1.

POSLOVNA POLITIKA
Poslovnu politiku ine poslovne odluke kojima se definiu naela, principi i
kriterijumi kojima se usmerava odluivanje u poslovanju preduzea.
2. TA SADRI POSLOVNA POLITIKA
Poslovna politika sadri kontinuirane planske odluke koje se primenjuju na
situacije ponavljaju. To znai da poslovnom politikom unapred zauzimamo
stav u vezi sa problemima koji e se javiti u poslovanju preduzea.
3. RELEVANTNI INIOCI OSTVARENJA POSLOVNE POLITIKE
Da bi se ostvarila racionalnost poslovne politike potrebno je da se stave u
meusobni odnos tri grupe relevantnih inilaca:
Mogunosti kojima preduzee raspolae
Ciljevi koje predduzee namerava da realizuje formulisanom poslovnom
politikom
Instrumenti kojima se preduzee koristi
4. KARAKTERISTIKE POSLOVNE POLITIKE
Preduzee bi u svom poslovanju pored zakonskih propisa trebalo da se
pridrava dobrih poslovnih obiaja
Stabilnost poslovne politike predstavlja principijalan stav upravljanja u
odreenim pitanjima iz poslovanja preduzea
Racionalna poslovna politika treba da obezbedi realizaciju ciljeva
srednjerone i dugorone orijentacije preduzea.
5. UNUTRANJI I SPOLJANJI FAKTORI POSLOVNE POLITIKE
Moe se podeliti na MIKRO OKRUENJE (unutranji faktori) i MAKRO
OKRUENJE (spoljanji faktori).
Spoljanji faktori:
Demografske - veliina svetskog stanovnitva, njegova geografsku
rasprostranjenost i gustoa, trendovi kretanja, starosna podela, stope
nataliteta
Privredne - Privrednu okolinu predstavljaju faktori koji utiu na
kupovnu mo potroaa i njihovu strukturu troenja, tritima je
potrebna kupovna mo isto toliko koliko i ljudi.
Prirodne - Pogorani zahtevi prirodne okoline doveli su do toga da se
svet suoava sa velikim problemima. Zagaenje vode i zraka dostiglo
je u mnogim gradovima kritinu taku.

Tehnoloke - Tehnologija je najizrazitija snaga to razvija aktivnosti
stanovnitva. Tehnologija je donela ogromna uda oveku.
politike - Na marketinke odluke snano deluje stanje u politikoj
okolini. Tu okolinu ine zakoni, vladine agencije i grupe pritiska koje
su od uticaja i to ograniavaju razliite organizacije i pojedince u
drutvu.
kulturne - Svako drutvo funkcionie po principu odreenih normi,
pravila i verovanja koje oblikuju nain ponaanja i socijalne
interakcije.
Unutranji faktori:
ljudski - Bez obzira na odline organizacione i fizike resurse, nita se ne moe
uraditi bez talentovane radne sile menadera i zaposlenih. Ovaj resurs se moe
analizirati na 4 nivoa: top menadment, srednji menadment, supervizori i
zaposleni.
Organizacioni - Organizacioni resursi su informacioni i drugi sistemi,
strategija date organizacije, struktura, kultura, nabavka, itd. Uvek se postavlja
pitanje da li su organizacioni resursi u skladu sa strategijm firme, da li su
dovoljni za njenu adekvatnu primenu, kao i da li su korporacijska strategija,
strategija poslovnih jedinica i funkcionalna strategija u skladu sa misijom i
ciljevima organizacije.
Prirodni - Prirodni resursi organizacije su fabrika, oprema, geografska
lokacija, pristup sirovinama, distributivna mrea i tehnologija. Prirodni resursi
koje poseduju organizacije se razlikuju. Bitno je rei da posedovanje najnovije
tehnologije nije garancija uspeha ako konkurenti imaju superiorniju
tehnologiju i znaju kako da je koriste, imae odluujuu prednost na trzitu.

6. KLASIFIKACIJA POSLOVNE POLITIKE (NAVESTI I OBJASNITI)
Po vremenu
Po funkcijama
Prema nivou u organizacionoj strukturi preduzea


Prema vremenu moe biti:
Kratkorona poslovna politika mora se rei da se ovde vreme ne koristi u
kalendarskom smislu ve operaciono. To znai da bi kratkorona politika
trebalo da da okvire za donoenje odluka za adaptiranje preduzea
promenama u samom preduzeu kao i njegovom okruenju u periodu u kome
su kapaciteti nepromenjeni
Dugorona poslovna politika slui kao osnova za donoenje planskih
odluka koje bi trebalo da se realizuju u duem vremenskom periodu i koje
determiniu razvoj preduzea
Klasifikacija poslovne politike prema funkcijama predstavlja aktivnost
formulisanja posebne politike za svaku poslovnu funkciju u okviru preduzea.
Mora se rei da generalna poslovna politika ne predstavlja zbir funkcionalnih
poslovnih politika, ali su izvesni elementi tok ukljuenja. Naime mora da postoji
skladan odnos izmeu generalne i funkcionalne politike.
Prema nivou u organizacionoj strukturi moe se podeliti na:
Generalnu poslovnu politiku
Poslovnu politiku
7. POSTUPAK FORMULISANJA POSLOVNE POLITIKE (TA JE)
Postupak formulisanja poslovne politike. Dok poslovna politika usmerava
odluivanje u preduzeu, postupkom se odreuje redosled obavljanja
pojedinih poslova u preduzeu. To znai da postupak predstavlja instrument
kojim se nastoji da se obezbedi i to efikasnije sprovede poslovna politika u
ivot. Postupak je potreban zbog zahteva da se stvore uslovi da bi se
odreeni poslovi obavljali na jedinstven nain. Kada neko preduzee uvede
postupak, ono time smanjuje broj odluka za realizaciju nekog posla, jer
postupak predstavlja unapred standardizovanu odluku za obavljanje nekog
posla. Uobiajen je postupak da poslovna politika nastaje kao rezultat odluka
organa upravljanja u preduzeu. Formuliui poslovnu politiku na ova nain
organi upravljanja u stvari polaze od cilja preduzea, koji bi trebalo da se
reailizuje tom politikom. Meutim, jo jedan nain formiranja poslovne
politike, postoji u naim preduzeima, ali ga ne bi trebalo prihvatiti. Naime,
ima situacija kada organi upravljanja formiraju politiku na osnovu pojedinih
sluajeva to se negativno odraava na efikasnu realizaciju ciljeva preduzea.

8. KORACI U POSTUPKU FORMULISANJA POSLOVNE POLITIKE
(PO REENICU OD SVEGA)
Da bi se poslovnom politikom realizovali ciljevi zbog kojih se formulie,
preduzee bi trebalo da se pridrava postupaka koji omoguavaju da se
poslovna politika racionalno definie. Jedan od najee korienih
postupaka sastoji se iz formulisanja, publikovanja, indoktrinacije,
implementacije, interpretacije i kontrole. Formulisanje obuhvata definisanje
stavova, naela i principa kojih bi preduzee trebalo da se pridrava u
ostvarenju postavljenih ciljeva. Bez precizno formulisane poslovne politike
nema obavljanja delatnosti preduzea. Kada je poslovna politika definisana
potrebno je da se sa njom upoznaju svi koji se na bilo koji nain ukljuuju u
njenu realizaciju, a to je publikovanje. Da bi se osobe zaduene za
sprovoenje poslovne politike maksimalno zalagale za njenu realizaciju, oni
moraju da je prihvate, to predstavlja indoktrinaciju. Druga i trea faza
dozvoljavaju stavljanje primedbi na formulisanu poslovnu politiku. etvrtom
korakom ide se na implementaciju u reavanju problema sa kojima se
suoava preduzee. Ova faza nudi odgovor da li formulisana poslovna
politika odgovara potrebama preduzea. Interpretacije omoguava organima
koji sprovode poslovnu politiku, u sluaju odreenih nedoumica i problema,
da se obrate kreatorima poslovne politike za dodatna objanjenja. Ovde treba
napomenuti da su preduzimai koji ulau pare u trinu privredu kreatori
poslovne politike, a menaderi njeni realizatori. Meutim, kada imamo
manja preduzetnitva, preduzima i menader mogu biti isto lice.Poslednji
korak predstavlja kontrolu sprovoenja poslovne politike. U ovoj fazi
preduzimaju se mere s ciljem da se tekoe i nesporazumi otklone. Kontrola
mora da bude izuzetno efikasna i aurna u otkrivanju problema koji mogu
nastati u primeni politike, kao i korektivna akcija radi otklanjanja uoenih
nedostataka. Imajui u vodu gore definisane zahteve u daljem tekstu
razmatrae se problematika u vezi istraivanja trita, razvoja i rasta
preduzea.
9. FINANSIJSKA POLITIKA, KAO POLITIKA FINANSIJSKE
STRUKTURE PREDUZEA
Finansijska politika kao politika funkcije preduzea ima svoj cilj i naela kao
osnovne izvore saznanja po kojima se radi da bi se ostvario cilj. Analogno
reeno, finansijska politika ima za cilj postizanje i odravanje finansijske
snage preduzea pomou utvrenih naela kojih se pridrava u ostvarivanju
svojih zadataka.
10. NAVESTI I OBJASNITI FAKTORE FINANSIJSKE POLITIKE
PREDUZEA
Interni faktori odnose se na sva ona dejstva koja su izazvana u okviru
samog preduzea, te se na njih moe uticati, odnosno preduzee o njima
moe po pravilu samostalno da odluuje.

Interni faktori finansijske politike preduzea su veoma brojni, ali se oni
najee grupiu u dve velike grupe:
Faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduzea
Faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduzea

Eksterni faktori objektivnost su karakteristika i na njih se ne moe uticati.
Oni su veoma brojni, a najznaajniji meu njima su:
Privredno-finansijski sistem
Trini uslovi privreivanja
11. NAVESTI UE PARCIJALNE SEGMENTE FINANSIJSKE
POLITIKE
Politika pribavljanja finansijskih sredstava
Politika finansiranja tokova reprodukcije
Politika plasmana vika finansijskih sredstava
Politika finansiranja investicija
Politika zajednikih ulaganja
Politika likvidnosti i stvaranja finansijskih rezervi
Politika finansijske stabilnosti i raspodele ukupne dobiti
12. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE SA DINAMIKOG
ASPEKTA
Osnovna finansijska politika
Politika osnovnih naela finansijskog poslovanja
Politika finansijske snage preduzea
Politika upravljanja finansijskim sredstvima
Poslovna (tekua) finansijska politika
Tekua politika finansiranja
Politika raspolaganja finansijskim sredstvima
Politika likvidnosti preduzea
Politika sticanja prihoda, dobiti i raspodele
Razvojna (strateka) finansijska politika
Politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava
Politika finansiranja trinog razvoja preduzea
Politika finansiranja tehnikog razvoja preduzea
Politika finansiranja kadrovskog razvoja preduzea
Politika finanasijskih ulaganja preduzea


13. KLASIFIKACIJA SA ASPEKTA PROBLEMSKOG PODRUJA
Politika pribavljanja finansijskih sredstava
Politika korienja finansijskih sredstava
Politika likvidnosti preduzea
14. POLITIKA NABAVKE (DEFINISATI)
Poslovna politika nabavke predstavlja skup principa i mera za ostvarivanje
utvrenih planova nabavki. Da bi se ostvarila utvrena politika nabavke
unutranja organizacija mora biti dobro postavljena. Za reavanje osnovnih
zadataka nabavke i ostvarivanje definisane politike nabavke, potrebno je:
Poznavanje trita nabavke
Poznavanje kvaliteta i asortimana
Poznavanje nabavne cene
Izbor logistike nabavke
Zalihe materijala
Politika kadrova i nabavci
15. POZNAVANJE TRITA NABAVKE
Smanjuje trokove i rizike pri nabavci. Istraivanje IT nabavke je jedan od
osnovnih i najsloenijih zadataka nabavke. Okviri za Itnabavke definisani su
u politici nabavke (na kom tritu e se obavljati nabavka, struktura tog
trita, definisanje trita sa aspekta kvaliteta ponude, kvaliteta materijala i
cene). Rizik je prisutan u svvakom segmentu poslovanja, pa i u segmentu
nabavke. Rezultati IT nabavke se ogledaju u produkovanju relevantnih
pokazatelja koji rizike pri nabavci svode na najnii nivo. Eventualni
poremeaji na tritu nabavke se direktno manifestuje na kontinuitet nabavke
visok nivo rizika se reava redovnim praenjem konjukture ili veim
zalihama. Teorijski najbolja varijanta nabavke je:
Kvalitetan materijal koji je u isto vreme i jeftin, i moe se brzo
nabaviti, to je u praksi u sloenim uslovima nemogue ostvariti
Problem nagomilanih zaliha
Nabavka mora da bude efikasna, ciklusi nabavki moraju biti usaglaeni sa
ritmom proizvodnje. Cena nabavljenog materijala bitan faktor nabavka na
tritu trai materijal ija cena nije via od planiranih cena (na osnovu njih je
sainjen plan proizvodnje i definisan ukupan obim sredstava angaovanih u
nabavci) jer bi u suprotnom dolo do poveanja cene kotanja proizvoda.
16. POZNAVANJE KVALITETA I ASORTIMANA NABAVKE U
SKLADU POSLOVNE POLITIKE
Osnovna karakteristika proizvoda je kvalitet (diferencira proizvod u odnosu
na konkurentske proizvode). Kvalitet finalnog proizvoda znaajno zavisi od
kvaliteta input-a koje obezbeuje nabavka. Mere zatite nabavke od materija
nedovoljnog kvaliteta:
1. Pravne mere precizno definisan kvalitet u ugovoru i sankcije u sluaju
njegovog krenja
2. Organizacione mere
Reklamacije dobavljau za kvalitet
Pomo dobavljau u vezi sa kontrolom materijala koji koristi u
proizvodnji
Pruanje roka isporuke u cilju ostvarivanja boljeg kvaliteta materijala
u proizvodnji
Pomo dobavljau u vezi pronalaenja povoljnih izvora nabavke u
privlaenju novih kupaca
17. POLITIKA ZALIHA
Zalihe su sve rezerve koje kompanija treba da ima radi premoavanja
moguih problema u poslovanju, roba koja se nalazi u skladitima firme,
faktor je regulacije poveane ponude ili smanjenjog obima roba na tritu.
Faktori ograniavanja vremena zadravanja materijala i gotovih
proizvoda na zalihama:
este promene tehnologije (zastarevanje proizvoda)
Pojava novih proizvoda
Rok trajanja proizvoda (prehrambenih)
Visina angaovanja finansijskih sredstava
Poremeaji na tritu i prekidi u proizvodnji
Preteno sposobna tranja (kod finalnih proizvoda)
Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prosto, trae ulaganja u odravanje
(moralno zastarevaju), gube na kvalitetu. Male zalihe mogu prouzrokovati da
se tranja za proizvod ne moe udovoljiti zbog nedovoljne koliine zaliha.
Zalihe se moraju dnevno pratiti (nekad i ee). Zalihama se mora racionalno
upravljati. Razvijene brojne metode za racionalno upravljanje zalihama.
Vrsta i koliina zaliha odreuju koji metod ili koja kombinacija metoda
racionalnog upravljanja zalihama e se primeniti u konkretnom sluaju.
Zalihe se u zavisnosti od vrste, veliine, namene i zadataka, mogu
podeliti na:
Nedovoljne zalihe
Zatitne
Signalne
Tehnike
Konjukturne
Prosene
Optimalne
Maksimalne
Nekurentne
18. POLITIKA RASTA I RAZVOJA
Predstavlja skup pozitivnih kvantitativnih I kvalitativnih promena postojeceg
stanja sa ciljem ostvarenja trajne egzistencije preduzeca. Razvojna politika
treba da:
odrazi stavove preduzeca prema promenama,
obezbedi konzistentan proces odlucivanja o razvoju,
uskladi ciljeve sa mogucnostima preduzeca,
obezbedi jedinstvo rasta i razvoja,
uvaava razvojne ciljeve drutva,
bude razumljiva svima koji je sprovode.
PRISTUPI (modeli) RASTA I RAZVOJA preduzeca:
rast kao procentualna promena velicine preduzeca,
rast kao metamorfoza preduzeca tokom njenog funkcionisanja,
rast kao sredstvo ostvarenja dodatnog dohotka,
rast u kontekstu odlucivanja o ponaanju preduzeca.
Razvojne aktivnosti preduzeca treba da omoguce prilagodavanje i aktivno
delovanje na situacije u okruenju uz minimiziranje rizika I neizvesnosti.
PODSTICAJI RASTA I RAZVOJA
interni faktori rasta i razvoja
eksterni faktori rasta i razvoja
faktori stanja
faktori razvoja
OGRANICENJA RASTA I RAZVOJA doprinose usporavanju rasta I
mogu biti:
interni limitirajuci faktori
eksterni limitirajuci faktori
19. POLITIKA LJUDSKOG PRAVA
Vrste ljudskih prava:
OSNOVNA: pravo na ivot, na slobodan razvoj osobe; pravo na
zatitu od napada svake vrste + nepovredivosti ljudskog dostojanstva
GRAANSKA (politika i civilna): sudelovanje u politikom ivotu
zajednice; sloboda miljenja i sloboda govora
SOCIJALNA i EKONOMSKA: svaki ovek treba biti snabdeven
barem osnovnim stvarima da bi uopte mogao preiveti; pravo na rad,
obrazovanje, zdravstvenu zatitu, socijalnu pomo...
PRAVA TREE GENERACIJE: pravo na razvoj, zatitu okoline
Zatita prava
- u tradicionalnim drutvima ljudska prava su krena vidljivo, a u
modernom drutvu se isto to radi, samo nisu tako izraena (kod
zapoljavanja kada se raspituje o planiranju porodice...)
- danas zlostavljanja u porodici, bioloko-hemijska oruja koja
dugorono unitavaju ljude
- Europski sud za ljudska prava se nalazi u Strasburu
20. POLITIKA INTELEKTUALNOG PRIVREIVANJA
Dananja brzina i stepen razvoja nauke i tehnologije kao promenljivi uslovi
na tritu i promene u okruenju uopte, nameu sve veu potrebu
permanentnog usvajanja novih znanja i time permanentni razvoj ljudskih
resursa. Sobzirom da znanja zaposlenih, kao kljuni resurs, zastarevaju
velikom brzinom, a da bi se opstalo u globalnom ekonomskom sistemu
neophodno je permanentno raditi na inoviranju znanja, vetina i sposobnosti i
usvajanju istom brzinom sasvim novih znanja i to u toku itavog radnog veka
pa i dalje.Da bi se u ovome uspelo neophodno je itav obrazovni i nauni
sistem okrenuti prema proizvodnji i difuziji intenzivnih potrebnih znanja kao
i fleksibilnom raspolaganju i korienju tih znanja. Dananji poslovni sistemi
kao osnovni subjekti privredjivanja u modernoj ekonomiji razvijaju se i
deluju na principu nove poslovne filozofije koja je uslovljena radikalnom
promenom uloge i znaaja ljudskog faktora i njihovog znanja u njima. Danas
se konstituiu sasvim novi organizacioni oblici, koji u u uslovima globalne
privrede, na principima preduzetnitva obezbedjuju intenziviranje svih
poslovnih resursa a naroito ljudskog resursa, kao i efikasnije upravljanje i
korienje istih radi boljih poslovnih rezultata.Moderna ekonomija globalnog
sveta danas svoj razvoj i prosperitet zasniva na ljudskim resursima,
znanjima, informacijama, kvalitetu, brzini i standardima. Znanje je postalo
temeljni kapital, osnova razvoja i kreator nove ekonomije.