POSLOVNA POLITIKA SIMPA

1


1. Generalije preduzea



Naziv SIMPO AD
Puno ime SIMPO AD VRANJE
Pravni oblik Akcionarsko drutvo
Adresa RADNIKA 12
Pota 17500 VRANJE
Matini broj 07105681
PIB 100549457
URL http://www.simpo.rs
e-mail Info@simpo.rs
Upis u registar 13/11/2000
Primarna delatnost 31.09 Proizvodnja ostalog nametaja
Broj zaposlenih 2903
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


2


2. Uvod

SIMPO grupa posluje u vie privrednih delatnosti proizvodnji i prodaji
nametaja, industriji hrane, agrobiznisu i uslugama. Osnovan 1963. kao mala
fabrika nametaja sa 300 radnika, danas SIMPO tim ini 5000 saradnika u 30
preduzea i vie desetina proizvodnih pogona. SIMPO je prisutan na
meunarodnom tritu vie od 40 godina, a danas svoje proizvode plasira na tri
kontinenta sveta, u preko 30 zemalja. Prosean godinji rast izvoza od 20 procenata
potvruje da je SIMPO prepoznat kao pouzdan i traen partner od strane inostranih
kupaca, iji se broj poveava svake godine u proseku za 30 odsto.

SIMPO je vodei regionalni trgovac nametajem i prateom opremom, sa
sopstvenom logistikom i maloprodajnom mreom koju ini vie od 60 robnih kua
i prodajnih salona u 5 zemalja. U irokom spektru oblasti u kojima posluje, SIMPO
grupa svoje kljune aktivnosti obavlja u industriji nametaja, gde spada u red
najveih evropskih proizvoaa. U ovoj delatnosti imamo potpuno zaokruen
proces proizvodnje, od sirovina i repromaterijala pa do finlanog proizvoda, po
emu smo jedinstveni na evropskom tritu. Ovakav koncept nam omoguuje
maksimalnu kontrolu nad kvalitetom, trokovima, i just-in-time isporuku, to cene
naih proizvoda ini konkurentnim na domaem i internacionalnom tritu.

SIMPO proizvodna filozofija je izgraena na osnovama koje predstavljaju
inovativnost, fleksibilnost, preciznost, i konstantno napredovanje kroz
implementaciju dizajnerskih trendova i savremenih modela poslovanja.






POSLOVNA POLITIKA SIMPA


3


3. Istorijat

1963. 1980.

SIMPO Grupa razvila se iz Fabrike nametaja Sima Pogaarevi, koja je poela s
radom 29. novembra 1963. godine i imala 371 radnika. Tadanje privredne
okolnosti dovele su do toga da je fabrika u prve etiri godine svog rada beleila
gubitke i bila pred steajem.

Imenovanje dnanjeg predsednika SIMPO a.d., Dragana Tomia za generalnog
direktora 1967. godine, predstavljalo je prekretnicu u radu SIMPA i oznailo je
poetak ubrzanog razvoja i modernizacije kapaciteta koji traju do danas.

Ve na kraju 1968. godine preduzee ostvaruje pozitivan rezultat. Sledi irenje
proizvodnog programa koji se do tada zasnivao iskljuivo na proizvodnji drvenog
nametaja.

Period izmedju 1970. i 1980. godine zabeleen je kao period velikih uspeha kada su
uloena znaajna sredstva u izgradnju novih kapaciteta. U ovom periodu SIMPO je
postao bogatiji za fabriku dueka, pogon kartonae, pilanu sa suarom, rekreacioni
centar na Praru, poslovni centar u Beogradu, fabriku tofova, mehaniarsku
radionicu i radniki restoran.

1980. 1990.

U periodu od 1980-1990. godine SIMPO je po obimu proizvodnje, ali i po ostalim
ekonomskim parametrima zauzeo prvo mesto u domaoj drvnoj industriji. Ovo je
period najveih uspeha SIMPA, kada se proizvodna delatnost iri na proizvodnju
tekstila, tepiha, hemije

Prema broju radnika i po proizvodnim kapacitetima, SIMPO je u ovom periodu bio
jedna od najveih kompanija za proizvodnju nametaja u Evropi koja je tada
izvozila u 40 zemalja sveta.
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


4



1990. 2000.

Period od 1990.do 2000. godine obeleen je raspadom zemlje, hiperinflacijom,
sankcijama, bombardovanjem Srbije. SIMPO kao veliki sistem - izvozno
orijentisan ali i uvozno zavistan, pod uticajem ovih dogadjanja pretrpeo je veliku
direktnu i indirektu tetu.

Raspadom Jugoslavije SIMPO je izgubio najvei deo nacionalnog trita dok je
direktna teta od gubitka objekata, roba u salonima i robnim kuama i nenaplaenih
potraivanja od pravnih i fizikih lica na teritoriji Hrvatske, Bih i Kosova i
Metohije iznosila vie od 118 milina evra.
U ovako tekim uslovima, aktivnom politikom cena na domaem tritu, solidnim
izvoznim rezultatima, velikim naporima na smanjenju trokova, i dobrim
procenama, uspeli smo da sauvamo proizvodne i prometne kapacitete i da, to je
najznaajnije, sauvamo radna mesta.

U poslednjoj deceniji prolog veka SIMPO ulazi u nove delatnosti, koje od tada
neprestano iri. Pokrenuta je hemijska industrija i proizvodnja deterdenata i
sredstava kune hemije. Sa velikim uspehom je lansiran prvi domai brend
prirodne flairane vode Rosa, koja je u trenutku prodaje kompaniji Coca-Cola
(2005.) imala trino uee od 30 odsto.

2000. danas

U industriju konditorskih proizvoda SIMPO ulazi 2002. godine osnivanjem Fabrike
napolitanki Kondiva, koja se kasnije iri instaliranjem linije za proizvodnju
tvrdih i mekih bombona, a 2006. godine postaje prvi domai proizvoa
modelirane okolade. Razvija agrobiznis i stoarstvo, kao i industriju prerade
voa.

U cilju poveanja efikasnosti poslovanja, 2003. godine izvrena je strukturna
transformacija SIMPA na matino i zavisna preduzea.

Period od 2006. godine karakterie ubrzana modernizacija proizvodnih kapaciteta,
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


5


izgradnja nove fabrike puhina (sunera), irenje izvoza i konstanatn rad na
unapreenju maloprodajne mree i standardizaciji trgovinskih objekata na podruju
Srbije i republikama bive Jugoslavije.

4. Opta politika kompanije

Opta politika naeg preduzea je da se usmerimo na to da nae preduzee
plasiramo na to vei nivo. Da bismo ovo uspeli moramo da imamo jasno
definisanu poslovnu politiku, ciljeve koji su nam bitni kao i granice do kojih smo
spremni da idemo. SIMPO AD je akcionarsko drutvo po svojoj strukturi. Poslovnu
politiku utvruje Skuptina AD, donosi statut, usvaja godinji izvetaj, odluuje o
raspodeli godinje dobiti i pokriu gubitaka, poveanju ili smanjenju osnovnog
kapitala. Glavnu re to se tie organizacije i rukovoenja ima direktor, i on
rukovodi procesom rada. to se tie ulaganja u nae preduzee, tu se svake godine
obnavljaju maine koje su zaduene za proizvodnju nametaja. Razvojna politika
preduzea je deo opte poslovne politike koji se odnosi na njegovo dugorono
poslovanje. Razvojnom politikom se poslovanje preduzea prilagodjava
promenama koje se neminovno dogaaju, kako bi se obezbedio opstanak i
poboljao poloaj preduzea. Sutina razvojne politike jeste:

1. formulisanje osnovnih ciljeva razvoja koje preduzee u odreenom razdoblju
eli da postigne,
2. odreivanje puteva (odnosno naina, strategija), sredstava i mera za njihovu
realizaciju

Ciljevi razvojne politike

1. poveanje rentabilnosti poslovanja,
2. poveanje produktivnosti rada,
3. poboljanje poloaja na tritu,
4. poboljanje ponudeproizvoda i usluga,
5. razvoj mera za stimulisanje zainteresovanosti i
doprinosa radnika (boljim nagrajivanjem,
boljom zatitom na radu, reavanje stambenih problema itd)


POSLOVNA POLITIKA SIMPA


6


Razvojna politika se u principu ostvaruje investicionom politikom (ili, razvoj se
ostvaruje uglavnom investicionim ulaganjima), ali se ne mogu identifikovati.
Investiciona politika ukljuuje ulaganje sredstava da bi se ostvarili ciljevi u
budunosti (sadanja ulaganja za ostvarenje buduih efekata).

Na osvnovu ovih ciljeva konkretno moemo videti ta to elimo da postignemo,
koliko e nam ulaganja kako finansijskih tako i ljudskih napora u postizanju
uspeha, jer danas moemo da budemo zahvalni naoj radnoj snagi koja nam je i na
neki nain sve ovo omoguila njihovim znanjima i vetinama, kao i ogromnom
motivisanou da odrade svoj posao kako treba.

4.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA SIMPO AD VRANJE

Poslovni sistem Simpa cine:
1. Maticno preduzece, i
2. Zavisna preduzeca

Osnovna delatnost SIMPA AD VRANJE je proizvodnja nametaja. Kao
proizvoa nametaja, SIMPO (maticno sa zavisnim drutvima) ima potpuno
zaokruen process proizvodnje, od primarne proizvodnje, preko proizvodnje
repromaterijala do proizvodnje finalnih proizvoda. U maticnom drutvu,
organizovane su sledece proizvodne aktivnosti:

proizvodnja nametaja
laminatnog nametaja
tapetarije
i dueka
Pratece poslovne aktivnosti maticnog drutva su:
Transport
unutranja trgovina
spoljna trgovina i
prehrana
Organizaciona struktura maticnog preduzeca pripada tipu divizionalne
orgranzacione strukture sa definisanim organizacionim delovima i zajednickim
funkcionalnim celinama. Obavljanje osnovne proizvodne i pratecih delatnosti
maticnog drutva, organizovano je u okviru organizacionih delova.


POSLOVNA POLITIKA SIMPA


7



U okviru maticnog preduzeca funkcioniu:

Celina razvojnog centra i razvoja proizvodnje
Proizvodna delatnost,
Uslune delatnosti,
Trgovina i
Marketing i razvoj trgovine.
U okviru Proizvodne delatnosti se nalaze:

Proizvodnja nametaja (100- Fabrika nametaja, 400 Fabrika lameliranog
nametaja, 250 Fabrika Stil Surdulica, 370 Fabrika ramovskih
konstrukcija)
Tapetarska proizvodnja (140 Fabrika tapetarskih proizvoda i 270 Fabrika
dueka).

U okviru Uslunih delatnosti funkcioniu:
sektor finansija,
sektor plana i analize,
sektor erc,
sektor pravnih poslova,
sektor optih poslova i bezbednosti,
sektor informisanja,
sektor unutranje kontrole,
sektor ishrane, sektor ugostiteljstva,
sektor investicija i investicionog odravanja.

U okviru Trgovine funkcioniu:

sektor velikoprodaje,
sektor maloprodaje,
sektor izvoza,
komercijalna funkcija Fabrike nametaja,
komercijalna funkcija Fabrike tapetarskih proizvoda,
komercijalna funkcija Fabrike dueka,
sektor esrvisa,
sektor nabavke,
sektor transporta i pedicije.
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


8




U okviru zavisnih preduzeca funkcioniu:
SIMPO DEKOR
SIMPO IK
FABRIKA KONDIVA
SIMPO LINE
SIMPO DECIJI KREVETICI
SIMPO DRVO
SIMPO TEPISI
SIMPO CVECE
SIMPO OVCARSKA FARMA
PREDUZECE SIMBI
SIMPO KOMERC
SIMARKET


5. Segmenti finansijske politike

Kratak pregled ostvarenih prosecnih neto zarada u 2012. godini u odnosu na
ostvarenu prosecnu neto zaradu u 2011. godini na nivou SIMPA ad, prosecne neto
zarade u grani proizvodnja nametaja u Srbiji, kao i prosecne neto zarade u privredi
RS dajemo u nastavku ovog materijala.

Rbr. Opis Prosena neto Indeks

2011 2012 2012/2011
1.
SIMPO AD
Pros. neto zarada u proizvodnji nametaja

Pros. neto zarada u RS
27.733 31.227 112,6
2. 21.529 25.471 118,6
3. 37.976 41.377 109,0

Izvor podataka: Republicki zavod za statistiku

U 2012. godini, prosecna neto zarada zaposlenih u Simpu, manja je za 24.5% u
odnosu na prosecnu neto zaradu u Republici Srbiji koja je iznosila 41.377 dinara.
U odnosu na prosecnu neto zaradu isplacenu u industriji nametaja u Republici
Srbiji, koja je prema podacima Republickog Zavoda za statistiku, u 2012. iznosila
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


9


25.471 dinara, prosecna neto zarada zaposlenih u Simpu, u 2012. god. veca je za
22.5%
Politika kvaliteta SIMPO a.d. je deo ukupne poslovne politike i zasnovana je na
uspostavljanju, primeni i odravanju trino orijentisanog poslovnog sistema, kao i
na principima menadmenta kvalitetom. Cilj je potpuno zadovoljenje zahteva,
potreba i ocekivanja potroaca, poslovnih partnera i drugih korisnika naih
proizvoda i usluga, ali i najire zajednice u kojoj poslujemo. Sistem upravljanja
kvalitetom u svim poslovnim aktivnostima i proizvodnim procesima uspostavljen je
u skladu sa standardima SRPS ISO 9001:2008, ISO 14001:2004, OHSAS 18001-
2007. U fokusu svih zaposlenih je stalna odgovornost u pogledu postizanja
traenog kvaliteta proizvoda i usluga, zatite ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti
na radu.

Pored zvanicnih meunarodnih atesta vaecih u EU, nai proizvodni procesi i
proizvodi sertifikovani su i internim standardima kvaliteta naih partnera. U cilju
saradnje sa IKEOM implementiran je njihov interni IWAY standard koji se odnosi
na bezbednost i zdravlje na radu i zatitu ivotne sredine. Takoe, svi materijali
koje ugraujemo u proizvode proli najstroe meunarodne testove zdravstvene
bezbednosti i sigurnosti upotrebe. To sve SIMPO cini prvim izborom za opremanje
porodicnih i javnih prostora. Pored SRPS ISO 9001:2008, u svim restoranima
SIMPA, kao i u naim preduzecima SIMPEK i KONDIVA, implementiran je i
HACCP sistem kvaliteta.

Najvanije nam je od svega je da obezbedimo odgovarajui kvalitet koji e naem
preduzeu doneti odreene prihode. Naravno moramo da uvek budemo u
pripravnosti to se tie povratka neke robe u sluaju kvara. Tada nae preduzee
snosi sve trokove, to dodatno ulazimo u rashode, umesto da stvaramo vei
dobitak. Zato nam je u cilju da bude mnogo bolji kvalitet, ali po povoljnim cenama
za nae standarde.

Da bismo zadovoljili sve to naveemo neke od proizvoda koji su nam doneli
znatne prihode, kao i poveanje njihove proizvodnje. Kombinujui vrhunsko umee
i vetinu runog rada naih majstora, najsavremenije tehnologije, inovativne
materijale i estetske trendove, stvaramo vie od proizvoda stvaramo koncept
modernog ivljenja prilagoen potrebama i eljama potroaa irom sveta. Dizajn,
inovacije i kvalitet, uz ultimativnu funkcionalnost, utkani su u svaku SIMPO
kolekciju nametaja od garnitura i sofa u najfinijoj koi ili tkaninama koje odiu
prefinjenim luksuzom, naprednih bed sofa sa mehanizmima za svakodnevno
spavanje, ploastog nametaja besprekornih proprocija i zavrne obrade, do
paljivo kreiranih komada koji daju lini peat prostoru. Tradiciju stvaranu pola
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


10


veka pretoili smo u
kvalitet, koji je predmet
rigorzne kontrole po
meunarodnim
standardima u svim
fazama procesa
kreiranja i stvaranja
SIMPOVIH proizvoda.

Slika 1. Kreveti

Spavae sobe su jedne
od naih glavnih aduta,
kao i deje sobe, garniture i nametaji za dnevne sobe. Ovo su neki od proizvoda
nad kojima je poveana proizvodnja kao i prihod nad njima je znatno uspean.

Imamo i prikaz bilansa upseha iz poslovne godine 2012, na dan 31. 12



POSLOVNA POLITIKA SIMPA


11


Slika 2. bilans stanja



Slika 3. Bilans uspeha


Slika 4. Izvori finansiranja





POSLOVNA POLITIKA SIMPA


12


6. Politika nabavke

6.1. Poznavanje kvaliteta asortimana

Ukupna vrednost realizovane robe na nivou SIMPA u 2012.g. iznosi 65,9
miliona eur (proizvodi maticnog i zavisnih preduzeca i dopunski asortiman),
to je u odnosu na 2011. godinu, kada je realizacija iznosila 62,2 miliona eur
vie za 5,9%.
Ukupna vrednost realizovane Simpove robe (maloprodaja, velikoprodaja,
izvoz maticnog i zavisnih preduzeca) u 2012. godini iznosi 64,3 miliona eur,
to je u odnosu na 2011. godinu, kada je vrednost realizovane Simpove robe
iznosila 60,4 miliona eur, vie za 6,5%.
Ukupna vrednost realizovanog dopunskog asortimana (trpezarijski setovi,
plocasti nametaj drugih proizvodjaca, bela tehnika, porcelan i tekstilna
roba) u 2012. godini iznosi 1,6 miliona eur to je u odnosu na 2011. godinu
manje za 15,0%.

Slika 5. Prikaz realizacije prodaje i nabavke

POSLOVNA POLITIKA SIMPA


13


Realizacija na domaem tritu

Realizacija u Maloprodaji

Realizacija preko naih maloprodajnih objekata, iskazana po maloprodajnim
cenama sa pdv, iznosi 16.872.022 eur i manja je za 16,7% u odnosu na
ostvarenje u 2011. godini, dok je godinji plan ostvaren sa 75,7%.

Realizacija u Velikoprodaji

Preko kanala Velikoprodaje Simpo je realizovao robu u vrednosti od
5.782.455 eur, to je u odnosu na 2011. godinu vie za 2,4%, dok je godinji
plan ostvaren sa 85.3%.

Ukupna vrednost realizacije u izvozu na nivou SIMPA u 2012.g. iznosi 37,5
miliona eur, to je u odnosu na vrednost izvoza u 2011. godini od 33.533.938 eur
vie za 11.7%, dok je godinji plan ostvaren sa 82.8%.

Izvoz

Izvoz maticnog preduzeca

Od ukupne vrednosti ostvarenog izvoza u 2012. godini, izvoz maticnog
preduzeca iznosi 27,1 miliona eur ili 72,4% ukupnog izvoza. Ovakvo
ostvarenje manje je u odnosu na realizaciju izvoza u 2011. godini za 2.9%,
dok je godinji plan izvren sa 79.6%.

Izvoz zavisnih preduzeca

Od ukupne vrednosti ostvarenog izvoza u 2012. godini, izvoz zavisnih
preduzeca iznosi cca 10,3 miliona eur ili 27,6% ukupnog izvoza. Ovakvo
ostvarenje vece je u odnosu na realizaciju izvoza u 2011. godini za 84.8%,
dok je godinji plan izvren sa 92.4%.

Sistem upravljanja kvalitetom ISO 9001 u SIMPU (Fabrika nametaja, Fabrika
tapetarskih proizvoda, Fabrika dueka, Uslune delatnosti maticnog preduzeca i
Zavisno preduzece SIMPO Dekor), prvi put je sertifikovan 1998. godine, od strane
tadanjeg Saveznog zavoda za standardizaciju. Saradnja sa Zavodom za
standardizaciju trajala je do 2003.god.
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


14



2004.godine pored navedenih organizacionih delova SIMPA koji su bili
sertifikovani do 2003.god. sistem upravljanja kvalitetom je implementiran i u
Fabrici stilskog nametaja STIL Surdulica i Fabrici ramovskih konstrukcija u
Preevu.

2004.god. Sistem upravljanja kvalitetom je uspostavljen i sertifikovan prema
zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008 u maticnom preduzecu SIMPA (Fabrike
nametaja, Fabrika tapetarije, Fabrika dueka, Fabrika stilskog nametaja, Fabrika
ramovskih konstrukcija, uslunim delatnostima u Vranju i zavisnom preduzecu
SIMPO Dekor.

Sertifikaciju je sproveo EVROCERT iz Beograda, jedno od vodecih domacih
sertifikacionih tela, clan IQNet-a, me_unarodne asocijacije sertifikacionih tela, koje
pored domace akreditacije poseduje i akreditaciju od strane Austrijskog
akreditacionog tela Q-qualityaustria.

Danas SIMPO ima sledece sertifikate sistema upravljanja kvalitetom prema
zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008 (EVROSERT, Q-qualityaustria, IQNet),
system menadmenta zatitom ivotne sredine prema standardu ISO 14001:2004,
system bezbednosti i zdravlja na radu OHSAS 18001:2007.

Zavisno preduzece za proizvodnju konditirskih proizvova "KONDIVA" u bevcu,
optina Bujanovac je 2008.god. svoj sistem upravljanja kvalitetom sertifikovala
prema zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008 i CAC/RCP 1-1969 rev. 4-2003.
Sertifikaciju je sprovelo sertifikaciono telo EVROCERT iz Beograda. Zavisno
preduzece SIMPO IK iz Kurumlije je 2011.god. uspostavilo i sertifikovalo
sistem upravljanja kvalitetom prema zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008.
Sertifikaciju je sprovelo sertifikaciono telo EVROCERT iz Beograda.

Planira se da u narednoj godini SIMPO IK uspostavi integrisan sistem
menadmenta prema zahtevima standarda ISO 9001 i ISO 14001 Sektor
ugostiteljstva, koji se bavi hotelijerstvom i ugostiteljstvom i Sektor ishrane koji se
bavi proizvodnjom hleba, bureka i peciva, proizvodnjom i posluivanjem hrane
(radnicki restoran) sa seditem u Vranju od 2009.god. imaju sertifikovan HACCP
system upravljanja bezbednocu hrane prema zahtevima Codex Alimentarius
CAC/RCP 1- 1969, Rev.4-2003.

Sertifikaciju je sprovelo Americko sertifikaciono telo World register group. U
SIMPU se sprovode redovne provere sistema upravljanja kvalitetom preko prve,
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


15


druge i trece strane. Politika kvaliteta SIMPA je sastavni deo ukupne poslovne
politike akcionarskog drutva. Zasnovana je na uspostavljanju, primeni i
odravanju trino orijentisanog poslovnog sistema i na principima menadmenta
kvalitetom. Njen cilj je potpuno zadovoljenje zahteva, potreba i ocekivanja kupaca
i drugih interesnih grupa, uz stalno poboljavanje sistema menandmenta
kvalitetom i povecanje efektivnosti i efikasnosti poslovanja.

7. Politika zaliha
U proizvodnom preduzeu, zalihe su sirovine koje se skladite radi proizvodnje. U
maloprodaji, zalihe su proizvodi za prodaju koji se dre u skladitima ili su izloeni
na policama. Zalihe u lancu snabdevanja postoje zbog razlika u nabavci sirovina,
poluproizvoda, gotovih proizvoda i tranje za njima.
Upravljanje zalihama se u osnovi svodi na cost benefit analizu, tj. na analizu
trokova i koristi od dranja zalija. Zapravo, utvrivanje optimalne optimalne
koliine zalihe zahteva balansiranje izmeu trokova dranja zaliha i korisnosti
koja se ostvaruje raspolaganjem tim zalihama.
Neki od razlozi dranja zalihe jesu:
Otkloniti gubitak kupaca jer proizvoda nema na zalihi;
Kapitalizacija popusta cena sirovina;
Zatita preduzea od smanjenja proizvodnje ili zatvaranja;
Proizvodnja u onim koliinama koje minimiziraju trokove;
pekulisanje s poveanjem cena i trokova;
Osiguranje redovne isporuke kupcima;
Zatita od trajka.
U proceni zaliha sirovina i materijala, treba imati u vidu dva opredeljujua faktora
koja utiu na njihov nivo. S jedne strane, zalihe su nune za ostvarenje kontinuiteta
procesa proizvodnje, dok s druge prouzrokuju trokove dranja. Zbog toga je
neophodno definisati onaj nivo zaliha koji e omoguiti odvijanje procesa
proizvodnje bez prekida, izazivajui pri tom najmanje mogue trokove. Tako
odreen nivo zaliha se naziva optimalan nivo.


POSLOVNA POLITIKA SIMPA


16


Ciljevi nadzora na zalihama treba da ukljuuju:
Raspolaganje dovoljnom koliinom zaliha kako bi se narudbine mogle
pravovremeno realizovati;
Raspolaganje niim nivoom zaliha kako bi se smanjio iznos novca vezanog u
zalihama;
Raspolaganje visokim nivoom zaliha kako bi proizvodnja ostala stabilna
uprkos fluktuiranju potranje.
Meu faktore koji tee smanjiti nivo zaliha spada pritisak radi smanjenja vrednosti
sredstava angaovanih u zalihama, mogunost zastarevanja sirovina i materijala,
mogue pogoranje njihovog kvaliteta usled predugog stanja, trokovi skladtenja i
rukovanja, prostorna ogranienja i porezi.
Meu faktore koji tee poveati nivo zaliha spadaju dui proizvodni tokovi,
poveana kombinacija proizvoda, konstantne stope proizvodnje, lakoa planiranja i
usklaivanja, te elja za boljim usluenjem kupaca. Neke procene ukazuju da
trokovi zaliha idu od 14 pa do vie od 50% od vrednosti
proizvoda na godinjem nivou. Mogu da ine i do 38% ukupnih trokova
integrisane logistike.
Zbog toga firme ele da upravljaju zalihama i pridruenim trokovima, koji su po
pravilu - trokovi nabavke i trokovi dranja zaliha.
Odluka u kojim intervalima pribavljanje zaliha treba da se obavlja, treba da se
zasniva na odmeravanju trokova dranja zaliha sa trokovima koji su nastali zbog
nedostatka zaliha. Ukoliko preduzee vie odlae porudbine za zamenu zaliha
sirovina i materijala, utoliko pre moe dospeti u situaciju nedostatka zaliha to ima,
pak, za posledicu nastanak dodatnih trokova proizvodnje, odnosno oportunitetnih
trokova zbog proputenih prihoda od prodaje i dobitaka od prodaje proizvoda.
Optimalno reenje namee se u utvrivanju takve uestalosti pribavljanja zaliha
koja smanjuje ukupne trokove dranja i nedostatka. Metodi podrazumevaju
utvrivanje momenta plasiranja porudbine.
Utvrivanje minimalne koliine zaliha zasniva se na proceni one koliine zaliha
koja e biti utroena u vremenu od momenta lansiranja porudbine, pa dok
poruene koliine ne stignu na zalihe. Prema tome, ta procena obuhvata dva
faktora:

POSLOVNA POLITIKA SIMPA


17


vreme koje je potrebno za izvrenje porudbine;
utroak date pozicije zaliha u tom vremenskom intervalu.
Ukupno vreme potrebno za izvrenje porudbine zavisi od vremena potrebnog da
se plasira porudbina i vremena koje je potrebno da dobavlja pripremi i isporui
poruenu koliinu. Ako su u pitanju pozicije zaliha koje se proizvode u samom
preduzeu, onda je to vreme potrebno da se plasira radni nalog, izvri priprema,
obavi proizvodnja i zaveni proizvodi dopreme u magacin.
Tako, ako npr. preduzee zna da je potrebno est dana da ispostavljena porudbina
sirovina i materijala stigne do dobavljaa, odnosno da se zavri poruena koliina
artikala, i da se dnevno utroi pet jedinica zaliha, onda momenat za plasiranje
porudbine dospeva kada zalihe padnu na nivo od 30 jedinica. To znai da bi, im
se zalihe spuste na taj nivo, trebalo plasirati porudbinu za koliinu koja je jednaka
ekonomskoj veliini porudbine, poto bi ta koliina bila primljena tano u
trenutku kada postojee zalihe budu iscrpljene.
Metod porudbina se koristi da bi se utvrdila optimalna koliina pozicija koju treba
poruiti. Tane koliine se mogu odrediti pomou matematikih metoda. Veliina
porudbine i maksimalni eljeni nivo zaliha izvode se balansiranjem trokova
uvanja (dranja zaliha) i trokova kupovine (trokova porudbine). Cilj ove
analize jeste utvrditi pravu veliinu porudbine.
Trokovi uvanja se odnose na trokove skladitenja, osiguranja, kamate, poreza i
mogunost zastarevanja artikala. Trokovi porudbine odnose se na trokove
plasiranja porudbine za kupovinu, gubitak popusta na koliinu, vie transportne
trokove i vee trokove prijema i inspekcije. Generalno, trokovi porudbine se
poveavaju sa frekvencijom poveanja porudbine, dok trokovi dranja rastu sa
smanjenjem frekvencija porudbine pod pretpostavkom da se koristi ista ukupna
koliina. Sa padom frekvencije kupovine, trokovi porudbine se smanjuju, a
veliina svake porudbine se poveava. Poveana veliina svake porudbine
rezultira u veim zalihama, pa se, prema tome, trokovi uvanja poveavaju. Prava
koliina porudbine je ona za koju su ukupni trokovi najnii.
Metod signalnih zaliha se koristi u velikoserijskoj proizvodnji u sledeim situacijama:
Kada su poznati utroci sirovina i materijala;
Kada se u jedinici vremena proizvodnje troe jednake koliine;
Kada je proizvodnja kontinuirana, a rokovi isporuke sirovina i materijala
promenljivi.
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


18


8. Politika rasta i razvoja

Interesantna su razmiljanja dvojice autora Hiksa i Galita o rastu i razvoju
preduzea i nihovim interakcijama (menadment). Oni polaze od toga da je rast
preduzea svako poveanje u njegovoj veliini ili svako kretanje ka datom cilju, a
da je razvoj preduzea, s druge strane, stvaranje novih kombinacija resursa ili
formulisanje novih dostinih i vizionarskih ciljeva. Razvoj podrazumeva odluku o
politici koja menja ciljeve preduzea. Rast po njima podrazumeva i tehniko ili
administrativno poboljanje, od dva posmatrana koncepta razvoj je iri. On se
ostvaruje putem inovacije i obezbeuje okvir unutar kojeg se moe dogoditi rast.

Rast, budui ui , dogaa se unutar date faze razvoja, process ostvarivanja
maksimalnog rasta je dostii ili postii maksimalan autput sad atom
fazom razvoja. Rast pita: kako preduzee moe da dobije vie iz onoga
to sad ima? Razvoj pita: kako preduzee moe da ostvari neto to je
razliito od postojeeg?

Kratkorono, preduzea su zainteresovana za rast u veliini ili kretanje ka datom
cilju koje je obino usko definisano. Dugorono, posmatrano preduzee se razvija
ostvarivanjem novih, dostinih i vizionarskih ciljeva. Razvoj menja sistem a to
izaziva otpor, rast je obino smireniji. Nove inovacije dovode do vie faze razvoja i
novog potencijala rasta. Kreativnost dovodi do inovacije, koja opet dovodi do
novog razvoja, koji stvara potencijal za vei rasta. Ali rast ne mora nuno da usledi,
ak i kada postoji novi potencijal za rast.

Slika 6. Odnos kreativnosti, rasta i razvoja
Inovacije

Nova faza razvoja
Potencijal
rasta
Rast Granica
Kreativnost
POSLOVNA POLITIKA SIMPA


19


9. Poreenje preduzea

Forma IDEALE

Poetak firme Forma Ideale datira iz 1995. godine kada je, kao porodina
firma, osnovana samostalna zanatska radnja EL-EN. Glavni proizvodni program
bili su set stolovi u kombinaciji punog drveta, stakla i ploastog materijala. Zbog
svojih skromnih proizvodnih potencijala, EL-EN je postala dobavlja
maloprodajnih salona drugih prodavaca nametaja. S obzirom na to da je od samog
poetka odziv kupaca bio izuzetno veliki, potranja je postala vea od mogunosti
ponude. To je zahtevalo ubrzano irenje proizvodnih kapaciteta firme. Od 2001.
godine, firma svoju delatnost upotpunjuje i trgovinom u sopstvenoj maloprodajnoj
mrei. Prvi maloprodajni objekat otvoren je u Zajearu 2001. godine. U narednih
godinu dana otvoreni su maloprodajni objekti u Niu i Kragujevcu.

Do 2004. godine firma je radila pod nazivom SZTR EL-EN-Forma Ideale, a 2004.
godine osnovano je privatno privredno drutvo Forma Ideale d.o.o, koje je
nastavilo osnovnu delatnost radnje. Danas se Forma Ideale svrstava u rang velikih
preduzea.


POSLOVNA POLITIKA SIMPA


20



DEKOR

Firma DEKOR je formirana 01.11.1987. godine u Kruevcu. Proizvodni program je
u osnovi stilski nametaj, komadni i tapacirani nametaj kao i spavae sobe
stilskog i modernog tipa. Pored irokog proizvodnog asortimana firma se bavi i
opremanjem hotela i ugostiteljskih radnji.
U svom 25.-to godinjem postojanju osvojili smo bezbroj nagrada na nekoliko
sjmova u zemlji. Na Meunarodnom sajmu nametaja u Beogradu 1998 i 1999
dobili smo ZLATNE KLJUEVE a 2000-te SREBRNI KLJU. Na sajmu
namestaja u Niu i Leskovcu dobili smo dve ZLATNE medalje a na sajmu u
Novom Sadu BRONZANU medalju. Firma se od osnivanja bavila kooperacijom sa
nekoliko italijanskih firmi kao i sopstvenom proizvodnjom u savremenim
pogonima za obradu i finiiranje drveta.
TRGOMEN Kraljevo
Ideja o osnivanju kompanije Trgomen inicirana je velikom i iskrenom eljom za
poslovnim uspehom, sada ve daleke 1988. godine. elju je pratio veliki trud, rad,
uloena energija, a naa osnovna ideja bili su zdravi i vrsti temelji preduzea koje
e biti u stanju da se razvija, pre svega u svojoj osnovnoj delatnosti-trgovini
irokim spektrom robe za gradnju i opremanje prostora.
Poput mnogih drugih traili smo svoje mesto na tritu, ali ne bilo koje mesto i ve
etvrt veka trajemo sa vama. Posebno smo ponosni na to to smo uvek otvoreni za
nove, kreativne saradnike, one koji imaju potencijal za stvaranje i ostvarivanje
poslovnih ideja pod okriljem tima
U martu 2011 godine diversifikacijom po primarnoj delatnosti u okviru grupe
Trgomen nastaju etiri nove kompanije: Trgomen Mehanizacija, Trgomen
Nekretnine, Trgomen Vele, Fabrika Trgomen.





POSLOVNA POLITIKA SIMPA


21


10. Zakljuak


Vano uporite naeg uspeha je konstantno ulaganje u dizajn koji smo odavno
prepoznali kao jedan od odluujuih faktora stabilnog i dinaminog poslovnog
razvoja. Inovacije i funkcionalan dizajn su kljune komponente na kojima se
zasniva naa konkurentnost na svetskom tritu. Aktivnosti na tom polju objedinili
smo u okviru tri segmenta. Prvi je in house tim dizajnera i marketing menadera,
posveen razvoju proizvoda koji su odraz SIMPOVE filozofije.

Drugi segment je saradnja sa renomiranim dizajnerima i dizajn studijima iz
Francuske i Italije, kao to su Creafour, Serge Azoulay, Domenico Abrucezze i
Roberto Bendini. Sa njima smo razvili mnoge od naih bestellera, poput, na primer,
garniture Pariska no. Trei segment je saradnja sa mladim srpskim kreativcima u
okviru projekta Laboratorije ideja u kojem talentovanim umetnicima pomaemo da
njihova dizajnerska zamisao pree kompletan put do materijalizacije u obliku
konkretnog predmeta za kupca.

Upotreba inovativnih materijala, savremenih tehnologija i stalno uvoenje novih
funkcionalnosti karakteriu sve lanice nae grupacije. U industriji nametaja,
meu prvima u Evropi razvili smo napredni koncept bed sofa vienamenskih
sofa sa inovativnim mehanizmima koji ih jednim potezom pretvaraju u udoban
leaj za svakodnevno spavanje. Svojim brendom okoladnih pralina Smilies
uveli smo potpuno novi koncept proizvoda ove kategorije, koji je promenio
percepcuju doivljaja i pomerio granice oekivanja potroaa na regionalnom
tritu.

Poslovnom politikom preduzea olakavamo sagledavanje naih bitnih stavki u
preduzeu, kao to su zalihe, asortiman, cene pribavljanja materijala i dr.









POSLOVNA POLITIKA SIMPA


22


11. Literatura


1. http://besplatniseminarskiradovi.com/FINANSIJSKI%20MENADJ
MENT/Zalihe.htm
2. http://www.scribd.com/doc/56592916/Rast-i-Razvoj-Preduzeca
3. http://dekornamestaj.com/index.php/o-dekoru/
4. http://www.trgomen.com/index.php?option=com_content&view=a
rticle&id=74&Itemid=472&lang=sr

























POSLOVNA POLITIKA SIMPA


23


SADRAJ
1. Generalije preduzea ............................................................................................ 1
2. Uvod ..................................................................................................................... 2
3. Istorijat ................................................................................................................. 3
4. Opta politika kompanije ..................................................................................... 5
4.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA SIMPO AD VRANJE ........................ 6
5. Segmenti finansijske politike ............................................................................... 8
6. Politika nabavke ................................................................................................. 12
6.1. Poznavanje kvaliteta asortimana ................................................................. 12
7. Zalihe .................................................................................................................. 15
8. Politika rasta i razvoja ........................................................................................ 18
9. Poreenje preduzea .......................................................................................... 19
10. Zakljuak ......................................................................................................... 21
11. Literatura ......................................................................................................... 22