SADRAJ

UVOD.. 02

1.0. Poslovna inteligencija (business intelligenc)................. 03
1.1. Definicija poslovne inteligencije (BI). .. 03
1.2.Osnove poslovne inteligencije (BI) 04
1.3.Karakteristike poslovne inteligencije (BI). 05
1.4.Uloga poslovne inteligencije (BI).............................................. 06
2.0. Primena poslovne inteligencije(BI) 07
2.1. Metodologija primene 07
2.2. Razlozi za primenu poslovne (BI) inteligencije 07
2.3. Primena poslovne inteligencije (BI) u realnim uslovima.......... 09
3.0. Tehnike za integraciju poslovne inteligencije (BI)........................... 09
3.1.Integracija u enterprise portale................................................... 10
3.2.Ugraivanje analitikih metoda u operativne aplikacije............ 10
3.3.Web servisi................................................................................. 11
4.0.Tipovi aplikacija poslovne inteligencije (BI)..................................... 12

Zakljuak..................................................................................................... 13
Literatura..................................................................................................... 14



























Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

2 | s t r a n a


UVOD


Na poetku bee informacija a sada ih ima u prilinoj meri. Elektronsko obraivanje
podataka automatski dovodi do stvaranja velike koliine informacija o poslovnim procesima i
drugim tokovima u kompaniji. Ti podaci, meutim, esto se ne gledaju i ne koriste, a rasuti su
po raznim delovima kompanije.
Poslovna inteligencija (Business Intelligenc-BI) podrazumeva prikupljanje poslovnih
podataka, njihovo objedinjavanje na jednom mestu i analiziranje. Ona omoguava uvid u
postignua kompanije i nain na koji se do njih dolo, a ukazuje i gde se nalazi potencijal koji
tek treba iskoristiti
Dananje trite odlikuju munjevite promene, velika raznolikost i konkurencija koja je
otrija nego ikad. Kada bi smo birali najvaniji faktor uspeha jedne kompanije, to bi sigurno
bila njena sposobnost da upravlja promenama. Promene su glavni krivac to vie nije
dovoljno imati najefikasniju nabavku ili usluni centar, bez stalnog budnog oka i inovacija
najbolji ne ostaju dugo najbolji. Da bi opstale na dananjem tritu kompanije moraju da se
menjaju bre od konkurencije.
Poslovna inteligencija (BI) tako nije samo zgodan dodatni instrument, ve i izuzetno
vaan sutinski oslonac u upravljanju kompanijom. to emo i pokuati objasniti u nastavku
ovog seminarskog rada.





























Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

3 | s t r a n a

1.0. POSLOVNA INTELIGENCIJA
(BUSINESS INTELLIGENC)


1.1. Definicija poslovne inteligencije (BI)


Sistemi poslovne inteligencije su usmereni ka poboljanju mogunosti za pristup i
distribuciju informacija, kako onima koji informacije prave, tako i onima koji ih koriste. Ovo
omoguuju napredni grafiki i web orijentisani OLAP sistemi
1
, koji su u mogunosti da
obrade i analiziraju velike koliine podataka. Informacije koje se nalaze u data warehouse-u
potiu uglavnom iz transakcionih baza podataka ili iz eksternih izvora, kao i sa web servera,
korporativnog intraneta, Interneta pa ak i papira na stolovima zaposlenih.
Sistemi poslovne inteligencije moraju da budu projektovani tako da podre pristup
svim oblicima informacija a ne samo data warehouse sistemu.
Osnovne karakteristike tree generacije poslovnih informacionih sistema su:

Fokusirani su na pristup i distribuciju poslovnih informacija krajnjim korisnicima, i
pruaju podrku tvorcima, kao i korisnicima informacija;
Podravaju pristup svim vidovima poslovnih informacija, ne samo informacijama koje
se nalaze u data warehouse-u.

Poslovna inteligencija je najee korieni termin za oznaavanje kompjuterske
podrke o odluivanju u organizaciji. Ona je deo informacionog sistema organizacije
namenski razvijen da omogui upravljanje performansama organizacije.
Upravljanje performansama organizacije zahteva sveobuhvatan i blagovremen uvid u
pokazatelje funkcionisanja organizacije kako bi donoenje odluke bilo pouzdano i precizno.
Ne postoji univerzalni nain definisanja poslovne inteligencije (business inteligence), pa je
stoga razliiti autori definiu na razliite naine. Jedna od najee korienih i optijih
definicija je sledea:

"Poslovna inteligencija je takvo korienje podataka koje vodi ka donoenju boljih poslovnih
odluka.Ono se odnosi na pristup, analizu i otkrivanje novih mogunosti.Poslovna inteligencija
je umetnost sticanja poslovne prednosti na osnovu podataka.

Postoji jo nekoliko definicija raznih autora :

,,Poslovna inteligencija je nain dostavljanja pravih informacija u pravom formatu u
prave ruke u pravo vreme. Dobar sistem poslovne inteligencije prikuplja informacije iz svih
delova organizacije, analizira ih, priprema potrebne izvetaje i alje ih ljudima koji ih trebaju.
Na taj nain svaki pojedinac dobija informacije skrojene prema njegovim potrebama. "
2

,,Kada kompanija koristi podatke iz svojih izvrnih sistema pri donoenju odluka, to je
poslovna inteligencija. Sistemi poslovne inteligencije preuzimaju podatke iz izvrnih sistema i
restrukturiraju ih tako da korisnici mogu otkrivati ranije nepoznate informacije o preduzeu,
poslovanju, klijentima, poslovnim aktivnostima ili proizvodima. "
3


1
Online Analytical Processing
2
Steve Mutfitt
3
Len Wyatt
Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

4 | s t r a n a


1.2. Osnove poslovne inteligencije (BI)


Savremeno poslovno okruenje podrazumeva protok impozantne koliine informacija,
pri emu preovladavajua praksa donoenja odluka prema instinktu ili predoseaju postaje
nemogua. Ideja je stvoriti takav sistem pomou koga je mogue iz velike koliine statistikih
podataka postii osnovu za njihovo nesmetano odvijanje. Online aplikacije donose drastino
smanjenje vremena pristupa i dostupnosti samih informacija, tako da zajedno sa online
transakcijama zauzimaju centralno mesto u okviru direktne interakcije sa korisnicima, to de
facto postaje standard kojeg najbre prepoznaju upravo finansijske institucije.
Donoenje kvalitetnih poslovnih odluka predstavlja kljuan preduslov za uspenost i
siguran napredak savremenog poslovanja. Egzistiranje takvih odluka u znatnoj je meri
uslovljeno postojanjem pravovremenih i kvalitetnih informacija, za koje, sa druge strane,
moraju postojati kvalitetni i lako dostupni podaci, odnosno njihova kvalitetna analiza.
Ovakav sistem koji se iskljuivo zasniva na podacima, u prvoj fazi mora obezbediti
njihovo adekvatno prikupljanje i skladitenje, to podrazumeva projektovanje takvog skladita
podataka (Data Warehouse, DW) koje bi omoguilo brzu dostupnost.
Prve DW primene poele su ve poetkom 90-tih, dok su se prva sloena praktina
reenja zasnovana na takvoj primeni pojavila u drugoj polovini 90-tih godina prolog veka,
pruajui brz i irok pristup informacijama koje mogu doprineti stvaranju boljih poslovnih
odluka. BI ukljuuje tehnologije koje korisnicima u poslovanju omoguavaju pristupanje,
analizu i korienje podataka radi sticanja informacija neophodnih za valjano odluivanje i
upravljanje, kao i aplikacione programe (npr. BSC), programe kojima se podrava
odluivanje (EIS, DSS), kreiraju upiti i proizvode izvetaji, obavlja online analitika obrada
podataka (OLAP), obavljaju statistike analize, data mining, predvianje, i dr.
4

DW u sutini predstavlja novi middleware izmeu transakcionih i DSS aplikacija. Na
taj nain DW vri rastavljanje sistema koji su, sa jedne strane projektovani za efikasno
upravljanje poslovnim transakcijama (OLTP) i, sa druge, projektovani tako da efikasno
podre poslovno odluivanje.
Sada kompanije okrenute direktnom kontaktu sa velikim brojem svojih korisnika uz
pojavu veeg broja novih aplikacija okrenutih specifinim pristupnim kanalima (npr. kontakt
centar), moraju odvojiti tradicionalne transakcione aplikacije od aplikacija usmerenih ka
svojim pristupnim kanalima kako bi se omoguila znaajna fleksibilnost dodeli pristupnih
/distribucionih kanala pojedinim vrstama usluga.
Podaci iz razliitih korporativnih aplikacija i transakcija, kao i iz nasleenih sistema
bivaju ekstrahovani, transformisani, proieni i smeteni u DW. ETL alati (Extract,
Transform, Load) imaju pristup nasleenim/ operativnim podacima vrei pripremu za njihov
smetaj u okvire DW/DM.

ETL obrada:

Predstavlja mesto integrisanja podataka koji se nalaze u DW/DM;
Dozvoljava konstrukciju dokumentovanih i replicirajuih procesa/koraka koji se mogu
sukcesivno primenjivati;
Prua mogunost dodavanja novih izvora podataka ili modifikaciju koraka kako bi se
mogao definisati mogui preokret u okviru izmene procesa.

4
M&I Systems, E-Business Intelligence.ppt, Novi Sad

Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

5 | s t r a n a


Podaci iz DW/DM postaju osnov za OLAP i data mining. Tu su takoe i
specijalizovane analitike aplikacije koje pomau specifine funkcionalne jedinice (prodaja,
finansije i marketing). Reenje na vrhu BI/DW strukture predstavlja upravljanje
performansama (Performance Management).


1.3. Karakteristike poslovne inteligencije (BI)


Uobiajeno BI sisteme karakteriu predefinisani formati upita i izvetaji kreirani tako
da zadovolje formalnu potrebu za informisanjem, dok je savremeno dinamino poslovno
okruenje nametnulo potrebu da korisnici u svakodnevnim aktivnostima dobiju odgovore u ad
hoc situacijama. Generisanje upita mora biti prilagoeno osobama koje su direktno ukljuene
u proces odluivanja, to u znatnoj meri ograniava klasinog poslovnog korisnika i
odgovarajui primenjeni alat jer postojei koncepti podrazumevaju znatno raunarsko
predznanje.
Pored toga, evidentnta je tendencija migracije savremenih poslovnih reenja/aplikacija
ka Internetu (odnosno postojeem intranet/extranet reenju) zbog poveanja dostupnosti i
pruanja mogunosti tzv. demokratizacije reenja. Ovakvo reenje omoguava pristup
naprednim alatima (kakav je BI) svim zaposlenima, krajnjim korisnicima, ali takoe i
nesmetan rad sa udaljenih lokacija. Generalno uzev, pristup DW i BI alatima pruen je
praktino svima koji imaju instaliran web ita i poseduju odreeni stepen autorizacije, to:

Otklanja potrebu za postojanjem adekvatne analitike aplikacije na svakom klijentu;
Umanjuje trokove instalacije i administriranja;
Dalje pojednostavljuje obuku i korisniku podrku za korienje sloenih npr. OLAP
alata.

Ovakav koncept takoe namee postojanje stroih bezbednosnih sistema jer
organizacija biva potencijalno potpuno otkrivena, sa ozbiljnom mogunou
kompromitovanja njenog stratekog resursa u sluaju neadekvatne zatite. Svaka kompanija
mora preduzeti mere neophodne za obezbeenje potpune bezbednosti korisnicima, indirektno
titei i svoj ugled stican viegodinjim predanim i kvalitetnim radom.
Jo jedna veoma vana karakteristika postojeih BI sistema je da ukljuuju elemente
kanjenja. Kanjenje se u ovom sluaju moe definisati kao vreme potrebno da podaci
postanu dostupni za analizu od trenutka kada se transakcija dogodila, to praktino znai da su
podaci na raspolaganju uvek nekoliko koraka iza trenutnih poslovnih aktivnosti.
Tendencija osetnog smanjenja vremena u kome informacija postaje dostupna za
analizu (u periodu izmeu 2002. i 2006. godine), pri emu treba naglasiti da su podaci sa
veim kanjenjem pogodni za izradu mesenih ili godinjih izvetaja, dok aktivnosti u okviru
kontakt centra, skoro svim finansijskih transakcija i sl. zahtevaju podatke sa minimalnim
kanjenjem.
5
Reenje u ovom sluaju moe predstavljati DW sa mogunou rada u realnom
vremenu.Veina savremenih sistema radi u vremenu priblinom realnom ili ve u potpunosti
funkcionie u realnom vremenu to omoguava izvrenje i tzv. kritinih operacija.



5
Promene u okvirima BI platformi vezanih za vremensku dostupnost podataka u periodu izmeu 2002. i 2006.
godine
Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

6 | s t r a n a


1.4. Uloga poslovne inteligencije (BI)

Brza adaptacija na novonastale trine uslove predstavlja kljuni aspekt
implementacije BI u okvirima savremenih kompanija. Kroz brzi pristup razliitim izvorima
kompleksnih podataka, prua se mogunost upravljanja trokovima i performansama, kao da
se na jedan sofisticiran nain pridobiju korisnici i uvea njihova profitabilnost. Ukazano je na
neke od aktivnosti u kojima kompanija moe nai doslednog partnera u BI reenju.
Putem razumevanja:

ablona i karakteristika kupovine vriti pozitivnu identifikaciju profitabilnih
korisnika i usluga;
Individualnog korisnikog ponaanja preduzeti aktivnosti neophodne za efikasno
zadranje korisnika i uspeno poveanje njihove vrednosti. Takoe veoma vano je
praenje i adekvatno reagovanje na promenljive potrebe korisnika kroz ponude
individualizovanih usluga;
Sklonosti korisnika omoguiti optimizaciju viekanalne interakcije, cenu transakcija
kao i karakteristike kanala;
Navika u pogledu telefonskog poziva (u zavisnosti od korisnika, geografskog podruja
i vrste mogueg/postojeeg spora) to se mora brzo identifikovati i u skladu sa tim
prilagoditi konverzaciju/odgovore;
Analiza optimuma brzine odgovaranja i strategije izbora adekvatnog komunikacionog
kanala poveati efikasnost marketing kampanja;
Identifikacija karakteristika profitabilnih korisnika sniziti trokove akvizicije novih
korinisika putem ciljanih marketing kampanja; vidovima proizvodnje, detektovanja
zloupotreba, obrade i identifikacije karakteristika profitabilnih korisnika sniziti
trokove akvizicije novih korinisika putem ciljanih marketing kampanja;
Realnih potreba o informisanosti korisnika sniziti trokove ispostavljanja izvoda
tako to e se njihova prezentacija izvesti u elektronskom obliku, sa detaljnim
objanjenjima za njihovu kvalitetnu samostalnu analizu, pri emu se informiu u
smeru donoenja kvalitetnijih odluka;
Izloenosti potencijalnom riziku sniziti stopu rizika i gubitaka.

Pored navedenih principa neophodno je ustanoviti doprinos svakog od korisnika u
ukupnom poslovanju, pri emu kompanija stie detaljne podatke uz mogunost obavljanja
njihove agregacije na neogranien broj naina. Vrednost ove mogunosti ogleda se u tome da
se moe ustanoviti znatan broj funkcija/aplikacija unutar banke koje formiraju svojevrstan red
kako bi kvalitene podatke iskoristili onog trenutka kada oni postanu dostupni.
6

Kada je u pitanju odnos sa investitorima, aktivnosti kod kojih BI reenja mogu
asistirati su sledee:
Poveanje zadovoljstva korisnika tako to bi se nadmaili zahtevi najvrednijih i to na
taj nain to bi se adekvatno razumele njihove potrebe, tolerancija rizika kao i interes
za investiranje;
Poboljanje lojalnosti korisnika kao i poveanje njihove vrednosti na nain koji bi
omoguio pristup detaljnim informacijama o stanju rauna, pruajui pomo u
donoenju efikasnijih strategija na polju investicija;

6
S. Doherty, Customer Value: Gaining The Competitive Edge, NCR, 2000.

Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

7 | s t r a n a

Brzo reagovati u smislu potovanja zahteva regulativa dostavljanjem izvetaja o
moguem tetnom izlaganju kompanija i investicija u rizinim geografskim
podrujima.

2. PRIMENA POSLOVNE INTELIGENCIJE


2.1.Metodologija primene

Kao to je ve vie puta pomenuto mogunosti primene poslovne inteligencije i njenih
alata i tehnika je ogromna. Pored osnovne primene u savremenom poslovanju, za upravljanje
razliitim procesima i oblastima poslovanja, za predvianje, za podrku odluivanju i
realizaciju sloenih analiza, poslovna inteligencija je nala primenu i u mnogim drugim
oblastima kao to su e-government i elektronsko obrazovanje.
Metodologija primene poslovne inteligencije moe se sortirati po sledeim koracima,
koju predlae Microsoft korporacija:

Definisanje problema.
Priprema podataka.
Istraivanje podataka.
Izrada modela.
Validacija modela.
Primena i praenje modela.

2.2.Razlozi za primenu poslovne (BI) inteligencije

Obzirom da se koliina poslovnih informacija poveava eksponencijalno, odnosno po
nekim istraivanjima, udvostruuje se svake druge godine, menaderi i radnici moraju biti u
stanju da bre donose bolje odluke. Konsolidacija i organizacija podataka za efikasnije
poslovno odluivanje dovodi do stvaranja kompetitivne prednosti, a uenje kako uoiti i
iskoristiti tu prednost, predstavlja osnovni cilj poslovne inteligecije.
Poslovna inteligencija predstavlja mnogo vie od kombinacije podataka i tehnologije.
Ona omoguava pronalaenje potrebnih podataka i uoavanje njhove moi i time
transformaciju informacija u znanje koje obezbeuje znaajnu konkurentsku prednost.
Iako se iz samog koncepta i definicije poslovne inteligencije zakljuuju glavni razlozi
za njenu primenu u savremenom poslovanju, neophodno je nabrojati neke od glavnih
pokretakih snaga koje utiu na potrebu za njenom implementacijom, a to su:

1. Postojanje potrebe da se poveaju prihodi, smanje trokovi i posluje konkurentnije -
Odavno je prolo vreme u kome su krajnji korisnici mogli da planiraju i upravljaju
poslovnim operacijama pomou mesenih batch izvetaja, a IT organizacije imale
mesece da zavre potrebne aplikacije. Danas kompanije moraju ubrzano da projektuju
i implementiraju potrebne aplikacije, i da omogue korisnicima lak i brz pristup
potrebnim informacijama, u skladu sa promenljivim poslovnim okruenjem, koje
vlada. Sistemi poslovne inteligencije su, kada je u pitanju pristup i raspodela
informacija, orijentisani ka krajnjim korisnicima.

2. Postojanje potrebe da se modeluje i upravlja kompleksnou savremenog poslovnog
okruenja - Kompanije danas nude irok spektar proizvoda i usluga, sve veem i
Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

8 | s t r a n a

raznovrsnijem broju konzumenata. Shvatanje i upravljanje poslovanjem, kao i
maksimiziranje investicija, postaje sve tee u tako kompleksnom okruenju. Sistemi
poslovne inteligencije pruaju vie od klasinih mehanizama koji se zasnivaju na
prostim upitima i izvetajima, ve pored toga nude i savremene alate za otkrivanje i
analizu informacija, koji su kreirani za obradu i upravljanje sloenim poslovnim
informacijama.

3. Postojanje potrebe da se smanje IT trokovi - Investicije u IT sisteme danas
predstavljaju znaajan procenat u odnosu na ukupne investicije u preduzeu. Imajui u
vidu taj podatak, nije dovoljno samo smanjiti trokove poslovanja IT odeljka, ve
izvui maksimalan poslovni uinak iz poslovnih informacija koje IT sistemu generiu.
Nove informacione tehnologije kao to je korporativni intranet i mobilne tehnologije,
potpomau u smanjivanju trokova pristupa veeg broja korisnika, sistemima poslovne
inteligencije. Ovi sistemi su takoe proirili opseg informacija koje se mogu obraditi
tako da pored operativnih, obuhvataju i podatke sa korporativnih web servera.

U skladu sa ranije izreenim, moe se navesti nekoliko oblasti u kojima je pogodna
primena sistema poslovne inteligencije:

Smanjenje operativnih trokova, realizacija ciljeva prodaje, unapreenje sistema
nabavke;
Korienje OLAP-a za smanjivanje trokova IT sektora, otkrivanje novih mogunosti
za dobit, unapreenje upravljanja trokovima;
Korienje data mining-a za pronalaenje kljunih parametara vezanih za odreeni
segment kupaca.

Sve navedene primene mogue su samo uz korienje sofisticiranih alata i aplikacija, i
ukoliko su podaci pripremljeni u formatima pogodnim za razne vrste analiza. Za poslovne
korisnike je od vanosti da imaju alate i aplikacije kojima e biti u stanju da analiziraju
podatke, dok je za IT osoblje vano da poseduju aplikacije i alate za stvaranje i upravljanje
okruenjem za poslovnu inteligenciju.

U tu svrhu koriste se razliiti alati kao to su:

Namenske aplikacije
Alati za izvravanje upita
OLAP alati
Alati za statistiku analizu
Alati za data mining i dr.











Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

9 | s t r a n a

2.3.Primena poslovne inteligencije (BI) u realnim uslovima

Prema
7
, prosena dnevna suma koja se prenosi na/sa rauna banaka samo na teritoriji
Njujorkog Menhetna dostie 3 bilijarde (3x10
12
) amerikih dolara (US$3t). Ovakav obim
transfera je izuzetno teko pratiti u realnom vremenu, ali je jasno da regulativa mora
nametnuti bankama obavezu detaljnijeg i eeg izvetavanja u vezi sa transakcionim
podacima u vremenskim okvirima koji se mogu klasifikovati kao priblini realnom vremenu.
Takva tendencija pored obaveze poznavanja korisnika kroz korienje adekvatnih
podataka takoe namee i dodatni teret menadmentu da mora upravljati svakim od
odvijajuih procesa, uz stalnu obavezu nadgledanja, detektovanja, uzbunjivanja i adekvatnog
reagovanja na svaku pokrenutu aktivnost, bilo da je re o izuzecima ili jednostavnoj korekciji
greaka.
Ova donekle izmenjena uloga, postavlja BI na znaajnije mesto i nuno podrazumeva
njenu integraciju u okvire poslovnih procesa, jer shodno svojoj ulozi uz dostupnost svih
relevantnih podataka moe pomoi u otkrivanju trendova i brzom reagovanju kako bi se
unapredilo celokupno poslovanje, a devijacije bez obzira na formu otklonile ve u poetnoj
fazi.
Bankarski sektor je uzet za primer kao najdinaminija oblast promena, posebno nakon
11.09.2001. godine, teroristikim napadima i pretnjama i posebno velikim korporativnim
skandalima (Enron, WorldCom, Parmalat) i prolazi kroz period znaajnih promena u oblasti
zakonske regulative pokrenutih s namerom da se preseku mogui izvori finansiranja ilegalnih
aktivnosti (u prvom redu teroristikih), operacije pranja novca i povrati poljuljano poverenje
javnosti. Upravljanje rizikom i kapitalom postaje predmet sve sofisticiranijih sistema, to ak
propisuju pojedina tela sa razvojem (za sada) volonterskog pravilnika (kao npr. Basel II).
Sve ove pojave znatno uslonjavaju bankarsko poslovanje, dok se puko pridravanje
postojeih i nadolazeih regulativa u znatnoj meri odraava i na investicije u BI. Prednost BI
predstavlja mogunost blagovremenog ukazivanja na odreena devijantna ponaanja i mogue
namere putem dosledne analize postojeih podataka.
Puni doprinos BI uspenijem poslovanju postie se njegovom integracijom u okvire
analitike komponente strategije upravljanja odnosima sa korisnicima (Customer Relationship
Management CRM).
3. TEHNIKE ZA INTEGRACIJU POSLOVNE
INTELIGENCIJE

Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja prilikom uvoenja koncepta poslovne
inteligencije je: ,,Na koji nain integrisati poslovnu inteligenciju u poslovne procese
preduzea da bi zaposleni u bilo kom trenutku mogli to da iskoriste i da daju svoj lini
doprinos ostvarenju stratekih poslovnih ciljeva ? "
Klju je u identifikaciji uloge poslovne inteligencije u svakom procesu da bi se
ostvarili zacrtani ciljevi, a zatim u integraciji poslovne inteligencije u te procese i na kraju u
lociranju uslova za primenu poslovne inteligencije u okviru postojeih informacionih sistema.
Pri tome je pored poslovnih procesa, potrebno razumeti i uloge ljudi koji uestvuju u procesu,
kao i aplikacije koje oni koriste u svakoj svojoj aktivnosti.
Poslovna inteligencija se moe integrisati u poslovne procese preduzea na nekoliko
naina:

7
HARDtalk with Tim Sebastian, BBCWorld channel, National High-Tech Crime Unit (NHTCU)
Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

10 | s t r a n a

Integracijom analitikih aplikacija sa operativnim aplikacijama korienjem
enterprise portala da bi podacima mogli pristupiti i interni i eksterni korisnici;
Ugraivanjem analitikih metoda u operativne aplikacije u procesu razvoja aplikacija;
Uvoenjem Web servisa koji e dinamiki integrisati analitike metode internim ili
partnerskim operativnim aplikacijama radi podrke zajednikom poslovanju.


3.1.Integracija u enterprise portale


Enterprise portal obezbeuje internim i eksternim korisnicima jedinstven,
standardizovan, web baziran, korisniki interfejs za personalizaciju integrisanih sadraja, gde
se pod sadrajem podrazumevaju informacije i integrisane aplikacije i alati, kao i
komunikacioni alati.
Aplikacije mogu biti interne i eksterne analitike ili operativne, dok informacije
obuhvataju strukturirane podake, poslovnu inteligenciju (izvetaje, grafikone, kocke,
dijagrame i dr.), i interni i eksterni nestrukturiran sadraj. Kao komunikacioni alati pojavljuju
se web-chat, net meeting, e-mail, instant messaging i drugi.
Teba napomenuti da postoji razlika izmeu enterprise portala i korporativnog
intraneta. Glavna razlika je u tome to enterprise portal za razliku od intraneta dozvoljava
personalizaciju, odnosno omoguava da svaki korisnik ima sopstveni prikaz prilagoen
njegovim potrebama. Sam web portal se ne bavi integracijom poslovnih procesa i aplikacija,
ve integracijom korisnikih interfejsa raznih sistema (portleta) tako da korisnici imaju utisak
da se radi o delovima jednog jedinstvenog sistema. Na portalu se moe nalaziti vie stranica
portala od kojih svaka ima skup portleta koji prikazuju sadraje iz razliitih sistema. Na taj
nain vri se personalizacija ne samo sa aspekta korisnika ve i sa aspekta razliitih aktivnosti
koje se obavljaju.
Takoe treba napomenuti da su portali uglavnom nezavisni od vrste ureaja i
platforme sa koje im se pristupa. Najpoznatiji web portali su: SAP Enterprise portal, IBM
WebSphere Portal, Oracle 10g AS Portal, Microsoft Office Sharepoint.


3.2.Ugraivanje analitikih metoda u operativne aplikacije


Ugraivanje analitikih metoda u operativne aplikacije vri se u toku razvoja samih
aplikacija, i moe se realizovati na aplikativnom nivou ili na nivou samih podataka. Ukoliko
se ugraivanje radi na aplikativnom nivou, ono se moe izvesti pomou takozvanog
aplikativnog programskog interfejsa (API Application programming interface).
Jedan od primera API industrijskog standarda je Java OLAP interfejs JOLAP.
Operativne aplikacije tako mogu da pozivaju neke od alata poslovne inteligencije, i na taj
nain da alju zahteve za automatsku obradu i da kao rezultat te obrade dobijaju izvetaje u
obliku kocki podataka, grafikona i slino. Softver dizajneri mogu da prilagode pozive tih alata
sopstvenim potrebama ili mogu da koriste gotove komponente iz biblioteke komponenata
poslovne inteligencije.
Prema tipovima komponente koje se koriste ukljuuju OLAP i Data mining
komponente, kao i komponente za navigaciju i vizuelizaciju. Od prozvoaa koji nude ovakve
komponente tu su Oracle (BI Beans), AlphaBox i ProClarity (Analytic Application
development Platform).
Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

11 | s t r a n a

Kada je re o ugraivanju analitikih metoda u operativne aplikacije na nivou
podataka, u poslednje vreme kod proizvoaa sistema za upravljanje bazama podataka
(DBMS - Database Management Systems), postoji trend poveanja funkcija poslovne
inteligencije koje oni ugrauju u svoje proizvode. Proizvoai se trude poveaju
funkcionalnost svojih proizvoda to se ogleda u:

Proirenju standardnog SQL-a novim agregatnim funkcijama - U oblasti SQL-a
mnogi su proizvoai uveli dodatnu podrku za agregatne funkcije, tako da sad SQL
sadri statike, analitike, regresione i OLAP funkcije;
Uvoenju tehnologija kao to su materijalizovani pogledi - Materijalizovani pogledi
omoguuju sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka podrku za sumarne
podatke u formi pogleda na relacione podatke. Razlika u odnosu na kreiranje statikih
sumarnih tabela je u tome to materijalizovani pogledi imaju automatsko osveavanje i
ne zahtevaju periodino izvravanje posebnih batch procedura za tu svrhu;
OLAP-u u bazi podataka - U zavisnosti od proizvoaa DBMS-a postoje razliite
ekstenzije SQL-a, koje omoguuju primenu OLAP-a nad relacionom bazom podataka
(ROLAP, Relational OLAP). Tako na primer Oracle RDBMS uvodi
multidimenzionalne mehanizme u obliku funkcija koje se koriste za pristup kockama
podataka (Data cubes). Microsoft u SQL Server Yucon - uvodi mehanizme kao to su
"proactive cashing" i "unified dimensional models" (UDM).
Data mining - Proizvoai DBMS-a ukljuuju i podrku za data mining proces u svoje
proizvode, korienjem PMML - Predictive Modelling Markup Language standarda i
korisniki definisanih funkcija (UDF - User Defined Functions) koje se uvoze u
DBMS, nakon ega operativna aplikacija moe da koristi data mining ukljuivanjem
UDF-a u SQL upite.

3.3.Web servisi


Web servisi omoguuju dinamiku integraciju aplikacija korienjem web tehnologija.
Svaki web servis poseduje interfejs koji opisuje operacije su dostupne posredstvom
standardizovanih XML poruka. Web servisi se opisuju pomou industrijskog standarda koji se
naziva Web Service Description Language (WDSL), koji predstavlja skup XML tagova. Web
servisi moraju da se objave i da se registruju u posebnim katalozima koji se nazivaju UDDI
(Unified Description Discovery and Invocation) registri. Funkcionisanje web servisa se odvija
na sledei nain: aplikacija alje upit UDDI registru, pronalazi potreban web servis i
dinamiki se prikljuuje na njega aljui mu XML poruku poznatiju kao SOAP (Simple
Object Access Protocol) poruka. Ona inicira rad web servisa i vraanje rezultata u XML
formatu.
Web servisi mogu da se koriste na vie nivoa, i to na:

Aplikativnom nivou BI web servisa
Nivou podataka BI web servisa
Nivou procesa BI web servisa





Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

12 | s t r a n a


4. TIPOVI APLIKACIJA POSLOVNE
INTELIGENCIJE (BI)

Obzirom na irok spektar potreba korisnika poslovne inteligencije, kompanije danas
koriste razliite vrste aplikacija kako bi korisnici te potrebe zadovoljli. Generalno aplikacije
poslovne inteligencije mogu da se svrstaju u jednu od sledeih kategorija:

a) Izvetajne aplikacije - obezbeuju statistike ili parametrizovane izvetaje. Aplikacije
za izvetavanje sa minimalnim analitikim zahtevima bazirane su na relacionim
bazama podataka i koriste SQL, dok upravljaki informacioni sistemi imaju mnogo
sloenije analitike zahteve i koriste specijalizovane baze podataka.

b) Ad hoc upiti i izvetavanje - pruaju korisniku najvii mogui stepen interakcije sa
podacima uz mogunost korienja velikog broja tehnika za odabir podataka i
navigaciju. Taj tip aplikacija baziran je na relacionim bazama podataka i nudi
ograniene, ali veoma korisne analitike mogunosti. Ovi upiti koriste relacione baze
podataka i SQL za jednodimenzionalne upite(npr. 10 najboljih kupaca, ili
uporeivanje prodaje u proloj i tekuoj godini)

c) Analitike aplikacije - takoe podravaju ad hoc pretraivanje podataka ali imaju
mogunost realizacije mnogo sloenijih upita, gde su upiti multidimenzionalni jer
imaju dimenziju vremena, dimenziju proizvoda i dimenziju kupaca. Obino
istraivanja u oblasti trita i finansiranja zahtevaju izvravanje znatno sloenijih
upita, pa su shodno tome, nosioci tih funkcija u preduzeu najei korisnici ovog tipa
aplikacija.

d) Statistike analize i data mining - Analize predvianja uz korienje naprednih tehnika
predstavljaju znaajan komplement ad hoc analizama, jer predvianje dogaaja na
tritu moe u velikoj meri da utie na ostvarivanje stratekih ciljeva. U tu svrhu
koriste se sloene analitike i statistike tehnike.

e) Aplikacije za planiranje - omoguuju korisnicima da predvide rezultate poslovanja i
daju odgovore na pitanja:

Koliko e preduzee biti profitabilno u kvartalu?
Kako e promena cene proizvoda uticati na njegovu prodaju?
Koliki treba da bude obim proizvodnje da bi se zadovoljile potrebe trita?
Kako e nestabilnost valute uticati na profit?

Ovaj tip se razlikuje od drugih aplikacija po tome to generie nove podatke koristei
analitike metode tipa modela, prognoza, specijalizovanih agregacija, alata za
upravljenje scenarijem i dr.




Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

13 | s t r a n a



ZAKLJUAK



Tehnoloki napredak nainjen u nekoliko poslednjih decenija je omoguio
organizacijama da sakupe veliki broj podataka. Ovi podaci, kada se interpretiraju, otkrivaju
veoma vredne informacije. Osnovna premisa je da je stvorena inteligencija dobra samo
onoliko koliko su dobri podaci i sistem / ljudi koji ih obradjuju.
Prema tome, veoma je vano kako se poslovna inteligencija sakuplja, nastaje i razume.
Savremeno elektronsko poslovanje danas je nezamislivo bez savremenih alata poslovne
inteligencije. Bilo da se koristi data warehouse kao nov nain organizacije podataka koji
omoguuje laki i efikasniji pristup poslovnim informacijama od strane poslovnih korisnika,
bilo da se koristi data mining za pronalaenje znanja i paterna sakrivenih u poslovnim
informacijama, namee se injenica da primena poslovne inteligencije postaje imperativ za
uspeno i konkuretno poslovanje.
Postoje dva vana razloga za nedostatak apetita kada je u pitanju poslovna
inteligencija:

Previe nade se polae na intuiciju (oseaj za filing);
Ignorie se injenica da su podaci (ma koliko ih mnogo bilo) samo podaci, a
primenjeno znanje je mo.

Opasnosti od oslanjanja iskljuivo na intuiciju su oigledne. Trite je okrutan
mehanizam, opstaju samo najjai, a dobra informacija ponekad je bolje sredstvo opstanka od
dobrog proizvoda. Nijedno ozbiljno preduzee u uslovima kakvi danas vladaju na tritu, (a
pri tome se misli na estoku konkurenciju, sve zahtevnije kupce i okolnosti koje se menjaju
neverovatnom brzinom), ne moe sebi da priuti greku da se poslovne odluke donose
intuitivno, na temelju subjektivnih procena menadera.



















Poslovna inteligencija (Business Intelligence) 2011

14 | s t r a n a




LITERATURA


1. K. Rajner, E. Turban, Uvod u informacione sisteme, 2009.
2. M. Radojkovi, M. Mileti ,Komuniciranje, mediji i drutvo, 2009.
3. S. Doherty, Customer Value: Gaining The Competitive Edge, NCR, 2000.

I nternet izvori

1. Wikipedia http://www.wikipedia.com
2. Gartner Research http://www.gartner.com
3. M&I Systems, E-Business Intelligence.ppt, Novi Sad http://www.mi-system.co.rs
4. HARDtalk with Tim Sebastian, BBCWorld channel, National High-Tech Crime Unit
(NHTCU) http://www.bbcworld.com i http://www.nhtcu.org
5. Books On Line, help uz Microsoft SQL Server 2005, Microsoft Corporation, 2005.