TIRISTORI

A
A A
=
G
P
N N
P
N
A
G
K
G
G
P
N
P
N
P G
K
G
c) K K a) b) d)
Postoji vi{e poluprovodni~kih elemenata Postoji vi{e poluprovodni~kih elemenata
koji se nazivaju zajedni~kim imenom
tiristor. To su: (~esto se
ozna~ava kao SCR, {to je skra}enica od ozna~ava kao SCR, {to je skra}enica od
engleskog naziva ilicon ontrolled
ifi ili ij ki k li i ectifier - silicijumski kontrolisani
usmera~), dvosmerni triodni tiristor ),
(triak), diak, tetrodni tiristor,
~et oroslojna dioda itd ~etvoroslojna dioda, itd.
Tiristor se sastoji od ~etiri j
poluprovodni~ka sloja koji obrazuju tri
PN spoja Ima tri elektrode: anodu A PN spoja. Ima tri elektrode: anodu A,
katodu K i upravlja~ku elektrodu - gejt
G. ^etiri poluprovodni~ka sloja tiristora
mogu se podeliti na dva dela po tri sloja mogu se podeliti na dva dela po tri sloja.
Svaki deo obrazuje po jedan ekvivalentni
tranzistor. Gornji tranzistor je PNP, a
donji NPN tipa donji NPN tipa.
Princip rada tiristora Princip rada tiristora
A
+
R
E
-
G
K
Ako se na anodu tiristora priklju~i Ako se na anodu tiristora priklju~i
pozitivan napon u odnosu na katodu, kroz
njega ne}e proticati struja. Da bi gornji
PNP tranzistor provodio, potrebno je da PNP tranzistor provodio, potrebno je da
iz njegove baze isti~e pobudna struja. Da
bi d ji NPN i di bi donji NPN tranzistor provodio,
potrebno je da pobudna struja uti~e u p j p j
njegovu bazu. Oba tranzistora su
nepro odna iako je tiristor direktno neprovodna iako je tiristor direktno
polarisan. Tiristor je u stanju direktnog
neprovo|enja.
Karakteristika tiristora Karakteristika tiristora.
Ako se pri pozitivnoj polarizaciji anode na gejt p p j p j g j
priklju~i odgovaraju}i pozitivan napon, tada }e
kroz spoj baza emitor NPN tranzistora proticati kroz spoj baza emitor NPN tranzistora proticati
struja. Kolektorska struja NPN tranzistora
isti~e iz baze PNP tranzistora pa i on po~inje isti~e iz baze PNP tranzistora, pa i on po~inje
da provodi. Kolektorska struja PNP tranzistora
i b NPN i } j }i uti~e u bazu NPN tranzistora pove}avaju}i
njegovu kolektorsku struju. Pove}anjem IC
NPN tranzistora jo{ vi{e se pove}ava IC PNP
tranzistora, itd. tranzistora, itd.
Proces pove}avanja struja je veoma brz p j j j
(~esto se ka`e da je kumulativan) tako da
za kratko vreme oba tranzistora dolaze u za kratko vreme oba tranzistora dolaze u
zasi}enje i tiristor se nalazi u provodnom
stanju. Struja kroz tiristor je ograni~ena
samo otporom R u spolja{njem kolu samo otporom R u spolja{njem kolu.
Ukoliko nije prisutna ova otpornost (ili
nije priklju~en potro{a~), struja
prekomerno raste i dolazi do uni{tenja prekomerno raste i dolazi do uni{tenja
tiristora.
karakteristika triodnog tiristora koja daje g j j
zavisnost glavne struje I
T
(koja te~e od
anode ka katodi) od napona izme|u anode ka katodi) od napona izme|u
anode i katode U
D
(U
AK
). Ako se
D AK
pove}ava napon direktne polarizacije
U kroz tiristor te~e neka mala struja U
AK
, kroz tiristor te~e neka mala struja
curenja (I
D
). Pri inverznoj polarizaciji,
tako|e, te~e sli~na struja curenja I
R
. Obe
struje curenja su zanemarljivo male i struje curenja su zanemarljivo male i
karakteristika prakti~no le`i na
h i l j i horizontalnoj osi.
Tiristor mo`e da do|e u stanje direktnog j g
provo|enja ako mu se napon pove}a do
probojnog napona U
DM
. Posle proboja u probojnog napona U
DM
. Posle proboja u
direktnom smeru, ne dolazi do uni{tenja
tiristora ako je struja ograni~ena na vrednost tiristora ako je struja ograni~ena na vrednost
manju od maksimalno dozvoljene. Posle
} j k U i i l pove}anja napona preko U
DM
tiristor naglo
prelazi u stanje provo|enja. Napon na njemu
naglo opada na vrednost U
T
, a struja raste
linearno pri daljem pove}anju napona. linearno pri daljem pove}anju napona.
Do proboja tiristora mo`e da do|e i u Do proboja tiristora mo`e da do|e i u
inverznom smeru, tj. kada se na katodu
dovede pozitivan napon, a na anodu
negativan. Ako se inverzni napon pove}a negativan. Ako se inverzni napon pove}a
iznad U
BR
dolazi do proboja koji je
l i k i N i i j lavinskog tipa. Napon na tiristoru ostaje
pribli`no jednak naponu proboja U
BR
. p j p p j
BR
Zbog velikog napona i struje (velike
snage) obi~no dola i do ni{tenja snage), obi~no dolazi do uni{tenja
tiristora.
Kada tiristor provede gejt gubi Kada tiristor provede gejt gubi
upravlja~ku ulogu, tj. smanjenjem struje
gejta ne mo`e da se prekine provo|enje
tiristora Provo|enje tiristora mo`e da tiristora. Provo|enje tiristora mo`e da
prestane samo ako se anodna struja
smanji ispod struje dr`anja (I
H
).
TRIAK TRIAK
Triak je poluprovodni~ki element sa tri izvoda, koji
se dovodi u stanje provo|enja pomo}u signala male
snage na pobudnoj elektrodi. Triak propu{ta struju u
oba smera kada je pobu|en, zbog ~ega je on
dvosmerni element za regulisanje snage naizmeni~ne
struje. Po{to je dvosmerni element, nazivi "anoda" i
"katoda" se ne koriste ve} se zamenjuju izrazima
glavni priklju~ak (Main Terminal). Obele`avaju se sa
MT1 i MT2 ili A1 i A2. Pobudna elektroda i dalje
zaadr`ava svoju oznaku G (Gate).
U principu triak se mo`e zameniti sa U principu, triak se mo`e zameniti sa
dva tiristora u antiparalelnoj vezi.
Primena triaka za regulisanje snage
naizmeni~ne struje ima prednosti i iz naizmeni~ne struje ima prednosti i iz
ekonomskih razloga. Umesto dva, g ,
koristi se samo jedan hladnjak koji
i j i j zauzima manje prostora i manja mu
je cena je cena.
Karakteristika triaka Karakteristika triaka
Triak se mo`e pobu|ivati pozitivnim i
negativnim signalom na pobudnoj
elektrodi bez obzira na polaritet napona elektrodi, bez obzira na polaritet napona
izme|u glavnih priklju~aka. Kod triaka je
usvojeno pravilo da se polaritet pobudnog
impulsa uvek ra~una u odnosu na glavni impulsa uvek ra~una u odnosu na glavni
priklju~ak 1 (MT1).
U slu~aju kada je glavna struja u istom
smeru kao i struja gejta potrebna je smeru kao i struja gejta, potrebna je
manja struja za okidanje nego u slu~aju
kada su ove dve struje suprotnog smera.
Triak se mo`e pobu|ivati jednosmernim Triak se mo`e pobu|ivati jednosmernim
ili naizmeni~nim naponom, usmerenim
i i~ i i l i i i l naizmeni~nim impulsima i impulsno.