FAKULTET ZA MENADMENT

Zavrni rad
Osnovne akademske studije Operacioni menadment
iz predmeta: OM320 Modeliranje i optimizacija sistema

Tema:
Modeliranje i reavanje transportnih
problema


Kandidat: Mentor:
Luka Mirkovi Doc. dr Milovan Ili

U Beogradu, J un 2012.


1



:
:
: 320 M
:
: , 901

:


:

1. ( , )
2.
3.
3.1. .
3.2. ...
4.
4.1.
4.2.
5.
6.

7.
8.
9.
10.
:

1.

2.

3.
:
1. . : 320 ,
, ,
, , 2011.
2. F. S. Hillier, G. J. Lieberman, Introduction to operations
research, Seventh Edition, McGraw-Hill, 2001, ISBN 0-07-
232169-5.
3. Transportation and Assignment Problems
http://www.martsolf.com/downloads/LandWChap12.ppt
4. J. Reeb, S. Leavengood Transportation Problem: A Special
Case
for Linear Programming Problems
http://road.uww.edu/road/bramorst/250471/PowerPoints/
5. ,
, http://ttl.masfak.ni.ac.rs
09.06.2012. .

:
___________________________



X
2



Sadraj:
1. .............................................................................................................................................................. 4
UVODNA RAZMATRANJA ......................................................................................................................... 4
1.1UVOD .............................................................................................................................................. 5
1.2.SADRAJ RADA ............................................................................................................................... 6
1.3 OPIS PROBLEMA I PREDMET RADA ............................................................................................... 7
1.4 CILJ RADA ....................................................................................................................................... 7
1.5 METODE ISTRAIVANJA ................................................................................................................. 8
2. .............................................................................................................................................................. 9
MODELIRANJE I OPTIMIZACIJA ................................................................................................................ 9
2.1 UOPTE O MODELIMA I MODELIRANJU ...................................................................................... 10
2.2 MESTO I ULOGA MODELA U INENJERSKIM ISTRAIVANJIMA ................................................... 12
2.3 OPTIMIZACIJA, REAVANJE PROBLEMA I ODLUIVANJE ............................................................. 13
3. ............................................................................................................................................................ 15
TRANSPORTNI PROBLEM ....................................................................................................................... 15
3.1 ZNAAJ TRANSPORTA U SISTEMU FIZIKE DISTRIBUCIJE ................................................................ 16
3.3 TRANSPORTNI PROBLEM U PREDUZEDU ......................................................................................... 20
4. ............................................................................................................................................................ 26
METODE REAVANJA TRANSPORTNOG PROBLEMA ............................................................................. 26
4.1 METODE ZA PRONALAENJE POETNOG BAZINOG REENJA ................................................... 27
4.1.1Metod severozapadnog ugla (dijagonalni metod) .................................................................... 27
4.1.2Metod minimalnih trokova ...................................................................................................... 28
4.1.3 Vogelova aproksimativna metoda ............................................................................................ 28
4.2 METODE ZA PRONALAENJE OPTIMALNOG REENJA ................................................................ 29
4.2.1 Stepping stone metod (SSM) .................................................................................................. 29
4.2.2 Metod potencijala -MODI metod (modifikovani simplex metod) ............................................ 30
4.3 DEGENERACIJA KOD TRANSPORTNOG PROBLEMA ..................................................................... 31
5. ............................................................................................................................................................ 32
SPECIFINE METODE REAVANJA TRANSPORTNIH PROBLEMA ............................................................ 32
5.1 PROBLEM ASIGNACIJE ................................................................................................................ 33
5.1.1 Maarska metoda .................................................................................................................... 34
3

5.1.2 Dvofazni problem ..................................................................................................................... 35
6. ............................................................................................................................................................ 37
REAVANJE TRANSPORTNIH PROBLEMA KORIDENJEM SOFTVERSKOG PAKETA................................. 37
6.1 REAVANJE PROBLEMA LINEARNOG PROGRAMIRANJA POMODU REAVAA ........................... 38
6.2 EXCEL-OV REAVA ..................................................................................................................... 39
6.3 WinQSB ....................................................................................................................................... 42
7. ........................................................................................................................................................ 44
KONKRETAN PRIMER ............................................................................................................................. 44
7.1 KONKRETANI PROBLEMI .............................................................................................................. 45
7.3 MATEMATICKI MODELI................................................................................................................ 57
ZAKLJUAK: ............................................................................................................................................ 62
LUTERATURA : ....................................................................................................................................... 63


4




1.
UVODNA RAZMATRANJA

5

1.1UVOD

Funkcionisanje trita na principima slobodnog protoka robe, usluga, radne snage i kapitala
opta je tenja u meunarodnoj razmeni dobara. Ovaj proces se u jednom segmentu
pospeuje snanim nauno-tehnikim i tehnolokim razvojem gde se transport javlja kao
jedan od integrativnih faktora. Dakle, sadanja situacija se ogleda kroz: (i) sve veu
meunarodnu konkurenciju (ii) vrlo brze i sveobuhvatne kanale komunikacije (iii) stalna
tehnoloka poboljanja koja daju vrlo pouzdan transport. Tako na primer []tvrdi da sve vea
konkurencija znai da emo morati da odemo dalje od potroakog zadovoljstva i da se
okrenemo cilju koji podrazumeva oduevljenje potroaa.
1
Prema pristup organizacije da se priblii potroau,tako to razvija odnos u kome se u
potpunosti razumiju ponaanja i potrebe potroaa, moe se shvatiti kao jo jedan korak
dalje u razvoju transporta i njegovoj optimizaciji.
2


Uzimajui u obzir Evropsko trite koje tei integraciji potujui pomenute principe, lako se
moe potvrditi prethodna konstatacija da je transport opredeljujui-integrativni faktor.
Pojaani zahtevi za utedom miliona eura za veinu kompanija u raznim delovima sveta, uz
konstantno irenje na sve drutvene sektore doveli su do razvoja linearnog programiranja
(LP), to predstavlja jedan od najznaajnijih naunih napredaka sredine dvadesetog veka.

Treba odabrati takvu kombinaciju moguih aktivnosti koja e u okviru raspoloivih sredstava,
vodei rauna o konkretnim uslovima poslovanja osigurati maksimalni mogui ekonomsi
efekat uz minimalne mogue trokove.

Shvatajui evoluciju transporta i njegov znaaj dat je visok prioritet razvoju ove kompleksne
ljudske delatnosti. Razvoj modeliranja i optimizacije transportnog problema prisutan je u svim
sverama ljudske delatnosti i javlja se u razliitim formama saglasno konkretnom predmetu
interesovanja, to je problem i ovog istraivanja. Ubrzani razvoj nauke, tehnike i tehnologije
generie promene koje najizrazitije deluju na izmenu poslovnog ambijenta, a samim tim i
transporta kao njegovog prateeg dela. U dostupnoj literaturi, domaoj i svetskoj, veliki je
broj radova na ovu temu ,to govori o aktuelnosti iste. Konkretan praktian problem, zahtieva
nauni prilaz i dublju analizu. Sprovoenje istraivanja problema tranporta, stvara
pretpostavke za: (i) reavanje niza praktinih problema i (ii) izgradnju naunih podloga
neophodnih za razvoj efikasnijih metoda.

6

Osnovni cilj ovog rada je mali doprinos isticanju znaaja primene softvera u reavanju
transportnog problema, koristei teorijska i empirijska saznanja, koristei pogodnost
softverskih alata, dobro postavljen matematiki model za reenje navedenog problema, iz
niza odreenih i preciznih podataka odabrati ba one koji odslikavaju realni problem.
Prema tome, osnovna nauna zamisao predstavlja iroku opservaciju predmeta istraivanja
(optimizaciju transportnog problema) sa stanovita teorije i prakse,potovanje
meuzavisnosti pojedinih elemenata ( faktora ) istraivanog podruja,koja se praktino
realizuje metodologijom istraivanja.

1.2.SADRAJ RADA

Rad je strukturiran u sedam poglavlja i to:
Prvo poglavlje obuhvata uvodna razmatranja osnovne zamisli i pristup realizaciji
posmatranog problema optimizacije transportnog problema.
U drugom poglavlju je jasno definisan teorijski i operacionalni okvir predmeta istraivanja.
Tree poglavlje sadri razmatranja o vanosti modela i modeliranja u apstrakovanju realnih
problema transporta.
U etvrtom poglavlju dato je sagledavanje vanosti linearnog programiranja kao baze za
razvoj funkcionalnog modela optimizacije transportnog problema.
U petom poglavlju sagledani su pravci razvoja optimizacije transportnog problema kroz opis i
analizu postojeeg stanja istraivanja.Dat je pregled podobnosti primene razliitih metoda u
reavanju transportnih problema. Prvo je izloen potreban obim materije u vezi transportnog
problema, nastanak i pravci razvoja iste a zatim podobnost primene u inenjerskoj praksi i
istraivanjima. Izbor dvofaznog modela od vie znaajnih u teoriji i praksi iroko poznatih,za
testiranje transportnog problema i njene specifinosti za potrebe ovog istraivanja, takoe je
sadrano u ovom poglavlju.
esto poglavlje, koje moemo nazvati centralnim, sadri integralno postavljen funkcionalni
model za postavljeni realni tranportni problem izvrenu verifikaciju razvijenog modela (
testiranje u realnim uslovima ) i prezentovanje dobijenih rezultata.
Sedmo poglavlje sadri izvedene zakljuke kao direktnu posledicu primene razvijenog
modela i eksperimentalne platforme u realnim uslovima. Na ovaj nain istovremeno su
definisani pravci buduih istraivanja u razvoju optimizacije problema u transportu.
Na kraju, poglavlje sedam sadrai literaturu.

7

1.3 OPIS PROBLEMA I PREDMET RADA

Utvrivanje optimalnog reenja u procesu organizacije transporta predstavlja sloen problem
iako se u praksi isto najee nastoji postii koristei iskustvo. Meutim, iskustvo esto
nedostaje i najee je vezano za pojedinca, tako da je za iznalaenje optimalnog reenja
organizacije transporta neophodno nai egzaktan nain. U tom smislu i najirem kontekstu
razvijene su metode operacionih istraivanja pomou kojih se na naunoj osnovi pronalazi
optimalno reenje za konkretan problem koji se reava. Sve metode operacionih istraivanja
imaju zajedniku proceduru (redosled) razrade:
- definisanje konkretnog problema
- izbor ili konstrukciju matematikog modela,ogranienja i kriterijuma,
- reavanje problema pomou :modela, kriterijuma i ogranienja
- interpretacija rezultata za dobijeno reenje predstavlja optimalno reenje na
osnovu matematikog modela.
Najee se kao kriterijm valjanosti reenja uzima:
- maksimalna dobit i
- minimalni trokovi.
U okviru ovog rada za konkretan sluaj optimizacije transporta rude obezbeuje minimalne
trokove transporta.
Analizirajui raspoloivost softverskih alata za reavanje transportnih problema moe se
zakljuiti da je primena istih za praktine potrebe relativno jednostavna ali je njihova primena
u praksi nedovoljna. Ukratko govorei predmet ovog istraivanja (rada) je iznalaenje
optimalnog reavanje transporta rude u Rudnicima boksita koristei pogodnost razvijenih
softverskih alata.
1.4 CILJ RADA

Osnovni cilj ovog rada je ukazivanje na efikasnost primene WinQSB-a alata u utvrivanju
optimalnog reenja transportnog problema u konkretnom sluaju organizacije transporta u
rudaskom preduzeu. Posebni (izvedeni) cilj istraivanja je unapreenje najee
primenjenog iskustvenog naina organizacije transpotra primenom mogunosti koje za
konkretne uslove nude raspoloivi softverski alati.
8

1.5 METODE ISTRAIVANJA

U radu su koriene sledee metode:
- Prikupljanje, auriranje i obrada podataka
- Analiza postojeih metoda optimizacije i softverskih alata u smislu raspoloivosti i
primeniljivosti za konkretna sluaj
- Modeliranje
- Sinteza
- Konkretizacija
- Praktina primena na izabranom primeru












9





2.
MODELIRANJE I OPTIMIZACIJA
10

2.1 UOPTE O MODELIMA I MODELIRANJU

Vetako komponovanje elemenata i njihovih relacija, uslovljenih prirodnim zakonima i
drutvenim principima, nazivamo modeliranjem. Modeliranje kao nauno istraivaki metod
zauzima visko mesto u inenjerskim istraivanjima. Rezultat ovog misaonog procesa
nazivamo -model. U inenjerskom pristupu istraivanja neizbena je faza modeliranja jer
istraivanje na samom objektu - entitetu praktino nije mogue. Kako je model uproena
predstava originala to istovremeno znai da isti sadri samo one karakteristike ( komponente
i relacije ) koje su trenutno interesantne za istraivaa. U svakom sluaju, realnost e biti
bolje shvaena ako upotrebimo podoban nain ilustracije i na taj nain definiemo konkretan
okvir.
Podela modela moe da se izvri na vie naina, npr. na bazi:
iskustva:verbalni (opisni), fiziki, grafiki, matematiki (opti logiki) najee se koriste
grafiki i matematiki.
Fiziki modeli su modeli sa istom ili slinom materijalnom strukturom realnog entiteta.
Matematiki model se formira matematikom apstrakcijom i uspeno je formiran ako
verodostojno iskazuje sutinske karakteristike sistema koji se razmatra.Ako matematiki
model dobro prezentuje problem;tada se oekuje da i reenje dobijeno pomou modela,
bude adekvatno postavljenom problemu.Matematiki model stvarnog entiteta predstavlja
ureen skup matematikih relacija (formula,jednaina, nejednaina, logikih uslova,
relacionih operatora, operanata, i sl.) koji opisuju entitet,odnosno odreuju njegove
karakteristike
Modeli, takoe, mogu da se podele na bazi primenjenih metoda:
Analitiki modeli zasnivaju se na primeni optih naunih zakona i teorijskih analiza. Pri
tome, dobijeni modeli vae za itavu familiju slinih problema,kao to je simpleks model
linearnog programiranja, gde je razraen algoritam za reavanje optih sluajeva problema
linearnog programiranja.
Eksperimentalni ili empirijski modeli imaju iroku primenu u praktinim uslovima jer se
dobijaju zadovoljavajua reenja sloenih problema kojih je u praksi najvie,a koji se ne
mogu reavati analitikim metodama.
Kombinovani modeli



11

Modeliranje se sprovodi u est koraka:
- prikupljanje informacija o pojavi ili objektu(tj. odgovori na pitanja ta je cilj objekta,
kakav mu je odnos sa okolinom, kakva mu je struktura i kakvi su odnosi meu
elementima);
- definisanje elemenata i njihovih veza (struktura);
- izgradnja modela razvijanje alternativnih modela;
- izbor (optimalnog) modela;
- ispitivanje odabranog modela;
prenoenje rezultata sa modela na original.
Model je dobar ako se ponaa u skladu sa ciljem, tj. onako kako se ponaa original, i ako
prua mogunost razvoja novih osobina na objektu. Ako postoji mogunost prenosa
informacija o svojstvima i ponaanju jednog objekta modela na drugi objekat prototip,
onda je izmeu ta dva objekta uspostavljena izvesna analogija (slinost).
Matematiki model za opisivanje realnog sistema koristi se onda kada je mogue apstraktno
opisati sistem tako da se matematikim metodama izvri adekvatno modeliranje
prouavanog realnog sistema.On formalizovano opisuje funkcionisanje sistema i izraava
osnovne karakteristike zakonomernosti funkcionisanja sistema u odreenom vremenskom
intervalu promatranja.
Matematiki model je tipian primer apstraktnog modela koji je zamiljen da postoji odvojeno
od materijalnog sveta a koncipiran je skupom pravila i relacija koje opisuju predmetnu
realnost.Prema to je opis nekog sistema ( maine, situacije.) gde su promenljive izraene
matematikim simbolima i relacijama na takav nain da se posledice razliitih promena u
stvarnom sistemu mogu simulirati menjanjem vrednosti koje su date matematikim
terminima.Izrada modela transportnog problema najee sadri dve faze i to: (i) verbalni
model i (ii) matematiki model.
13

12

2.2 MESTO I ULOGA MODELA U INENJERSKIM ISTRAIVANJIMA

Razvoj modela na bazi istraivanja postojeeg npr. transportnog problema je ispravan put za
pronalaenje optimalnog reenja ( modela ), koji omoguava da oblikovani sistem moe
realno postii postavljeni cilj. U suprotnom, neispravan je postupak kojim se trai nauna
argumentacija za realni sistem, to vai u prvom redu za potrebe inenjerskih istraivanja, ali
ne znai da potovanje opte poznatih naunih principa nije obavezno. Da bi se ova situacija
u postupku rada izbegla i ispotovali principi naunog metoda ukratko emo izneti ta je to
dopustivo kada je u pitanju modeliranje i modeli.
Kako se nauni postupak prilagoava prirodi prouavanog sistema a obzirom da se
primenjena (inenjerska ) istraivanja redovno odnose na sisteme sa slabom strukturom,
metod egzaktnih nauka takvu situaciju teko podnosi. Sistemi gde postoji veliki broj
raznorodnih promenljivih koje nije mogue drati pod kontrolom mogu se prouavati
iskljuivo pomou modela. Pokuaji da se ovakvi sistemi istrauju metodama tradicionalne
egzaktne nauke doivjeli su neuspeh.
13
Veliki broj privrednih aktivnosti se ostvaruje u uslovima ogranienog iznosa resursa,koji se na
razliite naine mogu koristiti za ostvarivanje unapred postavljenog cilja. Iz niza moguih
naina (programa) korienja raspoloivih resursa ljudi su veoma zainteresovani da
odaberu onaj najpovoljniji, onaj za koji e se ostvariti najvea mogua efikasnost ukupnih
aktivnosti. Zbog toga optimizacija odreenih aktivnosti zauzima centralno mesto u okviru
svake analize i matematikog modeliranja pojedinanih problema.
Jedan od matematikih metoda optimizacije, koji je tokom ovog veka doiveo punu
ekspanziju i afirmaciju, teorijsku razradu i iroku primenu jeste model linearnog
programiranja.Linearno programiranje predstavlja model koji se veoma uspeno koristi za
reavanje velikog broja problema na nivou preduzea. Tu spadaju:
Proizvodno planiranje - U uslovima ogranienog iznosa resursa proizvodno preduzee moe
proizvoditi razliite koliine proizvoda iz sopstvenog asortimana. U nameri da maksimizira
ukupan rezultat svog poslovanja, koje je najee izraeno visinom ostvarenog profita,
preduzee je veoma zainteresovano da iskoristi resurse sa kojima u odreenom period
raspolae na najbolji mogui (optimalan) nain. S toga je za jedno preuzee veoma vana
uloga linearnog programiranja u kreiranju optimalnog programa proizvodnje koji omoguava
sintezu raspoloivih resursa i pozitivnog poslovnog rezultata.
Planiranje investicija - Problem planiranja investicija javlja se pre svega na podruju
finansijskih institucija, banaka, investicionih fondova kao i raznih osiguravajuih kompanija. U
ovom sluaju polazi se od pretpostavke o ogranienosti investicionih sredstava. Uloga
linearnog programiranja zasniva se na kreiranju optimalnog nivoa ulaganja u pojedine hartije
od vrednosti.
12
13

Planiranje transporta robe- Cilj svakog uspenog preduzea jeste ne samo da ostvari
maksimalan profit ve i da troak poslovanja svede na minimum. U tom smislu transport
robe je veoma vaan. Naime, u uslovima teritorijalne razdvojenosti potroaa i proizvoaa
transport robe izaziva znaajan troak distribucije i prevoza. Metodom linearnog
programiranja nastoji se odrediti optimalan vid transporta koji e omoguiti minimizaciju
trokova. Uloga linearnog programiranja u reavanju ovog problema je dvojaka, jer ne samo
da doprinosi ostvarenju osnovnog cilja preduzea ve putem smanjenja trokova transporta
indirektno utie i na smanjenje cene proizvoda pa na taj nain zadovoljava i potrebe
potroaa.
Optimalno rasporeivanje kadrova - Optimalno rasporeivanje kadrova odnosi se na
odreivanje optimalnog rasporeda izvrilaca za obavljanje razliitih poslova.
Optimalan raspored podrazumeva takav raspored koji e omoguiti maksimalnu efikasnost u
radu.Pri tome efikasnost moe biti usmerena na minimizaciju trokova, minimizaciju radnog
vremena ili maksimizaciju profita.Optimalan raspored omoguava se posebnim vidom
linearnog programiranja - modelom asignacije, odnosno rasporeivanja.
12

2.3 OPTIMIZACIJA, REAVANJE PROBLEMA I ODLUIVANJE

Postupak modeliranja i optimizacije podrazumeva:
- dobro poznavanje teoretskih postavki,
- izbor odgovarajue metode za problem koji se reava,
- podeavanje kontrolnih parametara postupka,
- pokretanje procesa iz razliitih poetnih taaka,
- interaktivno izvoenje i nadziranje rada programa i verifikaciju rezultata.
Iznad svega je nuno dobro modeliranje zadatog problema prilagoeno postupcima
optimizacije.Optimizacija je postupak traenja minimuma ili maksimuma nekog cilja (ili
ciljeva) uz zadovoljavanje identifikovanih ogranienja.Sam postupak pronalaenja reenja
moe se smatrati postupkom optimizacije, jer se zasniva na generisanju novih reenja
posmatranog problema i odbacivanju onih koja ne zadovoljavaju ogranienja ili onih koja su
loija od ranije dostignutih reenja. Pred teoriju optimizacije se postavlja zadatak da se
postigne najbolje reenje odreenog matematiki definisanog problema, ako su postavljeni
kriterijumi za kvantifikaciju: ta je najbolje, ta je dopustivo ili ta predstavlja nedopustivo
reenje.Teorija optimizacije predstavlja naunu disciplinu koja prouava metode i postupke
optimizacije odreenih entiteta u nauci i tehnologiji. Metodologija za dobijanje najpovoljnijih
rezultata u odreenim okolnostima predstavlja ureen skup metoda razvijenih sa osnovnim
ciljem dobijanja optimalnih reenja.
14

Osnovni pojmovi koji se vezuju za konkretniju definiciju optimizacije su: predmet, cilj i metod
optimizacije. Predmeta (objekata) optimizacije u okruenju ima mnogo; to su najei
inenjerski i menaderski zadaci. Cilj optimizacije se definie na osnovu kriterijuma
optimizacije iskazanog u obliku kriterijumske funkcije optimizacije (maksimalna dobit,
minimalni trokovi, i sl.) Metode optimizacije imaju dvojaku funkciju, i to: oblikovanje modela
problema i reavanje predmeta optimizacije saoptenog putem modela optimizacije,
najee matematiki definisanog. Naime, nije dovoljno da mi matematiki postavimo samo
funkciju tj.cilj ve je potrebno da predstavimo i alternative i sve to zajedno predstavlja model
neke situacije koju elimo da reimo. Reavanje problema prolazi kroz nekoliko faza
kvantitativne analize:

- Prva faza: Definisanje problema. U okviru ove faze neophodno je postaviti problem
koji zahteva reenje. Recimo, ukoliko je cilj odrediti koliinu proizvoda koju neko
preduzee treba da proizvodi onda je neophodno odrediti strukturu programa
proizvodnje, profit koji se eli ostvariti kao i nivo trokova karakteristian za ovu
proizvodnju.

- Druga faza: Definisanje modela. U ovoj fazi glavnu ulogu imaju strunjaci
za matematiko i statistiko strukturiranje modela. U njoj se definie cilj i to u vidu
neke funkcije (npr.maksimiziranje profita) a matematiki se moraju izraziti i sva
ogranjienja koja postoje.

- Treca faza: Priprema podataka. To je veoma kompleksan i znaajan posao, u okviru
koga se moraju obezbediti svi podaci neophodni za reavanje definisanog modela.
Dakle, neophodno je kreirati informacionu osnovu. Meutim, stalne promene u
poslovanju zahtevaju da prikupljanje podataka bude permanentan proces koji e
omoguiti vremenski uspeno korienje definisanog modela.

- etvrta faza:-Reavanje modela.U ovoj fazi vri se verifikacija prethodnih faza,pri
emu se prevashodno ocenjuje validnost modela i njegova upotrebljivost za
konkretne potrebe.Ukoliko reavanjem konkretnog modela dobijemo mogua reenja
koja zadovoljavaju ograniavajue uslove i matematiki izraen cilj realizacije
konkretne odluke, onda takva reenja moemo smatrati optimalnim i koristiti ih kao
povoljnu alternativu odluke.
U suprotnom, moramo se vratiti na prethodne faze i izvriti prilagoavanje modela. Dobijena
reenja koriste se za donoenje optimalnih odluka, u procesu odluivanja.[]

15



3.
TRANSPORTNI PROBLEM

16

3.1 ZNAAJ TRANSPORTA U SISTEMU FIZIKE DISTRIBUCIJE

Osnovni zadatak svakog preduzea je maksimizacija svoje generisane vrednosti, a jedna od
najznaajnih logistikih funkcija u ostvarivanju tog zadatka je transport, s jedne strane zbog
visokih trokova koje sa sobom nosi , s druge strane to je poetni i krajnji deo u
proizvodnom procesu vezan za transport.
U zavisnosti od vrste robe uveanje cene proizvoda ne ponaa se uvek po odreenim
zakonitostima tako da moemo doi do apsurdnih situacija: cena proizvoda koja se
minimalno uveava usled transportnih trokova (dijamanti); cena jeftinog proizvoda u kojoj je
maksimalno uee transportnih trokova (ugalj rouda). sredstava.
Transport predstavlja prevoz ili prenos robe , ljudi i dr upotrebom transportnih sredstava koja
se kreu na odreenom prostoru( putu) izmeu odreenih mesta, ali on je mogu i bez
kretanja transportnih sredstava.
esto koriene podele transporta su :
1. Na osnovu transporta i proizvodnog procesa
2. Na osnovu sredstava kojima se vri transport
Po prvoj podeli razlikujemo spoljanji i unutranji transport.
Spoljanji transport je prevoz roba izmeu skladita proizvoaa i izvan kruga preduzea
skladita kupaca. Transportni trokovi tokom ovog procesa, usled prevoza velikih koliina
robe i udaljenosti, mogu bitno uticati na cenu proizvoda a time i na konkurentnost preduzea
na tritu.
Spoljanji transport se esto deli na ulazni i izlazni transport, odnosno pravi se razlika da li se
radi o transportu sirovina i poluproizvoda prema proizvodnom programu ili se radi o
transpotru gotovih proizvoda ka distribuciji, prodajnom mestu ili direktno kupcu. Ova podela
se vri samo zbog naina upravljanja transportom , dok su transportna sredstva identina u
oba sluaja. Osnovna podela transporta i transportnih sredstava, u ovom sluaju se vri na
osnovu sredina-sredstva kojima se transport robe kree, tako da su osnovni vidovi
transporta:
- eljeniki transport koji se koristi za transport vee koliine roba na due relacije.
Odlikuje se velikom transportnom sposobnou; masnovnom prevozu; niskim
trokovima; visokim stepenom bezbednosti; pouzdanou i dr.
17

- Drumski transport koga odlikuje razvijena infrastruktura ;prevozod vrata do vrata ;
konkurentni ukupni trokovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima...
- Vodeni transport karaterie korienje prirodnih puteva (u glavnom ne zahtevaju
odravanje); niski trokovi po km-toni prevezene robe; masovan prevoz jeftinih roba
na velike udaljenosti ; niskom brzinom prevoza i problemi prilikom utovara i istovara
robe.
- Vazduni transport odlikuje se najveom brzinom prevoza; dobrom frekventnou
smanjenim trokovima za skladitenja i visokim stepenom bezbednosti.
- Cevni transport karakteriu visoke inicjalne investicije u infrastrukturu; veliki
kapacitet prevoza; niski operativni trokovi; masovan transport tenih i gasovitih
energtskih sirovina.
Tablarni prikaz transportnog problema u zavisnosti od broja ishodita (m) i broja odredita (n)
je tabela reda m x n, to se moe videti u tabeli 1.

Tabela 1: Tabelarni prikaz TP.

Tabela sadri sve podatke koji definiu transportni problem i na osnovu kojih se moe
formulisati opti matematiki model transportnog problema.
3







18

MATEMATIKI MODEL ZA TRANSPORTNI PROBLEM

Dakle, neka je:
a
i
ponuda i-tog ishodita (koliina robe kojom raspolae i-to ishodite),
b
j
potranja j-tog odredita (koliina robe koju potrauje j-to odredite),
x
ij
poiljka ili tok na relaciji (i,j) (koliina robe koju treba prevesti iz i- tog ishodita u j-to
odredite),
c
ij
jedinini transportni troak na relaciji (i,j) (cena prevoza jedinice koliine robe na putu od
itog ishodita do j-tog odredia).
Pretpostavlja se da je ukupna ponuda svih proizvoaa jednaka ukupnim potrebama svih
potroaa.
Potrebno je odrediti koliinu robe, x
ij
, koju e i-ti proizvoa transportovati j-tom potroau, ali
tako da ukupni trokovi transporta budu minimalni.
Matematika formulacija transportnog problema glasi:
Z = c
11
x
11
+ c
12
x
12
+ ... + c
1n
x
1n
+ ... + c
m1
x
m1
+ c
m2
x
m2
+ ... + c
mn
x
mn
min
Ili

Funkcija cilja Z je minimizacija ukupnih trokova transporta


Ogranienja u transprtnom problemu vezna su za ishodita i odredita. Skup ogranienja za
svako ishodite i zapisuje se u obliku :

+ ... +

+ ... +

...

+

+ ... +

Ili u obliku zapisa :

Ogranienja za ishodite

zapisuje se:
19

+ ... +

+ ... +

...

+... +

Ili u obliku zapisa:

Uz uslov da koliina tereta bude ne negativna.

0, = 1,2,., = 1,2,.,.

20

3.3 TRANSPORTNI PROBLEM U PREDUZEU

Pod unutranjim transportom podrazumevaju se sve delatnosti vezane za premetanje
sirovina, pomonog materijala, poluproizvoda , proizvoda i otpada, da bi se u okviru
preduzea omoguilo odvijanje tehnolokih procesa, povezale radne operacije u proizvodnji i
operacije koje prethode ili slede posle procesa proizvodnje. Unutranji transport se odvija
izmeu: skladita i proizvodnih organizacionih jedinica; izmeu organizacionih proizvodnih
jedinica i izmeu proizvodnih organizacionih jedinica i skladita.(literatura*)
On predstavlja integrativni faktor u prizvodnji. U principu unutranji transport obezbeuje
blagovremenu dopremu materijala na radno mesto, a isto tako njegovu otpremu sa radnog
mesta. Trokovi transporta su stalni predmet interesovanja jer dostiu i do 50% cene
proizvoda, sam transport utie na duinu ciklusa izrade proizvoda , to izaziva pad nivo
ekonomske efikasnosti . Unutranji transport se moe podeliti na dve osnovne oblasti
transportovanja.
- Na ostnovu sredstava transporta:
Transport ciklinog delovanja
Za transport ciklinog delovanja koriste se sledea transportna sredstva:
transportna kolica , paletna kolica, viljukari , manipulatori, dizalice i liftovi.
Transport kontinualnog delovanja
Za transport kontinualnog delovanja koriste se sledea transportna sredstva:
konvejeri, trakasti transporteri, elevatori, valjkasti konvejeri, konvejeri s
tokiima i kliznice.
- Na osnovu smera kretanja materijala:
Transport po podu
Transport iznad poda
Transport ispod poda

Otvoreni i zatvoreni transportni problem
U realnom uslovima ravnotea ishodita i odredita, odnosno ukupni kapaciteti ishodita i
ukupna potrebe tereta koji se transportuje je veoma retko.
Kad je ukupna potreba odredita, jednaka ukupnoj ponudi ishodita re je o zatvorenom
problemu transporta. Matematiki zapis ima oblik:
21

Ako u problemu transporta nije ispunje uslov da je suma svih ponuenh koliina rode
jednaka sumi koliina koje se potrauju re je o otvorenom transportnom problemu.
Razlikujemo :
- Otvoreni transportni problem sa vikom u ponudi. Matematiki zapis:

Ovakav tip transportnog problelema potrebno je prevesti u zatvoreni transportni
problem dodavanjem fiktivnog odredita (O
f
)koje e preuzeti viak koji dolazi do
ishodita. Njegov kapacitet ( b
f
) matematiki zapisujemo :

Original otvorenog transportnog problema je opti problem minimuma koji moramo
prevesti u kanonski oblik za minimum da bismo ga reili. Matematiki zapis originala
ima oblik :

Ogranienja za ishodita su :

A ogranienja za odredita:

Pri emu vai

za svaki par .
Posle uvoenja fiktivnog odredita koje ne utie na ukupne trokove jer njegovi
trokovi iznose
22

Uvoenjem dopunskih promenljivih dobijamo modifikovani model transportnog
problema koji ima oblik

Uz ogranienja :

Tim dolazi do ravnotee u ponudi i potranji:

Ovaj dopunjeni original transportnog problema prevodimo u dual pri emu je on
jednak dualu zatvorenog transportnog problema i glasi:

Uz ogranienja

........

........

.........

- Otvoreni transportni problem sa vikom u potranji.
Kod otvorenog transportnog problema sa vikom u potranji, to matematiki
zapisujem :

Original ima matematiki model :
23

Uz ogranienja za ishodita :

I ogranienja za odredita:

Pri emu vai

za svaki par .
Uvoenjem fiktivnog ishodita I
f
koje nudi onoliko tereta koliko ne dostaje za
zadovoljenje potreba odredita.
Matematiki model kapaciteta fiktivnog ishodita ima oblik.

Gde fiktivno odredite ne utie na ukupne trokove koji iznose

Nakon uvoenja dopunskih promenljivih modifikovani transportni problem ima oblik .

Uz ogranienja za ishodita

I ogranienja za odredita
24

Pri emu vai

za svaki par

Dual otvorenog transportnog problema izvodimo iz modifikovanog originala i on glasi

Uz ogranienja

........

........

25

REAVANJE TRANSPORTNOG PROBLEMA
Ve je objanjeno ta je to transportni problem, postavljanjem njegovog matematikog
modela, ta je otvoreni i zatvoreni transportni problem i dolazimo do reavanja trasportnog
problema. Ukupni trokovi se sastoje od jedininih trokova prevoza i koliina tereta koje se
prevoze.

U datoj funkciji Z treba odluiti koje e koliine tereta

biti transportovane na odreenim

relacijama izmeu ishodista i odredita .
Reavanje i nalaenje konanog reenja sastoji se iz tri koraka:
- Izbor doputenog bazinog reenja
- Primena kriterijuma koji pokazuju da li se postignuto reenje moze poboljati
- Iteracija ili modifikacija svakog sledeceg reenja ako je mogue poboljanje reenja.
Metode za reavanje transportng problema , metode delimo na :
- Metode za ije je reavanje potreban poetni raspored tereta.
- Metode za ije reavanje nije ptoreban raspored tereta.
Metode za je reavanje potreban poetni raspored tereta su :
- Metoda severozapadnog ugla
- Metoda minimalnih trokova
- Vogelova metoda
Metode za dobijanje optimalnog reenja transportnog problema linearnog programiranja su :
- Metoda relativnih trokova
- MODI metoda
Metode koje ne zahtevaju poetni raspored tereta nee biti detaljnije razmatrane jer imaju
komplikovani algoritam koji se koristi dok se ne izvri potpuni raspored tereta i dobije
optimalan program transporta.



26




4.
METODE REAVANJA TRANSPORTNOG
PROBLEMA

27

4.1 METODE ZA PRONALAENJE POETNOG BAZINOG REENJA

Od razliitih metoda koji se mogu koristiti za odreivanje poetnog bazinog
reenja razmotriemo tri metoda:
- metod sjeverozapadnog ugla
- metod minimalnih trokova
- Vogelov aproksimativni metod
4.1.1Metod severozapadnog ugla (dijagonalni metod)

Metod severozapadnog ugla predstavlja takav postupak odreivanja poetnog bazinog
reenja u kome rasporeivanje koliina robe za prevoz preko razliitih puteva zapoinjemo iz
levog gornjeg (severozapadnog) ugla tabele, odnosno polja (1,1).Nakon toga, u m+n- 1
koraka, idui dijagonalno, rasporeuju se koliine robe u razliita polja tabele koja
odgovaraju razliitim putevima.Postupak se zavrava nakon iscrpljivanja svih ponuenih
koliina robe u pojedinim ishoditima, odnosno nakon zadovoljenja ukupne tranje pojedinih
odredita.Osnovna prednost primene metoda severozaoadnog ugla ogleda se u izuzetnoj
jednostavnosti postupka odreivanja poetnog bazinog reenja.Znaaj ove osobine
posebno dolazi do izraaja kod sloenijih problema transporta u kojima imamo veliki broj
ishodita i odredita.
Predstavlja najsloeniji postupak odreivanja poetnog bazinog reenja.Sutina ovog
metoda sastoji se u izraunavanju potencijalnih gubitaka koji e nastati ukoliko se izmeu
dva polja sa minimalnim transportnim trokovima, koja se nalaze u nekoj vrsti (koloni) tabele,
koristi ono polje u kome su transportni trokovi vei.
Primena ovoga metoda obezbeuje poetno rasporeivanje koliina robe za prevoz, tj.
Izraunavanje vrednosti promenljivih bazinog reenja koje su najblie optimalnom reenju.

28

4.1.2Metod minimalnih trokova

Za raliku do metode severozapadnog ugla koja vodi rauna o zadovljenju proteba i
iskorienju kapaciteta metoda minimalnih trokova vodi rauna o jedininim trokovima
prevoza

i zbog toga daje povljni poetni raspored tereta. Prvo korak sastoji se u
pronalaenju najmanjeg troka

u matrici trokova. U to polje upisujem maksimalnu

koliinu tereta sobzirom na kapacitet ishodita i potrebe odredita , gledajui ukupnu koliinu
ponude reda i ukupne potrebe .(manja vrednost od te dve ). Ako se u
matrici trokova nalaze dva ili vie minimalnih trokova popunjava se ono polje na koje je
mogue staviti veu koliinu tereta. Kad u potpunosti iskoristimo ukupni kapacitet odreenog
ishodita ili potpuno zadovoljimo ptrebe nekog odredita taj red odnosno tu kolonu u
sledeem razmatranju iskljuimo. Postupak se nastavlja sve dok ptrebe odredita ne budu
potpuno zadovoljene a kapaciteti svih ishodita iskorieni

4.1.3 Vogelova aproksimativna metoda

U odnosu na prethodne dve metode Vogelova aproksimativna metoda ima prednost jer u
veini sluajeva njenom primenom dobija se reenje veoma blisko optimalnom reenju, ako
ne i optimalno. U ovoj metodi uporeujemo trokove transporta pa na osnovu toga obavljamo
transport tereta, zadovoljavajui i uslove ishodita i uslove odredita.
Kod ove metode prvo se u svakom redu odnosno svakoj koloni odredi najmanji troak

i
sledei za njim po veliini. Zatim se izrauna razlika ta dva troka i nju upisujemo u kolonu
razlika reda

tj. Red razlika kolone

u redu ili koloni u kojoj je najvea razlika reda

tj razlika kolone

pronalazimo minimalni troak

i na to polje upisujemo maksimalnu

koliinu tereta.
Postupak se ponavlja sve dok svi kapaciteti ishodita ne budu iskorieni a potrebe odredita
u potpunosti zadovljeni.
Ako se dogodi da se pojave dve ili vise jednakih razlika u redu i koloni tada se u pripadnim
redovima ili kolonama trai najmanji troak prevoza i na to polje stavlja maksimalna koliina
tereta.
Ako se pak dogodi da su i trokovi jednaki, odabira se ono polje na koje je mogue staviti
veu koliinu tereta.
29

4.2 METODE ZA PRONALAENJE OPTIMALNOG REENJA

Za odreivanje optimalnog reenja mogu se koristiti:
- Stepping stone metod (metoda relativnih trokova ; metod skakanja s kamena na
kamen SSM)
- Metod potencijala (MODI metod)


4.2.1 Stepping stone metod (SSM)

SSM:-Koristi se za proveru poetnog bazinog reenja i dobijanje optimalnog reenja
transportnog problema. Poetni raspored tereta napravljen je bilo kojom od spomenutih
metoda i tada primenjujemo metodu SSM. Za dobijanje najpovoljnije kombinacije prvoza
robe testiraju se sva prazna polja (ona na kojima se ne nalaz teret), raunajui relativni
troak prevoza. U koliko na nekom polju postoji pozitivni relativni troak pravi se novi
raspored treta, takav da ukljuuje polje s pozitivnim i relativnim trokom. Ako postoji vie
pozitivnih relativnih trokova uzima se najvei jer se tako najvie smanjuju ukupni trokovi.
Za novo napravljeni raspotred tereta, ponovo izraunavamo relativne trokove za ne zauzeta
polja. Pojava pozitivnog relativnog troka ukazuje da reenje nije optimalno i postupak se
ponavlja sve dok relativni trokovi ne budu negativni ili jednaki nuli. U suprotnom dobijeno
reenje je optimalno i ne moe se vie poboljavati. Relativni troak za odreeno polje
rauna se preko zatvorenog puta koji polazi od tog polja, prelazi preko zauzetih polja i
vraa se na polazno polje. Broj polja zatvorenog putasadri najmanje etri polja a najvie
i uvek je paran.
Zatvoreni put definiemo na sledei nain: (literatura*)
- Bilo koja dva uzastopna polja nalaze se u istom redu ili koloni
- U istom redu ili koloni ne mogu biti tri uzastopna polja
- Poslednje polje nalazi se u istoj koloni ili redu u kojem se nalazi polje za koje
raunamo relativni troak.
Trokovi prevoza po zatvorenom putu se sabiraju tako da polje za koje raunamo relativni
troak ima predznak minus sledee plus, polje posle toga minus i tako redom sve do polja od
kojeg smo krenuli. Uzimajui jedinine trokove

iz datih polja.
.

30

4.2.2 Metod potencijala -MODI metod (modifikovani simplex metod)

Metod potencijala predstavlja postupak za odreivanje optimalnog reenja transportnog
problema, na osnovu ve odreenog poetnog reenja transporta. MODI metodu moemo
smatrati usavrenom verzijom metode relativnih trokova. U MODI metodi takoe raunamo
relativne trokove za ne zauzeta polja, ali sada pomou dualnih promenljivih

tako da za
svako zauzeto polje ( ) tj. Za sva polja gde je

vai:

Zatim se za svaki red rauna vrednost dualne promenljive

a za svaku kolonu vrednost

dualne promenljive

.
Ako je reenje transportnog reenja ne degenerisano, onda postoji bazinih
promenljivih. Iz ega sledi da je sistem

sistem od jednaina sa
promenljivih. Pa se jedna od dualnih promenljivih (odabrana proizvoljno) uzima da je jednaka
nuli npr

i tada se lako pronalaze vrednosti svih ostalih dualnih promenljivih.

U sledeem koraku raunaju se relativni trokovi za ne zauzeta polja po formuli

Koji su jednaki sa relativnim trokovima dobijenim metodom SSM i proces se dobijanja
optimalnog reenja se nastavlja kao kod metode SSM.





31

4.3 DEGENERACIJA KOD TRANSPORTNOG PROBLEMA

U suaju kada sistem ogranienja ne sadi vrednosti

, takvo reenje je
degenerisano, a pojavljuje se kada je parcijalna suma od ishodita (a) jednako nekoj od
parcijalnih suma odredita(b). Dopunjavanjem degenerisano bazino reenje pretvara se u
ne degenerisano. Degeneracija se moe javiti priliko primene bilo koje od metoda za
postavljanje poetnog rasporeda tereta ili u nekoj od iteracija prilikom optimizacije reenja.
Grafiki prikaz degenerisanog reenja


















32



5.
SPECIFINE METODE REAVANJA
TRANSPORTNIH PROBLEMA

33

5.1 PROBLEM ASIGNACIJE

Kao specijalni sluaj transportnog problema javlja se problem kako raspodeliti poslova na
mesta, stim da jedan posao (rad) moe obavljati samo jedan ovek (maina). Poznat u
nakuci kao problem asignacije (rasporeda). U ovom problemu asignaciju radnika na maini
moemo posmatrati kao prevoz jedinice tereta iz ishodita i odredita Pri emu
promenljiva

moe uzeti samo vrednosti 1 ili 0. Dok se u transportnom problemu pojavljuju

jedinini trokovi prevoza

, tako se u problemu asignacije pojavljuje troak ili vreme

potrebno za obavljanje posla. Kada elimo minimizirati ukupno vreme koje je potrebno da na
maina obavimo neki posao ili kada elimo minimizirati ukupne trokove potrebne za
obavljanje postla. Kada je broj radnika jednak broju poslova takav problem nazivamo
zatvorenim. Ako se broj radnika razlikuje od broja poslova re je o otvorenom problemu
asignacije. Kado i kod transportnog problema ovu neuravnoteenost reavamo uvoenjem
fiktivne maine, a posao koji prividno dodeljujemo toj maini u stvari nije dodeljen. Ako je
obrnut sluaj tj. Postoji vise maina nego poslova, uvodi se fiktivni posao a maina koja bi
obavljati taj posao ne obavlja ga.
Kod zatvorenog problema asignacije imamo
2
promenljivih i razliitih asignacija.
Problem odreivanje optimalne asignacije moe biti ogroman posao u sluaju vee vrednosti
broja .





Za matricu permutacija vai:

= {



Jedna od najpoznatijih metoda za reavanje problema asignacije je Maarska metoda.

34

5.1.1 Maarska metoda

Ovu metodu razvio je 1955 godine Harold W. Kuhn na osnovu radova matematiara Koniga i
Egervarija. Koraci koji se koriste u pri realizaciji Maarske metode su :
- Pronalaenje prve redukovane matrice individualne efikasnosti koja se dobija to se u
svakom redu pronae najmanji element i njega oduzmemo od svakog elementa tog
reda. U dobijenoj matrici trai se najmanji element svake kolone i on se oduzme od
svakog elementa te kolone. Dobija se matrica ije su elementi svi jednaki ili veci od
nule, a u svakom redu i koloni postoji bar jedna nula.
- Sledei korak je da ispitujemo redove po redu i gde je jedna nula u redu nju
markiramo s a ostale nule u koloni sa. Isti postupak radimo i sa kolonama sve dok
ne ostane ne oznaena ni jedna nula. Reenje koje ima samo jednu markiranu nulu u
svakom redu i koloni je optimalno i dodela je izvrena na mestu gde se nalazi
markirana nula. Ako u redu postoji vie nula pronalazi se red sa najmanje nula i
markira se jedna nula a sve ostale nule koje imaju zajedniki red i kolonu sa
markiranom nulom prekriimo.
- Ako asignacija nije kompletna prelazi se na pronalaenje druge redukovane matrice
tako to se svi redovi koji nemaju markirane nule oznaimo sa i sve kolone koje
imaju najmanje jednu prekrienu nulu u markiranom redu. Potom se sa znakom
markiraju svi redovi koji imaju markiranu nulu sa u koloni markiranoj sa , sve dok
vie ne moemo markirati ni jedan red niti jednu kolonu. Time je dobijen minimalan
broj redova i kolona koji sadre sve nule.
- Pronalaenjem najmanjeg elementa izmeu elemenata koji nisu markirani linijama,
koga dodajemo elementima redova koji su markirani i elementima na preseku linija a
oduzimamo od svih ne markiranih elemenata mogue je dobijanje optimalnog
reenja. Ako reenje nije optimalno vraamo se na markiranje redova i kolona u
kojima se nalazi po jedna nula na ve objanjeni nain.



35

5.1.2 Dvofazni problem

Dvofazni transport nastaje u sluaju da je potrebno koristiti odgovarajue meustanice
izmeu ishodita i odredita, na primer sa ciljem da se u takvim meustanicama vri
pretovar tereta ili dorada odreene sirovine i sl. Primeri ovakvih transporta su: prevoz robe iz
proizvodnih centara do skladita, a zatim do potroaa; uvoz tereta sa stranih trita
morskim putem do luke, pretovar i nastavak prevoza drumskim ili eljeznikim putem do
korisnika i slino.
14
Reavanje problema se vri sa dve, tri ili vie faza. Ilustracija dvofaznog
transporta je prikazana na slici 2.


Slika 2:Ilustracija dvofaznog transporta
Matematiki model za neke varijante problema:
Funkcija cilja:

Ogranienja sistema:

x
ij
0 , (
i,j
) ; y
jk
j,k)
36

Gde je:
m = broj ishodita (i=1,2,...,m);
n = broj meustanica (j=1,2,...,n);
p = broj odredita (k=1,2,...,p);
c
ij
(1) jedinini trokovi transporta sa i-tog ishodita do j-te meustanice;
c
jk
(2) jedinini trokovi transporta sa j-te meustanice do k-togodredita;
a
i
ponuda i-tog ishodita;
b
j
kapacitet j-te meustanice;
d
k
potreba k-tog odredita;
x
ij
nepoznata koliina tereta na relaciji (i,j);
y
jk
nepoznata koliina tereta na relaciji (j,k).
Prvi skup ogranienja razmatra svako ishodite za fazu I.Ukupna koliina tereta
transportovana sa i-tog ishodita do svih j-tih meustanica mora da bude jednaka sa
ponudom tog ishodita.
Drugi skup ogranienja razmatra svaku meustanicu (to su odredita, zavretak transporta
za fazu I): ukupna koliina tereta pristigla u j-tu meustanicu sa svih i-tih ishodita, ne moe
da bude vea od kapaciteta te meustanice
Trei skup uslova ukazuje da ukupna koliina tereta pristigla u fazi I do svake j-te
meustanice mora da bude jednaka sa ukupnom koliinom transportovanom (poslatom) u
fazi II iz te meustanice.
Meustanice su ishodita za fazu II.
etvrti uslov razmatra odredita za fazu II: ukupna koliina tereta pristigla sa svih j-tih
meustanica do k-tog odredita mora da bude jednaka njegovoj potrebi.
Poslednji uslov ukazuje na ravnoteu ukupne ponude ishodita (A) i ukupne tranje odredita
(D), dok su ukupni kapaciteti meustanica (B) vei od A=D.
U optem sluaju, problem dvofaznog transporta moe da ima jednu od 13 varijanti modela,
koji se reavaju primenom modifikovanih, odnosno proirenih transportnih tabela, saglasno
odnosu ukupnih ponuda ishodita (A), ukupnih kapaciteta meustanica (B) i ukupnih potreba
odredita (D), a u odreenim sluajevima mogu da se odvojeno raavaju problemi svake
faze kao dva standardna zadatka transporta:
10

37







6.
REAVANJE TRANSPORTNIH PROBLEMA
KORIENJEM SOFTVERSKOG PAKETA

38

6.1 REAVANJE PROBLEMA LINEARNOG PROGRAMIRANJA POMOU
REAVAA


U mnogim sluajevima, gde je prisutan problem sa vie od pet promenljivih, otprilike,
komplikovano je manuelno sprovoditi simpleks proceduru.S toga se u sluajevima LP
zadataka sa veim brojem promenljivih preporuuje korienje softverskih paketa kakvi su:
WinQSB,Simpl,What's Best (MS Excel),Lindo,MATLAB i dr..Komercijalni softveri, namenjeni
reavanju realnih problema linearnog programiranja, uglavnom rade na principu simpleks
metoda, s tim to neki od ovih softvera mogu da prikau svaku od iteracija pojedinano.
Posle unosa podataka, odgovarajui, konvencionalan PC softverski paket e automatski
prikazati optimalnu vrednost funkcije cilja (Objective value: , eng.) i optimalne vrednosti
promenljivih (Variables:; Values:, eng). Veina paketa vri automatski i analizu senzitivnosti.

39


6.2 EXCEL-OV REAVA

Primeri korienja Excel-ovog reavaa za reavanje LP problema, kao i za reavanje
brojnih drugih problema operacionih istraivanja ili naunog menadmenta su mnogobrojni.
Excel-ov reava reava problem LP tako to se u polju, tj. eliji namenjenom za optimalnu
vrednost funkcije cilja, koristi Excel-ova ugraena funkcija SUMPRODUCT(arrey1, arrey2),
ista funkcija se koristi i pri izraunavanju levih strana ogranienja (LHS - Left Hand Side,
eng), koje za svako dopustivo reenje moraju da odgovaraju desnim stranama ogranienja
(RHS Right Hand Side, eng). Vrednosti promenljivih tretiraju se kao nepoznate, odnosno
kao one koje se odreuju tako da vrednost funkcije cilja bude maksimalna, pod uslovom da
su sva ogranienja u modelu zadovoljena.
Optimalno reenje LP problema dobijeno u Excel-u,aktiviranjem naredbe Rei u prozoru
reavaa,automatski se dobijaju optimalne vrednosti promenljivih,kao i odgovarajua
(maksimalna)vrednost funkcije cilja.Danas,vodei programi za rad sa tabelama, Lotus, Excel,
Quatro, imaju ugraenje alate za optimizaciju.Oni omoguavaju da se optimizacioni problemi
ree uz pomo tabela.U Excelu, ovaj alat se nalazi u kartici Data u grupi Analysis, pod
nazivom Solver.



Slika 3. Tabela u Excelu; Solver
15




40

Prednost reavanja optimizacionog problema uz pomo tabele je taj to mnogi modeli mogu
biti predstavljeni na razumljiv i pregledan nain. Takoe, dosta ljudi(korisnika)je upoznato ve
sa radom sa tabelama. Takoe je jednostavno napraviti velike modele sa slinim
ogranienjima i brzo ih reiti.

Reavanje problema korienjem Excel Solvera,potrebno je izvriti 5 koraka:
- Kreirati problem u tabeli
- Oznaiti eliju koja sadri funkciju cilja
- Oznaiti elije koje sadre promenljive
- Oznaiti elije u kojima su definisana ogranienja
- Reiti model

Slika 4: Forma unetog problema u Excelu
15
Ovim se otvara Solver parameter prozor. Ovde se definie elija funkcije cilja, koja je u
Excelu nazvana Set Target Cell.Zatim je dat izbor, da li se funkcija minimizira ili
maksimizira.Zatim se definiu elije u kojima se nalaze promenljive.To se vri u delu By
changing cells, polja. Dodatne promenljive koje se nalaze na drugom mestu u tabeli, mogu
se dodati korienjem zareza za odvajanje.To nije potrebno. Sledee to je potrebno uraditi
je definisati ogranienja u delu Subject to the Constraints.

41

Klikom na dugme Add, otvara se prozor Add Constraint(Slika 6).

Slika5. Add Constraint
CellReference oznaava polje u kojima se menjaju vrednosti.Constraint oznaava polja u
kojem je desna strana ogranienja (slobodni lan ogranienja). Excel Solversti. U ovom
omoguava unos vie ogranienja oednom,vidljivih u delu Subject to the Constains.

Slika6. Exsel Solver
15

Znaajno ogranienje solvera. Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da Solver moe da nae
reenje za matricu oganienja koja je dimenzija 14x14
Za razliku od standardnog Excel Solvera, Premium Solver je znaajno moniji i po
maksimalnom broju promenljivih i ogranienja i po brzini reavanja problema.Premium Solver
ima limit od 8192 ogranienja za probleme linearnog programiranja,250 za probleme
nelinearnog programiranja. Pri tom, probleme reava za znatno manje vremena.


42

6.3 WinQSB
Win softverski paket koji sadri vie odvojenih alata za reavanje mnogih optimizacionih
problema.
LP/ILP
IP/MIP
DP,
NLP,
QP/IQP,
upravljanje zalihama,
raspored poslova,
CPM i PERT metod
Markovi procesi,
Decision Analysis
Analiza, odluke matrine igre, drvo odluivanja Bajesova analiza
Alat Dinamiko programiranje reava tri tipina problema

Na slici 7. je dat nain uitavanja i definisanja novih problema:

Slika7. Uitavanje novih problema



43

Na slici 8. Dat je prikaz razliitih menija i dostupnost pojedinih opcija pre i posle reavanja
problema.



Slika8. Koridenje razliitih menija

44




7.
KONKRETAN PRIMER

45

7.1 KONKRETANI PROBLEMI


Rudnici Boksita Niki je deo CEAC (Centralne Evropske Aluminijumske Kopanije) i to je
prva rudarska kompanija osnovana u Crnoj Gori. Koncesionim ugovorom dogovoreno je
okvirna eksploatacije rude oko 650,000 tona godinje.
Od 2006 god . CEAC je preuzeo Rudnik Boksita i preduzeo mere modernizacije opreme
reorganizaciju postojeeg stanja u preduzeu. Pored ostale opreme u koju su izvrena
ulaganja, 4 miliona uloeno je u modernizaciju voznog parka. Tako da vozni park sad ima
23 vozila kao to se vidi u tabeli 13.
Plan je od Rudnika Boksita napraviti kopaniju po najviim evropskim standardima. Jedan od
mnogih zadataka koje je trebalo uraditi, da bi se umanjili i onako veliki trokovi eksploatacije
rude brzo izvriti reorganizaciju transporta u novonastaloj situaciji sa ciljem smanjenja
trokova transporta. Podaci sa kojima se operira i koji su analizirani dati su u sledeoj tablici:

46

Kapaciteti prevoza :
a) Teretna vozila VOLVO FM12 , 3 tipa i to:
Volvo FM12 4x2 teglja sa poluprikolicom meiller MHKS41/3..........5kom.,
Volvo FM12 6x4 kiper sa prikolicom meiller MZDA 18/2 ..................5kom.,
Volvo FM12 6x4 kiper (sa damperskom nadogradnjom) ..................4kom.
b) Teretna vozila MERCEDES, 2 tipa i to :
Mercedes 2636 i 2636, za prevoz rude: 8 komada
Pregled kapaciteta vozila teretnog saobraaja (za prevoz rude).
Tip vozila Broj
voz.
Neto nos.(t) Registr. nos.(t) Proseni
ut.rude(t)
Zapremina
ut.sand.m3
Svega
raspol.
pros.utovar
(t)
Svega
raspol.
zapremina
(3)
Volvo FM12
4x2(teglja)
sa
poluprikolicom
5 27 29,35 30 22,4 120 415
Volvo FM 12
6x4 (kiper), sa
prikolicom
5 16,9+13,1=31 13,8+15,6=29,4 30 13,5+9,5=23 150 490
Volvo FM 12
6x4 (kiper),
poludamper
4 21 26 22 15 88 335
Mercedes
2636 (solo
+prikolica)
8 15+15=30 30 30 30 190 720
SVEGA: 22 548 457
Tablica 2.

47

Vremenski normativi sa daljinarima i utrokom goriva Rampa Graanica- KOP
Tip vozila Lokaliteti Udaljenost
(po
daljinometru.
Merc.,vol-
raunar)
Vreme
prevoza,
po turi
(asova)
Broj
tura
dnevno
Prosena
potronja
goriva
(1/km)
Potronja
goriva po
turi
Volvo 4x2
teglja
titovo 74 2,8 2,32 0,42 31
.Do 60 2 3,25 0,35 21

Volvo 6x4
prikoliar
Zagrad 32 1,1 6 0,54 17
.Do 60 2 3,25 0,44 26
titovo II 74 2,8 2,32 0,50 37

Volvo 6x4
poludamper.
Zagrad 32 0,93 7 0,50 16
.Do 60 2 3,25 0,42 25
titovo II 74 2,6 2,5 0,45 33

Mercedes
2632/2636
Zagrad 32 1,6 4 0,67 22
.Do 60 2,2 3 0,60 36
titovo II 74 3,2 2 0,67 50
Seoca-
Jama
54 2,1 3 0,60 33

Tabela 3.


Iskop rude na dnevnom nivou
Pk titovo
830
Pk Zagrad
520
Pk ur. Do
215
Jama Seoce
395
Ukupno 1960

Tabela 4.



48

Volvo 4x2 teglja kapaciteta 27t 5 kom
titovo :
-vreme prevoza po toni 2,8h
-broj tura dnevno 2,32
-potronja goriva po turi 31l
-Cena goriva

,
-ukupno tona= 69,6 t
urakov Do:
-vreme prevoza po toni 2h
-broj tura dnevno 3,35
-potronja goriva po turi 21l
-Cena goriva

,
-ukupno tona= 87,75 t
Zagrad :
-vreme prevoza po toni 1h
-broj tura dnevno 6
-potronja goriva po turi 16 l
-Cena goriva

-ukupno tona= 162 t
Seocka jama:
-vreme prevoza po toni 2,1h
-broj tura dnevno 3
-potronja goriva po turi 33 l
-Cena goriva

-ukupno tona= 81 t
Volvo 6x4 prikoliar 31t 5 kom:
titovo :
49

-vreme prevoza po toni 2,8h
-broj tura dnevno 2,32
-potronja goriva po turi 37 l
-Cena goriva

,
-ukupno tona= 71,92 t
urakov Do:
-vreme prevoza po toni 2h
-broj tura dnevno 3,25
-potronja goriva po turi 25 l
-Cena goriva

,
-ukupno tona= 100,75 t
Zagrad :
-vreme prevoza po toni 1,13h
-broj tura dnevno 6
-potronja goriva po turi 17 l
-Cena goriva

-ukupno tona= 186 t
Seocka jama:
-vreme prevoza po toni 2,3h
-broj tura dnevno 3
-potronja goriva po turi 22 l
-Cena goriva

-ukupno tona= 93 t




50

Mercedes 2636 prikoliar 30t 8 kom:
titovo :
-vreme prevoza po toni 3,2 h
-broj tura dnevno 2
-potronja goriva po turi 50 l
-Cena goriva

,
-ukupno tona= 60 t
urakov Do:
-vreme prevoza po toni 2,2h
-broj tura dnevno 3
-potronja goriva po turi 36 l
-Cena goriva

,
-ukupno tona= 90 t
Zagrad :
-vreme prevoza po toni 1,6 h
-broj tura dnevno 4
-potronja goriva po turi 22 l
-Cena goriva

-ukupno tona= 120 t
Seocka jama:
-vreme prevoza po toni 2,1h
-broj tura dnevno 2
-potronja goriva po turi 33 l
-Cena goriva

-ukupno tona= 60 t


51

Dnevna proizvodnja rude na etiri kopa rudnika Boksita data je u tabeli 16.

titovo 830t
Zagrad 520t
.Do 215t
Seoca 395t
Tabela 5.

Vozila u voznom parku i njihov dnevni prevoz dati su u tabeli 17. :

Volvo 4 5 kom 415t dnevni prevoz
Volvo6 4 kom 490tdnevni prevoz
Volvo prikoliar 5 kom 335tdnevni prevoz
Mercedes 8 kom 720tdnevni prevoz

Tabela 6.


Trokovi transporta na odreenim relacijama date su u tabeli 18.

titovo .Do Zagrad Seoca
Volvo 4 15 10 8 16
Volvo 6 21 16 10 21
Volvo pr 16 11 7 9
Merced. 10 18 22 15
Tabela 7.


52

Matematiki problem za dati problem:

Pri ogranienjima

Tabelarni prikaz
Kopovi
Maine
titovo .Do Zagrad Seoce Utovar
rude
V
4
15 10 8 16 415
V
6
21 16 10 21 490
V
PR
16 11 7 9 335
Merc 10 18 22 15 720
Kapaciteti 830 215 520 395 1960
Tablic 8.






53


Poetno bazino reenje naeno primenom metode Minimum reda dato je u Tabeli 19.


415

490

335

720
830 215 520 395
Tabela 9.

Minimalni trokovi transporta raunati na ovaj nain iznose21595 dinara:
F= 8*415+21*110+16*215+105*10+21*60+335*9+720*10=21595din.

Poetno reenje naeno je primenom Vogelove metode



Tablica 10.
titovo ur.Do Zagrad Jama Seoce

V4
15 10 8
415
16

V6
21
110
16
215
10
105
21
60

Vpr
16 11 7 9
335

Merc.
10
720
18 22 15
15
110
10
215
8
30
16
60
21

16

10
490
21
16 11 7

9
335
10
720
18 22 15
830 215 520 395
415
490
335
720
2/2/5
6/5/5
2/4/4
5/5/3
5/1/1 1/1/5 1/1/4 6/1/1
54

Tabela 20. Raspored tereta primenom Vogelove metode

Provera optimalnosti reenja sprovedena je primenom MODI metode
Vrednosti dualnih promenljivih ( u
i ,
v
j
) i relativni trokovi ( d
ij
) raunati su na sledei nain
U
1
= 0
U
1
+V
1
=15 V
1
= 15
U
1
+V
2
=10 V
2
= 10
U
1
+V
3
=8 V
3
= 8
U
1
+V
4
=16 V
4
= 16
U
2
+V
3
=10 U
2
= 2
U
3
+V
4
=9 U
3
=-7
U
4
+V
1
=10 U
4
=-5










Poto je d
ij
0, dobili smo optimalno reenje posmatranog transportnog problema, koje je
isto kao i reenje dobijeno Vogelovom metodom i ne moe se poboljati.Minimalni trokovi
transporta rude iznose:
F(x) =15*110+10*215+8*30+16*60+490*10+9*335+10*720= 20115din



U
i
+V
j
15 10 8 16
0
2
-7
-5
15 10 8 16
17 12 10 18
8 3 1 9
10 5 3 11
dij

0 0 0 0
17 4 0 3
8 8 6 0
0 13 19 4
55

Ako posmatramo raspored vozila po kopovima metodom asignacije:

Kopovi
Maine
titovo .Do Zagrad Seoce
V
4
15 10 8 16
V
6
21 16 10 21
V
PR
16 11 7 9
Merc 10 18 22 15
Tabela 11.

Matematiki model ima oblik :

Pri ogranienjima

{


}







56

Konano reenje o rasporedu vozila na odgovarajui kop posle sprovedenih iteracija ukazuje
na angaovanost vozila na odreenom kopu. Uporeivanjem angaovanosti vozila na
odreenom kopu iz Tabele 22. sa koliinom rude koja je otpremljena iz odreenog kopa iz
Tabele 19. vidimo da je prisutna saglasnost istih.













Tabela12.
Dobili smo da u optimalno reenje uestvuju promenljive

, to nam govori o najpovoljnijoj varijanti angaovanosti odreenog vozila na

odgovarajui kop
titovo ur.Do Zagrad Jama
Seoce

V4
6 0 N 1 7

V6
2 3 N
0
9

Vpr
6 1
Z
0 N

Merc.
N
0
8 15 6
57

7.3 MATEMATICKI MODELI

Matematiki model minimalnih trokova transporta rude ima oblik.
Funkcija cilja :

Ogranienja :
utovar rude

-dnevni iskop rude na kopovima

Ukupna ponuda ishodita: A = a
i
=10+10+10+10+15=55
Ukupni kapaciteti meustanica: B =b
j
=20+11+32 = 63
Ukupna potreba odredita: D =d
k
=16+17+18+19 = 70
Razliite vrednosti A, B, D ukazuju da nastaje otvoreni problem transporta. Koliina tereta u
transportu T i podaci za uesnike: T - min(A,B,D) = min(55,63,70) = 55 = A
Koriste se ponude ishodita u celosti
Nee se koristiti kapaciteti ishodita za B K = 63 55 = 8
Nee se zadovoljiti potrebe odredita za D K = 70 55 = 15


58

Prevoenje u zatvoreni model:
Neiskorideni kapaciteti Z
11
,Z
22
,Z
33

z
i,j
= b
j
min(a
i
,b
k
)=63-min(53,70)=8
Jedinini trokovi C
jj
=0 (j=123).
X
11
+X
21
+X
31
+X
41
+X
51+
Z
11
=20
X
12
+X
22
+X
32
+X
42
+X
52
+Z
22
=11
X
13
+X
23
+X
33
+X
43
+X
53
+Z
33
=32

Fiksno ishodite m+1=5+1=6 sa ponudom a
m+1
=a
6
-(d
k
+a
i
)=15 je razlika ukupne potrebe i ukupne
ponude.
Izravnajuce promenljive za odredite X
m+1,k
=X
6k
(k=1,2,3,4), nezadovoljene potrebe : X
61,
X
62,
X
63,
X
64
.
Jedinini trokovi C
m+1,j
=C
6k
=0 (k=1,2,3,4)

Y
12
+Y
22
+Y
32
+ X
61
=16
Y
12
+Y
22
+Y
32
+ X
62
=17
Y
13
+Y
23
+Y
33
+ X
63
=18
Y
14
+Y
24
+Y
34
+ X
64
=19

59

Problem 1.

Slika 10 . Unos podataka problema


Slika 11.Softversko reenje problema I
Komentar :
Minimalni trokovi su 199,0000 uz angaovanje dva vozila iz prve garae do stanice
etiri;etiri vozila iz garae dva do stanice tri; dva vozila iz garae dva do stanice etiri; tri
vozila iz garae tri do stanice jedan; tri do stanice dva i jedno do stanice etiri.
60

Pri upotrebi WinQSB i reavanja pojedinanih faza u problemu 2 dobijeni su sledei rezultati:

Faza I

Slika12. Softversko reenje problema 2-Faza I



Faza II

Slika 13. Softversko reenje problema 2-Faza II

61

Reavanjem optimizacije trokova kao dvofaznog zadatka transporta uz korienje softvera
WinQSB dobijeni su sledei rezultati.

Dvofazni transportni problem:



Slika 14. Softversko reenje dvofaznog problema 2



Komentar :
Iz datog prikaza jasno se vidi da je manjak rude prisutan na odlagalistu Lc1 , a da e
isporuka Od2 i Od4 biti smanjena. Minimalni ukupni trokovi C*=9,521.0000

62

ZAKLJUAK:


Primenom WinQSB-a alata mogue je znatno unaprediti postojei nain utvrivanja
optimalnog reenja organizacije transpotra, gde se kao kriterijumi valjanosti dobijenih
reenja uzimaju minimalni trokovi prevoza.
Vreme za reavanje predmetnih zadataka znaajno je skraeno, a dobijeni rezultati su
pouzdani jer su metode reavanja nauno utemeljene i moe se rei da se pekulativne
metode odluivanja ( metode zasnovane na slobodnoj proceni i iskustvu) zamenjuju nauno
utemeljenim metodama odluivanja.
Korienjem softver alata WinQSB doprinosi se pojednostavljenju i efikasnosti reavanja
optimizacije transporta.
Ulaganjem u modernizaciju (uvoenjem softverskih paketa), postie se viestruka korist:
smanjuju se troskovi transporta ; doprinosi se kvalitetu transporta .


63

LUTERATURA :

1. Peters Tom, Uspjean u haosu, Grme, Poslovni pregled, Beograd, 1996.
2. Chris Rice, Razumevanje potroaa, Grme, Privredni pregled, Beograd 2001.
3. . : 320 Modeliranje i optimizacija sistema, predavanja u elektronskom
obliku, Fakultet za menament, Univerzitet Metropolitan, Beograd, 2011.
4. F. S. Hillier, G. J. Lieberman, Introduction to operations research, Seventh Edition,
McGraw-Hill, 2001, ISBN 0-07-232169-5.
5. Transportation and Assignment Problems
http://www.martsolf.com/downloads/LandWChap12.ppt
6. J. Reeb, S. Leavengood Transportation Problem: A Special Case for Linear
Programming Problems http://road.uww.edu/road/bramorst/250471/PowerPoints/
7. Transport i logistika, Mainski gakultet Univerzitet u Niu,http://ttl.masfak.ni.ac.rs
8. D.Lipovac, V. Sotirovi, Metode Operacionih istraivanja ,Univerzitet u Novom Sadu,
Novi Sad,1995.
9. I.Nikoli, R.Boikovi, Metode optimizacije u zadacima tipa transporta sa jednim i
vise kriterijuma, Saobraajni fakultret Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2007.
10. I.Nikoli, Dvofazni zadatak transporta po trokovima-13 varijanti, zbornik radova ,
SYM-OP-IS ,1989, XVI Jugoslovenski simpozijum za Operaciona istraivanja, Kupari,
STR 449-452
11. S.Bauk, Kvantitativne metode optimizacije u funkciji naunog menamenta,
Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2010.
12. Internet, http://www.scribd.com/doc/77240381/OPERACIONA-ISTRA%C5%BDIVANJA
13. Nalimov, V. V., Teorija eksperimenata, Moskva, Nauka, 1971
14. Internet, http://www.scribd.com/doc/45986815/Logistika2010-Zbornik-radova
15. Internet, http://www.scribd.com/doc/49598635/LP-SOLVERI