UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Interakcija ovek-raunar
- projektni rad -
tema: Evaluacija korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3
metodom Thinking Aloud



mentor
doc. dr Miroslav Minovi
kandidat
Marko Simi
br. indeksa 37/2010


BEOGRAD, 2011.
Seminarski rad
1

Sadraj

Uvod ..................................................................................................................................... 2
1. Metoda Thinking Aloud .................................................................................................. 3
1.1 Prepreke u TA ....................................................................................................................... 4
1.2 Izbor ispitanikai zadataka ..................................................................................................... 4
2. Evaluacija korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3 ............................................................... 6
2.1 Funkcionalnosti u dizajnu Kindle 3 ureaja .......................................................................... 6
2.2 Scenariji za evaluaciju interfejsa ureaja Kindle 3 ............................................................... 8
2.3 Postavka eksperimenta....................................................................................................... 10
3. Rezultati istraivanja i analiza rezultata ............................................................................ 11
3.1 Uoeni nedostaci ................................................................................................................ 12
3.2 Predlozi poboljanja............................................................................................................ 13
Zakljuak ............................................................................................................................. 15
Reference ............................................................................................................................ 16



Interakcija ovek-raunar
2

Uvod
Sloen razvoj namenskih ureaja zahteva razliita reenja problema koji se odnose na
pouzdanost, bezbednost, brzinu, softversko odravanje i druge zahteve korisnika. Poslednjih
godina se velika panja usmerava na korisniki interfejs (eng. user interface). Pod korisnikim
interfejsom se najee misli na lep raspored menija, dugmia i ostalih elemenata, ali se
zanemaruje funkcionalnost, lakoa izvravanja pojedinih zadataka, brzina uenja ili sve zajedno
oznaeno kao upotrebljivost (eng. usability). Kada se govori o ukupnoj prihvatljivosti nekog
sistema, misli se na dve glavne katergorije:
socijalna prihvatljivost i
praktina prihvatljivost.
Praktina prihvatljivost sadri mnogo aspekata i moe se analizirati korienjem
razliitih kriterijuma kao to su trokovi, podrka, pouzdanosti itd. kao i kriterijum korisnosti.
Korisnost se odnosi na to koliko je korisnik u stanju da iskoristi funkcionalnosti sistema i pokriva
sve aspekte sistema sa kojima ovek moe doi u interakciju.
U ovm radu su izloeni rezultati istraivanja koji se odnose na funkcionalost korisnikog
interfejsa ureaja Kindle 3 kompanije Amazon. Ostatak rada je organizovan na sledei nain. U
prvom delu je dat pregled metode thinking aloud, kao i odrednice vezane za ovu metodu. U
drugom delu je prikazan sm ureaj Kindle 3, njegove osnovne funkcionalnosti kao i nacrt
eksperimenta (odabrani scenariji za evaluaciju i fizika postavka). U treem delu su razmatrani
rezultati istraivanja i predloena su poboljanja i reenja za uoene nedostatke.


Seminarski rad
3

1. Metoda Thinking Aloud
Metoda Thinking Aloud (engl. za razmiljanje naglas, skr. TA) jedna od najznaajnijih
metoda za inenjering upotrebljivosti. U svom osnovnom obliku podrazumeva da u
eksperimentu uestvuju ispitanici koji koriste sistem i da, tokom tog korienja, razmiljaju
naglas. Verbalizacijom onoga o emu razmiljaju, ispitanici omoguavaju uvid u to kakav je
njihov pogled tj. doivljaj sistema. Na ovaj nain se mogu lako identifikovati manjkavosti u
sistemu koje se odnose na pogreno razumevanje od strane korisnika. Mogue je imati direktan
uvid u one delove sistema koji uzrokuju najvie problema jer TA metoda pokazuje kako korisnici
interpretiraju svaku stavku interfejsa u sistemu. Treba napomenuti da se pojam sistema ovde
koristi u najirem smislu, tj. da to moe biti odreeni softver (operativni sistemi, aplikacije itd.)
ili ureaji najrazliitijih vrsta (raunari, telefoni, namenski ureaji, industrijske maine,
automobili itd.). Uopteno, pod sistemom se u kontekstu upotrebljivosti, kao to je ranije
spomenuto, podrazumeva svaki apsekt sa kojim bi korisnik mogao da doe u interakciju.
TA metoda svoje korene vue iz psiholokih istraivanja, tj. razvijena je iz starije tehnike
introspekcije. Introspekcija je zasnovana na ideji da se observacija deavanja koja se odigravaju
u svesti moe vriti iz spoljanjeg sveta. Psiholozi prouavaju tipove dogaaja koji se odigravaju
u ljudskoj svesti i njihovu uzrono-posledinu strukturu kao to naunici drugih disciplina
prouavaju pojave u spoljanjem svetu. Trenutno je TA metoda prihvaena kao koristan metod
od strane velikog dela naune zajednice u psihologiji i, takoe, ima svoje mesto u primeni kod
inenjeringa znanja.
Kao glavni nedostatak ove metode se najee navodi da u veini sluajeva nije
pogodna za merenje performansi. Meutim, njena prava snaga je bogastvo kvalitativnih
podataka koje moe da izvue iz malog broja ispitanika. Takoe, komentari korsnika esto
sadre slikovite i direktne primedbe koje se mogu iskoristiti da rezultati testiranja i
eksperimentisanja budu pristupaniji. TA metoda moe, istovremeno, da stvori laan utisak o
uzroku problema korisnika ako se se prevelika panja posveti korisnikovim teorijama o tome
zbog ega nastaju problemi i kako bi oni mogli da se ree. Na primer, korisnik bi mogao da
previdi odreeni element (dijalog, ponuenu stavku, polje za unos i slino) u prvom delu
testiranja. Kada konano pronae traeni element, moe se desiti da tvrdi da bi ga uoio
odmah da se nalazio na nekom drugom mestu. Vrlo je vano ne oslanjati se na takve izjave.
Umesto toga, posmatra u eksperimentu bi trebalo da belei radnje koje je korisnik vrio tokom
dela eksperimenta u kojem je previd nainjen. Podaci koji pokazuju u ta je korisnik gledao
imaju mnogo vii stepen validnosti nego korisnikove tvrdnje da bi neki element bio uoljiviji
kada bi se nalazio na drugom mestu. Poenta jeste da se pokae ta su korisnici radili i zato
istovremeno dok izvravaju radnje da bi se izbegle kasnije racionalizacije.
TA omoguava testiranje upotrebljivosti sa svim znaajnim iniocima ovog testiranja.
Bez TA, malo je verovatno da bi testiranje upotrebljivosti postalo jedna od najuticajnijih
metoda ininjeringa uprotrebljivosti. Protokol TA privlai panju poetnicima u testu
upotrebljivosti i daje eksperimentima, tj. testovima dimenziju naune zasnovanosti.
Interakcija ovek-raunar
4

Pregled prednosti i nedostataka metode TA je dat u tabeli 1.
Prednosti Nedostaci
Jednostavnost Subjektivnost
Ne zahteva veliku ekspertizu Selektivnost
Moe omoguiti koristan uvid u sistem
Akcije opisivanja moe promeniti performanse
zadataka
Moe pokazati kakav je sitem u stvarnoj upotrebi Neprirodnost
Pogodna za primenu audio i video snimanja Nekad moe biti naporna za ispitanike
Tabela 1. Prednosti i nedostaci Thinking Aloud metode
1.1 Prepreke u TA
Jedno od interesantnih pitanja u vezi sa TA metodom jeste da li ona utie na ono to
uesnici u testiranju rade. U nekim sluajevima jeste pogodno koristiti praenje oiju tokom
rada (kod hand-held ureaja), a negde to nije sluaj (kod nekih dinamikih sajtova). Zbog toga
je vano da se paljivo isplanira kako e TA biti inkorporiran u test upotrebljivosti.
Razmiljanje naglas moe delovati veoma neprirodno za veinu ljudi i neki od korisnika u
testu mogu imati znaajnih potekoa da odre stabilan tok izjavljivanja sopstvenih misli dok
koriste sistem. Ovo je naroito izraeno kod testiranja sa ekspertskim korisnicima koji izvode
vie akcija toliko brzo da u tom kratkom vremenskom intervalu nemaju ta da kau.
Osim to ispitanici u testu razmiljanje naglas doivljavaju kao neto neprirodno,
oteavajua okolnost je to to verbalizacija misli moe potencijalno uticati na rezultate. Prvo,
potreba da se vri verbalizacija misli moe usporiti korisnika, inei da merenje performansi
bude manje reprezentativno po pitanju brzine korisnikovog rada. Drugo, na smo korisnikovo
ponaanje dok reava problem moe imati uticaj injenica da govori dok radi. Korisnik moe
uoiti nedoslednosti u sopstvenoj predstavi o sistemu, a moe se i koncentrisati na kritine
komponente zadataka ovakve promene mogu uzrokovati da bre ili drugaije ovladavaju
nekim korisnikim interfejsima nego to bi to inae bio sluaj.
Osoba koja vodi eksmeriment bi trebalo da podstie ispitanike da razmiljaju naglas
pitanjima kao to su O emu razmiljate sada? i ta mislite da ova poruka znai(nakon to
je ispitanik uoio poruku i evidentno provodi vreme gledajui je i razmiljajui o njoj). Ako
ispitanik postavi pitanje Da li bih mogao da uradim to-i-to?, ne treba mu dati odgovor ve
podstai korisnika da sm govori i to, na primer, pitanjem ta vi mislite da e se dogoditi ako
uradite to-i-to?. Ukoliko se korisnik iznenadi dobijenim rezultatom, a pritom ne kae nita,
trebalo bi mu postaviti pitanje Da li je to ono to ste oekivali da e se dogoditi?.
1.2 Izbor ispitanikai zadataka
Ispitanici i zadaci koji im se postavljaju moraju biti odabrani na nain takav da mogui
ometajui efekti razmiljanja naglas budu minimizirani. Kognitivni proces koji je u ovom
kontekstu od interesa bi trebalo da se javlja kada je zadatak predstavljen ispitaniku, a ometanje
procesa zbog glasnog razmiljanja bi trebalo svesti na minimum, kao i probleme sinhronizacije i
Seminarski rad
5

preoptereenja radne memorije ispitanika. I kod naunog istraivanja i kod prikupljanja znanja
ne mora nuno postojati izbor. Istraivanje moe biti usmereno ka konkretnom tipu linosti i
tada je neophodan sluajan uzorak takvog tipa linosti kako bi se mogla izvriti generalizacija na
tom tipu. U prikupljanju znanja je esto teko imati eksperta na raspolaganju sa adekvatnim
osobinama tj. crtama linosti. Moe se rei da su dve najvanije karakteristike ispitanika u
pogledu podobnosti za TA metodu jeste stepen ekspertize i vetine verbalizacije.
Za popularnost TA metode kod testiranja upotrebljivosti je delimino zasluna
mogunost da se problemi uoe sa malim brojem uesnika u evaluaciji. Kako je razmiljanje
naglas strano mnogim ljudima, prikazivanje ispitanicima nekog kraeg testiranja putem TA
metode, pre nego to pristupe sopstvenom testiranju. Jedna od mogunosti jeste da osoba koja
vodi eksperiment izvede mali test kao to je, na primer, traenje odreenog termina u reniku
dok razmilja naglas. Alternativno, ispitanicima moe biti prikazan kratak video zapis koji je
nainjen sa namerom da se korisnici upute u koncepte testiranja. Takoe, prikazivanje snimka
na kojem se pokazuje primer testiranja moe ublaiti njihove strahove od snimanja, ali i
pribliiti im kako da pravilno iskau svoja trenutna razmiljanja.
Slina razmatranja koja se odnose na izbor i broj ispitanika se odnose i na izbor zadataka
u sesijama TA metode. Odreeni zadaci su manje pogodni jer ukljuuju neverbalne informacije
ili zato to je brzina rada vrsto povezana sa sadrinom zadatka. Postoje i drugi faktori koji
takoe mogu da utiu na izbor zadataka u TA metodi. Zadaci koji ukljuuju verbalnu
komunikaciju (npr. kontrola letova, glasovno upravljanje itd.) u svojoj izvornoj formi nisu
pogodni za razmiljanje naglas. Dalje, u domenu zadataka koji jesu pogodni nije lako izabrati
zadatak koji e pruati dobre podatke. Ono na ta bi trebalo obratiti panju je:
o Da li je zadatak na nivou teine koji je podesan za ispitanike uz uvaavanje
kognitivnih mogunosti i procesa? Ispitanik ne bi trebalo da bude u stanju da rei
zadatak na rutinski (automatski, uhodan) nain. Zadatak bi trebalo da bude
odgovarajue teine.
o Da li je zadatak reprezentativan imajui u vidu kognitivni proces i krivu uenja tokom
korienja? Ponekad osobe koje vode testiranje budu u iskuenju da odaberu
neobian zadatak samo da bi bio dovoljno teak. Tu postoji rizik da u testiranje budu
uvedene stvari koje imaju marginalan znaaj u testiranju. Praktian nain za
prevazilaenje ovoga jeste da se trai pomo od drugih eksperata u odabiru
zadataka koji e biti i dovoljno teki i reprezentativni. Nakon sesije u eksperimentu,
trebalo bi upitati ispitanike o generalnom utisku o predmetu evaluacije i
postavljenim problemima.
Imajui u vidu vremenska ogranienja, obino je mogue primeniti TA metodu na manji
skup problema. Najbolji pristup je verovatno da se kombinuje TA metoda sa tehnikama koje su
manje vremenske zahtevne, a koje omoguavaju da se stvori generalna slika na osnovu
rezultata koji su dobijeni TA metodom.
Interakcija ovek-raunar
6

2. Evaluacija korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3
Ureaj koji je testiran metodom thinking aloud jeste Amazon Kindle 3. Radi se o
elektronskom itau knjiga (eng. e-reader) koji korisnicima omoguava da kupuju, skidaju sa
interneta, pretrauju i itaju elektronske knjige, magazine, blogove i druge digitalne medije.
2.1 Funkcionalnosti u dizajnu Kindle 3 ureaja
Sa hardverske strane najvanija karakteristika Kindle ureaja jeste da koristi prikaz
elektronskim mastilom (eng. e-ink electronic paper) kojim je mogue prikazati do 16 nijansi sive
boje. Time je postignuta uteda u potronji baterije, a takoe se simulira itanje sa pravog
papira.
Samim ureajem dominira ekran baziran na pomenutom elektronskom mastilu, a ija je
dijagonala est ina odnosno neto vie od 15 cm. U izlazne komponente se moe uvrstiti i izlaz
za slualice, ali on nije od interesa za testiranje u ovom kontekstu.
Ureaj poseduje i mogunost pridruivanja futrola za uvanje razliitog dizajna i
mogunosti montae u zavisnosti od potreba korisnika, ime se udobnost u korienju i
generalno zadovoljstvo korisnika mogu eventualno pospeiti.
Ulazi tj. inputi kod urejaja Kindle 3 su realizovani putem fizikih tastera tj. tastature i
dodatnih tastera. Tasteri se mogu podeliti u sledee grupe:
1) QWERTY tasteri koji slue za unos slova, brojeva, znakova interpunkcija.
2) Navigacioni tasteri (tzv. strelice) koji slue za kretanje kroz knjigu, prelaz na
narednu i prethodnu stranu. Nalaze se sa leve i sa desne strane ekrana i oznaeni su
sa <i >.
3) Kursorski tasteri koji slue za upravljanje kursorom na trenutnoj strani ili mestu u
meniju i otvaranje, tj. pristupanje elementima na kojima je kursor pozicioniran (tzv.
centralni taster ili taster ).
4) Funkcijski tasteri koji imaju odreenu namenu:
a. Menu pristup opcijama ureaja.
b. Home otvaranje glavne strane tj. liste naslova.
c. Back vraanje na prethodni ekran.
d. AA pristup meniju za podeavanje prikaza.
e. Sym unos simbola koji nisu prikazani na samoj tastaturi (brojevi,
znakovi interpunkcije itd.).
Prikaz ureaja i oznaenih grupa tastera je dat na slici 1.

Seminarski rad
7


Slika 1.UreajAmazon Kindle 3 i prikaz grupa tastera
Treba napomenuti da se u okviru QWERTY grupe tastera nalaze i tzv. Shift taster koji je
oznaen (slui za unos velikih slova), taster Alt (direktno unoenje simbola preko tastature),
Del (za brisanje delova unetog teksta, ima tzv. backspace funkciju) i taster za prelazak na novi
red koji je oznaen sa .
Takoe, kliza za otkljuavanje i zakljuavanje ureaja se nalazi sa donje strane (u liniji
sa Home tasterom). Uz njega se nalaze i dve diode zelena koja oznaava da je kliza korektno
pomeren i uta koja se odnosi na punjenje baterije ureaja.

2) Navigacioni tasteri
3) Kursorski tasteri
1) QWERTY tastatura
4) Funkcijski tasteri
Interakcija ovek-raunar
8

2.2 Scenariji za evaluaciju interfejsa ureaja Kindle 3
Ureaj Kindle 3 je testiran uz uee tri ispitanika, od kojih dva nisu imali nikakvog
prethodnog iskustva sa elektronskim itaima, a trei ispitanik jeste imao predstavu o kakvom
se ureaju radi, ali nije imao prilike da koristi elektronski ita knjiga ovog tipa.
Eksperiment se sastoji od est scenarija koji sadre odreene zadatke za izvrenje. U
tabeli 2. su dati nacrti ovih scenarija, njihov opis i lista zadataka koje svaki scenario obuhvata.
Date su i akcije koje je neophodno izvriti za uspeno kompletiranje zadataka. Treba
napomenuti da ove akcije i njihov redosled nisu nuno jedini nain da bi se ispunio zadatak.
Takoe, i sami zadaci se mogu shvatiti orijentaciono, pa na primer, kod treeg scenarija u
kojem se podeava prikaz knjige ostavlja se korisniku da podeavanje izvri prema svojim
potrebama, umesto krutog prolaza kroz zadatke. Ovo je znaajno jer, u zavisnosti od toga
koliko korisnik bude uspean da podesi prikaz na nain koji mu najvie odgovara, moe imati
uticaja na njegov utisak o upotrebljivosti ureaja i ukupne performanse u korienju.
RB Scenario Opis Lista zadataka Akcije potrebne za izvrenje
1.
Ukljuivanje i
pristup
ureaju
Korisnik ima pred
sobom ureaj koji je
zakljuan i potrebno je
da ga otkljua.
Otkljuati ureaj Pomeriti kliza na desno i pustiti ga da
se vrati
2.
Pronalaenje
knjige
Korisnik bi trebalo da
pronae odgovarajuu
knjigu za itanje u listi
knjiga koje su snimljene
u ureaju, pogledati
informacije u vezi sa
njom, otvoriti je ili
obrisati.
Pronai knjigu na
prvoj strani
sadraja
Pritisnuti taster Home za prikaz liste
knjiga, ukoliko lista nije prikazana
Korienjem kursorskih tastera doi do
traene knjige
Pritisnuti taster
Pronai knjigu na
nekoj drugoj strani
sadraja
Korienjem navigacionih tastera doi
do strane u listi gde se traeni naslov
Korienjem kursorskih tastera doi do
traene knjige
Pritisnuti taster
Pronai knjigu
korienjem
pretrage
Pritisnuti taster Menu
Odabrati opciju Search
U polje za unos uneti sa tastature
kljunu re za pretragu
Odabrati search my items i pritisnuti
taster
Pogledati
informacije u vezi
sa knjigom
Odabrati traenu knjigu u listi
Pritisnuti desni kursorski taster
Obrisati knjigu Odabrati traenu knjigu u listi
Pritisnuti levi kursorski taster i kad se
pojavi dugme delete pritisnuti taster
U dijalogu za brisanje odabrati dugme
ok za potvrdu brisanja ili cancel za
odustajanje od brisanja
3.
Podeavanje
prikaza knjige
Korisnik ima otvorenu
knjigu na ekranu i
trebalo bi da podesi
nain kojim e se
otvorena knjiga
prikazivati.
Ui u meni za
podeavanje
prikaza
Pritisnuti taster AA
Kurorskim tasterima odabrati vrstu
podeavanja i odgovarajuu vrednost
Odabrati veliinu
fonta
U prvom redu menija odabrati veliinu
fonta
Podesiti gustinu U drugom redu menija odabrati gustinu
Seminarski rad
9

teksta teksta
Podesiti prored
teksta
U treem redu menija odabrati prored
teksta
Podesiti koliinu
rei po liniji teksta
U etvrtom redu menija odabrati
koliinu rei po liniji
Podesiti
orijentaciju ekrana
U estom redu menija odabrati
orijentaciju ekrana za prikaz teksta
Izai iz iz menija za
podeavanje
Pritisnuti taster ili
pritisnuti taster Back
4.
Kretanje kroz
knjigu
Korisnik u otvorenoj
knjizi okree strane,
prelazi iz jednog
poglavlja u drugo, ide
na odreenu stranu,
poetak ili kraj, a
takoe vri pretragu po
reima u samoj knjizi.
Pronai odreeno
poglavlje u
sadraju i pristupiti
mu
Doi do sadraja knjige
Kursorskim tasterima odabrati odreno
poglavlje
Pritisnuti taster
Okrenuti stranu Prisnuti taster > za prelaz na narednu
stranu
Prisnuti taster < za prelaz na narednu
stranu
(oba tastera se nalaze i sa leve i sa desne
strane plastinog okvira ureaja)
Prei iz jednog
poglavlja u drugo
Pritisnuti desni kursoski taster za
sledee poglavlje
Pritisnuti levo kursoski taster za
prethodno poglavlje
Prei na odreenu
stranu
Pritisnuti taster Menu
Odabrati opciju Go to... i pritisnuti taster

Pritisnuti taster Sym za ulazak u meni sa
simbolima
Kursorskim tasterima odabrati broj
eljene stane (posle svake cifre pritisnuti
taster )
Pritisnuti taster Sym za izlazak iz menija
sa simbolima
Kursorskim tasterima odabrati dugme
page pritisnuti taster
(za prelazak na poetak ili kraj knjige u
poslednjem koraku odabrati dugme
begining odnosno end)
Pronai odreenu
re u knjizi
Pritisnuti taster Menu
Odabrati opciju Search this book i
pritisnuti taster
Uneti traenu re preko tastature i
pritisnuti taster
Ukoliko je ponueno vie mesta gde se
traena re nalazi navigacionim i
kursorskim tasterima pronai eljenu
lokaciju i pritisnuti taster
5.
Korienje
renika
Ukoliko korisnik naie
na re ili frazu (pojam,
termin) koju ne razume
moe da upotrebi
renik izraza. . U ovom
sluaju koriste se
Oxford dictionary of
English i The New
Oxford American
dictionary
Korienje renika
kao posebnog
naslova
Pronai odgovarajui renik u listi
Preko tastature uneti re ili deo za
pretragu
Kursorskim tasterima odabrati re iz
ponuenih varijanti i pritisnuti taster
Korienje renika
u okviru neke
druge knjige
Na otvorenoj strani knjige kursor
postaviti ispred rei za tumaenje
Proitati kratko objanjenje u dnu ili pri
vrhu ekrana
Za opirnije objanjenje pojma pritisnuti
taster
Interakcija ovek-raunar
10

6.
Obeleavanje
teksta i unos
komentara
Korisnik obeleava
odreene delove teksta
i uz njih dodaje
komentare
Obeleiti tekst Kursor dovesti na poetak teksta za
obeleavanje i pritisnuti taster
Kurskorskim tasterima odabrati smer
obeleavanja teksta; nakon to je tekst
obeleen pritisnuti taster
Uneti komentar Kursor dovesti do mesta u tekstu za
komentarisanje
Sa tastature uneti komentar
Za odustajanje od komentara odabrati
dugme cancel, a za snimanje komentara
odabrati dugme save note
Prikazati sve
obeleene i
komentarisane
delove
Pritisnuti taster Menu
Odabrati stavku View Notes & Highlights
i pritisnuti taster
Za odlazak na odreeni ili komentarisani
i obeleeni deo teksta, kursorski
tasterima odabrati odgovarajuu stavku
iz ponuene liste i pritisnuti taster
Tabela 2. Lista scenarija za testiranje upotrebljivosti

2.3 Postavka eksperimenta
Kao to je ve reeno, eksperiment je izvren uz uee tri ispitanika koji su imali uloge
korisnika. Prilikom svake sesije vreno je snimanje dvema kamerama. Jedna kamera je sluila za
snimanje samog ureaja, odnosno, pokreta ruku prilikom izvravanja nameravanih akcija
korisnika. Druga kamera je beleila facijalnu ekspresiju korisnika tokom sesije. Ureaj Kindle 3
je bio postavljen na stolu za kojim je korisnik sedeo. Model fizike postavke eksperimenta je
dat na slici 2.

Slika 2. Model fizike postavke eksperimenta
Sve sesije su izvedene nezavisno jedna od druge. Svaki od korisnika je samostalno
izvravao zadatke u svojoj sesiji, tj. dok je trajala sesija jednog korisnika, druga dva korisnika
nisu bila prisutna. Ovime se obezbeuje izvesna nezavisnost u rezultatima, odnosno, izbegava
se meusobni uticaj korisnika na njihove performanse.

Korisnik
Kamera kojasnima
ureaj i pokrete
ruku
Kamera koja snima
facijalnu ekspresiju
korisnika
Seminarski rad
11

3. Rezultati istraivanja i analiza rezultata
Na osnovu izvrenog eksperimenta evaluacije upotrebljivosti korisnikog interfejsa kod
ureaja Kindle 3 dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 3. U tabeli dat prikaz da li je scenario
uspeno izvren, pokuaji i greke pre dolaska do adekvatnog rezultata, tj. uspenog izvrenja
(ili onoga to korisnik smatra da je uspeno izvren scenario), odnosno odustajanja od zadatka,
kao i vreme trajanja scenarija izraeno u minutima i sekundama; ovo vreme ukljuuje i
moderatorovo upuivanje na scenarije, odnosno, zadatke.
Scenario Ispitanik 1 Ispitanik 2 Ispitanik 3
1. Ukljuivanje i
pristup
ureaju
Uspeno
Pokuaj korienja pogrenog
tastera
Vreme: 00:33
Uspeno
Pokuaj korienja ekrana
osetljivog na dodir
Vreme: 00:46
Uspeno
Pregled bonih strana ureaja
Vreme: 00:40
2. Pronalaenje
knjige
Uspeno
Neuspeno pritiskanje Back
tastera za povratak na listu
knjiga zadatku pretrage naslova
Pokuaj pretrage u Go to...
odeljku
Pokuaj korienja Del tastera
za brisanje dok je knjiga
otvorena
Kod brisanja korisnik je primetio
strelice kod naslova u sadraju,
ali mu je trebalo vremena da
shvati ta one predstavljaju
Vreme: 06:02
Delimino uspeno
Pokuaj upotrebe kursorskih
umesto navigacionih tastera
prilikom listanja naslova
Pokuaj traenja informacija o
knjizi u glavnom meniju i
arhiviranim stavkama; korisnik
je primetio strelice kod naslova i
pravilno ih upotrebio, ali nije
uoio da jeste dobio informacije
o knjizi
Opciju brisanja je pronaao i
zapamtio u prethodnom
zadatku ovog scenarija
Vreme: 05:59
Delimino uspeno
Pokuaj korienja ekrana
osetljivog na dodir prilikom
otvaranja knjige
Pokuaj upotrebe kursorskih
umesto navigacionih tastera
prilikom listanja naslova
Korisnik je primetio strelice kod
naslova i pravilno ih upotrebio,
ali nije uoio da jeste dobio
informacije o knjizi
Opciju brisanja je pronaao i
zapamtio u prethodnom
zadatku ovog scenarija
Vreme: 05:19
3. Podeavanje
prikaza knjige
Uspeno
Pokuaj pronalaenja
podeavanja u glavnom meniju
Pokuaj pronalaenja
podeavanja pomou
navigacionih tastera
Isprobavanje svih funkcijskih
tastera
Podeavanje vri jedno po jedno
Vreme: 01:02
Neuspeno
Pokuaj pronalaenja
podeavanja u glavnom meniju
Pokuaj pronalaenja
podeavanja u opciji Go to.
Vreme: 03:35
Uspeno
Pokuaj pronalaenja
podeavanja u glavnom meniju
Vreme: 2:14
4. Kretanje kroz
knjigu
Delimino uspeno
Uspean odlazak na odreeno
poglavlje, ali korisnica nije
sigurna da li je pravilno obavila
zadatak
Vreme: 06:49
Delimino uspeno
Pokuaj korienja pretrage u
knjizi pomou opcije Go to u
glavnom meniju dok je naslov
otvoren
Ne primeuje da prelazi iz
jednog u drugo poglavlje
korienjem strelica umesto da
okree strane navigacionim
tasterima
Otkriva navigacione tastere, ali
ne uspeva da pronae sadraj
knjige
Ne obraa panju na poruku u
vezi sa unosom broja traene
strane
Pokuava da broj traene strane
Delimino uspeno
Pokuaj korienja strelica u
pretrazi poglavlja; korisnik je
ovde otkrio kako doi do
informacija o knjizi putem
interneta
Pokuaj korienja pretrage u
knjizi pomou opcije Go to u
glavnom meniju dok je naslov
otvoren
Prelaz izmeu poglavlja vri
preko sadraja
Kod traenja odreene strane
ne primeuje polje za unos
broja traene strane
Ne razume ta znai poruka u
vezi sa unosom broja traene
Interakcija ovek-raunar
12

unese klikom na centralni
taster, ne odabravi prethodno
opciju Location.
Vreme: 09:49
strane
Uoava da brojevi nisu
obeleeni na tastaturi i
pronalazi nain da ih unese
kombinacijom tastera Alt i
prvog reda QWERTY tastature
Vreme: 09:49
5. Korienje
renika
Neuspeno
Vie pokuaja pronalaska
renika u glavnom meniju
Vreme: 03:50
Delimino uspeno
Problem sa pretragom pojmova
Problem unosom odreene rei
Problem sa brisanjem slova
Tek nakon vie pokuaja
primeuje poruku u dnu ekrana
Vreme: 04:45
Delimino uspeno
Prilikom pretrage pojma u
okviru knjige ne primeuje
poruku o znaenju pojma ve
samo opciju markiranja teksta
Vreme: 04:14
6. Obeleavanje
teksta i unos
komentara
Uspeno
Pokuaj obeleavanja teksta
strelicama
Pokuaj oznaavanja teksta
Enter tasterom
Vreme: 02:31
Uspeno
Pokuaj oznaavanja teksta
kombinacijom tastera Alt i
strelica
Uoava poruku u vezi sa
obeleavanjem teksta i nakon
vie pokuaja uspeva da obelei
tekst
Vreme: 02:31
Uspeno
Obeleava deo teksta, ali nije
siguran da li je adekvatno izrio
zadatak
Zbunjuje ga nain prikazivanja
svih obeleenih mesta
Vreme: 02:31
Tabela 3. Pregled uspenosti u izvrenju zadataka iz scenarija
3.1 Uoeni nedostaci
Na osnovu rezultata dobijenih u eksperimentu mogu se izvesti zakljuci o odreenim
problemima vezanim za interfejs, a koji se javljaju u korienju ureaja Kindle 3. U zavisnosti od
toga kako se odraava na upotrebljivost, problemi se mogu svrstati u jednu od sledeih
kategorija:
katastrofa prestanak sistema sa radom, gubljenje podataka, nemogunost
da se premosti nedostak itd.,
veliki problem problem koji se ponavlja na vie mesta u sistemu, dovodi
korisnike u zabunu o stanju sistema, javlja se kod vie korisnika i potie od
nejasnog funkcionalnog dizajna,
mali problem problem koji odnosi na manje tehnike nedostatke, najee
vezan za brzinu izvravanja i dostupnost nekih opcija,
kozmetiki problem nedostaci u obliku i rasporedu elemenata u interfejsu i
nema problema.
Na osnovu izvedenog eksperimenta moe se rei da ne postoje problemi koji bi
pripadali kategoriji katastrofa jer ni u jednom scenariju ureaj nije otkazao sa radom; u ovom
kontekstu je naroito bitno to su akcije korisnika bile ograniene na odreeni skup moguih
akcija, te da nisu mogle da dovedu do nekonzistentnog stanja.
Treba imati u vidu da ako vie korisnika u eksperimentu se suoi sa istim problemom, on
bi trebalo da dobije na znaaju jer to ukazuje da e i veliki broj realnih korisnika imati isti takav
Seminarski rad
13

problem. Takvim problemima bi trebalo posvetiti posebnu panju, bez obzira na kategoriju
kojoj pripadaju.
U tabeli 4. su predstavljeni uoeni problemi tokom izvoenja zadataka u scenariju, kao i
kod koliko se korisnika javljaju problemi i kakav su uticaj imali na izvoenje zadataka.
Scenario Problem Kategorija
Ukljuivanje i
pristup
ureaju
Nema
Nema problema
Pronalaenje
knjige
Ne postoji mogunost pretraivanja naslova dok je knjiga otvorena
Nejasne opcije u listi naslova
Mali problem
Podeavanje
prikaza knjige
Korisnici oekuju da pronau ovo podeavanje u glavnom meniju
Nejasno obeleen taster AA
Veliki problem
Kretanje kroz
knjigu
Nejasnoe oko funkcija kursorskih i navigacionih tastera
Mali problem
Korienje
renika
Poruka o znaenju pojma nije dovoljno istaknuta Kozmetiki
problem
Obeleavanje
teksta i unos
komentara
Tastatura nema vidljivo oznaene alternativne simbole
Veliki problem
Tabela 4. Identifikovani problemi u evaluaciji interfejsa kod ureaja Kindle 3
Pored ovih problema koji su vezani za konkretne zadatke, korinici su iskusili odreene
nedostatke na nivou celog ureaja. Tu se pre svega misli na preveliki hod tastera i vreme odziva
koje je neto vee od onoga to smatraju prihvatljivim.
3.2 Predlozi poboljanja
Ni za jedan od navedenih problema se ne moe rei da realni korisnik nee biti u stanju
da ga rei upotrebom uputstva i eventualnim navikavanjem na neku od procedura koje mu do
tad nisu bile poznate. Meutim, to naruava intuitivnost u korienju i moe znaajno smanjiti
ukupnu udobnost i zadovoljstvo korisnika. Zbog toga se predlau sledea poboljanja:
1. Pretragu liste knjiga ubaciti u meni (klik na dugme Menu) koji se otvara dok je
knjiga otvorena. Ovime bi se omoguila efikasnija pretraga i skok sa jedne knjige
na drugu.
2. U listi knjiga, kod strelica koje se pojavljuju sa leve i desne strane naslova staviti
oznake Delete i Info, redom. Ovime bi se jasno ukazalo na to ta se postie
klikom na tastere odgovarajuih strelica.
3. U glavnom meniju dodati opciju kojom se pristupa podeavanju prikaza knjige, s
obzirom da korisnici oekuju da se tu nalazi.
4. Funkcijski taster AA istai na tastaturi ureaja nekom od sledeih alternativa (ili
kombinacijom vie njih):
a) promeniti oznaku tastera AA u AA,
Interakcija ovek-raunar
14

b) promeniti oblik i veliinu tastera AA ili
c) promeniti poloaj tastera AA tako da ne deluje kao deo QWERTY dela
(npr. iznad Menu tastera).
Na ovaj nain znaajno bi se smanjila verovatnoa previda ovog tastera od strane
korisnika.
5. Na ekranu u listi knjiga i prilikom kretanja dati jasniju poruku o tome ta se dobija
klikom na navigacione, a ta na kursorske tastere kako bi bila izbegnuta zabuna o
njihovim funkcija.
6. U otvorenoj knjizi prilikom obeleavanja rei za pretragu u reniku podesiti poruku
o znaenju rei ili pojma tako da se pojavljuje blie obeleenom pojmu. Takoe,
poruka bi trebalo da bude dodatno istaknuta tako to e se prikazati belim slovima
i crnom pozadinom. Ovime se spreava da korisnik ne primeti poruku u dnu
ekrana.
7. Na tastaturi oznaiti alternativne simbole (brojeve i znakove interpunkcije).
Predloena reenja se mogu svrstati u red manjih unapreenja koja e primetno
poveati upotrebljivost interfejsa razmatranog e-itaa. Dva glavna problema se odnose na
podeavanje prikaza knjige i unosa teksta to, u nekim sluajevima, moe dovesti do toga da i
neke druge nameravane akcije budu neizvodljive. Implementiranjem predloenih reenja se ne
bi promenila struktura sistema, a ne bi se ni naruila organizacija interfejsa. Time bi se ostvarila
vea efikasnost, ali i udobnost u radu sa ovim ureajem.


Seminarski rad
15

Zakljuak
Razvoj korisnikog interfejsa kod elektronskih itaa knjiga se mora posmatrati u okviru
razvoja celokupnog ureaja. Ovo je naroito znaajno jer je funkcionalnost korisnikog
interfejsa primarni aspekt u razvoju ovakvih ureaja. ak i vie nego kod nekih drugih
prenosnih ureaja (PDA, smartphone i slino) jer ima uski domen namene. Imajui to u vidu,
kvalitet interfejsa i ukupno zadovoljstvo korisnika koje iz njega proizilazi su direktni pokazatelji
kvaliteta elektronskog itaa u celini. Kao i do sada, ubudue e na razvoj elektronskih itaa
knjiga imati razvoj paradigme na kojoj se bazira interfejs putem kojeg oveg stupa u interakciju
sa sistemom ovakvog ureaja.
U ovom radu su prezentovani rezultati evaluacije korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3
metodom Thinking Aloud. Na osnovu ovih rezultata otkriveni su nedostaci u dizajnu korisnikog
interfesa i u funkcionalnostima u okviru ovekove interakcije sa ureajem. Odreeni nedostaci
su identifikovani kao kritini problemi koji mogu bitno naruiti upotrebljivost ureaja i kojima u
buduim verzijama bi trebalo posvetiti posebnu panju. Predloena su odreena reenja, a s
obzirom da je upotrebljivost kljuni faktor za uspeh ureaja u trinom smislu, dobijeni rezultati
mogu posluiti kao osnova za dalje analize i unapreenja.


Interakcija ovek-raunar
16

Reference

[1] Jaspers M.W.M.: The Think Aloud Method and Interface Design, University of
Amsterdam, The Netherlands,Human Computer Interaction Concepts, Methodologies,
Tools and Applications, IGI Global, Hershey PA, 2009.
[2] Minovi M., tavljanin V.:CASE STUDY: MOBILE COMMERCE APPLICATION USABILITY,
Faculty of Organizational Sciences, Belgrade University,
http://www.mmklab.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/06/MTC-USABILITY.pdf,
pristupljeno 15. 10. 2011.
[3] Nielsen J.: Usability Engineering, Academic Press, San Diego, 1993.
[4] Someren M.W. van, Barnard Y.F., Sandberg J.A.C.: The Think Aloud Method A
practical guide to modelling cognitive processes, University of Amsterdam, Acedemic
Press, London, 1994.