Flotacija predstavlja proces tokom koga estice mutnoe isplivavaju na povrinu vode

noene mehuriima gasa (najee vazduha), odakle se na odgovarajui nain uklanjaju.

U smislu kvaliteta izbistrene vode, flotacija bitno zaostaje u odnosu na ostale postupke
bistrenja vode, pa se stoga retko i koristi u tehnologiji vode (prethodno bistrenje jako
mutnih povrinskih voda i bistrenje voda u pojedinim recirkulacionim sistemima.
Meutim, znatno je bra od sedimentacije, obezbeuje veoma visok stepen uklanjanja
suspendovanih estica, znatno smanjuje koncentraciju PAM u otpadnoj vodi i poveava
sadraj kiseonika. U tehnologiji vode i otpadnih voda primenjuje se za:
uklanjanje suspendovanih i emulgovanih sastojaka i
koncentrisanje biolokih muljeva (aerobno bioloko preiavanje)

Flotacione postupke je mogue podeliti na:
prirodnu flotaciju, koja se javlja i u prirodnim vodotokovima, posebno u prisustvu PAM
(obrada sanitarnih otpadnih voda)
stimulisanu flotaciju koja se u zavisnosti od naina uvodjenja gasne faze u tenu, dalje
deli na:
-flotaciju rastvorenim vazduhom (flotacija pod pritiskom, vakuum i erlift flotacija),
-flotacija dispergovanim vazduhom (mehanika i pneumatska),
-elektroflotacija,
-bioloka i hemijska flotacija

Neki mehanizmi flotacije


Ureaj sa difuzerom vazduha: 1. ulaz vode, 2. izlaz
vode, 3. komprimovani vazduh, 4. izlaz pene, 5. difuzer


Flotator sa impelerom: 1. ulaz vode, 2. izlaz vazduha, 3. izlaz
pene, 4. Impeler








Flotacija[uredi - ]
Flotacija je proces molekularnog slepljivanja estica materijala koji se flotira uz
graninu povrinu faza, obino gas (najee vazduh) voda. Flotacija se koristi kao
alternativna metoda drugim separacionim postupcima: sedimentaciji,
separaciji centrifugama, filtraciji i slino, od kojih je esto ili efikasnija
ili ekonomski opravdanija.
[1]

vrste estice, kapljice, molekuli ili joni iz tene faze, prilepljeni uz mehurove vazduha
koji se formiraju u tenoj fazi na razliite naine, bivaju dominatnom
silom potiska iznoene na povrinu tenosti, gde se koncentriu u obliku pene koja se
odatle uklanja.
Flotacija je prvi put primenjena 1877. godine u obogaivanju grafitne rude ali je odmah
zatim bila naputena. Od prvog patentiranog postupka (Elmore, 1898.)
[2]
ona se sve
vie primenjuje i stalno usavrava. Primena flotacije u obradi otpadnih voda se smatra
revolucionarnom inovacijom jer ona protie 6-8 puta bre od sedimentacije i zavrava
se za 15-30 minuta.
[1]
Pri tome se obezbeuje veoma visok stepen uklanjanja
suspendovanog materijala, znaajno se smanjuje koncentracija povrinski aktivnih
materijala u otpadnoj vodi i poveava sadraj kiseonika, a sve to u znatnoj meri
olakava kasnije faze obrade.
Danas se flotacija primenjuje u mnogim oblastima industrije: u obogaivanju, u
razdeljivanju ruda razliitih metala i goriva, u izdvajanju visokovrednih komponenti iz
rastvora, dok se u obradi otpadnih voda primenjuje za: uklanjanje suspendovanih
i emulgovanih zagaivaa, koncentrisanje biolokih muljeva.







2.2 Flotacija
Flotacija kao i sedimentacija se zasniva na razlici u specifinoj masi vrstih komponenti i
vode. Flotacija se moe podeliti na "spontanu" i "izazvanu". Kod "spontane" flotacije
specifina masa estica je manja od specifine mase vode pa se estice bez pomoi podiu
prema povrini odakle mogu biti uklonjene. Kod "izazvane" ili "podstaknute" flotacije,
vazduh koji se dodaje u vodu prijanja na estice i stvara gasne tvorevine, koje imaju manju
gustinu nego voda pa se podiu na povrinu, odakle ih je mogue ukloniti.

Najee koriena tehnika proizvodnje zahtevane veliine mehuria vazduha je tehnika
"rastvorenog vazduha". Obino se zahteva prenik mehuria odnosno "mikromehuria"
izmeu 40 - 70 m. Vazduh se rastvara u vodi pod pritiskom. Kada se u vodi ubaenoj pod
pritiskom, smanji pritisak prouzrokuje se da vazduh u obliku mehuria naputa rastvor. Ti
mehurii i vrste materije formiraju gasne tvorevine koje se podiu prema povrini vode
odakle se mogu uklonjati. Slika 2.5 prikazuje porast rastvorljivosti vazduha u vodi sa
pritiskom na temperaturi 20C.

Druga tehnika za proizvodnju mehuria je elektro - flotacija. Tehnika je zasnovana na
proizvodnji gasova H2 i O2 elektrolizom vode. Aktuelna gustina je 80 do 90 /m2
(po jedinici
povrine u oblasti primenjene flotacije). Na ovaj naine se proizvodi 50 l gasa /h. Veliina
mehuria je istog reda veliine kao kod gore navedene tehnike.
Flotacija se najee primenjuje u kombinaciji sa flokulacijom. Flokule imaju veliku povrinu
to poboljava prijanjanje mehuria i njihovo kretanje prema gore.



Flotacija - "Flotacija je sloen fiziko-hemijski proces kojim se vri uklanjanje suspendovanih,
koloidnih i delom rastvorenih materija, pomou mehuria gasa. Postoje razliiti ureaji za
uspenu flotaciju,
kao to su ureaj sa penastom frakcijom, flotator sa brzim impelerom, vakuum flotator, flotator
sa velikim
stubom tenosti i drugi,




















UREAJ ZA FLOTACIJU
Ureaj za flotaciju DAF (eng. Disolved air flotation) slui za fiziko hemijsko preiavanje
industrijskih otpadnih voda. Koristi se za uklanjanje suspendovanih i plivajuih estica iz
otpadne vode (ulja, masti, emulzija, i dr.). Na izlazu iz ureaja dobija se preiena voda i
otpadni mulj. Preiena voda isputa se u kanalizaciju ili odlazi na dalji tretman preiavanja
zavisno o potrebnom nivou preiavanja otpadne vode.
Ureaj za flotaciju se koristi kao sastavni deo ureaja za preiavanje sledeih otpadnih voda:
iz prehrambene industrije (mlena industrija, mesna industrija, klaonice, prerada voa i
povra, prerada ulja, ),
iz industrije papira,
iz metalne industrije,
iz rafinerija,
i dr.
Opis rada ureaja
Otpadna tehnoloka voda se, pomou ekscentrine pumpe, odvodi iz spremnika za egalizaciju u
ureaj za flotaciju. Pri tome prolazi kroz cevni mikser u kojem se vri hemijski tretman otpadne
vode. Otpadna voda se neutralizuje te se u nju dodaju flokulanti i koagulanti. Nakon hemijskog
tretmana u otpadnoj se vodi nalazi velika koliina rasprenih krupnijih estica tj. flokula.
Uklanjanje prethodno navedenih produkata vri se pomou sitnih mehuria vazduha. Mehurii
nastaju dovoenjem vode (s rastvorenim vazduhom pod pritiskom od 3 do 6 bara) u ureaj za
flotaciju, koji se nalazi pod atmosferskim pritiskom. Prilikom opisanog procesa dolazi do
ekspanzije rastvorenog vazduha iz vode u obliku mikro mehuria, veliine 20-40 m. Nastali
mikro mehurii vazduha veu se za flokule i zajedno isplivavaju na povrinu gde formiraju
plivajui mulj. Mulj se iz reaktora uklanja pomou strugaa ili se isputaju kroz konusni otvor,
pomou komprimprimovanog vazduha. Efluent (preiena voda) odlazi iz reaktora ureaja za
flotaciju na dalji tretman preiavanja ili u kanalizaciju. Izdvojeni mulj odvodi se u spremnik za
mulj ili na mainsku dehidraciju.

Sastavni delovi ureaja.
vertikalni reaktor krunog preseka izraen od Polipropilena,
Dobavna ekscentrina pumpa,
Multifazna pumpa za recirkulaciju,
Cevni mikser sa opremom za injektiranje vazduha i hemikalija,
Dozirna stanica za hemikalije.

Legenda:
1-Mehaniki tretman
2-Spremnik za egalizaciju
3-Dobavna ekscentrina pumpa
4-Ureaj za flotaciju
5-Dozirna stanica koagulanta
6-Dozirna stanica baze
7-Dozirna stanica flokulanta
8-Cevni mikser
9-pH regulacija
10-Spremnik za mulj
11-Povrat proceene vode
12-Odvod mulja
13-Upravljaki ormar
14-Prikljuak vode
15-Prikljuak struje
16-Prikljuak komprimovanog vazduha
17-Objekat za smetaj opreme


Saturisana vazduna flotacija (DAF)
Saturisana vazduna flotacija (DAF) je poznata po mikro
vazdunim mehuriima koji se doziraju ispred ulaznog otvora jedinice. U svom aeracionom
sistemu deo tretirane vode se zajedno sa vazduhom dovodi na pritisak od 5 bar-a, gde se vazduh
rastvara u vodi. Smanjenjem pritiska na 1 bar u posebno projektovanom i patentiranim
mlaznicama za redukciju pritiska, formiraju se mali mehurii vazduha prenika od 30-50
mikrona, koji se brzo lepe za neistou u vodi i na taj nain ostvaruju veliki stepen ienja. Sve
neistoe se podiu na povrinu vode i uklanjaju se pomou mehanizma grebaa.
Indukovana vazduna flotacija

NFF-serija
NFF je flotacioni sistem kod koga se neistoe odvajaju iz vode pomou vazduha. Sa ovim
ureajem, uzgonska brzina estice se poveava dodavanjem vazdunih mehuria prenika 100-
150 mikrona vodi uz pomo aeracionog samousisnog sistema koji se instalira neposredno uz
ulazni otvor konstrukcije. Vazduni mehurii se lepe za estice nakon ega se diu na povrinu i
uklanjaju mehanizmom grebaa. Preostali talog se odvodi preko standardno ugradjenog ventila
za isputanje.
Gravitaciona flotacija
NGF-serija
NGF je flotacioni sistem kod koga se estice odvajaju od vode usled razliite specifine teine u
odnosu na vodu. Plutajui sloj se uklanja pomou automatskog mehanizma grebaa.
Uzgonska brzina ili brzina taloenja estice je odredjena njenim specifinim osobinama i
prirodom tenosti. Stokov zakon opisuje ovaj odnos i omoguava nam da odredimo brzinu
uzdizanja ili taloenja.
Pogodan je kao alternativa podzemnom betonskom separatatoru, uz prednost da ne moe doi
do kontaminacije zemljita.


Fiziko hemi j skeosnove flotacijskog procesa

Flotacioni proces slui za odvajanje sitno otvorenih i sitno izmljevenihmaterijala korisnih
minerala.U procesu flotacije uzajamno djeluju tri faze: tvrda mineral, tena voda,
gasovita vazduh. Svojstva ili osobine svake od ovih faza utiu na rezultate flotacije.
Tena faza
Nesi metri an raspored atoma vodonika u molekulu vodeuslovljava
neravnoteu elektrostatikih naboja u molekulu. Molekuli sastalnim dipolnim momentom
nazivaju se normalnima molekuli, kojinemaju stalni dipolni momenat anormalnim.
Voda ima visoku dielektri ku postojanost D = 80. Usljed toga,mnoge materije pod
djejstvom dipola vode rastvaraju se,disociraju na jone i hidratizuju. Hidratizacija razliitih
jona je prikazana na slici.
Molekula vode moe disocirati u rastvoru na H+ (katione) iOH-(anione). Pri flotaciji
upotrebljava se ista voda u kojojmgu biti sadrani joni: Na, Mg, K, Cl, SO4, CO2.
Osimneorganskih soli i drugih materija u vodi se rastvaraju I gasovi.
Tvrda faza mi neral i
Svojstva povrina minerala, koje seobrazuju pri mljevenju i koje se mijenjaju pod
djejstvom lolekulavodei materija koje su u njoj rastvorene, bitno utiu na rezultate
flotacije. U kristalohemiji izdvajaju se pet strukturnih tipova kristalnih
reetki:koordinatne, ostrvske, lanaste, slojevite, skeletne.
Materije sa jonskom kristalnom reetkom lako se kvase vodom, tj.hidrofilne su. Jonska
veza u reetki je polarna, a to zna i da lakostupa u reakciju. Materije sa atomskom
vezom su nepolarne i nekvase se vodom, tj. hidrofobne su. Kvaenje minerala vodomrezultat je
djejstva privlanih sila molekula vode i molekula vrste materije.

Gasovita faza
Vazduh se javlja kao sastavni dio flotacijske pulpe.Kiseonik iz vazduha adsorbuje se
na povrinama minerala kojeoksidiu. Najlake se i najbre rastvaraju O2 i CO2
. Rastvorljivostgasa zavisi od njegovog parcijalnog pritiska, temperature ikoncentracije
drugih materija u rastvoru.
Pri flotacijskim postupcima gas prelazi u oblik mjehuria razilitih veliina, koji u
vodi imaju okruglast oblik. Mjehurii imaju omotasastavljen od opnica vode
sa povrinskim naponom Sigma. Svakaopnic se odlikuje nekakvom mehanikom
vrstoom i elastinou. Uunutranjostimjehuri a stvara se veliki pritisak.
Elementarni akt flotacije
Flotacija se odvija u vodi, koja efektivno djeluje sa povrinama estica minerala. Pri
tome se minerali delomino rastvaraju i dejstvuju sa rastvorenim reagentima u pulpi,
a rezultat toga je promjenapovrinskih svojstava minerala. Aktivnost povrine minerala
saflotacijskim reagentima i vodom zavisi od energetskog stanja tepovrine.Flotacioni
proces sastavljen je iz velike koliine elementarnih aktova.Pod tim se terminom
podrazumjeva uvrivanje pojedinanihminerala na vazdunom mjehuriu.Pojave
kvaenja tvrdih povrina mineralnih estica i promjene togkvaenja predstavljaju
jedanod osnovnih fiziko hemijskih faktoraflotacionog procesa.

Brzina flotacije
Brzina flotacije je neophodna za ocenu tehnolokog procesa. Ona, ne samo da karakterie
produktivnost flotacionih maina, nego I dozvoljava da se rasuuje o promeni uslova
flotacije i analizira njihov uticaj na sam proces.
Pod brzinom flotacije podrazumjeva se proizvodna karakteristina brzina izdizanja
cestica u funkciji vremena: d/dt u odreenom vremenskom periodu.
Ako kroz pulpu u jedinici vremena proe N mehuria, to e za vreme dt proi N dt
mjehuria isflotiravi dx estica, gdje je x broj estica izdignutih u koncentratu za
vrieme t.
Reavajui jednainu
dx = k N (n0 x) pripijanja dt dobijamo integralnu jednainu brzine flotacije:
ln n0/ (n0 x) = kNdt

FLOTACIJSKI REAGENSI
Dodavanjem u pulpu razliitih organskih i neorganskih jedinjenja, koja nazivamo
flotacijskim reagensima poveava se efektivnost flotacionog procesa.U zavisnosti od
namjene, flotacioni reagensi se dijele na:
1.Skupljae ili kolektore
2.Penuae
3.Depresore ili uguivae
4. Aktivatore ili pobuivae
5.Regulatore sredine