UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA SAOBRAAJ
TRG D. OBRADOVIA 6
N O V I S A D








SEMINARSKI RAD

Nove tehnologije i usluge u potanskom saobraaju

TEMA:
Uvoenje usluge Kampus Pote u J P PTT saobraaja Srbija






Profesor: Student:
Prof. dr Momilo Kujai Dijana Samardija S2 16/2011


NOVI SAD
2

SADRAJ
1. Uvod ..........................................................................................................3
2. Kratak istorijat Pote Srbije....................................................................... 4
3. Nove tehnologije koje Pota prua.............................................................5
4. Strategije razvoja poslovanja Pote Srbije.................................................7
4.1. Aktivnosti neophodne za realizaciju ciljeva................................8
4.2. Trite i udovoljavanje potrebama korisnika............................. 9
5. Primer nove usluge....................................................................................10
5.1. Opis nove usluge (kampus pota)................................................10
6. Analiza trita...........................................................................................11
7. Zakljuak .................................................................................................12
8. Literatura..................................................................................................13













3

1.UVOD

Kvalitet je danas imid svakog preduzea, monooruje protiv konkurencije i sredstvo za
osiguranje napretka i opstanka na tritu. Kvalitet je pravi odgovor na sve vee zahteve korisnika
proizvoda,roba i usluga. Osiguravanjem kvaliteta preduzee osigurava zadovoljstvo korisnika,ali
i vlastito zadovoljstvo, te zadovoljstvo svojih radnika, dobavljaa, a time i cele drutvene
zajednice. Nesigurnost modernog potanskog trita obeleena je konkurencijom,
globalizacijomi razvojem sve naprednijih tehnologija. Korisnici potanskih usluga sve su
zahtevniji jer imajuveu mogunost izbora povoljnijeg operatera. Sve su ovo pokazatelji za
ubrzano unapreivanje kvaliteta potanskih usluga, proirenje asortimana usluga i prodaju usluga
po to prihvatljivijim cenama.Na novonastale uslove nacionalni potanski operater mora
odgovoriti konstantim poboljavanjem kvaliteta svojih procesa i usluga temeljene na naprednim
modelima upravljanjakvalitetom.
Upravljanje kvalitetom potanskih usluga zahteva:
usmerenost prema korisnicima;
ukljuenost svih zaposlenih;
sistemski pristup upravljanju kvalitetom
konstanstno unapreivanje kvaliteta.
Kvalitet se ne sme zamisliti kao moranje kvalitet potanskih usluga je potreba
koja trai:planiranje kvaliteta, kontrolu kvaliteta, osiguravanje kvaliteta i poboljavanje kvaliteta
radi postizanja to boljeg kvaliteta potanskih usluga. Odgovornost za kvalitet pripada svim
nivoima menadmenta, a uloga voe pripada najviim nivoima, direktoru i lanovima Uprave.











4

2. KRATAK ISTORIJAT POTE SRBIJE

Jo u 19. veku ljudi su shvatili potrebu da komuniciraju meusobno, sa drugim
potanskim upravama i sa drugim dravama. Pota je osnovna delatnost svuda u svetu. Najpre se
komuniciralo pismima sa potanskom markama, a sada imamo i druga, savremena potanska
sredstva.
Istorija savremene pote u Srbiji zapoela je pre 168 godina kada je, ukazom
Ministarstva unutranjih dela Kneevine Srbije, propisano da strani konzulati dva puta nedeljno
mogu otpravljati potu u unutranjost Srbije. Nedugo poto je te 1840. godine otvorena prva
pota u Beogradu, Srbija zauzima i vodee mesto u svetskom potanskom sistemu, kao jedna od
22 drave osnivaa Svetskog potanskog saveza. PTT saobraaja Srbije je lan ovog Saveza i
danas.
Najznaajniji datumi kroz istoriju razvoja potanskog saobraaja:
25. maja po starom, odnosno 7. juna 1840. godine po novom kalendaru, u Srbiji otpoela
je sa radom prva Pota na Kalemegdanu u Beogradu
1866. godine donet je Prvi Zakon o potama i izdata je prva potanska marka
1874. godine u Bernu, Srbija uz 21 zemlju sveta postaje osniva Svetskog potanskog
saveza
1945-1990. godine prema vaeim zakonima Pota funkcionie kao dravno preduzee
28. decembra 1989. osnovano je Javno preduzee PTT saobraaja Srbija kao javno
preduzee potanskog, telegrafskog i telefonskog saobraaja sa sredstvima za rad u
dravnoj svojini
29. maja 1997. godine Javno preduzee PTT saobraaja Srbija se transformie u
Holding
2003. Javno preduzee PTT saobraaja Srbija posluje pod firmom: Javno preduzee
PTT saobraaja Srbija, sa potpunom odgovornou
2003. Ukinut je prenos potanskih poiljaka eleznicom
2005. godina
o Donet je Zakon o potanskim uslugama
o Realizacijom Programa restrukturiranja, izdvojene su radne jedinice
"Ugostiteljstvo" i "Postturs", kao samostalna privredna drutva
2010. godina
o Pota Srbije je postala prva potanska uprava u jugoistonoj Evropi koja je u
svoje poslovanje implementirala poslovno-informacioni sistem SAP
o Uveden je Post-net (informaciono-komunikaciona mrea) u sve poslovne objekte
Preduzea i razvijen je tehnoloko-informacioni sistem Post-tis
o Javno preduzee PTT saobraaja Srbija je preuzelo prava, obaveze, poslove,
sredstva, dokumentaciju i predmete u Zajednici jugoslovenskih pota, telegrafa i
telefona, kao i prava, obaveze, poslove, sredstva, dokumentaciju, predmete i
zaposlene u Jugomarka d.o.o.
o Javno preduzee PTT saobraaja Srbija je izvrilo besplatan prenos prava
svojine na 80% akcija u Preduzeu za telekomunikacije Telekom Srbija a. d.
5

o Potanski adresni kod (PAK) Pote Srbije uvrten je u Universal Postal Code Data
bazu Svetskog potanskog saveza kao primer drugim potanskim upravama kako
da primenom adresnog koda poboljaju kvalitet prenosa potanskih poiljaka u
domaem i meunarodnom saobraaju
o Poloen je kamen temeljac za Glavni potanski centar Beograd, ime je poela
izgradnja regionalnih potansko-logistikih centara u Beogradu, Novom Sadu i
rekonstrukcija postojeeg objekta u Niu
2011. godina
o Pota Srbije je, posle pola veka, obnovila krsnu slavu potanske profesije
Blagovesti (7. april)
o Javno preduzee PTT saobraaja Srbija je steklo pravo svojine na akcijama
Banke Potanska tedionica a. d., ime je uee Pote u ukupnom kapitalu
Banke Potanska tedionica poveano na 49%


3. NOVE TEHNOLOGIJE KOJE POTA PRUA

Poti se namee stalna potreba irenja mree i poveanja broja usluga. Planski razvoj
mree podrazumeva korienje i usavravanje modela za analizu lokacije (GIS) ali i nove oblike
maloprodajne mree pota (franizing).
Automatizacija alterskog poslovanja
Kako bi skratila vreme ekanja na alterima i uvela potpunu automatizaciju Pota Srbije
uvodi automatizaciju alterskog poslovanja. Koristi razne vrste softvera i softverskih paketa
kojiomoguuju poti da upravlja svojim uslugama sa jednog mesta. Jedna od tih usluga je i
PostNetmrea koja obezbeuje jedinstvenost, transparentnost i direktan pristup sa bilo kojeg
PostNet radnog mesta u Srbiji. Nazvana je inteligencijom organizacije jer se kroz rad stalno
unapreuje.
Hibridna pota
Prenos informacija kombinovan sa transformacijom njihovih formata pre ili posle
prenosapredstavlja uslugu hibridne pote koja ostvaruje visok nivo integracije tradicionalne
potanske usluge i informacionih tehnologija. Razvojem hibridne pote oekuju se i nove usluge
u potanskom saobraaju.
Track&Trace
Mogunost praenja poiljke u potanskom saobraaju mogue je ostvariti uslugom
Track&Tracekoja je zasnovana na primeni bar-kod oznaka. Ovom uslugom korisniku je
omogueno stalno praenje poiljke tj.informacije gde se poiljka u tom trenutku nalazi kao i o
statusu uruenja.

6

PostExpress usluga
Pota mora razvijati i usluge sa dodatnom vrednou na osnovnu uslugu kakve su i usluge
post expressa. Post express usluga treba da obezbedi brz i jednostavan nain prenosa poiljaka
koje mogu biti sa ili bez oznaene vrednosti pri emu se prednost Pote ogleda u veoj
dostupnosti.
DirectMail usluga
Usluga DirectMail-a vri plasman razliiih vrsta proizvoda da krajnjeg kupca
dostavljanjem kataloga na adresu kupaca posredstvom pote koji obavlja i dostavu proizvoda do
krajnjeg kupca.
Kataloka prodaja
Predstavlja direktu komunakaciju sa korisnicima u cilju zadovoljenja tranje kupaca.
Zasniva se na slanju kataloga, primanju porudbina i otpremi proizvoda.
E-business
E-business elektronsko poslovanje koje ukljuuje bolji menadment nabavke i lanac
snabdevanja,ini prodajne timove na terenu efektivnijim itd.
GPS
Automatsko praenje vozila i GPS predstavlja inovaciju u potanskom saobraaju.GPS
sistem omoguava kako lociranje i navigaciju tako i praenje objekata i osoba kao i razna
merenje u graavinarstvu, geodeziji, rudarstvu itd.
GPRS
GPRS obezbeuje pristup LAN-u, ostvarivanje prihvatljive brzine prenosa,
obezbeivanje uslova da korisnik bude stalno dostupan, optimizuju iskorienje mree i
obezbeuje jeftiniji pristupnovim servisima. Ovim servisom olakano je popunjavanje adresnice,
zadravanje kurira na terenu, smanjenje ljudske greke, direktan pristup informacijama itd.
Samousluni alteri
Kako bi se poveala dostupnost potanskih usluga u Poti, koriste se samousluni alteri
kojiomoguavaju kako uplate tako i isplate gotovine kao i plaanje rauna i dodatne usluge.
Pored altera postoje i platni terminali za plaanje mobilne i fiksne telefonije, interneta,
kablovsketelevizije, uplate na raun u banci itd.
RFI D tehnologija
U cilju oznaavanja i identifikacije proizvoda koristi se RFID tehnologija zasnovana na
radio talasima koja prikuplja podatke u okviru proizvodnih i poslovnih procesa. Njom se
ostvarujesigurna i jedinstvena identifikacija bez potrebe direktne vidljivosti.

7

Kablovska distibutivna mrea
Kablovska distibutivna mrea (KDS) prua nove usluge korisnicima pored radio i tv
programa praktino sve servise jedne savremene kablovske mree kao to su video na zahtev,
video igre, plaanje prema gledanju, teletekst, teleprodaja, telekupovina itd. Ti servisi namenjeni
su iskljuivo zabavi, informisanju i obrazovanju.
PostExport
Usluga PostExport prua potansk u uslugu u meunarodnom saobraaju za mala i
srednja preduzea. Predstavlja postupak izvoza robe u skladu sa aktom carinskog organa.
Otperma se najee vrsi avionskim prevozom.
Brz razvoj tehnologije treba da se shvati kao prilika za proirenje postojeeg asortimana
potanskih usluga.

4. STRATEGIJE RAZVOJA POSLOVANJA POTE SRBIJE

Proces komercijalizacije pote, kao i predstojea liberalizacija zakonske regulative
zemalja trine privrede u oblasti potanskog saobraaja i komunikacija nuno uslovljavaju
potrebu za svetskom integracijom u ovim oblastima, kao i razliitim vidovima meunarodne
saradnje izmeu svih stakeholdera u potanskom svetu.
Cilj reforme potanskog sistema jeste da se izmeni trenutnu situaciju i da se prui
maksimalan doprinos ekonomskom i nacionalnom razvoju potanskog sektora, da se projektuje
uravnoteena politika mapa puta koja bi znaajno smanjila godinje (posredne) budeske
rashode, postepeno liberalizovala sektor u onim segmentima i delovima za koje javni potanski
operaor poseduje kapacitete da se uspeno takmii kao i da se dalji napori usmere ka broj
poslovnoj transformaciji i podizanju kapaciteta Pote Srbije, sposobne za odriv i ekonomski
isplativ poslovni razvoj. Znaajan rast sektora, a time i olakana trgovina i komunikacije, moe
se ubrzati stvaranjem efikasnijeg poslovnog okruenja uz dalju liberalizaciju sektora. Realizacija
ovog plana izmeu ostalog treba da omogui:
1. postepenu liberalizaciju u onim segmentima i delovima trita u kojima javni potanski
operator poseduje kapacitete da se uspeno takmii,
2. jasno razdvajanje uloge Vlade kao akcionara javnog potanskog operatora od funkcija
koje vri u sektorskoj politici,
3. restrukturiranje javnog preduzea PTT saobraaja zasnovanog na efikasnim modelima
korporativnog upravljanja (korporatizacija javnog preduzea),
4. da imenovani operator moe u potpunosi i profitabilno da obavlja svoje (univerzalne)
potanske usluge u konkurentnom okruenju
5. prilagoavanje organizacije elekronskoj trgovini i uslugama,
6. razvoj trita novih potanskih usluga i dalje grananje proizvoda i usluga,
7. strateko pozicioniranje i dalju modernizaciju imenovanog javnog potanskog operatora, i
8. odriv i ekonomski isplativ poslovni razvoj i rast potanskih usluga.
8


4.1. AKTIVNOSTI NEOPHODNE ZA REALIZACIJU CILJEVA

Potrebno je usvojiti sledee stratgije:
Strategija 1: Definisanje i pruanje USO i rezervisane oblasti
Potrebno je preduzeti sveobuhvatne studije u Srbiji sa ciljem definisanja limita
rezervisane oblasti iz okvira univerzalne potanske usluge, kao i mehanizma finansiranja
univerzalne potanske usluge kako bi se obezbedio ekonomski odriv razvoj.
Strategija 2: Razrada nacionalne politike potanskog sektora
Dalja razrada politikog okvira za potanski sektor na osnovu razraenih tanih definicija
obuhvata obavezu pruzanja univerzalne potanske usluge, politiku tarifa i odreivanja cena,
regulisanje konkurencije u svetlu stvaranja odgovarajue ravnotee izmeu dalje liberalizacije i
usklaivanja sa direktivama EU. Nacionalna politika za potanski sektor bi jasno trebalo da
navodi ciljeve Vlade u potanskom sektoru i oekivanja u odnosu na ulogu koju sektor igra u
nacionalnom i socio-ekonomskom razvoju.
Strategija 3: Analiza pravnog i regulatornog okvira
Novi pravni i regulatorni okvir za potanski sektor bi trebalo da uzme u obzir razvoj na
nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ostaje vano pitanje jasnog razdvajanja uloge
Vlade kao akcionara u javnom potanskom operateru od funkcija sektorske politike i regulatora
sektora. Razrada pravnog i regulatornog okvira za cilj takoe ima delotvorno obezbeivanje
cenovne politike, regulisanje konkurencije i dr.
Strategija 4: Modernizacija i diverzifikacija usluga
Trebalo bi da se razvije u skladu sa oekivanjima klijenata, putem nastojanja da se
unapredi poslovna efikasnost i kvalitet usluge koja se nudi u okviru potanske mree.
Strategija 5: Reforma i modernizacija javnog potanskog operatera.
Dok Pota Srbije prua zadovoljavajue nivoe pokrivenosti i pristupanosti univerzalne
usluge, postoji prostor za poboljanje u odnosu na meunarodne i evropske standarde
produktivnosti i efikasnosti. Osim toga, aktuelna organizaciona struktura, komercijalna vizija,
maloprodajna i dostavna infrastruktura i model upravljanja javnog potanskog operatera u Srbiji
nisu dovoljni da u potpunosti zadovolje budui privredni rast Srbije i nove zahteve potanskog
trita.



9

4.2. TRITE I UDOVOLJAVANJE POTREBAMA KORISNIKA

Korienje novih saznanja o tritu i razvoju potanskih proizvoda jedini je nain za
uinkovit odgovor na potrebe i oekivanja korisnika potanskih usluga. Korisnik oekuje usluge
najboljeg kvaliteta po najpovoljnijim cijenama na potanskom tritu koje treba stimulisati
uinkovitost i inovativnost. Pote treba na polju svojih osnovnih usluga da poboljaju svoju
kompetentnost ali istodobno uvode nove usluge u cilju poveanja prihoda. Za veinu potanskih
operatora, pismonosne usluge predstavljaju najvei izvor prihoda uprkos oitom trendu ka
diversifikacji proizvoda uvoenjem paketskih i financijskih usluga.
Znaajne prodore napravile su usluge direktne pote tako da ove usluge prua 83%
industrijaliziranih zemalja Europe i 77 posto zemalja u tranziciji. Konkurencija na potanskom
tritu je sve prisutnija tako da potanski monopol polako poinje da nestaje. Svi oblici novih
komunikacija (faks, Internet, e-mail, plaanje rauna elektronikim putem) zadiru u osnovnu
djelatnost pote. U isto vrijeme, potanski operatori ekspres usluga predstavljaju pretnju za
najvaniji segment te delatnosti (ekspres pota i trite malih paketa). U vezi s navedenim ciljem,
za potanski saobraaj Srbije je karakteristino da je u proteklom razdoblju imao odreen, ne
znaajan, ali ipak rast trinog obima usluga. U 2003. godini ovaj rast je ispod oekivanog, emu
je pridonela i primena Zakona o platnom prometu kojim je Pota Srbije izgubila dio financijskih
usluga koje je ranije obavljala. Pored toga, u 2003. godini, rast fizikog obima potanskih usluga
bio je ispod rasta BDP, to je pokazatelj da se konkurencija u ovoj oblasti pojavila bez obzira na
zakonsku regulativu.
Tokom 2004. i 2005. godine, dolo je, kumulativno, do intenziviranja rasta opsega
potanskih usluga u odnosu na rast BDP-a (proseno potanske usluge su rasle 3,4 posto bre od
rasta BDP-a), to jasno ukazuje da je proces redefiniranja potanske delatnosti u Srbiji ve
zapoeo.
Pozitivne pomake Pota Srbije je napravila u segmentu ekspresnih usluga, elektronikom
transferu novca, uslugama izravne pote, paketske i elektronikim uslugama (formiranjem centra
za elektroniko poslovanje). Svi ovi segmenti dali su znaajne poetne rezultate.
Na potanskom tritu Srbije primjetna je sve intenzivnija konkurencija. Na temelju
istraivanja strunih slubi Pote Srbije, trenutno je evidentirano 17 konkurenata na tritu
ekspresnog prenosa poiljaka u unutranjem sobraaju 0,5 konkurenata na tritu ekspresnog
prenosa poiljaka u meunarodnom sobraaju, preko 100 konkurenata koji se bave masovnom
distribucijom i oko 60 nelojalnih konkurenata (autobusni prevoznici, taksi slube). Sve navedeno
govori da konkurenciju na potanskom tritu ine vie od 200 konkurenata koji na godinjem
nivou izvre oko 320 miliona usluga.



5. PRIMER NOVE USLUGE
10


Pojava privatnog sektora, s jedne, i razvoj savremenih telekomunikacionih sredstava, s
druge strane, nametnuli su potrebu za velikim naporom strunog zaposlenog kadra za
pronalaenje novih reenja za opstanak Pote Srbije na tritu. Veliki zadatak jeste ouvati njenu
lidersku poziciju u prenosu paketa i pisanih saoptenja, kao i novanih usluga, ali i uvoenje
novih, atraktivnih usluga za korisnike, ime bi istupila korak ispred konkurencije.
Poboljanje kvaliteta starih i uvoenje novih, kvalitetnih usluga, jesu veliki izazovi sa
kojima se danas suoavaju potanske uprave, jer je pored pridobijanja novih klijenata,
podjednako vano i sauvati stare. Savremena sredstva komunikacije, prvenstveno nova IT
reenja (raunari i mobilni telefoni), mogla bi se primeniti u dvosmernoj komunikaciji sa
korisnikom, tj. klijentom i time otvoriti vrata novim uslugama. Novoj paleti usluga pristupalo bi
se iz udobnosti doma, radnog mesta ili pak u pokretu, bez fizikog prisustva korisnika u
potanskim jedinicama. Pristupnu taku ovim uslugama inio bi web portal, mobilni telefon ili
info kiosci.
Pota kao globalna institucija usluuje najrazliitije profile korisnika. Svojim uslugama
zadovoljava potrebe svih korisnika, meutim, svakim danom potrebe sve vie rastu i dobijaju
nove tendencije u zavisnosti od profila onih koji ih zahtevaju.
U ovom radu, prednost emo dati, pomalo zapostavljenoj, a u osnovi jako bitnoj grupi
korisnika- studentima. Jako je bitno da sve usluge budu sto dostupnije , jer samim tim dobijaju
na kvalitetu, a u krajnjoj liniji i na potranji.

5.1. OPIS NOVE USLUGE (Kampus Pota)

Pomou Kampus Pote, studenti mogu slati i primati elektronsku potu i pakete, i kupiti
potanske marke. Kampus Pota bi bio u mogunosti da prihvaa Visa, Mastercard, Buzz karticu
i gotovinu za sve kupovine, ukljuujui potarinu i pecate. Kampus Pota prihvata isporuke iz
potanskih slubi, DHL, Federal Express (FedEx), i drugih prevoznika. Svi odlazni paketi
poslani Kampus Pote e biti isporuen koritenja usluga Pote Srbije.
Paketi se dostavljaju u Studentskom centru, a student e primiti e-mail obavjetenje kada
paket stigne za njega. Studenti se moraju indentifikovati prilikom preuzimanja poiljke pomou
EURO26 kartice (ili pomou drugog vaeeg dokumenta). Potrebno je, takoe da znaju svoj
Kampus POSTBox broj kada ele preuzeti svoju poiljku. Ukoliko student ne preuzme svoju
poiljku u roku od sedam dana od prve najave, dobice na svoj e-mail drugo obavetenje koje ga
podsea na primljenu poiljku. Poiljka e biti vraena poiljaocu, u sluaju da poiljka nije
preuzeta u roku od sedam dana od drugog obavjetenja.
Studentima koji ive na kampusu automatski se dodjeljuje Kampus POSTBox pregradak,
dok studenti koji ive izvan kampusa moraju se naknadno prijaviti i platiti novanu godinju
naknadu. Prijava za zakup Kampus POSTBox pregradka se mogu izvriti elektronskim putem ili
lino u Kampus Poti.
11


6. ANALIZA TRITA

Kako bi se opravdalo ulaganje neophodno za sprovoenje prethodno opisane usluge,
neophodno je prvenstveno istraiti trite, tj potencijalne korisnike. Potrebno je ispitati da li
zaista postoji potreba za uvoenje ovakve usluge i da li su korisnici voljni da navedenu uslugu
plate.
Potrebno je prvo izvriti segmentaciju trita. Analizom korisnika usluga Pote Srbije i
razmatranjem njihovih osobina koje su bitne za uslugu Campus Pote doli smo do zakljuka da
je grupisanje korisnika mogue izvrsiti na sledei nain:


Slika 1. Prikaz segmentacije trita
Shodno izvrenoj segmentaciji trita neophodno je oformiti poseban paket usluga za
svaku od navedenih grupa korisnika. Naravno, u velikoj meri e se ovi paketi preklapati, ali je
neohodno obratiti posebnu panju na korisnike tree kategorije jer upravo njihovo zadovoljstvo
uslugom predstavlja klju uspeha, jer e oni zasigurno postati i prva, a potom i druga kategorija.
Dakle, izmeu ostalog, od velikog je znaaja, na vrijeme sticati povjerenje korisnika.


7. ZAKLJUAK
KORISNICI
FIZIKA LICA
RADNICI PENZIONERI STUDENTI I ACI
PRAVNA LICA
12


Korienje novih saznanja o tritu i razvoju potanskih proizvoda jedini je nain za
efikasan odgovor na potrebe i oekivanja korisnika potanskih usluga. Korisnik oekuje usluge
najboljeg kvaliteta, po najpovoljnijim cijenama, na potanskom tritu, koje treba da stimulie
efikasnost i inovativnost.
Za veinu potanskih operatora, pismonosne usluge predstavljaju najvei izvor prihoda,
uprkos oiglednom trendu ka diversifikacji proizvoda, uvoenjem paketskih i finansijskih
usluga. Znaajne prodore napravile su usluge direct mail, tako da ove usluge prua 83%
industrijalizovanih zemalja Evrope i 77% zemalja u tranziciji. Konkurencija na potanskom
tritu je sve prisutnija, tako da potanski monopol nestaje. Svi oblici novih komunikacija (faks,
internet, e-mail, plaanje rauna elektronskim putem) zadiru u osnovnu delatnost pote. U isto
vreme, potanski operatori ekspres usluga predstavljaju jedan od najvanijih segmenata te
delatnosti (ekspres pota i trite malih paketa).
Reforme i stabilan razvoj potanskih usluga obuhvataju tehnoloke, ekonomske i
regulativne promjene u potanskom sektoru, da bi se obezbjedile maksimalne pogodnosti za
korisnike usluga. U cilju sprovoenja potanskih reformi usvajaju se razliiti modeli reformi u
zavisnosti od situacije u pojedinim zemljama. Ove reforme treba da imaju trajne efekte na razvoj
potanskog sektora. Zato one moraju biti podrane spoljnim izvorima finansiranja, ekspertskoj
pomoi, tehnikom kooperacijom, primenom efikasnih i stabilnih projekata o tehnikoj saradnji i
sl.













7. LITERATURA
13

1. Internet - http://www.posta.rs/
2. Knjiga Nove tehnologije i usluge u potanskom saobraaju, autor prof. dr Momilo
Kujai
3. Knjiga Upravljanje kvalitetom u potanskom saobraaju, autor prof. dr Vladeta Gaji