NACIONALNA I GLOBALNA BEZBEDNOST

zbirka radova specijalizanata Fakulteta politikih nauka

generacija 2004.

NACIONALNA I GLOBALNA BEZBEDNOST

zbirka radova specijalizanata Fakulteta politikih nauka
Recenzenti:
prof. dr Miroslav Hadi
prof. dr Dragan Simi
prof. dr Bogoljub Milosavljevi
Izdava:
Centar za civilno-vojne odnose, Beograd
Lektura i korektura:
Tatjana Hadi
Dizajn korica:
Boris Brozovi
Kompjuterska priprema:
aslav Bjelica
tampa:
GORAGRAF, Beograd
Tira: 300 primeraka
ISBN 86-83543-36-6

Objavljivanje zbirke radova omoguila je

kancelarija Fonda za otvoreno drutvo u Beogradu

NACIONALNA
I GLOBALNA
BEZBEDNOST
zbirka radova specijalizanata Fakulteta politikih nauka
generacija 2004

Beograd, april 2005

SADR@AJ

NAPOMENA IZDAVA^A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I deo
Branislav Popovi
NOVI GLOBALNI TERORIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Vojin Milojevi
STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI SAD
POSLE 11. SEPTEMBRA 2001. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . 29
Nataa Dragojlovi-iri
STRATE[KI ODGOVOR SAD I EU NA TERORIZAM . . . . . 57

II deo
Draen Maravi
ZAJEDNI^KA SPOLJNA
I BEZBEDNOSNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE. . . . . . . . . 89
Milo Miri
NATO MODEL UPRAVLJANJA KRIZOM . . . . . . . . . . . . . . . 121
Dragana urainovi
PARLAMENTARNA SKUP[TINA NATO . . . . . . . . . . . . . . . . 147

III deo
Zorana Atanasovi
POLITI^KA ORIJENTACIJA I
STAVOVI GRA\ANA SRBIJE O REFORMI VOJSKE SCG . . 177
Svetlana Stojani
KOMUNIKACIJA U KRIZNIM SITUACIJAMA
SLU^AJ SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

IV deo
Milan Nikoli
TERITORIJALNI PRINCIP
U ORGANIZOVANJU POLICIJE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . 233
Zoran Krsti
PSIHOLO[KO-SAVETODAVNA SLU@BA U POLICIJI . . . . 267

O CENTRU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

NAPOMENA IZDAVA^A
Specijalistike studije su oblik poslediplomskog usavravanja diplomiranih politikologa i diplomaca srodnih fakulteta (Pravnog, Ekonomskog, Filozofskog, Fakulteta civilne odbrane) i akademija (Policijske, Vojne) u oblasti globalne i nacionalne bezbednosti.
Tokom studija specijalizanti stiu pouzdano teorijsko-metodoloko stanovite za razumevanje, istraivanje i tumaenje savremenog
miljenja i praktikovanja individualne, nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Sredina taka studija je smetena u bezbednosno polje Srbije i
Crne Gore (SCG). Sa tog stajalita notiraju se i mere bezbednosne posledice promena u globalnom, evroatlantskom i regionalnom okruenju. Potom se na osnovu analize spoljnih i unutranjih izazova, rizika
i pretnji bezbednosti SCG ispituju njeni bezbednosni kapaciteti. U zavrnoj fazi specijalizanti istrauju potrebu, sadraje, zahvat i dinamiku
reformi sektora bezbednosti i oruanih snaga u SCG.
Krajnji je cilj studija da polaznici budu teorijski (do)obrazovani i
praktino osposobljeni za kvalifikovano uestvovanje u reformi sektora bezbednosti i oruanih snaga Srbije i Crne Gore, kao i u pripremi
matine drave za bezbednosno ukljuenje u evroatlantsku zajednicu.
Studije bi ujedno trebalo da podstaknu interesovanje polaznika za samostalno teorijsko istraivanje u sferi globalne i nacionalne bezbednosti. Nadasve, polaznici bi tokom studija trebalo da steknu znanja koja
ih kvalifikuju za rad u nadlenim ministarstvima, odnosno u analognim vladinim i nevladinim organizacijama. Time bi porasli izgledi za
postepeno ukidanje vojno-policijskog ekskluzivizma u projekciji i oblikovanju bezbednosnog sektora Srbije i Crne Gore, odnosno za uspostavu supremacije demokratski izabranih vlasti nad sferom bezbednosti i nad oruanim snagama.
Pred itaocima se nalazi izbor iz zavrnih radova prve generacije studenata Specijalistikih studija nacionalne i globalne bezbednosti. Studije su tokom 2004. godine organizovali i realizovali Fakultet
politikih nauka Univerziteta u Beogradu i Centar za civilno-vojne
odnose, nevladina organizacija iz Beograda. Ovaj je poduhvat postao
izvodljiv zahvaljujui podrci Ministarstva odbrane Velike Britanije,
Ambasade Kraljevine Holandije u SCG i Fonda za otvoreno drutvo
iz Beograda.

Publikovanjem najboljih radova, po izboru profesora Miroslava

Hadia, Dragana Simia i Bogoljuba Milosavljevia, strunoj i iroj
javnosti na uvid ali i kritiku procenu ponueni su rezultati rada studenata i njihovih voditelja. Mada je re o piscima poetnicima, uvereni
smo da e itaoci u ponuenom tivu nai dovoljno podsticajanih razmiljanja i valjanih tumaenja nekih od kljunih tema iz podruja studija bezbednosti. Oekujemo, nadasve, da e literarni prvenci podstai novostasale specijaliste da nastave zapoetu istraivaku avanturu.
Verujemo da e ovaj Zbornik ohrabriti i njihove kolege iz Druge generacije, a nastavnike dodatno obavezati.
Zahvalnost u ime studenata i nastavnika upuujemo Fondu za
otvoreno drutvo u Beogradu, koji je omoguio pripremu i tampanje
ovog Zbornika.
Beograd, 9. mart 2005.

Izdava

I DEO

Branislav Popovi

NOVI GLOBALNI TERORIZAM

Teroristiki napad na Sjedinjene Amerike Drave 2001. godine izmenio je iz korena celokupnu meunarodnu postavku i percepciju bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Terorizam je, kao pojava izolovanog,
politiki motivisanog nasilja, u poslednjih stotinak godina egzistirao na
marginama glavnih bezbednosnih problema. Nikad do kraja definisan1,
raznovrsno tumaen, istovremeno odobravan i osuivan, on je za svega
nekoliko sati postao svetsko bezbednosno pitanje i dilema broj jedan.
To koliko je svetska zajednica bila iznenaena ovim dogaajem i nespremna da ga prihvati, kao i to da je trenutno izrekla ocenu da svet vie nikad nee biti isti i da je re o istorijskoj prekretnici, moda najbolje oslikava podatak da je pomenuti napad ostao upamen po svom datumu 9/11 ili Jedanaesti septembar. Retko je koji dogaaj u ljudskoj
istoriji trenutno proizveo tako znaajne promene u razmiljanju i ponaanju kao to je to uinio teroristiki napad na ciljeve u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Budue bitke izgledae drugaije od svih dosadanjih, reenica koju nakon 9/11 moemo skoro svakodnevno uti,
u biti predstavlja odrednicu svih razmiljanja o bezbednosti savremenog
sveta.
Postavlja se pitanje koje su to osobenosti novog, odnosno globalnog
terorizma dovele do toga da on postane najvea svetska bezbednosna
pretnja i da se borba sa njim naziva ak i Treim svetskim ratom.
Tradicionalni terorizam egzistirao je u okvirima takve postavke sveta u kojoj su dominirale i meusobno se sukobljavale dve ili vie sila (bilo drava ili saveza). U takvoj postavci terorizam je neminovno bio u
funkciji tih sila, a one su ga neretko i usmeravale. Terorizam su koristile
vlade ili je korien protiv vlada. Nije bilo mogue ostvariti apsolutnu
1 Dosta vremena su Ujedinjene nacije izbegavale da definiu terorizam. Ipak, novembra 2000. godine, esti komitet UN pribliio se generalnoj definiciji kada je objavio
da terorizam predstavljaju kriminalni inovi namereni ili kalkulisani da prouzrokuju
opte stanje terora u drutvu, ostvareni od grupa ili odreenih osoba, koji su u politikom smislu neprihvatljivi, bez obzira na razloge koje koriste da ih opravdaju, bilo da su
vezani za politiku, filozofiju, ideologiju, rasne, etnike, religipzne ili druge prirode;
The New Global Terrorism, Charles W. Kegley, 2003

11

autohtonost. Sukob sa jednom silom, dravom, ideologijom, bez obzira

na korene ovog sukoba, kao i na motive i ciljeve teroristikih organizacija, uvek ih je usmeravao da trae pomo druge strane. Drave su pretnju od terorizma sagledavale skoro iskljuivo u kontekstu lokalnog, unutranjeg problema ili u kontekstu sukoba prouzrokovanih blokovskom
podelom. Teroristi su bili svesni da njihovi ciljevi u takvoj meunarodnoj konstelaciji, ma koliko bili raznoliki (borba za nezavisnost, ideoloka
ili verska motivisanost, lokalni unutardravni sukob za vlast), nisu u mogunosti da iziu iz zadatih i nepromenljivih okvira koje su postavljali
veliki igrai.
Meutim, krajem 90-ih godina XX veka, uruavanjem Sovjetskog
Saveza i nestankom blokovske podele sveta dolazi do velikih promena u
celokupnim meunarodnim odnosima. Samo naizgled, svet je bio na pragu kraja istorije, kako je to okarakterisao Frensis Fukojama. Talas optimizma irio se celom planetom. Nastajalo je, bolje rei, deavalo se
globalno drutvo jedinstvene ideologije, ideja i zajednikih vrednosti.
Poluvekovni sukob Zapada i Istoka, odnosno liberalnih demokratija
i komunizma zavrio se mirnom pobedom demokratije. Strahovi u vezi
sa tim da e doi do svekolikog nuklearnog holokausta nisu se obistinili.
Veina stanovnitva bivih komunistikih drava, ali i veina politikih
i ekonomskih elita ovih zemalja, voljno je prihvatila ideologiju do tada
suprotne strane. Meutim, drugaija percepcija bezbednosti, postignuti
rezultati (procesi bezbednosnih evroatlantskih integracija, proireni na
bive istonoevropske zemlje, uz postepeno pribliavanje Ruskoj Federaciji) i oekivani dometi u nesmetanom protoku ljudi, kapitala i tehnologija, do kojih je dolo posle ruenja vidljivih barijera, ostali su karakteristini samo sa SAD i EU. Mnogi narodi, drave, pa ak i religije nali su se na margini tih deavanja. Ekonomske razlike izmeu bogatog
severa i siromanog juga su, paralelno sa pojavom talasa optimizma na
severu, postajale sve vee. Zahvaljujui nesluenom razvoju tehnologije,
osobito u komunikaciji i transportu, jaz i otra podvojenost u nivou ekonomskog razvitka, a sami tim i razlike u ivotnom standardu, postali su
za najvei broj populacije na jugu jasno vidljivi. Ogoljena realnost i
svest o vlastitom statusu, stanju i nainu ivota miliona, uglavnom mladih, ljudi u nerazvijenim dravama tzv. treeg sveta, neminovno su morali dovesti do razliitih tumaenja uzroka i posledica takvog stanja. Ona
su se kretala od elja i pokuaja dela intelektualnih elita siromanih zemalja da svoja drutva prilagode i tehnolokim i drutvenim razvitkom
pridrue ili makar priblie bogatijim drutvima, do sasvim suprotnih tumaenja i stremljenja usmerenih ka unitavanju svega to dolazi sa Zapada. Kada govorimo o zemljama treeg sveta, moramo imati u vidu
da je re o tzv. mladim nacijama, gde najvei broj stanovnika nije stariji
od trideset godina. Pri tome, veina ovih drava je u proteklih trideset godina postigla odreene, mada nedovoljne, napretke u sistemima obrazo-

12

vanja. Napredovanje olieno u upotrebi engleskog jezika i savremenih

tehnolokih sredstava, onemogueno je, meutim, nepostojanjem dovoljnih finansijskih sredstava. Znanja i vetine, na jednoj strani, i objektivna
ekonomska limitiranost u njihovoj upotrebi, na drugoj, doveli su do frustriranosti dela populacije.
injenica da su drave treeg sveta iz kojih se mobiliu teroristi
tradicionalno islamske, predstavlja dodatni faktor koji je doprineo pojavi novog globalnog terorizma. Od samog zaetka islamske religije pa do
danas, drutva i drave koje su nastajale na njenim osnovama nalaze se
u stalnom sukobu sa hrianskim drutvima i dravama, poevi od vizantijsko-arapskih ratova, preko vievekovne islamske ekspanzije i dominacije na podruju Pirinejskog poluostrva i postojanja Osmanlijskog
carstva, pa sve do najnovijih sukoba na Balkanu, u delovima Ruske Federacije, Etiopije i Centralne Azije. Sudaranja polumeseca i krsta su
se, pri tome, deavala uvek istim intenzitetom, bez obzira na to da li su
krst nosili katolici, pravoslavci ili protestanti. U istorijskom obrascu
sukobljavanja ove dve religije, bez obzira na to to su skoro svi sukobi u
osnovi bili voeni zbog realnih politikih i dravnih interesa nevezanih
za veru, naglaavana je verska i civilizacijska priroda konflikta. Uz takvo
bezbednosno naslee, novim globalnim teroristima, kao i drutvima koja predstavljaju njihove mete (bilo da su hrianska ili islamska koja sarauju sa hrianima), nije bio teko da se prepoznaju u pomenutom
obrascu. Nagomilani problemi, koji su u osnovi ekonomski, politiki, demografski i ekoloki, preformulisani su i predstavljeni kao verski i civilizacijski. Pri tome, treba rei i to da se islamske drave nalaze na rubnim podrujima tzv. Nove Evrope. One su dovoljno blizu da vide i prepoznaju sve pozitivne produkte globalizacije, a dovoljno daleko da iskuse njene negativne posledice. Ekspanzija i nametanje proizvoda, tehnologija i ideja razvijenih zapadnih drutava, moe biti protumaena i kao
svesna i planirana aktivnost usmerena ka razaranju konzervativnih osnova islama.
Osim toga, ono to pripadnika islamske vere ini nosiocem novog
globalnog terorizma u vezi je sa kontrolom nad izvorima nafte, najvanijim energetskim resursima, koji se u najveoj meri nalaze na teritoriji
islamskih zemalja. Uprkos tome to poseduju pomenuti resurs, veina
arapskih, odnosno islamskih drava ne uspeva da dosegne oekivani ekonomski i drutveni razvoj. Razloga za to je mnogo, a osnovni je svakako
neskrivena borba svih velikih dravnih i nedravnih aktera (multinacionalnih kompanija) da ostvare kontrolu nad naftnim izvoritima, kao i nesmetani transport nafte do zapadnih potroaa. Ove kompanije, uz presudnu pomo zapadnih politikih elita, ve due vreme uspevaju da kontroliu proizvodnju, a samim tim i da ostvaruju dobitak koji je nesrazmerno veliki u odnosu na onaj koji ostaje dravama, nominalnim vlasnicima naftnih izvora. Da bi se ovakvo stanje odralo, drave na ijim

13

se teritorijama nalaze izvori nafte nalaze se pod neprestanim politikim,

ekonomskim i, neretko, vojnim pritiscima. To u njihovoj siromanoj
mladoj populaciji stvara dodatni otpor prema dostignuima zapadnih drava, a odreeni broj najesktremnijih opredeljuje se za to da se pridrui
mreama novog globalnog terorizma.
Prethodno navedeni faktori, kao i viedecenijski bliskoistoni sukob
izmeu Izraela i Palestine, uticali su na pojavu novog terorizma.

OSOBENOSTI NOVOG GLOBALNOG TERORIZMA

Delovanje na globalnom nivou
Asimetrini sukobi ili ratovi postaju praksa. Poslednjih dvadesetak
godina svedoci smo itavog niza sukoba razliitog intenziteta, u kojima
jedan od aktera, a neretko i vie njih, pripada tzv. nedravnim snagama.
To je sluaj sa Somalijom i lokalnim gospodarima rata, eenijom i paravojnim formacijama, Palestinom i nizom razliitih frakcija i oruanih
grupacija, Kolumbijom i narkokartelima i levo orijentisanim teroristikim organizacijama, Alirom i islamistima, Avganistanom, Indonezijom, Sudanom, Jemenom i drugima. Svi pomenuti nedravni uesnici u
sukobima tee tome da se nasilnim metodama delovanja nametnu kao
dominantan dravni inilac. U takvim nastojanjima ih u znaajnoj meri
ograniavaju njihove objektivne mogunosti i resursi. Ipak, uticaj koji
ostvaruju, kao i neposredne i posredne posledice koje prouzrokuju u
mnogo emu prevazilaze okvire samih drava i regiona u kojima deluju.
Jednu od globalnih posledica delovanja ovih snaga, pored pritiska koji
vre na vlastite vlade da izmene svoje obrasce politikog, verskog i ekonomskog ponaanja, predstavlja i stvaranje svesti kod razliitih grupa i
pojedinaca da upravo pojedinci, bez oslanjanja na dravu, mogu svojim
ideolokim ili verskim ubeenjem naneti veliku i nenadoknadivu tetu
organizovanim drutvima i dravama.
Pitanje je koliko je na ovakva razmiljanja uticalo nametanje zapadnih vrednosti, odnosno insistiranje na potovanju ljudskih prava i postojanju svesti pojedinca o vlastitoj autonomiji i samobitnosti i da li je upravo zapad prinuen da brani dravu i njene tradicionalne vrednosti kako
bi opstao pred nezadovoljnim pojedincima i grupama.
Novim teroristikim organizacijama, pre svega Al Kaidi koja se
moe uzeti i kao sinonim globalnog ili mega terorizma, nije potrebna drava kao uporite, sklonite ili izvor finansija. Ova organizacija deluje
izvan dravnih i nacionalnih okvira. Drava je u poetnoj fazi stvaranja
i razvoja novog globalnog terorizma odigrala odreenu ulogu. Meutim,
pitanje je koja je to drava bila. To je bio Avganistan, faild state, razorena i osiromaena zajednica plemena, iznurena graanskim i oslobodilakim ratovima, koju su 90-ih godina prolog veka uglavnom kontrolisa-

14

li Talibani2 i lokalni gospodari rata. Svojim verskim fanatizmom,

kao i zvaninom dravnom politikom i ekonomijom koja je bazirana
na proizvodnji i trgovini narkotika, uz poznato bezbednosno naslee,
Avganistan je bio pogodna zemlja da u njoj novi teroristi, u poetnoj
i ranjivoj fazi, imaju neophodnu bezbednost i slobodu delovanja.
Iako je meunarodna zajednica na elu sa SAD nakon 9/11 brzo reagovala i dovela do ruenja talibanskog reima, stie se utisak da
teroristi nisu u bitnoj meri uzdrmani. Uniteni su centri za obuku, pa
ak i znaajni izvori finansiranja. Uspeh koalicionih snaga je, kratkorono gledano, bio oigledan i skoro potpun. Meutim, u godinama
koje su prethodile intervenciji, kroz kampove i razne vidove obuka u
ovoj dravi prolo je nekoliko hiljada potencijalnih izvrilaca teroristikih akata. Veina je, pre ili u toku same intervencije, napustila Avganistan i rasprila se po itavom svetu.
Upravo je ovo dovelo do toga da novi globalni teroristi trenutno
mogu uspeno da deluju bez uporita i pomoi bilo koje drave, finansirajui se samostalno i koristei sve produkte globalizacije i zapadnih
demokratija.
Ovi pojedinci, grupe ili elije (pitanje je kakva im je prava struktura s obzirom na disperzivnost i promenljive modalitete delovanja)
aktivni su u nekoliko desetina drava, poevi od Azije, Severne Afrike, Evrope, pa do samih SAD. Pri tome, u delovanju im ne pomae nijedna drava, ma koliko ona bila suprotstavljena dominantnoj svetskoj
sili, tj. Americi. Naravno da ukljuenost u tzv. antiteroristiku koaliciju podrazumeva razliite oblike i nivoe participacije drava, a ak i
one drave koje su izvan koalicije (Iran, Irak pre intervencije, Libija,
pre zaokreta u spoljnoj politici, Severna Koreja) distanciraju se od terorista. Ovo distanciranje nije samo deklarativno, ve i sutinsko, a
razlog je prevashodno bezbednost. Sukob sa jedinom preostalom svetskom supersilom nije prihvatljiv ni za jedan reim, ma koliko da on izjavljuje da je spreman i odluan da prui otpor globalnoj politici SAD.
Savremeni teroristi su se navedenoj konstelaciji meunarodnih odnosa ipak uspeno prilagodili.
Zahvaljujui procesima globalizacije, ekonomskoj, tehnolokoj i
komunikacionoj, a sve vie i politikoj povezanosti savremenog sveta, ali i procesu osipanja i gubitka osnovnih, tradicionalnih bezbednosnih karakteristika drava, teroristi su dobili neoekivano veliku, sko2

Talibani su nastali kao pokret studenata islamskih teolokih fakulteta, koji se zalagao za povratak izvornom islamu. Re je, odnosno, o pristalicama vehabistikog pokreta. Interesantno je da je vehabizam kao oficijelna raligija, pre Avganistana, bio prihvaen jedino u Saudijskoj Arabiji, koja je meu arapskim zemljama najvei proizvoa nafte i glavni saveznik SAD, odnosno u zemlji u kojoj se rodio Osama Bin Laden,
lider Al Kaide.

15

ro neogranienu, mogunost da se meusobno poveu, koordiniraju i

kreu na ogromnom prostoru. Poroznost meudravnih granica ostavlja mogunosti relativno lakog tranzita, tako da je poslednjih godina
uobiajeno da teroristi, dravljani jedne drave, u koordinaciji sa teroristima, dravljanima druge, vre pripreme na teritoriji tree drave za
teroristiki napad koji e biti izvren na teritoriji etvrte drave. Pri tome, kao to je prethodno napomenuto, sve aktivnosti vre iskljuivo u
sopstvenoj organizaciji, motivisani vlastitim ciljevima, finansirajui
se i odluujui samostalno, tako da nijedna drava nema uticaj ili kontrolu nad tim. Iako su jedina preostala svetska supersila i neosporni
svetski politiki, ekonomski i tehnoloki lider, Sjedinjene Amerike
Drave ne raspolau objektivnim mogunostima da u sektoru globalne bezbednosti nadomeste izgubljene ili znaajno uzdrmane bezbednosne funkcije veine ostalih drava. Pored toga, osim NATO saveza,
kao vojnog eksponenta (pre svega SAD), ne postoji nijedna legitimna
meunarodna struktura koja bi mogla da se na adekvatan nain suprotstavi datim izazovima i rizicima. Meutim, postavlja se pitanje koji su
objektivni naini da jedna velika vojna organizacija bude efikasno iskoriena u sukobu sa sitnim grupama pritajenih - nevidljivih - boraca, koji se ne pridravaju nikakvih pravila rata i spremni su na sve.
Mnoge teroristike organizacije u svojim proklamovanim ciljevima, ali i u dosadanjoj praksi, kao svoj cilj navode upravo borbu protiv globalizacije, pri emu je uglavnom poistoveuju sa spoljnom
politikom SAD kao sa glavnim nosiocem ovih procesa. Paradoksalno
je, meutim, da upravo novi terorizam u sebi sadri niz karakteristika
globalizacije, poevi od ve navedenog usklaenog delovanja na teritorijama velikog broja razliitih drava, preko korienja najsavremenijih tehnolokih dostignua, pa do ostvarivanja globalnih ciljeva.
Novi globalni teroristi povezani su i sa organizovanim kriminalnim grupama, koje, takoe, deluju na globalnom nivou i koriste sve
prednosti globalnih procesa. Veze terorista sa organizovanim kriminalom su neminovne. Opta kontrola finansijskih tokova primorava teroristike mree i grupe da organizuju kriminalne aktivnosti kako bi dole do finansijskih i drugih sredstava neophodnih za ostvarenje svojih
ciljeva. Na prvom mestu nalaze se proizvodnja i distribucija narkotika, ali su prisutni i razni drugi oblici klasinog kriminala - pljake,
prepadi, otmice, krijumarenje i trgovina ljudima, pranje novca i sl.
Veza terorista sa organizovanim kriminalom stvara globalnu podzemnu ekonomiju, koja funkcionie na istim ili slinim principima kao i
legalna ekonomija. Podzemna ekonomija brzo usvaja sve tehnike multinacionalnih kompanija, te razvija bankarstvo, off shore kompanije i
koristi sva savremena sredstva komunikacije.

16

Meutim, mogue je jasno uoiti razliku izmeu organizovanog

kriminala, kom globalizacija odgovara i koji joj iz svojih razloga na
specifian nain pomae, i terorista koji koriste njena dostignua
kako bi je osporili i konano osujetili.

Najsavremenija tehnoloka dostignua kao osnovno

ili pomono sredstvo terorista
Teroristi su oduvek nastojali da prate tehnoloki razvitak i da kao
sredstva izvrenja napada koriste onu mogunost koja je u datom trenutku bila najoptimalnija. Ukoliko pogledamo unazad, moemo primetiti da je u izboru sredstva napada na cilj ili metu bilo, paralelno sa razvitkom nauke i tehnologije, nekoliko faza: no/otrov, pitolj, dinamit i
na kraju bomba, odnosno eksplozivna naprava.
Samim tim, to to teroristi poetkom XXI veka koriste savremena
tehnoloka dostignua kao svoje osnovno ili pomono sredstvo nije neto to bi novi terorizam odvojilo od klasinog, ve predstavlja oekivani sled dogaaja i odreenu zakonitost. Sutinska razlika ogleda se, pre
svega, u naunim dostignuima i njihovoj dostupnosti, a potom i u
spremnosti terorista da ih koriste. Napadi na SAD 2001. godine izvedeni su otmicom civilnih, putnikih aviona najnovije generacije, koji su,
zatim, samoubilakim inom prenamenovani u navoene projektile
ogromne razorne moi. Napad u Madridu, marta 2004. godine, izveden
je tako to su teroristi, u koordiniranoj akciji, eksplozivom unitili nekoliko vagona punih putnika na jednoj od najprometnijih gradskih eleznikih stanica. Eksplozivno punjenje je, pri tome, aktivirano sa distance, putem mobilnih telefona. Ovo su samo dva, dobro poznata i oigledna, primera kakve sve mogunosti imaju teroristi i kolika je njihova spremnost
da iskoriste savremenu, svima dostupnu, tehnologiju. Ukoliko samo povrno analiziramo 9/11, moemo videti da je za celu operaciju bilo potrebno zavidno i natproseno poznavanje niza modernih tehnologija, ureaja i sl. Samoubice su bile upoznate sa mogunostima ureaja za kontrolu putnika i prtljaga, rasporedima letova, koliinom goriva u avionima, upravljanjem aviona, a moda i sa strukturom zgrada u koje su udarili. Takoe, da bi mobilnom telefonu bila promenjena namena u detonator, neophodno je zavidno poznavanje tehnologije. Poto nisu u mogunosti da bezbedno nabave industrijske ili vojne eksplozive ili naprave
ovog tipa, teroristi izrauju tzv. prljave bombe3. Re je o smesi legalno dostupnih hemijskih supstanci (uglavnom se koriste za proizvodnju
industrijskog ubriva), koje u pravilnoj razmeri i preraene na odgovarajui nain postaju dovoljno stabilne za transport, kao i izuzetno eksplo3 Ovakva eksplozivna naprava koriena je prilikom teroristikog napada na Baliju, u Indoneziji, 2002. godine.

17

zivne. Ne treba posebno naglasiti da je za ove postupke potrebno visoko

struno znanje iz oblasti hemije.
Jedna od karakteristika delovanja novih terorista je upotreba napredene tehnologije u meusobnoj komunikaciji. Ova komunikacija prevashodno, ve po samoj prirodi terorizma, mora da bude tajna, odnosno nevidljiva ili nerazumljiva slubama bezbednosti koje mu se suprotstavljaju. Moda najbolje primere upliva novih tehnologija i dostignua predstavljaju upotreba interneta i satelitskih telefonskih veza. Ovi iroko dostupni i uglavnom otvoreni sistemi komunikacije mogu, uz odgovarajua znanja i vetine, ali i uz poznavanje realnih mogunosti slubi bezbednosti (kako po obimu, tako i po nainima kontrole sredstava komunikacije) biti upotrebljeni kao logistika prilikom ostvarenja teroristikih ciljeva.
Navedeni primeri otvaraju niz pitanja, meu kojima je i osnovno pitanje to da li je postojee miljenje javnosti da se nove generacije terorista mobiliu iz najniih socijalnih struktura odrivo ili se, pak, radi o solidno obrazovanim osobama, koje su obrazovanje, neretko, stekle u nekoj od zapadnih drava.

Beskompromisnost i brutalnost
Teroristiki napadi vreni tokom XX veka deluju iz sadanje perspektive skoro zanemarivi. Prema podacima Centralne obavetajne agencije (CIA), u periodu od 1968. do 2001. godine zabeleeno je oko 11.650
internacionalnih teroristikih incidenata. Ukupan broj smrtnih sluajeva
prouzrokovanih ovim aktivnostima iznosio je neto vie od 10.000. Od
ukupnog broja napada, ak 85% akata nije izazvalo ljudske rtve, a dodatnih 8% izazvalo je po jedan smrtni sluaj. Pri tome, broj povreenih
bio je skoro duplo manji od broja poginulih. Moglo bi se rei da veina
ostvarenih teroristikih napada pre 11. septembra 2001. godine nije prouzrokovala skoro nikakvu materijalnu i ljudsku rtvu.4 To pogotovo moemo tvrditi ukoliko rtve ovih napada uporedimo sa pomenutim napadom 11. septembra, u kome je poginulo vie ljudi nego to je to bio sluaj tokom svih teroristikih akata vezanih za sukob u Severnoj Irskoj.
injenica je da su i u ranijem periodu teroristi napadali civilne, javne objekte i graane koji ih koriste, ali je broj rtava retko postajao dvocifren (napadi alirskih terorista na metro stanice u Parizu 80-ih godina,
palestinskih i japanskih terorista na aerodrom u Tel Avivu itd.). Namera
terorista je u ovim sluajevima bila da pokau ranjivost napadnutog drutva, sistema ili drave, a neretko i objavljivanje postojanja nove teroristike organizacije ili dalje aktivnosti ve postojeih organizacija.
4 The mystery od the New Global Terrorism: Old Myths, New Realities, Michael
Stohl, The New Global Terrorism, Charles W. Kegley, 2003

18

Novi milenijum doneo je i nove teroriste, kojima je, oigledno,

osnovna namera izazivanje to veeg broja nedunih rtava. Najnoviji
primer teroristikog akta u Ruskoj Federaciji u kom su teroristi oteli vie od 1.000 uenika, kao i egzekucije talaca maetama i noevima pred
TV kamerom, odnosno web kamerama u Iraku, namee pitanje o tome
postoje li granice i ta je sledee.
Monstruoznost, brutalnost, isto zlo predstavljaju neke od termina i
epiteta koji se koriste da bi novi globalni terorizam bio okarakterisan. Postavljaju se pitanja kako je uopte mogue da se ovakve stvari deavaju
u savremenom svetu razvijene tehnologije i kako se boriti sa protivnikom
koji nema nikakve moralne skrupule i koji se ne pridrava nijednog pisanog ili preutno prihvaenog pravila ratovanja, koje je, samo po sebi, ve
dovoljno apsurdno. Ova, kao i niz drugih pitanja koja se ponavljaju prilikom svakog novog teroristikog napada, oslikavaju nespremnost i zateenost demokratskih drutava da se suoe sa problemom terorizma. Na
velike rtve se teko, ali ipak relativno brzo navikava. Nedavni napad terorista na ambasadu Australije u Indoneziji, prilikom kog je poginulo
dvadesetak lica, kao i napad na jevrejske turiste u jednom od hotela u
Egiptu, u kome je bio neto vei broj poginulih, oznaeni su u medijima
kao breaking news, ali samo tog dana. Posle nekoliko dana, mediji, ali i
ira javnost ove sluajeve su ve zaboravili. Ovo moemo iskoristiti
kada govorimo o razlikama izmeu tradicionalnog i novog globalnog terorizma, jer je dovoljno zamisliti kakvu i koliku bi vanost, vreme, znaaj i publicitet ovi napadi dobili u medijima i javnosti da su se eventualno odigrali pre nepunih petnaest do dvadeset godina.
Ne moe se iskljuiti verovatnoa da novi odnos medija prema terorizmu i njegovim manifestacijama diriguju bezbednosne strukture da bi,
marginalizacijom panje posveene uspesima terorista, izbili teroristima iz ruke osnovno sredstvo - privlaenje panje - koje su oni do sada
uspeno koristili. Zahvaljujui medijima, pre svega elektronskim, broj
trenutno pogoenih nekim teroristikim napadom ne meri se vie stotinama, odnosno neposrednim rtvama i oevicima tog akta. Milioni, tj.
milijarde gledalaca, pratei medije prisustvuju i time postaju svedoci i rtve svakog teroristikog napada. Gledaoci se, bez obzira na distancu, vremenske, geografske, socijalne, kulturne i druge razlike, veoma lako i brzo identifikuju sa neposrednim rtvama napada. Svi sebe moemo zamisliti i prepoznati kao potencijalni cilj i rtvu, jer idemo na posao, koristimo elezniki i avionski saobraaj, aljemo decu u kolu i esto se nalazimo na mestima gde se okuplja veliki broj ljudi. Upravo su iz ovih razloga efekti koje novi globalni teroristi proizvode zastraujui. Medijima,
filmskoj industriji i drugim industrijama zabave potreban je senzacionalizam, a teroristi ga nude u skoro savrenoj formi. Teroristiki napad na
Njujork izgledao je kao visoko budetni reality show. Ovakav odnos prema realnosti doveo je do toga da teroristi shvate da samo spektakularni

19

napadi, izvan svih moralnih i drutvenih normi koje su formirane vekovima, to podrazumeva beskrupuloznost, brutalnost, stotine leeva, haos,
strah, paniku i beznae, donose eljene efekte.

Samoubistvo prilikom izvravanja napada

Samoubilaki teroristiki akti ne predstavljaju nita novo i nepoznato. Prisetimo se brojnih primera u istoriji, poevi od jevrejskih zilota i
arapskih asasina, preko anarhista i kineskih terorista za vreme revolucije, pa do izolovanih napada palestinskih terorista 80-ih godina XX veka
kao to je to bio napad na vojnu bazu amerikih marinaca u Bejrutu. Takoe, setimo se samoubilakih napada koje su izvodili i jo uvek izvode
pripadnici teroristike organizacije Tamilski tigrovi sa ri Lanke.
Ipak, osim u sluaju Tamilskih tigrova5, samoubistvo do sada nije bilo pravilo, ve izdvojeni sluaj. Meutim, samoubistvo, samortvovanje ili obrazac ponaanja svojstven ehidima postao je, poetkom XXI
veka, jedna od osnovnih karakteristika svih velikih teroristikih napada.
Postavlja se pitanje kako je ovaj modus operandi postao dominantan i
karakteristian za novi, uglavnom islamski, terorizam. Odnosno, kako jedan anahroni model ponaanja i razmiljanja, koji je u suprotnosti sa sutinskom potrebom oveka da sauva ivot, postaje praksa u savremenom drutvu.
Odgovora ima mnogo, ali nijedan nije konaan i potpun. Ukoliko
poemo od pretpostavke da su teroristi samoubice, koji su izvrili napade na Njujork i Vaington, bili visoko obrazovani, onda nam njihov in
postaje jo nerazumljiviji i straniji, jer kako prepoznati dvonone projektile koji su, pre rtvovanja svog i stotina drugih ivota, vodili ivot
po mnogo emu slian ivotu prosenog Evropljanina.6
Samoubistvo kao krajnje oruje ukazalo je na to da demokratska
drutva nemaju adekvatan odgovor na terorizam. Uobiajena tumaenja
da je ovakav vid samortvovanja posledica potpune ogorenosti i bespomonosti napadaa, koji ne vidi nijedan drugi nain da iskae svoj stav,
evidentno nisu dovoljna. U tom bi sluaju napada bilo mnogo vie, ali bi
oni bili nekoordinirani. Ta pretpostavka je teko odriva i zato to je jedna od osnovnih karakteristika novog globalnog terorizma organizovanost
i planiranje (pripreme za jedan napad Al Kaide traju i vie od nekoliko
godina). Teko je zamisliti da je stanje tolike ogorenosti, besa i bespo5

Pripadnici ove teroristike organizacije su samoubilakim napadama izveli uspene atentate na dva dravnika - predsednika Indije i predsednika ri Lanke.
6 Negde na Bliskom istoku mladi ljudi mogu biti obueni u dins, sluati rep, piti koka kolu i, izmeu klanjanja u damiji, razmiljati da postave bombu u avion.; Hantignton, Sukob civilizacija, Podgorica CID, 2000.

20

monosti mogue kanalisati tokom viegodinjih priprema i obuke za konani in, a da pre toga ne bude ispoljeno na stihijski i neoekivan nain.
Meutim, ni vezivanje samoubilakih teroristikih napada iskljuivo za islam, to je poslednjih godina esto prisutno u zapadnoj javnosti,
nije odrivo. Ako je islam uzrok ili koren ovakvog ponaanja, trebalo bi
da samoubilakih napada bude mnogo vie, s obzirom na milione poklonika ove religije koji ivote provode u krajnjoj bedi.
Naravno, jedan deo objanjenja lei u injenici da porodicama ehida teroristike organizacije u ije ime je izvren napad daju odgovarajuu (za siromana drutva nimalo zanemarujuu) novanu apanau. Ipak,
ovo objanjenje, ma koliko izgledalo prihvatljivo, nije dovoljno evropskoj i amerikoj javnosti.
Evidentno je re o nizu raznorodnih i meusobno prepletenih faktora koji dovode do ovakvog obrasca ponaanja. Osnovni strah ili bezbednosni rizik predstavlja to to meu mladim ljudima u kriznim, neuralginim takama sukoba ehid postaje uzor kojem tee. Najbolji primer za to
je drastian porast samoubilakih napada Palestinaca na izraelske ciljeve. Skoro celo palestinsko drutvo, uprkos zvaninim osudama, odaje
poast ovim mladim ekstremistima, koji su skoro uvek do samog ina samoubistva anonimni. Stvaraju se svojevrsna kolektivna psihoza i verski
zanos, koji slue za postizanje konkretnih politikih ciljeva. ak i u sluajevima kada samoubistvo nije planirano, ovaj obrazac je, sa vie ili
manje uspeha, primenjivan pri pokuajima hapenja organizatora i izvrilaca teroristikih napada. panski organi bezbednosti nisu uspeli da
uhapse teroriste osumnjiene za napad u Madridu, zato to su, prilikom
pokuaja hapenja, teroristi aktivirali eksploziv u stambenom objektu u
kome su bili sakriveni.
Jedan od odgovora na prethodna pitanja, odnosno na pojavu sve veeg broja terorista samoubica, moe biti uspeh ovakvih teroristikih napada, kao i to to skoro redovno ispunjavaju primarni cilj terorizma, tj.
izazivanje straha, panike, oseaja bespomonosti, ugroenosti, nesigurnosti i nepoverenja.

Uspenost novog globalnog terorizma

Ovo je verovatno osnovni razlog to je novi globalni terorizam u poslednjih nekoliko godina postao glavni svetski bezbednosni rizik i pretnja. Do sada se nije desilo da teroristiki napadi prouzrokuju posledice
svetskih razmera i utiu na to da se drave i relevantne meunarodne
organizacije poveu i reaguju, sa manje ili vie uspeha, na novonastalu situaciju.
Povrno gledajui, terorizam do sada nije uspeo da ostvari proklamovane ciljeve. Ako uzmemo da je krajnji cilj Al Kaide, kao dominantne globalne teroristike mree, formiranje jedinstvene, na erijatskom

21

pravu utemeljene teokratske drave koja bi obuhvatila sve tradicionalno islamske teritorije, onda ovaj cilj nije ostvaren, ak ni u nekoj od poetnih i prepoznatljivih faza. Zanemarljiva je verovatnoa da e ovakve
ideje biti ostvarene i u dalekoj budunosti. Upravo iz ovog razloga mnogi su teroriste do 9/11 smatrali dehumanizovanim otpadnicima i fanaticima. Meutim, nakon ove prekretnice, odgovora koji je usledio na teroristiki napad, kao i novih teroristikih napada, otpadnici i fanatici postali su nevidljiva vojska, a borba protiv terorizma prerasla je u rat protiv terora - War on Terror.
Parametri kojima bi bilo mogue izmeriti nivo straha ne postoje u
naunoj formi, ali su neke od posledica delovanja terorista jasno vidljive
i izmerljive. Primer za to su velike finansijske tekoe aviokompanija
uzrokovane strahom putnika da avion moe biti otet, upotrebljen kao
projektil ili jednostavno oboren, kao i velika kriza nastala u turizmu, jer
svaki odlazak na odmor na neku od udaljenih i egzotinih lokacija predstavlja rizik. Zahvaljujui terorizmu, garantovanje bezbednosti postalo je
jedna od osnovnih stavki u turistikoj ponudi. Ako su teroristi imali nameru da izvre udar na ekonomiju zapadnog sveta, to ruenje zgrada
Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu to svakako pokazuje, onda su
oni u tome uspeli i sa minimalno uloenim sredstvima naneli tetu koja
se moe meriti milijardama dolara. Meutim, postavlja se pitanje da li to
moemo nazvati uspehom.
Uspeh novog globalnog terorizma moe se meriti i efikasnou. Zahvaljujui primeni savremenih tehnologija, samoubicama kao neposrednim izvriocima, izvanrednoj prilagodljivosti prilikom delovanja, izboru
cilja, bezobzirnosti i fanatizmu, mogui efekti jednog napada su zastraujui i oigledni.
Sa druge strane, nove teroristike organizacije uspevaju da svojim
aktima direktno utiu na politika zbivanja, pa ak i na stavove drava o
konkretnim pitanjima. Rezultat ovogodinjih izbora u paniji u mnogo
emu odredio je teroristiki napad u Madridu, koji je usledio kao odgovor na uestvovanje vojnih jedinaca ove drave u Iraku. Posle ovoga,
panija je bila prinuena da povue svoje trupe iz Iraka, iako je to predstavljalo otvoren ustupak teroristima. Nakon niza otmica i pogubljenja
talaca u Iraku, primer panije sledile su i mnoge druge zemlje, kao i ekonomske kompanije koje uestvuju u stabilizaciji i obnovi Iraka (slino je
i sa humanitarnim organizacijama koje su uglavnom napustile Irak i Avganistan pod pritiskom terorizma).
Prilikom procenjivanja uspeha novog globalnog terorizma, treba
uzeti u obzir i injenicu da je javnost informisana o terorizmu iskljuivo
prilikom izvrenih, a samim tim i efikasno realizovanih napada, to esto ostavlja dojam da bezbednosne strukture koje se suprotstavljaju terorizmu nisu dovoljno sposobne i spremne. Eksperti koji aktivno uestvuju u borbi protiv terorizma, znaju da je odbrana mete gotovo nemogua

22

ukoliko se na lokaciji u blizini objekta napada skupe i izvrioci i sredstva

izvrenja. Jedini nain osujeivanja organizatora i izvrilaca teroristikih
napada je preventivno delovanje. Uspesi na ovom planu su iz operativnih razloga tajni, a samim tim, za najvee delove drutva, i nevidljivi,
dok je svaki neuspeh bezbednosnih organa, odnosno poinjeni teroristiki napad trenutno vidljiv.

Horizontalna struktura novih teroristikih organizacija

Nove globalne teroristike organizacije se po svojoj unutranjoj
strukturi bitno razlikuju od tradicionalnih. Teroristike organizacije
aktivne sredinom XX veka bile su organizovane iskljuivo po vertikalnom sistemu. U naelu, bile su to manje organizacije, koje je inilo
svega nekoliko desetina aktivnih pripadnika, stacioniranih na odreenom podruju. Oni su imali tano definisanu ulogu i preciznu subordinaciju. ak je i najvie rukovodstvo organizacije nastojalo da boravi na podrujima gde su vrena dejstva, a na teritorije drugih drava
prebacivalo bi se eventualno zbog bezbednosti. Rukovodioci su bili
zadueni za ideoloko i operativno rukovoenje. Bilo kakva samostalna aktivnost ostalih pripadnika nije bila doputena.
Nove globalne teroristike organizacije ini vie hiljada pripadnika koji deluju, kao to sam naziv kae, na globalnom nivou. Struktura
ovih organizacija je mreasta i horizontalna. Samostalni lanovi ili
manje grupe imaju u okviru organizacije visok nivo samostalnosti u
odluivanju. Rukovodstvo organizacije preraslo je operativni nivo rukovoenja i postalo versko-ideoloki voa, odnosno elita koja smilja i daje politiku platformu delovanja. Lideri ovih organizacija su,
pre svega, ideolozi, odnosno religiozni autoriteti. Zbog velikog broja
pripadnika mree i njihove disperzije, osnovna uloga lidera je da projektuje takvu versko-ideoloku platformu koja svojim idejama i ciljevima moe biti prihvatljiva to veem broju potencijalnih terorista.
Neposredna priprema operacija, izbor cilja, vreme napada, angaovanje neposrednih izvrilaca - samoubica, preputeno je lokalnim ili regionalnim strukturama mree, osim kada je re o velikom napadu. U
tom sluaju, pribavlja se odobrenje, odnosno blagoslov rukovodstva.
Zahvaljujui ovakvoj strukturi i modalitetima delovanja, nije neobino ni to da samostalno izvedene akcije lokalnih verskih fanatika (koji
pre napada nisu imali formalne veze sa teroristikom mreom), ukoliko su u skladu sa osnovnim principima mree, budu naknadno prihvaene kao deo ire i koordinirane akcije.
Zbog finansijskog i politikog uticaja, kao i steenog autoriteta pojedinih velikih teroristikih organizacija, mnoge manje organizacije prilagoavaju svoje aktivnosti kako bi ih globalne mree prihvatile. Paralelno sa tim nastaju i svojevrsni regrutni centri, koji funkcioniu pod pla-

23

tom legalnih aktivnosti.7 Njihov je osnovni cilj irenje radikalnih versko-ideolokih uenja bliskih teroristikim organizacijama. Pored toga,
ovakvi pogledi ire se i putem interneta na kome su propagandni materijali teroristikih organizacija svakodnevno dostupni svima onima koji su
zainteresovani. Ne moemo iskljuiti mogunost da neki pojedinci ili
grupe tako vremenom sebe prepoznaju prvo kao simpatizere, a zatim i
kao sledbenike i pripadnike teroristikih mrea, a da sa mreom nisu
imali fiziki ili formalni kontakt.
Upravo nepostojanje vrste strukture, autonomija u odluivanju i delovanju razliitih, formalno nepovezanih delova, stvara niz problema prilikom suzbijanja i suprotstavljanja delovanju ovih organizacija. Razbijanjem jednog dela organizacije ne bi, osim trenutne tete lokalnoj
strukturi, bio nanesen odluan i presudan udarac celoj mrei. ak i u sluaju da neposredno rukovodstvo teroristike mree bude eleminisano
(naalost, drugaiji ishod, kao to je hapenje ili pacifiziranje delovanja,
deluje iz sadanje perspektive preterano optimistino), mrea bi nastavila da postoji i deluje.
Paradoksalna je injenica da je jedno od obeleja novih teroristikih
organizacija, uprkos disperzivnoj unutranjoj strukturi, postojanje visoke
koordiniranosti u svim fazama, od planiranja i pripreme, pa do neposrednog izvrenja teroristikog akta. Svaki pojedinac ima definisanu ulogu,
koju, u principu, uspeno sprovodi. Izuzetan primer toga je teroristiki
napad na strane turiste u diskoteci na Baliju. Prema podacima koje su objavili mediji, teroristi su u kratkom vremenskom razmaku detonirali tri
eksplozivne naprave. Prvu eksplozivnu napravu nosio je samoubica oko
pojasa i aktivirao je u manjem baru na jednoj strani ulice, ubivi pri tome nekoliko lica. Nakon toga, turisti su, povedeni prirodnom reakcijom
koju su teroristi oigledno oekivali, masovno pobegli na suprotnu stranu ulice, gde ih je saekala druga, znatno razornija, eksplozija automobila bombe. Trea eksplozivna naprava aktivirana je u blizini jednog inostranog diplomatsko-konzularnog predstavnitva. U toj eksploziji nije bilo ljudskih rtava, ali je poruka bila jasna. Treba napomenuti i to da su
teroristi za izvrenje napada izabrali vreme kada u pomenutoj ulici ima
najmanje lokalnog stanovnitva.

Verski fanatizam
Jednu od bitnih osobenosti savremenog terorizma predstavljaju i takozvane versko-teroristike organizacije, odnosno teroristike mree koje su svoje, u sutini, politike ciljeve zaogrnule religioznim platom.
7 Teroristi i drugi ekstremisti neretko stoje iza formiranja i delovanja organizacija
karitativnog karaktera, koje uglavnom koriste kao dobru legednu za prikrivanje tokova
novanih sredstava. U ovom kontekstu treba posmatrati sve ee zabrane delovanja, pa
ak i proterivanje slubenika odreenih humanitarnih organizacija u nekim dravama.

24

Teroristike organizacije koje su u osnovi imale verski motiv (Muslimanska braa, Hizbulah, Hamas, Islamski dihad, Dama islamia i druge) imaju relativno dug istorijat. Prva od navedenih, Muslimanska braa, formirana je tridesetih godina XX veka i uz Irsku republikansku armiju (IRA) predstavlja jednu od najdugovenijih teroristikih organizacija. Ipak, njene aktivnosti skoro nikad nisu izlazile iz regionalnih okvira, a radikalna verska tumaenja (na primer, opravdavanje
nasilnih metoda borbe) uglavnom su bila usmerena ka politikim elitama
drava na ijim je teritorijama ova teroristika organizacija ponikla i
eventualno ka Izraelu, kao prirodnom protivniku islama.
Tek u poslednjih dvadeset godina, na scenu stupaju teroristi iji su
ciljevi univerzalnog verskog karaktera, zasnovani na ideolokoj platformi militantnog panislamizma. Oni kao protivnike odreuju sve pripadnike drugih religija i sve neistomiljenike u sastavu svoje konfesije. Pri tome se, kada se govori o verski motivisanom terorizmu, uglavnom misli
na radikalne islamske pokrete i teroristike organizacije, kao to je to Al
Kaida (u prevodu znai Baza). Ova organizacija podigla je terorizam
na vii nivo i dala mu zastraujue dimenzije, upravo islamistikim pogledom na svet. Njen cilj je stvaranje jedinstvene drave u kojoj bi se iskljuivo ivelo i vladalo po religijskim zakonima i dogmama. Ova, u
osnovi, anahrona ideja je na jednostavan nain definisala protivnike i naine reavanja problema sa kojima se suoavaju milioni ljudi u islamskim dravama.
Upravo je oslanjanje na veru Al Kaidi omoguilo da terorizam uini prihvatljivim za milione ljudi i da ga nametne kao jedini mogui vid
otpora protiv nesrazmerno monijeg protivnika. Verski element presudno je doprineo i formiranju nadnacionalne i naddravne strukture, kao i
polja delovanja novih, pre svega, radikalno islamskih teroristikih organizacija. Radikalno tumaenje religije, uoblieno i prezentovano na jednostavan i prihvatljiv nain koji ne ostavlja prostor dilemama, privuklo
je na desetine hiljada mladih ljudi. Ponueno im je objanjenje njihovih
problema, kao i nain na koji svoje nezadovoljstvo mogu kanalisati i
usmeriti. Zahvaljujui veri, kao kohezionom i motivacionom faktoru, u
nekim od globalnih teroristikih mrea aktivno deluju dravljani razliitih drava, nacionalnosti, antropolokih grupa, socijalnih i obrazovnih
nivoa, polova, godina uzrasta i sl.
O tome koliko su ideje o globalnim, univerzalnim sukobima vera i
civilizacija jo uvek prihvatljive i duboko ukorenjene u sva drutva, govori reakcija amerike javnosti na teroristiki napad u Oklahomi, SAD,
1995. godine. Napad su, kako je to naknadno utvreno, izveli pripadnici
lokalne antivladine ekstremistiki opredeljene grupe, koja nema nikakve
veze sa islamom. Meutim, amerika javnost je prvih nekoliko dana nakon teroristikog napada bila duboko uverena da su ga izveli islamski teroristi, a da, pri tome, za ovakvu ocenu nije ponuen nijedan valjan do-

25

kaz. ak je i administracija SAD u jednom trenutku upala u zamku takvih vienja i oseanja, te su se neposredno posle 9/11 mogle uti izjave da je nastupilo vreme beskompromisne borbe i novih krstakih ratova.

TERORIZAM U BUDUNOSTI
Razmiljanje o budunosti terorizma ostavlja prostor za itav niz novih bezbednosnih pitanja i dilema. Novi globalni terorizam, koji je zbog
svojih osobenosti i potencijalnih dometa u fokusu svake ozbiljnije teorijske, politike, bezbednosne, socijalne, ekonomske, verske, pa i ekoloke
anticipacije civilizacijskih tokova, karakterie nepredvidivost.
O tome koliko je budunost novog globalnog terorizma nepredvidiva, najjednostavnije govori injenica da ne postoje vrsto utemeljeni i
merljivi odgovori na pitanja i dileme, koji se svakodnevno nameu.
Prvo pitanje je kakav teroristiki akt u budunosti mora biti izvren
i koliko rtava mora imati da bi proizveo efekte 11. septembra. Kriterijum koji pred sebe postavljaju pripadnici i organizatori teroristikih
mrea svakako mora biti uzet u obzir pri svakom razmiljanju o buduem
terorizmu. Naime, logino je da sve akcije koje bi proizvele rezultate
ispod onih postignutih napadom na SAD, mogu biti samo kontraproduktivne za rukovodstva ovih organizacija. Ovo izaziva strah da e sledee
teroristike akte initi iri i ubitaniji napadi, koji e, u sklopu detaljno
planiranih akcija, biti istovremeno vreni na nizu razliitih lokacija.
Drugo pitanje je da li bi teroristi, ukoliko dou do hemijskog, biolokog ili nuklearnog oruja, odnosno do tehnologije neophodne za proizvodnju ovih sredstava za masovno i neselektivno unitavanje, ova sredstva i upotrebili. injenica da ovakva mogunost ne moe biti iskljuena
ili injenica da postoji i najmanja verovatnoa da su ova mrana predvianja mogua, dovoljna je da natera na razmiljanje i delovanje. Pitanje
je da li neko uopte moe predvideti sled globalnih dogaanja ukoliko bi
teroristi jednim napadom, upotrebom bilo kog od pomenutog oruja za
masovno unitavanje, u nekom od evropskih ili amerikih megapolisa
usmrtili u jednom trenutku na desetine hiljada ljudi.
Tree, pitanje je u kojoj meri e pritisak meunarodne zajednice na
teroristike centre u svetu uticati na, u sutini najdublju i najotriju podelu u islamskom svetu, podelu na iite i sunite, i da li e, u tom kontekstu,
pribliiti islamiste iz Irana, Saudijske Arabije i Turske i izmiriti njihov
tradicionalni rivalitet.
Pitanje je, takoe, da li e narastajui verski radikalizam, kome je terorizam samo jedna od manifestacija, podstai pojedince iz odreenih
drutvenih grupa u Evropi i SAD da se opredele za terorizam kao za oblik ispoljavanja svog nezadovoljstva protiv miliona stranaca u ovim zemljama ili, pak, protiv samih vlada svojih drava.

26

Opravdana je i zabrinutost povodom toga to postoji mogunost da

se islamske teroristike mree udrue sa delovima antiglobalistikih pokreta sa Zapada, koji takoe primenjuju nasilne, teroristike metode borbe za ostvarenje svojih ciljeva.
I na kraju, postavlja se pitanje kako e terorizam i borba protiv njega uticati na slobode i prava pojedinaca, kao i na strukturu i ponaanje
meunarodne zajednice.

Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Buzan Barry, People, States and Fear, Second Edition, Harvester

Wheatsheaf, London, 1991.
Dimitrijevi, Vojin, Teroristiki ok kao izazov, Meunarodna politika,
god. LIII, broj 1105, januar-mart 2002, str. 24-26
Folk, Riard, Veliki teroristiki rat, Filip Vinji, Beograd 2003,
Hantington, Semjuel P, Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog
poretka, CID, Podgorica, 2000.
Kegley, Charles W, The New Global Terrorism - Characteristic, Causes,
Control, Pearson Education, Inc, New Jersey, 2003.
Simi, Dragan R, Nauka o bezbednosti - savremeni pristupi bezbednosti,
Slubeni list SRJ, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002.

27

Vojin Milojevi

STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

SAD POSLE 11. SEPTEMBRA 2001. GODINE
Esej Strategija nacionalne bezbednosti SAD kao odgovor na
11. septembar 2001. godine svojim naslovom najavljuje dve
sutinske teme: prva - u kojoj meri na savremenu politiku i ponaanje SAD u uslovima izmenjenih meunarodnih odnosa, nastalih okonanjem viedecenijske bipolarne strukture svetskog
poretka, opredeljujue utie direktan i otvoren sukob sa internacionalnim islamskim terorizmom i druga - u kom smeru, uvaavajui navedene okolnosti, SAD tee da oblikuju svoju globalnu ulogu i poziciju na poetku novog milenijuma. Esej, oslanjanjem na kljune momente osnovnog dokumenta amerike bezbednosne i spoljne politike - Strategija nacionalne bezbednosti, predstavlja pokuaj prikaza proklamovanog modela budueg ponaanja najznaajnije globalne sile danas. Istovremeno,
esejom nastojimo da, putem metode analize sadraja objavljene
strategije i radova koji se odnose na istu temu, utvrdimo njeno
dejstvo na meunarodne odnose, kao i njen stvarni uticaj na postupanja SAD nakon 11. septembra 2001. godine.

Uvod
Hladni rat zavren je krajem osamdesetih godina prologa veka raspadom SSSR na petnaestak novih, nezavisnih drava i rasputanjem
Varavskog ugovora, ime je stvoren sutinski nov odnos snaga u meunarodnim odnosima.1
Poprita sukoba Zapadnog i Istonog bloka su se tokom pedeset godina smenjivala (na prostranstvima kopna i mora, u vazduhu i kosmosu),
a upotrebljavana su sva savremena, ali i klasina sredstava i dostignua.
Ovaj rat bez objave rata, koji je svoje uporite imao u suprotstavljenim
ideolokim konceptima sveta, na sreu nije doiveo kataklizmino finale. Zahvaljujui postojanju stvarne pretnje da e raznovrsno oruje za
masovno unitavanje biti upotrebljeno (WMD, uskladitenim u arsenali1

Dragan R. Simi (Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu), Poredak

sveta, Beograd, 1999.

29

ma oba tabora), svet je sauvan od civilizacijskog sunovrata. Ironija lei

u tome to je globalni mir odran blokovskim kapacitetima za globalno
unitenje i uzajamnim strahom od njihove upotrebe, odnosno obostranim
odbacivanjem opcije opte destrukcije i samounitenja civilizacije kao
naina nanoenja konanog udara protivniku i razreenja konfrontacije.
Oba bloka su nastojala, posebno nakon iskustava iz pedesetih i ezdesetih godina XX veka, da odrivi mir ostvare valorizujui svoju mo i
uticaj brojnim indirektnim sudarima na stratekim takama sueljavanja,
ali i odmeravanjima u meunarodnim institucijama. Zahvaljujui tome,
dolo je do izgradnje i jaanja sloene strukture meunarodnih organizacija, pre svega UN i OEBS.
Kontinuirani sukobi niskog i srednjeg intenziteta potresali su svetsku pozornicu u drugoj polovini prolog veka. Po pravilu, suprotstavljeni blokovi nalazili su se iza scene, izazivajui ili koristei postojee sukobe radi ostvarivanja sopstvenih interesa. Pri tome su manipulisala satelitskim reimima, kao i legalnim ili ilegalnim organizacijama. Meutim, konana pobeda Zapada, odnosno SAD i demokratske Evrope, koja
je proizala iz superiornog koncepta liberalno-demokratskog i ekonomsko-politikog sistema, nije potpuno okonala sutinske suprotnosti i podele u svetskom drutvu i meunarodnim odnosima.
Sistem meunarodnih institucija i odnosa briljivo izgraivan u prolosti izgubio je pobedom jednog pola sopstvenu ravnoteu. Nestankom
bipolarne strukture svetskih odnosa, nestala je svetska ravnotea snaga
kao presudan uslov delotvornosti normi meunarodnog prava i potovanja meunarodnog morala2. Verski, nacionalni, ekonomski, tehnoloki,
ekoloki i drugi problemi, koji su do tada bili u drugom planu i koji su
najee bili definisani kao globalna razlika naprednog severa i zaostalog juga, dobili su na ubrzanju i vanosti. Planeta je, pored postajanja
mehanizma zatite sopstvenog poretka i stabilnosti, jo jednom u svojoj
istoriji postala prostor nepredvidivih deavanja i kretanja. Utoliko je i
znaajnija odgovornost pobednika hladnoratovskog sukoba, evroatlantskih partnera.
Zapad se u novonastalim okolnostima, i pored ostvarene pobede, suoio sa brojnim spoljanjim i unutranjim protivurenostima. Reorganizujui sopstvene evroatlantske odnose i institucije, pre svega u okvirima
NATO i EU, ali i stvarajui nove i prelazne, kao to je program Partnerstvo za mir, radi unutranjeg konsolidovanja i odranja steene dominantne pozicije i inicijative, evroatlantski odnosi su stvorili jo vru
meuzavisnost sa deavanjima na prostorima Azije nego to je to ranije
bio sluaj i postali atlantsko-evroazijski.
2 Dragan R. Simi (Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu), Poredak
sveta, Beograd, 1999.

30

U nekadanje poprite odmeravanja dva giganta zakoraila je tokom

poslednje decenije ne samo strana pobednica poluvekovnog nadmetanja,
ve su to uinili i novi pretendenti na hladnoratovsku zaostavtinu, koji
nisu iskljuivo iz redova pobednike strane:
Islamski faktor je razjedinjen i bez ekonomskog i politikog jedinstva, te ne predstavlja samostalan i nezavisan meunarodni
subjekat. Vienacionalan i vierasan, rasprostranjen je na veini
kontinenata, sa znaajnim energetskim i sirovinskim resursima.
Meutim, tehnoloka inferiornost i konzervativna versko-ideoloka percepcije drutva, drave i svetskog poretka, kao i razoaranost i frustriranost brojnim nereenim problemima (pre svega palestinskom krizom) ine da islamski faktor najee nastupa u
svom radikalnom obliku, nastojei da se objedini u jedinstvenu i
priznatu globalnu silu.
Kina je vojno-ekonomski kolos u nastajanju. Njom odluno i mudro upravlja vladajua jednopartijska politika elita tako da je,
pravovremenim odgovorom na izmenjene meunarodne okolnosti, izbegla posledice poraza komunistike ideologije u svetu.
Najmnogoljudnija nacija na planeti danas se kree ka izgradnji
svoje uloge nezaobilazne i stabilne globalne sile, nenametljivo
konkuriui dominaciji SAD.
Rusija je nekada, kao deo SSSR, bila direktni i glavni protivnik
SAD. Pored faktikog poraza u pedesetogodinjem duelu i unitenog politiko-ekonomskog i vrednosnog sistema, Rusija i dalje predstavlja respektabilnu i vitalnu silu, koja prevazilazi regionalne dimenzije znaaja i uticaja. Rusiju, pojedinano najveu
zemlju sveta koja ima tradicionalne interese u evropskom, azijskom i pacifikom prostoru, nuno je uvaavati, ne samo zbog
njenog poloaja i veliine, ve i zbog toga to poseduje izuzetne
vojne, tehnoloke i prirodne resurse. Potrebno je da sa takvom
Rusijom, iji su drutvo i drava u procesu sutinskog preobraaja ka osobenom liberalno-demokratskom ustrojstvu koje ima veliki razvojni potencijal, SAD definiu nove odnose.
Indija i Brazil, kao i ekonomski din Japan neumitno su stupili na najznaajniji deo svetske pozornice, koji je do sada bio rezervisan samo za veliku petorku. One s pravom nastoje i oekuju da u doglednoj budunosti i formalno zauzmu novu, opte
priznatu, poziciju u vrhu meunarodnog poretka, koja je adekvatna njihovoj narastajuoj veliini i uticaju.
Meutim, evroatlantski partneri suoeni su i sa znaajnim neslaganjima unutar svojih redova. Meusobne odnose optereuju dominantna
pozicija SAD, tenja evropskih drava da stvore i ojaaju evropski politiko-ekonomski i vojni identitet olien u EU, razliite vizije buduih
meusobnih odnosa, kao i esta razilaenja u stavovima izmeu SAD i

31

Evrope povodom reavanja brojnih novonastalih kriza. Usklaivanje zajednikog nastupa atlantskih partnera postaje, takoe, nuna potreba.
Promenjene meunarodne okolnosti zahtevaju hitna i praktina reenja. U njima se SAD, kao pojedinano najmonija supersila, efikasno
i uspeno snalaze, esto i diktirajui njihov tempo. U strategijama amerike administracije, odgovori na nastale izazove u veini sluajeva predstavljaju odraz dileme da li potovati proklamovana naela i principe postojeeg svetskog poretka ili se rukovoditi sopstvenim interesima i pragmatizmom kako bi vodea uloga i pozicija SAD bile uvrene.
Teroristiki udar na SAD, 11. septembra 2001. godine, svojom veliinom i posledicama predstavlja jedan od onih istorijskih momenata koji na prvi pogled deluju kao sudbinski dogaaji u svetskoj istoriji, sa sutinskom uzrono-posledinom genezom i tokom. Napad je na spektakularan nain izvren na teritoriji SAD destrukcijom simbola amerike moi i drutva. Izveden sinhronizovano, izazvao je masovne rtve. Ovaj zastraujui in razaranja izazvao je u amerikom drutvu nezamislivi i, u
istorijskom pamenju amerike nacije, skoro zaboravljeni oseaj neizvesnosti i ugroenosti.
Briljivo pripreman u teroristikim elijama na teritoriji SAD i EU,
teroristiki udar ubedljivo je demonstrirao ranjivost bezbednosnog sistema najnaprednijih i najmonijih zemalja. Poinjen samoubilakom akcijom, kao i korienjem prednosti i pogodnosti globalizovanog sveta,
otvorio je novu eru terororistikih pretnji. On predstavlja vrhunac decenijskog nastojanja najradikalnijih islamista, usmeravanih u internacionalnoj teroristikoj organizaciji Al Kaida, da jednim munjevitim i okantnim udarom preokrenu strateku situaciju u odnosima islamskog i
evroatlantskog sveta.
SAD je zajedno sa svojim najbliim saveznicima, nakon Prvog zalivskog rata 1991. godine, neposredno i dugorono vojno stupila na Bliski istok iz geostratekih i geoekonomskih interesa. Svoje snage rasporedila je na tlo koje je pod suverenitetom Saudijske Arabije, a koje je islam
istorijski proklamovao za muslimansku svetu zemlju. Tim inom,
SAD je u oima radikalnih islamista postala glavni protivnik. Objedinjujui svoje snage u globalnu teroristiku mreu, ekstremni islamisti su sredinom devedesetih godina prologa veka stupili u direktan i totalan sukob sa SAD, ali i sa celokupnim sistemom civilizacijskih vrednosti savremenog sveta olienih u amerikom drutvu.
Podrani istomiljenicima u svim socijalnim i verskim grupama
mnogobrojne muslimanske populacije, ekstremni islamisti su objavili rat
SAD, svom savezniku i patronu iz vremena sukoba sa sovjetskom Rusijom. Rukovoeni najee pripadnicima svoje religijske i finansijske elite, oni su organizovani na moderan i disperzivan nain. Smeteni su na
nepristupanim terenima Azije i Afrike, ali znaajno prisutni i u megaurbanizovanim sredinama zapadnih zemalja. Obogaeni su viedecenij-

32

skim borbenim iskustvom, razvijenom finansijskom i medijskom podrkom, a dodatno su motivisani istinskim ili iskonstruisanim oseanjem
obespravljenosti i nemoi. Homogenizujui sopstvene redove i proklamujui islamske religijske vrednosti kao opte merilo ivota, radikalni
islamisti otpoeli su (voeni sopstvenim thimos3) jo jedan istorijski pokuaj da nasilnim procesom i upotrebom svih raspoloivih sredstava objedine pod jednom zastavom celokupni muslimanski svet. Uspostavljanjem globalnog muslimanskog sistema moralno-verskih vrednosti,
islamski faktor projektuje protivteu i prua otpor postojeoj dominaciji
zapadne civilizacije i kulture.
SAD je, kao neosporna sila i predvodnik savremenog svetskog drutva i odnosa, suoena sa viestrukim izazovima, tanije sa tekoama
proizalim iz amerike pozicije globalnog lidera i dominantne svetske sile, kao i sa opasnou koja ugroava opstanak amerike nacije. Direktna
pretnja bezbednosti SAD, ali i njenim ukupnim interesima, danas ima lik
novog i do sada potpuno drugaijeg protivnika. Najee nevidljiv i nepredvidiv, nedefinisane moi i dimenzija, reen da samortvovanjem,
ak i upotrebom WMD, poini opte i neselektivno razaranje radi ostvarivanja svog konanog cilja, ovaj mutirajui protivnik ignorie postojei
sistem meunarodnih odnosa, institucija i obiaja.
U elji da na celovit nain formuliu sopstvenu bezbednost i ulogu
na poetku treeg milenijuma, kao i da bi ostvarile vitalne dravne interese u posthladnoratovskim meunarodnim odnosima, SAD su izgradile
jedinstvenu strategiju u obliku koncepcijskog dokumenta pod nazivom
Strategija nacionalne bezbednosti4.

I Strategija nacionalne bezbednosti SNB

SNB predstavlja zvanino objavljeni dokument aktuelne administracije Bele kue. Donet je u drugoj godini prvog predsednikog mandata
Dorda Bua Mlaeg, a godinu dana nakon najveeg izvedenog napada
na teritoriju SAD. Ovaj dokument, kojim je novoizabrana administracija
prvi put definisala svoje vienje amerike strategije, u javnosti esto nazivaju i Buova Strategija nacionalne bezbednosti. Ona predstavlja jo
jednu potvrdu ustanovljene prakse da svaka administracija na elu sa
predsednikom SAD jednim zvaninim dokumentom objavi sopstvenu
percepciju i odredi prioritete i mehanizme amerike unutranje i spoljne
politike u predstojeem mandatu.
Aktuelna Strategija nacionalne bezbednosti predstavljena je amerikoj javnosti 17. septembra 2002. godine. Prethodile su joj izlaganja
predsednika Bua u vezi sa glavnim temama ovog dokumenta u okviru
3
4

Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, 1992.

http://www.whitehouse.gov/nsc/nss.polic

33

njegovih obraanja javnosti u amerikom Kongresu (20. septembra

2001. godine) i na Vest Pointu (1. juna 2002. godine). Ona je rezultat teoretskog i analitinog rada i napora najznaajnijih amerikih naunih i
vladinih institucija, koji su objedinjeni u jednom celovitom dokumentu,
konano sintetizovanom i oblikovanom pod rukovodstvom Savetnika za
nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs.
SNB se sastoji iz uvodnog dela i osam samostalnih celina, u kojima
se na sveobuhvatan nain proklamuju bezbednosni i spoljno-politiki ciljevi i prioriteti SAD, kao i osnovni principi njihovog ostvarivanja, s tim
da je teite stavljeno na borbu protiv terorizma.

1.1. Uvodni deo SNB

Na samom poetku uvodnog dela SNB, koji nosi naslov Pregled
amerike meunarodne strategije, naglaava se da je neophodno glavnu
snagu amerike nacije upotrebiti za promovisanje balansa sila, ali samo
onih koje su po svom karakteru slobodoljubive. Konstatuje se da SAD
danas ne ugroava klasian protivnik, olien u osvajakim zemljama, armijama ili flotama. Pretnja, pre svega, potie od mogunosti upotrebe
katastrofike tehnologije koja je u rukama nekolicine ogorenih. Istovremeno, ocenjuje se da aktuelno vreme predstavlja vreme mogunosti
za SAD, zbog ega e ona nastojati da svoj sadanji uticaj upotrebi da bi
postigla decenije mira, razvoj miroljubivih odnosa sa drugim dravama,
izgradnju i uvrenje politikih i ekonomskih sloboda, kao i potovanje
ljudskog dostojanstva. Istaknuto je da se bezbednosna strategija SAD bazira na jasnom amerikom internacionalizmu, koji odraava jedinstvo
amerikih vrednosti i nacionalnih interesa.

1.2. Prvo poglavlje SNB

Prvi deo SNB, naslovljen Nastojanje SAD da zatite ljudsko dostojanstvo, ukazuje i potvruje to da ameriki beskompromisni rukovodei
zahtev i kriterijum predstavlja opte i globalno potovanje ljudskog
dostojanstva.
Insistira se na ostvarivanju i ouvanju jasnih i odreenih drutvenih
vrednosti kao to su: vladavina prava, ograniena apsolutna vlast drave,
sloboda govora, sloboda veroispovesti, pravna jednakost, potovanje ena, religijska i etnika tolerancija i potovanje privatne imovine. Navedene vrednosti naglaene su kao osnovni principi kojima se Bela kua rukovodi prilikom donoenja odluka u meunarodnim odnosima i saradnji,
kao i prilikom pruanja pomoi drugima i alokacije resursa.
Da bi navedeno bilo ispunjeno, u prvom delu SNB definisane su mere koje sadanja administracija SAD namerava da preduzme. Ona namerava da:

34

1. otvoreno govori o nasilju tako to e, upotrebom amerikog glasa u meunarodnim institucijama, zahtevati beskompromisno potovanje ljudskog dostojanstva;
2. koristi to to dodeljuje pomo drugim dravama kako bi promovisala slobode i dala podrku onima koji se za te slobode bore nenasilnim sredstvima, ime e osigurati to da nacije koje idu ka
ostvarivanju demokratije budu nagraene za uloeni napor;
3. uini to da kljune teme u bilateralnim odnosima budu sloboda i
razvoj demokratskih institucija, zahtevajui da druge demokratije budu solidarne i kooperativne prilikom pritiska na one vlade
koje odbijaju da unaprede ljudska prava radi ostvarivanja bolje
budunosti;
4. preduzme posebne napore u promovisanju slobode religija i savesti, kako bi ih odbranila od povreda koje im nanose represivne
vlade.

1.3. Drugo poglavlje SNB

U drugom delu SNB pod naslovom Jaanje saveznitva radi poraza globalnog terorizma i rad na prevenciji napada protiv SAD i njenih prijatelja konstatuje se da se SAD bore u ratu protiv globalnog terorizma. Protivnika ne predstavlja jedan reim, linost, religija ili ideologija, ve terorizam. To je unapred smiljeno, politiki motivisano
nasilje poinjeno protiv nevinih. Naglaava se, takoe, da ne postoji
nijedan razlog koji bi mogao da opravda postojanje i primenu terorizma, kao i to da SAD ne prave razliku izmeu terorista i onih koji
teroristima svesno pruaju pomo ili utoite. Odluan stav SAD je
da nee uzmicati pred teroristikim zahtevima i da e udarce teroristima nanositi uvek i svuda, bez ikakvog prethodnog sporazumevanja
sa njima.
Na ovom mestu ocenjeno je da je rat protiv globalnog terorizma
drugaiji od bilo kog drugog rata u dosadanjoj amerikoj istoriji. Opisan je kao borba koja se na vie frontova i u rastegljivom vremenskom
periodu vodi protiv osobenog i izvrdavajueg protivnika. Otvoreno
se priznaje da ovaj konflikt nee biti okonan tako brzo, a ni lako, jer
on istovremeno predstavlja ultimativnu i beskompromisnu borbu za
amerike demokratske vrednosti, kao i za ameriki nain ivota.
Iz ovako navedenih razloga, proistie da je prioritet SNB spreavanje i unitavanje teroristikih organizacija, koje imaju globalni domet. Ostvarivanje ovog cilja SAD bi trebalo da postigne, pre svega, u
saradnji sa saveznicima SAD, i to izvoenjem napada na teroristika
rukovodstva, sistem komandovanja i komunikacije. Naglaena je nunost unitavanja strukture materijalne i finansijske podrke identifikovanjem i blokiranjem teroristikih fondova i zamrzavanjem imovine
kako terorista, tako i onih koji ih podravaju. Odnosno, naglaeno je

35

da je teroriste neophodno spreiti u tome da imaju pristup meunarodnom finansijskom sistemu i onemoguiti cirkulisanje njihove imovine
putem alternativne finansijske mree.
SNB odreuje da e unitavanje i onemoguavanje funkcionisanja
teroristikih organizacija biti postignuto:
1. direktnom i kontinuiranom akcijom, korienjem svih elemenata nacionalne i meunarodne moi, neposrednim fokusom na
teroristike organizacije, teroriste ili drave sponzore koji su
globalnog dosega, a koji nastoje da steknu ili upotrebe OMU;
2. odbranom interesa SAD i amerikog naroda u zemlji i u inostranstvu, identifikacijom i unitavanjem pretnje pre nego to
se pojavi na granicama SAD, uz konstantno nastojanje da bude angaovana podrka meunarodne zajednice; na ovom mestu se u SNB apostrofira da SAD nee oklevati da deluje i samostalno, obezbeujui svoje pravo na samoodbranu preemptivnim delovanjem protiv terorista, kako bi pravovremeno bila
onemoguena njihova akcija protiv amerikog naroda i zemlje;
3. spreavanjem toga da ubudue budu prueni sponzorstva, podrka i utoita teroristima, tako to e SAD ubediti ostale drave da prihvate svoju suverenu odgovornost.
Znaajnu konstataciju u drugom poglavlju predstavlja to da je
SAD potrebna podrka saveznika i prijatelja, kao i oslanjanje na regionalne organizacije i drave. Definisano je i ponaanje SAD u odnosima sa regionalnim partnerima, pre svega putem ohrabrivanja da ispune svoje obaveze i preduzmu koordinirane napore u borbi protiv terorista i njihovoj izolaciji.
Jednom kada bude regionalnom kampanjom lokalizovala pretnju
prema odreenoj dravi, SAD e toj dravi pomoi da uvrsti svoj vojni i sudski sistem, kao i politike i finansijske instrumente neophodne
za okonanje navedenog zadatka. Naglaeno je da su SAD zajedno sa
saveznicima spremne da, u situacijama u kojima antiteroristika borba
prevazilazi mogunosti odreene drave, pomognu vladi te drave i
prue prue joj svu neophodnu pomo.
U ovom poglavlju SNB navedena je i konstatacija da je za pobedu protiv meunarodnog terorizma potrebno voditi i rat idejama, to
podrazumeva da e SAD:
1. koristiti svoj uticaj i zajedniki raditi sa saveznicima i prijateljima kako bi postalo jasno da se svi akti terorizma smatraju
nezakonitim i da e biti posmatrani u istom svetlu kao i pojmovi ropstva, piraterije ili genocida, kao i da nijedna ozbiljna vlada ne moe podravati terorizam;
2. pruiti podrku umerenim i modernim vladama, posebno u muslimanskom svetu, kako bi bilo obezbeeno to da uslovi i ide-

36

ologije koje promoviu terorizam ne pronau plodno tlo u bilo

kojoj naciji;
3. umanjiti uslove koji podstiu stvaranje teroristikog legla angaovanjem meunarodne zajednice i fokusiranjem njenih napora i sredstava na prostore velikog rizika;
4. koristiti efikasne javne diplomatije radi promovisanja slobodnog toka informacija i ideja, kojima se, kod onih drutava kojima upravljaju sponzori globalnog terorizma, pobuuju nada i
elja za slobodom.
U zavrnom delu drugog poglavlja konstatovano je i da su SAD
svesne toga da najbolju ameriku odbranu zapravo predstavlja dobar
ofanzivni nastup. Podjednaka panja e, meutim, biti posveena i jaanju amerike unutranje bezbednosti. Bela kua zbog toga u SNB
predlae reorganizaciju sopstvene vlade, najveu od vremena Trumanove administracije i tadanjeg stvaranja Nacionalnog saveta bezbednosti i Sekretarijata odbrane. Prioritet predstavljaju stvaranje novog
Sekretarijata unutranje bezbednosti (Department of Homeland Security) i nove ujedinjene vojne komande, kao i fundamentalna reorganizacija FBI. Sve navedeno deo je sveobuhvatnog plana kojim se obezbeuje to da svaki nivo vlasti bude unutranje zaokruen, odnosno to
da bude sprovedena efikasna saradnja javnog i privatnog sektora.

1.4. Tree poglavlje SNB

Tree poglavlje SNB nosi naslov Rad SAD sa drugima u spreavanju regionalnih konflikata. Ovde se obrauje to kakav stav SAD
imaju u odnosu na najznaajnije regionalne konflikte, kao to su izraelsko-palestinski i indijsko-pakistanski konflikti, zatim konflikti u Indoneziji i na Afrikom kontinentu, kao i konflikti sa latino-amerikim
narkokartelima.
Na poetku poglavlja istaknuto je da nijedna doktrina ne moe
obuhvatiti svaku okolnost u kojoj bi posredna ili neposredna akcija
SAD bila zajamena. Zatim, znaajna je i konstatacija da su politikoekonomski i vojni resursi SAD, u suoavanju sa amerikim globalnim
prioritetima, ogranieni i limitirani.
Iz ovih razloga, definisana su dva strateka principa kojima e se
SAD rukovoditi u svakom konkretnom sluaju: I SAD e investirati
vreme i sredstva u izgradnju onih meunarodnih relacija i institucija
koje mogu pomoi upravljanju lokalnim krizama onda kada se one pojave i II SAD e biti realistina u vezi sa procenom svojih mogunosti da prui pomo ili utie na one subjekte koji ne poseduju sopstvenu volju i spremnost da sebi pomognu u prevazilaenju kriza.

1.5. etvrto poglavlje SNB

37

etvrto poglavlje - Spreavanje amerikih neprijatelja da SAD i njenim saveznicima prete orujem za masovno unitavanje - definie dimenzije i subjekte pretnje, kao i nain suoavanja SAD sa pretnjom upotrebe oruja za masovno unitavanje (WMD), stavljajui pri tome akcenat
na preemtivno delovanje SAD.
Na poetku poglavlja citirane se rei predsednika Dorda Bua
Mlaeg, izgovorene u junu 2002. godine na Vest Pointu. On je tada rekao da e irenjem hemijskog, biolokog i nuklearnog oruja, kao i irenjem tehnologije izgradnje balistikih projektila, ak i velike nacije postati mogui objekti udara slabih drava i malih grupa. Istaknuta je realna opasnost da e SAD i njene saveznike mali broj tzv. otpadnikih drava ucenjivati potencijalnom upotrebom pribavljenog oruja za masovno unitavanje, pre svega onog koje je mogue lako prikriti, potajno
isporuiti i upotrebiti bez upozorenja.
U nastavku poglavlja ocenjeno je da navedeno oruje u rukama Irana, Severne Koreje i tada jo sadamovskog Iraka, predstavlja kompenzaciju ovih drava zbog amerike superiornosti u konvencionalnom naoruanju. Reimi u ovim dravama kvalifikovani su kao agresivni i pretei
kako za njihove susede i itav svet, tako i za sopstveno stanovnitvo, ije osnovne ljudske vrednosti uniavaju i ne potuju. Navedene drave
smatraju se sponzorima globalnog terorizma, koji ispoljavaju mrnju
prema SAD i svemu to one predstavljaju. Iz tih razloga, u ovom poglavlju SNB precizirano je da SAD moraju biti spremne da zaustave imenovane zemlje i njihove teroristike klijente pre nego to oni budu u mogunosti da upotrebe WMD, jer je za SAD apsolutno neprihvatljivo da
prve prime udar neprijatelja.
Odgovor SAD zasniva se na obuhvatanju svih prednosti koje su proistekle iz ojaanog saveznitva sa prijateljima, ali i iz novoformiranih
partnerstava. Takoe, on podrazumeva i inovacije u upotrebi oruanih
snaga, primenu i razvoj moderne tehnologije, ukljuujui u to i efektivni
raketni odbrambeni sistem, poveavanje znaaja obavetajnog rada, kao
i aktivne napore usmerene ka spreavanju proliferacije WMD.
Ponovo je u ovom poglavlju istaknuto da se strategije SAD oslanja
na novi model tzv. preemptivnog delovanja. Upotrebom amerikih oruanih snaga u neophodnim sluajevima, preempcijom bi trebalo preduprediti neprijateljske akcije usmerene ka neposrednom ugroavanju bezbednosti SAD, a u situacijama kada konkretno vreme i mesto njihovog
izvrenja ne mogu biti pouzdano potvreni. Meutim, u SNB je naglaeno da preempcija nije pred-tekst za agresivno ponaanje SAD, odnosno
da ne podrazumeva hitno i ustro delovanje SAD u svim sluajevima
ugroavanja njene bezbednosti.
Radi podrke opciji preemptivnog delovanja, SNB konkretno predvia da e SAD:

38

1. izgraditi bolje i u veoj meri integrisane obavetajne kapacitete,

kojima bi bilo omogueno pribavljanje pravovremenih i tanih
informacija o pretnjama kad god da se one pojave;
2. koordinirati saradnju sa saveznicima radi zajednikog procenjivanja pretnji;
3. nastaviti transformaciju amerikih oruanih snaga kako bi bile
sposobne da upravljaju sloenim i preciznim operacijama.

1.6. Peto poglavlje SNB

Peto poglavlje SNB, naslovljeno Podsticanje nove ere globalnog
ekonomskog rasta putem slobodnog trita i slobodne trgovine, postavlja strateku koncepciju uvrivanja bezbednosti SAD jaanjem
svetske ekonomije.
Tu se polazi od pretpostavke da aktivna ekonomska podrka SAD
i njenih saveznika stabilnom i odrivom ekonomskom rastu i produktivnosti globalne ekonomije, trajno uklanja preduslove terorizma. Oni
deluju na razvoj mikro i makro finansijskog sistema, regulatorne i poreske politike, vladavine zakona i mehanizama borbe protiv korupcije, kao i na razvoj trgovine i trita, regionalnih asocijacija i inicijativa, uz podrku domaim ekonomijama i pospeivanje investicija u
oblasti zdravstva, obrazovanja i energije.
Istovremeno, potencira se da ponovno uspostavljanje snanog
ekonomskog rasta EU i Japana utie na bezbednosne interese SAD.
Kljuni mehanizam stvaranja stabilnog globalnog ambijenta predstavlja intenziviranje meusobne saradnje putem foruma Grupe sedam
najrazvijenijih zemalja, kao i usklaivanje ekonomskih politika supersila. U takvim uslovima svakoj dravi bi bio omoguen pristup
meunarodnom tritu kapitala, to bi im omoguilo da ga investiraju u svoju budunost i prosperitet.
U petom poglavlju odreeno je da finansijske krize predstavljaju
najozbiljniju pretnju globalnoj ekonomiji. SAD e se njihovom nastanku suprotstaviti akcijom izvedenom u saradnji sa drugim zemljama, kao i sa privatnim sektorom kako bi bio primenjen Akcioni plan
zemalja lanica Grupe sedam usaglaen 2002. godine. Njime se
preventivno deluje da bi bila spreena destabilizacija planetarne ekonomije. Naglaen je znaaj uloge koju u tome ima Meunarodni monetarni fond, kome e SAD pruati svu neophodnu podrku.
SAD radi promovisanja slobodnog svetskog trita postavlja sveobuhvatnu strategiju koja sadri sledee: globalnu i regionalnu inicijativu, bilateralne trgovinske sporazume, obnovu izvrnih kongresnih
partnerstava, promociju veza izmeu trgovine i razvoja, jaanje trgovinskih sporazuma i zakona, pomo domaim industrijama da se prilagode domaem tritu radne snage, uveavanje ukupne energetske

39

bezbednosti, kao i ouvanje globalne ekologije umanjivanjem emisije tetnih gasova.

1.7. esto poglavlje SNB

esto poglavlje SNB, pod nazivom Proiriti krug razvijenih zemalja otvaranjem drutava i izgradnjom demokratske infrastrukture,
dalje razrauje sadrinu prethodnog. U ovom delu SNB SAD sebi postavljaju ambiciozan i specifian cilj da u narednoj deceniji udvostrue veliinu i snagu najsiromanijih ekonomija u svetu.
Administracija e slediti ovaj strateki pravac tako to e obezbediti izvore pomoi zemljama koje sprovode nacionalne reforme,
unaprediti sposobnosti Svetske banke i drugih razvojnih banaka da
pomognu podizanje ivotnog standarda, insistirati na merljivim rezultatima, koji e potvrditi da podrka razvoju pomae ivotu siromanih u svetu, uveati vrednost pomoi, dajui dotacije umesto zajmova (pre svega, za obrazovanje, zdravstvo, borbu protiv AIDS, ishranu, pijau vodu i dr.), otvarati drutva za trgovinu i investicije,
osiguravati opte zdravlje (borba protiv AIDS, malarije, tuberkuloze
i drugih masovnih oboljenja), kao i podsticati obrazovanje i razvoj
poljoprivrede.

1.8. Sedmo poglavlje SNB

Razvoj agende kooperativne akcije SAD sa drugim glavnim centrima globalnih sila naziv je sedmog poglavlja SNB. U ovom poglavlju definisani su strateki odnosi SAD sa tradicionalnim atlantskim
saveznicima EU i Kanada, odnosno azijskim saveznicima Australija, Japan, Juna Koreja, Novi Zeland, Filipini, Tajland i Singapur,
kao i sa nekoliko potencijalno velikih sila Rusija, Kina i Indija.
U SNB su naglaeni odnosi SAD sa Evropom. Uvaava se injenica da je evropski kontinent sedite dve najznaajnije meunarodne
institucije: NATO transatlantski i interevropski bezbednosni sistem
i EU glavni partner SAD u otvorenom svetu trgovine.
Strategijom se projektuje neophodan razvoj nove strukture i kapaciteta NATO. Smisao toga je da NATO bude kadar da se suoi sa
misijama u novonastalim i izmenjenim okolnostima. Primarni zadatak NATO je da postane sposoban da borbu otpone u kratkom roku
upotrebom visoko mobilnih, specijalno obuenih snaga.
Konstatovano je i da NATO mora biti sposoban da deluje kad
god su ameriki interesi ugroeni. Po potrebi, SAD e stvarati koalicije pod NATO mandatom, ali e doprinositi i drugim koalicionim
misijama.
Postavljeni cilj SAD e nastojati da postignu:

40

1. proirenjem lanstva NATO;

2. obezbeivanjem adekvatnog borbenog kapaciteta oruanih snaga
NATO nacija;
3. razvijanjem i unapreivanjem procesa planiranja kako bi bio postignut to efikasniji doprinos multinacionalnih borbenih snaga;
4. odravanjem dostignute prednosti u tehnolokim mogunostima i
ekonomiji;
5. uveavanjem fleksibilnosti funkcionisanja komandnih struktura;
6. odravanjem stanja u kome saveznici sarauju kako u borbi, tako i u
preduzimanju neophodnih koraka u transformaciji i modernizaciji
NATO snaga.
Podrani su napori evropskih saveznika da formiraju vei spoljno-politiki i odbrambeni identitet EU, ali je istovremeno naglaeno da evropski
partneri treba da se obaveu da e se konsultovati sa SAD kako bi bilo osigurano da e navedeni proces i razvoj biti u interesu NATO.
U sedmom poglavlju SNB, kao to je ve pomenuto, govori se i o procesu jaanja saveza SAD i azijskih zemalja, koji obuhvata:
1) nastojanje da Japan i dalje kontinuirano izgrauje vodeu ulogu u regionu i globalnim poslovima, zasnovanu na zajednikim vrednostima i interesima, odnosno na bliskoj odbrambenoj i diplomatskoj saradnji sa SAD;
2) saradnju sa Junom Korejom radi ouvanja budnosti u odnosu na situaciju u Severnoj Koreji;
3) nastavljanje kontinuirane saradnje sa Australijom u reavanju regionalnih i globalnih problema, posebno u trenutku obeleavanja pedesetogodinjice meusobnog saveznitva;
4) dranje snaga SAD u regionu, kojima se ispunjava amerika obaveza prema saveznicima;
5) izgradnju stabilnosti u saradnji sa institucijama, kao to su ASEAN i
Azijsko-pacifiki forum za ekonomsku saradnju, radi unapreivanja
bilateralnih i regionalnih strategija upravljanja promenama u ovom
dinaminom regionu.
U ovom poglavlju SNB posebno je razmatrana strategija odnosa SAD
sa Rusijom, Kinom i Indijom. Navedene drave definisane su kao partneri
koji se trenutno nalaze u procesu unutranje drutvene transformacije.
Konstatovano je da se sa Rusijom ve grade novi strateki odnosi, zasnovani na injenici da Rusija i SAD nisu vie strateki protivnici. Postojanje potencijalnih zajednikih interesa i izazova, pre svega u globalnom ratu
protiv terorizma, dodatno unapreuje odnose i uvruje meusobno poverenje. Navodi se i da SAD podravaju ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku
organizaciju, ali pri tome ne sputaju standarde za njeno pristupanje. Naglaen je znaaj postojanja uspostavljenog Saveta NATO-Rusija, kojim se produbljuje bezbednosna saradnja izmeu Rusije, evropskih saveznika i SAD.
Istovremeno, u SNB je konstatovano da su SAD svesne razlika koje je jo

41

uvek razdvajaju od Rusije, kao vremena i napora potrebnih da sa Rusijom

bude izgraeno istinsko i trajno strateko partnerstvo.
Odnosi izmeu SAD i Indije zasnivaju se na injenici da one predstavljaju dva najvea demokratska sistema u svetu. Razvijanje snanih veza sa
ovom zemljom, koja je druga u svetu po brojnosti stanovnitva, posebno je
vano za SAD.
Odnosi SAD sa Kinom predstavljeni su kao vaan deo amerike strategije promovisanja stabilnosti, mira i prosperiteta u azijsko-pacifikom regionu, zbog ega im je posveena posebna panja u SNB. Napomenuta je vanost demokratskog razvoja Kine, ali su upuene izvesne kritike i upozorenja kineskim liderima.
SNB ocenjuje da rukovodstvo Kine jo uvek nije napravilo izbore i odluke o buduem karakteru svoje drave. Ubrzano uveavanje vojnih kapaciteta Kine doivljeno je kao mogua pretnja kineskim susedima u azijsko-pacifikom regionu. Zakljueno je da Kina i dalje sledi zastareli model ponaanja, koji bi na kraju mogao dovesti u pitanje izgradnju nacionalne veliine
Kine.
Proklamovano je da treba postii konstruktivne odnose sa Kinom, koja
predstavlja dravu u fazi krupnih promena. Naglaeno je da je izgradnja meusobnih odnosa sveobuhvatnim dijalogom i koordinacijom, kako u tekuem ratu protiv terorizma, tako i u ostvarivanju stabilnosti na korejskom poluostrvu, veoma znaajna. Posebno je znaajna i injenica da je Kina etvrti
po veliini trgovinski partner SAD. One ostvaruju preko stotinu bilijardi dolara meusobne razmene, emu doprinosi i ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Prilikom formulisanja buduih stratekih odnosa SAD i Kine, zakljueno je da e Kina otkriti to da svoj potencijal moe ostvariti samo ukoliko
shvati da su socijalne i politike slobode jedini stvarni izvor njene veliine i
ukoliko dozvoli svom narodu slobodu miljenja, okupljanja i veroispovesti.
Na kraju sedmog poglavlja SNB jo jednom je istaknut znaaj dogaaja koji su se odigrali 11. septembra 2001. godine. Sutinska posledica toga je
da su odnosi izmeu SAD i drugih glavnih centara globalnih sila promenjeni, ime su otvorene nove mogunosti saradnje. SAD su reene da sa svojim
dugogodinjim saveznicima u Evropi i Aziji, kao i sa liderima Rusije, Indije i Kine unaprede i razviju saradnju kako bi predupredile to da ovi odnosi
postanu rutinski i neproduktivni.

1.9. Osmo poglavlje SNB

Transformacija amerikih nacionalnih bezbednosnih institucija radi
suoavanja sa izazovima i mogunostima XXI veka predstavlja poslednje, osmo poglavlje SNB. Iako se poglavlje nalazi na kraju ovog stratekog dokumenta, bavi se najvanijom, ali i najosetljivijom temom, tj. definisanjem budueg pravca razvoja sloene strukture nacionalne bezbednosti SAD.

42

Analizom je utvreno da su glavne institucije amerike nacionalne

bezbednosti izgraene radi suoavanja sa izazovima proizalim iz hladnoratovskih odnosa. U Buovoj SNB je stoga zakljueno da ceo bezbednosni sistem SAD mora biti transformisan. Cilj promena je obnavljanje
vodee vojne uloge SAD u svetu, iji je najvii prioritet odbrana SAD.
Iz ovih razloga, SNB pred amerike oruane snage postavlja ostvarenje sledeih zadataka:
ouvanje bezbednosti amerikih saveznika i prijatelja
odvraanje od eventualnog vojnog nadmetanja
odvraanje od upuivanja pretnji interesima SAD, njenim saveznicima i prijateljima
odluno suprotstavljanje svakom protivniku SAD, ukoliko opcija odvraanja ne uspe.
S obzirom na to da su se pretnje i neprijatelji sa kojima se danas
SAD mogu konfrontirati izmenile, bezbednost SAD je u SNB odreena novim pristupom ratovanju i sukobima. Novi pristup podrazumeva
jaanje koncepcije zdruenih operacija, potpuno korienje kapaciteta
obavetajnih struktura SAD, kao i intenzivnu primenu dostignua nauke i tehnologije. Konani cilj je da u aktuelnim i dinaminim okolnostima predsedniku SAD budu obezbeene neophodne pretpostavke kako bi rukovodio irim obimom vojnih operacija, koje e obeshrabriti
agresora ili druge oblike prinude i nasilja upuenih SAD, njenim saveznicima i prijateljima.
Precizirano je da SAD moraju biti sposobne da poraze svakog neprijatelja koji predstavlja pretnju bezbednosti i interesima SAD, bez obzira
da li je taj neprijatelj dravni ili nedravni subjekat. Za efikasnu odbranu
SAD neophodno je voenje sloenih obavetajnih operacija. Potrebno
je postojanje kapaciteta neophodnih za zatitu osetljive amerike infrastrukture i imovine izvan SAD, kao i za dejstva na udaljene pretnje.
Strategijom je zato predvieno da SAD direktno zahtevaju obrazovanje
vojnih baza i uporita u ili izvan Zapadne Evrope, kao i u severoistonoj Aziji. Istovremeno, SNB predvia i sklapanje privremenih aranmana SAD sa partnerima radi razmetanja amerikih snaga na udaljenim podrujima.
Prvu liniju odbrane SAD od terorista i neprijateljskih drava predstavlja rad obavetajnih slubi i nain njihove upotrebe. U obzir je uzeta
injenica da su obavetajne slube nastale u vreme kada je trebalo da odgovore na izazove proizale iz hladnoratovske podele i kada im je osnovni cilj bio prikupljanje velikog broja informacija o, na primer, sovjetskom bloku. Meutim, u dananjim okolnostima, koje imaju drugaiji
karakter pretnji po bezbednost SAD, postojei obavetajni kapaciteti
SAD, uz paralelnu izgradnju novih, moraju biti transformisani.
Obavetajne strukture moraju na odgovarajui nain biti integrisane
u odbrambene snage i pravosudni sistem, ali to treba da bude izvedeno i

43

u koordinaciji sa amerikim saveznicima i prijateljima. Stoga je u SNB

predvieno da delovi obavetajnih struktura koji se bave upozoravanjem
i analizom budu unapreeni kako bi bilo mogue kompletno procenjivanje pretnji i spajanje informacija obavetajnih i pravosudnih struktura.
SNB u ovoj oblasti predvia:
jaanje autoriteta direktora CIA kako bi rukovodio razvojem i akcijama nacionalnih potencijala, koji se nalaze u inostranstvu
stvaranje novog okvira obavetajnog upozoravanja, kojim bi bilo
omogueno integrisano upozoravanje na ceo spektar pretnji sa
kojima se suoavaju amerika nacija i njeni saveznici
razvijanje novih metoda prikupljanja informacija radi odravanja
obavetajne prednosti
investiranje u kapacitete i rad na njihovoj zatiti kako bi bilo
spreeno kompromitovanje obavetajnih kapaciteta
prikupljanje obavetajnih podataka o teroristikoj opasnosti
usmeravanjem svih analitikih izvora.
U poslednjem delu osmog poglavlja SNB odreena je i uloga ostalih segmenata dravne strukture SAD, pre svega, Stejt dipartmenta. Takoe, posebna panja poklonjena je i definisanju odnosa SAD sa Meunarodnim krivinim sudom.
Uvaavajui potrebu saradnje i udruivanja SAD sa drugim nacijama u borbi protiv terorizma, SNB istie da je neophodno osloniti se na
diplomatiju. Iz tog razloga odreeno je poveanje sredstava i fondova
Stejt dipartmenta. Spoljna politika treba da rukovodi izgradnjom i unapreivanjem bilateralnih odnosa SAD sa drugim vladama, kao i da obezbedi saradnju sa nevladinim organizacijama i meunarodnim institucijama. Razumevanje globalnih pitanja i regulisanje sloenih procesa u svetu, postavlja i Stejt dipartment na prvu liniju zatite amerikih nacionalnih interesa. Razreavanje graanskih ratova i drugih humanitarnih katastrofa, voenje sloenih pregovora, rad na polju zdravstva, obrazovanja,
pravosua, zakonitosti i javne diplomatije predstavljaju prostor na kome
se oekuje aktivna uloga amerike diplomatije. U skladu sa tim, SAD
mora biti spremna da pomogne izgradnju svih segmenata drutava ugroenih drava, kao to su policijske snage, sudski sistem i zakoni, lokalne
vladine institucije, kao i celokupni demokratski izborni sistem.
SNB odnos SAD prema Meunarodnom krivinom sudu (MKS) zasniva na ve poznatom stavu da je on neprihvatljiv za SAD. Ne priznaje
se njegova nadlenost nad amerikim graanima. Zbog toga e SAD u
potpunosti primenjivati ameriki pravno-zatitni akt, kojim se osigurava
zatita pripadnika i zvaninika SAD.
U SNB se istie i da e SAD, zajedno sa drugim nacijama, raditi na
tome da izbegne sporove proizale iz amerikog angamana u vojnim
operacijama, primenjivanjem mehanizama multilateralnih i bilateralnih

44

sporazuma, kojima se graani SAD izuzimaju iz delovanja i nadlenosti

MKS.
Na kraju strategije zakljueno je da je temelj snage SAD kod kue. Zbog toga je osnovni prioritet SNB zatita SAD i njenih graana.
Ocenjeno je da u dananjem poretku i odnosima ne postoje razlike izmeu unutranjih i spoljnih poslova, jer je posledica globalizacije sveta takva da dogaaji izvan granica SAD utiu i na unutranja deavanja.
Na osnovu navedenog istaknuto je da e vlada SAD neprestano jaati svoju odbranu i sposobnosti kako bi pobedila u ratu protiv terorizma.
Jo jednom je istaknuto da su SAD spremne da deluju i samostalno uvek
kada to ameriki interesi i posebna odgovornost zahtevaju, uvaavajui
pri tome vrednosti, ocene i interese amerikih saveznika, prijatelja i partnera. Meutim, istaknuto je i da rat protiv terorizma ne predstavlja sukob
civilizacija, ve da je u pitanju sukob unutar civilizacije i bitka za budunost muslimanskog sveta. To je, pre svega, borba ideja i prostor u kome
SAD mora da odigra istaknutu ulogu.

II Kljuni momenti u SNB

Izloeni strateki dokument SAD na direktan nain upoznaje svetsku
javnost sa amerikim vienjem dananjih meunarodnih odnosa, ulogom
SAD i vizijom njihovog razvoja u budunosti. U SNB su izneti glavni
ameriki ciljevi i interesi, kao i opti planovi njihove realizacije, to nije
praksa suverenih drava. Sa druge strane, ovakav stav predstavlja potvrdu privrenosti administracije SAD demokratskim naelima, stoga je
glavni nacionalni strateki dokument predmet opte javne diskusije.
U poreenju sa slinim dokumentima, koje su donosile prethodne
administracije Riarda Niksona, Ronalda Regana, Dorda Bua Starijeg i Bila Klintona, moemo zakljuiti da SNB Dorda Bua Mlaeg,
doneta u njegovom prvom predsednikom mandatu, u mnogo emu
prevazilazi sve dosadanje, inei istorijski zaokret u amerikoj spoljnoj i unutranjoj politici. Imajui u vidu da je SNB iz 2002. godine doneta u izuzetnom trenutku i okolnostima, njen sadraj otvara irok
spektar pitanja, debata i kritika, pobuujui veliko interesovanje ne samo strune javnosti.

2.1. Poreenje aktuelne SNB sa prethodnim strategijama

Specifinost aktuelne strategije lake je uoiti ukoliko je uporedimo
sa strategijom SAD predsednika Klintona. Ve na samom poetku aktuelne strategije postoji upadljiva razlika u odnosu na Klintonovu. O tome
svedoi Buov govor na Vest Pointu, odran 1. juna 2002. godine, u kome su odreena tri amerika dugorona cilja: prvi, odbrana mira borbom
protiv terorista i tirana; drugi, ouvanje mira izgradnjom dobrih odnosa
meu velikim silama i trei, irenje mira ohrabrivanjem slobodnih i otvo-

45

renih drutava na svim kontinentima.5 U Klintonovoj strategiji iz 1992.

godine6 istaknuta su, takoe, tri prioritetna zahteva - uveanje amerike
sigurnosti, uveanje amerikog ekonomskog prosperiteta i promovisanje
demokratije i ljudskih prava izvan granica SAD.
Definiui pristup miru na ovakav nain, Buova strategija predstavlja kvalitativno odstupanje od Klintonove strategije. Prethodni strateki
koncept je stanje mira u SAD po definiciji podrazumevao i pretpostavljao, potencirajui izvoz demokratije i pitanja ostvarivanja i potovanja ljudskih prava van amerikih granica. Unilateralno ponaanje SAD u
odnosu na interese drugih svetskih sila, koje se u tadanjem dokumentu
i ne pominju, ve iskljuivo insistiranje na relacijama sa tzv. malim silama7, potvruje da je Klintonova SNB nastala u okolnostima kada su
SAD uspostavljale novi poredak u svetu, otvorenom ili prikrivenom eksploatacijom svoje pobede u Hladnom ratu.
Buova strategija, odreujui da je za SAD ultimativni cilj ouvanje
mira i irenje demokratije, u potpunosti prati realizaciju ideje, koju je jo
poetkom XX veka promovisao tadanji ameriki predsednik Vudro Vilson. Akcenat u Buovoj strategiji, za razliku od Klintonove, stavljen je
na zatitu i odbranu mira. Ona odraava svest da je strategija nastala u
vreme kada je amerika sigurnost direktno i ozbiljno ugroena i kada je
zadovoljstvo ishodom pedesetogodinjeg sukoba sa SSSR ustupilo mesto oseanju zabrinutosti i neizvesnosti pred novim izazovima. Stoga su
nosee ideje Buove SNB8 odbrana mira suprotstavljanjem i preventivnim delovanjem protiv teroristikog nasilja. Akcenat je na negovanju atmosfere dobrih odnosa meu svetskim silama i globalnom irenju sloboda i prosperiteta, jer nijedna nacija ne moe sagraditi siguran i bolji svet
sama9.
Saznanje da je postojei bezbednosni i odbrambeni koncept, i pored
izvrenih strukturalnih promena sredinom devedesetih godina prolog
veka, prevazien u sukobu sa novim pretnjama, proizvelo je zaokret u
Buovoj SNB. Energian i borben stav u novoj SNB gotovo je potisnuo
diplomatski jezik ili ranije dvosmislenosti. Otvoreno su kao protivnici
SAD imenovane teroristike organizacije, otpadnike zemlje i drave
koje im pruaju podrku, a najavljena je i direktna upotreba sile protiv
njih. Uloga SAD u svetu definisana je kao aktivna i u skladu sa amerikim bezbednosnim interesima, uz potenciranje meunarodne sarad5

Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, Foreign Policy, issue 133, November/
December, 2002
6 Daglas Branklej, Democratic Enlargement: The Clinton Doctrine, Foreign
Policy, 00157228, Spring 97, Issue106, database-Academic Search Premier
7Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, naveden izvor
8 Kondoliza Rajs, A Balance of Power that Favors Freedom, U.S. Foreign Policy
Agenda, electronic journal of the US Department of State, December, 2002
9 Strategija nacionalna bezbednosti SAD (The National Security Strategy of the
USA), http://www.whitehouse.gov/nsc/nss.polic

46

nje i kooperacije, odnosno multilateralizma i uvaavanja interesa drugih velikih sila. SNB, u stvar, najavljuje nastanak multipolarnog svetskog poretka.
Aktuelni ameriki strateki koncept, i pored toga to je dovoljno jasan i jednostavan, ipak ostavlja prostor odreenim dilemama i stvara utisak da kljuni elementi projektovane politike SAD imaju protivureno
dejstvo.

2.2. Preempcija (pre-emtion) preduhitrujue delovanje

Preemptivna akcija ili preduhitrujue delovanje10, predstavlja nain
suzbijanja bliske, opasne i neizbene pretnje upotrebom sile. Za razliku
od preventivne akcije, koja predstavlja upotrebu sile radi eliminisanja bilo kakve mogunosti eventualnog budueg napada, pa i onda kada nema
razloga da se veruje da je agresija planirana ili da su odgovarajui kapaciteti operacionalizacije napada pokrenuti, odnosno onda kada je dovoljno postojanje sumnje u eventualni nastanak pretnje, preempcija zahteva
evidentne i kredibilne dokaze postojanja pretnje.11 U irem znaenju,
preempcija obuhvata vojnu akciju i u onoj situaciji u kojoj je nepoznato
i nedovoljno sigurno kada e i gde doi do neprijateljskog napada, ali kada postoje relevantne injenice koje ukazuju da se preduslovi ostvaruju.
Nova strategija ocenjena je kao smela i otvorena upravo zbog uvoenja preemptivnog modela delovanja. Time je uinjen jedan od moda
najveih zaokreta u stratekom razmiljanju SAD u poslednjih pola veka, s obzirom na to da je od koncepta odvraanja neprijatelja putem pretnje odmazdom, usvojena upravo doktrina preemptivne vojne akcije.12
Prema zamisli stratega i tvoraca aktuelne SNB, preempcija predstavlja efikasnu, neophodnu i ofanzivnu vojnu akciju usmerenu protiv neprijateljske drave i teroristikih grupa, posebno onih koje nastoje da razviju ili upotrebe oruje za masovno unitavanje (WMD). Definiui pretnju od teroristikog dejstva WMD kao najopasniju po ameriku bezbednost, SNB naglaava da je SAD spremna da deluje i pre nego to je pretnja u potpunosti formirana. Strategija polazi od stanovita da je za SAD
neprihvatljivo da joj neprijatelji nanesu prvi udar ili da se pojave na njenim granicama. Istovremeno bi proklamacija ovakvog stava trebalo da
bude i sredstvo kojim se drave sponzori odvraaju od bilo kakvog bavljenja WMD i saradnje sa teroristikim organizacijama, to je u sluaju
Libije i potvreno.
10 Andreja Mileti, Rat, Milan Mati, Milan Podunavac (ur.), Enciklopedija poli-

tike kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993.

11 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori Rejmond (Boise
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative Order,
International Studies Perspectives, 2003
12 Isto

47

U strunoj javnosti, meutim, postoje sporenja oko toga da li je preemptivno delovanje opravdano. Preempcija, prema jednom od tumaenja, predstavlja dobru strateku zamisao, koja ima uporite u meunarodnom pravu i tradiciji ratnog prava. Iz perspektive drave koja oekuje neposredni napad protivnika, estoki i iznenadni udar na potencijalnog napadaa opravdan je i razumljiv. Njime drava nastoji da predupredi pretpostavljene materijalne i ljudske gubitke i da konflikt okona u zaetku.
Iekivanje, meutim, da se podignuti no13 srui na rtvu, odnosno da
protivnika pretnja bude u potpunosti ostvarena, postaje nerazumno i gotovo samorazarajue.
Teko je pronai primer iste preempcije u velikom broju ovakvih
delovanja u poslednjih 200 godina. esto analizirani sluaj, na koji se
kreatori aktuelne strategije pozivaju, predstavlja Carolina Incident iz
1837. godine. U doba ameriko-britanskog rata britanske trupe napale su
i potopile ameriki brod u kome su se nalazile borbene snage iako on nije izvodio ratna dejstva.14 U modernom dobu tipian i gotovo usamljen
primer preempcije predstavlja iznenadni napad Izraela 1967. godine na
vojne efektive susednih arapskih zemalja. U tzv. estodnevnom ratu
Izrael je vazdunim udarima neutralisao izvrenje planirane agresije
arapske koalicije na jevrejsku dravu.15
Analiza izraelskog postupanja zahvalna je i za uoavanje tipinih
modela preventivne akcije. To je, pre svega, izraelski brzi vazduni udar
izveden 1981. godine na iraka nuklearna postrojenja u izgradnji. Kao
primer kombinacije preemptivne i preventivne vojne akcije, moe se
uzeti upad izraelskih odbrambenih snaga u Liban 1982. godine radi uklanjanja teroristike pretnje koja je postojala na izraelskim granicama.
Na naem prostoru bilo je slinih iskustava, ali u specifinom i neostvarenom obliku. U istoriji je zabeleeno da je Vrhovna komanda srpske vojske u periodu balkanskih ratova i Prvog svetskog rata u dva sluaja (1913. i 1915. godine) razmatrala izvrenje preemptivne akcije kako bi izbegla to da postane rtva bugarskog napada. U oba sluaja trebalo je pravovremenom vojnom akcijom napasti bugarske snage, koje su se
nedvosmisleno pripremale za napad na Srbiju i njene strateke komunikacije. Moemo samo pretpostaviti koliko bi takvom akcijom bilo umanjeno ili izbegnuto veliko stradanje srpskog naroda.
Druga tumaenja istiu da Buova strategija i projektovani nastup
SAD, koje su u prolosti esto hodale po tankoj liniji izmeu preempci13

Dragan R. Simi (FPN Univerziteta u Beogradu), Unplifted knife, autorizovano predavanje na temu Strategija nacionalne bezbednosti SAD, 2004. godine
14 Would Daniel Webster Approve of an Attack on Iraq?, by HNN Staff,
http//hnn.us/articles/1024.html
15 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori Rejmond (Boise
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative Order, naveden
izvor

48

je i prevencije, podriva meunarodno pravo. Po njima je ovakav presedan kontraproduktivan, jer mnoge drave imaju brojne razloge i interese
da zamagle liniju koja razdvaja preempciju od prevencije. To ostale zemlje dovodi u poziciju da ameriku politiku koriste kao pred-tekst16 sopstvenog agresivnog ponaanja, tako da nita vie nee moi da sprei
druge zemlje da ine isto. U tom kontekstu posebno su istaknuti zategnuti odnosi izmeu Indije i Pakistana ili Kine i Tajvana, koji bi mogli
eskalirati. Uvoenjem preempcije podriva se i sistem UN, jer se time relativizuju njegov fundamentalni princip pravo na samoodbranu drave
formulisan u lanu 2 i lanu 51 Povelje UN, kao i uloga Saveta bezbednosti u spreavanju konflikta.17 Reju, time se odnosi u meunarodnoj
zajednici vraaju na govor moi i interesa.
Pretpostavljajui da e biti ovakvih tumaenja i kritika, pisci SNB su
u tekstu dokumenta naglasili da preempcija ne predstavlja pred-tekst
agresivnog ponaanja SAD, odnosno da ona ne podrazumeva trenutno
delovanje SAD u svim sluajevima ugroavanja, kao i da e u tim sluajevima SAD nastojati da dobije podrku meunarodne zajednice. Kritiare, meutim, dodatno uznemirava to to je u SNB apostrofirana formulacija da SAD nee oklevati da deluju i samostalno ukoliko je to potrebno, obezbeujui svoje pravo na samoodbranu. Oni smatraju da takvim
pristupom Buova SNB onda kada govori o preempciji, zapravo misli na
preventivne vojne akcije.18 Ovako irokom formulacijom omoguava se
da in sumnje u pretnju bezbednosti bude osnova i dovoljan razlog za
vojnu ofanzivnu akciju, kojom se najee, umesto razreavanja krize,
stvaraju novi problemi. Time se podriva postojei i prihvaeni princip
odmerenosti prilikom upotrebe oruane sile. Primer poslednje intervencije u Iraku dodatno podstie ovakve kritike.

2.3. Vojna dominacija SAD

U SNB se na neupadljiv nain priznaje da SAD ima poziciju neuporedive i neosporne sile u svetu, koja je reena da ouva svoju vojnu dominaciju, osujeujui pojavljivanje bilo kakvog izazova te vrste.19 Istovremeno, okonava se esto kritikovana uloga SAD za vreme
Klintona, u kome je ona doivljavana kao svetski policajac.
16 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative
izvor
17 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative
izvor
18 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative
izvor

49

Rejmond (Boise
Order, naveden
Rejmond (Boise
Order, naveden
Rejmond (Boise
Order, naveden

Iako je u SNB proklamovano da SAD nee koristiti sopstvenu

snagu i poziciju da bi ostvarile unilateralnu prednost, ve da e umesto toga nastojati da kreiraju balans sila koje nastoje da ouvaju prihvaene zajednike vrednosti ouvanje ljudskih sloboda, navedeno
je i da e snage SAD biti dovoljno snane da odvrate potencijalne
protivnike od vojne izgradnje u nadi da nadmae ili se izjednae sa
snagom SAD. Brojni kritiari u ovome vide zabrinjavajue kretanje
SAD ka imperijalizmu radi ouvanja i potvrde amerike vojne dominacije, a time i dominantne pozicije SAD u savremenom svetu, ali i
kretanje ka jaanju uticaja vojnih struktura u amerikom drutvu i procesu odluivanja, odnosno, u krajnjoj instanci, ka ugroavanju same
demokratije. U prilog tome navedeno je i da su znaajno proireni prerogativi i uticaj Dravnog sekretara za odbranu, kao i da postoji tendencija militarizacije amerike spoljne politike.20
Meutim, ovakvo opredeljenje administracije nije novog datuma.
U dokumentu Sekretarijata za odbranu SAD iz 1992. godine21 u okviru stratekog planiranja govori se slinim jezikom o spreavanju postojanja bilo kakve konkurencije vojnoj snazi SAD. Istovremeno, injenica je da trokovi SAD za odbranu znatno i kontinuirano rastu, i
to paralelno sa odvijanjem rata protiv terorizma, to utie na to da u
budunosti bude poveana razlika izmeu SAD i postojee ili potencijalne konkurencije. To je u skladu i sa Buovim govorom, odranim na
Vest Pointu, u kome je istakao da Amerika poseduje i da e nastojati da ouva vojnu snagu iznad izazova22.
Neki kritiari, meutim, istiu da postoje brojni argumenti koji
navode na pomisao da je vojno prvenstvo SAD, a time i u meunarodnim odnosima, u sutini dobro za ouvanje globalnog mira i stabilnosti. Takav stav oni potkrepljuju injenicom da su vojno prisustvo SAD
i postojei ameriki bezbednosni kiobran dobrodoli u mnogim
podrujima irom sveta23, kao to su Evropa, Persijski zaliv i Istona
Azija.

2.4. Novi (ili stari) multilateralizam

19 Kir Lajber (University of Notre Dame) i Robert Lajber (Georgetown University,
USA), The Bush National Security Strategy, U.S. Foreign Policy Agenda, electronic
journal of the US Department of State, December, 2002
20 Mel Gudman, The Militarization of U.S. Foreign Policy, Foreign Policy In
Focus (FPIF), policy brief vol. 9, no. 1, www.fpif.org
21 Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, Foreign Policy, issue 133,
November/December, 2002
22 Isto
23 Kir Lajber (University of Notre Dame) i Robert Lajber (Georgetown University,
USA), The Bush National Security Strategy, U.S. Foreign Policy Agenda, electronic
journal of the US Department of State, December, 2002

50

U SNB je jasno istaknuto da u reavanju krupnih problema postoje

prednosti i nunosti multilateralne kooperacije, posebno sa drugim velikim silama. Ono to je u njoj specifino jeste spremnost SAD da u situacijama, kada su ugroeni vitalni ameriki interesi, pre svega bezbednost, odbaci multilateralizam. To to SAD otvoreno zadrava diskreciono pravo da jednostrano odluuje i postupa, dodatno pobuuje kritiare
amerike doktrine na kritiku, ali i sumnje u to da postoji skrivena agenda24 amerikih interesa.
Meutim, oni koji zagovaraju samostalno delovanje istiu da eksplicitna volja nezavisnog delovanja sadri u sebi opravdanu strateku svest.
Ona je zasnovana na injenici da je za SAD nedopustivo da njen bezbednosni mehanizam i u jednom sluaju zataji, jer bi tako nastale posledice
bile neprihvatljive.
Potreba SAD da budu kadre da gotovo trenutno i slobodno reaguju
je razumljiva, s obzirom na to da ih danas vie ne ugroava klasian hladnoratovski protivnik ije je pripreme za napad bilo mogue pravovremeno uoiti, poto se radilo o baroknoj upotrebi snaga. Savremena pretnja, pre svega, potie iz upotrebe katastrofike tehnologije koja je u rukama nekolicine ogorenih. U tom bi sluaju posledice potencijalnog
teroristikog dejstva, posebno WMD, mogle biti apokaliptine.
Treba rei da ovaj deo nije karakteristian iskljuivo za Buovu strategiju, jer je i u prethodnoj, Klintonovoj strategiji znaaj amerikih nacionalnih interesa esto stavljan iznad potovanja multilateralnih principa
u meunarodnim odnosima.
SNB prihvata to da i druge drave mogu imati svoje kalkulacije o
prednostima ili nedostacima prihvatanja ili neprihvatanja saradnje sa
SAD. Novi multilateralizam podrazumeva i uvaavanje individualnih interesa meunarodnih partnera, kao i otvoreno zagovaranje balansa slobodoljubivih sila. Ovakav stav proizilazi iz svesti stratega da su, u suoavanju sa globalnim izazovima i prioritetima, politiko-ekonomski i
vojni resursi SAD ogranieni.

2.5. Reorganizacija bezbednosnog sistema SAD

Revizijom nekadanjih shvatanja izazova, pretnji i rizika sa kojima
su se SAD suoavale, dolo se u SNB do toga da su terorizam i upotreba WMD definisani kao glavne opasnosti po bezbednost nacije.
Asimetrini rat25, u kakvom se danas zapravo nalaze SAD, predstavlja borbu protiv neprijatelja koji ima kapacitet globalnog dometa, ali koji ne poseduje odreen prostor, stanovnitvo ili vojnu efektivu. Ovakav
rat prevashodno zahteva kvalitetne i pravovremene obavetajne informa24 Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, Foreign Policy, issue 133,
November/December, 2002
25 Donatan R. Vajt, Terorizam, 2002.

51

cije o bezbednosti. U suprotnom, ameriki vojni i drugi resursi postaju

neupotrebljivi, a SAD i njeni graani nepokretna i laka meta.
Sposobnost Al Kaide da deluje ofanzivno i simultano na globalnom prostoru mreom samostalnih i mutirajuih timova elijskog tipa,
kao i da u vojnom smislu mobilie svoje sledbenike za gerilsko ratovanje na idealnim terenima (trenutna situacija u Avganistanu i Iraku, ali i
u eeniji), neskriveno nastojei da se domogne i upotrebi originalno
ili adaptirano oruje za masovno unitavanje, uticala je da koncept dosadanjeg oslanjanja na teku silu, tzv. HARD POWER26 bude dodatno redefinisan.
Kao opravdan cilj postavljano je unitavanje pretnje u samom njenom zaetku voenjem kombinovanih obavetajno-vojnih operacija na
velikim distancama i upotrebom svih tehniko-tehnolokih resursa. Takav koncept zahtevao je reorganizaciju postojeeg obavetajno-bezbednosnog sistema, koja je akcenat stavila na jaanje potencijala ljudske
komponente, tzv. HUMINT (human & intelligent) resursa.

2.6. irenje demokratije

SAD su se u SNB jo jednom obavezale na to da irenje i postojanje
demokratije u svetu predstavlja vrhunski smisao i cilj njene ukupne politike. Promovisanje razvoja slobodnog i otvorenog drutva na svakom
kontinentu, predstavlja vernost i doslednost dananjih amerikih stratega naelima amerike spoljne politike iz vremena V. Vilsona, D. F. Kenedija, R. Regana i B. Klintona.
Oslanjajui se na injenicu da se demokratije i demokratske drave
ne sukobljavaju meusobno, SAD insistiranjem na navedenom naelu u
sutini ostvaruje vrhunski interes amerike nacionalne bezbednosti.
Uvrivanjem demokratskih sistema na globalnom nivou, smanjuje se
verovatnoa konflikta, a time i prostor koji indukuje i generie osnovne
elemente terorizma.
Nedovoljno razvijene demokratske institucije i nepostojanje osnovnih ljudskih prava i sloboda pospeuju mogunost javljanja razliitih oblika unutranjih i spoljnih konflikta jednog drutva. U skladu sa tim, fundamentalni uzrok pojave radikalnih islamista lei u odsustvu demokratije, autoritarizmu i nedostatku istinske slobode svakog bia u arapskom i
muslimanskom svetu. Buova SNB stoga inicira otpoinjanje procesa
demokratizacije i modernizacije muslimanskog sveta, posebno konzervativnih reima na Srednjem istoku.27
26

Dozef F. Naj (Harvard University), Understanding International Conflicts,

New York, 2003
27 Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, Foreign Policy, issue 133,
November/December, 2002

52

Zakljuak
Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja temelj vojno-politikog i ekonomskog nastupa SAD u XXI veku. Ona definie
okvire i principe ponaanja jedine stvarne svetske supersile u vremenu koje je obeleeno ne samo smenom dva milenijuma i ratom
protiv terorizma, ve i sutinskim preobraajem strukture meunarodnog sistema.
Strategija odreuje ulogu SAD na prostoru planete, shodno nemerljivoj amerikoj snazi i uticaju koji ima, zbog ega su one sa pravom nazvane hipersila28. Pored sveobuhvatnog sagledavanja globalnih odnosa i tendencija, dokumentom su predvieni principi postupanja SAD prema prijateljima, bivim protivnicima, kao i prema
sadanjim neprijateljima. Intenzivirani rat protiv terorizma postao
je pre svega mogunost da se preuredi meunarodni sistem29 u posthladnoratovskoj eri i potencira znaaj izgradnje i unapreenja odnosa SAD sa Evropom, azijskim partnerima, Rusijom i Kinom. SNB je
istovremeno usmerena ka jasnom i konkretnom cilju ostvarenje apsolutne bezbednosti i ukupnih interesa SAD. Izbegnuto je to da strategija upadne u zamke hegemonizma, unilateralizma ili ultramilitarizma, ali i u osvetnike i kanjavajue30 koncepcije amerikog nastupa nakon 11. septembra 2001. godine.
Strategija predstavlja osnovni i polazni dokument kojim je formulisana, kako spoljna, tako i unutranja bezbednosna politika SAD,
koja svoju razradu ima u ostalim prateim stratekim i normativnim
dokumentima:
na spoljnom planu strategija ima dva vida. Prvi se odnosi na
to da je borba protiv svakog oblika teroristike pretnje koja
ugroava SAD i njene saveznike, kako protiv konkretnih teroristikih organizacija i njihovih pomagaa, tako i protiv odreenih zemalja koje im pruaju oslonac (pre svega Iran i Severna Koreja, a donedavno sadamovskog Iraka i Libije)
prioritet. Zasniva se na posebnom koncepcijskom dokumentu
nazvanom Strategija nacionalne borbe protiv terorizma, koji
proishodi iz SNB. Drugi predstavlja ultimativno irenje demokratskog vrednosnog sistema i poretka, to je osnovni
princip SAD.
28 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori Rejmond (Boise
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative Order,
International Studies Perspectives, 2003
29 Henri Kisinder, Da li je Americi potrebna spoljna politika?, Diplomatija,
Beograd, 2003.
30 arls Kegli (University of South Carolina, USA) i Gregori Rejmond (Boise
State University, USA), Preventive War and Permissive Normative Order, naveden
izvor

53

 na unutranjem planu strategija tei uvrivanju bezbednosti i sigurnosti na teritoriji SAD i to reorganizovanjem, modernizacijom i
pojaavanjem granine i migracione kontrole, kao i pojaanim nadzorom nad odreenim kategorijama amerikih graana. Bazira se
na Home Land Security Act i Patriotic Act, koji su, takoe, izazvali brojne kritike i kontroverze u amerikoj javnosti.31
U SNB je jo jednom iskazana istorijska snaga i sposobnost SAD da se
u dinaminom i nepredvidivom vremenu svojim aktivnim stavom prilagoava izazovima, preuzimajui postepeno inicijativu i kreirajui glavne tokove dogaaja. Pisana je jezikom u kome nema arogancije ili samozadovoljstva zbog dananje amerike moi i uticaja, kao ni osvetoljubivih tonova i elje za sprovoenjem kolektivnog kanjavanja u ime amerikih rtava
nastradalih 11. septembra 2001. godine. Dominira svest da SAD jesu u mogunosti da u predstojeim decenijama u velikoj meri odrede istoriju oveanstva, ali i svest da one u svom poloaju prepoznaju i sagledavaju brojne
izazove i prepreke sa kojima se ve suoavaju. Iako snaga amerikog drutva i njene dravne organizacija nema premca, tekoe koje su prisutne ili
koje predstoje odvraaju amerike stratege od stava da ih mogu samostalno
uspeno reiti. Ideja saradnje dominira u sadraju SNB, kao i ideja uvaavanja injenice da se stabilno i demokratsko globalno drutvo gradi uz pomo i saradnju saveznika i prijatelja, koji sutinski, iako esto ne dele iste
interese, pripadaju istom sistemu vrednosti. Ovakvim pristupom strategija
potvruje vodeu i nezaobilaznu ulogu SAD u svetu.
Postojanje straha od traginih posledica koje bi nastale ukoliko bi teroristi ili drugi oponenti amerike politike upotrebili oruja za masovno unitavanje, stvara potrebu da bude uoblien zajedniki front, ali i da budu unapreeni nacionalni kapaciteti za efikasno suprotstavljanje fenomenu terorizma. Razumljive su, stoga, rezerve koje SNB ostavlja zadravanju prava na
samostalno postupanje SAD.
Prethodni period, od pojavljivanja strategije u javnosti septembra 2002.
godine, predstavljao je ozbiljnu proveru sri koncepcije, ali i proveru doslednosti SAD u postupanju i primeni objavljene strategije.
Pravei poreenja izmeu proklamovanog i uinjenog, na poetku drugog mandata administracije koja stoji iza postojee SNB, moemo zakljuiti da su SAD dosledno primenjivale ono to je u SNB proklamovano. Poetni uspesi u razreavanju situacije u Avganistanu i formiranju globalnog
fronta protiv teroristike plime, predstavljali su rezultat ponaanja koje je u
potpunom skladu sa naelima SNB. Meutim, prava provera vrednosti i ispravnosti amerikog stratekog pristupa ogleda se u Iraku.32
31 Kenet Briker (International Republic Institute IRI, direktor kancelarije IRI u
Beogradu), iz razgovora voenog u Beogradu, decembra 2004. godine
32 Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, Foreign Policy, issue 133,
November/December, 2002

54

Napadom na Irak SAD su zakoraile u osetljiv prostor nepredvidive

konfrontacije ne samo sa islamskim, ve i sa najvanijim meunarodnim
subjektima, ali i u prostor dubokih podela u sopstvenim redovima. Unilateralnim delanjem SAD i njenih najvernijih saveznika na poetku nove
irake krize, dovele su SAD u poziciju da bude delimino izolovana u
odnosu na kljune aktere svetske politike scene. Narasle tekoe i pretea eskalacija irake krize na trusnom bliskoistonom prostoru, kao i
tenzije na unutranjem planu, uinili su da se SAD u prvoj polovini 2004.
godine vrate pod okrilje saradnje sa ostalim svetskim silama, ali i doslednoj privrenosti osnovnim naelima SNB.
Nakon odranog sastanka Grupe osam najrazvijenijih zemalja, jula meseca 2004. godine u Dordiji - SAD, potresi u vrhu Centralne obavetajne agencije predstavljali su naznaku da su se SAD okrenule od jednostranog pristupa krizi u Iraku ka saradnji i usaglaavanju sa glavnim
svetskim politikim centrima, pre svega Evropom i Rusijom.
Tek e konano razreenje irakog pitanja razvejati nastale sumnje
u ameriki strateki model, kao i u to da SAD ima skrivene interese i namere da, po svaku cenu, ostvari potpunu kontrolu nad geostratekim i geoenergetskim prostorom Centralne Azije. Konstrukcija SNB zaista prua
realnu osnovu i irok manevarski prostor za ostvarivanje dualistike uloge SAD, bilo kao vodee svetske sile, prve meu skoro jednakima, bilo kao apsolutno dominirajue globalne sile.33 Izbor je, naravno, na amerikom drutvu i aktuelnoj administraciji, ime moralni kontekst34 postaje dominantan. Pogrena odluka bie nainjena samo ukoliko SAD izneveri svoju doslednu privrenost proklamovanim vrednostima i principima, koje su svojim delanjem u kljunim istorijskim trenucima ugradili u osnovu meunarodnog poretka i morala sami njeni graani.

Literatura
1. Briker, Kenet, razgovor voen u Beogradu, decembar 2004.
2. Brinkley, Douglas, Democratic Enlargement: The Clinton Doctrine,
Foreign Policy, 00157228, Issue106, database-Academic Search Premier,
Spring 97
3. Beinski, Zbignjev, Ameriki izbor globalna dominacija ili globalno
vostvo, CID, Podgorica, 2004.
33 Zbignjev Beinski, Ameriki izbor globalna dominacija ili globalno vostvo, CID, 2004.
34 Don Lejvis Gedis, A Grand Strategy, Foreign Policy, issue 133,
November/December, 2002

55

4. Fukujama, Frensis, Kraj istorije i poslednji ovek, CID, Podgorica,

Romanov, Banja Luka, 2002.
5. Goodman, Mel, The Militarization of U. S. Foreign Policy, Foreign
Policy In Focus (FPIF), policy brief Vol. 9, No. 1, www.fpif. org
6. Kisinder, Henri, Da li je Americi potrebna spoljna politika: u susret
diplomatiji XXI veka, BMG, Beograd, 2003.
7. Kugler, Richard L, A Distinctly American Internationalism for a globalized World, U. S. Foreign Policy Agenda, electronic journal of the US
Department of State, December 2002, http: //usinfo.state.gov
8. Lieber, Keir A, Lieber, Robert J, The Bush National Security Strategy, U.
S. Foreign Policy Agenda, electronic journal of the US Department of
State, December 2002, http: //usinfo.state.gov
9. Mileti, Andreja Rat, u: Milan Mati, Milan Podunavac (ur.),
Enciklopedija politike kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993.
10. Rice, Condoleezza, A Balance of Power that Favors Freedom, U. S.
Foreign Policy Agenda, electronic journal of the US Department of State,
December 2002, http: //usinfo.state.gov
11. Simi, Dragan R, Nauka o bezbednosti, Slubeni list SRJ, Fakultet politikih nauka Beograd, 2002.
12. Simi, Dragan R, Poredak sveta, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.
13. The National Security Strategy of the USA, http://www.whitehouse.
gov/nsc/nss. Polic

56

Nataa Dragojlovi-iri

STRATE[KI ODGOVOR
SAD I EU NA TERORIZAM
UVOD
Predmet ovog rada predstavlja saeta komparacija naina na koji
SAD i Evropska unija tretiraju terorizam u stratekim dokumentima posle 11. septembra 2001. godine. Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma (National strategy for combating terrorism) i Evropska strategija bezbednosti (European security strategy) predstavljaju okvir borbe
protiv terorizma, a usvojene su posle teroristikih napada na Njujork,
Vaington i Pensilvaniju, 11. septembra 2001. godine. Namera ovog rada je da analizira, utvrdi i pokae nain na koji su u ovim strategijama
definisani i poimani teroristika pretnja, njen sadraj, znaenje, kao i njeni uzroci i posledice po sopstvenu i globalnu bezbednost.
Cilj rada je da otkrije, analizira i utvrdi da li se i u emu ove strategije razlikuju, kao i da, pomou kvalitativne analize sadraja stratekih
dokumenata i njihove komparativne analize, ukae na bezbednosne posledice razliitih stratekih odgovora na terorizam.
U prvom poglavlju rada emo najpre utvrdi epistemoloko i pojmovno odreenje terorizma i pruiti pregled najznaajnijih definicija terorizma koje se nalaze u meunarodnim dokumentima i dokumentima obavetajnih slubi, kao i onih koje su dali relevantni teoretiari. Zatim, emo utvrditi uzroke tako definisanog i praktikovanog terorizma, kao i njegove odlike, ciljeve i efekte. Pored navedenog, potrebno je prikazati i
mogue odgovore na terorizam kao na globalni problem i najozbiljniju
savremenu pretnju bezbednosti.
U drugom poglavlju predmet analize bie Nacionalna strategija za
borbu protiv terorizma i Evropska strategija bezbednosti. Analiza treba
da pokae na koji nain je u ovim strategijama tretiran terorizam, kako
je definisan, u emu su njegovi uzroci i kako je percipirana opasnost od
terorizma. U ovom delu je najznaajnije utvrditi kakva je priroda odgovora koji su u strategijama preporueni vladama u borbi protiv terorizma.

57

Imajui u vidu savremeni drutveno-istorijski kontekst, prirodu meunarodnih odnosa, odlike meunarodnog sistema kolektivne bezbednosti, poloaj SAD kao svetske sile broj jedan i poloaj Evropske unije kao
globalne sile u nastajanju, potrebno je utvrditi ima li razlika u njihovom
odnosu prema terorizmu, kao i to kakve posledice razliiti strateki odgovori mogu ostaviti na razliita polja meunarodnog ivota.
Najpre, treba videti koje su i kakve su bezbednosne posledice razliitih stratekih odgovora na terorizam, kao i kako to dalje utie na meunarodni pravni sistem, koji regulie pitanja prava na odbranu i ovlaenja za upotrebu sile, kao i domen ljudskih prava. Potrebno je, takoe,
utvrditi u kojoj meri je meunarodno pravo, u okviru kog su se kretali
meunarodni odnosi posle Drugog svetskog rata, relevantan pravni okvir
za suoavanje drava i meunarodne zajednice sa narastajuom pretnjom
terorizma u svetu. Pitanje je da li e te posledice uticati na izmene postojeeg pravnog okvira ili e se borba protiv terorizma odigravati izvan
njega. Ista pitanja i dileme predmet su analize i onih posledica koje strateki odgovori imaju na sistem kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tako modelovani strateki odgovori utiu na meunarodne odnose,
pre svega na odnose saradnje i sukoba meu dravama u eri globalizacije i meuzavisnosti.
Strateki odgovori na terorizam mogu uticati i na unutranji sistem
drava koje uestvuju u borbi protiv terorizma. Drave su tokom te borbe u prilici da uzimaju vea ovlaenja, i to na raun ljudskih prava i graanskih sloboda. Kakve posledice to moe ostaviti na demokratske principe na kojima poivaju demokratski ureeni sistemi takoe je znaajno
ispitati.
Na kraju, potrebno je naglasiti da nijedna drava nije u stanju da se
sama stara o sopstvenoj bezbednosti, pogotovu kada je re o novim i nedovoljno istraenim izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti, kao to
su to globalni terorizam i irenje oruja za masovno unitavanje. Borba
protiv ovih i ovakvih pretnji zahteva saradnju svih meunarodnih aktera,
kao i svih subjekata meunarodnog prava. Ovaj rad bi trebalo da doprinese sagledavanju i tih mogunosti.

SAVREMENI TERORIZAM
Pojmovno odreenje i definicije terorizma
Uprkos brojnim naporima koje ulau, naunici, politiari, strunjaci
za bezbednost i pravnici nisu uspeli da se usaglase oko znaenja te rei,
niti oko definicije pojma terorizam. Svi se, meutim, slau da terorizam
predstavlja jedan od najveih problema dananjice. Poznati ekspert za pitanja terorizma sa Univerziteta Teksas u Dalasu, H. H. A. Kuper kae:
Problem je u definiciji problema. Postoji nekoliko razloga zbog kojih
nastaje konfuzija. Prvo, vrlo esto se meaju termini strah (teror) i tero-

58

rizam.1 Ukoliko bi sve to izaziva strah bilo nazvano terorizmom, onda

bi broj moguih definicija postao neogranien. Drugo, znaenje pojma
terorizam menja se zajedno sa promenom drutvenog i istorijskog konteksta.2
esto se pojmu terorizma pripisuju oni sadraji koji su trenutno u interesu dravne politike. Vlade mogu uveati svoju politiku mo ukoliko svoje politike protivnike etiketiraju kao teroriste. Graani mnogo
lake prihvataju to da vlada zloupotrebljava silu onda kada je to u okviru kampanje borbe protiv terorizma.3
Pojam represije veoma je blizak pojmu moi. Represija se moe javiti i van zvanine politike strukture. Takva vrsta represije naziva se
ekstrajuridistika represija i izraava se delovanjem represivnih grupa
koje teroriu druge ljude, terajui ih da se ponaaju na odreeni nain.
Politika represija predstavlja jedan oblik terorizma, ali ljudi ovu vrstu
nasilja retko nazivaju terorizmom.
U novom milenijumu menjaju se i definicije terorizma. Danas se pod
pojmom terorizma podrazumevaju velike grupe koje ne zavise od drave, verski fanatici koji se slue nasiljem, kao i nasilnike grupe koje teroriu druge, borei se za neki odreeni cilj, recimo za zatitu ivotne
sredine.
Jedna od definicija terorizma povezana je sa postojanjem ekstremnih religioznih verovanja. Verski ekstremisti okupljaju se oko tri ideje.
Prema prvoj, neke verske grupe smatraju da treba da proiste svet i pripreme ga za dolazak nove epohe. I ovaj pokret moe se nazvati nasilnom eshatologijom. Pripadnici drugih verskih grupa smatraju da su oni
izabrani i da imaju pravo da unitavaju druge ljude u ime pravednosti.
Ovakvi stavovi vode netoleranciji, nasilju i, konano, verskom ratu. U
treu grupu spadaju organizacije koje su tako obuzete borbom za neki
cilj da stvaraju surogat religiju i preduzimaju nasilnike akcije u ime
svojih verovanja.4
1 Re teror potie iz sanskrita od rei tras to znai tresti se, drhtati od straha. Latinska re terror, terroris, takoe, znai strah.
2 Moderni terorizam potie iz perioda Francuske revolucije (1789-1795). Upotrebljen je kao termin koji opisuje akcije francuske vlade. Do 1848. godine znaenje ovog
termina se promenilo, pa se upotrebljavao da opie nasilne revolucionare koji su se pobunili protiv vlade. Do kraja XIX i poetka XX veka izraz terorizam upotrbljivan je da
bi opisao nasilne aktivnosti nekih grupa u koje su spadali: radnike organizacije, anarhisti, nacionalne grupe koje se bune protiv stranih sila i ultranacionalistike politike organizacije. Donatan Vajt, Terorizam, I deo - Kriminologija terorizma, www.alexandria-pres.com
3 Terorizam se kao re i kao pojam, u amerikom i izraelskom politikom diskursu, dovodi u vezu sa nedravnim oblicima nasilja koji su u istoj meri zloinaki kao i bilo koji metod prisiljavanja i osvete koji se tretira kao prihvatljiv i kao nepodloan kritici. Riard Folk, Veliki teroristiki rat, Filip Vinji, Beograd, 2003. str. 48
4 Donatan Vajt, Terorizam, I deo - Kriminologija terorizma, www.alexandriapres.com

59

Ponekad je definisanje pojma terorizam povezano sa specifinim

kontekstom u kome se on javlja. Specifinu formu terorizma predstavljaju kompjuterski napadi, virusi ili unitavanje informacijske infrastrukture. To je sajberterorizam. Najzad, narko organizacije esto koriste teroristiku taktiku, a neke teroristike organizacije prodaju drogu da bi finansirale svoj politike akcije. Analitiari, kada govore o ovom tipu nasilja,
koriste termin narkoterorizam.5
Brajan M. Denkins definie terorizam kao upotrebu ili pretnju upotrebom sile, usmerenu ka ostvarivanju politikih promena.6 Volter Laker
kae da je terorizam nezakonito korienje sile protiv nevinih ljudi radi
postizanja politikog cilja.7
Marta Kreno smatra da se terorizam ne moe definisati ukoliko se
ne analizira sam akt terorizma, njegov cilj, kao i njegove anse za uspeh.
Prema ovom vienju borci za slobodu, kada napadaju politike ciljeve,
koriste legitimne vojne metode. Njihove akcije postaju jo legitimnije
onda kada oni imaju i najmanju ansu da pobede.8 Za Krenovu terorizam predstavlja drutveno i politiki neprihvatljivo nasilje upereno protiv nevinih ljudi da bi se postigao psiholoki efekat. Edvard Herman daje drugaiju definiciju terorizma po kojoj terorizam treba definisati u
okvirima dravne represije.9
U traganju za preciznim definisanjem terorizma, Aleks mid zakljuuje da ne postoji prava ili tana definicija terorizma, jer on predstavlja
apstraktan pojam i, shodno tome, nudi meovitu definiciju terorizma.
Njegova empirijska analiza izdvaja dvadeset i dva zajednika elementa u
veini definicija, a na osnovu toga on razvija definiciju koja sadri trinaest od ova dvadeset i dva elementa. mid vidi terorizam kao metod borbe u kojoj su rtve simboline mete. Nasilni akteri mogu da stvore hronini oseaj straha upotrebom nasilja van okvira normalnog ponaanja.
Na taj nain dobija se auditorijum vei od neposrednih rtava i dolazi do
promene u javnim stavovima i akcijama.10
Riard Folk smatra da je potrebno razlikovati terorizam pre i posle
11. septembra 2001. godine. Onaj terorizam koji smo mogli videti prilikom napada na Njujork i Vaington, Folk naziva megaterorizmom. Me5

Donatan Vajt, Terorizam, naveden izvor

Terorizam je nasilje ili pretnja nasiljem sraunata da stvori atmosferu sraha i uzbune reju da terorie i da pomou toga dovede do neke drutvene ili politike promene.; Brian M. Jenkins, International terorrism: The other world war, u: The new
global terrorism: characteristics, causes, controls, edited by Charles W. Kegley, Jr.
Prentice Hall, New Jersey, str. 12
7 Donatan Vajt, Terorizam, naveden izvor
8 Ona ukazuje i na to da nasilje za vreme revolucija ne treba brkati sa terorizmom,
Marta Kreno, The new global terrorism: characteristics, causes, controls, edited by
Charles W. Kegley, Jr. Prentice Hall, New Jersey, str. 103
9 Donatan Vajt, Terorizam, naveden izvor
10 Donatan Vajt, Terorizam, naveden izvor
6

60

gaterorizam je nasilje usmereno protiv civilnih ciljeva kojim se postiu

znaajni nivoi materijalne i simboline tete.11
Razna vladina tela i meunarodne organizacije na nekoliko naina
definiu terorizam.
Stejt department naslov br. 22 sekcije 2656f (d) amerikog zakona sadri sledee definicije:
Termin terorizam odnosi se na unapred smiljeno, politiki motivisano nasilje koje protiv neborbenih ciljeva ine subnacionalne grupe ili
tajni agenti, a iji je cilj obino delovanje na odreeni auditorijum. Termin meunarodni terorizam odnosi se na terorizam koji ukljuuje graane ili teritorije vie zemalja. Termin teroristika grupa odnosi se na svaku grupu ljudi koja praktikuje meunarodni terorizam, ili koja pod sobom ima podgrupe koje praktikuju meunarodni terorizam.12
FBI definie terorizam kao nezakonitu upotrebu sile ili nasilja protiv ljudi ili imovine, sa ciljem da se zaplai ili na neto prisili neka vlada, civilno stanovnitvo ili bilo koji segment vlade ili stanovnitva da bi
se postigli neki politiki ili drutveni ciljevi. On jo opisuje terorizam
kao domai ili kao meunarodni, u zavisnosti od porekla, baze i ciljeva
teroristike organizacije koja je u pitanju.13
Tim potpredsednika Sjedinjenih Drava definie ga na sledei nain: Terorizam je nezakonita upotreba nasilja ili pretnja nasiljem protiv
ljudi ili neije imovine da bi se postigli neki politiki ili drutveni ciljevi. Obino ima za cilj da zastrai ili prisili na neto neku vladu, pojedince ili grupe ljudi, ili da izmeni njihovo ponaanje ili politiku.14
Ujedinjene nacije koriste definiciju: Terorista je svaka osoba koja, delujui nezavisno od znanja neke zemlje, ili kao pojedinac, ili kao
lan grupe koja nije priznata kao zvanino telo ili deo neke nacije, postupa na taj nain to unitava ili oteuje imovinu civilnog stanovnitva ili
vlada da bi postigao neki politiki cilj. Terorizam je akt liavanja ivota
ili ranjavanja ili akt unitavanja ili oteenja imovine civila ili vlade, bez
jasne dozvole odreene vlade, koju vre pojedinci ili grupa ljudi koji samostalno deluju, ili vlada koje deluju iz vlastitih pobuda ili verovanja, da
bi postigli neki politiki cilj.15
Ministarstvo odbrane SAD dri se sledee definicije: Terorizam
je nezakonita upotreba sile ili nasilja, ili pretnja silom ili nasiljem uperena protiv pojedinaca ili neije imovine da bi se izvrila prisila ili zastra11 Re je o tako velikoj teti koja ranije nije mogla biti izazvana samo irokim vojnim napadima pod dravnim pokroviteljstvom kojima se drutvu-meti preti na nain slian ratu, to kao posledicu ima urgentno odbrambeno uzvraanja na to delotvorniji nain, Riard Folk, Veliki teroristiki rat, Filip Vinji, Beograd, 2003, str. 123
12 Donatan Vajt, Terorizam, naveden izvor
13 Izvor: http://www.fbi.publish/terror/terrusa.html
14 Izvor: Tim potpredsednika Sjedinjenih Drava, 1986.
15 Izvor: http://www.inlink.com/-civitas/mun/res9596/terror.html

61

ivala vlada ili drutvo, a u mnogim sluajevima da bi se postigao neki

politiki, verski ili ideoloki cilj.16
Obavetajna agencija Ministarstva odbrane SAD terorizam definie kao unapred planirano politiko nasilje koje protiv neborbenih ciljeva vre subnacionalne grupe ili tajni dravni agenti, obino sa ciljem
da se utie na neki auditorijum.
Iz navedenih definicija mogu se izvesti ciljevi terorizma, koji po
svojoj prirodi mogu biti politiki, ideoloki i verski. Krajnji cilj teroristikog delovanja, koji navode i sve definicije, predstavlja promena ponaanja politikih odluilaca i postizanje politike promene.

Odlike savremenog terorizma

Uprkos injenici da nema jedinstvene i opteprihvaene definicije
terorizma, on je i te kako stvaran. Odlike teroristikog delovanja pokazuju da je terorizam globalni problem. Na prvom mestu nalazi se politiki
motivisana namera ili animus terrorandi, koja se odnosi na postizanje
odreenog politikog cilja terorom. Zatim sledi organizovanost, odnosno
formiranje odreene organizacije na ideolokim, politikim, filozofskim
ili religioznim pozicijama istomiljenika. Posledice teroristikog akta
imaju sekundaran uinak - ubistvo odreene osobe postaje sredstvo za
ostvarenje cilja, odnosno za zastraivanje ire javnosti. Savremeni terorizam odlikuju i raznolikost meta, ekonominost izvoenja teroristikih inova, publicitet, kao i to da teroristiki akt mogu izvesti i nedravne i dravne organizacije.
Ovoj neiscrpnoj listi odlika terorizma mogu se dodati i one koje navodi arls Kegli. Po njegovom miljenju terorizam je danas:
globalan - dravne granice vie ne predstavljaju branu od terorizma.17 U eri rasta globalne meuzavisnosti u svetu, u kojoj uzroci na jednom mestu prouzrokuju posledice na drugom i sve postaje povezano sa svime, stvara se okruenje koje pogoduje nastajanju i delovanju terorizma, kao i njegovoj transformaciji od
subnacionalnog sredstva za postizanje politikih promena do
onog iji metodi prelaze dravne granice;18
16

Izvor: http://www. periscope.usni.com/demo/terms/t0000282.html

Veoma je teko pronai sluajeve teroristike aktivnosti - kako god bili definisani i identifikovani - da nisu meunarodno podrani, sa ciljevima preko granice,
podstaknuti preteno globalnim okolnostima, globalni po svojim posledicama i u neku ruku upueni globalnoj zajednici.; arls Kegli, The new global terrorism: characteristics, causes, controls, edited by Charles W. Kegley, Jr. Prentice Hall, New
Jersey, 2003, str. 9
18 Ono to zovemo meunarodnim terorizmom odnosi se na svako teroristiko
nasilje koje ima meunarodne posledice, ili na akte nasilja koji idu izvan prihvaenih
normi meunarodne diplomatije i pravila rata.; Brajan Denkins, isto, str. 8
17

62

smrtonosan - vidljivo je pomeranje terorizma od teatralnih nasilnih akata prema masovnom neselektivnom ubijanju civilnog stanovnitva radi izazivanja dubokih drutvenih potresa;
civilno obojen - glavni vinovnici teroristikih dela danas su takozvani non-state actors;
tehnoloki modernizovan - u teroristikom napadu koriste se najnovija dostignua savremene tehnologije;
ekstremno fanatian - prilikom izvoenja teroristikog napada
mnogi teroristi rtvuju i sopstvene ivote, izazivajui tako masovno stradanje u akcijama koje ne mogu biti zaustavljene ili
spreene pregovarakim kompromisom;
voen mrnjom prema meti - terorista eli da meta pati zbog onoga to jeste, to radi, kao i zbog vrednosti koje zastupa;
nov i prepun nepoznatih izazova, pa stoga nekontrolibilan - uprkos brojnim obavetajnim podacima, teroristike akcije su nepredvidive i iznenaujue. Teroristiki atak moe biti izveden bilo kad i bilo gde, bez mogunosti preventivnog delovanja.
Kada imamo u vidu teroristiku pretnju ije delovanje ima ove odlike, namee nam se niz pitanja. Pre svega, moemo se zapitati ima li upotreba ovakvog nasilja opravdanje, a zatim i koji psiholoki motivi, ideoloka ubeenja, religiozna verovanja, kulturne ili etnike osobenosti i finansijski dobici navode ljude da vre tako monstruozne akte nasilja.19

Uzroci terorizma
Kao prvi izgovor za teroristiki akt koristi se injenica da je terorizam poslednja mogunost, pri emu se nudi slika ugnjetenog i ogorenog
naroda koji nema vie nikakvog izbora. Meutim, nikad nije jasno kada stvarno vie nema izbora.20
Teroristi kao drugi izgovor navode injenicu da su slabi i da nita
drugo ne mogu da uine. Ovde, meutim, treba praviti razliku izmeu
slabosti teroristike organizacije u odnosu na neprijatelja i slabosti u odnosu na sopstveni narod. Druga slabost je ono to dovodi do toga da se
izabere terorizam i da se odbaci sve ostalo (politika aktivnost, nenasil19 Terorizam ne sadri ideoloku ili politiku alternativu, to je oigledno. Po tome on postaje dogaaj: nije deo kontinuirane, realne istorije; spada u iste dogaaje, one
koji se direktno vezuju za svoje uzroke i, u sutini, nemaju nikakve posledice. Dogaaj
ne pripada kontinuitetu uzroka i posledice, ve poretku kidanja. U tom smislu je svaki
dogaaj, koji zasluuje da se tako nazove, teroristiki. Terorizam nema cilj. Taj naroiti trijumf, koji je vezan za dogaaj i njegovo nasilje, u prelasku na simbolian in ima
neeg slavljenikog, to nikad ne sreemo u realnosti ili realnom poretku stvari.; an
Bodrijar, Globalizacija jo nije pobedila, u: Svet posle 11. septembra, NSPM, Beograd, 2002, str. 21
20 Majkl Volcer, Izgovori za terorizam, u: Svet posle 11. septembra, NSPM, Beograd, 2002, str. 106

63

ni otpor, generalni trajk, masovne demonstracije...). Teroristi deluju bez

organizovane politike podrke svog naroda.21 Ove i sline izgovore za
teroristiko delovanje koriste ili sami teroristi, ili oni u ije ime se on vri, ili oni koji podravaju teroriste. Meutim, meunarodna javnost ne
prihvata ovakve metode borbe za ostvarenje ciljeva koje proklamuju teroristi. Rasvetljavanje uzroka terorizma na naunoj osnovi treba da pomogne modelovanju efikasnih odgovora na teroristike napade, kao i
modelovanju dugoronog delovanja u smanjivanju teroristikih pretnji.
Najee navoen uzrok terorizma je otpor globalizaciji i nainu na
koji se ona vri irom sveta. Pored globalizacije shvaene kao spontano
i neogranieno irenje nauno-tehnolokih, kulturnih i civilizacijskih dostignua, ivotnih obrazaca i ujednaavanje naina ivota, postoji i dirigovana globalizacija koju neka zemlja sprovodi da bi obezbedila ostvarenje svojih trenutnih nacionalnih interesa.22 Otpor globalizaciji na ovakav nain, sasvim je razumljiv kod onih ljudi koji dre (i/ili) do sopstvenog sistema vrednosti, sainjenog od oseanja pripadnosti tradicionalnoj
kulturi, naciji, veri...23
Uzroke terorizma mnogi naunici trae u kauzalnom odnosu svetske
ekonomije i siromatva, koji dalje vodi ka povezivanju pojava socijalne
lienosti i terorizma. Terorizam je, po ovim shvatanjima, samo jedna od
najekstremnijih posledica ekonomskog imperijalizma Zapada koji nije
spreman da problem siromatva reava na globalnom nivou. Kada se tome doda jako kolektivno seanje na eksploataciju, kao i oseanje da je
pad arapske moi za vreme kolonijalnog i postkolonijalnog perioda rezultat manipulacije SAD i Evrope, mogue je razumeti antizapadno raspoloenje naroda ovog regiona. Na suprotnom stanovitu stoje oni naunici koji tvrde da siromana podruja nisu baza iz koje se regrutuju tero21

Moda oni i izraavaju bes i nezadovoljstvo nekih ljudi, moda ak i mnogo

njih, ali oni nisu ovlaeni da to rade, niti su pokuali da dobiju takvo ovlaenje.;
Majkl Volcer, Izgovori za terorizam, naveden izvor, str. 106
22 Do sada je osobenost sklopa odnoenja Amerike prema spoljnom svijetu prepoznata po svojem ekonomskom, politikom, vojnom i kulturnom momentu. Kada je re
o ekonomiji, ona je tako postavljena da od njenog stanja, dobrim dijelom zavisi privredna aktivnost u cijelome svijetu. Spoljna politika se nakon Drugoga svijetskoga rata odlikuje izrazitom sklonou nametanja svojih stavova drugim zemljama.U funkciji toga
stoji i izrazita sklonost ka vojnom intervencionizmu. Konano, i amerika kultura se pokazuje kao svijesno ekspanzionistiki nastrojena. Kod sva etiri momenta radi se o tome da se pomou njih svijesno, namerno i ciljno moe uticati na poslove drugih zemalja u cijelome svijetu.; aslav D. Koprivica, Sudbina dirigovanog globalizma, u: Svet
posle 11. septembra, NSPM, Beograd, 2002, str. 77
23 Muslimani moraju prestati da za uzrok svih zala proglaavaju to to ih zapad
poniava. Oni moraju da zatru svoj antisemitizam, tu lepru koja se brzo iri. Moraju prestati da odbacuju individualizam, pravo na razliku i zastranjivanje. Moraju priznati da i
u njihovoj religiji postoji neto loe. Islam nije nedodirljiv, a boja re se moe tumaiti.; Bernar Anri-Levi, Rat za prosveenost, u: Svet posle 11. septembra, NSPM, Beograd, 2002, str. 117

64

risti, ve da su lanovi teroristikih organizacija veinom obrazovani i da

potiu iz uglednih i bogatih porodica.24
Veliki broj muslimana u arapskom svetu misli da je amerika podrka nepravednoj i nelegalnoj izraelskoj politici u izraelsko-palestinskom
sukobu osnovni razlog legitimnog nezadovoljstva muslimana amerikom politikom. To nezadovoljstvo pojaano je nesposobnou arapskih
vlada da pomognu Palestincima, to kod njih stvara oseanje ponienosti i krivice zbog toga to su Izraelci imali uspeha u seriji ratova koji se
vode vie od pola veka. SAD ne pruaju samo pozadinsku finansijsku i
diplomatsku pomo Izraelu, ve su uspele da uspostave svoju dominaciju prilikom reavanja sukoba. One su preuzele ulogu diplomatskog posrednika u mirovnom procesu i time marginalizovale UN, Evropu i istinski neutralne i izbalansirane alternative.25
S obzirom na to da ne postoji opte prihvaena definicija terorizma,
a da prikaz njegovih odlika, uzroka i ciljeva ne prua mogunost da on
bude pouzdano predvien i podvrgnut kontroli, postavlja se pitanje da li
postoji uspean odgovor na opasnost koju terorizam danas predstavlja.

Mogui odgovor na terorizam

Odgovor na terorizam treba da zadovolji dva zahteva. On treba da
bude prihvatljiv, dakle, saglasan sa zahtevima demokratije i da bude uspean u minimiziranju ili iskorenjivanju problema. Trebalo bi da se demokratska strategija borbe protiv terorizma oslanja na miroljubiva sredstva, kao to su pregovaranje, kompromis i pomirenje. U sluaju SAD, to
bi znailo ozbiljno preispitivanje njene dosadanje intervencionistike
politike i naina na koji je ona, pod platom globalizacije demokratskih
vrednosti, sprovodila svoju imperijalistiku politiku irom sveta. ak i
pod pretpostavkom da ona to eli i moe da uini, postavlja se pitanje kakav bi bio uinak takvog pristupa otklanjanju uzroka terorizma. Pored toga, priroda teroristike pretnje i razornost teroristikih napada, kao i koliina mrnje ispoljene u njima, dovode u pitanje to da li je teroriste mo24

Bin Laden, kao nalogodavac 11. septembra, predstavlja jednog od najbogatijih

ljudi u arapskom svetu, dok su neposredni izvrioci atentata u velikoj veini bili pripadnici srednjih slojeva na Zapadu, ljudi natprosenog obrazovanja i imovnog stanja, kao i
visokog stepena integrisanosti u samo zapadno drutvo.; Ivan Jankovi, Terorizam izmeu siromatva i sukoba civilizacija, u: Svet posle 11. septembra, NSPM, Beograd,
2002, str. 61
25 Islamski fundamentalizam je ekstremna, ali razumljiva reakcija na poloaj
arapskih i islamskih drava i naroda. Takvom razvoju stvari doprinela je logika koja danas upravlja ekonomskim i politikim sferama - logika double standard, merenja dvostrukim arinom. Mislim da razliiti politiki potezi, odluke i rei svakodnevno povreuju i poniavaju svakoga ko na bilo koji nain, direktno ili indirektno, ima udela u arapskom ivotu ili islamu. Izraelsko-palestinski problem lei u srcu te skandalozne nepravde.; Pjer Burdije, Turbani koji govore, u: Svet posle 11. septembra, NSPM, Beograd,
2002, str. 112

65

gue dovesti za pregovaraki sto.26 Represija predstavlja drugi mogui

odgovor na terorizam. to je podrka teroristima ogranienija, to je represivna strategija efikasnija. Strategija pomirenja je nezamenljiva u
uslovima kada tzv. sanctuary states (probisvetske drave) podravaju teroriste, bilo da pruaju politiku, bilo materijalnu (sklonita, novac, zalihe, oruja ...) podrku.27

ANALIZA STRATEGIJA
NACIONALNA STRATEGIJA BORBE PROTIV TERORIZMA SAD
(US NATIONAL STRATEGY FOR COMBATING TERORRISM )
Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma doneta je u februaru 2003. godine, i to kao podrka Nacionalnoj strategiji bezbednosti Sjedinjenih Amerikih Drava, ije je tree poglavlje, takoe, posveeno
borbi protiv terorizma. Dok je National Strategy for homelend Security
usmerena ka prevenciji teroristikih napada unutar SAD, Nacionalna
strategija za borbu protiv terorizma usmerena je ka otkrivanju i spreavanju pretnje pre nego to ona pree granice SAD.
Teroristiki napadi na Njujork, Vaington i Pensilvaniju, 11. septembra 2002. godine, oznaeni su kao rat protiv SAD, njenih saveznika i
ideje civilizovanog drutva.28
Terorizam je definisan kao unapred smiljeno, politiki motivisano
nasilje koje su subnacionalne grupe ili tajni agenti izvrili protiv civilnih
(noncombatant) ciljeva.29 Cilj terorizma, nezavisno od dravnih ili religioznih opredeljenja, predstavlja podrivanje vladavine prava i izazivanje
promene putem nasilja i straha.30
Rat protiv terorizma oznaava se kao top priority. SAD su se opredelile da koriste sva sredstva u tom ratu (diplomatska, ekonomska, pravna, finansijska, informaciona, obavetajna i vojna), i to uz pomo starih,
kao i stvaranjem novih saveznitava. Meutim, ukoliko bude potrebno,
26 Frank Cilufo, analitiar Centra za strateke i meunarodne studije studije u Vaingtonu, kae: Tradicionalno, terorizam se koristio kako bi se izborilo mesto za pregovarakim stolom. Terorizam je veinom bio politiki motivisan. Meutim, danas imamo teroristike grupe koje uopte ne ele da uestvuju u pregovorima. Njihov cilj je da
spree pregovore, da dignu u vazduh ceo pregovaraki sto i na njegovo mesto postave
sopstveni.; www.nspm.org.yu
27 Piter C. Sederberg navodi etiri mogua odgovora na terorizam:1) odbrana i
unitenje koji vode zastraivanju; 2) istraga i obavetenost koji vode spreavanju; 3) reakcija i popravljanje koji vode oporavku; 4) kompromisi koji vode prihvatanju; Piter C.
Sederberg, u: The new global terrorism: characteristics, causes, controls, edited by
Charles W. Kegley, Jr. Prentice Hall, New Jersey, str. 290
28 Freedom and fear are at war, National strategy for Combating Terorrism, u daljem tekstu NSfCT, str. 1
29 NsfCT, str. 1
30 NsfCT, str. 2

66

Sjedinjene Drave e delovati samostalno, ukljuujui u to i preemtivno delovanje kako bi se predupredili novi teroristiki napadi. Rat protiv terorizma predstavlja i rat za osnovne demokratske vrednosti i nain ivota, koji bi trebalo da obezbedi stvaranje novih meunarodnih
odnosa i redefinisanje postojeih u skladu sa novim izazovima XXI
veka.
Iako terorizam kao pojava nije nov, dananja priroda teroristike
pretnje jeste izmenjena i nova.31 Teroristike grupe su 70-ih i 80-ih
godina XX veka zavisile od drava-sponzora. Sankcije i meunarodna
izolacija uinile su da mnoge drave prestanu da koriste terorizam i
pruaju gostoprimstvo teroristikim organizacijama. Takve drave
je tada bilo relativno lako izolovati.32 Danas su se, meutim, razvojem
najnovijih nauno-tehnolokih dostignua i sredstava komunikacije,
teroristi prilagodili novim okolnostima i stvorili mreu teroristikih
organizacija, ije organizacione elije egzistiraju u svim delovima
sveta. injenica da teroristi imaju mogunost da razvijaju ili poseduju
oruje za masovno unitavanje, predstavlja jasnu i realnu pretnju. Preventivno delovanje SAD u borbi protiv terorizma trebalo bi da sprei
teroriste da proizvode ili da dou u posed ovog oruja.
Ova strategija trebalo bi da bude okvir u kome e relevantni politiki odluioci i dravni organi delovati kako bi spreavali teroristike napade na SAD, njene graane, interese, prijatelje i saveznike
irom sveta, kao i kako bi stvorili meunarodno okruenje koje ne
odgovara teroristima i onima koji ih podravaju. Zbog svega navedenog, definisana je strategija borbe protiv terorizma, koja ima formulu 4D: defeat (poraziti), deny (odbiti), diminish (smanjiti) i defend
(odbraniti).
Cilj SAD je da porazi teororistike organizacije irom sveta tako
to e otkrivati i onemoguavati njihovo vostvo, komandu, kontrolu,
komunikacije, materijalnu podrku i finansije, i to uz pomo saveznikih zemalja. Njima e, radi uspenog otkrivanja i spreavanja terorizma, biti pruena adekvatna pomo. Da bi postigla ovaj cilj, SAD planira da koristi sve instrumente dravne moi. Prvi korak u borbi protiv terorizma je njegova identifikacija, lociranje i upoznavanje. Jedan
od neophodnih uslova i zahteva u borbi protiv terorizma jeste saradnja
svih zemalja u obavetajnim aktivnostima, pre svega u distribuciji
obavetajnih podataka. Da je saradnja u ovoj oblasti znaajna, posebno je naglaeno upotrebom izraza obavetajna zajednica (Intelligence
Community).33
Drave koje pruaju podrku teroristima potrebno je naterati da se
povinuju meunarodnopravnim obavezama i preuzmu odgovornost kako
31

NSfCT, str. 7
NSfCT, str. 7
33 NsfCT, str. 16
32

67

bi onemoguile teroriste da deluju unutar njihovih teritorija.34 Predsednik Bu je u jednom svom govoru rekao da se sve drave nalaze
pred odlukom da li e se prikljuiti borbi protiv terorizma ili e biti na
strani terorista. Ova strategija deli drave na osnovu toga da li su reene i sposobne da se bore protiv terorizma. One koje su voljne i sposobne bie ohrabrene, a zajednikom borbom koordinirae SAD.
Onim dravama koje su voljne, ali nedovoljno sposobne bie pomognuto da izgrade institucije i kapacitete koji su im za ovu borbu potrebni. Dravama koje su neodlune SAD e pomoi da shvate da
moraju preuzeti svoje meunarodne obaveze. One koje nisu voljne
da se pridrue borbi protiv terorizma mogu oekivati odgovor SAD
koji je u skladu sa pretnjom kakvu one predstavljaju njenim nacionalnim interesima.
U ovom delu strategije akcenat je stavljen na to da praksa sponzorisanja terorizma treba da bude iskorenjena.35 Kako su SAD uzele sebi pravo da utvruju ko jeste, a ko nije sponzor terorizma, postavlja se
pitanje validnosti kriterijuma po kojima ona to ini, pogotovo ukoliko
imamo u vidu da je Irak oznaen kao drava sponzor terorizma i optuen za razvoj oruja za masovno unitenje, a da u kasnijim istragama
skoro nita od tih tekih optubi nije dokazano. Ovi kriterijumi, kao i
pitanje legitimiteta amerike uloge pojavljuju se kao najsporniji deo
strategije i izazivaju, sa jedne strane, polemike u naunim krugovima,
a sa druge, oteavaju praktino obezbeivanje podrke amerikoj borbi protiv terorizma. Svesne da uspeh ne mogu postii unilateralnim delovanjem, SAD pozivaju ostale zemlje da formiraju zajedniki meunarodni front protiv terorizma. U tom smislu, one naglaavaju da je
potrebno vie uloiti u NATO, kao i obnoviti odnose sa Rusijom, Kinom, Pakistanom i Indijom, pri emu prolost ne bi trebalo da bude
prepreka.
Sledei cilj postavljen strategijom je spreavanje pruanja materijalne podrke teroristima. U tom je smislu potrebno da svaka suverena drava preuzme kontrolu nad svojim granicama. Gusta mrea odnosa koji povezuju savremeni svet pogoduje razvoju terorizma i oteava borbu protiv njega. Multinacionalne kompanije i meunarodne
34 Antiteroristike konvencije i protokoli UN i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posebno 1373, ustanovljavaju visoke standarde, tako da mi i nai meunarodni partneri oekujemo i od ostalih drava da ih sprovode od rei do rei. Drave koje imaju suverena prava, imaju i suverene obaveze. Rezolucija SBUN jasno ustanovljava obavezu borbe protiv terorizma.; NSfCT, str. 11
35 SAD je kao drave sponzore oznaila sedam zemalja: Iran, Irak, Siriju, Libiju,
Kubu, Severnu Koreju i Sudan. One koje preduzmu neophodne korake u pravcu primene zakona, mogu biti uklonjene sa ove liste i njihova prolost ne mora biti prepreka za
pridruivanje antiteroristikoj koaliciji. Biemo otvoreni za drave koje ele da svoje
sponzorisanje terorizma ostave iza sebe, ali ne moe biti kompromisa oko sutinskog
principa da nema dobrih i obinih terorista.; NSfCT, str. 18

68

nevladine organizacije podjednako su pogodne za podrku terorizmu,

kao i za podrku u borbi protiv terorizma.36
Trea komponenta 4D strategije usmerena je ka tome da ublai
uzroke koje teroristi koriste kao izgovor i opravdanje za svoje aktivnosti. Ti uzroci su, pre svega, siromatvo, socijalna lienost i obespravljenost. Teroristi nisu, naroito ne legalni i ovlaeni, predstavnici naroda
istinski pogoenih ovim problemima. SAD namerava da pretnju koju
predstavljaju ovi problemi smanji saradnjom sa saveznicima, razvojem
slobodne trine ekonomije, kao i razvojem demokratskih institucija i
vladavine prava.37 Prihvatajui deo odgovornosti za nastale uslove, SAD
istie i zahtev da vlade drava, u kojima se javljaju ovi problemi, preispitaju svoju politiku i da se usredsrede na postizanje blagostanja za svoje
graane. U tom bi smislu nastavak bilateralnih i multilateralnih napora,
kao to je US-Middle East Partnership Initiative, znaio promociju dobre uprave i vladavine prava, kao i promociju ljudskih prava.
Pobeda u ratu ideja bila bi postignuta delegitimizacijom terorizma
i ideologija koje oni promoviu. To znai da bi terorizam trebalo tretirati kao bilo koji drugi oblik kriminala i adekvatno ga sankcionisati. U
ovom delu strategije se prvi put pominje religiozni identitet neprijatelja.
Sjedinjene Drave nameravaju da podre modernizaciju i moderne vlade
u muslimanskom svetu (The Muslim World).38
Istiui da reavanje izraelsko-palestinskog sukoba utie na to kako
e SAD biti percepirana u muslimanskom svetu, autori ove strategije tvrde da je pronalaenje reenja ovog konflikta kljuna taka u ratu ideja.
Nezavisna i demokratska Palestina, koja ivi u miru pored Izraela, predstavlja ameriko opredeljenje. Iako SAD imaju ulogu kljunog posrednika, smatra se da ne moe biti stabilnog mira bez dogovora, kao i bez prihvatanja preuzetih obaveza i jedne i druge strane.39 Ona, dakle, priznaje
da je ovaj region znaajan za amerike interese, ali izostavlja preispitivanje sopstvene uloge u izraelsko-palestinskom sukobu iako je to jedan od
najee navoenih razloga zbog kojih je arapski svet ogoren na ame36 Nevladine organizacije su vane u borbi protiv meunarodnog terorizma i mi
emo raditi sa njima na spreavanju terorista da koriste prednosti njihovih usluga.;
NSfCT, str. 18
37 SAD nameravaju da smanje ove uslove tako to e zajedno sa svojim prijateljima i saveznicima pobediti u ratu ideja i podravati demokratske vrednosti i promovisati ekonomsku slobodu; NSfCT, str. 23
38 Nastaviemo da ubeujemo muslimane da amerike vrednosti nisu u suprotnosti sa islamom. U stvari, SAD su u prolosti pruale pomo mnogim muslimanima - u
Avganistanu, Kuvajtu, Bosni i na Kosovu. SAD e raditi sa takvim modernizovanim dravama na spreavanju irenja ekstremnih ideologija i protiv onih koji ele da nametnu
totalitarne ideologije naim muslimanskim saveznicima i prijateljima.; NsfCT, str. 24
39 Ne moe biti mira za jednu stranu ako nema mira na obe strane.; NSfCT, str.
24

69

riku politiku. Uprkos tome, SAD je spremna i reena da zadri svoju poziciju glavnog posrednika.
Poslednji cilj 4D strategije je odbrana amerikog suvereniteta, teritorije i nacionalnih interesa kako unutar zemlje, tako i u inostranstvu.
Ovo podrazumeva fiziku i kibernetiku zatitu SAD, njenog stanovnitva, imovine i interesa, i to u skladu sa demokratskim principima.
SAD polazi od stanovita da je napad najbolja odbrana. U ostvarenju
ovog cilja bie angaovane federalne, dravne i lokalne vlasti, kao i
privatni sektor i ameriki graani.
Savremena teroristika pretnja nije usmerena samo ka ugroavanju teritorije, ve i svih oblasti ivota neke drave. U tom smislu, postizanje visokog nivoa znanja i svesti o svemu to se dogaa u vazduhu, na zemlji, moru i u sajber podruju, a predstavlja pretnju amerikoj bezbednosti, jeste sredstvo ranog otkrivanja pretnji i kreiranja brzih odgovora pre nego to one preu dravne granice.40
SAD, odnosno podruja koja se nazivaju kritina infrastruktura
i obuhvataju elektroenergetiku, telekomunikacije, bankarstvo, finansije i promet, u ogromnoj meri zavise od informacione tehnologije. Od
ovih podruja zavisi svakodnevno funkcionisanje zemlje, a upravo su
ona meta teroristikih akcija. Za njihovu odbranu odgovorni su i javni i privatni sektor, vlasnici i zaposleni, kao i korisnici sistema.
Zatita amerikih graana u inostranstvu, koji mogu biti potencijalne mete teroristikog napada, jedan je od ciljeva onog dela strategije koji se tie odbrane. Informisanje o moguoj pretnji jedan je od naina da se graani, koji ive ili putuju u inostranstvo, zatite.41 Ministarstvo pravde i Ministarstvo spoljnih poslova SAD pokuava da utie na to da druge drave preuzmu pravne procedure koje e garantovati sankcionisanje otmica. U tom smislu, one pruaju sve vrste podrke naporima drugih drava da izgrade pravni sistem i institucije koje
e garantovati primenu ovih procedura.
Funkcionisanje uspenog incident menadmenta radi prevencije
katastrofa koje moe prouzrokovati teroristiki napad, podrazumeva
koordinaciju, planiranje i interoperabilnost, koje zasniva i podrava
donosilac odluka. Foreign Emergency Support Team u saradnji sa dravama domainima ima zadatak da zatiti osoblje i imovinu amerikih ambasada. Za to je potrebno obezbediti kadrove, opremu, transport
40 Predsednik je dao instrukcije liderima FBI, CIA, Teritorijalne bezbednosti i Mi-

nistarstvu odbrane da razvijaju Terrorist Threat Integration Center za povezivanje i analizu svih informacija o pretnjama na svakom mestu. Centar je osnovan zato to naa vlada mora imati najbolje informacije kako bi bila sigurna da su pravi ljudi na pravom mestu radi zatite amarikog naroda.; NSfCT, str. 26
41 Ako nastavimo da progonimo teroristike organizacije na globalnom nivou,
mogue je poveanje broja talaca otetih irom sveta.; NcfCT, str. 25

70

i obuku, kao i adekvatne procedure za incident menadment, jer to obezbeuje delovanje protiv svake teroristike pretnje, ukljuujui u to i napade na kritinu infrastrukturu.
U zakljuku amerike Nacionalne strategije za borbu protiv terorizma stoji da rat protiv terorizma nije isto to i sukob civilizacija. U
stvari, to je sukob izmeu civilizacije i onih koji ele da je unite. Ako
teroristi koriste prednosti globalnog okruenja da bi delovali irom sveta, ameriki odgovor mora takoe biti globalan. Autor ove strategije
smatra da je rat protiv terorizma posebna vrsta rata i da okonavanje konflikta nee biti ni brzo, a ni lako. U borbi protiv terorizma SAD je spremna da upotrebi sve resurse nacionalne moi i da u toj borbi na etiri fronta pobedi.42
Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma predstavlja jednu
od nekoliko specijalizovanih strategija, koje prate Nacionalnu strategiju bezbednosti. Doneta je pet meseci posle napada na Njujork, Vaington i Pensilvaniju. Kao i govori predsednika Bua, Nacionalna
strategija bezbednosti i Nacionalna strategija borbe protiv terorizma
pisane su vrlo jasnim jezikom, u ofanzivnom tonu i nabijene su emocijama. vrsta opredeljenost da u borbi protiv terorizma snano i dugotrajno odgovore svim raspoloivim vojnim sredstvima, kljuni je
stav amerike vlade. Autori strategije definisali su glavne ciljeve, ije
ostvarenje treba da dovede do konane pobede protiv terorizma na
globalnom nivou, iz pozicije SAD kao jedine globalne supersile. Ova
pozicija omoguava SAD da, sa jedne strane, esto insistira na saveznitvima i meunarodnoj podrci, a sa druge, deluje unilateralno. Da
bi dobile podrku, SAD se obraa svim dravama sveta, bilo da su slabe ili jake, prijatelji ili neprijatelji, a sebi dodeljuje glavnu ulogu u voenju borbe protiv terorizma.
Insistira se i na potovanju meunarodne pravne obaveze da se uestvuje u borbi protiv terorizma, koja proistie iz lanstva u meunarodnim institucijama, posebno iz rezolucije 1373 SB UN. Od svake drave
se trai da na unutranjem planu sve institucije, procedure i pravnu regulativu prilagodi spreavanju i kanjavanju terorizma.
Kljunu nameru, a istovremeno i najsporniju, predstavlja preventivno delovanje vojnim sredstvima u onim dravama za koje SAD proceni
da su sponzori terorizma ili da razvijaju ili poseduju oruje za masovno
42

Mi emo pobediti teroristike organizacije na globalnom nivou putem nemilosrdne akcije. Odbiemo sponzorstvo, podrku i sklonite terorista, koji su im potrebni da
bi opstali. Pobediemo u ratu ideja i smanjiti uslove koji pogoduju promociji i irenju
destruktivnih vizija politikih promena, koje vode ljude u zagrljaj, pre nego u izbegavanje terorizma. I koristiemo sve to imamo na raspolaganju da odbranimo od teroristikih napada SAD, nae graane i nae interese irom sveta.; NsfCT, str. 29

71

unitavanje. Ova strategija potvrdila je da je SAD reena da vodi preventivni rat, to je ve iskazano u Nacionalnoj strategiji bezbednosti. To je
istovremeno i potvrda da e SAD i dalje sprovoditi imperijalistiku politiku i da je napadi od 11. septembra u tome nisu pokolebali.

EVROPSKA STRATEGIJA BEZBEDNOSTI

Sigurnija Evropa u boljem svetu
Prva reenica Evropske strategije bezbednosti, usvojene43 u Briselu
12. decembra 2003. glasi: Evropa nikad nije bila tako prosperitetna, tako bezbedna i tako slobodna. Ipak, Evropa se jo uvek suoava sa izazovima i pretnjama sopstvenoj bezbednosti.
Glavne globalne izazove EU vidi u siromatvu44, ekolokim problemima, zavisnosti od ogranienih izvora energije i vode i time prouzrokovanih migracija i bolesti.
Iako istie da vie ne postoji mogunost veeg napada na neku od
drava lanica, EU vidi nove pretnje svojoj bezbednosti kao raznovrsnije, a manje vidljive i predvidive. Terorizam, prema posledicama
koje prouzrokuje, definie kao aktivnost koja rizikuje ljudske ivote,
prouzrokuje ogromne trokove, podriva otvorenost i tolerantnost naeg drutva i postaje narastajua pretnja celoj Evropi. Talas terorizma
u SAD i Evropi definie kao globalni i povezan sa nasilnim religioznim ekstremizmom.45
Evropa je i meta i baza terorizma. Na njenoj teritoriji nalaze se kako
elije Al Kaide, tako i elije teroristikih organizacija koje su ponikle i
deluju na njenom tlu.46
43

Na neformalnom sastanku General Affairs i External Relations Council u Grkoj, 2. i 3. maja 2003. godine, Havijer Solana izloio je nacrt stretekog dokumenta. Na
sastanku u Solunu (19 - 20. juna), Evropski savet odobrio je Solanin dokument Sigurnija Evropa u boljem svetu i sloio se sa njim da je potrebno pristupiti izradi celovite
Evropske strategije bezbednosti. Nju je konano usvojio Evropski savet 12. decembra,
2003. godine; Dr Sven Biscop, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach to security, Royal institute for international relations, Brisel, www. irri-kiib.be
44 Vie od tri biliona ljudi, polovina svetske populacije, ivi sa manje od 2 evra
dnevno. 45 miliona godinje umre od gladi. U mnogim sluajevima, ekonomski faktor
povezan je sa politikim problemima i nasilnim sukobima.; European security strategy,
str. 2
45 Logistike baze elija Al Kaide skrivene su u Velikoj Britaniji, Nemakoj, paniji i Belgiji; isto, str. 3
46 Mnogo veu pretnju od spoljnog terorizma ini se predstavlja interni, evropski
terorizam, sa svojim aktivnostima kakve su aktivnosti ETA u paniji ili bombaka kampanja protiv EU institucija koju su izveli organizatori u Bolonji krajem 2003. godine;
Dr Sven Biscop, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach
to security , Royal institute for international relations, Brisel, www. irri-kiib.be, str. 17

72

Ostale pretnje, kao to su proliferacija oruja za masovno unitavanje,

regionalni konflikti, neureene drave i organizovani kriminal povezani su
meusobno, ali i sa terorizmom i globalnom nebezbednou. To to male teroristike grupe razvijaju i poseduju oruje za masovno unitavanje moe
dovesti do asimetrinog sukoba ije posledice mogu biti razornije od napada neke vojne sile. Drave podrivene korupcijom, siromatvom i slabim
institucijama izvor su graanskih sukoba i nestabilnosti u regionu.47 Organizovani kriminal, posebno trgovina drogom i sex trafiking, predstavlja najveu unutranju bezbednosnu pretnju Evropskoj uniji.
U ovoj strategiji terorizam je oznaen kao najvea pretnja bezbednosti
Evropske unije. Navoenje drugih izazova i pretnji ne umanjuje znaaj terorizma, ali ini realnom mogunost da EU bude meta teroristikog napada.48
Sve navedene pretnje imaju veze sa terorizmom i sa njim su usko povezane
uzrono-posledinim odnosom. Iako je strateki odgovor na sve izazove, rizike i pretnje bezbednosti EU zamiljen kao nevojni i multilateralan, to ne
znai da Evropa teroristiku pretnju ne tretira dovoljno ozbiljno.49
Strateko opredeljenje Evropske unije je da odbrani svoju bezbednost i iri svoje vrednosti ostvarivanjem sledeih ciljeva:
sprovoenjem usvojenog ugovora European Arrest Warrant, ime eli spreiti finansiranje terorizma, kao i saradnju sa SAD u
borbi protiv terorizma;
spreavanjem proliferacije oruja za masovno unitavanje, kontrolom izvoza, i to u saradnji sa Meunarodnom agencijom za
atomsku energiju;
intervencijom lanica EU prilikom smirivanja regionalnih konflikata, izgradnjom institucija u postkonfliktnim drutvima, kao i
borbom protiv organizovanog kriminala, koji prelazi granice EU.
U eri globalizacije i udaljeni konflikti utiu na razvoj EU koja ima
nameru da se kao globalni igra ukljui u njihovo reavanje.50
47

Somalija, Liban i Avganistan pod Talibanima su najbolji i najnoviji primer.; isto,

str. 4
48 Glavni argument je taj da e u pogledu irenja evropske ekonomije i ekonomske saradnje biti teko zamisliti da bi neka drava elela da ugrozi svoje sopstvene ekonomske interese bilo kakvim aktom agresije.; Dr Sven Biscop, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach to security, Royal institute for international relations, Brisel,
www. irri-kiib.be, str. 17
49 Ova strategija ne kae da je terorizam i irenje oruja za masovno unitavanje mogue ignorisati, ali pretnja koju ove pojave predstavljaju mora biti posmatrana iz prave perspektive.; Dr Sven Biscop, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach to security, Royal institute for international relations, Brisel, www. irri-kiib.be, str. 17
50 U eri globalizacije, udaljeni konflikti nas ine zabrinutim kao da su nam savim blizu. Zbog toga e prva linija odbrane esto biti izvan naih granica, to potvruje da EU ne moe biti nita drugo do globalni igra.; Dr Sven Biscop, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach to security, Royal institute for international relations, Brisel, www. irri-kiib.be, str. 18

73

Nove pretnje zahtevaju nove odgovore. Evropska unija smatra

da oni ne moraju uvek biti vojne prirode. Glavna karakteristika
ove strategije je davanje prednosti nevojnim sredstvima reavanja
sukoba, kao nainu da se bezbednost osigura u duem vremenskom periodu.51
Konflikti na granicama EU, koji su za sobom ostavili neureene drave, predstavljaju bezbednosnu pretnju koju je EU spremna da reava, i
to irenjem demokratskih vrednosti, izgradnjom institucija i saradnjom
sa dravama na istoku.52 To to se EU iri i na postkonfliktna drutva,
zahteva ovakvo reenje. Ona je dokazala da se totalitarni reimi mogu
mirnim putem preobraziti u demokratska drutva, i to na primeru istonoevropskih zemalja koje su sada lanice EU, te stoga namerava da tu
praksu nastavi i ubudue.53
Reenje izraelsko-palestinskog sukoba predstavlja strateki prioritet
za Evropu i ona ga vidi u zajednikom delovanju zaraenih strana i EU,
SAD, UN i Rusije.
Evropska unija ima viziju meunarodnog poretka zasnovanog na
efektivnom multilateralizmu. U tom smislu, meunarodni odnosi bi trebalo da poivaju na institucionalnoj saradnji i meunarodnom pravu. Takoe, trebalo bi da bude vraena uloga Ujedinjenim nacijama kao okviru meunarodne saradnje, a Savetu bezbednosti ovlaenja u oblasti meunarodnog mira i bezbednosti. Posebno je istaknut i znaaj meunarodnih trgovinskih i finansijskih institucija, bezbednosnih (NATO i OSCE)
i regionalnih organizacija (ASEAN, MERCOSUR i Afrika unija) za
meunarodnu saradnju i mir.54
Radi prevencije pretnji koje je identifikovala, EU namerava da razvija strateku kulturu.55 Preventivno delovanje moe spreiti pojavu
mnogo ozbiljnijih problema u budunosti. Kako bi na ovaj nain intervenisala, EU namerava da razvija svoje diplomatske potencijale, transformie svoje vojne snage i ojaa obavetajne slube. Sa takvim kapaciteti51 Proliferacija moe biti spreena kontrolom izvoza. Borba protiv terorizma zahteva meavinu obavetajnih, policijskih, pravnih, vojnih i ostalih sredstava. Neureene
drave zahtevaju humanitarna sredstva. Vojna mogu koristiti za uspostavljanje poretka.
Regionalni konflikti zahtevaju politika sredstva, ali vojna i policijska aktivnost mogu
biti delotvorne u postkonfliknoj fazi. Ekonomski instrumenti slue rekonstrukciji, a civilni krizni menadment pomae uspostavljanju graanske drave.; European security
strategy, str. 13
52 Nae susedsvo vidimo kao oblast u kojoj EU ima posebnu odgovornost za mir
i bezbednost i, iz tog razloga, vodeu ulogu u njihovom obezbeivanju na tlu Evrope.;
Dr Sven Biscop, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach
to security, Royal institute for international relations, Brisel, www. irri-kiib.be, str. 19
53 Osim Balkana, EU kao susedna podruja oznaava i Mediteran i Juni Kavkaz.
54 European security strategy, str. 9
55 Potreban nam je razvoj strateke kulture koja podrazumeva odlunu, jaku i, kad
je potrebno, robusnu intervenciju.; European security strategy, str. 11

74

ma, u okviru stalnog aranmana EU-NATO i Povelje UN, kao i u skladu

sa meunarodnim pravom, EU vidi svoju ulogu u reavanju kriza i osiguravanju bezbednosti za sebe i druge.

RAZLIITI STRATEKI PRISTUPI TERORIZMU

Teorijski koncepti na kojima poivaju navedene strategije su razliiti. Strategija SAD za borbu protiv terorizma poiva na realistinom pristupu meunarodnim odnosima i bezbednosti, prema kome su drave
glavni subjekti meunarodnih odnosa, ali i glavni subjekti i objekti bezbednosti. Bezbednost se dostie uveanjem vlastite moi, i to pre svega
vojne. Polazei od toga da je stanje u meunarodnim odnosima anarhino i da ne postoji centralni autoritet koji bi obavezivao drave da se u
meusobnim odnosima ponaaju na odreeni nain, pristalice ovog koncepta smatraju da bezbednost mogu osigurati samo drave sa velikim
ekonomskim, politikim i vojnim kapacitetima.
Agresivan ton i realpolitiki diskurs, kojim vladaju pojmovi moi i
sile, predstavljaju glavne karakteristike stila kojim je strategija pisana.
Kvalifikacije neprijatelja, njihovih ciljeva i ideologija, koje su negativno
emotivno obojene, pozivaju na beskompromisnu borbu. Rat protiv terorizma istovremeno je i rat za sopstveni sistem vrednosti i nain ivota i
naziva se ratom ideja. U njemu postoje vrednosne kategorije dobra i
zla, slobode i straha, civilizovanosti i varvarstva... Praktino, rat je oruani sukob koji karakteriu ljudske rtve i materijalna razaranja.
Iako je SAD rtva teroristikog napada, ona e se braniti principom
da napad predstavlja najbolju odbranu. Ofanzivni karakter strategije
oblikovan je i u realpolitikim kategorijama - defeat (poraziti), deny (odbiti), diminish (smanjiti) i defend (odbraniti). Cilj ovog rata je potpuno
unitenje terorizma, odnosno nevidljivog neprijatelja koji ima mree po
celom svetu i koji moe napasti bilo kad i bilo gde. Asimetrini rat u kome se danas nalazi SAD, ukazao je na to da vojna i ekonomska mo ne
garantuju bezbednost. Ipak, u modelovanju svog odgovora SAD e se
oslanjati upravo na ove dve kategorije moi. Nacionalni interes odreen
je geopolitikim i geoekonomskim interesima koji su zvezda vodilja
ekspanzionistike spoljne politike. Predsednik Bu rekao je da nema te
cene koju Amerika nee platiti da bi pobedila u ratu protiv terorizma.
Drugaije reeno - cilj opravdava sredstvo.
Strategija bezbednosti Evropske unije poiva na liberalno-institucionalistikom pristupu. Ona meunarodne odnose takoe karakterie kao
anarhine, ali njihovo oblikovanje i ureenje vidi u izgradnji institucija.
Drave se mogu dogovoriti i urediti svoje odnose tako da interesi svih zemalja budu uzeti u obzir. Drava je i dalje glavni subjekat meunarodnih
odnosa i glavni subjekat i objekat bezbednosti, ali se prenoenjem dela
suvereniteta na nadnacionalne organizacije obezbeuje to da se sve dra-

75

ve ponaaju na nain koji je u skladu sa interesima svih drava lanica.

Institucionalizovana pravila i procedure u meusobnim odnosima drava
predstavljaju odbranu od voluntarizma i agresivnog ponaanja onih drava koje tee tome da zadovolje samo svoje interese. Zbog toga ova
strategija i u oblasti dostizanja i ouvanja bezbednosti prednost daje institucijama i organizacijama, pre svega Ujedinjenim nacijama i Savetu
bezbednosti, koje se staraju o pitanjima rata i mira u svetu. Nita manji
znaaj ne pridaje ni meunarodnim finansijskim i trgovinskim institucijama, kao i regionalnim vojnim savezima i organizacijama. Ovi mehanizmi predstavljaju okvir suzbijanja uzroka, ali i okvir efikasne borbe protiv terorizma.
Liberalno-institucionalistiki diskurs podrazumeva pojmove kao to
su saradnja, pregovori, kompromis, prevencija, irenje demokratskih
vrednosti, izgradnja institucija i vladavina prava. Oni predstavljaju i
kljune pojmove odgovora na savremene pretnje bezbednosti. Vojna sila je, takoe, bitna, ali predstavlja poslednje sredstvo, a i onda njena upotreba mora biti u skladu sa meunarodnim pravom i uz dozvolu Ujedinjenih nacija.
Shvatanje opasnosti od terorizma je jo jedna od razlika izmeu
amerike i evropske strategije. Za SAD terorizam predstavlja glavnu i
najveu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Na drugom mestu, ali u tesnoj
vezi sa prvom, nalazi se irenje oruja za masovno unitavanje. Za
Evropsku uniju, pak, terorizam predstavlja najveu pretnju bezbednosti,
ali ne i jedinu. irenje oruja za masovno unitavanje, organizovani kriminal, ekoloki problemi i migracije predstavljaju pretnje izazvane posledicama koje je proces globalizacije ostavio na sve drave u svetu.
Evropska unija terorizam vidi kao unutranju pretnju, te stoga identifikuje drave lanice u kojima su smetene elije meunarodnih teroristikih
organizacija. Teroristi ive u dravama Evropske unije. Oni su se tu naselili iz siromanih drava u kojima vladaju nedemokratski reimi, organizovani kriminal ili etniki konflikti. Posledica takvog stanja jesu migracije stanovnitva iz ovih regiona u EU. SAD, meutim, smatra da teroristike pretnje dolaze samo spolja, iz drava koje sponzoriu i podravaju terorizam, te ih oznaava kao otpadnike zemlje.
Odgovori na terorizam modelovani su u skladu sa teorijskim konceptom strategija i nainom na koji one shvataju teroristiku pretnju. Tako se Sjedinjene Drave opredeljuju za preventivni rat protiv terorizma,
koji e voditi van svojih granica. U tom ratu one trae saveznike, ali su
spremne da deluju i unilateralno. Takoe, one su spremne da uzmu pravo da po nejasnim kriterijumima oznae odreene drave kao otpadnike i da se sa njima vojno obraunaju. EU je svoj odgovor, pak, koncipirala u skladu sa liberalno-institucionalistikim pristupom, te stavlja akcenat na spreavanje ili ublaavanje uzroka terorizma. Amerikanci tvrde
da e rat protiv terorizma biti teak i da e trajati dugo. Stratezi EU, me-

76

utim, smatraju da nijedan rat ne moe trajati veno i da se mora zavriti mirom. Spremni su da na postizanju uslova mira rade odmah. Sila je
potrebna samo u uspostavljanju poretka, i to tek kao poslednje reenje.
Da bi upotrebili silu, potrebno je da pre toga budu iscrpljena sva politika sredstva, pogotovu ako se ima u vidu da je terorizam politiki motivisano nasilje usmereno ka izazivanju politikih promena. Za razliku od
SAD koje su spremne na unilateralizam, EU insistira na multilateralizmu. Terorizam predstavlja globalnu pretnju i na nju moe da odgovori
jedina globalna supersila, koja je dola do pozicije uvara globalne bezbednosti. Multilateralno angaovanje bi moglo biti delotvoran odgovor,
ali je za to neophodno uvaavati potrebe drugih, kao i meunarodno pravo i institucije.56

RAZLIKE U STRATEGIJAMA SAD I EVROPSKE UNIJE

Izvori razlika
Robert Kagan u svojoj knjizi Mo i slabost govori o ovim razlikama: Vreme je da se prestane sa pretvaranjem da Evropljani i
Amerikanci dele zajedniki pogled na svet, pa ak i da nastanjuju isti
svet. O presudno vanom pitanju moi - efikasnosti moi, moralnosti
moi, poeljnosti moi - amerika i evropska gledita se razilaze.
Evropa se okree od moi ili, na drugi nain reeno, prevazilazi mo i
stupa u samodovoljni svet zakona, pravila, meunarodnih pregovora i
saradnje. Ona je na pragu postistorijskog raja mira i relativnog prosperiteta, na pragu realizacije Kantovog venog mira. Sa druge strane,
Sjedinjene Drave ostaju zaglibljene u istoriji, uvebavajui mo u
anarhinom hobsovskom svetu, u kome su meunarodni zakoni i pravila nepouzdani i u kome istinska sigurnost, odbrana i promocija liberalnog poretka jo uvek zavise od posedovanja i upotrebe vojne moi.
Upravo to je razlog to su, kad je re o glavnim stratekim i meunarodnim pitanjima dananjice, Amerikanci sa Marsa, a Evropljani sa
Venere. Oni se sve manje razumeju i malo je pitanja oko kojih mogu
da se usaglase. A to stanje stvari nije prolazni rezultat amerikih izbora ili jednog katastrofinog dogaaja. Razlozi transatlantske podele su
duboki, imaju dugu predistoriju i vrlo je verovatno da e podela nastaviti da se produbljuje.57
56 Neke drave su sebe smestile izvan granica meunarodnog drutva. Neke su u
izolaciji, dok druge neprestano vre nasilje nad meunarodnim normama. Poeljno je da
se takve drave ponovo pridrue meunarodnoj zajednici i EU e biti spremna da im
prui pomo. Oni koji ne nameravaju da postupe tako, moraju razumeti da postoji cena
koju treba da plate, ukljuujui i njihove odnose sa Evropskom unijom.; Evropska strategija bezbednosti, str. 10
57 Deo knijige objavljen je na: www.nspm.org.yu

77

Posle Hladnog rata SAD je ostala jedina svetska supersila, naroito

kada imamo u vidu parametre tzv. tvrde ili merljive moi. Kao takva, ona
je propustila da stvori novi svetski poredak koji poiva na demokratskim
vrednostima, vladavini prava i kolektivnoj bezbednosti. Uzela je ulogu
globalnog uvara mira i svetskog policajca. Svaku dravu ili savez drava koji je pretio da ugrozi njenu vodeu poziciju ili ospori njeno spoljnopolitiko opredeljenje, proglaavala je za neprijatelja i intervenisala na
razne naine. U eri globalizacije, iji je ona nosilac, uticala je na stvaranje globalnih izazova bezbednosti i postala njihova meta. Nakon 11. septembra kada je postala rtva teroristikog napada, bila je prinuena da
adekvatno odgovori. Tako razoran teroristiki napad usmeren ka simbolima njene ekonomske i vojne moi, zahtevao je brz i efikasan odgovor.
Potrebno je naglasiti da sistem kolektivne bezbednosti UN nije bio spreman da na ovaj napad efikasno odgovori, pa su Sjedinjene Drave uzele
pravo da se brane onim sredstvima i nainom koji im odgovara.
Posle Drugog svetskog rata bezbednost Evrope bila je zagarantovana bliskom saradnjom sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, a NATO je
bio najvanija institucija namenjena samoodbrani. Nakon zavretka
Hladnog rata, slika se promenila.
Evropi vie ne preti masovni napad konvencionalnim ili nuklearnim orujem. Naprotiv, EU je, kako je pokazao sukob na Balkanu, suoena sa nizom opasnosti koje ne prete toliko opstanku, koliko stabilnosti
Evrope. Sjedinjene Drave, razumljivo, ne ele da interveniu u svakoj
regionalnoj krizi na kontinentu, pa e doi do situacija u kojima e biti
prikladnije da vostvo preuzme EU. Stoga, lanice EU tee tome da budu opremljene svim sredstvima kako bi obezbedile i branile svoje vrednosti i interese.
Evropska unija predstavlja globalnu silu u nastajanju. Prema parametrima tzv. meke ili nemerljive moi, ona to ve jeste. Evropska unija
nije vojna sila58 i to je opredeljuje da na meunarodnom planu deluje sa
ekonomskih i kulturolokih pozicija moi, te i da u reavanju sukoba koristi raspoloiva ekonomska i politika sredstva. Robert Kagan to naziva
strategija slabosti. On naglaava da su se evropske drave tokom veeg dela istorije ponaale kao to to danas ini SAD, dakle, da su delovale iz pozicija moi i sile, to potvruju brojni ratovi koji su voeni na
njenom tlu. Ravnotea snaga se u XX veku, meutim, pomerila. SAD su
58 Posle Mastrihtskog ugovora, mnogi su se ponadali da e stara slava Evrope biti obnovljena u novoj formi. Ali umesto raanja nove supersile, devedesete godine
oznaile su zapadanje Evrope u relativnu slabost, sa balkanskim konfliktom koji je razotkrio evropsku vojnu nesposobnost i politike nesuglasice. Nakon Hladnog rata, Evropljani nisu pokazali spremnost da finansiraju ak ni manje vojne akcije unutar kontinenta bez amerike pomoi, a prosena izdvajanja za odbranu pala su na ispod dva odsto
BND. Sa druge strane, iako je ameriki budet za odbranu neznatno opao tokom devedesetih, izdaci za ovu namenu i dalje iznose vie od tri odsto BND.; Robert Kagan,
Mo i slabost, www. nspm.org.yu

78

danas u poziciji globalne supersile i spremne su da tu silu, naroito vojnu, upotrebe kad god je to mogue.59
Ove razliite take gledita prirodno su uzrokovale i razliite strateke procene.

POSLEDICE RAZLIKA
Bezbednosne posledice
Strategija koja je dobila mogunost da bude primenjena stvorila je i nove posledice po bezbednost. Doktrina preventivnog rata protiv terorizma
moe u budunosti ojaati postojee, ali i stvoriti nove izazove, rizike i pretnje svetskoj bezbednosti.60 Rat u Avganistanu koji predstavlja odgovor na
terorizam je, iako je imao dozvolu Saveta bezbednosti UN i putem rezolucije 1373 obezbedio iroku meunarodnu podrku, problematian, zbog upotrebe nesrazmerne vojne sile. Rezultati tog rata su smena talibanskog reima
i uspostavljanje sistema i institucija drave. Rezultati, meutim, nisu zadovoljavajui i Avganistan jo uvek predstavlja krizno podruje, a hvatanje
Osame Bin Ladena jo uvek nije okonano.
Primena doktrine preventivnog rata i ulazak u rat protiv Iraka na
osnovu ranije iznetih, a nikad potvrenih, optubi da ta zemlja razvija
hemijsko i bioloko oruje za masovno unitavanje, predstavljaju poetak nastavka intervencionistike i militaristike spoljnopolitike orijentacije SAD. Diskreciono pravo odreivanja kriterijuma na osnovu kojih su
neke drave svrstane u otpadnike, dovodi SAD u poziciju da izazove jo
vee ogorenje islamskog sveta, izgubi prijatelje i stekne nove neprijatelje. Sledstveno tome, praktikovanje preventivnog rata moglo bi izazvati
stvaranje ire antiamerike koalicije, koja bi pokuala da, makar diplomatskim sredstvima, ogranii samostalno delovanje SAD.61 Nezadovoljne zemlje i revolucionarni pokreti e se, verovatno, oslanjati na radikalnija sredstva, kako nasilna tako i nenasilna.
59 Kada su evropske velike sile bile mone, verovale su u silu i ratniku slavu.
One sada vide svet kroz oi slabih sila.; Robert Kagan, naveden izvor
60 Najvie me uznemirava novi strateki plan nacionalne bezbednosti. Taj provokativni dokument daje Americi prava da izvodi preventivne udare protiv svakoga ko joj
se uini dovoljno sumnjivim. Pored toga, on izraava njenu odlunost da svakog konkurenta sprei, ak i u samom pokuaju, da posegne za statusom moi koji bi se merio sa
njenim.; Jirgen Habermas, intervju za ameriki asopis The Nation, odgovor na pitanje
kako vidi sadanji poloaj SAD u svetu, objavljen na web sajtu: www.nspm.org.yu
61 Normalne zemlje (pod normalnim se ovde podrazumevaju one drave koje nastoje da obezbede svoj opstanak i razvoj, kao i uspostavljanje institucija i procedura u
kojima i putem kojih bi se razreavali globalni problemi, ali koje nisu ni ekspanzionistike ni revizionistike u sleenju nacionalnih ciljeva) smatraju da e glavni izazov u
budunosti biti sve vie centriran oko obuzdavanja i pruanja otpora amerikim geopolitikim planovima, bar diplomatskim sredstvima.; Riard Folk, Veliki teroristiki rat,
str. 52, 53

79

Izazovi meunarodnom pravu i sistemu

kolektivne bezbednosti UN
Meunarodni pravni sistem i sistem kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija, uspostavljeni posle Drugog svetskog rata, ustanovili su
sankcije za upotrebu sile kao sredstva reavanja sukoba u meunarodnim
odnosima. Pravo na odbranu zagarantovano je dravama ukoliko su napadnute, ali samo do trenutka dok se ne aktivira sistem odbrane Ujedinjenih nacija. Savet bezbednosti UN bio je zaduen za pitanja rata i mira u svetu.62
Priroda savremenih izazova, rizika i pretnji svakoj dravi u eri globalizacije i meuzavisnosti, kao i meunarodnoj zajednici u celini bitno
je izmenjena. Postojei sistem kolektivne bezbednosti odgovarao je meudravnim odnosima za vreme Hladnog rata kada su bezbednosne pretnje bile preteno vojne prirode. Poto je priroda pretnji meunarodnoj
bezbednosti izmenjena, stvoren je opravdani zahtev da postojei sistem
bude prilagoen novim okolnostima. Ti zahtevi se, pre svega, odnose na
opremanje Ujedinjenih nacija svim instrumentima i sredstvima, neophodnim za adekvatan odgovor na nove pretnje.
Meunarodno pravo ne pokriva savremene asimetrine ratove, u kojima
su na jednoj strani suverene drave, organizovane na teritorijalnom principu,
a na drugoj, iroko rasprostranjena mrea teroristikih organizacija. Ono kao
krivina dela sankcionie neka sredstva kojima se teroristi slue - otmice aviona, napade na diplomatska i konzularna predstavnitva stranih zemalja, uzimanje talaca, kao i razvijanje, irenje i upotrebu nuklearnog, hemijskog i biolokog oruja. Ovakav tretman teroristikih aktivnosti moe imati uspeha
unutar jedne drave. Meutim, postojee meunarodno pravo ne moe uspeno da sankcionie globalni terorizam sa kakvim se drave danas suoavaju.
Stoga, zbog zaobilaenja postojeih pravnih procedura, intervencija SAD u
Iraku izgleda nelegalno.63
62 Ne tako davno jedna generacija mladih Nemaca, koju su ameriki vojnici oslobodili nacistikog reima, divila se politikim idealima te nacije, jer je tada Amerika
uestvovala u stvaranju Ujedinjenih nacija i u organizovanju suenja u Nirnbergu i Tokiju. To je bila revolucija u klasinom meunarodnom pravu. Smanjena je snaga suverene nacionalne drave, a dravne vlasti su izgubile imunitet u odnosu na meunarodno
krivino gonjenje. Napadaki ratovi i zloini protiv ovenosti ukljueni su u meunarodno pravosue kao krivina dela. Hoe li ista ta Amerika sada naprosto gurnuti u stranu sva civilizacijska dostignua pravnog obuzdavanja prirodnog stanja u kojem se nalaze zaraene strane?; Jirgen Habermas, intervju za ameriki asopis The Nation, odgovor na pitanje kako vidi sadanji poloaj SAD u svetu, objavljen na web sajtu:
www.nspm.org.yu
63 Drave zloupotrebljavaju silu, ine nasilje nad pravom. Amerika vlada je bez
oklevanja ignorisala i pogazila ono to je ostalo od meunarodnog prava, a to je ve
stavljeno na teka iskuenja u poslednjih nekoliko godina.; Jirgen Habermas, naveden
izvor

80

Unutranje posledice
Teroristiki napadi 11. septembra 2001. izvedeni su na teritoriji SAD.
Teroristi su dugi niz godina iveli, radili i putovali u toj dravi kao i svi ostali graani. Ta injenica uticala je da drave koje su u ratu protiv terorizma
preispitaju bezbednost unutar svojih drava. Pre svega potrebno je prilagoditi pravno sankcionisanje unutar drava i obezbediti efikasnost institucija za
borbu protiv terorizma. To, takoe, podrazumeva i reformu obavetajnih slubi, poto je veliki deo odgovornosti za teroristike napade na Njujork, Vaington i Pensilvaniju prebaen na ove slube. Potrebno je osposobiti policiju za otkrivanje teroristikih elija u dravama, kao i za borbu protiv organizovanog kriminala i pojaanu kontrolu granica. Sve to podrazumeva da dravni organi, posebno organi prinude dobiju ira ovlaenja. Posledica toga
moe biti ugroavanje odreenih ljudskih i graanskih prava. Postavlja se pitanje gde je granica ovakvog stanja i kakve posledice dugotrajno odravanje
vanrednog stanja moe ostaviti na demokratsko ureenje drava, iji je jedan
od temeljnih principa potovanje ljudskih prava.64 Kada je re o SAD, moemo uoiti napore Bele kue da itavom svetu nametne stalno vanredno stanje i da tako uzurpira vea prava na upotrebu sile u meunarodnim odnosima, kao i da opravda intervencije na teritorijama drugih suverenih drava.
Na taj nain podriva se i usporava irenje svesti o potovanju ljudskih prava
u svetu. Na promociju i zatitu ljudskih prava i stvaranje civilnog drutva
utroeno je mnogo truda u drugoj polovini XX veka. To je doprinelo i ruenju totalitarnih reima u SSSR i dravama Istone Evrope, kao i pobedi SAD
u Hladnom ratu. Pod izgovorom zatite ljudskih prava ustanovljena je i praksa humanitarnog intrervencionizma, koja je najdemokratskijoj dravi
sveta davala legitimitet branioca ugroenih prava irom sveta. Ukoliko se u
borbi protiv novog neprijatelja ugroavaju prava sopstvenih graana, onda je
temeljni princip demokratskog poretka ozbiljno doveden u pitanje. Ozbiljnost teroristike pretnje stavlja sve drave pred dilemu da li da potuju ljudska prava ili da deluju efikasno na spreavanje terorizma, tj. da izaberu, ukoliko nije mogue napraviti balans, izmeu slobode i bezbednosti.

Posledice na polju meunarodnih odnosa

Posle Drugog svetskog rata meusobni odnosi suverenih drava stavljeni su u okvire meunarodnog prava, a Ujedinjene nacije bile su zamiljene kao organizacija koja treba da, delovanjem u skladu sa pravilima i
procedurama, eliminie rat kao nain reavanja sukoba u meunarodnim
64 Kada vanredno stanje postane stalno, to jest postane normalna paradigma politike,
tada drava i terorizam zavravaju tako to obrazuju jedinstven sistem, ija se dva lica ne mogu vie identifikovati. To je unitarni sistem sa dva lica, od kojih jedno stalno slui da opravdava akcije onog drugog i to u takvom stepenu da se vie ne moe razluiti koje od njih igra
svoju ulogu.; oro Agamben, profesor estetike na Univerzitetu u Veroni, intervju za Le Figaro, 7. 4. 2003. godine, objavljeno na web sajtu: www.nspm.org.yu

81

odnosima i zameni ga reavanjem sukoba mirnim putem. Sve vea potreba

drava da sarauju u svim oblastima meunarodnog ivota dovela je do izgradnje institucija koje tu saradnju omoguavaju. Nijedna drava nije sposobna da sama adekvatno odgovori na tako ozbiljne, a do sada nepoznate i
nedovoljno istraene, izazove i pretnje bezbednosti. To zahteva tesnu saradnju svih drava u onim oblastima koje mogu doprineti postizanju zajednike bezbednosti. U trenutku kada se pred meunarodnu zajednicu postavlja
tako ozbiljan i teak zahtev, SAD su izabrale da vode unilateralnu intervencionistiku politiku. titei samo sopstvene geopolitike i geoekonomske
interese, SAD dovodi u pitanje mogunost udruivanja zemalja u borbi protiv terorizma. Takvim ponaanjem dovedena je u pitanje i mogunost reforme meunarodnog pravnog, kao i sistema kolektivne bezbednosti.65

ZAKLJUAK
Kraj Hladnog rata oznaio je i kraj izvesnosti odnosa u meunarodnom sistemu zasnovanom na ravnotei moi dve supersile - SAD i SSSR.
Kao sila pobednica iz rata koji je nazvan ratom za vrednosti liberalnog
kapitalizma i demokratije, a protiv totalitarizma i komunistike ideologije, izala je SAD. Euforija pobednika obeavala je irenje demokratskih
vrednosti irom sveta, milom ili silom. Globalizacija, iji je SAD nosilac
i promoter, u jednom svom delu predstavlja spontani proces irenja nauno-tehnolokih dostignua i vrednosti odreenog naina ivota, ali u
svom drugom delu ona je dirigovana i usmerena ka prihvatanju ekspanzije amerikog kapitala na tritima irom sveta.
Iako je prestala hladnoratovska pretnja, SAD su nastavile da razvijaju i usavravaju sopstvene vojne potencijale. Ona danas predstavlja
najjau vojnu silu u svetu, a njena vojna mo jednaka je zbiru vojnih moi petnaest sledeih zemalja. Ona je bila spremna da je koristi za ostvarenje svojih nacionalnih interesa, to je i inila u poslednjih pola veka.
Evropsku istoriju karakteriu krvavi sukobi njenih drava i naroda u
borbi za ostvarenje nacionalnih interesa, od kojih je primarni bio osvajanje teritorija. Kratkotrajni periodi mira u prvoj polovini XX veka bili su,
u stvari, samo priprema za jo vei i krvaviji sukob. Posle razornih posledica dva svetska rata koja su se vodila na njenom tlu, evropska teritorija podeljena je hladnoratovskom kalkulacijom na demokratski, kapitalistiki zapad i totalitarni, komunistiki istok. Zapadna Nemaka i Francuska su ubrzo nakon zavretka Drugog svetskog rata, shvatajui neizbe65

Taj imperijalni projekat sigurno e ukoiti procese organizacionih promena

svetskog poretka, koji je potreban i poeljan za sve narode sveta. Ako etatistiki etos bude i dalje podsticao hegemonistiku geopolitiku, to e gotovo sigurno i brzo dovesti do
reaktivnog ujedinjavanja drava i narodnih pokreta radi suprotstavljanja amerikom projektu izgradnje globalne imperije.; Riard Folk, Veliki teroristiki rat, naveden izvor,
str. 264

82

nost i nunost saradnje, postavile temelj za izgradnju sistema institucija koji tu saradnju omoguavaju. Izgradnja mree institucija, koje uspostavljaju jasna pravila i garantovane procedure u odnosima evropskih drava, zavrena je ujedinjenjem Nemake i oblikovanjem dananje
Evropske unije.
Posle kraja Hladnog rata, sve drave biveg Istonog bloka izrazile
su elju da se pridrue porodici evropskih drava. Transformacija totalitarnih reima u demokratske predstavlja proces koji Evropska unija vodi
putem tano ustanovljenih procedura kojima se ispunjavaju odreeni
standardi. Iako Evropska unija danas predstavlja ekonomsku supersilu,
ona je prvobitno bila zamiljena kao bezbednosna zajednica. Najvei
uspeh Evropske unije ogleda se u tome to je uspela da eliminie mogunost oruanog sukoba izmeu svojih lanica. Mehanizmi za reavanje sukoba meu dravama sada su politike prirode.
Globalizacija nije svim dravama donela jednaku korist. Neke su
ostale na marginama ovog procesa. Svet je podeljen na ostrvca bogatih
i okeane siromanih. U velikom broju drava na vlasti su represivni reimi. Neki regioni sveta zahvaeni su etnikim i verskim ratovima. Neke vlade nisu uspele da suzbiju korupciju i kriminal i da resurse svojih
drava iskoriste za postizanje blagostanja graana. U svim tim dravama
stanovnitvo je nezadovoljno, frustrirano socijalnom lienou, koja vodi nasilju i nasilnim sukobima. U nekim dravama to nasilje okrenuto je
protiv sopstvene vlade, a u nekim protiv onoga koga smatraju krivcem za
takvo stanje.
Dupli standardi svetskog policajca u deljenju pravde izazvali su negodovanje kod svih onih drava ije su politike i vlade oznaene kao
pretnja amerikom nacionalnom interesu. To su uglavnom muslimanske drave u arapskom svetu. Ostavi na marginama svetskog procesa
globalizacije da bi ouvale sopstvene resurse i tradicije, pripadnici najmnogoljudnije vere su se zaista nali u deprivilegovanoj poziciji. Izraelsko-palestinski sukob predstavlja simbol sukoba muslimana sa nemuslimanima, kolonizatorima i eksploatatorima. Semjuel Hantington to naziva sukob civilizacija.
Islamski verski fundamentalizam naao je svoj institucionalni izraz u
teroristikim organizacijama. Njihovo sredstvo borbe je politiki motivisano, brutalno nasilje usmereno ka civilnim ciljevima i postizanju politike
promene ili cilja. Trebalo bi da nasilje u civilizovanom svetu bude poslednje sredstvo reavanja sukoba razliitih interesa drava. Meutim, oni koji
su terorizam odabrali kao sredstvo nikad nisu razmatrali politika sredstva,
jer teroristi nisu deo politikog procesa. Teroristi nemaju legitimitet, ni dozvolu naroda da se tako brutalnim sredstvima bore protiv nepravde u njegovo ime.
Najmonije sila sveta bila je 11. septembra 2001. godine rtva napada
grupe koju je inilo devetnaest ljudi. Oni su oteli tri putnika aviona i njima

83

napali centre, simbole amerike globalne ekonomske i vojne moi. Predsednik Bu je rekao da posle tog dogaaja nita vie nee biti isto. Mnogi analitiari i istoriari porede znaaj ovog dogaaja sa znaajem pada Berlinskog zida. Tada je proputena istorijska prilika da se stvori bolji i bezbedniji svet.
Ovaj teroristiki napad na ameriku teritoriju, koji je bez presedana u
istoriji ove zemlje (ako se izuzme napad na Perl Harbur), pokazali su da
ekonomska, politika i vojna mo nisu garant bezbednosti ni najmonijoj
dravi sveta. Tim napadom promenjena je priroda rata. Rat sada predstavlja
asimetrini nasilni sukob koji se svrstava u ratove etvrte generacije. Na
jednoj strani tog sukoba nalaze se teritorijalizovane suverene drave, a na
drugoj iroko razgranata mrea teroristikih organizacija, dobro organizovana i finansirana organizovanim kriminalnim aktivnostima. Njene odlike,
sredstva, kao i nivo opasnosti koju predstavlja na globalnom nivou nisu dovoljno poznati. Sigurno je jedino to da ih je teko locirati, da ih odlikuje
taktika ingenioznost, da su nepredvidive, to znai da mogu napasti bilo
kad i bilo gde, i da su, prema tome, nekontrolibilne.
Nijedna drava vie ne moe garantovati svojim graanima da ih sve,
na svakom mestu i u svako vreme moe zatititi. Vojna sredstva i taktike ratovanja izmeu drava vie nemaju istu ulogu. Postojei meunarodni pravni i bezbednosni sistem takoe ne moe adekvatno da odgovori na ovakvu
pretnju. Izmenjena priroda pretnje trai drugaije odgovore.
Reforma meunarodnih institucija predstavlja proces koji zahteva vreme i politiku saglasnost vodeih svetskih aktera. Terorizam trai hitan odgovor. U prvoj fazi tog odgovora SAD je upotrebila svoju vojnu mo i porazila neprijatelja olienog u teroristikoj organizaciji Al Kaida, koju podrava talibanski reim u Avganistanu. Rat protiv terorizma, meutim, time
nije zavren. Al Kaida ima svoje elije po itavom svetu. O tome da li su
sve drave u kojima se nalaze te elije otpadnike ili su to samo one koje sponzoriu terorizam, odluie Amerika. Strategija odgovora na terorizam najmonije globalne sile je unilateralizam i ofanzivni militarizam. Posledice proirenja tako modelovanog odgovora po bilo koju dravu sveta,
oznaenu kao pripadnicu osovina zla, mnogostruke su i vidljive na svim poljima meunarodnog ivota. Da bi bio izbegnut odgovor ostatka sveta i
stvaranje protivtee amerikim imperijalistikim namerama, potrebne su
dve stvari. Prvo, da SAD stvarno preispita svoju spoljnopolitiku orijentaciju intervencionizma i duplih standarda iz poslednje polovine prolog veka. Drugo, da pristupe stvaranju novog sistema globalnog upravljanja, koji treba da obezbedi adekvatan odgovor novim i izmenjenim izazovima, rizicima i pretnjama. Evropsko pozitivno iskustvo u izgradnji institucija za
mirno reavanje konflikata u tom smislu je dragoceno.
Jedino e odbacivanje svih fundamentalizama omoguiti oveanstvu
da ispipava put ka bezbednijoj i postojanijoj budunosti, nego to je ova koja je danas na vidiku, kae Riard Folk.

84

Literatura
1.

Agamben, oro, US National Strategy for Combating Terrrorism,

intervju za Le Figaro, 7. 4. 2003. godine, www.nspm.org.yu/Debate/
deb%20tem3%20agamben%20rat%20vs%20evrope.htm
2. Biscop, Dr Sven, The European Security strategy, Implementing a distinctive Approach to security, Royal institute for international relations,
Brisel, www.irri-kiib.be
3. European Security strategy - A secure Europe in a Better World,
http://ue.eu.int/pressdata/EN/reports/78367.pdf
4. Folk, Riard, Veliki teroristiki rat, Filip Vinji, Beograd, 2003.
5. Habermas, Jirgen, intervju za The Nation, od 16.12.2002.
www.nspm.org.yu/Debate/deb%203%20intervju%20habermas.htm
6. http://periscope.usni.com/demo/terms/t0000282.html
7. http://www.fbi.publish/terror/terrusa.html
8. http:/www.inlik.com/-civitas/mun/res9596/terror.html
9. Kagan, Robert, Mo i slabost, tekst iz NSPM, www.nspm.org.yu
Debate/deb%203%20robert%20kagan.htm
10. Kegley, Charles W, Jr, The new global terrorism: caracteristics, causes,
controls, Prentice Hall, New Jersey, 2003
11. Svet posle 11. septembra, Nova srpska politika misao, Beograd, 2002.
12. Vajt, Donatan, Terorizam, I deo - Kriminologija terorizma,
http://www.alexandria-press.com/online/online39_jonathan_r_white_terrorism.htm , od 17. 08.2004.

85

II DEO

Draen Maravi

ZAJEDNI^KA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA

POLITIKA EVROPSKE UNIJE
I UVOD
Poreklo zamisli zajednike evropske spoljne i bezbednosne politike
moemo pronai ve u motivima oeva osnivaa onoga to danas prepoznajemo kao Evropsku uniju. Naime, stvaranje prve Evropske zajednice za ugalj i elik 1951. godine predstavljalo je samo instrument uspostavljanja poverenja izmeu evropskih naroda. Cilj je bio da se postigne
nadnacionalna kontrola proizvodnje ovih vanih sirovina, kao i funkcija
dostizanja odrivog mira u Evropi posle Drugog svetskog rata.1 Kreativnosti2 u pronalaenju institucionalnih reenja sui generis nikada nije nedostajalo evropskim politiarima u nastojanjima da ekonomske integracije3 proire stvaranjem politike zajednice i uvoenjem zajednike
spoljne i bezbednosne politike.
Potreba da bude formulisana i primenjena efektivna evropska spoljna i bezbednosna politika razmatrana je dugi niz godina.4 Dok su spoljnotrgovinski odnosi od poetka bili u nadlenosti Evropske ekonomske
zajednice, dotle su strukture neophodne za saradnju u oblasti spoljne politike zaete na samitu u Hagu 1969. godine, kao i nakon usvajanja Luksemburkog izvetaja u oktobru 1970. godine. Tada je ustanovljena
Evropska politika saradnja (u daljem tekstu EPS), koja je predstavljala tek pokuaj da se delimino koordinira spoljna politika Zapadne Evrope, i to bez bezbednosnih i odbrambenih aspekata. EPS je funkcionisala
1

Opirnije:Volter Laker, Istorija Evrope 1945-1992, Clio, 1999.

U uvenoj Deklaraciji od 9. maja 1950. godine, zbog ijeg se znaaja ovaj dan i
danas slavi kao Dan Evrope, francuski ministar spoljnih poslova Robert uman rekao je
kako: svetski mir ne moe biti ostvaren bez kreativnih napora srazmernih opasnostima koje mu prete Doprinos koji organizovana Evropa moe dati civilizaciji nerazdvojiv je od odravanj miroljubivih odnosa.; prema: dr Gordana Ili-Gasmi: Reforme
Evropske unije - institucionalni aspekti, IGP Prometej, Beograd, 2004.
3 Vremenom su proirene stvaranjem Evropske zajednice za atomsku energiju i
Evropske ekonomske zajednice.
4 Vidi: Annex 1
2

89

putem Politikog komiteta, koji su inili direktori ministarstava spoljnih

poslova. Oni su se sastajali etiri puta godinje, kao i na skupovima ministara spoljnih poslova koji su odravani dva puta godinje.
Slom realsocijalizma (1989-1990), a pogotovo ujedinjenje Nemake, dali su potreban impuls razvoju projekta usaglaavanja zajednike
spoljne politike. Evropske zemlje, posebno Francuska i Velika Britanija,
elele su da osiguraju opstanak ojaane Nemake u okvirima politike Zapadne Evrope. Pored toga, okonanjem hladnoratovske podele na Istok i
Zapad, nestao je dotadanji snaan kohezioni faktor, tako da ga je trebalo zameniti novim inicijativama koje bi osigurale saradnju i razvoj spoljnopolitikog identiteta Zajednice.
Na sastanku Evropskog saveta u Mastrihtu 1991. godine Evropska
politika saradnja je, razvojem Evropske zajednice u Evropsku uniju,
prerasla u Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, odnosno u ono to
najee nazivamo Drugim stubom EU.5 Meutim, drave lanice tada
nisu bile spremne da se odreknu suvereniteta u ovoj oblasti i da prihvate
nain funkcionisanja primenjen u okviru Evropske zajednice, odnosno
Prvog stuba EU, koji u znaajnoj meri karakterie to da prenosi suverenitet sa drava na EZ6. To je podstaklo stvaranje specifinih modela odluivanja, koji snano naglaavaju nacionalni suverenitet i meudravni
karakter Drugog stuba EU, a koji se, u sutini, svode na potrebu da bude
dostignut konsenzus prilikom odluivanja u ovoj oblasti.
Od nastanka Evropske unije pa do danas, bezbednosni i spoljnopolitiki aranmani Evrope doiveli su velike promene. EU je tradicionalno bila civilna sila koja se, pre svega, bavila ekonomskom integracijom i socijalnim blagostanjem svojih stanovnika.7 Iako EU sutinski oduvek predstavlja spoljnopolitiki projekat, ona nije ukalupljena u standardni, dravni model spoljne politike.
5

Uporedi: Evropa od A do - prirunik za evropsku integraciju, izdavai: Verner Vajdenfeld i Volfgang Vesels, BPB: Savezna centrala za politiko obrazovanje, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2003.
6 Termin Evropska zajednica je do 1993. godine korien da bi se opisao politiki entitet koji su inila tri razliita pravna entiteta (to su Evropska zajednica za ugalj i
elik, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica) sa
odvojenim meunarodnim pravnim subjektivitetom, za koji je postalo uobiajeno da ga
smatraju jednim telom. Nakon stupanja na snagu Ugovora o EU 1993. godine, Evropska
zajednica je preimenovana u tzv. Prvi stub EU. U domenu Prvog stuba sproveden je prenos dela suvereniteta sa drava lanica na EU. Vie: Josephine Shaw, European Union
Law-Itroduction, Third edition, London, 2001, str. 7-31, u: Reader: ABC about European Union, priredila mr Tanja Mievi, Konrad Adenauer Stiftung i G17 Institut, Beograd 2002.
7 Hedley Bull, Civilian Power Europe?, Jurnal Of Common Market Studies,
Winter 1982:149-162, citirano prema Neil Winn: CFSP, ESDP, and the Future of European Security: Whither NATO?, The Brown Jurnal of World Affairs, Winter/Spring
2003 - Volume IX, Issue 2

90

Sistem Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU praktino

predstavlja proces koji omoguava stalnu razmenu informacija i miljenja o pitanjima meunarodne politike i bezbednosti. Na taj nain dolazi
do pribliavanja nacionalnih i usvajanja zajednikih stavova. Oni se, zatim, pretau u zajednike akcije, koje bi trebalo da doprinesu izgradnji
jasnog spoljnopolitikog identiteta Evropske unije. Ciljevi Zajednike
spoljne i bezbednosne politike EU8 su, pre svega, ouvanje osnovnih
spoljnopolitikih interesa, posebno nezavisnosti, bezbednosti i nepovredivosti Unije, ukljuujui u to i postepeno definisanje zajednike odbrambene politike i odbrane9, kao i obezbeenje mira, jaanje demokratije, pravne drave i ljudskih prava (civilni krizni menadment).
Zajednika spoljna i bezbednosna politika EU obuhvata vie aspekata. Jednu dimenziju ini politika sadrina koja se ostvaruje ovom saradnjom, a izraena je predvienim ciljevima ZSBP. Zatim sledi posebna procedura predviena za donoenje odluka u ovoj oblasti.10 Konano, tu su i specifini instrumenti kojima se sprovodi ova politika EU,
budui da se oni razlikuju od instrumenata kojima se sprovode nadlenosti Unije u drugim oblastima.11 Organi Unije koji deluju u sistemu ZSBP
su isti oni koji deluju i u drugim segmentima, odnosno Prvom i Drugom
stubu, ali to ine po razliitim procedurama. Poto je procedura po kojoj odluuju ono po emu se delovanje ovih organa razlikuje od njihovog
delovanja u ostalim segmentima-stubovima Unije, oni nisu navedeni kao
elementi sistema.
U okviru ZSBP, nakon samita u Kelnu i Helsinkiju 1999. godine,
ubrzano se razvija i Zajednika odbrambena i bezbednosna politika.
Njen cilj je da ojaa sposobnost Unije da, u saradnji sa NATO, reava
krize u susednim regionima, pre svega, uspostavljanjem snaga za brza
dejstva koje bi bile osposobljene za izvoenje misija odravanja mira i
drugih neborbenih misija. Zajednika odbrana predviena je kao mogunost delovanja onda kada o tome odlui Evropski savet i kada tu odluku
ratifikuju drave lanice u skladu sa svojim unutranjim propisima.12
8 Definisani su lanom 11 Ugovora o Evropskoj uniji. Izvor: Ugovor o Evropskoj
uniji - preieni tekst, priredio: dr Duko Lopandi, Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir UN, Beograd 2004, str. 10
9 Vojni krizni menadment upotrebljen je u smislu Petersburkih zadataka.
10 Ova procedura razliita je od standardne procedure koja se primenjuje u Prvom
stubu EU.
11 Utoliko je opravdano govoriti o sistemu ZSBP, budui da navedeni elementi u
svojoj interakciji grade poseban segment unutar Unije, razliit u odnosu na sisteme koji, svaki za sebe, grade Prvi i Trei stub EU.
12 Sporazumom postignutim u Nici izbrisane su odredbe Ugovora o EU koje se odnose na ZEU, sa izuzetkom onih koje dozvoljavaju saradnju dve ili vie lanica EU koje su istovremeno i lanice ZEU. To je rezultat procene da je EU dovoljno razvila svoje funkcije i nadlenosti da bi mogla da organizuje zajedniku odbranu u okviru sopstvenih institucija.

91

To to je EU osposobljena da bude znaajan akter na meunarodnoj

sceni, danas ima vei znaaj nego ikada do sada u istoriji evropskih integracija.13 Tenzije u meunarodnim odnosima u oblasti trgovine i finansija, kao i neizvesnosti koje sobom povlai tzv. rat protiv terorizma
ukazuju na to da je neophodno jasnije spoljnopolitiko profilisanje EU.
Pored toga, u globalizovanom svetu se sve vie briu razlike izmeu
spoljne i unutranje politike. Da bi Unija mogla efikasno da sprovodi politiku koju usvoji u okviru procesa integracije, ona mora biti u stanju da
je brani i zastupa u meunarodnim forumima, kao to su, na primer, Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija i dr. Takoe, ona mora
doprineti uspostavljanju meunarodnog okruenja, koje e promovisati
evropski model liberalne demokratije.
Navedenim potrebama trebalo bi da odgovori nacrt Ustava EU, koji
je usvojen na sastanku efova drava i vlada zemalja EU u Rimu, 29. oktobra ove godine. On je trenutno u procesu usvajanja u skladu sa unutranjim propisima svake od zemalja lanica EU.
Evolucija Evropske zajednice u Evropsku uniju i ekonomske integracije u sloene konstrukcije, koja je podrazumevala poveanje federalnih elemenata i institucionalnih aranmana, koji treba da doprinesu stvaranju i ouvanju politike zajednice Evropljana i izgradnji njihovog zajednikog identiteta, predstavlja sloen predmet prouavanja. Reenja
koja su primenjena u sistemu Zajednike spoljne i bezbednosne politike
EU potrebno je sagledavati, pre svega, ukazivanjem na politiko-ekonomske uslove nastanka odreenih institucionalnih reenja i njihovih
pravnih okvira. Namera nam je, dakle, da opiemo, prikaemo i analiziramo vaei normativni okvir zajednike evropske spoljne i bezbednosne
politike, kao i da predstavimo projekciju sistema datu u predlogu Ustava
EU. Prilikom istraivanja korieni su razliiti metodi. Kao osnova normativne analize odredaba Ugovora o EU korieni su uporedno tekstovi
osnivakih ugovora u verzijama na engleskom i na srpskom jeziku, budui da domai autori razliito prevode odreene pravne pojmove koji se
u ovoj oblasti pojavljuju.14 Relevantne odredbe Ugovora o EU tumaene
su teleoloki i jeziki. Komparativno su analizirane kljune odredbe
Ugovora o EU iz Mastrihta, Amsterdama i Nice, uz sagledavanje evolucije evropskih integracija.
Za razumevanje Unije vano je poznavanje uslova funkcionisanja
spoljne i bezbednosne politike EU. Re je o veoma dinaminom procesu
stalne izmene institucionalnih aranmana radi poveanja njihove efikas13 Detaljnije: Anand Menon, Enhancing The Effectiveness Of The EU`s Foreign
Defence Policies, Center For European Policy Studies, CEPS Policy Brief, No. 29, December, 2002
14 Ovde je koriena terminologija kao u knjizi: Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, priredio dr Duko Lopandi, Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta
za mir UN, Beograd, 2004.

92

nosti. Institucionalna reforma Unije bila je i ostala nezaobilazno sredstvo

produbljivanja evropskih integracionih kretanja i stvaranja spoljnopolitikog i bezbednosnog identiteta EU. Naalost, u pitanju je tema kojom
se domai autori nisu mnogo bavili. O znaaju ove teme govori i stav,
koji nai politiki odluioci esto istiu u javnosti, da je vrhunski spoljnopolitiki cilj nae zemlje ubrzavanje procesa pridruivanja Evropskoj
uniji. Da bi tako postavljen cilj bio ostvaren, neophodno je bolje poznavati mehanizme funkcionisanja Evropske unije u oblasti Zajednike
spoljne i bezbednosne politike.

II NORMIRANJE SISTEMA ZSBP

1. PRAVNI IZVOR SISTEMA ZAJEDNIKE
SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE
Pravni izvor vaeeg sistema Zajednike evropske spoljne i bezbednosne politike ini Ugovor o EU iz Mastrihta (1992), sa kasnijim izmenama i dopunama.15 Predlog Ugovora o Ustavu EU koji je usvojen u Rimu, oktobra 2004. godine, jo nije stupio na snagu, budui da je za njegovo usvajanje predvien dvogodinji period. U tom periodu bi sve drave lanice EU trebalo da ga potvrde, i to u skladu sa svojim unutranjim propisima. S obzirom na to da u veem broju sluajeva njegovo
potvrivanje znai referendumsko izjanjavanje graana, ishod ovog
procesa je neizvestan.
lan 11 Ugovora o EU predvia ciljeve16 koji treba da budu ostvareni u okviru ZSBP, odnosno ciljeve na ijem ostvarivanju zajedniki rade lanice EU u okviru sistema Zajednike evropske spoljne i bezbednosne politike. Meutim, Ugovor o EU iz Mastrihta predvia obavezu
usklaivanja stavova i povodom drugih pitanja koja su od zajednikog
interesa.17 Drugim reima, drave lanice su obavezne da razmenjuju informacije koje imaju zajedniki spoljnopolitiki i bezbednosni znaaj.
One mogu da uskrate razmenu samo onih informacija koje imaju pojedinani interes za dravu lanicu. Tei se, dakle, tome da bude iskljuen
15

Kasnije izmene i dopune unesene su u Amsterdamu 1997. godine i Nici 2000.

godine. Sistem ZSBP je normiran lanovima 11-28 Ugovora o EU.
16 To su: zatita zajednikih vrednosti, vitalnih interesa, nezavisnosti i celovitosti
Unije u skladu sa Poveljom OUN; jaanje bezbednosti Unije u svim oblicima; ouvanje
mira i jaanje meunarodne sigurnosti u skladu sa Poveljom OUN, principima zavrnog
akta iz Helsinkija i ciljevima Pariske povelje, ukljuujui u to i sve ono to se odnosi na
spoljne granice; meunarodna saradnja; razvoj i jaanje demokratije i pravne drave,
kao i potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda; Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, naveden izvor, str. 10
17 lan 16 Ugovora o EU, Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, naveden
izvor, str. 13

93

nejedinstven nastup prema treim zemljama postupkom meusobnog

usaglaavanja stavova.18
Da bismo opisali i razumeli sistem ZSBP, potrebno je ukazati na organe koji su ovlaeni da donose odluke, na vrstu akata koji se donose,
kao i na proceduru odluivanja.
U Drugom (i Treem19) stubu EU zadrano je to da meuvladini organi (Evropski savet i Savet ministara) imaju presudnu ulogu. Drugim
reima, drave ostaju nosioci pravno-politikog subjektiviteta i posle
utvrivanja zajednike politike, jer Unija u ovim poslovima nema pravni subjektivitet. Ovde se, dakle, drave lanice jo nisu znaajnije odrekle dela svoje suverenosti.20

2. ORGANI U SISTEMU ZAJEDNIKE SPOLJNE I

BEZBEDNOSNE POLITIKE
Najvaniji organ EU koji donosi odluke u sistemu Zajednike spoljne i bezbednosne politike je Savet Evropske unije ili, kako ga esto nazivaju, Savet ministara. Iako Savet ministara svojim radom presudno odreuje spoljnopolitiko delovanje EU, prvo e biti dat prikaz funkcionisanja Evropskog saveta, kao hijerarhijski najvieg organa u institucionalnoj strukturi EU.

EVROPSKI SAVET
Evropski savet nije zvanian organ Evropske unije21, budui da nije
predvien Ugovorom o EU, ali ima dugu praksu. Sastaje se od Pariske
visoke konferencije odrane decembra 1974. godine, kada su se efovi
18

Meutim, problem je kako odrediti kada se neko pitanje tie zajednikog interesa Unije, a kada pojedinanog interesa drave lanice. U praksi se to razreava tako to
je svaka drava u mogunosti da odreeno pitanje tretira kao sferu svog pojedinanog
interesa, sve dok se veina lanica u Savetu ministara ne izjasni da postoji zajedniki interes. Od tog trenutka nastaje obaveza lanica EU da jedinstveno nastupaju prema treim zemljama.
19 saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova
20 kao to je to sluaj u prvom stubu saradnje (ekonomskoj i srodnim oblastima)
definisanom sa etiri slobode: slobodom kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala. Kao posledica toga, u sistemu Zajednike spoljne i bezbednosne politike su veoma ograniene
ingerencije Evropskog parlamenta i Komisije, dok odluujuu ulogu zadravaju meuvladini organi Evropski savet i Savet ministara. Drave lanice nisu u ovom trenutku
spremne da spoljnu politiku i bezbednost (i unutranje poslove) bitne odrednice u definisanju tradicionalnog koncepta suverenosti povere saodluivanju licima koja neposredno biraju njihovi graani (Evropski parlament), kao ni nezavisnim linostima (Komisija).
21 Predlog Ustava za EU predvia znaajne izmene u poloaju Evropskog saveta u
novoj, jedinstvenoj strukturi Unije. Ustav uvodi i Evropski savet kao instituciju - organ
- Evropske unije. Njime e predsedavati Predsednik ogranienih nadlenosti, koji e biti imenovan svake dve i po godine. Vidi: Draft Treaty Establishing a Constitution for
Europe, Official Journal, C 169, 18 July, 2003

94

drava i vlada prvi put sastali pod ovim nazivom. Evropski savet ine efovi drava ili vlada drava lanica, kojima se pridruuje i predsednik
Komisije. Njima u radu pomau ministri spoljnih poslova i jedan lan
Komisije. Zbog sastava ovog tela, jasno je da je, hijerarhijski posmatrano, u pitanju najvii organ EU, meunarodnog javno-pravnog karaktera. O svakom svom zasedanju Evropski savet podnosi izvetaj Evropskom parlamentu. Podnosi mu, takoe, i godinji izvetaj o razvoju
Unije. U njemu se redovno odluuje konsenzusom. Miljenja ovog tela, i pored toga to ne postoji pravna obaveznost, institucije Zajednice
redovno potuju.22
Evropski savet zaseda najmanje dva, a po pravilu etiri puta godinje, na tzv. samitima. Zemlja koja predsedava EU organizuje susrete
Evropskog saveta na svojoj teritoriji. Njegove nadlenosti su prilino
uopteno pomenute u zajednikim odredbama l. 4 Ugovora o EU, gde
je reeno da Evropski savet daje EU impulse potrebne za njen razvoj, kao
i da odreuje opte politike ciljeve. U oblasti Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU, on utvruje naela i opte smernice o odbrambenoj politici Unije i donosi zajednike strategije.23 Evropski savet nadlean je i za razvoj Evropske bezbednosne i odbrambene politike.24
Evropski savet izdaje i saoptenja koja su veoma znaajna za oblast
spoljne politike EU. efovi drava i vlada su povodom svih kriznih situacija u globalnoj politici voenoj u poslednjih 30 godina (o Junoj Africi, raspadu SSSR, Bliskom istoku i nasilnom rasturanju bive SFRJ) davali smernice daljoj spoljnoj politici Evrope.25
Evropski savet predstavlja i apelacionu instancu26, odnosno arbitrani sud za pitanja koja nisu mogla biti reena u Savetu ministara. On reaguje u sluajevima kada je u postupku pojaane saradnje u oblasti Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU, koje Savet ministara donosi
veinskim glasanjem, stavljen veto.
22

Potrebno je naglasiti i ulogu Evropskog saveta u davanju inicijativa za razvoj institucionalnih reenja i jaanje procesa evropskih integracija. Evropski savet je, na primer, sazvao Meunarodnu konferenciju koja je okonana 1992. godine donoenjem
Ugovora o EU. Isto tako, Evropski savet je sazivao i Meuvladine konferencije u Amsterdamu 1996/1997. godine i u Nici 2000. godine koje su rezultirale izmenama Ugovora o EU.
23 lan 13 Ugovora o EU, Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, naveden
izvor, str. 11
24 Na samitima-sastancima Evropskog saveta u Kelnu 1999. godine i Helsinkiju
2000. godine postavljene su osnovne smernice izgradnje EBOP.
25 Evropa od A do - prirunik za evropsku integraciju, naveden izvor, str. 140142
26 Naime, o nekoj odluci koju Savet ministara treba da donese kvalifikovanom veinom nee se glasati kvalifikovanom veinom ukoliko to zatrai neki lan Saveta i taj
zahtev obrazloi vanim razlozima nacionalne politike. Tada Savet moe zatraiti od
Evropskog saveta da razmotri to pitanje radi jednoglasnog donoenja odluke, lan 23
Ugovora o EU, Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, naveden izvor, str. 16

95

Evropski savet odluuje konsenzusom. Meutim, iako se odluke donose jednoglasno, specifinost odluivanja u Evropskom savetu predstavlja tzv. uvezivanje pregovarakih paketa. Taj nain rada karakterie
voenje pregovarakog procesa na meunarodnim konferencijama. Naime, samo najvii predstavnici drava ili vlada zemalja EU mogu uzajamno prebijati zahteve i koncesije drava lanica iz razliitih politikih
oblasti.

SAVET MINISTARA
Savet je glavni zakonodavni organ EU, ustanovljen prvim osnivakim ugovorima pedesetih godina prolog veka.27 Ovaj organ predstavlja
drave lanice. Na sastancima Saveta prisustvuje, u zavisnosti od teme
na dnevnom redu, po jedan ministar iz svake drave.28 Ako su na dnevnom redu pitanja iz oblasti spoljne politike, u sastanku Saveta uestvuju
ministri spoljnih poslova zemalja lanica EU i tada se on naziva Savet za
opta pitanja i spoljne poslove (General Affairs and External Relations
Council).29 Svaki od ministara koji uestvuje u radu Saveta ima ovlaenje da se u ime drave obavee, to znai da je potpis ministra na nekoj
odluci, u stvari, potpis itave vlade.
Savet ima, na osnovu smernica Evropskog saveta, est kljunih nadlenosti, meu kojima je navedeno i razvijanje Zajednike spoljne i bezbednosne politike.30
Po pravilu, Savet se u jednom od devet svojih razliitih sastava sastaje dva puta u toku estomesenog mandata predsedavanja Savetom.
Meutim, Savet ministara spoljnih poslova sastaje se ee, esto i jednom meseno. Kada Savet ministara spoljnih poslova zaseda povodom
pitanja iz delokruga Evropske bezbednosne i odbrambene politike, u sastancima mogu uestvovati i ministri odbrane.
27 Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i elik iz 1951. godine i Rimski ugovori
o Evropskoj ekonomskoj zajednici i zajednici za atomsku energiju iz 1957. godine, izvor: Evropa od A do - prirunik za evropsku integraciju, naveden izvor, str. 12-15
28 Postoji ukupno devet razliitih konfiguracija (sektorskih sastava) Saveta: Savet
za opta pitanja i spoljne poslove, Savet za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN),
Savet za pravosue i unutranje poslove, Savet za zapoljavanje, Savet za socijalnu politiku, zdravlje i pitanja potroaa, Savet za konkurenciju (unutranje trite industrija i
istraivanje), Savet za transport, telekomunikacije i energiju, Savet za poljoprivredu i ribarstvo, Savet za ekologiju, Savet za obrazovanje, omladinu i kulturu, izvor: Evropa od
A do - prirunik za evropsku integraciju, naveden izvor, str. 316-321
29 Mada se u ovom sastavu bavi i nizom drugih pitanja, tako da na njegove sastanke drave mogu da odlue da poalju i nekog drugog ministra.
30 Veina ovih ovlaenja spada u komunitarnu oblast, odnosno sferu u kojoj su
lanice delegirale delove svog suvereniteta i na institucije EU. To je tzv. Prvi stub EU.
ire: Josephina Shaw, European Union Law - Evolving from Community to Union, Third
edition, London, 2001, u: Reader: ABC about European Union, priredila mr Tanja Mievi, Konrad Adenauer Stiftung i G17 Institut, Beograd, 2002, str. 43-73

96

Podrku u radu Savetu pruaju radna tela: Generalni sekretarijat,

COREPER31 (Komitet stalnih predstavnika) i mnogobrojne radne grupe.
Generalni sekretar je od 1999. godine istovremeno i Visoki predstavnik
za Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, tako da ima i izuzetno
znaajnu politiku funkciju. U organizaciji rada Generalnog sekretarijata pomae mu njegov zamenik.
Na rad Saveta u velikoj meri utie i funkcija Predsednitva Saveta,
koja se na svakih pola godine smenjuje meu lanicama i koja organizaciono i sadrinski priprema rad Saveta. Od 1989. godine, svaki predsedavajui podnosi detaljan plan rada, kojim se formuliu zajedniki prioriteti. Predsedavajui saziva i rukovodi sednicama razliitih nivoa u
okviru sloene institucionalne strukture Saveta, a zajedno sa Visokim
predstavnikom uestvuje u spoljnom predstavljanju Unije.
Usvajanje odluka u Savetu, u zavisnosti od ugovorne osnove, politike
oblasti i postupka donoenja odluka, zahteva kao veinu razliit broj glasova. Po pravilu, Savet donosi odluke jednoglasno ili kvalifikovanom veinom. U sluaju kada je neophodna jednoglasnost, svaka lanica raspolae
jednim ravnopravnim glasom, dok se kod odluivanja kvalifikovanom veinom glasovi odmeravaju u skladu sa lanom 205 Ugovora o EU.
Do 1. maja 2004. godine, minimalan broj glasova koji je bio potreban za donoenje odluke veinskim glasanjem iznosio je 62 od ukupno
87 (odnosno 71,3%). Nakon isteka vaenja prelaznih aranmana, od 1.
novembra 2004. godine, kvalifikovana veina dostignuta je kada je za
odluku glasala veina drava, odnosno kada je glasalo 73,4% u situaciji
u kojoj EU ima 25 lanica, odnosno 73,9 % u situaciji u kojoj ona ima
27 lanica. Pored toga, na zahtev bilo koje od lanica moe biti provereno da li broj stanovnika drava koje su glasale za iznosi 62% od ukupne populacije EU. Ako ovaj uslov nije ispunjen, smatra se da kvalifikovana veina nije postignuta.

3. INSTRUMENTI ZAJEDNIKE SPOLJNE

I BEZBEDNOSNE POLITIKE EU32
SMERNICE EVROPSKOG SAVETA
Evropski savet utvruje osnovne i opte Smernice Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU, na osnovu kojih je Savet ministara ovlaen da postupa, odnosno sprovodi Zajednike akcije i utvruje Zajedni31 Komitet stalnih predstavnika je kljuni organ za pripremu rada Saveta. Sastoji se
iz dva dela. COREPER I ine zamenici stalnih predstavnika drava lanica, a COREPER II stalni predstavnici drava lanica na nivou ambasadora. Oba komiteta zasedaju
najmanje jednom sedmino i pripremaju sednice Saveta. Pitanjima koja se odnose na
drugi stub saradnje bavi se COREPER II. Postoji i oko 250 radnih grupa Saveta sastavljenih od nacionalnih slubenika drava lanica koji dolaze u Brisel na sednice.
32 Prema: dr Zlatko Stefanovi, Pravo EU, Mo knjige d.o.o., Beograd, 2003, str.
133-137

97

ke stavove. Znaaj ovih akata Evropskog saveta je veliki. Smernice ne samo da daju ovlaenja, nego i formalno-pravno obavezuju Savet ministara, pre svega u odnosu na efekte koji bi trebalo da budu ostvareni. Savet ministara ima slobodu da izabere najpogodniji nain ostvarivanja cilja.

ZAJEDNIKA STRATEGIJA EVROPSKOG SAVETA

Zajednika strategija se odnosi na oblast spoljne i bezbednosne politike EU, u kojoj postoji zajedniki interes drava lanica. Za razliku od
Smernica kojima se utvruju samo okvir za postupanje Saveta ministara,
zajednika strategija ima vei stepen obaveznosti. Naime, Savet ministara je duan da u njenom sprovoenju vodi rauna ne samo o ciljevima,
ve i o sredstvima, odnosno da je sprovede na nain koji je utvrdio
Evropski savet. Do sada su usvojene zajednike strategije vezane za Rusiju i Ukrajinu 1999. godine i za Mediteran 2000. godine.

ZAJEDNIKI STAVOVI SAVETA EU

Prema lanu 15, stavu 1 Ugovora o EU, Savet ministara utvruje zajednike stavove radi koordiniranja spoljnih politika drava lanica. Zajedniki stavovi su jedno od sredstava za sprovoenje zajednike strategije, ali sami nisu pravno obavezujui iako se objavljuju u slubenom listu Zajednice.33 Usvajanjem zajednikih stavova o odreenim pitanjima,
lanice su politiki obavezane da ih potuju, a predsedavajui Saveta da
ih zastupa u UN i drugim meunarodnim forumima.

ZAJEDNIKE AKCIJE SAVETA EU

Zajednike akcije usvaja Savet ministara na osnovu lana 14, stava
3 Ugovora o EU u sluaju kad je potrebno operativno delovanje Unije,
odnosno u sluaju kada se zajednikim delovanjem bolje postie eljeni
cilj. One su obavezujue za drave lanice, a Savet ministara ih usvaja
kada nastupe posebne okolnosti u kojima je potrebno zajedniki delovati. Meutim, nije tano odreeno ta posebne okolnosti podrazumevaju,
tako da lanice imaju slobodu da samostalno reaguju, jer nije izvesno da
e Savet ministara preduzeti odgovarajue mere. Od 1993. godine do danas, Savet ministara usvojio je oko 50 zajednikih akcija.

MEUNARODNI UGOVORI U OBLASTI ZSBP

Savet ministara je ovlaen da zakljuuje meunarodne ugovore sa
treim dravama ili meunarodnim organizacijama na osnovu jednoglasne odluke. Meutim, Ugovor o EU istovremeno izriito navodi da se
33 Od 1993. godine do danas, Savet ministara usvojio je oko 70 zajednikih stavova o
spoljnopolitikim pitanjima, od pitanja o Balkanu do pitanja o Istonom Timoru, od pitanja
o spreavanju ilegalnog prometa nuklearnog naoruanja do pitanja o antiterorizmu.

98

ovim ne prenose date nadlenosti sa drava lanica na Uniju. To znai

da je Savet samo pogodan okvir u kome se dolazi do zajednikih stavova o ovim pitanjima, ali da on nema ovlaenja organa koji bi mogao da
postupa kao pravni subjekt meunarodne organizacije. Ugovor o kome
se ovde postigne saglasnost ne zakljuuje EU, jer ona nema status pravnog lica, ve to ine drave lanice sa treim dravama. Zato u daljem
tekstu nee biti detaljnijeg razraivanja ovog segmenta ZSBP.

OKVIRNA ODLUKA SAVETA EU

Okvirna odluka kao instrument ZSBP uvedena je u Amsterdamu.
Cilj toga bio je usklaivanje nacionalne politike lanica u oblasti spoljne
i bezbednosne politike harmonizacijom unutranjeg zakonodavstva drava lanica u oblastima Drugog i Treeg stuba. Poput zajednikih stavova i akcija, tako su i odluke obavezujue za drave lanice.

DEKLARACIJA
Deklaracijom se obznanjuje oekivanje, zahtev ili stav EU o nekom
meunarodnom pitanju ili nekoj dravi. Ona predstavlja fleksibilan instrument, koji omoguava brzo reagovanje na deavanja u meunarodnim odnosima i izraavanje stava EU. U sluaju kada se Savet sastane i
usvoji stav o nekom pitanju, onda se ovi akti nazivaju Deklaracija EU,
a u sluaju kada se Savet prethodno nije sastao, oni se nazivaju Deklaracija predsedavajueg u ime EU.

4. DONOENJE ODLUKA U SISTEMU ZAJEDNIKE

SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE
Za razliku od standardne procedure34 donoenja odluka, koja se primenjuje u oblasti ekonomskih integracija, odnosno evropskih zajednica, u sistemu
Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU vae posebna pravila. Prilikom
predlaganja, Komisija nije jedini predlaga i njeni predlozi nemaju istu teinu
kao u Prvom stubu. Predlaga moe biti i drava lanica, a odluka moe biti
doneta i bez predloga Komisije. U odluivanju, Savet ministara deluje kao jedini zakonodavni organ. Komisija i Parlament ne donose nikakve odluke u
oblasti ZSBP mada Parlament, po potrebi, moe biti konsultovan. Jednoglasnost je neophodna prilikom izglasavanja gotovo svih odluka. Ovo pravilo,
meutim, dozvoljava tzv. konstruktivno uzdravanje - drava moe da se uzdri od glasanja, ali da izjavi da se slae sa angaovanjem Unije, iako sama nee primenjivati tu odluku.
Prilikom implementacije nekih odluka, Savet moe odluivati kvalifikovanom veinom, na primer, kada donosi zajedniki stav na osnovu ranije jednoglasno usvojene zajednike strategije. Takoe, postoji mogunost da se dr34

Detaljnije: dr Zlatko Stefanovi, Pravo EU, naveden izvor, str. 97-114

99

ava lanica suprotstavi usvajanju nekog instrumenta Zajednike evropske

spoljne i bezbednosne politike (da stavi neku vrstu veta). Tada Savet sporno
pitanje iznosi pred Evropski savet koji onda o njemu odluuje jednoglasno.

III KARAKTERISTIKE SISTEMA ZAJEDNIKE

EVROPSKE SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE
U Nici je izvrena institucionalizacija Evropske bezbednosne i odbrambene politike kao dela Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU. Ona podrazumeva da je za sve odluke koje se tiu vojne i odbrambene politike potrebna jednoglasnost.35 To je otealo promene naina funkcionisanja sistema
ZSBP u pravcu dalje komunitarizacije. Ipak, u Nici su stvorene nove strukture u okviru sistema Zajednike evropske spoljne i bezbednosne politike, koje
su donekle izmenile meudravni karakter Drugog stuba EU. Izmene uinjene u Amsterdamu i Nici grade sada vaei sistem ZSBP, pa moemo govoriti o njegova etiri obeleja:36
1. I dalje dominiraju meudravni elementi. Princip striktnog potovanja suvereniteta drava lanica iskazan je zahtevom da odluke u ovoj
sferi budu donete jednoglasno.
2. Posle izmena uinjenih u Amsterdamu i Nici, ZSBP ima karakteristike podeljenog suvereniteta, ime je poveana efikasnost u donoenju odluka u ovoj oblasti. Uvedene izmene omoguile su odluivanje kvalifikovanom veinom u Savetu i konstruktivno uzdravanje pojedinih lanica prilikom glasanja.
3. U oblast ZSBP je ovim izmenama Osnivakog ugovora uveden i jedan
novi princip, koji se obino oznaava kao briselizacija ZSBP. Naime, ovaj pojam oznaava proces koji ne primenjuje metode na isti nain
kao u Prvom stubu EU, odnosno u EZ, ali delom umanjuje znaaj drava lanica i meudravnih elemenata u sistemu odluivanja. Briselizacija ZSBP, u sutini, znai da drave lanice i dalje imaju relevantna
ovlaenja, ali da se formulisanje i primenjivanje politike evropeizira
i briselizira funkcijama i slubama lociranim u Briselu.37
4. Sistem poseduje i odreene elemente supranacionalnog. Oni su iskazani radom Evropske komisije i Evropskog parlamenta u oblasti
ZSBP, kao i stvaranjem strategija za prevazilaenje podele strukture
EU na stubove, koje su pratile proces donoenja i usvajanja predloga
prvog evropskog Ustava.
35

lan 23, stav 2 Ugovora o EU, Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst,
naveden izvor
36 Prema: Gisela Muller-Brandeck-Bocquet, The New CFSP and ESDP Decision
- Making System of the European Union, European Foreign Affairs review, 7, 2002,
str. 257-282
37 Pre svega se misli na postavljanje Generalnog sekretara Saveta za Visokog
predstavnika ZSBP i na jaanje njegove strune slube, kao i na ustanovljavanje Politikog komiteta i Komiteta za bezbednosnu politiku u Briselu.

100

Evropski savet
predsedavaju i rotira

Savet
Evropska
komisija

Evropski
parlament

ministri spoljnih poslova

predsedavaju i rotira

Visoki predstavnik ZSBP Generalni sekretar

mandat: 5 godina

Generalni sekretarijat
Jedinica za
strateko
planiranje i
rano
upozoravanje

Politi ki i
bezbednosnopoliti ki komitet

Specijalni
izaslanik

predsedavaju i
rotira

predsedavaju i
rotira

Vojni
tab

Komitet stalnih
predstavnika

Generalna
direkcija za
odnose sa
inostranstvom

VP: po potrebi

Evropska grupa
korespodenata

Grupa referenata
za odnose sa
inostranstvom

Ostale radne grupe

Sastanci
ambasadora u
tre im dravama i
pri me unarodnim
organizacijama

Odbor za vojsku
predsedavaju i je
stalni

Odbor za civilne
aspekte reavanja
krize

Tabela 1 Struktura ZSPB u skladu sa izmenama u Nici

Prema: Evropa od A do - Prirunik za evropsku integraciju, naveden izvor,
str. 362

101

1. OBELEJA MEUDRAVNOG KARAKTERA38

Uloga Evropskog saveta
Princip potovanja nacionalnog suvereniteta, odnosno meudravni
karakter ZSBP, ostao je i nakon izmena uinjenih u Amsterdamu i Nici
dominantno obeleje Drugog stuba EU. Sistem sutinski poiva na zahtevu da odluke u Evropskom savetu, koji ima glavnu ulogu u sistemu
ZSBP, budu donete jednoglasno. Od uspostavljanja EPS i kasnije ZSBP,
drave lanice su osporavale pravo onim telima koja odraavaju supranacionalni karakter EZ, odnosno Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu, da uestvuju u ZSBP. To je, izmeu ostalog, posledica i injenice da u nekim dravama lanicama, kao to su Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemaka, u oblasti spoljne politike odluujuu ulogu imaju
predsednici vlada (a u Francuskoj i predsednik drave). Logina posledica takvog unutranjeg politikog ureenja je elja dravnika da svoju
ulogu sauvaju i u EZ. Tako su drave lanice putem Evropskog saveta
zadrale odluujuu ulogu u sistemu Zajednike evropske spoljne i bezbednosne politike, to je dalje potvreno stvaranjem struktura EBOP, nakon 1999. godine.
Evropski savet konsenzusom odluuje o donoenju dva, hijerarhijski najvia instrumenta ZSBP. Kako je to regulisano lanom 13 Ugovora o EU, to su Opte smernice (General Guidelines) i Zajednike strategije (Common Strategies). Praktino, to znai da efovi drava i vlada
okupljeni u Evropskom savetu odluuju kada, kako i gde e EU delovati. Upravo ovde se javljaju problemi u efikasnosti i koherentnosti ZSBP,
koji su proistekli iz razliitih pristupa i spoljnopolitikih interesa drava
lanica. Meudravni princip funkcionisanja Drugog stuba, kao i znaaj
ministarstava spoljnih poslova drava lanica ogledaju se u ulozi drave
iji lan predsedava Evropskim savetom u konkretnom oblikovanju i
sprovoenju ZSBP. Predsedavajuem u radu pomau jedan lan Komisije i Visoki predstavnik ZSBP. Meutim, kada je predstavnik jedne od vodeih lanica na poziciji predsedavajueg, njegovo ministarstvo spoljnih
poslova gotovo u potpunosti preuzima odgovornost za inicijative u sferi
ZSBP.

Uloga Saveta ministara

Nasuprot ulozi Evropskog saveta koji utvruje generalnu politiku
Unije, Savet ministara bavi se konkretnim pitanjima ZSBP. Tanije,
ovim pitanjima bavi se Opti savet (General Affairs Council) koji ine
ministri spoljnih poslova drava lanica Unije. Na osnovu Optih smer38 Opirnije: Gisela Muller-Brandeck-Bocquet, The New CFSP and ESDP Decision - Making System of the European Union, naveden izvor, str. 261-267

102

nica koje donosi Evropski savet, Savet ministara, kako je predvieno lanom 13, stavom 3 Ugovora o EU, donosi odluke neophodne za utvrivanje i primenu zajednike spoljne i bezbednosne politike.
Savet ministara utvruje operativne modalitete zajednikih akcija
i zajednikih stavova (lanovi 14 i 15 UoEU). Takoe, priprema odluke o smernicama i strategijama za Evropski savet. Po pravilu, Savet ministara u oblasti ZSBP odluuje jednoglasno.39

Radna tela Saveta ministara u oblasti ZSBP

Postoji nekoliko komiteta koji rade za Savet ministara, a koji takoe
slue i kao zatitnici interesa drava lanica.
1. Komitet stalnih predstavnika ili COREPER (Comit des reprsentatns permanents) predstavlja radno telo, koje ine predstavnici drava lanica na nivou ambasadora. COREPER koordinira pripreme za sednice i same sednice Saveta ministara. Stalni
predstavnici su duni da postupaju po instrukcijama koje dobijaju od svojih vlada, tako da i u ovom telu dominira meudravni
princip delovanja. Ambasadori (ili stalni predstavnici) sastaju se
jednom nedeljno, a u radu im pomau brojne radne grupe sastavljene od zvaninika nacionalnih administracija.
2. Politiki komitet (Political Committee) prua vanu podrku radu
Saveta u sferi ZSBP. Politiki komitet (PK) stvoren je radi ostvarivanja Evropske politike saradnje40 i ine ga efovi politikih
direkcija nacionalnih ministarstava spoljnih poslova. On Savetu
priprema sve materijale neophodne za donoenje odluka koje se
tiu zajednike spoljne i bezbednosne politike, kao i pratea saoptenja uz te odluke. COREPER tada skree panju Savetu ministara na stavove i zakljuke PK, ali i sam dopunjava ove materijale svojim zapaanjima i komentarima.
Vano je naglasiti ulogu COREPER u razmatranju onih pitanja koja prevazilaze okvire Drugog stuba saradnje i koja otvaraju mogunost za
angaovanje elemenata Prvog stuba EU, to doprinosi boljoj usklaenosti funkcionisanja strukture EU. Ostaje, meutim, konstatacija da PK od
1993. godine ima prvenstvo prilikom razmatranja mogunosti i potreba
da Unija bude angaovana u sferi ZSBP, naroito zato to su efovi politikih direkcija nacionalnih ministarstava spoljnih poslova, po prirodi
svog poloaja, u prilici da koriste kapacitete svojih matinih ministarstava. S druge strane, ista ta injenica ukazuje na mogue probleme u funkcionisanju ZSBP, budui da im rukovoenje politikim direkcijama svo39

sa izuzetkom navedenim kasnije u tekstu

Budui da dugo vremena nije postojala jasna podela uloga izmeu COREPERA
i Politikog komiteta, dolazilo je do problema u funkcionisanju EPS/ZSBP, sve dok Savet 1993. godine nije odluio u korist PK.
40

103

jih ministarstava ne ostavlja dovoljno prostora za bavljenje zajednikom

evropskom spoljnom politikom.
Politiki komitet ustanovio je brojne radne grupe u sferi ZSBP, koje zajedno sa evropskim korespondentima41 rade za efove politikih direkcija, kao i na razmeni informacija izmeu nacionalnih ministarstava
spoljnih poslova.

Nove strukture Zajednike bezbednosne i odbrambene politike

Sve odluke u oblasti ZBOP moraju biti donete jednoglasno, a to
pravilo doprinosi jaanju meudravnih elemenata i ouvanju nacionalne suverenosti u sistemu ZSBP EU. Pored toga, sva pitanja vojne i
odbrambene politike su izuzeta iz mogunosti pojaane saradnje u
ZSBP, predviene izmenama Ugovora o EU u Nici42. Zbog toga se
stavljanje veta u oblasti ZBOP ne moe zaobii, ali svaka drava ima
mogunost da odlui da li e uestvovati u konkretnim brzim (kriznim) intervencijama.
Uvoenje i institucionalizacija ZBOP zahtevali su i odgovarajue izmene uloge i nadlenosti Politikog komiteta, koje su uinjene na samitu u Nici. Izmenama u lanu 25 Ugovora o EU ovo telo preimenovano je
u Komitet za politiku i bezbednosnu politiku (KPBP). Njemu je poverena politika kontrola i strateki nadzor nad kriznim operacijama. U odreenim situacijama, ovom telu je potrebno i odobrenje Saveta ministara
(lan 25, stav 3 UoEU).
Komitet za politiku i bezbednosnu politiku funkcionie u dva oblika
- kao telo stalnih predstavnika za politiku i bezbednost u Briselu i kao telo koje ine efovi politikih direkcija nacionalnih ministarstava spoljnih
poslova, koji ostaju u glavnim gradovima svojih matinih drava. Budui da KPBP sada ima vane koordinativne nadlenosti, kao i stalne predstavnike u Briselu (zbog ega se i ovo telo moe uslovno podvesti pod
proces briselizacije ZSBP), od njega se s pravom moe oekivati da
doprinese efikasnosti pri donoenju odluka u oblasti ZSBP.43
41 Budui da se vremenom ova struktura za pripremanje rada i izradu potrebnih
analiza pokazala nedovoljnom, u Amsterdamu je odlueno da bude osnovana posebna
jedinica za planiranje i analizu (Politiko odeljenje - Policy Unit).
42 Na samitu u Nici 2000. godine, Evropski savet je jednoglasno usvojio, bez veih kontroverzi, odluke o komitetima u oblasti ZBOP. Tome je doprinela promena stava Velike Britanije u oktobru 1998. godine u St. Malou, kao i vojna nedovoljnost EU u
poreenju sa kapacitetima SAD, iskazana tokom krize na Kosovu i Metohiji i NATO
agresije na SRJ, to je navelo evropske lidere da se posvete stvaranju evropskih snaga
za brza dejstva.
43 Briselizaciji doprinose i druga stalna tela ZBOP, kao to su Vojni komitet, koji ine naelnici generaltabova drava lanica i njihovi vojni predstavnici, i Vojni tab,
koji broji oko 135 lanova. Detaljnije: Evropa od A do - Prirunik za evropsku integraciju, naveden izvor, str. 91-95

104

2. ELEMENTI PODELJENOG SUVERENITETA44

Pored dominantnih meudravnih elemenata, koji tite nacionalne suverenitete u oblasti ZSBP, postoje i elementi podeljenog suvereniteta, koji treba
da doprinesu veoj efikasnosti evropske spoljne politike.

Odluivanje kvalifikovanom veinom u ZSBP45

Po pravilu, Savet ministara o pitanjima spoljne politike odluuje jednoglasno. Meutim, kada se odluuje o zajednikim akcijama i stavovima, koji
su izvedeni iz zajednike strategije Evropskog saveta, ili o odlukama kojima
se primenjuju ve odobrene aktivnosti u oblasti ZSBP, dozvoljeno je odluivanje kvalifikovanom veinom.46 Meutim, na osnovu tradicije uspostavljene Luksemburkim kompromisom, lan Saveta ministara se moe pozvati na
vane razloge nacionalne politike i tako zatraiti otklanjanje mogunosti
veinskog glasanja.47 Kada se to dogodi, Savet ministara kvalifikovanom veinom moe Evropskom savetu preneti odluivanje o tom pitanju, a tada ono
mora biti jednoglasno.
Na samitu u Nici mogunost veinskog usvajanja rezolucija u oblasti
ZSBP proirena je i na neka vana personalna pitanja. Tako je kvalifikovanom veinom mogue odluivati o postavljanju Generalnog sekretara Saveta, koji je istovremeno i Visoki predstavnik ZSBP, zamenika Generalnog sekretara i Specijalnih izaslanika EU. I pored toga, teko je oekivati primenu
ovog pravila, pogotovo kada je u pitanju izbor Visokog predstavnika ZSBP,
jer e njegova uspenost u spoljnopolitikom predstavljanju Unije u mnogome zavisiti od saradnje sa svim dravama lanicama EU.
Mogunost pojaane saradnje slina je, po svojim efektima, odluivanju kvalifikovanom veinom mada je nju mogue primeniti samo na one odluke koje su ogranienog trajanja, odnosno ona je primenjiva samo u sluaju
odluivanja o zajednikim akcijama i zajednikim stavovima, a ne i u sluaju odluivanja o zajednikim strategijama. Pored toga, iskljuena je mogunost za pojaanu saradnju povodom svih pitanja koja imaju vojne ili odbrambene implikacije.
Princip podeljenog suvereniteta treba da u funkcionisanju sistema
ZSBP uskladi spoljnopolitiko delovanje Unije i da je, na taj nain, donekle evropeizira.48
44 Opirnije: Gisela Muller-Brandeck-Bocquet, The New CFSP and ESDP Decision-Making System of the European Union, naveden izvor, str. 267-270
45 Mogunost odluivanja kvalifikovanom veinom u Drugom stubu EU uvedena
je izmenama osnivakih ugovora u Amsterdamu 1997. godine.
46 lan 23, stav 2 Ugovora o EU, Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst,
naveden izvor
47 Isto
48 Dok je lan 11, stav 1 Ugovora iz Mastrihta predviao da e Unija i drave lanice da definiu i primenjuju zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku..., izmenama
uinjenim na samitu u Amsterdamu otilo se korak dalje, tako da se u lanu 11, stavu 1
izmenjenog UoEU kae da e Unija da definie i primenjuje..., naveden izvor

105

Kako je navedeno u lanu 13, stavu 3 Ugovora o EU, Savet ministara obezbedie jedinstvo, usklaenost i efektivnost akcija Unije. Ostvarenju ovog cilja treba da doprinese i princip konstruktivnog uzdravanja, pomou kog se obezbeuje lake donoenje odluka u Savetu. lan
Saveta koji se konstruktivno uzdri od glasanja prihvatie time da doneta oduka obavezuje Uniju. U duhu uzajamne solidarnosti, zainteresovane drave lanice uzdrae se od svake suprotne akcije ili one koja bi
mogla da otea sprovoenje tako usvojene odluke Unije (lan 23, stav
1 UoEU).

3. ELEMENTI BRISELIZACIJE49
Slabljenju mehanizama odluivanja, koji odraavaju dominantnost
meudravnog (meuvladinog) karaktera Drugog stuba EU, najvie su
doprinele izmene uinjene u Amsterdamu, koje se odnose na uvoenje
funkcije Visokog predstavnika Zajednike spoljne i bezbednosne politike. Evropski savet i Savet ministara su i dalje zadrali prvenstvo u sistemu ZSBP, ali je Visoki predstavnik vremenom uspeo da se, uz pomo
slubi koje pomau njegov rad, nametne kao prepoznatljivo lice EU
okrenuto ka svetu.

Uloga Visokog predstavnika ZSBP

Funkcija Visokog predstavnika ZSBP uvedena je u strukturu EU posle dosta rasprava iako je postojalo nepodeljeno miljenje o tome da treba postii bolju usklaenost i efikasnost u funkcionisanju ZSBP. Kompromis je naen, te je Generalni sekretar Saveta imenovan za Visokog
predstavnika ZSBP, koji za svoj rad odgovara Savetu ministara. Izmenama uinjenim u Amsterdamu nova kancelarija nije dobila ni sopstvena
sredstva, ni samostalne nadlenosti. Visoki predstavnik pomae Savetu u
pitanjima iz oblasti ZSBP, a posebno doprinosi, kada je to pogodno i po
odobrenju Saveta, formulisanju, pripremi i sprovoenju odluka o politici. Na zahtev Predsedavajueg, on moe voditi politiki dijalog sa treim
stranama.50
Na sastanku u Kelnu, juna 1999. godine, za prvog Visokog predstavnika ZSBP u trajanju od pet godina izabran je Havijer Solana, bivi ministar spoljnih poslova panije i Generalni sekretar NATO, politiar sa velikim meunarodnim iskustvom i ugledom. Budui da je tokom krize na Kosovu i Metohiji jasno iskazana nesposobnost EU da u
spoljnopolitikom delovanju parira SAD, izbor Solane predstavlja
49 Vidi: Gisela Muller-Brandeck-Bocquet, The New CFSP and ESDP DecisionMaking System of the European Union, naveden izvor, str. 270-272
50 U skladu sa lanom 26 UoEU, Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, naveden izvor

106

spremnost i volju lanova Saveta da ojaaju strukturu ZSBP, te da na

taj nain smanje dotadanja nastojanja za ouvanje nacionalnih suvereniteta u ovoj oblasti.51

Politiko odeljenje
Pre izmena uvedenih u Amsterdamu, sprovoenje ZSBP se esto
oslanjalo na neadekvatne i nacionalnim interesima obojene analize
kriznih situacija. Zato je doneta odluka da budu stvorene adekvatne
strukture namenjene stratekom planiranju i ranom upozoravanju, odnosno da bude formirano Politiko odeljenje koje bi pomagalo VP i
bilo mu podreeno u radu. Politiko odeljenje ine lanovi regrutovani iz Generalnog sekretarijata Saveta ministara, Komisije i ZEU, podeljeni u sedam jedinica (task force).52
Unutar Politikog odeljenja, posebno znaajno telo predstavlja
SitCen (Situation Centre)53, koje je tesno povezano sa strukturama
ZBOP54.

4. NADNACIONALNI ELEMENTI
Uloga Evropske komisije u ZSBP55
Da bismo pravilno razumeli ulogu Komisije u ZSBP, potrebno je
jasno sagledati podelu na stubove unutar strukture EU. Naime, EZ i
EU stvorene su kao ekonomske zajednice radi uspostavljanja zajed51

U poetku dunosti VP nisu bile precizno definisane, ali kada je Havijer Solana
25. novembra izabran i za Generalnog sekretara Zapadnoevropske unije, njegova pozicija je precizirana na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju. Solana je u toku svog
mandata uspeo da uspostavi dobre odnose sa Krisom Patenom, komesarom za spoljnu
politiku Evropske komisije, i da tako opovrgne bojazni o moguem rivalstvu i preplitanju nadlenosti izmeu ova dva spoljnopolitika reprezenta EU. S druge strane, redovnim obavetavanjem Evropskog parlamenta o svojim aktivnostima zadobio je poverenje
i drugog supranacionalnog organa Unije. Solana je obavetavao EP nakon svakog sastanka Evropskog saveta i Saveta ministara o svim znaajnijim raspravama i odlukama,
ne proputajui da pribavi i miljenje EP pre nego to bi poeo izradu zajednikih strategija. Kao deo amsterdamske reformisane troike, uestvovao je na sastancima sa
OEBS, G-8, NATO i drugima.
52 U praksi je, inae, dolazilo do problema, jer je postojala potreba za koordinisanje rada sa generalnom direkcijom ZSBP Generalnog sekretarijata Saveta ministara.
53 Osoblje SitCen obezbeeno je tako da operativnost bude postignuta 24 sata
dnevno, tokom cele godine, tako da je ovo telo moda i najbolji odgovor na esto citirano pitanje Henrija Kisindera o telefonskom broju Evrope.
54 Pre svega je povezano sa Vojnim osobljem, koje ga snabdeva potrebnim vojnim
informacijama, na osnovu kojih SitCen izrauje analize i opcije delovanja, koje dostavlja Vojnom komitetu i KPBP.
55Prema: Gisela Muller-Brandeck-Bocquet, The New CFSP and ESDP DecisionMaking System of the European Union, naveden izvor, str. 274-277

107

nikog unutranjeg trita. Tako su pitanja spoljnotrgovinske politike

od poetka bila u samom sreditu procesa evropskih integracija, a
vremenom su potpuno komunitarizovana. Evropska komisija se zato
nalazi u samom sreditu sprovoenja spoljnotrgovinske politike Unije, koja predstavlja vaan deo ukupne spoljne politike Unije. Problem
je u tome to Komisija nikada nije imala znaajnu ulogu u samoj
ZSBP.
Razliitim aspektima spoljne politike EU bave se Komesari zadueni za: proirenje (enlargement), razvoj (development), trgovinu
(trade) i spoljne odnose. Budui da je Komisija kolegijalno telo, oni
su formalno ravnopravni, tako da svaki od Komesara uiva odreenu
samostalnost. Svaki Komesar svoje inicijative mora da iznese Komisiji na odobravanje, koje se dobija prostom veinom. Ovakva podela
spoljnog predstavljanja Unije svakako utie na odreenu neusklaenost spoljne politike Unije u domenu Prvog stuba.
Komisija je, nakon usvajanja Ugovora iz Mastrihta, potpuno
upoznata sa radom u oblasti ZSBP(lan 27 UoEU), a nakon izmena
iz Amsterdama, funkcionie i kao deo reformisane troike. Komisija
uestvuje i u radu Evropskog saveta i Saveta ministara, kao i na nivou radnih tela Saveta (COREPER i dr), ali ne uestvuje u radu
KPBP. Meutim, dok u Prvom stubu Komisija ima iskljuivo pravo
zakonodavne inicijative, u Drugom je to pravo dato Evropskom savetu i Savetu ministara.
Ipak, uloga Komisije u ZSBP nije zanemarljiva. Na sastancima
Komisije redovno uestvuje est-sedam tzv. RELAX komesara (od
francuskog relations extrieures), iji rad koordinira Komesar za
spoljnu politiku. Pored toga, Komisija dobija informacije od preko
150 ambasada irom sveta, s tim to je nakon Amsterdama obavezna
da izvetaje iz oblasti ZSBP alje Politikom odeljenju. Na taj nain
se obezbeuje i njena komunikacija sa strukturom koja pomae rad
VP, a tome je oigledno doprinela i dobra saradnja Krisa Patena kao
Komesara za spoljnu politiku sa Solanom kao Visokim predstavnikom ZSBP.
S obzirom na to da lan 3, stav 2 Ugovora o EU apeluje na Savet
i Komisiju da sarauju kako bi obezbedili koherentnu spoljnu politiku Unije, moe se rei da Komesar za spoljnu politiku i Generalna direkcija za spoljne poslove, koju ine svi RELAX komesari, slue kao
spona Komisije i Saveta. U praksi, Prvi i Drugi stub nisu uvek tako
strogo odvojeni. esto se implementacija zajednikih akcija poverava nadlenoj generalnoj direkciji Komisije. Takoe, prilikom nametanja ekonomskih sankcija na osnovu odluka donetih u okviru ZSBP
(na osnovu lana 14 i 15 UoEU) dolazi do tzv. preplitanja stubova(lan 301 UoEZ).

108

Uloga Evropskog parlamenta u ZSBP56

Uloga Evropskog parlamenta u spoljnoj politici Unije je marginalna, ak i kada je re o zajednikoj spoljnotrgovinskoj politici u
okviru Prvog stuba. Evropski parlament je odreena prava u oblasti
ZSBP dobio Ugovorom iz Amsterdama, a ona se uglavnom svode na
njegovo pravo da bude obavetavan i konsultovan (lan 21 UoEU).
Operativni trokovi ZSBP, sa izuzetkom trokova odbrambene politike, pokrivaju se iz budeta Evropske zajednice (lan 28, stav 3
UoEU). Neophodno je da se Savet ministara i Evropski parlament
svake godine dogovore o ukupnom iznosu operativnih trokova, kao
i o njihovom konkretnom rasporeivanju. Ovom procedurom, Evropski parlament sebi obezbeuje mogunost da pojaano utie na sprovoenje ZSBP.

IV NACRT USTAVA EVROPSKE UNIJE57

Jirgen Habermas u tekstu Zato je Evropi potreban ustav, objavljenom 2001. godine, naglaava da se izazov koji stoji pred Evropljanima ne nalazi u invenciji novih konstitucionalnih modela, ve u ouvanju velikih demokratskih dostignua evropskih nacionalnih drava,
preko granica koje one same, po prirodi stvari, imaju. Pored toga, on
ipak naglaava da se ne sme zanemariti simboliki znaaj javne debate o ustavnom ustrojstvu Evrope, budui da Evropa kao politiki kolektiv ne moe figurirati u svesti svojih graana samo u obliku zajednike monete. On dalje kae da meudravnom aranmanu iz Mastrihta nedostaje snaga simbolike kristalizacije koju samo politiki
akt utemeljenja moe da obezbedi58.
Ono to danas kolokvijalno nazivamo Ustav Evrope ne predstavlja Ustav u pravnom smislu. Re je, u stvari, o nacrtu koji e
svoje vaenje i dejstvo imati tek kada ga budu prihvatile i odgovarajuim postupkom potvrdile sve drave lanice EU. Iako su i dosadanji ugovori, koji su ustanovljavali evropske zajednice i Evropsku
uniju (od prvog iz 1951. do poslednjeg, jo uvek vaeeg, iz 2000.
godine), sadrali neke ustavne karakteristike, ovaj aktuelni, koji je
56

Vie: dr Zlatko Stefanovi, Pravo EU, naveden izvor, str. 103-106

Pun naziv glasi: Ugovor koji uspostavlja Ustav Evrope (Treaty Establishing a
Constitution for Europe). Usvojen je 29. oktobra ove godine na sastanku efova drava
i vlada 25 zemalja lanica u Rimu, www.eu.int
58 Jurgen Habermas, Why Europe needs a Constitution, New Left Review 11,
Sept/Oct 2001, str. 2
57

109

jo u formi nacrta, i formalno i sadrinski59 predstavlja ugovor o

Ustavu60.
Nacrt Ustava EU uvodi u sistem Zajednike spoljne i bezbednosne
politike EU nove funkcije ministra spoljnih poslova i predsednika Evropskog saveta i znaajnije menja poloaj i ulogu Evropskog saveta u strukturi Unije.

MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA

Uvoenje funkcije Ministra spoljnih poslova predstavlja jednu od
kljunih promena koje donosi evropski Ustav. Ministar spoljnih poslova
bi trebao da doprinese boljoj usklaenosti spoljne politike i delovanja
Unije kako na politikom, tako i na ekonomskom planu. Birae ga
Evropski savet kvalifikovanom veinom. Ministar e, kako se to uobiajeno govorilo tokom izrade Ustava, nositi dva eira, to, u stvari, upuuje na injenicu da e sprovoditi ono to je danas u nadlenosti Gene59 U prvom delu Ustava je u 59 lanova definisana Unija, njene vrednosti, zadaci i raspodela nadlenosti izmeu drava lanica i EU (vertikalna podela vlasti). Ustanovljeni su organi,
pravni instrumenti, finansijski okvir i propisani uslovi o lanstvu u Uniji. Ovde je znaajno istai da je odredbama lana I-6 nacrta Ustava na jasan nain odreeno da Evropska unija ima
pravni subjektivitet i da e zakljuivati sporazume sa treim dravama u svim oblastima.
Drugi deo, 54 lana, sadri Povelju o osnovnim pravima, kojoj je, na ovaj nain, i zvanino data snaga ustavnog teksta. Njom se graanima Evrope daju najira prava. U treem, najobimnijem delu, 342 lana, nalaze se odredbe o politikama Unije. Ovim odredbama regulisano je
funkcionisanje tzv. etiri velike slobode na kojima se zasniva ekonomska integracija drava lanica - sloboda prometa robe, sloboda kretanja lica, sloboda obavljanja usluga i sloboda prometa kapitala. Date su i odredbe o pravu konkurencije i naelima voenja zajednike ili jedinstvene politike - zajednika poljoprivredna politika, trgovinska politika, politika razvoja, politika
zatite ivotne sredine, spoljna i bezbednosna politika i mnoge druge. etvrti deo je, devet lanova, posveen optim i zavrnim odredbama. On je znaajan i po tome to je u njemu predvien prestanak evropskih zajednica i svih Ugovora o njihovom osnivanju. Evropska unija nasleuje sva prava i obaveze evropskih zajednica i EU, nastale pre stupanja na snagu Ustava. Time se praktino gube i tri stuba na kojima je poivala mastrihtska EU, a Unija bi trebalo
da primi izgled sloene drave. Tri stuba se spajaju, ali se zadravaju posebne procedure
u zajednikoj spoljnoj politici, bezbednosti i odbrani.
Drave su se zatitile od daljeg irenja veinskog odluivanja u korist jednoglasnost, ali
na veoma interesantan nain. Uvele su nacionalne parlamente u definisanje toka evropske integracije. Re je o takozvanoj passerelle (u slobodnom prevodu: premoavanje) odredbi.
Njom Ustav omoguava Uniji da proiri broj oblasti u kojima se odluke donose kvalifikovanim veinskim odluivanjem (odbrana se izuzima), uz saglasnost svih lanica bez sazivanja nove meuvladine konferencije. Povodom tog predloga Evropski savet mora obavestiti sve nacionalne parlamente o svojoj odluci i dati im est meseci da izraze svoje miljenje. Ukoliko makar jedan nacionalni parlament iznese primedbu na dalje irenje kvalifikovane veine, do nje
ne moe doi.
60 Jo je Jedinstveni evropski akt (1987) uneo klauzulu, ponavljanu u potonjim ugovorima (Mastriht 1992, Amsterdam 1997, Nica 2000), o potrebi periodinih izmena osnivakih
ugovora, zbog poveanog broja poslova Unije i sve uih veza meu dravama lanicama, imajui u vidu i perspektivu irenja Unije na sve vei broj drava. Aktivnosti oko izmene osnivakih ugovora vodile su Konferencije predstavnika vlada (poznatije kao Meuvladine konferencije), koje su davale poetni i zavrni ton procesu izmene ugovora. Iako su u tom procesu svoju ulogu imali i drugi organi Zajednice/Unije (Komisija i Evropski parlament), kao i drugi zainteresovani uesnici - nacionalni parlamenti, naune i strune ustanove, pa i najira javnost -

110

ralnog sekretara Saveta EU - Visokog predstavnika ZSBP - i komesara

nadlenog za spoljne odnose. To znai da e ministar istovremeno biti i
predstavnik Saveta ZSBP i lan, odnosno potpredsednik Komisije zaduen za spoljne poslove. Ministar e, takoe, predsedavati Savetom ministara spoljnih poslova.
Diplomatsku slubu EU e tako, pored ministra, initi komesari i
drugi zvaninici Komisije, Saveta i nacionalnih diplomatija. Unija e
imati mreu svojih diplomatskih predstavnika irom sveta, a ministar
spoljnih poslova e, na primer, moi da istupa u ime EU u Savetu bezbednosti UN.

PREDSEDNIK EVROPSKOG SAVETA

U odeljku Ustava o institucijama, Evropskom savetu61 posveena su
samo dva od preko trista lanova. Od toga je jedan lan u celini posveen novoustanovljenoj funkciji predsednika Evropskog saveta. Njemu su
poverena sledea ovlaenja: predsedava Evropskim savetom i upravlja
njegovim radom, priprema samite i obezbeuje kontinuitet rada, podstie koheziju i konsenzus u Evropskom savetu, podnosi izvetaj Evropskom parlamentu posle svakog zasedanja i predstavlja Uniju u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne politike.
Ovde, dakle, dominiraju ovlaenja proceduralnog karaktera, koja
nisu nepoznata u dosadanjoj praksi ES. Novinu prestavlja ovlaenje reprezentativnog karaktera, a jo veu nain na koji se to ovlaenje ostvaruje. Ovlaenja su, umesto predsedavajuem Evropskog saveta koji se
do sada menjao svakih est meseci, poverena predsedniku koga ES bira
iz svojih redova i to na dve i po godine, uz mogunost ponovnog izbora.
Njegova funkcija je nespojiva sa funkcijom efa drave ili vlade zemlje
iz koje dolazi.
Meuvladine konferencije nosile su ulogu inicijatora i selektora brojnih predloga promena. Prilikom poslednje izmene ugovora, usvojene na zasedanju Evropskog saveta u Nici, decembra
2000. godine, bila je usvojena i Deklaracija o budunosti Evropske unije, iji je cilj bio podsticanje sveopte diskusije o pravcima razvoja ove, u svetu jedinstvene, nadnacionalne zajednice.
Godinu dana kasnije, na zasedanju Evropskog saveta u Lakenu (Belgija) jednom novom deklaracijom osnovana je Konvencija za izradu Ustava Evrope. Konvencija nije bila meuvladino
telo. Od njena 102 lana, samo je 15 predstavljalo vlade drava lanica (po jedan od tadanjih
15), 30 lanova je predstavljalo nacionalne parlamente, 16 lanova je poticalo od Evropskog
parlamenta, dva iz Komisije, dok je 13 predstavljalo vlade, a 26 parlamente tadanjih drava
kandidata bez prava glasa. Bez obzira na dodatni postupak i na injenicu da je Meuvladina
konferencija bila ta koja je konano odobrila Nacrt, ova karakteristina novina u procesu stvaranja novog ugovora o Ustavu dobija svoje puno konstitucionalno znaenje. Konvencija kao
institucija koja stvara jedan Ustav u svojoj osnovi nije nita drugo do Ustavotvorna skuptina.
Detaljnije: dr Slobodan Samardi, EU izmeu ugovora i ustava, u: Evropski forum, avgustseptembar 2004, dodatak nedeljnika Vreme, br. 717, 30. 9. 2004.
61 Dr Vesna Kneevi-Predi, Evropski savet u Ustavu Evropske unije, u: Evropski forum, avgust-septembar 2004, dodatak nedeljnika Vreme, br. 717, 30. 9. 2004

111

Nema ozbiljnih promena u sastavu Evropskog saveta. ine ga efovi drava i vlada, kao i predsednik Komisije. U njegovom radu i dalje
mogu uestvovati ministri inostranih poslova i jedan lan Komisije. Novo je to da je ministru inostranih poslova EU dozvoljeno da uestvuje u
samitima.
Kada su u pitanju ovlaenja Evropskog saveta, Ustav zadrava formulaciju po kojoj Evropski savet obezbeuje Evropskoj uniji neophodan
impuls razvoja. On je dosad uticao kako na teritorijalno irenje EU prijem novih drava lanica i odluivanje o kandidatima za lanstvo tako
i na irenje domena EU (uvoenje novih oblasti u delokrug Unije), posebno, na proirivanje oblasti u kojima je EU iskljuivo nadlena. Evropski savet ovlaen je da razrei institucionalni Gordijev vor Saveta
ministara, odnosno formacija u kojima deluje. Savet je, naime, esto nazivan dvanaestoglavim (kasnije i vieglavim) udovitem, zbog sastanaka resornih ministara koji su u svom domenu odluivali bez ikakve koordinacije sa drugim, slinim formacijama. Iako je ta nesinhronizovanost, koja je vodila usvajanju protivrenih odluka iste pravne snage,
odavno uoena, tek je ovaj Ustav ponudio reenje. On utvruje dve
osnovne formacije Generalni savet i Savet spoljnih poslova, koji inae deluju na osnovu smernica Evropskog saveta a Evropskom savetu
ostavlja da odlui o osnivanju drugih formacija. Evropski savet, takoe,
predlae Evropskom parlamentu kandidata za predsednika Komisije.
Vano je ukazati da je upravo Evropskom savetu povereno ovlaenje da menja Ustavom propisani postupak usvajanja evropskih i okvirnih
zakona. Naime, jedan od ciljeva koje je trebalo postii institucionalnom
reformom Unije bilo je uvoenje jedinstvenog i efikasnog postupka
usvajanja zakonskih akata EU. Taj cilj je tek delimino ostvaren. Iako je
kvalifikovana veina u Savetu ministara potvrena kao pravilo za usvajanje zakonskih akata Ustavom, ipak je ostao veliki broj pitanja ini se
i najvanijih o kojima Savet odluuje jednoglasno.
Osim, kako Ustav kae, uobiajenog zakonodavnog postupka u
kome se Savet ministara i Evropski parlament javljaju kao ravnopravni
zakonodavci, pojavljuju se i specijalni zakonodavni postupci. Iako nisu uspeli potpuno da uklone jednoglasnost i specifinost, tvorci Ustava su ovlastili Evropski savet da specijalne procedure zameni uobiajenim, a jednoglasnost u Savetu kvalifikovanom veinom. On to moe uiniti na sopstvenu inicijativu onda kada se nacionalni parlamenti tome izriito ne usprotive i kada Evropski parlament za to da odobrenje. Drugim
reima, ustavotvorci su ovlastili Evropski savet da izmeni ulogu koja je
Ustavom namenjena institucijama, uesnicama u zakonodavnom procesu. Evropski savet je, dakle, u stanju da menja interinstitucionalni balans,
kao i balans unutar institucija.62
62 Dodue, on to ini u odreenom i ogranienom broju sluajeva i pod uslovom da je u
samom Evropskom savetu postignuta jednoglasnost.

112

Kada je re o spoljnim odnosima i meunarodnom poloaju Unije,

ovim Ustavom Evropa napreduje u dostizanju efikasnosti odluivanja,
nadograujui se na ve postignute reforme u Nici. Najvea izmena odnosi se na institucionalne aspekte Unije.63 Drugi veliki napredak tie se
neposredno oblasti zajednike bezbednosne i odbrambene politike, kao
jedne od komponenti zajednike spoljne politike Unije. Pre svega, napredak je ostvaren uvoenjem funkcije ministra spoljnih poslova EU, kao i
predsednika Evropskog saveta, o kojima je ve bilo rei.
Odredbe o spoljnopolitikom predstavljanju EU su, za razliku od ranijih Sporazuma, sada grupisane u okviru jednog naslova64 u strukturi
Ustava. To bi trebalo da doprinese preglednosti teksta, ali i veoj usklaenosti akcija Unije prema treim dravama, budui da sve akcije, bilo
ekonomske, humanitarne ili politike, imaju zajedniki cilj.
Kada je u pitanju spoljna politika, Savet e i dalje u veini sluajeva odluivati jednoglasno, to e u EU, koja se sastoji od 25 i vie lanica, svakako umanjiti efikasnost rada.
Odbrambena politika Unije se polako uobliava, a drave lanice su
se ulaskom u EU obavezale na solidarnost, i to ne samo u oblasti ekonomije. Moe se rei da Evropska unija, nakon usvajanja evropskog Ustava, vie nee biti samo politika i ekonomska zajednica, ve e postati i
vojno-odbrambeni pakt.
Naime, u nacrt Ustava ukljuen je niz sasvim novih odredbi:
1. uvedena je klauzula o uzajamnoj pomoi65 u sluaju vojne
agresije na jednu od drava lanica66
2. proiren je broj tzv. zadataka iz Petersburga (tj. delovanja u mirovnim operacijama)
3. uvedena je tzv. klauzula solidarnosti meu lanicama (za sluajeve teroristikog napada ili velikih nesrea)
63

Dok je dosadanja Evropska unija bila zasnovana na podeli izmeu tzv. zajednike
spoljne i bezbednosne politike (tzv. Drugi stub saradnje) i spoljnih ekonomskih odnosa EU
(tzv. Prvi stub saradnje), odnosno na dva razliita ugovora, sada se ta podela, sa predlogom
novog ustava, definitivno ukida. Sve oblasti spoljnih odnosa Unije, kao i pitanja zajednike odbrambene politike podvedeni su pod isti krov, odnosno u jedno poglavlje jedinstvenog Ugovora (do sada su vaila dva odvojena ugovora o EU, odnosno o EZ). Ova promena, meutim, ne
podrazumeva i potpuno isti nain odluivanja. O pitanjima klasine spoljne politike i dalje e
se odluivati jednoglasno (uz manje izuzetke), za razliku od veinskog odluivanja (kvalifikovane veine) u drugim spoljnim, preteno ekonomskim oblastima (trgovina, energetika, saobraaj, ribarstvo i dr.). Dr Duko Lopandi, Ugovor o ustavu za Evropu i njegov uticaj na
oblast spoljnih odnosa Evropske unije i na poloaj SCG, u: Evropski forum, avgust-septembar 2004, dodatak nedeljnika Vreme, br. 717, 30. 9. 2004.
64 U pitanju je Naslov V Ustava EU.
65 Odredba o uzajamnoj pomoi dopunjena je stavom da ona ne utie na prava i obaveze
drava lanica, koje za njih proistiu iz lanstva u NATO.
66 lan III-214 Ustava EU

113

4. formirana je Evropska agencija za naoruanje, istraivanja i vojne kapacitete67

5. predviena je mogunost tzv. stalne strukturne saradnje u pitanjima
odbrane izmeu manjeg broja drava lanica EU68.
Ostaje da se vidi koliko e drave lanice EU biti spremne praktino da
razvijaju odbrambeni segment evropskih integracija, imajui u vidu postojee
primedbe o udvajanju kapaciteta sa NATO.69 EU se razvija u jedinu instituciju na svetu koja raspolae celokupnim spektrom mogunosti civilne i vojne intervencije u sluaju kriza. Meutim, imajui u vidu nejasan status i stepen realizacije ideje70 o stvaranju snaga za brza dejstva, kao i relativne nedostatke u
oblasti vazdunog transporta i komandnih, kontrolnih i obavetajnih struktura
evropskih oruanih snaga, verovatno u skorije vreme ne moemo oekivati odustajanje od tesne povezanosti EU i NATO. U svakom sluaj, nacrt Ustava EU
predloenim reenjima omoguava razvoj saradnje i jau povezanost drava
lanica EU u oblasti odbrane. To bi u perspektivi moglo da rezultira, zajedno
sa ve dostignutim stepenom ekonomske integracije, ostvarivanjem vizije o
Sjedinjenim Evropskim Dravama71 kao o pandanu jedine preostale supersile SAD.

V ZAKLJUAK
Kada u skladu sa sada vaeim normativnim reenjima razmatramo kapacitete EU za stvaranje i sprovoenje efikasne spoljne i bezbednosne politike,
moramo imati u vidu njene sutinske odlike. Evropska unija predstavlja sloen
oblik integracije, koji je, pre svega, zasnovan na ekonomskom povezivanju i
koji ima brojne procedure usaglaavanja razliitih interesa drava lanica.
Evropska unija poiva na institucionalnoj strukturi evropskih zajednica, ije
organe, finansijska i druga sredstva koristi. Strukturi evropskih zajednica su u
Mastrihtu pridodata dva nova oblika saradnje, tzv. Drugi i Trei stub saradnje.
Dok se u okviru Prvog stuba, kako bi se ekonomska osnova Zajednica bre i
usklaenije razvijala, tei postizanju to efikasnijih procedura72 odluivanja o
stvarima koje predstavljaju zajedniki interes, u Drugom stubu je vei naglasak stavljen na zatitu suvereniteta drava lanica. To neminovno dovodi do
sporijeg i neefikasnijeg odluivanja u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne
politike.
67

lan III-212 Ustava EU

lan III-213 Ustava EU
69 Vie o odnosu EU i NATO: NATO and European Security, u: Alliance Politics from
the End of the Cold War to the Age of Terrorism, edited by Alexander Moens, Lenard J. Cohen and Allen G. Sens, Praeger Publishers, 2003
70 To je bilo dogovoreno jo na Evropskom savetu u Helsinkiju decembra 1999. godine.
Opirnije: Evropa od A do - prirunik za evropsku integraciju, naveden izvor, str. 94-95
71 Vie o moguim pravcima evropskih integracija: Evropa od A do - prirunik za
evropsku integraciju, naveden izvor, str. 9-44 i 332-338
72 Misli se na upotrebu veinskog odluivanja u najveem broju sluajeva.
68

114

Zakljuenje Ugovora o Ustavu EU predstavlja simboliki vrhunac procesa73 zapoetog raspadom blokovske podele Evrope, a kompletiranog proirenjem Evropske unije i preko granica biveg SSSR. On bi trebalo da stavi taku
na neprestane promene kroz koje je u poslednjih petnaest godina prolazila nekadanja Evropska zajednica. U tom periodu, beleimo etiri serije velikih institucionalnih reformi (Mastriht, Amsterdam, Nica, Brisel), kao i dva talasa proirenja Unije (na sever i na istok Evrope). Svaka od ovih institucionalnih reformi predstavljala je korak napred u odnosu na prethodnu etapu. Evropska unija
je tako postepeno izmenjena da je sada, ukoliko bismo je poredili sa ranijim
evropskim zajednicama, ne bismo mogli prepoznati proirila je i produbila
svoje nadlenosti, uvela zajedniku valutu, nove mehanizme i instrumente odluivanja i funkcionisanja i postala daleko vie od obine meunarodne organizacije. Praktino, postala je neka vrsta (kon)federalnog entiteta, koji u manjem
ili veem obimu deluje praktino kao jedna klasina drava.74
Novim Ustavom EU data je mnogo jasnija i konzistentnija struktura
meunarodnih nadlenosti Unije.75 Utvreni su jasni ciljevi njenog meunarodnog delovanja, kao i podela na iskljuive, eksplicitne i na
implicitne nadlenosti, u skladu sa dosadanjim tumaenjima prava
EU koje je dao Sud pravde EU. U celini, moemo zakljuiti da Ugovor
o Ustavu EU predstavlja ozbiljan napor da se Evropska unija transformie u realnu politiku zajednicu zemalja koje dele zajedniku sudbinu,
kao i da se uspostavi mnogo jasnija i potencijalno efikasnija, iako vrlo
sloena, struktura - neka vrsta mirnodopske, demokratske imperije. U
oblasti spoljnih odnosa, Unija e u naelu delovati mnogo konzistentnije i jasnije, a krug njenih aktivnosti bie dalje proiren.76
Evropski Ustav nije nalik nijednom do sada napisanom.77 Napisan je
uz svest o prolaznosti institucija koje on ustanovljava, odnosno uz svest
da su one daleko od optimalnih i da bi bilo poeljno promeniti ih im politike prilike to dozvole. Stoga, predlog Ustava EU treba da uspostavi
proces evolutivnih promena koje e motivisati dalja poboljanja. Ona e
jednog dana izbrisati sporazume utvrene upravo Ustavom koji e ovih
dana biti potpisan, odnosno ratifikovan.
73 Dr Duko Lopandi, Ugovor o ustavu za Evropu i njegov uticaj na oblast spoljnih odnosa Evropske unije i na poloaj SCG, naveden izvor
74 Isto
75 Jednu od inovacija Ustava predstavlja i uvoenje institucionalnog koncepta politike
susedstva. Predvieno je da e EU sa svojim susedima (neposredno okruenje) zakljuivati i specifine vrste sporazuma, zasnovanih na zajednikim vrednostima i specifinim interesima. Ove odredbe e se verovatno odnositi na budue odnose Unije sa dravama biveg SSSR,
kao i sa zemljama junog Mediterana i (moda) Bliskog istoka. Vidi: dr Duko Lopandi,
Ugovor o ustavu za Evropu i njegov uticaj na oblast spoljnih odnosa Evropske unije i na poloaj SCG, naveden izvor
76 Vidi: dr Duko Lopandi: Ugovor o ustavu za Evropu i njegov uticaj na oblast spoljnih odnosa Evropske unije i na poloaj SCG, naveden izvor
77 Veina tih ustava - ukljuujui i ameriki - trude se da zamrznu istoriju ili da uspostave trajni institucionalni red koji e odoleti kasnijim promenama.

115

ANNEX 178
EVOLUCIJA ZAJEDNI KE SPOLJNE I BEZBEDNOSNE
POLITIKE (1948-2004)

OKTOBAR
1954.

Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija, i Velika Britanija

potpisuju Briselski sporazum o zajedni koj odbrani.
SAD, Kanada, i deset zapadnoevropskih drava potpisuju
Severnoatlantski sporazum, stvaraju i NATO.
Sporazum o Evropskoj odbrambenoj zajednici potpisalo je est
lanica Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC). Avgusta
1954. godine, francuski Parlament odbio je ovaj Sporazum
koji bi, da je usvojen, doveo do stvaranja Evropske armije.
Stvorena je Zapadnoevropska unija na osnovu Briselskog
sporazuma, u koju su ule Zapadna Nema ka i Italija. U
po etku ona slui kao okvir za dijalog estorke sa Velikom
Britanijom, a nakon njenog ulaska u Evropsku zajednicu biva
marginalizovana (dormant).
Na samitu efova drava i vlada u Hagu dat je nalog
ministrima spoljnih poslova da prona u na in za napredak u
ujedna avanju spoljne politike (politi ke saradnje).
Ministri spoljnih poslova odobrili su Luksemburki izvetaj,
ustanovljavaju i Evropsku politi ku saradnju (EPS). Sastaja e
se svakih est meseci kako bi utvrdili zajedni ke stavove o
me unarodnim pitanjima i dogovorili zajedni ke akcije. Njima
e se pridruiti Komitet direktora politi kih direkcija (Politi ki
komitet).
Ministri spoljnih poslova su u Kopenhagenskom izvetaju
predvideli poboljanje procedura politi ke saradnje. Sastaja e
se najmanje etiri puta godinje, a Politi ki komitet onoliko
puta koliko je potrebno. Evropski korespondenti i radna tela e
pripremati rad Politi kog komiteta. Evropska komisija moe
dati svoja vi enja stvari koja su u proceduri.
Londonski izvetaj predvi a izme u ostalog i mere za
konsultacije u slu aju izbijanja kriza: bilo koja tri ministra
spoljnih poslova mogu sazvati hitan sastanak EPS u roku od
48 asova. Na sastancima sa predstavnicima tre ih drava,
predsedavaju em se mogu pridruiti prethodni i naredni
predsedavaju i (troika). Evropska komisija je u potpunosti
uklju ena u EPS.
Reaktivira se ZEU odlukom da se ministri spoljnih poslova i
odbrane lanica ZEU sastaju na redovnoj bazi.

MART
1948.
APRIL
1949.
MAJ
1952.

OKTOBAR
1970.

DECEMBAR
1969.

JULI
1973.

OKTOBAR
1981.

78

OKTOBAR
1984.

Izvor: European Union Politics, edited by Michelle Cini, Oxford University Press,

2003

116

FEBRUAR
1986.

Jedinstveni evropski akt sadri i Poglavlje III o EPS. EPS

moe da razmatra politi ke i ekonomske aspekte
bezbednosti. EPS i spoljni odnosi Evropske zajednice moraju
biti uskla eni. Mali Sekretarijat EPS po inje sa radom u
Briselu kako bi predsedavaju em pomogao u radu.
Ugovor o EU potpisan je i EPS zamenjuje ZSBP. Savet
FEBRUAR
1992.
ministara spoljnih poslova odlu uje o zajedni kim stavovima i
zajedni kim akcijama, a odlu ivanje kvalifikovanom ve inom
omogu eno je za odluke kojima se primenjuju zajedni ke
akcije. Komisija moe da inicira odluke. Aktivnosti ZSBP
mogu se finansirati iz budeta Evropske zajednice. EU moe
da zatrai od ZEU da razradi i primeni odluke i akcije EU koje
imaju odbrambene implikacije.
JUN
Utvr eni su tzv. Petersburki zadaci. Deklaracija iz
Petersburga navodi da e se ZEU angaovati na humanitarnim
1992.
misijama i misijama spaavanja, misijama odravanja mira,
misijama upravljanja krizama, uklju uju i u to i nametanje
mira. Ustanovljavaju se tri oblika lanstva u ZEU - puno,
pridrueno i posmatra ko.
JUN
Potpisan je Amsterdamski sporazum koji sadri zna ajne
reforme ZSBP. Glasanje kvalifikovanom ve inom e se
1997.
koristiti i za primenu zajedni kih strategija koje usvaja
Evropski savet, a pojedine lanice mogu da se uzdre od
glasanja. Ustanovljena je funkcija Visokog predstavnika (VP)
za spoljnu i bezbednosnu politiku, koji zamenjuje prethodno
predsedavaju eg u troiki. VP predsedava novoformiranim
telom za politi ko planiranje i rano upozoravanje. EU moe da
sprovodi Petersburke zadatke, koje treba primenjivati
kapacitetima ZEU.
DECEMBAR Francusko-britanska deklaracija o vojnim kapacitetima EU
1998.
donesena je u Sent Malo.
JUN
Na samitu u Kelnu Evropski savet izraava stav da bi EU
1999.
trebalo da bude u stanju da primeni pun opseg Petersburkih
zadataka, zamenjuju i tako ZEU.
DECEMBAR Na samitu u Helsinkiju Evropski savet postavlja krajnji cilj
1999.
ZSBP. Do 2003. godine EU bi trebalo da bude u stanju da u
roku od 60 dana aktivira vojne trupe od 60.000 ljudi,
osposobljene za puni opseg Petersburkih zadataka, kao i da ih
odrava godinu dana. Za upravljanje ovim trupama
ustanovljena su radna tela - Politi ki i bezbednosni komitet,
Vojni komitet i Vojno osoblje.
DECEMBAR Na samitu u Nici formalizovana je ova nova struktura.
2000.
2003.
Konvent za Ustav
JUN
Ustav
2004.

117

Literatura
1.

2.
3.
4.

5.
6.

7.

8.
9.
10.
11.
12.
13.

14.

15.

16.

Dassu, Marta and Missiroli, Antonio, More Europe in Foreign and

Security Policy: The institutional Dimension of CFSP, The International
Spectator 2/2002.
Diedrichs, Udo and Jopp, Mathias,Flexibile Modes of Governance:
Making CFSP and ESDP Work, The International Spectator 3/2003.
Europes New Security Challenges, edited by Heinz Gartner, Adrian
Hyde-Price and Erich Reiter, Lynne Reinner Publishers, London, 2001.
European Commission, The European Union and The World, Europe
on the move series, Luxembourg: Office for Official Publications of the
European Communities, 2001.
European Union Politics, edited by Michelle Cini, Oxford University
Press, 2003.
Evropa od A do - prirunik za evropsku integraciju, izdava: Verner
Vajdenfeld i Volfgang Vesels, BPB: Savezna centrala za politiko obrazovanje, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2003.
Ginsberg, H. Roy, Ten Years of European Union Fereign Policy Baptisam, Confirmation, Validation, The Heinrich Boll Foundation,
Washington Office, 2002.
Habermas, Jurgen, Why Europe needs a Constitution, New Left Review
11, Sept/Oct 2001.
Hill,
Christopher,CFSP:
Conventions,
Constitutions
and
Consequentiality, The International Spectator 4/2002.
Ili-Gasmi, dr Gordana, Reforme Evropske unije - institucionalni aspekti, IGP Prometej, Beograd, 2004.
Koenig-Archibugi, Mathias, The Democratic Deficit of EU Foreign and
Security Policy, The International Spectator 4/2002.
Laker, Volter, Istorija Evrope 1945-1992, Clio, Beograd, 1999.
Menon, Anand, Enhancing The Efectiveness of The EU`s Foreign Defence
Policies, Centre for European Policy Studies, CEPS Policy Brief No. 29,
December 2002.
Muller-Brandeck-Bocquet, Gisela, The New CFSP and ESDP Decision Making System of The European Union, European Foreign Affairs
review, 7:257-282, 2002.
Nacrt Ustava EU - Draft Treaty Establishing a Constitution for Europe,
Official Journal, C 169, 18 July 2003, http://europa.eu.int/eurlex/en/treaties/dat/C2003169en.002901.htm
NATO and European Security - Alliance Politics from the end of the Cold
War to the Age of Terrorism, edited by Alexander Moens, Lenard J.
Cohen, and Allen G. Sens, Praeger Publishers, 2003.

118

17. Osnivaki ugovori Evropske unije - Ugovor o EU, Ugovor iz Nice sa

amandmanima na Ugovor o EU, priredio dr Duko Lopandi, Kancelarija
za pridruivanje SCG EU, Evropski pokret u Srbiji i Ministarstvo za
ekonomske odnose sa inostranstvom RS, Beograd, 2003.
18. Reader: ABC about European Union, priredila mr Tanja Mievi,
Konrad Adenauer Stiftung i G17 Institut, Beograd 2002.
19. Stefanovi, dr Zlatko: Pravo EU, Mo knjige d.o.o., Beograd, 2003.
20. Stojanovi, dr Radoslav: Spoljna politika Evropske unije, Dosije,
Beograd, 1998.
21. Ugovor o Evropskoj uniji - preieni tekst, priredio: dr Duko
Lopandi, Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir UN, Beograd
2004.
22. Winn, Neil: CFSP, ESDP and The Future of European Security: whither
NATO?, The Brown Jurnal of World Affairs, Winter/Spring 2003,Volume
IX, Issue 2

119

Milo Miri

NATO MODEL UPRAVLJANJA KRIZOM

UVOD
Hladni rat je obeleio meunarodne odnose u drugoj polovini XX
veka.1 Kao rezultat temeljnih razlika izmeu dva suprotstavljena bloka,
nastupio je period neizvesnosti u kome je postojala stalna opasnost od izbijanja oruanog konflikta na regionalnom, pa ak i na svetskom nivou.
Shvatanje odbrane i bezbednosti u periodu Hladnog rata bilo je svedeno
na obrazac bezbednosne dileme, a sredstva koja su obe strane uloile u
razvoj nuklearnog naoruanja bila su ogromna.2
Varavski pakt i NATO, dva suprotstavljena saveza3, osnovnu svrhu svog postojanja videla su u kolektivnoj samoodbrani4, a njihovo poimanje, kao i praktikovanje bezbednosti i sigurnosti zasnivalo se na raspoloivim vojnim efektivama.
Iako u periodu Hladnog rata nije bilo globalnog konflikta, u drugoj
polovini XX veka vie od 50 miliona ljudi izgubilo je ivot u raznim sukobima, a samo 10% ukupnog broja konflikata odvijalo se izmeu suverenih drava.5
Period posle raspada Varavskog pakta obeleen je oivljavanjem
pojedinih nereenih nacionalnih i dravnih problema, ije je reavanje bi1

Stanje stalne suprotstavljenosti i spremnosti za rat koje je obeleilo odnose izmeu SAD i SSSR u periodu 1946-1991. godine, Zbignienj Brzezinski, The Cold War
and its Aftermath, Foreign Affairs, 1992.
2 Minimalni procenjeni iznos koji su SAD utroile na razvoj nuklearnog naoruanja u periodu 1940-1996. godine iznosi 5.821 milijardi dolara (preraunato u odnosu na
sadanji kurs dolara), Atomic Audit: The Costs and Consequences of U.S. Nuclear Weapons Since 1940, Brookings Institution Press, 1998
3 SSSR se u zvaninim dokumentima NATO kao potencijalni neprijatelj prvi put
pominje u strategijskom dokumentu Strategic Guidance for North Atlantic Regional
Planning, 28. marta 1950.
4 Odredbe o kolektivnoj samoodbrani su navedene u l. 3 i 5 Vaingtonskog sporazuma iz 1949. godine i l. 4 Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi, dokument kojim je osnovan Varavski pakt, 1955.
5 Ruth Leger Sivard, World Military and Social Expenditures, Washington DC
Press, 1999, str. 29-31

121

lo potiskivano u autoritarnim i nedemokratskim reimima, kakav je bio

socijalizam. Rat koji je izbio na tlu bive SFRJ je svojim intenzitetom i
razaranjima bitno odredio budue restrukturisanje meunarodnih organizacija i u prvi plan stavio potrebu upravljanja bezbednosnim krizama.
Raspadom Varavskog pakta nestala je i realna potreba NATO da
ima kolektivnu samoodbranu, to je istaklo potrebu da budu pronaeni
novi identitet i svrha postojanja Alijanse.6 Stoga je novim strategijskim
konceptom NATO, usvojenim u Rimu 1991. godine, upravljanje krizama definisano kao strateki koncept NATO za XXI vek.7 U dostupnoj literaturi koncept upravljanja krizama nije zastupljen na adekvatan i kompletan nain, te je potrebno temeljno i sistematino izuavanje navedene
tematike.
Predmet ovog rada je utvrivanje postojanja jedinstvenog modela
upravljanja krizama u NATO, kao i analiziranje i opisivanje njegovih
osnovnih instrumenata.
Cilj istraivanja je utvrditi elemente modela upravljanja krizama,
kao i to u kojim normativnim dokumentima NATO, pod kojim uslovima
i po kojim principima je odreena njihova primena.
U ovom istraivanju primenjene su analiza, deskripcija i sinteza.
Upotrebljena je, pre svega, zvanina strateka i doktrinarna literatura NATO, UN, EU i OEBS, koja obrauje problematiku upravljanja
krizama.

1. RAZVOJ KONCEPTA UPRAVLJANJA KRIZAMA

Potreba upravljanja bezbednosnim krizama prvi put istaknuta je na
samitu OEBS u Helsinkiju 1975. godine. U poglavlju pod nazivom Confidence Building Measures and Certain Aspects of Security and Disarmament8 predviene su konkretne mere prevencije kriza9, i to:
1. obaveza prethodnog obavetavanja o svim veim vojnim manevrima i mogunost upuivanja vojnih posmatraa koji e ih
nadgledati
2. ostale mere jaanja meusobnog poverenja, kao to je postepeno
razoruavanje.
Osim navedenih mera, u Helsinkom zavrnom aktu promovisana je
zatita ljudskih prava i sloboda, kao i nezavisnost drava i nemogunost
promena granica mirnim putem.10
6 Heinz Grtner, European Security, Transatlantic Link and Crisis Management,
preuzeto iz: Reforma sektora bezbednosti, zbornik radova, Miroslav Hadi (ur.), G17
Institut, CCVO, Beograd, 2003.
7 Alliances New Strategic Concept, NATO Press Communique, S-1(86)91, str.
2-4
8 Mere za izgradnju poverenja i odreeni aspekti bezbednosti i razoruanja
9 Helsinki Final Act, OEBS Press Releases, 1975, str. 10-14
10 Isto, str. 4-9

122

Zavrni akt potpisali su predstavnici 56 drava, a u ime tadanje

SFRJ dokument je potpisao njen predsednik Josip Broz. Kao rezultat
potpisanog sporazuma, a na inicijativu SAD, formiran je Helsinki komitet, iji je osnovni zadatak bio da nadgleda realizaciju postignutog
sporazuma.
Na samitu OEBS u Stokholmu, 1986. godine, usvojen je Zavrni dokument, kojim su mere prevencije kriza definisane tako da su u upotrebi
i danas - Confidence and Security Building Measures (CSBM).11 Osnovni zadatak CSBM predstavlja smanjivanje rizika od iznenadne agresije,
kao i od mogunosti pogrene procene vojnih aktivnosti jedne drave.12
Zavrni dokument iz Stokholma dopunjen je 1989. i 1990. godine na samitu u Beu.
Mere prevencije kriza po CSBM su13:
1. godinja razmena informacija o jedinicama do nivoa brigade/puka/eskadrile
2. godinja razmena informacija o svim strategijskim borbenim sistemima koji se nalaze van teritorije matine drave
3. razmena informacija o vojnim budetima u skladu sa kriterijumima UN.
Navedene sporazume iz 1986. i 1989/90. godine nije ratifikovao jedino SSSR, a koncept CSBM se primenjuje i dograuje i danas
meu lanicama OEBS.
Na samitu NATO u Rimu, 1991. godine, usvojen je novi strategijski
koncept Alijanse, koji je sadrao neke potpuno nove postavke:
1. potpuno je iskljuena mogunost masovne agresije na teritoriju
Alijanse;
2. nove bezbednosne izazove ne moe reavati samo jedna institucija, ve oni mogu biti reavani samo saradnjom vie meunarodnih organizacija - NATO, KEBS, Evropska zajednica, Zapadnoevropska unija i Savet Evrope;
3. nuklearno naoruanje u Evropi bie smanjeno za 80%, zbog toga
to ne postoji nuklearna pretnja14;
4. fundamentalni zadatak Alijanse treba da bude prevencija i
upravljanje krizama manjeg intenziteta, i to u njihovim poetnim fazama15.
Navedene karakteristike strategijskog koncepta NATO predstavljaju
radikalan zaokret u odnosu na prethodni strategijski koncept, usvojen
1968. godine. Promenjena je ne samo percepcija bezbednosnih izazova,
rizika i pretnji, nego i sama organizacija vojnih snaga NATO, koje svo11

Mere za izgradnju poverenja i bezbednosti

Review, Vol. 1/1991, str. 16
13 Isto, str. 17
14 NATO Press Communique, S-1(86)91, str. 2-4
15 Isto, str. 6
12 NATO

123

ju reorganizaciju poinju prelaskom na manje, ali efikasnije i mobilnije

multinacionalne sastave.16
Dogaaji koji su se u isto vreme odigravali na Balkanu najavili su
potrebu angaovanja meunarodne zajednice u reavanju nastale krize,
jer lokalni vlastodrci nikako nisu mogli da se dogovore o njenom reavanju mirnim putem.
Naredne 1992. godine, generalni sekretar UN Butros Gali predstavio
je Generalnoj skuptini dokument pod nazivom Agenda za mir, kojim su
uvedene odreene novine u ovlaenja kojima raspolau UN prilikom
upravljanja krizama.
Agendom je istaknut znaaj prevencije kriza i konflikata, a data su i
prilino iroka ovlaenja Savetu bezbednosti UN. Njom se definiu etiri faze u prevenciji konflikata17:
1. Preventivna diplomatija, koja ukljuuje misije za utvrivanje injenica, rano upozoravanje na potencijalne konflikte i posredovanje, mere za jaanje poverenja i, u nekim sluajevima, preventivno upuivanje snaga UN na teren;
2. Uspostavljanje mira, koje obuhvata iskljuivo sredstva navedena
u Poglavlju VI Povelje UN: pregovaranje, istrage, posredovanja,
savetovanja, arbitrae i sklapanje sporazuma meu uesnicima u
konfliktu;
3. Ouvanje mira, koje je definisano kao upuivanje snaga UN na
teren, i to obavezno uz saglasnost uesnika u konfliktu. Predvia
se upuivanje sloenih misija, koje bi pored vojnih jedinica, bile
sastavljene i od civilnih komponenti, kao to je civilna policija.
Postoji ak i mogunost uspostavljanja kompletne civilne vlasti
pod kontrolom posebnih izaslanika generalnog sekretara UN;
4. Izgradnja mira, iji je cilj spreavanje eskalacije tenzija i njihovo razvijanje u konflikte. Danas je ova faza svrstana u mere prevencije kriza.
Da bi bili ostvareni zadaci koji proizilaze iz navedenih faza, generalni sekretar UN Butros Butros Gali je u Agendi za mir predloio i formiranje jedinica UN koje bi neprekidno bile u pripravnosti.
Agendom za mir pokrenute su promene u meunarodnim odnosima
i u dotadanjim shvatanjima prevencije i upravljanja krizama, a mogunost preventivnog upuivanja mirovnih snaga UN predstavljala je potpuno nov instrument upravljanja krizama.
Jubilarnih 50 godina postojanja NATO obeleeno je samitom u Vaingtonu, aprila 1999. godine, u toku vazdune kampanje na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Tada je usvojen novi strateki koncept Alijanse:
16 Isto,
17

str. 5
UN Agenda for Peace, UN Press Releases, A/47/277 - S/24111, str. 7

124

1. definisani su partneri NATO u odravanju svetskog mira i stabilnosti: UN, OEBS, EU i Zapadnoevropska unija;
2. utvreno je da su izazovi, rizici i pretnje po bezbednost Alijanse
proizvod razliitih vojnih i nevojnih subjekata, lociranih u i oko
evroatlantskog podruja;
3. ustanovljeno je da etnika i verska neslaganja, problemi oko teritorija, nezadovoljavajue ili neuspele reforme, krenje ljudskih
prava i raspadanje drava mogu prouzrokovati lokalnu ili regionalnu nestabilnost;18
4. istaknuto je da su prevencija i upravljanje krizama fundamentalni zadaci Alijanse, koje ona sprovodi radi ouvanja mira i spreavanja rata, samostalno ili u saradnji sa drugim meunarodnim
organizacijama;
5. utvreno je da e u sluaju izbijanja krize NATO, u skladu sa meunarodnim pravom, doprineti njenom reavanju, i to operacijama koje nisu definisane lanom 5 Vaingtonskog sporazuma19.
Iz navedenih fragmenata Strategijskog koncepta NATO moemo
uoiti da se koncept upravljanja krizama iri na prostor u i oko evroatlantskog podruja, dakle van teritorija Alijanse. Pojmom operacije koje nisu definisane l. 5 Vaingtonskog sporazuma20 obuhvaene su vojne akcije van teritorije NATO, kakva je bila i intervencija u SRJ.

1.1. OSNOVNI POJMOVI

Izraz upravljanje krizama nije nov u NATO. Pojam krize se u
NATO dokumentima prvi put pojavio kada je 1950. godine zapoet
rad na planiranju mera civilne zatite u sluaju nuklearnog napada.21
U junu 1952. godine osnovan je Odbor za planiranje unutranjeg
povrinskog transporta u Evropi22 koji je trebalo da koordinira upotrebu evropske saobraajne infrastrukture u sluaju krize.23
Zauuje podatak da u dokumentima Alijanse, i pored stalnog
isticanja znaaja modela upravljanja krizama, jo uvek ne postoji opte usvojena definicija krize.
Nakon to su vazduni udari na SRJ okonani, u avgustu 1999.
godine izdat je Opti prirunik za upravljanje krizama..24 On je pr18 The

Alliances Strategic Concept, Press Release, NAC-S(99)65, str. 3-5

Isto, str. 7
20 lanom 5 Vaingtonskog sporazuma iz 1949. godine predvieno je da se u sluaju napada na teritoriju bilo koje lanice primenjuju mere kolektivne samoodbrane iz
lana 51 Povelje UN.
21 Lord Ismay, NATO, The First Five Years 1949-1954; str. 3-13
22 Planning Board for European Inland Surface Transport (PBEIST)
23 Lord Ismay, naveden izvor, str. 3-13
24 Generic Crisis Management Handbook, NATO/EAPC, 1999
19

125

venstveno namenjen dravama lanicama NATO programa Partnerstvo za mir kao smernica u procesu uspostavljanja interoperabilnosti25 na stratekom nivou. U Optem priruniku za upravljanje
krizama date su definicije osnovnih pojmova, koje mogu biti korisne za razumevanje kriza sa kojima se NATO i njegovi saveznici
mogu suoiti.26
Kriza27 je, u najoptijem smislu rei, svaka promena koja destabilizuje situaciju i kojom su ugroene prioritetne vrednosti, interesi
ili ciljevi ukljuenih strana.
Navedena definicija sadri odreene nedoreenosti. Prvo, nije
navedena vrsta krize. Iz prethodnog teksta vidi se da je u dokumentima NATO pojam krize nastao u oblasti civilne zatite, a da je tek u
Strategijskom konceptu NATO iz 1991. godine proiren na pojam
bezbednosne krize.
Drugo, promena situacije nije locirana ni teritorijalno, ni situaciono, a nisu blie odreene ni ukljuene strane, te ostaje nejasno
koji subjekti kriza postoje.
U alternativnim definicijama navodi se da kriza prestavlja:
1. niz dogaaja koji se meusobno nastavljaju, a koji mogu uticati na destabilizaciju snaga u meunarodnom sistemu ili bilo kom njegovom delu iako se tom prilikom poveava mogunost od izbijanja nasilja28
2. niz interakcija izmeu vlada dve ili vie suverene drave u
konfliktu gde postoji velika mogunost od izbijanja rata29
3. situacionu promenu koju karakterie poveanje intenziteta
tetnih interakcija izmeu dve ili vie strana, uz veliku mogunost otpoinjanja borbenih dejstava30.
ak i povrnim itanjem navedenih definicija, odmah postaje jasno da su ove definicije meusobno razliite. U nekima je predvieno da samo drave mogu biti subjekti kriza, dok u drugima oni uopte nisu odreeni. Kao obeleje krize u nekima se podrazumeva upo25 Skup procedura koje drava lanica NATO/PzM mora da usvoji i bude sposobna da primeni u odreenim situacijama. Usklaivanje tee uvek paralelno u vojnim i politikim strukturama.
26 Generic Crisis Management Handbook, NATO/ EAPC, 1999, str. II-2
27 Rezultat rada ad hoc panel grupe za istraivanje odbrane, (AC/243), isto, str.
II-2
28 Oran Young, The Intermediaries: Third Parties in International Crisis, Univerzitetska tampa Fakulteta u Prinstonu, 1967, str. 14
29 Glenn H. Snyder, Paul Diesing, Conflict Among Nations: Bargaining, Decision
Making and System Structure in International Crisis, Univerzitetska tampa Fakulteta
u Prinstonu, 1977
30 Michael Brecher, Jonathan Wilkenfeld, Crisis, Conflict and Instability, New
York, Pergamon press, 1989

126

treba sile strana u konfliktu, dok je kod drugih postojanje mogunosti izbijanja oruanog sukoba dovoljno da bi neki konflikt bio definisan kao kriza. Autor Opteg prirunika za upravljanje krizama je i
sam u tekstu primetio da je nazivanje odreenog konflikta krizom subjektivna kategorija.31
Upravljanje krizama predstavlja organizovanje i preduzimanje mera
radi:
1. stavljanja krize pod kontrolu menadera krize
2. stvaranja uslova u kojima menader krize svojim postupcima
moe da utie na njen dalji tok kako bi bilo pronaeno prihvatljivo reenje.32
Prema NATO modelu33, upravljanje krizama treba da:
1. doprinese smanjenju tenzija i tako sprei njihovu eskalaciju u krize koje bi mogle uticati na bezbednost drava lanica Alijanse;
2. bude efikasno kako bi spreilo njihovo dalje eskaliranje u konflikte;
3. obezbedi da civilne i vojne strukture budu spremne da upravljaju
razliitim krizama u kratkom vremenu, kao i da spreavaju akcije protiv bilo koje drave lanice;
4. kontrolie eventualne reakcije u sluaju pojave nasilja i da tako
sprei dalju eskalaciju konflikta prekidom neprijateljstava i povlaenjem agresora;
5. uvede krizu u fazu deeskalacije onda kada nasilje bude zaustavljeno ili stavljeno pod kontrolu kako bi to pre bila uspostavljena normalna situacija.
Svaku krizu odreuje stepen njene ozbiljnosti i njen intenzitet.
Stepen ozbiljnosti definisan je obimom pretnje, kao i time koliko je
neposredna ugroenost osnovnih vrednosti, interesa ili ciljeva. Ukoliko
ovaj model bude posmatran u odnosu na to kako je praktino primenjen,
jasno je da e ovi faktori biti subjektivni i da e zavisiti od percepcije menadera. Da bi subjektivnost menadera bila to vie smanjena, potrebno
je prilikom procene stepena ozbiljnosti sagledati obim i neposrednost
ugroenosti, i to na nain na koji je to predstavljeno u sledeoj tabeli:

31

...crisis, like beauty, is very much in the eye of the beholder; Generic Crisis
Management Handbook, NATO/EAPC, 1999, str. II-3
32 Isto
33 Isto, str. II-1

127

Tabela br. 1: Stepen ozbiljnosti krize posmatran kao funkcija

neposrednosti i obima ugroenosti34
Srednji
stepen
ozbiljnosti
Nizak/srednji
stepen
ozbiljnosti

Trenutna
U blioj
budunosti

Nizak stepen
ozbiljnosti

U daljoj
budunosti

Nizak stepen
ozbiljnosti

Nizak stepen
ozbiljnosti

Nizak stepen
ozbiljnosti

Mali

Neposrednost
ugroenosti

Nizak stepen
ozbiljnosti

Visok stepen
ozbiljnosti

Srednji

Veliki

Srednji
stepen
ozbiljnosti

Obim pretnje

Bitno je primetiti da je za procenu stepena ozbiljnosti krize mnogo vanije uoiti koliko je ugroenost neposredna, nego odrediti njen
obim. Odluka o preventivnim akcijama ili o upravljanju krizom donosi se tako to se, pre svega, u obzir uzima oekivano vreme do poetka naredne faze u eskalaciji krize. Stepen ozbiljnosti krize koristi se
kao indikator na kome se odraavaju politike odluke u vezi sa eskalacijom krize. Kada takve politike odluke jednom budu donesene,
stepen ozbiljnosti prestaje da bude relevantan. Tada sve budue odluke zavise iskljuivo od intenziteta krize.
Intenzitet krize predstavlja najvaniju komponentu u proceni krize. Kada odreena tenzija (meudravna ili unutardravna) eskalira u
krizu, odreuje se stepen njene ozbiljnosti. Na osnovu prethodnog
teksta moemo zakljuiti da je stepen ozbiljnosti kvalitativna kategorija, koja zavisi od dva faktora. Kad se nivo primene nasilja u krizi
povea i pree granicu bezbednosne tolerancije, menaderima je svakako najvanija kvantitativna komponenta oliena u intenzitetu krize,
posmatrana u odnosu na to koju vrstu nasilja upotrebljavaju uesnici
u konfliktu.
U odnosu na uzrok nastanka, krize mogu biti ekonomske, politi-ke, bezbednosne, socijalne itd. One su najee kompleksne i
predstavljaju sklop razliitih navedenih faktora, ali najveu panju
uvek dobijaju one krize koje mogu dovesti do pojave nasilja. Metodologija procene i predstavljanja kriza, koja e biti opisana u daljem
34

Generic Crisis Management Handbook, NATO/EAPC, 1999, str. II-4

128

tekstu, moe biti primenjena i na ostale vrste kriza, a ne samo na

bezbednosne.
Kombinacijom stepena ozbiljnosti i intenziteta krize, menaderi dolaze do jednog od moguih naina predstavljanja kriza, koji e biti relevantan u procesu donoenja odluka.

TOK KRIZE
Tok krize sadri faze jedne krize, koje su prikazane u tabeli br. 2.

Tabela br. 2: Tok bezbednosne krize35

Kao to je na grafikonu prikazano, postoje dve osnovne faze razvoja svake krize - eskalacija i deeskalacija.

Faza eskalacije
Svaka kriza razvija se iz perioda mira. On se uglavnom moe objasniti kao vreme rutinskih interakcija izmeu drava36, koje su rukovoene svojim interesima. Poetak krive na grafiku je uvek na ordinati, jer u
35

Generic Crisis Management Handbook; NATO/ EAPC 1999, str. II-6

U poslednje vreme sve je ea pojava nedravnih (non-state) aktera u krizama,
koji u ovom priruniku nisu pominjani, za razliku od Stratekog koncepta NATO iz
1999. godine
36

129

meunarodnim odnosima uvek postoje, makar minimalna, neslaganja u

odnosima izmeu drava. Da li e ta neslaganja prerasti u tenzije, zavisi
od mnogih faktora ija se interakcija uglavnom ne moe unapred sa sigurnou sagledati. Jednu od osnovnih mera prevencije kriza predstavlja
konstantno praenje situacije u okruenju, to obino podrazumeva i
obavetajne aktivnosti.37 Kriva dalje napreduje ka neslaganju - tenziji,
obino onda kada bezbednosni izazov ili rizik prerasta u pretnju prioritetnim dravnim interesima. Taj period neslaganja, odnosno tenzija karakteriu poveana gotovost bezbednosno-politikih struktura i definisanje moguih odgovora na krizu, ije je teite na prikupljanju to preciznijih podataka i jasnom definisanju interesa suprotne strane.
Kriva zatim napreduje ka konfrontaciji koja oznaava da je jedan
ili da su oba uesnika u sukobu poeli da primenjuju nasilje. Primena nasilja najee poinje demonstracijama sile - vrenjem vojnih manevara,
pojavom specijalnih vojnih ili policijskih jedinica - uglavnom u onim delovima teritorije u kojima se kriza generie. Politika aktivnost u tom
momentu postaje izuzetno intenzivna, a praena je prekidom diplomatskih odnosa i upuivanjem ultimatuma. Ukoliko doe do zaotravanja
krize, nastupa naredni nivo, odnosno primena nasilja.
Oruani konflikt predstavlja vrhunac krize. U ovoj fazi je poetna
primena nasilja uglavnom ograniena na manje jedinice i lake naoruanje, a politiki napori za mirno reavanje krize jo uvek su veoma
intenzivni.

Faza deeskalacije
Intenzitet primene nasilja vremenom opada38, najee pod pritiskom, odnosno intervencijom meunarodne zajednice, ime poinje faza
smirivanja konflikta. Ovu fazu karakterie smanjivanje nivoa primene
nasilja, najee usled fizikog razdvajanja sukobljenih strana, u kome
uestvuju multinacionalne jedinice za ouvanje mira. Smirivanje sukoba
ne znai da je kriza reena, ali celu situaciju vraa na teren politike.
Ukoliko politiki napori budu uspeni i ukoliko doe do obostrano
prihvatljivog reenja, ulazi se u fazu nove stabilnosti, u kojoj postoji
pretpostavka da je postignuti sporazum dovoljno dobra osnova za dalje
smirivanje tenzija. Kao u fazi mira, ni u ovom periodu ne postoji potpuno slaganje. Naprotiv, esto je nivo odreenih neslaganja znatno vii nego ranije. Fazu nove stabilnosti moemo opisati kao status quo koji je
prihvatljiv za obe strane.
Plava linija na grafikonu predstavlja momenat u kome intenzitet krize poinje da bude vaniji od njenog stepena ozbiljnosti. Ta smena do37

Generic Crisis Management Handbook; NATO/ EAPC 1999, str. II-6

Nivo nasilja opada ili intervencijom meunarodne zajednice ili odustajanjem
jedne od strana u sukobu, jer je smanjena pretnja po njene vitalne interese.
38

130

gaa se u fazi konfrontacije, u kojoj se sa velikom panjom prate uglavnom kvantitativne promene - pojava i nivo nasilja. U fazi deeskalacije
krize, kada je poetkom smirivanja konflikta nasilje iskljueno i kada su
izbegnute mogunost njegovog eventualnog prelivanja u susedne drave,
stepen ozbiljnosti kao kompleksni kvalitativni faktor ponovo poinje da
bude dominantan pokazatelj krize.
Predstavljanje krize u Optem priruniku za upravljanje krizama
uopteno je i nedoreeno. Nisu tano definisani subjekti krize, a ni eventualne razlike u upravljanju unutranjim i meudravnim krizama.
S obzirom na to da je osnovna namena prirunika da lanicama programa Partnerstvo za mir prui pomo u razvijanju sopstvenih mehanizama i procedura za upravljanje krizama39, bilo bi dobro da su autori
izbegli ovako uoptene i paualne odredbe.

2. MEUNARODNE ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE

UPRAVLJANJEM BEZBEDNOSNIM KRIZAMA
Upravljanje bezbednosnim krizama, kao direktna posledica opisane
promene karaktera meunarodnih odnosa i evoluiranja bezbednosnih
izazova, rizika i pretnji, postaje prioritet meunarodnih organizacija koje se bave problemima bezbednosti. Poto nijedna meunarodna organizacija ne moe efikasno da doprinese reavanju savremenih bezbednosnih kriza i da svoju doktrinu distancira od prevazienog klasinog intervencionizma, u praksi postaje neupotrebljiva za delikatne izazove, koje
donose savremeni meunarodni odnosi.
Jaanje NATO i nesporna vojno-politika i ekonomska prevlast drava lanica nad svim ostalim institucijama (ukljuujui i UN) znatno su
suzili mogunosti da bezbednosnim krizama bilo gde u svetu bude upravljano bez participacije Alijanse. Veliki problem predstavlja i ureenje
nadlenosti, kao i meusobnih odnosa meunarodnih organizacija koje
se bave stratekim upravljanjem krizama.
Strateko upravljanje krizama u nadlenosti je sledeih meunarodnih organizacija: NATO, Ujedinjene nacije, Evropska unija, OEBS, Savet Evrope, G8 i Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope.
Njihovi meusobni odnosi i nadlenosti nisu normativno ureeni dokumentom ili propisom. Pojedinani uticaj svake od njih u sferi upravljanja krizama zavisi od koliine moi i kapaciteta kojima u datom trenutku ta organizacija raspolae. Ukoliko se kao polazni kriterijum uvai koliina raspoloive moi, pre svega, vojne, politike i ekonomske, dolazi
se do toga da najvei uticaj u savremenom svetu u sferi stratekog upravljanja bezbednosnim krizama imaju NATO, UN, EU i OEBS.
39

Generic Crisis Management Handbook, NATO/EAPC, 1999, str. 1

131

Raspadom Varavskog pakta dolazi do ogromnog rasta vojnog, politikog i ekonomskog uticaja NATO i Evropske unije. Oslobaanje od uticaja i
stalnih pretnji Rusije, dovode do nagle teritorijalne ekspanzije EU koja je
funkcionalno evoluirala, preuzimajui na sebe i bezbednosne funkcije.
Na sastanku odranom u Bolonji, juna 1999. godine, Evropski savet doneo je zakljuak da EU mora imati kapacitete za autonomne akcije, koje e
podravati adekvatna oruana sila, uz jasno definisane procedure i spremnost
za njihovu primenu, radi odgovora na meunarodne krize40. Iste godine u
decembru, na samitu EU u Helsinkiju usvojen je plan o formiranju zdruenih
snaga EU, koji e imati do 60.000 ljudi41 sa dvomesenom borbenom gotovou i operativnom autonomijom od jedne godine. Njihovo prvo angaovanje predstavlja preuzimanje mirovne misije u Bosni i Hercegovini od SFOR,
2. decembra 2005. godine.
Poslednjim proirenjem EU povean je broj njenih stanovnika na 450
miliona, to je ini veoma vanim faktorom u svetu. Najjaa karika koja povezuje Evropu i Ameriku je NATO u kome se susreu (i prepliu) njihovi meusobni interesi.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) osnovana je
1975. godine42 na osnovu principa zavrnog akta u Helsinkiju . Budui da mu
je to osnovni zadatak, OEBS je na polju prevencije i upravljanja krizama politikim sredstvima razvio mehanizme koji su decenijama verifikovani i usavravani, i to na osnovu nedostataka uoenih u konkretnim misijama. U Zdruenoj saveznikoj doktrini NATO pakta, u poglavlju koje se odnosi na saradnju NATO sa ostalim meunarodnim organizacijama, navodi se kako, kao
jedini forum koji okuplja sve drave Evrope, kao i Kanadu i SAD, OEBS
predstavlja kljunu komponentu evropske bezbednosne infrastrukture43.
Ovom konstatacijom je, jo jednom, doveden u pitanje stvarni meunarodni
autoritet UN.

3. ELEMENTI NATO MODELA UPRAVLJANJA KRIZOM

Osnovu za primenu i razvoj NATO modela upravljanja krizama predstavlja Strateki koncept NATO iz 1999. godine.44 Na osnovu njega izraena je
Zdruena saveznika doktrina45 iz 2001. godine.
40 Raimo Vyrynen, The Joan B. Kroc, The EUs New Crisis Management Capability, Institute for International Peace Studies, Policy Brief, No. 3, February, 2000,
str. 1
41 Ne radi se o klasinoj stajaoj vojsci. Drave EU su posebnim planom planirale
odreene vojne jedinice za zajedniki projekat. Meutim, dvomesena borbena gotovost
ukazuje na postojanje raskoraka izmeu elja i mogunosti.
42 Godine 1975. osnovana je Conference for Security and Cooperation in Europe.
Na sastanku u Budimpeti 1994. godine njen naziv promenjen je u Organisation for Security and Cooperation in Europe.
43 NATO handbook, str. 348
44 The Alliances Strategic Concept, Press Release, NAC-S(99)65; l. 31 i 32
45 Allied Joint Doctrine, NATO Standardisation Agency, 2001

132

Zbog drugaijeg poimanja bezbednosti, koje najsistematinije izuavaju teoretiari u SAD, kao i zbog sve veeg skupljanja savremenog sveta46
izazvanog procesom globalizacije, teko je tvrditi da se pretnje bezbednosti
drave ili zajednice drava ujedinjenih u nekoj meunarodnoj organizaciji
nalaze samo na njihovim granicama, odnosno u njihovom neposrednom
okruenju. Mogunost oruane intervencije NATO je, po Vaingtonskom
sporazumu, bila veoma mala i usmerena ka odbrani od agresije. Dilema koja je nastala povodom definisanja vojnih intervencija van teritorije drava
lanica, reena je najjednostavnije mogue uvoenjem pojma operacije koje nisu u skladu sa lanom 5 Vaingtonskog sporazuma.
Operacije kojima se odgovara na krizu, a koje nisu predviene lanom
5 Vaingtonskog sporazuma, moemo opisati kao multifunkcionalne operacije. One obuhvataju politike, vojne i civilne aktivnosti, koje su inicirane i
sprovedene u skladu sa meunarodnim humanitarnim pravom i koje treba, u
skladu sa zvaninim ciljevima Alijanse, da doprinesu prevenciji konflikata i
njihovom upravljanju.47
Takvo neodreeno tumaenje otvara mogunost skoro neogranienog
vojnog intervenisanja bilo gde na zemljinoj kugli. U kombinaciji sa savremenim poimanjem i praktikovanjem bezbednosti48 ono moe predstavljati
veoma efikasan (ili opasan) instrument, koji je namenjen tome da u najranijoj fazi predupredi ili da zaustavi ve zapoete konflikte i ratove.
Strateko upravljanje krizama predstavlja, kako je definisano 1999. godine49, jedan od fundamentalnih bezbednosnih zadataka NATO50. Njegovo dalje razvijanje i normativno regulisanje nastavljeno je u Zdruenoj saveznikoj doktrini, Optem priruniku za upravljanje krizama, kao i u pravilniku Operacija podrke miru.
U Optem priruniku za upravljanje krizama predvien je itav spektar
diplomatskih, politikih, ekonomskih i vojnih mera za upravljanje krizama.
U NATO priruniku i pravilniku Operacija podrke miru razmatraju se, meutim, samo vojne opcije. To je u skladu sa trenutnim stavom NATO da e
on u upravljanju krizama dati svoj vojni doprinos. Opte mere za upravljanje krizama prikazane su u sledeoj shemi:
46

Tomas L. Fridman je, opisujui procese u savremenom svetu, primetio da se savremeni svet u toku Oktobarske revolucije i ekonomskih kriza 1929. godine skupio sa
veliine veliki na veliinu srednji, a u drugoj fazi, koja je poela posle Hladnog rata i jo uvek traje, sa veliine srednji na veliinu mali. Razlog ovakvog skupljanja
je smanjenje razdaljine izmeu drava i kontinenata sve brim transportom roba i informacija (naroito putem interneta); preuzeto iz: Dragan R. Simi, Nauka o bezbednosti, Slubeni glasnik SRJ, 2002, str. 12
47 Zdruena saveznika doktrina, 1999, str. 231
48 Lista bezbednosnih izazova, rizika i pretnji moe biti beskonano duga, pa je onda opasnost od toga da, prilikom njihove identifikacije u svakom konkretnom sluaju
postoji jednostranost i subjektivnost, veoma velika.
49 The Alliance Strategic Concept, Washington, 1999
50 NATO handbook, 2001, str. 155

133

NATO model upravljanja krizom51

51

Generic Crisis Management Handbook, NATO/EAPC, 1999, str. od VII-1 do

VII-4

134

U opte mere upravljanja krizama spadaju preventivne mere, vojni

odgovori na krizu i sistem stalne odgovornosti.

1. Skup preventivnih mera

Skup preventivnih mera obuhvata mere na diplomatskom, ekonomskom i vojnom planu, kao i mere na planu uspostavljanja poverenja.52 Ove mere moe preduzeti Alijansa ili pojedina drava lanica. Njihov osnovni cilj je prevencija kriza u poetnim fazama
kako bi bilo izbegnuto preduzimanje otrijih mera.
Diplomatske mere podrazumevaju:
javna upozorenja dravi u kojoj se kriza razvija
izdavanje diplomatskih demara dravi u kojoj se kriza razvija
preduzimanje inicijativa na meunarodnoj sceni, ukljuujui u to
i pruanje podrke odgovarajuim postupcima meunarodnih organizacija (npr. UN ili OEBS)
trajno ili privremeno opizivanje diplomata.
Ekonomske mere podrazumevaju:
javna upozorenja koja mogu uticati na protok roba i usluga
javna upozorenja o tetnom uticaju kriza na ekonomske odnose
uvoenje posebnih optereenja (taksi ili carina) prilikom protoka
roba i usluga
otkazivanje ranije zakazanih poseta
vrenje uticaja na zvanine garancije izvoznim kreditima
striktno kontrolisanje trgovine i razmene.
Vojne mere podrazumevaju:
vojno razmenjivanje, konsultovanje i poseivanje ugroenih
drava
sprovoenje inspekcija i kontrola
iniciranje konsultacija zbog neuobiajenih vojnih aktivnosti ili
incidenata.
Primena navedenih instrumenata zavisi od konkretne situacije, to
znai da ne postoji utvrena sekvenca ili redosled njihove primene. Vano je istai da NATO do sada, izuzev vojnih, nije primenjivao navedene
instrumente. Ekonomski i diplomatski pritisak radi prevencije kriza,
sprovode najee UN, OEBS ili EU, a ponekad i pojedine drave lanice NATO, to zavisi od situacije.

2. Vojni odgovori na krizu

- Katalog opcija vojnog odgovora na krizu
Katalog opcija vojnih odgovora na krizu bie detaljnije prikazan u
narednom poglavlju rada.
52

Generic Crisis Management Handbook, NATO/EAPC 1999, str. VII-1

135

3. Sistem stalne gotovosti

Sistem stalne gotovosti uspostavljen je 1992. godine. On podrazumeva sveobuhvatnu gotovost NATO - i civilnih i vojnih komponenti kako bi bila pruena podrka vojnom odgovoru na krizu53. Zamiljen je
tako da, svojom strukturom i efikasnou, predstavlja jedan od faktora
koji uesnike u konfliktu treba da odvraa od primene nasilja. On se sastoji od tri komplementarne komponente:
Mere opreza predstavljaju aktivnosti koje NATO sprovodi kako
bi poveao spremnost za reagovanje u konkretnim situacijama.
One zavise od konkretne krize, a kada su jednom objavljene,
predstavljaju uputstva i nareenja dravama lanicama i komandantima NATO snaga.
Mere protiv iznenaenja podrazumevaju jednokratne odbrambene vojne aktivnosti, koje se primenjuju da bi mogunost preivljavanja NATO jedinica na terenu bila poveana, kao i da bi njihovi borbeni potencijali bili ouvani. Primenjuju se u sluaju iznenadnih napada na NATO snage na terenu.
Mere protivnapada predstavljaju prelaz iz faze borbene pripreme
u fazu borbene spremnosti za upuivanje snaga u borbena dejstva
protiv jedne ili vie nacija koje ugroavaju teritoriju i/ili snage
NATO54.
Donoenje odluka o primeni mera iz sistema stalne gotovosti zahteva konsenzus, a Severnoatlantski savet, odnosno Komitet za planiranje
odbrane55 predstavlja organ NATO koji moe da pokrene propisanu proceduru za postizanje konsenzusa.
Spisak i obrazloenje konkretnih mera iz sistema stalne gotovosti
nalaze se u posebnom priruniku56 koji nije javno dostupan.
NATO model prikazan u prethodnom delu teksta sadri u sebi itav
niz instrumenata razliitog karaktera. I pored toga, NATO se u praksi
ograniio samo na vojne odgovore na krizu, tako da e u daljem tekstu
biti vie rei o tome.

4. MEHANIZAM DONOENJA ODLUKE

Uzroci nastanka kriza mogu biti razliiti i kreu se od etnikih i
religioznih, do vojnih, politikih i ekonomskih. ire posmatrano,
uzroka kriza moe biti koliko i savremenih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Savremene krize, naroito one koje se odigravaju na
evroatlantskom prostoru, prete da konflikt prenesu na susedne drave
53

Isto, str. VIII-1

Generic Crisis Management Handbook, poglavlje VIII
55 Isto, str. VIII-2
56 The NATO Precautinary System Manual
54

136

i itave regione. Stoga je NATO razvio mehanizam donoenja odluka, koji treba da obezbedi funkcionalnost i brzinu reagovanja.
Sve odluke u NATO donose se konsenzusom57. Alijansu, posle
samita u Istanbulu, ini 26 drava lanica, tako da je proces postizanja konsenzusa komplikovaniji nego ranije.
Najvaniji organ NATO koji verifikuje odluke je Severnoatlantski komitet (Northatlantic Comittee - NAC). Za pitanja odbrane, u
sluajevima kada je potrebno angaovanje integrisane odbrambene
strukture, nadlean je Komitet za planiranje odbrane (Defense Planning Committee - DPC).58
Prilikom donoenja odluka NAC i DPC ponaaju se kao forumi u
kojima vlade drava lanica mogu zastupati svoje stavove. Svaka drava u NATO ima svog ambasadora, koji je ovlaen da u potpunosti
zastupa njene stavove (politike, ekonomske, odbrambene, civilne
zatite). Zasedanja traju dok se ne postigne harmonizacija stavova
svih vlada i dok se ne donese okvir konanih odluka. Prilikom zasedanja NAC i DPC konsultuju i ostale komitete - Vojni komitet (Military Comittee), Politiki komitet (Political Comittee), Vii komitet za
planiranje civilne zatite (Senior Civil Emergency Planning Comittee), Komitet za odgovore na krizu (Crisis Response Comittee), kao i
ostale komitete koji u konkretnoj situaciji mogu pruiti odreene informacije i preporuke.
Nakon donoenja odluke o angaovanju, koju donosi Severnoatlantski komitet, u Komitetu za planiranje odbrane odreuju se modaliteti angaovanja.
Nakon usvojenih odluka, komandanti NATO izrauju planove
operacija. Prilikom njihove izrade koriste se podaci nacionalnih obavetajnih slubi59, poto NATO u miru nema svoje centralne obavetajne slube.
I pored usvojenih odluka, snage na terenu ne smeju preduzimati
nikakvu konkretnu akciju bez ponovnog odobrenja Severnoatlantskog komiteta.60 Time je obezbeena postupnost u donoenju i sprovoenju odluka, a izbegnuta mogunost neadekvatne upotrebe snaga.
Procedura donoenja odluka je, za razliku od politikog okvira i
nadlenosti za reavanje kriza van teritorije Alijanse, u dokumentima
NATO precizirana i razvijena do najsitnijih detalja. Nedoreenost po57

The Alliances Strategic Concept, Press Release NAC-S(99)65, str. 3 i 6

Antonio Leitao, Some Considerations on Crisis Management Within NATO,
NATO Defence College, 2002, str. 3
59 Isto
60 Isto, str. 5
58

137

litikog okvira moe oteati postizanje konsenzusa u Severnoatlantskom komitetu.

Uporedo sa politikim forumima, u Komitetu za operacije i vebe
(Council Operations and Exercise Comittee) vode se i struni forumi,
koji treba da omogue izbor pogodne strategije. Tim sastancima prisustvuju vojni eksperti i eksperti iz posebnih oblasti logistike, komunikacija itd.
Kada je odluka donesena, formira se ad hoc telo - Direkcija za
upravljanje krizom i operacijama (The Crisis Management and Operations Directorate), koja se sastoji od Odeljenja za upravljanje krizom i Odeljenja za operacije (Council Operations Section). Direktor
direkcije je direktno potinjen generalnom sekretaru NATO i odgovoran za formiranje situacionog centra (NATO Situation Centre).61
Odeljenje za upravljanje krizom prua strunu podrku Generalnom sekretaru NATO, Severnoatlantskom komitetu, kao i Komitetu
za planiranje odbrane. Odgovorno je za izvetavanje, primenu i kontrolu odluka koje je doneo NAC, kao i za pripremu narednih koraka
koji su u njegovoj nadlenosti. Zaduen je, takoe, za odravanje veze izmeu lanica NATO i ostalih zemalja koje uestvuju u upravljanju krizom, kao i za odravanje veze izmeu Alijanse i ostalih organizacija (UN, OEBS, EU...).
Moemo primetiti da je procedura donoenja i primenjivanja odluka relativno komplikovana. Savremene krize su, takoe, veoma
komplikovane i multidimenzionalne, te se stoga ne mogu pojaviti i
eskalirati iznenada. Njihovo reavanje trebalo bi da bude postupno,
uz koordinaciju NATO sa ostalim meunarodnim organizacijama.
Budui da se NATO fokusirao na vojni doprinos upravljanju krizama,
u dosadanjim krizama su, u pretkonfliktnom periodu, delovale druge
institucije, kao to je UN ili OEBS (to je bio sluaj i na Kosovu 1999.
godine)62. Za pretkonfliktni period karakteristine su izuzetno intenzivne obavetajne aktivnosti, kao i aktivnosti praenja krize (monitoring). Ukoliko bi dolo do promene situacije na terenu, misije organizacija koje su na terenu bi trebalo odmah da reaguju i o tome zvanino obaveste komandu NATO63.
Mehanizam donoenja odluka prikazan je usledeoj shemi:

61

Antonio Leitao, Some Considerations on Crisis Management Within NATO,

NATO Defence College, 2002, str. 4
62 Vidi: Hadi Miroslav, Hronini manjak bezbednosti - sluaj Jugoslavije,
CCVO, 2001.
63 Antonio Leitao, Some Considerations on Crisis Management Within NATO,
NATO Defence College, 2002, str. 5

138

Mehanizam donoenja odluke i formiranja

privremenih tela na terenu64

64Antonio Leitao, Some Considerations on Crisis Management Within NATO,

NATO Defence College, 2002, str. 2-6

139

5. KATALOG OPCIJA VOJNOG ODGOVORA NA KRIZU

Angaovanje snaga NATO ureeno je Zajednikom saveznikom doktrinom i pojedinanim pravilima, koja se primenjuju zavisno od vrste operacije. U Zajednikoj saveznikoj doktrini NATO je predvideo angaovanje
vojnih snaga u raznim operacijama radi upravljanja krizama.
Od svih navedenih instrumenata upravljanja krizama, opcije vojnog
odgovora na krizu predstavljaju najee primenjen instrument. U njima je
sadran vojni doprinos upravljanju krizama. Osnov za njihovu primenu je
strategijski koncept Alijanse, koji je usvojen u Rimu 1991. godine. Kako su
se vremenom menjale meunarodne okolnosti, tako je menjan i strategijski
koncept, sve do 1999. godine kada je na samitu Alijanse u Vaingtonu
usvojen vaei Strategijski koncept NATO.
Angaovanje vojnih snaga NATO u operacijama odgovora na krizu,
koje nisu predviene lanom 5 Vaingtonskog sporazuma, treba da smanji
potencijalni bezbednosni rizik u najranijim fazama razvoja krize.65
Operacije odgovora na krizu obuhvataju itav niz vojnih aktivnosti
NATO. One ne samo to su delikatnije66 od klasinih vojnih odbrambenih
operacija predvienih lanom 5 Vaingtonskog sporazuma, ve meu njima postoje i znaajne razlike. Drava lanica nema zakonsku obavezu da,
osim u procesu donoenja politike odluke o njihovom izvoenju, participira u tim aktivnostima.67 Alijansa prilikom izvoenja operacija odgovora na
krizu moe saraivati i sa dravama lanicama programa Partnerstvo za
mir, pa ak i sa dravama koje nisu lanice nekog NATO programa. U planiranju i realizaciji navedenih operacija postoje brojna ogranienja, poev
od izbora naoruanja i ciljeva koji e biti napadani, pa do dozvoljenih gubitaka Alijanse.
NATO u Strategijskom konceptu deklarie da je spreman da prui vojnu pomo UN u reavanju pojedinih kriza, imajui u vidu da je Savet bezbednosti UN najodgovorniji za ouvanje mira u svetu68. Za odobravanje
bilo kakve upotrebe vojnih kapaciteta NATO, jedini nadleni organ je Severnoatlantski savet. Meutim, ni u Strategijskom konceptu, a ni u doktrini
nigde nije navedeno da je prilikom preduzimanja vojnih akcija potrebna saglasnost SB UN, to je bio sluaj i prilikom intervencije NATO na teritoriji SRJ 1999. godine.
Principi operacija odgovora na krizu su: objektivnost, istrajnost, jedinstvo komandovanja, jedinstvo aktivnosti, kredibilitet, javna vidljivost, bezbednost, fleksibilnost, promocija saradnje i dogovora, nepristrasnost, upotreba sile, uzajamno potovanje, sloboda vojnih manevara i legitimnost.69
65

Allied Joint Doctrine, NATO Standardisation Agency, 2001, str. 23-1

str. 22-7
67 Isto, str. 22-1
68 Isto, str. 23-2
69 Allied Joint Doctrine, NATO Standardisation Agency, 2001, str. 22-2
66 Isto,

140

Operacije odgovora na krizu su: operacije podrke miru i humanitarnim operacijama, operacije pomoi u katastrofama, operacije pretrage i
spaavanja, operacije podrke neborbenim operacijama evakuacije, operacije izvlaenja, operacije pruanja vojne pomoi i podrke civilnim
vlastima, kao i operacije sprovoenja sankcija i embarga.
Operacije podrke miru predstavljaju najbitniji i najosetljiviji instrument upravljanja krizama. Nakon usvajanja Strategijskog koncepta Alijanse u Vaingtonu, u julu 2001. godine izdato je novo, trenutno vaee
pravilo operacija podrke miru.
Cilj operacija podrke miru je reavanje kompleksnih hitnih situacija70 i robustnih izazova, koje proizvode zemlje u propadanju u nesigurnom i evoluirajuem okruenju71.
U operacije podrke miru spadaju: uvanje mira, nametanje mira,
prevencija konflikata, uspostavljanje mira, izgradnja mira i humanitarna pomo.72 Koja e od ovih operacija podrke miru biti primenjena,
zavisi od procene situacije koju donose izvrna tela NATO, ali i od interesa Alijanse. Krize u evroatlantskom prostoru smatraju se rizinijim, zato to prete da neposredno ugroze bezbednost pojedinih drava
lanica Alijanse.
Operacija podrke humanitarnim operacijama definisana je kao misija koja ima cilj da smanji ljudsku patnju, naroito u situacijama kada
lokalne vlasti nisu u mogunosti ili ne ele da prue adekvatnu pomo
svojim graanima.73 Te patnje mogu biti prouzrokovane prirodnim katastrofama ili ratnim sukobima, u kojima lokalne vlasti oteavaju dostavljanje pomoi. Postoje dve podvrste tih operacija - pomo izbeglicama
i raseljenim licima i humanitarna pomo.
Operacija pomoi u katastrofama tesno je povezana sa podrkom humanitarnim operacijama. Osnovna razlika je u tome to pomo u katastrofama zahteva bru intervenciju, te se za njihovo sprovoenje ne upuuju nove snage, kao to je to sluaj kod podrke humanitarnim operacijama, ve se koriste snage koje su rasporeene u regionu po nekom drugom osnovu (vebe, manevri, druge misije).
Operacije pretrage i spasavanja podrazumevaju upotrebu aviona,
brodova, podmornica i specijalizovanih timova za pronalaenje i spasavanje unesreenih ljudi na kopnu i moru.74 U ikagu je 1947. godine potpisana Konvencija o meunarodnoj civilnoj avijaciji, a 1979. godine Me70

Kompleksan unutardravni konflikt koji generie multidimenzionalne rizike ili

pretnje regionalnoj i globalnoj bezbednosti, Peace Support Operations, Military
Agency for Standardisation, 2001, str. 107
71 Isto, str. 11
72 Allied Joint Doctrine, NATO Standardisation Agency, 2001, str. 22-9
73 Isto, str. 22-11
74 Allied Joint Doctrine, NATO Standardisation Agency, 2001, str. 22-12

141

unarodna konvencija o operacijama pretrage i spasavanja na moru, koje predstavljaju pravni osnov za ovu vrstu operacija.75
Na osnovu navedenih konvencija formirani su nacionalni i regionalni centri za pretrage i spasavanja. Regulisano je da, u sluaju intervencije snaga NATO u nekom regionu, nacionalni i regionalni centri nastavljaju svoj rad, kao i da komandanti NATO sarauju sa njima na poslovima pretrage i spasavanja. U tim sluajevima snage NATO odgovorne
su za planiranje i sprovoenje tih operacija.76
Operacije podrke neborbenim operacijama evakuacije treba da dislociraju civile77 koji su u nekoj dravi ugroeni. Operacije evakuacije se
organizuju i sprovode u sluaju ratnih dejstava ili prirodnih katastrofa, a
podrazumevaju pruanje bezbednosti, prijem, kontrolu, premetanje i
hitnu medicinsku pomo civilima. Kad god je to mogue, operacije evakuacije treba da sprovode snage ugroene drave, uz podrku NATO.
Neborbene operacije evakuacije dele se u odnosu na okruenje u kojima
se izvode na bezbedne, neizvesne i rizine.
Operacije izvlaenja su misije u kojima snage NATO realizuju ili
asistiraju u povlaenju osoblja UN i ostalih misija iz kriznog podruja.
Operacije izvlaenja uglavnom podrazumevaju neprijateljsko okruenje,
te se stoga uvek planira angaovanje snaga za brzo reagovanje, koje treba da prue sigurnost tokom operacije.
Operacije pruanja vojne pomoi i podrke civilnim vlastima primenjuju se onda kada okolnosti na terenu prevazilaze mogunosti lokalnih
vlasti. Primenjuju se uvek na poziv ugroene drave, a modalitete angaovanja odreuje Vii komitet za planiranje civilne zatite.78
Operacije sprovoenja sankcija i embarga koriste se kao instrument
prinude kojim se odreena drava primorava da potuje meunarodno
pravo ili rezolucije Saveta bezbednosti UN. Sankcije podrazumevaju
ogranienje kretanja roba, usluga i ljudi u odreenom regionu. Najei
oblici angaovanja snaga NATO su operacije presretanja brodova na moru i uspostavljanje zabranjenih zona u vazduhu.

6. DOMETI NATO MODELA UPRAVLJANJA KRIZAMA

Usvajanjem novog strategijskog koncepta NATO u Rimu 1991. godine, otpoelo je novo razdoblje u upotrebi vojnih snaga u svetu. Ve naredne godine Butros Gali, generalni sekretar UN, predstavio je svoju
Agendu za mir u kojoj se odobrava preventivno upuivanje trupa radi
upravljanja krizama.79 Sadraj Agende predstavljao je svojevrsni presedan, koji je otvorio novi prostor za razvijanje strategije NATO.
75 Isto,

str. 22-12

76 Isto
77

Pod pojmom civili podrazumeva se i nenaoruano vojno osoblje.

Civil Emergency Planning Committee
79 UN Agenda for Peace, UN Press Releases, A/47/277 - S/24111, str. 7
78 Senior

142

Pitanje koje se namee je da li je Butros Gali napravio stvarni pomak

u naporima za reavanje kriza ili je samo pokuao da, organizaciji na ijem je elu bio, vrati ugled i preanji znaaj, kao i da je uini naprednijom od NATO koji se tada nije usuivao da donese takvu odluku. Ili je ovim
dokumentom, pitamo se, legalizovao novi strategijski koncept Alijanse.
Konflikt koji je poeo na Zapadnom Balkanu ostavio je brojne (kontra)efekte u evropskoj i svetskoj javnosti. Brutalnost novih (starih) sukoba
uasnula je pre svega Evropu, koja je, osim toga to je u medijima pratila uasne prizore, prva osetila masovne nalete izbeglica. Jugoslovenskom krizom su
u poslednjoj deceniji upravljali EU, UN, OEBS i NATO. Vremenom su se reale rezolucije, upuivane su mirovne snage na teren, ali se konflikt ipak preneo i na teritoriju Bosne i Hercegovine. Brojni pregovori zapoinjani su kako
bi dolo do prekida neprijateljstava, ali su bili bezuspeni. Zajedniki napori
UN, EU, NATO i OEBS doveli su na kraju do sklapanja mira u Dejtonu, koji se i danas potuje.
Meutim, tradicionalno nereeni odnosi na Balkanu doveli su do pojave
novog konflikta na Kosovu. Iako ni izbliza nije bio intenzivan i brutalan kao
prethodni, on predstavlja znaajnu istorijsku prekretnicu u meunarodnim odnosima. U jesen 1998. godine tadanji predsednik Srbije Slobodan Miloevi
popustio je pred pretnjama i pristao da se u SRJ uputi posmatraka misija
OEBS. NATO je procenio da je za reavanje krize na Kosovu potrebno angaovanje vojnih snaga i pokuao je da takvoj odluci obezbedi podrku uticajnijih drava u SB UN. Poto je ostao bez oekivane podrke, odluio je da samostalno preduzme vojnu akciju u martu 1999. godine.
Takva odluka predstavljala je jedinstven presedan u meunarodnom pravu i toga su ambasadori NATO u potpunosti bili svesni. I pored velikih javnih debata, donesena je odluka o intervenciji, koja je trajala 78 dana. Tek su
zavrni pregovori dobili institucionalni okvir UN, i to rezolucijom 1244, ijim je usvajanjem praktino okonana intervencija.
Krajnje reenje konflikta na prostorima Zapadnog Balkana bilo je, uprkos retorici i stremljenjima lokalnih ratovoa, uvek u rukama EU i SAD.80
Oprobani instrumenti upravljanja krizama na Zapadnom Balkanu nikako ne
podseaju na ureeni model, ve na niz nekoordinisanih poteza koji su, ako
nita drugo, sluili za samousavravanje. Osnovni cilj upravljanja krizom81
bio je postignut - oruani konflikti su zaustavljeni i kriza je vraena na politiki teren. Trenutnu situaciju na Kosovu treba posmatrati kao startnu taku
za projekciju budue bezbednosne stabilizacije regiona82, to poveava odgovornost kljunih posednika bezbednosne moi u regionu za ouvanje trajnog
mira. U sluaju destabilizacije prilika na Kosovu, postoji velika opasnost da
e doi do oivljavanja sukoba83. Posledice sukoba nastalih 17. marta ospori80

Hadi Miroslav, Hronini manjak bezbednosti - sluaj Jugoslavija, Institut

drutvenih nauka i CCVO, Beograd, 2001, str. 106
81 Generic Crisis Management Handbook, NATO/EAPC 1999, str. II-1
82 Hadi Miroslav, Hronini manjak bezbednosti - sluaj Jugoslavija, Institut
drutvenih nauka i CCVO, Beograd, 2001, str. 111
83 Hadi Miroslav, Hronini manjak bezbednosti - sluaj Jugoslavija, Institut
drutvenih nauka i CCVO, Beograd, 2001, str. 111

143

le su stvarnu mo, ali i htenje snaga KFOR da obezbede sigurnost srpskom

narodu u pokrajini.
Pitanje je da li se uopte moe diskutovati o primeni NATO modela
upravljanja krizama u situaciji kada su instrumenti predvieni tim modelom
primenjivani bez reda i koordinacije meunarodnih organizacija. Ni normativni dokumenti NATO, koji reguliu ovu oblast, te sekvence nisu precizno
definisali. Pitanje koje se logino namee je zato je evroatlantska zajednica,
ako je zaista bila spremna da upotrebi silu (to je i uradila), dozvolila viestepeno desetogodinje prelivanje ratova u bivim jugoslovenskim republikama.
Upravo je niz neuspeha u upravljanju jugoslovenskom krizom generisao odreene frustracije u evroatlantskoj zajednici, to je rezultiralo sve lakom upotrebom sile.84
Budui da se moe rei da upravljanje krizom na Zapadnom Balkanu jo
uvek traje, veoma je teko predvideti konana reenja, a putem njih i oceniti
primenjene modele i/ili instrumente.

ZAKLJUAK
Nacionalni interesi mogu lake (i jedino) biti ostvareni ukoliko su jasno
definisani i ukoliko uvaavaju realne pozicije i uticaj drave u regionu. Svaki nesklad izmeu htenja i mogunosti moe rezultirati gubitkom vremena, a
njega u savremenom svetu ima najmanje.
NATO ostavlja pojedinim dravama lanicama Alijanse i programa
Partnerstvo za mir ovlaenja da formiraju tela koja e se na nacionalnom
nivou baviti upravljanjem krizama.85 Ukoliko bi Srbija i Crna Gora ule u
program Partnerstvo za mir, imajui pri tome u vidu nau bezbednosnu
stvarnost, to bi bila prilika da se multidisciplinarnim pristupom, uz postojanje
nacionalnog konsenzusa o vrednostima koje se tim modelom tite, uspostave
organi i jasne procedure koji bi pomogli smanjenju postojeih tenzija i izbegavanju nastanka novih konflikata na ovim prostorima.
Jasno definisan nacionalni model za upravljanje krizama moe doneti velike politike koristi smanjenjem unutranjih tenzija, kao i izbegavanjem sada neizbene internacionalizacije svakog bezbednosnog problema u Srbiji i
Crnoj Gori. Pomogao bi, takoe, njihovom reavanju politikim sredstvima,
putem demokratski izabranih institucija drutva.
Definisanje nacionalnog (dravnog) modela upravljanja unutranjim krizama, koji bi bio u skladu sa meunarodnim standardima i okvirima, kao i
identifikovanje osnovnih instrumenata i mehanizama donoenja odluka predstavlja izazov za nadlene organe nae drave.
Upravo u tom pravcu bi trebalo da ide daljeg prouavanja ovog problema.

84
85

Isto, str. 116

Generic Crisis Management Handbook; NATO/ EAPC 1999, str. 1

144

Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Bonino, Emma, The UN We Need - No Peace Without Justice, The Daily

Telegraph, 2002.
Communication From The European Commission on Conflict Prevention,
Brussels, 2001, www.europa.eu.int/comm
Creating a Rapid Reaction Mechanism, Official Journal of the European
Communities, 2001, www.europa.eu.int
EAPC (COEC): NATO Generic Crisis Management Handbook, Brussels,
1999.
European Security Strategy, Brussels, 2003.
Fisk, Robert, Blame Someone Else, The Independent 15/3, London, 2001.
Hadi, Miroslav, (ur): Reforma sektora bezbednosti, zbornik radova, G17
Institut, CCVO, Beograd, 2003.
Hadi, Miroslav, Hronian manjak bezbednosti sluaj Jugoslavija,
Institut drutvenih nauka, CCVO, Beograd, 2001.
Leitao, Antonio, Some Considerations on Crisis Management Within
NATO, NATO Defense College, Rome 2002.
NATO After Istanbul, NATO Office of Information and Press, Brussels,
2004.
NATO After Prague, NATO Office of Information and Press, Brussels,
2002.
NATO Allied Joint Doctrine, NATO Standardisation Agency, Brussels,
2001.
NATO handbook, NATO Office of Information and Press, Brussels 2001.
NATO Precautionary System, The Military Committee, Brussels 2003.
Peace Support Operations, Military Agency for Standardization, London,
2001.
Povelja UN, www.un.org/docs
Ruth Leger Sivard, World Military and Social Expenditures, Washington
DC Press, 1999.
Simi, Dragan R, Nauka o bezbednosti - savremeni pristupi bezbednosti,
Slubeni list SRJ, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002.
The Alliances New Strategic Concept, NATO Ministerial Communiques,
Rome 1991, www.nato.int
The Washington Treaty, www.nato.int

145

Dragana urainovi

PARLAMENTARNA SKUP[TINA NATO

Uvod
Rad Parlamentarne Skuptine NATO je nedovoljno istraena tema u
naoj, ali i u stranoj literaturi, pa emo stoga u daljem tekstu pokuati da
odredimo ulogu i znaaj ovog tela u okviru sektora bezbednosti. Za tu
svrhu neophodno je osvrnuti se i na ulogu koju parlamenti imaju u odnosu na oruane snage i sektor bezbednosti u celini. Pokuaemo zatim da,
prikazujui istorijat i lanstvo Skuptine1, ulogu njenog Meunarodnog
Sekretarijata i skuptinskih tela, a naroito utvrujui znaaj dokumenata koje Skuptina donosi i budeta kojim raspolae, utvrdimo ulogu, ciljeve i domete ove institucije. S tim u vezi, posebno e biti ispitan doprinos i znaaj koji je Skuptina imala prilikom proirenja NATO. Na kraju, pokuaemo da definiemo i analiziramo odnos Skuptine i NATO,
kao i da utvrdimo uticaj koji ona ima na Alijansu. Imajui na umu da ne
postoji formalna veza izmeu Skuptine i NATO, neemo dokazivati samostalnost rada ovog tela, ve emo ovim esejom pokuati da ponudimo
dovoljno dokaza za neophodnost postojanja ovakve institucije van okrilja Severnoatlantskog saveza. Takoe, tokom razmatranja navedenih pitanja osvrnuemo se najvie na period od prvog proirenja NATO, odnosno na period od 1999. godine.

Uloga parlamenta u sektoru bezbednosti

Zakonodavnim aktivnostima parlament instalira mehanizme i utvruje procedure upravljanja oruanim snagama. On potom utvruje namenu i funkcije oruanih snaga i sastavnih komponenti, te oblike njihove saradnje sa dravnim institucijama, medijima i javnim organizacijama. Uz to, u njegovoj je nadlenosti i pravna zatita drutvenih, socijalnih i linih prava pripadnika oruanih snaga.2 Parlament ima dvostruku
1 Termin Skuptina u daljem tekstu odnosie se na Parlamentarnu Skuptinu
NATO.
2 Miroslav Hadi, Skrajnuti parlament, u: Potraga za bezbednou Sluaj Srbija, Dangraf i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004, str. 90

147

ulogu on utie na javno mnjenje, ali ga i predstavlja. On ima zadatak

da javnosti objasni i opravda trokove odbrane, ali i da pre toga to isto
objanjenje zahteva od vlade, kao i da te trokove odobri. Takoe, on
odobrava angaovanje vojnih snaga u mirovnim operacijama/overseas ili
odluuje o stacioniranju stranih oruanih snaga na svojim teritorijama3,
te predoava eventualne posledice takvog angaovanja, imajui pri tome
prvenstveno na umu gubitak ljudskih ivota4. Jednu od najvanijih nadlenosti parlamenta predstavlja mogunost proglaenja vanrednog stanja, objavljivanja rata ili zakljuivanja mira. Poslanicima za ispunjavanje
navedenih nadlenosti, izmeu ostalog, stoje na raspolaganju parlamentarna sasluanja i poslanika pitanja, kao i razne forme parlamentarnog
istraivanja sluajeva krenja zakona, propusta u rukovoenju, eventualnih zloupotreba oruanih snaga ili njihovih pojedinih komponenti.5
Meutim, u poreenju sa izvrnom vlau, parlament se esto smatra institucijom manje pogodnom za bavljenje bezbednosnim pitanjima,
a kao argument se istie dugotrajnost procedure neophodne za donoenje
odluka u parlamentu, nemogunost uvida u potrebne informacije, kao i
nedostatak potrebne ekspertize. Kao dodatan razlog navodi se i to da parlament nije ustanova u kojoj bi poverljive informacije sa sigurnou mogle biti sauvane.6 Meutim, parlamentu se, kao i u bilo kojoj drugoj
oblasti politike, poverava kontrola i nadzor nad izvrnom vlau, pa se
njegov znaaj i uloga mere mogunou da nametne svoj uticaj vladi, odnosno mogunou da menja ili odbije predloge vlade.7 Ipak, imajui na
umu posebne nadlenosti i uloge ove dve grane vlasti, ini se da je odreeni stepen tenzije izmeu izvrne i zakonodavne vlasti na neki nain
neizbean. Zbog toga je neophodno da postoji jasna podela ovlaenja i
odgovornosti, koja bi osigurala efikasnost izvrne grane vlasti, bez potencijalne opasnosti od akumuliranja vlasti. Pored toga, ona obezbeuje
i podrku javnosti odlukama zakonodavne vlasti. U sektoru bezbednosti
je tee postii balans izmeu efikasnosti i demokratije, ali je to neophod3 Miroslav Hadi, Skrajnuti parlament, u: Potraga za bezbednou Sluaj Srbija, Dangraf i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004, str. 90
4 Simon Lunn, The Democratic Control of Armed Forces in Principle and Practice, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary
Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 21
5 Miroslav Hadi, Skrajnuti parlament, u: Potraga za bezbednou Sluaj Srbija, Dangraf i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004, str. 90
6 Hans Born, Philipp H. Fluri, Simon Lunn, Introduction, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary Oversight of the Security
Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 3
7 Znaaj parlamentarnog nadzora, u: Parlamentarni nadzor sektora bezbednosti:
naela, mehanizmi i praksa, enevski centar za demokratsku kontrolu oruanih snaga,
Interparlamentarna unija, eneva/Beograd, 2003, str. 18

148

nije uiniti nego u bilo kojoj drugoj oblasti.8 Znaaj parlamenta u ovom
sektoru treba da bude oigledan sam po sebi, jer se nijedna bezbednosna
politika ne moe odrati ukoliko nema podrku javnosti, koju se upravo
trudi da zatiti. Kao izabrani predstavnici naroda, parlamentarci predstavljaju srce demokratskog poretka.9 Oni predstavljaju biraa, pojedinca, u ije ime se oruane snage i angauju, a iji porez slui njihovom
odravanju.
Uticaj parlamenta na izvrnu vlast varira od zemlje do zemlje10, a
uslovno ga moemo razmatrati posmatrajui dva modela parlamenta. Jedan model predstavlja Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava (SAD)
koji, prema Ustavom definisanoj podeli vlasti, igra veoma znaajnu ulogu u sektoru odbrane i bezbednosti, a posebno u odreivanju budeta.
Kongres vri nadzor nad radom Ministarstva odbrane, koji esto ide do
najsitnijih detalja. Iako je Kongres posluio kao model parlamentarnog
nadzora zemljama u tranziciji, praksa je pokazala da ovaj model nije mogao biti jednostavno primenjen, odnosno prenet. Ovo se objanjava specifinou Ustava SAD, kao i injenicom da kongresmenima na raspolaganju stoji veoma znaajna podrka parlamentarne infrastrukture, odnosno zaposlenih u odborima (committee staff), kao i podrka eksperata i
organizacija. Uz to, na raspolaganju su im i znaajna finansijska sredstva. Drugi model je Parlament Velike Britanije iji se direktan nadzor
nad radom Ministarstva odbrane sastoji od glasanja o budetu za odbranu, mada jednom godinje i ne u pojedinostima, kao i uz razne debate koje prethode usvajanju.11 Vladi, meutim, nije potrebno odobrenje Parlamenta za donoenje posebnih odluka o troenju izglasanog budeta, te je
i u toj oblasti uticaj Parlamenta ogranien. U ovom kontekstu, nije nevana uloga Nacionalne poreske uprave (National Audit Office) koja je odgovorna Parlamentu. Ona detaljnim procenama raznih programa proverava da li je novac efikasno upotrebljen, kao i da li je upotrebljen u one
svrhe kojima je namenjen. Ipak, ovakve nadlenosti se moraju posmatra8 Simon Lunn, The Democratic Control of Armed Forces in Principle and Practice, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary
Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 14
9 Isto, str. 21
10 Razliite prakse i procedure parlamenata u zemljama lanicama Parlamentarne
Skuptine NATO predstavljeni su u Prilogu. Prilog je preuzet iz Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 79
11 Simon Lunn, The Democratic Control of Armed Forces in Principle and Practice, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary
Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 21

149

ti kao rezultat britanske istorije i prakse, jer je uticaj jake izvrne vlasti nastao
i kao posledica angaovanja visoko profesionalne dravne administracije. Dakle, uloga Parlamenta Velike Britanije i njegovog Odabranog odbora za odbranu (Select Committee on defence) mora biti posmatrana i u drugom kontekstu. Naime, njegov najvei doprinos je u informisanju javnosti i pokuaju
da sektor odbrane i bezbednosti, putem parlamentarnih sasluanja/hearings i
izvetaja, uini to transparentnijim. Ostali parlamenti bi, uslovno, mogli biti svrstani u srednji model, odnosno u model koji se nalazi izmeu britanskog
i amerikog modela. Nemaki Bundestag, Parlament Holandije i Parlament
Danske predstavljaju modele u kojima zakonodavci imaju izraeniju ulogu i
formalnu konsultativnu mo u vezi sa pitanjima koja se tiu nabavke opreme
i angaovanja snaga.12
Ulogu i znaaj parlamenta u sektoru bezbednosti moemo blie odrediti
pomou pojmova kao to su odgovornost, nadzor i transparentnost. Godinje
glasanje o neophodnim fondovima, bilo da je ono izvreno nakon dugotrajnog procesa razmatranja kao u SAD, bilo da predstavlja samo formalno odobrenje kao to je to sluaj u Velikoj Britaniji, jeste nain na koji parlament
kontrolie odgovornost vlade. Koji god da je model kontrole budeta (power of the purse) u pitanju, svaka vlada mora pred parlamentarcima objasniti i opravdati svoj zahtev za odobravanje odreenih trokova. Odgovornost se, takoe, postie i poslanikim sasluanjima zvaninika vlade ili
osnivanjem odbora (komisije) koji ispituju posebna pitanja. Meutim,
najbitnije je to da li i u kojoj meri parlament uspeva da nadzor pretvori u
uticaj na donoenje vladinih odluka. Saglasnost parlamenta, koja je vladi
potrebna za donoenje odreene odluke, takoe predstavlja vaan instrument njegovog uticaja u kreiranju odbrambene politike. Neophodno je,
smatramo, istai i obavezu parlamenata zemalja lanica NATO da ratifikuju ugovore koji se odnose na proirenje Alijanse. Uz sve navedeno, parlamentarne rasprave i izvetaji odbora pomau da sektor odbrane postane
transparentniji, ali i da se povea interesovanje javnosti za pitanja odbrane, ime se doprinosi stvaranju opteg konsenzusa neophodnog za odbrambenu politiku. Rad parlamenta u oblasti odbrane predstavlja vaan
deo bezbednosnog sektora. On bi trebalo da doprinese stvaranju bezbednosne zajednice u kojoj bi se o bezbednosti slobodno i otvoreno govorilo.
Na taj bi nain ona prestala da bude svojina i preimustvo nekolicine.13
12 Ministarstvo odbrane Holandije je obavezno da Odbor za odbranu detaljno informie o odlukama u vezi sa nabavkom opreme koja je skuplja od 50.000 evra, dok je
saglasnost parlamenta u Nemakoj neophodna za nabavku opreme koja prelazi iznos od
25.000.000 evra.
13 Simon Lunn, The Democratic Control of Armed Forces in Principle and Practice, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary
Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 23

150

Uloga Parlamentarne Skuptine NATO

Ideja da Skuptina okupi parlamentarce drava lanica NATO radi
zajednikog razmatranja problema sa kojima se suoava transatlantsko
partnerstvo, nastala je ranih pedesetih godina XX veka, a rezultirala je
stvaranjem godinje konferencije NATO parlamentaraca 1955. godine.14
Inicijativa da Skuptina bude osnovana izraavala je elju zakonodavaca
da doprinesu preambuli Vaingtonskog ugovora, koji NATO odreuje
kao praktian izraz u osnovi politikog transatlantskog saveza demokratija15. Skuptina je osnovana 1954. godine. Na prvom zasedanju, koje je
odrano jula 1955. godine u Parizu, okupilo se 158 parlamentaraca iz 14
drava lanica, dok je na 50. zasedanju Skuptine, novembra 2004. godine u Veneciji, bilo preko 300 parlamentaraca iz 26 drava lanica, iz drava pridruenih lanica, kao i posmatraa iz 21 drave.16 Skuptina
predstavlja interparlamentarnu organizaciju zakonodavnih tela iz 26 zemalja lanica Severnoatlantske Alijanse, kao i iz 13 pridruenih lanica.
Njen rad direktno finansiraju parlamenti i vlade lanica, a od NATO je
razdvojena kako finansijski, tako i administrativno.17 Belgijski parlament je 1974. godine dodelio Skuptini specijalni pravni status, te se sedite ovog tela nalazi u Briselu.18
Kao svojevrsno interparlamentarno telo, Skuptina ve pola veka
unazad predstavlja transatlantski kritiki forum za meunarodni parlamentarni dijalog o bezbednosnim, ali i o politikim i ekonomskim pitanjima. Na taj nain, ovo telo predstavlja svojim lanicama i izvor edukacije, informacija i iskustava. Uloga skuptine je dvojaka: ona pomae
parlamentarcima da efikasnije utiu na nacionalnu odbrambenu politiku,
putem efikasnog nadzora svojih vlada, i doprinosi kako stvaranju vee
transparentnosti politike Alijanse, tako i lakem postizanju konsenzusa u
okviru NATO. Aktivnosti Skuptine, takoe, ine da rad i politika Alijanse budu transparentnije i razumljivije nacionalnim parlamentima, a time i njihovoj javnosti. Ipak, Skuptina je pre telo koje utie na politiku
(policy influencing), nego telo koje donosi politike odluke (policy-making). Dakle, uticaj na voenje politike i donoenje odluka NATO ostva14 Istorijat Skuptine predstavljen je na veb sajtu http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=8
15 Navedeno prema podacima na linku http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=8
16 Navedeno prema listi uesnika na zasedanju Skuptine u Veneciji, novembar
2004. godine
17 Pamflet/Leaflet Parlamentarne Skuptine NATO, januar 2003. godine dostupan
je u knjizi Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the
Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 157
18 Navedeno prema podacima na linku http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=8

151

ruje se posredno i to putem nacionalnih parlamenata drava lanica.19

Pored toga, predsednici vlada lanica NATO, prilikom kreiranja politike
Alijanse, uzimaju u obzir kolektivni glas parlamenta i to onako kako je
on formalizovan raspravama, izvetajima, deklaracijama i rezolucijama
Skuptine.20 U tom smislu, cijevi NATO Parlamentarne Skuptine definisani su kao: unapreivanje dijaloga parlamentaraca o glavnim bezbednosnim pitanjima, poveanje njihovog interesovanja i razumevanja povodom glavnih bezbednosnih pitanja i politike Alijanse, predoavanje
kolektivnog parlamentarnog miljenja NATO i vladama zemalja koje su
lanice Skuptine, postizanje vee transparentnosti politike NATO, a time i veeg stepena ukupne odgovornosti, i jaanje transatlantske veze.21
Navedeni ciljevi predstavljaju dugoronu orijentaciju Skuptine.
Oni su, meutim, 1989. godine proireni, te obuhvataju: pomaganje razvoja parlamentarne demokratije u evroatlantskoj zajednici ukljuivanjem
parlamentaraca onih drava koje nisu lanice u rad Skuptine, pruanje
pomoi parlamentima koji tee lanstvu u Alijansi, poveanje saradnje sa
zemljama kojima vie odgovara saradnja nego lanstvo, ukljuujui u to
i zemlje Kavkaza i Mediterana, kao i pruanje podrke razvoju parlamentarnih mehanizama i prakse koji su neophodni za efikasnu demokratsku
kontrolu nad oruanim snagama.22 Dakle, od kraja Hladnog rata Skuptina je preuzela novu ulogu, tako to je u svoj rad ukljuila parlamentarce
iz zemalja Centralne i Istone Evrope, koji su teili blioj saradnji sa
NATO. Ona im je pruila znaajnu politiku, ali i praktinu pomo radi
jaanja parlamentarne demokratije u tom regionu, dopunjujui i jaajui
time NATO Program partnerstva i saradnje.
Znaaj Skuptine, meutim, mora biti sagledan i u kontekstu uloge
koju poslanici imaju u sektoru odbrane i bezbednosti, posebno imajui u
vidu dananje bezbednosno okruenje. Izmenjena lista bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, kao i transformacija u okviru NATO, ukazuju da
bezbednost moe biti ugroena i razliitim nevojnim sredstvima. Ovo,
19

Da ovaj uticaj nije ni zanemarljiv ni nevaan, govori podatak da je na godinjem

zasedanju Skuptine u novembru 2004. godine, generalni sekretar NATO apelovao na
okupljene parlamentarce da se postaraju da politike odluke NATO budu u skladu sa
operativnim mogunostima, odnosno da zakonodavci u nacionalnim parlamentima doprinesu odobravanju budeta neophodnog za sprovoenje planova Alijanse u delo, ali i
da daju saglasnost za slanje trupa u NATO misije.
20 Simon Lunn, The Democratic Control of Armed Forces in Principle and Practice, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary
Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 24
21 Navedeno prema ciljevima Skuptine objavljenim na veb sajtu http://www.natopa.int/default.asp?TAB=1
22 Navedeno prema proirenim ciljevima Skuptine http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=1

152

tim pre, obavezuje parlament da svoje tradicionalne uloge nadzor nad

odbrambenim i bezbednosnim snagama, ukljuujui odobravanje budeta i slanje trupa u mirovne misije, postizanje konsenzusa, osiguravanje
transparentnosti, obezbeivanje i odravanje podrke javnosti dodatno
proiri. Nove uloge i misije oruanih snaga, opta potreba za sprovoenje reforme odbrane, kao i proimajui uticaj revolucije u informacionoj
tehnologiji, posebno u medijima, zahteva novi oblik parlamentarnog angamana.23 Dalje, elja zemalja kandidata da ostvare lanstvo i partnerskih zemalja da uspostave mehanizme demokratske kontrole oruanih
snaga u isto vreme znai i to da vie panje mora biti posveeno parlamentarnoj praksi.

lanstvo
lanstvo u NATO Parlamentarnoj Skuptini podudara se sa lanstvom u NATO, tako da su svi parlamenti 26 lanica NATO ujedno i
lanovi Skuptine. Zakonodavna tela sledeih zemalja ine Skuptinu:
Belgija (7), Bugarska (6), Kanada (12), eka (7), Danska (5), Estonija
(3), Francuska (18), Nemaka (18), Grka (7), Maarska (7), Island (3),
Italija (18), Latvija (3), Litvanija (4), Luksemburg (3), Holandija (7),
Norveka (5), Poljska (12), Portugal (7), Rumunija (10), Slovenija (3),
Slovaka (5), panija (12), Turska (12), Velika Britanija (18) i SAD
(36).24 Vano je istai i injenicu da je broj mandata odreene zemlje u
Skuptini raspodeljen na pripadnike dva predstavnika tela te zemlje, kao
to je to sluaj sa Gornjim i Donjim domom u Velikoj Britaniji, Kongresom i Senatom u SAD, Bundestagom i Bundesratom u Nemakoj, Kamerom (Camera) i Senatom u Italiji, a spisku tih zemalja pridruuju se i
Poljska, Rumunija, panija, Belgija, eka i Francuska.
Status pridruenog lanstva ima trinaest parlamenata. Pridruenim
lanovima omogueno je da uestvuju u gotovo svim aktivnostima odbora i pododbora, svim Rose-Roth seminarima25 i plenarnim sednicama.
Na plenarnim sednicama, pridrueni lanovi mogu da predloe rezoluci23
24

Preuzeto sa veb sajta Skuptine http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=1

Brojevi u zagradi odnose se na broj mandata koji lanice imaju u Skuptini, a
ukupan broj poslanikih mandata iznosi 248.
25 Skuptina je u organizovanju Rose-Roth Programa partnerstva i saradnje prvo
ukljuila zemlje Centralne i Istone Evrope, a potom i zemlje ireg transatlantskog regiona. Program je usmeren ka pomoi zemljama Centralne i Istone Evrope u odgovoru
na izazove koje donosi proces tranzicije, a koji ukljuuje primenu nimalo lakih politikih i ekonomskih reformi. Ovaj Program ukljuuje serije seminara, fokusiranih na regionalna i tematska bezbednosna pitanja, kao i Program obuke za skuptinski staf. Seminar, koji podrava DCAF, treba da povea svest parlamentaraca, ali i da pomogne sticanju kontakata, iskustva i potrebne ekspertize. Posebna panja posveuje se naelu demokratske kontrole oruanih snaga, kao i razvoju praksi i mehanizama za uspostavljanje efikasnog parlamentarnog nadzora nad sektorom bezbednosti.

153

ju i amandmane na rezoluciju. Oni, takoe, mogu biti i Specijalni pridrueni izvetai odbora i na taj nain predstaviti svoje poglede u dokumentima Skuptine. Meutim, nije im omogueno da glasaju o izvetajima i
rezolucijama ili o izboru zvaninika Skuptine, niti da doprinose finansiranju budeta Skuptine. Pridrueni lanovi dolaze iz parlamenta Albanije (3), Jermenije (3), Austrije (5), Azerbejdana (5), Hrvatske (3), Finske (4), Makedonije (3), Gruzije (4), Moldavije (3), Rusije (10), vedske
(5), vajcarske (5) i Ukrajine (6).26 Od pridruenih lanica, jedino Rusija ima dva predstavnika tela, te su lanovi u Skuptini NATO sastavljeni od predstavnika Dume i Sovjetske Federacije.
Status parlamenata posmatraa imaju: Evropski parlament27, skuptine Bosne i Hercegovine, Izraela, Japana, Srbije i Crne Gore, Skuptina Zapadnoevropske unije, Skuptina OEBS i Skuptina Saveta Evrope28. Prema Poslovniku Skuptine, Stalni odbor odluuje o tome da li e
delegacije parlamenata ili zemalja koji nisu lanovi Alijanse biti pozvane da uestvuju u radu Skuptine. Stalni odbor, takoe, odluuje i o broju lanova pridruene delegacije, kao i o broju pridruenih lanova koji
mogu biti rasporeeni u radna tela Skuptine.

Uloga Meunarodnog sekretarijata i rukovodilaca

Sedite Skuptine NATO nalazi se u Briselu, gde je smeten i Meunarodni sekretarijat Skuptine.29 Sekretarijat ima dvostruku ulogu. On
sprovodi veinu istraivanja i analiza potrebnih za rad skuptinskih odbora, a istovremeno obezbeuje i administrativnu podrku neophodnu za
organizovanje plenarnih sednica, seminara, sednica odbora i drugih aktivnosti Skuptine.30 Sekretarijat je, na elu sa generalnim sekretarom
Skuptine31, odgovoran za svu administraciju, kao i za obim istraivanja
26 Brojevi u zagradi odnose se na broj mandata koji pridruene lanice imaju u
Skuptini, a ukupan broj poslanikih mandata iznosi 59.
27 Evropski parlament ima pravo da poalje 10 delegata na zasedanja Skuptine, a
oni imaju mogunost da uestvuju u veini aktivnosti odbora i pododbora. Ovo se ini
vrlo znaajnim, kada imamo na umu povremene nesuglasice do kojih je dolazilo u vezi
sa pojavom Zajednike bezbednosne i odbrambene politike EU (ESDP), a posebno kada imamo na umu prisustvo lanova novoosnovanog Pododbora za odbranu i bezbednost (SEDE) na zasedanjima Skuptine.
28 Navedeno prema Listi uesnika na 50. zasedanju Skuptine u novembru 2004.
godine. Na istom zasedanju, Kazahstan je dobio status posmatraa, dok su kao gosti pozvani parlamentarci Alira, Jordana i Mauritanije.
29 Meunarodni sekretarijat Skuptine predstavljen je na linku http://www.natopa.int/default.Asp?TAB=4
30 Uloga Sekretarijata utvrena je Poslovnikom Skuptine http://www.natopa.int/default.asp?TAB=346
31 Generalni sekretar Skuptine je pod direktnom nadlenou predsednika Skuptine i bira se na period od dve godine, uz mogunost da tri puta bude izabran za istu
funkciju.

154

i analiza, koji se podnose odborima, pododborima i radnim grupama.

Skuptinski staf32 ini oko 30 ljudi, koji ostvaruju blisku saradnju sa
NATO i drugim meunarodnim institucijama i organizacijama33. Kao i u
drugim meunarodnim institucijama, i ovde su zaposleni duni da rade
u najboljem interesu Skuptine, a ne u interesu zemlje iz koje dolaze. Oni
ovde ne predstavljaju svoju zemlju, niti su joj odgovorni. Sekretarijat, takoe, prua parlamentarnim grupama, novinarima ili predstavnicima
univerziteta koji dolaze u posetu, informacije o aktivnostima Skuptine,
kao i o oblastima kojima se ova institucija bavi. Poslednjih godina, on je
i domain programa obuke parlamentarnog stafa iz pridruenih zemalja
lanica ili zemalja sa statusom posmatraa.
Rukovodstvo Skuptine NATO ine predsednik Skuptine i etiri
potpredsednika, koji imaju mandat godinu dana, kao i blagajnik koji ima
mandat dve godine. Oni zajedno sa efom delegacije iz svake zemlje lanice ine Stalni odbor34. Stalni odbor je angaovan tokom itave godine
i ima ulogu da neprestano prati aktivnosti odbora i koordinira njihov rad.
Ukoliko utvrdi da je to potrebno, moe da osniva i pododbore. Ovo telo,
takoe, utvruje ukupan broj izvetaja koji su podneseni Skuptini na
razmatranje, kao i nacrt budeta pre nego to Skuptina konano bude
odobrila predlog na godinjem zasedanju. Stalni odbor ima ulogu da razmatra sporazume sa pridruenim delegacijama, imenuje/razreava dunosti generalnog sekretara i njegovog zamenika, kao i da odreuje broj
zaposlenih u Sekretarijatu. Jedna od najvanijih uloga Stalnog odbora je
da procenjuje da li su finansijska sredstva Skuptine potroena prema
utvrenom budetu, kao i da preduzima sve mogue korake kako bi se
uverio, posmatrajui rad Severnoatlantskog saveta NATO, da su preporuke i rezolucije Skuptine primenjene.35

Uloga skuptinskih tela

Najvaniji deo posla Skuptine obavljaju skuptinska tela, odnosno
pet odbora i osam pododbora. Oni se bave najvanijim bezbednosnim i
politikim izazovima sa kojima se NATO susree. Dakle, u Skuptini je
konstituisano pet odbora: Odbor za civilnu dimenziju odbrane, koji je
formirao Pododbor za demokratsko upravljanje; Odbor za odbranu i bezbednost, koji ima pododbore za budue bezbednosne i odbrambene mo32 Termin staf e se u daljem tekstu odnositi na zaposlene u Meunarodnom sekretarijatu Skuptine.
33 Tome posebno ide u prilog injenica da je sedite Sekretarijata u Briselu, kao to
je tu i sedite NATO, Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.
34 Predsednik, potpredsednici i blagajnik, kao i predsednici odbora, nemaju pravo
glasa u Stalnom odboru, osim ako ne glasaju kao jedini predstavnici zemlje lanice iz
koje dolaze.
35 Nadlenosti Stalnog odbora navedene su prema Poslovniku Skuptine, Rules of
Procedure, na http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=346

155

i i za transatlantsku bezbednosnu i odbrambenu saradnju; Odbor za ekonomiju i bezbednost, u okviru koga postoje pododbori za ekonomsku saradnju i konvergenciju Istoka i Zapada i Pododbor za transatlantske ekonomske odnose; Politiki odbor, koji je obrazovao Pododbor za Centralnu i Istonu Evropu i Pododbor za transatlantske odnose i Odbor za nauku i tehnologiju, koji je obrazovao Pododbor za proizvodnju vojne tehnologije. Postoje i posebna tela, kao to su Posebna grupa za Mediteran,
Zajednika interparlamentarna grupa za nadgledanje sprovoenja Osnivakog akta NATO-Rusija, Zajednika interparlamentarna grupa za nadgledanje sprovoenja Povelje NATO-Ukrajina.36

Tabela br. 137

36 Podaci o odborima i pododborima navedeni su prema poslednjem godinjem zasedanju Skuptine, novembar 2004. godine.
37 Tabela predstavlja teme kojima e se odbori i pododbori baviti u svojim izvetajima tokom 2005. godine.

156

Odbori pripremaju izvetaje o kljunim pitanjima koja se tiu Alijanse i pripremaju politike preporuke, koje Skuptina razmatra na plenarnom zasedanju. Ova skuptinska tela, takoe, dobijaju informacije
(briefing) od visokih zvaninika vlade, predstavnika meunarodnih organizacija i drugih eksperata. Zasedanja odbora predstavljaju forume za dijalog i debatu parlamentaraca. Svi odbori sastaju se tokom prolenog i jesenjeg zasedanja Skuptine. Odbor za odbranu i bezbednost, Odbor za
ekonomiju i odbranu, Politiki odbor i Stalni odbor sastaju se dodatno
jednom godinje u Briselu kako bi visoki zvaninici NATO i EU detaljnije informisali lanove ovih tela o tekuim aktivnostima svojih organizacija. Odbor za ekonomiju i bezbednost sastaje se jednom godinje i u
seditu OECD u Parizu, a jedan od pomenutih pet odbora odrava sastanke u Severnoj Americi. Takoe, odbori se jednom godinje sastaju i u
Rusiji, dok se ostala zasedanja odravaju po ad hoc principu. Pododbori
se bave specijalizovanim temama ili regionima, a specijalne grupe, iako
se ne sastaju tokom zasedanja Skuptine, odravaju sastanke jednom godinje i podnose izvetaje.38 Osim sednica koje odbori i pododbori odravaju tokom godinjeg zasedanja Skuptine, lanovi odbora se sastaju
nekoliko puta godinje i u nekoj od zemalja koja je u statusu pridruenog
lana. Tu ih vodei vladini i skuptinski zvaninici, kao i eksperti i akademici, informiu o situaciji u toj dravi.39 ini se da su ovakve posete
lanova odbora i pododbora veoma znaajne, posebno ako imamo na
umu da omoguavaju bolje sagledavanje situacije na terenu, to izvetaje podnesene Skuptini ini mnogo preciznijim.
Sekretarijat, na elu sa generalnim sekretarom Skuptine, odgovoran
je za svu administraciju, kao i za broj istraivanja i analiza koji e biti
podneseni odborima, pododborima i drugim grupama. Na osnovu ovih
dokumenata, odbori i pododbori sainjavaju izvetaje koji e biti razmatrani na prolenom zasedanju Skuptine. Parlamentarcima se tada prua
prilika i da raspravljaju o nacrtu izvetaja. Nakon njihovih izmena i eventualnog auriranja, o ovim izvetajima se na godinjem zasedanju raspravlja, podnose se amandmani i, na kraju, glasa o usvajanju. Tek kada je
neki izvetaj usvojen na godinjem zasedanju, on postaje zvanian dokument Skuptine, a do tada on predstavlja samo stanovite izvetaa
koji je lan odbora i koga taj odbor bira. Na godinjem zasedanju odbori prezentuju i politike preporuke, rezolucije ili miljenja, o kojima
glasa Skuptina u plenumu. Ono to veinom glasova u Skuptini bude
prihvaeno, prosleuje se Severnoatlantskom savetu NATO i/ili vladama lanicama.
38 Predvieno je da se Specijalna grupa za Mediteran sastane dva puta tokom 2005.
godine, The Secretary Generals Report on Priorities and Activities, novembar 2004.
39 Vie o radu odbora i pododbora na veb sajtu Skuptine NATO http://www.natopa.int/default.asp?TAB=141

157

Uloga skuptinskih tela je veoma vana, pre svega zato to su lanovi Skuptine na osnovu afiniteta, ali i predznanja ili geografske pripadnosti, odabrali lanstvo u odreenom (pod)odboru ili grupi. Od neprocenjivog je znaaja i to to su direktori odbora, za razliku od lanova, izvetaa i predsednika, visoko kvalifikovani profesionalci, a ne politiari,
odnosno oni predstavljaju deo Meunarodnog Sekretarijata.40 ini se,
meutim, da bi eventualno poreenje sa sekretarima odbora u nacionalnim parlamentima bilo sasvim pogreno, imajui na umu injenicu da direktori, osim to vode odbor izmeu dva zasedanja Skuptine, svojim
istraivanjem i analizama sutinski doprinose ekspertizi odbora. Direktori, uz pomo koordinatora odbora, kao i istraivaa/research assistants i
izvrnog pomonika/executive assistants ine tim. On tokom itave godine radi na auriranju izvetaja i prikupljanju podataka o temama kojima se odbor bavi, a koje na jesenjem zasedanju Skuptine utvruje Stalni odbor.41 Generalni izveta odbora (general rapporteur) predstavlja,
takoe, deo tog tima, jer se njegova aktivna uloga prilikom sainjavanja
i auriranja izvetaja odvija izmeu dva zasedanja Skuptine. Pored toga, dugogodinje lanstvo u odreenom odboru veoma je vano za rad
ovog tela.

Znaaj dokumenata Skuptine

Da bismo objasnili ulogu i znaaj Skuptine, neophodno je osvrnuti
se i na procedure i dokumente, koje ovo telo usvaja na plenarnim sednicama. Najvanije su preporuke koje donosi Skuptina, jer su direktno
adresirane na Severnoatlantski savet NATO. Njima se zahteva preduzimanje odreenih aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva Skuptine. Odgovor
Saveta NATO, odnosno generalnog sekretara NATO na preporuke je
obavezan. Rezolucije predstavljaju zvanian stav Skuptine o odreenom pitanju, ali ne zahtevaju od Saveta da preduzima odreene radnje.
One mogu biti adresirane na sve ili na ogranien broj vlada lanica
NATO, na sve ili na odreene parlamente drava lanica, na vlade i parlamente drava koje nisu lanice a imaju status pridruenog lana ili na
meunarodne organizacije.42 Miljenje Skuptine podrazumeva njen odgovor na zvanian zahtev Saveta ili meunarodne organizacije o stavu
Skuptine u vezi sa nekim pitanjima iz njene nadlenosti.43 Pravilnik
40

U prilog navedenom, pogledati biografije Skuptinskog stafa na

http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=552
41 Oblasti kojima e se skuptinska tela baviti 2005. godine, utvrdio je Stalni odbor na zasedanju u Veneciji, novembra 2004. godine, a predstavljene su u Tabeli br. 1.
42 Poslovnikom je utvreno da lanovi Skuptine mogu zahtevati od predsednika
da prosledi drugoj meunarodnoj skuptini ili organizaciji bilo koji usvojen dokument,
kao i da od njih zatrai miljenje o tom dokumentu, odnosno o odreenom pitanju.
43 Takoe, na predlog Stalnog odbora, Skuptina moe da postigne dogovor o saradnji sa odreenim meunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i da ih pozove da podnesu pisane izvetaje o kojima e biti raspravljano.

158

odreuje unutranju organizaciju Skuptine i njenih odbora. Na osnovu

izvetaja i rasprava u odborima, generalni i specijalni izvetai prvo
predstavljaju nacrte preporuka, rezolucija, miljenja ili pravilnika odborima, pa ih tek onda, ukoliko ih oni prihvate, podnose Nacrtnom odboru,
koji ine Stalni odbor, predsednik i izvetai odbora koji uestvuju u savetodavnom svojstvu. Nacrtni odbor odluuje o tome da li e taj tekst biti dalje prosleen Skuptini na usvajanje.44
Pitanja kojima se Skuptina bavila tokom poslednjih nekoliko godina moemo pratiti prouavajui dokumente usvojene u tom periodu. Poreenja radi, na godinjem zasedanju Skuptine u Otavi, 2001. godine,
usvojene su rezolucije o Belorusiji, Evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (ESDP), raketnoj odbrani i kontroli oruja, energetskom planiranju, situaciji u J/I Evropi, proirenju NATO, kao i o zatiti nuklearnih postrojenja u Rusiji. Na istom zasedanju doneta je i Deklaracija o
borbi protiv terorizma.45 Rezolucije donete na godinjem zasedanju
Skuptine u Istanbulu, 2002. godine, odnose se na situaciju u Kalinigradu, reformu NATO i ESDP, Irak, finansiranje terorizma, jaanje transatlantskog bezbednosnog partnerstva, terorizam sa hemijskim, biolokim,
radiolokim i nuklearnim orujem. Deklaracija o transformaciji NATO,
koju je Stalni odbor doneo u novembru, predstavljala je preliminarno stanovite Skuptine koje je prethodilo Samitu NATO u Pragu. Deklaracije
o proirenju NATO i o Bliskom Istoku donete su na prolenom zasedanju Skuptine iste godine. Na jesenjem zasedanju 2003. godine u Orlandu, Skuptina je izglasala rezolucije o trgovini ljudima, saveznikim akcijama u Iraku, ekonomskom razvoju i bezbednosti, povratku transatlantske sigurnosti nakon rata u Iraku, kao i Rezoluciju o neirenju naoruanja u XXI veku. Na kraju, tokom 50. zasedanja Skuptine u Veneciji, novembra 2004. godine, donete su rezolucije o trgovini decom i suzbijanju
irenja nuklearnog oruja, Rezolucija o postkonfliktnoj rekonstrukciji i
razvoju u Iraku i Avganistanu, Rezolucija o operacijama NATO u Avganistanu, kao i Rezolucija o jaanju transatlantskog bezbednosnog dijaloga. Stalni odbor je u Bratislavi na prolenom zasedanju, na koje je Skuptina NATO zajedno sa Skuptinom OEBS poslala svoje posmatrae, doneo Izjavu povodom predsednikih izbora u Ukrajini.46

Budet
Najvei deo finansijskog fonda Skuptine potie od doprinosa nacionalnih parlamenata ili vlada drava lanica.47 Ovi doprinosi zasnovani su na kljuu pomou kog se utvruju i kriterijumi za civilni budet
44 Videti Poslovnik Skuptine, Rules of procedure, na linku http://www.natopa.int/default.asp?TAB=203
45 Deklaracija je dostupna na linku http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=331
46 Dostupno na veb sajtu Skuptine NATO, na linku http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=20
47 Dostupno na veb sajtu Skuptine http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=202

159

NATO. Manji deo subvencija obezbeuje NATO.48 Poslednjih nekoliko

godina, posebne priloge daju SAD i Norveka, ali i druge zemlje, kako
bi podrale aktivnosti u okviru RoseRoth programa. Norveko Ministarstvo spoljnih poslova obezbedilo je sredstva koja treba da olakaju
rad sa sedam novih drava lanica, kao i sa zemljama Balkana i Kavkaza. Pre nego to se prikljuila Skuptini kao punopravan lan, Maarska
je davala i posebne doprinose budetu Skuptine. enevski centar za demokratsku kontrolu oruanih snaga (DCAF) daje specijalne doprinose i
time finansira nekoliko aktivnosti u vezi sa obukom parlamentarnog stafa i novih lanova parlamenata, a finansira i predstavnika DCAF koji radi u okviru Sekretarijata Skuptine u Briselu. Godinji budet Skuptine
iznosi oko 3.000.000 evra, a najvei deo koristi se za pokrivanje trokova rada Meunarodnog sekretarijata. Nacionalne delegacije su, meutim,
odgovorne za finansiranje uestvovanja svojih lanova u aktivnostima
koje Skuptina organizuje. Blagajnik Skuptine obavezan je da sastavi
nacrt budeta Skuptine, koji na godinjem zasedanju treba da bude podnesen Stalnom odboru i Skuptini na razmatranje i odobravanje. Iako su
nove lanice donele i nove novane doprinose budetu Skuptine, njihovo prikljuenje izazvalo je i dodatne trokove. Prema kljuu doprinosa u
civilnom budetu NATO predvieno je da nove lanice uestvuju sa 2,67 %
u budetu Skuptine za 2005. godinu.

Uloga Skuptine u proirenju NATO

Padom Berlinskog zida i zavretkom Hladnog rata dolo je do promene u meunarodnom bezbednosnom okruenju. Ove promene moemo najpre pratiti posmatrajui transformaciju NATO, a zatim i ulogu koju je Skuptina, nezavisno od NATO, igrala u tom procesu. Pri tome,
neophodno je podsetiti se faza proirenja Alijanse. NATO je, dakle, devedesetih godina inicirao proces saradnje, a potom i njeno proirenje na
zemlje Centralne i Istone Evrope. Ve juna 1990. godine ministri spoljnih poslova su ovim zemljama pruili ruku prijateljstva i saradnje i zapoeli uspostavljanje veze sa seditem NATO.49 Samit NATO u Briselu,
1994. godine, uspostavlja program Partnerstvo za mir (PzM), koji je
otvoren ne samo za lanice Severnoatlantskog saveta za partnerstvo NATO50, ve i za ostale zemlje OEBS koje ele da se prikljue i unaprede
naela Vaingtonskog ugovora, te doprinesu bezbednosti transatlantskog
48

Ukupan budet Skuptine za 2004. godinu iznosi 3.178.200 evra, dok doprinosi
NATO iznose 52.100 evra. Devetnaest zemalja lanica uloilo je 3.051.100 evra, dok je
za 7 novih lanica da u budetu za 2005. godinu predloeno daju 85.253 evra.
49 Navedeno prema podacima na linku http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=54
50 U Kopenhagenu, juna 1991. godine, ministri NATO izdali su saoptenje o partnerstvu sa zemljama Centralne i Istone Evrope, a potom na Samitu u Rimu i ponudu da se
osnuje Severnoatlantski savet za partnerstvo na nivou ministara, ambasadora i odbora.

160

regiona51. Na aktivno uestvovanje u programu Partnerstvo za mir gledano je kao na neophodan, iako ne sam po sebi dovoljan, uslov za lanstvo u NATO.52
Na Madridskom samitu NATO, jula 1997. godine, eka, Poljska i
Maarska pozvane su da zaponu pregovore o pridruivanju, ali je potvreno i da NATO ostaje otvoren za nove lanove. Nakon to su ove zemlje u decembru potpisale Protokol o pridruivanju, tokom 1998. godine ga je ratifikovalo svih 16 parlamenata zemalja lanica NATO.53 Pomenute zemlje su se pridruile Alijansi marta 1999. godine, a ve u aprilu su uestvovale na Vaingtonskom samitu. Pored toga, uspostavljen je
detaljan Akcioni plan lanstva (Membership Action Plan-MAP) za zemlje koje su elele da se pridrue Alijansi.54 Zemlje obuhvaene ovim
dokumentom podnose Godinji nacionalni program za pripremu budueg
lanstva u NATO. Oni se auriraju svake godine, kako bi se ocenio napredak zemlje kandidata. Izvetaj o napretku koji svaka zemlja sainjava, podnosi se na redovnim prolenim sastancima i raspravama u okviru
Severnoatlantskog saveta za partnerstvo, ali i tokom cele godine u radionicama u kojima uestvuju civilni i vojni eksperti NATO. Godinji izvetaj o MAP podnosi se i ministrima spoljnih poslova i odbrane NATO
na redovnom prolenom zasedanju. lanovi Odbora za odbranu i bezbednost, Odbora za ekonomiju i odbranu i Politikog odbora Parlamentarne Skuptine NATO se svakog februara, u toku sastanaka sa zvaninicima NATO, informiu o napretku zemalja obuhvaenih MAP. Sekretarijat Skuptine se, takoe, redovno sastaje sa zvaninicima NATO radi
auriranja informacija o MAP.55 Na Samitu NATO u Pragu, novembra
2002. godine, efovi drava i vlada zemalja lanica pozvali su Bugarsku,
Estoniju, Latviju, Litvaniju, Rumuniju, Slovaki i Sloveniju da zaponu
pregovore o lanstvu u NATO, a na junskom Samitu u Istanbulu, 2004.
godine, ove zemlje su zvanino postale lanice Alijanse.56 Albanija, Makedonija i Hrvatska, meutim, ostale su van najnovijeg kruga proirenja,
ali su zajedniki osnovale Jadransku povelju.
51
52

Opirnije o samitima NATO, http://www.nato.int/docu/comm.htm

U tom smislu, Severnoatlantski savet je na Samitu ministara, decembra 1994.
godine, odluio da e se o proirenju odluivati za svaku dravu posebno (case-by case
basis), ali i to da neke zemlje mogu postati lanice pre drugih.
53 O ulozi koju je Skuptina imala, apelujui na svoje lanice da ratifikuju ove dokumente, bie vie rei kasnije u radu.
54 Ovaj dokument nije predstavljao naroitu novinu u odnosu na PzM, ali je bio
precizniji i davao je veu vanost proceduri sastanaka Saveta 19 + 1 sa pojedinanim
kandidatima.
55 Iz izvetaja Pododbora za budue bezbednosne i odbrambene snage, Military
Preparations of NATO Candidate Countries, novembar 2002. godine
56 ire o Samitu Alijanse u Pragu, odranom 2002. godine, i Istanbulu (2004. godine) nalazi se na veb sajtu NATO http://www.nato.int/docu/comm

161

Po zavretku Hladnog rata i Skuptina se prilagodila novoj misiji kako bi se bolje usaglasila sa novom realnou u osnovi izmenjenog bezbednosnog i politikog okruenja Evrope. Ona je pomagala zemljama u
tranziciji tako to je njihove parlamentarce direktno ukljuivala u rad
Skuptine. Ova institucija je proirila svoj mandat 1990. godine kada
je zemljama Centralne i Istone Evrope ponudila mogunost da dobiju
status pridruenog lana. Skuptina je, u stvaranju ovih novih odnosa
sa pomenutim zemljama, koristila svoj autonomni status u odnosu na
NATO. On joj je omoguavao da se aktivira mnogo bre nego to bi to
inila Alijansa, kojoj je potreban konsenzus za odluivanje, kako bi odgovorila na promene koje su iz temelja menjale meunarodno bezbednosno okruenje. Skuptina je brzo razvijala bliske odnose sa politikim liderima zemalja tzv. mladih demokratija, a te veze su znatno olakale dijalog koji bi NATO ubrzo zapoinjao sa regionalnim vladama. Tadanji
predsednik Skuptine kongresmen arli Rouz i senator Bil Rot inicirali
su 1990. godine RoseRoth program seminara i konferencija kako bi
produbili saradnju sa parlamentima Centralne i Istone Evrope. Delegacija Skuptine je uestvovala i u nadgledanju izbora u ovim zemljama, a
organizovala je i seminare o parlamentarnom nadzoru odbrambene i bezbednosne politike, kao i druge programe. Kljunu ulogu je, ipak, odigrala kako u usmeravanju Alijanse ka politici proirenja, tako i u stvaranju
neophodnog konsenzusa potrebnog za pozivanje novih lanova u Alijansu.57 Uslov za proirenje lanstva je ratifikacija parlamenata drava lanica NATO, koja je dodatno istakla vanost voenja debate u Skuptini
povodom ovog pitanja, dok je program specijalizovanih seminara i obuke za skuptinski staf obezbeivao i blagovremenu praktinu pomo za
pridruivanje.
Nakon rezolucija usvojenih na zasedanju u Amsterdamu (1999),
Berlinu (2000) i Otavi (2001), Skuptina je oktobra 2001. godine donela
Deklaraciju o proirenju koja je ponovo dala veliku podrku lanova
Skuptine buduem proirenju Alijanse.58 Deklaracijom je ukazano na
injenicu da zemlje kandidati osim to sprovode uspene programe reforme, doprinose i operacijama NATO na Balkanu, kao i borbi protiv terorizma, kako vojnim tako i nevojnim sredstvima, pa time de facto doprinose stabilnosti i bezbednosti u evroatlantskom regionu i deluju kao saveznici. Politiki odbor Skuptine NATO zaduen je za nevojne aspekte
proirenja Alijanse, a procesom proirenja se posebno bavi Pododbor za
57 Uloga Skuptine u proirenju NATO, videti na veb sajtu http://www.natopa.int/default.asp?TAB=8
58 Odgovori generalnog sekretara NATO na navedene rezolucije potvruju da je
proces proirenja i dalje kljuna politika kojoj e NATO biti potpuno posveen. Odgovor generalnog sekretara NATO na Deklaraciju br. 306, usvojenu na prolenom zasedanju Skuptine 2001. godine, kao i na Rezoluciju br. 312, usvojenu na godinjem zasedanju Skuptine u Otavi 2001. godine.

162

Centralnu i Istonu Evropu. Ova tela su radom na terenu i posetom zemljama kandidatima59, zatim sastancima sa najviim civilnim i vojnim
zvaninicima tih zemalja i dodatnim istraivanjima i analizama dobila
veoma dobru sliku o situaciji u svakoj zemlji posebno. Pored toga to se
u izvetajima zalau za to da parlamenti zemalja lanica bez odlaganja
ratifikuju protokole koji su neophodni za proirenje NATO, odbori apeluju na svoje lanove da doprinesu formiranju javnog mnjenja60, kako bi
ohrabrili velike i stalne reforme koje ove zemlje preduzimaju u oblasti
odbrane61. S druge strane, izvetai skuptinskih odbora upozoravaju da
zemlje kandidati, iako na dobrom putu da ispune kriterijume za lanstvo,
nisu jo uvek spremne da se prikljue Alijansi, pa budu li posrnule u
sprovoenju reformi, parlamenti drava lanica mogu da odlue da odloe ili ak odbiju njihovo pridruivanje Vaingtonskom ugovoru, ocenjujui da ta zemlja ne bi mogla biti pouzdan saveznik62. Ipak, na osnovu
donetih izvetaja i rezolucija, mogue je izvesti zakljuak da je podrka
Skuptine proirenju NATO kontinuirana, fokusirana na nevojne oblasti
saradnje, ali i da predstavlja doprinos daljoj politici otvorenih vrata
(NATOs Open Door policy). To se, pre svega, odnosi na zemlje Jugoistone i Istone Evrope, ali i na razvoj bliih odnosa sa Rusijom, Ukrajinom i drugim zemljama radi produbljivanja i proirenja bezbednosti u
itavoj evroatlantskoj oblasti.63
Pored toga, podrka javnosti u zemljama kandidatima za lanstvo u
NATO odluujua je za pridruivanje Alijansi. Bez dovoljne podrke
javnosti, sprovoenje politikih, vojnih i ekonomskih reformi bi, u najmanju ruku, bilo oteano. U svakoj demokratskoj zemlji prilikom odreivanja budetskih trokova postoji pritisak javnog mnjenja da se prioritet d trokovima za socijalna pitanja i pitanja zaposlenosti, a na raun
trokova koji se izdvajaju za odbranu. Zbog toga, vlade i parlamenti zemalja kandidata moraju objasniti javnosti zato ulau u sektor odbrane i
bezbednosti, ak i onda kada su finansijski izvori oskudni. I dok NATO
i Skuptina treba da pomau promovisanju strategije za informisanje javnosti o vrednostima Alijanse i njenim ciljevima, dotle je zadatak nacionalnih parlamenata da pribave podrku javnosti za pridruivanje Alijan59

Politiki odbor i Pododbor za C/I Evropu su u periodu 2000-2002. godine posetili devet od deset zemalja kandidata za lanstvo u NATO; navedeno prema izvetaju
Pododbora za Centralnu i Istonu Evropu Proirenja i partnerstva NATO, januar 2003.
60 Navedeno u izvetaju Pododbora za C/I Evropu Proirenja i partnerstva NATO,
januar 2003.
61 Podaci na osnovu izvetaja Pododbora za budue bezbednosne i odbrambene
snage, Vojne pripreme zemalja kandidata za lanstvo u NATO, novembar 2002.
62 Citirano prema izvetaju Pododbora za budue bezbednosne i odbrambene snage, Vojne pripreme zemalja kandidata za lanstvo u NATO, novembar 2002.
63 Navedeno na osnovu izvetaja Pododbora za C/I Evropu Proirenja i partnerstva NATO, januar 2003.

163

si.64 U izvetaju Pododbora za Centralnu i Istonu Evropu Proirenja i

partnerstva NATO iz 2003. godine navedeni su podaci o tome koliki procenat javnosti daje podrku lanstvu u NATO u zemljama koje su se Alijansi
prikljuile nakon drugog kruga proirenja65, kao i o tome koliko je predvieno da ove zemlje godinje izdvajaju za budet odbrane66. ini se da je na
osnovu tih podataka mogue ustanoviti direktnu srazmeru izmeu podrke
javnog mnjenja i izdvajanja za budet odbrane.
Uloga Skuptine znaajna je i u kontaktima sa parlamentarcima mnogih
drava naslednica Sovjetskog saveza, ukljuujui Rusiju i Ukrajinu. Pored toga, Osnivaki akt o uzajamnim odnosima, saradnji i bezbednosti izmeu Ruske Federacije i NATO, potpisan u Madridu maja 1997. godine, kao i Povelja NATO-Ukrajina, potpisana jula 1997. godine, eksplicitno su ovlastili
Skuptinu da intenzivira svoj dijalog i saradnju kako sa Ruskom federalnom
Skuptinom, tako i sa ukrajinskom Radom. Na pomenutom samitu NATO u
Madridu, efovima drava i vlada obratio se tadanji predsednik Skuptine senator Vilijam Rot. To to su lideri NATO pozvali senatora da uestvuje na
ovom skupu, predstavljalo je preutno priznanje da Skuptina igra kljunu
ulogu u stvaranju uslova za proirenje, kao i da e imati centralnu ulogu kako u ohrabrivanju ratifikacije NATO proirenja u parlamentima, tako i u produbljivanju dijaloga sa Rusijom i Ukrajinom.67 Pojaani napori na parlamentarnom nivou da se, kao rezultat tenje u okviru NATO, proiri zona stabilnosti, nastavljaju se i danas, pri emu je naglasak na uspostavljanju parlamentarne veze sa regionom Balkana i Kavkaza. Skuptina, naporedo sa NATO,
razvija i saradnju sa zemljama obuhvaenim Mediteranskim dijalogom. Moda je za na region vanija injenica da se Skuptina, i nakon poslednjeg proirenja NATO, zalae za nastavak politike otvorenih vrata, pri emu se Alijansi predlae da novi krug proirenja ne bude nakon 2007. godine.68 Ona, ta64

Navedeno na osnovu izvetaja Pododbora za C/I Evropu Proirenja i partnerstva NATO, januar 2003.
65 Bugarska je imala 62,9% podrke javnog mnjenja za ulazak u NATO, dok je u
Estoniji ta podrka iznosila 58%, u Latviji 66,1%, Litvaniji 68,4%. U Makedoniji se sa
84% tokom 1994. godine podrka smanjila na 25% nakon krize 2001. godine. Rumunija je imala 85% podrke javnosti za pridruenje Alijansi, Slovaka 59,8%, Hrvatska
76%, a Slovenija oko 50%. S tim u vezi, moe se pratiti i godinje izdvajanje ovih zemalja u budet za odbranu. Parlament Bugarske je izglasao budet od 2,85% BDP, Hrvatske od 2,4% BDP, Estonije od 2%, Latvije od 1,75%, Litvanije od 2%, a Makedonije od 2,6% BDP. Rumunija e izdvajati 2,38% do 2005. godine, dok Slovaka izdvaja
1,89-2% BDP, a Slovenija 1,55%.
66 Parlament Bugarske je izglasao budet od 2,85% BDP, Hrvatske od 2,4% BDP,
Estonije 2%, Latvije 1,75%, Litvanije 2%, a Makedonije 2,6% BDP. Rumunija e izdvajati 2,38% do 2005. godine, dok Slovaka izdvaja 1,89-2% BDP, a Slovenija 1,55%
BDP.
67 Navedeno prema podacima o odnosu NATO i Skuptine na linku http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=5
68 Navedeno iz Deklaracije o proirenju NATO i Deklaracije o transformaciji
NATO, koje su usvojene na zasedanju u Sofiji, novembar 2002.

164

koe, podsea Alijansu da ostane otvorena za sve evropske demokratije koje

ele lanstvo i koje su spremne da prihvate Vaingtonski ugovor, koji u lanu 10 omoguava da se jednoglasnom odlukom svih lanica u lanstvo pozove svaka evropska drava koja je u mogunosti da unapredi Ugovor i doprinese bezbednosti Severnoatlantskog regiona.
Skuptina je, osim Programa RoseRoth seminara i konferencija pokrenutih jula 2002. godine, pokrenula i Program za nove parlamentarce.69 Ovaj program je poeo sa radom 1999. godine, a namenjen je poslanicima koji su novi u nacionalnim parlamentima ili nisu informisani o
radu Skuptine radi upoznavanja sa ulogom i ciljevima NATO. Program
se odrava jednom godinje, a podrku dobija od DCAF.70 Nita manje
nije vana ni uloga Transatlantskog parlamentarnog foruma, koji je pokrenuo Stalni odbor da bi pomogao utvrivanje prirode transatlantskih
razmimoilaenja, ali i sredstava za njihovo otklanjanje. Forum se odrava jednom godinje u Vaingtonu, a fokusiran je na jaanje transatlantske veze, odnosno na jaanje saradnje evropskih i severnoamerikih zakonodavaca.71 U svim ovim aktivnostima uestvuju i zemlje kandidati za
lanstvo u NATO kako bi jaale svoje demokratske procese, ali i uile na
iskustvima parlamentaraca Alijanse.72

Odnos Skuptine i NATO

Formalna veza izmeu NATO Parlamentarne Skuptine i NATO ne
postoji, jer Vaingtonski ugovor ne predvia eksplicitno mogunost
osnivanja interparlamentarne skuptine.73 Stoga, za razliku od Zapadno69

Navedeno prema aktivnostima Skuptine na veb sajtu http://www.nato-pa.int/

default.Asp?TAB=3
70 Prvi kurs je ukljuivao u svoj rad 42 parlamentarca iz 26 zemalja lanica. Ipak,
lista uesnika programa u julu 2004. godine, pokazuje da su uesnici uglavnom iz zemalja koje imaju status pridruenog lana.
71 Skuptina je posvetila znaajne napore da ojaa kontakte sa odborima u Kongresu, kao i da unapredi dijalog izmeu severnoamerikih i evropskih parlamentaraca.
Skuptina je radi toga 2001. godine pokrenula Parlamentarni transatlantski forum. Prvi
Forum, u saradnji sa Atlantskim savetom SAD i National Defence College, odran je decembra 2001. godine, a okupio je 58 parlamentaraca, kao i politike odluioce SAD, koji su uzajamno raspravljali o velikom broju pitanja i ocenjivali njihov uticaj na transatlantske odnose.
72 Simon Lunn, The Democratic Control of Armed Forces in Principle and Practice, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary
Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/
Geneva, 2003, p. 25
73 Svestan sam da je odnos NATO i Skuptine samo neformalan. To me navodi da se
zapitam da li bi se formalnom vezom bilo ta poboljalo. Sumnjam. Jer, kada pogledam ovaj
skup danas, mogu da vidim da je ovaj odnos u sasvim dobrom stanju; Govor generalnog sekretara NATO Jap de Hop efera na zasedanju Skuptine, novembar 2004.

165

evropske interparlamentarne unije i Parlamentarne skuptine OEBS ije

osnivanje direktno proizilazi iz osnivakog ugovora i povelje Zapadnoevropske unije i OEBS74, Parlamentarna skuptina NATO je veoma dugo funkcionisala kao telo potpuno odvojeno od Alijanse iako je istovremeno predstavljala jasan izraz njegove osnovne misije. Da bi NATO formalno priznao Skuptinu, trebalo bi dopuniti Vaingtonski ugovor, ali ne
ele sve vlade lanice, kao ni svi parlamentarci uspostavljanje takve formalne veze.75
Osnova saradnje izmeu NATO i Skuptine postavljena je novembra 1967. godine kada je Severnoatlantski savet NATO preporuio uspostavljanje neformalne veze izmeu ova dva tela. Kao rezultat toga, ve
naredne godine je uspostavljena procedura po kojoj generalni sekretar
NATO, nakon konsultacija sa Severnoatlantskim savetom, mora da odgovori na dokumenta koja Skuptina donosi na plenarnim sesijama. Lideri Alijanse su u Deklaraciji o atlantskim vezama (1974) istakli da je
kohezija Alijanse nala svoj izraz ne samo u saradnji izmeu njihovih
vlada, ve i u slobodnoj razmeni miljenja izmeu izabranih predstavnika naroda Alijanse. Ova deklaracija, iako bez direktnog pominjanja, sutinski je potvrdila rad Skuptine. Skuptina, pored toga, odrava blisku
saradnju sa NATO.76
Najoigledniji primer unapreenih odnosa izmeu Skuptine i
NATO predstavlja uestvovanje predsednika Skuptine na samitima efova drava i vlada NATO. Na Madridskom samitu, tadanji predsednik
Skuptine senator Vilijam Rot obratio se efovima drava i vlada, a injenica da su lideri NATO pozvali senatora predstavljalo je preutno priznanje da je Skuptina igrala kljunu ulogu u stvaranju uslova za proirenje. Samit u Vaingtonu predstavljao je, takoe, prekretnicu za Skuptinu. Tadanji predsednik Havijer Ruperez obratio se uesnicima samita, dok je dotadanji predsednik Skuptine kongresmen Dag Birojter77 izlagao na samitu NATO u Pragu, novembra 2001. godine, kao i na samitu u Istanbulu, juna 2004. godine. Poseban kuriozitet predstavlja zasedanje Skuptine u Veneciji, novembra 2004. godine, jer su tada svi predstavnici Severnoatlantskog saveta NATO, odnosno 26 ambasadora zemalja lanica Alijanse, prvi put uestvovali u radu Skuptine, pri emu
su i odgovarali na sva poslanika pitanja.
74

Navedeno prema odnosima NATO-Skuptina na linku http://www.natopa.int/default.asp?TAB=5

75 Navedeno prema podacima na veb sajtu Skuptine, http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=5
76 Preuzeto sa veb sajta Skuptine http://www.nato-pa.int/default.asp?TAB=5
77 Uticaju Skuptine doprinosi i injenica da je na njenom elu niz godina bio Dag
Birojter, koji je proveo 26 godina kao kongresmen u SAD. Od novembra 2004. godine,
predsednik Skuptine je Pjer Lelu, vodei lan francuske UMP partije, poznavalac bezbednosnih i meunarodnih pitanja i savetnik za diplomatiju predsednika aka iraka.

166

Odnos Skuptine i NATO je veoma vaan za rad Skuptine. Ovaj

odnos se gradi godinama, a trenutno podrazumeva tradicionalno prisustvo generalnog sekretara NATO na prolenom i jesenjem zasedanju
Skuptine78, Zajedniki sastanak odbora sa civilnim i vojnim zvaninicima NATO koji se odrava svakog februara, sastanak Stalnog odbora
Skuptine sa Severnoatlantskim savetom NATO, izvetaj predsednika
Skuptine koji se dostavlja ambasadorima Evroatlantskog saveta za partnerstvo NATO, odgovor generalnog sekretara NATO na dokumenta koje Skuptina usvaja, uestvovanje predsednika i generalnog sekretara
Skuptine na samitima NATO, uestvovanje lanova Skuptine i Sekretarijata na odreenim sastancima koje organizuje NATO u okviru Evroatlantskog saveta za partnerstvo, uestvovanje zvaninika Alijanse na
Rose-Roth seminarima, kao i injenicu da se Program za nove parlamentarce i drugi kursevi i programi koji ukljuuju skuptinski staf, a koje organizuje Skuptina, fokusiraju na NATO i odvijaju u njegovom seditu
u Briselu.79 Povrh toga, tokom itave godine, postoje stalni i brojni kontakti izmeu odbora Skuptine i visokih zvaninika Alijanse, dok staf
Skuptine, odrava bliske odnose sa kolegama u NATO. Periodine konsultacije su uspostavljene i sa Upravom za javnu diplomatiju NATO, to
bi trebalo da omogui efikasnu koordinaciju aktivnosti i saradnju.80
Priroda odnosa Skuptine i Alijanse pokree pitanje o ulozi koju bi interparlamentarne skuptine trebalo da imaju u odnosu na svoje meuvladine
pandane. Razliit karakter i nain funkcionisanja oba tipa ovih institucija ini uspostavljanje tradicionalne veze, nastale po ugledu na odnos izvrnog i
zakonodavnog tela na nacionalnom nivou, teko ostvarljivim. Neposredno
kolektivno zakonodavno uestvovanje i uticaj na meuvladine procese neizbeno su ogranieni prirodom odluivanja zasnovanog na konsenzusu i retkim sastancima, kao i irokom i raznolikom lepezom politikih pogleda.
Znaaj rada interparlamentarne skuptine je, stoga, u tome to pokazuje parlamentarnost miljenja o krucijalnim pitanjima, osigurava odgovornost svojom transparentnou i izgradnjom parlamentarne ekspertize.81 Kao veoma
vanu ulogu Skuptine, potrebno je posebno istai to to se dokumenta usvo78 Za uticaj Skuptine, ne ini se nevanom injenica da je aktuelni generalni sekretar NATO Jap de Hop efer i sam 16 godina bio parlamentarac.
79 Navedeno prema: The Secretary Generals Report on Priorities and Activities,
koji je razmatran na godinjem zasedanju Skuptine u Veneciji, novembar 2004.
80 Neke od sugestija Skuptine Alijansi odnosila se i na na unutranje funkcionisanje Alijanse. Unutranju strukturu treba tako usmeravati da generalni sekretar dobije
ovlaenje da popravi ureenje, uz smernice Severnoatlantskog saveta, sa ciljem pravilnog usmeravanja i smanjivanja broja odbora, kao i utvrivanja da se sredstva koriste za
podravanje revidiranih politikih i vojnih prioriteta. Skuptina savetuje preduzimanje
napora, kako bi se maksimizirala brzina i efektivnost procesa donoenja odluka NATO,
vodei rauna i o naelu konsenzusa (Deklaracija o transformaciji NATO, usvojena na
prolenom zasedanju Skuptine, u Sofiji, 2002. godine).
81 Navedeno prema Deklaraciji br. 322 o transformaciji NATO, usvojenoj na zasedanju Skuptine u Sofiji, 2002.

167

jena na godinjem zasedanju prosleuju NATO, ali i to to je Alijansa obavezna da na njih poalje odgovor/miljenje. S tim u vezi, vano je istai da
druga interparlamentarna tela, kao to su Skuptina Saveta Evrope ili Skuptina Zapadnoevropske unije, nemaju takvu ulogu. Naime, ukoliko onaj na
koga se eli uticati ne odgovori putem preporuka, rezolucija, miljenja ili izvetaja, skuptine predstavljaju samo mesto koje pribavlja informacije parlamentarcima i dobija informacije od njih, to moe biti znaajno samo za rasprave u nacionalnim parlamentima.82
Kao dobra ilustracija neophodnosti uspostavljanja bliih odnosa izmeu NATO i Skuptine, moe posluiti i deo izvetaja Parlamenta.
NATO treba blie da sarauje sa Skuptinom u razvoju Programa partnerstva, jaanju i proirenju transatlantske veze, kao i obezbeivanju da
se uloga i misije NATO bolje razumeju od strane javnosti transatlantskog
regiona, tako to e poveavati transparentnost i otvorenost. U tom smislu, Alijansa mora da nastavi sa naporima u informisanju javnosti i irenju svoje politike. To zahteva i uestvovanje i aktivnu podrku javnosti irom Alijanse. lanovi Skuptine, takoe, imaju kljunu ulogu u predstavljanju interesa javnosti, kao i u obezbeivanju potrebnih sredstava za Alijansu. Podrka javnosti mora se odravati kroz potpunu transparentnost,
odgovornost i efikasni parlamentarni nadzor. Kao kolektivni parlamentarni glas, Skuptina NATO igra kljunu ulogu u omoguavanju da politika Alijanse bude transparentnija i odgovornija.83 Generalni sekretar
NATO Jap de Hop efer je, pak, na zasedanju u novembru 2004. godine,
istakao tri oblasti u kojima bi Skuptina trebalo da igra znaajnu ulogu u
budunosti, naglaavajui da je ovo telo oduvek predstavljalo sponu izmeu Alijanse, parlamenata i javnosti. Skuptina treba da igra kljunu
ulogu tako to e doprinositi razumevanju operacija NATO u novom stratekom okruenju, razumevanju potrebe za uvoenje novih vojnih sredstava, kao i doprinositi saradnji kako nacija, tako i institucija, imajui na
umu da nove pretnje bezbednosti ne poznaju granice.84

Zakljuak
U ovom radu pokuali smo da ponudimo dovoljno dokaza koji
opravdavaju ulogu i znaaj Parlamentarne Skuptine NATO u sektoru
bezbednosti. Naime, pokuali smo da utvrdimo koliko se zaista dale82

Wim F. van Eekelen, The Democratic Control of Armed Forces: The National and
International Parliamentary Dimension, u: Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on Foundational Aspects of Parliamentary Oversight of the Security Sector, DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003, p. 73
83 Deklaracija o transformaciji NATO, usvojena na zasedanju Skuptine u Istanbulu,
novembar 2002.
84 Citirano prema Secretary Generals Statements at the Extraordinary Meeting Between the NATO Parliamentary Assembly and the NAC, Venice, Italy, 13 November 2004

168

ko uje kolektivni glas parlamenta, a koliko je to zapravo eho politike i odluka NATO. U pokuaju da proverimo uticaj ovog kritikog
foruma, uoili smo da ova institucija na prvi pogled ne odudara od
slinih skrajnutih85 interparlamentarnih tela mada je u isto vreme i
bitno razliita. Imajui na umu da uticaj parlamenata varira u zavisnosti od zemlje, ne treba smetnuti sa uma da Skuptina, izmeu ostalih,
okuplja parlamentarce iz najuticajnijih zakonodavnih tela, kao to su
Kongres, Senat, Duma ili Bundestag, ali i lanove pozicije i opozicije. Upravo je Senat 1949. godine ograniio lan 5 Vaingtonskog ugovora. Strane su saglasne da e se oruani napad protiv jedne ili vie
njih u Evropi ili Severnoj Americi, smatrati napadom na sve lanice,
a kao rezultat prava na individualnu ili kolektivnu odbranu samoodbranu propisanim u lanu 51 Povelje UN, pomoi e lanu ili lanovima koji su napadnuti tako to e odmah pojedinano i u saglasnosti sa
drugim lanicama, preduzeti takve radnje koje smatra potrebnim,
ukljuujui i primenu oruane sile, a u cilju obnavljanja i odravanja
mira Severnoatlantskog regiona. Ne treba smetnuti sa uma ni dokumenta koje Skuptina usvaja glasanjem u plenumu, kao ni njenu obavezu da ta dokumenta prosledi NATO, pri emu Stalni odbor Skuptine preduzima odgovarajue mere kako bi se uverio da NATO te sugestije i sprovodi u delo. Potpuna saglasnost sa politikom NATO povodom operacija u Iraku ili formulisanja Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU bila je na iskuenju tokom brojnih debata, koje jo
uvek traju. U takvim situacijama, uloga parlamentarne debate zaista
dobija veliki znaaj. Meutim, ukoliko se osvrnemo na izvetaje odbora, koji su svojevrsna analiza pitanja koje Skuptina razmatra, primeujemo da su oni ogranienog dometa ukoliko se radi o zemljama
koje nisu lanice Skuptine. Naime, koliko god da su posete zvaninika dragocene, njima je teko da dovoljno dobro ocene pravo stanje
stvari, zato to te posete nisu este i informacije im nisu dostupne. Pored toga, zaista je nezamenljiva uloga koju Skuptina ima u procesu
proirenja NATO. Naime, ovo telo ima mnogo lake mehanizme saradnje sa dravama kandidatima za lanstvo nego NATO, a posebno u
procesu integrisanja parlamentaraca u rad Skuptine i Alijanse. Takoe, ono doprinosi organizovanjem seminarima, foruma i obuke skuptinskog stafa. S obzirom na nedostatak literature u vezi sa ovom temom, ini se da ovaj rad moe posluiti kao osnova za dalju analizu
uloge i znaaja Parlamentarne Skuptine NATO. Ostaje, meutim, nedoreen odgovor na pitanje da li e, kada i kako NATO biti stavljen
pod demokratsku civilnu kontrolu.86
85

Miroslav Hadi, Skrajnuti parlament, u: Potraga za bezbednou Sluaj Srbija, Dangraf i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004, str. 89
86 Miroslav Hadi, Hronian manjak bezbednosti Sluaj Jugoslavije, Centar
za civilno-vojne odnose i Institut drutvenih nauka, Beograd, 2001, str. 124

169

Prilog

170

171

172

Izvori
1.
3.
4.
5.

6.

Deklaracija o proirenju NATO i Deklaracija o transformaciji NATO,

zasedanje Parlamentarne Skuptine NATO u Sofiji, novembar 2002. godine
Hadi, Miroslav, Hronian manjak bezbednosti Sluaj Jugoslavija,
Centar za civilno-vojne odnose i Institut drutvenih nauka, Beograd, 2001
Hadi, Miroslav, Potraga za bezbednou Sluaj Srbija, Dangraf i
Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004
Izjava generalnog sekretara NATO na Vanrednom sastanku Parlamentarne
Skuptine NATO i Severnoatlantskog Saveta, Venecija, Italija, 13. novembar, 2004. (Secretary Generals Statements at the Extraordinary Meeting
Between the NATO Parliamentary Assembly and the NAC, Venice, Italy,
13 November, 2004)
Izvetaj generalnog sekretara o prioritetima i aktivnostima, zasedanje
Skuptine u Veneciji, novembar 2004. godine

173

7.
8.
9.

10.
11.

12.
13.
14.

Izvetaj Pododbora za C/I Evropu Proirenje NATO i partnerstva, januar 2003. godine
Izvetaj Pododbora za budue bezbednosne i odbrambene snage, Vojne
pripreme zemalja kandidata za lanstvo u NATO, novembar 2002. godine
Nadzor i upravljanje: Znaaj parlamentarnog nadzora u sektoru bezbednosti i njegovoj reformi Zbornik radova o osnovnim aspektima parlamentarnog nadzora nad sektorom bezbednosti, enevski centar za kontrolu oruanih snaga, Parlamentarna Skuptina NATO, Brisel/eneva,
2003 (Oversight and Guidance: The Relevance of Parliamentary
Oversight for the Security and its Reform Collection of Articles on
Foundational Aspects of Parliamentary Oversight of the Security Sector,
DCAF, NATO Parliamentary Assembly, Brussels/Geneva, 2003)
Pamflet Parlamentarne Skuptine NATO, januar 2003. godine
Parlamentarni nadzor sektora bezbednosti: naela, mehanizmi i praksa,
enevski centar za kontrolu oruanih snaga, Interparlamentarna unija,
CCVO, eneva/Beograd, 2003.
Poslovnik Parlamentarne Skuptine NATO, Rules of Procedure, novembar, 2003, http://www.nato-pa.int,
Vebsajt Parlamentarne Skuptine NATO, http://www.nato-pa.int
Vebsajt NATO, http://www.nato.int

174

III DEO

Zorana Atanasovi

POLITI^KA ORIJENTACIJA I
STAVOVI GRA\ANA SRBIJE
O REFORMI VOJSKE SCG
UVOD
U poslednjim decenijama izmenjeno je globalno bezbednosno okruenje. Izmenjeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje zahtevaju i promenu u razumevanju koncepta bezbednosti i delovanja oruanih snaga. Specifinosti drutava u tranziciji, posebno Zapadnog Balkana koji je optereen nasleem iz desetogodinjih sukoba, namee dodatne izazove neophodnoj reformi. Pod reformom oruanih snaga u ovom radu podrazumevamo: (1) promene u nainu miljenja i praktikovanja bezbednosti;
(2) promene u konstitucionalnim i institucionalnim aranmanima; (3) uspostavu i razvoj demokratske civilne kontrole nad oruanim snagama;
(4) reformu oruanih snaga, odnosno redefinisanje svrhe i zadataka svake od njihovih komponenti, a skladno tome i izmenu njihove strukture,
obuke, opreme i brojnosti i, na kraju, (5) raznovrsne oblike meunarodne bezbednosne kooperacije i vii stepen bezbednosne integracije.1
Reforma sektora bezbednosti predstavlja jedan od kljunih momenata tranzicije. Depolitizacija sektora bezbednosti, demokratska civilna
kontrola oruanih snaga i tenja evroatlantskim integracijama predstavljaju zahteve postavljene pred oruane snage Srbije i Crne Gore. Ove
novine zahtevaju redefinisanje politike uloge, misije i organizacije oruanih snaga. Osnovu reforme ine demokratske institucije i savremeni
zakoni, koji ne mogu biti uspostavljeni prostom adaptacijom uspenih
modela, ve zahtevaju zrelost politike elite i samog drutva. Politika
elita treba da bude nosilac reforme, poto su civili, putem parlamenta,
predsednika i vlade, odnosno ministarstva odbrane, nalogodavci i finansijeri vojske. Sa druge strane, ne moe se oekivati od Generaltaba da
inicira reformu, jer interes vojske nikako ne moe biti smanjivanje bu1

Uporedi: Miroslav Hadi, Potraga za bezbednou - sluaj Srbija, Dangraf,

CCVO, Beograd, 2004, str. 32

177

deta, redukcija naoruanja, personala i rukovodeih pozicija. Poseban

problem u Srbiji i Crnoj Gori predstavlja suoavanje sa ratnim nasleem.
Oteavajuu okolnost u reformi predstavlja to to od rasturanja JNA, njene naslednice - VJ, a potom i VSCG - deluju bez strategije nacionalne
bezbednosti i politike odbrane, koje su osnova definisanja ciljeva i zadataka vojske.2
Reforma oruanih snaga nije problem samo profesionalnih vojnika i politiara koji odreuju budet i donose glavne strateke odluke.
Graani koji politiare dovode na vlast podravaju ili ne podravaju
odreenu politiku i strategiju. Zbog toga je bitno kako graani opaaju razliite aspekte bezbednosti, koliko su upoznati sa razliitim relevantnim fenomenima (npr. bezbednosnim integracijama, profesionalizacijom vojske i sl.), kako opaaju injenice i tumae njihovo znaenje za reformu sektora bezbednosti, kao i koliki je raskorak izmeu
njihovih potreba i mogunosti drave. Istraivanja javnog mnjenja,
stoga, predstavljaju nezaobilazan vid posredne komunikacije drave i
politiara sa graanima i korisne su u svim fazama politikih odluka.
Potreba da reforme budu sprovedene dovodi do potrebe da budu
naputene stare vrednosti, obiaji i norme drutva i donosi sa sobom
egzistencijalne probleme, a time i oseanje neizvesnosti i nesigurnosti. Reforma zahteva suoavanje sa stereotipima, predrasudama i birokratijom velikih sistema, kao to je vojni. Stoga je ispitivanje javnog
mnjenja poeljno u svim fazama reforme oruanih snaga: pre donoenja odluka da bi bilo utvreno kakvi su stavovi graana o reformi, u
fazi sprovoenja odluka da bi bilo olakano njihovo prihvatanje i nakon sprovoenja reforme kako bi evaluacija reforme bila to potpunije izvrena, kao i da bi bili izvedeni to kvalitetniji zakljuci koji e
unaprediti budue delovanje.
Ispitivanje javnog mnjenja poelo je naglo da se razvija tokom I i
II svetskog rata kada je uoena mo propagande i medija, da bi krajem
XX veka preraslo u pravu industriju. Za ispitivanje stavova graana
interesuju se, pored naunika i strunjaka, industrija, zdravstvo, dravni organi, politiari, a ta lista se u dananje vreme sve vie iri.3
Brojni su razlozi za ispitivanje javnog mnjenja. Jedan od njih je
sloenost pojma stav, koji omoguava uvid u kompleksnost ljudskog ponaanja. Stav obuhvata sve tri oblasti psihikog ivota kog2

Miroslav Hadi, Sudbina partijske vojske, Samizdat B92, Beograd, 2001, str.

26
3 Detaljnije: Jan Hartl, The Importance of Public opinion in Security and Defence Policy Making, in: The Public Image of Defence and the Military in Central and
Eastern Europe, Marie Vlachova (ed.), DCAF, CCVO, Beograd, 2003.
4 Nikola Rot, Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994, str. 294

178

nitivnu, afektivnu i konativnu.4 Podrazumeva shvatanje i znanje o

objektu prema kome postoji stav, ali i sudove, ukljuujui u to i vrednosne sudove. Stavovi uvek ukljuuju oseanje u vezi sa objektom
prema kome postoji stav i tendenciju da se uini neto u odnosu na
objekat prema kome se zauzima stav, tj. da se pomogne razvijanju neega prema emu postoji pozitivan stav, a da se suzbije neto prema
emu postoji negativan stav. Komponente stava mogu biti vie ili manje izraene, a izmeu stepena razvijenosti pojedinih komponenti postoji povezanost, tj. ukoliko je jedna izrazitije pozitivna verovatno e
i druge biti izrazitije pozitivne i obrnuto.5
Istraivanjem i analizom stavova omoguava se prevazilaenje
jednostranosti i sociologistikog i psihologistikog objanjavanja
ljudskog ponaanja, kao i povezivanje dva momenta znaajna za drutveno ponaanje, odnosno povezivanje delovanja socijalnih inilaca i
osobenosti i aktivnosti oveka. Najzad, poznavanje stavova omoguava (uz izvesna ogranienja) predvianje ponaanja. Stavovi su najoptije odreeni kao tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje prema odreenim osobama, objektima ili situacijama.6 Kako je re o sloenom pojmu, iscrpnija definicija Krea, Krafilda i Balakija naglaava da je stav trajni sistem pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, oseanja i tendencije da se, u odnosu na razliite objekte, preduzme akcija za ili protiv.7 Iz navedene definicije proizilaze karakteristike stava:
dispozicioni karakter, steenost, delovanje na ponaanje i doslednost
ponaanja, kao i sloenost. Stavovi su relativno trajne strukture koje
razvijaju dosledne tendencije u ponaanju. Nisu uroeni, ve se formiraju pod uticajem iskustva u toku drutvenog ivota, a poto predstavljaju odnos prema razliitim objektima, utiu na ponaanje i doslednost ponaanja.
Stavovi utiu na sve mentalne funkcije. Oni deluju na selektivnost
percepcije, uenje i pamenje, usmeravaju ocene, sudove i miljenje.
Od njih zavise emocionalno reagovanje, motivacija i postupci.8 Funkcionalni karakter stavova ogleda se, pre svega, u tome to oni pojedincu omoguavaju da stekne gotove standarde za svoje suenje i postupke, to mu pomae da se lake snae u ogromnoj raznolikosti situacija sa kojima se kree, kao i da ih lake prosuuje i kategorie. Takoe, stavovi pomau zadovoljenju razliitih motiva.
5 Prema nekim istraivanjima, izmeu stepena pozitivnosti kognitivne i konativne
komponente postoji korelacija koja se kree izmeu 0,74 i 0,84. Detaljnije o tome: Nikola Rot, Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994, str. 299
6 Isto, str. 296
7 Uporedi: isto, str. 297
8 Isto, str. 298

179

Na formiranje i menjanje stavova utie nekoliko faktora: pripadnost

odreenoj grupi (porodica, vrnjaka grupa, politika organizacija, nacija), informisanost i znanje o pojavi, kao i personalni momenti (aktuelna
motivacija i crte linosti trajne karakteristike linosti).9

TEORIJSKI DEO
Osnovne odlike politikih partija i njihovih pristalica u Srbiji
Nakon pedesetogodinjeg jednopartijskog sistema tadanje SFRJ sa
Komunistikom partijom Jugoslavije kao kljunim faktorom drutvenog
i politikog ivota, krajem 1989. u Srbiji dolazi do proliferacije politikih partija. Pojavljivanje velikog broja politikih partija nakon komunistikog perioda nije samo karakteristika Srbije, ve predstavlja pravilo u
svim postkomunistikim zemljama Jugoistone Evrope. U Srbiji je do
kraja 1990. godine formirano oko pedeset politikih partija, a sredinom
1996. njihov broj popeo se na vie od 30010. Istina, najvei broj novoformiranih partija nije aktivno uestvovao u politikom ivotu, a mnoge su
imale i kratak vek. Sredinom 2002. godine u politikom ivotu u Srbiji aktivno uestvuje oko trideset partija.11 Kako bismo bolje razumeli stavove
simpatizera razliitih politikih stranaka, predstaviemo osnovne odlike
politikih stranaka i njihovih pristalica u Srbiji. U obzir e biti uzete parlamentarne stranke koje su, prema istraivanju CCVO12, beleile vie od 4%
simpatizera, tj. bie razmatrane SPS, SRS, DSS, DS i G17 Plus. Politike
stranke koje su u navedenom istraivanju imale manje od 4% simpatizera
u ovom radu emo nazvati manje politike stranke, a zbog malog procenta simpatizera njihove stavove razmatraemo zajedno.

Socijalistika partija Srbije

Period 19902000. godine na politikoj sceni Srbije bio je obeleen
dominacijom SPS. Ona predstavlja hijerarhijski tip organizacije na ijem
elu je lider koji ima velika ovlaenja i mo odluivanja i u kojoj postoji stroga subordinacija.13 Slobodan Miloevi, predsednik partije, imao je
veliku harizmu koja postoji, istina u manjem obimu, i danas, a koja se na
vrhuncu njegove moi i popularnosti graniila sa kultom voe.14
9 Isto, str. 335-350
10 Vladimir Goati, Partije

Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,

u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002, str. 9
11 Isto, str. 10
12 Uporedi: Jasmina Glii, Miroslav Hadi, Milorad Timoti, Jovanka Mati,
Javnost SCG o reformi Vojske, I-IV, CCVO, Beograd, 2004.
13 Vladimir Goati, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
naveden izvor, str. 19
14 Isto, str. 19

180

SPS je u svom programu15 zadrala jedan od osnovnih ciljeva socijalizma. Prema njemu drava ima monopol u svim segmentima drutva, tj. pretenduje da bude dravna partija. Jo jednu bitnu karakteristiku ove partije predstavlja njen kritiki stav i oponiranje meunarodnoj zajednici, to je,
izmeu ostalog, bio jedan od inilaca koji su doveli zemlju do izolacije.
Naglaen je kritiki stav i prema reformskim zakonima, naroito prema onim koji bi vodili uvoenju trine privrede. Odravanje socijalnog mira bilo je veoma znaajno delovanju partije i mnoge odluke donete su radi
njegovog ouvanja (zabrana otputanja radnika u periodu kolapsa privrede,
povlaene cene osnovnih ivotnih namirnica i dr.). Izraena nacionalistika crta inili su ovu partiju privlanom irokim masama u periodu rasturanja SFRJ i etnikih konflikata u Srbiji.16
Najveu podrku SPS je imala pre prvih parlamentarnih izbora 1990.
godine (vie od dve petine birakog tela).17 Osipanje birakog tela ove partije je konstantno, tako da je podrka glasaa na parlamentarnim izborima
2002. godine opala na 13% birakog tela.
Koalicija sa SRS i JUL (crveno-crna koalicija) uvrstila je vlast i obezbedila potpunu dominaciju SPS u svim aspektima drutva. Nain upravljanja dravom i drutvom u periodu od 1997. do 2000. godine svrstava Srbiju u kategoriju kolskih primera autoritarnog drutva.18
Politiko delovanje SPS obeleila je upotreba radikalnih metoda (progoni politikih neistomiljenika, reavanje meuetnikih i meudravnih
konflikata nasilnim sredstvima itd.).
Osnovni programski stavovi stranke nisu se promenili ni nakon izbornog prevrata i marginalizacije ove politike partije, a njeno delovanje postaje antisistemsko. Istina, beleimo i novine u programu koje odudaraju od
nekadanjih stavova, a koje Srbiju vide u evropskim integracijama. Kritiki stav o Hakom tribunalu i NATO, meutim, ostaje i dalje prisutan.19
Prema analizi programskih stavova, koju je uradio Institut za drutvene nauke u Beogradu (u daljem tekstu IDN), SPS je stranka levog centra.
Procena pristalica stranke u najveoj meri odgovara navedenoj oceni. Mala
razlika ispoljava se u pozicioniranju stranke i ona se nalazi neto vie levo
od sopstvene ideoloke pozicije.20
15
16
17

Isto, str. 18
Isto, str. 18
Prema broju lanova ovo je bila i najvea politika partija, a prema nekim podacima broj lanova je 2000. godine iznosio 400.000. Isto, str. 18
18 Isto, str. 15
19 www.sps-bg.org
20 Uporedi: Zoran Slavujevi, Razvrstavanje birakog tela i relevantnih stranaka
Srbije na osi levica-desnica, u: Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi:
Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Institut
drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2003, str. 138-139

181

Socijalna struktura pristalica SPS pretrpela je tokom decenije postojanja izvesne izmene. Na samom poetku delovanja, struktura SPS
odgovarala je strukturi birakog tela u celini. Do 1992. godine broj pristalica iz kategorije radnika raste, dok od sredine 1995. godine SPS privlai preteno ruralno stanovnitvo, poljoprivrednike, neaktivne birae
(penzioneri i domaice), najmanje obrazovane, najsiromanije i najstarije glasae.21
Prema istraivanju vrednosnih profila pristalica politikih partija u
Srbiji, koje je 2001. izveo IDN, dve treine pristalica SPS odbacuje promene, a njihov procenat u kategoriji pristalica promena najmanji je meu pristalicama svih politikih partija. Pristalice SPS smatraju (77%) da
je centralizacija garant ekonomskog napretka, a 72% osea veliko nepoverenje prema drugim narodima. Promene prihvata tek petina pristalica
SPS, dok na punom dravnom suverenitetu insistira ak 90%. Od psiholokih osobina kod pristalica ove partije izraeni su autoritarnost i konzervativizam, kao i identifikacija sa uim grupama (lokalna i regionalna
pripadnost nasuprot oseanju pripadnosti Evropi i svetu).
Vrednosni profil pristalica SPS se krajem 2001. godine podudarao
(ro = 0.94) sa vrednosnim profilom pristalica SRS.
Istraivanje vrednosnih dimenzija pristalica politikih partija, koje
je IDN sproveo 2003. godine, ukazuje na to da su pristalice SPS izrazito
(93%) tradicionalno opredeljene, antireformski orijentisane (87%) i natproseno konzervativne (68%).

Srpska radikalna stranka

Od osnivanja 1990. godine, SRS propagira svoju nacionalnu misiU doba rasturanja SFRJ, nalazi se na elu zagovornika etnikih podela i netrpeljivosti. U programu ove partije centralno mesto zauzima
ideja o Velikoj Srbiji, tj. o teritorijalnoj ekspanziji. Radi uspenijeg
ostvarivanja ovog cilja, stranka je angaovala i dobrovoljce za odlazak u
tadanja ratna podruja.23
U programu stranke izraen je kritiki stav o reformskim promenama koje bi ile u pravcu uspostavljanja trine privrede i privatizacije.24
Na poetku delovanja stranka je izraavala kritiki stav o meunarodnoj
zajednici i njenim institucijama i odbijana je bilo kakva mogunost saju.22

21 Uporedi, Zoran Slavujevi, Socijalna utemeljenost politikih stranaka pre i posle izbora 2000, u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), naveden izvor, str. 165
22 Vladimir Goati, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
naveden izvor, str. 18
23 Jovan Komi, Programska evolucija partija, u: Partijska scena Srbije posle
5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002, str. 51
24 Detaljnije o tome: http://www.srs.org.yu/onama/program.htm

182

radnje. Promena opte klime nakon 2000. godine dovela je do ublaavanja ovog stava, pa se u predsednikoj kampanji 2003. godine u programu stranke otvara mogunost saradnje sa Zapadom. Istina, to je veoma
oprezno iskazano, ali predstavlja veliku novinu u programu stranke.25 U
programu je ipak zadrana estoka kritika Hakog tribunala (jedan od zadataka stranke je raskrinkavanje delatnosti Tribunala) i NATO. U ovoj
stranci NATO smatraju organizacijom ije lanstvo dravi donosi samo
tete, kao to su, na primer, poveana materijalna ulaganja i odustajanje
od zahteva za naplatu ratne tete nainjene tokom bombardovanja 1999.
godine (korist se uopte i ne spominje). Veliki prostor u programu SRS
posveen je pokuaju diskreditovanja politikih protivnika.26
Tokom celog svog postojanja SRS se, kao i SPS, zalae za unitarnu,
snano centralizovanu dravu i njenu dominantnu ulogu u svim aspektima drutva.27
SRS je tipina hijerarhijska organizacija sa predsednikom koji
ima vodeu ulogu u donoenju svih odluka i u kojoj postoji stroga
subordinacija.28
Broj biraa koji su joj na parlamentarnim izborima 19921997. godine dali podrku iznosio je skoro etvrtinu glasakog tela. Razjedinjenost opozicije i njeno bojkotovanje izbora jaalo je pozicije SRS. Politiku mo joj je uveala koalicija sa SPS i JUL 1997. godine. Podrka na
izborima 2000. godine opada na 8,5% birakog tela, to marginalizuje
uticaj SRS. Raskoli unutar DOS koji su obeleili politiku scenu nakon
2000. godine doprineli su rastu popularnosti SRS i izdvojili je kao ozbiljnog opozicionog rivala.
SRS je teko razvrstati na osi levica-desnica. Pojedini stavovi ove
stranke (npr. nacionalizam, izolacionalizam) karakteristini su za krajnju
desnicu, dok su drugi (npr. koalicija sa SPS i JUL) karakteristika levice.
Ekstremizam i agresivnost u politikoj borbi predstavljaju karakteristike
i krajnje levice i krajnje desnice.
Prema programskim stavovima SRS predstavlja stranku koja se nalazi izmeu centra i levog centra. Samopozicioniranje pristalica (tj. pozicioniranje samih pristalica) na osi levica-desnica prua se u pravcu od
centra ka desnici, dok njene pristalice SRS vide kao partiju krajnje desnice.29 Evidentan je raskorak izmeu programskih stavova i percepcije pri25
26
27
28

http://www.srs.org.yu/izbori/program.htm
Detaljnije o tome: http://www.srs.org.yu/onama/program.htm
Jovan Komi, Programska evolucija partija, naveden izvor, str. 54
Vladimir Goati, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
naveden izvor, str, str. 19
29 Zoran Slavujevi, Razvrstavanje birakog tela i relevantnih stranaka Srbije na
osi levica-desnica, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi, Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Shtiftung, Beograd, 2003, str. 148

183

stalica. Pored izmene u tradicionalnom znaenju pojmova levice i desnice, mogue objanjenje ove razlike moe biti i u kontradiktornim stavovima stranke po brojnim pitanjima.30
Pristalice SRS su, na poecima njenog delovanja, u najveem procentu bili mladi birai, mukog pola i iz urbanog okruenja. U narednim
godinama, stranka postaje privlana za sloj radnika, a znaajno raste i
procenat penzionera i nezaposlenih. SRS podjednako privlai i siromane i bogate.31
Prema istraivanju IDN iz 2001. godine, pristalice SRS su najautoritarnije meu pristalicama svih politikih partija (82%). Veinu (58%)
karakterie odbacivanje promena, koje je izraenije samo kod pristalica
SPS. U skladu sa programom stranke, tri etvrtine njenih pristalica prihvata stav da je jaka centralna vlast uslov ekonomskog napretka. Isti procenat pristalica SRS nema poverenje u druge narode, a etiri petine preferira suverenost po svaku cenu. Vrednosni profil pristalica SRS je u izrazito visokoj korelaciji (0,96) sa vrednosnim profilom pristalica SPS.
Prema istraivanjima IDN iz 2003. godine, neto vie od tri etvrtine ispoljava tradicionalistiku vrednosnu orijentaciju (suprotnu modernistikoj). Na liniji liberalizam-konzervativizam velika veina (72%)
pozicionira se na polu konzervativizma. Antireformsku orijentaciju ispoljava ak 84% pristalica SRS.32

Demokratska stranka Srbije

DSS je nastao poetkom devedesetih godina XX veka osamostaljivanjem jednog krila Demokratske stranke.33 Do parlamentarnih izbora
2000. godine, ova stranka bila je u opoziciji, borei se, kao i ostale opozicione stranke, sa neravnopravnim izbornim uslovima i represijom reima za demokratizaciju Srbije.
Od samog poetka, znaajno mesto u programu stranke zauzimaju
ideje o povratku srpskom identitetu, odnosno korenima izgubljenim u
socijalistikom periodu. Izraen je antikomunizam i istie se uloga crkve
u dravi.34 Isticanje da je demokratija znaajna kao osnova za funkcioni30
31

Isto, str. 147

Zoran Slavujevi: Socijalna utemeljenost politikih stranaka pre i posle izbora
2000, u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), naveden izvor,
2002, str. 165-166
32 Detaljnije u: Dragomir Panti, Kulturno-vrednosni rascepi kao determinante
partijskog pregrupisavanja u Srbiji, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi, naveden izvor, str. 95-127
33 Detaljnije o tome: http://www.dss.org.yu/istorija/novo_doba.php
34 Jovan Komi, Istorijsko-etniki rascepi i politika pregrupisavanja u Srbiji,
u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi, naveden izvor, str. 78

184

sanje i razvoj drave, izdvaja DSS od krajnje nacionalistikih politikih

partija.35 Najvei prostor u programu zauzima potreba sprovoenja
ustavne reforme donoenjem zakona i stvaranjem pravne drave. DSS se
zalae za uvoenje trine privrede.36
DSS se zalae za odravanje zajednike drave Srbije i Crne Gore.
Regionalizaciju drave u ovoj stranci smatraju najefikasnijim vidom dravnog ureenja.37
Kritiki stav o meunarodnoj zajednici prisutan je u programu stranke od osnivanja.38 Ovaj stav je, razumljivo, bio potisnut neposredno nakon petooktobarske promene vlasti, poto je izlazak zemlje iz dugogodinje izolacije bio jedan od prioriteta svih lanica DOS. Odnos prema ratnom nasleu i osuivanje postupka izruenja hakih optuenika neke su
od taaka razdora koje su, istina uz druge nesuglasice i borbu za politiku premo u koaliciji, dovele do istupanja DSS iz republike vlade i
DOS. Kritiki odnos prema meunarodnoj zajednici je, sa druge strane,
stav koji spaja DSS sa SPS i SRS. Verovatno je stav prema meunarodnoj zajednici bio odluujui faktor da se razoarane pristalice SRS i SPS
nakon izbornog poraza okrenu ba DSS.39
Uticaj predsednika partije Vojislava Kotunice je od samog poetka
dominantan prilikom donoenja odluka i razvoja partije. Sa druge strane,
unutranja organizacija stranke nije vrsta i nema strogu subordinacije
partijskih nivoa.40
Na poetku svog delovanja DSS je bila stranka mladih, obrazovanih
ljudi, preteno strunjaka, slubenika i tehniara. Od 2000. godine, kada
izlazi iz opozicije, socijalna struktura pristalica se menja. Kao posledica
viestrukog uveanja broja lanova, socijalna struktura postaje heterogenija, a DSS postaje najbrojnija stranka koja ima najveu podrku birakog tela.41 Dve godine nakon izborne pobede, pristalice DSS u natprosenom broju ine radnici, penzioneri, birai srednjeg sloja, a visokozastupljene su i domaice, najstariji birai i nii sloj stanovnitva.42
Analiza programskih stavova, koju su obavili istraivai IDN, poklapa se sa oficijelnim pozicioniranjem DSS kao partije desnog centra.
35 Jovan Komi, Programska evolucija partija, u: Partijska scena Srbije posle
5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), navedeno delo, str. 54
36 http://www.dss.org.yu/zasto_postojimo/program.php
37 Isto
38 Vladimir Goati, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
navedeno delo, str. 24
39 Podsetiemo da se broj lanova DSS nakon izborne pobede DOS uveao fantastinih deset puta, paralelno sa naglim smanjenjem broja lanova SPS i SRS.
40 Vladimir Goati, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
navedeno delo, str. 17
41Zoran Slavujevi, Socijalna utemeljenost politikih stranaka pre i posle izbora
2000, navedeno delo, str. 163
42 Isto, str. 163

185

Sa druge strane, pristalice DSS sebe pozicioniraju na mesto koje je neto

vie levo od centra, a DSS na mesto koje je neto vie desno od centra.43
Prema istraivanju IDN iz 2001. godine, autoritarnost pristalica DSS
nalazi se u okviru proseka (52%), ali su pristalice DSS vie autoritarne
od pristalica DS i DOS, a manje autoritarne od pristalica SRS i SPS. Prema stepenu prihvatanja promena, pristalice DSS se opet nalaze u sredini
(58%), izmeu pristalica DS, ija ubedljiva veina (80%) prihvata promene, i znaajno manjeg procenta pristalica SRS (28%) i SPS (20%) koji prihvata promene. Svaki drugi simpatizer DSS smatra da centralizovana drava ini osnov ekonomskog napretka. Povodom pitanja o ostvarivanju suverenosti SCG po svaku cenu, pristalice DSS su podeljene.44
Iako postoji korelacija sa vrednosnim profilom pristalica SPO (ro =
0,67), vrednosni profil pristalica DSS se gotovo poklapa (ro = 0,96) sa
vrednosnim profilom itavog uzorka, to je indikator heterogenosti pristalica ove stranke.
Prema istraivanju IDN iz 2003. godine, pristalice DSS podeljene su
na tradicionaliste (34%) i moderniste (37%). Vie od polovine ih je konzervativno, a vie od dve petine antireformski orijentisano. Pristalice
DSS prednjae i u procentu pristalica najjaeg oblika antireformske orijentacije (DSS - 20%, SPS - 19%, SRS -12%).45

Demokratska stranka
Formiranje DS obeleilo je poetak politikog pluralizma u Srbiji
poetkom devedesetih godina XX veka.46 Iz nje se u Srbiji razvilo vie
stranaka (DSS, DC, G17 Plus, NDS). Prvu deceniju postojanja stranke
obeleila je borba za demokratizaciju drutva, koja je nailazila na brojne
prepreke, kao to su neravnopravni izborni uslovi i represija reima.
Nacionalistiki elementi47 bili su prisutni na poetku delovanja
stranke. Kraj sukoba u Hrvatskoj i BiH doveo je stranku do fokusiranja
na pitanja demokratizacije Srbije. U aktuelnom programu DS u centru
panje je moderna Srbija, a demokrate sebe vide kao pokretaa promena u Srbiji. Istie se i saradnja sa svim narodima iz okruenja i odu43

Detaljnije u: Zoran Slavujevi, Razvrstavanje birakog tela i relevantnih stranaka Srbije na osi levica-desnica, naveden izvor, str. 140
44 Dragomir Panti, Kulturno-vrednosni rascepi kao determinante partijskog pregrupisavanja u Srbiji, naveden izvor, str. 95-127
45 Detaljnije u: Dragomir Panti, Kulturno-vrednosni rascepi kao determinante
partijskog pregrupisavanja u Srbiji, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi, naveden izvor, str. 95-127
46 Detaljnije o tome: http://www.ds.org.yu/istorijat/index.html
47 Poput politike borbe za srpske teritorije, ujedinjenja svih moralnih, materijalnih i duhovnih snaga na jednoj nacionalnoj politici, detaljnije o tome: Jovan Komi, Istorijsko-etniki rascepi i politika pregrupisavanja u Srbiji, naveden izvor, str.
51

186

stajanje od ekstremnih nacionalnih projekata, a u svim verzijama programa DS aktuelno je i potovanje prava nacionalnih manjina. U programu stranke ostavljene su otvorene mogunosti za reavanje statusa Dravne zajednice i (eventualnih) buduih saveza. Protivnik je centralizovane drave i prihvata autonomiju Vojvodine.48
Pristalice DS zalau se za trinu privredu i linu inicijativu. Meu
najznaajnijim prioritetima stranke nalazi se integracija u Evropu i svet,
a u skladu sa tim i sprovoenje reformi i praenje evropskih trendova.
Prema nainu organizacije DS je, slino DSS, stranka u kojoj odluke rukovodstva imaju presudan znaaj. Unutranja organizacija stranke
nema strogu subordinaciju partijskih nivoa.49 Znaajnu ulogu u stranakom ivotu DS imao je njen harizmatini voa Zoran ini.
Na poetku svog delovanja DS je bila stranka intelektualaca - vie od 50% lanova je imalo vie ili visoko obrazovanje, a skoro 50%
inili su strunjaci razliitog profila. U narednom periodu dolazi do
oscilacija u strukturi pristalica stranke, da bi 2002. godine DS bila profilisana kao stranka dobitnika u tranziciji - urbanih, mladih, obrazovanih ljudi, stranka slubenika, tehniara, strunjaka, privrednika, uenika i studenata. Do izborne pobede DOS, podrka birakog tela kree
se u okviru od 10%. Blagi rast podrke zabeleen je tokom 2001. godine, nakon izbora Z. inia za republikog premijera i tada je dostigla
15% birakog tela.50
Analizom programskih stavova DS utvreno je da je stranka na osi
levica-desnica pozicionirana izmeu centra i desnog centra, to odgovara njenom oficijelnom pozicioniranju. Pristalice stranke sebe lociraju
u centar, a stranku blie desnom centru (Slavujevi, 2003).51
Prema istraivanju IDN iz 2001. godine, pristalice DS karakterie
neautoritarnost (60%), poverenje u druge ljude (58%) i prihvatanje promena (80%). Procenat pristalica DS koji odbacuje centralizaciju drave
je najvei meu pristalicama svih politikih partija (57%), a u skladu sa
tim veina odbacuje naelo da suverenost drave predstavlja apsolutni
prioritet (79%). Vrednosni profil pristalica DS nije u korelaciji sa vrednosnim profilom pristalica DSS, dok je u visokoj negativnoj korelaciji sa
vrednosnim profilima SPS (ro = 0,88) i SRS (ro = 0,79).52
48
49

http://www.ds.org.yu/program/index.htm
Vladimir Goati, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
naveden izvor, str. 17
50 Zoran Slavujevi: Socijalna utemeljenost politikih stranaka pre i posle izbora
2000, naveden izvor, str. 164
51 Detaljnije u: Zoran Slavujevi, Razvrstavanje birakog tela i relevantnih stranaka Srbije na osi levica-desnica, naveden izvor, str. 142-144
52 Dragomir Panti, Vrednosti biraa pre i posle demokratskog preokreta 2000.
godine, u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), naveden izvor,
str. 79-127

187

Prema istraivanju IDN iz 2003. godine, dve treine pristalica ispoljava modernistiku vrednosnu orijentaciju. Iako je vei procenat pristalica konzervativne (39%) nego liberalne orijentacije (22%), znaajno je
to da je procenat liberalno orijentisanih iznad proseka (15,4%) i da je
znaajno vei od procenta pristalica politikih partija koje su predmet naeg istraivanja. Pristalice DS najvie ini kategorija proreformski orijentisanih graana (76%).53 Navedeni vrednosni profil odgovara mladim,
visokoobrazovanim, materijalno bolje stojeim graanima i tzv. modernom gradskom stanovnitvu.

G17 Plus
G17 Plus predstavlja specifinu partiju ve po svom nainu postanka. Za razliku od ostalih politikih stranaka, nastala je transformacijom nevladine ekspertske organizacije. Iako jo uvek mlada
politika partija (formirana krajem 2002. godine) uestvovala je, kao
nevladina organizacija, u uspostavljanju demokratske vlasti. U periodu koji je prethodio parlamentarnim izborima 2000. godine podsticala je ujedinjenje opozicije i uestvovala u razvoju programa DOS.
Nakon uspostavljanja demokratske vlasti, njeni lanovi aktivno uestvuju i u vlasti.54
Osnovne vrednosti za koje se G17 zalae su demokratija, uvoenje evropskih standarda i suverenost Srbije. Odskora se zalae i za
samostalnost Srbije kao drave, ali ovaj stav nema nacionalistiku
pozadinu, ve predstavlja osnovu za ostvarivanje brih reformi i integracije sa EU.
Najvei prostor u programu ove partije zauzima ekonomska politika. Osnovni ciljevi vezani su, pre svega, za ostvarivanje slobodnog trita - privatne svojine, slobodne inicijative, stabilne valute i
takmiarskog okruenja (Program G17 Plus, mart 2004). Razraeni
su i predlozi za unapreenje najvei broj ekonomskih oblasti (finansijski sistem, poboljanje investicione klime, privatizacija itd.). Program G17 Plus ima razraena reenja za irok spektar pitanja koja ine jednu dravu (obraena su ak i prava ena). Transformacija ove
nevladine organizacije u politiku stranku dovela je do reformulacije nekih ciljeva G17, pa se u programu stranke odriu stava o potpunoj liberalizaciji uloge drave, pojaanog isticanja nacionalnih interesa i veeg posveivanja panje socijalnim problemima.55
53 Dragomir Panti, Kulturno-vrednosni rascepi kao determinante partijskog pregrupisavanja u Srbiji, naveden izvor, str. 95-127
54 Jovan Komi, Demokratski procesi u Srbiji posle 2000 izmeu etnonacionalistikog i graanskog, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog
pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi, naveden izvor, str.
79-80
55 Isto, str. 79-80

188

Oficijelno, stranka G17 plus, ne pozicionira se na osi levica-desnica. Analiza stavova i izjava funkcionera stranke locira G17 Plus
u centar. Percepcija pristalica poklapa se sa programskim pozicioniranjem, a samopozicioniranje stranke dovodi je takoe u centar ose
levica-desnica.56
Prema istraivanjima IDN iz 2003. godine, svaki drugi graanin
iz redova pristalica G17 Plus ispoljava modernistiku vrednosnu orijentaciju. Dve treine pristalica je proreformski orijentisano. Navedene vrednosne orijentacije u visokoj su korelaciji sa visokim obrazovanjem, mlaim uzrastom, materijalno boljim statusom, gradskim
stanovnitvom, to su i osobine pristalica G17 Plus.

***
Programi politikih stranaka u Srbiji generalno su veoma uopteni i odnose se uglavnom na egzistencijalne probleme graana, kao to
su: nezaposlenost, unapreenje zaostale privrede i ekonomije, neefikasnost dravnog aparata, loa socijalna zatita itd. Svaka stranka u
svom programu na svoj nain nudi graanima bolji ivot. U programu svake stranke navedena je potreba da bude sprovedena reforma
sektora bezbednosti, ali nije navedeno kako tu reformu sprovesti, koliko e ona trajati i kotati.57
U programima politikih partija vojska zauzima zanemarljiv prostor iako drava na vojsku i odbranu potroi 3,3% bruto nacionalnog
dohotka (636 miliona evra), to ovaj sektor svrstava u kategoriju
glavnih potroaa dravnog budeta.58 Najvei procenat sredstava za
finansiranje Vojske SCG potie iz budeta Srbije, dok njeni politiari nemaju razvijene mehanizme koji bi kontrolisali nain na koji vojska troi taj novac. Poseban problem predstavlja i to to u redovima politikih stranaka postoji veoma mali broj strunjaka za bezbed56

Detaljnije o tome: Dragomir Panti, Kulturno-vrednosni rascepi kao determinante partijskog pregrupisavanja u Srbiji, naveden izvor, str. 95-127
57 Tako, na primer, u programu DSS postoje delovi: Crkva i drava, Zatita ivotne sredine, umarstvo (svakako, i to su aspekti vani za funkcionisanje drave), a nije
obraen sektor bezbednosti (uporedi: www.dss.org.yu). U programu SRS Vojska je spomenuta u kontekstu poboljanja materijalnog poloaja njenih pripadnika (istina, to se ne
obrazlae), kao i u kontekstu otrog protivljenja uestvovanju oruanih snaga u meunarodnim mirovnim misijama (uporedi: www.srs.org.). Izuzetak predstavlja program
G17 Plus u kome se spominje potreba donoenja Strategije nacionalne bezbednosti (Srbije) i Zakona o nacionalnoj bezbednosti (Republike Srbije) i u kome se govori o izazovima nacionalnoj bezbednosti i usklaivanju sa meunarodnim procesima integracije.
Potreba da bude sprovedena reforma Vojske nije detajnije razraena (uporedi:
www.g17plus.org.yu).
58 Vie o tome u lanku: dr Radia orevi, Reforma sistema odbrane, budet za
2004. godinu, www.ccmr-bg.org

189

nosna pitanja. Za ovaj problem je verovatno zasluno i politiko naslee, poto pojam nacionalne bezbednosti prosenog graanina jo
uvek asocira na tajne i misterije koje ostaju u domenu drave.

EMPIRIJSKI DEO
Predmet i cilj istraivanja
Predmet ovog istraivanja bie razmatranje uticaja politike orijentacije na stavove graana Srbije o reformi Vojske SCG, i to u periodu od
oktobra 2003. do aprila 2004.
Cilj ovog istraivanja je ispitivanje direkcije i ekstremnosti59 stavova simpatizera razliitih politikih partija o reformi Vojske SCG. Indikatori stavova o reformi Vojske u ovom istraivanju su: obavetenost graana o Vojsci, stavovi graana o stanju u Vojsci i oekivanja graana od
reforme Vojske. Drugi cilj predstavlja ispitivanje razlika u stavovima
simpatizera razliitih politikih partija, kao i ispitivanje stabilnosti ovih
stavova.

Hipoteze
Najoptija hipoteza istraivanja je da politika orijentacija utie na
stavove graana o razliitim aspektima reforme Vojske SCG. Navedenu
hipotezu emo konkretizovati na sledei nain:
1. Stranaka orijentacija, tj. naklonjenost pojedinim strankama u
Srbiji pravi razlike u stavovima o Vojsci SCG. Oekuje se da e
simpatizeri SPS i SRS imati, shodno njihovoj strukturi i karakteristikama, pozitivniji stav prema Vojsci od simpatizera DS i G17
Plus. S obzirom na podeljenost simpatizera DSS, ostaje da istraivanjem utvrdimo njihove stavove prema Vojsci.
2. Stranaka orijentacija, tj. naklonjenost pojedinim strankama u
Srbiji pravi razlike u stavovima o reformi Vojske SCG. Oekuje
se da e simpatizeri SPS i SRS imati negativan stav o razliitim
aspektima reforme Vojske SCG, dok e simpatizeri DS i G17 Plus
imati pozitivan stav o reformi vojske i spremnije e prihvatati alternative koje nagovetavaju promenu organizacije vojske i politike razvoja. Oekujemo da e simpatizeri DSS biti na sredini, tj.
bie spremniji za prihvatanje reformi nego simpatizeri SRS i SPS,
ali e ispoljiti vee rezerve prema njoj nego simpatizeri DS i G17
Plus.
59

Ispitivanjem stavova, izmeu ostalog, utvrujemo u kom stepenu se neki objekat prihvata ili odbija, detaljnije o tome u: Nikola Rot, Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, naveden izvor, str. 309

190

Obrazloenje: Iako u programima politikih stranaka reforma Vojske

ne zauzima veliki prostor, opta naela pojedinih stranaka i vrednosti njihovih pristalica uticae na to da se stavovi o ovom pitanju razlikuju. Nezadovoljstvo politikom vladajuih stranaka u svim oblastima, koje konstantno sreemo u izjavama funkcionera SPS i SRS, i tradicionalistika vrednosna orijentacija, antireformska orijentisanost, i natprosena konzervativnost pristalica SPS i SRS verovatno e biti ispoljene kao negativan stav o
reformi vojske.
Kako se u programima DS i G17 Plus naglaava potreba sprovoenja
reformi i integracije sa evroatlantskim strukturama, a veina pristalica ispoljava modernistiku vrednosnu orijentaciju najzastupljeniju u kategoriji
proreformski orijentisanih graana, uz natprosean procenat liberalno orijentisanih, oekujemo da e pristalice ovih partija u veem procentu od pristalica ostalih politikih partija imati pozitivan stav o reformi vojske.
Oekujemo da e simpatizeri DSS, s obzirom na demokratsku orijentaciju stranke i naglaavanje potrebe sprovoenja reformi, naelno prihvatati reforme vojske. Poto meu lanovima rukovodstva stranke60 postoje
rezerve povodom prihvatanja reformi i poto su simpatizeri DSS podeljeni na tradicionaliste i moderniste, odnosno vie od polovine je konzervativno a vie od dve petine antireformski orijentisano, oekujemo da e prihvatanje reformi biti slabije izraeno nego kod simpatizera DS i G17 Plus,
ali izraenije nego kod simpatizera SRS i SPS.

Varijable
Nezavisna varijabla
Simpatizerstvo/pripadnost pojedinoj politikoj stranci je varijabla koja se dobija odgovorom na pitanje: Ako bi u nedelju bili odrani izbori za
Skuptinu Srbije, za koju biste stranku glasali?

Zavisna varijabla
Stav o reformi vojske
Stav emo definisati (Kreu, Krafildu i Balakiju) kao trajni sistem
pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, oseanja i tendencije da se preduzme akcija za ili protiv, a u odnosu na razliite objekte.
Stav bi u ovom sluaju podrazumevao pozitivno ili negativno ocenjivanje reforme vojske, pozitivno ili negativno oseanje prema reformi vojske i tendenciju da se preduzme akcija u odnosu na reformu vojske.
60

Detaljnije o tome u: Miroslav Hadi, Potraga za bezbednou - sluaj Srbija,

Dangraf, CCVO, Beograd, 2004, str. 121-124

191

Stavovi e biti izvoeni iz odgovora na pitanja iz upitnika o reformi VSCG, koja se odnose na obavetenost graana o reformi Vojske,
njihove stavove o stanju u Vojsci, kao i na oekivanja graana od reforme Vojske.

Instrument
Osnovna tehnika prikupljanja podataka je upotreba upitnika. U
ovom istraivanju bie korien upitnik koji su sastavili dr Miroslav
Hadi, mr Milorad Timoti i mr Jasmina Glii, istraivaki tim Centra za civilno-vojne odnose, nevladine organizacije iz Beograda, za
potrebe dvogodinjeg istraivanja odnosa javnosti Srbije i Crne Gore
prema reformi Vojske. Upitnik se sastoji iz tri dela:
Prvi deo sadri pitanja kojima se ispituje obavetenost graana o
Vojsci.
Drugi deo sadri pitanja kojima se ispituju stavovi graana o stanju u Vojsci.
Trei deo sadri pitanja kojima se ispituje to kakve su preferencije graana u odnosu na reformu Vojske.
U istraivanju e, u skladu sa obimom ovog rada, biti koriena
samo najkarakteristinija pitanja iz navedenog upitnika.

Podaci o istraivanju
Terenski deo istraivanja javnog mnjenja obavljen je u tri navrata: prvi krug u treoj nedelji oktobra 2003. godine, drugi krug u prvoj nedelji februara i trei krug u prvoj nedelji aprila 2004. godine.
Uzorak je u svakom krugu istraivanja brojao oko 1.500 (I krug
1.582; II krug 1.587; III krug 1.647) punoletnih graana Srbije (bez
Kosova i Metohije). U odnosu na tip, re je o sluajnom, troetapnom
(jedinica prve etape - teritorija birakog mesta birana sa verovatnoom proporcionalnom veliini; jedinica druge etape - domainstvo
izabrano metodom sluajnog koraka od zadate adrese; jedinica tree
etape - lan domainstva izabran primenom Ki-tablica), stratifikovanom (stratumi: Vojvodina, Beograd, Centralna Srbija - urbano, ruralno) uzorku.61
Podaci su prikupljani standardizovanim neposrednim intervjuom
(intervju licem u lice) u prosenom trajanju od 45 minuta. Terenski
deo istraivanja i statistiku obradu podataka obavio je tim Strategic
Marketing&Media Research Institute iz Beograda.
61 Detaljnije o tome: Jasmina Glii, Miroslav Hadi, Milorad Timoti, Jovanka
Mati, Javnost SCG o reformi Vojske, II krug, CCVO, Beograd, 2004, str. 14-15

192

U uzorcima na kojima su realizovana istraivanja:

1. postoji podjednak broj ena i mukaraca
2. u proseku 20% ispitanika ima od 18 do 29 godina, 16,5% od 30
do 39 godina, 18,6% od 40 do 49 godina ima, 22% od 50 do 64 i
21,3% ima preko 65 godina
3. osnovnu kolu ili nezavrenu osnovnu kolu ima u proseku
23,1% ispitanika, 59,23% ima srednju kolu, a 17,63% ima diplomu vie ili visoke kole.

Obrada podataka
Prilikom obrade podataka bie koriene metode deskriptivne statistike i hi-kvadrat test.

REZULTATI ISTRAIVANJA
a. Deskriptivna analiza
Osnovne karakteristike simpatizera pojedinih stranaka
Na pitanje kojoj stranci bi na izborima poklonili svoje poverenje
graani Srbije najee odgovaraju da ne mogu da se odlue ili da ne bi
izali na izbore (I krug 42,4%, II krug 37%, III krug 36,4). Najvei postotak neodlunih i apstinenata beleimo u periodu koji je prethodio parlamentarnim izborima u Srbiji, decembra 2003. godine. Ohrabruje podatak da procenat neodlunih i apstinenata ima, iako slabo izraen, silazni
trend.
Tokom tri kruga ispitivanja, kolebanja u broju simpatizera pojedinih
politikih stranaka ostaju u okvirima deset procenata. Meutim, tokom
prethodnih izbora pokazalo se da i male razlike mogu dovesti do velikih
obrta na politikoj sceni. Na kraju III kruga istraivanja (april 2004) ispoljeno je da je najvei procenat simpatizera SRS (17,2%). Broj simpatizera DS, nakon kolebanja najverovatnije uslovljenog decembarskom
predizbornom krizom unutar partije, belei neto manji porast koji u III
krugu iznosi 16,5%. Procenat simpatizera DSS (I krug 12,7%, II krug
11,7%, III krug 12,9%) i SPS (I krug 4,3%, II krug 4,8%, III krug 4,1%)
relativno je stabilan, dok je procenat simpatizera G17 Plus u slabo izraenom, ali pravilnom trendu opadanja (I krug 6,3%, II krug 5,6%, III
krug 5%).

Struktura simpatizera politikih stranaka

Analiza sociodemografskih karakteristika simpatizera politikih
stranaka treba da omogui potpunije shvatanje razlika u njihovim
stavovima.

193

Najvee promene nakon tri kruga istraivanja beleimo meu

simpatizerima SRS, gde je od znaajno vee zastupljenosti simpatizera mukog pola (61% : 39%) dolo do ujednaavanja broja ispitanika
koji pripadaju mukom i enskom polu (51,1% : 48,9%). Tokom tri
faze istraivanja, meu simpatizerima G17 Plus rastao je procenat
simpatizera enskog pola, a smanjivao se procenat simpatizera mukog pola.
Iako je u III krugu dolo do izjednaavanja broja ispitanika u odnosu na pol, interesantno je da su ene neto brojnije meu simpatizerima demokratskih opcija, ali su brojnije i u kategoriji neodlunih i
apstinenata. Mukarci su, sa druge strane, brojniji meu simpatizerima SRS i SPS.
Naklonost razliitim strankama razlikuje se u odnosu na stepen
obrazovanja. Procenat ispitanika koji imaju srednju strunu spremu je
najzastupljeniji u svim kategorijama, to odgovara raspodeli u uzorcima. Procenat vie ili visokoobrazovanih znaajno je vei meu simpatizerima DS (I krug 22,8%, II krug 26,4%, III krug 26,4%) i G17
Plus (I krug 23,5%, II krug 28,1%, III krug 27,7%), dok je procenat
ispitanika sa nepotpunom/potpunom osnovnom kolom znaajnije vei meu simpatizerima SRS (I krug 25,7%, II krug 29,4%, III krug
30,4%) i SPS (I krug 37,2%, II krug 31,8%, III krug 36,2%). Simpatizeri DSS prema obrazovnom nivou odgovaraju, uz neznatna odstupanja, raspodeli u uzorku. Simpatizeri ostalih politikih stranaka, kao
i neodluni i apstinenti, takoe uz manja odstupanja, odraavaju
obrazovnu strukturu uzorka u celini.
Kada naklonost strankama posmatramo u odnosu na uzrast, primeujemo da su najmlai ispitanici (1829 godina) procentualno najzastupljeniji meu simpatizerima G17 Plus (I krug 30,3%, II krug
30,7%, III krug 20,9%) i DS (I krug 26,4%, II krug 24,7% III krug
21,9%). Uz izvesna kolebanja izmeu I i III kruga istraivanja, broj
simpatizera ove dve stranke smanjuje se sa porastom godina ivota.
Sa druge strane, naklonost SPS ima obrnut trend, pa je najvei procenat simpatizera u najstarijim kategorijama (preko 65 godina - I krug
37,3%, II krug 43,9% III krug 35%). Simpatizeri SRS natproseno su
zastupljeni u kategorijama graana srednjih godina, od 40 do 64
godine. Procenat simpatizera DSS, uz izvesna kolebanja, blago raste
sa porastom godina ivota i najvei je u kategoriji ispitanika srednjih
godina. Ipak, simpatizeri DSS prema uzrasnoj raspodeli vie od
ostalih odraavaju uzorak u celini. Neodluni i apstinenti, uz manja
odstupanja, takoe odraavaju uzorak u celini. Znaajan je podatak
da se izmeu prvog i treeg kruga procenat simpatizera manjih stranaka iz kategorije najmlaih ispitanika (1829 godina) udvostruio.
Iz navedenih rezultata moemo zakljuiti da je prosean simpatizer SRS mukog pola, srednjeg obrazovanja i srednjih godina; prose-

194

an simpatizer DSS srednjeg obrazovanja i srednjih godina; prosean simpatizer DS i G17 Plus je enskog pola, mlai i vieg ili visokog obrazovanja; prosean simpatizer SPS je mukog pola, ima potpuno ili nepotpuno osnovno obrazovanje i iz najstarije je kategorije
stanovnitva.

Obavetenost graana o reformi VSCG

Na kraju III kruga istraivanja moemo zakljuiti da se svaki drugi graanin, bez obzira na to koja stranka mu je bliska, interesuje za
pitanja koja se tiu odbrane i vojske. Izmeu prvog i treeg kruga istraivanja interesovanje za pitanja koja se tiu odbrane i vojske pravilno raste meu simpatizerima SRS (I krug 48,5%, III krug 61,9%),
SPS (I krug 48,3%, III krug 68%) i DS (I krug 44,3%, III krug
57,2%). Suprotan trend, odnosno blagi pad interesovanja uoavamo
meu simpatizerima G17 Plus (I krug 52,4%, III krug 47,3%), dok je
pad interesovanja najizrazitiji meu pristalicama manjih politikih
stranaka (I krug 45,1%, III krug 36,9%). Procenat zainteresovanosti
se kod simpatizera DSS koleba, ali razlike ostaju u okviru deset procenata (I krug 50,3%, II krug 55,8%, III krug 45,3%). Najvei procenat indiferentnih, tj. niti zainteresovanih niti nezainteresovanih je u
redovima G17 Plus (I krug 28,1%, II krug 30,1%, III krug 27,9%),
kao i u redovima simpatizera manjih stranaka (I krug 27,9%, II krug
24,6%, III krug 31,4%).
Uporedo sa interesovanjem raste i obavetenost o dogaanjima u
vojsci i odbrani. Obavetenost raste meu simpatizerima SRS (I krug
41,9%, III krug 54,2%), DS (I krug 47,7%, III krug 54,7%) i DSS (I
krug 41,4%, III krug 54,9%), dok su promene u kategoriji simpatizera SPS blae (I krug 47,9%, II krug 42,7, III krug 48,5%). U skladu
sa padom interesovanja, procenat obavetenosti simpatizera G17 Plus
ima kolebljiv i silazan trend (I krug 52,1%, II krug 36,7%, III krug
49,8%). Na kraju III kruga izjednaena je obavetenost simpatizera
SRS, DSS i DS. Uz izvesna kolebanja, moemo zakljuiti da je svaki
drugi graanin, bez obzira na naklonost pojedinim strankama, u potpunosti ili uglavnom obaveten o dogaanjima u vojsci i odbrani.

Graani o stanju u VSCG

Vie od polovine graana, bez obzira na naklonost pojedinim
strankama, ima ili u potpunosti ima poverenje u Vojsku. Procenat poverenja u Vojsku, meutim, ima silazan trend u svim kategorijama.
Najvee je poverenje meu simpatizerima DSS i SRS i kree se oko
dve treine u razliitim fazama istraivanja. Najvei pad poverenja
beleimo meu simpatizerima SPS.

195

Grafik br. 1 Poverenje u Vojsku SCG

90
80
70
60
50
40
30
20
10
0

SRS
DSS
DS
G17 Plus
SPS

I krug

II krug

III krug

Nakon pada od dvadeset procenata u odnosu na I krug, u III krugu manje od dve treine simpatizera ove partije ima poverenje u Vojsku. Neto slabije, ali jo uvek veliko poverenje iskazuju simpatizeri DS (I krug 59,8%, II
krug 55,6%, III krug 57,8%), dok je najmanje poverenje simpatizera G17
Plus koje, nakon pada od deset procenata u odnosu na I krug, pada na kraju
III kruga ispod polovine pitanih. Bez obzira na pad poverenja u Vojsku, prikazani rezultati ukazuju da je ovo poverenje jo uvek veliko meu simpatizerima svih politikih stranaka. Skoro treina simpatizera DS i G17 Plus, ali
i pristalica manjih stranaka i apstinenata niti ima, niti nema poverenje u Vojsku. Razlike koje postoje u iskazanom poverenju u Vojsku mogue je objasniti sociodemografskim karakteristikama simpatizera razliitih stranaka.
Navedeni rezultati su u skladu sa ranijim nalazima prema kojima je poverenje u Vojsku izraenije kod starijih i najslabije obrazovanih ispitanika. Poverenje u Vojsku, prema ranijim istraivanjima, opada uporedo sa rastom stepena obrazovanja i opadanjem godina ivota, pa nije neobino to to je slabije izraeno meu simpatizerima DS i G17 Plus62 (Grafik br. 1). Prilikom
procene stanja naoruanja i opreme Vojske SCG najkritiniji su simpatizeri
G17 Plus, jer se vie od polovine njih ne slae sa tvrdnjom da je Vojska dobro naoruana i opremljena (I krug 55,4%, II krug 59,7%).63 Izmeu dva
kruga istraivanja kritinost raste u svim grupama simpatizera, a najizrazitiji je porast meu simpatizerima SRS (I krug 35,7% II krug 50,4%), potom
DS (I krug 41,8%, II krug 56%) i DSS (I krug 41,0%; II krug 51,3%). Na
kraju drugog kruga istraivanja skoro svaki drugi simpatizer neke manje
62 Vie o razlikama u stavovima s obzirom na sociodemografske varijable u: J. Gli-

i, M. Hadi, M. Timoti, J. Mati: Javnost SCG o reformi Vojske I-IV, CCVO, Beograd, 2003.
63 Ovo pitanje je izostavljeno u III krugu istraivanja.

196

stranke, kao i svaki drugi neodluan ili apstinent smatra da je Vojska loe
opremljena. Kritinost je meu simpatizerima SPS znaajno manja, pa vei
procenat ispitanika iz ove kategorije (I krug 49,4%, II krug 41%) smatra da
je Vojska dobro naoruana i opremljena. Izgleda da se graani, polako ali sigurno, mire sa injenicom da je Vojska SCG, iscrpljena desetogodinjim
ratovanjem i siromatvom koje je odlika celokupnog drutva, zaostala u odnosu na savremene trendove naoruanja i opreme.
Uprkos kritinosti pri proceni naoruanja i opreme, a u skladu sa visokim poverenjem u Vojsku je i prihvatanje stava da su pripadnici Vojske dobro osposobljeni za izvravanje zadataka. Ovaj stav prihvata skoro tri etvrtine simpatizera SPS i oko dve treine simpatizera SRS i DSS,
kao i skoro svaki drugi simpatizer DS, G17 Plus. Treina simpatizera poslednje dve navedene opcije ostaje neodluna. Skoro polovina simpatizera ostalih politikih stranaka i ispitanika iz kategorije apstinenata i neodlunih, takoe, smatra da je Vojska u stanju uspeno da izvrava svoje zadatke. Navedeni rezultati su kontradiktorni. Postavlja se pitanje kako loe naoruana i opremljena vojska moe biti sposobna za uspeno izvravanje zadataka. Postavlja se pitanje i kako graani mogu imati visoko poverenje u Vojsku koja nema odgovarajua sredstva za obavljanje
zadataka.64 Mogue je da graani, iako realno opaaju stanje u Vojsci, po
inerciji, tj. usaenim stavovima o junatvu, nepobedivosti i drugim
atributima propagiranim tokom decenija, iskazuju veliko poverenje prema Vojsci. Jo jedna od mogunosti je postojanje tradicionalnog shvatanja bezbednosti, po kome je drava glavni zatieni objekat, a Vojska
glavni subjekat ouvanja bezbednosti.65

Oekivanja graana od reforme VSCG

Bezbednosne integracije
Podrka pristupanju programu Partnerstvo za mir tokom merenih
intervala konstantno raste. Najvei porast beleimo meu simpatizerima
DSS (I krug 61,6%, III krug 78,7%) i SPS (I krug 44,7%, III krug
55,3%). U skladu sa programima DS i G17 Plus, ija su glavna naela
okrenutost integracijama u svim aspektima drutvenog ivota, ubedljiva
veina simpatizera ovih stranaka konstantno podrava prikljuenje programu Partnerstvo za mir (DS: I krug 80,2%, II krug 94,3%, III krug
88,6%; G17 Plus: I krug 83,5%, II krug 81,2%, III krug 88,6%). Podrka
pristupanju Partnerstvu raste i meu pristalicama manjih politikih partija, gde je nakon III kruga premaila etiri petine, kao i meu apstinentima i neodlunima, gde je premaila dve treine ispitanika. Kada uzme64 J. Glii, M. Hadi, M. Timoti, J. Mati, Javnost SCG o reformi Vojske, V
krug, CCVO, Beograd, 2005.
65 Miroslav Hadi, Potraga za bezbednou - sluaj Srbija, naveden izvor, str.
12

197

mo u obzir da vie od polovine simpatizera SPS na kraju treeg kruga podrava ulanjenje u program Partnerstvo za mir, moemo zakljuiti da
postoji visoka i stabilna podrka pristupanju ovom savezu, bez obzira na
naklonost pojedinim strankama. Ovakav stav je u skladu sa stavovima
zvaninika svih politikih partija, koji u javnim nastupima istiu vanost
pristupanja programu Partnerstvo za mir.
Mogunost pristupanja NATO alijansi, meutim, ima znaajno slabiju podrku. Promene u stavovima su raznosmerne. Najvei procenat
simpatizera SPS (I krug 79,7%, II krug 85,8%, III krug 73,1%), SRS (I
krug 66,7%, II krug 76,7%, III krug 64,1%) i DSS (I krug 55,2%, II krug
61,8%, III krug 47,8%) smatra da naa zemlja ne treba da postane lan
NATO, a procenat prihvatanja ovog stava ima kolebljiv trend tokom tri
faze istraivanja. Sa druge strane, podrka simpatizera DS (I krug 47,2%,
II krug 55,1%, III krug 59,5%) i G17 Plus (I krug 49,3%, II krug 40,5%,
III krug 54,4%) pristupanju NATO raste. Simpatizeri manjih stranaka su
podeljeni, dok svaki drugi iz kategorije neodlunih/apstinenata ne odobrava ulanjenje u NATO. Ovaj stav je u skladu sa programima politikih partija i izjavama njihovih funkcionera - SPS, SRS i DSS su veoma
kritine prema NATO, dok DS i G17 Plus zastupaju stav da bi saradnja
i lanstvo u ovom savezu pomogli u ostvarivanju nacionalnih interesa
(Grafik br. 2).
Ukoliko pogledamo odgovore ispitanika na prethodna dva pitanja,
uoiemo da podrka pristupanju vojnim integracijama raste meu simpatizerima svih stranaka. Procenat neodlunih ostaje u okviru petnaest
podeoka.

Grafik br. 2 Naa zemlja treba da postane lan NATO

70
60
50

SRS

40

DSS
DS

30

G17 Plus
SPS

20
10
0
I krug

II krug

III krug

Program Partnerstvo za mir, u skladu sa navedenim rezultatima,

uiva vee poverenje meu graanima nego NATO. Poverenje u program Partnerstvo za mir imaju simpatizeri DS (I krug 51,1%, II krug

198

40,5%, III krug 34,0%) i G17 Plus (I krug 40,2%, II krug 18,8%, III krug
32,1%) mada je trend poverenja silazan. Sa druge strane, nepoverenje
meu ostalim kategorijama simpatizera raste, pa na kraju III kruga istraivanja etiri petine simpatizera SPS, dve treine simpatizera SRS i polovina simpatizera DSS nema poverenje u program Partnerstvo za mir.
Na kraju treeg kruga dve petine simpatizera ostalih stranaka i neto vie od polovine apstinenata i neodlunih izraava nepoverenje prema programu Partnerstvo za mir. Ovi nalazi su u suprotnosti sa rastom podrke prikljuenju Partnerstvu i verovatno su posledica uverenja da bezbednosne integracije dovode do poboljanja meunarodnog poloaja Srbije. Istai emo i to da politiari uglavnom govore o instrumentalnoj dobiti od lanstva u vojnim savezima.66
Poverenje u NATO je izuzetno malo meu svim kategorijama ispitanika. Ubedljiva veina simpatizera SPS (I krug 90,3%, II krug
95,1% III krug 97,7%) uopte nema ili uglavnom nema poverenja u
NATO. Slede simpatizeri SRS (I krug 82,7%, II krug 94%, III krug
88,9%) i DSS (I krug 74,2%, II krug 83,7%, III krug 87,0%). Nedovoljno poverenje je u skladu sa negativnim stavom prema prikljuenju
NATO. Nepoverenje raste i meu simpatizerima DS i G17 Plus, pa na
kraju III kruga oko dve treine ispitanika iz ove dve kategorije nema
poverenja u NATO. To to ispitanici nemaju dovoljno poverenja u
NATO nije iznenaujue, s obzirom da su graani Srbije, tokom bombardovanja 1999. godine, imali priliku da osete svu snagu razorne moi i ograniene domete NATO u reavanju kosovske krize.
Naklonjenost pojedinim strankama pravi razlike i u stavu prema
uestvovanju Vojske SCG u meunarodnim mirovnim misijama. Oko
dve treine simpatizera SPS i SRS i oko polovina simpatizera DSS
smatra da pripadnici Vojske SCG ne treba da uestvuju u meunarodnim mirovnim misijama. Oko polovina simpatizera manjih stranaka i
apstinenata takoe ne odobrava uestvovanje Vojske SCG u mirovnim
misijama. Sa druge strane, simpatizeri DS (I krug 52,8%, II krug
60,9%, III krug 55,7%) i G17 Plus (I krug 38,4%, II krug 44,6%, III
krug 53,2%) prihvataju mogunost da naa vojska bude ukljuena u
meunarodne mirovne misije. Navedeni stavovi su u skladu sa zvaninim istupima zvaninika politikih partija.
U skladu sa prethodnim odgovorom, skoro dve treine simpatizera SPS i SRS, i oko polovina simpatizera DSS nije odgovorilo na pitanje u koje meunarodne misije Vojska SCG treba da bude ukljuena. Ispitanici G17 Plus su podeljeni na one koji odbijaju da odgovore
na ovo pitanje (I krug 43,8%, II krug 33,8% III krug 33,8%) i na one
koji koji prihvataju uestvovanje samo pod okriljem i zastavom UN (I
krug 31,0%, II krug 44,2%, III krug 38,8%). Ova opcija privukla je
najvei broj simpatizera DS (I krug 45,1%, II krug 51,2%, III krug
66

Uporedi: Borba, 20. 3. 2003, www.ccmr-bg.org

199

44,5%) i od svih ponuenih alternativa je najprihvatljivija za ispitanike svih kategorija. Ostale ponuene alternative privukle su zanemarljiv procenat ispitanika.

Pravci reforme Vojske

Na pitanje koliko je nuno sprovoenje reformi u Vojsci SCG, skoro svaki drugi ispitanik smatra da trenutno ima vanijih stvari o kojima
treba brinuti. Meu njima prednjai vie od polovine simpatizera G17
Plus i DSS. Ohrabruje podatak da podrka hitnom sprovoenju reformi
raste meu simpatizerima svih politikih stranaka, pa na kraju treeg kruga istraivanja etvrtina simpatizera SPS i oko treina simpatizera SRS,
DSS i G17 Plus deli ovaj stav. Simpatizeri DS su i ovoga puta najzastupljeniji u kategoriji pristalica hitnog sprovoenja reformi, poto neto vie od dve petine prihvata ovaj stav. Skoro etvrtina simpatizera SPS smatra da ne postoji potreba za sprovoenje reformi u Vojsci. Izgleda da kod
graana polako, ali sigurno raste svest o neophodnosti sprovoenja reforme Vojske kao (pred)uslova celokupne reforme drutva. Sa druge strane,
pritisnuti neposrednim (ekonomskim) ivotnim problemima, graani
imaju vanije prioritete.
Potpunije razumevanje stava o neophodnosti reforme Vojske SCG
prua podatak da vojska i odbrana, prema vienju graana, ne zauzimaju vodee pozicije na listi prioriteta dravnog budeta. Vojska i odbrana
zauzimaju tek peto mesto na listi prioriteta i to meu simpatizerima SRS,
DSS, i SPS, esto meu simpatizerima DS i ak sedmo, poslednje mesto,
meu simpatizerima G17 Plus. Ovaj stav ne iznenauje, s obzirom da su
razorenoj industriji i nerazvijenoj poljoprivredi, kao i zaputenom zdravstvu, ije posledice graani neposrednije oseaju, neophodnija ulaganja.
Grafik br. 3 Ako biste bili u prilici da raspolaete dravnim
budetom, za koju biste svrhu najpre izdvojili novac?
(odgovor: za unapreenje Vojske i odbrane zemlje)
30
25
SRS
20

DSS

15

DS
G17 Plus

10

SPS
5
0
I krug

II krug

III krug

200

Najznaajnije mesto meu prioritetima dravnog budeta, bez obzira na

naklonost odreenim strankama, zauzimaju ulaganja u industriju i poljoprivredu. Razlike u stavovima ipak postoje, pa simpatizeri SRS i DSS najveu
prednost daju poljoprivredi, potom industriji i medicinskoj zatiti. Simpatizeri SPS, s obzirom da veinu ine stariji ispitanici, na prvo mesto stavljaju medicinsku zatitu, potom poljoprivredu i industriju. Meu pristalicama DS i
G17 Plus prvo mesto na listi prioriteta pripada industriji, drugo medicinskoj
zatiti, a tree kolstvu. Raspodela prioriteta odgovara strukturi i interesima
simpatizera razliitih politikih partija.
Stavovi o prioritetima u sprovoenju reformi Vojske67 podelili su ispitanike na dve grupe. U prvoj grupi, koju ine simpatizeri SRS, SPS i DSS, lista
prioriteta je sledea: na prvom mestu je modernizacija naoruanja i opreme
koju bira skoro dve treine simpatizera, na drugom profesionalizacija vojske,
alternativa koja ima pozitivno rastui trend tokom faza istraivanja i koju na
kraju treeg kruga bira neto vie od polovine ispitanika, a na treem poboljanje ekonomskog poloaja vojske, to je prioritet za skoro dve petine ispitanika iz ove grupe. U drugoj grupi, meu simpatizerima G17 Plus i DS na elu liste prioriteta nalazi se profesionalizacija vojske, za koju se na kraju III
kruga istraivanja zalae 70% simpatizera ove dve stranke, sledi modernizacija naoruanja i opreme, koja je prioritet za vie od polovine simpatizera DS
i G17 Plus, a trei prioritet za skoro polovinu, u skladu sa uzrasnom strukturom, predstavlja skraenje vojnog roka i brojno smanjenje vojske. Na osnovu
navedenih rezultata moemo zakljuiti da graani realno opaaju prioritete reforme Vojske.
Uspostavljanje demokratske civilne kontrole predstavlja alternativu koja je privukla znaajno manji procenat svih ispitanika, ali znaajnije vei meu simpatizerima DS (I krug 21,0%, II krug 33,6% III krug 18,7%) i G17 Plus
(I krug 24,5%, II krug 13,6% III krug 10,2%) i DSS (I krug 14,8%, II krug
13,7% III krug 9,2% ) nego meu simpatizerima SPS i SRS gde ostaje u okviru deset procenata.
Iako alternativa o profesionalizaciji vojske zauzima visoko mesto kod
svih kategorija ispitanika, skoro polovina pitanih slae se ili se u potpunosti
slae sa tvrdnjom da naa zemlja nije dovoljno ekonomski jaka da izdrava
profesionalnu vojsku. Razlike meu razliitim kategorijama ispitanika nisu
znaajne.
Ispitanici nemaju blagonaklon stav prema mogunosti uestvovanja stranih strunjaka u reformi Vojske. To se, pre svega, odnosi na ubedljivu veinu simpatizera SPS (I krug 87,4%, II krug 71,8%) i SRS (I krug 68,9%,
II krug 76,5%)68 koji odbacuju ovu mogunost, a isti stav zastupa i vie od
polovine simpatizera DSS. Sa druge strane, dve petine simpatizera DS i
oko treina G17 Plus smatra da je pomo stranih strunjaka u reformi
Vojske neophodna.
67 Ispitanici su imali mogunost da daju do tri odgovora, pa je i suma odgovora
prelazila 100%.
68 Ovo pitanje je izostavljeno u III krugu istraivanja.

201

b. Naklonjenost pojedinim strankama i stav o reformi VSCG

Prilikom odreivanja predmeta istraivanja odluili smo da ispitamo
uticaj naklonosti pojedinim strankama na stav o reformi Vojske SCG,
odnosno da utvrdimo po emu se simpatizeri pojedinih stranaka razlikuju. Zadatak je bio:
1. ispitati uticaj naklonosti pojedinim strankama na stav o Vojsci
2. ispitati uticaj naklonosti pojedinim strankama na stav o reformi
Vojske.
Pored prikazane deskriptivne analize stavova, namera ovog rada je i
da dubljom statistikom analizom pokae da li postoje razlike u stavovima ispitanika.

Naklonosti pojedinim strankama i stav o Vojsci

Znaajnost hi-kvadrata69 govori nam da je distribucija stava o Vojsci, s obzirom na naklonosti pojedinim strankama, prela put od statistiki znaajnih razlika u stavovima do odsustva statistiki znaajnih razlika, tj. ujednaavanja po stavovima. U prvom krugu istraivanja (oktobar
2003) bilo je znaajno vie simpatizera SPS koji su imali pozitivan stav
i znaajno vie simpatizera G17 koji su imali negativan stav o Vojsci.

Tabela br. 1 - Stav o Vojsci i naklonost strankama - I krug

Tabela br. 2 - Stav o Vojsci i naklonost strankama - II krug

69

Hi-kvadrat test je metoda za proveravanje znaajnosti razlika izmeu frekvencija. ire vidi u: edomir Dragievi, Statistika za psihologe, Savez drutava psihologa
Srbije, Beograd, 1994, str. 225-238

202

Tabela br. 3 - Stav o Vojsci i naklonost strankama - III krug

Kritinost simpatizera G17 Plus, tj. statistiki znaajnije negativan stav o Vojsci zadrao se i u drugom krugu istraivanja (februar,
2004) kada je procenat simpatizera DSS bio znatno slabije zastupljen
u kategoriji ispitanika sa negativnim stavom. U treem krugu istraivanja nisu utvrene statistiki znaajne razlike u stavu o Vojsci u odnosu na naklonost strankama. Dobijeni rezultati upuuju na nekoliko
moguih tumaenja. Razlog nedovoljnog poverenja simpatizera G17
Plus moemo traiti u njihovim sociodemografskim karakteristikama.
Oni generalno spadaju u kategoriju ispitanika koja ima slabije poverenje u Vojsku70. Meutim, G17 Plus je od januara 2004. godine u
Vladi Srbije, a njen predstavnik je ministar odbrane. Mogue je da je
postavljanje predstavnika G17 Plus na mesto ministra odbrane uticalo na rast poverenja kod simpatizera ove stranke. Na osnovu navedenih nalaza, prvu hipotezu moemo smatrati samo delimino potvrenom. Ostaje da zakljuimo da naklonost razliitim politikim partijama nije faktor koji odluujue utie na razlike u stavovima o Vojsci.

Uticaj naklonosti pojedinim strankama

na stav o reformi Vojske
Kako je u istraivanju stavova o reformi Vojske korien upitnik
koji se sastojao od raznorodnih pitanja, prilikom ispitivanja povezanosti stava i naklonosti politikim partijama uzeta su u obzir pitanja
koja ispituju stav o programu Partnerstvo za mir i NATO. Prilikom
testiranja hipoteze o distribuciji stava o naklonosti strankama metodom hi-kvadrata, utvreno je da postoje znaajne i dosledne razlike u
stavovima u odnosu na naklonost strankama. Kada pogledamo elije
tabela, uoavamo da u svakom krugu istraivanja ima znaajnije vie
simpatizera DS i G17 Plus koji imaju pozitivan stav o programu
Partnerstvo za mir i NATO.

70

Kao to je ve navedeno, simpatizeri G17 Plus su procentualno najzastupljeniji

u kategorijama najmlaih i najobrazovanijih ispitanika.

203

Tabela br. 4 - Stav prema PzM i NATO

i naklonost strankama - I krug71

Tabela br. 5 - Stav o PzM i NATO i naklonost strankama

- II krug

Tabela br. 6 - Stav o PzM i NATO i naklonost strankama

- III krug

Sa druge strane, znaajno je manje simpatizera SRS i SPS koji imaju pozitivan stav o ovim institucijama. Simpatizeri SPS i SRS su znaajnije brojni u kategoriji negativnog stava o programu Partnerstvo za mir
i NATO. Shodno navedenim razlikama, znaajno manji broj simpatizera
DS i G17 Plus ima negativan stav o evroatlantskim vojnim strukturama.
Razlike u stavovima simpatizera DSS nisu statistiki znaajne. Kako su
71 elije tabela su markirane simbolima ukoliko je vrednost u njima znaajno iznad, tj. ispod proseka. Legenda:
1. ** - odstupanja iznad proseka, nivo znaajnosti 0,01
2. * - odstupanja iznad proseka, nivo znaajnosti 0,05
3. - odstupanja ispod proseka, nivo znaajnosti 0,01
4. - odstupanja ispod proseka, nivo znaajnosti 0,05

204

statistiki potvreni raznosmerni stavovi simpatizera razliitih stranaka,

moemo smatrati da je naa druga hipoteza potvrena. Razlike u stavovima simpatizera razliitih orijentacija su ovim putem jo jednom potvrene i verovatno proizilaze iz razlika u programskim orijentacijama dve
grupe stranaka povodom sprovoenja reformi celokupnog drutva (a time i VSCG), kao i iz razliitih osobina njihovih simpatizera.

ZAKLJUAK
Na kraju emo pokuati da sumiramo sve rezultate ovog istraivanja.
Jo jednom emo napomenuti da je bezbednosno okruenje poslednjih
decenija izmenjeno i da izmenjeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje
zahtevaju i promene u razumevanju koncepta bezbednosti i delovanja
oruanih snaga. Depolitizacija sektora bezbednosti, demokratska civilna
kontrola oruanih snaga i tenje ka evroatlantskim integracijama predstavljaju zahteve koji su postavljeni pred oruane snage Srbije i Crne Gore.
Ove novine zahtevaju redefinisanje politike uloge, misije i organizacije
oruanih snaga. Nosilac reforme bi trebalo da bude politika elita, poto
su upravo civili, putem parlamenta, predsednika i vlade, odnosno ministarstva odbrane, nalogodavci i finansijeri vojske. Potreba za sprovoenje reforme dovodi do potrebe da budu naputene stare vrednosti, obiaji i norme drutva, te stoga sobom nosi i oseanje neizvesnosti i nesigurnosti. Reforma zahteva suoavanje sa stereotipima, predrasudama i birokratijom velikih sistema kao to je vojni. Stoga je ispitivanje javnog
mnjenja poeljno u svim fazama reforme oruanih snaga i predstavlja nezaobilazan vid posredne komunikacije drave i politiara sa graanima.
Meu simpatizerima razliitih politikih stranaka primeujemo slinosti, ali i izvesne razlike. Razlike u poverenju u Vojsku SCG meu pristalicama razliitih politikih opcija postoje, ali one nemaju toliku teinu, s obzirom na to da u najgorem sluaju skoro svaki drugi ispitanik ima
ili u potpunosti ima poverenje u Vojsku. Naklonost pojedinim strankama, kao to su pokazale detaljnije analize, verovatno nije faktor koji odluujue utie na razlike u stavovima. Postoji nekoliko moguih objanjenja velikog poverenja graana u Vojsku. Jedno je da je poverenje u
vojsku prenoeno tradicionalno generacijama. Ono verovatno proizlazi
iz predstava o vojsci kao instituciji koja ima presudnu ulogu u ouvanju
bezbednosti drave, ime se stvara osnova za sve ostale funkcije drutva.
Drugo objanjenje je da graani relativno retko imaju neposredan kontakt sa vojskom, pa tako nisu u prilici da osete njene slabosti. Istina, poverenje u VSCG ima silazan trend i verovatno bi naknadna ispitivanja
omoguila praenje otpornosti predstava o vojsci koje su bile prenoene
svakoj generaciji. Mogue je da rast interesovanja za pitanja koja se tiu
vojske i odbrane, kao i rast obavetenosti o ovim pitanjima ima uticaj na
pad poverenja. Graani realno opaaju i neke slabosti Vojske (zaostalo

205

naoruanje i oprema), pa kritinost pravilno raste meu svim ispitanicima. Kritinost je vea meu ispitanicima G17 Plus i DS. Kritinost prema stanju u Vojsci, koja je utemeljena na injeninom stanju, nije u skladu sa ocenom osposobljenosti vojske. Veina ispitanika smatra da je
VSCG dobro osposobljena za izvravanje svojih zadataka. Izvori ove paradoksalne ocene mogu biti u velikom poverenju u Vojsku ili mogu biti
rezultat inercije tj. posledica dugotrajne izloenosti ocenama o izuzetnoj
spremnosti i borbenom moralu Vojske. Verovatno bi dodatna istraivanja omoguila pouzdanije zakljuke.
Dok je poverenje u Vojsku veliko meu simpatizerima svih politikih opcija, znaajnije razlike beleimo u stavovima o njenoj reformi.
Podrka hitnom sprovoenju reforme raste meu simpatizerima svih politikih partija, ali razlike u stavovima predstavljaju pokazatelj razliitog
vienja reforme. Ispitanici, bez obzira na naklonost razliitim politikim
partijama podravaju prikljuenje programu Partnerstvo za mir. Meutim, poverenje u program Partnerstvo za mir imaju simpatizeri DS i
G17 Plus, dok je nepoverenje ostalih jo uvek veliko. Raste i podrka prikljuenju u NATO, ali je nepoverenje u ovaj savez jo uvek veliko. Ispitanici realno opaaju prioritete razvoja drutva (razvoj industrije, poljoprivrede itd.) koji su preduslov razvoja vojske, te realno opaaju da SCG
jo uvek nije u stanju da izdrava profesionalnu vojsku. Sa druge strane,
pojedini stavovi o reformi Vojske dele ispitanike u dve grupe. U prvoj
grupi su simpatizeri DS i G17 Plus koji prihvataju uestvovanje Vojske
SCG u mirovnim misijama, dok su sa druge strane simpatizeri SRS, SPS
i DSS koji odbacuju ovu mogunost. Znaajan je i podatak da ispitanici
koji prihvataju uestvovanje u mirovnim misijama pod tim podrazumevaju skoro iskljuivo mirovne misije Ujedinjenih nacija. Razlikuje se i
shvatanje prioriteta u reformi. Profesionalizaciju vojske i osavremenjivanje njenog naoruanja svi ispitanici smatraju prioritetom reforme. Pored
toga, prioritet reforme, po miljenju simpatizera SRS, SPS, i DSS, predstavlja i poboljanje ekonomskog poloaja Vojske, a po miljenju simpatizera DS i G17 Plus, skraenje vojnog roka i brojano smanjenje VSCG.
Razlike postoje i u shvatanju demokratske civilne kontrole koju ee
prihvataju simpatizeri DS i G17 Plus, nego to to ine simpatizeri SRS,
SPS i DSS. Ove razlike su u skladu kako sa zvaninim stavovima ovih
stranaka, tako i sa karakteristikama njihovih simpatizera.
Razlike u stavovima o reformi Vojske potvrene su i dubljom statistikom analizom. Analizom su izdvojene dve grupe ispitanika. Pozitivan stav o reformi Vojske dosledno imaju simpatizeri DS i G17 Plus, dok
negativan stav imaju simpatizeri SPS i SRS. Ove razlike su verovatno rezultat razliitih programskih stavova dve grupe stranaka, suprotnosti u
zvaninim nastupima njihovih funkcionera i odlika njihovih simpatizera.
Podsetiemo jo jednom i na to da u zvaninim programima SRS i SPS,
kao i u nastupima njihovih zvaninika preovladava kritika evroatlantskih

206

struktura i njihovih misija, dok demokratska civilna kontrola nije suvie

esto predmet njihovog interesovanja. Integracija u evroatlantske strukture je, sa druge strane, jedan od glavnih ciljeva navedenih u programima DS i G17 Plus, kao i u javnim nastupima njihovih politiara. Uz postojanje izvesnih varijacija, razlikuju se i dve grupe simpatizera. Simpatizeri SPS i SRS su tradicionalno opredeljeni, antireformski orijentisani i
natproseno konzervativni, te stoga verovatno tee prihvataju promene
koje zahtevaju rekonceptualizaciju sistema bezbednosti. Sa druge strane,
simpatizeri DS i G17 Plus, koje karakteriu modernistika vrednosna orijentacija, proreformska i liberalna orijentacija, verovatno zbog svojih karakteristika lake prihvataju velike novine u shvatanju i praktikovanju
bezbednosti. Oni ee prihvataju vojne integracije i mogunost uestvovanja stranih strunjaka u reformi Vojske, imaju vee poverenje u meunarodne vojne institucije, ee prihvataju uestvovanje Vojske u mirovnim misijama i ee od druge grupe ispitanika istiu znaaj demokratske civilne kontrole. Stavovi simpatizera DSS nisu se izdvojili, to ukazuje da distribucija njihovih odgovora ne odstupa znaajno od proseka.
Znaajno bi bilo da u buduim istraivanjima bude praeno profilisanje
stavova simpatizera DSS.

Literatura
1.
2.
3.
4.

5.
6.
7.

8.

Dragievi edomir, Statistika za psihologe, Savez drutava psihologa Srbije,

Beograd, 1994.
orevi Radia, Reforma sistema odbrane, budet za 2004. godinu,
www.ccmr-bg. org
Glii, Jasmina; Hadi, Miroslav; Timoti, Milorad; Mati, Jovanka, Javnost
SCG o reformi Vojske I-IV, CCVO, Beograd, 2003/2004.
Goati, Vladimir, Partije Srbije od 1990. do 2002. u komparativnoj perspektivi,
u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), Institut
drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002.
Hadi Miroslav, Potraga za bezbednou - sluaj Srbija, Dangraf, CCVO,
Beograd, 2004.
Hadi Miroslav, Sudbina partijske vojske, Samizdat FREEB92, Beograd
2001.
Hartl Jan, The Importance of Public opinion in Security and Defence Policy
Making, u: The Public Image of Defence and the Military in Central and
Eastern Europe, Marie Vlachova (ed.), DCAF, CCVO, Beograd, 2003.
Komi Jovan, Demokratski procesi u Srbiji posle 2000 izmeu etnonacionalistikog i graanskog, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran
Slavujevi, Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd,
2003.

207

9.

10.

11.

12.

13.
14.

15.

16.
17.
18.
19.
20.

Komi Jovan, Istorijsko-etniki rascepi i politika pregrupisavanja u

Srbiji, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran Slavujevi, Institut
drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2003.
Komi Jovan, Programska evolucija partija, u: Partijska scena Srbije
posle 5. oktobra, Vladimir Goati (ur.), Institut drutvenih nauka, Friedrich
Ebert Stiftung, Beograd, 2002.
Panti Dragomir, Kulturno-vrednosni rascepi kao determinante partijskog
pregrupisavanja u Srbiji, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui
pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran
Slavujevi, Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd,
2003.
Panti Dragomir, Vrednosti biraa pre i posle demokratskog preokreta
2000. godine u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati
(ur.), Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002.
Rot Nikola, Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1994.
Slavujevi Zoran, Razvrstavanje birakog tela i relevantnih stranaka
Srbije na osi levica-desnica, u: Osnovne linije partijskih podela i mogui
pravci politikog pregrupisavanja, Jovan Komi, Dragomir Panti, Zoran
Slavujevi, Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd,
2003.
Slavujevi Zoran, Socijalna utemeljenost politikih stranaka pre i posle
izbora 2000, u: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra, Vladimir Goati
(ur.), Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002.
www.g17plus. org.yu
www.ds. org.yu
www.dss. org.yu
www.sps-bg. org
www.srs. org.yu

208

Svetlana Stojani

KOMUNIKACIJA U KRIZNIM SITUACIJAMA

SLU^AJ SCG
UVOD
Upravljanje krizama i krizne situacije predstavljaju termine koji se sve ee koriste u dnevnopolitikom saobraaju. Sve je vei obim
literature koja se bavi upravljanjem krizama. Meunarodne organizacije
upravljanje krizama odreuju kao jedan od svojih prioritetnih zadataka
(NATO, OEBS...) i formiraju posebne vojne jedinice koje treba da odgovore na krize. Na univerzitetima se upravljanje krizama izuava kao posebna oblast menadmenta, a osnivaju se i instituti i akademije na kojima e ova oblast upravljanja biti izuavana.1
Da li zbog stvarne potrebe ili trenda, upravljanje krizama predstavlja
sve vei izazov kako teoretiarima koji bi trebalo da prue modele za efikasno i uspeno upravljanje, tako i menaderima koji na terenu dokazuju svoju sposobnost da upravljanjem krizom izbegnu ili na minimum
svedu mogue negativne posledice kriznih situacija.
Nakon krize u bivoj Jugoslaviji, tadanja SRJ, a sada njena naslednica SCG, suoila se (ponovo) sa problemom Kosova i Metohije (KiM).
Loe upravljanje krizom2 i posledice koje je ono proizvelo nisu posluile upravljaima kao nauk da e bez valjane strategije upravljanja kriznim
situacijama iz svake naredne krize izlaziti kao gubitnici. Nijedna kriza na
prostoru bive Jugoslavije i SCG nije okonana bez uestvovanja i vodee uloge stranih aktera (SAD, NATO, EU). To je, izmeu ostalog, pokazatelj (ne)sposobnosti domaih aktera da krizu privedu kraju.
Upravljanje krizom je proces u kome uestvuje veliki broj aktera.
Bez razmene informacija, nije mogua ni koordinacija aktera koji upravljaju krizom. Kako krizne situacije zahtevaju brze odgovore radi efikasnog i uspenog upravljanja, neophodno je da kanali, sredstva i naini
komunikacije budu prilagoeni zahtevima kriznih situacija. Adekvatna
1

Vidi: www.ecm-academy.nl
Vie o tome: Miroslav Hadi, Hronian manjak bezbednosti sluaj Jugoslavija, Centar za civilno-vojne odnose i Institut drutvenih nauka, Beograd, 2001.
2

209

komunikacija u kriznim situacijama, interna i eksterna, predstavlja jedan

od preduslova uspene prevencije, pripreme i odgovora na krizu.
Predmet istraivanja ovog rada predstavlja komunikacija u kriznim
situacijama. Cilj nam je bio da proverimo ima li SCG/Srbija strategiju
komunikacije u kriznim situacijama i da, ukoliko je ima, utvrdimo valjanost postojee strategije. Zato emo u prvom delu saeto predstaviti naela komunikacije u kriznim situacijama. U drugom delu, prezentovaemo rezultate istraivanja o tome kako je politika elita Srbije/SCG informisala graane Srbije/SCG o - tada najznaajnijem drutvenom dogaaju - krizi nastaloj 17. marta 2004. godine na KiM.
Nepostojanje literature o komunikacijama u kriznim situacijama na
srpskom jeziku govori i o stepenu (ne)izuavanja ove oblasti na srpskom
govornom podruju. Jo jedan pokazatelj koji ide u prilog tome je nepostojanje ustaljenog, prihvaenog prevoda engleskog termina crisis communication koji bi u bukvalnom prevodu na srpski jezik znaio krizne
komunikacije. Za upotrebu termina komunikacija u kriznim situacijama odluili smo se, poto smatramo da ovako formulisan termin preciznije govori o sadraju predmeta istraivanja, kao i da vie odgovara duhu srpskog jezika.
Literatura o komunikacijama u kriznim situacijama na engleskom
jeziku uglavnom se odnosi na krizne situacije u korporacijama, a u literaturi dominira praktini pristup ovoj oblasti. Kako se istraivanje odnosi na drutvenu krizu koja je zahtevala odgovor i reakciju drave, manjak
teorijskih rasprava o ovoj temi, kao i oskudna literatura o komunikacijama u kriznim situacijama u dravnim institucijama, predstavljali su oteavajuu okolnost prilikom izrade ovog rada.

I UPRAVLJANJE KRIZOM
I.1. Kriza/krizna situacija
Pojam krize vrednosno je neutralan. Da li e ishod biti negativan ili
pozitivan zavisi i od umea upravljanja krizom. Krizna situacija predstavlja i novu mogunost, odnosno situaciju otvorenu za razliita reenja,
koja prua mogunost preraspodele moi i sticanja novih pozicija u odnosu na poetne pozicije aktera krize. Tako kriznu situaciju moemo tumaiti i kao poetnu taku za ostvarivanje bolje ili loije pozicije, odnosno boljeg ili loijeg stanja.3
Krizna situacija predstavlja izazov vrednostima i normama nacije, politike zajednice, drutvene grupe ili institucije. Dodatni izazov
akterima krize predstavlja potreba da brzo odgovore na krizu - u krat3 S. Fink, Crisis Management: Planning for the inevitable, AMACOM, New
York, 1986, u: Ongoing Crisis Communication: Planning, Managing and Responding,Timothy Coombs, SAGE Publications, London, 1999, str. 2

210

kom vremenskom roku i u situaciji visoko nestabilnih okolnosti - to

oteava planiranje, a kalkulisanje ini neizvesnim. Stoga, kriza postoji kad centralni akteri situaciju razumeju i tumae kao stanje ugroenosti bazinih i/ili vanih vrednosti i interesa; posedovanja ogranienog vremena za reakciju, kao i visoke neizvesnosti (ishoda, posledica).4
Kakav e ishod krize biti, izmeu ostalog, zavisi i od odabira
strategije upravljanja krizom.

I.2. Faze upravljanja krizom

Krizna situacija, posmatrana iz ugla komunikacija, predstavlja
svaki dogaaj koji je razliit od uobiajenih, svakodnevnih, redovnih
dogaaja, tj. dogaaj koji nije planiran5 i koji moe izazvati negativne konsekvence po ciljnu grupu/grupe, instituciju ili drutvo (politiku zajednicu).
Kriza je nepredvien, ali ne mora biti i neoekivan dogaaj.6 U
skladu sa tim, moemo rei da pravovremeno prepoznavanje indikatora krize omoguava prevenciju krizne situacije, kao i pripremu za
upravljanje krizom.
Da bi upravljanje krizom bilo uspeno, treba da bude plansko,
obuhvatno, raznovrsno, pravovremeno, dugorono i ciljno.7
Upravljanje krizom (crisis management) predstavlja set faza
kreiran da bi se suprotstavilo krizi i umanjila teta naneta krizom.8
etiri osnovne faze upravljanja krizom su: prevencija, priprema, odgovor (na krizu) i uenje.9
Faza prevencije krize podrazumeva identifikovanje indikatora
krize i preduzimanje aktivnosti radi spreavanja razbuktavanja krize
ili, ukoliko je mogue, spreavanja nastanka krizne situacije.
U fazi pripreme neophodno je identifikovati kljuna mesta, tj.
pojave koje bi mogle imati najvei uticaj na ishod krize. U ovoj fazi
formira se i krizni komunikacioni centar, odreuje se portparol i pro4 Miroslav Hadi, predavanje na Specijalistikim studijama bezbednosti
2003/2004, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, www.ccmr-bg.org/specijalisticke studije/; poseen 23.11. 2004. godine
5 Public Information and Communication as a Strategic Policy Instruments, radni materijal kursa Government Communication, 1-7. 2. 2004, u Hagu, u organizaciji Vlade Kraljevine Holandije
6 Timothy Coombs, Ongoing Crisis Communication: Planning, Managing and
Responding, SAGE Publications, London, 1999, str. 2
7 Miroslav Hadi, predavanje na Specijalistikim studijama bezbednosti
2003/2004, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, www.ccmr-bg.org/specijalisticke studije/; poseen 23. 11. 2004. godine
8 Timothy Coombs, Ongoing Crisis Communication: Planning, Managing and
Responding, SAGE Publications, London, 1999, str. 4
9 Isto, str. 4

211

verava funkcionisanje kriznog komunikacionog sistema.10 Takoe se,

u skladu sa postojeom strategijom komunikacije u kriznim situacijama,
kreira i plan komunikacija u kriznim situacijama. Naime, ve postojei
plan prilagoava se specifinostima nastale krize.
Treu fazu predstavlja faza realizacije plana komunikacije u kriznim
situacijama.11 Ova faza je kljuna za odnose sa javnou. Naime, akteri
koji upravljaju krizom u ovoj fazi dobijaju ili gube podrku javnosti. Od
toga zavisi i to da li e uspeti da stimuliu racionalan odgovor ciljne grupe i dobiju od nje potrebnu podrku, kao i da li e, ako bude bilo potrebno, uspeti da je stimuliu da uestvuje u reavanju krize, to bi doprinelo njenom reavanju.
Poslednju fazu upravljanja krizom predstavlja svoenje rezultata, tj.
evaluacija procesa upravljanja. Tada se analizira ceo proces komuniciranja u kriznoj situaciji, kristaliu potezi koji su imali pozitivan efekat na
okonanje krize, kao i oni koji su negativno uticali ili oteavali upravljanje krizom. U ovoj fazi proverava se da li su strategija i njoj primeren
plan komunikacije u kriznim situacijama valjani, tj. primereni situaciji.
Proverava se i sposobnost aktera koji su upravljali krizom. Cilj ove analize predstavlja identifikovanje kljunih dobrih i loih poteza koji su uticali na upravljanje krizom da bi, u narednoj kriznoj situaciji, bili izbegnuti oni koji proizvode negativne posledice, a primenjivani oni koji doprinose uspenom okonanju krize. Zato se ova faza i zove lesson learned (nauena lekcija).12

I.3. Komunikacija u kriznim situacijama

Komunikacija predstavlja proces razmene informacija. Preciznije,
komunikacijom se oznaava proces reciprone razmene poruka, ideja i
htenja.13
Krizna situacija zahteva brzu, jasnu i mobilizatorsku reakciju relevantnih aktera - odnosno brzu distribuciju relevantnih informacija - kao
i jasne i nedvosmislene poruke. Neophodno je predstaviti razmere krize,
ponuditi objanjenje njenog nastanka, kao i adekvatno reenje. Time e
u ciljnoj grupi biti mobilisani racionalan odgovor na krizu i podrka politici reavanja krize, kao i stimulisani oblici uestvovanja ciljne grupe u
reavanju krize, koji mogu doprineti njenom uspenom okonanju.
10 Komunikacioni sistem podrazuvema kanale i sredstva komunikacije unutar institucije koja upravlja krizom, izmeu aktera koji upravljaju krizom, kao i kanale i sredstva komunikacije sa javnou, tj. sa medijima i ciljnim grupama.
11 O planu komunikacije u kriznim situacijama vidi str. 10
12 Timothy Coombs, Ongoing Crisis Communication: Planning, Managing and
Responding, SAGE Publications, London, 1999, str. 4-5
13 Toma orevi, Komunikacija, u Enciklopedija politike kulture, Savremena
administracija, Beograd, 1993, str. 493

212

Ciljnoj grupi moraju blagovremeno (u to kraem vremenskom periodu) biti ponuene jasne i precizne informacije o razmerama, pojavnim
oblicima i moguim posledicama krize kako bi bila pobuena njena panja, ali i adekvatna i delotvorna reakcija. Sve to je potrebno da bi bili izbegnuti nezainteresovanost ili preterano emotivna, stihijska, nasilna ili
nekontrolisana reakcija, koja bi mogla da produbi krizu umesto da doprinese njenom reenju.
Takoe, njoj moraju biti ponuene jasne i nedvosmislene poruke o
uzrocima krize i nainu njenog reenja, kao i o moguim posledicama.
Ako bi kljuni akteri ciljnoj grupi slali kontradiktorne informacije i iznosili suprotne stavove, u njoj bi bio stvoren oseaj konfuzije i nesigurnosti i time bi bila umanjena mogunost sprovoenja delotvorne akcije. Do
toga dolazi i ukoliko ne postoji saglasnost relevantnih aktera u vezi sa
glavnom porukom, kao i ukoliko ne postoje koordinacija i stalna razmena informacija. Treba dodati i to da je broj relevantnih aktera vei to je
kriza sloenija, te da je onda i koordinacija meu njima tea.
Da bi bilo odgovoreno zahtevima efikasne komunikacije u kriznim
situacijama, neophodno je da postoje koordinacija i stalna razmena informacija meu kljunim akterima. To se postie uspostavljanjem kriznog
komunikacionog centra/kancelarije u koji se informacije slivaju. Odatle
se one distribuiraju akterima koji upravljaju krizom, kao i akterima koji
komuniciraju sa javnou.

II STRATEGIJA KOMUNIKACIJE
U KRIZNIM SITUACIJAMA
Imajui u vidu to da krizne situacije zahtevaju brze, jasne i efikasne
reakcije i odgovore, kao i to da tada nema vremena za planiranje, neophodno je imati unapred pripremljenu strategiju i plan komunikacije u kriznim situacijama. S tim u vezi, u pripremi strategije komunikacije u kriznim situacijama kljuna reenica poinje reju kada, a ne ako.
Strategija se priprema da bi bili izbegnuti nepoeljni efekti i izazvani poeljni, kao i da bi, to je skoro najvanije, bio umanjen oseaj nesigurnosti ciljnih grupa. U zavisnosti od krize (uzroka, intenziteta, znaaja, moguih posledica...), strategijom komunikacije mogu biti izbegnuta
nepoeljna i izazvana poeljna ponaanja. Naime, tei se smanjivanju
emotivnih, a favorizuju se racionalna ponaanja.
Da bi to bilo postignuto, potrebno je da strategija komunikacije bude bazirana na znanju:
o tome kako ljudi reaguju onda kada nastane odreena vrsta
kriza
tome koja vrsta informacija im je tada potrebna

213

 tome kako im pruiti potrebne informacije - kojim sredstvima,

u kom obliku, kojim tempom i u kom obimu
tome koje mere treba preduzeti da bi bile limitirane mogue negativne konsekvence.14
Strategija komunikacije u kriznim situacijama predstavlja okvirni
dokument kojim su jasno odreeni glavni ciljevi koje treba postii, naini i metode ostvarivanja ciljeva, kao i kljuni akteri. Da bi ciljevi bili
ostvareni na to efikasniji i efektivniji nain, strategijom je definisana i
koordinacija svih aktera koji su ukljueni u realizaciju.
Strategija komunikacije u kriznim situacijama treba da sadri:
ciljeve
listu kljunih ciljnih grupa
poruku
listu moguih rizika i pretnji po instituciju i ciljnu grupu
listu nadlenih institucija i odreenje njihovih nadlenosti
plan komunikacije u kriznim situacijama.
Plan komunikacije u kriznim situacijama treba da sadri:
plan odnosa sa javnou (planiranje direktnih obraanja ciljnoj
grupi, izjave, intervjue, konferencije za novinare, saoptenja,
auriranje veb sajta, uspostavljanje ili korienje ve postojeih
e-mail lista itd.)
listu najadekvatnijih kanala i naina prenoenja poruke ciljnoj
grupi
listu izvora informacija, odnosno odreivanje glavnih izvora informacija za odreene sadraje ili poruke
monitoring realizacije plana i efekata koji su postignuti
plan razmena informacija sa donosiocima odluka
plan internih komunikacija (linije komunikacije i razmene informacija unutar institucije)
plan koordinacije meu institucijama (npr. ministarstava), tj. njihovim slubama za informisanje
evaluaciju plana komunikacije i realizacije plana

III STUDIJA SLUAJA

Informisanje graana Srbije/SCG tokom dogaaja
na KiM u martu 2004. godine
Za potrebe ovog rada istraeno je TV izvetavanje o krizi izazvanoj
dogaajima na KiM u martu 2004. godine.
14

Public Information and Communication as a Strategic Policy Instruments, radni materijal kursa Government Communication, 1-7. 2. 2004, u Hagu, u organizaciji
Vlade Kraljevine Holandije

214

Poetak krize vezan je za dogaaj odigran 16. marta, na KiM. Tada

su se tri deaka albanske nacionalnosti utopila u reci Ibar, blizu Kosovske Mitrovice. Kosovski mediji su kao uzrok nesree naveli to da su etvorica deaka skoila u reku beei od Srba koji su pokuali da ih napadnu.15 Kako nisu umeli da plivaju, trojica deaka se udavilo, a jedan je
uspeo da prepliva do suprotne obale. Sutradan, 17. marta bili su organizovani protesti i albanskog i srpskog stanovnitva, a dolo je i do sukoba demonstranata sa UNMIK i KFOR. Talas nasilja zahvatio je skoro celu teritoriju KiM. Nekoliko stotina srpskih kua, kao i kua drugih manjina na KiM bilo je spaljeno, a vie od 4.000 ljudi bilo je prinueno da
napusti svoje kue.16 Na Kosovu i Metohiji tokom tih dogaaja spaljen
je veliki broj pravoslavnih manastira i crkava, a u Niu i Beogradu, u noi izmeu 17. i 18. marta, bile su zapaljene damije.
Imajui u vidu dugogodinji konflikt izmeu srpskog i albanskog
stanovnitva na KiM, moemo rei da je smrt tri albanska deaka bila samo povod, a ne sutinski uzrok krize.17
Ovaj period izabrali smo za analizu, zato to su zbivanja na KiM
postala centralni krizni dogaaj koji ugroava drutvenu zajednicu.18 To je bila prilika da se, analizom poruka kljunih aktera domae politike scene prezentovanih na televiziji povodom ovih dogaaja, proveri da li Srbija/SCG ima strategiju komunikacije u kriznim situacijama.
Odabrali smo televiziju zato to ovaj medij, posebno u kriznim situacijama, ima kljunu ulogu u informisanju javnosti.19 Za najvei broj
graana televizija predstavlja medij koji oni najvie koriste da bi se informisali20, a za dravne i partijske lidere ona predstavlja najznaajniji
15

Izvetaj Privremenog komesara za medije Roberta Gijeta, Pritina, april 2004.

str. 1, nepoznat izdava
16 Isto, str. 1
17 Vie o tome: Duan Janji, Kosovo Between Conflict and Dialogue, Forum
for Ethnic Relation and Centre for Tolerance and Dialogue, Belgrade Podgorica, 2004
18 Jovanka Mati Medijsko izvetavanje o odbrani i vojsci, u: Javnost Srbije i
Crne Gore o reformi Vojske, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2004, str .87.
Medijskom formatizacijom dogaaja, kosovski vor je od hronine teme, koju televizija redovno prati, ali koja ima mali publicitet, ponovo postao najaktuelnija i kljuna
zajednika tema javnosti, isto, str. 87
19Od sredine osamdesetih godina zapaa se predominacija upotrebe vizuelnih
simbola, a od prenosnih sredstava, najtraenija je televizija, Miroljub Radojkovi, Informacija, u: Enciklopedija politike kulture, Savremena administracija, Beograd,
1993, str. 411
20 Prema istraivanju Centra za civilno-vojne odnose (Javnost Srbije i Crne Gore
o reformi Vojske IV krug), televizija predstavlja najvaniji izvor informisanja za skoro dve treine graana u Srbiji i za vie od polovine graana u Crnoj Gori. Istraivanje
se sprovodi kvartalno, poev od aprila 2003. godine. Prikaz i interpretacija rezultata na
adresi: www.ccmr-bg.org

215

medij koji im omoguava brzo plasiranje poruka i direktno obraanje

javnosti21.
Istraivanjem su bile obuhvaene tri TV stanice u Srbiji dravna televizija RTS, privatna stanica TV BK i privatna stanica TV B92,
koja ima misiju da deluje kao javni servis. Svaka od njih obraa se
drugaijoj publici, pa je praenje sve tri predstavljalo tenju da bude
obuhvaena raznovrsna TV komunikacija.
Uzorak istraivanja inile su glavne informativne emisije odabranih TV stanica Dnevnik 2 RTS, Telefakt TV BK i Vesti u
19.15 TV B92 a praene su u periodu od 17. do 23. marta 2004. godine. Ove emisije odabrane su kao uzorak, zato to redovni informativni programi, od celokupne TV produkcije, predstavljaju glavni izvor informacija, na koji se graani oslanjaju da bi se obavestili o aktuelnim zbivanjima.
Istraivanjem su obuhvaeni samo oni prilozi u informativnim
emisijama, u kojima su prikazane aktivnosti ili izjave dravnih zvaninika i institucija Srbije/SCG povodom krize na KiM, tokom marta
2004. godine.
U istraivanju je koriena metoda kvantitavno-kvalitativne analize sadraja. Jedinica analize bio je prilog, s tim to su analizirani samo oni delovi priloga u kojima se govori o aktivnostima dravnih
zvaninika ili institucija Srbije/SCG, ili oni u kojima se oni pojavljuju u ulozi izvora informacija ili nosilaca stavova. Kako bi se dobio
detaljniji pregled svih tema i subjekata koji o njima govore, u analizi
tematske strukture i strukture izvora informacija kao jedinica analize
korien je deo priloga, tj. jedna tematska celina u kojoj jedan subjekt
govori o jednoj temi.
Istraivanjem su beleeni uestalost priloga o aktivnostima i izjavama relevantnih subjekata o kosovskoj krizi marta 2004. godine,
izvori informacija, tj. stavova, kao i ciljevi i predlozi reenja pomenute krizne situacije.
Posebna panja posveena je usaglaenosti poruka koje su bile
prenoene ciljnoj grupi. Komparacijom izjava dravnih funkcionera
kao glavnih aktera koji u kriznim situacijama prenose poruke putem
medija i time utiu na stavove, ali i na aktivnost ciljnih grupa, eleli
smo da pokaemo da li su oni graanima Srbije/SCG prenosili jedinstvenu i jasnu poruku koja se odnosi na definisanje krize, njene uzroke i mogua reenja.
21

Predominantnost televizije objanjava se injenicom da se u politikom diskursu sve manje koriste argumenti, a sve vie simboli sposobni da provociraju oseanja i
raspoloenja, Miroljub Radojkovi, Informacija, u: Enciklopedija politike kulture,
Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 412

216

III.1. Uestalost poruka o aktivnostima relevantnih dravnih aktera i

dravnih institucija
Ukupno je analizirano 126 TV priloga, tj. 465 pasusa.
33

35
30

17.3.

25

22

18.3.

20
15

16

15

19.3.

17
12

11

10

20.3.
21.3.
22.3.

23.3.

UKUPAN BROJ PRILOGA PO DANU

Dravni funkcioneri su se graanima najvie obraali drugog dana

krize, tj. 18. marta, a najmanje 23. marta. Najvie poruka o kosovskoj
krizi graanima su uputili dravni i partijski zvaninici drugog, a zatim
treeg dana krize, 18 i 19. marta. Drugog dana bilo je (33) dvostruko vie priloga, nego to ih je bilo prvog dana (15). Razlog tome je to se drugog dana u reavanje krize ukljuio vei broj aktera nego prvog dana, ali
i to to su u Beogradu i Niu tokom noi 17/18. marta upaljene damije,
pa je komentarisanje ovog ina bilo dominantna tema vie od etvrtine
priloga (8) 18. marta.
Broj priloga o aktivnostima dravnih aktera i dravnih institucija
opada etvrtog dana, kada je zabeleeno duplo manje priloga (11) nego
treeg dana krize (22), dok se njihov broj poveava petog dana (16) i estog dana (17). Poslednjeg dana dolazi do opadanja broja priloga (12),
to je uslovljeno opadanjem intenziteta krize.

III.2. Izvori informacija

Ukupno je registrovano 64 subjekta, koji su razvrstani u 12 kategorija: funkcioneri Dravne zajednice SCG (DZ) - predsednik DZ, lanovi
Saveta ministara i institucije DZ; ministarstva; Vrhovni savet odbrane
(VSO); dravni funkcioneri Republike Srbije - premijer, predsednik
Skuptine koji je u to vreme bio i vrilac dunosti predsednika Srbije,
lanovi Vlade Srbije; institucije Republike Srbije - Vlada, ministarstva,
Koordinacioni centar; oruane snage SCG/Srbije - Vojska SCG, andarmerija i policija; novinari; predstavnici republikih organa Crne Gore i
predstavnici politikih partija. Poslanici u Skuptini Srbije identifikovani su kao poslanici samo onda kada su iznosili stavove koji se odnose na
stavove i aktivnosti Parlamenta Srbije i skuptinskih odbora. Onda kada

217

su poslanici prezentovali partijske stavove, svrstavani su u kategoriju politikih partija. Poslanici Srpskog nacionalnog vea (SNV) i Koalicije
Povratak kodirani su kao srpski politiari sa KiM, a ne kao poslanici
Skuptine Srbije.
Razvrstavanje institucija i pojedinaca u razliite kategorije (npr. ministar spoljnih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova) uraeno je da bi
bilo utvreno koliko su esto institucije izvori informacija, a koliko su to
pojedinci, tj. ministri ili predsednici dravnih institucija. Isto tako, trebalo je utvrditi da li se kancelarije za odnose sa javnou, ako i gde postoje, pojavljuju i u kojoj meri se pojavljuju kao nosioci informacija. S tim
u vezi, namera nam je bila da utvrdimo da li se kao personalni izvori informacija pojavljuju samo prvi ljudi ministarstava i drugih dravnih institucija ili stavove iznose i portparoli, tj. profesionalci koji bi trebalo da
poseduju specifine vetine i znanja i koji su obueni za obraanje javnosti i komunikaciju sa medijima u kriznim situacijama.
Zbirno, institucije Srbije i SCG pojavljuju se kao izvor informacija samo 28 puta od analiziranih 465 (6,02%), dok personalni predstavnici vlasti SCG i Srbije ine vie od polovine ukupnih izvora informacija (54,19%), ili 252 od 465, to znai da se pojavljuju 9 puta vie nego institucije.
35
30
25

Dravnici Zajednice SCG

30,11

Dravnici Republike Srbije

Dravnici Republike Crne Gore

24,09

Institucije SCG

20

Institucije Srbije
Poslanici Parlamenta Srbije

15

12,69

10

7,53

5
0

0,21

2,15

3,87

Srpski politiari sa KiM

Politike partije

6,245,816,45

Predstavnici oruanih snaga

0,86

IZVORI INFORMACIJA

Novinari
Drugi

Kao izvori informacija ili kao nosioci stavova o kosovskoj krizi na

televiziji su se najee pojavljivali vodei funkcioneri dravnih institucija Republike Srbije (30,11%), a zatim institucija DZ (24,09%).
Sledei najei izvori informacija bili su novinari (12,69%), a ree
od njih su o aktivnostima, planovima i stavovima politike elite govorili
poslanici Skuptine Republike Srbije (7,53%).
Predstavnici oruanih snaga iznosili su malo ee svoje stavove
(6,45%)22 nego to su to inili srpski politiari sa KiM (6,24%) i pred22Od toga predstavnici VSCG zanemarljivo ee (3,44%) nego predstavnici policije i andarmerije (3,01%).

218

stavnici politikih partija (5, 81%). Institucije Republike Srbije kao izvor
informacija nalaze se na 7. mestu (3,87%), a institucije DZ na 8. mestu
(2,15%). Informacija o stavu koji zauzima predstavnik pokrajinskih organa Vojvodine zabeleena je u samo dve tematske celine (0,43%).
Informaciju o ulozi republikih organa Crne Gore u reavanju krize,
graani su u pomenutim terminima uli samo jednom (0,21%), i to kada
je TV BK prenela da je predsednik Skuptine Crne Gore Ranko Krivokapi najavio da e na meunarodnoj konferenciji o KIM, koja e biti odrana naredne nedelje u vajcarskoj, ponuditi da CG bude posrednik u reavanju kosovskog problema. Crna Gora moe da bude mesto susreta
Beograda, Pritine i meunarodne zajednice, naveo je Krivokapi za
podgoriki list Vijesti (TV BK, 21. mart).
Sudei prema akterima koji su uestvovali u reavanju krize, deavanja na KiM bila su u centru panje Srbije i SCG, ali bez uestvovanja
Crne Gore. Meutim, nisu se ni sve institucije SCG bavile ovim problemom, pa tako Skuptina SCG nije imala stav o trenutnoj krizi. Nije, na
primer, zakazana vanredna sednica povodom novonastale situacije u zemlji, kao ni sednica odbora Skuptine SCG, a ni poslanici Parlamenta DZ
nisu komentarisali trenutnu krizu. Sve ovo ukazuje na to da nije bilo organizovanog napora da se u reavanje krize ukljui i ova institucija DZ i
da se putem nje mobilie javnost Crne Gore, kad ve dravni organi ove
drave lanice DZ nisu bili ukljueni u reavanje kosovskog problema.
Rezultati pokazuju da se nijedan od relevantnih dravnih ili politikih aktera, kao ni dravna institucija ili kancelarija nisu izdvojili kao
kljuni komunikator sa javnou, ve je tu ulogu istovremeno obavljalo
nekoliko aktera.
Od pojedinanih linosti, graanima su o kosovskoj krizi najee
govorili premijer Srbije Vojislav Kotunica (12,04%) i ministar odbrane
SCG Boris Tadi (11,83%). U grupi najvie zastupljenijih personalnih
nosilaca informacija bio je i ef Koordinacionog centra za KiM Neboja
ovi (8,6%).
14
Predsednik DZ SCG Svetozar Marovi

12

11,83

12,04

Ministar spoljnih poslova DZ SCG

Goran Svilanovi
Ministar odbrane DZ SCG Boris Tadi

10
8
6
4
2

Ministar za ljudska i manjinska prava

DZ SCG Rasim Ljaji
Premijer Srbije Vojislav Kotunica

8,6

5,38
3,65

3,22
2,58

3,44

3,44
2,79
2,12

Predsednik Skuptine Srbije Predrag

Markovi
ef Koordinacionog centra za KiM
Neboja ovic
Poslanik u Skuptini Srbije Duan
Prorokovi
Poslanik u Skuptini Srbije Tomislav
Nikoli
Naelnik G VSCG Branko Krga
Komandant andarmerije Goran
Radosavljevi Guri

219

Prema intenzitetu obraanja javnosti, iza Neboje ovia nalazili su

se ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanovi (5,38%), predsednik
Parlamenta Srbije Predrag Markovi (3,65%), naelnik G VSCG Branko Krga (3,44%) i predsednik Odbora za KiM Narodne skuptine Republike Srbije Duan Prorokovi (3,44%). Predsednik DZ Svetozar Marovi nalazi se tek na 8. mestu liste subjekata (3,22%).
Iza njega, na listi najvie zastupljenih subjekata, nalaze se narodni
poslanik iz Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli (2,79%),
ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljaji (2,58%) i komandant andarmerije Goran Radosavljevi Guri (2,15%).
Kako napred navedeni politiari i predstavnici oruanih snaga ine
skoro tri petine od ukupnog broja svih aktera domae politike scene koji su graanima slali poruke o krizi na KiM (59,14%), a samo premijer
Srbije, ministri odbrane i spoljnih poslova SCG, kao i ef Koordinacionog centra za KiM vie od jedne treine (37,42%), u daljem radu e
uglavnom biti predstavljene komparacije poruka koje su oni prenosili
javnosti Srbije/SCG.
Iako su graani Srbije/SCG najee imali prilike da uju stavove
predsednika Vlade Srbije, premijer Srbije se graanima nijednom nije
obratio direktno kao gost u TV studiju. Njegovo direktno obraanje javnosti zabeleeno je samo u tonskim izvetajima sa konferencija za novinare (nakon sednice Vlade Srbije 17. 3. 2004. godine, posle razgovora sa
ruskim ministrom za vanredne situacije Sergejom ojguom 22. 3. 2004.
godine i tokom boravka u Briselu 23. 3. 2004. godine), kao i sa mitinga
koji je organizovala Vlada Srbije (18. 3. 2004. godine). Nakon sednice
Vlade Srbije, 17. marta, premijer Vlade izneo je stav o postojeoj krizi i
izvestio graane o merama koje e institucije Republike Srbije i DZ
preduzeti, ali ne i o tome kakav e biti njihov cilj.
Organi Dravne zajednice odmah e pokrenuti inicijativu
za vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN i o tome sam razgovarao sa predsednikom Svetozarom Maroviem. Naelnik
Generaltaba Vojske Jugoslavije, Vojske SCG stupie u neposredan i stalan kontakt sa glavnokomandujuim KFOR, i prve
razgovore te vrste je ve obavio. Sutranji sastanak Vrhovnog
saveta odbrane preduzee druge odgovarajue mere bezbednosti i zatite (Vojislav Kotunica, TV B92, 17. 3. 2004. godine).
Kao gost u TV studiju (to gostu daje priliku da se direktno obrati gledaocima, a ne novinarima ili uesnicima mitinga) na analiziranim
TV stanicama, od kljunih dravnih funkcionera Srbije pojavili su samo ef Koordinacionog centra za KiM Neboja ovi23 i predsednik
Skuptine Srbije, tada i vrilac dunosti predsednika Srbije, Predrag
23

dva puta na TV BK, 19. i 21. 3. 2004. godine, jednom na TV RTS, 20. 3. 2004.
godine i jednom na TV B92, 21. 3. 2004. godine

220

Markovi24. Od predstavnika DZ, tu priliku iskoristili su samo ministar odbrane SCG Boris Tadi25 i ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljaji26, a u ime oruanih snaga komandant andarmerije Goran Radosavljevi Guri27.

III.3. Teme
Politika elita Srbije/SCG, kao i predstavnici andarmerije i Vojske
SCG najee su obavetavali javnost o svojim aktivnostima, tj. o merama
koje preduzimaju radi reavanja novonastale krizne situacije (35,48%).
40

35,48

35
30
25
20
15
10

6,66

8,6

9,03

8,39

6,45
4,09

1,07

1,72

2,36 1,93 3,44

1,07

4,95 4,73

ZASTUPLJENOST TEMA
Ocena dosadanje politike MZ, odgovornost i obaveze
Aktivnost MZ nakon izbijanja krize
Preduzete mere dravnih organa Srbije/SCG pre izbijanja krize
Aktivnost dravnih organa Srbije/SCG
Reenje krize
Uzroci krize
Spremnost oruanih snaga Srbije/SCG
Sta se oekuje od graana Srbije/SCG
Mogunost izbijanja novih sukoba
Rezultati aktivnosti politiara Srbije/SCG nakon 17.3.
ta i kako dravni organi treba da uine
Imali smo podatke o moguem napadu
Ocena i tumaenje trenutne situacije
Paljenje damija
Druge teme

Priblino istu panju posvetili su oceni i tumaenju trenutne situacije

(9,03%), kao i merama i aktivnostima koje povodom novonastale krize preduzimaju predstavnici MZ nakon 17. marta (8,6%). Koliko su govorili o merama MZ, skoro istim intenzitetom govorili su i o moguim reenjima krize
(8,39%). Reenja krize veina je nudila uglavnom 22. i 23. marta, a izuzetak
je bio premijer Srbije Vojislav Kotunica koji je predlog reenja nudio ve
prvog dana.
24

jednom na TV B92, 19. 3. 2004. godine

jednom na TV BK, 17. 3. 2004. godine i jednom na RTS 19. 3. 2004. godine
26 jednom na TV BK, 18. 3. 2004. godine
27 jednom na TV B92, 20. 3. 2004. godine
25

221

Mislim da ono to se deava, to se desilo danas na KIM, pokazuje da je jedna vrsta teritorijalnog obezbeenja, teritorijalne
autonomije za Srbe na KIM, neto to im moe obezbediti sigurnost, pogotovu kada se pokazalo da, evo na ovom dananjem primeru, to nije u stanju da uini KFOR (Vojislav Kotunica, RTS,
17. 3. 2004. godine).
Reenja, iako meusobno razliita28, ipak su nuena tokom poslednja
dva dana, dok su predstavnici politike elite Srbije/SCG o uzrocima koji su
doveli do nastanka krize govorili izuzetno retko (1,72%). Veu panju posvetili su kritici dosadanje politike MZ na KiM (6,66%), nego politici Srbije/SCG prema KiM (1,07%). Kada se i govorilo o tome, graani su saznali
samo to da se aktivnost naih dravnih organa u proteklom periodu uglavnom svodila na upozoravanje MZ da moe doi do sukoba na teritoriji KiM,
to je potkrepljeno izjavama da smo imali podatke o moguem napadu
(1,07%).
Politiari su, uz predstavnike oruanih snaga Srbije/SCG, vie panje
posvetili spremnosti i podizanju borbene gotovosti oruanih snaga, moguoj
ulozi Vojske i andarmerije u smirivanju situacije i pruanju pomoi snagama MZ na KiM (6,45%), nego tome na koje naine graani Srbije/SCG
mogu pomoi u reavanju krize (3,87%). O ovoj temi je, uglavnom, poelo
da se govori tek nakon paljenja damija u Beogradu i Niu, i to u sklopu izjava kojima je njihovo paljenje osueno (4,95%).
Pored drugih tema (4,73%), govorilo se i o mogunostima izbijanja novih sukoba (2,36%). Graani su od svojih predstavnika i od samih predstavnika vlasti mogli uti predloge ta bi dravni organi trebalo da uine kako bi
kriza bila reena (3,44%).
Kako su predstavnici politike elite Srbije/SCG najee govorili o merama koje preduzimaju radi reavanja novonastale krizne situacije, beleili
smo koliko esto su informisali javnost o rezultatima svojih aktivnosti. Ispitivanje je pokazalo da su o rezultatima govorili 18 puta manje (1,93%). To
govori o (ne)ostvarenim rezultatima politike elite Srbije/SCG u upravljanu
krizom.
Beleili smo, takoe, koje su to mere i aktivnosti preduzimali dravni
funkcioneri i institucije Srbije/SCG. Izabrani predstavnici graana javnosti
su predoili da je najvie panje i vremena bilo posveeno razgovorima i sastancima sa predstavnicima MZ (49,34%). U sklopu meunarodnih aktivnosti, graanima je predoeno da je aktivnost njihovih predstavnika mnogo vie bila usmerena na upuivanje zahteva MZ da preduzme odgovarajue mere (18,34 %), nego to je bila usmerena na to da vlast Srbije/SCG ponudi MZ
plan reenja za KiM (6,55%). Jednu od aktivnosti preduzetu u cilju reavanja krize, predstavljale su mirne etnje/protestni skupovi (6,99%).
28

Vidi dijagrame na str. 225

222

Ponudie plan reenja krize

49,34

50

Mirne etnje/protesni skupovi

40

Meunarodna aktivnost
Sve to je u njihovoj moi

30

Mere bezbednosti i zatite

20
10

Podizanje borbene gotovosti

11,79
6,55
3,06

5,68
3,933,93 4,8

6,99
2,62

0
Aktivnosti dravnih funkcionera i
republikih i saveznih institucija

Ponuda za uestvovanjee OS u
reavanju krize
Posete Srbima na KiM
Humanitarna pomo
Druge aktivnosti

Jedna od mera bila je i ponuda da oruane snage Srbije/SCG, u saradnji

sa snagama MZ, uestvuju u smirivanju situacije na KiM (5,68%). U skladu
sa tim, a da ne bi dolo do prelivanja krize, politiari i predstavnici oruanih
snaga obavetavali su javnost o podizanju borbene gotovosti jedinica Vojske
SCG (4,8%).
Predstavnici dravnih organa Srbije/SCG izjavljivali su i da e uiniti
sve to je u njihovoj moi (3,93%), ne navodei, pri tome, ta bi to konkretno moglo biti. Isto tako, govorili su da e preduzeti sve potrebne mere
(3,93%), opet ne precizirajui koje su to konkretne mere.
Pored drugih aktivnosti (11,79%, na primer zakazivanja sednica
3,06%), predstavnici republikih organa Srbije, informisali su graane i o
humanitarnoj pomoi koja se prikuplja i dostavlja stanovnitvu na KiM
(3,49%).

III. 4. Ocena situacije i mogunost prelivanja krize

Pored novinara od kojih su graani dobijali direktne izvetaje sa terena,
javnost su o stanju na KiM, iako ne esto29, informisali i dravni zvaninici,
kao i poslanici koji su tada bili na KiM. Zvanine informacija o stanju na
KiM, graani su dobijali od 17. do 21. marta, dok 22. i 23. marta niko od zvaninika nije izvestio graane o stanju na KiM, bez obzira na to to je poslednja informacija o stanju na KiM, koju su graani od dravnih zvaninika dobili 21. marta, bila da se situacija stabilizuje, ali da i dalje postoji mogunost
novih napada.
Mi sada imamo neto bolju situaciju na prostoru KiM neto mirniju, ali i dalje veoma neizvesnu i niko ne moe da sa sigurnou pretpostavi ta e se sve dogaati (Neboja ovi, TV BK,
21. 3. 2004. godine).
29

Ocena trenutne situacije i tumaenje stanja 9,03 %

223

30

MO SCG
27,7

25
20
15
10

Dravni funkcioneri
Srbije

22,22
16,66

Poslanici Parlamenta
Srbije

13,88
11,11
8,33

Poslanici sa KiM
MUP RS

0
OCENA SITUACIJE - IZVORI INFORMACIJA

Drugi

U ovom sluaju praenja situacije i njene procene moe se uoiti podela nadlenosti izmeu MUP RS i MO SCG. Predstavnici MUP RS i
andarmerije iznosili su samo procene koje se odnose na mogunost prelivanja sukoba na teritoriju Srbije, kao i bezbednosne procene stanja u
Srbiji, dok je ministar odbrane Boris Tadi iznosio ocene koje su se, u
okviru ove teme, iskljuivo odnosile na situaciju na KiM i mogunost
eskalacije nasilja na KiM.
O situaciji na KiM najee je govorio Neboja ovi, a zatim su to
inili Vojislav Kotunica i Boris Tadi. Pored njih, ocenu trenutne situacije iznosili su i poslanici Skuptine Srbije, srpski politiari sa KiM,
predstavnici republike vlasti i oruanih snaga, a samo jednom je to uinio predstavnik neke od politikih partija.
Tokom svih est dana je u vezi sa situacijom na KiM dominirao stav
da je stanje na KiM nestabilno, da je situacija teka, kao i da postoji mogunost novih napada. Bezbednosna situacija u Srbiji ocenjivana je kao
stabilna i iznoen je stav da ne postoji mogunost prelivanja nasilja, osim
19. marta kada je TV BK prenela ocenu ministra unutranjih poslova Srbije Dragana Joia da su mogui incidenti na jugu Srbije, kako bi bila
skrenuta panja sa Kosova, a srpske snage bezbednosti bile naterane da
reaguju (TV BK, 19. 3. 2004. godine).

III.5. Reenja
Kada su predlagali reenja krize, kljuni akteri govorili su o reenju
trenutne situacije, kao i o konanom reenju za KiM. Meutim, inili su
to uglavnom ne precizirajui o emu konkretno govore. Mnogo vie su
se bavili konanim reenjem (71,64%), nego reenjem trenutne situacije
(28,36%). Kako krizna situacija zahteva brz odgovor na postojeu situaciju, kao i to bre uspostavljanje normalnog stanja, ovaj rezultat predstavlja jedan od pokazatelja neumea aktera politike scene Srbije/SCG
da upravljaju krizom.

224

35

31,58

poveanje broja snaga

MZ

30
25

vanredne mere

21,05 21,05

20

15,78

15

vojna uprava
10,53

10

nae OS na KiM

5
da se sami branimo

0
TRENUTNO REENJE

Reenja za prevazilaenje krizne situacije ponuena su u samo 19 od

465 analiziranih jedinica. I u tako malom broju, ponueno je 5 razliitih
reenja odlazak naih oruanih snaga na KiM (3), poveanje broja pripadnika oruanih snaga MZ (6), uvoenje vanrednih mera (4), uspostavljanje vojne uprave (4) i samoodbrana naroda na KiM (2).
Saglasnost nije postojala ni oko konanog reenja za KiM, pa su tako predstavnici politike elite Srbije/SCG predlagali kantonizaciju
(25%), autonomiju (22,92%), decentralizaciju (18,75%), neko novo reenje (14,58%), podelu KiM (6, 25%), multietniko drutvo (6,25%) i druga reenja (6,25%).
25
20

25
22,92
autonomija

18,75

decentralizacija

14,58

15

kantonizacija
podela KiM

10
6,25

6,25 6,25

novo reenje
multietniko drutvo

druga reenja
0
DUGORONO REENJE ZA KiM

Sve predloge za konano reenje, osim multietnikog KiM, pominje

nekoliko subjekata. Izgradnju multietnikog drutva, kao konanog reenja za KiM, predlagao je samo Svetozar Marovi.
Imajui u vidu to da su predstavnici graana relativno retko predlagali reenja krize, a i to da se u tako malom broju izjava nudi nekoliko
reenja, moemo zakljuiti da ni o ovom pitanju nije postojala saglasnost
politike elite Srbije/SCG koja je tada upravljala krizom. Raznolikost ponuenih reenja, nerazjanjavanje razlika i specifinosti pojedinih reenja (npr. kantonizacija decentralizacija autonomija), mogli su proizvesti samo jo vei stepen konfuzije i vie nejasnoa kod graana Srbije/SCG.

225

III.6. Ciljevi
Rezultati pokazuju razlike u odreivanju cilja koji Srbija/SCG treba
da ostvari prilikom reavanja kosovske krize.
Smirivanje situacije

35

32.38

Zatita Srba

30
Zatita nealbanskog i srpskog
stanovnitva

25

Zaustaviti etniko ienje

20

18.01

Podrka MZ

15
11.43

10

Sauvati KiM

10.48
Nacionalni interes

6.66
4.76

2.86

5.71

4.76
2.86

Mir
Demokratski standardi na KiM

CILJ
Drugo

U mnotvu ciljeva, izdvaja se zatita Srba na KiM (32,38%). Na drugom mestu nalazi se smirivanje situacije (18,01%). Pored ova dva, izabrani predstavnici graana smatrali su da cilj politike Srbije/SCG treba
da bude zatita nealbanskog i srpskog stanovnitva (11,43%), kao i sprovoenje diplomatskih aktivnosti kako bi se sauvalo KiM (10,48%). Jedna od poruka bila je i da sve to je preduzeto kao cilj ima dobijanje podrke MZ (6,66%), kao i da se aktivnosti preduzimaju radi uspostavljanja mira na KiM (5,71%), ali i zatite nacionalnog interesa (4,76%). Najree se moglo uti da je cilj politike elite Srbije/SCG uspostavljanje demokratskih standarda na KiM (2,86%). Pored navedenih, predstavnici
dravnih institucija Srbije/SCG navodili su i druge ciljeve (4,76%) svojih aktivnosti (npr. zatitu kulturne batine na KiM).
Bez obzira to je prioritet kljunih aktera Srbije/SCG koji su upravljali krizom bio da informiu graane o merama i aktivnostima koje
preduzimaju30, ostalo je nejasno ta je, zapravo, bio cilj politike vladajuih elita Srbije/SCG u periodu od 17. do 23. marta.

III.7. Poruke graanima

Izjave o moguoj ulozi graana Srbije/SCG u reavanju krize registrovane su ukupno 28 puta (6,02%). Poruke koje bi usmerile aktivnost
graana pojavile su se tek nakon paljenja damija u Beogradu i Niu, to30

Vidi dijagram na str. 223

226

kom noi 17/18. marta. I tada su graanima esto slate uoptene poruke
koje nisu imale konkretan sadraj.
Jo jedanput nam je potrebna vaa snaga, vaa volja, vaa odlunost, jer dobro znate da nas bez Kosova nema. ta da
kaemo ko smo, ta smo bez Kosova. Niko i nita (Vojislav
Kotunica, RTS, 18. 3. 2004. godine).
Brao i sestre, ono postoji i postojae i vekovi su proli i
dumani su protutnjali ovim prostorima, ali sauvaemo ga i
danas, na poetku novog veka, kao to smo ga kroz tolike vekove sauvali (Vojislav Kotunica, TV B92, 18. 3. 2004. godine).
Na koji nain i kojim sredstvima e KiM biti sauvano, premijer
Srbije nije saoptio. Iako je poruio da su jo jedanput potrebni snaga,
volja i odlunost graana, nije naveo na koji nain bi graani trebalo da
pokau snagu, volju i odlunost. Najvei broj izjava o tome kako bi graani mogli biti angaovani odnosile su se na to da na nasilje ne treba odgovarati nasiljem i da se od njih oekuje mirna i racionalna reakcija (12).
Meutim, kao razlog zbog koga ne treba pribegavati nasilju nije bila navoena samo osuda nasilja, ve su esto bile navoene i posledice koje
nasilje u toj situaciji moe izazvati.
Jo jedanput u ime Vlade Srbije apelujem da se na nasilje ne odgovara nasiljem, jer je svako nasilje u osnovi isto. Zato to cenu svakog nasilnog akta na ulicama Beograda i drugih gradova koliko danas mogu da plate nezatieni Srbi na
KIM. Zato to pojedinim nasilnim aktima, kojih je bilo u Beogradu i u drugim gradovima Srbije, moemo da prizovemo teroriste i van naeg podruja (Vojislav Kotunica, TV B92,
18. 3. 2004. godine).
Pored poruka da se na nasilje ne odgovara nasiljem, graani su pozvani da uestvuju u mirnim protestima (8) i time, izmeu ostalog, pokau da su za mir.
Sutra u 12 asova cela Srbija treba da ustane i da najjae to moe porui da smo za mir (Kojadinovi, TV B92, 18. 3.
2004. godine).
Od 19. marta predstavnici vlasti, iako ne esto (8 puta), pozivaju
graane da pruanjem humanitarne pomoi pomognu saniranju nekih od
posledica krize, ali ne navode mesta na kojima se prikuplja humanitarna
pomo i ta je sve potrebno prikupiti. Tek dva dana nakon prvog apela za
prikupljanje humanitarne pomoi, a etiri dana od eskalacije krize (21. 3.
2004. godine), Vlada Srbije u saradnji sa Vojskom SCG promovie organizovanu akciju prikupljanja humanitarne pomoi.

227

Na osnovu uestalosti poruka o moguem angamanu graana Srbije/SCG moemo zakljuiti da politika elita Srbije/SCG nije znala ili
umela da aktivnost graana usmeri u pravcu reavanja krize i smanjivanja tenzija. Sam in spaljivanja damija u Beogradu i Niu govori da
upravljai krizom nisu na adekvatan nain odgovorili izazovima krizne
situacije.

ZAKLJUAK
Strategija komunikacije u kriznim situacijama ne moe biti kreirana
bez strategije upravljanja krizom. Naime, ona bi trebalo da bude sastavni deo dravne strategije upravljanja krizom.31 Rezultati prethodnih kriza na prostoru bive Jugoslavije, kao i Srbije/SCG pokazatelj su odsustva
strategije upravljanja u kriznim situacijama. U tome pronalazimo jedan
od razloga nepostojanja strategije komunikacije u kriznim situacijama.
Rezultati istraivanja pokazali su da kljuni akteri u upravljanju krizom tokom kosovske krize marta 2004. godine nisu imali jedinstven cilj.
Sledstveno tome, reenja koja su predlagali, dugorona i trenutna, bila
su, takoe, meusobna razliita. Nalazi istraivanja govore da politika
elita Srbije/SCG ili nije znala kako ili nije smatrala da postoji potreba da
i graane Srbije/SCG ukljui u reavanje krize. Iako su predstavnici politike elite najee govorili o merama i aktivnostima koje preduzimaju
radi reavanja krize, konkretni rezultati njihovih aktivnosti ostali su nepoznati javnosti.
U situaciji kada ne postoji konsenzus o cilju koji je potrebno ostvariti i kada ne postoji koordinacija meu akterima krize, izlino je oekivati da e upravljai krize postii saglasnost oko osnovne poruke koju e
upuivati graanima. Iz toga proizilazi da nema ni precizno utvrenih
tehnika i naina komunikacije kako meu akterima krize, tako i sa javnou. U toj situaciji, nemogue je odrediti kljune nosioce informacija,
tj. osobu/e ili instituciju koja e informisati javnost o krizi i aktivnostima koje se preduzimaju. To povlai za sobom i nemogunost formiranja tima koji e plan komunikacija u kriznim situacijama, ukoliko postoji, realizovati.
O nepostojanju koordinacije i saglasnosti oko osnovnog cilja, kao i
o nedostatku strategije komunikacije, graane su, poslednjeg analiziranog dana krize, izvestili i sami akteri koji su uestvovali u upravljanju
krizom.
31 How to Write a Communication Strategy for an Australian Government Campaign, Australian Government, Department of the Prime Minister and Cabinet, Government Communication Unit, str. 2, www.gcu.gov.au/code/pdf/communication_strategy.pdf , poseen 14.10.2004.

228

Mora da se zna ko stoji iza tog plana, ko ga promovie u

kojoj instituciji, ko ide u Vaington, ko ide i Brisel, ko razgovara u UN, na koji nain nastupamo mora da se razvije jedna
strategije zastupanja naih nacionalnih interesa u meunarodnoj javnosti. Drugaije ponaanje ovog trenutka proizvodi direktnu nacionalnu katastrofu32 (Boris Tadi, TV BK, 23. 3.
2004. godine).
Da Srbija, odnosno DZ SCG nije imala plan za KiM, potvruju i
izjave aktera krize.
Sada je potrebno da se sedne, da se napravi zajednika
nacionalna strategija. To je jedan iroki konsenzus u kome e
uestvovati i skuptina, sva srpska pamet i crkva i Akademija i
univerziteti i instituti, znai sve to imamo od pameti, kako bi se
sloio jedan jedinstveni koncept koji e sprovoditi Vlada. Ja
sam uveren da e se sve te razlike sada raspriti, zaobii i da emo iskoristiti ovaj teak trenutak za srpski narod, da emo znati da postavimo pravu strategiju (Neboja ovi, TV BK, 21. 3.
2004. godine).
Ja smatram da drava Srbija mora imati potpuno jasan
plan za Kosovo i Metohiju i mislim da ova situacija u kojoj se
danas nalazimo mora biti upotrebljena na najbolji mogui nain da se zatite nai nacionalni i bezbednosni interesi na Kosmetu (Boris Tadi, RTS, 21. 3. 2004. godine).
Srbija/SCG jo uvek, sudei prema informacijama dostupnim javnosti, nema plan za KiM, a nema ni strategiju upravljanja krizama.
Ako posledice prethodnih kriza nisu dovoljan razlog politikoj eliti Srbije/SCG da izradi strategije upravljanja krizama, a zatim i strategije komunikacije u kriznim situacijama, onda je odsustvo strategije pokazatelj
nespremnosti i/ili nesposobnosti aktera domae politike scene da se suoe sa izazovima sopstvenog drutva.

32 Komentar nakon posete Vojislava Kotunice Briselu, 23. 3. 2004. godine. Kotunica je tada razgovarao sa predstavnicima EU i NATO i kao reenje za KiM predloio kantonizaciju Pokrajine.

229

Bibliografija
Knjige i struni radovi
1.
2.
3.

4.
5.
6.

7.

8.
9.

Coombs, Timothy, Ongoing Crisis Communication: Planning, Managing

and Responding, SAGE Publications, London, 1999.
orevi, Toma, Komunikacija, u: Enciklopedija politike kulture,
Savremena administracija, Beograd, 1993.
Glii, Jasmina, Obavetenost graana u vojsci, u: Javnost Srbije i Crne
Gore o reformi Vojske IV krug, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd,
2004.
Hadi, Miroslav, Hronian manjak bezbednosti sluaj Jugoslavija,
Centar za civilno-vojne odnose i Institut drutvenih nauka, Beograd, 2001.
Janes Information Group, Janes Crisis Communication Handbook, UK,
2003.
Janji, Duan, Kosovo Between Conflict and Dialogue, Forum for
Ethnic Relation and Centre for Tolerance and Dialogue, Belgrade
Podgorica, 2004.
Mati, Jovanka, Medijsko izvetavanje o odbrani i vojsci, u: Javnost
Srbije i Crne Gore o reformi Vojske IV krug, Centar za civilno-vojne
odnose, Beograd, 2004.
Negrine, Ralph, The Communication of Politics, SAGE Publications,
London, 1996.
Radojkovi, Miroljub, Informacija, u: Enciklopedija politike kulture,
Savremena administracija, Beograd, 1993.

Drugi izvori
1.
2.

3.

4.

Izvetaj privremenog komesara za medije Roberta Gijeta (Robert Gillette),

Pritina, april 2004. godine, nepoznat izdava
Miroslav Hadi, predavanje na Specijalistikim studijama bezbednosti
2003/2004, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, www.ccmrbg.org/specijalisticke studije/
How to Write a Communication Strategy for an Australian Government
Campaign, Australian Government, Department of the Prime Minister
and Cabinet, Government Communication Unit, www.gcu.gov.au/code/
pdf/communication_strategy.pdf
Public Information and Communication as a Strategic Policy Instruments,
radni materijal kursa Government Communication, 1-7. 2. 2004, u Hagu,
u organizaciji Vlade Kraljevine Holandije

230

IV DEO

Milan Nikoli

TERITORIJALNI PRINCIP
U ORGANIZOVANJU POLICIJE SRBIJE
UVOD
Teritorijalni princip organizovanja policije predstavlja elementarni
nivo, odnosno poetni uslov za uspostavljanje efektivne policijske strukture. Naime, problemi u funkcionisanju nae policije nastaju zbog raznovrsnih uzroka. Po svemu sudei, nain na koji je primenjen teritorijalni
princip predstavlja prauzrok, a time i poetni uslov za razreenje veine
problema. Ovaj esej predstavlja pokuaj da za ovakvo uverenje budu izneseni argumenti.
Esej ima etiri dela u kojima se bavimo teritorijalnim principom. U
prvom delu namera nam je da prikaemo teorijski osnov na kom se zasniva znaaj ovog principa za ostvarivanje efektivne policijske organizacije. Drugi deo predstavlja krai prikaz postojeeg naina na koji je teritorijalni princip primenjen u organizovanju policije Srbije. Trei deo
predstavlja pokuaj da se istakne znaaj teritorijalnog principa za ostvarivanje koncepta policije u zajednici i bezbednosti zajednice, to predstavlja znaajnu strategiju u savremenim policijama i aktuelni trend kod
nas. etvrti deo eseja sadri predloge za sprovoenje odreenih inovacija u vezi sa primenom teritorijalnog principa u organizovanju policije u
Srbiji.
ini nam se potrebnim da ovde istaknemo da naa policijska organizacije jo uvek nije dovoljno otvorena, to utie na to da nedostaju potrebni podaci, a i na to da je obim postojeih istraivanja ove teme skroman. Ovo je svakako uticalo i na sadraj eseja.

TERITORIJALNI PRINCIP U ORGANIZOVANjU POLICIJE

Odreenje kljunih pojmova
Re teritorija potie od latinske rei terra to znai zemlja, odnosno
od rei territorium to znai zemljite i od pamtiveka predstavlja neizostavni deo ljudskog ivljenja. Stvaranjem drava, teritorija postaje jedan

233

od osnovnih atributa koji je ine. Teritorija je onaj prostor u kome jedna drava vri svoju vlast1, kae prof. Luki i dodaje da drava ima teritorijalnu suverenost, tj. ima vrhovnu, najviu vlast nad licima na svojoj
teritoriji2. Dakle, teritorijalni princip podrazumeva uzimanje u obzir celokupne zemlje (teritorije) nad kojom jedna drava vri vlast.
Prema miljenju prof. Milosavljevia danas se re policija prvenstveno koristi da oznai posebno organizovanu slubu ili vie slubi za
odravanje javnog reda i poretka, za prevenciju i represiju kriminaliteta
i izvravanje zakona, kao i pripadnike te slube, odnosno tih slubi3.
Prihvatimo li miljenje da ljudi priznaju onu vlast koja poseduje mo da
zatiti, onda sledi da organizovanje policije po teritorijalnom principu obuhvata potrebu drave da svoju vlast (mo da zatiti) obezbedi na prostoru svih
svojih zemalja (teritorija). Uzimajui u obzir savremeno znaenje rei policija, ovde se govori samo o onom delu vlasti koji treba da titi javni red i poredak, prevenciju i represiju kriminaliteta i izvravanje zakona.
Na putu do sadraja pojma teritorijalni princip u organizovanju policije potrebno je odrediti i znaenje pojma organizovanja. Organizovanje (organisatio) znai pravljenje, stvaranje organizacije4, a prema prof.
Milosavljeviu rad na uspostavljanju organizacione strukture naziva se
procesom organizovanja i predstavlja jedan od najsloenijih poslova, jer
zahteva potpuno poznavanje ciljeva organizacije, principa organizacionog povezivanja, prirode posla, procedura rada, sposobnosti kadra i dr.,
kao i izuzetan smisao za analitiko-sistematski pristup problemima.
Dakle, mogli bismo zakljuiti da teritorijalni princip u organizovanju policije predstavlja metod, put da policija bude organizovana na takav nain da drava moe postii ostvarivanje vlasti, odnosno da moe
zatititi javni red i poredak, kao i obezbediti prevenciju i represiju kriminaliteta i izvravanje zakona na prostoru svih svojih zemalja.
Takoe, treba rei da je broj principa organizovanja veliki i da se teritorijalni princip moe smatrati jednim od njih, s tim da je nae miljenje da on spada u red principa koji su primarni.

Poslovi policije u Republici Srbiji

U nizu spoljanjih faktora5 koji utiu na organizacionu strukturu policije panju emo posvetiti poslovima policije, s obzirom na to da smatramo da poslovi prezentuju predmet rada policijske organizacije, ime
se ona i razlikuje od drugih.
1

Luki, R. R., Kouti B., Uvod u pravo, sedmo izdanje, Beograd, Nauna knjiga, 1985, str. 40
2 Naveden izvor
3 Milosavljevi B., Nauka o policiji, Beograd, Policijska akademija,1997, str. 7
4 Vujaklija M., Leksikon stranih rei i izraza, Beograd, Prosveta, 1985, str. 639
5 Prema prof. Milosavljeviu, na uspostavljanje organizacione strukture policijske
organizacije utiu spoljanji i unutranji faktori, kao i tip organizacione strukture i dr.,
naveden izvor, str. 408-409

234

Budui da u naem pozitivnom zakonodavstvu postoji termin unutranji poslovi, a ne poslovi policije, bie neophodno prvo utvrditi
ove poslove, a potom meu njima, s obzirom na njihovu prirodu, utvrditi one na koje se moe primeniti teritorijalni princip. Zakon o ministarstvima6 utvrdio je u l. 3 poslove koje obavlja Ministarstvo unutranjih
poslova7, i to su:
1. zatita ivota, line i imovinske bezbednosti graana8
2. spreavanje i otkrivanje krivinih dela i pronalaenje i hvatanje uinilaca krivinih dela, kao i njihovo privoenje nadlenim organima
- odravanje javnog reda i mira
3. obezbeivanje zborova i drugih okupljanja graana
4. obezbeivanje odreenih linosti i objekata, ukljuujui u to i strana
diplomatska i konzularna predstavnitva na teritoriji Republike
Srbije
5. ouvanje bezbednosti, regulisanje i kontrola saobraaja na putevima
6. ouvanje bezbednosti dravne granice i kontrola prelaska granice,
kretanja i boravka u graninom pojasu
7. regulisanje boravka stranaca
8. kontrolisanje prometa i prevoza oruja, municije, eksplozivnih i odreenih drugih opasnih materija
9. zatita od poara
10. regulisanje dravljanstva
11. izdavanje jedinstvenog matinog broja graana
12. evidentiranje prebivalita i boravita graana
13. izdavanje linih karti
14. izdavanje putnih isprava
15. pruanje meunarodne pomoi i drugih oblika meunarodne saradnje u oblasti unutranjih poslova
16. obuavanje kadrova
17. upravno reavanje u drugostepenom postupku po osnovu propisa o
izbeglicama
18. obavljanje drugih poslova odreenih Zakonom.
Analiza unutranjih poslova utvrenih zakonom, s obzirom na njihovu
prirodu, ukazuje na to da teritorijalni princip moe biti primenjen na sledee
poslove: (1) zatitu ivota, line i imovinske sigurnosti graana; (2) spreavanje i otkrivanje krivinih dela i pronalaenje i hvatanje uinilaca krivinih dela i njihovo privoenje nadlenim organima; (3) odravanje javnog reda i mira; (4) regulisanje boravka stranaca i (5) zatitu od poara. Ovakvo miljenje
6

Zakon o ministarstvima, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 19/2004.

Zakon o ministarstvima poznaje poslove dravne uprave koje obavlja Ministarstvo unutranjih poslova, to emo, radi jednostavnijeg pisanja, nazivati unutranjim poslovima.
8 Italikom su oznaeni unutranji poslovi na koje, po naem miljenju, treba primeniti teritorijalni princip kao primarni princip.
7

235

temelji se na uverenju da se dogaaji koji predstavljaju predmet ovih poslova

mogu dogoditi na bilo kom delu teritorije, a da to nije mogue unapred niim
ograniiti ili predvideti. Budui da nema ni jednog posla kojim se bave ljudi,
a da se on ne odvija na zemlji (osim aktivnosti u svemiru), ovo su poslovi za
ije obavljanje policija treba da bude tako organizovana da pokriva celokupnu teritoriju drave. Na primer, posao kontrolisanja bezbednosti, regulisanja i
kontrole saobraaja na putevima odvija se, takoe, na teritoriji, ali je ona unapred, pravno i faktiki definisana, te se ovaj posao obavlja na procentualno
malom delu ukupne teritorije, kao to je to sluaj i sa poslom ouvanja bezbednosti dravne granice i kontrole prelaska granice, kretanja i boravka u graninom pojasu i sl.

Odnos teritorijalnog principa i predmeta

rada policijske organizacije
Miljenje po kome se policija smatra sloenim sistemom9 opte je prihvaeno, tako da o tome treba voditi rauna prilikom razmatranja modela primene teritorijalnog principa na organizovanje policije. Ovo stoga, to posmatranje sistema10 razmatranjem njegovog dela ili razmatranjem u odnosu na jedan kriterijum vrlo lako moe da dovede do pogrenih zakljuaka. Da bi ovo
bilo izbegnuto, treba prihvatiti tzv. sistemsko miljenje. Na taj nain se uvek
razmilja i o delu i o celini. Sledstveno reenom, da bi bila postignuta pravilna primena teritorijalnog principa organizovanja policije potrebno je dovesti
ga u vezu kako sa delovima, tako i sa celinom policijske organizacije, odnosno zajednice.
Policijsku organizaciju, po naem miljenju, ine11 ljudi, predmet
12, sredstva za rad, pravila rada i nain rada13. Mada ovi elementi irada
9 Prof. Bogoljub Milosavljevi je, analizirajui brojna gledita, doao do toga da bi policiju trebalo definisati kao sloen sistem profesionalnog tipa, koji je organizovan radi odravanja javnog reda i poretka u drutvu i koji je u te svrhe snabdeven zakonskim ovlaenjima
i potrebnim sredstvima, ukljuujui u to i sredstva prinude, Nauka o policiji, str. 17
10 Odreenja pojma sistem su mnogobrojna, a za ovu priliku posluiemo se shvatanjem Dr andora erea, iznetog u radu: Teorija sistema, Subotica, Ekonomski fakultet,
1984, str. 29: sistem je celina izvesnih delova, pri emu se celina proizvoljnog dela sa ostatkom celine, ostvaruje posredstvom proizvoljne fizike ili logike relacije.
11 Prof. Milosavljevi navodi sledee elemente organizacije: ljudi, ciljevi, materijalna i
tehnika sredstva, unutranja struktura i sistem komunikacije i status organizacije (Nauka o
policiji, str. 407), a kao elemente policijskog sistema shvaenog u smislu sistemskih teorija,
navedeni elementi su: ciljevi ili zadaci i zahtevi okruenja, resursi, procesi rada, procesi upravljanja i povretne informacije, Nauka o policiji, str. 427
12 Predmet rada u policijskoj organizaciji predstavljaju poslovi policije i ove izraze, u
okvirima ovog, rada treba razumeti na takav nain.
13 Iako nije uobiajeno, nae je miljenje da elementom organizacionog sistema, pored
navedenih, treba smatrati i vreme kao sveprisutnu kategoriju koja proima i utie na sve drugo i bez koje ne bismo mogli govoriti o dinaminosti, promenjivosti policijskog, a ni nekog
drugog sistema.

236

ne i mnoge druge organizacione sisteme14, sadraj predmeta rada je onaj

element koji policijsku organizaciju razlikuje od svih drugih. Znanja,
sposobnosti i vetine ljudi, sredstva za rad, pravila i nain rada mogu biti slini kao u drugim organizacionim sistemima, ali predmet rada policijske organizacije predstavlja takav deo stvarnosti koji ovaj organizacioni sistem ini razliitim od svih drugih organizacija. S obzirom na ovo,
primenu teritorijalnog principa organizovanja policije treba ispitati u odnosu na ovaj element. Primena ovog principa na ljude, sredstva za rad,
pravila i nain rada policijske organizacije ne razlikuje se mnogo u odnosu na ostale organizacione sisteme, osim onoliko koliko se u odnosu
na druge organizacije razlikuje predmet rada policijske organizacije.
Meutim, predmet rada bitno utie i na specifinosti znanja, sposobnosti i vetine koji su potrebni u policijskoj organizaciji, te predstavlja
kriterijum bitnih svojstava ostalih elemenata policijske organizacije, to
bi moglo biti tema posebne rasprave.
Dakle, sutinu teritorijalnog principa u organizovanju policije treba
traiti u odnosu ovog principa i onog dela predmeta rada policije, na koji on moe biti primenjen. Meutim, do sada nije reeno koji su to policijski poslovi. Naime, analizom pozitivnog zakonodavstva Srbije identifikovani su unutranji, ali ne i policijski poslovi na koje moe biti primenjen teritorijalni princip. Kako unutranji poslovi predstavljaju i poslove
policije, treba se zapitati koji su unutranji poslovi podobni da na njih budu primenjeni teritorijalni princip i policijski poslovi. U traganju za odgovorom ponii e savremeno shvatanje poslova policije.15 S obzirom na
to, moemo zakljuiti da su unutranji poslovi, koji su identifikovani kao
poslovi podobni za primenu teritorijalnog principa, u isto vreme i policijski poslovi.
Prilikom primene teritorijalnog principa na neki od policijskih poslova, susreemo se sa tim da je definicija poslova suvie uoptena. Na
primer, rei da je policijski posao odravanje javnog reda i mira predstavlja suvie uopten iskaz, iz kog se ne vidi ta to tano znai. Slobodan
Mileti u Pojmovniku policijskog prava16, navodei znaenje pojma
14 Prema tzv. Buldingovoj klasifikaciji po sloenosti ponaanja sistema, od devet
nivoa, osmi nivo predstavlja organizacione sisteme, U ovu klasu spadaju razni organizacioni oblici ivota i rada, kao to su na primer: radna organizacija, grad, republika,
(ministarstvo), sportski tim, i sl. Po miljenju autora ove klasifikacije, u ovoj klasi najsloeniji su realni sistemi, navedeno prema . ., naveden izvor, str. 39
15 Prof. Milosavljevi nakon sadrajne analize zakljuuje da policijske zadatke moemo grupisati u tzv. zadatke iz domena javne bezbednosti i zadatke iz domena odravanja poretka vlasti. Pod zadacima iz domena javne bezbednosti podrazumeva: spreavanje i suzbijanje kriminaliteta, socijalno-usluni rad, odravanje javnog reda i mira
u uem smislu, patrolnu delatnost, kontrolu javnih nereda, kontrolu i regulisanje saobraaja, pogranine poslove i poslove u vezi sa strancima, zatitu od poara, administrativne i ostale zadatke iz domena javne bezbednosti; naveden izvor, str. 158
16 Mileti S., Pojmovnik policijskog prava, Beograd, Slubeni glasnik, 2001, str. 21

237

zadaci policije, kae da su zadaci policije svrsishodne slubene radnje, od kojih svaka predstavlja zaokruenu celinu, a vie srodnih radnji
(zadataka) odgovarajui posao policije. Uzimajui u obzir reeno,
moemo zakljuiti da posao policije ini vie zadataka (radnji). Dakle,
treba se pitati koji su to zadaci (radnje) koji ine posao odravanja javnog reda i mira. Odnosno, trebalo bi da za svaki posao koji elimo da
podvrgnemo teritorijalnom principu utvrdimo koji ga zadaci (radnje) ine. Ovo stoga, to jedan ovek moe preduzimati radnju, odnosno nizove radnji i tako izvravati zadatke, dok takvo injenje vie ljudi predstavlja ostvarivanje poslova.
Na ovom mestu nainiemo manju digresiju, koja bi trebalo da pomogne tokom daljeg razmatranja glavne teme. Naime, dogaaji u ljudskoj
zajednici, osim sluajeva vie sile,
Sl. 1
predstavljaju ponaanja ljudi, i to ponaanje u odnosu na sebe i u odnosu na
druge ljude ili stvari.17 Na osnovu ovog elementarnog nivoa odnosa, u
zavisnosti od toga na koja pitanja se odnosi razmatranje ga razmatramo
(analiziramo), moemo ui u svaki deo saznanja postojee civilizacije
(nauku, filozofiju, religiju).
Predmet naeg razmatranja odredio je pitanja u odnosu na koja emo posmatrati ove odnose. To su pitanja zatite ivota, tela, imovine i zajednice oveka, svega to moe biti ugroeno razliitim pretnjama koje
oznaavamo kao prekraj, krivino delo, poar, stranac.
Do sada smo odredili znaenje pojmova teritorija, policija, organizovanje, unutranji, odnosno poslovi policije, elementi policijskog sistema, predmet rada policijske organizacije, odnos posla i zadatka, te nam
je preostalo da, nakon identifikovanja zadataka koji ine poslove policije, vidimo kako na njih utie teritorijalni princip.
Odreivanje zadataka koji ine poslove policije, a koje ovde posmatramo, predstavlja prvi nivo razlikovanja, odnosno izdvajanja policije iz
opteg, te je stoga vrlo znaajno ustanoviti pravilan princip tog razlikovanja. U isto vreme, to predstavlja znaajnu tekou i kljuni izazov.
Pet poslova18 koje emo ovde razmatrati moemo posmatrati iz razliitih uglova, na primer, u odnosu na objekat zatite (ivot, imovina,
stranac, red i mir, okupljanje graana); u odnosu na cilj koji treba posti17

Stvar shvatamo u smislu koji mu je dat u krivinom pravu.

Izrazom pet poslova, radi racionalizacije sadraja teksta, nazivamo unutranje
poslove koji u okviru policijske organizacije treba da budu ostvarivani u skladu sa teritorijalnim pricipom (zatita ivota, line i imovinske bezbednosti graana; spreavanje
i otkrivanje krivinih dela i pronalaenje i hvatanje uinilaca krivinih dela i njihovo privoenje nadlenim organima; odravanje javnog reda i mira; regulisanje boravka stranaca i zatita od poara).
18

238

i (zatita, odravanje, obezbeivanje); u odnosu na radnje koje mogu biti uinjene u vezi sa pojedinim poslovima (podnoenje krivinih i prekrajnih prijava, vrenje uviaja, obavljanje razgovora, patroliranje, tajno
posmatranje i praenje, planiranje) i dr.
Namera nam je da do sutine zadataka, koji ine ove poslove, doemo posmatranjem izazova, rizika i pretnji povodom ijeg otklanjanja su
ovi poslovi i nastali. U vezi sa ovim, moemo postaviti pitanje o tome
gde izvorno nastaju izazovi, rizici i pretnje. Zapravo, treba uoiti zadatke (radnje) koje valja initi kako bi bili otklonjeni uzroci ugroavanja, i
to prilikom njihovog nastajanja. Prethodno uinjena digresija pokazuje
da je nivo odnosa na kome izvorno nastaju izazovi, rizici ili pretnje, u
stvari, odnos oveka prema sebi, prema drugom oveku i/ili prema stvarima. Praktino to znai da, ukoliko izvor ugroavanja predstavlja odnos
oveka prema samom sebi, moemo kao posledicu takvog odnosa imati
samoubistvo. Ukoliko je to odnos oveka prema oveku, posledica mogu biti prekraji javnog reda i mira, krivina dela uinjena protiv ivota
i tela ljudi i dr. Kada je u pitanju odnos oveka prema stvarima, posledica su sva poinjena imovinska krivina dela i dr. Svakako, iz ovih elementarnih odnosa mogu nastajati i sloena ugroavanja bezbednosti kao
to je, na primer, teroristiki akt koji sadri sva tri elementarna odnosa
(oveka prema samom sebi samoubistvo, oveka prema oveku ubistvo velikog broja drugih ljudi i oveka prema stvari unitavanje imovine ogromne vrednosti).
Efektivno otklanjanje ugroavanja bezbednosti moe biti postignuto
samo na nivou na kome i nastaje, i to uspostavljanjem istovrsnih odnosa,
najmanje istog kvaliteta onima koji vode ugroavanju bezbednosti. Dakle, pet poslova ostvaruje se putem zadataka koji treba da obezbede odnos oveka prema samom sebi, odnos oveka sa drugim ljudima i odnos
oveka prema stvarima. Sledee pitanje koje se namee je koji su to zadaci (radnje). Nae miljenje je da su to osnovni zadaci poznavanja oveka, zatim uspostavljanja odnosa sa ovekom (samim sobom, odnosno
drugim), kao i zadaci poznavanja prirode stvari.
Uzimajui u obzir navedena tri zadatka19, moemo zakljuiti da je
poznavanje oveka univerzalni zadatak i da, stoga, to isto vai i za primenu teritorijalnog principa, dok je uspostavljanje odnosa sa ovekom i
poznavanje stvari uslovljeno teritorijalnim principom onoliko koliko se
na razliitim delovima teritorije nalaze razliiti ljudi, odnosno stvari.
Da bi policijska organizacija uspeno ostvarila ovih pet poslova, potrebno je da na celoj teritoriji drave ostvari ova tri zadatka - poznavanje
oveka, uspostavljanje odnosa sa ovekom i poznavanje stvari. Na ovaj
nain, ona e na elementarnom nivou biti sposobna da otklanja izazove,
19 Izrazom tri zadatka obuhvatamo sledee zadatke odnos oveka prema samom sebi, odnos oveka prema drugim ljudima i odnos oveka prema stvarima.

239

rizike i pretnje koji nastaju u odnosu oveka prema sebi, prema drugom
oveku i prema stvarima. Ostvarivanje ovih zadataka dovodi do ostvarivanja stabilne bezbednosti graana, zajednice i drave.
Policijska organizacija primenom teritorijalnog principa u ostvarivanju ovih pet poslova treba u svom sistemu funkcionisanja da uspostavi
takve odnose kojima e biti sposobna da, shodno broju graana i stvari,
kao i obimu izazova, rizika i pretnji, na svakom delu teritorije ostvari zadatke poznavanja oveka i stvari, kao i zadatak uspostavljanja odnosa sa
ovekom.
Realizacija teritorijalnog principa predstavlja osnovni uslov za uspostavljanje policijske organizacije. Svi drugi principi ili potrebe mogu uticati na njega, ali nikada toliko ili tako da on sutinski bude naruen. Ostvarivanje pet poslova izvravanjem navedena tri zadatka na
celoj teritoriji, kljuni je uslov postizanja svrhe postojanja i rada policije i svaki razlog kojim se ovo naruava, ma kako osnovano izgledao
u nekom trenutku, sutinski rui policijsku organizaciju. Takoe, bilo
koja aktivnost kojom se eli obezbediti uspenost policijske organizacije, a koja primarno ne uspostavlja, odrava i unapreuje teritorijalni
princip ostvarivanja pet poslova izvravanjem ova tri zadatka, pretrpee neuspeh.
Stanje policijske organizacije u Srbiji danas je rezultat decenijskog
naruavanja prvog uslova20 organizovanja policijske organizacije. Ovovremene namere da policijska organizacija Srbije ponovo bude osposobljena da ostvaruje svoju sutinsku namenu, ostaju bez uspeha. Raspoloiva sredstva ne ulau se u uspostavljanje i realizovanje prvog uslova,
nego se troe na druge aktivnosti koje, po pravilu, samo izgledaju kao
najbolje reenje. Zapravo, re je o reenjima koja predstavljaju reagovanje na posledice i koja niim ne dotiu stvarne uzroke problema organizacije, ve ih samo osnauju. Ova reenja esto postaju marketing, i to
lo marketing koji slui podizanju dnevnog, nedeljnog i, u najboljem sluaju, mesenog rejtinga.

TERITORIJALNI PRINCIP U POLICIJSKOJ

ORGANIZACIJI SRBIJE21
U prethodnom delu rada naveli smo svrhu teritorijalnog principa u
organizovanju policijskog sistema. Namera nam je da u ovom delu prezentujemo optu skicu pravne i faktike realizacije ovog principa u policijskoj organizaciji Srbije. U vezi sa tim e biti naznaeni pravni okviri
20 Prvi uslov primena teritorijalnog principa u ostvarivanju pet poslova policije
izvravanjem tri zadatka.
21 Sadraj ovog dela eseja oslanja se na informacije iznete u sledeem radu Talijan, M., Aranelovi, D. i Velimirovi, D., Organizacija i poslovi uniformisanih pripadnika policije, VUP, Beograd, 2001, str. 215-240

240

podele teritorije, kao i predstavljeni kriterijumi koji bi trebalo da je uslovljavaju. Takoe, naveemo poslove i zadatke koji su propisani policajcima poretka, to e biti prikazano i na primeru iz prakse.

Teritorijalna podela u policiji Republike Srbije

Teritorijalni princip u policiji Srbije definisan
je zakonskim i podzakonskim aktima. Njima je
prostor Republike podeljen na vie delova na kojima su obrazovani Sekretarijati unutranjih poslova.
Teritorija Sekretarijata obuhvata prostor vie optina i uglavnom se podudara sa teritorijom za koju su
obrazovani Okruzi22, te su tako obrazovana 33 Sekretarijata unutranjih poslova (sl. 2 - podela teritorije Republike na Sekretarijate unutranjih poslova,
Sl 2.
tzv. SUP).
Teritorija Seketarijata je dalje podeljena na teritoriju policijskih stanica. UglavNC
nom se nadlenost policijske stanice (tzv.
NB
policijske stanice poretka) prostire na teriI
toriju jedne optine, dok je teritorija veih
optina podeljena na nekoliko policijskih
SE
ZR
stanica (sl. 3 - prikaz podele teritorije Sekretarijata Zrenjanin, koju ini podruje optina Zrenjanin, Novi Beej, Seanj, itite
Sl. 3.
i Nova Crnja).
Teritorija policijskih stanica podeljena je na manje celine, tzv. bezbednosne sektore koji se, u princi2
pu, uspostavljaju za teritoriju koja nije manja od teri45
torije jedne mesne zajednice (sl. 4 prikaz podele te3 1 7
6
ritorije optine Zrenjanin na bezbednosne sektore).
9
8
Prema dostupnim informacijama, moemo za10
kljuiti da je teritorija Republike Srbije23 podeljena
Sl. 4
na 33 Sekretarijata, 233 policijske stanice poretka,
24.
kao i na oko 1.000 bezbednosnih sektora

Kriterijumi podele teritorije u policiji Srbije

Prilikom utvrivanja veliine bezbednosnog sektora, koji ne moe
biti manji od teritorije jedne mesne zajednice, u obzir treba uzeti:
1. bezbednosnu problematiku
2. broj i gustinu naseljenosti stanovnitva
22

http://www.mup.sr.gov.yu/ (20. 10. 2004. godine)

U ovo je ukljuena i teritorija Kosova i Metohije.
24 http://www.mup.sr.gov.yu/domino/mup.nsf/sema244.jpg (20.10. 2004. godine)
23

241

3. stepen urbanizacije
4. privredno-ekonomsku razvijenost
5. koncentrisanost materijalnih dobara
6. broj i znaaj objekata
7. razvijenost saobraaja i turizma
8. blizinu dravne granice
9 druge regionalne i lokalne karakteristike odreenog podruja.
Na teritoriji bezbednosnog sektora mogu biti uspostavljani patrolni i pozorniki rejoni25, a na to utiu:
1. broj i znaaj objekata
2. gustina naseljenosti
3. gustina saobraaja
4. stanje javnog reda i mira
5. struktura i broj izvrenih krivinih dela i prekraja
6. druge okolnosti znaajne za bezbednost.
Osim navedenih faktora koje treba uzeti u obzir prilikom odreivanja teritorije bezbednosnog sektora, odnosno pozornikog ili patrolnog rejona, nisu data uputstva o tome kako ih treba primeniti, niti
su dati vrednosni kriterijumi na osnovu kojih bi mogle biti kvantifikovane razliite situacije. S obzirom na ovo, mogli bismo pretpostaviti da praktina primena ovih faktora dovodi do toga da njihovo znaenje (sadraj, opseg i doseg) bude vrlo razliito tumaeno. Takoe,
ona dovodi do toga da primena teritorijalnog principa u policijskoj
organizaciji Srbije bude uglavnom svedena na prihvatanje podele
podruja veliine jedne ili vie mesnih zajednica. ini se da ovo moe dovesti i do toga da podruja bezbednosnih sektora obuhvate prostor na kojim ivi od nekoliko hiljada od nekoliko desetina hiljada
stanovnika, odnosno da promene u odnosu na pojedine faktore, koji
bi trebalo da utiu na definisanje teritorije bezbednosnog sektora, nemaju praktian znaaj.

Poslovi i zadaci koje policija obavlja na teritoriji

bezbednosnih sektora
Pre nego to panju usmerimo ka poslovima i zadacima koje treba obavljati, odnosno izvravati u bezbednosnom sektoru, potrebno je
upitati se ko te poslove i zadatke treba da obavlja. Kako navode Talijan i drugi autori, ove zadatke treba da obavlja najmanje pet, odnosno sedam policajaca meu kojima je jedan rukovodilac. S obzirom
25

Patrolni rejon je deo bezbednosnog sektora i uglavnom postoje dva takva rejona. On slui da bi patroli policije bilo ogranieno kretanje na ue podruje. Pozorniki
rejon je vrlo mali deo teritorije, odnosno deo ulice, trg i sl. u kojima, najee zbog veeg prisustva ljudi, stalno postoje jedan ili vie policajaca.

242

na pomenuto, za poslove, tj. zadatke na teritoriji Republike treba angaovati minimalno 5-7.000 radnika policije od ukupno 16.300.26
Analizom poslova i zadataka koje treba obaviti u bezbednosnom
sektoru, moemo zakljuiti da je re o 14 poslova i 54, odnosno 6227 zadatka, s tim da rukovodilac policajaca u bezbednosnom sektoru odgovara i za izvravanje nekoliko dodatnih zadataka, kao i za voenje dokumentacije koju predstavlja tzv. dosije sektora. On sadri 28 priloga, koje
ini niz pojedinanih dokumenata.
U odnosu na listu poslova koju smo ranije utvrdili prema vaeem
Zakonu o ministarstvima, moemo rei da e policajci u sektoru obavljati sve poslove Ministarstva, osim poslova u vezi sa izdavanjem i regulisanjem dravljanstva, jedinstvenog matinog broja graana, kao i u vezi
sa pruanjem meunarodne pomoi, obuavanjem kadra i reavanjem u
drugostepenom postupku po osnovu propisa o izbeglicama. Meutim,
bavie se i zatitom bezbednosti drave i otkrivanjem i spreavanjem delatnosti usmerenih na podrivanje ili ruenje Ustavom utvrenog poretka,
to vaeim zakonima nije propisano.
Analiza zadataka koje policija treba da obavi u sektoru, u skladu sa
14 poslova Ministarstva, ne upuuje na postojanje bilo kakve pravilnosti.
Neki od zadataka, nezavisno od posla na koji se odnose, podrazumevaju: prikupljanje podataka i obavetenja; operativni nadzor nad licima;
pruanje neposredne pomoi i ostvarivanje saradnje; operativni rad; prisustvo, osmatranje i preduzimanje drugih mera i radnji; otkrivanje i
uoavanje mesta i nosilaca kriminalne aktivnosti; operativnu kontrolu
nad mestima, objektima, sredinama i licima; prikupljanje obavetenja i
podnoenje operativnih informacija; preduzimanje operativnih mera i
radnji; obezbeenje mesta izvrenja krivinog dela i preduzimanje mera
i radnji radi pronalaenja i hvatanja poinilaca krivinih dela i obezbeenje dokaza; nadzora i kontrole nad licima; vrenje potrane delatnosti;
preduzimanje posebnih akcija; otkrivanje i rasvetljavanje krivinih dela;
preventivno delovanje na podruju sektora; nadzor i kontrolu povratnika;
prikupljanje podataka i obavetavanje o pojavama; prikupljanje podataka, obavetenja i saznanja; pruanje pomoi; otkrivanje i spreavanje
snimanja objekata ije je snimanje zabranjeno; otkrivanje stranaca koji
neprijateljski i subverzivno deluju; otkrivanje i kontrolu stranaca koji se
povezuju sa rodbinom, prijateljskim i drugim vezama, unutranjih ekstremista i terorista; ostvarivanje uvida u rad stranih diplomatsko-konzularnih predstavnika; prikupljanje i proveravanje podataka znaajnih za
dobijanje ili gubljenje dravljanstva; preventivno delovanje radi sprea26 Podatak navodi dnevni list Kurir, str. 2, 16. 11. 2004. godine, pozivajui se na
izjavu Ministra Joia datu tokom 13. sednice Odbora za bezbednost Skuptine Republike Srbije, 15. 4. 2004. godine.
27 Razliku izmeu 54 i 62 zadatka predstavlja 8 zadatka koje e policija poretka
obavljati u sektoru u sluaju da u njemu nema saobraajne policije.

243

vanja poara, obezbeivanje mesta poara, eksplozija ili havarije; prikupljanje podataka i obavetenja o ponaanju naih dravljana za vreme boravka u inostranstvu; prikupljanje podataka i obavetenja o unutranjim
ekstremistima, teroristima i strancima jugoslovenskog porekla i njihovim
vezama; ostvarivanje kontrole na mestima na kojima se vri prodaja ili
rasturanje inostrane tampe i drugih publikacija i dr.
Rukovodilac u sektoru, pored obaveze neposrednog izvravanja navedenih zadataka, treba i da: planira, organizuje i usmerava rad, prua
strunu pomo, izdaje neposredne zadatke i vri kontrolu obavljanja poslova; linim zapaanjem, korienjem sredstava i metoda u operativnom
radu i na drugi nain, prati stanje bezbednosti u sektoru; predlae vreme
rada i konkretne zadatke pripadnika policije u sektoru i prati njihovo izvravanje; izvetava rukovodeeg radnika u stanici o stanju bezbednosti
i obavljanju poslova u sektoru i predlae nain vrenja poslova u sektoru i sprovoenje posebnih akcija; priprema i organizuje radne sastanke
na kojima se analizira stanje bezbednosti, utvruju zadaci i konkretna zaduenja svakog pripadnika policije; uestvuje u vrenju uviaja krivinih
dela izvrenih u sektoru, a ako se radi o prigraninom sektoru, u vrenju
uviaja povrede dravne granice; neposredno sarauje sa pripadnicima
operativnih linija rada i ostalih jedinica policije; odgovara za celokupno
stanje bezbednosti i vrenje poslova na sektoru, kao i da pravilno vodi,
aurira, koristi i uva dosijea sektora.
Predvienih 5, odnosno 7 policajaca teko mogu biti u stanju da dostignu potreban nivo realizacije predvienih poslova i zadataka. Tako,
pretpostavka da oni u bezbednosnom sektoru obavljaju gotovo sve poslove Ministarstva izgleda neostvarljiva, to je svakako i jedan od razloga
neuspenosti ovakvog koncepta rada u policiji Srbije.

Ostvarivanje tzv. sektorskog rada na prostoru PS Zrenjanin

Prikazaemo primenu teritorijalnog principa organizovanja policije
na podruju Srednjobanatskog okruga i/ili optine Zrenjanin, i to na
osnovu dostupnih podataka za 2003. godinu, kao i na osnovu njihove interpretacije. Meutim, znaajno je rei i to da ne postoje organizovani i
sistematizovani podaci na osnovu kojih lako i jednostavno moe biti vrena potrebna analiza. Ovo se odnosi kako na informacije u okviru policijske organizacije, tako i na one van nje, te stoga predstavlja jedan od
osnovnih ograniavajuih faktora u prikazu potpunog, preciznog i jasnog
stanja stvari.
Od devet datih kriterijuma koji utiu na formiranje bezbednosnog
sektora, ini se da njih sedam (stepen urbanizacije, privredno-ekonomska
razvijenost, koncentracija materijalnih dobara, broj i znaaj objekata,
razvijenost saobraaja i turizma, blizina dravne granice, kao i druge karakteristike regiona i lokala) nema efektivan uticaj.

244

Za razliku od prethodno pomenutih, bezbednosna problematika, broj

i gustina naseljenosti stanovnitva predstavljaju efektivne kriterijume,
koji imaju uticaj na opredeljivanje teritorije bezbednosnih sektora, te e
o njima biti neto vie rei.
Teritorija Srednjobanatskog okruga zauzima povrinu od 3.258 km2
i na njoj se nalazi 208.45628 stanovnika prosene starosti 40,4 godine,
odnosno oko 64 stanovnika na km2. ini ga teritorija optina Zrenjanin,
Novi Beej, Seanj, itite i Nova Crnja. Na ovoj teritoriji uspostavljena
su 22 bezbednosna sektora u kojima poslove policije obavlja oko 500
radnika policije (ovlaena slubena lica koja poslove obavljaju u uniformi), odnosno u proseku 1 policajac dolazi na oko 400 graana.
Graani su u 2003. godini policiji prijavljivali oko 33 dogaaja
dnevno, to ukupno iznosi oko 12.000 dogaaja29, (oko 54% na podruju Zrenjanina; 10% na podruju itita; 12% na podruju Senja; 18% na
podruju Novog Beeja i 6% na podruju Nove Crnje). Evidentirano je

oko 2.500 krivinih dela gonjena po slubenoj dunosti, od ega 73% na

podruju Zrenjanina, 3% na podruju itita, 11% na podruju Senja,
8% na podruju Novog Beeja i 5% na podruju Nove Crnje. Takoe, na
podruju Okruga prijavljen je jedan dogaaj koji dolazi na oko 17 stanovnika ili 3,5 dogaaja na km2
(stupac A u tabeli prikazuje odnos po optinama) i
jedno krivino delo koje dolazi na oko 80 stanovnika ili 0,8 krivinih dela na km2 (stubac B u tabeli prikazuje odnos po optinama).
Na teritoriji ove optine, na 1.323 km2, nalaze se
22 naseljena mesta, u kojima ivi 132.051 stanovnik,
odnosno u proseku 100 stanovnika na km2. Ova teritorija podeljena je na 12 bezbednosnih sektora.
28

Podaci o stanovnitvu dati su na osnovu podataka Republikog zavoda za statistiku iz 2002. godine.
29 Broj prijava graana policiji Zrenjanina 2000. godine bio je oko 6.700; 2001. godine oko 8.000, a 2002. godine oko 11.000.

245

Za optinu Zrenjanin emo, pored prikaza podele teritorije na bezbednosne sektore, navesti i podatke po mestima koja ine te sektore, a time i podatke o sektorima - broj stanovnika, povrinu, broj krivinih dela i prekraje javnog reda i mira. Budui da bezbednosni izazovi, pretnje

i rizici nastaju u meuljudskim odnosima, u prethodnoj tabeli je, uz

osnovne podatke o mestima i broju stanovnika, istaknuta i gustina naseljenosti. Pretpostavljamo da vea gustina naseljenosti utie na nastajanje veeg broja bezbednosnih problema i stoga ovaj parametar treba
uvaavati prilikom ostvarivanja teritorijalnog principa u organizovanju policije.
Kako u odreivanju teritorije bezbednosnih sektora postoji uslov da teritorija mora biti veliine najmanje jedne
mesne zajednice, prikazana je teritorijalna podela optine Zrenjanin, sa
osnovnim podacima o teritoriji, stanovnitvu i bezbednosnoj problematici.
Pre svega, treba rei da su podaci u tabelama30 realni, ali da u policijskoj organizaciji Srbije nisu u upotrebi, jer su posebno sastavljeni za
potrebe ovog rada. Iz tog razloga nedostaju i svi podatci za sektore 9-12.
Ukoliko posmatramo pokazatelje o broju i gustini naseljenosti stanovnitva, moemo zakljuiti da se broj stanovnika po sektorima kree
od 5.240 do 21.239, da je povrina ovih sektora od 1,44 km2 do 13,07 km2
(navedene su povrine naseljenih mesta, a ne ukupne povrine atara) i da
se gustina naseljenosti kree od 770 do 9.167 stanovnika po km2. S obzirom na to, broj i gustina naseljenosti, kao i povrina teritorije nemaju
bitniji uticaj na podelu prostora bezbednosnih sektora.
30

Radi preglednosti teksta, tabele koje su ovde pomenute date su u prilogu ovog

teksta.

246

Povrina, broj stanovnika, kao i gustina naseljenosti nemaju bitniji

uticaj ni na utvrivanje broja policajaca koji e se baviti poslovima i zadacima u pojedinim sektorima, jer se pretpostavljeni broj policajaca u
odnosu na broj stanovnika kree od jednog policajca na 403, do jednog
policajca na 2.379 stanovnika, odnosno na jednog realno prisutnog policajaca ide od 655 do 4.759 stanovnika. Pored ovoga, nemogue je ustanoviti ni valjanu korelaciju izmeu broja policajaca i gustine naseljenosti u sektorima, s obzirom na to da u sektoru sa najveom gustinom naseljenosti nema najvie policajaca (9167:7), odnosno da najvie policajaca ima na prostoru koji nema najviu gustinu naseljenosti (11:3355).
Podela teritorije u odnosu na bezbednosnu problematiku izgleda tako da broj dogaaja po bezbednosnim sektorima iznosi od 191 do 1.160,
odnosno od 102 do 267 krivinih dela, odnosno od 50 do 236 prekraja.
U odnosu na iznesene podatke o bezbednosnoj problematici i stvarno prisutnim policajcima u sektorima, teko je uoiti postojanje znaajnije korelacije, jer na jednog projektovanog policajca dolazi od 27 do 102 dogaaja - od 13 do 25 krivinih dela ili od 6 do 26 prekraja, a u odnosu
na stvarno angaovanog policajca dolazi od 64 do 247 dogaaja - od 19
do 68 krivinih dela i od 8 do 52 prekraja.
Za razliku od gore navedenih odnosa (broj i gustina naseljenosti podela teritorije na bezbednosne sektore, bezbednosna problematika podela na bezbednosne sektore, projektovani i stvarno prisutni policajci
- podela na bezbednosne sektore), kod odnosa gustine naseljenosti i povrine prostora stanovanja i bezbednosne problematike moemo zapaziti visok stepen korelacije.31
1
2
3
4
6
5
7
8

1
2
3
4
6
5
8
7

1
6
2
4
5
3
8
7

Broj stanovnika ne moemo dovesti u visok stepen korelacije sa pojedinim pokazateljima bezbednosne problematike. Oigledno je da se najvie
bezbednosnih problema pojavljuje u
prva etiri sektora, meutim broj stanovnika u ovim sektorima ima dosta
drugaije pozicije.
gustina
naseljenosti
2
4
1
3
5
8
6
7

etiri bezbednosna sektora u

kojima je gustina naseljenosti
najvea predstavljaju, u visokom
stepenu korelacije, i etiri sektora sa najveim brojem bezbednosnih problema.
31

doga aja

3
6
2
5
4
8
7
1

krivi nih
prekraja.
dela

1
2
4
3
5
6
7
8

krivi nih
dela
1
2
4
3
8
5
7
6

doga aja

broj
stanovnitva

prekraja
1
2
4
5
6
3
8
7

U sledee tri tabele brojevi oznaavaju broj sektora koji su u svakoj koloni uneti opadajuim redosledom, tj. od sektora koji ima najveu vrednost za pojedini pokazatelj do onog sa najmanjom vrednou.

247

Tri bezbednosna sektora sa

najmanjom porvinom u isto vre1
1
6
me predstavljaju i tri sektora sa
2
2
3
4
4
7
najizraenijom
bezbednosnom
3
5
5
problematikom, tako da mislimo
5
8
8
7
3
4
da povrina sektora, takoe, ima
6
6
1
visok stepen korelacije sa bezbed8
7
2
nosnim problemima.
Izgleda da je najugroenije podruje prvog, drugog, etvrtog, a potom treeg bezbednosnog sektora. Ovaj redosled ugroenosti ne odgovara ni pretpostavljenom, ni stvarno prisutnom broju sektorskih policajaca.
tavie odstupanja su znaajna, posebno kada je u pitanju trei sektor ija se problematika, prema naem vienju, nalazi na etvrtoj poziciji, a
broj projektovanih i, posebno, broj stalno prisutnih policajaca na prvom
mestu. Za razliku od ovog, etvrti sektor, prema naem vienju, ima treu poziciju ugroenosti, a broj stvarno prisutnih policajaca na njemu nalazi se u redu najmanje ugroenih prostora.
Ovi pokazatelji mogu biti tumaeni najmanje na jo dva naina. Prema jednom, moglo bi biti zakljueno da je na treem sektoru stanje dobro, upravo zbog veeg prisustva policajaca na njemu, ali bi moglo biti i
procenjeno da broj stanovnika (trei sektor ima najvei broj stanovnika)
nije u bitnoj korelaciji sa bezbednosnom problematikom. Svakako, da bi
ovakve i sline dileme bile razreene, treba izvriti dodatnu analizu, koja e obuhvatiti dui vremenski period.
Pored posmatranja broja i gustine naseljenosti stanovnika i bezbednosne problematike, treba uzeti u obzir i ukupan obim poslova policijske
stanice u ijoj se nadlenosti nalaze bezbednosni sektori. U pitanju su
razliiti poslovi organizovani po razliitim principima. Meutim, meusobna sveuslovljenost znaajno utie na ostvarivanje teritorijalnog principa i ne samo da utie, ve su iskustva proteklih godina posvedoila da
su u pitanju uglavnom negativni uticaji, koji su tetili teritorijalnom principu.
U posmatranoj policijskoj stanici tokom 2003. godine radnici policije ostvarili su 361.224 sata rada za koje su plaeni, ali su stvarno radili
405.599 sati, to je za 44.375 sati vie od predvienog.32 U radu smo,
stoga, prikazali tzv. delatnosti, odnosno druge aktivnosti na koje je utroeno radno vreme radnika policije, a zatim ih svrstali prema redosledu
vremena utroenog na njih u ukupnom broju sati rada. Pored ovoga, ove
aktivnosti smo grupisali, prema naem vienju, u tri kategorije, elei da
doga aja

krivi nih
dela
1
2
4
8
5
3
7
6

povrina

prekraja

32

Pokazatelji o predmetu i obimu rada radnika policije prikazani su prema podacima koji mogu biti smatrani vrlo realnim. Meutim, s obzirom na iskustva i nepostojanje valjane tehnologije registrovanja predmeta rada putem vremena rada, ove podatke
treba prihvatiti naelno.

248

pokaemo koliko vremena su policajci utroili na odreene aktivnosti. U

prvu kategoriju ubrojali smo poslove za koje smatramo da su uslovljeni
teritorijalnim principom (bold), drugu grupu ine poslovi za koje, smatramo, teritorijalni princip nije bitan (podvueno linijom) i treu grupu
ine stanja u kojima su policajci bili nezavisno od posla, a koja se raunaju u ukupno radno vreme (italik).
Prema ovim pokazateljima 39,23% vremena
utroeno je na poslove policije koji su u vezi sa
teritorijalnim nainom rada policije, 33,61%
utoreno je na poslove koji nisu u vezi sa teritorijalnim principom (ili tzv. sektorskim nainom
rada) i 27,13% utroeno je na nepolicijske aktivnosti koje su plaene. S obzirom na broj policajaca, moemo rei da se njih 68 bavilo poslovima policije na teritoriji, 58 poslovima policije
nezavisno od teritorije i
47 tokom godine nije radilo. Ukoliko uzmemo u
obzir pokazatelje o broju policajaca koji su stvarno angaovani na teritoriji i pretpostavimo da je
na etiri bezbednosna sektora, o kojima nemamo
podatke, bilo angaovano od 5 do 7 policajaca,
dobiemo broj od 66 policajca, tako da prikazane odnose moemo smatrati vrlo realnim i pored
toga to im, s obzirom na pomenuto, moe biti
prigovoreno.
Dakle, mogli bismo zakljuiti da teritoriju optine Zrenjanin, po vaeem teritorijalnom principu, svakodnevno titi oko 68 policajaca, odnosno da jedan policajac titi 1.940 stanovnika i pokriva prostor od 1,23
km2 povrine naseljenih mesta ili 19,46 km2 ukupne povrine optine.

TERITORIJALNI PRINCIP PRIMENjEN U KONCEPTU

POLICIJE U LOKALNOJ ZAJEDNICI
Osnovne odrednice
Potreba drave da odri vlast utie na to da ona titi opstanak, teritorije, vlast, ali i stanovnitvo. Priroda drave da ini samo ono i onoliko
koliko je minimalno potrebno da bi postigla svoje ciljeve, utie i na naine (koncepte) kojima ona ostvaruje zatitu. Od kraja 18. veka, kada nastaju prve savremene policijske organizacije, menjali su se, zajedno sa
promenom drutvenih odnosa, prirodom vlasti, izazova, pretnji i rizika
bezbednosti, kao i nauke i tehnologije, i naini na koje drava, putem policijske organizacije, ostvaruje zatitu. Tokom druge polovine 20. veka,
a posebno na njegovom kraju, dolo je do ozbiljnih preispitivanja vlada-

249

juih paradigmi bezbednosti, a time i do ozbiljnih promena u miljenju i

ostvarivanju bezbednosti policijskih organizacija.
Procesi globalizacije, ruenje viedecenijske strukture odnosa globalne bezbednosti (uruavanje i nestanak istonog vojnog bloka), novi
bezbednosni izazovi, pretnje i rizici (terorizam, oruje za masovno unitavanje, organizovani kriminal i sl.), civilizacijski napredak u shvatanju
znaaja ljudske bezbednosti (bezbednost pojedinca i ljudska prava), neslueni napredak nauke i tehnologije i znaajan rast broja stanovnika doveli su, tokom 90-ih godina prolog veka, do znaajnih izmena u dotadanjoj paradigmi bezbednosti. Pored stavljanja pojedinca33 u sredite interesovanja, kao i pored zadravanja redefinisanih koncepcija kolektivne
bezbednosti i odbrane, sve vie preovlauju svest o globalnoj meuzavisnosti stvari i tenje da budu uspostavljeni mehanizmi za unapreenje
i irenje sveukupne stabilnosti34. Ovo dovodi do preispitivanja uobiajenog znaenja suverenosti drava, stvaranja regionalnih zajednica, kao
i do tenji ka globalnoj saradnji, odnosno do shvatanja da je mogue
meati se u tzv. unutranja pitanja drava onda kada je naruena ljudska bezbednost ili kada treba otkloniti savremene izazove, rizike i pretnje bezbednosti.
Promiljanje bezbednosti ne prihvata parcijalno miljenje, ve tei
sveobuhvatnosti. Kada danas govorimo o nacionalnim strategijama bezbednosti, u isti mah mislimo i na sve njene servise - kosmike, vojne, civilne, tajne, javne - koji treba da imaju meusobno uravnoteene ciljeve
i izbalansirane zadatke. Kada govorimo o svrsi, ciljevima, zadacima i nainima rada policijskih organizacija, onda neizostavno treba misliti i na
globalnu uslovljenost, tj. uslovljenost koja ide iz celine ka delu, ali i na
uslovljenost koja proizilazi iz bezbednosnih izazova, pretnji i rizika koji
su u delokrugu rada policijskih organizacija.
Kada je re o policiji u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice,
onda ne gree ni oni koji je smatraju filozofijom, nainom rada ili na33 Dr Dragan R. Simi, Nauka o bezbednosti savremeni pristupi bezbednosti,
Slubeni list, Beograd, 2002; Koen istie da su zatita i unapreenje osnovnih sloboda
pojedinca nukleus iz kojeg treba da zrae svi oblici bezbenosti. On, zapravo, uzima kao
istoznane kovanice pojedinanu bezbednost i ljudska prava, i naziva ih (...) ljudska bezbednost. Takva, ljudska bezbenost, po njegovom miljenju, treba da bude stoer svakog
u stvarnosti utemeljenog sistema meunarodne bezbenosti, koji se gradi liberalno-demokratksim naelima.; str. 93
34 ... zamisao saradnje u bezbednosti koju on (prof. Riard Koen - prim. aut.)
predlae, obuhvata etiri prstena: 1. pojedinana bezbednost; 2. kolektivna bezbednost;
3. kolektivna odbrana i 4. unapreenje i irenje stabilnosti. Ova zamisao saradnje u bezbednosti (...) predstavlja spoj dve dobro poznate ustanove meunarodne bezbednosti,
kolektivne odbrane i kolektivne bezbednosti, i dva nova inioca: pojedinane bezbednosti (...) i organizovanog napora da se staranje o bezbednosti i stabilnosti ne zaustavi na
granicama zemalja koje su lanice sistema saradnje u bezbednosti (cooperative Security
System) unutranja bezbednost lanica sistema, naime, zavisi i od stanja u bliem i irem okruenju prema kojima se zauzima aktivan odnos. , naveden izvor, str. 87

250

inom organizovanja i sl. Zapravo, re je o postavci koja ima vieslojnu osnovu, ali i o postavci od koje se oekuje postizanje kompleksnih
ciljeva.
U znaajnom broju razvijenih zemalja kako zapada, tako i istoka,
promiljanjem bezbednosti u odnosu na odgovornost policijskih organizacija isprobavaju se razliiti sadraji koncepta policije u zajednici i bezbednosti zajednice. Ovo ne znai odustajanje od postojeih naina rada
policije, ve predstavlja tenju ka njihovom preoblikovanju i dovoenju
na nivo prihvatljive efektivnosti u skladu sa ovovremenim paradigmama
sveta i bezbednosnim izazovima, pretnjama i rizicima. Policijske organizacije razliitih zemalja, u nameri da postignu ovovremene ciljeve policijskih organizacija, kao i u nameri da prevaziu razliite probleme sa
kojima se na tom putu suoavaju, shvataju da mogunosti koje nudi koncept policije u zajednici i bezbednosti zajednice mogu znaajno doprineti postizanju eljenog.
Veina policijskih organizacija osea nedostatak korisnih informacija o bezbednosnim izazovima, pretnjama i rizicima, kao i potrebu intenzivnije komunikacije sa okruenjem. Ideje i zahtevi za ostvarivanje ljudske bezbednosti, tj. line i imovinske bezbednosti pojedinca, kao i ostvarivanje ljudskih prava treba preteno da budu svrha rada policijskih organizacija. Klasian nain rada, organizovanja i shvatanja policijskih organizacija ne moe da dosegne ovako postavljene zahteve, te stoga postoji potreba da on bude promenjen i usavren. Stoga je, tokom 80-ih, a
posebno 90-ih godina, u jednom broju zemalja poelo isprobavanje razliitih tehnika kojima se mogu dostii ovako visoki ciljevi.
Jedna od kritika upuenih na raun policijskih organizacija ticala se
njihovog represivnog naina rada, tj. sposobnosti policijske organizacije
da u dejstvo stupi tek nakon to se desio bezbednosni problem (ubistvo,
silovanje, kraa, tua i sl.). Ova kritika uticala je na to da policijske organizacije ponu da razvijaju preventivno delovanje, tj. delovanje pre nego to nastupe posledice. Kada je re o represivnom i preventivnom reagovanju policijske organizacije, re je, zapravo, o vremenu u kome e
policijska organizacija upotrebiti sredstva koja su joj na raspolaganju. Ispitivanjem ovlaenja koja policijska organizacija ima na raspolaganju,
namee se pitanje njihove podobnosti za preventivnu upotrebu. Pored
ovoga, prilikom razmatranja pitanja bezbednosti u upotrebu ulazi i nedovoljno jasan pojam preemptivnog reagovanja, koji na vremenskoj skali
moemo smesti izmeu represivnog i preventivnog reagovanja. Zapravo,
represivno je reagovanje na ve poznat sluaj, na situaciju koja se dogodila, preventivno je reagovanje na moguu ili mogue situacije, a preemptivno reagovanje bi bilo reagovanje na situaciju koja samo to se nije dogodila ili je na neki nain ve poela da se deava, ali jo uvek nisu
nastupile posledice. Za ovo reagovanje je od kljunog znaaja pouzdana
informacija o tome ta, ko, kad, gde i kako ugroava bezbednost. Povo-

251

dom represivnog, preventivnog i preemptivnog reagovanja postoji niz dilema, to bi mogao biti predmet posebnog razmatranja. U vezi sa tim,
mogli bismo rei da bezbednosnim izazovima odgovara preventivno reagovanje, rizicima preemptivno, a pretnjama represivno delovanje.
Pored ovoga, jedna od znaajnih primedbi na rad policijske organizacije bila je zatvorenost ove organizacije, njena tenja ka samodovoljnosti, to je stvorilo dvostruki problem. S jedne strane, policija je poela
da gubi potrebno poverenje javnosti, a time je, s druge strane, dolo do
smanjivanja priliva potrebnih obavetajnih podataka o bezbednosnim pojavama. Ovo je umnogome uticalo na smanjenje ukupne efikasnosti i
efektivnosti policijske organizacije. Koncept policije u lokalnoj zajednici i bezbednost zajednice jedan je od naina kojima policijska organizacija eli prevazii i ponovno uspostaviti, odrati i unaprediti komunikaciju sa okruenjem, ali ne samo marketinki, ve i sutinski.
Takoe, policijske organizacije su trpele i trpe znaajne kritike zbog
brutalnosti svojih pojedinih pripadnika. Ovo, takoe, bitno naruava kredibilitet policijskih organizacija. Da bi ovakvi problemi bili smanjeni,
policijske organizacije su imale potrebu da javnosti prikau naine svog
rada i naine borbe protiv nezakonitog postupanja svojih pripadnika, kao
i probleme sa kojima se suoavaju u radu. I ovaj deo ciljeva policijska
organizacija eli postii projektom policije u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice, i to tako to e graani biti vie ukljueni u unutranje
tokove rada policije, toliko da u pojedinim situacijama i direktno utiu na
mere i nain rada.
Ideje da se policija pojavi kao zatitnik ljudskih prava, zapravo kao
predstavnik vlade koji graane treba da titi od sebe same, predstavlja
poseban izazov koji, takoe, treba reiti. Da bi to bilo postignuto, treba
ostvariti to bliu i otvoreniju komunikaciju sa graanima.
Da bi ovo bilo postignuto, u policijskim organizacijama poeli su sa
primenom stratekog planiranja i razvijanja razliitih politika za postizanje pojedinih ciljeva. Takoe, razvijan je koncept policije u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice, za koji se smatra da produktivno reava
niz nagomilanih problema.
Koncept policije u lokalnoj zajednici treba shvatiti kao niz razliitih politika koje treba postii. Tako su, na primer, razvijene metode
ili tehnike koje treba primeniti na probleme kao to su tzv. SARA35 i
KAPRA36. Njih moe primenjivati svaki pripadnik policijske organizacije u svom svakodnevnom radu. Uinjeni su napori da budu definisani
novi zadaci policijske organizacije. U policijsku praksu uvodi se analiza
sluaja (case study) kao opteprihvaeni metod naunog saznanja, koji
treba da omogui efikasno uenje na osnovu uoenih nedostataka ranijih
35
36

Scanning Analysis Response Assessment, tehnika amerike policije

Clients Analysis Partnership Response Assessment, tehika kanadske policije

252

aktivnosti. Uvoenje neighborhood watch programs predstavlja jednu

od politika engleske policije kojom ona ukljuuje irok krug graana u
prikupljanje obavetajnih saznanja o raznim bezbednosnim pojavama i
dogaajima. Stvaranje communityoriented policing (COP), jedna je od
stratekih politika policije u Americi, kojom ona eli da postigne kvalitetnije reagovanje na bezbednosne probleme u zajednici.
Ovim politikama i razliitim metodama panja se usmerava ka problemima kao to su: nasilje prema deci, starim osobama i nasilje u porodici; narkomanija; krae u prodavnicama, na ulici, vandalizam i nasilje u kolama;
buka; slikanje grafita itd.
Koncept policije u lokalnoj zajednici i bezbednost zajednice zasnovan
je na miljenju koje nije uobiajeno u radu policijskih organizacija, tako da
je primena ovog koncepta jo uvek na nivou probe. Ovaj koncept podrazumeva preoblikovanje policijskog znanja. On utie na procese, odnose i organizacione oblike u policijskoj organizaciji, ali osnovu njegove prirode ine
fleksibilnost i tenja da bude obezbeena stabilnost susretanja i reagovanja
policijske organizacije sa stvarnou.
Bitan element ovog koncepta ini i kvalitet obavetajnih podataka kojima se raspolae. On stoga utie na razvijanje komunikacije i analitikih sposobnosti policijskih organizacija, a time ih vodi ka sposobnostima procene i
prognoze, koje su, opet, osnova proaktivnog reagovanja. Dakle, znaajan
element ovog koncepta predstavlja praenje drutvenih odnosa na odreenom prostoru (npr. mapiranje kriminaliteta i sl.), uoavanje problema i reagovanje na njega.
Zapravo, moglo bi se rei da koncept policije u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice predstavlja vrstu pokreta iji je cilj da u centar panje bude stavljena ljudska bezbednost, kojom e se baviti svi ljudi, voeni policijskom organizacijom i uz ozbiljnu podrku vlada. Takoe, to je koncept kojim se prevazilazi uobiajeni nain na koji su vlade ostvarivale bezbednost
graana. On od iskljuive odgovornosti, a time i prava vlade, zatitu pomera ka odgovornosti graanina.
Ako je zatita prvo bila samozatita, potom zatita roda i plemena, gospodara, kralja i vlade, onda bismo mogli rei da se sada vraa samozatiti
koju e organizovati i voditi vlada. Ovo stoga, to je shvaeno da je tako
efektivnije, jeftinije, fleksibilnije i stabilnije.37

Koncept policije u lokalnoj zajednici u policiji Srbije

Prihvatajui potrebu da se menja, u policijskoj organizaciji Srbije je
krajem 2001. godine zapoet proces organizovanog stratekog promiljanja o policiji. Na njemu je raeno i tokom 2002. godine, da bi krajem
37 Ovakav trend moe biti doveden i u vezu sa poveanjem broja stanovnika, tj. veina zemalja dostigla je kritian broj stanovnika, tako da naini funkcionisanja policijskih organizacija praktikovani zadnja dva-tri veka vie nisu efektivni. U prilog ovome
mogu biti uzeti i naini ogranizovanja policijskih slubi drava koje su kritian broj stanovnika dostigle ranije (npr. Kina, Indija i sl.).

253

2003. godine javnosti bio prezentovan dokument koji je sadrao osnovne ideje o nunim promenama u policijskoj organizaciji Srbije. Prilikom
razmiljanja o promenama, postajalo je evidentno da koncept policije u
zajednici i bezbednosti zajednice svakako treba integrisati u policiju Srbije, te je stoga, jula 2002. godine, obrazovna Komisija za razvoj i implementaciju ovog koncepta. Komisija je imala 12 lanova i, osim prof.
dr Branislava Simonovi inili su je oficiri policije. Za njenog predsednika imenovan je pukovnik Milo Vojnovi.38 Zadatak ove komisije bio
je da saini konkretne planove i utvrdi strategiju i druge elemente od
znaaja za razvoj i implementaciju pilot projekta Policija u lokalnoj zajednici i da, u skladu sa tim, preduzima planirane aktivnosti, kao i da, u
saradnji sa predstavnicima lokalne vlasti i sekretarijata unutranjih poslova, obrazuje optinsko telo za bezbednost sa kojim e razvijati i implementirati navedeni projekat.
Pilot projektom bile su obuhvaene teritorije Odeljenja unutranjih
poslova Novi Beej, Zvezdara, Vrnjaka Banja i Kragujevac. U ostvarivanje ovog projekta bili su ukljueni i meunarodni eksperti OEBS, grupe RAMZES iz Velike Britanije, vajcarske direkcije za razvoj i saradnju, kao i eksperti Direktorata policije Kraljevine Norveke. Treba naznaiti da ovaj projekat korespondira i sa aktivnostima uspostavljanja
multietnike policije u optinama Medvea, Bujanovac, Vranje i Preevo, kao i sa aktivnostima u Bakoj Palanci i Poegi. Svrha ovog projekta definisana je kao uspeno sprovoenje rada policije u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice, uz promovisanje odgovornosti, nepristrasnosti i efikasnosti u policijskom radu. Prema zamisli, u ovaj projekat
spadaju: Rad policije u lokalnoj zajednici; Planovi za bezbednost zajednice i poboljan rad lokalne zajednice u pogledu odgovornosti, rukovoenja poslovima, planiranja, sprovoenja obuke i boljeg sprovoenja kriminalistikih istraga, kao podrka radu policiji u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice.39
Bez uputanja u analize i komentarisanje dosadanjih dosega ovog
projekta, naveemo nekoliko vienja. Prema miljenju pukovnika Vojnovia dosadanje aktivnosti, i pored izuzetne pomoi i angaovanja
meunarodnih i sopstvenih snaga na ovom projektu, ne daju jo uvek
oekivane rezultate, posebno ne na jugu Srbije40. Pored ovoga on smatra i da ovo ipak jo uvek deluje kao dogradnja, odnosno transformacija dosadanjeg sektorskog rada.
38 U ovu komisiju imenovani su i pukovnik Zdravko Skakavac, porunik Aleksandar Vasilijevi, potpukovnik Vojislav Jovi, pukovnik Blagoja Milini, pukovnik Marko Sekuli, pukovnik Radmilo Bonjakovi, potpukovnik Dragan Paunovi, potpukovnik Dragan Manojlovi, major Saa Stanii i major Golub Gaevi.
39 Milo Vojnovi, Policija u zajednici, Bezbednost, 03/04, Beograd, str. 442
40 Isto, str. 451

254

Prema miljenju jednog broja lanova Komisije, u proteklom periodu Programi prevencije su uglavnom dobro planirani, s tim to je njihova realizacija stala. Podrka lokalne samouprave najee je izraena
uestvovanjem u preventivnim aktivnostima Saveta za bezbednost i pruanjem finansijske pomoi nabavkom dela opreme. Kao probleme, oni
uglavnom navode to da rasporeeni rukovodioci nisu u dovoljnoj meri
upoznati sa elementima modela rada policija u lokalnoj zajednici, da
izostaje uestvovanje drugih linija rada, da nije izvreno ustaljivanje pripadnika policije u sektorima, kao i da izostaje potrebna kreativnost u prevazilaenju razlika izmeu novih i tradicionalnih metoda rada. Takoe,
navode da je rad u okviru Projekta za policijsku strukturu dodatna obaveza, pa je nuno vanredno angaovanje svakog stareine, to je teko
uklopiti u postojee redovne obaveze. Edukacija za realizaciju ovakvog
Projekta nije bila dovoljna, a postoji i centralizovan odnos sa sredstvima
informisanja, to dodatno oteava odsustvo profesionalnih slubenika za
odnose sa javnou na nivou policijskih stanica. Realizaciju oteava i nepostojanje normativnih akata kojima bi predstavnici lokalne samouprave
bili obavezani, zatim Saveti za bezbednost ne funkcioniu kako je predvieno, a nedostaju i potrebni materijalni resursi.
DFID41 je aprila 2004. godine sainio Izvetaj o statusu projekta
Policija u lokalnoj zajednici u Srbiji, s tim da je u njemu posmatrano
stanje u samo etiri optine pilot projekta - Optini Novi Beej, Zvezdara, Vrnjaka Banja i Kragujevac. Teei tome da ne izmenimo smisao reenog, naveemo samo neke delove ovog izvetaja, za koje nam se ini
da mogu prikazati stanje stvari u ovom domenu. U izvetaju je navedeno
da se promene odvijaju bre na terenu, nego u centru (...) postaje sve jasnije da rad policije u zajednici moe postati katalizator reforme policije
u celoj Srbiji (...) u etiri pilot optine zabeleen [je] izvanredan napredak (...) neophodno je obezbediti osnovu u infrastrukturi, naroito raunarsku opremu (...) jasna strategija komunikacije treba da postoji u Ministarstvu (...) neophodno je sprovesti izvesne reforme zakonodavstva
(...) neophodna je bliska koordinacija i saradnja svih aktera (...) MUP treba da naglasi neophodnost decentralizovanog pristupa (tamo gde je on
mogu) (...) istraivake i analitike sposobnosti treba unaprediti, kao i
mogunost izvravanja procene stanja (...) postoji potreba za razvojem
programa obuke kadra na nacionalnom nivou (...) nije mogue stvoriti jedan homogen model policije u lokalnoj zajednici i bezbednosti zajednice koji e biti korien kao obrazac za sve budue aktivnosti.
Da bismo utvrdili znaaj teritorijalnog principa u organizovanju policije, nije od posebne vanosti detaljno analiziranje pomenutog projekta, meutim, ima znaaja to to i koncept policije u zajednici i bezbednosti zajednice kao osnovu imaju teritorijalni princip. Dakle, policijska or41

Department for International Development

255

ganizacija jednim svojim delom treba da bude usmerena ka ljudima koji

ive na nevelikom prostoru i da u komunikaciji sa njima iznalazi naine
postizanja svrhe postojanja policije.

Projekat policije u lokalnoj zajednici u Novom Beeju

Na osnovni cilj je da prikaemo primenu teritorijalnog principa u
policijskoj organizaciji Srbije i stoga emo ovde predstaviti stavove i njihovu praktinu primenu u okviru projekta policije u lokalnoj zajednici i
bezbednosti zajednice koji se ostvaruje kod nas. Ovaj prikaz, kako je ve
navedeno, bie zasnovan na dosadanjoj praksi na podruju optine Novi Beej.
Na teritoriji optine Novi Beej nalaze se etiri naseljena mesta: Novi Beej sa oko 14.500
stanovnika, Kumane sa oko 3.800 stanovnika,
Novo Miloevo sa oko 6.700 stanovnika i Boar
sa oko 2.000 stanovnika. Na ovom podruju, koje je podeljeno na tri bezbednosna sektora, u
2003. godini graani su policiji prijavili 2.222
dogaaja, od ega je bilo oko 300 krivinih dela i
oko 700 prekraja.
Da bi bili ostvareni ciljevi definisani u projektu policije u lokalnoj
zajednici, pored uobiajene podele teritorije na bezbednosne sektore,
svako mesto podeljeno je i na ue teritorijalne jedinice, a za svaku od tih
teritorija odgovoran je jedan policajac.
Na podruju Boara, gde se godinje dogodi oko
20 krivinih dela i oko 30 prekraja, angaovana su
dva pripadnika policije. Dakle, u ovom podruju angaovan je jedna policajac koji dolazi na 1.000 stanovnika, odnosno na desetak krivinih dela i petnaestak prekraja ili na oko 17 krivinih dela i 26 prekraja po km2.
U podruju Kumana angaovana su etiri policajca, odnosno jedan policajac na oko 950 stanovnika. U
ovom mestu godinje se dogodi oko 50 krivinih dela
i 100 prekraja, odnosno oko 16 krivinih dela i 32
prekraja po km2 ili oko 13 krivinih dela i 25 prekraja po policajcu.
Na podruju Novog Miloeva, godinje
se dogodi oko 80 krivinih dela i 120 prekraja, za koje je angaovano 5 policajaca, dakle jedan policajac za oko 16 kriviniih dela
i 24 prekraja. U ovom podruju na oko
1.300 stanovnika dolazi jedan policajac, a na km2 dogodi se 19 krivinih
dela i 30 prekraja.

256

Podruje Novog Beeja podeljeno je u osam zona za koje je odgovorno 12 policajaca, odnosno jedan policajac odgovoran je za oko 1.200
stanovnika. Na ovom podruju dogodi se oko 100 krivinih dela i 350
prekraja ili oko 8 krivinih dela i oko 30 prekraja po policajcu, odnosno oko 16 krivinih dela i 57 prekraja po km2.
Kljune podatke, prema naem miljenju prikazaemo u narednoj tabeli.

U odnosu na prikazano, moemo rei da je ostvarivanjem teritorijalnog principa u okviru projekta policije u zajednici teritorija podeljena na
mala podruja koja spadaju u odgovornost jednog policajca. Ona u proseku imaju 1,5 km2 (posmatrajui povrinu naseljenih mesta, a u odnosu
na povrinu optine jedan policajac pokriva 27 km2) i u njima ivi oko
1.200 stanovnika za koje je zaduen po jedan policajac. Tu se u proseku
dogodi oko 11 krivinih dela, odnosno 26 prekraja po policajcu. Ako bismo ove parametre preneli na stanje u Republici, doli bismo do podatka
da bi policijska organizacija samo za projekat policije u zajednici trebalo da angauje oko 6.500 policajaca ili da, prema primanjima u 2004. godini, izdvoji oko 2 milijarde dinara za njihove godinje plate.

ZAKLJUAK
Znaaj teritorijalnog principa u organizovanju policije proizlazi iz
znaaja koji teritorija ima za odranje i stabilnost drave, sadraja vladajue paradigme o bezbednosti, naina na koji je najefektivnije ustrojiti
ukupnu strukturu u policijskoj organizaciji, svrhe i ciljeva koje policijska
organizacija u sistemu bezbednosti zemlje treba da ostvari, kao i iz naina upravljanja i rukovoenja policijskim sistemom.
U organizovanju policije prvi kriterijum treba da bude primena teritorijalnog principa. Prilikom njegove primene ne treba teiti postizanju
velikog broja ciljeva, kao to je, na primer, izvravanje svih unutranjih
poslova. Ovaj princip treba da obuhvati samo deo kljunih ciljeva i, s
obzirom na stvarni proces, izgradi potrebne odnose i odgovarajue organizacione oblike. Ciljevi koji nisu ukljueni ili nisu u celosti ukljueni u
teritorijalni princip organizovanja policije, treba da budu postignuti na
druge naine, ali tako da ne naruavaju proces, odnose i organizacione
oblike kojima se ostvaruje teritorijalni princip, ve da mu doprinose.

257

Da bi bila postignuta efektivnost ovog principa, potrebno je odrediti jasnu svrhu, ciljeve, zadatke i aktivnosti koji treba da budu ostvareni, kao i kriterijume ocenjivanja uspenosti. U ovom pogledu, potrebno je ostvariti potpunu javnost i time obezbediti stvarni legitimitet
organizacije.
Pri ostvarivanju zamisli organizovanja policije po teritorijalnom
principu treba posebnu panju posvetiti pitanjima ljudstva, sredstava, naina rada, procesa i pravila rada. Takoe, od kljunog je znaaja definisanje stratekih, odnosno akcionih planova, zato to ostvarivanje ove zamisli zahteva vreme i ne bi trebalo da trpi zbog dnevnih, aktuelnih drutevenih, a pre svega politikih deavanja.
Da bi obezbedila opstanak (fiziki, nacionalni, dravni) ljudska zajednica ima potrebu da ostvari teritorijalni integritet, politiku samostalnost i odreeni kvalitet ivota. Opstanak zajednice predstavlja njenu sposobnost da zatiti i ona to postie na razliite naine, u zavisnosti od
vrednosti koju titi. Policijska organizacija postoji da bi zatitila jedan
broj vrednosti iskazanih predmetom rada ove organizacije (poslovi i zadaci). Analiza sadraja poslova policije (u radu nazvanih pet poslova)
ukazuje na jedan deo vrednosti koje treba tititi, u bilo koje vreme i na
bilo kom delu dravne teritorije.
Struktura policijske organizacije je sloena i na njeno funkcionisanje utiu razliiti principi, ali bi teritorijalni princip trebalo da bude meu osnovnim principima i da predstavlja uslov drugim principima, koji
e ga dopunjavati.
Sutina vrednosti, koju ostvarivanjem poslova policijska organizacija treba da zatiti, nalazi se u odnosu oveka prema samom sebi, prema
drugom oveku i/ili stvarima, tako da saznanje o ovim odnosima predstavlja elementarni zadatak policijske organizacije. Dakle, tek postizanjem znanja o sebi, drugom i stvarima (u radu imenovana kao tri zadatka) policija/policajac moe ostvariti svojih pet poslova. Takoe,
struktura policijske organizacije mora biti tako ustrojena da svojom efektivnou odgovara strukturama koje ugroavaju vrednosti. U suprotnom,
ona nee postizati rezultate.
Realnost ireg okruenja, nae zemlje i nae policijske organizacije,
kao i teorijske misli i praktino postupanje predstavljaju inioce koji utiu na stvaranje ukupne policijske strukture, a time i na deo zasnovan na
teritorijalnom principu. Na nivou globalnih stremljenja, bezbednost pojedinca, odnosno ljudska bezbednost postaje sve znaajnija. Stanje u naoj zajednici utie na to da bude uspostavljen balans izmeu naeg i svetskog (pre svega regionalnog) naslea, to treba da bude olieno u uspostavljanju struktura u policijskoj organizaciji. Stanje struktura nae policijske organizacije je u svim elementima koji je ine (ljudski resurs,
predmet rada, nain rada, pravila za rad i sredstava za rad) viestruko nestabilno, pa je potrebno sprovesti temeljnu rekonstrukciju, koja e pod-

258

razumevati preispitivanje svih elemenata strukture (sistemski rezon).

Neophodno je detaljno proceniti procese i na osnovu postojeeg stanja, a
u skladu sa preovlaujuim paradigmama, izgraditi nove odnose i organizacione oblike u strukturi policijske organizacije. Meutim, i pored
znaajnih napora prilikom sprovoenja rekonstrukcije policijske strukture, ovaj proces jo uvek nije dotakao nijednu ozbiljnu smetnju efektivnog
funkcionisanja ove organizacije. Takoe, ni u primeni teritorijalnog principa, koji smatramo osnovnim, nije bilo kreativnih reenja.
Rekonstrukcija sloenih struktura, kao to je to struktura policijske
organizacije, podrazumeva strateko promiljanje i delovanje, koji su
uslovljeni prirodom procesa promena. Strateko promiljanje i delovanje
podrazumevaju ostvarivanje objektivno potrebnih i moguih akcija, a ne
akcija zasnovanih na subjektivnim procenama, tako da u naoj policijskoj organizaciji ovakav nain miljenja jo uvek nije u dovoljnoj meri
prisutan.
Dakle, da bi bila uspostavljena valjana struktura policijske organizacije primenom teritorijalnog principa, odnosno ostvarivanjem pet poslova putem izvravanja tri zadatka potrebno je:
utvrditi teritoriju na kojoj treba vriti zatitu
imenovati vrednosti (tradicionalne i ovovremene) koje na teritoriji treba zatititi
proceniti stepen ugroenosti vrednosti koje treba zatititi
kreirati efektivne strukture policijske organizacije, koje e biti
sposobne da zatite
utvrditi ta smeta postizanju efektivne zatite u postojeoj policijskoj strukturi
projektovati od niih ka viim nivoima, a uvoditi od viih ka niim nivoima optimalan model policijske strukture (vodei rauna o svim njenim elementima) koji e biti sposoban efektivno da
zatiti
utvrditi strategiju ostvarivanja projektovanog modela
Pri svemu ovome, treba voditi rauna da se na svako pitanje o tome
ta treba uraditi daju bar dva (prema naem miljenju optimalno je tri)
konkretna odgovora o tome kako neto uraditi.
Postojei model primene teritorijalnog principa u Srbiji stvorio je
praktino teritorijalnu podelu policije na osnovu nepolicijskih, odnosno nebezbednosnih potreba, jer je ukupna podela teritorije uslovljena
administrativno-teritorijalnom podelom zemlje koja ide od mesnih zajednica do okruga. Pored ovoga, jedan broj policijskih, odnosno bezbednosnih kriterijuma nedovoljno je precizno odreen, pa pored toga to su dati odgovori na pitanje ta uraditi (npr. gustina naseljenosti ili bezbednosna problematika), nije dat nijedan odgovor na pitanje kako uraditi. Takoe, od ukupnog obima poslova radnika policije, 40% radnih sati se
uglavnom ostvaruje po teritorijalnom principu. Treba, meutim, uzeti u

259

obzir i to da posebna analiza moe pokazati koliko tog vremena radnici

policije stvarno utroe na obavljanje policijskih poslova. Pored ovoga,
pretpostavljeni obim poslova i zadataka koje treba realizovati na teritoriji, prosto je neostvariv. Ovakav koncept primene teritorijalnog principa
u organizovanju policije Republike Srbije doveo je do stvaranja nefleksibilne, gotovo feudalne podele teritorije, koja se projektuje i uspostavlja
od viih ka niim nivoima i koja je neosetljiva na zbivanja u stvarnosti
(procesu), tako da ona ni konceptualno, a ni praktino ne moe efektivno da funkcionie.
Pored ovoga, svrhu svog postojanja policija eli da postigne putem
funkcionalnih izvrilaca, a ne putem funkcionalne organizacije. Naime,
kod nas se od policajaca oekuje da ostvaruju niz funkcija policijske organizacije. Na to ukazuje veliki broj raznovrsnih poslova i zadataka koji
su stavljeni u nadlenost policajca. Od njega se oekuje da se bavi i praenjem bezbednosne problematike, i analizom, i planiranjem, i rukovoenjem, i neposrednim izvravanjem zadataka, a da sve to, po mogunosti, obavlja u istom danu. Dakle, umesto da bude stvorena struktura policijske organizacije kojom e biti ostvarene pojedine funkcije ili delovi
procesa rada, a u kojoj e ljudi ostvarivati pojedine zadatke, kod nas se
tei stvaranju viefunkcionalnih i multidisciplinarnih policajaca. Ovaj
proces kod nas ide u suprotnom smeru, pa se, na najviim nivoima vertikalne strukture organizacije, izdvajaju elementarne sposobnosti i vetine
pojedinca i od njih stvaraju funkcionalni delovi organizacije, na primer,
svojstvo oveka da prilazi hrani, pretvoreno je u organizacionu celinu ija je svrha donoenje hrane, vetina upravljanja automobilom, pretvorena je u organizacionu celinu ofera, vetina pisanja pretvorena je u organizacionu jedinicu daktilografa i sl.
Koncept policije u lokalnoj zajednici, koji treba razlikovati od koncepta ostvarivanja bezbednosti zajednice, tei tome da teritorijalnu podelu primeri potrebama stvarnosti, odnosno da zadaci policije budu u vezi
sa problemima graana. Ovi koncepti tee tome da poveu postojeu
strukturu policijske organizacije Srbije sa nainima rada koji su se pokazali kao produktivni u drugim zemljama. Meutim, iako izgleda apsurdno, ovakve namere proizvode suprotne rezultate od oekivanih. Ovo se
deava zato to kod nas postoji tenja da se i ovaj koncept ostvari od vrha organizacije ka niim nivoima, odnosno po nareenju, bez potrebnog
sistemskog naina razmiljanja, ime se praktino postie samo novi
namet na vilajet.
U budunosti bi trebalo promeniti, i to na nivou zakonodavnog odreivanja poslova policije, prvi od pet poslova koje smo identifikovali
kao podesne za primenu teritorijalnog principa. Umesto zatite ivota,
line i imovinske bezbednosti graana posao policije treba da bude
ostvarivanje ljudske bezbednosti, i to u znaenju koje mu daje prof.
Koen. Na ovaj nain, postojei izraz postaje predmetno konkretniji i, u

260

najmanju ruku, ne deli ljude na graane i negraane, a u predmet rada policijske organizacije ukljuuje ljudska prava. Budui da pitanje ljudskih prava nastaje na relaciji vlada-pojedinac, odnosno na relaciji vladagrupa ili zajednica, ovakvim definisanjem posla policije vlada bi stvorila ozbiljnu institucionalnu pretpostavku kojom bi ljude uvala od sebe
same, a time bi postigla i ostvarivanje tradicionalnog principa ojstva.
Ovako opredeljen posao policije uticao bi na sutinsku promenu njene
unutranje strukture. Prema naem vienju, taj deo strukture policije
predstavljao bi jednu stranu primene teritorijalnog principa u organizovanju policije, i to njegovog proaktivnog dela.
Preostala etiri posla policije su po svojoj prirodi takva da ih ostvaruju razliite strukture unutar policijske organizacije primenom razliitih
principa organizovanja. Meutim, svaki od tih poslova ima jedan deo
koji je neophodno ostvarivati primenom teritorijalnog principa. Vrlo
preciznim definisanjem tih delova (mislimo da su kljuni kriterijumi
podele potreba da bude upotrebljena sila i dobijena pouzdana informacija), bie stvoren predmet rada koji e initi drugu stranu posla policije ostvarenog teritorijalnim principom, a time i drugi deo strukture, koji e po svojoj prirodi biti reaktivan. Jednostavno, zamena reaktivnog
delovanja policije proaktivnim nije ostvarljiv cilj, ali je zato ostvarljivo to da unutar policijskih struktura budu obezbeeni i jedan i drugi
princip koji e se dopunjavati.
Radi racionalizacije daljeg teksta, usvojiemo nazive kojima emo
opisati dva dela policijske strukture, u kojima e biti ostvarivani poslovi
primenom teritorijalnog principa. Hoter (homo-terra) e biti naziv za policajca koji e ostvarivati prvi od pet zadataka, a taj deo policijske strukture nazvaemo hoterski. Drugi deo policijske strukture nazvaemo visterski (visterra).
Hoteri treba da budu organizovani tako da jedan policajac pokriva
5.000 stanovnika, a da njihov broj moe biti korigovan u odnosu na bezbednosnu problematiku, gustinu naseljenosti i povrinu na kojoj ive
njegovi stanovnici. Visteri treba da budu organizovani tako da pokrivaju teritoriju, pre svega, u odnosu na bezbednosnu problematiku.
Ovi delovi strukture policijske organizacije imae manje zadataka,
koji se meusobno razlikuju, a bie im potrebna edukacija, koja ima zajedniku osnovu, ali i znaajne razlike u odnosu na to kojoj grupi pripadaju. U odnosu na prirodu predmeta rada, za hotere je znaajno da na odreenom podruju provedu due vreme42, dok za vistere to nije od presudnog znaaja. Primera radi, procenjujemo da je za podruje optine
42 Dini, B., Oblici delatnosti i nain postupanja pripadnika milicije u vrenju slube, Via kola unutranjih poslova, Beograd, 1982, na str. 46 o ovome kae: Poznavanje lica i teritorije jeste jedan od osnovnih preduslova za uspeno vrenje poslova bezbednosti. Meutim, ma koliko ovo izgledalo jednostavno i lako, ne moe se bez posebnih napora ostvariti.

261

Zrenjanin potrebno oko 25 hotera i izmeu 60 i 70 vistera. Naravno, ovo

znai da bi procenat utroka vremena na ove poslove, koji je do sada iznosio oko 40%, trebalo da iznosi oko 60% ukupnog vremena.
U daljem tekstu e neto vie prostora biti dato radu hotera, jer visteri na manje-vie klasian nain obavljaju posao policije.
Hoteri bi trebalo da u potpunosti obezbede izvravanje tri zadatka o
kojima je ve bilo rei, tj. treba da ovladaju znanjem o sebi, znanjem o
ljudima i njihovim meusobnim odnosima u svom podruju, kao i znanjem o stvarima u tom podruju. Oni nemaju zadatak da otkrivaju nedozvoljena dela, niti njihove izvrioce (to ne znai da kad se sudare sa
takvim stvarima ne treba da reaguju). Njihov osnovni zadatak je da indentifikuju ugroavanja tj. izazove, rizike i pretnje po ljudsku bezbednost. Oni e nositi uniformu, ali ne moraju da nose oruje. Dovoljno je,
na primer, da sa sobom nose sredstvo veze i ok-sprej. Njihova osnovna
aktivnost bie komunikacija. Podnosie izvetaje o pitanjima koja su prepoznali kao probleme zajednice, a koja se tiu pojedinane bezbednosti
ili ljudskih prava. Oni se ne informiu o bezbednosnim pojavama i dogaajima, ve njih o tome informiu. Oni treba da postignu takav stepen poznavanja sebe, ljudi i stvari u svom podruju da sve druge strukture policijske organizacije mogu upotrebiti njihova znanja onda kada se poslom nau u njihovom podruju. Hoteri mogu biti ukljueni u razliite
projekte prevencije ili biti njihovi nosioci. Oni stvaraju posebnu strukturu, a njihov rad koordinira jedan rukovodilac tog nivoa teritorije optine,
odnosno jedan nivoa okruga i od dva do tri inovnika koji usaglaavaju
rad svih hotera u Republici. Njihovu strukturu bi po proceni inilo oko
2.000 policajaca.
Hoteri bi trebalo da imaju osnovnu policijsku edukaciju, da budu inovnici koji su desetak godina obavljali poslove vistera, da imaju sklonost ka komunikaciji sa drugim ljudima i znaajnu edukaciju kako bi
ovladali znanjima o sebi, drugima i stvarima. Oni bi vremenom trebalo
da budu inovnici sa iskljuivo visokim obrazovanjem, koji bi imali znaajno viu platu od vistera. Svoj posao obavljali bi oko desetak godina,
a potom bi jedan deo njih prelazio u supervizore koji neposredno uestvuju u procesu rada u osnovnim jedinicama policije. S obzirom na prirodu ovog rada, nije mogue do kraja prikazati ovaj princip, ali emo rei jo to da je ovakvu strukturu u policiji Srbije mogue razviti i dovesti
do pune funkcionalnosti u periodu od 5 do 7 godina.
Kada je re o visterima, moda bi trebalo napraviti razliku izmeu
tipinog sektorskog naina rada i naina rada koji bi vister trebalo da
obavlja. Na prikazanoj slici su razliitim bojama oznaene teritorije bezbednosnih sektora. Prema vaeim pravilima, za svaki sektor se odreuje najmanje 5-7 policajaca. Kao to smo videli, ovi sektori nisu u visokoj
korelaciji sa bezbednosnom problematikom, a na svaki od njih se upuuje razliit broj policajaca. Na kartu je, pored prikaza teritorije bezbedno-

262

snih sektora, unesen i ukupan broj bezbednosnih pojava i dogaaja koji

su se dogodili u Zrenjaninu tokom 2003. godine. Crnom linijom su oznaena podruja najvee ugroenosti, odnosno prostor zone srednje ugroenosti, a preostali deo je teritorija sa najmanjim stepenom ugroenosti.
Rasporeivanje vistera trebalo bi da bude u skladu sa zonama ugroeno-

sti, a ne da bude vreno prema unapred odreenom planu prostornog rasporeda. Dakle, visteri bi provodili razliito vreme na pojedinim delovima teritorije, to bi zavisilo od stepena ugroenosti. Prema gornjem prikazu, oigledno je da podela teritorije na mesne zajednice nije u vezi sa
ugroavanjem bezbednosti.
Struktura koju bi stvorili hoteri i visteri uticala bi na promenu ostalih delova policijske organizacije, posebno u policijskim stanicama, kao
i na promenu pravila rada, naina rukovoenja, administracije, tehnologije i dr.

263

Prilog

10

ima
polic.
11

042.5

44,1

1160

267

236

18

13

002.31

1,44

1020

252

155

19

13

33,6

1015

207

88

16

16

11

61,2

742

204

110

14

10,5

370

135

104

10

15,8

609

147

157

14

20,5

256

102

50

25

29,4

MZ

191

135

62

14

sektor stanov. povrina doga aja kd

jrm

1
2

932.12

481.01

222.11

672.41

1
Centar
Mala Amerika
Dositej Obradovi
Sonja Marinkovi
Veljko Vlahovi
Aradac
Nikola Tesla
arko Zrenjanin
Grandulica
umica
Mihajlovo
Jankov Most
Mulja
Bolnica-Berbersko
Sava Kova evi
Dolja-Crni or
Klek
Zeleno Polje
Lazarevo

stranaca poara pred. pol.

652.7

331.01

MZ
1
Melenci
Elemir
Tara
Boto
B. Despotovac
Tomaevac
Orlovat
Perlez
Kni anin
enta
Farkadin
E ka

sektor
2

stanovnitvo
3

povrina
4

12567

13,07

10

7322

9,5

11

10357

11,5

12

10664

10,04

Lukievo
Lukino Selo
Belo Blato
Stajievo

264

SEKTOR
1
1
2
3
4
5
6
7
8

3/4
2
3639
9167
3355
4715
2240
1678
1445
2060

3/5 3/6 3/7 3/10 3/11

3
4
5
6
7
5 20 22 403 655
13 52 85 1015 1886
21 103 241 1327 1931
14 50 93 727 3395
30 83 108 1603 2806
23 97 91 2379 4759
28 71 145 1037 2419
53 75 163 1448 3378

5/4 6/4 7/4 10/4 11/4 5/10 5/11 6/10 6/11 7/10 8/11
8
9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
806 185 164
9
6 89 145 21 33 18 30
708 175 108
9
5 78 146 19 36 12 22
160 33 14
3
2 63 92
13 19
6
8
344 94 51
6
1 53 247 15 68
8 37
74 27 21
1
1 53 93
19 34 15 26
72 17 18
1 0,4 102 203 25 49 26 52
51 20 10
1
1 37 85
15 34
7 17
39 27 13
1
1 27 64
19 45
9 21

Izvori i literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

Aranelovi, D, Mesto i uloga voe sektora u organizaciji rada na bezbednosnom sektoru, Bezbednost, 02, 1997, 249-256.
Aussant, G, Policijski slubenik profesionalac u slubi lokalne zajednice,
Bezbednost, 02, 1994, str. 209-212.
Beckley, A, Human rights for Police Officers and Support Staff The Pocket
Guide, The New Police Bookshop, Surrey, England, UK, 2000.
Dimitrijevi, V, i Paunovi, M, Ljudska prava, udbenik, Beogradski centar za
ljudska prava, Beograd, 1997.
Dini, B, Oblici delatnosti i nain postupanja pripadnika milicije u vrenju
slube, Via kola unutranjih poslova, Beograd, 1982.
orevi, O, Leksikon bezbednosti, Partizanska knjiga, Beograd, 1986.
Ffeltes, T, Koncept zero (nulte) tolerancije, Bezbednost, 04, 2001, str. 541-548.
Hadi, M, (ur), Reforma sektrora bezbednosti zbornik radova, G 17 Institut,
Beograd, 2003.
Ignjatovi, , Kriminologija, 3. izdanje, Nomos, Beograd, 1996.
Istraivanje miljenja u policiji o radu policije u lokalnoj zajednici, Odeljenje
za sprovoenje zakona, Misija OEBS-a u SRJ, Beograd, oktobar, 2002.
Keetovi, , Zadovoljstvo zajednice policijom: zapadno australijsko iskustvo,
Bezbednost, 04, 1197, str. 515-533.
Luki, R, i Kouti, B, Uvod u pravo, sedmo izdanje, Beograd, Nauna Knjiga,
1985.
Mileti, S, Pojmovnik policijskog prava, znaenje 650 pojmova iz oblasti
unutranjih poslova, Slubeni glasnik, Beograd, 2001.
Milosavljevi, B, Klasina lokalna policija i koncept policije u zajednici,
Bezbednost, 03, 1995, str. 289-298.
Milosavljevi, B, Ljudska prava i policija standardi ljudskih prava za policiju, prirunik, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2004.
Milosavljevi, B, Nauka o policiji, Policijska akademija, Beograd, 1997.
Monk, R, Izvetaj o radu policije u SRJ, OEBS, Be, jul 2001.

265

18. Nikoli, M, Neka pitanja organizovanja i naina obavljanja unutranjih poslova, Bezbednost, 05,1997, str. 728 741.
19. Opaanje policije u Srbiji, istraivanje, Partner, Beograd, decembar, 2002.
20. Pravna enciklopedija, 1-2, Savremena administracija, Beograd, 1989.
21. Predlog plana za razvoj i implementaciju projekta policija u lokalnoj zajednici, MUP RS, Uprava policije, 14 broj 1650/02-II, Beograd, jun 2002.
22. Pugh, M.G, Dobar policajac: kvalitet, uloge i koncepcije, Bezbednost, 6/94,
str. 713-718.
23. ere, , Teorija sistema, Ekonomski fakultet, Subotica, 1984.
24. Simi, D, Nauka o bezbednosti savremeni pristupi bezbednosti, Slubeni list
SRJ, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002.
25. Simonovi, B, Predlog za institucionalizovanje prevencije kriminala u Srbiji,
Bezbednost, 03, 2001, str. 261-189.
26. Simonovi, B., Uloga policije u prevenciji kriminala na nivou lokalne zajednice, Bezbednost, 01, 2001, str. 33-54.
27. Simonovi, B, Uloga strategijske osnove programa prevencije kriminala na
nivou lokalne zajednice svetska iskustva, Bezbednost, 02, 2001, str. 162-184.
28. Skakavac, Z, Neki aspekti donoenja i primene Uputstva o nainu organizovanja i vrenja unutranjih poslova na bezbednosnom sektoru, Bezbednost, 05,
1997, str. 633-639.
29. Slater, J, Izvetaj o proceni stanja ljudskih prava, etike i standarda policijskog
funkcionisanja u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, Savet
Evrope, Komitet za rad policije, Strazbur, septembar, 2001.
30. Slater, J, Strateko planiranje i reforma policije, Bezbednost, 06, 2003, str. 913918.
31. Srbija: projekat policije u lokalnoj zajednici Izvetaj o statusu projekta, DFID
- Department for International Development, Beograd, april 2004.
32. Stanovnitvo: popis stanovnitava, domainstava i stanova u 2002, 1 nacionalna ili etnika pripadnost: podaci po naseljima, Republiki zavod za statistiku
Srbije, Beograd, 2003.
33. Stanovnitvo: popis stanovnitava, domainstava i stanova u 2002, 2 pol i
starost: podaci po naseljima, Republiki zavod za statistiku Srbije, Beograd,
2003.
34. Stavovi graana Srbije prema policiji, istraivanje, Partner, Beograd, XII 2002.
35. Talijan, M, Aranelovi, D, Velimirovi D, Organizacija i poslovi uniformisanih pripadnika policije, Via kola unutranjih poslova, Beograd, 2001.
36. Vojnovi, M, Policija u zajednici, Bezbednost, 03, 2004, str. 431-452.
37. Vujaklija, M, Leksikon stranih rei i izraza, fototipsko izdanje, Prosveta,
Beograd, 1985.

266

Zoran Krsti

PSIHOLO[KO-SAVETODAVNA
SLU@BA U POLICIJI

UVOD
Dve znaajne odlike savremenog, globalizacijom zahvaenog
sveta stavljanje bezbednosti pojedinca na prvo mesto i problem
terorizma, organizovanog kriminala i drugih nevojnih oblika izazova, rizika i pretnji - stavljaju sve slube koje se bave bezbednou pred nove, znatno tee zadatke. Jedan od jako vanih stubova
odbrane bezbednosti, kako pojedinca tako i celokupnog drutva,
jeste policija. No, policija je, bez obzira na brojnost, obuenost i
tehniku opremljenost, slaba onoliko koliko je slaba najslabija karika u lancu policajac. Da bi teko ostvariv cilj ouvanje bezbednosti ipak bio ostvaren, neophodno je da sve ili barem veina prepreka koje stoje na putu uspenog obavljanja posla svakog
policajca budu opaene, neutralizovane i otklonjene. Stoga, ovaj
rad ima cilj da blie ukae na probleme sa kojima se policajci svakodnevno susreu, kao i da predloi neke od naina na koje oni
mogu biti otklonjeni.
Konkretno, na sledeim stranama baviemo se zatitom psihikog zdravlja pripadnika policije. Psihika stabilnost, pored obuenosti, tehnike opremljenosti i motivisanosti za uspeno obavljanje
zadataka, predstavlja veoma vaan, nekada i odluujui faktor. Vanost ovog aspekta je u velikoj nesrazmeri sa panjom koja mu je
posveena. Bez namere da traimo objanjenje zato je tako, probaemo da ukaemo na to da je neophodno postojanje slube koja
bi se bavila kako prevencijom, tako i pravovremenim radom sa policajcima. Naime, usled prirode svoga posla, oni esto dolaze u dodir sa dogaajima koji mogu uticati na njihovu psihiku sposobnost, a to ih moe ometati da uspeno obavljaju svoj posao.

267

Istorijat
Iako interesovanje za ono to je u ovekovom biu, odnosno za
psihiko postoji od kako je sveta i veka1, psihologija je kao nauka
konstituisana tek sedamdesetih godina XIX veka. Kako je vreme prolazilo, tako je oblast njenog interesovanja proirivana, pa ona ubrzo
postaje nauka o pojavama i sadrajima svesti, nauka o ponaanju,
te nauka koja se bavi svesnim sadrajima, nesvesnim pojavama, kao
i ukupnim ovekovim ponaanjem i reagovanjem.2 Bilo kako bilo,
psihologija utemeljena na korenima i drutvenih i prirodnih nauka, veoma se brzo razvijala i ponudila niz praktinih znanja irokoj oblasti
interesovanja i delovanja ljudi. Jednu od tih oblasti koja je, ini se, dosta profitirala od saradnje sa psihologijom predstavlja krajnje praktina oblast rada policije. Jako iroka i obostrano korisna saradnja izmeu ove dve oblasti u najveoj meri razvijana je u anglosaksonskom
policijskom modelu. Ovaj rad je, stoga, preteno baziran na iskustvima policijskih organizacija SAD, Velike Britanije, Australije i Novog
Zelanda.
Psiholozi poinju druenje sa policijom kasnih 60-ih godina XX
veka, posle graanskih nemira u nekoliko veih gradova u SAD. Tada
je, tanije 1968. godine, Nacionalna savetodavna komisija za pitanje
graanskih nemira ukazala na to da postoji potreba da budu uvedene
metode odabira zaposlenih, koje bi poboljale kvalitet rada pripadnika
policije. Ona poziva policijska odeljenja da trae strunu pomo psihologa prilikom odreivanja profila linosti kandidata koji treba da ima
odgovarajue line karakteristike da bi mogao da obavlja policijski posao. Tako je prvi posao psihologa u policiji bio primena odgovarajuih
psiholokih testova prilikom izbora pravih ljudi za ovaj odgovoran i teak posao. Vremenom policijski zvaninici uviaju da od psihologa
mogu imati jo koristi, te poetkom 80-ih pokreu program savetovanja za policajce, koji treba da im pomogne da lake izlaze na kraj sa
stresnim situacijama na poslu. Saradnja je dalje razvijana, tako da krajem 80-ih vei broj policijskih agencija koristi usluge psihologa. Kako
je vreme odmicalo, rastao je i broj psihologa i oblastima u kojima su
oni bili neposredno angaovani. Taj rast prati i razvoj novih disciplina,
kao to su policijska psihologija, kriminalistika psihologija i dr.

Trenutno stanje u svetu

Danas u policijskim slubama irom sveta radi veliki broj psihologa. Takav stepen angaovanja uglavnom predstavlja posledicu intenzivnog razvoja praktinih oblasti psihologije, od kojih su neke blisko
1
2

Jo su Aristotel i Platon promiljali o dui (psyho) i govoru (logia)

Radonji, 1994.

268

povezane sa obavljanjem policijskog posla. Trenutno, psiholozi obavljaju sledee poslove:

- rukovode ljudskim resursima (vre selekciju i funkcionalo rasporeivanje)
- pripremaju ljudstvo za delovanje u kritinim situacijama
- pomau u prevazilaenju linih i porodinih problema zaposlenih u policiji
- sprovode debrifing posle traumatskih dogaaja
- pruaju psiholoku pomo porodicama pripadnika policije
- formiraju specijalne timove
- sprovode treninge za unapreenje meuljudskih odnosa unutar
same organizacije
- osmiljavaju i unapreuju programe za obuku policajaca
- pomau u prilagoavanju novih pripadnika uslovima ivota i
rada u policijskom kolektivu
- pomau u pravljenju profila linosti prekrioca zakona
- asistiraju u pregovorima za oslobaanje talaca, pokuaja samoubistva i slino
- pomau prilikom istrage ispitivanja
- sprovode forenziku hipnozu
- pruaju savete o ophoenju prema osobama sa mentalnim
poremeajima
- rade na poboljanju odnosa sa lokalnim stanovnitvom.
Kao to se iz gore navedenog moe videti, broj oblasti u kojima su
psiholozi angaovani zaista je veliki i injenica je da se svakim danom
taj broj sve vie poveava. Stie se utisak da je glavni problem ukljuivanja psihologa u rad policije bio ruenje poetnih strahova i nepoverenja, te da se, kad je on savladan, otvorilo veliko neistraeno polje
saradnje koje je obema stranama bilo od velike koristi.

Stanje u Srbiji
Trenutno stanje u srpskoj policiji, barem kada je u pitanju angaovanje psihologa, vie je nego loe. Dva osnovna razloga takvog
stanja su mali broj zaposlenih psihologa, sa jedne, i jako ogranieno
polje njihovog delovanja, sa druge strane. Prema nezvaninim podacima kojima trenutno raspolaemo3, na 22.815 policajaca angaovano je svega desetak psihologa, iji se posao uglavnom svodi na selekciju kandidata.
Pored problema za koje bismo mogli rei da su inherentni prirodi
policijskog poziva i kao takvi zajedniki pripadnicima policija irom
sveta, ini se da, kada je Srbija u pitanju, postoji i niz dodatnih, otea3

Prema: Izvetaj o radu MUP Republike Srbije u 2003. godini

269

vajuih okolnosti. Pod ovim, pre svega, podrazumevamo negativno naslee deavanja na ovim prostorima tokom 90-ih godina - ratovi, drastino opadanje drutvenog standarda, politika zloupotreba policije,
visok stepen kriminogenizacije drutva, a i same policije, separatizam,
terorizam, bujanje organizovanog kriminala itd. Posao koji je u najidealnijim uslovima i u najbolje ureenim drutvima jedan od najnezahvalnijih i najstresnijih, u dogaajima koji su obeleili proteklu deceniju zahtevao je od pripadnika nae policije dodatni napor. Kako je bilo ostati iv i zdrav (fiziki i psihiki) uprkos pretnjama sa ulice (kriminal), iz samog sistema (zloupotreba, korupcija), ali i u sopstvenoj
kui (siromatvo), verovatno znaju samo oni koji su kroz taj pakao
proli. Za takve uslove rada policajaca ne moe pripremiti nijedan
kurs, nijedna kola, ni akademija.
Iako su ovi negativni inioci (uglavnom) iza nas, pitanje je koliko
su njihove posledice sanirane. Koliko je nama poznato, u Srbiji nikada
nije pokrenuta akcija koja bi evidentirala postojee stanje i eventualno
predloila neke mere kojima bi problemi mogli biti prevazieni. Vreme moda moe odigrati ulogu i doneti zaborav, ali uzdati se samo u
to, glupo je i neodgovorno.

PRIRODA POLICIJSKOG POSLA I ULOGA

PSIHOLOKO-SAVETODAVNE SLUBE
Priroda posla
Da je policijski posao stresogen i nepredvidiv, opte je poznata
stvar. Dok obian ovek tei tome da u svom ivotu razvije to efikasnije strategije izbegavanja ili amortizovanja stresnih i kriznih situacija, policajac zbog prirode svog posla, koji poiva na stalnoj izloenosti opasnosti i spremnosti policajaca da na njih efikasno reaguje, esto rizikuje da i sam postane rtva dogaaja.
Policajci moraju posedovati dovoljno fizikih i psihikih karakteristika da bi mogli da obavljaju vie zadataka istovremeno, bez gubitka kognitivne i emocionalne kontrole i uprkos fizikoj ugroenosti. Od
njih se oekuje da poznaju i potuju zakon, pokau snagu i samouverenost, a da istovremeno ostanu uzdrani i empatini, odnosno da budu u stanju da obave zadatak uprkos provokacijama, nejasnoama i
stalno prisutnoj pretnji da e psihiki ili fiziki biti povreeni (Shusman, Inwald & Knatz, 1987; Silva, 1990).4
Verovatno e i oni graani koji nemaju simpatije prema pripadnicima policije, priznati da je posao policije teak, nezahvalan, a esto i
veoma opasan. Policajci su svakodnevno u kontaktu sa osobama koje
4

Prema: Fay, 1999.

270

su agresivne, impulsivne, sklone krenju zakona. Oni izlau svoj ivot

opasnostima i dolaze u direktan dodir sa surovostima i uasima sa kojima veina ljudi ili ne dolazi u dodir ili dolazi sa bezbedne udaljenosti, gledajui televiziju ili itajui novine. Pored svakodnevne mrvilice, policajce esto kritikuju i na njih se ale graani, mediji, pravni sistem, zvanina vlast, razne socijalne slube i administrativne slube
unutar same policije (Blau, 1994).5
Svakodnevni susreti sa ljudima koji, zarad postizanja nekog cilja,
ne prezaju ni od ega (krenja zakona) i pri tome neretko prolaze nekanjeno, neumitno utie na to kakav pogled na svet e policajac imati. Dodatnu oteavajuu okolnost predstavlja i injenica da policajci,
uprkos tome to su oni ti koji bi takva ponaanja trebalo da spree, u
izvesnom broju sluajeva nemoni da neto uine, pa moraju da se pomire sa svojom neefikasnou (Graves, 1996). est izvor stresa predstavlja i neefikasnost samog krivino-pravnog sistema. U prilog tome
govore istraivanja Krosa, Margolisa i Harela (Kroes, Margolis, Hurrell, 1974)6 koji nalaze da 56% policajaca u funkcionisanju sudskog sistema vidi znaajan izvor stresa. Pod tim se podrazumevaju donoenje
sudskih odluka koje ograniavaju policijske procedure, obustave postupaka, ublaavanje kazni poiniocima krivinih dela, pojavljivanje
na sudu, nepotovanje policije koje iskazuju sud i tuioci itd.
Znaajan izvor stresa predstavlja i stav javnosti, to se ogleda bilo
u preteranoj kritinosti rezultata njihovog rada, bilo u nezainteresovanosti za saradnju iako je obavljanje policijskog posla vano za itavo
drutvo.
Kolbel (Kolbell, 1995)7 definie stres kao stanje naruene fizioloke i psiholoke ravnotee, koje je nastalo usled nedovoljnosti ovekovih resursa da ga prevazie, kao stanje do koga dolazi kada ovekovi
resursi nisu dovoljni za prevazilaenje zahteva koje pred njega stavlja
neki dogaaj, pa usled toga dolazi do naruavanja fizioloke i psiholoke ravnotee. MekGrat (McGrath, 1992)8 definie stres kao opaanje
neujednaenosti izmeu onoga to se od osobe oekuje i onoga to je
ona u tom trenutku u stanju da prui, ali i opaanje da e to dovesti do
daljih (negativnih) posledica.
Stresne ili traumatske situacije esto su povezane sa kritinim incidentima. Kritini incident je svaka situacija sa kojom se policajac
susretne, a koja u njemu moe izazvati neobino jake, fizike i psihike reakcije. Ove reakcije mogu imati potencijal da utiu na sposobnost
normalnog funkcionisanja bilo u samoj situaciji, bilo kasnije u ivotu.
Takve reakcije predstavljaju normalan ljudski odgovor na abnormalne
5

Prema: Miller, 2000.

Prema: Milovanovi, 1998.
7 Prema: Fay, 1999.
8 Isto
6

271

situacije iako policajci, najee zbog treninga kroz koji prolaze ili kolega kojima su okrueni (Everly & Mitchell, 1997), mogu misliti da to
nije tano. Kritina situacija moe biti i svaka ona situacija u kojoj je
oekivanje policajca da je sposoban da se nosi sa situacijom dovedeno
u pitanje (Mitchell, 1990b; Ryan & Brewster, 1994).9
U kritine dogaaje koje navode Miel i Brej (Mitchell & Bray,
1990)10 spadaju:
- pogibija kolege policajca
- ozbiljna povreda kolege
- ozbiljan incident sa velikim brojem poginulih/povreenih
- samoubistvo kolege
- incident u kome dete izgubi ivot
- incident u koji je umeana osoba koju policajac poznaje
- incident u kome postoji izloenost zaraznim bolestima
- incident koji dovodi do suenja
- dogaaj koji privue veliko interesovanje medija.
Kerucka (Keruczka, 1996) jo dodaje da su kritini dogaaji i:
- situacije u kojima je upotrebljeno vatreno oruje
- svaka situacija u kojoj je ivot policajca ugroen
- smrt i ozbiljna povreda druge osobe koju je izazvao policajac
- situacija u kojoj postoji dranje talaca.
Moe se rei da je kritini incident svaki dogaaj koji svojom stresogenou i potencijalnim negativnim implikacijama prevazilazi uobiajene mehanizme odbrane osobe. To je obino iznenadan, snaan dogaaj
koji prevazilazi njen iskustveni okvir. Kako navodi Kerucka (1996), definicija kritinog dogaaja mora u izvesnoj meri da ostane fluidna, jer ono
to pogaa jednu osobu, ne mora da pogaa i drugu i obrnuto. Smrt deteta najverovatnije nee na isti nain uticati na policajca koji je i sam roditelj i na onoga koji to nije.
Posledice ovakvih dogaaja se u klinikoj terminologiji oznaavaju
kao post traumatski stres sindrom (PTSS). Ova pojava prvo je uoena
meu vojnicima. Kod mnogih vojnika koji su se vratili iz rata, primeeno je da imaju specifine posledice uestvovanja u raznim stresnim situacijama. Ova pojava se tada nazivala borbenim premorom. Meutim,
1980. godine ameriko psihijatrijsko udruenje zvanino je priznalo da
postoji i civilna verzija ovakvog premora, koja je postala poznata kao
PTSS. Post traumatski stres sindrom definisan je kao razvijanje karakteristinih simptoma koji su posledica takvih psihiki uznemiravajuih dogaaja koji prevazilaze uobiajeno ljudsko iskustvo. U najee navoene simptome spadaju:
- none more
- nesanica
9

Isto
Isto

10

272

- preterana, dugotrajna uzbuenost

- potreba za povlaenjem, izolacijom
- strah
- pomiljanje na samoubistvo
- napadi panike, gubitka kontrole
- poremeaji u opaanju protoka vremena
- stalno vraanje misli na kritini dogaaj.
Simptomi, takoe, mogu ukljuivati i oslabljenu memoriju kombinovanu sa nametljivim, uznemiravajuim slikama iz samog incidenta,
razdraljivost, preosetljivost na spoljanje nadraaje, slabu koncentraciju, poremeaj sna, anksioznost, depresiju, fobina izbegavanja, socijalno povlaenje i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Takoe, jako
je vano pomenuti i pogoranje meuljudskih odnosa (bilo sa kolegama, bilo sa graanima), koje je ustanovljeno u velikom broju istraivanja (Blau, 1994; Cummings, 1996; Fullerton et al., 1992; Kirschman,
1997).
Kako se stres kao posledica kritinih dogaaja manifestuje na fizikom, kognitivnom i emotivnom planu, policajci mogu iskusiti samo
neke ili sve ove reakcije, i to odmah ili nakon nekog perioda odlaganja. Iako e u nekim sluajevima veina simptoma posle nekoliko nedelja nestati ili biti smanjena, jedan broj policajaca e patiti od trajne
emocionalne traume, koja e negativno uticati na njihovo obavljanje
posla i prouzrokovati ozbiljne probleme u privatnom ivotu.11
Kao to se ve iz navedenog da videti, postoji veliki broj situacija
koje mogu naruiti psihiku stabilnost svakog policajca. Iako je uestalost deavanja navedenih dogaaja relativno mala, vano je obratiti panju na to da, na primer, samoubistvo kolege na pogaa samo njegove
najblie saradnike, ve i ceo kolektiv. Gubitak jednog oveka (pogibija, samoubistvo, naputanje slube) moe postaviti nekoliko vremenskih bombi kod ostalih zaposlenih, koje e samo ekati neke nove incidente kako bi bile aktivirane.
Takoe, za mnoge ne postoji neki (jedan) odreeni dogaaj koji
izaziva poremeaj u ponaanju, ali do take pucanja (prekida) dolazi
zbog kumulativnog efekta, odnosno zbog teine svakodnevnih stresova koji se taloe tokom karijere. Veina policajaca se i sa rutinskim poslovima i sa iznenadnim stresnim dogaajima nosi tako to ukljuuje
razliite situaciono adaptivne i odbrambene mehanizme, kao to su potiskivanje, pomeranje, izolovanje oseanja, humor (esto grub, tzv.
crni) ili generalno tako to pregura odreenu situaciju. Takoe, jedan od vidova odbrane moe biti i razvijanje izdvojene policijske kulture, zatvorenog drutva u kome se okupljaju oko onoga to mnogi
11

Kureczka, 2002.

273

zovu na posao. Na posao postaje njihov ivot iz koga polako iskljuuju druge aktivnosti i odnose (Blau, 1994).12
Vaan dodatak ovoj prii daje Bol (Bohl, 1995)13 koji kae da je
vano zapamtiti da kritini incident ne treba definisati u odnosu na ono
to se desilo, ve u odnosu na uticaj koji je takav dogaaj imao na individuu. Jedan od najpoznatijih psihotraumatologa Pjer ane (Pierre
Janet) kae da od toga kako osoba vidi, odnosno razmilja o traumatskom dogaaju, u najveoj meri i zavisi koliko e se brzo od njega
oporaviti. Kada ovek doivi neto tako, on dovodi u pitanje razna
ubeenja koja ima o sebi samom. Janof-Bulman (Janoff-Bullman,
1985) govori o preispitivanju uverenja u vlastitu nepovredivost, vienja sebe u pozitivnom svetlu, kao i vere u ureenost i smislenost sveta oko nas. Jo je Frankl (1959) govorio o tome kako u osnovi psiholokih poremeaja lei upravo nemogunost da bude pronaen smisao
ivota koji ivimo. ini se da ne postoji zanimanje koje u tolikoj meri
i tako esto dovodi do preispitivanja toga ta je smisao ivota i kakva
je stvarno ljudska priroda kao to je to policijski posao.
Kako e neki dogaaj uticati na pojedinca, zavisi od velikog broja faktora. U literaturi se navodi vanost postojanja socijalne podrke,
odreenog imovinskog stanja, unutranjeg ili spoljanjeg lokusa kontrole, optimistikog ili pesimistikog pogleda na svet.
Takoe, vano je pomenuti da neki izvori stresa lee u samom nainu na koji je organizovana policijska sluba. Milovanovi (1998) navodi preterani formalizam, prekomeran birokratski rad, nedovoljno
uestvovanje u procesu donoenja odluka koje se direktno odnose na
policajce, smenski rad, neadekvatne prilike za napredovanje, pristrasno ili neodgovorno rukovodstvo policijskog odeljenja ili ministarstva
koji, takoe, u duem vremenskom periodu mogu predstavljati znaajan izvor stresa za svakog policajca.
Na ovom mestu ini se veoma vanim izvestan prostor posvetiti i
samom policijskom kolektivu. Svaki policijski kolektiv ima snaan
uticaj na svest, oseanja, motivaciju i postupke svakog lana. Kao takav, on moe posredovati izmeu spoljnog sveta i doivljaja sveta koji policajci imaju. Taj uticaj moe biti i pozitivan i negativan. Vane
odlike svakog policijskog kolektiva su postojanje konformizma, sugestivnosti, visokog stepena identifikacije, kao i snanog kolektivnog
pritiska. Glavnu prednost pripadnosti policijskom kolektivu predstavlja podrka, koja moe biti i bedem odbrane od negativnih spoljnih
pritisaka. Problem nastaje onda kada takav sistem pone da ispoljava
neke negativne karakteristike i kada, zahvaljujui velikom uticaju koji
ima, postaje generator problema.
12
13

Prema: Miller, 2000.

Prema: Fay, 1999.

274

Posledice
Deava se da posledica ovako tekih uslova rada bude to da policajci razviju neke maladaptivne mehanizme odbrane. U najvanije
od njih bi spadali:
- samoubistvo
- naputanje slube
- cinizam i antipatija prema idealizmu
- povlaenje iz drutva
- porodini problemi
- razni drugi problemi

Samoubistvo
Istraivanja Gibs (Gibbs, 1994), Beijen (Beijen, 1995b), MekKaferti (McCafferty, 1992)14 pokazuju da je u SAD stopa samoubistva meu policajcima dva do tri puta vea od stope koja predstavlja
nacionalni prosek. Takoe, dva puta vei broj policajaca (oko 300)
izgubi ivot tako to ga sam sebi oduzme, nego obavljajui svoj
posao.15 U Njujorku je, na primer, ovaj procenat jo vei. Najvei
broj ovih policajaca su mladi pozornici, koji nemaju nijednu mrlju
u dotadanjem dosijeu. Policajci pod stresom se veoma teko odluuju da zatrae pomo, jer postoji strah da e im biti oduzeto
oruje ili da e im na neki drugi nain biti ugroena karijera.16 Stoga oni nastavljaju da ive sa problemima sve dok jednog dana oni ne
postanu suvie veliki i dok se samoubistvo ne uini kao jedini izlaz.
To to policajci imaju lak pristup oruju, takoe, utie na brojnost
samoubistava.
Ukoliko posledice koje samoubistvo policajca ostavlja posmatramo kroz posledice koje ono ostavlja na njihovu porodicu, prijatelje i kolege, shvatiemo da je i jedan takav sluaj previe. Svako
samoubistvo kolege moe jako negativno uticati kako na kolege
koje se bore sa svojim problemima, tako i na celokupni policijski
kolektiv.

Naputanje slube
Prema istraivanju Horna (James Horn)17 iz 1992. godine, 70 %
policajaca koji su upotrebljavali vatreno oruje na dunosti napusti policiju u roku od 5 godina. Do slinih rezultata doli su i Ajob (M.
14

Prema: Fay, 1999.

Cummings, 1996; Hays, 1994; McCafferty et al., 1992; Seligman et al., 1994.
16 Prema: Miller, 2000.
17 Prema: Mashburn, 1993.
15

275

Ayoob, 1980)18 i Sevel (Sevell, 1988).19 Takoe, jednim starijim istraivanjem raenim poetkom 80-ih godina u SAD, ustanovljeno je da
70% policajaca koji su bili umeani u smrtonosnu upotrebu oruja, a
kojima nije pruena nikakva profesionalna pomo, napusti posao u roku od 7 godina, to je rezultat povezanosti linih i poslovnih stresova.
Zanimljiv podatak navodi i Bener (Banner, 1994).20 U odeljenje
policije u San Hozeu, u periodu od 1972. do 1987. godine, 52 policajca bilo je u situaciji da upotrebi vatreno oruje prilikom obavljanja slube. Od tog broja, njih 17 je tokom nekog perioda napustilo slubu. U
to vreme u tom odeljenju nije bio zaposlen psiholog ili neka druga osoba koja bi se bavila takvim dogaajima. Od kada je napravljen tim koji reaguje u takvim situacijama, od 122 policajca koja su bila umeana
u takve incidente, nijedan nije napustio slubu.
Iako je naputanje slube jo i najbenigniji mehanizam odbrane,
barem sa stanovita pojedinca, on za sam policijski kolektiv i drutvo
u celini predstavlja jako veliki gubitak.

Cinizam i antipatija prema idealizmu

Cinizam je prezrivo nepoverenje u ljudsku prirodu i motive, kako kae Berend (Bernd, 1980). Cinina osoba ne oekuje nita drugo,
osim najloijeg u ljudskom ponaanju. Ukratko, cinizam je neto suprotno od idealizma, istine, pravde, dakle, suprotno od svih onih vrlina
za koje su se policajci zakleli da e ih uvati i podravati.
Cinizam nepovoljno utie na produktivnost policajaca, na moral
kolega i zaotrava odnose u zajednici. To, takoe, raa i lo kvalitet ivota samih policajaca i njihovih porodica. U nekim sluajevima cinizam moe prethoditi emocionalnim problemima, biti posledica loeg
vladanja, brutalnosti i korupcije (Graves 1996). Uzroci njegovog javljanja mogu biti mnogostruki.
Pored stanja na ulicama i gubitka respekta prema zakonu, stalna
stagnacija na poslu, takoe, doprinosi cinizmu policajaca.21 Ovo se esto odnosi na pozornike koji imaju potrebu za nekim novim, obogaujuim iskustvima. Za one policajce koji ne mogu biti unapreeni, to
se deava veini, posao nudi veoma malo nagrade i jo manje zadovoljstva. Umesto toga, posao moe postati muan, dosadan, naroito
za one policajce koji imaju malo vie obrazovanja i visoka oekivanja.
U drutvu koje uspeh definie u materijalnom smislu, nedostatak napredovanja dovodi do daljih frustracija, razoaranja i smanjivanja sa18

Prema: Kureczka, 2002.

Prema: Miller, 2000.
20 Prema: Fay, 1999.
21 John Stratton, Police Passages, Manhattan Beach, CA: Glennon, 1984
19

276

mopotovanja. Tako unesreeni, oni ne mogu napadati javnost/drutvo

koje su se zakleli da e uvati, pa u sebi uvaju mrnju i postaju rtve
cinizma. Kako navodi Grejvs, cinini policajci ne brinu vie o vrednostima koje su ih dovele u policiju. Umesto toga, oni esto na te vrednosti gledaju sa prezirom.
Najvei broj istraivanja ove pojave u policijskoj populaciji raen je
u SAD, kasnih 60-ih i sredinom 70-ih godina prolog veka. Radei razne
studije, istraivai su utvrdili da je cinizam najrasprostranjeniji u policijskim odeljenjima u velikim gradovima, i to meu niim oficirima koji
imaju zavren koled. Ove studije pokazale su da cinizam raste tokom prvih 10 godina slube, a onda poinje polako da opada, da bi na kraju nestao. Znaajno je pomenuti i to da su oni policajci koji su primili nagrade
zahvalnosti imali mnogo nie nivoe cinizma od drugih.22
Novija istraivanja (Grejvs, 1996) ukazuju na to da postoji bliska povezanost stresa i sindroma sagorevanja sa pojavom cinizma. Sve ove pojave prouzrokovane su upravo prevelikim zahtevima koje pred policajce
stavlja njihovo zanimanje. Kao i cinizam, tako i sagorevanje i stres mogu
uticati na smanjenje uinka, otuenje i pribegavanje raznim negativnim
mehanizmima odbrane.
S ovim je blisko povezana i pojava antipatije prema idealizmu. Jedan
od glavnih razloga zbog kojih se mladi ljudi odluuju za policijski posao
jeste sluenje drutvu.23 Kada se suoe sa neoekivano agresivnim ili indiferentnim okruenjem, kao i sa pravnim sistemom koji omoguava kriminalcima da se slobodno kreu, policajci koji su bili puni optimizma poinju da se oseaju kao da su izdati i kao da su direktne rtve nepravde.
Oni ubrzo naue da idealizam koji su poneli iz kole (sa akademije) i etiki kodeks policije ne odgovaraju realnosti. Polako poinju da gube veru u
vie ciljeve, pravdu, dobrotu u ljudima, u mogunost izgradnje pravednijeg i srenijeg drutva. I poslu i ljudima iz okoline pristupaju sa podozrenjem, ne ostavljajui mogunost da se desi neto lepo, pozitivno i tako zapadaju u spiralu, koja sama sebe odrava i koja nema kraja. Kada jednom
prihvate ovakve stavove, oni sami, ali i zajednica kojoj pripadaju, trpe
zbog smanjenog uinka, to dalje produbljuje problem.

Povlaenje iz drutva
Surova realnost sa kojom se sreu na ulicama, a naroito u velikim
gradovima u kojima su vee stopa kriminala i anonimnost, esto moe
da zatekne, iznenadi policajce koji tek stignu sa akademije. Veliki broj
situacija koje iskuse i u kojima dolaze u dodir sa najnepotenijim, naj22 Arthur Neiderhoffer, Behind the Shield: The Police in Urban Society,
Garden City, NY: Doubleday Anchor, 1969; and Robert Regoli, Police in America,
Washington, DC: R.F. Publishing, Inc., 1977, Graves, 1996
23 John Stratton, Police Passages, Manhattan Beach, CA: Glennon, 1984

277

agresivnijim lanovima zajednice, utiu na to da oni gube veru u druge i razvijaju stav mi protiv njih. Ubrzo poinju da veruju samo kolegama policajcima, ljudima koji jedini pored njih vide svet onakvim
kakav on zaista jeste. Naalost, esto se deava da starije kolege svet
vide na slian nain i time jo vie pojaavaju ovakve stavove. To dovodi do toga da se policajci sve manje drue sa ljudima van kruga policajaca, a vremenom poinju da se povlae i iz odnosa sa svojim prijateljima i familijom. to se policajac vie povlai iz drutva, to vie
gubi svoju socijalnu sigurnosnu mreu (norme i vrednosti koje mu pomau da vidi svet oko sebe kao neto to ima smisla) i sve dublje zapada u stanje zbunjenosti, otuenosti, apatije i frustriranosti. Povlaenje od drugih biva dodatno uslonjeno ukoliko policajac izgubi i veru
u zakon. esto se deava da naue kako da manipuliu zakonom u svakodnevnom radu kako bi se snali u onome to zovu nefunkcionalan
pravni sistem.24

Porodini problemi
Sve gore navedeno policajac teko moe ostaviti iza sebe onda kada
skine uniformu. Negativni stavovi o ljudima, neizvesnost, nezadovoljstvo
sobom, okolinom i celokupnim sistemom, neminovno utie i na njegove
odnose sa najbliima, o emu govore i rezultati veeg broja istraivanja.25
Iako meu istraivaima ne postoji saglasnost povodom stepena
razvoda pripadnika policije (Blekmor 1978, varc i varc 1975, Teri
1981), skoro svi se jednoglasno slau u oceni da posao policajca izaziva prilino veliki stres u samoj branoj zajednici. Kao najvaniji izvor
stresa navodi se problem otvorenosti, iskrenosti i spremnosti za emocionalno ulaganje u porodicu. Pokazalo se da posle nekog vremena zaposleni u policiji postaju povueni, tajnoviti (Parker & Roth 1973), vie emocionalno udaljeni i manje posveeni svojoj deci i supruzi (Reiser, 1974, 1978; Stratton, 1975, 1978; Hageman, 1978; Maynard &
Maynard, 1980). U nameri da zatite porodicu od surove realnosti sa
kojom se svakodnevno susreu policajci prestaju da priaju o dogaajima sa posla, pokuavaju da izoluju svoja oseanja i stoga vremenom
postaju sve manje osetljivi i za probleme svojih najbliih.
Istraivanje koje je Donson26 (Johnson, 1991) sproveo na velikom broju policajaca i njihovih porodica pokazalo je da:
24

Neiderhoffer, 1969; Regoli, 1977; Graves, 1996.

Sheehan, 1990; Hartsough, 1990; Reiser, 1974, 1978; Parker & Roth, 1973;
Stratton, 1975, 1978.
26 Johnson, L. B., On the front lines: Police stress and family well-being,
Hearing before the Select Committee on Children, Youth, and Families House of
Representatives: 102 Congress First Session May 20, Washington DC: US
Government Printing Office, 1991, p. 32-48
25

278

- 77% partnera policajaca smatra da njihov partner trpi ozbiljan

stres na poslu, koji posredno utie i na njihovo funkcionisanje
u porodici
- 40% porodica policajaca ima iskustvo sa nasiljem u porodici
(naspram 10% u obinoj populaciji)
- 90% partnera smatra da bi policija za sve svoje zaposlene morala da obezbedi neki vid savetovanja za reavanje kako branih, tako i problema vezanih sa poslom, to je moda najvaniji podatak do koga je ovo istraivanje dolo.
lanovi porodice esto predstavljaju podesne rtve za ispoljavanje
negativnih emocija policajaca koji su pod stresom. Oni se esto nau
u dilemi da li da budu podrka policajcu ili da se prepuste i dozvole sebi da budu ranjivi, usamljeni i da i sami vape za podrkom. Kako stare, deca policajaca koji pate od PTSS, poinju da ispoljavaju iste strahove, emocije i cinine stavove prema svetu kao i njihovi roditelji (Kurecka, 2000).

Ostali problemi
Gore navedene posledice tekog posla zaposlenih u policiji, naalost, nisu i jedine. Kod policajaca postoji visok rizik od razvijanja raznih tetnih navika (poroka) kao to su kockanje, neumereno puenje,
alkoholizam i zloupotreba psihoaktivnih supstanci (Glosik 1988).27
Takoe, u nekim istraivanjima je dokazivana i povezanost uslova rada sa prekomernom upotrebom sile28 i prevremenim penzionisanjem29,
a navodi se i to da policajci zavravaju u bolnici u znaajno veem procentu od obine populacije, kao i da su na treem mestu po broju prevremenih smrtnih sluajeva (Sevel 1988).30
Kada uzmemo u obzir sve navedeno, postaje jasna veliina problema, odnosno postaje jasno da je neophodno preduzeti korake kako bi
postojei rizici bili otklonjeni, a teta koja je ve nainjena sanirana.

Psiholoka sluba
Iz prethodnih redova postaje jasan i znaaj formiranja psiholoke
slube, koja bi se struno, odgovorno i blagovremeno bavila spreavanjem nastanka navedenih problema i radom na njima onda kada se oni
ispolje. Dva najvanija zadatka koja bi takva sluba obavljala bili bi:
27

Prema: Milovanoviu, 1998.

Prema: Anderson, 2002.
29 U policiji Los Anelesa u skorije vreme broj zahteva za odlazak u prevremenu
penziju povean je 82%, a 63% zahteva povezano je sa posledicam stresa na radu.
30 Prema: Miller, 2000.
28

279

- debrifing stresnog kritinog dogaaja

- savetovanje, odnosno sprovoenje terapija, to predstavlja nain reavanja raznih psihikih problema sa kojima se pripadnici policije mogu susresti.

Debrifing stresnog kritinog dogaaja

Debrifing je proces koji treba da umanji, stia psiholoki uticaj traumatskog dogaaja i sprei kasniji razvoj post traumatskog stres sindroma (PTSS). On slui kao mehanizam za rano otkrivanje osoba kojima bi moda trebalo pruiti dodatnu psiholoku pomo/podrku.31
Slinu definiciju daje i Miler (2000) koji kae da je BSKD (brifing
stresnog, kritinog dogaaja) strukturisani oblik intervencije, dizajniran da ubrza, unapredi emotivno procesuiranje traumatskih dogaaja, i
to pretresanjem ventilacijom i normalizacijom reakcija, kao i pripremom za budua iskustva. Za razliku od psihoterapije, debrifing kao cilj
nema katarzu, dubinsku promenu srnih karakteristika osobe.
Psiholoki debrifing ili brifing stresnog kritinog dogaaja
(BSKD) uobiajeno se radi dva do tri dana nakon njegovog odvijanja
i taj proces treba da provede osobu kroz niz faza/nivoa dizajniranih tako da smanjuju simptome stresa.
Iako su komponente ovog pristupa bile obuhvaene u ranijim vidovima terapijskog rada sa traumatizovanim ljudima, BSKD je za korienje u radu sa policajcima i pripadnicima hitnih slubi prvi zvanino formulisao Def Miel sa svojim kolegama.32 Danas je Mielov
model BSKD, prihvaen i implementiran u odeljenja javne bezbednosti u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i u drugim delovima sveta.
Prema ovom modelu, postoji vei broj znakova na osnovu kojih
kolege i nadreeni mogu da primete da je nekom njihovom kolegi potrebno obezbediti BSKD. U to bi spadalo sledee:
1. pokazivanje/ispoljavanje znaajnih promena u ponaanju
osoblja
2. pravljenje znaajnih greaka koje se javljaju nakon stresnog
dogaaja
3. esto ispoljavanje znakova stresa u ponaanju osoblja
4. pojavljivanje oseanja uzbuenosti, uznemirenosti veeg broja
pojedinaca u grupi
5. traenje pomoi
6. neobinost i nesvakidanjost dogaaja koji se desio.
Uobiajeno je da se u strukturi BSKD nalazi jedan ili vie psihologa, kao i jedan ili vie kolega policajaca specijalno obuenih za de31
32

Mitchell, 1995.
Mitchell, 1983, 1988, 1991; Mitchell & Bray, 1990; Mitchell & Everly, 1996.

280

brifere. Debrifing se obino sprovodi kao grupni sastanak, koji traje

oko dva do tri sata.
BSKD ima sedam standardnih faza:
1. uvod
2. injeninu fazu
3. fazu razmiljanja, premiljanja
4. fazu reakcije/reagovanja
5. simptom fazu
6. edukativnu fazu
7. zavrnu fazu
Sevel (1993, 1994) je ovaj model adaptirao i napravio slian kako
bi on bio primeren posebnim potrebama inspektora koji rade na sluajevima viestrukih ubistava i drugim jako tekim zloinima. Glavni ciljevi ovog procesa su:
1. ventilacija intenzivnih oseanja
2. istraivanje (proraivanje) nekih simbolinih znaenja koje dogaaj moe imati za policajca
3. pruanje grupne podrke
4. iniciranje ispoljavanja tuge u podravajuem okruenju
5. demontaa zablude o jedinstvenosti, neobinosti
6. razuveravanje da su intenzivna oseanja u ovakvim sluajevima neto nenormalno
7. pripremanje za nastavak rada procesa tuge i procesa noenja
sa stresom i u narednim nedeljama i mesecima
8. pripremanje na mogunost da, kao reakcija na ozbiljnu krizu,
budu razvijeni/ispoljeni fiziki, kognitivni i emocionalni
simptomi
9. edukovanje o tome ta su normalni i abnormalni odgovori na
stres
10. davanje podrke za nastavak daljeg bilo grupnog, bilo individualnog rada.
Pored ponuenih postoji i Bolov program (Bol 1995)33 koji se samo neznatno razlikuje od prethodna dva.
Bez obzira za koji se model opredelimo, ini se je od kljunog
znaaja da ovakav tretman bude obavezan za svakog pripadnika policije koji je proao kroz neki kritini dogaaj. Na ovaj nain bi bilo izbegnuto to da se policajci boje da e ih, ako potrae pomo, ostali gledati kao da su ludi ili da su slabii. Ovim nainom oni ne moraju sami
da trae pomo, a ipak mogu da rade na problemu, podele iskustva,
strahove, kao i da pitaju i dobiju odgovore. O prednostima ovakvog
ustrojstva sistema pie MekMejns (McMeins1990).34
33
34

Prema: Miller, 2000.

Prema: Fay, 1999.

281

Savetovanje, terapija, prevencija

Pored aktivnosti koje se sprovode nakon nekog traumatskog dogaaja, veoma je vano i to da postoji psiholoka sluba stalnog karaktera, koja je ukljuena u samu policijsku organizaciju i koja bi tako mogla uspeno da prua usluge savetovanja i psihoterapije.
Savetovanje predstavlja odnos jedan na jedan, koji klijentu treba da pomogne da naui, ovlada vetinama koje mu mogu pomoi da
uspenije izlazi na kraj sa raznim ivotnim situacijama, dok je psihoterapija definisana kao proces u kome terapeut pomae klijentu da reorganizuje svoju linost. Sutinska razlika izmeu ove dve tehnike nalazi se u dubini njihovih zahvata.
Do rezultata koji potvruju efikasnost savetovanja i psihoterapije
u radu na problemima sa kojima se suoavaju policajci, dolo se u
mnogim istraivanjima. Moda najbolji opis celog procesa daje Kurecka (2002) koji je proao put od klijenta do osobe koja prua profesionalne usluge drugim ljudima:
... Oseao sam se usamljenim... Pokuao sam da izolujem svoje
emocije ... bojao sam se da e me, zbog toga to se viam sa terapeutom, proglasiti za slabog ili ludog ... nisam bio siguran ta e moja porodica, prijatelji i kolege misliti o meni... Kroz terapiju/savetovanje
sam nauio da su emocije koje sam osetio normalne za ljude koji
prou kroz upotrebu oruja na poslu koje kao posledicu ima neiju
smrt. Vremenom, poeo sam da prihvatam svoja oseanja kao normalna i da slobodno priam drugima o pomoi koju sam dobio. Na
moje iznenaenje, moja porodica, prijatelji i kolege su me u tome
podrali...
Nita nije vie frustrirajue za policajca na terenu od uverenja da
je preputen samom sebi, odnosno da ga nadreeni ne podravaju. Oni
su moda ve iskusili da e izostati podrka javnosti, verujui da ono
to oni rade ili proe nezapaeno ili biva podreeno neobjektivnom i
nepravednom preispitivanju.35 Stoga, organizovanje treninga i slube
za savetovanje samim ljudima na terenu govori da je neko gore svestan kroz ta oni prolaze i da im je stalo do dobrobiti svakog od njih.
Postojanje ovakve slube moe dovesti do toga da oekivanja koja policajci imaju od svojih organizacije i stvarnost budu usklaeniji.36
Mnogi policajci se oseaju zadovoljno ako pronau sigurno mesto
van akvarijum atmosfere koja vlada u odeljenju (stanici), jer terapijska seansa predstavlja odmor, predah od stalnih pria o poslu.37 Ovo je
35

Mashburn, 1993.
Prema: Mashburn, James T. Reese, "Critical Incidents, Now There's Help",
Behavioral Science in Law Enforcement, Quantico, Virginia: U.S. Government, FBI
Academy, 1993
37 Mashburn, 1993.
36

282

pogotovo istinito u sluajevima kada je problem zbog koga je policajac doao na terapiju manje povezan sa poslom, a vie sa spoljnjim pritiscima i tekoama, kao to su porodini problemi, alkoholizam i drugi problemi koji mogu povratno uticati na situaciju na poslu.
Vano je naglasiti i to da bi ovakva sluba, da bi ostvarila najvei mogui efekat, trebalo da bude program koji je integrisan u samo policijsko
odeljenje, kao i da ima potpunu podrku i povezanost sa administracijom
(Blau 1994, Sevel 1986).38
Takoe, potrebno je istai da u SAD ne postoji pitanje u vezi sa tim
da li su psiholoke slube potrebne, ve se raspravlja samo o modalitetima
njihovog rada. Glavna dilema koja se namee je da li takve usluge treba
da prua terapeut zaposlen u odeljenju ili je za taj posao bolje angaovati
terapeuta spolja koji je, samim tim, manje umean u deavanja unutar
odeljenja i rezistentan na ogovaranja, glasine i slino (Blau, 1994; Silva,
1991).39
Psiholog unutar slube bie bolje upuen i imae ujedno vie iskustva
sa direktnim pritiscima sa kojima je osoba suoena. Meutim, osoba koja
je zaposlena unutar odeljenja ujedno je i osoba koja radi na proceni spremnosti svih zaposlenih za obavljanje posla, kao i na proceni njihovih postignua, to moe biti u konfliktu sa pozicijom nepristrasnog pomagaa. Psiholog, psihoterapeut koji dolazi spolja moe imati manje iskustva sa pritiscima i celokupnom situacijom unutar odeljenja, ali zato prilikom terapije moe imati vei manevarski prostor.40
Iskustvo, kako navodi Meburn (1993), govori da policajcu koji iskreno trai pomo nije toliko vano da terapeut zna sve o njegovom poslu,
koliko mu je vano da to bude osoba kojoj moe da veruje i koja je spremna da razume u kakvoj se on situaciji nalazi. Policajac e u toj situaciji biti i vie nego srean da takvoj osobi prui sve neophodne informacije. On
oekuje da terapeut uloi celog sebe u terapiji kao to to i oni rade prilikom obavljanja svakodnevnog posla.
Vano je da policajci shvate da im strune osobe mogu pomoi da se
bolje i efikasnije bore sa problemima, kao i da ih to to prihvataju takvu
pomo ne ini manje vrednima. Kako se odnos sa terapeutom sve vie bude uspostavljao, policajac e se oseati sve oputenije i vremenom e poeti da se osea udobno i zatieno u terapijskoj situaciji. Silva (Silva,
1991) navodi da je za uspostavljanje meusobnog poverenja vana:
1. tana, precizna, brina empatija
2. spontanost, taktinost, fleksibilnost
3. raspoloivost, pristupanost
4. potovanje
5. konkretnost.
38

Prema: Miller, 2000.

Isto
40 Isto
39

283

Postojanje psiholoke slube u policiji ima, moda i vaniju, funkciju u prevenciji negativnih pojava. Organizovanje grupnih sastanaka,
radionica na kojima bi se govorilo o strahovima, oekivanjima i iskustvima drugih moglo bi pomoi da policajci mnogo bolje savladavaju
stresne situacije onda kada se one dogode.
O vanosti preventivnog rada govore i nalazi istraivanja Milera i
Birnbauma (1988)41, koji ukazuju na to da su policajci, koji su tokom
svoje obuke bili upoznati sa PTSS, bili u mogunosti da mnogo efektivnije izlaze na kraj sa simptomima, odnosno posledicama koje on sobom nosi. To stoga to su oni ranije mogli da prepoznaju simptome i
ranije zatrae pomo.
Takoe, u razgovoru sa ostalim kolegama na ovakvim okupljanjima, policajci mogu da uvide da i drugi imaju iste strahove i probleme,
to ih moe podstai da otvorenije priaju o svojim oseanjima, da tragaju za reenjima i da se tako bolje pripreme za ono to ih moda eka (Pirson, 1989).42

PREDNOSTI I PROBLEMI PRIHVATANjA

PSIHOLOKO - SAVETODAVNE SLUBE U POLICIJI
Ljudi koji se bave organizovanjem policije esto nisu u stanju da
prepoznaju vanost postojanja slubi koje pruaju dodatnu psiholoku
pomo policajcima sve dok se ne desi neki neoekivani incident. Tek
to ih natera da probaju da organizuju neku akciju, program ili slubu
koja bi trebalo da redukuje stres kome su njihovi zaposleni izloeni.
U narednim redovima baviemo se oekivanim prednostima i tekoama koje moemo oekivati od/prilikom uspostavljanja ovakve slube.

Prednosti
Dve glavne prednosti uspostavljanja ovakve slube bile bi:
1. vea efikasnost
2. nii trokovi.
Uspostavljanjem funkcionalne slube koja bi odgovorno, profesionalno i kvalitetno obavljala svoje zadatke, mogli bismo oekivati veu efikasnost koja bi se ogledala u:
- poveanju motivacije
- smanjivanju odsustvovanja sa posla (kanjenja, bolovanja)
- smanjivanju sluajeva naputanja slube
- uspostavljanju boljih meuljudskih odnosa u kolektivu
- uspostavljanju boljeg odnosa policije sa lokalnom zajednicom.
41
42

Prema: Kureczka, 2002.

Prema: Mashburn, 1993.

284

Zanimljivu dopunu ovoj prii daje i Braun (2000) koji govori da

nema uspenog razvijanja koncepta policajca u zajednici bez obrazovanja strune psiholoke slube koja bi se bavila edukacijom, savetovanjem i preventivnim radom na psiholokim problemima.
Kada su u pitanju trokovi uspostavljanja ovakve slube, postavlja se pitanje koliko bi ovakva sluba kotala. Iako se na ovakvo pitanje moe odgovoriti novim pitanjem o tome koliko kota ivot, psihika stabilnost, zdravlje jednog policajca ili itavog kolektiva, probaemo da ovde idemo drugim putem. U SAD, dakle drutvu koje je
mnogo bogatije nego to je nae, glavni argument za uvoenje ovakve
slube bilo je upravo pitanje koliko nebavljenje, odnosno zanemarivanje tog problema kota dravu. Fuler (1991)43 navodi da zamena jednog policajca koji je pet godina u slubi kota 100.000$ (u ovu cifru su
ukljueni treninzi koje je proao, znanje koje ima, iskustvo...). Ovo je
samo deo prie ili njen sam kraj. Pre nego to se odlui da napusti slubu, osoba sa kojom nije raeno na problemima vezanim za jedan ili
vie kritinih incidenata u znaajno veem procentu:
- donosi pogrene odluke
- ispoljava razne disciplinske probleme
- due odsustvuje sa posla
- uestalije kasni na posao
- umornija je i samim tim manje efikasna.
Pored toga, u SAD su policajci dobili dosta veliku koliinu novca
na osnovu albi koje su uputili sudovima zbog toga to im njihova odeljenja nisu obezbedila uslove za reavanje posledica prolaenja kroz
razne kritine incidente povezane sa poslom.
Prema podacima koje navodi Brosnan (Brosnan, 1999), svaki dolar uloen u saniranje posledica stresa kod pripadnika policije, estostruko se vraa kao uteda, smanjenjem trokova koje sa sobom nosi
odloeno saniranje posledica.

Tekoe
Pored ve navedenih, ini se jako vanim pomenuti i neke probleme, tekoe koje se mogu oekivati prilikom uspostavljanja ovakve
slube, a koje proizvode sami akteri. Dva glavna problema mogu biti:

1. Nain na koji policajac opaa psihologa

Kao to je ve spomenuto, policajci uglavnom nemaju ba lepo
miljenje o psiholozima, psihoterapeutima i psihijatrima koji svojim
psihoglupostima omoguavaju kriminalcima da se izvuku. Neki od
njih imaju strah od promene na gore, gledajui na psihoterapiju kao na
43

Prema: Kureczka, 2002.

285

neto srodno ispiranju mozga, odnosno kao na poniavajue i za muevnost ugroavajue iskustvo. Oni doivljavaju to kao iskustvo u kome oni lee na krevetu i ridaju, priajui o svom tekom detinjstvu. Jo
ee je ideja da neko ima potrebu da dobije mentalnu pomo doivljena kao neto to ukazuje na slabost, kukaviluk, nedovoljnu sposobnost da se obavlja dunost.
Iako je efikasnost pomoi koju policajac dobija od ovakvog tima
vie puta potvrena, policajci u velikoj meri imaju problem da prihvate ponuenu pomo (Quinn, 1994; Violanti, 1995). Policajci tradicionalno izbegavaju da trae terapiju ili pomo, jer se iza toga krije ubeenje da drugi ljudi ne mogu razumeti njihove probleme (Benner,
1982), kao i to da pravi policajci ne treba da imaju takve probleme
(Linden & Klein, 1988).44
Pored toga, zaposleni psiholozi su esto blii administraciji nego
policajcima na terenu, pa se tako deava da kada policajac bude poslat
psihologu veliki problem predstavlja pitanje poverenja (Super & Blau,
1997).45
Jedan od najveih strahova svakog klijenta (pa i policajaca) jeste
strah da ne bude izdat/izneveren. Velika iskrenost i otvorenost esto
mogu da ih uplae, jer ne znaju ta sve terapeut moe otkriti o njima.
Postoji strah od toga da bi psiholog to mogao objaviti/obznaniti. Izgraditi neku vrstu ugovora, odnosno uveriti policajca u poverljivost informacija, zahteva vreme i marljiv, uporan rad psihologa. Ali ovaj deo
puta, bez obzira koliko bio muan, moramo proi ukoliko elimo efikasnu, uspenu terapiju.
Oteavajuu okolnost ini i to to policijska kultura ne prihvata
otvoreno ispoljavanje emocija.
U okruenju koje postoji unutar policijskih odeljenja neki policajci s pravom oseaju strah od osude, stigmatizacije, podsmeha/ismejavanja, kao i to da nee moi da napreduju u poslu i da e ih kolege odbaciti ukoliko budu opaeni kao tip ljudi koji poputa pod pritiskom.
Takoe, to je jako znaajno, pojedine kolege koje neto kriju, mogu
osetiti da ih to to njihov kolega ide na ispiranje creva kod tamo nekog ugroava, jer se time stvara mogunost da bude otkriveno ono to
oni pokuavaju da sakriju (Miler, 1995, 1998c).46
Policajci esto predstavljaju izdvojenu/usamljenu grupu i zbog toga se oni mogu opirati tome da priaju sa ljudima van svoje struke ili
da pokau slabost pred svojim kolegama u mnogo veoj meri nego
to to ine pripadnici nekih drugih hitnih slubi ili ostalih slubi koje
se bave javnom bezbednou. Policajci obino rade ili sami ili u paru,
za razliku od, na primer, vatrogasaca ili ekipa hitne pomoi, koji su i
44

Fay, 1999.
Isto
46 Prema: Mashburn, 1993.
45

286

obuavani za timski rad (Blau, 1994; Cummings, 1996; Kirschman,

1997; Reese, 1987; Solomon, 1995).47 Sve ovo postavlja posebne izazove pred kliniare koji pokuavaju da identifikuju probleme policajaca, rade sa njima i pomognu im u reavanju tih problema.

2. Nain na koji psiholog opaa policajaca

Psiholozi, takoe, mogu predstavljati problem. Naime, oni esto
imaju predrasude prema policajcima, ne razumeju se u policijski posao, a ne mogu ni lako razumeti stresne situacije sa kojima se policajci svakodnevno susreu (Bener 1982).48
Osobe koje bi se bavile ovim poslom trebalo bi u potpunosti da poznaju funkcionisanje policijskog sistema. Oni moraju biti upoznati sa
organizacijom policijskog odeljenja i njegovom strukturom moi kako
bi mogli razumeti radno okruenje policajca sa kojim su u kontaktu.
Ono to ponekada predstavlja oteavajuu okolnost u komunikaciji jeste poseban humor koji policajci imaju (izgraen pod uticajem estog
dodira sa mnogim negativnim aspektima ljudske prirode).49
Posledica svega navedenog, moe biti ta da psiholog ima problem
sa tim da se se uivi u ono o emu mu policajac pria. Policajac to lako oseti i to, na kraju, dovodi do toga da on izgubi poverenje u terapeuta, ime je okonana i poslednja nada da e terapija biti uspena. Kada psiholog pone da radi sa policajcem, on ubrzo shvati da policajac
procenjuje terapeuta u istoj onoj meri u kojoj i terapeut procenjuje njega. esto policajac eli da sazna sve o povezanosti terapeuta sa policijom, njegovo miljenje o policajcima, kao i o prethodnom radu sa drugim ljudima iz policije. U takvim situacijama psiholog mora dobro da
se potrudi kako ne bi pokazao ljutnju ili uznemirenost zbog toga to
policajac nema u njega dovoljno poverenja. Umesto toga, on bi trebalo da se potrudi da radi na izgradnji odnosa koji e biti baziran na obostranom potovanju.

ZAKLJUAK
Na prethodnim stranama izloili smo veliki broj razloga zbog kojih bi bilo neophodno organizovati psihoterapijskosavetodavnu slubu unutar policijskih stanica. Naveli smo veliki broj rizika koje sobom nosi policijski poziv, ali i znaajan broj posledica do kojih on moe dovesti. Takoe, ukazali smo i na potencijalno velike koristi koje bi
od ovakve slube imali i policajci i policijska organizacija i drutvo u
celini. Iskustva drugih to potvruju. Naravno, na tom putu mogu se
47

Miller, 2000.
Prema: Fay, 1999.
49 Silva, 1991.
48

287

oekivati i problemi, ali oni se daju veoma lako kontrolisati i prevazii ukoliko se na njih na vreme obrati panja. Oni nikako ne mogu biti
izgovor za to da se ne upustimo u jedan ovako zahtevan, ali i obeavajui poduhvat.
Bilo kako bilo, unositi ispravke u sistem koji, po reima nekih elnika policije, odlino funkcionie, stvarno deluje totalno nelogino.
Ipak, postoji nada da e se u okviru sprovoenja postojeih (predstojeih) reformi nai i oni odgovorni pojedinci koji uviaju znaaj postojanja ovakve slube.

Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

14.

15.

Ainsworth B. Peter Psychology and Policing, Willan Publishing, Cullompton,

2002.
Anderson J. Beverly, The Echoes of Violence in the Police Family, 2002,
www.giftfromwithin.org/html/echoes.html
Anderson S. Gregory, Robin Litzenberger, Darryl Plecas. Physical Evidence of
Police Officer Stress, Policing 2002.Vol.25
Aranelovi Duan, Mesto i uloga voe sektora u organizaciji rada na bezbednosnom sektoru, Bezbednost 2/ 1997.
Behrend R. Kenneth, Police Cynicism: A Cancer in Law Enforcement? FBI
Law Enforcement Bulletin, August 1980.
Bettinger Keith Critical Incidents: Debriefing and Immediate Aftercare,
www.tearsofacop.com/police/articles/afthercare.html
Brosnan W. Michael, Post Traumatic Stress Disorder and the police officer,
WomenPolice, Winter 1999, Vol.33
Brown Ed, Transitioning the role of police psychologists, Law & Order, May
2000, Vol.48.
Brown Jenifer, Cooper Cary, Stress and the senior police manager; Policing in
central and eastern Europe, 1996.
Constant Terry, Not so obvious police stress, www.tearsofacop.
com/police/articles/
Fay Joel, A Narrative Approach to Critical and Sub-Critical Incident
Debriefings, 1999, www.narrativeapproaches.com
Feltes Tomas, Koncept zero (nulte) tolerancije Bezbednost 4/ 2001, str. 541
548
Finn Peter and Esselman Tomz Julie, Developing a low enforcement stress program for officers and their families, Issues and Practices in Criminal Justice,
1996.
Ganster Daniel, Pogon Milan, Duffy Michelle, Organizational and interpersonal sources of stress in Slovenian Police Force, Policing in central and eastern
Europe, 1996.
Graves Wallace, Police cynicism: causes and cures, FBI Low Enforcement
Bulletin, June 1996.

288

16. Goldfarb Daniel, In Search of the Silly Thought, www.theiacp.org/ pubinfo/pc/98author.htm

17. Herron Shawn , Dealing with the aftermath, Sheriff, May/Jun 2001,Vol.53
18. Keetovi elimir, Zadovoljstvo zajednice policijom: zapadno australijsko
iskustvo Bezbednost 4/ 1997, str. 515 531
19. Kinchin David , The trauma of police work, Law & Order, Mar 2000, Vol.48
20. Klinger David, Police responses to officer involved in shootings, Issues and
Practices in Criminal Justice, 2001.
21. Kosti Ivan, Kriminalistika psihologija, Via kola unutranjih poslova,
Beograd, 1998.
22. Kureczka W. Arthur, Critical incident stress in low enforcement cover story,
FBI Low Enforcement Bulletin, February- arch, 1996.
23. Kureczka W. Arthur, Surviving Assaults After the Physical Battle Ends, the
Psychological Battle Begins - Perspective - Police, in the Line of Duty, FBI
Low Enforcement Bulletin, January 2002.
24. Liberman M. Akiva, Suzanne R Best, Thomas J. Metzler, Jeffrey A. Fagan,
Routine occupational stress and psychological distress in police, Policing:
2002, Vol.25
25. Lynch W. Gerald, Police training in human dignity, www.ncjrs.org/policing/
26. Mashbum D. Michael, Critical incident counseling importance of counseling
for police officers, FBI Low Enforcement Bulletin, September 1993.
27. Miller Laurence, Law enforcement traumatic stress: clinical syndromes and
intervention strategies, 2000, www.practicalpsych.com/law_enforce_publications.html
28. Milosavljevi Bogoljub, Nauka o policiji, Policijska akademija, Beograd,
1997.
29. Milovanovi Radojko, Policijska psihologija, Policijska akademija, Beograd,
1995.
30. Ni He, Jihong Zhao, Carol A Archbold. Gender and police stress: The convergent and divergent impact of work environment, work-family conflict, and stress
coping mechanisms of female and male police officers Policing, 2002, Vol.25
31. Pugh M. George, Dobar policajac: kvaliteti, uloge, koncepcije Bezbednost
4/2001. str. 713 718
32. Radonji Slavoljub, Uvod u psihologiju, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994.
33. Quinnett Paul, QPR: police suicide prevention - questioning, persuading and
referring, FBI Low Enforcement Bulletin, July 1998.
34. Stephens Christine, Debriefing, social support and PTSD in the New Zealand
police: Testing a multidimensional model of organizational traumatic stress,
The Australian journal of Disaster and Trauma Studies, 1996.
35. Weisburd David, Greenspan Rossann, Police Attitudes Toward Abuse of
Authority: Findings From a National Study National Institute of Justice
Research in brief, May 2000.
36. Zukauskas G, K Dapsys, E Jasmontaite, J Susinskas, Some psychosocial problems of police officers in Lithuania Policing, 2001, Vol.24.

289

O CENTRU
CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE je nestranako, nepolitiko i neprofitno udruenje graana. Osnovano je i registrovano avgusta
1997. godine u cilju istraivanja celine odnosa izmeu vojske i drutva
sa stanovita modernog miljenja i praktikovanja individualne, nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Za te svrhe Centar se posebno bavi problemima reforme sektora bezbednosti i oruanih snaga u tranzicijskim i postkonfliktnim zemljama, te izgledima za njihovo stavljanje pod
demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor.
Sredinja taka strunih i javnih aktivnosti Centra je smetena u bezbednosno polje Srbije i Crne Gore. Sa tog stajalita Centar i njegovi saradnici belee i mere posledice promena u regionalnom, evroatlantskom
i globalnom okruenju po bezbednost SCG. Potom, na osnovu analize
spoljnih i unutranjih izazova, rizika i pretnji, ispituju njene bezbednosne
kapacitete. Odatle su u fokusu istraivanja i javnog delovanja Centra potreba, sadraji, zahvat i dinamika reforme sektora bezbednosti i oruanih
snaga u SCG, kao i tempo njihovog stavljanja pod demokratsku civilnu
kontrolu. Posebna se panja posveuje istraivanju i javnom tematizovanju potrebe, toka i tempa bezbednosnog ukljuenja SCG u regionalne,
evroatlantske i globalne procese saradnje i integracije.
Svoje istraivake nalaze Centar redovno, a u razliitim formama,
predstavlja strunoj i iroj javnosti u elji da doprinese irenju i jaanju
javne podrke reformi sektora bezbednosti u SCG. Iz tog razloga Centar
se, samostalno ili u saradnji sa drugim naunim i obrazovnim institucijama, sistematski bavi obrazovanjem i izdavatvom u sferi bezbednosti. U
tom cilju Centar sarauje sa domaim i stranim, vladinim i nevladinim
institucijama i organizacijama.
Veb sajt Centra:
www.ccmr-bg.org

291

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna bibioteka Srbije, Beograd
327.56: :351.88(497. 11+497. 16) (082)
355.3(497.11+497.16)(082)
351.86(497.11+497.16)(082)
327.88: :323.28(082)
341.232.1(082)
NACIONALNA i globalna bezbednost :
zbirka radova specijalizanata Fakulteta
politi~kih nauka. - Beograd : Centar za
civilno-vojne odnose, 2005 (Beograd :
Goragraf). - 291 str. ; 24 cm
Tira` 300. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki
rad.
ISBN 86-83543-36-6
a) Bezbednosni sektor - Srbija i Crna Gora
- Zbornici b) Bezbednost (politika) Zbornici c) Me|unarodni terorizam Zbornici d) Oru`ane snage - Reforma Srbija i Crna Gora - Zbornici

COBISS.SR-ID 121844748