Visoka Tehnika kola

Drumski saobradaj

II SEMINARSKI RAD

Predmet: KOMBINOVANI TRANSPORT

Tema: SUTINA I TENDENCIJE RAZVOJA
SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA





Student: Profesor:
Mladenovid Predrag RDS 26/11 Nada Stojanovid
SADRZAJ
UVOD
1. CILJEVI PRIMENE INTEGRALNIH TRANSPORTNIH SISTEMA
- OSNOVNI USLOVI ZA RAZVOJ INTEGRALNIH TRANSPORTNIH
SISTEMA
- SUSTINA I TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE
TRANSPORTA
- UVOENJE STANDARDIZOVANIH TOVARNO-MANIPULATIVNIH
JEDINICA
- TENDENCIJE RAZVOJA
2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE DISTRIBUCIJE ROBE KAO POSLEDICA OPSTEG
RAZVOJA PRIVREDE I DRUSTVA
3. TEHNOLOKA SUTINA I POTREBA RACIONALIZACIJE PROCESA
TRANSPORTA ROBE
ZAKLJUAK








UVOD
Prema vedini teoretiara, poetak prve tehniko-tehnoloke revolucije datira od pojave i primene
parne maine, koja je ostvarila prvu etapu razvoja masovnog eleznikog i vodnog (renog i
pomorskog) transporta.
Kao poetak druge revolucije u transportu oznaava se pronalazak motora sa unutranjim
sagorevanjem ija je primena ubrzala razvoj mladih grana transporta. Razvoj motora sa
unutranjim sagorevanjem uneo je revolucionarne promene u strukturu transportnog sistema. On je
izmenio tehniku i tehnologiju transporta, kao i ekonomsko-organizacionu strukturu itavog
saobradajnoga sistema. Razvoj mlaih granadovodi do novih odnosa u transportu, u okviru kojih se
razvijaju novi supstitucioni procesi i konkurencija na tritu transportnih usluga, koja menja ulogu
eleznice i njen ekonomski poloaj. Razvoj ovih grana bio je neujednaen, i zavisio je od opteg
razvoja ljudskog drutva i specifinih karakteristika grana transporta.
Transportna tehnologija je nauka koja izuava zakonitosti transportnih
procesa.







1. CILJEVI PRIMENE INTEGRALNIH TRANSPORTNIH
SISTEMA
Nove tehnologije transporta integralnih transportnih sistema u ukupnom transportnom
lancu u prevozu robe od proizvoaa do potroaa postavljaju nunost racionalizacije u
ukupnoj privredi i direktno utiu na konkurentnu sposobnost za uklapanje nacionalne
privrede u meunarodnu podelu rada. To se namede kao neminovnost i naoj zemlji, jer
postojeda tehnika i tehnologija ali i organizacija manipulisanja robom, transportom,
skladitenjem i pretovarom robe, postale su prepreka dinaminoj proizvodnji i uspenom
transportu, s odrazom na veliki rast transportnih trokova u ceni robe odnosno u prodajnoj
ceni, koji se u naoj zemlji kredu oko 17% (za pojedine robe ak 40-60%), a u tehniki
razvijenijim zemljama 6-9%. Svaki pomak prema intezivnijem i sveobuhvatnijem ulaganju u
savremene transportne tehnologije i njihovo integralno eksploatisanje sigurno i reciprono
utie na smanjivanje transportnih trokova.
Pri izuavanju razvoja savremenih tehnologija transporta u naoj zemlji potrebno je podi od
najaktuelnijih problema. A to su:
-zastarelost infrastrukturnih saobradajnica, objekata i sredstava, tj. transportne tehnike i
tehnologije, uz zaostajanje u koliini, strukturi i kvalitetu prevoznih kapaciteta u svim
oblicima transporta;
-neefikasna organizacija rada;
-spori razvoj i nedovoljno koridenje savremenih oblika manipulisanja i transporta robe
(paletizacije, kontejnerizacije, huckepack, Ro-Ro);
-nedovoljno ukljuivanje svih uesnika prometa (transporta) u sistem multimodalnog
transporta u kojem preteno dolaze do izraaja organizacijske, tehniko-tehnoloke i
ekonomske prednosti svih savremenih oblika manipulisanja i transporta robe;
-nepostojanje savremenog i objedinjenog informacionog sistema koji bi se trebao i morao
ukljuiti u evropski a time i u svetski informacioni sistem kako bi uspeno i potpuno pratio
sve robne tokove, berzanska kretanja, ponudu i potranju robe a time i strukturu
transportnih usluga radi adekvatnijeg ukljuivanja nae spoljne trgovine u meunarodno
trite, to bi se pozitivno odrazilo na mnogo vedi devizni priliv na osnovu izvoza robe i
usluga;
-nedovoljno nauno istraivanje meunarodnog transportnog i spoljnotrgovinskog trita, i u
tom sklopu veoma znaajnih segmenata kao to su tranzit robe iz zemalja podunavlja
odnosno srednjoevropskih zemalja naim putevima, te prevoz izmeu stranih luka tredih
zemalja itd.
- OSNOVNI USLOVI ZA RAZVOJ INTEGRALNIH
TRANSPORTNIH SISTEMA
Za uspeno ukljuivanje transportne privrede u meunarodne tokove potrebni su slededi
uslovi:
-savremena (moderna) infrastruktura: eleznika, drumska, luka, pretovarna..;
-odgovarajudi kvalitet, struktura i obim novih tehnologija prevoza i pretovara koje moraju
biti optimalno usklaene izmeu svih subjekata u transportnom lancu po jedinstvenom
sistemu od vrata do vrata, i to tehniko-tehnoloki, tarifski i sl. ;
-odgovarajuda specijalizirana kadrovska struktura i raspodela rada u svim karikama
transportnog lanca, uz vrlo razvijenu informatiku na osnovi objedinjavanja kompjuterske
obrade podataka;
-adekvatne stimulativne mere ekonomske politike i privrednog instrumentarija koji inae a u
poetnim periodima posebno, trebaju selektivnom politikom omoguditi razvoj savremenih
tehnologija transporta jer one u svojoj poetnoj fazi rada ne mogu biti rentabilne.
Ostvarivanjem ovih uslova omogudava se:
-privlaenje velikih koncentracija robe i u tom sklopu povoljna sruktura za razne oblike
savremenih transportnih sistema i podsistema na kontinentalnim i interkontinentalnim
relacijama; -uvoenje optimalnih brodskih, eleznikih, drumskih i
vazdunih meusobno sinhronizovanih linija;
-znatno privlaenje tranzitne robe to utie na smanjenje fiksnih trokova transporta za
nacionalni izvoz i uvoz;
-vrlo intezivan rast deviznog priliva i to je najvanije ostvarivanje konkurentne sposobnosti
nacionalne robe i nacionalnih prevoznika na svetskom tritu.
Poznato je da uprkos naporima naeg drutva i zaecima primene novih tehnologija mi te
predpostavke nismo ostvarili. Tako jo nismo iskoristili ni komparativne geosaobradajne
prednosti nae zemlje kao mosta izmeu Evrope i Azije odnosno Afrike i drugih
kontinenata.

-SUSTINA I TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE
TRANSPORTA
Strukturu sistema transporta, organizacione forme i njegovu tehnologiju su u njegovom
istorijskom razvoju upredodreivale uglavnom dve osnovne grupe faktora:
1) celokupan razvoj drutva i privrede, promene u teritorijalnom razmetaju proizvodnje,
odnosno promene revoluciji strukture i kvaliteta potranje transportnih usluga
2) intenzivan razvoj transportne tehnike i tehnologije koja se kvalitativnom i kvantitativnom
izmenom strukture transportnog sistema ispoljava u strukturi ponude transportnih usluga.
3) tehnoloka, a time i ekonomsko-organizaciona struktura transporta, posmatrana istorijski,
prolazila je kroz odreene tehniko-tehnoloke promene. Osnovna tehnoloka karakteristika
sistema transporta sve do ezdesetih godina ovog veka jeste heterogenost organizacije
transportnog procesa. Svaka grana saobradaja pojavljuje se kao poseban vid transporta sa
sopstvenim tehniko-tehnolokim i ekonomskim karakteristikama koje odreuju njenu
konkurentsku sposobnost a time i njen poloaj na tritu transportnih usluga.
Kod prevoza robe od proizvoaa do potroaa primenjuje se niz varijanti za koridenje
razliitih vidova prevoza. Sve se one zasnivaju na odreenim zajednikim elementima kao to
su:
a) koridenje razliitih tipova vozila, zavisno od vrste i koliine robe koja se prevozi;
b) pretovar na spojnim mestima transporta izmeu korisnika usluge i prevoznika, kao i
izmeu razliitih prevoznih sredstava, koji se realizuje sistemom komad po komad;
c) koridenje razliitih tehnikih pretovarnih sredstava prilagoenih pojedinim vrstama
robe i razliitim vrstama vozila;
d) skupa pakovanja neophodna za zatitu robe pri transportovanju i dr.
Navedeni zajedniki elementi klasinog procesa transporta, kao i heterogenost njegove
organizacije upuduju na zakljuak da se takav proces ne moe tretirati kao kontinualni,
integrisani transport robe, ved kao (svaki put) sinhronizovani sektori posebnih prevozno-
skladinih procesa.
Savremeni razvoj privrede, razvijena drutvena i teritorijalna podela rada, zatim promene u
aglomeraciji industrije i stanovnitva i porast drutvenog standarda, uneli su sasvim nove
zahteve i uslovili nov kvalitet transportne usluge. One su nale svoj odraz u novoj tehnologiji,
odnosno nunom prilagoavanju novim zahtevima.
Sutina ovih inovacija sastoji se u takvim tehnikim i tehnolokim promenama koje se u
savremenoj literaturi oznaavaju kao treda revolucija u transportu. Ova promena se ispoljava
u izgradnji sasvim nove koncepcije se zasniva na novoj tehnici i tehnologiji u sistemu
transportnog lanca.

-UVODJENJE STANDARDIZOVANIH TOVARNO-MANIPULATIVNIH
JEDINICA

Stvaranjem transportnih lanaca, odnosno uvoenjem u opisane procese standardizovanih
tovarno-transportnih jedinica ostvaren je niz bitnih i kvalitetno novih promena, kao to su:
a)unificirana tehnika reenja eleznikih, drumskih i drugih vozila (svako vozilo postaje
univerzalno za prevoz tovarnih jedinica nezavisno od robe koja se prevozi);
b) znatno se smanjuje rad pri svim pretovarima eliminisanjem operacije komad po komad
u korist veliketovarne jedinice;
c) eliminiu se klasina skladita i magacini u dodirnim takama razliitih vrsta transporta
(kontejneri se skladite na otvorenim skladinim prostorima);
d) na itavom prevoznom putu robe ostvaruju se standardizovane tipine tehnologije
pretovara (prelazak kontejnera, izmenjivih transportnih sudova i dr. kao gornjeg postolja
sa donjeg postolja jedne vrste transporta na donje postolje drugog transportnog sredstva),
to omogudava da se iroko primenjuju standardizovani pretovarni ureaji;
e) eliminiu se transportna pakovanja i njihov povratni prevoz u unutranjem saobradaju
primenom iskljuivolakih fabrikih ili zbirnih pakovanja;
f) skraduje se vreme trajanja pretovarnih operacija (oko 40 puta), a samim tim i vreme
zadravanja transportnih sredstava, to neposredno utie na produktivnost rada sredstava, a
posredno na skradenje obrta kamiona, eleznikih vagona, brodova i drugih sredstava;
g) ubrzava se isporuka robe (skraduje se vreme dostave), to oslobaa deo obrtnih sredstava
privredeproporcionalno vrednosti robe koja se jednovremeno nalazi u prevozu i veliini
skradenja vremena dostave;
h) smanjuje se otedenje robe u procesu prevoza, i to zbog eliminisanja posrednih pretovara
po komadima, kao izbog eliminisanja raniranja primenom kontejnerskih vozova, i dr.
- TENDENCIJE RAZVOJA
U prvoj fazi, tj. ezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka, najvie se razvijao najnii oblik
okrupnjenih transportnih jedinica-paletizacija, nakon toga se relativno bre razvijala
kontejnerizacija, a zatim huckepack i Ro-Ro tehnologija.
Kontejnerizacija se najpre intezivnije razvijala na kopnu, ali ved nakon nekoliko godina dolo
je do promene, tj. do intezivnijeg razvoja kontejnerizacije na moru. Takvim kretanjima bila su
uzrok dva razloga:
1. transport robe bilo kojom vrstom savremenog prevoza na kopnenom i pomorskom delu
puta zahteva jedinstveni, tehnoloki neprekidni transportni lanac u prevozu robeod vrata
do vrata,
2. vrlo razvijena pomorska trgovina koja se osim transporta kombinovanog s kopnenim
transportima dobrim delom odvija iskljuivo izmeu pojedinih pomorskih trgovakih
sredita.
Primena kontejnera a posebno transkontejnera I ostalih oblika integralnog transporta
,otvara trecu epohu u razvoju sistema transporta, jer oni uslovljavaju nove tehnoloke I
organizacione forme integrisanog procesa transporta.Sustinsko obelezje nove koncepcije ,a
time I cele saobracajne politike jeste u tome sto se razvojem integralnog transporta ,zapravo
primenom nove tehnologije transporta razvijaju takvi integracioni procesi koji brisu granice
izmedju grana saobracaja I nuzno traze odgovarajuce organizaciono-tehnoloske forme
medjugradske integracije I kooperacije.
Primena kontejnera I drugih transportno manipulativnih jedinica vodi ka integraciju procesa
transporta, ka povezivanju industrijskog I spoljnog transporta u jedinstven transportni
proces. Kontejner po pravilu preuzima transporter u pogonu fabrike, a predaje direktno u
skladiste primaoca. Zato ovi procesi znace industrijalizaciju proizvodnje usluga u oblasti
transporta. Cvrsto tehnoloko povezivanje u samom transportnom procesu, kao u
industrijskoj lananoj proizvodnji, prenosi se na vise nivoe, na formiranje odgovarajucih
organizacionih oblika grana I celog saobracajnog sistema.
Imamo razlicite tipove kontejnera:

-Kontejner koji se koristi u avio prometu.

-Za transport auto delova i guma -za standardni transport i skladitenje

-Za robe koje zahtevaju kontrolisane temperture -za tene(gasovite) materije

-opremljen nogarima -za robu koja se ne moe kontenerizovati

-za volumenozne terete - za predugake (previsoke) terete

-Prikolica kontejnerska -za razliite namene
Pokretna pretovarna sredstva kontejnera:

Kontejnerizacija je kljuna tehnologija u naem globaliziranom drutvu.
Razvoj de se nastaviti posebno kad se pojave novi preduzetnici namedudi svoju snagu i viziju.
U nadolazedim godinama razvojem de dominirati neke od glavnih problematika;
Te su problematike:
Uravnoteenje brzine i trokova u logistikom lancu. Sve je vie i vie jasno da brzina
transporta utie na trokove (energija, investicije) i koridenje infrastrukture i transportnih
sistema. Da bi se dobio rentabilan transportni sistem drutvo bi trebalo biti svesno potrebe
realnog uravnoteenje usluga i brzine.
Skradenje vremena zadravanja u lukama i deportima.Potranja za skladitenjem u
visokovrednim podrujima bi trebala biti pod kontrolom. Stranke u logistikom lancu bi
trebale saraivati kako bi se izbeglo nepotrebno ekanje u lancu. Vezano za to odmeravanje
snaga izmeu prevoza vozara i trgovakog prevoza ne doprinosi razumnoj logistici. Ved pre
40 godina Sea-Land je svojim SL-7 programom pokazao prednosti sistemskog pristupa.
Odrivi projekti za sve sisteme i opreme. Prvi se primeri sada uvode (hladno izvlaenje za
brodove u luci; uteda energije kod elektropogona sa sistemima za akumuliranje energije;
smanjenje nivoa buke i bolja kontrola emisija; koridenje obnovljivih izvora energije) a luke
vlasti i vladina tela kod nuenja koncesija za prostore na terminalu i kopneni transport sve
vie i vie postavljaju zahteve vezane za odrivost.
Kopneni transport. To bi moglo postati najosetljivija i najskuplja komponenta u transportu
od vrata do vrata. Fizika ogranienja, otpor prema irenju eleznike i drumske
infrastrukture, odreivanje cena za puteve i eleznicu, pomanjkanje vozaa kamiona su samo
neke od opasnosti za kopneni transport. Kopneni transport ne prati snaan rast
prekookeanskog prevoza. To bi se temi morala posvetiti puno veda panja ako drutvo eli
odrati bri i trokovno nizak transport u svetu rastude trgovine i potranje potroaa koja se
povedava.
Normizacija. Sve glavne stranke ukljuene u transport bi trebale i dalje ulagati znatne napore
za realizaciju svetskih normi. Rast kontejnera na paletama i duih kontejnera te primena
RFID-a i elektronskog sistema za razmenu podataka pokazuju ekonomske efekte koji
zahtevaju revidiranje normizacije.
Industrija kontejnera je u prolosti nauila da: Standardizacija je neizbenost; ona za nikoga
nije najbolja, ali znai bolje za sve.
2. RAZVOJ TEHNOLOGIJE DISTRIBUCIJE ROBE KAO
POSLEDICA OPSTEG RAZVOJA PRIVREDE I DRUSTVA

Podruje industrijske proizvodnje finalnih proizvoda nacionalnih privreda, posebno u visoko
razvijenim zemljama, pored neprekidnog povedanja proizvodnih organizacija, karakterie sve
veda tehnoloka integracija ralanjenih procesa rada u jedan samostalan sloeni i proizvodni
sistem. U okviru tog sistema najede se vri automatsko upravljanje i automatska kontrola
svih procesa rada. Sve vedom primenom standardizacije do maksimuma se koriste prednosti
masovne proizvodnje.Stalnim usavravanjem i novom tehnologijom razvoj robne proizvodnje
se neprekidno nastavlja. Ovakav nain masovne proizvodnje u sve vedoj meri karakterie
poslovanje proizvodnih organizacija nacionalnih privreda ekonomski visoko razvijenim
zemalja, kao i zemalja u razvoju.Nasuprot tome, esto se merama racionalizacije transporta
ne poklanja odgovarajuda panja i ne pridaje dovoljan znaaj. Iako su ved danas u dovoljnoj
meri poznati putevi racionalizacije transporta, kako teoretskekoncepcije transportnih lanaca,
tako i tehniki preduslovi za realizaciju, ipak se ovakve racionalne mere estoprimenjuju na
parcijalnim podrujima transportne privrede.
Jedan od glavnih uzroka koji su do sada usporavan racionalizaciju pojedinih procesa rada u
transportupredstavljaju visoke investicije u stabilna i pokretna postrojenja, neophodna za
realizaciju integrisanog sistematransporta. Eksploatacija ovih postrojenja je ekonomski
uslovljena to vedim stepenom njihovog iskoridenja.

Brojne analize razvoja pokazale su da se saobradaj postepeno pretvarao u motornu snagu
procesa privrednog rasta i da su posledice ovih procesa sa svoje strane omogudile realizaciju
tehniko-tehnolokog progresa.
Razvojne tendencije robnog saobradaja prisutne danas u svetu i u nas, koje se mogu
sagledati u vezi sa drutvenim kretanjima i nauno-tehnikom revolucijom, izraavaju se u
razliitim pojavnim oblicima.Savremena kretanja u privredi uopte, kao i u saobradaju, koja
se javljaju kao tendencije razvoja, nisu samo rezultat nauno-tehnikih dostignuda nego
posledica ireg i dubljeg kretanja, odnosno drutvenog preobraaja.
Kao poslednju kariku u ovom razvojnom lancu treba posmatrati integralni transport, koji se
ne moe interpretirati kao jedan autonoman tehniki progres, ved se mora posmatrati kao
privrednim rastom inicirana novina, koja je svoje pokretake snage dobila od jedne
kvantitativno i kvalitativno izmenjene tranje usluga transporta.
3. TEHNOLOSKA SUSTINA I POTREBA RACIONALIZACIJE PROCESA
TRANSPORTA ROBE
Savremene transportne tehnologije na moru, emlji i vazduhu doprinele su da je svet
postaomanji. Novi oblici transporta menjaju sistem distribucije dobara, oni su praktiniji i
bolji od starih metoda.Ukoliko se vie koriste prednosti novih tehnologija, utoliko se vie
sagledavaju nedostaci klasinog prevoza.
Racionalizacija transporta je imperativ savremenog drutva. Ovim citatom poinje svoju
publikaciju oracionalizaciji transporta posebna ekonomska komisija organizacije Ujedinjenih
Nacija.Dok su industrijska preduzeda u stanju da u kratkom roku prelaze na optimalno
koridenje svojih proizvodnih kapaciteta i da proizvedenu robu skladite, to nije u stanju
transport, jer u saobradaju ne postoji mogudnost za skladitenje proizvoda (usluga). Stoga se
za jednu sve obuhvatnu racionalizaciju transporta robe mora obezbediti takva saobradajno-
tehnika ponuda koja de biti u stanju da:
a) poboljanim metodama pretovara u to vedoj meri eliminie duga vremena zadravanja
transportnih sredstava;
b) heterogene jedinice robe homogenizuje i time osposobi za masovan transport unificiranim
tovarnim jedinicama;
c) usklaivanjem i standardizacijom tovarnih jedinica omogudi prelazak sa jednog
transportnog sredstva na drugo i time obezbedi efikasniju podelu rada u okviru itavog
transportnog lanca;
d) se integrie sa ostalim podrujima proizvodnog procesa, odnosno proizvodnjom i
prodajom i dr.
Pod racionalizacijom transporta mi smo dugo godina podrazumevali samo izgradnju
modernih poslovnih zgrada, nabavku novih maina ili angaovanje mehanizovanih
transportnih sredstava ukratko reeno racionalizaciju smo izjednaavali sa mehanizacijom
rada i investicijama kae Huerhmann, vajcarski teoretiar iz domena transporta. Slina
shvatanja su postojala i kod nas. Meutim, danas smo prinueni da racionalizaciju
posmatramo prema njenom prvobitnom i pravom znaenju, tj. da pod tim pojmom
shvatamo pametno,razumno i racionalno poslovanje. Tako racionalizacija prelazi okvire
obine mehanizacije, automatizacije ili samog snienja trokova. Ona treba da nas prinudi da
stvari posmatramo u mnogo irem kompleksu i da pritome uzmemo u obzir i drutveno-
ekonomske zahteve i potrebe. U suprotnom, neadekvatno sprovedena racionalizacija moe
prouzrokovati tete, koje se kasnije uz velika ulaganja moraju otklanjati.
ZAKLJUCAK
Sve veda koncentracija materijalnih dobara, posebno na podruju industrijskih centara,
uslovljava primenu novih transportnih tehnologija. One u dobroj meri zamenjuju postojede
klasine transportne sisteme, a istovremeno se razvijaju paralelno sa klasinom
tehnologijom. Na taj nain se za odreenu robu (uglavnom skupocenu) tehnologija
realizacije robnih tokova premeta od pojedinanih vidova transporta ka
integralnimsistemima transporta, odnosno povezivanju spoljnog i industrijskog transporta.
Saobradajni sistem svake zemlje predstavlja jedan od najznaajnijih sistema njene privrede.
injenica da se, u principu, celokupna nacionalna proizvodnja u odreenom trenutku nalazi u
procesu transporta sigurno je vrlo dobra potvrda znaaja transporta, ali i potvrda irine
podruja ljudske delatnosti. Problemi koji prate transport i njegov razvoj su esti i znaajni,
tako da se i najrazvijenije zemlje susredu sa nizom tekoda u njihovom reavanju. Ovakvo
stanje se naroito potencira pojavom energetske krize i problema vezanih za zatitu
ovekove sredine, ije je prisustvo u svetu zadnjih godina sve izraenije. Ukoliko jo dolazi do
zastoja razvoja transporta u odnosu na razvoj privrede, a takva je situacija kod nas, problemi
koje transport generie postaju izrazito veliki, a njihove posledice esto
nesagledive.Transport se tada pojavljuje kao ograniavajudi faktor daljeg dinaminog razvoja
proizvodnje i kao takav egzistira sve dok se stepen njegove razvijenosti ne dovede u sklad sa
stepenom razvijenosti privrede.U naoj zemlji je oigledno prisutno znaajnije relativno
zaostajanje razvoja transporta u odnosu narazvoj proizvodnje, koje je prvenstveno posledica:
1) nedovoljno jasno definisane drutveno dogovorene politike odnosno strategije razvoja
transporta,
2) nedovoljne koordinacije i kooperacije razliitih vidova transporta i drutveno opravdane
podele rada izmeunjih;
3) dohodovenepovezanost kako u transportnoj privredi tako isto izmeu nje i ostale
privrede;
4) reproduktivne sposobnosti transportne privrede, koja nije adekvatna potrebama razvoja
materijalnih sredstava i novih tehnologija;
5) neblagovremeno i neadekvatnog preduzimanja mera potrebnih za razvoj transportne
privrede i odgovarajudih tehnologija, posebno kada je u pitanju koordinacija i kooperacija
razliitih vidova transporta i sl.
Ove okolnosti doprinele su visokom uedu transportnih trokova u proizvodnim, to ima
znatnog uticaja na povedanje cena u zemlji i slabljenje konkurentske sposobnosti nae
privrede u razmeni sa inostranstvom.