostvarujui svoju nezavisnost kroz pojaavanje sopstvenih profitnih aktivnosti.
DTI veruje da zrele socijalne organizacije imaju za cilj da 100% svog dohotka
obezbede iz ekonomskih aktivnosti, a ne da se oslanjaju na grantove i donacije.

Socijalno preduzetnitvo kao primena biznis tehnika u
neprofitnom sektoru

Preduzetnitvo 66
Neki autori koriste termin socijalnog preduzetnitva za primenu
preduzetnikih principa i vetina na neprofitni sektor sa ciljem unapreenja
efikasnosti i odrivosti institucija za socijalnu brigu. Primeri takvog koncepta
socijalnog preduzetnitva ukljuuju: neprofitne organizacije koje vode i svoje
profitne biznise zbog podmirivanja dela trokova, ili investiranje u reavanje
socijalnih problema, kao i neprofitne organizacije koje su usvojile menadment
tehnike svojstvene biznisu sa ciljem boljeg korienja postojeih resursa.
Drugim reima, socijalno preduzetnitvo vide jednostavno kao primenu biznis
tehnika u neprofitnom sektoru, bez obzira da li te tehnike u svetu biznisa imaju
karakter preduzetnitva.
Meutim, dominantno shvatanje teoretiara je da se ekonomsko
preduzetnitvo znaajno razlikuje od biznis aktivnosti u optem sluaju. Dakle,
svaki biznis ne predstavlja istovremeno i preduzetniki poduhvat. U skladu s tim
i socijalno preduzetnitvo mora reprezentovati neto vie, nego to je to
pozajmljivanje menadmenta iz sfere biznisa i njegova primena u neprofitnim
organizacijama. One bi trebalo da pozajme najmanje neki od konceptualnih
sadraja preduzetnitva u ekonomskom domenu, kao to su prepoznavanje
prilike, implementacija ideja i stvaranje vrednosti. Primena biznis tehnika u
neprofitnom kontekstu sama po sebi to svakako ne iskljuuje, ali ga i ne
garantuje.

Socijalno preduzetnitvo kao poduhvat sa socijalnom svrhom
Drugi autori smatraju da se socijalno preduzetnitvo odnosi na svaki
poduhvat kojim se generie profit, koji se zatim koristi (u ukupnom ili znaajnom
iznosu) za ispunjavanje socijalne svrhe. Dakle, radi se o vienju socijalnog
preduzetnitva kao biznisa voenog sa primarnim socijalnim ciljevima koji
ostvareni viak reinvestira sa tom svrhom u biznis ili u zajednicu, nasuprot
biznisu voenom sa ciljem maksimiranja profita za akcionare i vlasnike. Za
socijalne preduzetnike socijalna misija ima primarno znaenje.
U ovoj koncepciji socijalnog preduzetnitva socijalni poduhvat je najpre
preduzetniki biznis koji se od ekonomskog razlikuje po tome to se profit koristi
za dobrobit drugih. Pri tome, za ovakvu koncepciju nema znaaja ko osniva i
vodi biznis. To moe biti i neprofitna organizacija. Jedino je bitno da on ima
preduzetniki karakter i da je usmeren na ostvarivanje javnog dobra. Ovaj
pristup je koherentniji od prethodnog. On socijalno preduzetnitvo diferencira u
odnosu na ekonomsko na bazi osnovne svrhe, dok vlasnitvo ne igra nikakvu
ulogu. Takoe, treba primetiti da, iako nije bitan za razumevanje socijalnog
preduzetnitva, maksimiranje profita nije tako znaajno kao u sluaju istog
ekonomskog preduzetnitva. U praksi neki socijalni preduzetnici tee da ostvare
to vei profit kako bi obezbedili vie resursa koje mogu iskoristiti za ispunjenje
njihove filantropske svrhe, dok drugi prihvataju nii profit dajui prednost voenju
biznisa sa maksimalnom socijalnom odgovornou. Drugirm reima, neki
socijalni preduzetnici su vie fokusirani na korienje biznisa radi stvaranja
vrednosti sa kojom mogu ostvarivati socijalnu korist, dok drugi ele ostvarivanje
socijalne koristi kroz samo voenje biznisa.

Vrste i znaaj preduzetnitva 67
Dominantan pristup razjanjenju prirode socijalnog preduzetnitva bazira
na generalnom stavu da se ono ogleda u razvoju i implementaciji inicijativa koje
imaju pozitivan socijalni rezultat. U skladu sa njim, esto autori socijalno
preduzetnitvo vide kao hibridni model koji ukljuuje istovremeno i neprofitne i
profitne aktivnosti, kao i meu-sektorsku saradnju [54,57]. Ovakva koncepcija
dozvoljava da socijalno preduzetnitvo u praksi ima mnotvo inovativnih formi,
kao to su inovativni neprofitni poduhvati, profitni poduhvati sa socijalnom
svrhom (npr. banke za razvoj zajednice) i hibridne organizacije koje meaju
profitne i neprofitne aktivnosti. Dakle, socijalno preduzetnitvo deli sve
karakteristike preduzetnitva uopte, ali se manifestuje u ostvarivanju socijalnih,
a ne ekonomskih ciljeva.
Pristup baziran na svrsi u sutini prua priliku za bihejvioristiku
koherentnu konceptualizaciju preduzetnitva uopte, kao i socijalnog
preduzetnitva. Meutim, u praksi se pojam socijalnog preduzetnitva koristi
veoma iroko i bez preciznosti. Tako, na primer, mnogi autori ovaj termin koriste
za pokrivanje veoma razliitih aktivnosti, kao to su:
dobrotvorno delovanje kroz obuku ljudi vetinama potrebnim za
obavljanje odreenih poslova, a ne kroz novane priloge, robu ili
hranu,
obezbeivanje finansijske podrke siromanim ljudima da osnuju svoj
biznis,
svaka vrsta inovacije i preuzimanja rizika unutar neprofitnih
organizacija.
Kada se rastegne tako mnogo da izgubi svaku slinost sa ekonomskim
kontekstom, socijalno preduzetnitvo, u stvari, rizikuje da izgubi svoje
preduzetniko znaenje. To znaenje u principu podrazumeva osnovu svakog
preduzetnitva i ogleda se u kreiranju vrednosti na bazi prepoznate prilike za
poduhvat. Kod ekonomskog poduhvata kreirana vrednost se valorizuje na tritu
roba i usluga i za preduzetnika rezultira kao finansijska dobit. Socijalno
preduzetnitvo, pak, kreira socijalnu vrednost na bazi korienja profita za te
svrhe i, veoma esto, na bazi sopstvenog ekonomskog poduhvata.
Vrednost ostvarenu u ekonomskom preduzetnitvu lako je odrediti. U tu
svrhu se mogu koristiti brojni indikatori, kao to su profit, veliina kompanije,
vrednost deonica, sposobnost pribavljanja resursa i sl. Nasuprot tome, veoma je
teko izmeriti vrednost socijalne koristi, kao to su unapreenje socijalnih
uslova, javna dobra i tete i koristi za socijalno ugroene grupacije.

Tipovi socijalnog preduzetnitva
U literaturi su prisutni pokuaji da se izvri klasifikacija raznovrsnih vidova
ispoljavanja socijalnog preduzetnitva. Tako je Fowler ponudio sistematizaciju
sa tri osnovna tipa socijalnog preduzetnitva [53]:
1. Prvi tip preduzetnitva u socijalnoj sferi on je identifikovao kao
integrisano socijalno preduzetnitvo. Pod njim se podrazumevaju
ekonomske aktivnosti koje su dizajnirane primarno radi ostvarivanja

Preduzetnitvo 68
pozitivnih socijalnih rezultata, gde se ekonomski i socijalni efekti
meusobno pojaavaju. Kao primer mogu posluiti banke namenjene
razvoju zajednice.
2. Drugu formu socijalnog preduzetnitva oznaio je kao
reinterpretacija, u kojoj se postojei neprofitni kapaciteti koriste na
nain koji obezbeuje samo podmirivanje trokova organizacije, ili rast
i diversifikaciju izvora finansiranja organizacije.
3. Trea forma socijalnog preduzetnitva po Fowler-u je tzv.
komplementarno socijalno preduzetnitvo. Ono se odnosi na
neprofitne organizacije koje organizuju dodatne profitne sektore iji se
profit koristi za potporu osnovne neprofitne, odnosno socijalne misije.
Ovakve organizacije koje predstavljaju kombinaciju neprofitnog i
profitnog delovanja G. Dees naziva hibridnim [54]. Tipian primer
ovakvog preduzetnitva danas u svetu su organizacije za prihvat i
smetaj beskunika, koje se bave i biznisom u cilju obuke i
zapoljavanja tienika.
Ova podela uglavnom pokriva osnovne vidove socijalnog preduzetnitva.
Meutim, njome se svakako ne iscrpljuje raznovrsnost vidova stvaranja
socijalnih vrednosti koji se opravdano, a ponekada i neopravdano, svrstavaju u
socijalno preduzetnitvo. Tako se, recimo, eko-preduzetnitvo danas moe
smatrati aspektom socijalnog preduzetnitva u kome se doprinosom u sferi
odrivosti i reavanja problema zatite ivotne sredine postiu ogromne koristi
za zajednicu. Pored eko-preduzetnitva, kao vid socijalnog preduzetnitva
danas se izdvaja i preduzetnitvo u javnoj sferi, koje se javlja unutar javnih
organizacija i institucija.























Vrste i znaaj preduzetnitva 69







ZNAAJ PREDUZETNITVA

Interesovanje za preduzetnitvo nikada nije bilo tako veliko, kao to je to
poetkom novog milenijuma. Tvrdi se da mi danas ivimo u eri preduzetnitva
[65], a najnovija istraivanja pokazuju opta oekivanja da e preduzetnitvo
nesumnjivo biti trend tokom XXI veka.
Prema procenama etvrtog GEM (Global Entrepreneurship Monitor)
izvetaja podranog od strane dve vodee akademske institucije u oblasti
preduzetnitva London Business School i Babson College, vie od 460 miliona
ljudi na zemljinoj kugli bilo je angaovano oko preduzetnikih aktivnosti u 2002.
godini [66]. Ovaj dramatian i neoekivan zakljuak je ekstrapoliran na osnovu
obimnog istraivanja na nivou 37 obuhvaenih zemalja u kojima se nalazi vie
od dve petine svetske populacije i koje stvaraju 92% svetskog bruto proizvoda.
Ovih 37 zamalja imaju 286 miliona aktivnih u preduzetnitvu. Ostale dve petine
svetske populacije verovatno sadre ostatak od 174 miliona preduzetniki
aktivnih stanovnika od ukupno procenjenog broja od 460 miliona. Sliku
preduzetnitva kao globalnog fenomena upotpunjavaju i noviji GEM izvetaji.
Tako, rezultati estog godinjeg GEM izvetaja (izvetaj za 2004. god.) pokazuju
da 73 miliona ljudi irom sveta ili aktivno pokuavaju da postanu preduzetnici
(nascent entrepreneurs), ili su vlasnici ili upravljaju sasvim novim preduzetnikim
firmama [67].
Razvojem preduzetntva ostvaruju se znaajne i raznovrsne koristi, kako
na ekonomskom, tako i na socijalnom planu. Preduzetnitvo nije samo
pokretaka snaga stvaranja novih radnih mesta, unapreenja konkurentnosti i
ekonomskog rasta. Ono takoe doprinosi linom usavravanju i samoispunjenju,
kao ostvarivanju socijalnih ciljeva. Dakle, tajna preduzetnike revolucije lei u
znaaju preduzetnitva koji se, u skladu sa njegovom prirodom, moe razmatrati
na nivoima od linog, preko lokalnog, nacionalnog, pa sve do globalnog. On se
generalno moe iskazati s aspekta doprinosa u tri osnovne oblasti:
1. ekonomija,
2. personalni potencijal i
3. socijalni interesi.
Pri tome, kljuni aspekt svakakao je ekonomskog karaktera i moe se
sagledavati pre svega kroz doprinos ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih
mesta i poveanju konkurencije. Ekonomski doprinos preduzetnitva predstavlja
predmet analize u okviru koncepta koji se danas oznaava kao preduzetnika
ekonomija [68], a o emu e kasnije biti vie rei.

Preduzetnitvo 70
Odluka o izboru preduzetnitva kao karijere obino nije motivisana samo
profitom, odnosno novcem. Motivacija proistie i iz niza drugih specifinih
intencija i ciljeva psiholoke i socijalne prirode, kao to je elja za sigurnou,
samopotvrivanjem, nezavisnou, veim oseajem kontrole nad svojim ivotom
i budunou, slobodom ispoljavanja kreativnosti i promenama, odreenim
socijalnim statusom itd.
Istraivanja pokazuju da je meu preduzetnicima stepen zadovoljstva
svojim poslom vii u odnosu na zaposlene. Prema dobijenim podacima 33%
meu samozaposlenima bez onih koje su zaposlili preduzetnici, odnosno 45%
samozaposlenih sa zaposlenima iskazuju svoje zadovoljstvo radnim uslovima,
nasuprot samo 27% zaposlenih [69]. Sedam od deset studenata danas u SAD
iskazuje elju da zaponu sopstveni biznis. Preduzetnitvo je pokreta linog
unapreenja sa aspekta preduzetnikih performansi u irem smislu koje
obuhvataju i personalne karakteristike i nain ponaanja i niz znanja i vetina.
To se pozitivno manifestuje i izvan ekonomskog domena, na irem socijalnom,
pa i politikom i kulturnom planu.
Razvoj preduzetnitva danas rezultira osvajanjem novih podruja
(socijalno preduzetnitvo, preduzetnika kultura, preduzetnitvo velikih
multinacionalnih korporacija, odnosno korporativno preduzetnitvo i eko-
preduzetnitvo) ima veoma veliku ulogu u oblikovanju dananjeg procesa
globalizacije, pa se moe govoriti o globalnom preduzetnitvu.

Preduzetnika ekonomija

Prve tri etvrtine dvadesetog veka moe se opisati kao period
akumulacije, tokom koga su velika preduzea bila dominantna poslovna
organizaciona forma. To je bila era hijerarhijskih industrijskih firmi koje su rasle
progresivno eksploatiui ekonomiju obima i irine u oblastima kao to su
proizvodnja, marketing i R&D. Za identifikovanje kapitala i rada kao kljunih
faktora ekonomskog rasta u takvoj proizvodnji velikog obima Robert Solow
1956. godine dobija Nobelovu nagradu.
U svetu u kome dominiraju eksportne gigantske firme, i globalna trita i
globalni proizvodi u fokusu interesa nalaze se globalni ekonomski akteri. Male
firme sa aspekta globalne ekonomije nosile su niz nedostataka vezanih za fiksne
trokove izuavanja stranih okruenja, komuniciranja na velikim daljinama i
pregovaranja sa nacionalnim vladama.
Ekonomisti SAD i Zapadne Evrope u svojim radovima tvrdili su da:
Mali biznis je generalno manje efikasan u odnosu na veliki.
Mali biznis ima mali nivo kompenzacije u zapoljavanju.
Mali biznis je marginalno ukljuen u inovativne aktivnosti.
Relativni znaaj malog biznisa opada tokom vremena.
Vremenom je meu ekonomistima postajalo vidljivo da kapital i rad, kao
tradicionalni faktori proizvodnje, nisu dovoljni da objasne ekonomski rast i da

Vrste i znaaj preduzetnitva 71
znanje postaje vitalni faktor u endogenom rastu modela. Znanje se tipino
iskazivalo u smislu R&D, ljudski kapital i patentirane invencije. Mnogi istraivai
su predviali da e pojavljivanje znanja kao znaajne determinante rasta i
konkurentnosti na globalnom tritu dovesti do daljeg smanjenja znaajnosti
malih firmi.
Podaci pokazuju da je u zapadnim zemljama broj samozaposlenih opadao
sve do sedamdeset godina XX veka. Tada se ovaj trend zaustavlja i menja
karakter. Broj vlasnika firmi u okviru OECD zemalja u periodu od 1972. do 1998.
godine raste od 29 miliona na 45 miliona. Mnoge od velikih i starih firmi gube
utakmicu sa svojim malim, novim i vie preduzetnikim duplikatima, tj.
imitatorima. Ta pojava koja se deava u svim modernim ekonomijama krajem
sedmadesetih i pojaava osamdesetih godina oznaena je kao prelazak sa
upravljane na preduzetniku ekonomiju [70]. U meuvremenu, informacione i
komunikacione tehnologije (ITC) obezbeuju raanje novih trita, kao to su
personalni komjuteri, softveri i ICT bazirani servisi koji su napravili revoluciju u
proizvodnim procesima mnogih industrija i doveli do rasta sektora usluga.
Da bi objasnili vidljivu pojavu oivljavanje malih preduzea teoretiari su
razvijali odgovarajue teorijske modele. Tako se u literaturi koristi 6 hipoteza
koje se tiu uloge malih firmi:
1. Tehnoloke promene smanjuju znaaj ekonomije obima u proizvodnji.
2. Porast globalizacije, a s tim u vezi i konkurencije od strane velikog
broja inostranih konkurenata, uinile su trite nestabilnijim.
3. Promena sastava radne snage u pogledu veeg uea ena i
imigarnata u SAD i ostale zapadne zemlje, kao i poveanog uea
mladih i starih radnika lake se prelivala u manje i fleksibilnije, nego u
velike kompanije.
4. Umnoavanje zahteva potroaa koji odstupaju u odnosu
standardizovanu i masovnu ponudu u pravcu roba i koja su
personalizovana, omoguilo je malim proizvoaima da opsluuju
odreene trine nie.
5. Deregulacija i privatizacija u ekonomiji omoguili su ulazak novih i
malih firmi na trita koja su bila zatiena i nepristupana.
6. Narasli znaaj inovacija u ekonomijama sa visokim nadnicama
redukovao je relativni znaaj proizvodnje velikog obima i umesto toga
doveo do forsiranja preduzetnikih aktivnosti.
Iza tih revolucionarnih promena stoje preduzetnici. Oni otvaraju kompanije
koje kreiraju nove tehnologije i koriste nove tehnologije da redukuju trokove i
unaprede kvalitet svake industrije. Nova ekonomija bila je preduzetnika
ekonomija. Gurui visokih tehnologija tvrde sa pravom da je Internet promenio
sve. I stvarno, komjuteri i Internet predstavljaju mamuze velikih u proizvodnji,
trgovini, finansijama, medicini, naunim istraivanjima i jo dugom nizu ljudskih
delatnosti.
Veoma visoki stepen nesigurnosti u dananjoj ekonomiji koja se brzo
kree otvara prozore prilika za preduzetnike. Tehnologije i trita esto dobijaju
neoekivane obrte na koje uspostavljene kompanije ne mogu da se prilagode.

Preduzetnitvo 72
Visok nivo nesigurnosti takoe je veliki problem za sve one koji su bili ubeeni
da se moe planirati ekonomska budunost. Velike tehnoloke strategije koje su
bile popularne pre samo deset godina postale su prevaziene i nevane u
sudaru sa brzo promenljivim i neoekivanim tritem. U isto vreme bum
devedesetih godina osvetlio je ulogu preduzetnika u obaranju nesigurnosti
zahvaljujui razliitim konkurentskim strategijama.
Mlade i brzo rastue, tzv. gazela kompanije, kao to su CISKO,
AMAZON, SUN, QUALCOMM, YAHOO, bile su pioniri koji stoje iza mnogih
novih proizvoda i industrija. Tako se iznivelisao takmiarski teren izmeu novih
preduzetnikih firmi i velikih postojeih firmi koje su smatrale da je prednost
trajno na njihovoj strani.
Od uvoenja svog personalnog komjutera 1982. godine IBM je, tako se
inilo, zauzeo trajnu dominaciju na PC tritu. Meutim, poziciju IBM pomraila
je nova COMPAQ kompanija, osnovana tek 1982. godine od starne tri
menadera iz industrije kompjutera. Inovacije na njihovim kompjuterima
omoguile su im da zarade 111 milona dolara u prvoj godini prodaje, to je
predstavljalo biznis rekord u SAD. Tako je COMPAQ 1993. godine premaio
IBM u pogledu prodaje personalnih komjutera, a 1995. godine postao
dominantan na svetskom tritu.
Ovakva vrsta smelog (ak i drskog) izazova i rapidni rast hranjen obilnim
kapitalom za ulaganje u rizik postaje zatitni znak nove preduzetnike
ekonomije. Uspene prie, kakva je COMPAQova dovela je preduzetnike u
iu interesovasnja i na prve strane svih vanijih magazina i pokrenule hiljade
Amerikanaca da zapoinju svoj biznis i brojne istraivae da istrauju ekonomski
znaaj preduzetnitva.

Model ekonomskog znaaja preduzetnitva
Istraivaki rad na ovoj temi dramatino se intenzivirao u poslednjoj
deceniji XX veka. Pri tome, postala je jasna promena fokusa na preduzetnitvo
kao na glavni izvor ekonomskog razvoja. U razmatranjima tokom polovine
devedesetih godina u SAD dolo se do zakljuka da samo firme mlae od
godinu dana predstavljaju izvor novih radnih mesta. U kompanijama starijim od
jedne godine dolazi do smanjenja broja radnih mesta. Naime, porast
zaposlenosti u starijim firmama, koji nastaje kao posledica ekspanzije, manji je
od gubitaka radnih mesta koji nastaje zbog smanjenja i gaenja firmi.
Na bazi takvog prilaza, sumirajui glavne kauzalne mehanizme koji utiu
na nacionalni ekonomski rast razvijen je GEM model, prikazan na slici 8 [71].
Centralni argument ovog modela je taj da nacionalni ekonomski rast predstavlja
funkciju dva paralelna toka meuzavisnih aktivnosti: a) aktivnosti u domenu
velikih postojeih firmi (tzv. primarne ekonomije) i b) aktivnosti u domenu
preduzetnike ekonomije. Pri definisanju modela polo se od osnovne
pretpostavke da se ekonomski procesi odvijaju u relativno stabilnim politikim,
socijalnim i istorijskim okolnostima. U modelu to je skup karakteristika koje su
stabilne ili se sporo menjaju.

Vrste i znaaj preduzetnitva 73
U modelu uticaja velikih firmi pretpostavlja se da je generalni nacionalni
okvir uslova adekvatno razvijen, zatim da e se njihova internacionalna
konkurentska pozicija unapreivati, te da e ovakve firme biti u stanju da
obezbede napredak u sektoru mikro, malih i srednjih firmi na nivo nacionalne
ekonomije. Dobro odvijanje ovakvih procesa mogue je samo u stabilnim
uslovima sa aspekta trita i tehnologija.
Slika 8. GEM konsolidovani model rasta nacionalne ekonomije [71]
Socijalni, kulturni
i politiki aspekt
Okvir generalnih
nacionalnih uslova
Otvorenost (spoljanja
trgovina)
Vlada (stepen uticaja, uloga)
Finansijsko trite (efikasnost)
Tehnologija, R&D (nivo,
intenzitet)
Infrastruktura (fizika)
Menadment (vetine)
Trite rada (fleksibilnost)
Institucije
Okvir preduzetnikih
uslova
Finansijski uslovi
Dravna politika
Dravni programi
Obrazovanje i trening
R&D transfer
Zakonska infrastruktura
Otvorenost trita
Pristup fizikoj infrastrukturi
Kulturne i socijalne norme
Velike postojee
firme
(primarna ekonomija)
Mikro, male i srednje
firme
(sekundarna ekonomija)
Preduzetnike prilike
Preduzetniki kapaciteti
Rast nacionalne
ekonomije
Nove
preduzetnike
firme

Kao to se vidi, drugaiji je set nacionalnih karaktristika koje se odnose na
socijalni, kulturni i politki kontekst relevantan za pojavljivanje preduzetnike
ekonomije. Pored toga, u modelu su izdvojena dva specifina aspekta
preduzetnikog sektora pojava prilika i kapacitet ljudi da pozicioniraju nove
firme.
Ova dva procesa primarne i sekundarne ekonomije u modelu se smatraju
komplementarnim. Svakako, velike firme mogu obezbediti prilike za nove biznis
inicijative. Nove i rastue firme esto su dobavljai vodeih nacionalnih firmi, i
ukoliko one obezbeuju da se trokovi odravaju na niem nivou, a kvalitet na
visokom, one postaju konkurentska prednost velikih etabliranih firmi na
globalnom tritu. U slinom maniru, neke od ovih biznis inicijativa su esto
finansijski sponzorisane, u celini ili delimino, od strane postojeih velikih firmi.
Ostaje, meutim, pitanje koje se tie doprinosa korporativnog preduzetnitva

Preduzetnitvo 74
koje ovakvim modelom nije obuhvaeno, a koje bi se moda moglo ukljuiti u
optu sliku doprinosa preduzetnitva ekonomiji.
Postavlja se pitanje kako preduzetnitvo doprinosi ekonomskom rastu.
Sutinu tog uticaja, u stvari, predstavljaju pet osnovnih poluga, koje se mogu
definisati kao [72]:
1. radikalne inovacije,
2. rastue male nie u okviru velikih industrija,
3. generisanje konkurencije,
4. prihvatanje uloge gvinejskih prasia i
5. pretvaranje invencija u inovacije.

Radikalne inovacije
Kako je ve pomenuto, svaka industrija ima iskustvo povremenih zaokreta
uzrokovanih novim tehnologijama, novim biznis modelima i drugim inovacijama.
Razvoj just-in-time metoda proizvodnje i eksplozija Internet servisa predstavljaju
primere ovakvih promena, koje predstavljaju radikalne inovacije. Radikalne
inovacije su po pravilu neoekivane i jako remete postojee proizvoae i trine
relacije.
Ekonomska istraivanja pokazuju da su preduzetnike firme upravo izvor
najradikalnijih inovacija u ekonomiji. Dobro je poznat primer pionirskog
poduhvata u oblasti personalnih raunara koji je nainio APPLE. Taj poduhvat
nije uinio nijedan vodei ameriki proizvoa komjutera, niti neka od svetskih
velikih firmi. Znatno kasnije, sa radikalnom inovacijom trgovine preko interneta
pojavila se firma AMAZON.
Nasuprot ovim primerima, ve uspostavljene velike kompanije
predstavljaju glavni izvor inkrementalnih inovacija, koje unapreuju efikasnost
tehnologije i proizvodnje na mnogo mirniji nain. INTEL-ov uspeh u
unapreenju brzine i drugih performansi mikroprocesora tokom tri decenije
predstavlja dobar primer ovakvih inovacija. Ovakve inovacije se ostvaruju kao
ciljani rezultati R&D aktivnosti podranih zamanim budetima koje obezbeuju
velike kompanije.
Karakteristino je da velike firme uglavnom previde radikalnije inovacije
koje koristi sektor preduzetnike ekonomije. Industrija komjuterskih tvrdih
diskova razvijala je diskove razliitih standarda (14, 8, 5.25, 3.5, 2.5 i 1.8 ina).
Tokom tog perioda industrija je bila veoma dinamina sa preko sto firmi koje su
otvorene i zatvorene. Svaki novi standard za disk drajv bivao je previen od
strane dominantne firme u toj industriji i uvoen od strane novih firmi. To
svakako nije rezulat loeg menadmenta postojeih firmi. Velika nova trita
obino ne nastaju izvan velikih postojeih trita. Umesto toga, ona obino
nastaju kao male nie i trude se da ostanu neprimeena. Takoe, koroprativni
menaderi su trenirani da ostaju blizu postojeih potroaa i ispunjavaju njihove
potrebe, a ne da tragaju za tritima koja jo ne postoje. I konano, menaderi u
stabilnim uspostavljenim kompanijama preferiraju njima familijarnim

Vrste i znaaj preduzetnitva 75
investicijama sa efektima koji izgledaju predvidljivi. Nove trine nie obeavaju
manji i neizvesniji povraaj investicija.



Male rastue nie u okviru velikih industrija
Neke od najveih firmi novih tehnologija danas, kao to je Microsoft,
startovale su u trinim niama sa specijalizovanim proizvodima. Trine nie
Chris Edwards [72] metaforino opisuje kao linije rasedanja koje se vremenom
mogu iriti i prouzrokovati zemljotres. Naalost, niko ne zna koja linija rasedanja
e prerasti u zemljotres. S obzirom na to, nezavisni preduzetnici imaju najvie
ansi da pobede velike firme ukoliko uspeju da iskoriste prednosti trinih nia.
Kada male preduzetnike firme jednom startuju i posluju u okviru trinih nia,
njihova fleksibilnost i adaptabilnost daje im prednost nad velikim konkurentima.
Bill Gates je zapoeo svoju karijeru sredinom sedamdesetih godina
prolog veka piui softver za beznaajan kuni komjuter poznat pod imenom
MITS Altair. To svakako nije ni izbliza liilo na put prema apsolutnom vrhu
komjuterske industrije. Bila je to samo trina nia softvera u trinoj nii kunih
komjutera u vreme apsolutnog primata industrije mini i mainframe kompjutera.
Vodee kompanije su prirodno previdele ovakvu niu, koju je zapoeo
eksploatisati autsajder kakav je bio B. Gates, ve godinama prvi na listi
najbogatijih ljudi na svetu.

Generisanje konkurencije
Svuda tamo gde na postojeim tritima postojee firme ne zadovoljavaju
na kvalitetan nain potrebe potroaa (nekvalitetni proizvodi i usluge, visoke
cene, nepotovanje rokova isporuke i sl.) otvara se prozor mogunosti za
preduzetnike da ostvare profit. Formiranje novih preduzetnikih firmi predstavlja
u takvim sluajevima fundamentalnu korektivnu ili disciplinujuu meru nad
starijim firmama kod kojih se stvorio oseaj sigurnosti na tritu [73] i otupio
oseaj za promene i konkurenciju.
Kao ilustrativan primer moe posluiti primer trita za telekomunikacije u
SAD. Od ezdesetih godina prolog veka trajao je pola veka monopol nad
longdistance telefonskim komunikacijama uvene firme AT&T u uslovima
regulisane strukture ove organizacije. Cene su bile visoke, a uvoenje inovacija
veoma sporo. U tim uslovima firma MCI vodila je borbu da ue u takmienje na
ovom tritu. Njihov konani uspeh uslovio je pad cena na bazi uvoenja
tehnologije optikih kabala, na koju se AT&T sporo prilagoavao. Kako je
izgledao poetak preduzetnike prie? Kasnih ezdesetih godina prolog veka
prodavac radio aparata John Goeken dolazi na ideju da se mikrotalasna
tehnologija moe koristiti kao alternativa za AT&T business-to-business long
distance veze. Da bi prodro na AT&T trite potrebno je bilo dobiti odobrenje

Preduzetnitvo 76
Federal Communications Commission (FCC), to je podrazumevalo finansijsku i
ekspertsku podrku.
Uspeo je da ubedi William McGowan-a samoproizvedenog milionera da
podri njegovu ideju i MCI poinje deceniju dugu borbu da ue na eljeno trite.
FCC je dozvolio ovoj firmi 1969. godine delimian ulazak. McGowan je nastavio
sa pritiskom, pa je ak vodio i jedan antitrust sluaj protiv AT&T tokom 1974.
godine. Za konaan uspeh MCI je imao ono to je svim preduzetnicima sa
velikim idejama potrebno dovoljno dugorono orijentisanih investitora
spremnih da preuzmu rizik.
U posledice borbe koju je MCI vodio za deregulaciju telekomunikacija u
SAD moe se ubrojati i eksplozija Interneta. Hiljade preduzetnika je bukvalno
skoilo na nove mogunosti smanjenja neefikasnosti u svim industrijama koje
su stvorene Internet tehnologijama.

Prihvatanje uloge gvinejskih prasia
Za opisivanje jedne od uloge preduzetnitva u ekonomskom rastu koristi
se metaforino poreenje sa gvinejskim prasiima. Gvinejski prasii su veoma
pogodna vrsta poludivljih sisara pogodnih za gajenje u ruralnim predelima, jer to
zahteva mali kapital, primitivnu opremu, mali prostor i rad, a kao rezultat se
dobija jeftino i veoma kvalitetno meso. Pored toga, gvinejski prasii su irom
sveta poznati po tome to se koriste kao pogodne laboratorijske ivotinje za
sprovoenje naunih eksperimenata, posebno u razvoju farmaceutskih
sredstava. Ovaj aspekt njihove uloge je i osnova za metaforu.
Velika neizvesnost je dominantna karakteristika savremene tehnoloke
ekonomije. Nijedan ekonomista, ukljuujui najbrilijantnije umove, nije ekspert za
predvianje buduih ekonomskih dogaaja. ta u takvim uslovima ini
jedinstvenom ulogu preduzetnika? To je svakakao njihovo delovanje uprkos
neizvesnosti i riziku. Moda bi se uveni reklamni slogan NIKE koropracije JUST
DO IT, koji se odnosi na sportsku opremu ovog globalnog svetskog proizvoaa,
ili jo bolji, kakav je JUST TRY IT, mogao primeniti na ispravnu logiku
preduzetnikog odnosa prema neizvesnosti. Naime, izleda da nema vie mnogo
vremena za analizu inovativnih ideja. Potrebno je preuzimati rizik eksperimenta.
U farmaceutskoj industriji rizik neuspelog eksperimenta sa novom idejom,
odnosno proizvodom, prevaljuje se na gvinejsko prase, a u ekonomiji nose ga
voljno preduzetnici, kojima dominantno vlada duh nade, optimizma i ubeenosti
u uspeh. Tako se danas i eksperti u oblasti rizika kakvi su vlasnici kapitala za
ulaganje, oslanjaju na intuiciju, a ne na tako detaljnu analizu, pre donoenja
odluke o tome u koji start-up investirati.
Dakle, sve vie se uvreuje kao ispravno stanovite da jedini put da se
utvrdi da li e se nova ideja pokazati kao ispravna, jeste preuzimanje rizika da
se to proba. U tom smislu moe biti ilustrativan primer biotehnoloke firme
Celera Genomics iz Marzlend-a. Njen osniva dr Craig Venter oamutio je svet
najavom da e privatno realizovati veliki cilj sekvenciranja ljudskog genoma. On
je tvrdio da e to uiniti sa deset puta niim trokovima i pet godina pre u

Vrste i znaaj preduzetnitva 77
odnosu na budetski podrani projekat pod nazivom Human Genome, koji se
realizovao.
Veina vodeih naunika je tvrdila da je takav poduhvat osuen na
propast, ili e dati pogrene rezultate ukoliko bude uopte realizovan. Meutim,
juna, 2000. godina Celera je zavrila sekvenciranje ljudskog genoma i udruila
snage sa javno finansiranim projektom koji je bio blizu zavretka. Ovaj sluaj je
razbio postojei skepticizam i danas veina naunika misli da privatna
konkurencija moe biti veoma korisna za dravne projekte.
Federal Express (Fed Ex) sa revolucionarnom idejom o isporuci poiljke u
toku jednog dana, osnovan je 1973. godine i prvi dan poslovanja zavrava
isporukom samo 186 paketa. Relativno dugo vremena kompanija se borila da
stane na svoje noge, nosei se sa tekim problemima izbegavanja bankrota,
kanjenja kredita, nalaenja sveih fondova, dravne regulacije i sigurnosti
korisnika. Tek 1976. godine Fed Ex je konano ostvario profit, a osamdesetih
godina postao kompanija vredna milijardu dolara.
Ovakvi, kao i niz drugih primera, koji se mogu nai u preduzetnikoj
praksi, pokazuju opravdanost danas prihvaenog shvatanja da preduzetnika
ekonmija u stvari predstavlja sistem koji sam ui (learning machine). Rizik tog
uenja, poput gvinejskih prasia, nose preduzetnici.

Pretvaranje invencija u inovacije
Uobiajeno je shvatanje da su se tokom istorije nauni progres i
pronalasci automatski iskazivali kroz vii ivotni standard. Ovakvo razumevanje
ekonomske istorije moe se tretirati kao science push teorija ekonomskog rasta.
Iako ovakvo gledanje ima odreeni stepen istine treba imati u vidu da je to
delovanje samo jedne strane makaza [74]. Druga strana makaza su zahtevi
trita demand pull trita.
Ulogu povezivanja izmeu strane invencija (koja gura rast ekonomije) i
strana zahteva trita (koja vue rast ekonomije) imaju preduzetnici. Oni spajaju
nove proizvode i usluge sa potrebama potroaa kroz proces probanja i
pravljenja greaka (trial-and-error process). Ova uloga moe biti vanija za
ekonomski rast od inicijalnog generisanja invencija. Takoe, to moe biti tee,
jer se preduzetnici esto sueljavaju sa ogranienjima, rovovskim monopolima i
drugim barijerama pri uvoenju novih proizvoda i procesa.
Postoje i mnogi primeri koji govore o tome da invencije nisu dovoljan
uslov za ekonomski napredak. To se moe uoiti i na nivou drutava u kojima je
mnotvo invencija zakrljalo, jer nije bilo uslova da ih preduzetnici prevedu u
inovacije koje su dostupne obinom graaninu. To se odnosi i na stare
civilizacije, kakva je bila drevna kineska za koju se vezuje duga lista
pronalazaka (papir, barut, kompas, itd.), islamska od 750. do 1100. godine, ali i
na moderna drutva sa socijalistikim drutvenim sistemima.



Preduzetnitvo 78