Posveta

oveanstvu
I nadi da se rat protiv gluposti
moe jednog dana, ipak, dobiti.
Napomena
Pria poinje estim odeljkom. To
nije greka, imao sam svoje
komplikovane razloge za to. Vi samo
itajte; nadam se
da ete uivati.
protiv gluposti...
6.
"e vredi!" ree "amont otro. "ita nisam postigao." Izraz njegovog li#a $io je
nekako sumoran; to se do$ro slagalo sa njegovim du$oko usa%enim oima i sa njegovom dugom,
pomalo asimetrinom vili#om. I kad su $ila naj$olja vremena, na njegovom li#u je $io sumoran
izraz, a sad nisu $ila naj$olja vremena. jegov drugi &ormalni razgovor sa 'alamom $io je
gori &ijasko nego prvi.
"e drami", ree (ajron )ronovski smireno. "isi ni oekivao da neto postigne. *am si
mi tako rekao." )a#ao je zrna kikirikija u vazdu+ i +vatao i+, kad su padala nazad, svojim ustima
de$eli+ usana. ikad nije promaivao. ije $io $a visok; nije $io $a mrav.
",to ipak ne znai da je $ilo prijatno, -li u pravu si, nije vano. Postoje druge stvari koje
mogu i +ou da sprovedem, a sem toga, zavisim od te$e. .ad $i ti samo mogao da otkrije..
"emoj to zavriti, Pit. *ve sam to ve uo. Tre$a samo da odgonetnem &unk#ionisanje
jedne neljudske inteligen#ije, nita vie."
"/edne inteligen#ije bolje nego to je ljudska. Ta stvorenja iz para00univerzuma se trude
da $udu s+vaena."
"(oe $iti", uzda+nu )ronovski, "ali oni to pokuavaju da sprovedu kroz moju inteligen#iju,
za koju ponekad mislim da je $olja od ljudske 1 ali ne mnogo $olja. Ponekad, nou, u mraku,
leim $udan i pitam se mogu li razliite inteligen#ije da komuni#iraju, mogu ti one to uopte
izvesti; a ako sam imao pose$no r%av dan, pitam se da li &raza 2razliite inteligen#ije2 ima ikakvo
znaenje."
"Ima", ree "amont ogoreno. /asno se moglo videti da se njegove ake, za$ijene u depove
njegovog la$oratorijskog radnog mantila, steu u pesni#e. "- to znaenje je3 'alam i ja. Taj
tupak0 slavljenik 4r 5rederik 'alam i ja. (i smo razliite inteligen#ije, jer kad mu govorim, ne
razume. jegovo idiotsko li#e postane #rvenije, oi iz$uljenije, a ui mu se zapue. .azao $i+ i
da mu um stane, ali nemam dokaza da se taj um ikad nalazi u nekom drugom stanju, kojemu $i
zaustavljanje $ilo suprotnost."
)ronovski promrmlja3 ".oji je to nain da se govori o 6#u elektron00pumpe..
"6 tome je re. 6n je navodno 6ta# elektron0pumpe. -ko je ikad $ilo kopiladi, onda je ta
pumpa jedno od nji+. 'alamov istinski doprinos $io je minimalan. To znam."
"7nam i ja. 8esto si mi priao", ree )ronovski i $a#i sledee zrno kikirikija u vazdu+. ije
promaio.
1
*tvar se dogodila trideset godina ranije. 5rederik 'alam je $io radio0+emiar. *lova
na njegovoj doktorskoj diserta#iji jo se nisu $ila ni osuila. ije $ilo ni najmanjeg znaka da e
'alam uzdrmati svet.
*vet je poeo da se drma zato to je na 'alamovom stolu stajala pranjava reagens0$o#a sa
etiketom "tungsten metal". )o#a nije $ila njegova. 6n nju nikad nije upotre$io. 6stala je tu kao
nasledstvo iz neki+ mutni+ vremena kad je neko od $ivi+ korisnika te radne prostorije zaeleo, iz
neko9 davno za$oravljenog razloga, da ima tungsten. To ak vie i nije $io stvarno
tungsten. *astojao se od grudvi#a pokriveni+ de$elim slojem oksida; siv, pranjav, nikom vie nije
mogao $iti koristan.
- onda je jednog dana 'alam uao u la$oratoriju :ako tre$a da $udemo pre#izni, $ilo je to
;. okto$ra <=>=. godine9, poeo da radi, neto pre deset sati prepodne stao i zurio u tu $o#u kao
+ipnotisan. Podigao ju je. )ila je pranjava kao i uvek, a etiketa na njoj $ila je podjednako
iz$ledela, ali on je ipak vrlo prodornim glasom rekao3 "?$io ga $og; ko je kog vraga dirao ovo@"
Tako je $ar izvestio 4enison, koji je te rei uo i prepriao i+ "amontu, genera#iju kasnije.
*lu$ena pria o tom otkriu izostavlja te &raze; itao#u slu$ene verzije ostaje slika otrookog
+emiara koji je primetio promenu i istog asa izvukao du$okomudre zakljuke.
,to se nije desilo. 'alamu je taj tungsten $io sasvim nepotre$an; nije mu mogao $iti ni od
kakve koristi. -ko je neko neovlaeno koristio taj tungsten, to 'alamu zaista nije ni na koji
nain moglo $iti vano. (e%utim, on nije podnosio da mu ma ko pretura po radnom stolu :mnogi
to ne podnose9 i podozrevao je da ljudi ivo ele upravo to da ine, iz iste zlo$e prema njemu.
ije se tada naao niko ko $i priznao da ma ta zna o toj stvari. )endamin -lan 4enison,
koji je uo navedene rei, imao je radnu prostoriju sa suprotne strane +odnika, tano naspram
'alamove so$e; vrata o$eju prostorija $eja+u otvorena. 4igao je pogled i suoio se sa 'alamovim
optuujuim zurenjem.
6n 'alama nije naroito voleo :voleo ga naroito nije niko9, a sem tog je, protekle noi je
loe spavao. I tako se dogodilo, a on se toga kasnije prisetio, da je u tom asu 4enison jedva ekao
priliku da se na nekome iskali, a 'alam se pojavio kao per&ektan kandidat.
.ad mu je 'alam podneo $o#u pod nos, 4enison se izmakao ne krijui ga%enje. ",to $i+ se
ja kog vraga interesovao za tvoj tungsten@" ree on "I zato $i iko@ -ko samo pogleda tu
&laetinu, videe da je dvadeset godina niko otvorio nije; a da nisi spustio ape na nju, video $i i
to da je niko nije ni dotakao."
'alama je polako o$lilo #rvenilo $esa. apetim glasom rekao je3
"*luaj, 4enisone, neko je promenio sadrinu. 6vo nije onaj
tungsten."
4enison je dopustio se$i jedno malo, ali vrlo razgovetno prezrivo mrktanje. "a koji nain $i
ti to mogao da zna@"
6d takvi+ stvari, od siuni+ dodijavanja i $es#iljni+ u$oda, sainjena je istorija.
Ta primed$a $ila je, u svakom sluaju, zlosrena. 4enisonov akademski uspe+, mada
podjednako sve kao 'alamov, $io je daleko impresivniji, 4enison je u toj ustanovi zauzeo
pozi#iju )riljantnog (ladog 8oveka. 'alam je to znao, ali, to je jo gore, to je znao i 4enison, i
nije krio da zna. 4enisonovo "a koji nain $i ti to mogao da zna@" sa jasnim i nepogreivo
ujnim naglaskom na ti, $ilo je dovoljna i vie nego dovoljna motiva#ija za ono to je usledilo. 4a
nije $ilo toga, 'alam nikad ne $i postao najvei i naj#enjeniji naunik u istoriji; $a tim
reima opisao ga je 4enison
kasnije, u razgovoru sa "amontom.
*lu$eno, 'alam je tog sud$onosnog jutra uao, primetio je da su pranjave sive
grudvi#e nestale 1 nije se zadrala ak ni praina na unutranjoj povrini 1 i da se na
nji+ovom mestu pojavio isti gvozdeno0sivi metal. Prirodno, ispitao je stvar...
-li, ostavimo slu$enu verziju po strani. 4enison je $io uzrok. 4a se 4enison ograniio na
jednostavno negiranje, ili na sleganje ramenima, 'alam $i po svoj prili#i pitao i druge, onda $i
se, pre ili kasnije, zamorio od tog neo$janjenog doga%aja, ostavio $i $o#u postrani, i time $i
prepustio da $udunost $ude odre%ena tragedijom koja $i se dogodila i koja $i $ila :zavisno od
toga koliko $i se sa konanim otkriem zakasnilo9 moda mali+ razmera, a moda drastina. ?
svakom sluaju, ne $i 'alam $io taj koji jae tornado i odlazi u visine.
6vako, saseen tom reeni#om "a koji nain $i ti to mogao da zna@" 'alam je samo mogao
da odvrati, ludo $esan3 "Pokazau ti da znam."
I posle toga, nita ga nije moglo spreiti da ne zadre u krajnosti. -naliza metala u staroj $o#i
postala je njegov prvi prioritet, a njegov glavni #ilj $io je da z$rie tu nadmenost sa 4enisonovog
uskonosog li#a i taj veni trag podsme+a sa 4enisonovi+ $ledi+ usana.
4enison nikad nije za$oravio taj momenat, jer njegova reeni#a je odvela 'alama do
o$elove nagrade a njega samog $a#ila u za$orav.
ikako nije 4enison mogao znati :a i da je znao, u tom asu ne $i mario9 da u 'alamu
postoji preovla%ujua, silna tvrdoglavost, prestravljena potre$a jednog mediokrita da $rani svoj
ponos, i da e to u datom trenutku $iti presudnije nego to $i sva 4enisonova uro%ena $riljantnost
mogla +iti.
'alam je stupio u ak#iju odma+ i direktno. 6dneo je svoj metal u odeljenje za masenu
spektrogra&iju. 7a jednog radija#ionog +emiara, $io je to prirodan potez. Poznavao je
te+niare tamo, sa njima je radio, a $io je energian. )io je, zapravo, toliko energian da je taj
posao stavljen ispred projekata mnogo znaajniji+ i zamaniji+.
(aseni spektrogra&ista je posle izvesnog vremena rekao3 "4akle, ovo nije tungsten."
'alamovo iroko, neveselo li#e z$rkalo se u gru$i osme+. "? redu. To emo
kazati
Pametnjakoviu 4enisonu. Aelim izvetaj i..."
"-li, ekajte malo, 4r. 'alam. Bekao sam vam da to nije tungsten, ali to ne znai da znam
ta
je."
",ta +oete da kaete s tim da ne znate ta je@"
"To, da su rezultati smeni." Te+niar je malo razmislio. "7apravo, nemogui su. 6dnos
masa0
naelektrisanje je skroz pogrean."
"*kroz pogrean na koji
nain@"
"Previsok. Tako neto, jednostavno, ne moe postojati."
"C, pa onda", ree 'alam, stupajui svojom sledeom primed$om, $ez o$zira koji ga je
motiv pokretao, na stazu koja e ga odvesti do o$elove nagrade, i to, moglo $i se ak kazati,
moda i zasluene, "utvrdite &rekven#iju njegovog karakteristinog D0zraenja i izraunajte
naelektrisanje. emojte samo sedeti i priati o tome da je neto nemogue."
ekoliko dana kasnije jedan za$rinuti te+niar uao je u 'alamovu radnu prostoriju.
'alam je ignorisao za$rinutost na te+niarevom li#u 1 nikad 'alamu osetljivost nije $ila
svojstvena 1 i poeo3 "/este li utvrdili..." 6nda je on sam $a#io za$rinuti pogled na 4enisona,
koji je sedeo za stolom u svojoj la$oratoriji; zatvorio je vrata. "/este li utvrdili naelektrisanje
nukleusa@"
"/esam, ali pogreno je."
"Pa do$ro, Trejsi. ?radite ponovo."
"Badio sam dvanaestak i vie puta. Pogreno je."
"-ko ste merenjem do$ili rezultat, onda tu nema ta da se pria. e moemo ratovati protiv
injeni#a."
Trejsi je protrljao svoje uvo i rEkao3 "(oram da ratujem, gos2n doktore. -ko rezultate
merenja s+vatim oz$iljno, onda je to to ste mi dali 1 plutonijum FGH."
"Plutonijum FGH@ Plutonijum-186?"
"aelektrisanje je IJK. (asa je
FGH."
"-li to je nemogue. e postoji takav izotop. e moe
postojati." "Pa to vam i govorim. -li to su rezultati."
"-li u takvoj situa#iji nukleus ostaje u manjku od preko pedeset neutrona. e moete imati
plutonijum FGH. e $iste mogli zgurati devedeset i etiri protona u jedno jezgro i uz nji+ samo
devedeset dva neutrona i oekivati da se to dri na okupu makar i $ilioniti deo $ilionitog dela
sekunde."
"Pa to vam i govorim, gos2n doktore", ree Trejsi strpljivo.
6nda je 'alam zastao da razmisli. jemu je nestao tungsten; jedan od tungstenovi+ izotopa,
tungsten FGH, je sta$ilan. Tungsten FGH ima u svom nukleusu >K protona i FF< neutrona. 4a li je
mogue da je neto pretvorilo dvadeset neutrona u dvadeset protona@ To nikako nije $ilo mogue.
"Ima li ikakvi+ znakova radioaktivnosti@" upita 'alam pokuavajui da napipa neki izlaz iz
lavirinta.
"Pomislio sam na to", ree te+niar. "6vo je sta$ilno. -psolutno
sta$ilno." "6nda to ne moe $iti plutonijum FGH."
"To vam i govorim, doktore."
'alam $eznadno ree3 "Pa do$ro, dajte mi to."
.ad je opet ostao sam, seo je i zurio u tu $o#u zapanjeno. 6d svi+ izotopa
plutonijuma, najsta$ilniji je $io plutonijum <K=, kod koga je $ilo potre$no FKH neutrona da $i se
JK protona dralo na okupu sa $ar kakvom0takvom deliminom sta$ilnou.
,ta sad moe da uini@ *tvar mu se izmakla iz ruku; zaalio je to je poeo. ajzad, njegov
pravi posao je ekao i prosto molio da se uradi, a ova stvar 1 ova misterija 1 sa 'alamom nije
imala nikakve veze. Trejsi je napravio neku glupu greku, ili je maseni spektrometar ratimovan,
ili...
(a, ta mari@ 7a$oravi sve to skupa!
*em to za$oraviti nije mogao. Pre ili kasnije, neiz$eno, 4enison e vratiti i pitati o
tungstenu, uz onaj svoj iritirajui osme+. I ta $i tad 'alam mogao da kae@ 4a li $i mogao da
kae3 ".ao to sam ti rekao, to nije tungsten"
*umnje nema3 4enison e tad zapitati3 "/e I2, a ta je@" e moe se ni zamisliti nita to $i
nateralo 'alama da se izloi onoj vrsti podsme+a .oja $i usledila ako $i pokuao da tvrdi da je to
plutonijum FGH. (orao je, dakle, da utvrdi ta je u $o#i, i morao je to da uradi lino. )ilo
je evidentno u druge nije mogao da se pouzda.
I tako je neki+ etrnaest dana kasnije uao u Trejsijevu la$oratoriju noen prvoklasnom
raz$enjenou.
"Cj, zar mi ne rekoste da ovo ovde nije
radioaktivno@" ",ta@" ree Trejsi automatski. 6nda
se setio.
"6vo to ste nazvali plutonijumom FGH", ree 'alam.
"-. Pa, $ilo je sta$ilno."
"*ta$ilno otprilike koliko i vae mentalno stanje. -ko vi ovo zovete neradioaktivnim, mesto
vam je u vodoinstalaterskoj radnji."
Trejsi se namrtio. "? redu, gos2n doktore. 4odajte mi to, pa da pro$amo." ?skoro je rekao3
"e kapiram! /este radioaktivno. e mnogo, ali jeste. e vidim kako sam to mogao da propustim."
"l u kojoj meri sad ja mogu da se pouzdam u ono tupljenje o plutonijumu FGH@"
6va tema je sad 'alama vrsto drala za grlo. (isterija je postala tako zapanjujua da je
poprimala dimenzije line uvrede. .o god da je zamenio $o#e, ili zamenio sadraj $o#e, sigurno je
nainio jo jednu promenu ili je izmislio novi metal samo da $i od 'alama napravio $udalu. ?
svakom sluaju, 'alam je $io spreman, samo da $i ovu misteriju razreio, da razmontira itav
svet ako to $ude potre$no :i ako to $ude mogao9.
Baspolagao je svojom tvrdoglavou i intenzitetom koji nije $io za pot#enjivanje. 6tiao je
pravo kod L. M. .antrovia, koji je tad $io u zavrnoj godini svoje itekako ugledne karijere.
ije $ilo lako prido$iti .antrovia da vam pomogne, ali kad ga jednom prido$ijete, on je naglo
poinjao da se pali.
*vega dva dana kasnije .antrovi je uleteo u 'alamovu la$oratoriju kao tornado, plamtei
od uz$u%enja. "4rali ste ovo golim rukama@"
"e mnogo", ree 'alam.
"6nda i nemojte. -ko imate jo toga, nemojte. Cmituje
pozitrone." "4a@"
"Cnergetski najsnanije pozitrone koje sam ikada video... - to se tie vai+ #i&ara o
radioaktivnosti, one su preniske."
"Preniske@"
")a tako. 7a$rinjava me sledee3 svakim sledeim merenjem do$ijam rezultate za trun vee
od dotadanji+."
6 (nastavak)
? prostranom depu svog mantila )ronosvki je pronaao jednu ja$uku. 7agrizao je u
nju. "4o$ro, iao si da vidi 'alama i on te je iz$a#io napolje, to si i oekivao. ,ta sad@"
"isam jo odluio tano ta u dalje initi. -li ta god da uinim, $ie to neto od ega e
on pasti na tu svoju de$elu zadnji#u. Video sam ja njega i ranije, zna; $ilo je to jednom
prilikom pre vie godina, kad sam doao ovde. Tad sam mislio da je on veliki ovek. Veliki ovek
... on je najvei podla# u istoriji nauke. 5alsi&ikovao je istoriju Pumpe, razume, napisao je novu
verziju ovde. .." "amont se ku#nuo prstom po slepooni#i. "Veruje u svoju sopstvenu
&antaziju i $ori se za nju $olesnom $esomunou. To je pigmej sa jednim jedinim talentom,
naime talentom da uveri ljude da je din."
"amont je digao pogled ka irokom, smirenom li#u )ronovskog, na kom se, po nainu kako
se zguvalo, videlo da ga ovo za$avlja, i usiljeno se nasmejao. "(a, do$ro, od ovog nema
nikakve koristi, a uostalom #elu stvar sam ti ve ranije ispriao."
"(nogo puta", sloio se )ronovski.
"-li mui me pomisao da itav
svet..."

Piteru "amontu $ilo je samo dve godine kad je 'alam po prvi put podigao svoju $o#u sa
izmenjenim tungstenom. - u dvadeset prvoj godini svog ivota, Piter "amont se zaposlio u
Pumpnoj stani#i "/edan". Istovremeno je na univerzitetu postavljen na jedno radno mesto na
5akultetu za &iziku. *lova na njegovoj doktorskoj diserta#iji jo se nisu $ila osuila.
7a tog mladog oveka, $ilo je to izvrsno postignue. Pumpna stani#a "/edan" nije $ila onako
$listava kao kasnije stani#e, ali je zato $ila pradeda svi+ stani#a, #elog lan#a koji je sad opasivao
planetu 7emlju, to je postignuto iako je te+nologija Pumpe $ila tek dve de#enije stara.
ijedan krupan te+noloki pro$oj nije ovladao svetom tako rapidno i tako totalno, a zato i ne $i@
?vo%enje Pumpi donelo je $esplatnu energiju u neogranienim koliinama i $ez ikakvi+
pro$lema. 6no je odigralo ulogu 4eda (raza i -ladinove lampe za itav svet.
"amont se zaposlio u stani#i "/edan" sa namerom da se $avi pro$lemima iste teorije,
krajnje apstraktnim; me%utim, zainteresovala ga je zapanjujua pria o razvoju elektron0pumpe.
Tu istoriju nikad nije u #elosti napisao niko ko $i istinski razumeo teorijske prin#ipe Pumpe :u
onoj meri u kojoj su se oni uopte mogli razumeti9 a ko $i ujedno $io u stanju da kompleksne
stvari prevede na jezik pristupaan o$inoj pu$li#i. aravno, sam 'alam je napisao izvestan $roj
lanaka za javna glasila, ali ti lan#i nisu predstavljali povezanu i o$razloenu istoriju 1 a $a je
takvu "amont eleo da napie.
7a poetak, upotre$io je 'alamove lanke, zatim druga o$javljena priseanja 1 stvari koje
$i se mogle nazvati slu$enim dokumentima 1 stiui konano do 'alamove planetotresne
primed$e koju ponekad nazivaju Velikim 7apaanjem :to uvek piu velikim slovima9.
.asnije, kad se oslo$odio svoji+ iluzija, "amont je, naravno, poeo da kopa du$lje, i tad se u
njegovom umu pojavilo pitanje da li je 'alamova slavna primed$a doista $ila 'alamova.
Primed$a je $ila izgovorena na seminaru koji je oznaio pravi poetak elektron0pumpe. Pokazalo
se da je izuzetno teko saznati detalje tog seminara, a potpuno nemogue do$iti magneto&onske
snimke onog to je tamo reeno.
Posle nekog vremena "amont je poeo da podozreva da nejasnoa otisaka stopala ostavljeni+
u pes#ima vremena +odom tog seminara nije sasvim sluajna. Ingeniozno sastavljajui nekoliko
podataka "amont je naslutio da je 4on 5. D. (ak 5arland rekao neto veoma slino presudnoj
'alamovoj opas#i 1 pre 'alama.
"amont je otiao na razgovor sa (ak 5arlandom, koji se u zvaninoj istoriji ni jednom
jedinom reju nije pominjao i koji se sad $avio istraivanjem gornji+ slojeva atmos&ere, sa
pose$nim naglaskom na *unevom vetru. ije to $io posao prve klase, ali ipak je donosio lepe
rezultate, a imao je itekakve veze sa e&ektima Pumpe. (ak 5arland je oito iz$egao da ga, kao
4enisona, poklopi tama za$orava.
*a "amontom je razgovarao lju$azno i ispoljio je spremnost da pria o svakoj temi sem o
doga%ajima na onom seminaru. Ti+ doga%aja se jednostavno nije seao.
"amont je insistirao, #itirajui dokaze koje je ve prikupio.
(ak 5arland je izvukao lulu. apunio ju je. Temeljito je osmotrio njen sadraj. 8udno
napetim glasom, rekao je3 "e elim da se setim, jer nije vano; zaista nije. Pretpostavimo da ja
sad ustvrdim da sam tad neto rekao. iko mi ne $i poverovao. Ispao $i+ idiot i megaloman."
"- 'alam $i se postarao da vas penzioniu@"
"To ne kaem, ali kaem da od toga nikakva do$ra ne $i+ video. ?ostalom, zato je to
vano@" "Pitanje istorijske istine!" ree "amont.
"(a, vraga. Istorijska je istina da 'alam nikako nije poputao. Lonio je sve oko se$e
da istrauju 1 i one koji su to +teli, i one koji nisu. 4a nije $ilo njega, taj tungsten $i pre ili
kasnije eksplodirao, pri emu $i nastradalo ko0zna0koliko ljudi. (oglo je da se desi da nikad
ne stigne sledei uzorak i da nikad ne steknemo Pumpu. 'alam je za to zasluan, ak i ako nije
zasluan, pa sad ako to nije logino, ja tu nita ne mogu, jer istorija nije logina."
"amont time nije $io zadovoljan, ali je time morao da se zadovolji, zato to (ak 5arland
prosto0 naprosto nije +teo nita vie da kae.
Istorijska istina!
/edan deli istorijske istine, deli koji se ukazao tako jasno da se u njega nije moglo
sumnjati $io je u sledeem3 radioaktivnost je izvukla "'alamov tungsten" :tokom istorije uvrstio
se o$iaj da se ta supstan#a tako naziva9 do slave. ije $ilo $itno da li je to tungsten ili nije
tungsten; da li je neko uti#ao na njega ili ne; ak nije $ilo $itno ni pitanje da li to jeste ili nije
nemogu izotop. *ve je to ostalo u sen#i zaprepaenja pred injeni#om da se pojavilo neto to
ispoljava radioaktivnost, i to
sve veu, u uslovima koji iskljuuju ma kakvo radioaktivno raspadanje, u ma kom $roju koraka
do tada poznato.
4oao je as kad je .antrovi promrmljao3 ")olje je da mi to malo razmestimo. -ko ostane
u velikim grudvama, pretvorie se u paru, ili e eksplodirati, ili o$a, pa e kontaminirati pola
grada."
7ato su tu supstan#u samleli u pra+ i uvali na vie odvojeni+ mesta; prvo su je meali sa
o$inim tungstenom, a onda, kad je i taj o$ini tungsten postao radioaktivan, sa gra&itom, koji je
omoguio nii radija#ijski popreni presek.
i dva mese#a od dana kad je 'alam primetio promenu u sadrini $o#e, .antrovi je, u
tekstu upuenom uredniku asopisa Nuklearna revija, potpisujui uz se$e i 'alama kao
koautora, o$javio postojanje plutonijuma FGH. Time je potvr%ena ispravnost Trejsijevog
prvo$itnog zakljuka, ali Trejsijevo ime nije pomenuto, ni tada ni kasnije. 6$javljivanjem tog
lanka 'alamov tungsten je poeo da do$ija epske razmere, a 4enison je poeo da primeuje
promene koje su se zavrile tako ta je on postao niko i nita.
)ilo je dovoljno to uopte postoji plutonijum FGH. -li to to je on u poetku $io sta$ilan, a
zatim poeo da ispoljava sve jau radioaktivnost, $ilo je istinski r%avo.
6rganizovan je seminar sa zadatkom da uini neto sa tim pro$lemom. Predsedavao
je .antrovi, to je interesantan istorijski podatak, zato to je to $io poslednji sluaj u istoriji
elektron0 pumpe da znaajnom sastanku o njoj predsedava iko drugi sem 'alama lino. .antrovi
je, uistinu, umro pet mese#i kasnije, ime je uklonjena poslednja linost koja je imala presti
dovoljan da dri 'alama u sen#i.
Taj skup je $io jalov kao retko koji, sve do asa kad je 'alam saoptio svoje Veliko
7apaanje; me%utim, u verziji koju je "amont sklopio na osnovu svoji+ rekonstruk#ija,
istinska prekretni#a dogodila se za vreme pauze za ruak. Tokom te pauze, (ak 5arland, kome
se u slu$enim dokumentima ne pripisuje nikakva primed$a, mada je spomenut kao uesnik, rekao
je3 "7nate, ovde nam tre$a mali#e &antazije. ,ta ako..."
To je govorio 4ideriku van .lemensu, a van .lemens je o tome ostavio saetu napomenu u
svojim $elekama pisanim jednom pose$nom, .lemensovom linom, vrstom stenogra&ije. Van
.lemens je umro mnogo godina pre nego to je "amont uspeo da otkrije tu napomenu; iako je
napomena u$edila "amonta, ona $ez dodatni+ dokaza ne $i $ila dovoljan osnov za u$edljivu priu;
to
je i sam "amont morao priznati. ,tavie, nije $ilo naina da se dokae da je 'alam uo te (ak
5arlandove rei. "amont $i $io spreman da se kladi u itavo $ogatstvo da je 'alam $io u
radijusu ujnosti, ali ni ta "amontova spremnost jo uvek ne $i $ila dovoljan dokaz.
8ak i kad $i "amont mogao da dokae da je 'alam uo (ak 5arlanda, to $i moda ugrozilo
'alamov grdno na$ujali ponos ali ne $i moglo stvarno da uzdrma njegov poloaj. eki $i tvrdili
da je ta primed$a (ak 5arlandu $ila samo &antazija. 'alam ju je pri+vatio kao neto vie od
&antazije. 'alam je $io voljan da stane pred taj skup i da to slu$eno kae, rizi0kujui da $ude
ismejan. (ak 5arland svakako ni u snu ne $i pristao da u%e u zapisnik sa "mali#e &antazije".
"amont $i na to mogao odgovoriti da je (ak 5arland $io poznati nuklearni &iziar ija $i
reputa#ija time $ila ugroena, dok je 'alam $io mladi radio0+emiar koji je, kao li#e dovedeno
spolja, mogao o nuklearnoj &izi#i da tresne ta god mu volja i da se onda izvue $ez posledi#a.
? svakom sluaju, evo ta je 'alam, prema zvaninim transkriptima, rekao3
"Lospodo, nikud ovako neemo stii. 7ato u dati jednu sugestiju, ne zato to je ona naroito
uverljiva, nego zato to predstavlja manju glupost nego $ilo ta drugo to sam ovde uo...
*uoeni smo sa jednom supstan#om, plutonijumom FGH, koja uopte ne moe postojati, a
ponajmanje kao makar i za tren sta$ilna, ako prirodni zakoni univerzuma ita vrede. Iz toga,
onda, sledi, poto ta supstan#a nesumnjivo egzistira i poto je u poetku $ila sta$ilna, da je ranije
egzistirala, makar samo
dok se nije o&ormila, na nekom mestu, u nekom vremenu ili pod nekim okolnostima gde su
prirodni
zakoni univerzuma $ili drukiji. Lru$o reeno, supstan#a koju prouavamo uopte nije potekla
iz ovog univerzuma, nego iz nekog drugog 1 iz nekog alternativnog univerzuma 1 iz
paralelnog univerzuma. azovite ga kako +oete."
"4ospevi ovde 1 neu se pretvarati da znam kako 1 ta je supstan#a $ila sta$ilna;
sugeriem da je to $ilo zato to je sa so$om nosila zakone svoje vasione. 8injeni#a da je
plutonijum FGH onda postao radioaktivan, zatim jo radioaktivniji, mogla $i da znai da je poeo,
polako, da upija u se$e zakone naeg univerzuma, ako s+vatate ta +ou da kaem."
"Istiem sledee3 u isto vreme kad se pojavio plutonijum FGH, jedan uzorak tungstena,
nainjen od nekoliko sta$ilni+ izotopa me%u kojima je $io i tungsten FGH, iezao je. (oda je
skliznuo u paralelni univerzum. ajzad, logino je pretpostaviti da e se lake izvesti razmena
mase nego jednosmerni prenos mase. ? paralelnom univerzumu, tungsten FGH. moe $iti isto
tako krupna anomalija kao to je plutonijum FGH ovde. Tamo tungsten moe poeti kao sta$ilna
supstan#a i polako postati radioaktivan i sve radioaktivniji. 6n tamo moe sluiti kao izvor
energije $a kao to $i plutonijum FGH mogao sluiti ovde."
*luao#i su to verovatno sluali sa znatnim zaprepaenjem, jer nije za$eleeno da su
pokuali da prekinu 'alama, $ar ne do kraja gornje reeni#e; izgleda da je tad 'alam zastao da
u+vati da+ i moda da se zaudi sopstvenoj neustraivosti.
eko je iz pu$like :smatra se da je to $io -ntoan Aerom "apen, mada za$eleke to ne
kau jasno9 zapitao da li pro&esor 'alam sugerie da je neko inteligentno $ie iz para0univerzuma
namerno izvelo tu razmenu da $i se$i o$ez$edilo izvor energije. Tako je u jezik ula re "para0
univerzum", skovana oito kao skraeni#a od "paralelni univerzum". Prva ikad za$eleena
upotre$a te rei $ila je u tom pitanju.
?sledilo je utanje, a onda je 'alam, odvaniji nego ikad, rekao 1 i tu je vorite Velikog
7apaanja 1 sledee3 "4a, tako mislim, i smatram da se taj izvor energije ne moe
praktino iskoristiti ako univerzum i para0univerzum ne $udu sara%ivali, ako ne $ude svako radio
na svojoj polovini pumpe, gurajui energiju od nji+ nama i od nas njima, koristei pritom
razliitost prirodni+
zakona dva univerzuma."
'alam je u tom trenutku ve usvojio i prisvojio termin "para0univerzum". ,tavie, ve je
postao i prvi koji je u vezi sa ovom temom upotre$io re "pumpa". *ada se ta re redovno, ako je
u ovom znaenju upotre$ljenu, pie velikim slovom.
? zvaninim izvetajima postoji tenden#ija da se prikae kako je
'alamova ideja odma+ zapalila svaiji du+; to, me%utim, nije $ilo tako. 6ni, koji su uopte
pristajali da razgovaraju o njoj, ograniavali su se na miljenje da je to za$avna spekula#ija;
nisu +teli da se zaleu dalje od toga. aroito je vano $ilo to to .antrovi nije rekao ni jednu
re. To je $ilo presudno za 'alamovu karijeru.
'alam nikako nije mogao sam da prosledi sve teorijske i praktine implika#ije svoje
sopstvene sugestije. 7a to je $ila potre$na ekipa; sastavili su jednu ekipu. -li nijedan njen lan,
sve dok nije $ilo prekasno, nije pristajao da se otvoreno vee za tu +ipotezu. - kad je uspe+
postao sasvim oigledan, pokazalo se da je javnost ve navikla da o toj +ipotezi razmilja kao o
'alamovoj i iskljuivo 'alamovoj. 8itav svet je smatrao da je 'alam, i to 'alam sam, prvi
otkrio tu supstan#u, zatim zaeo i rodio Veliko 7apaanje; 'alam je, po tome, $io ota# elektron0
pumpe.
I tako, u mnogim la$oratorijama izloie, izazovno, parie tungsten0metala. ? svakoj
desetoj dogodio se trans&er; tako su do$ijene nove koliine ,plutonijuma FGH. 4rugi elementi su
nu%eni kao mama#, ali uzalud... -li, gde god da se plutonijum FGH pojavio, ko god da ga je
doneo u #entralnu istraivaku organiza#iju koja se ovim pro$lemom $avila, za javnost je to uvek
$ila samo dodatna koliina "'alamovog tungstena".
I opet, 'alam je $io taj koji je javnosti najuspenije prezentirao neke aspekte svoje teorije.
a njegovo sopstveno iznena%enje :to je rekao kasnije9 pokazalo se da je vet pisa# i da
uiva u popularizovanju nauke. *em toga, uspe+ ima svoju iner#iju; pu$lika nije +tela da prima
in&orma#ije o tom projektu od drugi+ nego $a od 'alama.
? lanku napisanom za "*evernoameriki nedeljni televizijski Tajmsov magazin", lanku koji
je od tada postao slavan, 'alam je napisao3 "e moemo rei na koliko se razni+ naina zakoni
para0 univerzuma razlikuju od nai+ sopstveni+, ali moemo sa prilinom pouzdanou da
naga%amo da je jaka nuklearna interak#ija, koja je u naem univerzumu najjaa poznata sila, u
para0univerzumu jo jaa; moda stotinu puta jaa. To znai da se protoni lake mogu drati na
okupu uprkos nji+ovom me%uso$nom elektrostatikom od$ijanju. ukleus, to jest atomsko jezgro,
$ie sta$ilan i sa manjim $rojem neutrona.
Plutonijum FGH, sta$ilan u nji+ovom univerzumu, sadri daleko prevelik $roj protona,
odnosno daleko premalen $roj neutrona, da $i mogao $iti sta$ilan u naoj vasioni koja ima manje
e&ektnu jaku nuklearnu interak#iju. .ad se na%e u naem univerzumu, plutonijum FGH poinje da
zrai pozitrone, oslo$a%ajui pritom energiju. Cmitovanjem svakog pojedinog pozitrona, u jezgru
se po jedan proton pretvara u neutron. .onano, u svakom nukleusu po dvadeset protona $ude
konvertovano u neutrone, ime je plutonijum FGH postao tungsten FGH, koji je po zakonima naeg
univerzuma sta$ilan. ? tom pro#esu, iz svakog jezgra eliminisano je po dvadeset pozitrona. Ti
pozitroni susreu se sa dvadeset elektrona; spajaju se s njima i me%uso$no pritom ani+iliraju,
oslo$a%ajui opet energiju, tako da z$og svakog jezgra plutonijuma FGH koje ovamo stigne, na
univerzum ostaje siromaniji za dvadeset elektrona.
- dotle, u para0univerzumu se pokazuje da je na tungsten FGH tamo nesta$ilan iz suprotnog
razloga. Po zakonima para0univerzuma, on ima suvie neutrona, to jest nedovoljan $roj protona.
7ato nukleusi tungstena FGH poinju da emituju elektrone, pritom postojano oslo$a%ajui
energiju *a
svakim emitovanim elektronom po jedan neutron pretvara se u pro ton sve dok, na kraju, ne
nastane opet plutonijum FGH. 7$og svakog jezgra tungstena FGH poslatog tamo, para0
univerzum postaje $ogatiji za dvadeset elektrona.
Taj plutonijum0tungsten moe $eskonano da krui izme%u univerzuma i para0univerzuma,
dajui energiju prvo jednome, pa drugome. eto e&ekat sastoji se u tome to je iz naeg u nji+ov
univerzum trans&erisano po dvadeset elektrona sa svakim nukleusom koji naini jedno takvo
kruenje. 6$e strane mogu izvlaiti energiju iz ovog sistema koji je, zapravo, jedna me%u0
univerzumska elektron0pumpa."
Pretvaranje ove ideje u stvarnost i pravljenje elektron0pumpi sposo$ni+ da stvarno slue kao
izvori energije odvijalo se zapanjujuom $rzinom. *vaka sledea &aza uspe+a elektron0
pumpe poveavala je 'alamov presti.
!
"amont nije imao razloga da sumnja u utemeljenost tog prestia. .ad je prvi put zamolio da
mu se omogui da se 'alamom opirno porazgovara u vezi sa istorijom koju je +teo da
napie, u njegovom stavu prema 'alamu $ilo je izvesni+ elemenata "o$oavanja +eroja"
:kasnije mu je uspomena na takav stav $ila neprijatna, pa se potrudio 1 ne $ez izvesnog uspe+a
1 da tu uspomenu iz$rie iz svoje svesti9.
8inilo se da je 'alamov stav povoljan, pristupaan. 7a trideset godina, 'alam se u oima
javnosti popeo tako visoko da se ovek mogao uditi zato mu nos ne poinje da krvari. ?
&izikom pogledu, starenje je 'alamu donelo impresivnost, ali ne i lepotu. (asivnost njegovog
tela davala mu je izgled nekakve dostojanstvene teine; #rte li#a $ile su mu, moda, gru$e, ali on
je $io u stanju da im pridoda neku vrstu intelektualne smirenosti.
I sad je #rveneo $rzo, a njegova sklonost da se uvredi, ako mu se uini da ga neko ne potuje
dovoljno, $ila je legendarna.
Pre nego to je "amont uao, 'alam je na $rzinu pogledao pripremljene in&orma#ije. Bekao
je3 "Vi ste 4r Piter "amont. Postigli ste, koliko ujem, lepe uspe+e u para0teoriji. *eam se vaeg
rada. 6 para0&uziji, zar ne@"
"4a, gospodine."
"Pa, osveite moje pamenje. Ispriajte mi o tome. e&ormalno, naravno, kao da priate laiku.
ajzad", ree, i tu se malo za+e+eta, "na neki nain, ja i jesam laik. /a sam samo radio +emiar,
znate; a nisam ni neki veliki teoretiar, ako izuzmemo pokoji kon#ept, s vremena na vreme."
"amont je ovo tada pri+vatio kao oz$iljnu izjavu; i zaista, moda je i $ila oz$iljna, a ne izjava
sa pozi#ije umiljene veliine koja se "sputa" do o$inog oveka; me%utim, kasnije je "amont
tvrdio da je $a ovo drugo po sredi i da je izjavu tako zapamtio. .asnije je "amont utvrdio, ili je
$ar govorio da je utvrdio, da je ta izjava $ila tipini primer kako 'alam uspeva da ovlada
sutinom tu%i+ dostignua. Posle je mogao ivo da raspravlja o takvom tu%em dostignuu a da ne
spomene $a detaljno, ili da ne spomene uopte, o ijem dostignuu je re.
-li mladi "amont $io je, u ono vreme, polaskan, pa je odma+ poeo da pria, i to sa
onim tenim oduevljenjem koje oveka ponese kad pria o sopstvenim otkriima, "e mogu da
kaem da sam postigao mnogo, 4r 'alam. 4edukovanje zakona prirode u para0univerzumu 1
para0zakona 1 je osetljiv posao, varljiv. Baspolaemo sa tako skromnim polaznim znanjem. 7a
oslona# sam uzeo to malo to znamo; nisam inio nikakve krupne nove pretpostavke za koje
nemamo dokaza. -ko je jaa jaka nuklearna interak#ija, ini se da je oigledno da e se &uzija
mali+ nukleusa odigravati lake."
"Para0&uzija", ree 'alam.
"4a, gospodine. Trik je samo u tome kako utvrditi mogune detalje. (atematika
metodologija kojom sam se morao sluiti $ila je prilino delikatna, ali kad su izvesne
trans&orma#ije $ile jednom izvedene, tekoe su poele nekako same da se smanjuju. Pokazuje
se, na primer, da litijum +idrid moe $iti uveden u katastro&inu &uziju pri temperaturama za
etiri reda veliine manjim nego ovde. 6vde, da $ismo izazvali eksploziju litijum +idrida,
moramo ostvariti temperaturu atomske &isione $om$e, a tamo $i se isto moglo postii, ako smem
tako da se izrazim, i sa nekoliko tapova dinamita. ije iskljueno da $i se litijum +idrid u para0
univerzumu mogao potpaliti i i$i#om, ali to ipak nije verovatno. udili smo im litijum +idrid,
znate, poto $i do$ijanje energije iz &uzije moglo za nji+ $iti prirodna stvar, ali nisu +teli ni da ga
taknu."
"4a, to mi je poznato."
"6igledno je da $i to $ilo suvie rizino za nji+; kao kad $ismo mi koristili tone i tone
nitrogli#erina za pokretanje nai+ raketa. Tako, samo jo opasnije."
"Vrlo do$ro. Tako%e piete istoriju Pumpe@"
"e&ormalnu, gospodine, .ad rukopis $ude gotov, $iu tako slo$odan da vas zamolim da ga
proitate, tako da mogu da se okoristim vaim $liskim poznavanjem doga%aja. 7apravo, voleo $i+
da jedan deo tog znanja iskoristim odma+ sad, ako imate malo vremena."
"(ali#e vremena mogu da na%em. ,ta elite da znate@" 'alam se smeio. )io je to njegov
poslednji osme+ ikada nainjen u "amontovom prisustvu.
"C&ektna i praktina Pumpa, pro&esore 'alam, razvijena je neo$ino $rzo", poe "amont.
".ad je jednom krenuo, Projekat Pumpa..."
"(e%u0univerzumska elektron0pumpa 1 tako je nazvan projekat", ispravio ga je 'alam, i
dalje se smeei.
"4a, naravno", ree
F
"amont i proisti grlo. "*amo sam upotre$io popularni naziv. .ad je
jednom projekat krenuo, gra%evinski i inenjerski detalji razvijeni su rapidno, uz vrlo malo
suvinog petljanja."
"To je tano", ree 'alam. ? njegovom glasu osetilo se malo samozadovoljstva. "eki ljudi
su mi govorili da je to moja zasluga, zato to sam imaginativno i energino vodio taj projekat;
me%utim, ne $i+ eleo da to u svojoj knjizi preterano naglasite. 8injeni#a je da smo u tom
projektu koristili ogroman &ond talenata; ne $i+ eleo da se $riljantnost pojedina#a u ma kojoj
meri zaseni prenaglaavanjem moje uloge."
"amont, kome je ovo mali#e zasmetalo, odma+nu glavom. 8inilo mu se da je ta primed$a
$eskorisna. Bekao je3 "?opte ne mislim na to. (islim na ona inteligentna $ia na drugom kraju,
na one, popularnim reni0kom kazano, para0ljude. 6ni su ovo zapoeli. (i smo za nji+ saznali
tek kad
FH je prvi put izvrena zamena tungstena plutonijumom; ali oni su za nas saznali prvi, jer jedino
tako su trans&er mogli o$aviti. Badili su na $azi iste teorije. jima nije, kao nama, dat nagovetaj
spolja. Postoji i onaj gvozdeni list koji su nam poslali.
'alamov osme+ je nestao, zauvek. amrtio se i rekao pojaanim glasom3 "Ti sim$oli
nikad nisu protumaeni. ita u njima ..
"Leometrijske &igure su s+vaene, gospodine. Lledao sam i+, i sasvim je jasno da su davale
uputstva za geometriju Pumpe, (eni se ini da..."
'alamova stoli#a poe da ide unazad, uz ljutito gre$anje po podu. 'alam ree3 "-, to
neemo, mladi ovee, nita takvo neemo. (i smo o$avili posao, a ne oni."
"4a 1 ali nije li istina da su
oni.. "4a su oni "ta@"
"amont je sad postao svestan kakvu je $uru emo#ija izazvao, ali razlog nije mogao da
s+vati.
esigurno je nastavio3 "4a su oni inteligentniji od nas 1 da su oni o$avili onaj pravi posao. 7ar se
u to moe sumnjati, gospodine@"
'alam se, #rven u li#u, teko podigao na noge. "/o kako se moe sumnjati", poeo je da se
dernja, "e dozvoljavam nikakav misti#izam ovde. Toga ima i suvie. *luajte vi, mladi ovee",
galamio je nadirui ka jo ustolienom i totalno zaprepaenom "amontu i tresui de$elim prstom
ka njemu, "ako e vaa i storija davati utisak da smo mi marionete u rukama para0ljudi, ova
ustanova nee tu istoriju o$javiti; ili je, ako se ja pitam, nee o$javiti niko, nigde. eu
dati da se omalovaava oveanstvo i inteligen#ija oveanstva, i neu dati da se para0ljudi
prikazuju kao nekakvi $ogovi."
"amont je jedino mogao da ode, z$unjen i silno uznemiren injeni#om da je stvorio
neugodna oseanja tamo gde je eleo da stvori samo do$ru volju.
6nda je uvideo da njegovi izvori istorijski+ podataka iznenada poinju da presuuju, 6ni koji
su pre nedelju dana priali koliko +oe, sad su izjavljivali da se ne seaju niega i da nemaju
vremena za dalje razgovore.
"amontu je to u prvi ma+ samo smetalo, onda je u njemu poeo da se nakuplja spori gnev. Iz
novog ugla je osmotrio ono to je dotad skupio. Poeo je da navaljuje i insistira tamo gde je
ranije prosto pitao. .ad $i se na &akultetskim skupovima susreo sa 'alamom, ovaj se mrtio i
gledao kroz njega; zato je "amont poeo, sa svoje strane, da krivi li#e u prezriv izraz.
8isti rezultat $io je taj da je "amont otkrio da njegova primarna karijera poinje da zamire a
sekundarna da jaa3 sve manje je radio kao para0teoretiar a sve vie se okretao ulozi
istoriara nauke.
6 (nastavak)
"Ta prokleta $udala", promrmlja "amont, utonuo u uspomene. "Tre$alo je da $ude tamo,
(ajk, pa da vidi kako poinje da panii pri prvom nagovetaju da je ona druga strana
pokretaka snaga. Bazmiljam sada o tim danima i pitam se 1 kako jer $ilo mogue sresti ga,
makar i na kratko, i ne uvideti da e on tako reagovati )udi za+valan to nikad niNi morao da radi
s njim."
"7a+valan sam", ree )ronovski ravnoduno, "mada ima trenutaka kad ni ti nisi
an%eo." "e $uni se. Ti u tvojoj stru#i nema pro$lema."
"-li ni interesovanja. .o mari za moj posao, sem mene samog i jo petoro ljudi na #elom
svetu@ (oda estoro 1 ako se sea."
"amont se seao. "C, pa sad", ree.
#
*mirena spoljanjost )ronovskoga nije mogla da zavara nikoga ko $i tog oveka
jednom upoznao, makar i povrno. )ronovski je $io ovek izotrenog uma, a kad $i dokopao neki
pro$lem, #epao ga je i kidao sve dok ne $i iupao reenje ili dok pro$lem ne $i ostao u takvim
dronj#ima da $i )ronovski znao da reenje ne moe da se na%e.
Bazmotrimo etrurske natpise na kojima je )ronovski izgradio svoju reputa#iju. *ve do prvog
veka nae ere etrurski je $io iv jezik, ali kulturni imperijalizam Bimljana unitio je sve pred
so$om, tako da je taj jezik skoro u #elosti iezao. 6ni natpisi koji su preiveli rimsku mrnju i
1 jo gore
1 rimsku indi&erentnost, $ili su zapisani grkim slovima; zato je $ilo mogue izgovoriti i+, ali
nita vie. 8inilo se da etrurski jezik nema nikakve veze sa ma kojim okolnim jezikom; inilo se
da je veoma ar+aian; inilo se da ak nije ni indo0evropski.
)ronovski je zato preao na jedan drugi jezik koji kao da nije imao nikakve veze sa ma
kojim okolnim, za koji se inilo da je veoma ar+aian i da ak nije indo0evropski 1 ali itekako
iv. Tim jezikom se govori u jednom regionu ne mnogo daleko od regiona gde su nekad, davno,
iveli Ctrur#i.
,ta emo sa jezikom )aska@ zapitao se )ronovski. ?potre$io je $askijski jezik kao
orijentir. 4rugi su to pre njega pokuavali, pa su odustali. )ronovski nije odustao.
)io je to naporan rad, zato to je $askijski jezik, sam po se$i jako teak, mogao $iti samo
od minimalne koristi. )ronovski je, radei, nalazio sve vie i vie razloga da pretpostavi da je
postojala neka kulturna veza izme%u stanovnika antike severne Italije i antike severne ,panije.
8ak je mogao da izgradi jaku tezu o jednom irokom pojasu pred0.elta koji su proneli po
7apadnoj Cvropi jedan jezik iza koga su kao daleki nasledni#i, jako izmenjeni, ostali etrurski i
$askijski. (e%utim, tokom dve +iljade godina $askijski je evoluirao i primio poprilino elemenata
panskog. Pokuati razmiljanjem rekonstruisati strukturu $askijskog u rimsko do$a, a onda to
povezati sa etrurskim 1 $io je to izuzetno teak intelektualni podu+vat; )ronovski je
zapanjio &ilologe sveta kad je trijum&ovao.
*ami prevodi sa etrurskog $ili su udesno dosadni i savreno $eznaajni; veinom su to $ili
rutinski nadgro$ni natpisi. (e%utim, injeni#a da je etrurski s+vaen $ila je zaprepaujua;
pokazalo se da je za "amonta izuzetno vana.
To se nije pokazalo odma+. -ko emo rei $a #elu istinu, pet godina je proteklo od
o$javljivanja ti+ prevoda do dana kad je "amont po prvi put uo da su nekad postajali
nekakvi Ctrur#i. .ad je )ronovski doao na univerzitet da odri jedno od godinji+ predavanja po
prin#ipu razmene izme%u univerziteta, "amont, koji je o$ino iz$egavao o$avezu nastavnog
oso$lja da dolazi na takva predavanja, ovog puta nije za$uavao3 doao je na to jedno predavanje.
Prisustvovao je ne z$og toga to je s+vatao znaaj predavanja, niti to je $io makar i
minimalno zainteresovan; imao je drugi razlog. Vi%ao se sa jednom postdiplomkinjom sa odseka
za romanske jezike i zapao je u situa#iju da mora ili da odsedi na tom predavanju, ili da ide na
jedan muziki &estival koji je izrazito eleo da ne uje. Veza sa tom oso$om $ila je
privremena, sla$a, i sa "amontove take gledita nezadovoljavajua, ali dovela ga je na to
predavanje.
Pokazalo se da je u predavanju uivao. *la$o poznata etrurska #iviliza#ija ula je po prvi put
u njegovu svest i zainteresovala ga, ali na dalek nain; me%utim, pro$lem dei&rovanja jednog
sasvim nepoznatog jezika &as#inirao ga jeN ? mladosti je voleo da reava kriptograme; kasnije je
ostavio i nji+ i druge detinjarije i posvetio se reavanju mnogo velianstveni+ kriptograma koje
priroda nudi.
7avrio je u para0teoriji. Predavanje )ronovskoga vratilo ga je mladalakoj radosti postepenog
otkrivanja znaenja u grupi sim$ola koji u prvi ma+ ostavljaju utisak da su nasumini, uz tekoe
tako velike da uspe+ u reavanju donosi i znatnu ast. )ronovski je $io kriptogramist
najuzvienije vrste; dok je opisivao kako razum postepeno osvaja teritoriju nepoznatog, "amont je,
sluajui, uivao.
Pa ipak, sve to ostalo $i uzaludno 1 trostruka koin#iden#ija dolaska )ronovskoga u
univerzitetski kampus , "amontovog mladalakog kriptogramatskog entuzijazma, i so#ijalnog
pritiska izvrenog od strane jedne mlade dame 1 da se nije odigrao, ve sledeeg dana, onaj
susret "amonta i 'alama, susret kojim je "amont se$e $a#io vrsto :i permanentno, to mu je
kasnije postalo jasno9 u tenaru.
6d zavretka tog razgovora nije prolo ni sat vremena, a "amont je odluio da ode na
razgovor kod )ronovskog. Aeleo je da s njim razgovara upravo o onoj stvari koja se njemu
inila tako oiglednom, a koja je tako uvredila 'alama. Poto je z$og te stvari pretrpeo tako otru
osudu, "amont je smatrao da o$avezno mora da uzvrati udara# 1 i to $a na istom polju. Para0
ljudi su $ili zaista inteligentiji od ljudi. ? to je "amont ranije verovao na jedan uzgredan nain,
podrazumevajui da je to neto ne$itno a oigledno. *ad je postalo $itno. (oralo se dokazati, a kad
$ude dokazano, za$iti 'alamu niz grlo; popreno, ako je mogue, i to tako da svi otri uglovi stre.
"amont se ve udaljio od svog tako nedavnog "o$oavanja +eroja" u toj meri, da je uivao u
izgledima na takvu osvetu.
)ronovski se jo nalazio u kampusu. "amont mu je uao u trag. Insistirao je da s njim
razgovara. .ad je konano uspeo da satera )ronovskog u oak, ovaj je ispoljio ispraznu
lju$aznost.
"amont je na lju$aznost odgovorio lju$aznou, ali urno, otro; predstavio se, ali
takvim nainom da se nestrpljenje jasno osealo. 6nda je rekao3 "4r. )ronovski, presrean sam
to sam vas u+vatio pre nego to ste otili. adam se da u vas u$editi da ostanete i due."
"To moda nee $iti teko", ree )ronovski. "Ponudili su mi zaposlenje na jednom &akultetu
ovde."
"Pri+vatiete to mesto@"
"Bazmiljam o tome. (islim da $i+ mogao,"
"(orate. Pri+vatiete, kad ujete ta imam da vam kaem. 4oktore )ronovski, ta vam je
preostalo da radite sad kad ste reili etrurske natpise@"
"6ni nisu $ili moj jedini zadatak, mladi ovee." :)io je pet godina stariji od "amonta.9 "/a
sam ar+eolog. Ctrurska kultura se nije sastojala samo od ti+ natpisa, niti kultura pretklasine
Italije samo od Ctrura#a."
"-li, sigurno, nieg nema tako uz$udljivog za vas, ni tako izazovnog, kao to su $ili etrurski
natpisi@"
"Priznau vam da ste tu u pravu."
"7nai, do$ro $i vam dolo neto jo uz$udljivije, jo izazovnije, a ujedno trilion
puta znaajnije od ti+ natpisa."
",ta imate na umu, doktore... "amont@"
"Imamo natpise koji nisu deo neke mrtve kulture, niti deo ma ega zemaljskog; zovemo i+
para0 sim$olima."
"8uo sam za nji+. ,to se toga tie, i video sam i+."
"6nda ste, naravno, osetili elju da se angaujete oko tog pro$lema, 4r )ronovski@ 6setili
ste enju da otkrijete ta para0sim$oli znae@"
"i najmanju, 4r "amont, jer tu ne postoji pro$lem."
"amont je sumnjiavo zurio u njega. "(islite, u stanju ste da i+ proitate@"
)ronovski je odma+nuo glavom. "e, ne mislim to. (islim da i+ nikako ne mogu proitati, ni
ja ni ma ko drugi. ema osnove. .od zemaljski+ jezika, ma koliko mrtvi oni $ili, uvek postoji
ansa da na%emo ivi jezik, ili mrtvi ali ve dei&rovani jezik, koji stoji u nekom odnosu, makar i
sasvim $ledom,sa onim jezikom koji nas zanima. -ko ak ni toga nema, ostaje uvek injeni#a da
su svakim zemaljskim jezikom pisala ljudska $ia, koja razmiljaju na ljudski nain. To daje
polaznu taku, makar kako sla$u. ita od toga ne postoji kod para0sim$ola, pa su prema
tome para0sim$oli pro$lem koji oigledno nema reenja. .ad smo suoeni sa jednom
nereivou, ona nam nije pro$lem."
"amont se jedva uzdravao da mu ne upadne u re, a sad je iz njega govor krenuo
kao oslo$o%ena $uji#a. "iste u pravu, 4r )ronovski. e elim da ispadne da vas uim vaoj
stru#i, ali postoje neki &akti koje je moja pro&esija otkrila, a vi i+ ne znate. *ara%ujemo sa
para0ljudima, o kojima ne znamo skoro nita. e znamo kako izgledaju, kako misle, u kakvom
svetu ive; skoro nita,
ak ni prve i najosnovnije in&orma#ije. 4o te take, vi ste u pravu."
;
"-li radi se o tome da ne znate skoro nita, zar ne@" ije se inilo da je )ronovski
impresioniran. Iz depa je izvadio paketi sueni+ smokava. 6tvorio ga je i poeo da i+
jede. Ponudio i+ je i "amontu, koji je odma+nuo glavom.
"Tako je", ree "amont. "7namo jednu kljunu stvar. 6ni su inteligentniji od nas. Taka
prva3 oni mogu da vre razmene preko me%u0univerzumske provalije, dok mi moemo da igramo
samo pasivnu ulogu."
Tu je samoga se$e prekinuo da $i pitao3 "7nate li ita o me%u0univerzumskoj elektron0
pumpi@" "Pomalo", ree )ronovski. "4ovoljno da vas pratim, doktore, ako ne za%ete u
te+nike detalje." "amont je urno nastavio3 "Taka druga3 poslali nam instruk#ije za
sklapanje naeg dela Pumpe.
ismo razumeli, ali smo uspeli da protumaimo dijagrame, taman dovoljno do$ro da iz
nji+ izvuemo potre$ne nagovetaje. Taka trea3 oni na neki nain mogu da nas osete. ?
najmanju ruku mogu da postanu svesni da smo ostavili tungsten da $i ga oni uzeli. 7naju gde je,
sposo$ni su da stupe u ak#iju i uzmu ga. (i ne moemo da izvedemo nita slino. Ima jo taaka,
ali ovo je dovoljno da pokae da su para0ljudi, nesumnjivo, inteligentniji od nas."
)ronovski ree3 "Pretpostavio $i+, me%utim, da ste tu u manjini. Vae kolege, da$ome, to ne
pri+vataju."
"e pri+vataju. -li ta vas je navelo na takav zakljuak@"
"avelo me je to to oigledno niste u pravu, $ar koliko ja
vidim." "Iznosim injeni#e. 6nda kako moe $iti da nisam u
pravu@"
"4okazujete samo to da je te+nologija para0ljudi naprednija od nae. .akve veze to ima sa
inteligen#ijom@ *luajte ovo." ?stao je, skinuo sako, onda seo u poluleei poloaj; inilo se da
se meka okruglina njegovog tela oputa i od silne udo$nosti o$likuje u podvaljke, kao da e mu
&iziko oputanje pomoi da misli. "Pre pri$lino dva i po stolea, jedan od komandanata
amerike mornari#e, (etju Peri, uveo je omanju &lotu u tokijsku luku. /apan#i, koji su do tad $ili
izolovani, nali su se oi u oi sa te+nologijom daleko superiornom; zakljuili su da nije mudro
pokuati pruati otpor. 8itava jedna rato$orna na#ija od mnogo miliona stanovnika $ila je
$espomona pred nekoli#inom $rodova koji su doli preko mora. 4a li je to dokazalo da su
-merikan#i inteligentniji od /apana#a, ili je to samo pokazalo da je zapadnjaka kultura na nekim
raskrima pola drugaijim putevima@ 6vo drugo, da$ome, jer pola stolea kasnije /apan#i su ve
uspeno imitirali zapadnjaku
te+nologiju, a jo pola veka kasnije postali su jedna od vodei+ industrijski+ sila, uprkos tome to
su $a u to vreme $ili strano potueni u jednom od ratova."
"amont je ovo sluao sumorno. "I ja sam o tome razmiljao, 4r. )ronovski, mada to o
/apan#ima nisam znao 1 kamo sree da sam imao vremena da itam istoriju. Ipak, ta analogija je
pogrena. e radi se samo o te+nikoj superiornosti nego i o razliitim stupnjevima inteligen#ije."
"a osnovu ega to kaete, sem na osnovu naga%anja@"
"a osnovu jednostavne injeni#e da su nam poslali uputstva. Aeleli su da mi spremimo
svoj deo Pumpe; morali su da nas navedu da to uinimo. isu mogli &iziki da pre%u ovamo; ak
i tanki gvozdeni listovi na kojima su nji+ove poruke $ile urezane :gvo%e je supstan#a
najpri$linija sta$ilnosti u o$a sveta9 postajala su posle nekog vremena suvie radioaktivni da
$ismo i+ mogli uvati u jednom komadu, mada smo, naravno, stigli da nainimo trajne
kopije na svojim materijalima." 7astao je da u+vati da+; osetio je da je previe eljan, previe
oduevljen, da ne sme da pretera sa navaljivanjem.
)ronovski ga je gledao radoznalo, "? redu, slali su nam poruke. ,ta pokuavate da dedu#irate
iz toga@"
"4a su oekivali da emo razumeti. 7ar $i $ili takve $udale da nam alju zamrene poruke,
u nekim sluajevima $a duge, ako $i unapred znali da i+ neemo razumeti@... 4a nije $ilo
nji+ovi+ dijagrama, nikud ne $ismo stigli. C, sad, ako su oni oekivali da emo mi s+vatiti, to je
moglo $iti samo zato to su smatrali da $ilo kakva $ia nama slina, sa te+nologijom koja je po
naprednosti $liska nji+ovoj :a i to su sigurno na neki nain mogli da o#ene 1 to jo pojaava
moju tezu9 moraju tako%e imati inteligen#iju $ar gru$o pri$linu nji+ovoj i da e, zato, $ez
tekoa s+vatiti nji+ove sim$ole,"
"To $i se moglo tumaiti i kao nji+ova naivnost", ree )ronovski, nimalo impresioniran.
"(islite li da oni misle da postoji samo jedan jezik, govorni i pisani, i da druga inteligen#ija
u drugom univerzumu pie i govori $a isto kao i oni@ (a, +ajdete!"
"8ak i kad $i+ priznao da ste u pravu", ree )ronovski, "ta $iste oekivali da uinim@
Pogledao sam para0sim$ole; pretpostavljam da i+ je pogledao svaki ar+eolog i &ilolog na svetu.
e vidim ta mogu da uinim; a ne vidi, u to sam siguran, ni ma ko drugi. Ve dvadeset godina
je proteklo, a dosadanji napredak jednak je nuli,"
"amont napeto ree3 "Istina je to da se ve dvadeset godina napredak ne eli. *ekretatijat
za
Pumpu ne eli da dei&ruje te
sim$ole." "7ato $i oni zauzeli
takav stav@"
"7$og neprijatne mogunosti da e komunika#ija sa para0ljudima pokazati da su oni
zaista u$edljivo inteligentniji. 7$og toga to $i se onda videlo da su ljudi, u vezi sa Pumpom,
marionete pod kontrolom para0ljudi, to $i povredilo samolju$lje oni+ u *ekretarijatu. I,
konkretno" :tu je "amont nastajao da se u njegovom glasu ne oseti otrov9 "z$og toga to $i
'alam izgu$io reputa#iju 6#a Pumpe."
"Pretpostavimo da *ekretarijat eli da napredak $ude postignut. ,ta $i se moglo uiniti@
Aeleti i ostvariti nije isto, znate."
"(ogli $i navesti para0ljude na saradnju. (ogli $i slati poruke u para00univerzum. To nikad
nije uinjeno, ali $i moglo $iti uinjeno. a metalnu plou mogla $i $iti urezana poruka; tu plou
$ismo onda ostavili ispod komada tungstena."
"/e l2 te@ 7ar oni ele nove komade tungstena, ak i sad, kad Pumpe ve rade@"
"e, ali primetie tungsten i pretpostavie da pokuavamo da privuemo nji+ovu panju.
(ogli
$ismo ak da ureemo poruku u plou napravljenu $a od tungstena. -ko prime tu poruku i ako
s+vate ma koji njen deo, makar i najmanji, uzvratie nam svojom porukom, u koju e ukljuiti
ono to su s+vatili. (ogli $i da naine ta$li#u ekvivalentni+ rei naeg i nji+ovog jezika, ili da
koriste meavinu nai+ i nji+ovi+ rei. )ie to neka vrsta naizmeninog guranja, prvo gurnu oni, pa
mi, pa oni, pa mi, i tako dalje."
"* tim da oni", ree )ronovski, "o$ave glavninu
posla." "4a."
)ronovski je odma+nuo glavom. "Pa nije $a mnogo za$avno, a@ e privlai me."
"amont ga je pogledao sa rasplamtelim $esom. "- zato@ (oda mislite da vam nee
pripasti dovoljno priznanja@ 4ovoljne slave@ ,ta ste vi, majstor za uivanje u slavi@ .akvu ste to
slavu, do vraga, izvukli iz etrurski+ natpisa@ Prestigli ste petoro drugi+ naunika u svetu (oda
estoro. 6ni itekako znaju za vas, za va uspe+, ali vas mrze. I ta jo@ Idete uokolo i drite
predavanja o toj temi, pu$lika se retko sastoji od vie nego nekoliko desetina ljudi, a i oni
sledeeg dana za$orave vae ime. 7ar je to ono to stvarno elite@"
"emojte praviti dramu."
"4o$ro. eu. ai u nekog drugog. Potrajae due, ali, kao to kaete, para0ljudi e u
svakom sluaju o$aviti glavninu posla. -ko $ude potre$no, radiu sam."
"/este li raspore%eni na taj projekat@"
"e, nisam, i ta onda@ Ili je to jo jedan razlog to neete da se umeate. *tra+ od kazne@
ijedan zakon ne za$ranjuje da se pokua prevo%enje. ?vek mogu da stavim tungsten na svoj sto.
eu $iti voljan da prijavim da sam do$io neke poruke; tim neprijavljivanjem, kriu nauniki
kodeks. .ad jednom prevo%enje uspe, ko e se $uniti@ 4a li $iste sara%ivali sa mnom ako vam
garantujem $ez$ednost i sauvam vae uee u tajnosti@ Izgu$ili $iste slavu, ali, $ez$ednost vam
moda vie znai. (a, do$ro", ree "amont sleui ramenima. "-ko $udem radio sam, imau tu
prednost to neu morati da se $rinem za $ez$ednost nikog drugog."
?stao je da po%e. 6$oji#a su $ili ljuti. ? dranju o$oji#e primeivala se ona utivost
ukrueni+ nogu, tipina za razgovor sa nekim ko vam je protivnik ali se jo uvek ponaa utivo.
"Pretpostavljam", ree "amont, "da ete ovaj razgovor $ar zadrati u diskre#iji."
?stao je i )ronovski. "? to moete $iti sigurni", ree on +ladno. Bukovali su se kratko.
"amont nije oekivao da ikad vie uje od )ronovskoga. 6nda je poeo da se trudi da samog
se$e u$edi da e uspe+ $iti $olji ako prevodi sam.
(e%utim, dva dana kasnije )ronovski se pojavio u "amontovoj la$oratoriji. Prilino prekim
tonom rekao je3 "*ad idem iz grada, ali u septem$ru u se vratiti. Pri+vatio sam poloaj ovde, pa,
ako ste jo zainteresovani, mogu da pogledam ta se da uiniti sa onim pro$lemom prevo%enja
koji ste spomenuli."
"amont je jedva stigao da, onako iznena%en, izrazi za+valnost; )ronovski je ve izlazio,
krutim kora#ima; izgledalo je da se vie ljuti to je popustio, nego to se uopte i protivio.
* vremenom, postali su prijatelji; jednog dana "amont je saznao ta je navelo )ronovskog da
promeni stav. a dan posle nji+ove diskusije, )ronovski je u &akultetskom klu$u ruao sa
jednom grupom vii+ slu$enika univerziteta, ukljuujui, naravno, i predsednika. )ronovski je
tad saoptio da pri+vata poloaj i da e, u odgovarajuem roku, poslati &ormalno pismo u kome e
to napisati. *vi su izrazili zadovoljstvo.
Predsednik univerziteta je tad rekao3 ")ie to $a per#e u naoj kapi, to, da slavni prevodila#
etrurski+ natpisa $ude ovde na naem univerzitetu. To nam je ast."
Taj lapsus, da$ome, niko nije ispravio. 6sme+ )ronovskoga, iako usiljen, nije se uskole$ao,
.asnije je e& katedre za antiku istoriju o$jasnio da predsednik $olje poznaje svoju rodnu
(inesotu nego Lolgotu, naime antika mu nije jaa strana; a poto slavna reka (isisipi izvire u
(inesoti i to, kao to svak zna, iz jezera )retnerd, onda je onaj lapsus linguae $io prirodan.
-li je )ronovski, koji je do$ro zapamtio "amontov podsme+ z$og malog dosega njegove
slave, osetio da ga predsednikova greka pee.
"amonta je ova pria, kad ju je konano uo, za$avila.
"e tre$a nita vie da kaete", rekao je tada, "Iao sam i ja tom stazom. Bekli ste se$i3 Tako
mi $oga, uradiu neto to e ak i taj tupoglava# morati da zapamti tano2."
"Pa, tako nekako", odgovorio je )ronovski.
$
Posle godinu dana rada, me%utim, u nji+ovoj mrei nalo se vrlo malo ri$e. Poruke su
konano otile na drugu stranu; poruke su se vratile. ita.
"Prosto naga%aj I" govorio je "amont )ronovskom grozniavo. "4aj ma kakvo, makar i
najlu%e naga%anje. 6pro$aj kako e oni reagovati."
"Pa upravo to i radim, Pit. ,to si toliko skakutljiv@ 4vanaest godina sam ja radio na
etrurskim natpisima. 6ekuje da ovaj posao potraje krae@"
"7a $oga miloga, (ajk. e mo2 ekamo dvanaest godina."
"- zato ne moemo@ 8uj, Pit , nije mi promaklo da se u tvom dranju neto
promenilo. Poslednji+ mese# dana si nemogu. (islio sam da smo na poetku jasno rekli da ovaj
posao ne moe da ide $rzo, da moramo da $udemo strpljivi. (islio sam da si s+vatio da ja na
ovom univerzitetu imam i neke redovne dunosti. 8uj, ve nekoliko puta sam te ovo pitao, i sad te
pitam opet. 7ato si sad u takvoj ur$i@"
"7ato to mi se uri", ree "amont naglo. "7ato to +ou da sa ovim krenemo."
"8estitam", ree )ronovski suvo. "'ou i ja. 8uj, ne oekuje, moda, da umre mlad@ ije
ti doktor rekao da se u te$i krije neizleivi tumor@"
"e, ne", zastenjao je
"amont. "Pa onda ta@"
"ije vano", ree "amont i udalji se urno.
.ad je, u onom prvom razgovoru, pokuavao da u$edi )ronovskog da nji+ dvoji#a tre$a da
udrue snage, "amont je $io ogoren samo z$og 'alamovog tvrdoglavog protivljenja ideji da
su para0ljudi inteligentniji. "amont se trudio da postigne pro$oj samo i iskljuivo po tom pitanju.
ije imao nikakvu drugu nameru 1 u poetku.
-li tokom nekoliko sledei+ mese#i, naiao je na $eskonana maltretiranja. jegovi za+tevi
za opremu, te+niku pomo i za kompjutersko vreme odlagani su za kasnije; njegovi za+tevi za
putne trokove od$ijani; na &akultetskim sastan#ima, njegova gledita redovno su ignorisana.
Prelomna taka je nastala kad je 'enri Larison, mla%i od "amonta po godinama
slu$e i u$edljivo in&erioran po sposo$nosti, naimenovan na jednu veoma uglednu savetodavnu
&unk#iju koja je, da je $ilo iole pravde, morala pripasti "amontu. Tad se "amontovo ogorenje
nagomilalo do take kad vie nije $ilo dovoljno samo da dokae da je u pravu. 8eznuo je da smrvi
'alama, da ga totalno atre.
To se u njemu pojaavalo iz dana u dan, maltene iz sata u sat, z$og jasno ispoljenog stava
svi+ kolega u pumpnoj stani#i "/edan". "amontovo ro$usno ponaanje nije izazivalo mnogo
simpatije, ali je, ipak, kod neki+ ljudi izvesna simpatija prema njemu postojala.
*amome Larisonu $ilo je neprijatno )io je to lju$azan, ti+ mlad ovek koji oito nije eleo
nikakve suko$e i koji je, doavi na vrata "amontove la$oratorije, izrazom li#a odavao ne $a
malu za$rinutost.
"Cj, Pit", ree on. "(oemo li malo da popriamo@"
".oliko god voli", ree "amont mrtei se i iz$egavajui da Larisona pogleda pravo u oi.
Larison je uao i seo. "Pit", ree on, "ne mogu da od$ijem to naimenovanje, ali elim da zna
da nisam navaljivao da ga do$ijem. 4olo je kao iznena%enje."
".o ti trai da od$ije@ )a mene $riga."
"Pit. Iza toga je 'alam. -ko $i+ ja od$io, naimenovanje $i otilo nekom drugom, opet ne
te$i. ,ta si uradio starome@"
"amont se okomio na Larisona. "- ta ti misli o 'alamu@ .akav je on ovek, po
tvom miljenju@"
Larisona je ovo zateklo nespremnog. *kupio je usta, protrljao nos. "Paaa..." ree on,
putajui da taj zvuk zamre i pre%e u tiinu.
"Velikan@ )riljantni naunik@ "ider, sposo$an da inspirie
ljude@" "Pa..."
"/a da ti kaem. To je varali#a! Prevaranti Ima tu reputa#iju, ima pozi#iju na kojoj sedi i
panino se za nju dri. 7na da sam ga prozreo i eto, zato je protiv mene."
Larison se nasmejao kratko, sa nelagodnou. "isi mu valjda priao i rekao mu da je..
"e, nisam njemu lino rekao nita", ree "amont pogrueno. "/ednog dana +ou. -li njemu
je jasno. 7na da mene, jedinog, ne uspeva da zavara. To zna, iako ja nita ne govorim."
"-li, Pit, kakve koristi ima ako mu kae@ e kaem da je po mom miljenju najvei na
svetu, ali oigledno nije pametno o tome galamiti. Po%i mu malo niz dlaku. Tvoja karijera je u
njegovim akama."
"7ar je@ jegova reputa#ija je u mojim rukama. Bazotkriu ga. 6goliu
ga." ".ako@"
"To je moja stvari" promrmljao je "amont, koji u tom momentu nije imao ni najmutnijeg
pojma kako.
"-li to ti je smeno", ree Larison. "e moe po$editi. jedini rezultat e $iti to da e te on
unititi. 8ak i ako nije, u stvarnosti, nikakav -jntajn niti 6pen+ajmer, za mase irom sveta on
je i vie od toga. 6n jeste 6ta# Pumpe; svi+ dve milijarde stanovnika ove planete takvim ga
smatraju, i za nji+ e on to i ostati, i nita, to ti moe da uini, nee delovati na nji+ dokle god
elektron0pumpa $ude &unk#ionisala kao klju pomou koga su ljudi uli u raj. 4ok je Pumpa
toliko korisna, 'alamu niko nita ne moe, a ti ako misli da moe, lud si. (a nema veze, Pit,
kai mu da je najvei i malo dis#iplinuj kimu. e $udi novi 4enison!"
"7na ta, Larisone", ree "amont o$uzet iznenadnim $esom. ",to ti ne $i malo gledao
svoja posla@"
Larison je iznenada ustao. Izaao je $ez ijedne rei. "amont je se$i stvorio jo jednog
neprijatelja; ili je, $ar, izgu$io jo jednog prijatelja. (e%utim, isplatilo se platiti toliku
#enu, zakljuio je konano, jer jedna od Larisonovi+ reeni#a zakotrljala je loptu u novom prav#u.
Larison je, esen#ijalno, rekao3 "... dokle god je elektron0pumpa klju raja za oveanstvo...
'alamu niko nita ne moe."
.ad je to poelo da odzvanja njegovim umom, "amont je svoju panju po prvi put preusmerio
sa
'alama na samu Pumpu.
4a li je Pumpa stvarno klju raja za oveanstvo@ Ili ipak postoji, za ime ne$a, i neka
kuki#a@ ? istoriji je sve, uvek, imalo i kuki#u. .oja je kuki#a skrivena u elektron0pumpi@
Istorija para0teorije $ila je "amontu poznata dovoljno da zna da pitanje "kuki#e" nije ostalo
neistraeno. .ad je po prvi put saopteno da $azini isti rezultat dejstva Pumpe mora $iti
prenoenje
elektrona iz univerzuma u para0univerzum, zar se nije odma+ nato mnogo oni+ koji su rekli3 "-li
ta e se desiti kad svi elektroni $udu ispumpani@"
a to je $ilo lako odgovoriti. Pri najveem razumno mogunom o$imu pumpanja, postojea
zali+a elektrona trajala $i najmanje trilion triliona triliona godina 1 a itav univerzum, valjda i
para0 univerzum tako%e, ne mogu potrajati ni majuni deli tog vremena.
*ledea primed$a $ila je &inija. e postoji mogunost da se pumpanjem poalju svi
elektroni. -li dok se izvesna koliina elektrona $ude pre$a#ivala, para0univerzum e stei viak
negativnog naelektrisanja, a univerzum viak pozitivnog naelektrisanja, *vake godine ova razlika
u na$oju e se poveavati, pa e $iti sve tee da se elektroni pumpaju nasuprot elektrinom
od$ijanju para0 univerzuma. aravno, u pumpanju se koriste atomi koji su u prvi ma+ neutralni,
ali kasnije dolazi do distorzije elektronski+ or$itala i pojavljuje se napon, a kad ponu
radioaktivni pro#esi koliina energije se mnogostruko poveava.
.ad $i to dejstvo nakupljeni+ napona ostajalo kon#entrisano u prostoru Pumpe same, pro#es
$i $io zaustavljen takorei istog asa, ali, naravno, morala se uzeti u o$zir i di&uzija.
Pozitivni poten#ijal di&uzno se irio po #eloj 7emlji; e&ekti pumpanja izraunati su uz uraunavanje
tog pro#esa.
Poto je 7emlja kao #elina sti#ala sve jai pozitivni poten#ijal, prinu%ivala je sunani vetar,
koji je tako%e pozitivno naelektrisan, da zao$ilazi 7emlju na veoj distan#i. 7ato se magnetos&era
irila. 7a+valjujui izuavanjima koja je o$avio (ak 5arland Opo "amontovom miljenju pravi
zaetnik Velikog 7apaanja9, uvidelo se da dolazi do uspostavljanja ravnotee na novom nivou3
pozitivne esti#e, od$ijene sa pozitivno naelektrisane planete, nagomilavale su se u viim
slojevima egzos&ere, a odatle i+ je sunani vetar odnosio. *vakim dodatnim intenziviranjem
pumpanja izgradnjom svake nove pumpne stani#e, neto pozitivni poten#ijal 7emljine povrine
mali#e se uveavao, a magnetos&era irila milju0dve. To su, me%utim, $ile $eznaajne
promene; a sunani vetar je na kraju
ipak uspevao da podu+vati i odnese glavninu pozitivni+ esti#a i da i+ raseje po udaljenim
regionima
*unevog sistema.
Pa i tako, moralo je doi vreme kad e, ak i ako se di&uzija neeljenog napona $ude vrila
najveom moguom $rzinom, doi do tako jake razlike u lokalnim elektrinim poten#ijalima da
e pumpanje morati da se o$ustavi, Vreme potre$no zato daleko je krae od onog koje $i $ilo
Potre$no za ispumpavanje svi+ elektrona iz univerzuma naime mnogo triliona triliona puta je
krae.
7akljuilo se da e pumpanje moi da no vri samo $ilion :+iljadu milijardi9 godina,
*amo jedan jedini $ilion godina, ali i to je dovoljno; posluie. )ilion godina 1 to je mnogo due
nego to e se moi odrati
*unev sistem i ljudski rod. - ako $i ovek nekako uspeo da se odri toliko dugo :ili ako
tad $ude postojalo neko stvorenje koje e naslediti i zameniti oveka9, van svake sumnje moi e
se nekako popraviti situa#ija. 7a $ilion godina mnogo toga se moe uiniti.
*a ovim je ak i "amont morao da se sloi.
-li onda se setio neeg drugog, jednog drugog prav#a razmiljanja; i sam 'alam je u jednom
od svoji+ popularizatorski+ lanaka o tome govorio. Iskopao je, ne $ez ga%enja, taj lanak.
)ilo je vano, pre nego to se po%e dalje, videti ta je 'alam rekao.
/edan deo tog lanka glasio je ovako. "7$og uvek prisutne sile gravita#ije, navikli smo da
povezujemo izraz ,niz$rdo2 sa jednom pojavom koja nam je korisna jer daje energiju koju posle
uspevamo da pretvorimo u mnogo razni+ vrsta korisnog rada. Ve vekovima nae tur$ine okree
voda koja tee niz$rdo. Te tur$ine onda pokreu generatore, pumpe i druge maine. -li ta kad
sva voda
otee niz$rdo@
ikakav dalji rad nee se moi do$iti sve dok se voda ne vrati uz$rdo, a za to je, opet,
potre$an rad. 7apravo, tre$a vie rada utroiti da $i se voda vratila uz$rdo nego to se moe
do$iti kad se voda sliva niz$rdo. ? tom poslu imamo isti gu$itak energije. *reom, sun#e
o$avlja posao umesto nas. 6no dovodi do isparavanja vode iz okeana; para se penje visoko u
atmos&eru, &ormira o$lake, i pada, pre ili kasnije, u vidu kie ili snega. Te padavine natapaju sve
slojeve tla, pune izvore i potoke,
i zato voda veno tee niz$rdo.
-li ne $a istinski veno. *un#e moe da die vodenu paru, ali samo za+valjujui tome to, u
nuklearnom smislu, i samo *un#e ide niz$rdo. jegovo slivanje niz$rdo je pro#es
neuporedivo zamaniji nego proti#anje ma i najvee zemaljske reke; a kad *un#e $ude, jednog
dana, stiglo na kraj svog puta, nee postojati $a nikakav nain da ga opet izvuemo na vr+ $rda;
$ar zasad ne znamo nikakav nain da se to postigne.
*vi izvori energije u naem univerzumu postepeno se smanjuju, otiu niz$rdo. *ve ide u tom
istom prav#u, pa ako elimo da neto poteramo, privremeno, uz$rdo, to moemo samo ako
iskoristimo neko o$imnije o$linje oti#anje niz$rdo. .ad $ismo ele I i da imamo veni izvor
energije, morali $ismo nai neku putanju koja u o$a svoja smera ide niz$rdo. To je u naem
univerzumu paradoks3 razum nam govori da e ono to u jednom smeru ide niz$rdo, morati pri
povratku da se penje, da ide uz$rdo.
-li, moramo li se ograniiti samo na na univerzum@ Bazmislite o para0univerzumu. I tamo
postoje putanje koje vode niz$rdo, a u suprotnom smeru 1 uz$rdo. Te putanje, me%utim,
ne poklapaju se sa putanjama u naem univerzumu. (oguno je poi putanjom iz para0univerzuma
u na univerzum niz$rdo, a onda se istom tom putanjom vratiti u para0univerzum i opet ii niz$rdo,
zato to se dva univerzuma ponaaju u skladu sa razliitim zakonima.
Clektron0pumpa koristi jednu takvu putanju koja u o$a smera vodi niz$rdo. 6na koristi..."
"amont je opet pogledao naslov lanka. aslov je glasio3 "*taza koja u o$a svoja smera vodi
niz$rdo".
Poeo je da razmilja. Taj kon#ept $io mu je, da$ome, do$ro poznat kao i njegove
konsekven#e u termodinami#i. -li zato ne ispitati polazne pretpostavke@ 6ne su sla$a taka svake
teorije. ,ta ako polazne postavke, za koje se ve po de&ini#iji smatra da su ispravne, ipak nisu
ispravne@ 4o ega $i se dolo ako $i se krenulo od drugi+ postavki@ 6d suprotni+@
.renuo je slepo, ali ve kroz mese# dana imao je ono oseanje poznato svakom nauniku 1
ono $eskrajno klik0klak sa kojim sve novi i novi komadii leu, neoekivano, svaki na svoje
mesto, pri emu se pokazuje da dotadanja neprijatna odstupanja uopte nisu odstupanja 1 $ilo je
to oseanje istine.
6d tog asa poeo je da vri dodatni pritisak na )ronovskog.
ajzad je jednog dana rekao3 "Idem da opet razgovaram sa
'alamom." )ronovski je izvio o$rve. "Badi ega@"
"4a $i me on od$io."
"4a, to je otprilike vonja tvojom $rzinom, Pit. .ad vidi da su se tvoje nevolje malo
primirile, to ti smeta."
"e razume. Vano je da on od$ije da me saslua. e mogu da dopustim da se posle kae
da sam iao mimo njega, da on nije znao ta se deava."
"- ta se deava@ Lovori o prevo%enju para0sim$ola@ /o nita nije prevedeno. e tri
ispred
rude, Pit."
"e, ne, nije to." ita dalje nije +teo da kae.
'alam nije mladom oveku olakao posao; tek posle nekoliko nedelja naao je
dovoljno vremena da razgovara sa "amontom. -li ni "amont nije nameravao da olaka posao
'alamu. ?ao je krutim +odom; sve svoje nevidljive $odlje je naperio i maksimalno zaotrio.
'alam ga je ekao sle%ena li#a, zlovoljna pogleda.
"6 kakvoj to krizi vi priate@" ree 'alam odjednom.
"Iskrslo je neto, gospodine", ree "amont ravnim glasom. "eto inspirisano jednim od
vai+ lanaka."
"4a@" 6dma+ je dodao3 "- kojim@"
"8lankom 2*taza koja u o$a svoja smera vodi niz$rdo. To ste o$javili u magazinu
2Aivot tinejdera2, gospodine."
"I ta ima u vezi s tim da se kae@"
"*matram da elektron0pumpa ne vodi u o$a smera niz$rdo, ako mogu da se izrazim
tako, koristei vau meta&oru koja, zapravo, ne opisuje 4rugi zakon termodinamike $a sasvim
tano."
'alam se namrtio. ",ta +oete da kaete@"
"To $i+ naj$olje mogao da o$jasnim, gospodine, tako to u napisati jednaine polja za o$a
univerzuma, gospodine, i onda demonstrirati jednu interak#iju koja dosad nije $ila uzimana u o$zir
1 i to je, po mom miljenju, $ila oz$iljna greka."
To rekavi, "amont je priao t+ikso0ta$li i prstom +itro ispisao jednaine, ne prestajui $rzo
da govori.
7nao je da e takav postupak o$janjavanja poniziti i nervirati 'alama, zato to 'alam nee
$iti u stanju da prati matematiki dio izlaganja. a to je "amont i raunao.
'alam je zareao3 "8ujte, mladiu, nemam sada vremena da se uputam u detaljne diskusije
o ma kom aspektu para0teorije. Poaljite mi kompletan izvetaj; a sada, ako imate neko
kratko saoptenje o onom to vam je na umu, moete ga slo$odno dati."
*a nepogreivo jasnim izrazom prezira na li#u, "amont se udaljio od t+ikso0ta$le. "4o$ro",
ree on. "4rugi zakon termodinamike opisuje jedan pro#es koji neiz$eno odse#a ekstreme. Voda
ne tee niz$rdo; ono to se stvarno deava to je, da se ekstremi gravita#ionog poten#ijala
ekvaliziraju. Voda e isto tako lako potei uz$rdo, ako je zaro$ljena ispod zemlje. -ko
protivstavite dva razna temperaturna nivoa, moete iz toga do$iti rad, ali konani rezultat $ie taj
da e temperatura da se ujednai na nekom srednjem nivou; vrue telo e se o+laditi a
+ladno zagrejati. I +la%enje i zagrevanje su, podjednako, aspekti 4rugog zakona i, pod
odgovarajuim okolnostima, nastupaju podjednako spontano."
"emojte me uiti elementarnoj termodinami#i, mladiu. ,ta vi zapravo elite@ Imam
veoma malo vremena."
e menjajui izraz li#a, ne doputajui da se stekne utisak da uri, "amont ree3 "Iz elektron0
pumpe rad do$ijamo tako to ujednaujemo ekstreme. ? ovom sluaju, ti ekstremi su &iziki
zakoni dvaju univerzuma. 6ni uslovi koji ine te zakone moguim, svejedno koji su to uslovi,
prelivaju se iz jednog univerzuma u drugi. .onani rezultat #elog pro#esa $ie taj da emo imati
dva univerzuma u kojima e zakoni prirode $iti identini 1 i predstavljae sredinu u odnosu na
dva ekstrema koji sad egzistiraju. Poto e to izazvati jo nepoznate ali svakako veoma velike
promene u naem univerzumu, ini se da $i tre$alo razmotriti mogunost zaustavljanja svi+
Pumpi i trajnog naputanja itavog tog
posla sa Pumpama."
"amont je oekivao da e na toj taki 'alam eksplodirati i tako onemoguiti svako
dalje o$janjavanje. 'alam ga u tom pogledu nije nimalo razoarao. Iskoio je iz svoje stoli#e;
stoli#a sa prevrnula i pala. ?dar#em noge, 'alam ju je poslao daleko; onda je preao ona dva
koraka koji su dotle razdvajali njega i "amonta.
"amont se drao oprezno; +itro je odgurnuo svoju stoli#u unazad i ustao,
"Idiote jedan", urlao je 'alam, koji od gneva zamalo to nije poeo da mu#a, "7ar vam
nije jasno da svi na ovoj stani#i znaju to, za tu ekvaliza#iju zakona@ /e l2 vi to traite moje vreme
priajui mi neto to sam ja znao kad ste vi jo uili da itate@ Izlazite napolje, pa, kad $udete
voljni da mi ponudite svoju ostavku, smatrajte da je pri+vaena."
"amont je otiao, postigavi tano ono to je eleo, ali ipak je oseao da ga o$uzima $es
z$og naina kako je 'alam prema njemu postupio.
6 (zavr"etak)
")ilo kako $ilo", ree "amont, "time je teren raien. Pokuao sam da mu kaem. ije +teo
da saslua. 7ato preduzimam sledei korak."
"- to je@" ree )ronovski.
"Idem na razgovor kod senatora )arta."
"(isli kod onog koji predsedava senatskom komitetu za te+nologiju i ivotnu
sredinu@" "?pravo kod njega. 7nai, i ti si uo za njega."
".o nije. -li gde je poenta toga, Pit. ,ta ima to $i njega zainteresovalo@ Prevod nije. Pit,
jo jednom te pitam, ta to ima na umu@"
"e mogu da o$jasnim. e zna para0
teoriju." "- zna li senator )art@"
"Vie od te$e, rekao $i+."
)ronovski je uperio prst. "Pit, da se ne za&rkavamo. (oda i ja znam poneto to ti ne zna.
e moemo da radimo zajedno ako radimo jedan protiv drugog. Ili jesam lan ove nae male
dvolane korpora#ije, ili nisam. Ti meni re#i ta ima na umu, ja u te$i rei neto za
uzvrat. Inae, da prekinemo sa ovim, i to potpuno."
"amont je slegnuo ramenima. "Vai. -ko eli, do$ie. *ad kad sam stvar provukao mimo
'alama, moda i tre$a ovako. Poenta je u tome da elektron0pumpa trans&erie i prirodne zakone.
? para0univerzumu, jaka nuklearna interak#ija je sto puta jaa nego ovde, to znai da je
nuklearna &isija mnogo verovatnija ovde nego tamo, a nuklearna &uzija mnogo verovatnija tamo
nego ovde. -ko Pumpa $ude radila dovoljno dugo, nastae konano ravnotene stanje,
ekvili$rijum, naime u o$a univerzuma e jaka nuklearna interak#ija $iti podjednako jaka. )ie
otprilike deset puta jaa nego to je ovde sada i deset puta sla$ija nego to je tamo sada."
"7ar to niko nije znao@"
"(a sigurno da je to svako znao. To je $ilo oigledno maltene od prvog dana. 8ak i 'alamu
je to jasno. To je tako raz$esnelo tog kopilana. Poeo sam da mu o$janjavam detaljno, kao da
mislim da on to nikad ranije nije uo. Tad je eksplodirao."
"4o$ro, i gde je tu poenta@ Postoji li opasnost u tom izjednaavanju jake
interak#ije@" "aravno. ,ta si ti mislio@"
"isam mislio nita. .ad e se
ujednaiti@" "6vim tempom, kroz oko F=
;=
godina." ".oliko je to vremena@"
"4ovoljno dugo da se trilion triliona ovakvi+ univerzuma rodi, ivi, ostari i ugasi, jedan po
jedan."
"Pakla mu, Pit. Pa koja je tu onda verovatnoa@"
"7ato to su", ree "amont polako i paljivo, "izvesne polazne pretpostavke zvanino date, da
$i se onda na osnovu nji+ dolo do te #i&re. - ja mislim da su te polazne pretpostavke date
pogreno. -ko se po%e od izvesni+ drugi+ pretpostavki, oni+ koje ja smatram tanim, onda smo u
sosu sad." i
"? kojoj vrsti sosa@"
"Pretpostavimo da se planeta 7emlja pretvori u o$lak gasa tokom sledei+ pet minuta. 4a li $i
to smatrao sosom@"
"7$og Pumpe@"
"7$og Pumpe!"
"- svet para0ljudi@ /esu li i oni u opasnosti@2
"?veren sam da jesu. ? drukijoj, ali u
opasnosti
)ronovski je ustao i poeo da etka po prostoriji. jegova sme%a, gusta, duga kosa $ila je
o$likovana na nain koji su $er$eri nekad zvali "$aster $raun". *ad je )ronovski akom stezao
kosu kao da +oe da je iupa. "-ko su para0ljudi inteligentniji od nas" , ree on, zar $i pravili
Pumpu@ *igurno $i pre nas s+vatili da je opasna."
"Bazmiljao sam o tome22, ree "amont. Cvo ta pretpostavljam3 po prvi put su preduzeli
ovako neto; aktivirali su Pumpe da $i se doepali koristi, kao i mi, reeni da se o posledi#ama
$rinu kasnije."
"-li rekao si da zna kakve e posledi#e nastati. 7ar $i oni $ili sporiji od te$e@"
"To zavisi od toga kad e i da li e poeti da tragaju za tim posledi#ama. Pumpa je odve
privlana a da $i je iko namerno pokuavao da diskredituje. e $i+ ni ja da nije ... -li ta ti ima
na umu, (ajk@"
)ronovski je u svom etkanju zastao, pogledao "amonta pravo u oi i rekao3 "(islim da
smo neto do$ili."
"amont ga je pogledao iz$ezumljeno, zatim se $a#io ka njemu i zgra$io ga za rukav. "?
pogledu para0sim$ola@ Be#i mi, (ajki"
"4ogodilo se dok si $io kod 'alama. )a u onim trenu#ima kad si $io kod 'alama. isam
znao ta tano da uinim s tim, jer nisam znao ta se deava. - sad..."
"- sad@"
"i sad nisam siguran. /edna od nji+ovi+ &olija je stigla. a njoj su etiri
sim$ola..." "4a@"
"... latini#om. (oe se izgovoriti."
",ta@"
"Cvo &olije."
Lestom ma%ioniara )ronovski je izvukao tanki list metala. a &oliji ovog puta nisu $ili
para0 sim$oli, delikatne, komplikovane spirale koje se svojim raznim delovima presijavaju
razliito. a &oliji su $ila samo etiri slova, napisana iroko, kao detinjom rukom3 P1-1-1,.
"I ta misli, ta ovo znai@" upita "amont prazno,
"7asad sam se dosetio samo jedne mogunosti, a to je da su +teli da napisu re P"-,I i
napisali je pogreno."
"I zato si me onako unakrsno ispitivao@ Pomislio si da se neko na onoj strani plai@"
"To, i vie; naime pomislio sam da to moe imati neke veze sa tvojim oito
poveanim uz$u%enjem proteklog mese#a. Iskreno, Pit, nije mi se svidelo to si me drao u mraku."
"? redu. emojmo skakati na zakljuke, ti si taj koji ima iskustva sa &ragmentarnim
porukama. 7ar ne zakljuuje da para0ljudi poinju da se plae elektron0pumpe."
"To uopte ne mora $iti sluaj", ree )ronovski. "e znam u kojoj meri uspevaju da osete
ovaj univerzum. -ko mogu da osete tungsten koji im ostavimo; ako mogu da osete nae prisustvo;
moda mogu da osete i nae psi+iko stanje. Pokuavaju, moda, da nam uliju pouzdanje, da nam
kau da nemamo ega da se plaimo."
"6nda, zato ne kau 1C1P1-1-1,@"
"7ato to jo ne znaju na jezik toliko
do$ro." "'mmm. 6nda mogu to da odnesem
)artu."
"/a ne $i+. 4vosmisleno je. ? stvari, ja ne $i+ iao kod )arta sve dok ne do$ijemo jo neto
sa one strane. .o zna ta oni pokuavaju da kau."
"e, ne mogu da ekam, (ajk. 7nam da sam u pravu. emamo
vremena." "? redu, ali ako razgovara sa )artom, spalie mostove iza
se$e.
.olege ti to nikad nee oprostiti. /esi li pomislio na mogunost da razgovara sa
drugim &iziarima ovde@ e uspeva sam da izvri pritisak na 'alama, ali ako #ela grupa vas..."
"amont je energino odma+nuo glavom. "ikako. ? ovoj stani#i ljudi opstaju tako to su
mekani kao meduze3 meku#i. ema ovde ni jednoga ko $i ustao protiv njega. Pokuati ovde nai
pomagae za suko$ sa 'alamom $ilo $i isto kao narediti kuvanim pagetima da stanu u stav
2mirno2."
(ekano li#e )ronovskoga do$ilo je, i ne+oti#e, sumoran izraz. "(oda si u
pravu." "7nam da sam u pravu , ree "amont podjednako sumorno.
%
*enatora nije $ilo mogue u+vatiti odma+; za to je $ilo potre$no vremena. "amontu je taj
gu$itak vremena teko padao, utoliko pre to od para0ljudi nije stiglo nita novo, nita sa
slovima latini#e, $a nikakva poruka, iako je )ronovski poslao pet0est poruka. *vaka poruka
)ronovskog sadravala je paljivo oda$ranu kom$ina#iju para0sim$ola i tako%e slova latini#e,
ukljuujui uvek i rei P0-0 -0, i P00"1-00,1I.
"amont nije $io $a u$e%en da ima smisla slati takve kom$ina#ije, ali )ronovski je, inilo
se, $io pun nade.
Ipak, nita se nije dogodilo. 4oao je as da "amont ode kod )arta,
Taj senator $io je postariji ovek istanjenog li#a i otrog pogleda. Ve itavu jednu
genera#iju predsedavao je senatskom komitetu za te+nologiju i ivotnu sredinu. *voj posao
s+vatao je oz$iljno; to je ve desetak puta i dokazao.
*ad je neto petljao oko svoje staromodne kravate :koju je uvek nosio i po kojoj je postao
poznat9 a onda rekao3 "*inko, mogu da vam posvetim samo pola sata." )a#io je pogled na svoj
runi asovnik.
"amont se z$og ovog nije za$rinuo, Pretpostavljao je da e senatora )arta zainteresovati u
toj meri da e ovaj za$oraviti na vremenska ogranienja. ije ni pokuao da poinje od poetka;
njegove namere ovog puta su $ile sasvim drukije nego u onom razgovoru sa 'alamom.
"eu vas gnjaviti matematikom, senatore", poeo je, "ali pretpostaviu da znate da se radom
elektron0pumpi prirodni zakoni dvaju univerzuma meaju."
".ao kad neto meamo kaii#om", ree senator smireno, "s tim da e ravnotea nastupiti
kroz
F=
;=
godina, ili pri$lino tako. /e li tana #i&ra@" jegove o$rve su, i kad mu je li#e
mirovalo, opisivale prelomljeni luk, svaka je ila gore pa dole, dajui njegovom li#u izraz veitog
iznena%enja.
"Tana je", ree "amont, "ali je do$ijena ne $azi pretpostavke da se ti tu%i zakoni, uavi u
na univerzum, ire iz take ulaska na sve strane $rzinom svetlosti. To je samo pretpostavku
(islim da je pogrena"
"7ato@"
"(eanje zakona mereno je jedino u plutonijumu koji stie u ovu vasionu. Tempo meanja u
poetku je izuzetno spor, po pretpostav#i zato to je plutonijum materija velike gustine3 vremenom
se poveava, -ko se plutonijum pomea sa razre%enijom supstan#om, tempo meanja zakona se
poveava. a osnovu nekoliko merenja te vrste izraunato je da e u vakuumu $rzina proimanja
dostii $rzinu svetlosti. Tim stranim zakonima tre0$ae neko vreme da se pro$iju do nae
atmos&ere, zatim e se oni mnogo $re pro$iti kroz atmos&eru a onda se rairiti kroz svemir
$rzinom od ;==.===
kilometara u sekundi, i za tren oka e se razrediti do pune $ezopasnosti."
"amont je zastao za trenutak da $i razmislio kako naj$olje da nastavi, ali je senator nastavio
odma+. "(e%utim..." ree senator podsti#ajno, nainom oveka koji nije voljan da trai vreme.
"To je zgodna pretpostavka, izgleda razumna, i ne zadaje nikakve glavo$olje; ali ta ako
otpor prodiranju strani+ zakona ne prua materija 1 nego osnovno tkanje samog univerzuma@"
",ta je to 2osnovno tkanje@"
"To ne mogu da izrazim reima. Postoji matematiki iskaz kojim se to, po mom miljenju,
moe predstaviti, ali u rei to ne mogu da pretoim. )azino tkanje univerzuma diktira zakone
prirode u tom univerzumu. )azino tkanje naeg univerzuma je takvo da uvek vai ouvanje
energije. )azino tkanje
para0univerzuma sadri, da se tako izrazim, drugaiju aru, i z$og toga je kod nji+ jaka
nuklearna interak#ija sto puta jaa."
"I onda@"
"-ko zakoni prodiru kroz to $azino tkanje, gospodine, onda je prisustvo materije, guste
ili retke, od sekundarnog znaaja. )rzina prodiranja $ie u vakuumu vea nego u gustoj materiji,
ali ne mnogo vea. )rzina prodiranja kroz kosmiki prostor moda je, u zemaljskim razmerama,
velika, pa ipak vrlo mala u odnosu na $rzinu svetlosti."
",to znai@"
",to znai da se strani zakoni ne razilaze onako $rzo kao to smo mislili, nego se, da tako
kaem, nagomilavaju unutar *unevog sistema, u kon#entra#iji daleko veoj nego to smo
verovali."
"Vidim", ree senator klimajui glavom. koliko e proi dok ne nastupi stanje ekvili$rijuma
u
*unevom sistemu@ (anje od F=
;=
godina, pretpostavljam."
"4aleko manje, gospodine. (anje od F=
F=
godina, rekao $i+. (oda pedesetak milijardi
godina, plus0minus milijardu0dve."
"? pore%enju sa prvom #i&rom, nije mnogo, ali ipak je dovoljno, a@ ema razloga za
neposrednu uz$unu, a@"
"-li $ojim se da ima razloga za neposrednu uz$unu, gospodine. ,teta e se dogoditi mnogo
pre nego to se do ekvili$rijuma stigne. 7$og rada Pumpi, jaka nuklearna interak#ija u naem
univerzumu jaa iz asa u as."
"l to jaanje moe se
izmeriti@" "(oda ne moe,
gospodine."
"i posle dvadeset godina
pumpanja@" "(oda ni tad,
gospodine."
"6nda emu za$rinutost@"
"7ato, gospodine, to od jaine jake nuklearne interak#ije zavisi $rzina kojom se o$avlja
&uzija vodonika u +elijum u jezgru *un#a. -ko interak#ija ojaa makar i neprimetno, &uzija e
poeti da se odvija primetno $re. *un#e sa velikom delikatnou odrava ravnoteu,
$alansira gravita#iju i radija#iju, pa ako se ta ravnotea poremeti u korist radija#ije, a to je ono to
mi sada izazivamo..."
"4a@"
"...dogodie se ogromna eksplozija. Po naim prirodnim zakonima, nemogue je da zvezda
tako mala kao to je *un#e postane supernova. -li po izmenjenim zakonima to moda nee $iti
nemogue. *umnjam da $ismo do$ili ikakvo upozorenje. *un#e $i nakupilo snagu za jednu
gigantsku eksploziju; osam minuta kasnije vi i ja $ismo $ili mrtvi, a planeta 7emlja $rzo $i se
pretvorila u gas koji $i se rairio i raziao."
"l nita se ne moe uiniti@"
"-ko je prekasno i ako se naruavanje ravnotee vie ne moe iz$ei, nita. - ako nije
prekasno, moramo o$ustaviti pumpanje elektrona."
*enator je proistio grlo. "Pre nego to sam pristao da vas primim na razgovor, mladi
ovee, raspitao sam se o vama, zato to vas ne poznajem lino. Pitao sam i 4r 'alama.
Vi ga, pretpostavljam, znate@"
"4a, gospodine." /edan ugao "amontovi+ usana grevito se trgao, ali glas mu je ostao ravan,
"7nam ga do$ro."
"6n mi kae", ree senator, $a#ajui pogled na +artiju koja je leala na njegovom radnom
stolu,
"da ste vi mutivoda, idiot koji stvara pro$leme, ovek u ije se mentalno zdravlje moe
sumnjati;
za+teva da ja od$ijem da razgovaram sa vama."
"amont je rekao, $orei se da mu glas ostane miran3 "To su njegove rei,
gospodine@" "6d slova do slova, njegove."
"6nda zato ste pristali da razgovarate sa mnom, gospodine@"
"? normalnom sluaju, da sam neto ovako do$io od 'alama, ne $i+ sa vama razgovarao.
(oje vreme je drago#eno, a sam $og zna da vi%am vie pro$lemotvorei+ idiota neizvesnog
mentalnog zdravlja nego to se podneti moe; ima i+ i me%u onima koji stiu do mene
praeni naj$oljim preporukama, (e%utim, u ovom jednom sluaju, nije mi se dopala 'alamova
re 2za+tevam2. 6d jednog senatora ne moe 2za+tevati2 nita, i 'alam e to morati da s+vati."
"'oete li mi, onda, pomoi,
gospodine@" "Pomoi da uinite ta@"
"Pa 1 da izdejstvujem da se Pumpe
zaustave." "To@ i u kom sluaju. *asvim
nemogue."
"7ato ne@" insistirao je "amont. "Vi ste predsedavajui komiteta za te+nologiju i
ivotnu sredinu; va je zadatak $a to, da zaustavite rad elektron0pumpi ili ma koji drugi
te+noloki pro#es koji proti da naoj ivotnoj sredini nanese nepopravljivu tetu. e moe $iti
vee niti nepopravljivije od one koja nam preti ako se pumpanje nastavi" "*vakako. *vakako. -ko
ste vi u pravu -li reklo $i se da se vaa pria svodi na to da su vae polazne pretpostavke razliite
od oni+, opte pri+vaeni+. .o e rei koje su pretpostavke tane@2
"Lospodine, struktura koju sam izgradio o$janjava nekoliko stvari koje su u pri+vaenoj
teoriji ostale sumnjive."
"Pa do$ro, onda vae kolegu tre$a da pri+vate vae modi&ika#ije, a u tom sluaju teko da
$iste imali razloga da dolazite kod mene, rekao $i+."
"Lospodine, moje kolege ne ele da poveruju. Ispreio se nji+ov lini interes."
")a kao to vama va lini interes moda oteava da uvidite da niste u pravu... (ladi
ovee, moja mo je, na +artiji, ogromna, ali ja mogu da uspem samo kad je javnost spremna da mi
to dopusti. 4ozvolite da vam odrim jedno predavanje iz praktine politike."
Pogledao je na svoj runi asovnik, zavalio se u sedite i nasmeio se. Ponuda koju je
uinio nije $ila karakteristina za njegov nain rada, ali upravo tog jutra u listu "*vetske novine"
izaao je redak#ijski lanak u kome su za )arta rekli da je "izvanredno sposo$an politiar,
najvetiji u itavom *vetskom kongresu"; sjaj koji se u )artu z$og toga zaario jo se zadravao.
"Lreka je", ree on, "pretpostaviti da javnost eli da ivotna sredina $ude zatiena ili da
ivoti stanovnitva $udu spaseni, i da e javnost $iti za+valna svakom idealisti koji se za takve
#iljeve $ori. 6no to ljudi ele jeste individualni kon&or 1 to eli svako za se$e. To do$ro znamo
iz sopstvenog iskustva sa krizom ivotne sredine u dvadesetom veku. .ad se jednom
saznalo da #igarete poveavaju verovatnou raka plua, oigledni izlaz sastojao se u tome da
ljudi ostave puenje, ali eljeni izlaz $io je da se na%e #igareta koja nee izazivati rak. .ad se
jasno pokazalo da motori sa unutranjim sagorevanjem opasno zaga%uju atmos&eru, oigledni
izlaz sastojao se u tome da se prestane sa nji+ovim korienjem, ali eljeni izlaz $io je da se
razvije nezaga%ujui motor. C, vidite, mladi ovee, ne traite od mene da zaustavim Pumpe.
Privreda itave planete i kon&or #elog oveanstva zavise od Pumpe. )olje mi re#ite kako da
postignemo da Pumpa ne izazove eksploziju *un#a."
"amont ree3 "ikako, gospodine. 6vde se $avimo neim to je tako $azino da se time
ne
moemo igrati. Pumpe moramo zaustaviti."
"-1+a, i vi predlaete da se vratimo na ono stanje koje je postojalo pre
Pumpe." "(oramo."
"? tom sluaju tre$ae vam, $rzo i u velikoj koliini, dokazi da ste u pravu."
"aj$olji dokaz", ree "amont kruto, "sastojao $i se u tome da *un#e eksplodira.
Pretpostavljam da ne elite da idem tako daleko."
"To moda nije potre$no. 7ato ne moete prido$iti 'alama, pa da vas on podri@"
"7ato to je to siuan ovek koji se naao u pozi#iji 6#a Pumpe. .ako moe on priznati da
e njegovo edo da uniti 7emlju@"
"/asno je meni ta +oete da kaete, ali za itav svet on je i dalje 6ta# elektron0pumpe.
/edino njegova re imala $i dovoljnu teinu u ovom pitanju."
"amont je odma+nuo glavom. "6n nikad ne $i popustio. Badije $i dao da *un#e eksplodira."
"6nda ga prisilite", ree senator. "Imate teoriju, ali teorija sama po se$i ne znai nita.
*igurno
postoji neki nain da se ona proveri. )rzina radioaktivnog raspadanja re#imo, urana, zavisi
od
interak#ija u nukleusu 4a li se ta $rzina raspadanja promenila u skladu sa vaom teorijom a
u neskladu sa pri+vaenom teorijom@"
Postoje li makar i najmanji izgledi da je taj "amont rekao istinu@
*enator je se$i morao priznati da $i $ilo zadovoljstvo saplesti 'alama, gurnuti ga li#em u
$lato i sedeti na njemu dok se ne udavi 1 ali to se nee desiti. 'alam je nedodirljiv. *amo
jednom se senator )art dokaio sa 'alamom. )ilo je to pre skoro deset godina. *enator je
$io u pravu, stopro#entno u pravu, a 'alam je zastupao neuvenu $udalatinu, i doga%aji su
kasnije dokazali da je upravo tako $ilo. Pa ipak je, u ono vreme, )art $io izloen ponienju, i malo
je tre$alo pa da z$og tog sluaja izgu$i na iz$orima sledei put.
6pet je "amont odma+nuo glavom. "6$ina radioaktivnost zavisi od sla$e nuklearne
interak#ije. *em toga, naalost, eksperimenti te vrste mogu dati samo nejasne rezultate. Pre nego
to promene postanu toliko oigledne da sumnje ne moe $iti, $ie za nas prekasno."
"Ima li, onda, neeg drugog@"
"Postoje pionske interak#ije jedne odre%ene vrste, koje $i mogle dati nepogreiv rezultat
odma+ sad. /o $olje su kom$ina#ije kvark0kvark koje u poslednje vreme daju z$unjujue
rezultate koje ja, siguran sam, mogu da o$jasnim..."
"Pa eto, vidite."
"4a, ali da $i+ te podatke pri$avio, moram da upotre$im veliki protonski sin+rotron na
(ese#u, gospodine, a na njemu se vreme nee moi do$iti jo godinama 1 proverio sam 1 sem
ako neko ne $ude povukao kon#e."
"(islite na mene@"
"(islim na vas,
senatore."
"e dok 'alam ovako govori o vama, sinko." 8vornovati prst senatora )arta ku#nuo je
po +artiji koja je leala pred njim. "e mogu toliko tankom granom da krenem."
"-li postojanje #elog
sveta.. "&oka'ite."
"7anemarite ta 'alam kae i dokazau."
"4okaite pa u moi da zanemarim ta 'alam kae."
"amont je du$oko uda+nuo. "*enatore! Pretpostavite da postoji samo minimalna ansa da sam
u
pravu. 7ar nije poeljno $oriti se i kad su izgledi tako mali@ 6vo je stvar od koje zavisi sve3
#elo oveanstvo, #ela planeta..."
Aelite da se $orim za plemenitu stvar@ Voleo $i+ ja to. Ima neke dramske e&ektnosti u tome3
pasti u $or$i za neto plemenito. Teko da ete nai ijednog pristojnog politiara u kome nema
dovoljno mazo+izma da sanja, ponekad, o tome kako pada u plamenu dok an%eli pevaju. -li, 4r
"amont, da $i ovek to preduzeo, tre$a da ima kakve takve izglede za po$edu. 8ovek mora znati
da se $ori za neto to $i moda moda moglo po$editi. -ko vas podrim, neu nita postii, jer u
imati samo vau re, protiv $eskonane poeljnosti daljeg korienja Pumpe. 7ar da za+tevam od
svakog oveka da se odrekne $ogatstva i udo$nosti na koje ve navikao, za+valjujui Pumpi,
samo zato to jedan ovek vie ")ie propast sveta" a svi ostali nauni#i ustaju protiv njega, dok
ga o$oavani 'alam naziva idiotom@ e, gospodine, ne elim da padnem u plamenu niza"ta"
"6nda mi $ar pomozite da do%em do dokazaP, ree "amont. "e morate istupiti otvoreno ako
se $ojite da..."
"e $ojim se ja", ree )art naglo. "*amo sam praktian. 4oktore "amont, vai+ pola sata, a
i vie od toga, istekli su."
"amont je jo trenutak0dva &rustrirano zurio, ali na )artovom li#u su sad jasno itala
nepopustljivost.
6tiao je.
*enator )art nije odma+ primio svog sledeeg posetio#a. (inuti su prolazili, a on je sedeo i
sa nelagodnou zurio u zatvorena vrata, petljajui prstima oko svoje kravate. 4a li je mogue
da je ovaj ipak $io u pravu@
)art je odma+nuo glavom, prekorevajui samog se$e. (ogao $i, u $or$i za neto
do$ro, rizikovati i iz$orni poraz, ali da $ude opet ponien, to rizikovati ne moe. 4ao je
signal da u%e sledei posetila#. *mirenog, $ezizraajnog li#a, ustao je da ga pozdravi.
8
4a je u tom trenutku smatrao da jo ima ta da izgu$i, u pro&esionalnom smislu, "amont $i
moda oklevao. 4oua 8en $io je nepopularan na sve strane, i ko god $i uspostavio ma kakve
veze sa 8enom odma+ je poinjao da smrdi takorei svim ogran#ima esta$limenta. 8en je $io
revolu#ionar ija se armija sastojala od jednog jedinog oveka, njega samog, ali on je uvek
nekako postizao da se njegov usamljeni glas uje; to je postizao zato to je u stvari za koje se
zalagao unosio neverovatan, savla%ujui intenzitet, ali i zato to je stvorio jednu organiza#iju
vru od ma kog politikog tima na svetu :ne mali $roj politiara $io je spreman da se zakune u
to9.
8en je znatno doprineo $rzom irenju Pumpe po #eloj Planeti.
4a nije $ilo 8ena, ne $i Pumpa istom $rzinom preuzela na se$e zadovoljavanje energetski+
potre$a oveanstva. Prednosti Pumpe $ile su jasne, oigledne, $ilo je jasno da ne zaga%uje
i oigledno da e energija $iti $esplatna, pa ipak su zastupni#i nuklearne energije mogli pruiti
dui otpor, ne zato to su nuklearne elektrane $olje nego zato to su one $ile prijatelji nji+ovog
detinjstva.
- kad je 8en zalupao u svoje $u$njeve, svet je oslunuo paljivije.
*ad je 8en sedeo pred "amontom. 8enove iroke jagodine kosti i okruglo li#e ukazivali su
na injeni#u da je 8en poreklom $io tri etvrtine .inez,
"8ekajte, da ja ovo potpuno jasno s+vatim", ree 8en. "Vi govorite iskljuivo u svoje
lino ime@"
"4a", ree "amont stisnuta grla. "'alam me ne podrava. 7apravo, 'alam tvrdi da sam ja
lud. 7ar morate imati 'alamovu dozvolu da $iste neto preduzeli@"
"e tre$a meni niija dozvola", ree 8en svojom predvidljivom arogan#ijom. 6nda je
zautao, razmislio. ".aete da su para0ljudi te+noloki odmakliji od nas@"
"amont je ve daleko otiao u prav#u vetine pravljenja kompromisa tako daleko da je
iz$egao da kae da su para0ljudi inteligentniji. "Te+noloki odmakliji" je zvualo daleko manje
uvredljivo, a $ilo je podjednako istinito.
"To je jasno", ree "amont "4ovoljan dokaz je ve to to oni mogu da alju materijal preko
provalije izme%u dvaju univerzuma, a mi ne moemo."
"Pa onda zato su poeli ovo sa Pumpom, ako je opasno@ 7ato nastavljaju@"
"amont je uio da pravi kompromise u raznim prav#ima. (ogao je sad rei da 8en nije prvi
koji to pita, ali to $i zvualo omalovaavajue, moda i nestrpljivo, pa je zato odluio da to ipak ne
kae,
")ilo im je veoma stalo", ree on, "da ponu korienje jednog tako privlanog izvora
energije, $a kao i nama. Imam razloga da verujem da su sad isto tako uznemireni z$og Pumpe kao
i ja,"
"To je jo uvek samo vaa re. emate nijedan konkretni dokaz o nji+ovom psi+ikom
stanju." "ijedan koji $i+ sad mogao prezentirati."
"6nda to nije dovoljno."
"(oemo li se$i dozvoliti da rizikujemo. .."
"ije dovoljno, pro&esore. ema dokaza. /a svoju reputa#iju nisam izgradio ga%ajui
nasumi#e. (oji projektili su svaki put pogodili #ilj zato to sam znao ta radim."
"-li kad pri$avim dokaze..."
"6nda u vas podrati. -ko dokazi $udu zadovoljili mene, garantujem vam da ni 'alam ni
kongres nee $iti u stanju da se odupru plimi. 7ato, na%ite dokaze i do%ite da opet porazgovaramo."
"-li, tad e $iti prekasno."
Len je slegnuo ramenima. "(oda. (nogo je verovatnije da ete se vi uveriti da niste $ili u
pravu i da se nikakvi dokazi ne mogu nai,"
"-li ne greim", ree "amont. 4u$oko je uda+nuo i rekao poverljivim tonom3 "Lospodine
8en. Vrlo je verovatno da u univerzumu postoje $ilioni i $ilioni nastanjeni+ planeta, a me%u njima
$ilioni takvi+ koje su nastanjene inteligentnim $iima sa visoko razvijenom te+nologijom. Isto
verovatno vai i za para0univerzum. (ora $iti da je u istoriji dvaju univerzuma $ilo mnogo parova
svetova koji su dospeli u me%uso$nu vezu i poeli da koriste Pumpu, (oda postoje desetine,
moda stotine Pumpi rasuti+ du spojni+ taaka dvaju univerzuma."
"8ista spekula#ija. -li, ako je tako@"
"6nda moe $iti da je u desetinama ili stotinama sluajeva meanje zakona dospelo do
stupnja dovoljnog da izazove eksploziju tamonjeg sun#a. Taj e&ekat se mogao iriti i dalje.
Cnergija supernove, u kom$ina#iji sa promenom prirodni+ zakona, mogla je izazvati eksplozije
me%u o$linjim zvezdama, a to je opet moglo dovesti do eksplozije sledei+. (oda vremenom
dolazi do eksplozije itavog jezgra neke galaksije, ili itavog galaktikog kraka."
"-li to je samo u mati, naravno."
"4a li je@ ? univerzumu postoje na stotine kvazara, to su maleni o$jekti ne vei nego
nekoliko sunevi+ sistema zajedno, ali sijaju snagom stotinu normalni+ galaksija, kompletni+."
"Vi to meni kaete da su kvazari osta#i planeta koju su koristile Pumpu."
"To sugeriem. -stronomi ve vek i po gledaju kvazare, ali ni sad ne znaju odakle
kvazarima tolika energija. iim u ovom univerzumu tolika energija se ne moe o$jasniti; niim.
7ar onda ne sledi da..."
"- para0univerzum@ 7ar i on nije pun kvazara@"
"e $i+ rekao. Tamo su uslovi drugaiji, Para0teorija nas navodi na zakljuak koji se
ini sasvim konanim, naime da se &uzija tamo odigrava mnogo lake, to znai da zvezde, u
proseku, moraju $iti mnogo manje nego ovde. -ko &uzija +idrogena poinje lake, onda je
dovoljna i manje koliina da $i se proizvela ista energija koju nae *un#e daje. .ad $i se nala na
okupu koliina koja postoji u naem *un#u, to $i tamo dovelo do spontane eksplozije. -ko nai
zakoni promu para0 univerzum, +idrogen e se tamo &uzionisati malo tee; para0zvezde poee da
se +lade."
"Pa, nije im to tako loeP, ree 8en. "Potre$nu energiju oni e na$aviti korienjem Pumpe.
-ko su vae spekula#ije tane, njima je tamo &ino."
"ije im $a &ino", ree "amont. 4o tog trenutka nije $io domislio ono to iz para0
situa#ije sledi. "8im se na naem kraju dogodi eksplozija, pumpanje prestaje. )ez nas oni nee
moi da pumpaju, a to znai da e se suoiti sa svojom sve +ladnijom zvezdom lieni energije
Pumpe. (oda im je i gore nego nama; mi $ismo iezli $ez$olno, u jednom $ljesku, dok $i
nji+ova agonija trajala dugo."
"Imate do$ru imagina#iju, pro&esore", ree 8en, "ali ja ovo ne kupujem. e vidim ni
najmanje razloge da odustanemo od Pumpe samo z$og vae imagina#ije. 7nate li vi ta Pumpa
znai oveanstvu@ ije to samo $esplatna, ista i izo$ilna energija. Pogledajte i dalje od
toga! 7a+valjujui Pumpi oveanstvo vie ne mora radom da zara%uje za ivot. Pumpa je
donela mogunost, po prvi put u istoriji, da oveanstvo posveti svoju ukupnu umnu snagu
pro$lemu razvijanja svog pravog poten#ijala. Primer3 poslednja dva i po veka donesoe toliki
napredak u medi#ini, a ipak puni ivotni vek nikako da znatno pre$a#i #rtu od sto godina.
Lerontolozi nam odavno uporno govore da ne postoji, u teoriji, nita to $i spreilo da ostvarimo
$esmrtnost ljudi, ali dosad tome nije $ilo posveivano dovoljno panje."
")esmrtnosti" ree "amont ljutito. "To su prazne sanjarije!"
"(oda vi znate da pro#enite ta je prazno sanjarenje, pro&esore", ree 8en, "ali ja sam reio
da o$ez$edim da pone istraivaki rad po pitanju $esmrtnosti. -ko Pumpe stanu, to nee
poeti. Vratiemo se u do$a skupe energije, krte energije, prljave energije. 4ve milijarde
stanovnika 7emlje morae da se vrate na posao da $i zaradili za ivot, a sanjarija o $esmrtnosti
ostae sanjarija."
"I +oe, u svakom sluaju. iko nee postati $esmrtan. iko nee ak ni doiveti kraj svog
normalnog ivotnog veka."
"-, ali to je samo u vaoj teoriji."
"amont je odmerio verovatnoe i odluio da se ko#ka. "Lospodine 8en, pre nekoliko minuta
rekao sam da ne elim da o$janjavam ta znam o du+ovnom stanju para0ljudi. 4opustite mi da
ipak pokuam. Poeli smo da primamo poruke."
"4a, ali moete li i+
protumaiti@" "Primili smo jednu
englesku re."
8en se malo namrtio. Iznenada je na$io ruke u depove, pruio svoje kratke noge ispred
se$e i zavalio se u svoje sedite. "- koja je to engleska re $ila@"
"Plai!" "amont nije naao za potre$no da spomene pogreku u
pisanju. "Plai", ponovio je 8en. "I ta to po vaem miljenju znai@"
"7ar nije jasno da se oni plae &enomena Pumpe@"
"i najmanje. 4a se plae, prestali $i. (islim da se plae, da$ome, ali se plae mogunosti
da naa strana prestane da sara%uje. Vi ste im preneli svoju inten#iju, a ako mi prekinemo
pumpanje, za ta se vi zalaete, onda nee ni oni moi da nastave. *ami rekoste da $ez nas ne
mogu; u tom poslu mora se sara%ivati na o$e strane. e zameram im ako se plae." N
"amont je sedeo i utao.
"Vidim", ree 8en, "da na to niste pomislili. C, dakle, kreemo na $esmrtnost. (islim da e
to $iti popularnija tema."
"-, popularne teme", ree "amont polako. "isam $io s+vatio ta je vama vano. .oliko vam
je godina, gospodine 8en@"
8en je $rzo treptao, onda se okrenuo na drugu stranu. Aurno je izaao iz so$e. jegove ruke
$ile su stisnute u pesni#e.
"amont je kasnije potraio 8enovu $iogra&iju. 8enu je tad $ilo ezdeset, a ota# mu je umro u
svojoj ezdeset drugoj. -li to nije $ilo vano.
(
"Po tvom izgledu se ne $i reklo da si $io iole srene ruke", ree )ronovski.
"amont je sedeo u svojoj la$oratoriji; zurio je u vr+ove svoji+ #ipela, onako iz dokonosti.
?pravo je primetio da izgledaju neuo$iajeno iznoeno, po+a$ano. 6dma+nuo je glavom. "I
nisam", ree,
"8ak te je i veliki 8en izneverio@"
"ije pristao nita da uini. I on trai dokaze. *vi oni ele dokaze, ali ta god da im ponudi,
to od$a#uju. 6no to oni stvarno ele jeste nji+ova prokleta Pumpa, ili nji+ova reputa#ija, ili
nji+ovo mesto u istoriji. 8en eli $esmrtnost."
"- ta ti eli, Pit@" upita )ronovski $lago.
")ez$ednost za oveanstvo", ree "amont. *uoio se sa ispitivakim pogledom
)ronovskoga. "e veruje mi@"
"-, ma verujem ti ja. -li ta stvarno eli@"
"C do$ro, onda, $oga mu", ree "amont i tresnu akom ravno po stolu, to je izazvalo
jak pljesak. "'ou da $udem u pravu, a to i imam, jer jesam u pravu."
"*iguran si@"
"*iguran sam! I nita me ne $rine, jer nameravam da po$edim. 7na, kad sam odlazio od
8ena, nisam $io daleko od prezira prema samome se$i."
"Ti@".
"4a, ja. 7ato ne@ Bazmiljao sam ovako; da na svakom zaokretu 'alam me stopira, 4okle
god 'alam osporava moje rei svako ima izgovor da mi ne veruje. 4okle god 'alam stoji kao
stena protiv mene, moram trpeti neuspe+. 6nda zato nisam radio s njegovom podrkom zato
mu, zaista, nisam iao niz dlaku; zato nisam manevrisao tako da ga navedem da me podri,
umesto to sam ga $o#kao da $i+ ga naveo da se $ori protiv mene@"
"(isli li da si mogao@"
"ikako nisam mogao. -li, u oajanju, pomiljao sam na svata. a0primer na mogunost da
odem na (ese#. aravno, kad sam prvi put izazvao 'alama protiv se$e, nije se jo postavljalo
pitanje unitenja 7emlje, a kad se to pitanje pojavilo, ja sam se potrudio da njegov stav uinim
jo gorim. -li, kao to si i sam nagovestio, njega nita ne $i moglo okrenuti protiv Pumpe."
"- sad vie ne prezire se$e."
"e. Bazgovor sa 8enom doneo mi je ist do$itak. Pokazao mi je da sam traio
vreme." "To jesi, reklo $i se."
"4a, ali nepotre$no. Beenje nije ovde na 7emlji. Bekao sEm 8enu da $i nae *un#e
moglo
eksplodirati a para0*un#e ne, ali da to para0ljude ne $i spasio, jer $i eksplozijom naeg *un#a
dolo do zaustavljanja naeg dela Pumpe, pa prema tome i nji+ovog. 6ni ne mogu $ez nas da
nastave, vidi@"
"4a$ome da vidim."
"6nda zato ne razmiljamo o suprotnom. e moemo mi $ez nji+. ? tom sluaju, ko mari
+oemo li mi zaustavljati Pumpe ili neemo. Tre$a navesti para0ljude da i+ zaustave."
"-+a, a +oe li oni to@"
"Bekli su P1-1-1,. To znai da se plae. 8en je rekao da se plae nas; plae se da
$ismo
4
mi mogli zaustaviti Pumpe; ali ja ni jednog momenta u to nisam poverovao. 6ni se plae. .ad je
8en na$a#io tu svoju ideju, ja sam sedeo i utao. (islio je da me je time o$orio. Prevario se. /a
sam u tom
asu samo mislio da je neop+odno navesti para0ljude da stanu. To moramo. (ajk,
naputam
sve, sem te$e. Ti si nada oveanstva. Pro$ij se nekako do para0ljudi."
)ronovski se nasmejao sa skoro detinjskom radou. "Pit", ree on, "ti si
genije." "-+a. 4o$ro je to si to primetio."
"e, ja to oz$iljno. Poga%a ta +ou da kaem pre nego to to kaem. *lao sam poruku za
porukom, koristei nji+ove sim$ole na nain za koji sam pretpostavljao da $i mogao oznaavati
Pumpu, koristei pritom i nau re 2Pumpa2. Tako%e sam se trudio da iskoristim one
mrvi#e in&orma#ija koje sam tokom ovi+ mese#i sakupio i da upotre$im nji+ove sim$ole na nain
koji $i znaio neodo$ravanje, upotre$ljavajui ujedno i jednu englesku re. Pojma nisam imao da li
uspevam da se pro$ijem ili promaujem za itave kilometre, a poto odgovor nije stizao, nisam
$io naroito pun nade."
"isi mi $io rekao da to pokuava."
"Taj deo posla Qe moj. Te$e tre$a dugo i dugo moliti da $i mi o$jasnio neke stvari iz para0
teorije."
"I ta se desilo@"
"/ue sam, tako, poslao samo dve rei, na naem jeziku. akra$ao sam3 P1?1(1P1- "
1 61,1-."
"I@"
"I jutros sam konano do$io uzvratnu poruku. /ednostavna je jasna. .ae3 41- P1?1(1
P
1- "161,1- "161,1- "161,1-.
Cvo, vidi."
"amont je dr+tavim rukama pri+vatio &oliju. "6vo se ne moe pogreno s+vatiti, je I2 tako@
6vo je dokaz, zar ne@"
"Bekao $i+ da jeste. .ome e ovo odneti@"
"ikom", ree "amont odluno. "Vie se neu raspravljati. "judi e mi rei da sam
&alsi&ikovao poruku. ema svr+e da mirno trpim tako neto.. eka para0ljudi zaustave Pumpu, pa
e pro#es stati i na naoj strani, i nee vie poinjati ma ta mi jednostrano inili. 6nda e
itava stani#a 2/edan2 goreti od elje da dokae da sam $io u pravu i da je Pumpa opasna."
"a osnovu ega to zamilja@"
"7ato to e jedino tako uspeti da se spasu rulje koja e za+tevati Pumpu i koja e u $esu
to
Pumpu ne do$ija $iti raspoloena da i+ rastrgne... *lae se, zar
ne@" "Pa, moda. -li jedna stvar me uznemirava."
"- ta to@"
"-ko su para0ljudi toliko uvereni da je Pumpa opasna, zato je ve nisu zaustavili@ Pre
nekog vremena sam se potrudio da proverim3 Pumpa i sad radi $ajno."
"amont se namrtio. "(oda oni ne ele da izvedu jednostrani potez. *matraju da smo mi i
oni u ovome orta#i, i ele da do o$ustave do%e po o$ostranom dogovoru. 7ar ti se ne ini da $i
moglo $iti to@"
(oglo $i. -li moglo $i $iti i neto drugo3 moda je komunika#ija nesavrena, niRu s+vatili
ta znai re "161,1-. a osnovu onog to sam im ja preneo nji+ovim sim$olima, koje sam
vrlo
lako mogao totalno izvitoperiti, oni moda smatraju da "161,1- znai onu oso$inu koju
mi opisujemo reju 4161)1B1-."
"6, ne."
"Pa, ti se nada da nije tako, ali od nadanja vajde nema."
"(ajk, ne prekidaj sa slanjem poruka. ?potre$i koliko vie moe oni+ rei koje oni
koriste, i u$a#uj promene stalno. Pre ili kasnije oni e ovladati dovoljnim $rojem rei da kau
neto jasno i nepogreivo, a onda emo im o$jasniti da elimo da Pumpa $ude zaustavljena,"
"emamo ovlaenje da damo izjavu takve vrste."
"emamo, ali oni to nee znati, a kad sve $ude gotovo, mi emo $iti +eroji
oveanstva." "8ak i ako nas prvo streljaju@"
"8ak i tako... . *tvari su u tvojim rukama, (ajk. *iguran sam da nee jo dugo morati da se.
eka."
1)
- ipak se moralo jo dugo ekati. *ledea dva mese#a ne donesoe nijednu novu poruku.
apetost se pogorala.
a )ronovskom su se posledi#e primeivale. 6na kratkotrajna veselost je
iezla. ? "amontovu la$oratoriju uao je utei pogrueno.
7urili su jedan u drugog. ajzad )ronovski ree3 "6vde se iz svega jasno vidi da si do$io
konani dokaz nepravde."
"epo se videlo da se "amont tog jutra nije o$rijao. jegova la$oratorija imala je neki izgled
naputenosti, neki teko odredljiv izgled zapoetog pakovanja radi odlaska. "amont je
slegnuo ramenima. "Pa ta@ (eni to ne smeta. )a me $riga to je Pregled &izike od$io moj
lanak."
"Bekao si da to oekuje."
"4a, ali mislio sam da e mi oni dati i neko o$janjenje, razloge. (ogli su ukazati na stvari
koje su po nji+ovom miljenju netanosti, greke, neosnovane pretpostavke; o tome $i+ onda
mogao da se raspravljam."
"To nisu uinili@"
"i re. ji+ovi re&erenti ne smatraju taj lanak podesnim za pu$likovanje. To je sve. ee
ni da ga pipnu... Ta sveopta stupidnost zaista o$es+ra$ruje. (islim da ne $i+ alio ako
oveanstvo poini samou$istvo z$og iste zloe svog sr#a, ili z$og o$ine $ezo$zirnosti. -li ima
neeg tako prokleto nedostojanstvenog u samounitenju koje nastaje z$og iste nedotupavnosti,
z$og stupidnosti. .akvog smisla ima $iti ovek, ako mora tako da umre@"
"Llupost", promrmlja )ronovski.
".ako drukije da to nazovemo@ I jo za+tevaju da o$razloim zato da me ne otpuste;
moj zloin je to to sam u pravu."
"8ini se da svako zna da si razgovarao sa 8enom."
"4al" "amont je prislonio prste na koren svog nosa i umorno proN trljao oi. "Izgleda da sam
ga uznemirio dovoljno da ode kod 'alama sa nekakvim priama, i sad optu$a glasi da sam
pokuao da sa$otiram projekat Pumpe taktikom zastraivanja, i to $ez injenini+ osnova, $ez
opravdanja i na nepro&esionalni nain, i da sam zato nepodo$an za dalji rad na stani#i /edan."
"Tu optu$u mogu da dokau veoma iako,
Pit." "Pretpostavljam da mogu. ije vano."
",ta namerava@"
"ita", ree "amont indignirano. "eka uine najgore to mogu. 6sloniu se na $irokratizam,
na
2#rvene pantljike2. *vaki korak ovoga trajae nedeljama, mese#ima, a dotle ti nastavi sa
radom. 8uemo mi ipak neto od para0ljudi."
)ronovski je izgledao jadno. "Pit, pretpostavi da ne ujemo. (oda je vreme da o
ovome ponovo razmisli."
"amont ga otro pogleda. "6 emu pria ti@"
"Be#i im da nisi u pravu. )a#i se u pokajanje. Posipaj se pepelom. 6dustani."
"ikad! 7a$oga, (ajk, igramo igru u kojoj moe $iti izgu$ljen #eo svet i sva iva $ia
na njemu."
"4a, ali ta se te$e tie sud$ina tog sveta@ isi oenjen. ema de#e. 7nam da ti je ota#
mrtav, ikad ne spominje majku niti ikakvu $rau iSi sestre. *umnjam da na svetu postoji
ijedno ljudsko
$ie prema kome osea emotivnu vezanost. 7ato idi svojim putem, i %avo nek nosi sve to
skupa." "- ti@"
"/a u isto. Bazveden sam, de#e nemam. Imam jednu mladu damu sa kojom sam $lizak, i taj
odnos e trajati dok $ude mogao. Aivili! ?ivaj!"
"- sutra!"
"*utranji#a e se po$rinuti za samu se$e, *mrt, kad do%e, $ie $rza."
"e mogu da ivim sa takvom &ilozo&ijom... (ajk. *ajk+ ,ta predstavlja sve ovo@ Pokuava
li da mi kae da se neemo pro$iti@ 6dustaje li od truda oko para0ljudi@"
)ronovski je pogledao ustranu. Bekao je3 "Pit, do$io sam odgovor. Prole noi. (islio sam
da saekam dananji dan a onda da razmiljam o tom odgovoru, ali zato razmiljati@ Cvo ga."
iz "amontovi+ oiju zurila su pitanja. ?zeo je &oliju i pogledao tekst napisan $ez znakova
interpunk#ije3
P?(P- C *T6P C *T6P (l C *T6P P?(P? (l C 8?/C(6 6P-*6*T
C 8?/C(6 C 8?/C(6 VI *T6P P?(P? (6"I(6 VI *T6P P?(P? P- I 6V4C 6-
*T6P (6"I(6 VI *T6PIB-/TC 6P-*6*T 6P-*6*T 6P-*6*T *T6P *T6P VI
*T6PIB-/TC P?(P? "Tako mi $oga", mrmljao je )ronovski, "zvue oajno."
"amont je samo zurio, $ez rei.
)ronovski ree3 "Pretpostavljam da se negde na drugoj strani nalazi neko nalik na te$e 1
para0 "amont. -li ni on nije u stanju da prinudi svoje para0'alame da zaustave Pumpu. I
dok mi preklinjemo nji+ da nas spasu, on preklinje nas da spasemo nji+.
"-li ako ovo pokaemo.. ree "amont.
".azae da lae, da je to neto to sam podmee da $i opravdao svoj komar psi+otinog
porekla."
"To moda mogu da kau za mene; ali ne za te$e. Podrae me, (ajk. *vedoie da si ovo
primio, i kako."
)ronovski je po#rveneo. ".akva e korist $iti od toga@ 6ni e rei da negde u para0
univerzumu postoji $udala kao to si ti i da su dvoji#a lu#kasti+ uspeli da se poveu. Bei e da
ova poruka dokazuje da su vladajue snage u para0univerzumu uverene da nema opasnosti."
"(ajk, ostani uz mene u ovoj $or$i."
"e vredi, Pit. *am si rekao3 stupidnost! (oda sir ti para0ljudi napredniji od nas, moda
su, kao to insistira, inteligentniji, ali jasno je da su podjednako glupi kao mi, i tu je svemu kraj.
,iler je na to ukazao, i ja mu verujem."
".o@"
",iler. /edan nemaki dramski pisa# od pre tri stolea. ? drami o /ovanki 6rleanki, napisao
je3
2Protiv gluposti, i $ogovi sami $ore se uzalud.2 isam $og, i neu se dalje $oriti, Pusti nek ide
kako ide, Pit, i gledaj svoja posla. (oda e svet potrajati kolikoj na ivotni vek, a ako ne
potraje, nije $itno, jer nita se ne moe uiniti, Aao mi je, Pit. 4o$ro si se $orio, ali si izgu$io. 7a
mene je to okonano."
6tiao je. "amont ostade sam. *edeo je u svojoj stoli#i. jegovi prsti su $es#iljno $u$njali,
$u$njali. egde u *un#u, protoni su se drali jedan uz drugog malo, mali#e jae nego pre,
ta sklonost rasla je svakog trenutka, u jednom asu delikatna ravnotea $ie naruena...
"I na 7emlji nee ostati nikog ivog ko $i znao da sam ja $io u pravu", uzviknu "amont.
Amirkao je i mirkao, pokuavajui da suz$ije suze.
...bogovi sami...
1a
4ua se odvojila od ostali+, i to je prolo $ez neke oz$iljnije nevolje. ?vek je nevolju
oekivala, ali nevolja, nekim udom, nikad nije nastupala. ikad oz$iljna nevolja.
- i zato $i@ 6din je svoja pre$a#ivanja izraavao na veoma dostojanstven nain. "6stani
gde si", rekao $i. "7na da si naljutila Trita." ikad nije govorio o sopstvenoj ljutnji; Ba#ional#i
ne dozvoljavaju da i+ sitni#e potresaju. Ipak, on se $rinuo o Tritu sa skoro istom onom upornou
sa kojom je Trit $rino le$deo nad de#om.
-li, kad god je $ila dovoljno uporna, 6din joj je doputao da istera svoju volju; ak se
kod Trita zalagao za njenu stvar. Ponekad je ak priznavao da je ponosan na njenu sposo$nost,
njenu nezavisnost... ije to lo levokrila#, pomisli ona sa rasejanom naklonou.
*a Tritom je $ilo tee izai na kraj; imao je o$iaj da joj do$a#uje neke pose$ne kisele
poglede kad je $ila... pa, kad je $ila u onakvom stanju u kakvom je elela da $ude. -li, takvi su
desnokril#i. 6n je njoj desnokrila#, ali de#i je Parental, najroditeljskiji od svi+ troje roditelja; ova
druga veza je vanija, uvek... *to je do$ro, jer se 4ua mogla pouzdati u to da e neko dete odvui
Trita im stvari postanu neugodne.
Pa ipak, Trit nije 4ui $a mnogo smetao. Izuzimajui periode stapanja, uspevala je najee
da ga ignorie. 6din je $io neto drugo. ? poetku, $ejae joj uz$udljiv; od samog njegovog
prisustva, njena je &orma poinjala da treperi i da iz$le%uje. 8injeni#a da je Ba#ionala# nekako ga
je inila jo uz$udljivijim. Taj deo svoje reak#ije na njega nije razumela; to je $ilo neto u vezi
sa njenom neo$inou. avikla se 1 ali ne sasvim 1 na svoju neo$inost.
4ua je uzda+nula.
.ad je $ila dete, kad je o se$i jo mislila kao o individui, zase$nom $iu, a ne komponenti
trijade, $ila je mnogo izrazitija svesna te neo$inosti. 4rugi su je na tu neo$inost mnogo
upornije podseali. 8ak i z$og sitni#e kao to je izlazak na povrinu uvee. ..
/o odavno je volela povrinu uvee. 6stale Cmo#ionalke govorile su da je povrina tad
+ladna i sumorna, i dr+tale su i zgunjavale se sluajui 4uin opis povrine uvee. )ile su
vie nego spremne da iza%u u toplotu podneva, da se proteu i +rane, ali upravo zato podne je
$ilo dosadno. 4ua nije volela da se na%e u $lizini raz$r$ljane rulje Cmo#ionalki.
(orala je, naravno, i ona da jede, ali mnogo vie je volela da jede uvee, kad je +rane sasvim
malo, ali kad je sve u mutnoj, du$okoj #rvenoj $oji, i kad je sama. .ad je drugima priala o
tome, tada je, da$ome, preuveliavala i +ladnou i pusto, da $i mogla da gleda kako one,
zamiljajui +ladnou, do$ijaju tvrde ivi#e 1 onoliko tvrde koliko je to kod mladi+ Cmo#ionalki
uopte mogue. Posle nekog vremena one $i poele da apuu oko nje i da joj se smeju 1 onda
$i je ostavile na miru.
*ad je maleno sun#e na +orizontu, o$liveno tajnim #rvenilom koje nema ko da vidi, sem
4ue. 4ua se iri lateralno a zgunjava dorso0ventralno, apsor$uje razre%ene tragove toplote. Avae
i+ dokono, uivajui u pomalo kiselom, nematerijalnom ukusu dugi+ talasni+ duina. :/o nije
srela
nijednu drugu Cmo#ionalku koja $i priznala da voli taj ukus. -li 4ua nikad ne $i mogla o$jasniti
da taj ukus povezuje sa slo$odom; slo$odom od ostali+, slo$odom da $ude sama.9
6va usamljenost, ova +ladnoa, ovo du$oko, du$oko #rvenilo, vraaju 4uu, ak i sad, u one
davne dane pre trijade; vraaju, jo snanije, vrlo jasno zapamenu sliku njenog
sopstvenog Parentala, koji je imao o$iaj da do%e, onako nespretan i glomazan u kretanju, za
njom, veno pun stra+a da e se njoj neto r%avo desiti.
6n joj se $io $rino posvetio, kao to to Parentali uvek ine; uvek se posveuju vie svojim
malim0srednjim nego preostalim dvoma. To joj je $ilo neprijatno, i sanjala je o danu kad e je
on ostaviti. Parentali uvek, pre ili kasnije, odu; ali kako joj je nedostajao, kad je jednog dana
konano otiao.
)io je doao da joj to saopti, to je paljivije mogao, uprkos injeni#i da je Parentalima
teko da svoja oseanja izraze reima. )a tog dana mu je po$egla; ne iz neke zlo$e, niti zato to
je slutila ta e joj on rei, nego iz istog veselja. ?spela je, u podne, da na%e jedno spe#ijalno
mesto, pa se u neoekivanoj izola#iji naderavala. Ispunjavao ju je neki udan svra$ koji je
za+tevao kretanje i aktivnost. *kliznula je i pustila da se njene ivi#e stope sa ivi#ama stena. 7nala
je da se smatra krajnje
nepristojnim uiniti tako neto, i da se to prata samo $e$ama, a ipak, to ju je u isti mah
uz$u%ivalo i umirivalo.
- njen Parental ju je konano u+vatio, pa je stao pred nju i dugo ostao u utanju. *voje oi
je smanjio i zgusnuo kao da eli da zaustavi svaku esti#u svetlosti re&lektovanu od nje; da vidi
4uu to je potpunije mogue; da je gleda to je due mogue.
? prvi ma+ samo mu je uzvraala zurenjem, pomiljajui z$unjeno da je video kako se ona
trlja kroz stene i da je se stidi. -li nije uspevala da u+vati nikakvu auru krivi#e, i konano je
rekla, vrlo pokorno3 ",ta je, Tata@"
"Pa, 4ua, vreme je. 6ekivao sam ovo. I ti si, nesumnjivo."
".akvo vreme@" *ad kad je $ilo tu, 4ua tvrdoglavo nije doputala se$i da s+vati. -ko
od$ije da s+vati, nee imati ta da s+vati. :Te navike se nikad nije u #elosti otresla. 6din je
govorio da su sve Cmo#ionalke takve. To je govorio onim nadmenim glasom koji je koristio
ponekad, kad $i ga pose$no impresionirala vanost Ba#ionala#a9
"(oram da odem", ree tada njen Parental. "Vie neu $iti s to$om." 6nda je prosto stajao i
gledao u nju, a ona nije $ila u stanju nita da kae.
6n ree3 "Ti e kazati ostalima."
"7ato@" 4ua se $untovno okrenula na drugu stranu. jene su konture ve postale nejasne i
zatim sve nejasnije3 trudila se da se raspe po prostoru. Aelela je da se raspe sasvim, ali to,
naravno, nije mogla. Posle nekog vremena takvo stanje poelo je da joj zadaje $olove i greve, pa
se opet ovrsla. jen Parental se ak nije ni potrudio da je izgrdi i da joj kae da $i $ila
sramota kad $i je drugi videli tako rastegnutu.
Bekla je3 "Njima e $iti sasvim svejedno", i odma+ osetila aljenje, jer je znala da e to
njenog Parentala povrediti. 6n i+ je i sad nazivao izrazima "male#ko levokrilno" i "male#ko
desnokrilno", iako je male#ko levokrilno ve uveliko $ilo na studijama, a male#ko desnokrilno
uporno govorilo o zasnivanju jedne trijade. 6d nji+ troje, samo je 4ua i tad jo oseala...
pa, ona je najmla%a. Cmo#ionalka je uvek najmla%e dete. *a njom je uvek drukije.
jen Parental je samo odgovorio3 "Ti e im ipak rei." *tajali su, onda, i gledali se.
ije elela da im kae. Vie nije $ila $liska sa tom dvoji#om. 4rukije je $ilo kad $eja+u
svi
maleni. Tad su jedva mogli i sami da razlikuju ko je ko od nji+; ko je levi $rat, ko je desni $rat, a
ko je srednji lan, sestri#a. *vi su vie liili na pramike magle. 4o+vatili $i se, pa $i se
zakotrljali jedno kroz drugo, i posakrivali se u zidove.
iko im z$og toga nije zamerao dok su $ili mali; niko od odrasli+. -li onda $raa do$ie
gustinu i oz$iljnost i udaljie se. - kad se alila svom Parentalu, ovaj je samo odgovarao3 "*uvie
si odrasla da se razre%uje, 4ua."
Pokuavala je da to ne slua, ali levi $rat joj se izmi#ao pa $i rekao3 "e gurkaj se uz mene;
nemam ja vremena za te$e." - desni $rat je stekao naviku da itavo vreme ostaje sasvim tvrd;
postao je sumoran i utljiv. ije to tada mogla u #elosti da razume, a Tata nije $io u stanju da joj
o$jasni, * vremena na vreme samo $i rekao, kao da izgovara davno nauenu lek#iju3 ""evi su
Ba#ional#i, 4ua. 4esni su Parentali. 6ni odrastaju na svoj nain."
Taj nji+ov nain njoj se nije dopadao. 6ni vie nisu $ili de#a, a ona je ostala dete; zato
se druila sa ruljom drugi+ Cmo#ionalki. *ve one su se alile na iste stvari u vezi sa svojom
$raom. *ve su priale o predstojeim trijadama. *ve su se irile po sun#u i +ranile. *ve su
postajale sve vie jedna drugoj nalik; nji+ove prie $ile su svakog dana iste.
Tako se u njoj razvio prezir prema njima, pa se izdvajala i odlazila da $ude sama kad god je
mogla, a one su se odvojile od nje i nadenule joj ime ")eulja". :Ve je mnogo vremena prolo
od kad je poslednji put ula taj povik, a ipak, kad god $i na njega pomislila, setila $i se do
savrenstva pre#izno i tona kojim su one to do$a#ivale, tanki+ promukli+ glasova koji su tu re
ponavljali skoro maloumnom upornou 1 zato to su znale da je to $oli.9
-li njen Parental nije prestao da se interesuje za nju ak ni kad mu se moralo initi da joj se
svako drugi smeje. Pokuavao je, na svoj nespretni nain, da je zakloni od ostali+. Ponekad ju
je pratio do povrine, iako sam povrinu nije podnosio, da $i se uverio da je $ez$edna.
7atekla ga je jednom kako razgovara sa jednim Tvrdim. Parentalu je teko da razgovara
sa
Tvrdima; iako veoma mlada, to je znala. Tvrdi priaju samo sa
Ba#ional#ima.
/ako se uplaila i ustuknula je magleno0pramenasto unazad, ali je stigla da uje kako
njen
Parental kae3 "/a se do$ro $rinem o njoj, Tvrdi
gospodine."
7ar je mogue da se Tvrdi raspitivao o njoj@ 6 njenoj neo$inosti, moda. -li u
Parentalovom tonu nije $ilo izvinjavanja. 8ak i u suoenju sa Tvrdim, govorio je o svojoj $rizi za
nju. 4ua je tada osetila neki neodre%en ponos.
-li sada je njen Parental odlazio, i sva ona nezavisnost ijem se pri$liavanju 4ua toliko
radovala izgu$ila je svoj &ini o$lik, stvrdnuta se u iljasti gre$en usamljenosti. 6na ree3 "-li
za"to mora da ode@"
"*oram, drago male#ko srednje."
(ora. 7nala je to i sama. *vako, pre ili kasnije, mora. 4oi e dan kad e ona uzda+nuti i
rei3 "(oram".
"-li po emu zna da je doao as kad mora@ -ko moe da oda$ere vreme, zato ne
oda$ere neko drugo vreme i ne ostane due@"
"Tvoj levi ota# je odluio", ree on. "Trijada mora da potuje njegovu volju."
"7ato mora njega da slua@" *vog levog o#a, i srednjeg lana svoje roditeljske trijade tj.
majku, 4ua skoro nikad nije vi%ala. 6ni vie nisu $ili vani. Vaan je $io jo samo njen desni
ota#, njen Parental, njen tati#a, koji je, onako zdepast i ogranien ravnim povrinama, stajao pred
njom. ije $io sav u glatkim o$linama kao Ba#ionala# niti uskomeanim neravninama kao
Cmo#ionalka.
?vek je mogla da pogodi ta e joj on rei. *koro uvek.
*a sigurnou je predvidela da e on rei3 "e mogu da o$jasnim jednoj maloj
Cmo#ionalki." Bekao je upravo to.
Aalost je provalila iz 4ue i ona ree3 "edostajae mi. 7nam da misli da te zanemarujem, i
da te ne volim zato to mi uvek govori ta sve ne smem. -li ja $i+ vie volela da te ne volim zato
to mi pria ta sve ne smem, nego da te$e ne $ude tu i da ne moe da mi pria ta sve ne
smem."
- Tati#a je prosto stajao. i na koji nain nije mogao da reaguje na jedan takav izliv 1 sem
na jedan nain3 primakao joj se i istisnuo iz se$e jednu ruku. To ga je kotalo vidnog napora, ali je
ruku drao; dr+tavo, dodue. Ivi#e te ruke pomalo su se rasplinjavale.
4ua ree3 "6, Tata", i uputi svoju ruku, koja je potekla oko njegove tako da se, gledano
kroz 4uinu supstan#u, inilo da je Parentalova ruka sva dimna i svetlu#ava; me%utim, do$ro je
pazila do njegovu ruku ne dotakne jer $i njemu to $ilo strano neprijatno.
6nda je on svoju ruku povukao, ostavljajui njenu da o$u+vata prazninu, i rekao3 "*eti
se
Tvrdi+, 4ua. 6ni e ti pomoi. /a 1 ja u sad
poi." 6tiao je i vie ga nikad nije videla.
*ad sedi 4ua u zalasku sun#a, prisea se prolosti. )untovno je svesna da e Trit uskoro
postati zlovoljan z$og njenog odsustva i da e poeti da dodijava 6dinu.
6nda $i joj 6din mogao drati pridiku o njenim
dunostima. )a nju $riga.
1b
6din je $io u umerenom stupnju svestan da je 4ua na povrini. (ogao je da o#eni, $ez
ikakvog razmiljanja, prava#, a donekle i distan#u mesta gde je ona. 4a je zastao da razmisli o
ovome, moda $i osetio nezadovoljstvo, jer to ulo za me%uso$nu svesnost ve dugo se postepeno
umrtvljavalo; umesto toga je :ne znajui $a jasno zato9 oseao neku vrstu rastueg ispunjenja.
Tako stvari tre$a da idu; to je znak da se telo, sa starenjem, razvija ispravno.
Tritova me%ulina svesnost nije se smanjivala, ali se pomi#ala; sve vie se usmeravala na
de#u. To je $io, oigledno, prava# korisnog razvoja, ali, s druge strane, uloga Parentala je
jednostavna, u izvesnom znaenju,te rei, ma koliko vana $ila. Ba#ionala# je daleko
kompleksniji; u toj pomisli je 6din nalazio sumorno zadovoljstvo.
aravno, prava zagonetka je 4ua. Toliko se razlikuje od svi+ ostali+ Cmo#ionalki. Trita je to
z$unjivalo i &rustriralo, oduzimajui mu i ono malo sposo$nosti za govor. I 6dina je to &rustriralo
i z$unjivalo, ponekad, ali je on $io tako%e svestan i 4uine $eskonane sposo$nosti da prui sreu
u ivotu; nije mu se inilo verovatnim da te dve njene neo$inosti postoje nezavisno jedna od
druge. Ponekad je dovodila svoju okolinu do gneva, ali to je $ila mala #ena s o$zirom na
intenzivnu sreu koju je davala.
6pet, taj 4uin udni nain ivota moda je $io deo opravdanog, ispravnog poretka stvari.
Tvrdi su, izgleda, $ili zainteresovani za nju, a oni, po pravilu, o$raaju panju samo na
Ba#ional#e. To ga je ispunjavalo ponosom3 ako ak i Cmo#ionalka zasluuje panju, utoliko $olje
za trijadu.
4a, stvari su onakve kakve tre$a da $udu. To je kameni temelj svega; to je ono to je 6din
eleo da oseti najvie, sve do dna. /ednog dana, on e ak saznati kad je vreme da se ode; tada e
eleti da ode. ? to su ga Tvrdi uveravali, kao i sve druge Ba#ional#e, ali su mu tako%e rekli da
e njegova unutranja svest odrediti to vreme, i to nepogreivo, a saveta sa strane nee $iti.
".ad ti $ude se$i rekao", o$jasnio mu je "osten 1 na onaj jasan, paljiv nain kako
Tvrdi uvek govori kad se o$raa (ekanome, kao da se silno trudi da postigne da ga (ekani
razume 1 "da zna zato mora otii, onda e otii, i tvoja trijada sa to$om."
a to je 6din $io odgovorio3 "e mogu rei da sada elim da odem, Tvrdi gospodine.
Ima toliko da se naui."
"aravno, dragi levokrilni. Tako sad osea, zato to nisi jo spreman."
6din je pomislio3 kako u moi ikad da se osetim spremnim kad neu nikad smatrati da nema
jo mnogo da se naui@
-li to nije rekao. )io je sasvim siguran da e vreme doi i da e tad razumeti.
*pustio je pogled na se$e, i pritom umalo da se za$oravi i istisne jedno oko u okolni prostor
da $i mogao se$e videti; eto, i u najzrelijem i najra#ionalnijem Ba#ional#u zadri se uvek jo po
neki deji impuls. jemu, da$ome, nije $ilo potre$no da isprui oko da $i se$e video. (ogao
je se$e lepo da vidi ne pomiui oko sa take gde je $ilo solidno uglavljeno. aao je da je njegov
&iziki izgled zadovoljavajue vrst3 &ine, otro o#rtane konture, glatke, zao$ljene u izvestan $roj
ovoida gra#iozno spojeni+.
jegovo telo nije imalo ono udno privlano svetlu#anje, kao 4uino, imati prijatnu, umirujuu
masivnost kao Tritovo. 6n voli o$oje, ali ne $i ni jednim razmenio telo. iti, da$ome, um. ikad
on to ne $i rekao, daka0ko, jer ne $i eleo da povredi nji+ova oseanja, ali 1 u njemu nikad nije
gasnula za+valnost to nema onako ogranieno s+vatanje stvari kao Trit ili :jo vie9 onako
nestalan, lutanju sklon um kao 4ua. Pretpostavljao je da njima takvi umovi ne smetaju, zato to
oni ni za ta drugo ne
znaju.
6pet je postao udaljeno svestan 4ue, ali je tu svesnost namerno suz$io. ? ovom asu 4ua
mu nije $ila potre$na. e zato to ju je manje eleo
1 to nije 1 nego zato to su ga neke druge elje sve jae za+vatale. 4eo sazrevanja
Ba#ional#a sastoji se u tome da ve$a um, to moe jedino sam ili u drutvu Tvrdi+, i da u
takvom ve$anju nalazi sve vie zadovoljstva.
*ve vie se navikavao na Tvrde; sve je vie $io vezan za nji+. *matrao je da je i to ispravno,
da je kako valja i tre$a, jer on je Ba#ionala# a oni su na neki nain super Ba#ional#i. :/ednom je
tako rekao "ostenu, koji je od svi+ Tvrdi+ $io najprijateljskije nastrojen i, po 6dinovom nejasnom
utisku, nekako najmla%i. "osten je tad poeo sav da zrai za$avljanjem, ali odgovorio nije. - to je,
me%utim, znailo da nije ni porekao.9
Tvrdi su ispunjavali 6dinove najranije uspomene. 6dinov Parental je svoju panju sve vie
posveivao poslednjem detetu, $e$i Cmo#ionalki. To je $ilo prirodno. I Trit e tako, kad do%e
poslednje dete, ako ikad do%e. :Tu poslednju ogradu 6din je preuzeo od Trita koji ju je
konstantno koristio zamerajui 4ui.9
,to pre, to $olje3 poto je njegov Parental $io tako esto zauzet, 6din je mogao da
zapone svoje o$razovanje veoma rano. *voje detinjske o$iaje je izgu$io, i mnogo nauio, jo
pre nego to je sreo Trita.
Taj sastanak, me%utim, $io je neto to 6din sasvim sigurno nikad nee za$oraviti. (ogao je
$iti jue, a ne pre pola ivotnog veka3 tako jasno ga pamti. aravno, 6din je i pre toga vi%ao
Parentale sopstvene starosti, dakle mlade, koji u to vreme, znatno pre nego to e zapoeti
inku$a#iju de#e koja e od nji+ nainiti istinske Parentale, jo nisu $ili ni pri$lino onako glupi.
.ao dete, igrao se sa svojim desnokrilnim $ratom i nije $io svestan nikakve intelektualne
razlike izme%u nji+ :mada, gledajui sada na te dane, uvi%a da je razlika postojala i tada9.
*+vatao je, mutno, ulogu Parentala u trijadi. /o kao dete uo je da se apue o stapanju.
.ad se Trit prvi put pojavio, kad ga je 6din prvi put ugledao, sve se promenilo. Po prvi put
u svom ivotu 6din je osetio neku unutranju toplinu, i pomislio da postoji neto to on eli a to
nema nikakve veze sa razmiljanjem. 8ak i sad se jasno sea posti%enosti koja je uz to oseanje
ila.
Trit, naravno, nije $io posti%en. Parentalima nikad nije neprijatno z$og aktivnosti trijade,
a
Cmo#ionalkama jedva da je ikad ita neprijatno. *a tim pro$lemom suoavaju se samo Ba#ional#i
"*uvie razmiljanja", rekao je jedan Tvrdi kad je 6din sa njim o ovom pro$lemu
diskutovao. To je 6dina ostavilo nezadovoljnim. a koji nain $i razmiljanja moglo $iti "suvie"@
aravno, kad su se prvi put sreli Trit $ejae mlad. 6din je $io tako nesiguran u se$e, u svoje
protivljenje, da je njegova reak#ija $ila neprijatno providna3 naime, postao je, svojim spoljanjim
povrinama, skoro providan.
*a oklevanjem, 6din ree3 "isam te ranije video, zar ne, desni
drue@" "ikad nisam $io ovde", ree Trit. "4oveli su me ovamo."
6$oji#a su tano znali ta se s njima desilo. 6vaj susret je araniran zato to je neko :neki
Parental, mislio je tada 6din, a kasnije je znao da je to uinio neki Tvrdi9 smatrao da e nji+
dvoji#a jedan drugome odgovarati; pretpostavka se pokazala ispravnom.
Izme%u nji+ dvoji#e intelektualne komunika#ije nije $ilo. .ako $i je moglo $iti, kad je
6din eleo da ui, eleo intenzitetom koji je nadmaivao sve drugo sem potre$e da postoji trijada,
dok Trit nije posedovao ni kon#ept uenja@ 6no to je Tritu $ilo potre$no da zna, to je taj znao
izvan svakog uenja ili za$oravljanja.
6din je, ponet silnim uz$u%enjem z$og otkrivanja stvari o ovom svetu i o njegovom *un#u,
o istoriji i me+anizmu ivota, o svim "o" ?niverzuma, ponekad : u tim ranim danima nji+ovog
z$lienja9 poinjao i ne+oti#e da pria Tritu.
Trit $i sluao mimo, oito ne razumevajui nita, ali zadovoljan ulogom sluao#a; 6din $i,
ne uspevajui da prenese nita, $io podjednako oito zadovoljan ulogom predavaa.
Trit je, gonjen svojim spe#ijalnim potre$ama, uinio prvi potez. 6din je avrljao o onome to
je tog dana nauio. ?pravo su zavrili svoje kratko podnevno jelo. :ji+ova gua supstan#a
apsor$ovala je +ranu tako $rzo da su $ili siti ve posle o$ine etnje po sun#u, dok su
se Cmo#ionalke izlagale sun#u satima $ez prekida, uvijajui se u pramenove i istanjujui se kao
da $a ele da posao to due potraje.9
6din, koji je oduvek ignorisao Cmo#ionalke, nastavi sa prianjem, zadovoljan. Trit, koji je
$ez rei zurio u nji+, iz dana u dan, postade vidno nemiran.
aglo je priao 6dinu, &ormirao jedan privezak :ur$om koja je ostavila krajnje
neprijatan utisak na estetsko oseanje drugoga9 i poloio ga na jedno mesto na 6dinovom gornjem
ovoidu, tamo gde je $lago svetlu#anje doputalo da jedan do$rodoli da+ toplog vazdu+a u%e kao
desert posle ruka. Vidnim naporom Trit je razredio svoj privesak koji poe da tone u povrinu
6dinove koe. *ledeeg trenutka 6din je, stra+ovito posti%en, odskoio i izmakao se.
.ao $e$a 6din je takve stvari, naravno, inio, ali otkad je sazreo, nikako. "emoj to da
radi, Trit", ree on otro.
Tritov privezak ostade istegnut; njime kao da je malo pipao tamo0amo kroz vazdu+. "(eni
se
2oe."
6din se drao to je z$ijenije mogao; $orio se da stvrdne svoju povrinu da $i spreio
prodiranje. "(eni se nee."
"7ato ne@" ree Trit preduzimljivo. "ema nieg loeg u tome."
6din ree prvo to mu pade na pamet. "7a$olelo je." :ije stvarno za$olelo; ne &iziki.
-li Tvrdi su uvek iz$egavali dodir (eki+. epaljivo prodiranje $olelo je Tvrde, ali oni su
drugaije gra%e nego (eki, sasvim drugaije.9
Trita ovo nije prevarilo. ? ovom pitanju, njegov instinkt ga ni sluajno nije mogao
prevariti. "ije za$olelo", ree on.
"Pa, nije ispravno ovako. Tre$a nam jedna Cmo#ionalka."
a to je Trit samo mogao uporno da ponavlja3 "(eni se ipak 2oe"
)ilo je neiz$eno da se ovo ponavlja, i neiz$eno da 6din popusti. ?vek je na kraju
poputao; $ilo je to neto to se doga%a i najsamosvesnijem Ba#ional#u. .ao to stara poslovi#a
kae3 ili priznaje da radi onu stvar, ili lae.
Pri svakom sledeem susretu Trit ga je spopadao; ako ne izduetkom, onda trljanjem
povrine kroz povrinu. ajzad je 6din, zaveden zadovoljstvom, poeo da pomae, pa pokuao i
da sija. To mu je uspevalo $olje nego Tritu. /adni Trit, ispunjen $eskonano veom eljom, silno
se naprezao, sav je +uktao, pa ipak je postizao jedva neto malo svetlu#anja, tu i tamo, kao u
kakvim dronj#ima. 6din je, me%utim, uspevao da uini #elu svoju povrinu providnom; savladao
$i svoju posti%enost i potekao ususret Tritu. Prodiranje je $ilo do du$ine koe. 6seao je
pulsiranje Tritovog tvrdog tela ispod koe. ?ivanje je $ilo proeto oseanjima krivi#e.
Trit je, kad $i se zavrilo, najee ostajao u stanju zamora i neke nejasne ljutnje.
6din je rekao3 "Pa, Trit, rekao sam ti da nam je potre$na Cmo#ionalka da $ismo ovo
uradili kako tre$a. e moe da se ljuti na neto to je prosto0naprosto tako."
- Trit e3 "4a u2vatimo jednu Cmo#ionalku."
4a u+vatimo Cmo#ionalku! Tritovi jednostavni nagoni navodili su ga uvek samo na direktnu
ak#iju. 6din nije $io siguran da e moi o$jasniti kompleksnosti egzisten#ije svome drugu. "ije
to tako lako, desnen#e", poe on $lago.
Trit naglo ree3 "Tvrdi to mogu. Ti si im prijatelj. Trai od nji+."
6din je $io uasnut. "4a traim, to ne mogu." esvesno prelazei na svoju
predavaku intona#iju, nastavio je3 "/o nije nastupilo pravo vreme, jer da jeste, ja $i+ to svakako
znao. 4ok to vreme..."
Trit nije sluao. Bee3 "Pitau i+ ja."
"Ne", ree 6din uasnuto, "Ti se u to ne meaj. .aem ti da nije vreme. (oram da se $rinem
za svoje o$razovanje. "ako je to kad si Parental pa ne mora nita da zna, ali..."
Istog momenta kad je to rekao zaalio je, a sem toga znao je da je u svakom sluaju rekao
neto neistinito. Badilo se prosto o tome to nije eleo da uini nita, aposlutno nita to $i moglo
uvrediti Tvrde i naruiti njegov koristan odnos sa njima. Trit, me%utim, nije pokazivao znake da
mu je ita zasmetalo; 6din poe da s+vata da njegovome drugu no izgleda razumno ni potre$no da
zna ita vie od onog to ve zna i da se ne vre%a ako mu neko kae istinu o tome.
Pro$lem Cmo#ionalke neprestano je iskakao pred nji+, me%utim. Ponekad su pokuavali
da jedan drugog potpuno promu. 7apravo, ta potre$a vremenom je jaala. 7adovoljstvo su
nalazili, ali nikad potpuno, i svaki put je Trit za+tevao Cmo#ionalku. 6din se svaki put $a#ao jo
du$lje u svoje studije, maltene kao da se time $rani od pro$lema
Ipak, s vremena na vreme, $io je skoro na ivi#i odluke da popria sa "ostenom o tome.
6d svi+ Tvrdi+, "ostena je znao naj$olje; "osten se najvie lino interesovao za 6dina.
eka samrtna nepromenljivost le$dela je nad Tvrdima, jer oni su ostajali isti, uvek isti; nji+ova
&orma $ila je &iksirana. jima su oi $ile, naprimer, na jednom odre%enom mestu, i uvek su $a tu
ostajale 1 i to kod svi+ nji+ na istom mestu. .oa im nije $ila $a tvrda, ali $ila je uvek
neprozirna, nikad svetlu#ava, nikad neodre%ena, nikad u nju nije mogla prodreti druga koa istog
tipa.
isu $ili neto mnogo vei od (eki+, ali su $ili tei. ji+ova supstan#a $ila je mnogo
gua;
morali su da paze da ne povrede popustljiva tkiva (eki+.
/ednom, jo kad je $io mali, stvarno mali, kad je njegovo telo teklo skoro isto onako slo$odno
kao telo njegove sestri#e, 6dinu se pri$liio jedan Tvrdi. ikad nije saznao koji je to Tvrdi $io,
ali je u kasnijem ivotu saznao da $e$e0Ba#ional#i ispunjavaju svakog Tvrdog radoznalou.
6din je posegao da dodirne tog Tvrdog, iz iste radoznalosti. Tvrdi je odskoio. .asnije je 6dina
njegov Parental izgrdio z$og tog pokuaja dodirivanja Tvrdog.
Lrdnja je $ila otra i 6din ju je zauvek zapamtio. .ao stariji, nauio je da gusto raspore%eni
atomi tkiva Tvrdi+ oseaju $ol kad drugi atomi nasilno zadiru me%u nji+. 6din se zapitao da li
(eki tako%e oseaju $ol kad zadru u Tvrdog. eki drugi mladi Ba#ionala# rekao mu je jednom
da se sudario sa Tvrdim i da se taj Tvrdi sav presamitio, dok on sam, Ba#ionala#, nije osetio
nita 1 ali 6din nije $io siguran da li je ta tvrdnja istina ili samo melodramatino +valisanje.
)ilo je i drugi+ stvari njemu nedostupni+. Voleo je da se trlja o zidove peine. .ad je
doputao se$i da prodre u stenu, doivljavao je toplo, prijatno oseanje. )e$e to uvek rade, ali
odrastanjem to postaje sve tee. Ipak, voleo je da zalazi do du$ine koe i to mu je prijalo, ali
njegov Parental ga je u+vatio da to radi i izgrdio ga. 6din se usprotivio govorei da njegova sestra
to isto neprestano radi3 video ju je.
"To je drugo", ree Parental. "6na je Cmo#ionalka."
4rugom prilikom, kad je apsor$ovao sadraj jednog dugotrajnog snimka :tad je ve $io
stariji9 iz dosade je &ormirao nekoliko telesni+ izduenja i nji+ove vr+ove tako razredio da su
mogli prolaziti jedan kroz drugi. *tekao je naviku da to radi dok slua. astajalo je neko prijatno
$o#kanje koje mu je pomagalo da slua i inilo ga prijatno pospanim posle.
Parental ga je u+vatio i u tome, i takve stvari mu rekao da je 6dinu neprijatno da i+ se seti.
? tim vremenima, niko mu nije stvarno otvoreno govorio o stapanju. *ipali su znanje u
njega, davali mu o$razovanje o svemu, ali ni rei nisu progovarali H onome radi ega se u trijadu
stupa. i Tritu niko nita nije rekao, ali Trit je Parental, on zna i ako mu se ne kae. aravno,
kad je 4ua konano dola, sve je $ilo jasno, iako se inilo da ona o toj stvari zna manje ak i od
6dina.
-li nisu 4uu do$ili z$og ma kakve 6dinove ini#ijative. Trit je poeo tu temu; Trit, koji se u
normalnim sluajevima $ojao Tvrdi+ i nemo i+ iz$egavao; Trit, kome je nedostajalo
6dinovo samopouzdanje, u svakom pogledu sem u ovom jednom; Trit, koji se na ovu jednu stvar
usmerio manijaki uporno; Trit 1 Trit 1 Trit...
6din uzdie. Trit se u$a#uje u njegove misli zato to, evo, i &iziki dolazi. (oe da ga
oseti3 gru$ je, za+teva, uvek za+teva. 6din tako malo vremena moe se$i da posveti ovi+ dana, $a
kad vie no ikad eli da razmilja, da dovede svaku misao na svoje mesto...
"4a, Trit", kae on.
1,
Trit je svestan da je tvrdoglavo glup. e smatra da je to runo. 6 tome uopte i ne
razmilja. .ad $i razmiljao, zakljuio $i da je to lepo. jegovo telo je konstruisano da o$avi
jedan posao, i za taj jedan konstruisano je do$ro.
"6din, gde je 4ua@" ree on.
"egde napolju", promrmlja 6din, maltene kao da ga je $a $riga. Trita je nervirao takav
omalovaavajui stav prema trijadi, 4ua je tako teka, a 6dina $a $riga.
"7ato je puta da ide@"
".ako mogu da je zaustavim, Trit@ I kakva je teta od toga to ide@"
"7na ti kakva je teta. Imamo dve $e$e. Tre$a nam trea. Tako je teko napraviti srednju
$e$u u poslednje vreme. 4a $ismo u tome uspeli, 4ua mora $iti do$ro na+ranjena. *ad ona opet
luta u vreme zalaska sun#a. .ako moe pristojno da se na+rani u vreme zalaska sun#a@"
"ije mnogo jena."
"- mi ostadosmo $ez srednje $e$e, 6din." Tritov glas je milovao, ".ako mogu do$ro da te
volim $ez 4ue@"
"(a, do$ro, sad", promumljao je 6din. Trita je, jo jednom, z$unila injeni#a da se 6din
stidi pri spominjanju jednostavni+ istina.
"*eti se", ree Trit, "ja sam taj koji je na$avio 4uu." 4a li se 6din toga sea@ 4a li 6din
ikad misli o trijadi i o znaaju trijade@ Ponekad Trita o$uzme takva &rustra#ija da $i mogao... ma
mogao $i da ... 7apravo, ne zna ta $i to uinio, ali zna da se osea &rustriranim, prikraenim.
.ao u onim starim danima kad je eleo jednu Cmo#ionalku a 6din od$ijao da uini ma ta.
Trit je znao da mu nekako ne polaze od ruke one dugake, komplikovane reeni#e. -li
Parentali, ako ne priaju, misle. (isle o vanim stvarima. 6din uvek pria p atomima i energiji.
.oga je $riga za atome i energiju@ Trit razmilja o trijadi i $e$ama.
6din mu je jednom rekao da se $roj (eki+ polako smanjuje. 7ar ga to nije za$rinulo @ 7ar
nije za$rinulo Tvrde@ )rine li to ikog sem Parentala@
*amo dve &orme ivota na #elom #el#ijatom svetu, Tvrdi i (eki. I +rana, koja sija dole na
nji+. 6din mu je jednom rekao da je *un#e poelo da se +ladi. Ima manje +rane, rekao je,
pa se i
narod smanjuje. Trit u to ne veruje. e ini mu se da je sun#e +ladnije nego kad je $io $e$a.
Pro$lem
je prosto u tome to narod vie ne posveuje dovoljno $rige trijadama. *uvie je zaneti+
Ba#ionala#a, suvie neoz$iljni+ Cmo#ionalki.
6no to (eki moraju da uine, to je da se kon#entriu na vane stvari u ivotu. .ao Trit. 6n
se $rine za poslove ove trijade. 4ola je levokrilna $e$a, zatim stie i desnokrilna. *ad nji+ dvoje
rastu i napreduju. -li mora se o$ez$editi i sestri#a, srednja $e$a. ju je najtee zapoeti, a $ez
nove male Cmo#ionalki#e u $udunosti nee moi da se stvori nova trijada.
,ta je uinilo 4uu ovakvom@ 6duvek je $ila teka, ali u poslednje vreme 1 sve gora.
Trit je oseao neki mrani $es usmeren na 6dina. ?vek 6din pria koristei sve one teke
rei. - 4ua slua. 6din sa 4uom pria do $eskonanosti, dok se ne stekne utisak da to dva
Ba#ional#a priaju. To je r%avo za trijadu.
6din $i tre$alo malo da razmisli o svojim postup#ima.
?vek Trit za sve mora da se $rine. ?vek Trit radi poslove koje neko mora uraditi, 6din je
$io prijatelj Tvrdi+, pa ipak nije nita rekao. Tre$ala im je Cmo#ionalka, a 6din je utao. 6din
je sa
njima priao o energiji a ne o potre$ama trijade.
Trit je preokrenuo tok doga%aja. Toga se sa ponosom sea. Video je 6dina kako pria sa
jednim
Tvrdim i priao. )ez ijednog dr+taja u glasu rekao je3 "Tre$a nam jedna Cmo#ionalka."
Tvrdi se okrenuo da ga pogleda. Trit nikad nije $io tako $lizu ijednom Tvrdom. Taj Tvrdi je
$io sav iz jednog komada3 svi njegovi delovi morali su se okrenuti ako se samo jedan deo okrene.
Imao je i neke izduetke koji su se mogli pokretati zase$no, ali ni ti izduet#i nikad nisu
menjali o$lik. ikad nisu tekli. )ili su nepravilnog o$lika i ne lepi. Ti produe#i nisu voleli da
$udu dotaknuti.
Tvrdi ree3 "4a li je to tano, 6din@" ije se o$raao Tritu.
6din se spljeskao. *ravnio se sa zemljom; tako pljosnatog ga Trit nikad dotad nije video.
Bekao je3 "(oj desnokrilni je preterano revnostan. (oj desnokrilni je... je..." 7amu#nuo je, +uktao,
nije mogao da nastavi.
Trit je mogao. "e mo2 se stapamo $ez nje", ree.
Trit je znao da je 6din zanemeo od stida, ali za to nije ni najmanje mario. Vreme je dolo.
"Pa, dragi levokrilni", ree Tvrdi 6dinu, "da li su tvoja oseanja po ovom pitanju
podudarna@" Tvrdi govore isto kao (eki, ali gru$lje i sa manje prizvuka. Teko i+ je sluati. Trit
je, $ar, tako mislio, mada se inilo da se 6din navikao na razgovor sa njima.
"4a", ree 6din konano.
Tvrdi se najzad okrenuo Tritu. "Podseti me, mladi desnokrilni3 koliko dugo ste ti i
6din zajedno@"
"4ovoljno dugo", ree Trit, "da zasluimo Cmo#ionalku." 8vrsto je odravao svoju
&ormu uglastom. ije dozvoljavao se$i da $ude uplaen. 6vo je $ilo isuvie znaajno, Bee3 "-
ime mi je Trit."
8inilo se da ovo za$avlja Tvrdoga. "4a, iz$or je $io do$ar. Ti i 6din do$ro odgovarate
jedan drugom, ali zato e iz$or Cmo#ionalke $iti teak. (i smo ve manje0vie odluili. ?
najmanju ruku, ja sam odavno doao do svog uverenja, ali neop+odno je uveriti i ostale. )udi
strpljiv, Trit."
"?moran sam od strpljenja,"
"7nam, ali ipak $udi strpljiv." 6pet se za$avljao.
.ad je Tvrdi u potpunosti otiao, 6din se pridigao i $esno razredio. ".ako si mogao to
da uini, Trit@" upitao je. "7na li ti ko je to $io@"
")io je jedan od Tvrdi+."
")io je "osten. (oj pose$ni nastavnik. e elim da $ude ljut na
mene." "7ato $i $io ljut@ )io sam utiv."
"(a, nije vano." 6din se vraao u normalan o$lik. To je znailo da vie nije ljut. :Trit je
z$og toga osetio olakanje, ali se trudio da to ne pokae.9 "Veoma je neugodno kad moj glupi desni
drug pri%e i o$rati se mom Tvrdom."
"6nda to mu nisi ti to rekao@"
"Postoji neto to se zove pravo
vreme." "-li za te$e nikad nije pravo
vreme."
-li onda su protrljati povrine i prestali da se sva%aju, a nedugo posle toga dola je 4ua.
"osten ju je doveo. Trit to nije znao; Tvrdog koji ju je vodio uopte nije gledao. *amo 4uu.
.asnije mu je 6din rekao da je taj Tvrdi $io "osten.
"Vidi@" ree Trit. "/a sam $io taj koji je razgovarao s njim. 7ato ju je doveo."
"e", ree 6din, "$ilo je pravo vreme. 6n $i je doveo i da mu se niko od nas dvoji#e nije
o$ratio."
Trit mu nije verovao. )io je sasvim siguran da je 4uino postojanje me%u njima u #elosti
njegova zasluga.
a svetu sigurno nije $ilo, nikad, nikog kao 4ua. Trit je video mnogo Cmo#ionalki. *ve su
$ile privlane. )ilo koju od nji+ ori $i pri+vatio radi propisnog stapanja. -li kad je jednom video
4uu, s+vatio je da nijedna druga ne $i odgovarala. *amo 4ua. *amo 4ua.
- 4ua je znala tano ta da uini. Tano. .asnije im je priznala da joj niko nikad nije
pokazao kako se to radi. iko sa njom nije o tome priao. isu ak ni druge Cmo#ionalke, zato
to i+ je ona iz$egavala.
Ipak, kad se na%oe zajedno, svako od nji+ troje znao je tano ta tre$a da radi.
4ua se razredila. Bazredila se vie nego to je iko ikad to pred Tritovim oima
uinio. Bazredila se daleko vie nego to je Trit mislio da je mogue razrediti se. Pretvorila se u
neku vrstu o$ojenog dima koji je ispunjavao so$u i zasenjivao Trita. Pokrenuo se ne znajui da to
ini. ?topio je se$e u vazdu+ koji je $io 4ua.
ije $ilo nikakvog oseaja penetra#ije. Trit nije osetio ni otpor, ni trenje. 6setio je samo
neko unutranje plovljenje i neto kao $rzi puls. 6setio je kako se i njegovo telo odaziva, poinje
da se razre%uje, ali to nije, kao uvek do tada, $ilo praeno silnim naporom. Ispunjen 4uom, $io je
u stanju da se $ez napora razredi u neki svoj sopstveni gusti dim. Bazre%ivao se kao da tee, u
jednom ogromnom glatkom toku.
(utno je video 6dina kako im se primie s druge strane, 4ui s leva. I 6din se razre%ivao.
- onda ok kao da su okovi svi+ kontakata na svetu ujedinjeni3 dosegao je 6dina. -li to
uopte nije $io ok. Trit je oseao $ez oseanja, znao $ez znanja. *kliznuo je u 6dina a 6din u
njega. ije mogao $iti siguran da li o$u+vata 6dina, ili ovaj njega, ili o$a, ili nijedno.
*ve je $ilo zadovoljstvo.
Pojaavanjem tog zadovoljstva ula poee da se pomrauju, a u asu kad je mislio da ne
moe izdrati jo jae zadovoljstvo, ula se ugasie sasvim.
4olo je i vreme kad su se odvojili i ostali da zure jedno u drugo.
ji+ova stopljenost $ila je potrajala 1 nekoliko dana. aravno, stapanje je uvek
za+tevalo dosta vremena. ,to $olje je $ilo, due je trajalo, ali kad $i se zavrilo inilo se kao
da je proao samo jedan tren. isu zapamtili nita. ? kasnijim vremenima, malo koje nji+ovo
stapanje trajalo je due od toga prvog.
6din ree3 "6vo je $ilo divno."
Trit je samo zurio u 4uu koja je takvo stapanje omoguila.
6na se zgunjavala, vrtloila, kretala dr+tavo. 8inilo se da je na nju ovo uti#alo jae nego
na
nji+.
"Badiemo mi ovo ponovo", ree ona urno, "ali kasnije, kasnije. Pustite me sad da idem."
6djurila je. isu pokuali da je zaustave. )ili su isuvie savladani onim to se dogodilo da
$i
pokuali da je zaustave. - i kasnije se uvek tako deavalo3 posle stapanja, ona ode. .oliko god da
je uspeno $ilo, ona ode. ? njoj kao da je $ilo neto to je za+tevalo samou.
To je Tritu smetalo. Taku po taku, u svemu od reda ona se razlikovala od drugi+
Cmo#ionalki. To ne $i tre$alo da $ude tako.
6din je imao drugaije miljenje. (nogo puta je rekao3 "7ato je ne ostavi na miru, Trit@
6na nije kao ostale, a to znai da je $olja od ostali+. *tapanje ne $i $ilo tako do$ro da je ona kao
ostale. /e I2 ti +oe prednost; a da ne plati i #enu@"
Trit to nije $a jasno razumeo. /edino je znao da ona tre$a da radi ono to tre$a da
$ude ura%eno. Bekao je3 "/a elim da ona radi ono to tre$a."
"7nam, Trit, znam. -li ipak je pusti na miru."
6din je esto sam grdio 4uu z$og njenog neo$inog ponaanja, ali nikad nije $io voljan da
pusti
Trita da je grdi. "ema ti takta, Trit", rekao $i ponekad. Trit nije znao ta je to tano takt.
- sad ... Ve je mnogo vremena prolo od onog prvog stapanja, a $e$a Cmo#ionalka jo im
se nije rodila. /o koliko ekanja@ I ovo dosad $ilo je daleko previe. - 4ua kao da je sve due
periode provodila u usamIjenosti, a ne sve krae.
Trit ree3 "6na ne jede dovoljno."
".ad do%e pravo vreme..." poe
6din.
"?vek ti pria da li je pravo vreme ili nije pravo vreme. 7a te$e pre svega nikad nije
$ilo pravo vreme da zatrai 4uu. *ad ti nikad nije pravo vreme da do$ijemo $e$u Cmo#ionalku.
4ua $i morala..."
-li 6din se okrenuo. "6na je tamo napolju, Trit", ree. "-ko +oe idi pa je dovedi, kao da
si joj Parental a ne njen desnokrilni. ?ini to. -li ja kaem, pusti je na miru."
Trit je uzmakao. Imao je on mnogo toga da kae, ali nije znao kako da kae.
a
4ua je $ila na neki mutan i dalek nain svesna uz$une izme%u levog i desnog, uz$une koja se
nje ti#ala. jena $untovnost postade jo vea.
-ko $ilo ko od nji+ dvoji#e, levi ili desni, do%e po nju, to e se zavriti stapanje, a ona je na
samu tu pomisao $esnela. ita drugo Trit nije imao na umu, samo to i de#u. ita drugo nije
eleo, samo to, i da do$iju svoje tree, poslednje dete. *ve je $ilo vezano za de#u i za to jo
nedostajue dete. - kad Trit eli stapanje, stapanje i do$ije.
.ad god zadre, Trit postigne domina#iju u trijadi. 7akai se za neku jednostavnu ideju, nikako
ne poputa, i na kraju 6din i 4ua moraju da popuste. -li sad ona nee popustiti; nee...
a tu pomisao nije se oseala nelojalnom. ije predvi%ala da e ikad osetiti $ilo prema
6dinu, $ilo prema Tritu onu silnu enju koju oni oseaju jedan prema drugom. 6na moe da se
stapa i sama; oni to mogu samo njenim posredovanjem :onda zato ona nije najuglednija@9. Pri
stapanju utroje oseala je intenzivno uivanje; to je oita istina, $ilo $i glupo to pori#ati; ali to
zadovoljstvo $ilo je srodno onom koje je sti#ala prolazei kroz zid, to je ponekad tajno inila. 7a
Trita i 6dina, stapanje je znailo zadovoljstvo kakvo nikad ranije nisu osetili i nikako drukije ne
mogu osetiti.
e, ekaj, 6din ima i zadovoljstvo uenja, onoga to on naziva intelektualnim razvojem. 4ua
je ponekad osetila neki deli toga, dovoljno da s+vati ta $i te rei mogle znaiti; iako se
to zadovoljstvo razlikuje od stapanja, moe da poslui kao su$stitut, $ar u toj meri da 6din
ponekad izdri $ez stapanja.
-li to za Trita ne vai. 7a njega postoje samo stapanje i de#a. *amo to. - kad se njegov
majuni um usmeri, 6din e popustiti, a potom e i 4ua popustiti.
/ednom se po$unila. "-li ta se doga%a kad se stopimo@ (i ostanemo tako stopljeni satima,
ponekad danima. *ta se deava za sve to vreme@"
Trit kao da je smatrao da je to skandalozno pitanje. "?vek je tako. Tako
tre$a.P "e volim nita to treba. 'ou da znam zato tre$a."
6din je izgledao kao da mu je neprijatno, da je posti%en. Taj provede pola ivota u
posti%enosti.
"Pa, 4ua", ree on, "to stvarno mora tako $iti. 7$og 1 de#e." Izgovarajui tu re, kao da je poeo
da pulsira.
"-ma nemoj tu da mi pulsira", ree 4ua otro. "*ada smo odrasli, stapali smo se ni sama ne
znam koliko puta, i sve to znamo to je da se pomou stapanja prave de#a. 6nda valjda sme to
tako i da kae. 7ato stopljenost traje toliko dugo, samo to pitam@"
"7ato to je to jedan komplikovan pro#es", ree 6din, pulsirajui i dalje. "7ato to za+teva
energiju. 4ua, dugo je vremena potre$no utroiti da $i se dete zaelo, a ak i kad se to vreme
utroi, dete se ne zane uvek. ,tavie, stvari se pogoravaju... e samo u naem sluaju", dodade
urno.
"Pogoravaju@" ree Trit $rino. Iz 6dina nije uspeo nita vie da izvue.
eko vreme posle toga imali su svoje prvo dete, $e$u0Ba#ional#a, dete koje je tako letelo i
istanjivalo se da su svo troje $ili u zanosu divljenja; ak je i 6din pristajao da dri dete i da ga
puta da u njegovim rukama menja o$like, dokle god je to Trit doputao. /er Trit je, naravno, $io
taj koji je posle dugog pred0&ormiranja sproveo inku$a#iju deteta; Trit se od deteta odvojio u
momentu kad je ono zapoinjalo svoju nezavisnu egzisten#iju; Trit se za dete u svakom trenu
$rinuo.
Posle toga Trit esto nije $io sa njima, to je 4ui donosilo udnovato zadovoljstvo.
Tritova
opsesija joj je smetala, ali 6dinova joj je, zaudo, prijala.
*ve vie je uvi%ala 6dinov... znaaj. .ad je neko Ba#ionala#, on poseduje neku oso$inu
koja mu omoguuje da odgovara na pitanja, i 4ua je nekako uvek Imala pitanja za 6dina.
*premnije je odgovarao kad Trit nije $io tu.
"7ato je potre$no toliko vremena, 6dine@ e volim da se stopim i da onda danima ne znam
ta se deava."
"*avreno smo $ez$edni, 4uaP, ree 6din iskreno. "(a +ajde, pa nita nam se nikad nije
desilo, zar ne@ ikad nisi ula da se ita desilo ijednoj trijadi, zar ne@ *em toga, ti ne $i
tre$alo da postavlja pitanja."
"7ato to sam Cmo#ionalka@ 7ato to druge Cmo#ionalke ne postavljaju pitanja@ -ko $a
+oe da zna, ja ostale Cmo#ionalke ne podnosim, a pitanja +ou da postavljam."
)ila je savreno svesna da 6din zuri u nju kao da nikad nije video nikoga tako privlanog, i
da $i smesta dolo do stapanja, da je Trit prisutan. 8ak je se$i dopustila da se malo razredi; ne
mnogo, ali primetno, iz namerne koketerije.
6din ree3 "-li, ti moda ne razume implika#ije, 4ua. 4a $i se zaela nova iskra ivota,
potre$no je mnogo energije."
"8esto spominje energiju. ,ta je ona@ Tano
ta@" "Pa, ono to jedemo."
"4o$ro, onda zato ne kae +rana@"
"7ato to +rana i energija nisu $a sasvim ista stvar. aa +rana dolazi iz *un#a i
predstavlja jednu vrstu energije, ali postoje i druge vrste energije koje nisu +rana. .ad
jedemo, moramo se rairiti da $ismo apsor$ovali svetlost. To je Cmo#ionalkama najtee jer su
daleko providnije; to znai da svetlost pro%e kroz nji+ umesto da $ude apsor$ovana..."
4ivno je kad ti neko o$jasni, mislila je 4ua. .ad joj neto kau, ona to stvarno zna; ali ne
zna prave rei, duge naune rei koje 6din zna. ?toliko je smisaonije i otrije ono to se desilo.
*ada, odrasla, oslo$o%ena stra+a od detinjeg zadirkivanja, ojaana ugledom koji je proisti#ao
iz injeni#e da pripada 6dinovoj trijadi, pokuala je da se z$ije uz ostale Cmo#ionalke i da izdri
guvu i $r$ljanje. ajzad, i 4ui je ponekad tre$ao o$rok neto jai od uo$iajenog, a posle $oljeg
jela stapanje je $olje uspevalo. )ilo je neke radosti 1 ponekad je zamalo uspevala da
u+vati zadovoljstvo koje su ostale izvlaile iz toga 1 u klizavom puzanju i manevrisanju radi
izlaganja sun#u; u raskonom skupljanju i zgunjavanju da $i se, uveanom de$ljinom, e&ikasnije
u+vatila toplota.
Ipak, 4ui kao da je i mala koliina toplote sluila dugo, a ostalima 1 nikad dosta. Imale su
one neki stil alavog uvijanja koji ona nije mogla da imitira, a na kraju ni da podnosi.
7ato su Ba#ional#i i Parentali tako retko $ili na povrini. ji+ova gustina omoguavala im je
da $rzo jedu i da odu. Cmo#ionalke su se uvijale na sun#u satima, jer ne samo to su jele sporije,
nego im je vie energije i tre$alo nego drugima, naroito za stapanje.
Cmo#ionalka daje energiju, o$jasnio je 6din :pulsirajui toliko da je njegove signale $ilo
jedva mogue razumeti9, Ba#ionala# daje seme a Parental slui kao inku$ator.
.ad je 4ua to s+vatila, poela je sa izvesnim elementom razonode, ne vie samo
neodo$ravanja, da posmatra ostale Cmo#ionalke kako praktino usrkuju u se$e #rvenu svetlost
sun#a. Poto one nikad nisu postavljale pitanja, $ila je sigurna da ne znaju z$og ega to rade i da
ne razumeju da postoji i nepristojni aspekt tog nji+ovog dr+tavog zgunjavanja i kikotavog
zalaenja pod povrinu, gde su i+
ekala do$ra stapanja, naravno, uz o$ilje
energije.
(ogla je da razume i Tritovo nezadovoljstvo kad $i sila pod povrinu ne pokazujui onu
uskomeanu neprovidnost koja oznaava do$ru naderanost. Ipak, kakvo pravo su oni imali da se
$une@ 7adravala je vitkost iz koje proistie vetije stapanje. eka druge trijade izvode
svoja stapanja na nain +alapljivog o$ilja i nereda; 4ua je sigurna da je eterinost glavna stvar.
?ostalom, malo levokrilo i malo desnokrilo su se konano ipak rodili, zar ne@
aravno, $e$e1Cmo#ionalka, maleno srednje, $ila je klju. 7a nju tre$a vie energije nego
za ostalo dvoje. 4ua energije nijedanput nije imala dovoljno.
8ak je i 6din poeo to da spominje. "e do$ija dovoljno sun#a,
4ua." "4o$ijam", ree 4ua sa +itnjom.
"Lenijina trijada", ree 6din, "upravo je zaela jednu Cmo#ionalku."
4ua nije volela tu Leniju. ikad. 8ak i po normama koje vae me%u prosenim
Cmo#ionalkama, Lenija je $ila izuzetno praznoglava. 4ua nadmeno ree3 "Pretpostavljam da
se +valisala o tome. ema ta delikatnosti. Pretpostavljam da sad govori3 2e $i tre$alo to da
spominjem, draga moja, ali nikad nee pogoditi ta su moj levokrildija i desnokrildija
zapu#ali i uradili ...2 Imitirala je Lenijino ustrepereno signaliziranje u$itanom pre#iznou.
6dina je to za$avilo.
-li onda je rekao3 "Lenija je moda tupaa, ali jeste zaela Cmo#ionalku, i Trit je z$og
toga uznemiren. (i se trudimo ve mnogo due nego to su se oni trudili..."
4ua se okrenula od njega. "*un#a uzimam najvie to mogu da podnesem. aderem se toliko
da ne mogu da se pomaknem. e znam ta ti +oe od mene."
"e ljuti se", ree 6din. "6$eao sam Tritu da u priati s to$om. 6n misli da me ti slua..
"(a, Trit samo misli da je udno to mi ti o$janjava nauku. 6n ne razume. ... Aeli li
srednju lani#u poput ostali+@"
"e", ree 6din uoz$iljeno. "isi poput drugi+, i z$og toga sam srean. - ako te zanimaju
ra#ionalske teme, dozvoli da ti neto o$jasnim. *un#e vie ne daje onoliko +rane koliko je davalo u
davna vremena. *vetlosna energija je osla$ila; potre$na su dua izlaganja. Prirataj opada
ve vekovima. *tanovnitvo sveta je danas samo deli od onog to je nekad $ilo, po $rojnosti."
"/a tu nita ne mogu", ree 4ua $untovno.
"(oda Tvrdi mogu. I nji+ov $rojni sastav se smanjuje..."
"4a li oni odlaze@" 4ua je $ila iznenada zainteresovana. ?vek je zamiljala da su Tvrdi na
neki nain $esmrtni; da se ne ra%aju; da ne umiru. .o je ikad video, na primer, $e$u Tvrdi+@ 6ni
nemaju $e$e. 6ni se ne stapaju. 6ni ne jedu.
6din zamiljeno ree3 "Pretpostavljam da odlaze. (eni nikad ne priaju o se$i. isam ak
siguran ni kako jedu, ali naravno da moraju da jedu,
I moraju da se ra%aju. Cto, na primer, pojavio se jedan nov; nisam ga jo video... -li
ostavimo to. Poenta je u tome da su poeli da razvijaju jedan vetaki izvor +rane..."
"7nam", ree 4ua. "Pro$ala sam
je." "Pro$ala si! isam to znao!"
"/edna grupi#a Cmo#ionalki je priala o tome. Bekle su da Tvrdi trae do$rovolj#e koji e to
pro$ati; glupae su se sve uplaile. Bekle su da e od te +rane verovatno sve ostati trajno tvrde i
da nee vie moi da se stapaju."
"To su gluposti", ree 6din estoko.
"7nam. 7ato sam se javila. To i+ je uutkalo. ji+ je tako teko podneti, 6din,"
".ako je $ilo@"
"?asno", ree 4ua isto onako estoko. "6tro i gorko. aravno da to nisam rekla
drugim
Cmo#ionalkama."
6din ree3 "I ja sam je pro$ao. ova +rana nije $a tako
loa." "Ba#ional#i i Boditelji ne mare za ukus +rane."
"/o uvek je samo eksperimentalna", ree 6din. "Tvrdi svim silama rade na po$oljavanju.
aroito Cstvald 1 to je onaj koga maloas spomenu+, onaj novi koga jo nisam video 1
naroito se on angauje oko toga. "osten o njemu ponekad govori kao da je to neka spe#ijalna
linost; veoma veliki naunik ."
".ako to da ga nikad nisi video@"
"/a sam samo (eki. e misli valjda da mi sve kazuju i pokazuju@ /ednog dana u ga
valjda videti. 6n je razvio novi izvor energije koji nas moe, jo, sve spasti..."
"/a vetaku +ranu neu", ree 4ua i iznenada napusti 6dina.
6vo se desilo nedavno, 6d tada 6din nije spominajo tog Cstvalda, ali ona je znala da e ga
spomenuti, o tome je natenane razmiljala, ovde gore, u zalasku sun#a.
*amo tom jednom prilikom videla je vetaku +ranu3 uarena s&era svetlosti, kao majuno
*un#e, u peini koju su Tvrdi samo za to izdvojili. I sad se seala tog gorkog ukusa.
'oe li oni to po$oljati@ 'oe li moi da postignu $olji ukus@ 8ak izvrstan@ 4a li e ona
tad morati da se +rani vetakom energijom i da ispunjava se$e sve dok joj oseanje sitosti ne
ulije nezadrivu elju da se stapa@
Plaila se te elje koja samu se$e stvara. 4rukije je kad elja nastupi z$og
grozniavi+ uskla%eni+ podsti#aja od strane desnokrilnog i levokrilnog. *amostvaranje elje znai
da e 4ua $iti zrela da zane treu $e$u. - to nije voljna!
4ugo joj je tre$alo da se$i prizna tu istinu. 6na ne eli da zane malu Cmo#ionalku! .ad se
rodi i to tree dete, neod$ranjivo nastupa as da se ode, a ona nee da ode. Pamtila je dan kad ju
je njen Parental napustio zauvek; za nju samu nikad nee nastupiti taj momenat. To je vatrenom
estinom odluila.
6stalim Cmo#ionalkama je svejedno, zato to su suvie glupe da o tome razmisle, ali ona je
drukija. 6na je neo$ina 4ua, 4ua )eulja; tako su je zvale; e pa i $ie drukija. 4okle god
ne zane to tree dete, nee otii; ostae i dalje iva.
7ato nee do$iti to tree dete. ikad. ikad!
-li kako da iz$egne@ I kako da udesi da 6din ne sazna@ ,ta ako 6din sazna@
b
6din je ekao da Trit neto preduzme. )io je razumno siguran da Trit nee $a $ukvalno da
ode na povrinu po 4uu. To $i znailo ostaviti de#u, a to je Tritu uvek $ilo teko. Trit je neko
vreme ekao i utao, a kad je krenuo, otiao je u prav#u udu$ine gde su de#a $ila smetena.
6dinu je laknulo kad Trit ode. ije mu $ilo $a prijatno, naravno, jer je Trit $io ljut i povuen
u se$e tako da je me%ulini kontakt osla$io a $arijera nezadovoljstva se uzdigla. 6dina je to
neiz$eno moralo ispuniti tugom. Imao je oseaj da se ivotni puls usporava. .
Ponekad se pitao da "i i Trit to osea... e, nepoteno je tako misliti. Trit ima svoj spe#ijalni
odnos sa de#om.
- to se tie 4ue, ko $i mogao znati ta 4ua osea@ .o zna ta ijedna Cmo#ionalka osea@
6ne su toliko drukije da u odnosu na nji+ levokrilni i desnokrilni izgledaju jednaki u svemu sem
u umu. -li ak i kad se ima u vidu nepouzdano postupanje Cmo#ionalki, ko $i mogao znati
ta 4ua 1 izuzetno od svi+, $a 4ua 1 misli@
7ato je 6din $io skoro zadovoljan kad je Trit izaao3 pravo pitanje o kojem je eleo da
misli $ila je 4ua. 7akanjenje u zainjanju treeg deteta postajalo je uistinu predugo, a 4ua
je za u$e%ivanja imala sve manje prijemivosti, a ne sve vie. I u 6dinu je rastao neki nemir
koga on nije mogao sasvim da odredi; morae o tome da razgovara sa "ostenom.
*iao je u peine Tvrdi+, urei toliko da su se njegovi pokreti stapali u neprekidni tok
koji, ipak, nije $io ni pri$lino onako nedostojanstven kao udno uz$u%ujua meavina kole$anja,
jur#anja i krivudanja karakteristina za kretanje Cmo#ionalki, ali ni onako smean kao tupo
premeanje teine kojim su se sluili Parentali...
:Imao je jasnu misaonu sliku Trita kako $um$a tamo0amo jurei $e$u0Ba#ional#a koja
je, da$ome, u tom ivotnom do$u klizava skoro kao Cmo#ionalka, tako da je 4ua morala da
zaprei $e$i put i dovede $e$u nazad; onda Trit, dajui prekorne znake, premilja da li da
prodrma to malo ivo stvorenje ili da ga o$ujmi svojom supstan#om. 6d prvog dana Trit se
e&ektnije razre%ivao radi $e$a nego radi 6dina. .ad se 6din po$unio z$og toga, Trit je odgovorio
sasvim oz$iljno, jer on naravno u takvim stvarima nije znao za +umor3 "Pa, de#i je potre$nije."9
6din je $io samolju$ivo zadovoljan svojim nainom kretanja; smatrao je da tee gra#iozno i
Impresivno. To je jednom spomenuo "ostenu, kome je, kao svom Tvrdom uitelju, poveravao sve,
a "osten je rekao3 "-li zar ne misli da o svom maniru kretanja isto tako do$ro miljenje imaju i
Cmo#ionalke i Parentali@ -ko svako od vas misli drukije i postupa drukije, zar ne tre$a
i zadovoljstva da vam $udu drukija@ Trijada ne iskljuuje individualnosti, zna."
6din nije $io siguran da razume to o individualnosti. 4a li to znai $iti sam@ *vaki Tvrdi
je sam, naravno. (e%u njima nema trijada. .ako oni to izdravaju@
To pitanje se pojavilo jo u 6dinovoj mladosti. jegov odnos sa Tvrdima tek je poinjao, a
njemu je iznenada pala na pamet misao da ne zna sigurno postoje li ili ne postoje trijade me%u
njima. (e%u (ekima se uveliko priala legenda da ne postoje, ali koliko je istine u toj legendi@
6din je tad o tome razmislio i zakljuio da tre$a pitati a ne verovati naprazno.
"/este li vi levokrilni ili desnokrilni, gospodine@" zapitao je 6din. :? kasnijim vremenima,
kad $i se setio tog pitanja poinjao je da pulsira. .akva je to neverovatna naivnost $ila! *la$u je
ute+u nalazio u tome to svaki Ba#ionala# postavi nekom Tvrdome to pitanje na neki nain, pre
ili kasnije
1 o$ino pre.9
"osten je odgovorio sasvim mirno3 "i jedno ni drugo, mali levi drue. (e%u Tvrdima
nema
levokrilni+ ni desnokrilni+."
"iti sred...
Cmo#ionalki@"
"*rednji+@" Tvrdi je tad promenio o$lik svog permanentnog senzornog regiona na nain koji
je 6dinu kasnije postao poznat kao znak za$avljanja ili zadovoljstva. "e. ema ni srednji+.
Postoje samo Tvrdi, svi iste vrste."
6din je morao da pita. Pitanje mu je izleteto sasvim neeljeno, protiv njegove volje. "-li
kako izdrite@"
".od nas je drukije, mali levokrilni. (i smo na to naviknuti."
4a li $i se 6din mogao naviknuti na tako neto@ 4o tad, njegov ivot je ispunjavala trijada u
kojoj je $io ro%en, a sigurno je znao da e jednog ne0suvie0dalekog dana sklopiti novu trijadu,
sopstvenu. ,ta je ivot $ez toga@ 6 ovome je povremeno razmiljao, i to temeljito. Pokazalo se da
on o svemu razmilja temeljito. Ponekad je uspevao da nasluti ta $i odsustvo trijada moglo
znaiti. *vaki Tvrdi ima samo se$e3 nema levog $rata, nema desnog $rata, nema sestru, nema
stapanje, nema de#u, ni Parentala. ima samo um, samo istraivanje univerzuma,
(oda je njima to dovoljno. 6drastajui, 6din je uspevao da u+vati poneku mrvi#u uivanja
istraivake vrste. )ilo je to dovoljno 1 zamalo dovoljno 1 a onda $i se setio Trita i 4ue
i zakljuio da ipak ni #eo univerzum nije sasvim dovoljna zamena,
*em ako... 8udno, ali s vremena na vreme je sti#ao utisak da $i mogao nastupiti jedan
trenutak, jedna situa#ija, jedno stanje, u kome... I tad $i izgu$io to svoje nasluivanje, ili tanije
reeno nasluivanje nasluivanja, i propustio itavu stvar. Ipak, jednog dana to $i se vratilo, a u
poslednje vreme je, inilo mu se, jaalo, ostajalo maltene pa dovoljno dugo da $ude u+vaeno.
-li sad nita od toga nije smelo da ga zadrava. *ad mora da vidi ta e sa 4uom. .retao se
stazom do$ro znanom, onom kojom ga je njegov Parental po prvi put vodio :tako e Trit uskoro
povesti nji+ovog mladog Ba#ional#a, nji+ovu levokrilnu $e$u9.
aravno, uspomena ga ve sledeeg trenutka opet ponesoe.
)ilo je to, ti+ davni+ dana, zastraujue. )ili su prisutni i drugi mladi Ba#ional#i; svi
su pulsirali, svetlu#ali i menjali o$like, uprkos parentalskim zna#ima upuivanim sa svi+ strana da
tre$a ostati vrst i gladak i ne o$rukati svoju trijadu. /edan mali levi drugar, 6dinov poznanik iz
igre, ak se spljeskao, poravnao kao $e$a, i od$ijao da se opet izdigne, uprkos svim nastojanjima
njegovog uasno posti%enog Parentala. :.asnije je postao sasvim normalan student... iako ni $lizu
6dinu. 6din svoju superiornost nije mogao a da ne uvidi, i to ga je ispunjavalo poprilinim
zadovoljstvom.9
Prvog dana u koli imali su prilike da vide nekoliko Tvrdi+. .od svakog su zastajali. 7adatak
je $io3 za$eleiti vi$ra#ione o$ras#e mali+ ra#ionala#a i to na nekoliko zase$ni+ naina, da $i se
mogla doneti odluka ko da $ude primljen na nastavu, a ko da prieka jo jedan interval; a od
primljeni+, ko e na koju vrstu nastave,
.ad se Tvrdi pri$liio mladome 6dinu, ovaj se oajnikim naporom zagladio i drao u
neuskole$anom o$liku.
Tvrdi ree :prvi zvu#i tog udnog glasa zamalo da srue 6dinovu odlunost da postane
odrastao93 "6vaj Ba#ionala# se $a vrsto dri. .ojim imenom se$e oznaava, levi@"
To je $io prvi put da 6dina neko nazove oz$iljnim "levi" umesto nekakvim deminutivom.
6setio se vrim nego ikad. ?speo je da kae3 "6din, Tvrdi gospodine", sluei se utivim
o$raanjem kojem ga je njegov Parental paljivo nauio.
6din je nejasno zapamtio da su ga vodili kroz peine Tvrdi+, peine u kojima je video
opremu, maine, $i$lioteke, o$ilje nerazumljivi+ prizora i zvukova. 7apamtio je ne toliko
konkretne ulne
utiske koliko svoje unutranje oseanje oajanja. ,ta e uraditi s njim@
jegov mu je Parental rekao da ga eka uenje, ali 6din nije znao ta tano znai re
"uenje", a kad je o tome pitao svog Parentala, pokazalo se da ni Parental to ne zna tano.
Posle nekog vremena je saznao. ?enje mu je prijalo, itekako prijalo, ali nije $ilo $ez svoji+
za$rinjavajui+ aspekata.
6naj Tvrdi koji ga je prvi nazvao "levim" postao mu je prvi uitelj. Taj ga je nauio
interpertiranju talasni+ snimaka3 posle nekog vremena ono to je izgledalo kao nerazumljivi kod
pretvorilo se u rei, rei isto tako jasne kao one to i+ je 6din svojim vi$ra#ijama &ormirao.
-li onda je taj prvi prestao da se pojavljuje. jegov posao nastavio je sledei Tvrdi. 6din tu
promenu nije odma+ primetio. ? tim ranim danima $ilo je teko razlikovati Tvrde me%uso$no,
uoiti razlike nji+ovi+ glasova. -li onda je stekao, malo po malo, vrsto uverenje da su mu
uitelja zamenili. 4r+tao je z$og toga. ije s+vatao znaaj te promene.
*kupljao je +ra$rost i konano pitao3 "Lde je moj uitelj, Tvrdi
gospodine@" "Lamaldan@... 6n nee vie $iti s to$om, levi."
6din je zanemeo. 6nda ree3 "-li Tvrdi ne odlaze..." ije zavrio tu reeni#u; sama se
uguila. ovi Tvrdi je $io pasivan. ita nije kazao, nita sam ponudio.
6din je kasnije uvideo da je to svevaee pravilo. 6 se$i nikad ne priaju. 6 svakoj drugoj
temi govore slo$odno, diskutuju, ali o se$i 1 ni rei.
a osnovu mnotva napa$ireni+ dokaza, 6din je, +teo0ne +teo, morao zakljuiti da i Tvrdi
ipak odlaze, da nisu $esmrtni :kao to su to mnogi (eki verovali i smatrali normalnim9. - ipak,
nijedan Tvrdi nije nikad kazao da odlaze. 6din i drugi ueni#i Ba#ional#i ponekad su o tome
razgovarali, sa oklevanjem i nelagodnou. *vaki od nji+ donosio je po neku sitnu injeni#u
koja je neumitno ukazivala na smrtnost Tvrdi+. 8udili su se, nisu eleli da izvedu oigledni
zakljuak, pa su putali da tako ostane
Tvrdima ti nagovetaji smrtnosti kao da nisu smetali. isu inili nita da i+ prikriju. -li,
nisu smrtnost nikad ni spominjali. - ako $i im neko postavio direktno pitanje :to se ponekad
neminovno moralo desiti9 nisu odgovarali, ni potvrdno ni odreno.
- ako odlaze, onda se oni moraju i ra%ati, pa ipak o tome nita nisu rekli, a 6din nikad nije
video mladog Tvrdog.
6din je smatrao da Tvrdi izvlae energiju koja im je potre$na iz stena a ne iz sun#a 1 ili $ar
da u sastav svog tela unose #rnu stenu u pra+u. 6vo je $ilo miljenje jo neki+ uenika. 4rugi su
energino od$ijali takva tumaenja. 4o zakljuka nisu mogli doi zato to niko nikad nije video
Tvrdog da se +rani, a Tvrdi ni o svom +ranjenju nisu govorili.
a kraju je 6din nji+ovu povuenost pri+vatio kao deo normalnog toka stvari, deo nji+.
(oda je to z$og nji+ove individualnosti, mislio je, z$og toga to ne &ormiraju trijade. To stvara
koljku oko nji+.
6nda je 6din saznao za pitanja tako oz$iljna, da su razmiljanja o privatnom ivotu
Tvrdi+ postala trivijalna. *aznao je, na primer, da se itav svet smeurava 1 gasi...
To mu je rekao "osten, njegov novi uitelj.
6din je postavio pitanje o nenaseljenim peinama koje se kroz utro$u sveta proteu do
u $eskonanost. "osten kao da je z$og tog pitanja $io zadovoljan. ")oji se da pita o tome, 6din@"
:*ad je ve $io 6din, a ne vie neka od rei koje uopteno oznaavaju levokrilnost. ?vek
je osetio ponos kad $i uo da ga neki Tvrdi oslovljava linim imenom. (nogi su to inili.
6din je
ispoljio &enomenalan talenat za s+vatanje injeni#a; upotre$a njegovog imena kao da je $ila
nagrada za to. "osten je ne jednom izrazio zadovoljstvo to ima takvog uenika.9
6din se zaista plaio, to je, posle izvesnog oklevanja, i priznao. Priznati neku svoju sla$ost
Tvrdome $ilo je relativno lako; priznati nekom drugom Ba#ional#u, tee, priznati Tritu, mnogo
tee, nezamislivo.... )ili to dani pre 4ue.
"6nda zato pita@"
6pet je 6din oklevao. 6nda je polako rekao3 "Plae me prazne peine zato to su mi priali,
kad sam $io mali, da svakojake monstruozne stvari postoje u njima. ikakvog direktnog znanja o
tim peinama nemam, samo sam sluao ta su priali drugi mladi, koji tako%e nisu mogli imati
nikakvog znanja iz direktnog iskustva. Aelim da saznam istinu o tim peina ma. Ta elja je rasla
sve dok radoznalost u meni nije nadjaala stra+."
8inilo se da je "osten zadovoljan. "4o$ro! Badoznalost je korisna stra+ $eskoristan. Tvoj
unutranji razvoj odlino napreduje, 6din, a jedino tvoj unutranji razvoj, zapamti to, odluivae o
vanim stvarima. Pomo koju ti pruamo od marginalnog je znaaja. Poto eli da zna, lako
je kazati3 nenastanjene peine su istinski nenastanjene. Prazne su. ? njima nema nieg sem
$eznaajni+ sitni#a preostali+ iz proli+ vremena."
"- ko je ostavio te sitni#e, Tvrdi gospodine@" 6din je oseao neku nelagodnu prinu%enost da
upotre$i to &ormalno poasno o$raenje kad god se naao u pozi#iji da druga strana oigledno
poseduje neko znanje koje on ne poseduje.
"6ni koji su tamo stanovali u prolim vremenima. )ila su davno vremena, pre +iljada
#iklusa, kad je Tvrdi+ $ilo na +iljade, a (eki+ na milione. *ada nas ima manje nego u prolosti,
6din. 4anas ima neto manje od trista Tvrdi+ i neto manje od deset +iljada (eki+.P
"7ato@P rekao je 6din, okiran. :Preostalo je samo trista Tvrdi+. To je sigurno otvoreno
priznanje da i Tvrdi odlaze, ali sad nije as da o tome misli.9
"7ato to energije ima sve manje. *un#e se +ladi. ? svakom #iklusu postaje sve tee i tee
ra%ati i iveti.P
:Pa zar to ne znai da i Tvrdi ra%aju@ I da li to znai da i Tvrdi +ranu do$ijaju od sun#a a ne
iz stena@ 6din je tu misao ar+ivirao za kasniju upotre$u.9
"'oe li se to nastaviti@P zapita 6din.
"*un#e se mora smanjivati sve dok mu ne do%e kraj, 6dine. /ednog dana nee vie davati
nimalo +rane.P
"4a li to znai da emo svi mi, i Tvrdi i (eki,
otii@P ",ta $i drugo moglo da znai@P
"e moemo svi otii. -ko nam tre$a energija, a *un#e skonava, moramo nai druge
izvore. 4ruge zvezde.P
"-li, 6din, sve zvezde skonavaju. ?niverzum se $lii svome kraju.P "-ko zvezde ugasnu,
nema li +rane negde drugde@ ema li drugog izvora energije@P
"e, svi izvori energije u univerzumu $lie se svome kraju.P
6din je $untovno razmislio o ovome a onda rekao3 "6nda drugi univerzumi. e moemo da
kapituliramo samo z$og toga to je jedan univerzum kapitulirao.P Pulsirao je dok je to izgovarao.
Poinio je neoprostivu neutivost3 ekspandirao se tako da se prozrano naduo do o$ima u$edljivo
veeg od o$ima Tvrdoga.
-li "osten je samo izrazio izuzetno zadovoljstvo, "4ivno, dragi moj levokrilniP, ree.
"6stali
moraju da uju o ovome.P
6$uzet meavinom posti%enosti i zadovoljstva, 6din je kolapsirao do normalne veliine. /o
nikad mu se niko 1 sem Trita, naravno 1 nije o$ratio sa "dragi moj levokrilniP.
edugo posle toga "osten im je doveo 4uu. 6din se dokono pitao da li je izme%u ta dva
doga%aja postojala neka veza, ali to njegovo interesovanje za eventualnu povezanost u$rzo
je pregorelo i nestalo. Trit je toliko puta ponovio da im je 4ua stigla za+valjujui njegovom,
Tritovom, o$raanju "ostenu, da je 6din odustao od daljeg razmiljanja. *ve je to $ilo suvie
z$unjujue.
-li sada, evo, opet ide kod "ostena. 4ugo je vreme proteklo od oni+ dana kad je prvi put uo
da se univerzumu $lii kraj i da Tvrdi :kao to se pokazalo9 energino rade na tome da omogue
da se ivot ipak nastavi. 6din je postao majstor0znala# na mnogim poljima; "osten je priznavao
da u &izi#i vie nema toga to moe preneti 6dinu a to (eki moe korisno da ui. *em toga
postojali su i drugi mladi Ba#ional#i koje je "osten morao vrsto da vodi, tako da se 6din i
"osten vie nisu tako esto sretali.
aao je "ostena u radija#ijskoj komori, u drutvu dvoji#e poluodrasli+ Ba#ionala#a. "osten
ga je kroz staklo odma+ video. Izaao je, zatvarajui vrata paljivo za so$om.
"(oj dragi levokrilni", ree, ispruajui svoje udove gestom prijateljstva :tako da je 6din,
kao i tako esto u prolosti, osetio perverznu elju da dotie, ali se uzdrao9. ".ako si@P
"isam nameravao da vas prekidam, "osten1gospodine.P
"Prekida@ 6na dvoji#a e se sami savreno do$ro snalaziti neko vreme. Verovatno su
zadovoljni to sam otiao, jer ja i+, siguran sam, zamaram prevelikom priom.P
")esmisli#aP, ree 6din. "(ene ste uvek &as#inirali. *iguran sam da &as#inirate i nji+.P
"4o$ro, do$ro. "epo je od te$e to to kae. Vidim te esto u $i$liote#i, i ujem od drugi+
da do$ro napreduje u svojim studijama vieg stupnja; kad to sluam, osetim da mi nedostaje moj
naj$olji student. .ako je Trit@ 4a li je isto onako parentalski zadrt kao pre@P
"7adrtiji iz dana u dan. 6n trijadi daje
snagu." "- 4ua@P
"4ua@ 4oao sam da .... 6na je vrlo neo$ina, znate.
"4a, to znamP, ree "osten klimnuvi. Imao je na se$i izraz koji je 6din nauio da povezuje
sa tunim raspoloenjem.
6din je ekao jedan as, a onda odluio da pre%e pravo na stvar. Bee3 ""osten1gospodine,
da li je ona dovedena nama, Tritu i meni samo zato to je neo$ina@P
"osten ree3 "7ar $i te to iznenadilo@ Ti si i sam vrlo neo$ian, 6din, a rekao si mi vie puta
da je i Trit neo$ian.P
"4aP, ree 6din sa vrstim u$e%enjem. "eo$ian je,P
"6nda zar ne tre$a u vau trijadu da $ude ukljuena i neo$ina Cmo#ionalka@P
"Ima mnogo naina da se $ude neo$ianP, ree 6din zamiljeno. "eki aspekti 4uinog
udnog ponaanja ljute Trita a mene za$rinjavaju. (ogu li se konsultovati sa vama@P
"?vek.P
"6na ne voli da se 1 stapa.P
"osten je sluao, sasvim uoz$iljen; po svim zna#ima, totalno neposti%en.
6din je nastavio. "Tanije, kad se stapamo, voli stapanje, ali nije uvek lako u$editi je da
do%e na stapanje.P
"osten ree3 ".akva su Tritova oseanja po pitanju stapanja@ (islim, izuzimajui
neposredno
zadovoljstvo tog ina@ ,ta njemu stapanje znai, sem
zadovoljstva@P
"7nai de#u, naravnoP, ree 6din. "Volimo i+ i ja i 4ua, ali Trit je Parental. *+vatate li to@P
:6dinu se odjednom uinilo da "osten ni sluaj no ne moe s+vatiti sve pre&injenosti trijade.9
"Pokuavam da s+vatimP, ree "osten. "(eni se, dakle, ini da Trit iz stapanja izvlai i
neto vie, a ne samo stapanje. - ti@ ,ta ti iz toga izvlai sem zadovoljstva@P
6din je razmislio. "(islim da to znate. /ednu vrstu mentalne stimula#ije.P
"Tako je, ja to znam, ali elim da o$ez$edim da i ti zna. 'ou da $udem siguran da nisi
za$oravio. 8esto si mi priao da, kad iza%e iz tog perioda stapanja, u kome vreme udno nestaje
:priznau da te tada zaista prilino dugo ne vi%am9 1 uvidi da su ti iznenada jasne mnoge
stvari koje su ti ranije $ile nejasne."
".ao da je moj um tokom tog intervala ostao aktivanP, ree 6din. ".ao da je u pitanju
vreme koje mi je potre$no, iako njegovog proti#anja nisam svestan, kao ni svoje egzisten#ije, dok
ono traje; kao da $a tad mislim du$lje i intenzivnije, $ez oni+ smetnji koje potiu od manje
intelektualni+ strana ivota.P
"4aP, sloio se "osten, "i vrati se sa kvantnim skokom u svom s+vatanju stvari. 8esta je to
pojava me%u vama Ba#ional#ima, iako moram priznati da se niko nije po$oljavao u tako
velikim skokovima kao ti. Iskreno smatram da nijedan Ba#ionala# u istoriji nije napredovao tako
$rzo.P
"7aista@P ree 6din, trudei se da ne pokae neprilinu meru radosti.
"* druge strane, moda i greimP 1 "ostena kao da je pomalo za$avio 6dinov nagli gu$itak
svetlu#anja posle ti+ rei 1 "ali, nije $itno. Poenta je u tome da i ti, kao i Trit, iz stapanja
izvlai neto vie od stapanja samog.P
"4a. To je sasvim sigurno.P
"- ta 4ua izvlai iz stapanja, sem stapanja
samog@P ?sledila je duga pauza. "e znamP, ree
6din.
"/esi li je ikad pitao@P
"ikad.P
"-li ako ona iz stapanja do$ija jedino stapanje, a ti i Trit do$ijate stapanje plus neto 1
zato $i njoj $ilo podjednako stalo do stapanja kao vama@P
"4rugim Cmo#ionalkama izgleda da nije potre$no...P poe 6din od$ram$eno.
"4ruge Cmo#ionalke nisu kao 4ua. To si mi i sam esto govorio i to, rekao $i+, sa
zadovoljstvom."
6din se postide. "Tad sam mislio da je u pitanju moda neto
drugo." "- ta $i to drugo moglo $iti@"
"Teko je to o$jasniti. (i se u trijadi me%uso$no poznajemo; oseamo jedno drugo; u
izvesnim
aspektima, sve troje smo deo iste individue. /edne maglene individue koja dolazi i odlazi. 6vo je
preteno nesvesno. -ko sa prejakom kon#entra#ijom razmiljamo o tome, pojava se gu$i, tako da
do stvarni+ detalja nikako ne moemo doi. (i..." 6din zastade, maltene $espomono.
"Teko je o$jasniti trijadu nekome ko...
"*vejedno, ja se trudim da s+vatim. (isli de si za+vatio deo 4uinog unutranjeg uma; neto
to je ona pokuavala da zadri u tajnosti, zar ne@P "isam siguran. To je samo najmutniji utisak;
steknem ga samo krajikom svog uma, samo ponekad.P
"aime@P
"Ponekad pomislim da 4ua ne eli da do$ijemo $e$u Cmo#ionalku.P "osten ga je
gledao
sumorno ".oliko znam, zasad imate samo dvoje de#e. "evokrilno i
desnokrilno." "4a, samo dvoje. Cmo#ionalku je teko zaeti, znate."
"7nam."
"- 4ua nee da se potrudi da apsor$uje potre$nu energiju. ee ni da pokua. Ima izgovora
koliko god tre$a, ali ja ni u jedan ne mogu da poverujem. (eni se ini da ona iz nekog razloga
prosto ne eli Cmo#ionalki#u. ,to se mene tie 1 ako 4ua stvarno eli da neko vreme $udemo $ez
Cmo#ionalki#e 1 pa, ja $i+ je pustio da istera svoje. -li Trit je Parental, on +oe $e$u
Cmo#ionalku; on je mora imati; a ja, nekako, ne mogu da razoaram Trita, ak ni radi 4ue."
"-ko $i se pokazalo da 4ua ima neki ra#ionalan razlog to ne eli da zane Cmo#ionalku, da
li $i to uti#alo na tvoj stav@"
"a moj svakako, ali na Tritov ne. 6n takve stvari ne
razume." "-li, da li $i ti uloio napor da Tritu ulije
strpljenje@"
" To da, to $i+ due mogao."
"osten ree3 "4a li ti je ikad palo na pamet da skoro niko od (eki+" 1 tu je zastao kao da
trai pravu re, a onda je upotre$io uo$iajenu &razu (eki+ 1 "ne odlazi dok im se ne rodi sve
troje de#e, ukljuujui i srednju $e$u, Cmo#ionalku, na kraju@"
"4a, to znam." 6din se pitao kako "osten moe ma i pomisliti da neto tako elementarno
njemu nije poznato.
"6nda je ro%enje $e$e0Cmo#ionalke ekvivalent nastupanju vremena kad tre$a
otii." "6$ino ne dok Cmo#ionalka ne odraste dovoljno da..."
"-li nije pitanje da li e onda vreme za odlazak nastupiti. e $i li se moglo pretpostaviti da
4ua ne eli da ode@"
".ako $i to moglo $iti, "osten@ .ad do%e vreme da se ode, to je kao kad do%e vreme
za stapanje. .ako moe neko da ne eli@" :Tvrdi se ne stapaju; moda ne razumeju.9
"Pretpostavimo da 4ua jednostavno ne eli nikad da ode@ ,ta $i ti na to rekao@"
",ta, pa mi moramo pre ili kasnije otii. -ko 4ua samo eli da odga%a tu poslednju $e$u, ja
$i+ to mogao trpeti i ak, moda, u$e%ivati Trita da trpi. -li ako misli da tu $e$u nikad ne do$ije
1 to se jednostavno ne moe dopustiti."
"7$og ega@"
6din je zastao da o tome razmisli. "e mogu kazati, "osten1gospodine, ali znam da otii
moramo. *a svakim #iklusom to jae oseam, jasnije znam, i ponekad mi se maltene uini da
razumem zato."
"Ponekad mi se uini, 6din, da si &ilozo&", ree "osten suvo. "Bazmotrimo. .ad trea $e$a
do%e i odraste, Trit e znati da ima svu svoju de#u i moi e da zadovoljno eka odlazak, znajui
da mu je ivotni #ilj ispunjen. Ti e imati zadovoljenje da si mnogo nauio i moi e, poto e i
te$i $iti ispunjen ivotni #ilj, mirno da ode. -li 4ua@"
"Ne znam", ree 6din pokunjeno. "4ruge emo#ionalke se #elog ivota dre jedna uz drugu i
zadovoljstvo izvlae, reklo $i se, iz me%uso$nog $r$ljanja. 4ua, me%utim, nee to da radi."
"Pa, ona je neo$ina. 7ar ne postoji nita to se njoj svi%a@"
"Voli da me slua kad priam o svom poslu", promrmlja
6din.
"emoj da te to posti%uje, 6din. *vaki Ba#ionala# pria svom desnom i svom srednjem lanu
o svom poslu. *vi se vi pravite da to ne radite, a svi to radite."
"-li 4ua slu"a, "osten1gospodine."
"imalo ne sumnjam da slua. 7a razliku od drugi+ Cmo#ionalki. - da li ti se ikad uinilo da
je posle stapanja razumela $olje@"
"4a, to sam ponekad primeivao. (e%utim, nisam neto o$raao panju..
"7ato to si siguran da Cmo#ionalke ne mogu stvarno da s+vataju te stvari. -li ini se da u
4ui postoji znatan ra#ionalski element."
:6din je, iznenada konsterniran, digao pogled ka "ostenu. /ednom mu je 4ua priala kako je
u detinjstvu $ila nesrena; samo jednom; o reskim do$a#ivanjima drugi+ Cmo#ionalki; o
ogavnom nadimku koji su za nju izmislile 1 )eulja. ije li "osten nekako saznao za to@. .. -li
"osten ga je samo mirno gledao.9
6din ree3 "Ponekad sam i ja na to pomiljao." 6nda iz njega provalie rei3 "/a se na nju
ponosim to je takva."
"ieg loeg nema u tome", ree "osten. "7ato joj to ne kazati@ -ko ona voli da pot+ranjuje
ra#ionalstvo u se$i, zato joj ne dopustiti@ Predaj joj svoje znanje intenzivnije. 6dgovaraj na
njena pitanja. 'oe li tvoj a trijada $iti osramoena ako $ude tako radio@"
")a me $riga i ako $ude ... - zato $i@ Trit e smatrati da je to gu$ljenje vremena, ali ja
u nai naina s njim."
"6$jasni mu da e 4ua, ako iz ivota $ude izvlaila vie i ako stekne istinskije
oseanje ispunjenja, moda izgu$iti taj svoj stra+ od odlaenja koji sad ima i da e $iti spremnija
da zane $e$u0Cmo#ionalku."
6din se oseao kao da je neko ogromno oseanje neposredno predstojee katastro&e spalo s
njega. Aurno ree3 "? pravu ste. 6seam da ste u pravu. "osten1gospodine, vi toliko razumete.
-ko vi $udete vodili Tvrde, kako moemo pretrpeti neuspe+ u naem projektu oko drugog
univerzuma@"
"/a@" "ostena je ovo za$avilo. "7a$oravlja da nas sada vodi Cstvald, 6n je pravi junak tog
projekta. )ez njega projekat ne $i nikud stigao."
"-, da", ree 6din, kome je za trenutak $ilo neprijatno. Cstvalda nikad jo nije video.
7apravo, ak nije sreo nijednog (ekog koji je Cstvalda ikad video, mada su neki javljali da su ga s
vremena na vreme vi%ali iz daljine, Cstvald je $io novi Tvrdi; novi $ar u tom smislu to ga u
do$a 6dinove mladosti niko nijednom nije spomenuo. 4a li je to znailo da je Cstvald mladi
Tvrdi, i da je $io dete Tvrdi u vreme kad je 6din $io dete (eki@
-li, nije to $itno. ? ovom asu 6din samo eli da se vrati kui. e moe da izrazi svoju
za+valnost "ostenu dodirom, ali moe da mu se opet za+vali reima, a onda da pouri kui, pun
radosti.
? njegovoj radosti postoji i se$ina komponenta. e radi se samo o dalekoj
perspektivi do$ijanja treeg deteta i Tritovog zadovoljstva. e radi se ak ni o pomisli na
ispunjenje 4uini+ ivotni+ elja. ? ovom momentu njemu je najvanije neto radosno to mu
neposredno predstoji. (oi e da dri nastavu. ijedan drugi Ba#ionala# ne moe osetiti to
uivanje, u to je 6din siguran, jer nijedan drugi Ba#ionala# ni sluajno ne moe imati u svojoj
trijadi Cmo#ionalku kakva je 4ua.
)ilo $i divno, samo kad $i se Tritu moglo o$jasniti da je potre$no.
(ora da porazgovara sa Tri tom, da ga nekako u$edi da $ude
strpljiv.
,
Trit se nikad nije oseao manje strpljivim. ije se pretvarao da razume zato se 4ua
ponaa tako kako se ponaa. e eli ni da pokua da s+vati. )a ga $riga. ikad nije znao zato
Cmo#ionalke ine to to ine. - 4ua se ak ne ponaa ni kao ostale Cmo#ionalke.
ikad ta ne pomilja na ono vano. Pristaje da gleda sun#e. -li onda se istanji toliko da
svetlost i +rana jednostavno prolaze kroz nju. Posle kae da je $ilo prekrasno. ije to ono vano.
6no vano je3 jesti. Lega ima prekrasnog u jedenju@ ,ta je to uopte "prekrasno"@
?vek ona +oe da se stapa drugaije. /ednom je rekla3 "'ajde da prvo priamo. ikad ne
priamo o ovome. ikad o ovome ne razmislimo."
6din $i uvek rekao3 "Pusti je da tera po svome, Trit. 6nda $ude $olje stapanje."
6din je uvek strpljiv. 6n uvek misli da e stvari $iti $olje ako se odlau. Ili eli da razmisli.
Trit nije siguran ta 6din +oe da kae tim reima "razmisliti". Tritu se ini da to prosto znai
da
6din nee initi nita.
aprimer, kako su 4uu uopte do$ili. 6din $i jo razmiljao. Trit je priao, pravo, i tras,
zatraio. Tako tre$a.
*ad 6din ne $i nita preduzeo oko 4ue. - ta emo sa $e$om0Cmo#ionalkom, koja je
ono vano@ C, ako 6din nee nita da preduzme po tom pitanju, Trit +oe.
7apravo, ve je neto preduzeo. 4ok su ove misli prolazile kroz njegov um, ve je klizio,
postran#e, kroz dugi +odnik. /edva je $io svestan da je tako daleko dospeo, 4a li je ovo
to "razmiljanje"@ C, nee dozvoliti se$i da se uplai. ee ustuknuti.
Tupo se osvrnuo. 6vaj put vodi do peina Tvrdi+. Trit zna da e uskoro ovim putem povesti
svoje desnokrilno dete. 6din mu je jednom pokazao put.
e zna ta e uraditi kad stigne, ovoga puta, na #ilj. Ipak, ne osea ni najmanji stra+. 'oe
$e$u0 Cmo#ionalku. jegovo je pravo da ima $e$u0Cmo#ionalku. Ni"ta nije vanije od toga.
Tvrdi e se po$rinuti da on do$ije to to +oe. 7ar mu nisu doveli 4uu kad je zatraio@
-li kome da se o$rati@ (oe li se o$ratiti $ilo kojem Tvrdom@ (utno donese odluku3 ne
$ilo kome Tvrdome. Postoji ime jednoga za koga e se raspitivati. 6nda e sa njim razgovarati o
ovome.
Pamtio je to ime. 7apamtio je ak i kad ga je prvi put uo. )ilo je to onda kad je nji+ova
leva $e$a odrasla dovoljno da pone voljno da menja o$lik. :.oji je to veliki dan $io! "'odi,
6dine, $rzo! -nis je sav ovalan i tvrd. *am sam#it je to postigao, stvarno. 4ua, gledaj!" Tad
su o$oje dojurili unutra. -nis je tad $io nji+ovo jedino dete. a drugo su morali da ekaju tako
dugo. 7ato su uleteli i prosto ga pri$ili u ugao. -nis se uvijao u se$e i klizio iznad svog mesta za
odmor kao mokra glina. 6din je $io zauzet pa je otiao. -li 4ua je rekla3 "6+, ma radie on to
ponovo, Trit." *atima su gledali, ali -nis to nije ponovio.9
Trita je tada povredila injeni#a da 6din nije ekao. (islio je da ukori 6dina, ali ovaj je
izgledao tako umorno. a njegovom ovoidu jasno su se mogle videti $ore, ije ak ni pokuavao
da i+ izgladi.
"eto nije u redu, 6din@P rekao je Trit $rino.
"Teak dan. isam siguran da u uspeti da ovladam di&eren#ijalnim jednainama pre
sledeeg stapanja.P :Tako nekako je rekao. Trit nije $a tano zapamtio one teke rei, 6din uvek
koristi teke rei.9
"'oe da se stopimo sad@P
"-, ne. ?pravo sam video 4uu kako ide gore, ka povrini, a ti zna kakva je ona kad
pokuamo u tome da je prekinemo. e, stvarno nema ur$e. Inae, postoji novi Tvrdi.P
"ovi Tvrdi@P ree Trit, oito nezainteresovan. 6din se jako interesovao za to svoje druenje
sa Tvrdima, ali $i Trit $io zadovoljniji kad tog druenja ne $i $ilo. 6dinu je do toga to je
nazivao svojim o$razovanjem $ilo stalo vie nego ijednom Ba#ional#u u ovom podruju, To nije
&er. *uvie to 6dina vezuje. 4ua se suvie posveuje usamljenom lutanju po povrini. iko
nije propisno zainteresovan za trijadu, samo Trit.
"7ovu ga CstvaldP, ree 6din.
"Cstvald@P Tad je Trit ipak osetio neku minimalnu zainteresovanost, moda zato to je
$rino pokuavao da u+vati 6dinova raspoloenja.
"ikad ga nisam video, ali svi o njemu priaju.P 6dinove oi su postale ravne, spljeskale su
se, kao i o$ino kad se preputao introspek#iji. "6n je autor te nove stvari koju imaju.P
".oje nove stvari@P
"Pozitronska pum... ma, ne $i ti to razumeo, Trit. To je jedna nova stvar koju imaju. To e
revolu#ionisati svet.P
",ta je 2revolu#ionisati2@P
"4a sve $ude drukije.P
Tritu je to zazvualo alarmantno. "e smeju da uine da sve $ude drukije.P
"?inie da sve $ude $olje. 4rukije ne znai uvek loije. ? svakom sluaju, Cstvald je
autor toga. 6n je veoma pametan. Imam takvo oseanje.P
"6nda zato ga ne voli@P
"isam rekao da ga ne
volim.P
"4aje oseanje kao da ga ne voli.P
"(a, nita slino, Trit. Badi se samo o tome da nekako... nekako... 6din se nasmejao.
""ju$omoran sam. Tvrdi su toliko inteligentni da (eki nije nita u pore%enju sa njima, ali na to
sam se navikao, zato to mi je "osten uvek govorio koliko sam pametan 1 pametan, valjda, za
jednog (ekog, -li sad je doao taj Cstvald, i ak je i "osten izgu$ljen od divljenja, tako da ja
stvarno nisam nita.P
Trit je naduvao svoju prednju povrinu da $i ostvario kontakt sa 6dinom, koji je podigao
pogled i nasmeio se. "-li to je samo glupost s moje strane. .o mari koliko je pametan neki
Tvrdi@ ijedan od nji+ nema Trita.P
Posle toga o$oji#a su, ipak, poli da na%u 4uu. 7a divno udo, ona je upravo $ila zavrila
svoja smu#anja i pola dole. *tapanje je $ilo vrlo do$ro, mada je potrajalo samo dan0dva. Trita su
tada stapanja za$rinjavala. -nis je $io tako mali da je ak i kratko odsustvovanje moglo $iti
rizino, mada su uvek $ili tu drugi Boditelji, voljni da pomognu.
I posle toga je 6din povremeno spominjao Cstvalda, ?vek ga je nazivao "novimP, ak i kad
je prolo dosta vremena. ikako nije uspevao da ga vidi, "(islim da ga iz$egavamP, rekao je
jednom, kad je 4ua $ila s njima, "zato to toliko zna o tom novom pronalasku. eu da saznam
prerano. Isuvie je za$avno uiti malo po malo.P ,
"Pozitronska pumpa@P upitala je tad 4ua.
Cto jo jedne udne stvari u vezi sa 4uom, pomisli Trit. eprijatne stvari. 4ua ume da
izgovara teke rei skoro isto onako do$ro kao 6din. Cmo#ionalka ne tre$a da $ude takva.
Tako se Trit odluio da se o$rati Cstvaldu, zato to je 6din rekao da je Cstvald toliko
pametan.
*em toga, 6din ga nikad nije video; Cstvald nee moi da kae3 "Bazgovarao sam sa 6dinom o
tome
Trit, ne tre$a ti da se $rine.P
*vi su smatrali da ako razgovara sa Ba#ional#em, razgovarao si sa trijadom. iko na
Parentale ne o$raa panju. -li ovog puta morae da o$rate panju.
7aao je u peine Tvrdi+, i sve kao da postade drukije. ita ovde nije nalikovalo ni na
ta Tritu razumljivo. *ve je $ilo kako ne tre$a, sve zastraujue. Ipak, njegova elja da vidi
Cstvalda $ila je tolika da nije dopustio se$i da se stvarno uplai. "'ou svoje malo srednjeP, ree
se$i. To mu dade dovoljno vrstine da nastavi kretanje napred.
aposletku ugleda jednog Tvrdog, Taj je $io sam; neto je radio; naginjao se nad neto; opet
neto radio. 6din mu je jednom kazao da su Tvrdi stalno zauzeti oko svoji+... neega, kako god se
to izgovaralo. Trit nije zapamtio i nije mario.
Llatko je pristupio Tvrdome i stao. "Tvrdi gospodineP, ree.
Tvrdi die pogled i vazdu+ oko njega poe da vi$rira, onako kako je 6din rekao da se
ponekad deava kad dvoji#a Tvrdi+ me%uso$no priaju. Tvrdi zatim kao da je stvarno ugledao
Trita, pa ree3 "Lle, pa to je desnokrilni. .akav posao ima ti ovde@ 4a li je tvoj levokrilni sa
to$om@ Poinje "i danas semestar@P
Trit je sve to ignorisao. Bee3 "Lde mogu nai Cstvalda,
gospodine@P "ai koga@P
"Cstvalda.P
Tvrdi je jedan dugi trenutak utao. 6nda ree3 ".akva posla ima ti sa Cstvaldom,
desnokrilni@P Trit je osetio u se$i tvrdoglavost. "Vano je da govorim s njim, /este li vi
Cstvald, Tvrdi
gospodine@P
"isam... .ako se zove,
desnokrilni@P "Trit, Tvrdi gospodine.P
"Vidim. Ti si desni lan 6dinove trijade, zar
ne@P "4a.P
Llas Tvrdoga kao da se u$laio. ")ojim se da u ovom trenutku ne moe videti Cstvalda,
ije ovde. -ko $i iko drugi mogao da ti pomogne..." Trit nije znao ta da kae. Prosto je stajao tu.
"Idi sad kuiP, ree Tvrdi. "Bazgovaraj sa 6dinom. 6n e ti pomoi. Bazume@ Idi
kui, desnokrilni,P
Tvrdi se okrenuo. 8inilo se da ga veoma interesuju neke druge stvari, a ne Trit. I tad je
Trit ostao na mestu, neodluan. 6nda je preao u drugu prostoriju, ti+o, plovei $ez zvuka. Tvrdi
nije podigao pogled.
? prvi ma+ Trit nije $io siguran zato je poao $a u tom prav#u. ? poetku je samo imao
oseanje da je do$ro uiniti $a to. 6nda mu postade jasno. ?okolo se iri neka razre%ena toplina
+rane, koju je Trit ve poeo da gri#ka.
ije $io svestan gladi, a evo sad jede i uiva.
*un#a nigde. Instinktivno je digao pogled, ali nalazio se u peini, da$ome. - ipak je +rana
$olja nego to je na povrini za Trita ikad $ila. 7au%eno se osvre. Ponajvie ga udi sopstveno
u%enje.
Ponekad se ljutio na 6dina zato to je 6din radoznao da sazna o tolikim nevanim stvarima.
- sad je on sam 1 Trit! 1 radoznao. -li ovo to je izazvalo njegovo interesovanje jeste vano.
Iznenada je uvideo da jeste vano. *a skoro zaslepljujuim $ljeskom razumevanja uvi%a da ne $i
$io radoznao da mu neto u njemu samome nije reklo da je stvar vana.
4ejstvuje $rzo, zapanjen sopstvenom +ra$rou. Posle nekog vremena vraa se istim putem
nazad. Prolazi pored onog Tvrdog sa kojim je malopre razgovarao. "Idem kui, Tvrdi gospodine22,
kae.
Tvrdi odgovara neim nerazumljivim, promumlanim. I sad neto radi, nad neim je sagnut,
radi gluposti a ne vidi ono vano.
-ko su Tvrdi tako velianstveni, moni i pametni, misli Trit, kako mogu da $udu tako glupi@
!a
4ua primeuje da le$di ka peinama Tvrdi+. 4eo njenog motiva sastoji se u tome to na
taj nain $ar neto moe da radi, sad kad je sun#e zalo, moe da radi neto to e jo malo
odloiti povratak kui, gde je ekaju nasrtljivi Trit i 6din sa svojim polu0stidljivim, polu0
rezigniranim predlozima. -li deo njenog motiva je i to to su je Tvrdi oduvek privlaili.
6davno ona to osea, jo od detinjstva zapravo, Prestala je da se pretvara da nije tako.
Cmo#ionalke ne $i tre$alo da oseaju takva privlaenja. (alene Cmo#ionalke su i+ ponekad
oseale
1 4ua je dovoljno stara i iskusna da to zna 1 ali to je neto to $rzo iz$ledi, a ako ne
iz$ledi dovoljno $rzo, $rzo se suz$ije prekorima.
(e%utim, kad je $ila mala, ona je tvrdoglavo zadravala svoju radoznalost po pitanju sveta,
sun#a, peina, svega, sve dok njen Parental nije poeo da govori3 "Ti si neo$ina, draga 4ua. Ti
si smeno, udno sreden#e. ,ta e s to$om $iti@"
? prvi ma+ nije imala ni najmanju predstavu o tome ta je tako udno i tako smeno kad
neko eli da stekne znanje. Vrlo $rzo je otkrila da njen Parental ne moe da odgovori na njena
pitanja. /ednom je pro$ala da pita svog levog o#a, ali nije naila na onakvo $lago z$unjivanje kao
kod svog Parentala. "evi ota# je otro odsekao3 "7ato pita, 4ua@" i to propratio otrim
ispitivakim pogledom.
Po$egla je, uplaena, i nije ga vie pitala.
-li onda je jednog dana u razgovoru rekla neto 1 ne sea se vie ta 1 neto to joj se tad
inilo prirodnim, jednoj Cmo#ionalki; a ova odjednom vrisnu3 ")eulja!" 4ua se z$og toga
oseala smeteno, iako nije znala zato, pa je zapitala svog mnogo starijeg levog $rata ta je to
")eulja". 6n se povukao; $ilo mu je neprijatno; mumlao je "e znam" jako je $ilo jasno da zna.
Posle izvesnog razmiljanja o$ratila se svom Parentalu i rekla3 "Tata, da li sam ja
)eulja@" - on je odgovorio3 ".o ti je to rekao, 4ua@ e sme da ponavlja takve rei."
ekoliko puta je protekla oko njegovog naj$lieg ugla, razmislila, i rekla3 "4a li je to r%avo@"
"Proi e te to" ree on. 6nda je se$i dopustio da se sredinom malo rairi, prinu%ujui 4uu
da
poleti malo upolje i vi$rira; tu igru je oduvek volela. -li sad je nekako nije volela, jer $ilo je
jasno
da joj on nije stvarno odgovorio. ?daljila se zamiljeno. Bekao je "Proi e to to", to je znailo
da to sad nju dri, ali "ta?
8ak i tad je me%u Cmo#ionalkama imala malo ili nimalo pravi+ prijatelji#a. 6ne su volele da
se okupe pa da apuu i kikou se, a ona je vie volela da klizi preko smrvljeni+ stena i uiva u
oseaju nji+ove gru$e povrine. Ipak je $ilo nekoliko Cmo#ionalki sa kojima je $ila u
prijateljskijim odnosima nego sa drugima i koje su joj $ile podnoljivije. ? te je spadala 4oral,
koja je $ila zapravo tupoglava koliko i ostale, ali koja je ponekad umela da avrlja za$avno. :4oral
je odrasla, stupila u trijadu sa 4uinim desnim $ratom i sa /ednim mladim levim iz drugog
kompleksa peina, levim koji se 4ui nije naroito svideo. 4oral je onda uestvovala u zainjanju
$e$e0Ba#ional#a, pa odma+ potom $e$e0Parentala, i ne dugo potom $e$e0Cmo#ionalke. Tako%e je
stekla toliku gustinu da je nji+ova trijada Izgledala kao da ima dvoje Parentala, i 4ua se pitala
da li oni jo uspevaju da se stapaju... ipak, Trit joj je uvek naglaeno spominjao kako je do$ra
trijada nastala uz 4oralinu pomo.9
4oral i 4ua su jednog dana sede&e same, i 4ua je proaputala3 "4oral, zna li ti to je
to
)eulja@"
4ora! se zakikotala i zgusnuta, kao da se trudi da iz$egne neijem pogledu, i rekla3
")eulja, $elevuija 1 tako se kae. To je ona koja $ei levo, ponaa se kao levi lan, kao
Ba#ionala#. )e0
levo, razume@ 6tud skraeno $eulja, razume@"
aravno da je 4ua to razumela. )ilo je to sasvim jednostavno, kad se jednom o$jasni. 4ua
je mogla i sama to da s+vati, da je samo mogla da predoi se$i takvo starije du+a u kome je r%avo
$iti ra#ionalan.
"6tkud zna@" ree 4ua,
"Bekle su mi starije devojke," 4oralina supstan#a se uskovitlala. 4ui se inilo da je takvo
kretanje runo. "To je nepristojno", ree 4oral.
"7ato@" upita 4ua. .
"7ato to je nepristojno. Cmo#ionalke ne tre$a da se ponaaju kao Ba#ional#i."
4ua nikad ranije nije razmiljala o takvoj mogunosti. *ad je razmislila. "- zato ne
$i@" "7ato! 'oe da uje jo neto nepristojno@"
4ua nije mogla da odoli radoznalosti. ",ta@"
4oral je, umesto da ma ta kae, iznenada ekspandirala jedan svoj deo i protrljala se
o iznena%enu 4uu pre nego to je ova mogla da se konkavizuje i tako izmakne. 4ui se to nije
dopalo. 6dmakla se i rekla3 "e ini to."
"'oe da zna jo neto nepristojno@ (oe da u%e u stenu."
"C, to ne moe", ree 4ua. )ilo je glupo rei tako neto, jer 4ua je esto prolazila kroz
povrinske delove stena i to joj se dopadalo. -li sada, u kontekstu 4oralinog $ezo$raznog
domigivanja, sve joj je postalo odvratno pa je pokuala da sve odrie, ak i sama se$i.
"(oe, moe. To se zove trljanje kroz kamen. Cmo#ionalke to mogu, lako. "evi i desni
to mogu samo kao $e$e, .ad porastu, to rade jedni sa drugima."
"e verujem ti, ti to izmilja."
"*tvarno to rade. .ad ti kaem. 7na
4imitku@" "e."
"(a sigurno da je zna. To je ona devojka sa jednim gustim uglom, ona iz peine
M." "/e l2 to ona to tee onako smeno@"
"4a. To joj je z$og tog gustog ugla. To je ta. 6na je jednom #ela ula u stenu 1 sem tog
gustog ugla. 4opustila je svom levom $ratu da to gleda, a on ispriao nji+ovom Parentalu, i tad je
$a do$ila svoje. ikad vie to nije uradila."
4ua je tad otila, veoma uznemirena. 4ugo potom nije razgovarala sa 4oral, i nikad vie
nije $ila u stvarna prijateljskim odnosima s njom; ipak, njena radoznalost je $ila podstaknuta.
jena radoznalost@ 7ato ne rei njena sklonost ra#ionalstvu@
/ednog dana, kad je $ila sasvim sigurna da njen Parental nije u $lizini, dopustila je se$i da
se stopi sa stenom, polako, samo malo. To joj je $io prvi takav pokuaj jo od dana kad je $ila
sasvim mlada, i ujedno, po njenom utisku, najdu$lje takvo zalaenje. *tena joj je dala oseaj neke
topline, ali kad se iz stene izvukla imala je utisak da e svakome $iti jasno, kao da je stena na njoj
ostavila neku mrlju.
* vremena na vreme je pokuavala istu stvar, ali +ra$rije, doputajui se$i vie
uivanja. aravno, nikad nije utonula stvarno du$oko.
/ednog dana u+vatio ju je njen Parental, koji je potom dugo i nezadovoljno kokodakao o
tome. Posle toga $ila je paljivija. *ad je $ila starija i znala je sasvim sigurno da, $ez o$zira na
4oralin podrugivaki stav, prelaenje kroz stenu nije nimalo retko. Takorei svaka Cmo#ionalka je
to radila s vremena na vreme, a neke su to i otvoreno priznavale.
*tarei, to su radile sve re%e. 4ua je smatrala da od oni+ Cmo#ionalki koje ona poznaje,
nijedna nije to nastavila da radi posle pristupanja trijadi i poetka pravi+ stapanja. /edna od
4uini+ tajni :nikad nikom nije rekla9 sastojala se u tome to je to nastavila; ak je dva1tri puta
pokuala da se stapa sa stenom i posle stupanja u trijadu. :-li tad je mislila3 ta ako Trit
sazna@... 8inilo joj se, iz nekog razloga, da $i strane posledi#e morale uslediti, a to joj je kvarilo
za$avu.9
7$unjena, nalazila je 1 sama pred so$om opravdanje za tu svoju aktivnost3 kao, drugi su je
svojim maltretiranjem na to nagonili, Povik ")eulja" poeo je svuda da se vue za njom, kao
neka vrsta javnog ponienja, ? jednom periodu svog ivota, traila je spas u skoro pustinjakoj
izola#iji.
Poela je sa naklonou ka samoi; ta se naklonost ovim samo ojaala. *ama sa so$om,
nalazila je ute+u u trljanju kroz stene. (oda je u $ilo sramotno, moda ne, ali to je mogla sama,
a one su je prisiljavale da $ude sama.
)ar je tako se$i govorila.
/ednom je pokuala da uzvrati udara#. Povikala je3 "Vi ste gomila desnulja, gomila
odvratni+ desnulja.2 To je uputila Cmo#ionalkama koje su joj se rugale.
6ne su se samo nasmejale. 4ua je po$egla, z$unjena i oja%ena. *tvarno su $ile gomila
desnulja. .od skoro svake Cmo#ionalke pojavljivalo se, u vreme neposredno pre &ormiranja
trijade, interesovanje za $e$e; poinjale su da lepraju oko $e$a, imitirajui Parentale, na nain
koji je 4ui $io odvratan. 6na nikad nije osetila neko slino interesovanje za de#u. )e$e su za
nju $ile samo $e$e, naime neto o emu desna $raa tre$a da $rinu.
4ua je postajala starija. 4o$a#ivanje je postepeno prestalo, 4ui je pomoglo to to je zadrala
devojaki razre%enu strukturu i to je $ila u stanju da tee u dimnim uvoj#ima to nijednoj drugoj
nije uspevalo. - kad su levi i desni poeli sve vie da se interesuju za nju, ostalim
Cmo#ionalkama nije $ilo lako da se dalje podsmevaju.
Pa ipak 1 ipak 1 iako vie niko nije smeo na omalovaavajui nain da se o$raa 4ui :jer
je irom svi+ peina $ilo poznato da je 6din najistaknutiji Ba#ionala# ove genera#ije, a 4ua je
njegov srednji lan trijade9, 4ua je u samoj se$i znala da je, $eznadeno i $espovratno, $eulja.
ije smatrala da je to sramotno 1 ne stvarno sramotno 1 ali je ipak ponekad +vatala se$e u
elji da $ude Ba#ionalka, a tad $i se postidela, Pitala se da li ostale Cmo#ionalke... ikad ... $ar
delimino... i da li je to razlog, deo razloga, to ona ne eli $e$u Cmo#ionalku... ne ispunjava
svoju trijadnu ulogu kako valja i tre$a...
6dinu njeno ra#ionalatvo nije smetalo. ikad je nije nazvao $euljom niti $e0levuljom.
Prijalo mu je njeno interesovanje za njegov ivot. Voleo je njena pitanja, o$janjavao, svi%alo mu
se to to ona s+vata. 8ak ju je i $ranio kad $i Trit postao lju$omoran 1 ne, ne stvarno
lju$omoran, vie ispunjen oseanjem da je sve to nepodo$no, gledano iz njegove tvrdoglave i
limitirane perspektive.
6din ju je ponekad vodio u peine Tvrdi+, eljan da se pred 4uom pravi vaan, otvoreno
zadovoljan injeni#om da je ona impresionirana. - $ila je itekako impresionirana, ne toliko
injeni#ama, sasvim oiglednim, da je 6din pun znanja i inteligen#ije, koliko injeni#om da on
$ez surevnjivosti deli to znanje sa njom. :Pamtila je gru$i odgovor svog levog o#a na ono jedno
jedin#ato pitanje koje mu je ikad postavila.9 ikad toliko nije volela 6dina kao kad joj je on
omoguavao da uestvuje u njegovom ivotu 1 a ipak je i to $ilo deo njenog ra#ionalstva.
(oda se svojom ra#ionalstvenou :ta misao joj se mnogo puta javila9 pri$liila 6dinu a
udaljila od Trita, i moda je to jo vie doprinosilo da joj Tritovi prekori $udu tako odvratni. 6din
o takvoj pose$nosti veze nikad ni najdaljim nagovetajem nije progovorio, ali moda je Trit
mutno oseao o emu se radi i $io nezadovoljan iako nije mogao da o$jasni zato
.ad je prvi put ula u peine Tvrdi+, ula je dvoji#u Tvrdi+ kako razgovaraju. aravno, nije
znala da to ine. Vazdu+ je vi$rirao, i ta je vi$ra#ija $ila vrlo $rza i veoma promenjiva; izazivala
je neko neprijatno zujanje du$oko u 4ui. 7ato je 4ua morala da se razredi i propusti vi$ra#iju
kroz se$e.
6din je rekao3 "6ni razgovaraju." 6nda je, anti#ipirajui primed$u, urno dodao3 "To je
nji-ov
nain da razgovaraju. /edan drugoga razumeju."
4ua je uspela da s+vati tu ideju. ? sopstvenom $rzom s+vatanju uivala je utoliko vie to je
ono davalo toliko zadovoljstva i 6dinu. :/ednom je rekao3 "/o nisam sreo Ba#ional#a koji za
partnerku nema glupau. /a sam imao sree." a to je ona odgovorila3 "-li reklo $i se da ostali
Ba#ional#i $a vole praznoglavke. 7ato si ti drukiji od nji+, 6din@" 6din nije pori#ao da ostali
Ba#ional#i vole praznoglavke. *amo je rekao3 "ikad nisam to pitanje razmrsio, i ne vidim da je
vano. 7adovoljan sam to$om i zadovoljan sam to sam zadovoljan."9
6na je tad rekla3 "(oe li da razume taj govor Tvrdi+@"
"e $a stvarno", ree 6din. "Promene mogu da registrujem dovoljno $rzo. Ponekad
steknem neko oseanje za ono to oni kazuju, ak i $ez razumevanja, naroito posle naeg
stapanja. -li to je samo ponekad. 'vatati takva oseanja, to je zapravo emo#ionalski trik, ali ako
Cmo#ionalka u tome i uspe, ne moe da razume sadrinu nji+ovog razgovora. Ti $i moda mogla
razumeti."
4ua se ustezala da pokua. "Pa, plaila $i+ se. (oda se to njima ne $i
dopalo." "(a, samo napred. Badoznao sam. Vidi moe li razumeti o emu
priaju."
"4a pokuam@ *tvarno@"
"*amo napred. -ko te u+vate i ako $udu nezadovoljni, ja u rei da sam te ja naveo da to
radi." "6$eava@"
"6$eavam."
*a oseanjem priline uspla+irenosti 4ua je dopustila se$i da posegne prema Tvrdima; prela
je u totalnu pasivnost koja omoguuje ulivanje emo#ija.
"?z$u%enje!" ree 4ua. "?z$u%eni su. eko
nov." "(oda je to Cstvald", ree 6din.
Tad je 4ua po prvi put ula to ime. "8udno", ree
ona. ",ta je udno@"
"Imam oseanje velikog sun#a. *tvarno velikog sun#a."
6din je izgledao zamiljeno. "6ni $i mogli razgovarati o
tome." "-li kako to moe postojati@"
?pravo tad su i+ Tvrdi primetili. Pri%oe im prijateljski i pozdravie i+ govorom (eki+. 4ui
je $ilo silno neprijatno; pitala se da li znaju da i+ je oseala. -li oni, ako su i znali, nita nisu rekli.
:6din joj je kasnije rekao da je veoma redak sluaj naii na dvoji#u Tvrdi+ kako razgovaraju
svojim nainom. 6ni uvek izlaze u susret (ekima i kao da prekidaju svaki svoj posao kad
(eki do%u. "6ni nas toliko vole", rekao je 6din. "Veoma su lju$azni."9
Ponekad ju je vodio u peine Tvrdi+ 1 o$ino onda kad je Trit $io potpuno zauzet de#om.
6din se nije $a silno trudio da Trita o$avesti o takvim odlas#ima dole. /er ako $i ga o$avestio,
do$io $i neiz$eno neki odgovor u smislu da takvo tetoenje samo pogoduje 4uinom oklevanju
da se suna i da e z$og toga stapanje $iti utoliko sla$ije... Teko je $ilo sa Tritom razgovarati
due od pet minuta a da u razgovor ne u%e stapanje.
/ednom ili dvaput je ak i sama silazila tamo. Takvi silas#i su je plaili, iako su Tvrdi na
koje je nailazila $ili uvek prijateljski nastrojeni, uvek, kako je 6din rekao, "veoma lju$azni". -li
oni kao da nisu 4uu s+vatali oz$iljno. .ad im je postavljala pitanja, to im je $ilo prijatno ali
ujedno to je jasno oseala 1 smeno. ji+ovi odgovori $ili su jednostavni i nisu sadrali
nikakve in&orma#ije. "To je samo neka maina, 4ua", rekli $i joj. "(oda $i 6din mogao o tome
da ti pria."
Pitala se da li je srela i Cstvalda. ikad nije nala dovoljno smelosti da pita Tvrde kako se
zovu :sem "ostena, sa kojim ju je 6din upoznao, i o kome je dosta ula9. Ponekad joj se inilo da
ovaj ili onaj Tvrdi mora $iti Cstvald. 6 Cstvaldu je 6din govorio sa velikim divljenjem i pomalo
od$ojnosti.
*tekla je utisak da je Cstvald suvie zauzet radom najveeg znaaja a da $i zalazio u peine
dostupne (ekima.
?klapala je in&orma#ije koje je od 6dina do$ijala, malo pomalo, i najzad otkrila da na svetu
vlada gadna oskudi#a +rane. 6din +ranu skoro nikad nije nazivao +ranom 1 po pravilu je
upotre$ljavao re "energija", re Tvrdi+ za istu stvar.
*un#e je gasnulo i umiralo, ali je taj Cstvald otkrio nain da se energija na%e negde daleko,
daleko iza *un#a, daleko iza oni+ sedam zvezda koje sijaju na mranom nonom ne$u. :6din je
rekao da su ti+ sedam zvezda sedam veoma daleki+ suna#a, i da ima jo mnogo drugi+ zvezda
koje su jo udaljenije i suvie sla$e da $i se mogle videti, Trit je uo te njegove rei i zapitao
kakva je korist od postojanja zvezda ako i+ ne moe videti, uz napomenu da on, Trit, ni re od
toga ne veruje. "4o$ro, Trit", odgovorio je 6din glasom punim strpljenja. 4ua je zapravo $ila
+tela da postavi pitanje slino Tritovom, ali se posle toga predomislila.9
*ad je, me%utim, izgledalo da e $iti energije u izo$ilju, zauvek; +rane u izo$ilju 1 $ar
kad
Cstvald i drugi Tvrdi naue da novoj energiji pridodaju do$ar ukus,
Pre svega nekoliko dana 4ua je rekla 6dinu3 "Pamti li onaj davni dan kad si me odveo u
peine
Tvrdi+, kad sam i+ oseala i kad sam rekla da sam u+vatila oseanje velikog sun#a@"
6din je jedan tren izgledao z$unjeno. "isam siguran. -li, kai, 4ua. ,ta ima u vezi s tim
danom@"
"Bazmiljala sam. 4a li je to veliko sun#e izvor nove energije@"
"4o$ro je, 4ua", ree 6din sreno. "isi kazala $a sasvim tano, ali ima, za
jednu
Cmo#ionalku, odlinu intui#iju."
I evo 4ue3 pretura po glavi sve te uspomene, davne i ne tako davne, a itavo vreme polako se
kree. ije zapravo primetila proti#anje vremena i pomi#anje kroz prostor, ali stigla je u peine
Tvrdi+. ?pravo je poela da se pita nije li zapravo odga%ala najvie to se $ez$edno moglo, nije li
vreme da se vrati kui i pretrpi neiz$enog, dosadnog Trita, kad 1 maltene kao da su misli dovele
do pojave, do ostvarenja 1 ona oseti pred so$om Trita.
6seanje je $ilo tako jako da je samo u jednom trenu kon&uzije pomislila da nekako +vata
njegova oseanja a da je on u nji+ovoj peini, nji+ovom domu. Ne+ 6vde je Trit, ovde dole
u peinama Tvrdi+, sa njom.
-li ta $i on mogao ovde raditi@ 4a "i on to nju goni@ ima li on nameru da se sva%a sa
njom
ovde? 4a li je, $udala, poao da moli Tvrde@ 4ua je mislila da tako neto ne $i podnela...
6nda ju je napustilo oseanje +ladnog uasa; zamenilo ga je zaprepaenje. Trit uopte nije
mislio na nju. )io je, evidentno, nesvestan njenog prisustva. ije mogla sasvim da razazna
njegove misli, ali je osetila u njemu sitnu odlunost neke vrste, spojenu sa stra+om i zaziranjem
od neeg to se spremao da uradi.
(ogla je 4ua i du$lje prodreti i saznati $ar neto konkretno o onome to je uradio i o
njegovim motivima, ali nita u tom trenutku nije $ilo dalje od njeni+ elja. Poto Trit ne zna da je
ona u $lizini, onda neka nastavi da ne zna; to joj je $ila jedina elja.
Tad je, skoro istim re&leksom, za tren uinila neto za ta $i se minut ranije zakleta da
nee uraditi nikad i da nikad ni u snu nije pomislila da uradi, ni pod kojim okolnostima.
(oda se to desilo :razmiljala je kasnije9 zato to joj je u dokonim uspomenama tog dana
pala na pamet ona devojaka konverza#ija sa 4oral; moda zato to je pamtila svoje eksperimente
sa trljanjem kroz stenu. :Postoji jedna komplikovana re odrasli+ za tu vrstu aktivnosti mladi+, ali
4ua smatra da je ta re neizmerno neprijatnija, stidnija, od one rei koju su sva de#a koristila.9
? svakom sluaju, ne znajui tano ta ini niti, u prvi+ nekoliko trenutaka, ta je uinila,
4ua je jednostavno urno potekla u naj$lii zid,
? zid! Mela, do poslednjeg delia!
?as pred onim to je uinila $io je u$laen sveu o savrenom uspe+u manevra. Trit je
proao; $io je tako $lizu da ga je 4ua lako mogla dodirnuti; ali ni naslutio nije da se ona tu nalazi
i da $i jednim istezanjem mogao doi u dodir sa srednjom lani#om svoje trijade.
- dotle, 4ua vie nije imala volje da razmilja ta je to Trit radio u peinama Tvrdi+ s
o$zirom da nije nju jurio.
Potpuno ga je za$oravila.
Ispunile su je nove misli, na prvom mestu zapanjenost sopstvenim poloajem. i u detinjstvu
se nikad nije kompletno stopila sa stenama niti srela ikog ko $i priznao da je to uinio :mada su
uvek postojale prie o nekom drugom, ko jeste9. *asvim je $ilo sigurno da nijedna odrasla
Cmo#ionalka nikako ne $i +tela niti mogla. 4ua je, i me%u Cmo#ionalkama, $ila izuzetno
razre%ene gra%e :6din joj je to rado govorio9 to se pojaalo iz$egavanjem +rane :Trit joj je to
esto napominjao9.
6no to je upravo uinila dokazalo je, $olje nego ma kakve roditeljske grdnje, koliko je 4ua
razre%ena; jedan momenat se oseala posti%eno, i $ilo joj je ao Trita.
- onda ju je za+vatila oluja du$ljeg stida. ,ta ako $ude u+vaena@ 6na, odrasla...
-ko neki Tvrdi pro%e i zadri se malo ... i sluajno ona ne $i mogla prisiliti se$e da
iza%e pred neijim pogledom, ali koliko dugo moe ostati u steni, i ta ako je otkriju u steni@
I dok je to mislila, osetila je Tvrde, ali je odma+ 1 na neki nain 1 osetila i to da su
veoma udaljeni.
7astala je, $orei se da se smiri. *tena ju je proimala i okruivala; njenim per#ep#ijama je
davala odre%eno sivilo, ali i+ nije zamuivala. aprotiv3 4ua je sad primala otrije ulne utiske.
(ogla je i dalje da osea Trita, koji je postojano odmi#ao, tako jasno kao da je kraj njega, ali
mogla je da oseti i Tvrde iako su $ili u sasvim drugom kompleksu peina. .idela je te Tvrde, i
to svakog ponaoso$, videla je na kom mestu se koji nalazi, +vatala je svaki detalj nji+ovog
vi$ra#ionog govora, ak je +vatala delie smisla nji+ovi+ rei.
6vakvu mo ulnog oseanja nikad ranije nije imala i nikad nije ni sanjala da $i je mogla
imati.
I zato, iako je mogla da iza%e iz stene, sigurna da je sama i da je niko ne gleda, nije to
uinila;
delom iz zaprepaenja, delom iz udesne radosti saznanja i elje da sazna vie.
jena je senzitivnost sad $ila takva, da je 4ua ak razumela za"to je stekla tu senzitivnost.
6din je esto spominjao da $olje s+vata stvari posle perioda stapanja, ak i stvari koje pre stapanja
uopte nije mogao da razume. Iz nekog razloga stanje stopljenosti neverovatno je poveavalo
du+ovnu mo; vie se moglo apsor$ovati, vie iskoristiti. To je z$og vee atomske gustine pri
stapanju, rekao je
6din.
Iako 4ua nije $ila sigurna ta je to "vea atomska gustina", uvidela je da je to neto to
se doga%a za vreme stapanja, a nije li ova sadanja situa#ija u mnogome nalik na stapanje@ ije
li se 4ua stopila sa stenom@
.ad se trijada stopi, sva du+ovna mo ode u 6dinovu korist. Ba#ionala# je apsor$uje, stie
jasnije s+vatanje i zadrava ga i posle stapanja i razdvajanja. -li sad je 4ua, u ovom stapanju,
jedina svest. *ama je sa stenom. Postoji "vea atomska gustina" :valjda@9 ali jedini mogui
korisnik je 4ua.
:4a li se zato trljanje kroz stenu smatra perverzijom@ 4a li zato grde Cmo#ionalke koje to
rade@
ili 4ua jedina ovo moe, zato to je toliko razre%ena@ Ili zato to je $eulja, sklona ra#ionalskom@9
- onda je 4ua o$ustavila sva naga%anja i prepustila se samo osmatranju 1 &as#inirana. *amo
je na neki me+aniki nain $ila svesna da se Trit vraa, prolazi opet mimo nje, odlazi tamo
odakle je prvo$itno doao. *amo je me+aniki $ila svesna 1 uz jedva primetan trag iznena%enja
1 da se iz du$ina peina Tvrdi+ vraa, evo, i 6din. Tvrdima je posvetila svoje osmatranje; nji+,
samo nji+ je elela da oseti, i to to $olje, uz to vei stupanj razumevanja.
Tek posle veoma dugog vremena odvojila se od tog posla i istekla iz stene. -li kad je to
vreme prolo, izala je jedna 4ua kojoj vie nije $ilo mnogo vano +oe li $iti vi%ena. ?
svoju mo opaanja imala je takvo poverenje da je $ez uznemiravanja pouzdano znala da je nee
videti niko.
Vratila se kui du$oko zamiljena.
!b
6din se vratio kui. Trit ga je tamo ve ekao, ali 4ue jo nije $ilo. Trita to kao da nije
uznemiravalo. 7apravo, inilo se da je uznemiren ali ne z$og toga. Cmo#ije su mu $ile tako jake da
je 6din mogao jasno da i+ oseti, ali 6din nije eleo da i+ ispituje. ervirao se z$og 4uinog
odsustva; nervirao se toliko da mu je Trit svojim prisustvom smetao prosto zato to je Trit a ne
4ua.
Takva sopstvena reak#ija ga je iznenadila. ije mogao porei, sam pred so$om, da mu
je, izme%u Trita i 4ue, Trit drai. ? idealnom sluaju, svo troje lanova trijade su kao jedan, i
svaki lan postupa prema o$a preostala lana kao prema savreno ravnopravnima 1 me%uso$no
ravnopravnima i ravnopravnima sa njim :ili njom9. Ipak, 6din jo nije video trijadu u kojoj $i to
$ilo tako ostvareno; ponajmanje je $ilo ostvareno kod oni+ koji su se glasno +valisati da su
nji+ove trijade u tom pogledu idealne. 6d troje, jedan je o$ino ostajao mali#e zanemaren, i to je
najee do$ro znao.
(e%utim, retko se deavalo da Cmo#ionalka $ude zanemarena. Cmo#ionalke su jedna drugu
me%u0trijadno podravale daleko vie nego to su to Ba#ional#i i Parentali ikad me%uso$no inili.
Poslovi#a je glasila3 Ba#ionala# ima svog uitelja, Parental ima svoju de#u, a Cmo#ionalka ima
sve druge Cmo#ionalke.
Cmo#ionalke su upore%ivale iskustva, pa ako $i jedna rekla da je zanemarena, ili ako $i je
druge mogle navesti da kae da je zanemarena, slale su je kui sa $ez$roj uputstava da se postavi
vrsto, da za+teva! - poto stapanje toliko zavisi od Cmo#ionalke i od njenog dranja, o$ino su i
levi i desni $ili voljni da je tetoe.
-li 4ua je tako neemo#ionalska Cmo#ionalka joj kao da nije vano to su Trit i 6din
toliko $liski; poto nema $liski+ prijatelji#a me%u Cmo#ionalkama, nema ko da je navede da joj
to $ude vano. aravno da je u tome stvar3 neemo#ionalska Cmo#ionalka.
6din je $io presrean to se ona toliko interesuje za njegov posao; presrean to je njoj
toliko stalo, i to takvom zapanjujuom $rzinom s+vata; ali to je lju$av intelektualne vrste. 6no
du$lje oseanje posveeno je postojanom, glupom Tritu koji tako do$ro zna svoje mesto i koji ne
daje takorei nita sem onog to je $itno 1 a to je $ez$ednost do$ro znane rutine.
-li sad je 6din zlovoljan. "/esi li uo ita od 4ue, Trit@"
Trit ne odgovara direktno, "7auzet sam. Vidimo se kasnije. Badio sam stvari."
"Lde su de#a@ 4a li si se i ti udaljavao@ 6ko te$e postoji neko udaljavao0se oseanje."
? Tritovom glasu osetila se nota nezadovoljstva. "4e#a imaju do$ru o$uku. 4ovoljno
su pametna da se povere $rizi zajedni#e. 6din, to zaista nisu $e$e." -li nije pori#ao auru
udaljavao0se koja se oko njega $lago oseala.
"Izvini. *amo mi je jako stalo da vidim 4uu."
"Tre$alo $i da je vi%a ee", ree Trit. "?vek mi kae da je ostavim na miru. 6nda se ti
$rini za nju." *a tim reima povukao se u du$lje, udaljenije delove peine koja im je dom.
6din je sa izvesnim iznena%enjem gledao za svojim desnokrilnim. ? skoro svakoj drugoj
prili#i poao $i za njim i pokuao $i da utvrdi uzroke neo$ine nelagodnosti koja se i kroz
uro%enu tromost Parentala lako dala videti. ,ta je to Trit uradio@
-li on eka 4uu, iz trena u tren je sve za$rinutiji; zato puta Trita da ode.
7a$rinutost je izotrila 6dinovu ulnu osetljivost. (e%u Ba#ional#ima postoji neki skoro
perverzni ponos vezan za relativno sla$u senzitivnost koju poseduju. *agledavanje ulima nije
stvar uma; ula su najjaa kod Cmo#ionalki. 6din je $io Ba#ionala# nad Ba#ional#ima, ponosio se
svojim
moima razmiljanja a ne oseanja; ipak je sada $a#io nesavrenu mreu svoje emo#ionalne
per#ep#ije to je dalje mogao; pa je poeleo, samo na momenat, da $ude Cmo#ionala# i da moe
da osea dalje i $olje.
I ovakva sposo$nost najzad je posluila. 6setio je 1 sa daljine za njega neuo$iajene 1
4uino pri$liavanje, i po+itao joj je u susret. Poto ju je uoio sa tolike daljine, uvideo je, $olje
nego o$ino, koliko je razre%ena. 4ua je samo delikatna izmagli#a, nita vie.
Trit je u pravu, pomilja 6din koga je preseklo nenadano, otro oseanje za$rinutosti.
(oramo naterati 4uu da jede i da se stapa. (oramo je naterati da se jae zainteresuje za ivot.
Toliko se kon#entrisao na tu potre$u da je u sledeim trenu#ima, kad se ona teno ustremila
ka njemu i proela ga, skoro potopila, totalno ignoriui injeni#u da nisu u svojoj peini i da $i i+
neko mogao videti, i rekla3 "6din, moram da znam... toliko toga moram da znam..." pri+vatio to
njeno ponaanje kao nastavak svoje misli, ne smatrajui ga udnim.
6$azrivo se izmi#ao, nastojei da nji+ovom spajanju da neki pristojniji o$lik ali da pritom
ne izgleda da od$ija 4uu. "4o%i", ree. "8ekao sam te. Be#i mi ta eli da zna. 6$jasniu ti
to naj$olje mogu."
*ad su +itro odmi#ali ka svome domu. 6din je drage volje pri+vatio karakteristino
kole$ljivo kretanje kojim Cmo#ionalke teku.
"Priaj mi o drugom univerzumu", ree 4ua. "7ato su oni razliiti@ a koji nain su
razliiti@ Be#i mi sve o tome."
4ui nije $ilo jasno da pita suvie. 6dinu je $ilo jasno. 6seao je u se$i zapanjujua saznanja
i $io je na ivi#i da pita3 otkud to da ima toliko znanja o drugom univerzumu, da moe da
ispolji takvu radoznalost o njemu@
*uz$io je to pitanje u se$i. 4ua je dola iz prav#a peina tvrdi+. (oda je "osten razgovarao
sa njom, podozrevajui da 6din uprkos svemu nee +teti da pomogne svojoj srednjoj, moda zato
to je preterano ponosan na svoj status.
ije tako, pomisli 6din uoz$iljeno. -li nee 4uu pitati. *amo e o$janjavati.
.ad su stigli kui, Trit se uzmuvao oko nji+. "-ko vas dvoje elite da priate, idite u
4uinu so$u. /a u ovde imati posla. (oram da se po$rinem da de#a $udu ista i da ve$aju. ema
vremena za stapanje sada. ema stapanja."
i 6dinu ni 4ui stapanje nije $ilo na umu. i pomislili nisu da od$iju ovu Tritovu zapovest.
Parentalov dom njegov je zamak, njegova tvr%ava. Ba#ionala# ima peine Tvrdi+, koje su dole,
Cmo#ionalka moe da ide gore, na susrete; ali Parental ima samo svoj dom.
7ato 6din ree3 "4a, Trit. *kloniemo ti se s puta."
- 4ua je iz se$e ispruila, samo na kratko, jedan deo pun lju$avi i rekla3 ""epo je videti
te, dragi desni." :6din se pitao nije li njen gest delimino rezultat olakanja to nee $iti
navaljivanja da se stapaju. Trit je sa time stvarno malo preterivao, navaljivao je ak i vie nego
to to Parentali o$ino ine.
4ua je, u svojoj so$i, zapazila svoje mesto za +ranjenje, zurila u njega; o$ino je to mesto
ignorisala.
)ila je to 6dinova ideja. 7nao je da takve stvari postoje. 6$jasnio je i Tritu3 ako 4ua ne voli
da $ude gore, u jatu drugi+ Cmo#ionalki, savreno je izvodljivo neto drugo; sunevu energiju je
mogue dovesti dole, u peinu, da $i se 4ua tu +ranila.
Trita je to uasnulo. Tako neto se ne radi. 4rugi e se smejati. Trijada e $iti
osramoena.
7ato se 4ua ne ponaa kako
tre$a@
"4a, Trit", rekao je tada 6din, "ali ne ponaa se kako tre$a, onda zato da joj ne iza%emo u
susret@ 7ar je to tako strano@ /ee $ez iijeg prisustva, ugojie se, nas e uiniti srenijim, se$e
tako%e, i moda e na kraju nauiti da se dri uz jato."
Trit je dozvolio, onda je i 4ua 1 ne $ez izvesnog raspravljanja 1 dozvolila da se to izvede,
ali je insistirala da dizajn $ude jednostavan. 7ato se sprava sastojala od samo dve ipke koje su
sluile kao elektrode, Cnergiju je davalo sun#e. Izme%u dvaju ipki $ilo je dovoljno mesta za 4uu,
Betko je 4ua koristila to +ranilite. -li ovog puta je u njega zurila i rekla; "Trit je ovo
ukrasio... sem ako nisi ti, 6din."
"/a@ aravno da nisam."
Podnoje svake elektrode $ilo je o$avijeno o$ojenom glinom koja je sadravala razliite
are. "Pretpostavljam da je to njegov nain da kae da eli da se ja ovde +ranim", ree 4ua. "- $a
i jesam neto gladna. *em toga, ako ponem da jedem, Trit ni sluajno nee pokuati da nas
prekida, a@"
"e", ree 6din uoz$iljeno. "Trit $i zaustavio svet ako $i pomislio da kretanje sveta
moe makar i malo da te uznemiri dok jede."
4ua ree3 "Pa 1 jesam gladna."
6din je u njoj naslutio neki trag krivi#e. .rivi#a z$og Trita@ 7ato to je gladna@ 7ato $i se
4ua oseala krivom ako je gladna@ Ili je radila neto to #rpi energiju, pa sad misli da...
estrpljivo je otrgao svoj um od takvi+ razmiljanja. Ima asova kad Ba#ionala# moe
$iti suvi"e ra#ionalan, pa goniti svaku misao do daljina, na utr$ onoga to je vano. ? ovom
momentu vano je razgovarati sa 4uom.
*ela je izme%u elektroda, i kad se komprimirala da $i to izvela, njena malenost postade
$olno oigledna. 6din je tako%e $io gladan; to je znao po tome to mu se priinjavalo da su
elektrode $listavije nego o$ino; mogao je ak i sa ove daljine da oseti ukus +rane, a taj je ukus
$io izvrstan. .ad je neko gladan, +ranu uvek osea izotrenije nego o$ino, i sa vee daljine... ali,
jee kasnije.
"emoj samo sedeti utke, dragi levi", ree 4ua. "Lovori mi. Aelim da znam." Poprimila je
:nesvesno@9 ovoidnu &ormu Ba#ional#a, kao da eli da stavi do znanja da eli da $ude pri+vaena
kao Ba#ionala#.
"e mogu da o$jasnim sve", ree 6din. "(islim, ne svu nauku, jer ti nisi stekla
pripremna znanja. Pokuau da o$janjavam jednostavno, a ti samo sluaj, *+vata, prvo, da je sve
sainjeno od majuni+ esti#a koje nazivamo atomima, i da su atomi nainjeni od jo sitniji+,
su$atomski+ esti#a."
"4a, da. 7ato moemo da se stapamo."
"Tano. /er mi smo, zapravo, uglavnom prazan prostor. *ve su esti#e jako udaljene; moje,
tvoje
i Tritove esti#e mogu da se stapaju zato to svaka grupa ulazi u praznine u drugoj grupi. Bazlog
to se materija ne razleti sasvim sastoji se u tome to malene esti#e ipak uspevaju da se dre na
okupu, i kroz prostor koji i+ razdvaja. a okupu i+ dre sile privlaenja, me%u kojima je najjaa
ona koju zovemo nuklearnom silom. 6na dri najvanije su$atomske esti#e vrlo vrsto na okupu
u grupi#ama koje su me%uso$no jako udaljene i koje se dre na okupu pomou sla$iji+ sila.
Bazume li to@"
"*amo malo", ree 4ua.
"ije vano, moemo se na to vratiti kasnije... (aterija moe postojati u raznim stanjima.
(oe $iti pose$no razre%ena, kao kod Cmo#ionalki; kao kod te$e, 4ua. (oe $iti manje razre%ena,
kao kod Ba#ionala#a i Parentala. Ili jo manje razre%ena, kao u steni. (oe $iti veoma
komprimirana, gusta, kao u Tvrdima. 7ato su tvrdi. Popunjeni su esti#ama."
"'oe da kae, u njima nema praznog prostora."
"e, nisam $a tako mislio", ree 6din, koga je z$unila potre$a da stvar sasvim jasno
iskae. "/o uvek u njima ima mnogo praznog prostora, ali ne onoliko koliko u nama. 8esti#ama
je izvesna koliina praznog prostora potre$na; ako imaju tano toliko i ne vie, onda druge
esti#e ne mogu da se uguraju me%u nji+. -ko se esti#e guraju silom, nastaje $ol. 7ato Tvrdi ne
vole2 da i+ mi diramo. .od nas (eki+ ima izme%u esti#a vie prostora nego to je stvarno
potre$no, pa zato druge esti#e mogu tu da zalaze."
4ua kao da nije $ila $a u$e%ena u ovo.
6din je $rzo nastavio. "? onom drugom univerzumu pravila su drugaija, uklearna sila nije
tako jaka kao u naem univerzumu. To znai da je esti#ama potre$no vie prostora."
"7ato@"
6din je otresao glavom. "7ato to 1 zato to esti#e vie ire svoje talasne &orme. e mogu
da o$jasnim $olje od toga. Poto je nuklearna sila sla$ija, esti#ama tre$a vie mesta, zato se
dva komada materije ne mogu stapati tako lako kao u naem univerzumu."
"(oemo li videti drugi univerzum@"
"-, ne. To nije mogue. a osnovu njegovi+ $azini+ zakona moemo da dedukujemo
njegovu prirodu. Tvrdi, me%utim, mogu mnogo. ? stanju smo da aljemo materijal tamo i da
ga uzimamo nazad. (oemo da prouavamo nji+ove materijale, vidi. I moemo da aktiviramo
pozitron0pumpu. To ti je poznato, zar ne@"
"Pa, rekao si mi da iz nje do$ijamo energiju. isam znala da je u to umeana jedna
drugaija vasiona... .ako izgleda druga vasiona@ Imaju li oni zvezde i svetove, kao mi@"
"To je odlino pitanje, 4ua." *ad kad je imao zvaninu dozvolu da govori, 6din je jo vie
uivao u svojoj ulozi nastavnika. :Banije je uvek imao oseanje da o$janjavajui stvari jednoj
Cmo#ionalki ini neto tajno i perverzno.9 "e moemo videti drugi kosmos, ali na osnovu
njegovi+ zakona moemo da izraunamo kakav on mora $iti. Vidi, zvezde sijaju za+valjujui
pro#esu u kome jednostavnije kom$ina#ije esti#a postepeno prelaze u komplikovanije
kom$ina#ije esti#a. Taj pro#es zovemo nuklearnom &uzijom."
"Imaju li to u drugom univerzumu@"
"4a, ali poto je nuklearna sila sla$ija, &uzija je mnogo sporija, To znai da u drugom
univerzumu zvezde moraju $iti mnogo, mnogo vee, inae se u njima ne $i odigravalo dovoljno
&uzije da im omogui da sijaju. ? drugom univerzumu, zvezde koje ne $i $ile vee od naeg *un#a
ostale $i +ladne i mrtve. * druge strane, kad $i zvezde u naem univerzumu $ile vee, u njima $i
se doga%alo toliko &uzije da $i one eksplodirale. To znai da u naem univerzumu mora $iti na
+iljade puta vie zvezda nego u nji+ovom, ali manji+..."
"(i imamo samo sedam..." poe 4ua. 6nda ree3 "-, za$oravila sam."
6din se nasmeio popustljivo. ije teko za$oraviti $ez$rojne zvezde koje se ne mogu
videti, sem spe#ijalnim instrumentima. "ema pro$lema. 7amera li to ti dosa%ujem sa svim
ovim@"
"e dosa%uje mi", ree 4ua. "6$oavam to. 8ak mi je i +rana od takvi+ razgovora
ukusnija,
tako ukusna." 7atalasala se izme%u dve elektrode, nekim raskonim dr+tajem.
6din, koji nikad ranije nije uo 4uu da o +rani kae ita po+valno, u ovome na%e povod
za veliki optimizam. "aravno", ree on, "na univerzum ne traje onoliko dugo koliko nji+ov.
5uzija se odvija tako $rzo da se sve esti#e iskom$iniraju posle milion nai+ ivotni+ vekova."
"-li ima toliko zvezda."
"4a, ali, vidi, sve one gore istovremeno. Meo na univerzum umire. ? drugom univerzumu,
gde je $roj zvezda toliko manji, ali su toliko vee, &uzija se odvija tako sporo da e zvezde
potrajati +iljadama i milionima puta due nego kod nas. Teko je to uporediti, zato to vreme,
moda, tee razliitim $rzinama u ta dva univerzuma." 4odao je, sa izvesnim oklevanjem3 "Taj
deo ni sam ne razumem. To je deo Cstvaldove teorije, kojom ja dosad nisam stigao detaljnije da se
poza$avim."
"4a "i je Cstvald izveo sve ove
zakljuke@" "Veliki deo nji+."
4ua ree3 "Pa, udesno je da +ranu do$ijamo iz drugog univerzuma. (islim, onda nije $itno
ako nae *un#e umre. (oemo da na$avimo +rane koliko god nam tre$a iz drugog univerzuma."
"Tako je."
"-li zar se nita r%avo ne doga%a@ Imam... , oseanje da se doga%a neto r%avo."
"C, pa", ree 6din, "mi trans&eriemo materiju tamo i amo da $i pozitron0pumpa radila, a
to znai da se dva univerzuma pomalo meaju. aa nuklearna sila postaje malo, samo mali#e
sla$ija, zato se &uzija u naem *un#u malo usporava i ono se +ladi malo $re... ali samo malo, a
sem toga *un#e nam u svakom sluaju vie ne tre$a."
"ije to ono neto r%avo koje oseam. -ko nuklearna sila mali#e poputa, onda atomima
tre$a vie mesta 1 je I2 tako@ 1 i onda ta $iva sa stapanjem@"
"6no postaje mali#e tee, ali tre$alo $i da pro%e mnogo miliona nai+ ivotni+ vekova
pre nego to $i postalo primetno tee stapati se. 8ak i ako jednog dana stapanje postane
neizvodljivo i (eki izumru, to e $iti daleko posle onog vremena kad $ismo svi pomrli usled
nedostatka +rane da ne koristimo drugu vasionu."
"i to nije ono oseanje neeg0r%avog. . " 4ua je poinjala da mrsi rei. ?vijala se izme%u
elektroda; 6dinovim zadovoljnim oima inilo se da je postala primetno krupnija i na$ijenija. )ilo
je to kao da njegove rei, $a kao i +rana, jaaju 4uu.
"osten je u pravu! 6$razovanje ini da je 4ua zadovoljnija ivotom; 6din je nasluivao u
4ui neku senzualnu radost koju jedva da je ikad ranije osetio.
")a je lepo od te$e to mi to o$janjava, 6din. Ti si do$ar levi."
"Aeli da nastavim@" upita 6din, polaskan i zadovoljan vie nego to je reima mogao
izraziti. "'oe li jo neto da pita@"
"(nogo toga, 6din, ali... ali ne sad. e sad, 6din. 6+, 6din, zna "i ta $i+ sad elela
da radim@"
6din je,to smesta pogodio, ali je $io suvie oprezan da to otvoreno kae. 4uini
momenti erotskog nastupanja $ili su tako retki da im se moralo prilaziti sa najveom panjom.
6ajniki se nadao da se Trit nije toliko zapetljao oko de#e u toj meri da sad ovo ne uspeju da
iskoriste.
-li Trit je ve uao u so$u. 7ar je $io napolju, pred vratima, i ekao@ 6din za to nije
mario. ije preostalo vremena za razmiljanje.
4ua je potekla iz prostora izme%u elektroda. 6dinova ula se ispunie njenom lepotom.
)ejae krasna, izme%u nji+ dvoji#e; vi%en kroz nju Trit je sav svetlu#ao, a ru$ovi mu plamta+u
neverovatnim $ojama.
ikad ovako nije $ilo. ikad.
6din se oajniki suzdravao, putajui svoju supstan#u da se uliva u 4uu i Trita atom po
atom;
svim silama se odupirao 4uinom nadmonom prodiranju u njega; nije se jednostavno predao
ekstazi,
nego je putao da ekstazu upaju iz njega; drao se svoje svesti do zadnjeg mogueg momenta; a
onda je izgu$io svest u jednom konanom zanosu uivanja tako intenzivnom da mu se inilo da
neka ogromna eksplozija odjekuje i iri dr+taje $eskonano kroz njega.
ikad u ivotnom veku te trijade nije period nesvesti usled stapanja potrajao tako dugo.
!,
Trit je $io zadovoljan. *tapanje je $ilo tako do$ro. ? pore%enju sa ovim stapanjem, sva
ranija su izgledala mruljavo i prazno. )io je presrean z$og ovog to se desilo. Ipak, utao je.
*matrao je da je $olje ne govoriti.
I 6din i 4ua su $ili sreni. To je Trit jasno oseao. 8ak su i de#a nekako
sijala. -li Trit je $io sreniji od svi+ 1 prirodno.
*luao je razgovore 6dina i 4ue. ita nije razumeo, ali to nije $ilo vano. ije mu smetalo
to
su tako zadovoljni jedno drugim. 6n je imao svoje zadovoljstvo. )ilo mu je dovoljno i da
samo slua.
/ednom prilikom 4ua ree3 "4a li oni stvarno pokuavaju da komuni#iraju sa nama@"
:Tritu nikad nije postalo $a jasno ko $i mogli $iti "oni". *+vatio je da je "komuni#irati"
&ina re za "priati". 6nda zato ne kau "priati"@
Ponekad se pitao tre$a li da i+ prekine. -li kad god $i on neto zapitao, 6din $i samo
rekao
"4o$ro, Trit" a 4ua $i se komeala nestrpljivo.9
"Pokuavaju", ree 6din. "Tvrdi su sasvim sigurni u to. a materijalu koji nam se alje
ponekad se na%u oznake. Tvrdi kau da je sasvim mogue komuni#irati putem takvi+ oznaka.
7apravo, pre mnogo vremena Tvrdi su i sami koristili oznake, onda kad je $ilo potre$no o$jasniti
drugo0$iima kako da pripreme svoj deo pozitron0pumpe."
"Pitam se kako izgledaju drugo0$ia. ,ta ti misli, kako izgledaju@"
"a osnovu zakona moemo da izraunamo prirodu zvezda, zato to je to jednostavno. -li
kako da izraunamo prirodu ti+ $ia@ ikad neemo moi da saznamo."
"7ar nam ne $i mogli javiti kako izgledaju@"
"-ko $ismo nji+ov nain komuni#iranja mogli s+vatiti, moda $ismo stekli neki uvid. -li taj
nji+ov nain 1 ne s+vatamo."
4ua kao da je $ila oja%ena. "7ar Tvrdi ne razumeju@"
"e znam. -ko razumeju, meni to nisu rekli. "osten mi je jednom rekao da nije vano kakva
su to $ia, ako pozitron0pumpa radi i proiruje se."
"(oda jednostavno nije eleo da mu
dosa%uje." 6din nadmeno ree3 "e dosa%ujem
ja njemu."
"(a, zna ta +ou da kaem, Prosto nije +teo da ulazi u sve one detalje."
Tad Trit vie nije mogao da slua. 6ni su nastavili da raspravljaju da li Tvrdi tre$a da
omogue
4ui da vidi te oznake. 4ua je rekla da e moda moi da oseti ta oznake znae.
Trit se pomalo ljutio z$og ovoga. a kraju krajeva, 4ua je samo (eka, nije ak ni
Ba#ionala#. Poeo se pitati da li 6din, priajui joj sve to, postupa do$ro. To navodi 4uu na
smene pomisli...
4ua je videla da i 6din poinje z$og ovoga da se ljuti. Prvo se smejao. 6nda je rekao da
jedna Cmo#ionalka ne moe da iza%e na kraj sa tako komplikovanim stvarima. 6nda je od$io da
razgovara dalje, ma o emu. 4ua je morala da $ude veoma prijatna prema njemu neko vreme, dok
se nije raskravio.
4ogodilo se jednom i da se 4ua naljuti 1 da se apsolutno raz$esni.
Poelo je, tada, ti+o. 7apravo, $io je to jedan od oni+ trenutaka kad su o$a deteta $ila sa
njima. 6din je putao de#u da se igraju sa njim. ije zamerao ni kad ga je mali desnokrila#
Torun vukao. 6din se, zapravo, prepustio igri na nain skroz nedostojanstven. .ao da mu je $ilo
sasvim svejedno
to je u igri zado$io sasvim pogrean o$lik. ?pravo to $ilo je siguran znak da je zadovoljan. Trit
je ostao u uglu, odmarao se, veoma zadovoljan onim to se doga%a.
4ua se smejala 6dinovoj izo$lienosti. .oketno je svojom supstan#om doti#ala 6dinove
kvrge. Trit je znao da ona zna da su ra#ionalske povrine osetljive kad su izvan ovoida.
"Bazmiljala sam, 6din", poela je 4ua. "... -ko na univerzum kroz pozitronsku pumpu
prima mali#e nji+ovi+ zakona, zar ne unosi na univerzum istim putem svoje zakone u nji+ov@"
6din se prodernjo kad ga je 4ua dotakla. Pokuavao je da iz$egne 4uu a da to ne uznemiri
de#u. /eknuo je3 "e mogu da odgovorim ako ne prestane, ti nesreo srednja."
Prestala je, a on ree3 "To ti je veoma do$ra misao, 4ua. Ti si zapanjujue stvorenje. Istina
je, dakako. (eanje se odvija o$osmerno . Trit, izvedi male, +oe li@"
-li de#a izjurile i sama. isu to $ila $a neka mala de#a. 6$oji#a su poprilino porasli. -nis
je uskoro tre$alo da otpone svoje kolovanje, a Torun je ve pokazivao pravu roditeljsku tupost,
Trit je ostao. (islio je3 kad joj 6din ovako pria, 4ua je tako lepa.
4ua ree3 "-ko ti drugi zakoni usporavaju nae *un#e i +lade ga; zar onda nai zakoni ne
u$rzavaju nji+ova sun#a i ne zagrevaju i+@"
"?pravo tako, 4ua. i Ba#ionala# ne $i
$olje." ".oliko se zagreju nji+ova sun#a@"
"-, ne mnogo; postaju samo malo, malo vrelija."
"-li tu nailazim na to oseanje neto0r%avo", ree 4ua.
"Pa, do$ro, pro$lem je u tome to su nji+ova sun#a tako ogromna. -ko se naa mala sun#a
malo o+lade, nije vano. 8ak i ako se ugase sasvim, to ne mari dokle god imamo pozitron0pumpu.
(e%utim, kod veliki+, kod gigantski+ zvezda ak i to malo dodatno zagrevanje moe znaiti
nevolju. ? svakoj takvoj zvezdi ima toliko materijala da ona i pri vrlo malom u$rzavanju &uzije
mora eksplodirati."
"/ksplodirati+ -li ta e se onda desiti sa tim
narodom@" "*a kojim narodom@"
"*a narodom drugog univerzuma."
/edan trenutak 6din je gledao prazno. 6nda ree3 "e
znam." "4o$ro, ta $i se desilo kad $i nae *un#e
eksplodiralo@" "6no ne $i moglo da eksplodira."
:Trit se pitao oko ega je nastalo sve to uz$u%enje. .ako $i jedno *un#e moglo eksplodirati@
8inilo se da se 4ua sve vie ljuti a da se 6din z$unio.9
4ua ree3 "-li ako $i@ 4a li $i postalo veoma
vrue@" "Pretpostavljam da $i."
"7ar nas to ne $i sve pou$ijalo@"
6din je oklevao, a onda ree sa vidnom netrpeljivou3 ".akve veze to ima, 4ua@
ee eksplodirati nae *un#e, onda ne postavljaj smena pitanja."
"Ti si meni rekao da postavljam pitanja, 6din, a veze ima, jer pozitron0pumpa radi
dvosmerno. ji+ov deo potre$an nam je koliko i na deo."
6din je zurio u nju. "To ti nikad nisam
rekao." "6seam to."
"(nogo toga ti osea. 4ua..."
-li 4ua je poela da vie. )ila je sasvim izvan se$e. Trit je nikad takvu nije video. 6na
ree3
"emoj da menja temu, 6din. I nemoj da se povlai i pokuava da napravi od mene
kompletnu $udalu 1 samo jo jednu Cmo#ionalku. Bekao si da sam skoro kao Ba#ionala#,
dovoljno sam takva da uvidim da pozitron0pumpa nee raditi $ez drugo0$ia. -ko taj narod u
drugom univerzumu $ude uniten, pozitron0pumpa e stati, nae *un#e $ie +ladnije nego ikad, pa
emo pomreti od gladi, svi. 7ar ne smatra da je to vano@"
I 6din se razvikao. "To pokazuje koliko ti zna. ji+ova pomo nam je potre$na zato to
su zali+e energije razre%ene pa moramo da razmenjujemo materiju. -ko sun#e u drugoj vasioni
eksplodira, nastae ogromna poplava energije; dinovska poplava koja e trajati milion ivotni+
vekova. )ie toliko energije da emo moi da je #rpemo direktno $ez ikakvog trans&erisanja
materije u ma kom prav#u; prema tome oni nama ne tre$aju, i nije vano ta e se sa njima,.
*koro su se dodirivali. Trit je $io uasnut. 'teo je da kae neto, razdvoji i+, pria sa
njima. ije uspevao da smisli nita to $i mogao rei. 6nda se pokazalo da nema potre$e da ma ta
smilja.
Pred samim ulazom u peinu stajao je jedan Tvrdi. e samo jedan. Troji#a. Pokuavali su
da neto kau, ali od vike se nije ulo.
Trit je #iknu3 "6din! 4ua!"
6nda ostade nepomian, dr+tei. ? svome stra+u sagledavao je radi kakvog razgovora su
Tvrdi doli. 6dluio je da se udalji.
-li jedan Tvrdi je ispruio jedan od svoji+ permanentni+, neprozirni+ produetaka i rekao3
"e
idi."
7azvualo je gru$o, nimalo prijateljski. Trita o$uze vei stra+ nego ikad.
#a
4ua je $ila $esna; toliko $esna da je jedva mogla da osea Tvrde. .ao da su je razliite
komponente gneva guile na taj nain to ju je svaka komponenta, zase$no, ispunjavala do vr+a.
Postojalo je oseanje pogrenosti3 pogreno je da 6din pokuava nju da lae. Pogreno je da itav
jedan svet nastanjen narodom umre. Pogreno je to joj nikad nisu dozvolili da ui iako ona tako
lako ui.
Posle onog prvog ulaenja u stenu, jo dvaput je otila u peine Tvrdi+. 6$a puta se
neprimetno utiskivala u stenu, poinjala da osea i da zna, i kad god je 6din preduzimao da joj
neto o$jasni, ona je u napred znala ta e uti.
7ato, onda, ne mogu i njoj da o$ez$ede nastavu kao 6dinu@ 7ato samo Ba#ional#ima@ 7ar
ona poseduje sposo$nost uenja samo zato to je $e0levulja, pervertirana srednjai#a@ C, onda
neka joj, takvoj kakva je, o$ez$ede nastavu. Pogre"no je ostavljati je u neznanju.
ajzad rei Tvrdoga poee da se pro$ijaju do nje. "osten je $io prisutan, ali nije govorio.
Lovorio je neki nepoznati Tvrdi koji je stao ispred ostali+. ije ga poznavala, ali ona je malo
koga od nji+ uopte poznavala.
Taj Tvrdi ree32 ".o od vas je $io nedavno u donjim peinama, peinama Tvrdi+@"
4ua se drala prkosno; saznali su za njeno trljanje kroz stenu, ali nju $a $riga. eka
ispriaju svima. Ispriae ona sama. "/a sam", ree. "(nogo puta."
"*ama@" ree Tvrdi mirno.
"*ama. (nogo puta", odseno e 4ua. ? stvari je ila samo tri puta, ali $a nju
$riga. 6din je promrmljao3 "/a sam, naravno, ponekad odlazio u donje peine."
Tvrdi je to ignorisao. 6krenuo se Tritu i rekao otro3 "- ti,
desni@" Trit dr+tavo progovori3 "/esam, Tvrdi gospodine."
"*am@"
"4a, Tvrdi gospodine."
".oliko esto@"
"/ednom."
4ui je ovo zasmetalo. /adni Trit je u takvoj pani#i ni z$og ega. 6na je kriva, i spremna za
kon&ronta#iju. "Pustite ga na miru", ree. "/a sam ona koju traite."
Tvrdi se polako okrenuo ka njoj. "Badi ega@" ree.
"Badi... toga to je u pitanju, ma ta to $ilo." *ada, suoena sa potre$om da prizna, nije
mogla da prinudi se$e da opie ono to je $ila uradila. e pred 6dinom.
"4o$ro, doi emo do te$e. Prvo desni... Ti se zove Trit, je "i tako@ 7ato si iao u
donje
peine sam@"
"4a $i+ razgovarao sa Tvrdim Cstvaldom, gospodine."
a to 4ua opet upade, ivo zainteresovana3 "/este li vi
Cstvald@" Tvrdi kratko odvrati3 "e."
6dinu kao da je $ilo neprijatno, kao da ga je 4ua o$rukala time to nije prepoznala
ovog
Tvrdog. 4ua za to nije marila.
Tvrdi ree Tritu3 ",ta si izneo iz donji+
peina@" Trit je utao.
)ez emo#ije, Tvrdi ree3 "7namo da si uzeo neto. Aelimo da znamo da li zna ta je to $ilo.
(oglo $i da $ude veoma opasno."
Trit je i dalje utao, a "osten se umeao, govorei prijatnijim tonom3 "(olim te re#i nam,
Trit. 7namo da si to $io ti, a ne elimo da $udemo gru$i."
Trit promumla3 "?zeo sam loptu +rane."
"-1+a", ree onaj prvi Tvrdi. ",ta si sa njom uinio@"
Iz Trita kao da je provalilo. ")ilo je to za 4uu. ije +tela da jede. )ilo je za
4uu." 4ua, zapanjena, podskoi i zgusnu se.
Tvrdi se smesta okrenuo ka njoj. "4a li ti je to $ilo
poznato@" "e!"
"i te$i@" ree on 6dinu.
6din, nepomian toliko da se inilo da je zamrznut, ree3 "e, Tvrdi gospodine."
/edno krae vreme vazdu+ je $io pun neprijatni+ vi$ra#ija3 Tvrdi su razgovarali izme%u se$e,
ignoriui trijadu.
4ua nije znala, i ni u snu ne $i pokuala da analizira, da li je nova sposo$nost
steena $orav#ima u steni ili nedavnim $urnim emo#ijama; tek 1 znala je da moe da u+vati
nagovetaje ne rei nego razumevanja.
Pre nekog vremena otkrili su gu$itak. Tragali su ti+o. ?z dosta oklevanja, okrenuli su se
(ekima kao moguim kriv#ima. Istraivali su, a onda se sa jo veim oklevanjem usmerili na
6dinovu trijadu. :7ato@ To joj je promaklo.9 ije im $ilo jasno kako $i 6din mogao $iti tako
glup da to uzme, niti otkud $i 4ua mogla imati takvu sklonost. 6 Tritu nisu razmiljali uopte.
6nda se ovaj Tvrdi koji dosad ni re nije rekao setio da je video Trita u peinama Tvrdi+.
:aravno, pomisli 4ua. )ilo je to onog dana kad je ona prvi put ula u stenu. Tad je i ona
osetila Trita. To $ejae za$oravila.9
8inilo se da je to krajnje neverovatno, ali najzad, poto je sve drugo $ilo nemogue i poto je
proti#anjem vremena opasnost postala nepodnoljiva, doli su. Vie $i voleli da prvo pitaju
Cstvalda za savet, ali u vreme kad je Trit sagledan kao mogui kriva# Cstvald nije $io na
raspolaganju.
*ve je to 4ua osetila u jednom asu. 6krete se Tritu, ispunjena meavinom zapanjenosti i
ogorenja.
"osten je $rino vi$rirao da nikakva teta nije uinjena, da 4ua izgleda do$ro, da je
ovo zapravo $io jedan koristan eksperiment. 6naj Tvrdi sa kojim je Trit razgovarao slagao se; onaj
drugi je jo irio oko se$e za$rinutost
4ua nije pazila samo na nji+ nego je posmatrala i
Trita. Prvi Tvrdi ree3 "L%e je sada lopta +rane, Trit@"
Trit im je pokazao.
)ila je skrivena e&ektno. Provodni#i su $ili poloeni nespretno ali su dovoljno do$ro
radili. "Ti si ovo sam uradio, Trit@" ree Tvrdi.
"4a, Tvrdi gospodine."
".ako si znao kako
tre$a@"
"Pogledao sam kako je to $ilo ura%eno u peinama Tvrdi+. ?radio sam tano onako kako
sam tamo video."
"7ar nisi znao da si mogao naneti zlo tvojoj srednjoj drugari#i@"
"isam. To ne $i+. /a..." 7a kratko je zanemeo, onda ree3 "ije to $ilo da $i se njoj nanelo
zlo.
)ilo je da $i jela. amestio sam tako da se uliva u njeno +ranilite, ?krasio sam njeno
+ranilite. Aeleo sam da pro$a, i pro$ala je. /ela je! Po prvi put posle dugog vremena jela je do$ro.
*tapali smo se." 7astao je, onda nastavio silovito i potmulo. "ajzad je imala dovoljno energije da
zane $e$u0 Cmo#ionalku. ?zela je 6dinovo seme i prenela ga meni. *ad raste u meni. )e$a
Cmo#ionalka raste u meni."
4ua nije $ila u stanju da progovori. 7ateturala se unazad, onda pojurila ka vratima na tako
+aotian nain da Tvrdi nisu mogli na vreme da joj se sklone s puta. aletela je na produetak
onog Tvrdog koji je stajao napred, zala du$oko u taj produetak, onda se izvukla, to je $ilo
praeno gru$im zvukom
Produetak Tvrdoga se opustio, a izraz Tvrdoga pokaza $ol, gr $ola. 6din pokua da
zao$i%e Tvrdoga da $i krenuo za 4uom, ali Tvrdi progovori sa vidnom tekoom3 "Pusti je da sada
ode. ,tete je dovoljno nainjeno. (i emo se po$rinuti za stvari."
#b
6din se naao u komaru. 4ue nigde. Tvrdi su otili. /edino je Trit ostao. - Trit je utao.
.ako se moglo ovo dogoditi, razmiljao je 6din namueno. .ako je mogao Trit sam da na%e
put do peina Tvrdi+@ .ako je mogao da ponese akumulator napunjen na pozitron0pumpi,
predvi%en da isputa zraenje mnogo kon#entrisanije od sunevog, i da se odvai. ..
6din ne $i imao +ra$rosti da pokua tako neto. .ako je imao Trit, smotani Trit, neznali#a
Trit@ Ili je i Trit neo$ian@ 6din, pametni Ba#ionala#
; 4ua, neo$ina, radoznala Cmo#ionalka; a uz nji+ Trit, +ra$ri
Parental@ ".ako si mogao to da uradi, Trit@" ree on.
Trit je odgovorio vrlo3 ",ta sam to uradio@ a+ranio sam je. ajela se $olje nego ikad
ranije. *ad je naa $e$a1Cmo#ionalka konano zaeto 7ar nismo dovoljno dugo ekali@ 8ekali
$ismo zauvek, da smo ekali 4uu."
"-li kako ne s+vata, Trit@ (ogao si joj naneti zlo. ije to $ilo o$ino svetio sun#a. )io je to
jedan eksperimentalni radija#ioni izvor koji je mogao $iti kon#entrisan do opasnog stupnja."
"e razumem to to pria, 6din. .ako je moglo tete $iti@ 6kusio sam ja onu +ranu koju
su Tvrdi ranije pravili. ?kus je $io lo. I ti si to pro$ao. ?kus je $io prosto grozan, a ipak nam to
nikad nije nanelo tete. Tako je gadnog ukusa $ilo da 4ua nije +tela ni da pipne. 6nda sam
naiao na tu loptu +rane. )ilo je ukusno. /eo sam malo; $ilo je izvrsno. .ako moe neto izvrsno
da $ude tetno@ Vidi, 4ua je jela. 4opalo joj se. Tako je zaeta $e$a1Cmo#ionalka. .ako je
mogue da sam uinio neto loe@"
6dina je oajanje +vatalo od pomisli da pone da o$janjava. "4ua e $iti veoma ljuta",
ree. "Proi e je to."
"Pitam se. Trit, ona nije kao druge Cmo#ionalke. 7ato je tako teko iveti s njom, ali i tako
divno kad mo'emo da ivimo s njom. 6na moda vie nikad nee +teti da se stapa s nama."
Tritova &igura $ila je sva od ro$usni+ ravni+ povrina. "4o$ro, pa ta@" ree
on. "Pa "ta? Ti to pita@ 7ar eli da stapanja prestanu@"
"e, ali ona ako nee, nee. Imam svoju treu $e$u i vie me se nita ne tie. 7nam ja kakvi
su
(eki $ili u davna vremena. Ponekad su ra%ali i drugu trijadu $e$a. -li ja ne marim. /edna trijada
je dovoljna."
"-li, Trit, stapanje nije samo radi $e$a."
"ego radi ega@ 8uo sam kad si jednom rekao da posle stapanja ui $re. 6nda poni da
ui sporije. )a me $riga. /a svoju treu $e$u imam."
6din se okrenuo, dr+tei, i u trzajima se izlio iz so$e. .akva je vajda Trita grditi@ Trit nee
razumeti. 6din nije $io siguran ni da e sam on, 6din, razumeti.
.ad se trea $e$a rodi i malo odraste vreme e, nesumnjivo, nastupiti da se ode. 6n, 6din,
morae da da signal, morae da kae kad, i sve e morati da se izvri $ez stra+a. (a ta drugo $ilo
$i sramota, ili gore od sramote, pa ipak on sa ovim nee moi da se suoi $ez stapanja, ak i sad,
kad sva tri deteta postoje.
*tapanje $i, nekako, uklonilo stra+... (oda je to zato to stapanje podsea na odlazak. Pri
stapanju protekne izvesno vreme, a ipak $ola nema. )ilo je to kao da nisi iveo, a ipak prijatno.
?z dovoljno stapanja, 6din $i mogao skupiti +ra$rost, osposo$iti se da ode $ez stra+a i $ez...
-+, tako mu *un#a i svi+ zvezda, nije to nikakvo "odlaenje". 7ato koristiti tu sveanu
&razu@
7na on i onu drugu re koju niko ne koristi sem de#e eljne da nekako okiraju svoje roditelje.
Be glasi3 umreti. 6n se mora spremiti da umre $ez stra+a, i da sa so$om povede 4uu i Trita u
smrt
-li kako@ ije to znao... e $ez stapanja...
#,
Trit je ostao sam u so$i, uplaen, ali tvrdo reen da ne dozvoli da ista utie na njega. Ima
svoju treu $e$u. 6sea njeno prisustvo u se$i.
To je ono vano.
To je ono jedino vano.
-li zato onda, du$oko u se$i, ima to uporno, mada sla$o nasluivanje da to nije jedino
vano@
$a
4ua je $ila posti%ena u skoro neizdrljivoj meri. 4ugo joj je tre$alo da suz$ije taj stid; da ga
suz$ije dovoljno da opet stekne sposo$nost da misli. Aurila je 1 urila 1 kretala se slepo u
daljinu, to dalje od uasa pei0ne0doma; nije marila za to to ne zna kud ide niti gde se nalazi.
)ila je no, vreme kad nijedan pristojni (eki nee $iti na povrini, ak ni najneoz$iljnija
Cmo#ionalka. 4o izlaska sun#a jo je dugo ostalo. 4ua je z$og toga $ila zadovoljna. *un#e je
+rana, a ona je u tom asu mrzela +ranu i mrzela ono to su joj uinili.
)ilo je i +ladno, ali je 4ua toga $ila samo udaljeno svesna. ,ta se nje tie +ladnoa, mislila je,
kad su nju upravo natovili da $i mogla da o$avi svoju dunost 1 natovili njen du+ i njeno telo;
posle toga, +ladnoa i izgladnjavanje su joj maltene prijatelji.
*ad je mogla da prozre Trita, /adnik; njega je tako lako prozreti; njegovi postup#i su
ist instinkt, tre$a ga po+valiti to je svoju elju sproveo tako +ra$ro. 6dvano se vratio iz peina
Tvrdi+ sa loptom +rane :a ona 1 ona ga je $a tad osetila i mogla je znati ta se deava da Trit
nije $io toliko paralisan onim to ini da se nije usu%ivao ni da misli o onom to ini, i da ona nije
$ila toliko paralisana onim to je ona inila i novom du$inom per#ipiranja da je propustila
da oseti ono najvanije za nju9.
Trit je to uneo u peinu neprimeen, amestio je svoju jadnu zamku, dekorisao je +ranilite
da $i primamio 4uu. - ona se vratila, sva zajapurena od saznanja da je tako razre%ena da moe i
kroz stenu, sva posti%ena z$og toga, i sklona da saaljeva Trita. Tako puna stida i saaljenja, jela
je, i pomogla u zaeu.
Posle tog odnosa, jela je samo malo, retko, kao to je ve $io njen o$iaj, i nikad na
+ranilitu, ali tad vie nije $ilo ni pritiska da po%e na +ranilite. Trit vie nije vrio pritisak na
nju. )io je zadovoljan :dakako9 i zato vie nije $ilo nieg to $i 4uu postidelo, podsetilo na
dunost. Trit je ostavio loptu +rane na istom mestu. ije rizikovao da je vraa dole; ostvario je ono
to je eleo, pa je $ilo naj$olje i najlake ostaviti loptu tamo gde je i ne misliti vie na to.
... 4ok ga nisu u+vatili.
-li pametni 6din je morao prozreti Tritov plan, morao je primetiti da do elektroda vode
novi provodni#i, morao je s+vatiti ta Trit namerava. *a Tritom o tome, nesumnjivo, nije
razgovarao, jer $i time z$unio i uplaio jadnog denjaka, a 6din je uvek sa puno "ju$avi $rinuo o
Tritu.
aravno, nije ni $ilo potre$no da 6din ma ta kae. )ilo je potre$no samo da popuni praznine
u
Tritovom nevetom planu, da potpomogne da taj plan
uspe.
4ua vie nije imala nikakvi+ iluzija. 7nala je da je mogla primetiti ukus lopte +rane,
neo$inu aromu, nain kako je ta +rana poela da popunjava njenu strukturu ne dajui joj oseanje
sitosti 1 da nije $io tu 6din koji ju je zapriavao.
)ila je to zajednika zavera nji+ dvoji#e; $ez o$zira da "i je Trit $io toga svestan ili ne. .ako
je
mogla da poveruje da se 6din iznenada pretvorio u paljivog, savesnog uitelja@ .ako je mogla
da previdi zadnje namere@ ji+ova $riga za nju $ila je ustvari nji+ova $riga za kompletiranje
trijade de#e, a to je ve samo po se$i pokazivalo koliko im je malo $ilo stalo do nje.
Pa.. .
7astala je dovoljno dugo da oseti svoj umor. ?vukla se u jednu pukotinu u steni da $i se
zatitila od razre%enog, +ladnog vetra. 6d sedam zvezda, dve su se nale u njenom vidnom polju.
Lledala i+ je odsutno, angaujui svoja spoljanja ula trivijalnostima da $i se mogla $olje
kon#entrisati na
unutranja razmiljanja.
)ez iluzija.
"Izdali su me", promrmlja ona. "Izdali."
7ar ne mogu da vide dalje od sami+
se$e@
(oglo se smatrati normalnim to to je Trit $io voljan da dopusti propast svega na svetu samo
da $i stekao svoje $e$e; Trit je stvorenje instinkta. -li 6din@
6din je koristio razum, no da li je to znailo da je spreman sve da rtvuje samo da $i mogao
da uve$ava svoj razum@ 7ar je svaki produkt razuma samome se$i razlog postojanja 1
postojanja po svaku #enu@ -ko je Cstvald pronaao pozitron0pumpu, da li je to razlog da se ona
koristi tako da itav svet, sa Tvrdima i (ekima podjednako $ude stavljen na milost i nemilost
onog naroda iz drugog univerzuma@ ,ta ako onaj drugi narod prestane sa korienjem pumpe, i
svet ostane $ez nje, a sa opasno o+la%enim *un#em@
e, nee oni prestati; taj drugi narod je dopustio da $ude naveden da pone, pa e isto tako
dopustiti da $ude naveden i da nastavi, sve do svog unitenja 1 a tad taj narod vie nee
$iti potre$an Ba#ional#ima, ni onim (ekim ni onim Tvrdim 1 $a kao to je sluaj sa njom,
4uom, koja im vie nije potre$na i koja e sad morati da ode, da $ude unitena.
Izdali su i nju i taj drugi narod.
/edva primeujui ta radi, ututkavala se sve du$lje i du$lje u stenu ?vukla se sasvim. Vie
nije videla zvezde, nije $ila na udaru vetra, nije $ila svesna sveta. Postala je ista misao.
Cstvald3 njega mrzi. 6n je personi&ika#ija svega se$inog i tvrdog 6n je izumeo
pozitron0 pumpu, on e unititi itav jedan svet u kome ivi moda, na desetine +iljada $ia. ee
ga pritom muiti savest. Tako je povuen da se takorei nikad ne pojavljuje, ali tako moan da
ga se izgleda, ak i Tvrdi plae.
-ko je tako, ona e se $oriti s njim. 7austavie ga.
eka vrsta komunika#ije pomogla je narodu iz drugog univerzuma da pripremi pozitron0
pumpe. 6din je uporno spominjao poruke. Lde $i se mogle takve poruke uvati@ .ako $i
one mogle izgledati@ .ako $i se mogle okoristiti za nastavljanje komuni#iranja@
7apanjuje kako jasno misli. 7apanjuje. alazi divlju radost u tome sto e moi da
upotre$i misao kao oruje kojim e slomiti surove mislio#e.
6ni nju nee moi da zaustave, jer ona moe da ide tamo gde ne moe nijedan Tvrdi,
nijedan
Ba#ionala#, nijedan Parental, tamo gde nijedna Cmo#ionalka nee pristati da po%e.
(ogla $i jednog dana $iti u+vaena, ali u ovom asu to joj nije vano. 6na e otpoeti $or$u
da istera svoje 1 po svaku #enu 1 po svaku #enu 1 mada e u toj $or$i morati da ivi u steni,
putuje kroz stenu, o$ilazi peine Tvrdi+, krade +ranu iz akumulatora Tvrdi+ ako druge +rane
nema, a kad moe, da ulazi u jata drugi+ Cmo#ionalki i +rani se sunevim sjajem.
-li na kraju, oitae im ona estoku lek#iju, a posle toga neka urade sa njom ta god ele.
)ie spremna ak i da ode, tada 1 ali ne ranije.
$b
6din je $io prisutan kad se nova $e$a1Cmo#ionalka ra%ala, $e$a u svakom pogledu
savrena, ali nije $io u stanju da se tom doga%aju naroito o$raduje. 8ak je i Trit u svom zanosu
sree $io nekako pokunjen, mada je $e$u pazio savreno, kao to to Parental mora.
Toliko je ve vremena prolo; od 4ue ni traga ni glasa. ije "otila" tj. umrla, jer nijedan
(eki to ne moe $ez istovremenog odlaska #ele trijade; ali, opet, nije ni ivela sa njima. 8inilo
se kao da je otila ne otiavi.
6din ju je video jednom, samo jednom, ne dugo posle onog njenog divljeg $ekstva izazvanog
saznanjem da je trea $e$a zaeta.
Prolazio je pored jedne grupe Cmo#ionalki koje su se sunale; lutao je vo%en priglupom
idejom da $i tako mogao nai 4uu, 6ne su se kikotale3 retko se deavalo da Ba#ionala# eta u
$lizini grupe Cmo#ionalki; poele su da se razre%uju, uputajui se time u masovno nepristojno,
provokativno ponaanje. Melu tu gomilu glupai#a vodila je samo jedna misao3 da vidno
pokau da su Cmo#ionalke.
6din je prema njima oseao samo prezir. a njegovim glatkim o$linama nije se pojavio ni
trag nekog uz$u%enog kretanja. ije razmiljao o tim Cmo#ionalkama; razmiljao je o 4ui, o
tome koliko je ona drugaija. 4ua se razre%ivala samo iz svoji+ unutranji+ potre$a, nikad ni iz
kojeg drugog razloga. ikad nije pokuala nikog da privue, i upravo zato $ila je jo privlanija.
-ko $i savladala se$e i pridruila se nekom jatu ovi+ praznoglavki, lako $i $ilo primetiti je
:vrsto je verovao 6din9 po tome to se ona /edina ne $i razredila; verovatno $i se $a zgusnula,
videi da se ostale razre%uju.
Bazmiljajui o tome, 6din je osmotrio Cmo#ionalke u sun#u i zapazio da se jedna, zaista,
nije razredila.
7astao je, onda po+itao ka njoj, ne marei za Cmo#ionalke koje su mu se nale na putu; a one
su ludo #iale, $r$ljale, i dimno $eale tamo0amo nastojei da mu se sklone s puta a da pritom ne
ulete jedna u drugu, da ne ponu da se stapaju jedna s drugom 1 $ar ne ovako na otvorenom, $ar
ne kad i+ gleda jedan Ba#ionala#.
*tvarno je to $ila 4ua. ije pokuala da se udalji. 4rala se na svom mestu i
utala. "4ua", ree on ponizno, "zar se ne vraa kui@"
"emam ja dom, 6dine", ree ona. ije to rekla sa gnevom niti sa mrnjom 1 i upravo zato
je zazvualo uasno.
".ako moe da krivi Trita za ono to je uinio@ 4ua, ti zna da taj jadnik ne ume razumno
da misli."
"-li ti ume, 6din. Ti si zagovarao moj um dok je njegova zamka +ranila moje telo, zar
ne@ Bazum ti je rekao da e me ti prevariti daleko uspenije nego to $i on to mogao."
"e, 4ua!"
",ta ne@ isi li izveo veliku predstavu kako e ti $iti moj nastavnik, o$razovati me@"
"/esam, ali to nije $ila predstava, $ilo je stvarno. I nije $ilo z$og toga to je Trit uradio. /a
tad nisam znao ta je on uradio."
"To ne mogu da verujem." )ez ur$e je poela da tee, da se udaljuje. Poao je za njom.
6stadoe sami. *un#e je prosipalo svoj #rveni sjaj na nji+.
6krenula mu se. "*amo jedno pitanje da ti postavim, 6din. 7ato si eleo da mi dri
nastavu@" "7ato to sam tako 'eleo", ree 6din. "7ato to u'ivam u dranju predavanja, i
zato to je to
stvar koju najvie volim 1 posle uenja, to ipak volim
vie."
"I posle stapanja, naravno... ije $itno", dodala je da $i spreila njegovu reak#iju. "emoj
mi sad o$janjavati da si govorio o razumu a ne o instinktu. -ko istinski misli to to kae o
uivanju u nastavi; ako stvarno mogu da ti verujem; onda e moda razumeti neto od onoga to
u ti rei. 6d kad sam te napustila, 6din, uila sam mnogo. ije vano kako. ?ila sam. ? meni
vie nema ni traga Cmo#ionalke, sem u &iziolokom pogledu. ?nutra, tamo gde je vano, u #elosti
sam Ba#ionalka, mada se nadam da u imati vie saoseanja prema drugima nego to ga
Ba#ional#i pokazuju. /edna od stvari koje sam saznala jeste ta smo, zapravo; ta smo ti i ja i
Trit, i ta su sve druge trijade na ovoj planeti; ta zaista jesmo i ta smo oduvek $ili."
"- to je@" upita 6din. )io je spreman da slua dugo, koliko god je potre$no, i onoliko
utljivo koliko je potre$no, samo da $i se ona vratila s njim kui, kad kae sve to ima. )io je
spreman na svako pokajanje, spreman da radi sve to se od njega zatrai. *amo je jedno vano3 da
se ona vrati. eto mutno i mrano u njemu znalo je da se 4ua mora vratiti do$rovoljno,
",ta smo@ Pa, ustvari, nismo nita, 6din", ree ona vedro, maltene sa sme+om. "ije li
to
udno@ Tvrdi su jedina iva vrsta na ovom svetu. 7ar te o tome nisu o$avestili@ Postoji samo
jedna vrsta ivi+ $ia. Ti i ja, mi (eki, nismo stvarno ivi. (i smo maine, 6din. (oramo to
$iti, jer jedino Tvrdi su ivi. 7ar te tome nisu uili, 6din@"
"-li, 4ua, to su $esmisli#e", ree 6din z$unjeno.
4uin glas postade otriji. "(aine, 6din! Prave nas Tvrdi! ?nitavaju nas Tvrdi! 6ni, Tvrdi,
oni su ivi, samo oni. 6 tome ne govore mnogo i ne moraju. *vi oni to znaju. -li ja sam
nauila da mislim, 6din, i sastavila sam, na osnovu sitni+ nagovetaja, sliku istine. 6ni ive
izuzetno dugo, ili ipak na kraju umru. Vie ne ra%aju; sun#e vie ne daje dovoljno energije za to.
Poto umiru veoma retko, ali se ne ra%aju uopte, nji+ov $roj polako opada. ema mladi+ da im
donesu sveu krv i nove misli, i zato je starim, dugovenim Tvrdima strano dosadno. I ta misli
da zato rade, 6din@"
",ta@" 6vo ga je na neki nain &as#iniralo; $ilo je odvratno ali &as#inantno.
"Proizvode me+aniku de#u, koju mogu da poduavaju. *am si to rekao, 6din. Vie voli
da dri nastavu nego ma ta drugo da radi, sa izuzetkom uenja, i naravno stapanja. Ba#ional#i
se proizvode kao mentalna slika Tvrdi+. Tvrdi se ne stapaju, a dalje uenje je za nji+
strano kompleksno zato to ve toliko znaju, onda ta im preostaje, ta ako ne za$ava
koju nalaze poduavajui druge@ Ba#ional#i samo zato i postoje, stvoreni su da $i mogli
$iti poduavani. Cmo#ionalke i Parentali su stvoreni zato to su $ili potre$ni kao delovi
samoodravajue maine za proizvodnju novi+ Ba#ionala#a. - novi Ba#ional#i su neprestano
potre$ni zato to se stari $rzo troe3 naue sve to nauiti mogu. .ad ostareli Ba#ionala#, koji je
apsor$ovao znanja koliko je najvie mogao, tre$a da $ude uniten, on taj pro#es smatra
2odlaenjem2; tako ga ue od poetka, da $i potedeli njegova oseanja. aravno, sa Ba#ional#ima
odlaze i Cmo#ionalke i Parentali. -ko su o$ez$edili da se zane nova trijada, vie niemu ne
slue."
"-li to uopte nije tako, 4ua", uspeo je 6din da kae. ije imao nijedan argument kojim $i
osporio njenu komarnu viziju, ali je pouzdano znao da 4ua nije u pravu. :(e%utim, ovaj mali
u$od sumnje u njemu 1 nije li to nagovetaj da mu je to "pouzdano znanje" unapred vetaki
usa%eno@ e, naravno ne, jer onda $i ista varka $ila usa%ena i 4ui, zar ne@ 1 Ili je 4ua nesavreni
primerak Cmo#ionalke, primerak koji je uspeo da se otrgne usa%enim laima i da... (a ta on to
pomilja@ "ud je koliko i ona.9
"Izgleda uznemiren, 6din. /esi li siguran da nisam u pravu@ aravno, sad imaju
pozitronsku
pumpu i energije koliko god im tre$a i koliko e im ikada tre$ati. ?skoro e opet poeti da
ra%aju. (oda to ve ine. ee im $iti potre$ne (eke maine, i zato emo svi mi $iti uniteni;
pardon, mislila sam da kaem 1 svi emo otii." T
"e, 4ua", ree 6din napreui se da u$edi se$e koliko i nju. "e znam odakle ti te ideje,
ali
Tvrdi nisu takvi. e unitavaju
nas."
"emoj lagati samog se$e, 6din. /esu $a takvi. *premni su da unite itav jedan svet drugo0
$ia samo radi svog do$itka; da unite #elu jednu vasionu, ako im je potre$no. 7ar $i oklevali da
unite nekoliko (eki+, radi svoje ugodnosti@ 1 -li jednu su greku nainili. egde je mainerija
pod$a#ila, pa je ra#ionalski um uao u telo Cmo#ionalke. /a sam $e0levulja, zna "i to@ Tako su
me Cmo#ionalke zvale kad sam $ila dete, i $ile su u pravu. *poso$na sam da rezonujem kao
Ba#ionala#, ali i da oseam kao Cmo#ionalka. Pomou te kom$ina#ije, $oriu se protiv Tvrdi+."
6din je $io van se$e. 4ua je svakako poludela, ali on to ne sme kazati. (ora nekako da je
smiri i dovede kui, apreui se da zvui iskreno, ree3 "4ua, kad odemo, ne $ivamo uniteni."
"e@ - nego ta nam se deava@"
"/a... ne znam. (islim da odemo u neki drugi svet, u neki $olji i sreniji svet, i postanemo
kao... kao ... pa, postanemo mnogo $olji nego to smo."
4ua se nasmejala. "Lde si to uo@ /esu li ti Tvrdi to rekli@"
"isu, 4ua, *iguran sam, na osnovu moji+ sopstveni+ misli, da to mora $iti tako. 6d kad si
ti otila, o tome sam mnogo razmiljao."
"6nda manje razmiljaj pa e manja $udala $iti", ree 4ua. "/adni 6din! 7$ogom." Poela
je opet da tee u daljinu, onako retka. 6davala je utisak zamorenosti.
6din zazva za njom3 "-li ekaj, 4ua. *igurno eli da vidi nau novu $e$u
srednjai#u." ije odgovorila.
Vikao je za njom. ".ad e doi
kui@" ije odgovorila.
ije vie iao za njom. *amo je gledao za njom, oja%en do krajnji+ grani#a, a ona se
smanjivala u daljini i nestala.
ije rekao Tritu da ju je video. .akve $i koristi od toga $ilo@ ije vie video 4uu. Poeo je
uporno da se vrzma po omiljenim sunalitima Cmo#ionalki toga kraja; od toga nije odustajao ni
kad su pojedini podozrivi Parentali poeli da izlaze i da ga motre, gonjeni svojim glupim
sumnjama :Trit je $io mentalni div u pore%enju sa veinom Parentala9.
6dsustvo 4ue $olelo ga je svakog dana sve vie. *a proti#anjem svakog dana, u njemu je
jaala svest da se u njemu nagomilava stra+ z$og 4uinog odsustva. ije znao uzrok tome.
/ednog dana, kad se vratio u svoju peinu1dom, video je da ga tu eka "osten. 6z$iljan i
utiv, stajae "osten u peini; Trit mu je pokazivao novu $e$u i trudio se da $e$a, aka izmagli#e,
ne dotie Tvrdoga.
"osten ree3 "*tvarno je lepoti#a, Trit. 7ove se 4erala@"
"4erola", ispravio ga je Trit. "e znam kad e se 6din vratiti. (nogo on luta..."
"Cvo mene, "osten", ree 6din urno. "Trit; skloni $e$u; tako. 4o$ar si ti
momak."
Trit je sklonio $e$u, a "osten se, sa vidnim olakanjem, okrenu 6dinu. "(ora $iti da si
srean to si kompletirao trijadu", ree "osten.
6din je eleo da odgovori nekakvom utivom $eznaajnou, ali nije uspeo; zapao je u
oja%eno utanje. 4onedavno je u njemu raslo neko oseanje drugarstva sa Tvrdima,
mutno oseanje
ravnopravnosti koje mu je omoguavalo da s njima razgovara kao sa ravnima. 4uino ludilo na
neki nain je to pokvarilo. 6din je znao da ona nije u pravu, pa ipak je pristupio "ostenu opet
onako kruto kao u davnim danima kad je mislio da je stvarno daleko in&erioran u odnosu na
Tvrde, da je 1 maina@
"4a li si vi%ao 4uu@" ree "osten. )ilo je to istinsko pitanje, a ne prazna utivost. 6din je tu
razliku mogao jasno da oseti.
"*amo jednom, T..." :7amalo da kae "Tvrdi gospodine" kao da je opet dete ili kao da
je
Parental9 "*amo jednom, "osten. 6na ne eli da se vrati
kui." "*ora da se vrati", ree "osten $lago,
"e znam kako to da postignem."
"osten ga je gledao uoz$iljeno. "7na "i ta ona radi@"
6din se nije usu%ivao da pogleda u "ostena. 4a li je "osten otkrio 4uine lude teorije@ ,ta
e $iti preduzeto z$og toga@
ainio je, ne progovarajui, odrean znak,
"6na je krajnje neo$ina Cmo#ionalka, 6din. To zna, zar
ne@" "4a", uzda+nu 6din.
"- i ti si neo$ian, na svoj nain, i Trit na svoj. *umnjam da $i ijedan drugi Parental na
svetu imao toliko +ra$rosti i ini#ijative da ukrade akumulator, ili perverzne ingenioznosti da ga
onako upotre$i. Vas troje sainjavate najneo$iniju trijadu koja je u naim spisima ikada
spomenuta 1 najneo$iniju svi+ vremena."
"'vala."
"-li ta trijada ima i neke nezgodne aspekte; pojavljuju se stvari na koje nismo raunali. (i
smo eleli da ti dri nastavu 4ui zato to smo mislili da je to naj$lai i naj$olji mogui nain da
je privolimo da do$rovoljno o$avi svoju &unk#iju. ismo raunali sa Tritom koji je $a tad izveo
svoju nerazumnu ak#iju. iti smo, da ti kaem iskreno, pretpostavili da e ona tako $esomuno
reagovati na injeni#u da $ia u drugom univerzumu moraju $iti unitena."
"Tre$alo je paljivije da odgovaram na njena pitanja", ree 6din kukavno.
"e $i to pomoglo. Poela je sama da skuplja saznanja, i na to nismo raunali. 6din, ao mi
je, ali moram ti rei ovo3 4ua je postala smrtna opasnost; pokuava da stopira pumpu."
"-li kako moe@ e moe da stigne do nje, a i kad $i mogla, ne poseduje znanje koje $i joj
omoguilo da ma ta uini."
"/est, ali mo'e da stigne do nje." "osten je oklevao, onda nastavio. "6na ostaje utopljena u
stenu sveta, a tu je $ez$edna jer joj tu nita ne moemo."
6dinu je tre$alo neko vreme da s+vati stvarno znaenje ti+ rei. Bee3 "ijedna
odrasla
Cmo#ionalka ne
$i..."
"*premna je ona na to. I to ini. emoj traiti vreme u raspravljanju oko ovoga... 4ua moe
da se pro$ije do svake take u peinama. 6d nje nita nije skriveno. Prouila je one poruke koje
smo do$ili iz drugog univerzuma. aime, nismo $a apsolutno sigurni da i+ je prouila, ali nema
drugog naina da o$jasnimo ovo to se deava."
"/oj, joj, joj." 6din se klatio napred0nazad; njegova povrina $ila je sva neprovidna od
sramote i jada. "7na li Cstvald za sve to@"
"osten sumorno ree3 "7asad ne zna, ali jednog dana mora
uti." "-li ta e ona uiniti sa svim tim porukama@"
"6na i+ koristi kao $azu da razradi nain slanja sopstveni+ poruka u drugi
univerzum." "-li ona ne moe znati ni nain prevo%enja, ni nain trans&erisanja."
"auila je o$a. 6na o tim porukama sad zna vie nego Cstvald. 6na je jedan uasavajui
&enomen, Cmo#ionalka koja zna da misli i koja se izmakla kontroli."
6din je zadr+tao. Izmakla kontroli@ )a tako $i se moglo govoriti o
maini! "Pa ne mogu stvari $iti $a tako r%ave", ree on.
"(ogu", ree "osten. "Ve je slala poruke. )ojim se da je pokuala da navede $ia iz
drugog
univerzuma da zaustave svoj deo pozitron0pumpe. -ko oni to urade pre nego to nji+ovo
*un#e eksplodira, mi emo, na ovoj strani, $iti $espomoni."
"-li u tom sluaju..
"ju moramo zaustaviti, 6din."
"-1ali kako@ (islite eksplozivom.. Llas ga je izdao. 6din je imao neku mutnu svest o tome
da Tvrdi imaju sredstva pomou koji+ u steni sveta kopaju peine; ta sredstva jedva da su ijednom
upotre$ljena otkad je popula#ija sveta poela da se smanjuje, pre mnogo vekova. 4a li e Tvrdi
odrediti 4uinu pozi#iju u stenama i upotre$iti eksploziv@
"e", ree "osten energino. "4ui ne moemo naneti nikakvu
tetu." "(oda $i Cstvald mogao. .."
"i Cstvald joj ne moe naneti nikakvu tetu."
"6nda ta initi@"
"6d te$e zavisi, 6din. *amo od te$e. (i smo $espomoni. 7avisimo od
te$e." "6d mene@ -li ta mogu ja@"
"Bazmisli o tome", ree "osten urgirajuim glasom. "Bazmisli o
tome." "4a razmislim 1 o emu@"
"e mogu da kaem vie od toga", ree "osten, koji kao da je $io na mukama.
"Bazmiljaj!
Vremena ima tako malo."
6krenuo se i otiao; kretao se, za Tvrdoga, neo$ino $rzo, kao da nema poverenja u se$e, kao
da se $oji da e, ako ostane, kazati vie nego to sme.
6din je samo mogao da gleda za njim, pometen, z$unjen... izgu$ljen.
$,
Trit je imao veoma mnogo posla. )e$ama je potre$no mnogo nege, ali za negu levokrilnog i
desnokrilnog deteta zajedno nije potre$no onoliko truda koliko za negu same srednje $e$e. 6ko
srednjai#e onako savrene, kao to je 4erola, tre$a se potruditi i vie. Tre$a je
uve$avati, umirivati, paziti da se ne uliva u kojekakve okolne predmete, u$e%ivati je da se
zgunjava i da se odmara.
Tek posle dugog vremena opet je video 6dina ali za taj susret, zapravo, nije mario. 4erola
mu je oduzimala sve vreme.
a 6dina je naiao u trenutku kad je 6din leao u uglu, u udu$ljenju gde mu je $io leaj;
6din je razmiljao tako intenzivno da se sav prelivao duginim $ojama.
Trit se iznenada setio. Bee3 "4a li je "osten $io ljut z$og 4ue@" 6din se sa trzajem prenuo
iz razmiljanja. ""osten@... 4a, $io je ljut. 4ua pravi veliku tetu."
"Tre$alo $i da ona do%e kui, zar ne@"
6din je zurio u Trita. "Trit", ree on, "moraemo da u$edimo 4uu da do%e kui. Prvo
moramo da je na%emo. Ti to moe. *ad ima novu $e$u, i tvoja parentalska osetljivost je veoma
izotrena. Pomou tog ula moe da na%e 4uu."
"e", ree Trit okirano. "To slui za 4erolu. )ilo $i pogreno upotre$iti to za 4uu. *em
toga, ako 4ua eli da $ude daleko sad kad $e$a srednjai#a ezne za njom 1 a 4ua je jednom i
sama $ila $e$a srednjai#a 1 onda $i moda $ilo $olje da mi nauimo da ivimo $ez 4ue."
"-li, Trit, zar ne eli da se opet
stapa@P "Pa, trijada je sad kompletna."
"ije stapanje samo radi toga."
"-li gde da po%emo da $ismo je nali@" ree Trit. "Potre$an sam maloj 4eroli. 6na je
majuna $e$a. e elim da je ostavljam."
"Tvrdi e o$ez$editi da se neko o njoj $rine. Ti i ja emo poi u peine Tvrdi+ i nai 4uu."
Trit je o tome porazmislio, )a ga $riga za 4uu. i do 6dina mu, nekako, nije stalo.
Postoji samo 4erola. "/ednog dana", ree on. "/ednog dana, kad 4erola $ude starija. e pre."
"Trit", ree 6din urgentno, "moramo da na%emo 4uu. Inae... inae e nam $e$e $iti
oduzete," ".o e nam oduzeti@" ree Trit.
"Tvrdi."
Trit je zautao. ita nije mogao da kae. 6vako neto jo nikad nije uo. 6vako neto
njemu je nepojmljivo.
6din ree3 "Trit, moramo otii. *ad znam zato. 6 tome sam razmiljao jo od kad mi
je "osten... ali ostavimo to sad. 4ua i ti tako%e morate otii. *ad, kad znam razlog toga, osetie i
ti da mora. adam se 1 verujem 1 da e i 4ua osetiti da mora. (oramo otii uskoro, jer 4ua
unitava svet."
Trit je uzmi#ao. "e gledaj me tako, 6din. 6d toga oseam... Prisiljava me..."
"e prisiljavam te, Trit", ree 6din alosno. "Badi se prosto o tome da ja sad znam, i zato
ti mora... -li moramo nai 4uu."
"e, ne." Trit se grdno muio, pokuavajui da se odupre. ? 6dinu je postojalo neto
novo, neto uasavajue; egzisten#ija se nezadrivo $lii kraju. ee $iti Trita, a ni $e$e
srednjai#e. *vaki drugi Parental uva svoju $e$u srednjai#u dugo, a Trit e svoju izgu$iti takorei
odma+,
ije to poteno, nije &er.
Trit je da+tao. "4ua je kriva za ovo. eka ona ode prva."
6din ree smrtnim mirom3 "ema drugog naina nego da svi mi, nas troje,
odjednom... I Trit je s+vatio da je to tano 1 da je to tano 1 da je to tano...
6a
4ua je oseala da je tanka, +ladna, kao pramiak magle. jeni pokuaji da se odmara
na otvorenom prostoru i da apsor$uje sunani sjaj okonani su onog dana kad ju je 6din
pronaao. jena is+rana na akumulatorima Tvrdi+ $ila je neredovna. ije se usu%ivala da dugo
$oravi izvan $ez$ednosti stene, zato je jela urno, na $rzinu, i nikad dovoljno.
)ila je neprestano svesna gladi, utoliko vie to ju je $oravak u steni is#rpljivao. 8inilo se
kao da 4uu sad sustie kazna za sve ono vreme koje je provela gledajui zalaske sun#a i
jedui nedovoljno.
Llad i umor je izdravala samo zato to ju je drao rad koji je o$avljala. Ponekad se nadala
da e je Tvrdi unititi 1 ali tek kad zavri svoj posao.
4okle god je ona u steni, Tvrdi su $espomoni. Ponekad i+ je oseala dok su se kretali,
naravno van stene, kroz svoje otvorene prostore3 $ili su uplaeni. Ponekad joj se priinjavalo da
stra+uju za nju, ali to naravno nije moglo $iti istina. .ako $i mogli oni stra+ovati za nju, $ojati se
da e ona otii z$og gladi i is#rpljenosti@ e, oni se sigurno plae nje, plae se maine koja ne
&unk#ionie onako kako je predvi%eno; uasnuti su pred razmerama njenog talenta; uplaeni toliko
da su ve i od samog stra+a $espomoni.
Paljivo i+ je iz$egavala. ?vek je znala gde su; zato nisu mogli ni da je u+vate ni da je
zaustave. isu mogli da motre na sva mesta uvek. 4ua je stekla utisak da moe, kad +oe, da
im oduzme i
onaj minimum per#eptivnosti koji normalno imaju.
Iskovitlala se iz stene i prouila sauvane kopije poruka koje su stigle iz drugog univerzuma.
e znaju Tvrdi da ona to trai; a i kad $i poruke sakrili, ma gde, ona $i i+ ipak pronala. -ko $i
i+ unitili, nita zato; 4ua i+ je ve zapamtila.
? poetku nije razumela te poruke, ali dugim $oravkom u stenama njena per#eptivnost
se postojano poveavala, i 4ua kao da je poela da razume $ez razumevanja. ije znala ta koji
sim$ol znai, ali su ti sim$oli u njoj izazivali odre%ena raspoloenjaN
Iza$rala je neke znake i urezala i+ na materijal koji e otii u drugi univerzum. apisala je3 P0
-0 -0,. Pojma nije imala ta $i to moglo znaiti, ali ti o$li#i kao da su joj nagovetavali stra+;
trudila se, to je naj$olje mogla, da pie tako da se i $ia u drugom univerzumu uplae. (oda
e drugo0 $ia, prouavajui njenu poruku, osetiti stra+.
.ad su odgovori stigli, 4ua je osetila da iz nji+ iz$ija uz$u%enje. ije uvek uspevala da se
doepa ti+ odgovora; ponekad su Tvrdi uspevali da i+ na%u pre nje. -li Tvrdi nisu mogli da
proitaju te poruke niti da osete emo#ije sadrane u porukama.
7ato nije marila za izgu$ljene poruke. Tvrdi nju nee zaustaviti u njenom naumu 1 pa ma
ta u me%uvremenu saznali.
8ekala je da joj stigne neka poruka koja e doneti upravo ono oseanje koje joj je potre$no.
I
poruka je stigla3 P1?1(1P1- "161,1-.
Ta poruka je donela onaj stra+ i onu mrnju za kojima je 4ua tragala. 7ato je
uzvratila proirenim o$likom te poruke3 jo stra+a... jo mrnje... da $i narod u drugom
univerzumu razumeo. *ad e taj narod zaustaviti pumpu. Tvrdi e morati da na%u neki drugi put,
neki drugi izvor energije; ne sme se dozvoliti da do energije do%u unitenjem svi+ oni+ +iljada
drugo0$ia.
Poela je da se odmara predugo, da pada u neku vrstu tuposti, u steni. 6ajniki je elela
+ranu; vre$ala je priliku da ispuzi. -li koliko god oajniki elela +ranu iz akumulatora, jo
veim oajanjem je prieljkivala da taj akumulator $ude prazan3 da iz njega isisa i poslednju
esti#u +rane i
da zna da energija vie nee stizati, da je svoj zadatak o$avila.
ajzad je izala i ostala $ezumno dugo, #rpei energiju iz jednog akumulatora. adala se da
e ga is#rpiti do kraja, isprazniti, da e se uveriti da vie nita ne stie u njega 1 ali stizalo je3
punio se ponovo. )io je to neis#rpan izvor 1 neis#rpan 1 neis#rpan.
Pokrenula se. 7ga%eno se odmakla od akumulatora. 7nai, pozitron0pumpe nastavljaju sa
radom. 7ar njene poruke nisu u$edile $ia iz druge vasione da zaustave pumpe@ 7ar nisu primili
te poruke@ Ili nisu osetili znaenje@
(ora da pokua ponovo. (ora da postigne da poruka $ude jasnija od jasnog. ?kljuie svaku
kom$ina#iju sim$ola koja, po njenom oseaju, prenosi oseanje opasnosti; svaku kom$ina#iju
koja znai mol$u da se stane.
6ajniki je poela da rastapa povrinu metala, urezujui sim$ole; energiju koju je
upravo povukla iz akumulatora poela je da troi $ez ikakvog uzdravanja. Mrpla je iz se$e sve
dok nije potroila sve i ostala umornija nego ikad. P?(P- C *T6P C *T6P (i C *T6P
P?(P? (I C 8?/C(6 6P-*6*T C 8?/C(6 C 8?/C(6 VI *T6P P?(P?
(6"I(6 VI *T6P P?(P? P- I 6V4C 6- *T6P (6"I(6 VI *T6PIB-/TC
6P-*6*T 6P-*6*T 6P-*6*T *T6P *T6P VI *T6PIB-/TC P?(P?.
Vie od toga nije mogla uiniti. ? njoj nieg vie nije $ilo, ostao je samo grozan $ol koji ju
je rastrzao. Postavila je poruku na mesto odakle e poruka moi da $ude trans&erisana. ije
ekala da Tvrdi, ne znajui, poalju poruku. 7aslepljena $olom, pokrenula je kontrolne aparate
onako kako je videla da to Tvrdi ine. ala je, nekako, snage i za to.
Poruka je iezla. -li i peina je poela da iezava, za+vaena purpurnim svetlu#anjem
4uine vrtoglavi#e. 6na... odlazi... prosto z$og... is#rpljenosti.
6din... Tri...
v
6b
6din je doao. Tekao je $re nego ikad u ivotu. ? prvi ma+ se oslanjao na Tritova
ula izotrena radi nove $e$e, ali kad je doao $lie 4ui, mogao je i svojim, tupljim ulima da
oseti njeno prisustvo. (ogao je, $ez iije pomoi, da oseti da se svest 4ue gasi, treperi,
zamire. /urnuo je napred, a Trit je za njim trupkao naj$re to je mogao, guei se i dovikujui3
")re.. $re..."
6din ju je naao na pragu kolapsa, jedva ivu; smanjila se. ikad nije video
odraslu
Cmo#ionalku toliko sitnu.
"Trit", ree on, "donesi akumulator ovamo. e 1 ne 1 ne pokuavaj da je nosi. *uvie se
istanjila da $i $ilo moguno nositi je. Pouri. -ko potone u pod...
Poee da se okupljaju Tvrdi. *tigli su, naravno, kasno; oni nemaju sposo$nost da na distan#i
osete druge &orme ivota. 4a je samo od nji+ zavisilo, 4ua ne $i $ila spasena. 6tila $i; $ila
$i uistinu unitena, mrtva 1 a sa njom $i umrlo i neto vee, neto za ije postojanje 4ua i ne zna.
Cvo, 4ua polako #rpe ivotnu snagu iz akumulatora. Tvrdi stoje oko nji+, utke,
6din ustaje, novi 6din koji tano zna ta se deava. 7apovednikim, ljutitim pokretom
pokazuje im da odu 1 i oni odlaze. )ez rei. )ez protivljenja.
4ua se mie.
Trit kae3 "/e I2 joj do$ro,
6din@" "Tiina, Trit", kae 6din.
"4ua@"
"6din@" Proaputala je to. Pomakla se. "(islila sam da sam
otila." "e jo, 4ua. e jo. Prvo mora da jede i da se
odmori."
"I Trit je ovde@"
"6vde sam, 4ua", kae Trit.
"e pokuavajte da me vratite", kae 4ua. "Lotovo je. ?radila sam ono to sam
elela, Pozitronska pumpa e... uskoro stati, u to sam sigurna. Tvrdima e (eki $iti i dalje
potre$ni, pa e nastaviti da se $rinu o vama dvoji#i, ili $ar o de#i,"
6din ne odgovara. e dozvoljava ni Tritu da ma ta kae. Puta da se zraenje uliva u 4uu
polako, sasvim sporo. Ponekad ga i o$ustavi da $i se 4ua malo odmorila, onda ga ponovo puta.
4ua poinje da mumla3 "4osta. 4osta." jena supstan#a sad se uvija
energinije. 6din je i dalje +rani.
ajzad progovara. "4ua, nismo $ili u pravu", kae. "ismo maine. 7nam tano ta smo.
4oao $i+ kod te$e i ranije, da sam ranije saznao, ali nisam saznao sve dok me "osten nije
zamolio da razmislim. Bazmiljao sam; veoma uporno; pa i tako, zamalo da do saznanja stignem
prerano."
4ua jei; 6din prekida i neko vreme uti.
"8uj, 4ua", kae on. "7aista postoji samo jedna vrsta ivi+ $ia Tvrdi jesu jedina iva $ia
na ovom svetu. To si pogodila; do te take si $ila u pravu. -li to ne znai da (eki nisu ivi; to
samo znai da smo mi deo iste te vrste. *eki su nezreli obli,i 0vrdi-. Prvo smo de#a (eki,
onda smo odrasli (eki, onda postanemo Tvrdi. Bazume li@"
Trit kae, $lag u svojoj z$unjenosti3 ",ta@ ,ta@"
"e sada, Trit", kae 6din. "e sada, Bazumee i ti, ali ovo je za 4uu." eprestano
posmatra
4uu koja poinje da se preliva kao opal.
"8uj, 4ua", nastavlja on, ".ad god se stapamo, kad god se trijada stopi, postanemo Tvrdi,
jedan
Tvrdi. *vaki Tvrdi sastoji se od tri $ia stopljena u jedno; zato i jeste tvrd. 6no vreme kad smo
stopljeni i nesvesni3 tad smo jedan Tvrdi. -li to nam je $ilo samo privremeno stanje koga se
posle nismo mogli setiti. ikad nismo mogli dugo da ostanemo Tvrdi; uvek smo morali da se
vratimo. -li tokom itavog svog ivota razvijali smo se. Izvesne kljune &aze razvoja o$eleene su
ra%anjem $e$a. .ad se rodi i trea $e$a, Cmo#ionalka, otvori se mogunost za prelazak na ono
zavrno. Tad se um Ba#ional#a, samo on, priseti oni+ privremeni+ $oravaka u stanju tvrdoe.
Tada, i samo tada, on moe da upravlja jednim novim, savrenim stapanjem koje e &ormirati
Tvrdoga zauvek, tako da trijada moe da otpone novi ivot, ujedinjeni ivot uenja i intelekta.
Bekao sam ti da je odlazak neto kao novo ro%enje. Tad sam pokuavao da napipam neto to mi
nije $ilo stvarno jasno. *ad znam."
4ua ga je gledala i pokuavala da se osme+ne. ".ako se moe pretvarati da u to
veruje, 6din@" ree ona, "4a je to tako, zar ti Tvrdi ne $i to rekli jo odavno; i ne samo te$i nego
svima nama@"
"isu mogli, 4ua. /ednom, davno, stapanje je $ilo samo spajanje atoma tela. (e%utim,
evolu#ija je postepeno dovela do pojave uma. 8uj me, 4ua3 stapanje je sad i stapanje umova, ali to
je mnogo tee, mnogo delikatnije, 4a $i Ba#ionala# mogao da upravlja stapanjem $a kako tre$a,
i da $i ono moglo ostati permanentno, potre$no je da on dostigne izvestan stupanj razvoja.
Taj stupanj je dostignut onog asa kad on, bez tu1e pomoi, s+vati istinu; kad njegov um konano
postane tako otar da moe da se priseti ta se deavalo tokom svi+ oni+ privremeni+
ujedinjavanja, pri stapanjima. -ko $i Ba#ional#u to neko drugi rekao, pro#es $i $io upropaen.
e $i se moglo odrediti vreme za ono &inalno savreno stapanje. astao $i nesavren Tvrdi, .ad
me je "osten preklinjao da razmiljam, mnogo je rizikovao. (oda se ak desilo... nadam se da
nije..."
7astao je, nastavio. "*ve ovo pose$no vai $a za nas, 4ua. Ve mnogo genera#ija Tvrdi
veoma paljivo kom$inuju trijade da $i do$ili izuzetno sposo$ne Tvrde. aa trijada $ila je
naj$olja koju su ikad stvorili. aroito ti, 4ua. aroito ti. "osten je svojevremeno $io ona
trijada koja je rodila te$e3 ti si nji+ova $e$a0srednjai#a. /edan deo "ostena $io je tvoj Parental.
"osten te je poznavao. 6n te je doveo Tritu i meni."
4ua se pridigla u sedei poloaj. Llas joj je $io skoro normalan. "6din! 4a "i ti sve ovo
izmilja da $i me umirio@"
Trit se mea. "e, 4ua. 6seam i ja. 6seam i ja. e znam tano ta, ali oseam."
"l osea, 4ua", kae 6din. "6setie i ti. 7ar ne poinje da se prisea kakav si Tvrdi
$ila tokom nai+ stapanja@ 7ar ne eli da se stopimo sada@ /o ovaj, poslednji put@ Poslednji put@"
6n podie 4uu. Lrozniava je. 6pire se, ali ne mnogo. Poinje da se razre%uje.
"-ko je istina to to kae, 6din", kae ona $olno, "ako tre$a da postanem jedan Tvrdi,
onda, ini mi se, moramo $iti neki vaan Tvrdi. /e li tako@"
"ajvaniji. aj$olji ikad stvoren. 6z$iljno to kaem... Trit, dolazi ovamo. 6vo nije z$ogom,
Trit, )iemo zajedno, kao to smo oduvek i eleli. 4ua, i ti. I ti, 4ua."
4ua kae3 "6nda moemo da nateramo Cstvalda da uvidi da se pumpanje ne srne nastaviti.
Prisiliemo..
*tapanje poinje. ? presudnom trenutku, Tvrdi opet poinju da ulaze, jedan po jedan. 6din
i+ vie ne vidi jasno3 poeo je da se stapa sa 4uom.
ije kao pri ranijim stapanjima; nema ekstaze; stvar se odvija glatko, +ladno, sasvim mirno.
6sea kako postaje deo 4ue, delimino 4ua, i kako itav svet poinje da se uliva u njegoveUnjene
izotrene per#ep#ije. Pozitron0pumpe i sad rade 1 to onaUon osea 1 ali zato rade@
6n je sada i Trit, i otro oseanje gorkog gu$itka ispunjava njegovUnjenUnjegov um, /aoj,
moje
$e$e.
.rik, poslednji krik njegove svesti kao 6dina, ali to je ve, zapravo, krik 4ue. "e, ne
moemo zaustaviti Cstvalda. *i smo Cstvald. *i..."
.rik koji $ejae 4uin, a opet ne 4uin, prestao je. ema vie nikakve 4ue. ikad vie
nee postojati nikakva 4ua. i 6din. i Trit.
%ab,
Cstvald iskorauje napred i kae alosno Tvrdima koji su se okupili i koji ekaju 1
kae pomou vi$ra#ija vazdu+a3 "*ad sam permanentno sa vama. Ima mnogo posla..."
...bore se uzalud?
1
*elena "indstrom se vedro smeila. 'odala je onim lakim odskonim dodirima koji su turiste
u prvi ma+ iznena%ivali, da $i im se uskoro dopali z$og svoje spe#i&ine gra#ioznosti.
"Vreme je za ruak", ree ona raspoloeno. *va +rana je odgajana ovde, gospodo i dame.
(oda na taj ukus niste navikli, ali sve je to +ranljivo... Cvo, ovde, gospodine. *igurna sam da
vam nee smetati to to ete sedeti sa damama... *amo as. )ie mesta za sve . Aao mi je, u
pogledu pia moi ete da $irate, ali u pogledu glavnog jela ne. )ie teletina... e, ne.
Tekstura i ukus su vetaki dodati, ali zapravo je vrlo do$ra."
6nda je i sama sela, sa neznatnim uzda+om i jo neznatnijim posustajanjem svog prijatnog
izraza
li#a.
/edan iz grupe sede tano naspram
nje. "e zamerate@" ree.
Pogledala ga je $rzo, prodorno. Posedovala je, naravno, sposo$nost $rzog o#enjivanja.
6vaj
nije liio na nekog ko $i pravio pro$leme, "i najmanje", ree ona, "-li zar vi niste sa nekim u
ovoj grupi@"
6dma+nuo je glavom. "isam. 6vde sam sam. - i da nisam, 7emljose ne volim $a $og1zna
1
kako."
6pet ga je pogledala. Imao je oko pedeset godina i neki umorni izgled od koga su
odudarale samo njegove $listave, radoznale oi. epogreivo se u njemu prepoznavao 7emljanin,
izmuen gravita#ijom. "7emljos je izraz koji se koristi na (ese#u, i nije $a najlepi", ree ona.
"*a 7emlje sam", ree on, "pa prema tome mogu da ga koristim a da se niko ne uvredi, nadam
se. *em ako vama smeta."
*elena je slegnula ramenima kao da kae3 kako vi elite.
.ao i mnoge druge devojke sa (ese#a imala je oko oiju neki $lago orijentalni izgled, ali
kosa joj je $ila $oje meda a nos istaknut. )ila je neosporno privlana, mada ni u kom sluaju
primer klasine lepote.
7emljanin je zurio u ploi#u sa imenom. Ta ploi#a se nalazila na njenoj $luzi, na
gornjem nagi$u njene visoke, ne prevelike leve dojke. 7akljuila je da zaista zuri u ploi#u a ne u
dojku, iako je ta $luza, kad svetlost na nju padne pod odre%enim uglom, postajala poluprovidna.
Ispod $luze nije nosila nikakav drugi deo odee.
6n ree3 "Ima li ovde mnogo *elena@"
"6, da. a stotine, rekla $i+. Tako%e *intija, 4iana i -rtemida,
"*elena2, je pomalo zamorno. (e%u mojim poznani#ima sa imenom *elena, polovinu
zovu ,*ili2 a drugu polovinu 2"ena2."
"6d ta dva, ta ste vi@"
"ijedno, /a sam *elena, sva tri sloga. *e0"CC0na", ree ona, naglaavajui jako srednji
slog, "To, za one koji uopte koriste moje prvo ime."
a 7emljaninovom li#u pojavio se mali osme+ i tamo se odravao kao da to li#e, nekako, nije
na osme+e naviklo. "- ta ako vas neko upita da li prodajete $ar malo *elena@" ree on.
"ikad me vie to ne upita ponovo!" ree ona
vrsto. "-li, pitaju li vas@"
"?vek ima $udala."
4o nji+ovog stola stigla je kelneri#a i spustila tanjire $rzim, glatkim pokretima.
7emljanin je $io vidno impresioniran. "Vi to tako radite da se ini kao da sami plove
nadole", ree on kelneri#i.
.elneri#a se nasmeila i otila dalje.
*elena ree3 "e pokuavajte da izvedete istu stvar. 6na je naviknuta na gravita#iju i
sposo$na da to izvede."
"- ja ako pokuam, sve e mi poispadati iz ruku@ /e li
tako@" "apraviete krasan +aos", ree ona.
"Pa do$ro, neu pokuati."
"4o$ri su izgledi da e neko uskoro pokuati. Tanjir e poeti da tone prema podu, taj neko
e pokuati da ga zgra$i, promaie, i ujedno e, izgledi su deset prema jedan, izleteti iz svoje
stoli#e. (ogla $i+ da i+ upozorim, ali to nikad ne pomogne, samo im posle $ude jo neprijatnije.
*vi ostali e se smejati, mislim, svi turisti, jer mi ostali smo to videli toliko puta da nam vie nije
smeno, a posle se mora i poistiti."
7emljanin je paljivo podizao svoju viljuku. "Vidim ta +oete da kaete. 8ak i najprostiji
pokret ini se udnim."
"7apravo, naviku ete stei prilino $rzo. )ar za takve sitne stvari kao to je jedenje. 'odanje
je tee. ikad nisam videla 7emljanina da ovde e&ikasno tri. ikad stvarno e&ikasno."
eko vreme jeli su u tiini. 6nda on ree3 ",ta znai to ,"2@" 6pet je gledao njenu ploi#u sa
imenom, na kojoj je pisalo "*elena "indstrom, "."
"To prosto znai "una", ree ona prilino nezainteresovano, "da $i+ se razlikovala od
imigranata. 6vde sam ro%ena."
"7aista@"
"ema tu ta da vas udi. 4rutvo ovde &unk#ionie ve pola stolea. 7ar mislite da se ovde
ne ra%aju $e$e@ Imamo ljude koji su ovde ro%eni i koji sad imaju unuke,"
".oliko ste stari@"
"Trideset dve", ree ona.
Izgledao je zapanjen. "aravno", promumla.
*elena je uzvila o$rve. "'oete rei da razumete@ Veini 7emljana se to mora o$janjavati."
"7nam dovoljno", ree 7emljanin, "da znam da je veina vidljivi+ znakova starenja
posledi#a
neiz$ene po$ede gravita#ije nad tkivom 1 oputanje o$raza, oputanje grudi. Poto je
(eseeva
gravita#ija jedna estina zemaljske, nije stvarno teko s+vatiti da e ljudi zadrati mladoliki
izgled," "*amo izgled", ree *elena. "To ne znai da smo mi ovde $esmrtni. a
ivotni vek traje
pri$lino koliko i na 7emlji, ali starost nam je u veini sluajeva prijatnija."
"To nije mali do$itak. .. aravno, postoje i kazne, pretpostavljam." ?pravo je $io otpio
svoj
prvi gutljaj kate. "(orate da pijete ovu...." 7astao je da na%e pravu re, ali je na%enu re
sigurno od$a#io, jer nije nastavio.
"(ogli $ismo da uvozimo +ranu i pia sa 7emlje", ree ona! 6vo ju je za$avljalo. "-li $ilo
$i to dovoljno samo da +rani deo nas tokom jednog dela vremena. )ilo $i to $esmisleno, jer isti
prostor moemo da iskoristimo za donoenje vitalniji+ stvari. *em toga, navikli smo na ovo
%u$re... *em ako niste nameravali da upotre$ite jo jau re@"
"e za ka&u", ree on. "/au re sam rezervisao za +ranu. -li posluie i re ,%u$re2... Be#ite
mi, gospo%i#e "indstrom, jednu stvar ? programu razgledanja nisam primetio protonski
sin+rotron."
"Protonski sin+rotron@" 7avravala je svoju ka&u. jene oi poinjale su da klize po so$i,
kao da pro#enjuje u kom momentu da opet digne sve ove ljude na noge. "To je vlasnitvo 7emlje,
i nije dozvoljen pristup turistima."
"'oete rei, "unari nemaju tamo pristupa. "
"-, to ne. ita slino neu da kaem. Veina zaposleni+ tamo su "unari. Badi se prosto o
tome da vlada 7emlje odre%uje propise, turistima ulaz za$ranjen."
"Voleo $i+ da ga vidim", ree on.
"*igurna sam da $iste voleli... 4oneli ste mi sreu3 na pod nije palo nita od +rane, i niko
od ovi+ $lagosloveni+ ljudi i ena."
?stala je i rekla3 "4ame i gospodo, krenuemo kroz desetak minuta. (olim ostavite tanjire
tamo gde su. Toaleti su na raspolaganju svima koji ele da i+ upotre$e, a onda idemo u
postrojenja za pro#esovanje +rane. Tamo +rana kakvu ste upravo pro$ali postaje moguna."

*elenin stan $io je, naravno, mali i kompaktan, ali i komplikovan. Prozori su $ili
panoramski; prikazivali su zvezdane prizore koji su se smenjivali polako i nasumino, nikad
ne ostvarujui slinost sa ma kojom stvarnom konstela#ijom. .ad god $i *elena zaelela, na
svakom od ta tri prozora moglo se postii teleskopsko uvelianje.
?pravo to je )eron evit mrzeo. ajee $i ugasio te prizore, i to 1 prilino divljakim
pokretom, i rekao3 ".ako moe to da podnosi@ Ti si jedina oso$a koju poznajem koja ima
ukus toliko r%av da ovako neto radi. 6ve magline i zvezdane grupe 1 ne $i se za nji+ moglo rei
da postoje."
a to $i *elena +ladnokrvna slegnula ramenima i rekla3. ",ta je postojanje@
6tkud zna da one napolju stvarno egzistiraju@ *em toga, ovo mi daje oseanje slo$ode
i kretanja. (ogu li to imati u sopstvenom stanu ako mi se svi%a@"
6nda $i evil neto promumlao i pokuao, sa pola volje, da podesi kontrolne aparate na onaj
poloaj u kome i+ je naao, a *elena $i rekla3
(a, pusti!"
ametaj je sav $io u glatkim o$linama, a zidovi pokriveni apstraktnim dekora#ijama
smireni+, nenametljivi+ $oja. igde nije $ilo prikazano nita to $i se moglo smatrati ivim $iem.
"Aiva $ia su 7emlja", rekla $i *elena, "ne (ese#."
*ada je, ulazei, zatekla u stanu, kao i toliko puta ranije, evila; )erona evila koji se
odmarao na kr+kom kauu. a jednoj nozi imao je sandalu, a druga sandala leala je pokraj njega
tamo gde ju je od$a#io. a njegovom stomaku, neposredno iznad pupka, nalazilo se nekoliko
#rveni+ &inija3 tu se zamiljeno eao.
6na ree3 "*premi nam ka&u, )erorse, a@", i iskliznu Iz svoje odee jednim dugim,
gra#ioznim pokretom. To je propratila uzda+om olakanja. Pustila je da odea padne na pod.
6nda ju je jednim nonim prstom utnula u ugao.
".oje je olakanje izvui se iz ovoga", ree ona. "ajgori deo posla je to to moram da se
o$uem kao 7emljos."
evil; koji je otiao u ku+injski ugao, nije o$raao panju na njene rei; sluao i+ je i
ranije, ",ta nije u redu sa tvojim zali+ama vode@" ree on. "Prilino su prazne."
"/esu li@" upita ona. "Pa, suvie sam troila, pretpostavljam. *amo $udi
strpljiv." "4a li si imala ikakvi+ pro$lema danas@"
*legnula je ramenima. "e. Veoma uo$iajeno, sve od reda. 6no3 gleda i+ kako se
teturaju, kako se prave da lm +rana nije odvratna, i zna da se pitaju da li e se od nji+ zatraiti
da se svuku. e $i+ se iznenadila ako to pomiljaju... 6dvratna mogunost."
"Postaje moralistkinja@" 4oneo je na sto dve male olje kate.
"? ovom sluaju lani stid je potre$an. 6ni su z$orani, tr$uasti, mlo+avi i puni $akterija.
)a me $riga ta pie u pravilima o karantinu3 puni su $akterija... ,ta ima novo kod te$e@"
)eron je odma+nuo glavom. )io je, za "unara, masivno gra%en; oi je na neki skoro
zlovoljan nain suavao, i to je postalo trajni sastavni deo njegove &izionomije. -li su mu #rte li#a
ujednaene i veoma zgodne, pomislila je *elena.
"ita zapanjujue", ree on. "/o ekamo promenu komesara. (oraemo da vidimo kakav je
taj
Lottajn."
"(oe li taj napraviti pro$leme@"
"e vie nego to je ve napravljeno. ajzad, ta mogu oni@ e mogu da se
in&iltriraju. emogue je maskirati 7emljosa tako da lii na "unara." Ipak, izgledao je uznemireno.
*elena je otpijala ka&u i gledala ga proni#ljivo. "(oda su neki "unari iznutra 7emljani."
"4a, i eleo $i+ da znam koji. Ponekad pomislim da ne mogu imati poverenja u... (a,
do$ro. Treim neverovatne koliine vremena sa svojim sin+rotronskim projektom, a ne postiem
nita. emam sree sa prioritetima."
"Verovatno nemaju poverenja u te$e, i ja im ne zameram. .ad se ti $ar ne $i tako
konspirativno unjao unaokolo."
"e inim nita takvo. 7a mene $i $ilo silno zadovoljstvo da iza%em iz sin+rotronske so$e i
ne vratim se nikad, ali onda $i oni stvarno postali sumnjiavi... *elena, ako si pravila
dum$us sa svojom zali+om vode, pretpostavljam da ne moemo da popijemo jo po jednu
olji#u."
"e moemo. -li ako je dolo dotle, tre$a rei da si mi ti pomogao da straim vodu. 4vaput
si se ovde tuirao prole nedelje."
"4au ti jedan $on za vodu. isam znao da
$roji." "/a ne $rojim 1 moj nivo vode $roji."
7avrila je svoju olji#u ka&e. 7amiljeno je jurila u njenu prazninu.
"?vek prave grimase z$og ove kate", ree ona. "Turisti. - meni nikad nije jasno zato. (eni
je ukusna. /esi li ikad okusio zemaljsku ka&u, )erone@"
"isam", ree on kratko.
"/a jesam, /ednom. eki turista je prokrijumario , paketie neega to je on nazivao
2instant0 ka&om2. Ponudio mi je izvesnu koliinu ka&e u zamenu za onu stvar. 8inilo se da smatra
da je to potena razmena.V
"I ti si pila@"
")ila sam radoznala. .a&a je $ila gorka, podseala je na metal. )ila mi je odvratna. 6nda
sam mu rekla da je meanje rasa protivno "unarskim o$iajima, pa je on postao gorak i
podseao na metal.
"To mi nikad nisi priala. ije nita pokuao, a@2
"To te se moda $a i ne tie, a@ Pokuao nije. 4a je pokuao, u gravita#iji pogrenoj za
njega, $a#ila $i+ ga odavde do +odnika jedan.
6nda je nastavila. "-, da, /o jedan 7emljos mi se pri$liio danas, insistirao je da sedi sa
mnom,"
"- ta ti je ponudio u zamenu za tu#anje koje tako delikatno naziva 2onom
stvari2@" "Prosto je sedeo tamo."
"I zurio u tvoje grudi@"
"6ne su tu da se u nji+ zuri, ali on zapravo nije zurio. Lledao je moju ploi#u sa imenom, ..
?ostalom, ta te $riga ta je on &antazirao@ 5antazije su $esplatne, a ja ne moram da i+ ispunjavam,
6 emu misli da ja &antaziram@ 4a odem u krevet sa nekim 7emljaninom@ I da on postigne ono
to se moe oekivati od nekoga ko pokuava da se sna%e u gravita#ionom polju na koje nije
navikao@ e kaem da se to nije radilo, ali ja to nisam radila, a nisam ula ni da se iko mnogo
do$ro proveo. /e "i to jasno@ (ogu li se sad vratiti na ovog 7emljosa@ .ome je $lizu pedeset@ I
koji oigledno nije $io strao$alno zgodan ni kad mu je $ilo dvadeset@... Interesantna je pojava,
me%utim; to moram za njega
da priznam."
"? redu. ije mi neop+odan mini0opis. I ta ima da se kae o
njemu@" "Baspitivao se o protonskom sin+rotronu!"
evil ustade, klatei se pomalo, to je skoro neiz$eno posle $rzog pokreta pri
niskoj gravita#iji. "2ta je pitao o sin+rotronu@"
"ita. 7ato se toliko uz$u%uje@ 7atraio si da ti kaem ako se ikad ita neo$ino pojavi u
vezi sa ma kojim turistom. ?inilo mi se da je ovo neo$ino, iko me nikad ranije nije
pitao o sin+rotronu,"
"? redu." 7astao je malo, a onda normalnim glasom rekao3 "7ato je $io zainteresovan za
sin+rotron@"
"Pojma $lagog nemam", ree *elena. "*amo je pitao da "i ga moe videti. (oda se radi o
tome da je to turista koji se interesuje za nauku. -li ini mi se da je to moglo $iti i izmiljanje,
samo da $i+ se ja zainteresovala za njega." 2
"Pretpostavimo da si se zainteresovala. .ako se on
zove@" "e znam. isam ga pitala."
"7ato nisi@"
"7ato to se nisam zainteresovala za njega. ,ta ti zapravo eli@ ?ostalom, to to se
raspituje pokazuje da je turista. 4a je &iziar, ne $i morao da pita, )io $i tamo."
"4raga moja *elena", ree evil. "4ozvoli da ti o$jasnim, ? sadanjoj situa#iji, ko god
zatrai da vidi protonski sin+rotron neo$ian je tip, i mi o njemu +oemo da znamo to1ta. I
zato je pitao $a tebe@" Aurno je odetao do drugog kraja so$e i vratio se kao da +oe da istroi
malo energije. 6nda ree3 "Ti si ekspert za te $esmisli#e. 4a li nalazi da je Interesantan@"
"*eksualno@"
"7na ta +ou da kaem. Nemoj se igrati3 4elena."
*elena ree, oito protiv volje3 "Interesantan je, ak na uznemiravajui nain. -li ne znam
zato. ita nije rekao. ita nije uinio."
"Interesantan i uznemiruje, dakle@ 6nda e se ponovo videti s
njim." "I ta u uiniti@"
"6tkud ja znam@ To je tvoja nadlenost. *aznaj kako se zove. *aznaj i sve drugo to moe.
Ima prilino mozga, prema tome upotre$i ga za malo praktine lju$opitljivosti, za promenu."
"-, tako", ree ona. "are%enja sa visokog mesta. ? redu."
W
!
.omesarov stan se, $ar po veliini, niukoliko nije razlikovao od stana ma kog drugog
"unara. a (ese#u nije $ilo mesta, ak ni za zemaljske &unk#ionere; nije $ilo luksuznog
rasipanja, ak ni da $i se sim$olizovala matina planeta. iti je, to se toga tie, $ilo ikakvog
naina da se izmeni dominantna injeni#a o (ese#u 1 injeni#a da se ivi podzemno i u sla$oj
gravita#iji 1 ak ni za najvanijeg 7emljanina koji je ikad iveo,
"8ovek je jo uvek zaro$ljenik svoje ivotne sredine", uzda+nuo je "uis (ontez. "4ve
godine sam na (ese#u, )ilo je trenutaka kad sam padao u iskuenje da ostanem ali... ve zalazim
u godine. ?pravo sam prevalio etrdesetu, pa ako nameravam da se ikad vratim na 7emlju, $ie
$olje da to uinim odma+. -ko $udem iole stariji, neu moi da se readaptiram na punu
gravita#iju."
.onrad Lottajn imao je samo trideset i etiri godine, a izgledao je ak i mla%i, Imao je
iroko, okruglo li#e krupni+ #rta, onakvo kakvo se me%u "unarima ne vi%a, onakvo kakvo $i oni
na#rtali na karikaturi 7emljo0sa. ije $io masivne gra%e 1 ne isplati se slati masivno gra%ene
ljude na (ese#
1 a glava mu je izgledala prevelika za telo.
6n ree :govorio je planetarnim standardnim jezikom, ak#entom koji se primetno razlikovao
od
(ontezovog ak#enta93 "To zvui kao da se izvinjavate."
"To i inim. To i inim", ree (ontez, 4ok je u Lottajnovo li#e $ila maltene ugra%ena
do$ra volja, duge uzane #rte (ontezovog li#a $ile su skoro do kominog stupnja alostive.
"Izvinjavam se u
dva smisla. *ramota me je to naputam
(ese#
jer to je jedan privlaan svet pun uz$u%enja. -li
me
je sramota i z$og toga to se oseam tako posti%eno; tre$alo $i da $ez oklevanja pri+vatim
terete
7emlje 1 i gravita#ioni, i svaki drugi."
"4a, pretpostavljam da e $iti teko opet primiti na se$e oni+ preostali+ pet estina",
ree
Lottajn. "a (ese#u sam tek nekoliko dana, a ve mi se ini da je jedna estina L $a &ina."
"ee vam se tako initi kad pone zatvor i kad ponete svaki dan da pijete mineralno
ulje", ree (ontez sa uzda+om, "ali to e proi... I nemojte misliti da moete da imitirate
lakou gazele samo zato to se oseate lakim. Postoji tu jedna odre%ena vetina."
"To sam s+vatio."
"To mislite da ste s+vatili, Lottajne. iste videli kengura kako +oda, zar
ne@" "a televiziji."
"To vam ne daje pravi oseaj za to. (orate pro$ati. To je ispravan nain da se prelazi ravna
lunarna povrina $rzo. oge se pokrenu unazad zajedno i otisnu vas u skok koji $i na 7emlji $io
o$ian skok iz mesta. 4ok letite kroz vazdu+, noge se premeste napred; neposredno pre nego to
ete dotai tlo, noge opet ponu da zama+uju unazad; otisnu vas opet; i tako dalje. To kretanje ini
se, po zemaljskim standardima, sporim, zato to se otiskujete samo uz pomo sla$e gravita#ije,
ali svaki skok je dui od sedam metara, a koliina miinog napora potre$na da se odravate u
vazdu+u 1 ako ima vazdu+a 1 minimalna je. *tie se oseaj letenja..."
"/este li vi to pokuali@ (oete li vi to da izvedete@"
"Pokuavao sam, ali nijednom 7emljaninu to ne moe stvarno poi od ruke. ?spevao sam da
izvedem ak i do pet skokova odjednom, to je dovoljno da se stekne ono oseanje; taman
dovoljno da ovek poeli i vie, ali onda nai%e neiz$eni pogreni proraun, gu$itak
sin+roniza#ije, pa se spotaknete i tum$ate dalji+ pola kilometra. "unari su utivi i nikad vam se ne
smeju. aravno, njima je to lako. Ponu kao de#a i odma+ naue, $ez pro$lema."
"6vo je nji+ov svet", za+e+etao se (ontez, "Pomislite kakvi $i oni $ili na 7emlji."
"e $i ni $ili na 7emlji. To ne mogu. Pretpostavljam da je to prednost za nas. (i moemo
da $oravimo i na (ese#u i na 7emlji. 6ni mogu da ive samo na (ese#u. *kloni smo da to
za$oravimo zato to gu$imo iz vida razliku izme%u "unara i imija,"
"l koga@"
"Tim izrazom ovde nazivaju imigrante sa 7emlje; one koji ive na (ese#u manje1
vie permanentno, ali su na 7emlji ro%eni i odrasli, imigranti, naravno, mogu da se vrate na
7emlju, ali pravi "unari nemaju ni te kosti ni te miie da $i izdrali zemaljsku gravita#iju. ?
vezi sa tim, rana i storija (ese#a za$eleila je neke tragedije."
"7ar@"
"6, da. eki su se vratili sa svojom de#om ro%enom na (ese#u. (i smo skloni da
za$oravimo, Imali smo svoju .rizu; nekoliko umirue de#e ne ini nam se znaajnom pojavom u
pore%enju sa ogromnim rtvama pretrpljenim krajem dvadesetog veka i tokom svi+ oni+ kasniji+
doga%aja. 6vde na (ese#u, me%utim, pamte svakog "unara koji je dospeo u gravita#iju 7emlje i
umro... (islim da im to pomae da se osete zase$nim svetom."
Lottajn ree3 "(islio sam da su me na 7emlji temeljito pripremili u pogledu znanja, ali sad
se ini da u imati jo mnogo da uim."
"emogue je sa pozi#ije na 7emlji nauiti sve o (ese#u. 7ato sam vam ostavio kompletan
izvetaj, kao to je ostavio i moj pret+odnik meni. Videete da je ivot na (ese#u &as#inantan ali
u poneemu i mukotrpan. *umnjam da ste na 7emlji jeli meseevu +ranu; ako se oslanjate
samo na opise, neete $iti pripravni za stvarnost..... -li moraete da nauite da je volite. B%ava
je. politika dovoziti zemaljsku ro$u ovamo. (oramo da jedemo i pijemo ovdanje proizvode."
"Vi to inite ve dve godine. Valjda u preivati."
"isam to inio neprekidno. Povremeno se ide na odmor, na 7emlju. To je o$avezno, morate
ii +teli1ne1+teli. *iguran sam da su vam to rekli."
"4a", ree Lottajn.
"*vejedno koliko ovde ve$ate, moraete s vremena na vreme da se podvrgnete punoj
gravita#iji, prosto zato da podsetite svoje kosti i miie kako to izgleda. - dok $udete na 7emlji,
jeete. Ponekad neto +rane i prover#uju ovamo."
Lottajn ree3 "(oj prtljag je paljivo pregledan, naravno, ali pokazalo se da je u mom
depu od kaputa $ila jedna konzerva usoljene govedine. /a je nisam primetio. isu ni oni."
(ontez se polako nasmeio i sa oklevanjem rekao3 "Podozrevam da ete sada ponuditi da to
podelimo."
"eu", ree Lottajn odmeravajui rei paljivo. (rekao je svoj veliki okrugli nos.
"?pravo sam se spremao da kaem, sa svom traginom uzvienou koju $i+ mogao sakupiti3
,Cvo, (ontez, uzmi ovo sve! Potre$a tvoja vea je nego potre$a moja2" 7aplitao se mali#e
pokuavajui ovo da izgovori, zato to je na planetarnom standardnom jeziku retko koristio drugo
li#e jednine.
(ontezov osme+ se rairio, pa nestao. 6dma+nuo je glavom. "e, .roz nedelju dana imau
zemaljske +rane koliko god mogu da pojedem. Vi, ne. Vama e tokom sledei+ godina $iti
dostupno samo nekoliko zalogaja; isuvie vremena ete provesti u aljenju z$og ove sadanje
velikodunosti. 7adrite sve to... insistiram. 7asluio $i+ vau mrnju eX posto &a#to."
Izgledao je oz$iljan. Lledao je Lottajnu pravo u oi i poloio mu ruku na rame. "*em
toga", ree on, "postoji neto o emu elim da popriam sa vama, ali to sam odlagao jer ne znam
kako da pristupim toj temi, a ova +rana $i $ila izgovor za dalje odlaganje."
Lottajn je istog asa ostavio zemaljsku konzervu. jegovo li#e ni na koji nain nije moglo
poprimiti uoz$iljenost (ontezovog, ali glas mu je $io oz$iljan i vrst. "Postoji li neto to
niste mogli da javljate svojim depeama, (ontez@"
"Postoji neto to sam poku"avao da javim, (ontez, ali nisam znao kako da se izrazim, a
7emlja nije $ila veta da me s+vati, tako da komunika#iju nismo ostvarili. (oda ete vi $iti
uspeniji. adam se da +oete. /edan od razloga to nisam traio da se moje slu$ovanje ovde
produi je i taj to ne mogu vie da pri+vatam tu odgovornost3 da ne uspevam da ostvarim
komunika#iju."
"To zvui oz$iljno."
"Aeleo $i+ da postignem da zvui oz$iljno. Iskreno govorei, zvui vie smeno. ? lunarnoj
koloniji ima sve u svemu desetak +iljada ljudi. eto manje od polovine su ro%eni "unari. *putava
i+ nedostatak resursa, nedostatak prostora, surov svet 1 pa ipak 1 pa ipak.
"Pa ipak@" ree Lottajn o+ra$rujuim tonom.
"eto se ovde doga%a 1 ne znam tano ta 1 to $i moglo $iti opasno."
".ako $i moglo $iti opasno@ ,ta oni mogu@ 4a ratuju protiv
7emlje@" Lottajnovo li#e je zatreperilo, na ivi#i osme+a.
"e, ne. *tvar je &inija od toga." (ontez je preao rukom preko li#a, trljajui oi zlovoljno.
"4opustite da vam iskreno kaem3 7emlja je izgu$ila nerv."
",ta vam to znai@"
"Pa, kako to drukije kazati@ Pri$lino u vreme kad ja lunarna kolonija uspostavljana, 7emlja
je prola kroz svoju Veliku krizu. To no moram da vam priam."
"e morate", ree Lottajn sa prizvukom ga%enja.
"*ad je stanovnitvo dve milijarde, a vr+una# je svojevremeno $io est
milijardi." "6vako je mnogo $olje za 7emlju, zar ne@"
"-, nesumnjivo, mada $i+ eleo da se naao neki $olji nain da se to smanjenje ostvari. .. -li
iza ti+ doga%aja ostalo je jedno permanentno oseanje nepoverenja prema te+nologiji; ogromna
inertnost; odsustvo elje da se rizikuje, da se ide u promene, iz stra+a od mogui+
posledi#a. Veliki, poten#ijalno opasni pokuaji naputeni su zato to je $ilo vie stra+a od
opasnosti nego elje za postignuem."
"Pretpostavljam da govorite o programu genetikog inenjerstva."
"To je naravno najspektakularniji sluaj, ali ne i jedini", ree (ontez gorko.
"Iskreno reeno, ne mogu se uz$u%ivati to smo napustili genetiko inenjerstvo. 6no je
predstavljalo seriju neuspe+a."
"Izgu$ili smo svoju ansu i u pogledu intui#ionizma,"
"ikad nije $ilo ni najmanjeg dokaza da je intui#ionizam poeljan, a $ilo je mnogo
indika#ija njegove nepoeljnosti... *em toga, to rei o samoj lunarnoj koloniji@ ju svakako ne
$ismo mogli smatrati indika#ijom da 7emlja stagnira."
")a to jeste", ree (ontez energino, ""unama kolonija je mamurluk, poslednji ostatak
perioda pre .rize; neto to je preneto, ali kao poslednji, tuni korak oveanstva napred, pre
poetka velikog povlaenja."
"To zvui suvie dramatino, (ontez."
"e $i+ rekao, 7emlja odstupa. 8oveanstvo je u povlaenju, svuda sem na (ese#u. "unama
kolonija je ovekova grani#a, ne samo &iziki nego i psi+oloki. 6vaj svet nije pokriven mreom
ivota koja $i se mogla poremetiti; nema kompleksnu ivotnu sredinu u delikatnoj ravnotei koja
$i se
mogla naruiti. a (ese#u, sve to je oveku korisno, $ez izuzetka je ovekovom rukom
napravljeno. (ese# je svet stvaran od poetka ljudskom rukom, i to polazei od najosnovnijeg.
ema prolosti."
"Pa@"
"a 7emlji smo izgu$ili sranost zato to eznemo za pastoralnom prolou koja nikad nije
stvarno postajala; koja, tavie, i da je postojala, nikad ne $i mogla ponovo postojati. Tokom
.rize ekologija je $ila znatno naruena, pa se sad snalazimo sa osta#ima, tako da smo uplaeni,
uvek uplaeni... a (ese#u ne postoji prolost za kojom $i se moglo eznuti ili o njoj sanjati,
ema drugi+ prava#a sem napred."
(onteza kao da su raspaljivale sopstvene rei. "Lottajne", nastavi on, "ja sam to
posmatrao dve godine; vi ete to gledati $ar jo toliko. Postoji neka vatra ovde na (ese#u;
neumorno plamtenje. 6ni se ire u svakom prav#u. ,ire se &iziki. *vakog mese#a $ue nove
+odnike, dovravaju nove stanove, otvaraju prostor za novo stanovnitvo. ,to se tie resursa, ire
se. Pronalaze nove konstruk#ione materijale, nove izvore vode, nove ile minerala za spe#ijalne
namene. Poveavaju svoje sunane $aterije, ire svoje &a$rike elektronike... Pretpostavljam da
znate da su ovi+ deset +iljada ljudi ovde na (ese#u sada vodei sna$devai 7emlje u pogledu
minielektronski+ aparata i &ini+ $io+emijski+ proizvoda." .
"7nam da su vaan sna$deva."
"7emlja samu se$e lae, prijatnosti radi. (ese# je glavni sna$deva. -ko se ovako nastavi, u
$liskoj $udunosti moe $iti i jedini... 6vde se ostvaruje i intelektualni rast. Lottajne, rekao $i+
da na 7emlji nema ni jedne talentovane mlade oso$e orijentisane na nauku koja ne sanja 1
mutno, a moda i ne $a tako mutno 1 o tome da jednog dana ode na (ese#. Poto se 7emlja
povlai od te+nologije, ak#ija se odvija na (ese#u."
"Pretpostavljam da govorite o protonskom sin+rotronu@"
,To je jedan primer. .ad je poslednji put na 7emlji izgra%en nov sin+rotron@ -li to je samo
najvei, najdramatiniji primer; nije jedini, pa ak ni najvaniji. -ko elite da znate koji je
najvaniji nauni aparat na (ese#u..."
"eto toliko tajno da mi nisu rekli@"
"e, neto toliko oigledno da na to niko, reklo $i se, ne o$raa panju. To su ovi+ deset
+iljada mozgova ovde. aj$olji+ deset +iljada mozgova koji uopte postoje. /edina vrsto povezana
grupa od deset +iljada ljudski+ mozgova orijentisana, emo#ionalno i prin#ipski, ka nau#i."
Lottajn se vrpoljio nervozno. Pokuao je da pomakne svoju stoli#u. *toli#a je $ila
zavrtnjima privrena za pod i nije se mogla pomai, a Lottajn, pokuavajui da je
pomakne, poe da isklizava iz nje. (ontez isprui ruku da ga pri dri.
"Izvinjavam se", ree Lottajn
#rvenei. "avii ete se na
gravita#iju."
"-li", ree Lottajn, "zar vi ne prikazujete stvari mnogo gorim nego ,to jesu@ 7emlja nije
$a neka planeta neznali#a, (i smo razvili elektron0pumpu, To je isto zemaljsko dostignue.
ijedan "unar nije sa tim imao nikakve veze."
(ontez je odma+nuo glavom i progun%ao nekoliko rei na svom maternjem jeziku,
panskom. isu zvuale mirolju$ivo. "/este li ikada sreli 5rederika 'alama@" ree.
Lottajn se nasmeio. "/esam, zaista jesam. 6ta# Pumpe. Verujem da te rei nosi istetovirane
na prsima."
"*ama injeni#a da se smeite i to govorite dokazuje, zapravo, da je moje gledite
istinito.
7apitajte se3 da li je ovek poput 'alama stvarno mogao $iti ota# elektron0pumpe@ Ta pria moe
proi kod rulje koja nimalo ne razmilja, ali injeni#a je 1 i to e vam $iti jasno ako zastanete da
o tome razmislite 1 da ne postoji nikakav 6ta# Pumpe. Para0ljudi, narod u para0univerzumu, ko
god da su i ta god to $ilo, pronali su Pumpu. 'alam je $io nji+ov sluajni instrument. 8itava
7emlja je nji+ov sluajni instrument."
")ili smo dovoljno pametni da iskoristimo nji+ovu ini#ijativu."
"4a, kao to su krave dovoljno pametne da jedu seno koje im damo. Pumpa nije znak da
ovek gleda u $udunost. ?pravo je o$rnuto."
"-ko je Pumpa korak unazad, onda je nazadovanje do$ro, kaem ja. e $i+ eleo da $udem
$ez
Pumpe."
"- ko $i eleo@ -li poenta je u tome to Pumpa savreno odgovara sadanjem raspoloenju
na 7emlji. )eskonana koliina energije, po #eni koja je, izuzimajui odravanje, maltene jednaka
nuli, i uz zaga%enje jednako nuli. -li na (ese#u nema elektron0Pumpi."
"Pretpostavljam da ne postoji potre$a za njima", ree Lottajn. "*unane $aterije daju
"unarima koliko im tre$a. )eskonanu koliinu energije, po #eni koja je, izuzimajui odravanje,
maltene jednaka nuli, i uz zaga%enje jednako nuli... /e I2 tako glasila litanija@"
"/este, zaista, ali solarne $aterije su u #elosti ljudski proizvod. To je poenta koju +ou da
istaknem. )ila je projektovana jedna elektron0pumpa i za (ese#; uinjen je pokuaj da se
ona instalira."
"I@"
"I nije radila. Para0ljudi nisu pri+vatili tungsten. ita se nije
dogodilo." "To nisam znao. 7ato nije@"
(ontez je izraajno uzdigao plea i o$rve. ".ako $i se to moglo saznati@ (ogli $ismo,
na primer, pretpostaviti da para0ljudi ive na svetu oko koga se ne okree nijedan satelit; da
nemaju predstavu o zase$nim a $liskim svetovima, nastanjenim; da su, naavi jedan takav svet,
propustili da potrae jo jedan. .o zna@ 1 ?glavnom, para0ljudi nisu zagrizli. (i sami, $ez
nji+, nismo $ili u stanju da uinimo nita."
"(i sami.2, ree Lottajn zamiljeno. ".ad to kaete, mislite na 7emljane@"
.4a."
"- "unari@"
"6ni se nisu meali."
,4a li su $ili zainteresovani@"
"e znam, ?glavnom iz toga proistiu moja nesigurnost i moj stra+. "unari 1 aroito
ro%eni "unari 1 ne oseaju kao 7emljani. e znam kakvi su im planovi, ta nameravaju. e
mogu da saznam."
Lottajn je izgledao zamiljen. "-li ta oni mogu@ Imate li ikakav razlog da pretpostavite da
nam spremaju neko zlo; ili da imaju ikakvu mo da 7emlji uine zlo, ak i ako to ele@"
"a to pitanje ne mogu da odgovorim. 6ni su privlaan i inteligentan narod. 8ini mi se da ne
poseduju pravu mrnju, ni pravi gnev, pa ak ni pravi stra+. -li moda se to samo meni tako ini.
Ponajvie me uznemirava upravo to sto ne znam sigurno."
"7emlja kontrolie naunu opremu na (ese#u, rekao $i+."
"Tako je. .ontrolie protonski sin+rotron. .ontrolie radio0teleskop na suprotnoj strani
(ese#a. .ontrolie optiki teleskop od sedam i po metara... 4akle, svu veliku opremu, a ona je tu
ve pedeset
godina,"
"- ta je ura%eno od tada@"
"7emljani su od tada uradili vrlo
malo." "- "unari@"
"isam siguran. ji+ovi nauni#i rade u velikim instala#ijama, ali ja sam jednom pokuao
da proverim nji+ove karti#e dolaska na posao i odlaska s posla. Postoje praznine."
"Praznine@"
"(nogo vremena provode izvan ti+ veliki+ instala#ija, kao da imaju neke svoje
la$oratorije, zase$ne."
"Pa do$ro, ako proizvode svoju mini0elektroniku i &ine $io+emikalije, to se moe i oekivati,
zar
ne@"
"4a, ali 1 Lottajne, ne znam. Plaim se svog neznanja."
?sledila je umereno duga pauza, Lottajn ree3 "(ontez, pretpostavljam da mi sve ovo
govorite
da $i+ $io oprezan i da $i+ pokuao da utvrdim ta "unari
rade@" "Pa tako nekako, valjda", ree (ontez neveselo.
"-li vi ak ne znate ni da li uopte ita
rade." "6seam da rade."
"4akle, udno", ree Lottajn. "Tre$alo $i da se trudim da vas izvuem iz tog vaeg
misti#izma i stra+a 1 ali, zaudo..."
"7audo ta@"
"Vozilo koje me je spustilo na (ese# spustilo je jo nekoga na (ese#. (islim, da$ome, stigla
je #ela velika grupa, ali jedno li#e, samo jedno, pro$udilo je u meni neku uspomenu. isam
razgovarao sa tim ovekom 1 nisam imao prilike 1 i o tome dalje nisam razmiljao. -li ovaj
na razgovor je pritisnuo dugme, i iznenada sam se setio njega.. ."
"4a@"
"/ednom sam $io u nekakvom komitetu koji se $avio pitanjima vezanim za elektron0pumpu.
Pitanjima $ez$ednosti." asmeio se na tren. "Vi $iste to mogli nazvati 7emljinim
izgu$ljenim nervom. (i svuda $rinemo o $ez$ednosti 1 i to je do$ro, do vraga, $ez o$zira da li
smo izgu$ili ili nismo izgu$ili nerv. 4etalji mi izmiu, ali u nekoj vezi sa tom raspravom video
sam to li#e, isto koje sam video i sad u vozilu. ? to sam siguran."
"*matrate li da je to znaajno@"
"isam siguran. -so#iram neto uznemiravajue u vezi sa tim li#em. -ko $udem
uporno razmiljao, moda e mi se vratiti. ? svakom sluaju, $ie $olje da pri$avim listu putnika i
da vidim da li mi neko ime neto znai. e svi%a mi se to, (ontez, ali izgleda da ste me vi
pokrenuli."
"ije to loe", ree (ontez. "4rago mi je to je tako. - to se tie tog oveka; moda je on
samo $eznaajni turista koji e kroz dve nedelje otii, ali drago mi je to o tim stvarima
razmiljate. .."
Lottajn kao da ga nije sluao, "6n je &iziar, ili ve nekakav naunik", promrmlja. "*iguran
sam u to. Povezujem ga sa opasnou..."
#
"7dravoP, ree *elena vedro.
7emljanin se okrenuo. Prepoznao ju je takorei trenutno. "*elena! /e li tako@
*elena@" "Tano! Ispravno izgovoreno. ?ivate@"
7emljanin oz$iljno ree3 "Itekako. 6vde s+vatam koliko je nae stolee jedinstveno. e
tako
davno $io sam na 7emlji, umoran od svog sveta, umoran od se$e. 6nda sam pomislio3 pa do$ro,
da ivim pre sto godina jedini nain da odem sa ovog sveta $io $i da umrem, ali sada 1 mogu
na (ese#." asmeio se $ez stvarnog veselja.
"/este li sad, na (ese#u, sreniji@" ree *elena,
"(ali#e." 6svrnuo se, "7ar nemate rulju turista o kojima morate da se $rinete@"
"e danas", ree ona veselo. "6vo je moj slo$odan dan. .o zna, moda u uzeti i dva ili tri
slo$odna dana. 4osadan je to posao."
"6nda je to $a oajno3 imate slo$odan dan a naleteli ste na jednog turistu,"
"isam naletela na vas. Pola sam da vas traim. - pokazalo se da vas je teko nai. ije
tre$alo sami da odlutate."
7emljanin ju je gledao zainteresovano. "7ato $iste me vi traili@ Volite II 7emljane@"
"e", ree ona otvoreno i $ez ustezanja. "(uka mi je od nji+. e dopadaju mi se u prin#ipu, a
to to se sa njima stalno druim ini da antipatija postane jo gora."
"Pa ipak ste poti da me traite, a niko na svetu 1 pardon, niko na (ese#u 1 ne $i me
mogao u$editi da sam mlad i zgodan."
"I da jeste, to ne $i pomoglo. 7emljani me ne interesuju; to je poznato svakome sem
)eronu." "6nda zato ste me traili@"
"7ato to se moe $iti zainteresovan i na druge naine, i zato to je )eron
zainteresovan." "- ko je )eron@ Va mladi@"
*elena se nasmejala. ")eron evil. ije mi on samo mladi. .ad nam se +oe, nas dvoje se
za$avimo seksualno."
"Pa, na to sam mislio. Imate li de#e@"
"/ednog deka. Ima deset godina. )oravi uglavnom u zoni za deake. 4a vam utedim
sledee pitanje3 nije )eronov sin. (oda u roditi )eronovo dete ako jo uvek $udemo zajedno
kad mi $ude odo$reno drugo dete
1 ako mi $ude odo$reno drugo dete... (anje vie sam sigurna da e mi $iti
odo$reno." "Veoma ste otvoreni."
"? vezi sa stvarima koje ne smatram tajnim@ aravno... 4akle, ta $iste sad voleli da radite@"
'odali su du +odnika od mleno $ele stene. ? steni su se nalazili, kao njen sastavni deo,
tamni
komadii "meseevog dragulja" koji na veem delu povrine (ese#a lei rasut, tako da svako
moe
uzeti koliko
+oe.
*elena je na nogama imala sandale koje kao da su jedva ikad doti#ale tlo; on je imao izme
de$eli+ %onova koji su mu svojom olovnom teinom pomagali da +oda a da se svaki korak ne
pretvori u muenje.
Taj +odnik $ejae jednosmeran. Povremeno i+ je preti#alo po koje malo elektrino vozilo,
prolazei mimo nji+ skoro neujno.
7emljanin ree3 "C, ta $i+ voleo da radim@ To je $a irok poziv. 4a li $iste voleli da
postavite komplet granini+ uslova tako da vas ne $i+ svojim odgovorima ne+oti#e uvredio@"
"5iziar ste@"
7emljanin je oklevao. "7ato pitate@"
"*amo da $i+ ula ta ete rei. 7nam da ste
&iziar." ".ako@"
"iko sem &iziara ne govori o "postavljanju kompleta granini+ uslova". - naroito niko
od oni+ koji dolazei na (ese# prvo ele da vide protonski sin+rotron."
"4a li ste me zato traili@ 7$og toga to se ini da sam &iziar@"
"7$og toga me je )eron uputio da vas potraim. /er, on je &iziar. 4ola sam zato to smatram
da ste, za 7emljanina, prilino neo$ini."
"? kom smislu@"
"e u nekom smislu koji $i znaio neki veliki kompliment 1 ako su komplimenti ono to
elite. Badi se prosto o tome to se ini da ne volite 7emljane."
"6tkud znate@"
"Posmatrala sam kako gledate ostale u onoj grupi. *em toga, uvek to nekako pogodim. a
(ese#u najee ostaju 7emljosi koji ne vole druge 7emljose, to me vraa na pitanje... ta
$iste eleli da radite@ Pre#izirau granine uslove. Pitanje se odnosi na razgledanje."
7emljanin ju je otro pogledao. "To je udno, *elena. Imate slo$odan dan. Posao vam
je nezanimljiv ili neprivlaan u dovoljnoj meri da ste zadovoljni to imate slo$odan dan, ak
skloni da uzmete i dva ili tri slo$odna dana, - ipak, va nain da taj dan provedete sastoji se u
tome da do$rovoljno do%ete i nastavite sa svojim radom, i to samo z$og mene jednog... *amo
zato to sam mali#e interesantan."
")eronu ste interesantni. 6n je sad zauzet; nema tete da vas ja za$avim dok ne $ude
spreman... *em toga, ovo je drugaije. 7ar ne vidite da je drugaije@ .ad radim, gonim krdo
od nekoliko desetina 7emljosa 1 7ar vam ne smeta to koristim taj termin@"
".oristim ga i ja."
"7ato to ste 7emljanin. eki 7emljani smatraju da je to podrugljiv izraz i $une se kad ga
"unar upotre$i."
"(islite, kad ga "unos upotre$i@"
*elena je po#rvenela. "4a. Tako nekako.N2
"Pa do$ro, onda nemojmo vikati na rei. astavite, priali ste mi o svom poslu,"
".ad radim, tu su ti 7emljosi3 moram da pazim da ne uine neto to $i za nji+ $ilo
smrtonosno, moram da i+ vodu#kam tamote0ovamote, drim govorie, $rinem se da jedu,
piju i +odaju po propisu. Imaju oni svoje omiljene prizorie, rade svoje omiljene stvari#e, a ja
Vmoram da $udem strao$alno utiva i da im izigravam mami#u."
"?as", ree 7emljanin.
"-li vi i ja moemo da inimo ta god elimo, nadam se, vi ste voljni da rizikujete a ja
ne moram da pazim ta govorim."
"Beko+ vam, sasvim je u redu da me zovete 7emljos."
"C, do$ro. Proveu odmor na o&erski nain. ,ta $iste voleli da
radite@" "a to je lako odgovoriti. Aelim da vidim protonski
sin+rotron,"
"To ne. (oda )eron moe to da sredi, posle vaeg razgovora sa njim."
"Pa, ako ne mogu da vidim sin+rotron, ne znam ta drugo ima da se vidi. 7nam da je radio0
teleskop na suprotnoj strani, a sem toga ne $i+ rekao da u njemu ima ieg novog... Vi mi kaite.
,ta proseni turista ne stigne da vidi@"
"ekoliko stvari. Postoje dvorane algi 1 ne ona antiseptinog postrojenja za pro#esovanje,
to ste videli, nego $a same &arme. (e%utim, tamo je miris prilino jak i ne verujem da $i
7emljosu 1 7emljaninu 1 $a otvorio apetit. 7em... ljani i ovako imaju pro$lema sa naom
+ranom."
"7ar vas to iznena%uje@ /este li ikad pro$ali zemaljsku +ranu@"
"isam stvarno. -li, po svoj prili#i ne $i mi se dopala. To je sve stvar navike."
"Pretpostavljam da je tako", ree 7emljanin sa uzda+om. "-ko $iste jeli pravu ni#lu,
verovatno $i vam zastala u grlu, z$og masnoe i vlakana."
"(ogli $ismo poi u peri&erne delove gde se $ue novi tuneli kroz stenu, ali moraete
da o$uete spe#ijalnu zatitnu odeu. Postoje i &a$rike. .
"Vi oda$erite, *elena."
"6da$rau, ako mi kaete jednu stvar
iskreno." "e mogu da o$eam dok ne ujem
pitanje."
"Bekla sam da 7emljosi koji ne vole druge 7emljose esto ostaju na (ese#u. iste me
ispravili. 4a li nameravate da ostanete na (ese#u@"
7emljanin je zurio u prste svoji+ nezgrapni+ izama. "*elena", ree on, "kad sam vadio vizu
za (ese#, $ilo je pro$lema. Bekli su da sam za taj put moda prestar, i da u sluaju iole
dueg zadravanja moda neu moi da se vratim na 7emlju. 7ato sam im rekao da planiram da
na (ese#u ostanem permanentno."
"iste lagali@"
"? to vreme nisam $io siguran. -li sad mislim da u ostati ovde."
"Pomislila $i+ da $i oni $a zato mogli $iti ponajmanje voljni da vas puste da
idete." "7ato@"
"?opteno govorei, zemaljske vlasti ne vole da alju na (ese# &iziare koji misle da ostanu
zauvek,"
7emljaninove usne su se uvile, "? tom pogledu pro$lema nije $ilo."
"Pa lepo, ako ete $iti jedan od nas, mislim da tre$a da posetite gimnastiku dvoranu.
7emljosi to esto ele, ali mi i+ u tome ne o+ra$rujemo 1 mada im nije sasvim za$ranjeno.
Imigranti su neto drugo."
"7ato@"
"Pa, pre svega, ve$amo goli ili skoro goli. 7ato ne $ismo@" To je kazala ogoreno, kao da se
ve umorila od ponavljanja od$ram$eni+ argumenata. "Temperatura je kontrolisana; okolina je
ista. -li tamo gde oekujemo prisustvo 7emljana, golotinja poinje da smeta; eto, samo o tome se
radi. eki 7emljosi se okiraju; neki se napaljuju; a neki i jedno i drugo. C, a mi neemo u
gimnastikoj sali da se o$laimo z$og nji+, a neemo ni da se maltretiramo sa njima; zato i+ ne
putamo unutra."
"- imigranti@"
"6ni se moraju na to navii. a kraju e i oni od$a#iti odeu. Ta sala e im $iti potre$na
ak i vie nego ro%enim "unarima."
"Iskreno u vam rei, *elena. -ko se suoim sa enskom golotinjom, to e i mene napaliti.
isam jo toliko star da to izostane."
"Pa onda se uz$u%ujte, ali to uz$u%enje zadrite za se$e", ree ona ravnoduno.
"4ogovoreno@"
"4a li emo i mi morati da se skinemo@" Lledao ju je sa interesovanjem i za$avljanjem,
".ao posmatrai@ e. (ogli $ismo, ali ne moramo. Vama $i, u ovoj ranoj &azi igre, to $ilo
neprijatno, a za nas ostale ne $iste predstavljali $a inspirativan prizor..."
"6tvoreni ste, nema ta!"
"(islite li da $iste $ili inspirativan prizor@ - to se tie mene, ne $i+ elela da
vaem unutranjem uz$u%ivanju dodajem spe#ijalno optereenje. 7ato $i nam $ilo $olje da o$oje
ostanemo o$ueni,"
"'oe "i neko zameriti@ (islim, to sam prisutan ja, 7emljos neinspirativnog
izgleda@" "ee, ako sam ja sa vama."
"6nda je to veoma do$ro, *elena, /e li sala
daleko@" "*tigli smo. 6vaj ulaz."
"-, tako, znai itavo vreme ste planirali da ovde
do%ete." "(islila sam da $i moglo $iti interesantno."
"7ato@"
*elena se iznenada nasmeila. "Prosto sam pomislila."
7emljanin je odma+nuo glavom. "Poinjem da pomiljam da vi nikad nita ne pomiljate
tek tako, $ez razloga. 4opustite da poga%am. -ko tre$a da ostanem na (ese#u, $ie potre$no da
s vremena na vreme ve$am da $i+ odravao u do$rom stanju svoje miie, kosti, i moda sve
druge organe."
"*asvim tano. To moramo svi mi, ali imigranti sa 7emlje naroito, 4oi e dan kad
e gimnastika $iti za vas svakodnevni naporni posao,"
.oraknuli su kroz vrata. 7emljanin je zapanjeno zurio. "6vo je prvo mesto koje sam ovde
video, a da podsea na 7emlju."
"? kom smislu@"
"Pa, veliko je. isam zamiljao da na (ese#u imate tako velike prostorije. 6voliko
kan#elarijski+ stolova, kan#elarijski+ maina, ena koje sa njima rade..."
"Aena goli+ grudi", ree *elena
uoz$iljeno. "Priznau da taj deo ne lii na
7emlju."
"Imamo ipku za klizanje na gornje i donje spratove, ali, za 7emljane, i li&t... Priekajte."
Prila je slu$eni#i koja je radila za jednim od $lii+ stolova. 6$ratila joj se. Lovorila je $rzo
i ti+o. 7a to vreme 7emljanin je, sa prijateljskom radoznalou, razgledao sve oko se$e.
*elena se vratilaN "ema pro$lema. Ispostavilo se da e sad $iti utakmi#a u meleu. I to
prilino do$ra; znam te timove."
"6vo je veoma impresivno mesto. 7aista."
"-ko jo uvek govorite o veliini, nije ni pri$lino dovoljno veliko. Imamo tri gimnastike
dvorane. 6va je najvea."
"a neki nain sam zadovoljan to u spartanskim uslovima (ese#a moete se$i da dozvolite
da straite toliko prostora na neoz$iljnosti."
"eoz$iljnosti@"
"(ele@ To je neka igra@"
"(oete je nazvati igrom. a 7emlji se takve stvari prire%uju kao sport3 desetori#a igraju,
deset +iljada gleda. a (ese#u nije tako; ono to je za vas neoz$iljnost, za nas je neop+odnost. .
6vuda; ii emo li&tom, to znai da emo moda malo ekati."
"isam eleo da vas naljutim."
"isam stvarno ljuta, ali morate $iti razumni. Vi, 7emljani, adaptirani ste na zemaljsku
gravita#iju ve tri stotine miliona godina, otkad je ivot ispuzio na suvo tlo. I $ez &izikog
ve$anja, snalazite se. (i nismo imali vremena da se adaptiramo na (eseevu gravita#iju."
"Izgledate i te kako razliiti."
".o se rodi i odraste pod (eseevom gravita#ijom, ima kosti i miie vitkije, naravno, i
manje masivne nego to je to sluaj kod 7emljanina, ali ta razlika je povrna. *ve nae telesne
&unk#ije od reda, ak . naj&inije 1 varenje, nivo luenja +ormona 1 u neskladu su sa ovom
gravita#ijom i za+tevaju smiljeno ve$anje, -ko moemo da udesimo da ve$anje do$ije o$lik
za$ave i igara, to ga ne ini neoz$iljnim... Cvo li&ta."
7emljanin je oklevao, za trenutak o$uzet stra+om, ali *elena ree, ispoljavajui jo
malo nestrpljenja, kao da je jo ljuta to mora neto da $rani3 "Pretpostavljam da ete mi rei da
ovo izgleda kao korpa od prua. *vaki 7emljanin koji se ovim li&tom koristi, tako kae. Pri
(eseevoj gravita#iji, li&t ne mora da $ude vri od toga."
"i&t polako po%e nadole. ? njemu su $ili sami.
"8ini mi se da nije mnogo korien", ree 7emljanin.
*elena se opet nasmeila. "? pravu ste. (nogo je popularniji i za$avniji klizni
kanal." "- ta je on@"
"6n je tano ono to njegovo ime kae, ., Cvo nas. *amo dva sprata smo sili... .lizni kanal
je prosto jedna #ev kroz koju moete da padate3 u #evi su i rukodrai, e preporuujemo
7emljosima da koriste kanal."
"*uvie je rizino@"
"ije, ako gledamo kanal samo po se$i, (oete da se penjete i silazite kao na lestvi#ama.
(e%utim, uvek ima omladine koja tu jur#a znatnom $rzinom, a 7emljosi ne znaju kako da se
sklone s puta. *udari su uvek neprijatni. -li, vremenom ete i vi poeti da koristite kanal... ?
stvari, ovo to ete sada videti je nalik na neki veliki klizni kanal konstruisan za $ezo$zirno
kretanje."
6dvela ga je do jedne krune ograde. 6ko ograde je $io izvestan $roj oso$a; naslanjali su se
na ogradu i priali. *vi su $ili manje0vie goli.
*andale je imao skoro svako. (nogi su imali po jednu tor$i#u otprilike u visini kuka,
okaenu kaiem o rame. eki su imali or#eve. /edan je iz neke posude za+vatao zelenkastu kau i
jeo.
Prolazei pored tog oveka, 7emljanin je mali#e namrekao nos. "Pro$lem sa zu$ima je
na
(ese#u sigurno otar", ree on.
"ije mali", sloila se *elena, "-ko ikad $udemo imali mogunost da $iramo, opredeliemo
se za edentnu vili#u."
")ez zu$a@"
"(oda ne $a sasvim $ez zu$a. (ogli $ismo zadrati sekutie i onjake iz estetski+ razloga,
a i zato to ponekad mogu $iti korisni. 6ni se, tako%e, lako iste. -li ta e nam $eskorisni
kutnja#i@ To je samo zaostatak iz 7emljoske prolosti."
"6stvaruje li ikakav progres u tom prav#u@"
"e", ree ona kruto, "Lenetsko inenjerstvo je ilegalno. 7emlja na tome
insistira." agnula se preko ograde. "6vo nazivaju (eseevim igralitem", ree
ona.
7emljanin je pogledao u du$inu. 6tvor je $io veliki, #ilindrian, sa ruiastim glatkim
zidovima za koje su, u prividno nasuminom rasporedu, $ile privrene metalne ipke. Tu i tamo
po koja ipka
$ila je prepreena preko znatnog dela irine #ilindra, a ponegde i preko #ele irine. Milindar je
$io moda oko stotinu i pedeset metara du$ok i oko petnaestak metara irok.
8inilo se da niko ne o$raa naroitu panju ni na igralite ni na 7emljanina, eki su ga, dok
je prolazio, pogledavali indi&erentno, odmeravajui, inilo se, njegovu o$uenost, izgled njegovog
li#a, a onda su se okrenuli. 4rugi su u prav#u *elene inili jedan pokret rukom, ali onda su se i
oni okrenuli. *ignal "nismo zainteresovani" $io je vie nego jasan, iako ga nisu davali nametljivo.
7emljanin se okrenuo #ilindrinom otvoru. a dnu su se videle neke vitke &igure; gledane
odozgo, izgledale su skraene, eki su imali #rvene, a drugi plave komadie odee na se$i. 4va
tima, zakljui 7emljanin. Ti komadii imali su, oito, zatitnu &unk#iju; svi su imali rukavi#e,
sandale, zatitne trake oko kolena i laktova. eki su nosili uzane trake oko kukova, drugi oko prsa,
"-", promrmlja on. "(ukar#i i ene."
*elena ree3 "Tako je! ? takmienju uestvuju o$a pola ravnopravno, ali elimo da spreimo
da se pojedini delovi tela nekontrolisano klimaju i time remete usmereni pad. Tu postoji razlika
izme%u polova koja dovodi i do razliite osetljivosti na $ol. e radi se o stidljivosti."
"8itao sam o ovome", ree 7emljanin.
"(oda ste", ree *elena ravnoduno. "Izgleda da malo toga izlazi odavde. (i ne zameramo,
ali vlada 7emlje kao da eli da o (ese#u daje samo minimum vesti."
"7ato, *elena@"
"Vi ste 7emljanin, vi to kaite meni... 6vde na (ese#u imamo teoriju koja kae da je 7emlji
neprijatno z$og nas. Ili $ar vladi 7emlje."
*ad su se dve oso$e rapidno uzdizale kroz #ilindar, jedan takmiar s jedne a drugi s druge
strane #ilindra. ? pozadini se uo ti+i zvuk $u$nja.
? poetku kao da su se uspinjali lestvama, preagu po preagu, ali nji+ova $rzina se
poveavala; dok stigoe do polovine, svaku preagu su samo udarali u prolazu, uz $uno "pljus!"
pri svakom udar#u.
"a 7emlji ovo ne $i mogli da izvedu ovako gra#iozno", ree 7emljanin. "e $i mogli da
izvedu uopte", ispravi se.
"ije stvar samo u niskoj gravita#iji", ree *elena. "-ko mislite da jeste, pro$ajte vi. 7a ovo
je potre$no $ez$roj sati ve$e."
Penjai do%oe do ograde i u zama+u pre%oe u stoj na glavi. 7atim su izveli kolut u
vazdu+u i poeli da padaju.
"6vi mogu da se kreu $rzo, kad to ele", ree 7emljanin.
"'mm0mm", ree *elena kroz zvuk aplauza. "Bekla $i+ da 7emljani 1 mislim, pravi
7emljani, oni koji nikad nisu posetili (ese# 1 razmiljajui o kretanju po (ese#u uvek imaju u
vidu povrinu i ska&ander. To je, naravno, esto sporo. (asa je, sa dodatkom ska&andera,
ogromna, sto znai da je iner#ija velika, dok je gravita#ija pomou koje moemo tu iner#iju
suz$ijati mala."
"*asvim tako", ree 7emljanin. "Lledao sam one klasine &ilmove o prvim astronautima,
one koji se prikazuju svim %a#ima. Pokreti su kao ispod vode. Ta slika se uree u svest i ostane
ak i kad s+vatimo da nije tana."
"Iznenadilo $i vas koliko $rzo moemo danas da se kreemo po povrini, i sa
ska&anderom", ree *elena. "- ovde, pod tlom, $ez ska&andera, moemo da se kreemo istom
$rzinom kao na 7emlji. *la$ije nas gra$i gravita#ija, ali to nadokna%ujemo pravilnom upotre$om
miia."
"-li moete da se kreete i polako." Lledao je akro$ate. ji+ov uspon $io je $rz, ali sad
su
padali +otimino sporo. "e$deli su; opet su pljeskali po ipkama, ali sada da $i usporili pad a ne
da $i u$rzali penjanje. .ad su stigli do tla, drugo dvoje i+ zamenie. 7atim, sledee dvoje. I opet
dvoje. *vaki tim je davao po jedan par, i to naizmenino. Parovi su se nadmetali u virtuoznosti.
*vaki je par polazio sa tla istovremeno. *vaki sledei par kretao se komplikovanijim
putanjama. /edan par se otisnuo tako da niskom para$olom preletee svako na suprotan kraj dna
#ilindra, zatim konveksno nagore, tako da je svako do+vatio onaj rukodra koji je njegov partner
upravo napustio; pri tom su se tesno mimoili u vazdu+u ali se nisu dodirnuli. To im je donelo
pojaan aplauz.
7emljanin ree; "Pretpostavljam da nemam iskustvo potre$no da se o#eni stupanj ispoljene
vetine u ovome. /esu li ovo sve ro%eni "unari@"
"(oraju to $iti", ree *elena. "6vo ve$alite je otvoreno svim gra%anima "une. eki
imigranti su prilino do$ri, ako i+ o#enjujemo imajui u vidu da su imigranti. -li za ovaj nivo
virtuoznosti morate se osloniti na one koji su ovde zaeti i ro%eni. 6ni su &iziki adaptirani u
potre$noj meri, ili $ar vie nego 7emljani; oni u detinjstvu pro%u kroz potre$na ve$anja. Veina
ovi+ izvo%aa su mla%i od osamnaest godina."
"6vo je valjda opasno, ak i pri (eseevoj gravita#iji."
""om kosti nije tako retka stvar. (islim da niko nikad nije poginuo, ali smo imali $ar jedan
sluaj slomljene kime i paralize, )ila je to strana nesrea; ja sam to posmatrala, $ila sam
prisutna... -, sad gledajte; sad emo imati ad li$."
"Imaemo ta@"
"6vo dosad $ile su ve$e po utvr%enim, vrstim o$ras#ima."
?dari $u$nja kao da su postali tii. /edan penja se uzdigao i iznenada se $a#io u prazninu.
?+vatio je jednu poprenu ipku jednom rukom. 6ko te transverzale se jednom, vertikalno,
o$rnuo, a zatim ju je pustio,
7emljanin je paljivo posmatrao. "7aprepaujue", ree on. "6kree se oko ti+ poluga $a
kao gi$on."
".ao ta@" ree *elena.
".ao gi$on. To je jedna vrsta majmuna. 7apravo, to je jedina majmunska vrsta koja jo postoji
u divljini. 6ni. .." Primetio je izraz *eleninog li#a i rekao3 "e kaem to kao uvredu, *elena;
gi$oni su gra#iozna stvorenja."
(rtei se, *elena ree3 "Videla sam ja slike majmuna."
"Verovatno niste videli gi$one u pokretu... 8ini mi se da $i 7emljosi mogli "unare
nazvati
,gi$onima2 sa namerom da uvrede, i da $i to onda $ilo neto pri$lino jednako vaem
izrazu
,7emljos2. -li ja nisam mislio da tu re tako
upotre$im."
aslonio se sa o$a lakta na ogradu. Posmatrao je pokrete. )ilo je to nalik na neki ples
u vazdu+u. ".ako postupate ovde na (ese#u sa imigrantima sa 7emlje, *elena@" ree on.
"(islim, sa imigrantima koji nameravaju da ostanu doivotno. Poto oni ne raspolau pravim
lunarskim sposo$nostima. ,
"To ne ini nikakvu razliku. Imiji su gra%ani. ema diskrimina#ije; nikakve
legalne
diskrimina#ije,
"
",ta $i to znailo@ ikakve legalne diskrimina#ije@"
"Pa, sami ste to rekli. Postoje neke stvari koje oni ne mogu da Izvedu, Bazlika ima, ji+ovi
medi#inski pro$lemi su razliiti, nji+ova zdravstvena prolost je o$ino loija. -ko do%u
sredoveni, izgledaju, " stari."
7emljanin je otklonio pogled; $ilo mu je neprijatno. ,"(ogu li oni me%uso$no sklapati
$rakove@ (islim, imigranti i "unari@"
"*vakako, 'ou rei, meovito zaee je
mogue." "4a, na to sam mislio."
"aravno, ema razloga da se kod nekog imigranta ne na%u neki do$ri geni. 7a$oga, pa moj
ota# je $io imi, mada sam, po majinoj liniji, "unarka druge genera#ije."
"Va ota# je sigurno doao kao vrlo mla... u+, $oe do$ri..." *kamenio se kraj ograde, onda
isprekidano uvukao da+, "(islio sam da e promaiti tu ipku."
"i sluajno", ree *elena. "To je (arko 5ore. 6n voli to da izvodi3 posegne u
poslednjem asu. ? stvari, smatra se da to nije u skladu sa do$rim manirima; pravi ampioni to
ne rade. Ipak ... (oj ota# je imao dvadeset dve kad je doao,"
"Verovatno je to pravi nain. /o uvek tako mlad da se moe adaptirati; slo$odan od
emotivni+ komplika#ija na 7emlji. *a stanovita zemaljskog mukar#a, pretpostavljam da je
prilino zgodno imati seksualnu vezu sa..
"*eksualnu vezu!" *elenino za$avljanje kao da je prikrivalo okiranost, veoma stvarnu. "e
mislite valjda da je moj ota# imao seksualne odnose sa mojom majkom@ .ad $i vas moja majka
ula, $ogami, vas $i $rzo sredila."
.-li. . ."
")ilo je primenjeno vetako oplo%enje, za ime sveta. *eks sa
zemljaninom@" 7emljanin se drao sveano. "(islio sam da ste rekli da
nema diskrimina#ije."
"To nije diskrimina#ija. To je stvar &iziki+ injeni#a. 7emljanin ne moe da se snalazi
u gravita#ionom polju kako tre$a. (a koliko uve$an $io, pod naprezanjem strasti iako moe
da se vrati na staro. e $i+ to rizikovala. espretni tupan $i mogao slomiti ruku ili nogu svoju, ili,
jo gore, moju. (eati gene jedna je stvar, a 1 seks sasvim druga."
"Izvinjavam se,. . ije li vetako oplo%enje protivzakonito@"
*va se unela u posmatranje gimnastike. "6vo je opet (arko 5ore.
.ad ne pokuava da $ude $eskorisno spektakularan, postaje istinski do$ar; a njegova sestra je
skoro isto tako do$ra. .ad rade zajedno, to je zaista poema pokreta. Vidite i+ sad. *astae se
i kruie oko iste ipke kao da imaju jedno telo koje se prua sa o$e strane ipke. 6n je ponekad
sklon neumerenim $ravurama, ali njegovoj miinoj kontroli ne moe se nai zamerka... 4a,
vetako oplo%enje protivno je zakonima 7emlje, ali je doputeno kad postoji medi#inski
razlog, a on, naravno, esto postoji, ili se kae da postoji."
*vi akro$ati stigli su sada na vr+ i rasporedili se u veliki krug tik ispod ograde3 svi #rveni
$ili su s jedne strane, svi plavi s druge. (e%u gledao#ima nije $ilo nijedne sputene ruke;
svi su aplaudirali, aplauz je $io snaan. Poprilina gomila se okupila oko ograde.
"Tre$a da smislite neki raspored sedenja", ree 7emljanin.
"ikako. 6vo nije ou. 6vo je ve$a. e o+ra$rujemo gledao#e da do%u u veem $roju nego
to moe komotno stajati oko ograde. (i tre$a da $udemo tamo dole, a ne ovde gore."
"(islite, i vi ovakve stvari moete, *elena@N2
"(ogu, ali naravno na neki svoj nain. *vaki "unar moe. isam tako do$ra kao oni, isam
stupila ni u jedan tim... *ad e $iti mele, slo$odan gra$e za sve. To je istinski opasan deo, *vi+
desetoro $ie u vazdu+u i svaka strana e pokuavati da izazove pad takmiara suprotne strane."
"Pravi pad@"
"ajpraviji mogui."
"4eavaju li se ponekad povrede@"
"Ponekad. Po teoriji, ovo je stvar na koju se nerado gleda. (ele se stvarno smatra
neoz$iljnou, a mi nemamo tako veliku popula#iju da $ismo dopustili da $ilo ko $ez stvarne
potre$e $ude onesposo$ljen. Ipak, mele je popularan. e uspevamo da prikupimo dovoljno glasova
da ga zakonom za$ranimo."
"7a koju stranu vi glasate, *elena@"
*elena je po#rvenela. "(a, nije vano, Lle2te ovo!"
)u$njevi iznenada zagrmee. ? ogromnom $unaru, svaki takmiar otisnuo se napred kao
strela. ? vazdu+u nastade divlja kon&uzija, ali kad se opet razdvojie, svako se vrsto drao za
pojedinu ipku. 6seala se napetost iekivanja. /edan se otisnuo; za njim, drugi; i opet se vazdu+
ispunio munjeviti m promi#anjem tela. 6vo se ponovilo vie putaN
")eleenje poena je komplikovano", ree *elena. "4o$ijete po jedan poen za svako
otiskivanje; poen i za svako do+vatanje; dva poena kad postignete da neki protivnik promai; deset
poena ako ga prizemljite; za razne vrste &aulova, razne kazne."
".o vodi eviden#iju@"
"Postoje sudije koji posmatraju i donose preliminarnu odluku, a ako se neko ali, tu su i
TV
snim#i. Veoma esto se ni na osnovu TV traka ne moe presuditi."
7aorio se iznenadni uz$u%eni povik kad je devojka u plavom, u letu, zvuno pljesnula po
$oku mladia u #rvenom. Taj mladi je pokuao da se izmakne, ali njegovo uvijanje nije $ilo
uspeno. Poto vie nije imao pravu ravnoteu, nespretno je zgra$io ipku koja je virila iz zida i
nimalo elegantno lupio u zid kolenom.
"Lde su mu $ile oi@" indignirano ree *elena. "ije video njeno primi#anje."
-k#ije postadoe ee. 7emljanin se zamorio od pokuaja da s+vati zamrene letove.
Povremeno poneki skaka ne $i uspeo da u+vati ipku, nego $i je samo dotakao a onda poeo
da pada. Tad se svaki gledala# naginjao preko ograde kao da je spreman da se, iz saoseanja, $a#i
u prostor za onim koji pada. ? jednom trenutku neko je udario (arka 5orea po runom zglo$u.
7au se povik3 "5aul!"
5ore je promaio svoju ipku i poeo da pada, 7emljaninovim oima se inilo da je taj pad,
izazvan (eseevom gravita#ijom, spor; 5oreovo elastino telo se uvijalo i okretalo. Posezao je
za sve novim i novim ipkama, ali ni jednu nije uspevao da u+vati. ?vek je tesno promaivao.
6stali su ekali, kao da je svako dalje manevrisanje o$ustavljeno dok traje taj pad.
5ore je sad ve padao znatnom $rzinom, ali je dvaput uspeo da dogra$i ipku snagom
dovoljnom da uspori svoj pad 1 ali ne i da ga prekine.
Ve je $io nadomak tla 1 a onda je iznenadnim paujim posezanjem, desnom nogom,
do+vatio jednu transverzalu. 6stade da visi i da se ljulja, neki+ tri metra iznad tla. Bairio je ruke i
ostao tako. Bazlee se aplauz. 5ore se izvio, uspravio i jednim skokom preao u $rzo penjanje.
7emljanin upita3 "4a li su njega &aulirali@"
"-ko Aana Vong nije samo odgurnula nego i u+vatila (arkov zglavak, onda je to $io &aul.
(e%utim, sudija je presudio da se radilo o dozvoljenom $lokiranju. e verujem da e se
(arko aliti. Padao je mnogo dalje nego to je morao. 6n voli ta spasenja u poslednjem trenutku.
/ednog dana pre#enie pogreno i povredie se.., 60ou."
7emljanin je ka njoj podigao +itri upitni pogled, ali ona nije gledala u njega. 6na ree3 "6vo
je
neko iz komesarove kan#elarije. (ora $iti da trai
vas." "7ato..."
"e vidim zato $i ovde doao da trai ma koga drugog. Vi ste ovde onaj neo$ian
pojedina#." "-li nema razloga..." poe 7emljanin.
-li glasnik, koji je i sam imao telesnu gra%u 7emljanina ili imigranta sa 7emlje, i kome
je izgleda $ilo neprijatno to nekoliko desetina vitki+, goli+ &igura zuri u njega pogledima u
kojima se meala ravnodunost sa porugom, pri%e direktno njemu.
"Lospodine", poe glasnik. ".omesar Lottajn za+teva da po%ete sa mnom..."
$
*tan )erona evila $ejae nekako stroiji nego *elenin. jegove knjige $ile su $ez ustezanja
izloene pogledu, kompjuterski terminal stajao je u jednom uglu nemaskiran, a njegov veliki radni
sto $io je u neredu. jegovi prozori $eja+u prazni.
*elena je ula, prekrstila ruke i rekla3 "-ko ivi kao aljkavi smotana#, )erone, kako
oekuje da ti misli $udu sre%ene@"
"*nai u se nekakoP, ree )eron mrzovoljno. ".ako to da nisi , dovela 7emljanina sa
so$om@" ".omesar ga je zgra$io prvi. ovi komesar."
"Lottajn@"
"4a. 7ato nisi ranije $io spreman@"
"7ato to je potrajalo dok sam utvrdio injeni#e. eu da delam na
slepo." "C pa onda emo prosto morati da ekamo", ree *elena.
evil je gri#nuo nokat pal#a, onda strogo pregledao rezultat. "e znam da li ova situa#ija
tre$a da mi se svi%a ili da mi se ne svi%a... .akav si utisak stekla o njemu@"
"4opao mi se", ree *elena $ez oklevanja. ")io je, imajui u vidu da je 7emljanin, prilino
prijatan. Pustio je da ga vodim. )io je zainteresovan ije donosio sudove. ije patronizirao... -
ja se nisam neto mnogo trudi da iz$egnem rei koje $i ga mogle uvrediti."
"4a li je jo pitao o sin+rotronu@"
"ije, ali nije ni
morao." "7ato nije
morao@"
"Bekla sam mu da ti eli da ga vidi, i da si &iziar, 7ato verujem da e on pitati sve to eli
da pita, kad se sretne s to$om."
"7ar mu se nije uinilo udnim da razgovara sa turistikom voditelji#om koja tek tako,
pukim sluajem, poznaje jednog &iziara@"
"7ato udno@ Bekla sam mu da si ti moj seksualni partner. *eksualna privlanost je
nepredvidljiva, i lako se moe desiti da jedan &iziar si%e na nivo o$ine turistike voditeljke."
"7avei, *elena."
"(a 1 uj, )erone. (eni se ini da, ako $i on pleo nekakvu super0mreu, ako mi je priao
zato to je planirao da se preko mene povee sa to$om, u njegovom ponaanju $i moralo $iti
$ar malo za$rinutosti; ali nje nije $ilo. ,to je zavera komplikovanija i lu%a, to vie kripi, utoliko
je zaverenik za$rinutiji. amerno sam se ponaala relaksirano Priala sam o svemu sem o
sin+rotronu. 6dvela sam ga na gimnastiku predstavu."
"l@P
"I on se zainteresovao. 6pustio i zainteresovao. ,ta god ima na umu, nije
komplikovano." "*igurna si u to@ - ipak je komesar stigao do njega pre nego ja.
*matra da je to do$ro@"
"7ato $i+ smatrala da je loe@ 6tvoreni poziv na nekakav sastanak, poziv izreen u
prisustvu nekoliko desetina "unara, tako%e ne lii na neku mnogo zamrenu zaveru."
evil se zavalio u sedite; ake je stavio iza svog potiljka. "*elena, molim te da ne $ude
tako uporna u elji da donosi o#ene i kad je to od te$e ne traim. *meta mi to. Taj ovek, pre
svega, nije &iziar. 4a li ti je rekao da jeste@"
*elena je zastala da razmisli. "/a sam ga nazvala &iziarem. 6n to nije pori#ao, ali ne seam
se
da je $a rekao da je &iziar. - ipak..., a ipak, sigurna sam da on to jeste."
"To je laganje izostavljanjem, *elena. (oda je u svojoj glavi &iziar, ali injeni#e su da
nije ostruen za &iziara i da ne radi kao &iziar. ,kolovao se za naunika, to u mu priznati, ali
ne dri nikakvo nauno radno mesto. ije ga mogao do$iti. ema na 7emlji te la$oratorije koja
$i mu dala mesto za rad. 6n se nekim sluajem naao na smrdispisku 5reda 'alama; tamo ve
dugo zauzima prvo mesto."
"*iguran si@"
"Veruj mi da sam proverio. 7ar me nisi upravo kritikovala to sam utroio toliko
vremena... *tvar zvui toliko do$ro da je to i previe do$ro."
"7ato previe do$ro@ e vidim ta +oe da kae."
"7ar ti se ne ini da $i tre$alo da imamo poverenja u njega@ ajzad, to je ovek kome je
7emlja uinila neto naao."
"Tako neto svakako moe tvrditi, ako su poda#i kojima raspolae tani."
"(a, tane su te in&orma#ije, $ar u smislu da do nji+ do%e kad pone malo da istrauje.
-li moda se +telo da mi tako rezonujemo."
")erone, ovo je odvratno. .ako moe da uplie te teorije o zave0rama u sve i svata@
(eni
)en nije zvuao kao..."
")en@" ree evil ironino.
")en!" ponovila je *elena vrsto. ")en nije zvuao kao ovek kome je uinjeno naao niti
kao ovek koji se trudi da me navede na pomisao da mu je uinjeno naao."
"e, ali je uspeo da te navede na pomisao da tre$a prema njemu oseati simpatiju. Bekla si da
ti se dopao, zar ne@ To si naglasila@ (oda je on upravo to +teo da postigne."
"(ene nije lako prevariti, to zna."
"Pa, morau prosto da saekam dok ga ja vidim."
"4o vraga i sa to$om, )erone. 4ruila sam se sa +iljadama svakojaki+ 7emljosa. To mi
je posao. ema ni najmanje osnove da ironino govori o mojim o#enama. Poznato ti je da ima
do$ri+ razloga da mojim o#enama veruje."
"? redu. Videemo. e ljuti se. *tvar je prosto u tome to emo sad morati da ekamo... I
kad ve ekamo", ree on ustajui gipko, "pogodi ta mi je palo na pamet@"
"e moram da poga%am", ree *elena ustajui podjednako glatko. /ednim skoro nevidljivim
pokretom svoji+ stopala kliznula je ustranu, daleko od njega. "-li ogranii to padanje na samo
jednu pamet, svoju. isam raspoloena."
"4a li ti je zasmetalo to sam osporio tvoju o#enu@"
"7asmetalo mi je to... (a, vraga, to ne odrava ovu tvoju so$u $olje@" *a tim reima,
ona
ode.
6
"Aeleo $i+", ree Lottajn, "da mogu da vam ponudim neto od zemaljskog luksuza, doktore,
ali, iz prin#ipijelni+ razloga, nisu mi dozvolili da donesem nita takvo. 6vaj do$ri (eseev
narod ne voli vetake $arijere nametnute spe#ijalnim tretmanom ljudi sa 7emlje. 8ini se da je
$olje potovati nji+ovu osetljivost i glumiti "unara to je $olje mogue, mada e me korak,
$ojim se, odavati. 6va nji+ova smotana gravita#ija stvarno je nemogua."
7emljanin ree3 "l ja sam stekao takav utisak. 8estitam vam na vaoj novoj
pozi#iji.. "ije jo sasvim moja, gospodine."
"*vejedno, estitam vam. - ipak, ne mogu a da se ne udim zato ste zatraili da me
vidite." "Putovali smo istim $rodom. *tigli smo, ne tako davno, istom letili#om."
7emljanin je utivo ekao,
Lottajn ree3 "- moje poznanstvo sa vama je i due od toga. *reli smo se, na kratko, pre
izvesnog $roja godina."
")ojim se da ne pamtim..." ree 7emljanin ti+o.
"To me ne iznena%uje.. ema ni razloga da pamtite. /a sam u to vreme $io jedan od
slu$enika koji su radili za senatora )arta, a on je $io na elu 1 zapravo, i sad je na elu 1
senatskog komiteta za te+nologiju i ivotnu sredinu. )ilo je to u vreme kad je njemu $ilo prilino
stalo da iskopa to0ta o 'alamu, 5rederiku 'alamu."
6djednom se, sasvim iznenada, inilo da 7emljanin sedi nekako uspravnije, "4a li ste
poznavali
'alama@"
"Vi ste druga oso$a koja me to pita otkad sam doao na (ese#. /esam, poznavao sam ga.
e intimno. 7nao sam i neke koji su ga sretali. 7audo, nji+ova miljenja o$ino su koin#idirala
sa mojima. 7a nekog ko predstavlja idola #ele planete, 'alam je me%u svojim poznani#ima
izazivao vrlo malo line naklonosti."
"(alo@ /a $i+ rekao nimalo", ree 7emljanin.
Lottajn je ignorisao ovu upadi#u. "? to vreme, $io je moj posao 1 ili $ar moj zadatak, od
senatora do$ijen 1 da ispitujem elektron0pumpu i da vidim da li njen razvoj i rast nisu praeni
neopravdanim rasipanjem i pro&iterstvom. *asvim je zakonito da se takvim stvarima $avi jedan
komitet koji je, esen#ijalno, nadzorni komitet, pas uvar; ali, izme%u nas reeno, senator se
tada nadao da e nai neto tetno po 'alama. 'teo je svakako da osla$i taj davei stisak kojim je
'alam poeo da stee nauni esta$liment. To senatoru nije uspelo."
"/asno se vidi da nije uspelo. 'alam je u ovom momentu jai nego ikad."
"ije $ilo nikakve korup#ije vredne pomena; i svakako nikakve korup#ije koja $i se mogla
povezati sa 'alamom. Taj ovek je vrsto poten."
"*iguran sam da jeste, u tom smislu. (o ima svoju sopstvenu trinu vrednost koja se ne
mora uvek meriti novani#ama."
"-li u to vreme zainteresovala me je jedna stvar koju tada nisam mogao da prosledim.
aime, naiao sam na nekoga ko se nije alio z$og 'alamove moi, ve protiv same elektron0
pumpe. .ad je taj razgovor o$avljan, ja sam prisustvovao, ali nisam vodio razgovor. Taj alila#
$ili ste vi, zar ne@"
7emljanin o$azrivo ree3 "Pamtim taj doga%aj, ali se ipak ne seam vas."
"Tada sam se pitao kako je mogue da iko ima, na naunoj osnovi, primed$u protiv
elektron0 pumpe. 6stavili ste na mene utisak dovoljno jak da se sada, kad sam vas video na
$rodu, neto
pro$udi; a onda sam se, kasnije, setio svega. isam gledao listu putnika, ali dopustite da
proverim svoju memoriju. Vi ste 4r )endamin Cndru 4enison, zar ne@"
7emljanin je uzda+nuo. ")endamin 5len 4enison. 4a. -li zato se to sada potee@
Iskreno reeno, komesare, ne elim da pokreem kojekakve stvari iz prolosti. 6vde sam, na
(ese#u, i prilino mi je stalo da startujem iz poetka; od samog poetka, ako tre$a. 4o vraga,
razmiljao sam i o promeni imena."
"To ne $i pomoglo. Prepoznao sam va lik. emam nita protiv vaeg novog ivota, 4r
4enison. e $i+ eleo ni na koji nain da se meam. -li $i+ eleo da se o neemu malo
raspitam, iz razloga koji nemaju direktne veze sa vama. e pamtim tano ta ste zamerali
elektron0pumpi. (oete li mi to rei@"
4enison sae glavu. Tiina se otegla. ovoimenovani komesar nije prekidao tiinu, ak
je priguio i jedno malo proiavanje svog grla.
4enison ree3 "?istinu, to nije $ilo nita. )ilo je to jedno moje naga%anje; jedna $ojazan u
vezi sa izmenom intenziteta jakog nuklearnog polja. ita!"
"ita@" Lottajn je sad proistio grlo. "(olim vas da mi ne zamerite ako ulaem napor da
ovo s+vatim. Bekao sam vam da ste me u ono vreme interesovali. Tada nisam $io u mogunosti
da prosledim stvar; sumnjam da $i+ sad mogao da iskopam in&orma#ije iz ar+iva. 8itava ta stvar
je sad klasi&ikovana kao poverljiva; senator je tad loe proao i ne $i eleo, ni sad, nikakav
pu$li#itet o tome. Ipak, neki detalji mi se vraaju3 vi ste nekad $ili 'alamov kolega; niste $ili
&iziar."
"Tako je. )io sam radio0+emiar, kao i on."
"Prekinite me ako greim 1 u poetku ste se u slu$i pokazali do$ro, zar ne@"
"6$jektivni kriterijumi su postojali, i govorili su meni u prilog. )io sam $riljantan
radnik." "7apanjujue, kako se sad priseam. 'alam, me%utim, nije $io $riljantan."
"ije $a."
"- ipak, kasnije, stvari se nisu razvijale povoljno po vas. 7apravo, kad smo razgovarali
sa vama, $ilo je to zato to ste se sami javili 1 tad ste radili za nekog proizvo%aa deji+ igraaka.
.."
".ozmetike", ree 4enison zadavljenim glasom. "(uke kozmetike. To mi nije pomoglo da
$udem sasluan sa potovanjem."
"Takve stvari ne pomau. Aao mi je. )ili ste trgovaki putnik."
"(enader prodaje. 7adrao sam svoju $riljantnost. Postao sam potpredsednik kompanije, a
onda sam to prekinuo i doao na (ese#."
"4a li je 'alam imao neke veze sa tim@ (islim, sa vaim naputanjem nauke@"
".omesare", ree 4enison. "(olim vas! 6vo stvarno vie nije vano. )io sam lino
prisutan kad je 'alam po prvi put primetio konverziju tungstena i kad je poeo lana# doga%aja
koji je doveo do elektron0pumpe. e mogu rei ta $i se tano desilo da tad nisam $io tamo.
(oda $ismo mese# dana kasnije i ja i 'alam umrli od ozraenja, ili $ismo est nedelja kasnije
poginuli u nuklearnoj eksploziji. e znam. -li $io sam tamo, i 'alam je, donekle i z$og mene,
danas ovo to jeste; a z$og mog udela u tome ja sam ovo to jesam. eka %avo nosi detalje. 4a li
vam je to dovoljno@ (orae da $ude dovoljno."
"(islim da mi je dovoljno. 7nai, imali ste linu netrpeljivost prema
'alamu@"
"Ti+ dana svakako mi nije $io simpatian. ,to se toga tie, nije mi simpatian ni sad."
"4a li $iste, dakle, rekli da su vae zamerke elektron0pumpi $ile izazvane vaom eljom
da
unitite 'alama@"
"e svi%a mi se ovo unakrsno ispitivanje", ree 4enison.
"(olim vas@ ita od ovog to pitam nije namenjeno da $ude upotre$ljeno protiv vas. 6vo
je samo radi moje koristi, jer, za$rinut sam z$og Pumpe i z$og nekoliko drugi+ stvari."
"Pa do$ro, pretpostavljam da $iste mogli zakljuiti da je taj emotivni &aktor $io u nekoj
meri prisutan. 7ato to mi se 'alam nije dopadao, $io sam spreman da poverujem da njegova
popularnost i veliina imaju lani temelj. Bazmiljao sam o elektron0pumpi, nadajui se da u nai
sla$u taku."
"l zato ste je i nali@"
"e", ree 4enison silovito. Pesni#om je tresnuo po rukonaslonu &otelje i zato je, podignut
silom reak#ije, primetno odskoio iz &otelje. "e ,zato2. aao sam manu, ali istinsku. Ili se $ar
meni tako inilo. *asvim je sigurno da nisam prosto izmislio manu samo da $i+ pro$uio 'alamov
$alon."
"i govora nema o izmiljanju, doktore", ree Lottajn umirujuim tonom. "i u snu ne $i+
pomislio da tako neto insinuiram. Ipak, svi mi znamo da ovek, kad pokuava da odredi neto to
je na samim grani#ama poznatog, mora da pravi pretpostavke. Pretpostavke mogu pokrivati sivu
zonu neizvesnog, i ovek i+ moe oseniti ovako ili onako, savreno poteno, ali u skladu sa...
ovaj... trenutnim emo#ijama. (oda ste vi svoje pretpostavke gradili na anti0+alamovskim
ivi#ama mogueg."
"6va je diskusija $eskorisna, gospodine. ? to vreme smatrao sam da raspolaem ispravnom
postavkom. (e%utim, nisam &iziar. /a sam... $io... $io sam radija#ioni +emiar."
"l 'alam je $io radio+emiar, ali je sad najslavniji &iziar na
svetu." "/o je on radio+emiar. 8etvrt veka zaostao."
"-li vi niste takvi. aporno ste radili da $iste postali &iziar."
4enisona je poeo da +vata $es. "*proveli ste pravu istragu o
meni."
"Beko+ vam 1 $ili ste me impresionirali. 7apanjuje kako mi se uspomene vraaju. -li sada
u prei na neto malo drukije. Poznajete li &iziara po imenu Piter "amont@"
6klevajui, 4enison ree3 "*reo sam ga.P
"4a li $iste rekli da je i on $io
$riljantan@22
"isam ga upoznao dovoljno do$ro da to saznam. e volim suvie da koristim tu
re." "4a li $iste rekli da je znao o emu pria@"
"4oputam da se mogu pojaviti i suprotni argumenti, ali, uz tu ogradu, smatram da je znao."
.omesar se paljivo nagnuo unazad u svoju &otelju. Ta &otelja $ila je sva od neki+
tanki+
ipi#a; po zemaljskim normama ne $i mogla izdrati komesarevu teinu. 6n ree3 "4a li $iste
mogli
rei kako ste upoznali "amonta@ *amo na osnovu njegove reputa#ije@ /este li se sretali@"
"Imali smo razgovore oi u oi", ree 4enison. "6n je planirao da napie istoriju elektron0
pumpe; kako je ta stvar poela; u potpunosti da ispita sve ono $r$ljanje koje je izraslo oko toga i
pretvorilo se u legendu. )io sam polaskan kad je "amont doao kod mene; polaskan zato to se
inilo da je otkrio neto o meni. 4o vraga, komesaru, $io sam polaskan to on uopte zna da sam
iv. -li nisam mogao stvarno da kaem mnogo. 6d kakve $i koristi to $ilo@ e $i+ do$io nita
osim pokojeg podsme+a, a ve sam umoran od podsme+a; umoran od mrani+ misli; umoran od
samosaaljenja,"
"7nate li ita o onome to je "amont radio tokom poslednji+ nekoliko
godina@" "a ta vi to mislite, komesaru@" upita 4enison oprezno. 2
"Pre oko godinu dana, moda i vie, "amont se o$ratio )ertu. /a vie nisam zaposlen kod
tog senatora, ali ponekad ipak popriam sa njim. 6n mi je o tom susretu priao. )io je za$rinut.
*matrao
je da "amont ima ispravnu zamerku protiv Pumpe, ali nije video nikakav praktian nain da
se do+vati u kota# sa tim pro$lemom. 7a$rinut sam $io i ja..
"a sve strane za$rinutost", ree 4enison ironino.
"-li sad se pitam3 ako je "amont priao sa vama
i..."
"*top! a toj taki stanite, komesare. (islim da vidim da se primiete jednoj pomisli; ne
elim da nastavite u tom prav#u. -ko oekujete da kaem da je "amont ukrao moju ideju, da sam
jo jednom rtva nepravde, varate se. 4ozvolite da vam ovo kaem najsnanijim moguim reima3
nisam imao nikakvu vrednu teoriju. )ilo je to isto naga%anje. 7a$rinulo me je; saoptio
sam ga; nisu mi poverovali; o$es+ra$rili su me. Poto nisam imao naina da demonstriram
vrednost te pretpostavke, odustao sam. ? svojoj diskusiji sa "amontom nisam tu stvar spomenuo;
nikad nismo dospeli dalje od rani+ dana Pumpe. 6no sa ime je on kasnije istupio moda mnogo
lii na moje naga%anje, ali on je do toga stigao nezavisno. jegove postavke su, ini se, mnogo
solidnije, a i zasnovane su na strogoj matematikoj analizi. e tvrdim da imam ikakvo prvenstvo;
nemam nikakvo."
"Vama je "amontova teorija, ini se, poznata."
"Ide ona od ruke do ruke, poslednji+ mese#i. Tip ne moe da o$javljuje, niko ga ne uzima
oz$iljno, ali poelo je da se pria. Llas je stigao ak i do mene."
"/asno mi je, doktore. -li ja tu teoriju uzimam oz$iljno. 7a mene je to upozorenje koje
ujem ve po drugi put, s+vatate. Izvetaj o prvom upozorenju 1 vaem 1 nikad nije dospeo do
senatora. ije imao nikakve veze sa &inansijskim neispravnostima, a nji+ je on imao na umu.
6naj ko je rukovodio istranim od$orom 1 to nisam $io ja 1 smatrao je vau teoriju 1 oprostite
1 lu%akom. /a ne. .ad se stvar pojavila po drugi put, to me je uznemirilo. ameravao sam da
se sastanem sa "amontom, ali nekoli#ina &iziara sa kojima sam se konsultovao..."
"- me%u njima 'alam@"
"e, sa 'alamom nisam razgovarao. Izvestan $roj oni+ sa kojima sam se konsultovao rekli su
mi da je "amontov rad potpuno neosnovan. Pa ipak, razmiljao sam o mogunosti da se sretnem
sa "amontom, ali onda su me zamolili da preuzmem ovu dunost, i evo me ovde, i evo vas. *ad
vidite zato sam morao da razgovaram sa vama. Po vaem miljenju, ima li neeg vrednog u
teorijama koje ste postavili vi i 4r "amont@P
"(islite, +oe li dalja upotre$a Pumpe izazvati eksploziju *un#a i moda #elog ovog kraka
galaksije@P
"4a, upravo na to mislim.P
".ako $i+ vam to mogao rei@ *ve ime raspolaem je moje sopstveno naga%anje, koje
ostaje o$ino naga%anje. ,to se tie "amontove teorije, ja nju nisam detaljno prouio; nije
pu$likovana. -ko $i+ je i video, moda $i njena matematika $ila iznad moji+ moi... *em toga, ta
mari@ "amont nikoga nee u$editi. 'alam ga je upropastio $a kao to je ranije upropastio mene,
a javnost, iroki slojevi, nee imati rauna, s o$zirom na svoje kratkorone interese, da mu
poveruje, ak i kad $i on uspeo da se oglasi preskaui 'alama, da se tako izrazim. 6ni ne ele
da se odreknu Pumpe. (nogo je lake od$a#iti "amontovu teoriju nego pokuati uiniti neto po
tom pitanju.P
"-li vi ste i sada za$rinuti z$og toga, zar ne@P
"/esam, u smislu da verujem da $ismo zaista mogli unititi se$e, to naravno ne $i+ voleo
da vidim.P
"l zato ste sada doli na (ese# da uinite neto u emu $i vas 'alam, va stari
neprijatelj, mogao na 7emlji spreiti.P
4enison polako ree3 "I vi volite da naga%ate.P
"7ar@P ree Lottajn ravnoduno. "(oda sam i ja $riljantan. /esam li pogodio@P
"(oda. isam se odrekao nade da se vratim nau#i. -ko $i+ postigao samo jedno, naime
ako $i+ od oveanstva odagnao tu avet propasti, tako to $i+ pokazao da ona ne postoji, ili tako
to $i+ pokazao da postoji i da se mora ukloniti, $io $i+ zadovoljan.P
"Vidim. 4r 4enison, preao $i+, opet, na novu temu. (oj pret+odnik, komesar koji e
uskoro otii gospodin (ontez, kae mi da je pro$ojna otri#a nauke ovde, na (ese#u. 8ini se da
on smatra da je ovde kon#entrisan nepropor#ionalno veliki deo mozgova i ini#ijative oveanstva.P
"6n moe $iti u pravuP, ree 4enison. "e znam,P
"6n moe $iti u pravuP, saglasio se Lottajn zamiljeno. "-ko je tako, zar vam se ne ini da
to moe $iti nezgodno za va plan@ ,ta god postignete, ljudi e moda pomisliti i kazati da je
postignuto za+valjujui lunarnoj naunoj strukturi. Vi lino do$iete, moda, veoma malo
priznanja, ma koliko vredne rezultate pokaete... - to $i, da$ome, $ilo nepravedno.P
"?morio sam se od pa#ovske trke za slavom, komesare Lottajne.
Aelim da mi ivot $ude interesantan, interesantniji nego to mi moe $iti kao
potpredsedniku zaduenom za ultrasonine depilatore. To zanimljivo nai u tako to u se vratiti
nau#i. -ko $udem, po svom sopstvenom utisku, neto postigao, $iu zadovoljan.P
"Be#imo da meni to ne $i $ilo dovoljno. Priznanja koja zasluite, tre$a i da do$ijete; ne
$i tre$alo da $ude neizvodljivo meni, kao komesaru, da zemaljskoj zajedni#i prezentiram
injeni#e na takav nain da za vas sauvam ono to je vae. ? vama nesumnjivo ima toliko
ljudskog da elite da do$ijete ono to je vae."
""ju$azni ste. - za uzvrat@P
"Minini ste. -li sa razlogom. 7a uzvrat traim vau pomo. .omesar koji uskoro
odlazi, gospodin (ontez, nije siguran u kojim prav#ima je krenulo nauno istraivanje ovde na
(ese#u. .omunika#ije izme%u naroda na 7emlji i naroda na (ese#u nisu savrene, a koordina#ija
napora na o$a sveta $ila $i oito korisna za sve. Bazumljivo je, pretpostavljam, da postoji
nepoverenje, ali ako moete ita da uinite da eliminiete to nepoverenje, to e nam $iti
korisno isto koliko e i vaa otkria moda $iti korisna.P
".omesare, svakako ne moete pomisliti da sam ja idealan ovek za taj zadatak 1 ovek koji
$i svojim primerom uverio "unare da je nauni esta$liment na 7emlji poen i do$ronameran.P
"e smete meati jednog osvetolju$ivog naunika sa 7emljanima kao #elinom, 4r 4enison.
Postavimo stvari ovako. /a $i+ #enio ako $udem o$avetavan o vaim naunim otkriima tako da
mogu da vam pomognem da zadrite deo slave koji vam po pravu pripada; ali da $i+ vaa otkria
s+vatio ispravno 1 ja nisam pro&esionalni naunik, setite se toga 1 $ilo $i korisno ako $iste mi
ta otkria o$jasnili u svetlosti sadanjeg stanja nauke na (ese#u. 4ogovoreno@P
4enison ree3 "Teku stvar traite. Preliminarni rezultati, prerano o$javljeni, svejedno da
li z$og nepanje ili z$og preteranog entuzijazma, mogu da nanesu stra+ovitu tetu ugledu. ipoto
ne $i+ voleo ma kome da kaem ma ta pre nego to $udem siguran da stojim na vrstom tlu.
(oje ranije iskustvo sa komitetom u kome ste vi sluili svakako $i tre$alo da me podstakne na
opreznost.P
"*asvim razumemP, ree Lottajn srdano. "Prepustio $i+ vama da odluite kad mogu $iti
korisno in&ormisan... -li, dugo sam vas zadrao, ve je kasno, a vi verovatno elite da spavate.P
,to je znailo da sad tre$a da iza%e. 4enison je izaao, a Lottajn ostade gledajui za njim
zamiljeno.
,
%
4enison je vrata otvorio rukom. Postojao je prekida koji i+ je mogao otvoriti automatski, ali
u smuenosti $u%enja 4enison ga nije mogao nai,
Mrnokosi ovek ije li#e je $ilo mirno a opet nekako namrteno ree3 "Izvinjavam se. .. /esam
li poranio@P
4enison je ponovio poslednju re da $i do$io vremena da apsor$uje doga%aje. "Poranio@...
e. /a... ja sam okasnio, rekao $i+."
"7vao sam vas. ?govorili smo susret...P
*ad se 4enison setio. "4a. Vi ste 4r
evil" "Tako je. (ogu li da u%em@"
Pitajui to, ve je ulazio. 4enisonova so$a $ejae mala; glavninu prostora u njoj zapremao je
krevet sa zguvanom posteljinom. Ventilator je ti+o uzdisao.
evil, sa utivou koja nita nije znaila, ree3 "*pavali ste do$ro, nadam se@"
4enison je spustio pogled na svoju pidamu i proao rukom preko svoje raskutrane kose.
"isam", ree naglo. "Imao sam groznu no. (oete "i me izviniti na nekoliko minuta da se
malo dovedem u red@"
"aravno. Aelite li da dotle pripremim doruak@ (oda niste upoznati sa
opremom." "?inili $iste mi uslugu", ree 4enison.
Izaao je neki+ dvadeset minuta kasnije, umiven i o$rijan, o$uen u pantalone i potkoulju.
"adam se da nisam polomio tu", ree on. "Prestao je da radi i nisam vie mogao da ga odvrnem."
"Voda je ra#ionisana. 4o$ijete samo ogranienu koliinu. 6vo je (ese#, doktore. )io sam
slo$odan da pripremim kajganu i vruu supu za nas dvoji#u."
".ajganu..."
"(i ovo tako zovemo. Pretpostavljam da 7emljani ne $i."
"-!" ree 4enison. *eo je ne oso$ito oduevljeno i okusio z$rljanu utu pastu3 njegov gost je
oigledno na to mislio kad je rekao "kajgana". Pokuao je, posle prvog zalogaja, da ne napravi
grimasu; junaki je progutao taj zalogaj a onda se prignuo na viljuku da $i iskopao sledei zalogaj.
"Vremenom ete se navii", ree evil, "a veoma je +ranljivo. (ogao $i+ vas upozoriti da
e vam z$og velike koliine proteina u +rani i z$og smanjene gravita#ije odsad $iti potre$no
manje +rane."
"C $a do$ro", ree 4enison proiavajui grlo.
"Bee mi *elena da nameravate da ostanete na (ese#u", ree evil.
"Tu nameru sam imao", ree 4enison. Protrljao je oi. "-li proveo sam uasnu no. To
stavlja moju odlunost pred iskuenje."
".oliko puta ste ispali iz
kreveta@" "4vaput... To je valjda
normalno."
"7a sve 7emljane to je neiz$eno. .ad ste $udni, moete da prisilite se$e da +odate u skladu
sa
(eseevom gravita#ijom. .ad spavate, prevrete se kao da ste na 7emlji.
-li pri sla$oj gravita#iji manje $olan."
ako nita drugo, pad je
"Posle drugog pada spavao sam neko vreme na podu pre nego to sam se pro$udio.
isam zapamtio pad. ,ta kog vraga inite da to spreite@"
"e smete zanemariti povremeni odlazak radi provere pulsa, krvnog pritiska i tako dalje,
prosto da $iste $ili sigurni da promena gravita#ije ne predstavlja preveliki napor."
"a to su me o$ilato upozorili", ree 4enison sa ga%enjem. "7apravo, ve imam zakazan
pregled za sledei mese#. I pilule."
"Pa do$ro", ree evil kao da govori o nekoj trivijalnosti koja ne zasluuje panju, "u roku
od nedelju dana pro$lemi e verovatno sasvim nestati... -li tre$ae vam odgovarajua odea.
Te pantalone nikako ne $i odgovarale, a taj sla$ani gornji odevni predmet niemu ne slui."
"Pretpostavljam da postoji neko mesto gde mogu da kupim odeu."
"aravno. -ko uspete da je ulovite kad nije na dunosti, *elena e vam rado pomoi,
siguran sam. 6na me uverava da ste ovek pristojne vrste, doktore."
"4rago mi je to ona tako misli." 4enison je progutao jednu kaiku supe a onda pogledao
ostatak kao da se pita ta s njim da radi. *umorno je prionuo na zadatak gutanja te supe.
"6na je o#enila da ste &iziar, ali, naravno, pogreila
je." ",kolovan sam za radio+emiara."
"Ve dugo se niste ni tim poslom $avili, doktore. (oda smo mi ovde gore izvan doga%aja,
ali nismo $a toliko izvan doga%aja. Vi ste jedna od 'alamovi+ rtava."
"Ima li i+ toliko da o njima govorite kao o grupi@"
"7ato ne@ 8itav (ese# je jedna od 'alamovi+
rtava." "(ese#@"
"? izvesnom
smislu." "e
razumem."
"emamo na (ese#u nijednu elektron0pumpu. ijedna nije uspostavljena zato to oni iz
para0 univerzuma ne sara%uju. ijedan uzorak tungstena nije pri+vaen."
"4r evil, ne mislite valjda da sugeriete da je to 'alam izazvao."
"a negativan nain jeste. 7ato pumpnu stani#u moraju ini#irati samo para0ljudi@ 7ato ne
moemo i mi@"
".oliko mi je poznato, ne posedujemo znanje potre$no da preuzmemo
ini#ijativu." "I nikad ga neemo posedovati, ako je istraivanje u tom prav#u
za$ranjeno."
" "7a$ranjeno je@" upita 4enison. ? njegovom glasu osetio se prizvuk iznena%enja.
"C&ektivno jeste. -ko poslovi potre$ni da se znanje o tim stvarima proiri nikad ne do$ijaju
odgovarajui prioritet na protonskom sin+rotronu niti na drugim velikim instrumentima 1 a sve
to instrumente kontrolie 7emlja pod uti#ajem 'alama 1 onda je istraivanje, e&ektivno,
za$ranjeno."
4enison je protrljao oi. "8ini mi se da u uskoro morati opet na spavanje. ... Izvinjavam
se, nisam mislio time da kaem da ste mi dosadni. -li re#ite mi, zar je elektron0pumpa toliko
vana (ese#u@ *olarne $aterije su sigurno e&ikasne i dovoljne."
"6ne nas vezuju za *un#e, doktore. Vezuju nas za povr"inu."
"Pa... -li zato, po vaem miljenju, 'alam na takav negativan nain utie na tu stvar,
4r
evil@"
"To vi znate $olje nego ja, ako ga poznajete lino; ja ga ne znam lino. 6n ne voli da
javnosti ukazuje na injeni#u da je sve u vezi sa elektron0pumpom delo para0ljudi, da smo mi u
tome poslu samo sluge svoji+ gospodara. - ako mi na (ese#u napredujemo do take kad emo i
sami znati to zapravo inimo, onda e se ro%enje istinske elektron0pumpne te+nologije raunati
od naeg momenta, ne od njegovog."
"7ato mi sve ovo govorite@" ree 4enison.
"4a ne $i+ gu$io svoje vreme. ? normalnim sluajevima, nama su &iziari sa 7emlje
do$rodoli. 6seamo se odseenim ovde na (ese#u,
rtve smo +otimine terestrijalne politike usmerene protiv nas, pa nam je &iziar0
posetila# koristan; ako nita drugo, $ar smanjuje nae oseanje izolovanosti. 5iziar0imigrant je jo
korisniji 1 takvome rado o$jasnimo situa#iju i podstaknemo ga da sara%uje sa nama. 7ao mi je
to vi, posle svega, niste &iziar."
4enison nestrpljivo ree3 "ikad nisam rekao da jesam."
"-li ste ipak traili da vidite protonski sin+rotron.
7ato@"
"4a li je to ono to vas zaista mui@ 4ragi moj gospodine, dopustite da pokuam da
o$jasnim. (oja nauna karijera upropaena je pre pola ivotnog veka. 6dluio sam da
postignem neku vrstu re+a$ilita#ije, neto to e mom ivotu vratiti smisao, s tim da ivim to je
mogue dalje od 'alama
1 a to znai ovde na (ese#u, ,kolovan sam za radio+emiara, ali to ne znai da sam
permanentno paralizovan za napore na drugim poljima. Para0&izika je veliko polje dananji#e, pa
sam se potrudio koliko sam naj$olje mogao da se samoo$razujem u toj o$lasti, smatrajui da u
tako imati naj$olju ansu za re+a$ilita#iju."
evil je klimnuo glavom, "Vidim", ree on sa jasnom sumnjiavou.
"?zgred $udi reeno, poto ste pomenuli elektron0pumpu 1 jeste li uli ita o teorijama
Pitera
"amonta@
"
evil je suenim pogledom posmatrao 4enisona. "e. e $i+ rekao da znam za njega."
"4a, on jo nije slavan. I verovatno nikad nee $iti; i to uglavnom iz istog razloga iz koga
nikad neu $iti slavan ni ja. 7amerio se 'alamu... "amontovo ime sam nedavno opet uo, pa sam
o njemu mali#e razmislio. To je $io jedan od naina da ispunim $esani deo protekle noi." 7evnuo
je.
evil nestrpljivo ree3 "4a, doktore@ ,ta sa tim ovekom@ .ako se zvae@"
"Piter "amont. Ima neke interesantne misli o para0teoriji. 6n veruje da e daljom upotre$om
Pumpe jaka nuklearna interak#ija ojaati u sunevom sistemu i da e se *un#e polako zagrevati
sve dok, na nekoj kritinoj taki, ne do%e do &azne promene i eksplozije."
"Lluposti! 7nate li kolika se promena, u kosmikim razmerama, doga%a kad se Pumpa
koristi u ljudskim razmerama@ 8ak i ako uzmemo u o$zir da ste u &izi#i samouk, tre$alo $i da
$ez tekoa uvidite da Pumpa ni sluajno ne moe da izazove primetnu promenu uslova u
univerzumu tokom ivotnog veka sunevog sistema."
"Vi tako mislite@"
"aravno. 7ar vi tako ne mislite@" ree evil.
"isam siguran. "amont ima line motive, on otri svoju sekiru iz personalni+ razloga. *reo
sam ga i stekao utisak da je to veoma intenzivan i emotivan momak. Imajui u vidu ,ta mu je
'alam uradio, verovatno je da ga goni silan $es."
evil se namrtio, "/este li sigurni da je on u sva%i sa
'alamom@" "Ckspert sam za to pitanje."
"e pomiljate da $i pokretanje jedne takve sumnje 1 da je Pumpa opasna 1 moda moglo
$iti samo jo jedno sredstvo da se sprei da (ese# razvije sopstvene pumpne stani#e@"
"Po #enu izazivanja opte uz$une i oajanja@ aravno da ne. To $i znailo kr#ati
lenike nuklearnim eksplozijama. e, ja sam siguran da je
"amont iskren. ? stvari, ja sam svojevremeno na svoj nespretni nain doao do slini+ ideja."
"7ato to i vas goni mrnja prema 'alamu."
"isam ja "amont Verujem da ne reagujem na isti nain kao on. 7apravo, imao sam neku
mutnu nadu da $i+ ovu stvar mogao ispitati na (ese#u, $ez 'alamovog ometanja i $ez
"amontovog emotivnog pristupa."
"6vde na (ese#u@"
"6vde na (ese#u. (islio sam da $i+ moda mogao do$iti mogunost da upotre$im
sin+rotron." "I zato ste se za njega interesovali@"
4enison klimnu glavom,
"Vi stvarno mislite da ete do$iti sin+rotron na upotre$u@" ree evil. "7nate li koliko se
otegao red oni+ koji su podneli svoje za+teve@"
"Pomislio sam da $i neki od lunarni+ naunika moda pristali da sara%uju sa mnom."
evil se nasmejao i odma+nuo glavom. "ae anse su skoro isto tako male kao i vae...
(e%utim, rei u vam ta moemo da uradimo. ?spostavili smo svoje sopstvene
la$oratorije. (oemo vam dati mesto; moda ak imamo neke male instrumente koji $i vam
mogli $iti korisni. .oliko e vam nae la$oratorije $iti korisne, ne mogu rei, ali moda ete $iti
u stanju da uinite neto."
"Verujete li da u u njima imati mogunosti da o$avim posmatranja korisna za para0teoriju@"
"To e zavisiti do neke mere od vae sopstvene dovitljivosti, rekao $i+. 6ekujete li
da dokaete da su tane teorije tog "amonta@"
"Ili da dokaem da su pogrene. (oda."
"-ko ita $udete dokazali, dokazaete da su pogrene. ? tom pogledu ja stra+a nemam."
"*asvim je jasno, zar ne", ree 4enison, "da nisam po kolovanju &iziar. 7ato mi tako
spremno nudite mesto za rad@"
"7ato to ste sa 7emlje. Bekao sam vam da to #enimo, a sem toga vae samoo$razovanje za
&iziara moda e $iti od dodatne koristi. *elena garantuje za vas, a ja tome pridajem moda i
vie znaaja nego to $i+ tre$ao. ajzad, ujedinjuje nas to to trpimo od 'alamove ruke. -ko
elite da se re+a$ilitujete, pomoi emo vam."
"-li, oprostite ako $udem #inian. ,ta oekujete da izvuete iz toga, koju korist@"
"Vau pomo. Postoje izvesni nesporazumi izme%u naunika na 7emlji i na (ese#u. Vi ste
ovek sa 7emlje koji je do$rovoljno doao na (ese#. (ogli $iste posluiti kao most izme%u nas i
nji+, na o$ostranu korist. Ve ste imali kontakt sa novim komesarom. (oe $iti moguno da vi,
re+a$ilitujui se$e, re+a$ilitujete i nas."
"(islite, ako osla$im 'alamov uti#aj, od toga e i zemaljska nauka imati koristi."
",ta god uinite $ie sigurno korisno... -li moda $i tre$alo da vas ostavim da se ispavate.
Pozovite me sledei+ dana pa u videti kako $i+ vas mogao smestiti u neku la$oratoriju... 1
osvrnuo se 1 "kako $i+ vam, uz to, mogao nai i neki udo$niji stan."
Bukovali su se i evil ode.
8
Lottajn ree3 "(a koliko muke da ste videli ovde, pretpostavljam da danas, kad se spremate
da napustite ovo mesto, oseate i neko malo aljenje."
(ontez je slegnuo ramenima na nain koji je mnogo govorio. "Veoma veliko aljenje, kad
pomislim na povratak u punu gravita#iju. Tekoe sa disanjem 1 $ol u nogama 1 znojenje.
)iu konstantno okupan u znoju."
"/ednog dana u ja doi na red,"
"Posluajte moj savet. ikad se ne zadravajte ovde due od dva mese#a neprekidno. e
zanima me ta vam doktori priaju i kroz kakve izometrijske ve$e vas gone 1 vratite se na
7emlju svaki+ ezdeset dana i ostanite $ar nedelju dana. (orate da zadrite zemaljski oseaj."
"Imau to na umu... -+, da, kontaktirao sam sa mojim
prijateljem." "6 kom to prijatelju je re@"
"6 oveku koji je $io u istoj letili#i gde i ja, kad smo dolazili. Tad sam mislio da ga znam, i
$io sam u pravu. 7ove se 4enison; radio+emiar je. 6no ega sam se o njemu prisetio $ilo je
dovoljno tano."
"4a@"
"*etio sam se jedne njegove interesantne ira#ionalnosti i pokuao to da ispitam. 6dupirao
se veoma domiljato. 7vuao je ra#ionalno; zapravo, toliko ra#ionalno da je to izazvalo moju
sumnju. Postoji jedna vrsta privlane razumnosti koju ispoljavaju neki lu%a#i; vrsta od$ram$enog
me+anizma. "6, gospode $oe", ree (ontez za koga je ovo, oigledno, predstavljalo
nevolju. "isam siguran da vas pratim. -ko ne zamerate, seo $i+ mali#e. Trudim se da
utvrdim da li je sve zapakovano kako tre$a, razmiljam o zemaljskoj gravita#iji, i sve to mi je
malo oduzelo da+... .oja
vrsta ira#ionalnosti@"
"/ednom je pokuao da nam saopti da je upotre$a elektron0pumpe opasna. *matrao je da
e z$og toga eksplodirati univerzum."
"/e 2@ - +oe li@"
"adam se da nee. ? to vreme, od$ijen je prilino otro. .ad nauni#i rade sa neim to je
na samoj grani#i s+vatljivog, postaju malo napraiti, znate. 7nao sam jednom jednog psi+ijatra
koji je to nazivao &enomenom 2.o zna@2. -ko ne moe uiniti nita da steknete znanje koje vam
tre$a, najzad kaete 2.o zna ta e se desiti@2 a onda vam vaa mata to kae."
"4a, ali ako &iziari, makar i u malom $roju, etaju unaokolo priajui takve stvari..."
"-li oni to ne ine. e zvanino. Postoji i naunika odgovornost, a asopisi paze da
ne tampaju gluposti... ili ono to glupou smatraju. - zapravo, ta se tema, znate, opet pojavila,
/edan &iziar po imenu "amont o$ratio se senatoru )artu, zatim onom samozvanom mesiji ivotne
sredine, 8enu, i nekoli#ini drugi+. I on insistira da je kosmika eksplozija mogua. iko mu ne
veruje, ali pria se na neki razre%en nain iri, i prepriavanjem postaje $olja."
"- ovaj ovde na (ese#u veruje u to@"
Lottajn se iroko nasmeio. "Podozrevam da veruje. Vraga, sred noi, kad ne mogu da
zaspim
1 uzgred reeno, stalno ispadam iz kreveta 1 i sam verujem u to. 6n se verovatno nada da e
ovde eksperimentalno proveriti tu teoriju."
"Pa@"
"Pa, da ga pustimo. agovestio sam mu da emo mu pomoi."
(ontez je odma+nuo glavom. "Biskantno je to. e volim zvaninu podrku lu%akim
idejama." "7nate, postoji i neka minimalna mogunost da on nije $a sasvim otkaen, ali
nije u tome
poentaN Poenta je u sledeem3 ako postignemo da se on ustali ovde na (ese#u, moda emo
preko
njega saznati ta se ovde doga%a. Aeljan je da se re+a$ilituje, a ja sam nagovestio da e
re+a$ilita#ija doi preko nas ako $ude sara%ivao... Potrudiu se da vas diskretno o$avetavam.
.ao prijatelj prijatelja, znate."
"'vala vam", ree (ontez. "I z$ogom."
(
evil se nervirao. "e. e dopada mi se."
"7$og ega@ 7ato to je 7emljos@" *elena je uklonila sa svoje desne dojke neku truni#u,
zatim ju je kritiki osmotrila. "6vo nije sa moje $luze. .aem ti, re#irkula#ija vazdu+a je oajna."
"6vaj 4enison ne vredi nita. 6n nije para0&iziar. ? tom polju on je samouk, kae; to
odma+ i dokazuje tako to stie sa gotovim, prokleto glupim idejama."
"aprimer@"
"6n misli da e z$og elektron0pumpe eksplodirati
univerzum." "4a li je to rekao@"
"7nam da to misli... (a, poznati su mi argumenti u prilog toga. 4ovoljno puta sam i+ uo. -li
to nije tako, prosto0naprosto nije tako."
"(oda ti prosto ne eli da $ude tako", ree *elena uzvijajui
o$rve. "emoj ti da poinje", ree evil.
Tiina nije dugo potrajala. *elena ree3 "Pa, ta e uiniti sa njim@"
"4au mu mesto za rad. (oda je kao naunik $eskoristan, ali e svejedno $iti od neke
koristi. )ie dovoljno upadljiv; komesar je ve razgovarao s njim."
"7nam."
"C, 4enison ima i romantinu istoriju oveka ija je karijera upropaena i koji pokuava da
se re+a$ilituje."
"*tvarno@"
"*tvarno. *iguran sam da e te to odueviti. -ko ga o tome pita, kazae ti. - to je do$ro.
-ko $udemo imali romantinog 7emljanina koji na (ese#u radi na otkaenom projektu, $ie to
savren o$je kat za odvlae0nje komesareve panje, 4enison e ga voditi na pogrenu stranu;
$ie naa &asada. 8ak se moe desiti da kroz 4enisona nekako, ko zna, steknemo neto jasniju
predstavu o onome to se doga%a na 7emlji... )ilo $i do$ro da i u$udue $ude lju$azna sa njim,
*elena."
1)
*elena se nasmejala; sluali#a pri 4enisonovom uvu prenela je taj zvuk metalno. osila je
ska&ander koji je sasvim skrivao njenu &iguru.
"(a +ajde, )en, nema razloga da se plai", ree ona. "*ad si ve stari majstor 1 ve mese#
dana si ovde."
"4vadeset i osam dana", promumlao je 4enison. 8inilo mu se da ga sopstveni ska&ander gui.
"(ese# dana", insistirala je *elena. ".ad si doao $ilo je ve prolo preko pola 7emlje; sad
je
opet preko pola 7emlje." Pokazala je prstom $listavu krivinu 7emlje na junom ne$u.
"4a, ali ekaj. isam ja ovde tako +ra$ar kao kad sam pod tlom. ,ta ako padnem@"
"Pa ta ako padne@ Lravita#ija je po tvojim standardima sla$a, nagi$ je $lag, tvoj ska&ander
je jak. -ko padne, jednostavno se prepusti klizanju i kotrljanju. ?ostalom, i to e $iti za$avno,
skoro podjednako za$avno."
4enison se osvrtao sa neveri#om. ? +ladnoj svetlosti 7emlje leao je (ese#, divan. )io je
#rn i $eo; njegova $elina $ejae $laga u pore%enju sa sun#em oeenim prizorima koje je video
nedelju dana ranije, kad je otputovao da razgleda solarne $aterije koje su se protezale od
+orizonta do +orizonta po dnu (are Im$riuma. - i #rno $ejae nekako meke, z$og nedostatka
plamenog kontrasta pravog dana. 7vezde su $listale $oanski sjajno, a 7emlja 1 7emlja! 1
$ejae $eskrajno primamljiva, sa svojim vrtlozima $elog na plavom i sa nagovetajima da ponegde
izviruje i $raon.
"ego", ree on, "zamerate li ako se drim za vas@"
"aravno da ne zameram. ?ostalom neemo ii sve do vr+a. 7a vas je onaj poetniki
spust. Trudite se samo da se odravate naporedo sa mnom. /a u se kretati polako."
jeni su kora#i $ili dugi, spori, klatei. 4enison se trudio da odri sin+roniza#iju. ?z$rdi#a
pod njima $ila je pranjava. *vakim korakom $a#ao je uvis &ini pra+ koji se u $ezvazdunom
prostoru $rzo slegao. ?spevao je da ide u korak s njom, ali uz dosta napora.
"4o$ro je", ree *elena. 4rali su se vrsto za ruke; na taj nain mu je pomagala da odri
ravnoteu. "Veoma si do$ar za 7emljosa 1 +ou rei za imija..."
"'vala."
"Valjda to i nije mnogo $olje. Bei za imigranta 2imi2 uvredljivo je koliko i 27emljos2
za
7emljanina. 4a li da jednostavno kaem da si veoma do$ar za oveka ti+ godina@"
"e! To je mnogo gore." 4enison je poinjao pomalo da se $ori za vazdu+. 6seao je kako
njegovo elo poinje da se vlai.
*elena ree3 ".ad god tre$a da spusti nogu, gurni malo drugom nogom. Tako e ti korak
$iti dui i laki. e, ne 1 gledaj mene."
4enison je $io za+valan to moe da zastane. Posmatrao je *elenu koja je, poevi da se
kree, postajala nekako vitka i gra#iozna uprkos groteskeriji ska&andra. 6tisnula se u niske, gegave
skokove. Vratila se i klekla kraj njegovi+ nogu.
"*ad korakni polako, )en a ja u te lupiti po nozi onda kad +ou da gurne."
Pokuavali su nekoliko puta. 4enison ree3 "6vo je gore nego tranje na 7emlji. )olje da se
odmorim."
"? redu. Badi se samo o tome da tvoji miii nemaju naviku da se koordiniraju kako tre$a.
)ori se protiv samog se$e, zna, a ne protiv gravita#ije... 4o$ro, sedi i u+vati da+. eu te voditi
jo daleko uz$rdo."
"4a li e se rana# otetiti ako legnem na le%a@" ree 4enison.
"ee, naravno da nee, ali ta ideja nije do$ra. e na golom tlu. Temperatura mu je samo
F<= stepeni aposlutni+; ili, ako vie voli, FS= ispod nule. ,to manja je zona kontakta, to $olje. /a
$i+ sela."
"? redu." 6$azrivo, $ojaljivo, 4enison sede, i pritom malo zastenja. amerno se okrenuo
ka severu, da ne gleda 7emlju. "Vidi one zvezde!"
*elena je sedela pod pravim uglom u odnosu na njega. .roz vizir njenog lema mogao je,
povremeno, mutno, da vidi njeno li#e, ali samo kad $i svetlost 7emlje pala pod povoljnim uglom.
"7ar sa 7emlje ne vidi zvezde@" ree ona.
"e ovako. 8ak i kad nema o$laka, zemaljski vazdu+ apsor$uje jedan deo svetlosti.
7$og temperaturni+ razlika u atmos&eri ini se da zvezde trepere, a svetlost gradova, ak i daleki+,
dovodi do toga da one iz$lede"
"7vui odvratno."
"Te$i se svi%a ovde, *elena@ a povrini@"
"7apravo nisam $a luda za povrinom, ali ne smeta ml mnogo ako ponekad do%em. 4eo
mog posla je i dovo%enje turista ovamo, naravno."
"- sad to mora da ini za mene."
"7ar ne mogu da te u$edim da to uopte nije isto, )en@ 7a turiste imamo ustaljenu putanju.
Vrlo je to pitomo i vrlo neinteresantno. e pomilja valjda da i+ vodimo ovamo, na klizanje@ To
je za "unare 1 i za imije. ? stvari preteno za imije."
"e moe $iti mnogo popularno. *ami smo."
"-, to, Postoje dani odre%eni za ovakve stvari, Tre$alo $i da vidi ovo mesto na dan trke.
-li tad ti se ne $i dopalo."
"isam siguran ni da mi se dopada sad. 4a li je klizanje niz nagi$ sport namenjen $a
naroito imijima@"
"?glavnom. "unari, generalno uzev, ne vole
povrinu." "- 4r evil@"
"(isli, kakva su njegova oseanja u vezi sa
povrinom@" "4a".
"Iskreno, ne verujem da je ikad $io ovde. 6n je pravi deak iz grada. 7ato pita@"
"Pa, kad sam zatraio dozvolu da po%em sa onima koji redovno servisiraju solarne $aterije,
$io je savreno voljan da me pusti, ali nije +teo lino da po%e. (islim da sam ga ja manje0vie
zamolio da po%e; eleo sam da imam nekoga ko e odgovarati na moja pitanja ako i+ $ude;
a njegovo od$ijanje je $ilo prilino otro."
"adam se da se naao neko drugi da ti odgovara na pitanja."
"6, da. I taj neko je, kad ve o tome priamo, $io tako%e imi. (oda se time moe o$jasniti
stav
4r evila prema elektron0
pumpi," ",ta +oe da
kae@"
"Pa..." 4enison se nagnuo unazad i poeo da se rita naizmenino desnom i levom
nogom, gledajui sa izvesnim lenjim zadovoljstvom kako se diu i polako sputaju. "'ej, ovo nije
loe. 8uj, *elena 1 +ou da kaem da je evil $a navalio da na (ese#u izgradi pumpnu
stani#u, a solarne $aterije su ve adekvatne za posao koji tre$a uraditi. e $ismo mogli koristiti
solarne $aterije na 7emlji, gde sun#e nikad nije tako postojano, dugotrajno, $listavo, tako
zrano na svim talasnim
duinama. ? solarnom sistemu ne postoji ni jedno planetarno telo, ma koji+ dimenzija, pogodnije
od (ese#a za upotre$u solarni+ $aterija. 8ak ni (erkur3 prevru je. 1 -li ako i+ upotre$ljavate,
to vas vezuje za povrinu. Pa ako ne volite povrinu. .
*elena je iznenada ustala. "? redu, )en", ree ona, "dovoljno si se odmarao. ?staj! ?staj!"
)atrgao se da ustane, i kad je uspeo, ree3 "Pumpna stani#a $i, me%utim, znaila da
nijedan
"unar ne $i nikad morao na povrinu ako to ne
eli."
"Idemo uz$rdo, )en. Idemo do onog gre$ena tamo gore, ispred nas. Vidi ga, tamo gde
je svetlost 7emlje +orizontalno odrezana@"
Tokom te poslednje etape penjanja nisu razgovarala. 4enison je primetio da se naporedo sa
nji+ovom putanjom prua jedna glatkija o$last3 iroka staza koja je vodila istim nagi$om, ali sa
koje je vei deo praine $io uklonjen.
"To je suvie glatko za poetnika", ree *elena, odgovarajui na njegove misli. "emoj
postati suvie am$i#iozan, inae e uskoro traiti da te nauim kengurskom skoku."
Lovorei to nainila je kengurski skok. Tek to se prizemljila, a inilo se i pre nego to se
sasvim prizemljila, okrenula se ka njemu i rekla; "Tu smo. *edi da ti podesim,. ."
Lledajui niz$rdo, 4enison ree3 "(oe li se ovde zaista klizati@" *eo je, okrenut
li#em niz$rdo,
"aravno da moe. Lravita#ija je na (ese#u sla$ija nego na 7emlji, zato mnogo
sla$ije pritiska tlo, a to znai da je trenje daleko sla$ije. *ve je na (ese#u mnogo klizavije nego
na 7emlji. 7ato vama 7emljanima podovi u naim +odni#ima i apartmanima izgledaju
nedovreni. 'oe li da uje moje malo predavanje o toj temi@ 6no koje drim turistima@"
"e, *elena."
"*em toga, upotre$iemo klizae, naravno." ? ru#i je imala jednu malu auru od koje su
polazili privrivai i par tanki+ #evi#a.
",ta je to@" upita )en,
"*amo mali rezervoar tenog gasa. Iz njega e iz$ijati mlaz pare i zalaziti pod tvoje
izme. Tanki sloj gasa izme%u izama i tla umanjie &rik#iju na vrednost $lisku nuli, .retae se
kao kroz prazninu."
*a nelagodnou, 4enison ree3 "e odo$ravam to. ema sumnje da upotre$a gasa na takav
nain predstavlja, na (ese#u, rasipnitvo."
"(a +ajde. .oji gas misli da upotre$ljavamo u ovim rezervoarima@ ?gljen dioksid@
.iseonik@ 6vo je gas koji nam je od poetka suvian, -rgon. Tone i tone argona iz$ijaju iz
(eseevog tla. astao je tako to se kalijum0K= ve milijardama godina raspada... I to je deo mog
predavanja, )en... -rgon se na (ese#u moe koristiti samo za nekoliko spe#ijalni+ namena.
(ogli $ismo ga milion godina koristiti za klizanje a da ne istroimo zali+u... 4o$ro, tvoji klizai
su privreni. *ad ekaj dok privrstim svoje."
".ako &unk#ioniu@"
"*asvim automatski. Ti samo poni da se kliza, to e okrenuti prekida i gas e, poeti
da izlazi. 7ali+a e ti trajati samo nekoliko minuta, ali toliko ti i tre$a."
?stala je i pomogla mu da i on ustane. "Lledaj niz$rdo. .. (a +ajde, )en, ovo je $laga
niz$rdi#a. 6smotri je. Izgleda kao savrena ravni#a."
"-, to ne", ree 4enison natmureno. "(eni izgleda kao liti#a."
"Llupost. - sad me sluaj i pamti ta ti govorim. eka ti stopala $udu razmaknuta oko
petnaest
santimetara, jedno stopalo samo nekoliko santimetara ispred drugog. ije vano koje. .olona dri
povijena. emoj se saginjati u vetar, jer ga nema. e pokuavaj da pogleda gore ili nazad, ali
moe da pogleda levo i desno, ako $a mora. ajvanije3 kad konano stigne do ravnog, ne
pokuavaj da se zaustavi prerano; kretae se $re nego to misli. Pusti da se kliza istroi, nita
vie; tada e z$og trenja polako usporiti i stati."
"ikad neu zapamtiti sve to."
"'oe, +oe. - ja u $iti pokraj te$e da ti pomognem. -ko padne a ja te ne u+vatim, ne
pokuavaj nita da uini. Prosto se opusti i predaj se klizanju i tum$anju. igde nema stena na
koje $i mogao naleteti."
4enison je progutao. Pogledao je napred. /una niz$rdi#a je svetlu#ala 7emljinom
svetlou. 8ak i najmanje neravnine isti#ale su se daleko vie nego to $i tre$alo3 od$ijale su vie
svetlosti i $a#ale iza se$e majune" uz$rdo okrenute krpi#e #rnog, tako da je povrina $ila na
nejasan nain mestiava. a$rekli polukrug 7emlje ja+ao je na #rnom ne$u takorei pravo pred
4enisonom.
"*preman@" ree *elena. jena aka u oklopnoj rukavi#i nala se izme%u njegovi+
plea. "*preman", ree 4enison sla$ano.
"6nda napred", ree ona. Lurnula ga je; osetio je da poinje da se kree. ? poetku se
kretao vrlo sporo. 6krenuo se klimavo ka njoj, a ona ree3 "e $rini se. Tu sam, kraj te$e."
6seao je tlo pod svojim nogama 1 a onda ga vie nije mogao osetiti. .lizai su stupili u
dejstvo.
/edan tren imao je oseaj da stoji nepomino. ikakav vazdu+ nije navaljivao na njegovo
telo, nije imao oseaj da ispod njegovi+ nogu ita klizi. -li kad se opet okrenuo *eleni, primetio
je da svetlosti i senke postrani od njega odmiu unazad, i to $rzinom koja se polako poveavala.
"Lledaj u 7emlju", ree *elenin glas u njegovo uvo, "sve dok ne u+vati $rzinu. ,to $ude
$re iao, to e $iti sta$ilniji. .olena dri savijeno... 4o$ar si, )en."
"7a imija", ree 4enison +vatajui
vazdu+. ".ako ti se ini@"
".ao letenje", ree on. 6$ras#i svetlosti i tame levo i desno od njega odmi#ali su
unazad, sliveni u mrlju. )a#io je pogled samo na tren levo, zatim desno, pokuavajui da preo$rati
utisak da njegova okolina leti unazad u utisak da on leti napred. -li tek to je to uspeo pokazalo se
da mora urno da vrati svoj pogled na 7emlju da $i povratio oseanje ravnotee. "6vo pore%enje
valjda nije najpogodnije za razgovor sa to$om. Ti ovde na (ese#u nema iskustva sa letenjem."
"-li sad znam. "etenje je sigurno kao klizanje 1 a to mi je
poznato." *a lakoom se odravala naporedo s njim.
4enison je sad iao tako $rzo da je oseanje kretanja sti#ao i prostim gledanjem pravo
napred. (eseev pejza otvarao se pred njim i tekao mimo njega, sa o$e strane. 6n ree3 ".oju
$rzinu ovek postigne u klizanju@"
"? do$rim meseevskim trkama", ree *elena, "izmerene su $rzine od preko sto milja na sat
1 na strmijim nagi$ima nego to je ovaj, naravno. Ti e verovatno dostii neki+ trideset i pet
milja, i to e ti $iti maksimum."
"ekako stiem oseanje da je mnogo $re."
"C, nije $re. *tiemo na ravno, )en, a ti nisi pao. *ad se samo dri; klizai e zamreti,
osetie trenje. e ini nita da tome doprinese. Prosto klizaj dalje."
Tek to je *elena ovo rekla, 4enison je osetio pod svojim izmama poetak pritiska.
6djednom
je imao oseanje silne $rzine. 8vrsto je stisnuo pesni#e da $i se odupro re&leksu koji ga je terao
da digne ruke da $i se zatitio od sudara koji mu nije predstojao. 7nao je3 ako naglo podigne ruke,
pae na le%a.
*uzio je oi, zadravao da+ sve dok mu se nije inilo da e mu plua eksplodirati, a onda
*elena ree3 "*avreno, )en, savreno. /o nisam videla da jedan imi pro%e kroz svoj prvi spust
$ez pada, pa prema tome ako i padne, u tome nee $iti nieg r%avog. ikakve sramote."
"emam nameru da padam", proaputa 4enison. ?vukao je krupan, isprekidan da+ i otvorio
oi irom. 7emlja je $ila, kao i uvek, smirena, nezainteresovana. .retao se sporije 1 sporije1
sporije.
..
"/e i2 sad stojim nepokretno, *elena@" upita on. "isam siguran."
"*toji nepokretno. - sad ostani gde si. (ora da se odmori pre nego to se zaputimo natrag
u grad... 4o vraga, ostavila sam ga tu negde kad smo se popeli." j
4enison ju je gledao ne verujui svojim oima. *a njim se popela, sa njim se klizala niz$rdo.
- ipak, on je sad $io polumrtav od zamora i napetosti, a ona je ve poletela dugim
kengurskim skokovima. .ad je $ila oko stotinu metara daleko, rekla je3 "Cvo ga!" jen glas je u
njegovim uima zvuao podjednako snano kao i kad je $ila kraj njega.
7a tili as se vratila. Pod mikom je nosila neku plastinu &oliju ispresavijanu u zdepasti
paket, "*ea li se", ree ona vedro, "da si me pitao, kad smo dolazili, ta je to, a ja rekla da
emo to
upotre$iti pre nego to se vratimo dole@" Bazvila je tu ispresavijanu stvar. Bairila ju je
po
pranjavoj povrini (ese#a.
"Punim imenom ovo se zove 2lunama stoli#a za leanje2, ali mi je zovemo prosto 2stoli#a za
leanje2 ", ree ona. "6naj pridev 2lunama2 na ovom svetu podrazumevamo." ?$a#ila je jednu
auru, pritisla jednu polugu.
"eaj je poeo da se puni. 4enison je, nekako, oekivao da e uti itanje, ali, naravno,
nije $ilo vazdu+a koji $i preneo taj zvuk.
"Pre nego to opet dovede u pitanje nau politiku tednje", ree ona, "ovo je tako%e argon."
*tvar se ras#vetala u madra# sa est zdepasti+ nogu. "4rae te", ree ona. "7a tlom ima
zapravo
vrlo malo kontakta. Poto je svuda uokolo vakuum, nee gu$iti toplotu."
"e re#i mi da je vru", ree 4enison zapanjeno.
"-rgon je, dok ulazi, podvrgnut zagrevanju, ali samo relativno. 4ostigne temperaturu od <>=
stepeni aposlutni+, to je zamalo dovoljno da se otopi led, i sasvim dovoljno da o$ez$edi da
tvoje izolovano odelo ne gu$i toplotu $re nego to moe da je proizvodi. 'ajde. "ezi."
4enison je legao. Imao je oseanje ogromne
raskoi. "Velianstveno!" ree on sa dugim
uzda+om.
"(ama *elena misli na sve", ree ona.
7ala je2 iza njega, klizei. *topala su joj $ila primaknuta petom uz petu kao da je
na klizaljkama. 6nda je dopustila da stopala iskliznu ispod nje, odlete napred; aterirala je
gra#iozno na kuk i na lakat, tik do njega, na tlo...
4enison je zazvidao. ".ako izvede to@"
"(nogo uve$avanja! Ti to ne pokuavaj. *lomie lakat -li upozoravam te. -ko mi
$ude suvie +ladno, morau da se naguram uz te$e, na leaj."
"ema opasnosti", ree on, "jer smo o$oje u
ska&andrima." "-, to progovara moj +ra$ri .azanova...
.ako se osea@"
"Pa do$ro, valjda. .oji doivljaj!"
"4oivljaj@ Postavio si rekord u ne0padanju. 7amera li ako ispriam drugarima u gradu o
ovome@"
"e. ?vek mi se dopada da neko #eni moju vrednost... 4a ti ne oekuje, kojim sluajem, da
ovo ponovim@"
"6dma+ sad@ aravno da ne. e $i+ ni ja. *amo emo se neko vreme odmoriti, uveriemo se
da je tvoj puls opet na normali, a onda se vraamo. -ko isprui noge ka meni, skinuu ti
klizae. *ledei put u ti pokazati kako sam da rukuje klizaima."
"isam siguran da e se 2sledei put2 ostvariti."
"aravno da emo ovo ponavljati 7ar ti se nije
dopalo@" "?ivao sam pomalo. Izme%u dva stra+a."
"(anje e se plaiti sledei put, a posle toga jo manje, i najzad e doivljavati samo
radost, pa u od te$e napraviti trkaa."
"ee. *uvie sam mator."
"a (ese#u nisi. *amo Izgleda mator."
"eei tako, 4enison je oseao kako se konana tiina (ese#a upija u njega. 6vog puta $io
je okrenut 7emlji. jeno postojano prisustvo na ne$u davalo mu je, vie no ita drugo,
oseanje sta$ilnosti tokom malopre%anjeg klizanja, i zato je prema njoj oseao za+valnost.
"4olazi li esto ovamo, na otvoreno, *elena@" ree on. "(islim, sama, ili sa samo jednom
ili dve oso$e@ 7na, kad nije vreme za &iestu."
"Praktino nikad. -ko nema sveta oko mene, ovo mi $a ne prija. 7apravo se udim to sam
sad ovde."
"-1+a", ree 4enison
ravno. "To te ne iznena%uje@"
"7ar tre$a@ (oje je oseanje. da svako ini ono to ini ili zato to eli ili zato to mora, a u
o$a sluaja to je njegova stvar a ne moja."
"'vala ti, )en. 6z$iljno to kaem; prijatno je uti takve rei. /edna od tvoji+ zgodni+
oso$ina, )en, sastoji se u tome to si, za imija, izrazito voljan da nas pusti da $udemo ono to
jesmo. (i "unari smo podzemni narod, peinski narod, +odniki narod. I ta je loe u tome@"
"ita."
"-li sasvim drugi utisak do$ije kad slua kako 7emljosi o tome priaju. - ja turist0
voditeljka moram da sluam ta govore. e kau nita to nisam ula ve milion puta, ali ono to
najee ujem je..." 6na pre%e na skraeni izgovor tipian za 7emljosa koji govori
standardnim planetarnim jezikom. "... 2-li, draga moja, kako moete svi vi da ivite u peinama
itavo vreme@ 7ar vam to ne daje strano oseanje zatvorenosti@ 7ar nikad ne poelite da vidite
plavo ne$o i drvee i okean i da osetite vetar i miris #vea...2 (a, mogla $i+ ovo da nastavljam i
nastavljam,)en. - onda kau3 2-li pretpostavljam da vi ne znate ta su more, plavo ne$o i drvee,
pa poto ne znate, ne nedostaju vam.2
... .ao da mi ne primamo TV programe 7emlje i kao da nemamo puni pristup zemaljskoj
literaturi, i optikoj i auditivnoj, a ponekad i mirisnoj."
4enisona je ovo za$avljalo. ".ako glasi slu$eni odgovor na takve primed$e@" ree on.
"ije neki jak odgovor. .aemo samo3 2(i smo sasvim navikli na to, gospo%o2 ili
2gospodine2, ako je mukara#. 6$ino je ena. (ukar#i su previe zauzeti zurenjem u nae $luze i
razmiljanjem kad emo i+, valjda, skinuti. 7na ta $i+ +tela da kaem tim idiotkinjama@"
"Be#i mi, molim te. Poto $luzu mora da zadri jer je ispod ska&andra, onda neka ti $ar
taj teret spadne sa grudi."
"-l2 ti je igra rei! (nogo du+ovito... Volela $i+ da im kaem3 2*luajte, gospo%o, zato
$ismo, tako mu pakla, $ili zainteresovani za va prokleti svet@ e elimo da se drimo za
povrinu ma koje planete i ekamo da sa nje spadnemo ili $udemo z$aeni. e elimo da na nas
duva sirovi vazdu+ i pada prljava voda. e elimo vae proklete mikroorganizme i smrdljivu
travu, ni vae dosadno plavo ne$o niti vae dosadne $ele o$lake. .ad +oemo da vidimo 7emlju,
moemo je videti na svom ne$u, ali to ne poelimo esto. (ese# nam je dom, ali na dom je
tano onakav kakvim ga nainimo; $a takav. Posedujemo ga, i izgra%ujemo svoju sopstvenu
ekologiju; nije nam potre$no da nas ovde saaljevate z$og toga to idemo svojim putem. Vratite
se na svoj svet i pustite da vam gravita#ija otegne sise do kolena.2 To $i+ im rekla."
"? redu", ree 4enison. ".ad god $ude suvie $lizu da to kae nekom 7emljosu, do%i i kai
to meni, pa e se oseati $olje."
"7na ta@ * vremena na vreme poneki imi predloi da na (ese#u sagradimo 7emlja0park3
mesta#e sa zemaljskim $iljkama donetim u vidu semenja ili sadni#a; moda i sa po
kojom ivotinjom. Podseanje na dom 1 to je uo$iajeni izraz."
"Pretpostavljam da si protiv toga."
"4a$ome da jesam. Podseanje na iji dom@ a dom je (ese#. Imi koji +oe da se podsea
na dom neka se vrati domu. Imiji ponekad umeju da $udu gori od 7emljosa."
"Imau to na umu", ree 4enisonN
"Ti nisi takav 1 zasad", ree *elena.
Tiina je vladala jedan momenat 4enison se pitao da li e mu *elena sad predloiti povratak
u peine, * jedne strane, nee jo dugo proi i 4enison e osetiti prilino jaku elju da ode do YM0
a. * druge strane, nikad nije osetio ovakvu oputenost. Pitao se koliko e potrajati kiseonik u
njegovom ran#u.
6nda *elena ree3 ")en, ne zamera ako te pitam neto@"
"i najmanje. -ko, te zanimaju moje privatne stvari, tajni nemam. Visok F>S, teak
dvanaest i po kila na (ese#u, imao sam jednu suprugu davno, sad razveden, jedno dete, erka,
odrasla i udata, po+a%ala je univerzitet u..."
"e, )en. e alim se. (ogu li te pitati o tvom poslu@"
"aravno da moe, *elena, ali ne znam koliko ti mogu
o$jasniti." "Pa 1 ti zna da )eron i ja..."
"7nam", ree 4enison otro.
"(i razgovaramo. Ponekad mi pria izvesne stvari. Bekao je da ti misli da $i elektron0pumpa
mogla izazvati eksploziju univerzuma."
"aeg dela univerzuma. 7$og elektron0pumpe deo naeg kraka galaksije mogao $i se
pretvoriti u kvazar."
"7aista@ 4a li ti stvarno misli da je tako@"
".ad sam doao na (ese#, nisam $io siguran", ree 4enison. "*ada sam siguran. "ino sam
u$e%en da e se to dogoditi."
".ad misli da e se dogoditi@"
"To ne mogu rei tano. (oda kroz nekoliko godina. (oda kroz nekoliko de#enija."
Zutanje zavlada izme%u nji+, ali ne za dugo. 6nda *elena prigueno ree3 ")eron ne smatra da
je
tako.P
"7nam da ne smatra. e pokuavam da ga u$edim. .ad neko od$ija da veruje, to ne moe
savladati &rontalnim napadom. Tu lei "amontova greka."
".o je "amont@"
"Izvini, *elena. Priam sam sa so$om."
"e, )en, re#i mi. 7anima me. (olim
te."
4enison se okrenuo na stranu, tako da $ude li#em ka njoj. "? redu", ree on. "e protivim se
da ti kaem, "amont je &iziar tamo nazad, na 7emlji. Pokuao je na svoj nain da upozori svet na
opasnost od Pumpe. ije uspeo. 7emljani ele Pumpu; ele $esplatnu energiju; ele je u tolikoj
meri da od$ijaju da poveruju da je ne mogu imati."
"-li zato $i je eleli ako ona znai smrt@"
"4ovoljno je da samo od$iju da poveruju da znai smrt. ajlaki nain da rei pro$lem
jeste da porie njegovo postojanje. Tvoj prijatelj, 4r evil, isto ini. Povrinu ne voli, zato
prisiljava se$e da veruje da solarne $aterije ne valjaju 1 iako $i svaki nepristrasan posmatra
zakljuio da su one savren izvor energije za (ese#. 6n eli Pumpu da $i mogao ostati pod tlom,
i zato od$ija da poveruje da $i ona mogla $iti u ma kojoj meri opasna."
"e verujem da $i )eron od$io da poveruje u neto za ta postoje validni dokazi", ree
*elena. "Ima li ti stvarno dokaze@"
"(islim da imam. *tvar je zapravo sasvim zapanjujua, *elena. *ve zavisi od
izvesni+ delikatni+ &aktora u interak#iji kvark0kvark. 7na li ta to znai@"
"e mora da o$janjava. Toliko sam priala sa )eronom o svakojakim stvarima, da u
moda uspeti da te pratim."
"Pa eto, mislio sam da e mi $iti potre$an (eseev protonski sin+rotron da $i+ to ispitao.
jegov prenik je <S milja, ima superprovodljive magnete, razvija energije od <=.=== )ev, pa i
vie. Pokazalo se, me%utim, da vi ljudi imate i neto to se zove 2pionajzer2, moe da stane u so$u
umerene veliine, a o$avlja sve to i sin+rotron. (ese#u tre$a estitati na &antastinom naunom
napretku."
"'vala", ree *elena samozadovoljno. "(islim, u ime (ese#a."
"C, dakle, moji rezultati na pionajzeru pokazuju kojom $rzinom se jaka nuklearna interak#ija
pojaava; poveanje je u skladu sa onim to tvrdi "amont, a ne u skladu sa onim to predvi%a
ortodoksna teorija."
"/esi li i+ pokazao )eronu@"
"isam. - ako i+ pokaem, oekujem da e i+ evil od$a#iti. 6n e rei da su to marginalni
rezultati. 6n e rei da sam nainio neku greku. 6n e rei da nisam uzeo sve &aktore u o$zir. 6n
e rei da nisam kontrolisao pro#es kako tre$a... jegove rei u stvari e znaiti da eli
elektron00 pumpu i nee od nje da odustane."
"'oe da kae da izlaza nema@"
"aravno da ima, ali to ne ide direktnim pristupom. e ide "amontovim
pristupom." "- u emu se sastojao@"
""amontovo reenje $ilo je3 iznuditi naputanje Pumpe. -li, ne moe se jednostavno
koraknuti unazad. e moe ugurati pile natrag u jaje, vino natrag u gro%e, deaka nazad u
materi#u. -ko +oe da $e$a pusti tvoj runi asovnik koji je zgra$ila, ne pokuava da joj
jednostavno o$jasni da tre$a da pusti 1 nego joj ponudi neto to jo vie eli."
"- to je@"
"-, to je ono to ne znam sigurno. Imam jednu ideju, jednostavnu 1 moda previe
jednostavnu da $i uspela 1 zasnovanu na sasvim oiglednoj injeni#i da je $roj dva
apsurdan i ne moe postojati."
Tiina je potrajala due od minuta, a onda *elena ree, glasom koji je $io preokupiran
koliko i njegov3 "4opusti da pogodim ta misli."
"isam siguran da ita mislim", ree 4enison.
"*vejedno, dopusti mi da poga%am. ije ni najmanje razumno pretpostaviti da je na
univerzum jedini koji moe postojati i postoji, samo na osnovu toga to ivimo jedino u njemu i
direktno doivljavamo samo njega. -li kad se pojave dokazi da postoji drugi univerzum, onaj koji
nazivamo para0univerzumom, onda postaje prava komedija tvrditi da postoje $a dva i samo dva
univerzuma. -ko moe da postoji drugi univerzum onda i+ moe postojati $ez$roj. ? takvim
sluajevima nema nijednog razumnog $roja izme%u jedini#e i $eskonanosti. e samo $roj dva 1
i svaki drugi konani $roj je apsurdan i ne moe postojati."
4enison ree3 ")a to je $ilo moje
mi..." 6pet zavlada tiina.
Podigao se, znatnim naporom, u sedei poloaj. Pogledao je dole, na devojku u ska&andru.
"(islim da tre$a da se vratimo u grad", ree on.
"*amo sam naga%ala", ree ona.
"-, to nisi", ree 4enison. ",ta god da je ovo $ilo, nije $ilo samo naga%anje."
11
)eron evil je zurio u nju; neko vreme mo govora mu se nije vraala. *elena mu je mirno
uzvraala pogled. Panorama na njenim prozorima $ila je opet promenjena. /edan od ti+ prozora
sad je prikazivao 7emlju, neto malo preko polovine punu.
6n najzad ree3 "7ato@"
"*luajno se desilo, stvarno sluajno. *agledala sam poentu i poneo me je entuzijazam, tako
da nisam odolela elji da progovorim. Tre$alo je da ti kaem jo pre nekoliko dana, ali sam se
$ojala da e tvoja reak#ija $iti upravo ovakva kakva jeste."
"I sad on zna. 6lupa7o+"
amrtila se. ",ta zna@ *amo ono to $i pre ili kasnije pogodio 1 da nisam stvarno turist0
voditeljka 1 da sam tvoj intui#ionista. Intui#ionistkinja koja, za$oga, ne zna matematiku. I ta
ako to zna@ ,ta mari imam li ja intui#iju ili ne@ .oliko puta si mi rekao da moja intui#ija ne vredi
nita dok iza nje ne stanu matematika strogost i rezultati eksperimenata@ .oliko puta si mi
rekao da i naju$edljivije intui#iono uvi%anje moe $iti pogreno@ 6nda, koliko e on #eniti
o$ini intui#ionizam@"
evil je po$eleo, ali *elena nije $ila sigurna da li je to od gneva ili od stra+a. "Ti si drukija",
ree on. "7ar se nisu tvoja uvi%anja uvek pokazala tanim@ *vaki put kad si $ila sigurna@"
"/est, al2 on to ne zna, je l2 tako@"
"Pogodie. Videe se sa
Lottajnom."
",ta e rei Lottajnu@ i sad nema pojma ta mi stvarno
elimo." "7ar nema@"
"ema." ?stala je, poela da se udaljuje od njega. 6krenula mu se i viknula3 "e! )edno je da
ti nagovetava da $i+ ja izdala te$e i ostale. -ko ne pri+vata da sam moralno ispravna, pri+vati
$ar da imam zdrav razum. e $i imalo smisla kazati im. 6d kakve koristi $i to $ilo njima, ili
nama, ako emo svi $iti uniteni@"
"(a, molim te, *elena!" evil je sa odvratnou ma+nuo rukom. "emoj o tome."
"e. *ad ti sluaj. Priao mi je, opisao svoj rad. Ti me krije kao tajno oruje. .ae mi da
sam korisnija nego ma koji instrument ili ma koji o$ian naunik. Igra se svoji+ igara
konspira#ije, insistira da svi moraju i dalje verovati da sam turist0voditelji#a i nita vie, tako
da $i moj veliki talenat $io uvek na raspolaganju "unarima. 0ebi. I ta postie@"
"Imamo te, zar ne@ .oliko dugo misli da $i ostala slo$odna da su..
"*talno ponavlja takve stvari. -li ko je u+apen@ .o zaustavljen@ Lde su dokazi o toj
velikoj zaveri koju vidi svuda oko se$e@ 7emljani dre te$e i tvoj tim podalje od nji+ovi+
veliki+ instrumenata prvenstveno zato to i+ ti svojim $o#kanjem na to navodi, a u daleko manjoj
meri z$og neke nji+ove mali#ioznosti. - to nam je donelo vie koristi nego tete, jer nas je
prinudilo da razvijemo druge instrumente, pre&injenije."
")azirane na tvojim teorijskim uvi%anjima, *elena."
asmeila se. "7nam, )en i+ je opisivao sve samim komplimentima." "Ti i tvoj )en. ,ta
kog
vraga +oe sa tim jadnim 7emljosom@"
"6n je imigrant 'ou in&orma#ije. 4a li i+ od te$e uopte do$ijam@ Toliko se prokleto plai
da u $iti u+vaena da se ne usu%uje da dopusti da $udem vi%ena kako razgovaram sa ma
kojim &iziarom; samo sa to$om, a ti si moj... (a to je verovatno jedini razlog."
"Pa, *elena." Pokuao je da postigne umirujui ton, ali nije uspeo3 suvie je u njemu $ilo
nestrpljenja.
"e, nije mi ni to stvarno vano.. Bekao si mi da je moj zadatak samo to, pokuala sam da
se kon#entriem na njega, ponekad mislim da uspevam, sa ili $ez matematike. ? stanju
sam da vizuelizujem stvar; vidim ono to tre$a uraditi 1 a onda mi izmakne. -li kakva je korist
od toga kad e Pumpa u svakom sluaju unititi sve nas... 7ar ti nisam govorila da nemam
poverenja u to menjanje intenziteta polja@"
"Pitau te ponovo", ree evil "/esi li spremna da mi kae da e nas Pumpa unititi@
7anemari izraze kao 2mogla $i unititi2 i 2moda e unititi2. 7anemari sve sem 2unitie2."
*elena je ljutito odma+nula glavom. "e mogu. Toliko je marginalno. e mogu da kaem da
e nas unititi. -li zar u takvom sluaju nije dovoljno o$ino 2mogla $i2@"
"6, gospode."
"e prevri oima. Ne podsmevaj se+ ikad nisi o$avio
testove. Bekla sam ti kako se moe testirati."
"6vo te nikad nije toliko za$rinjavalo dok nisi poela da slua prie tog tvog
7emljosa." "6n je imigrant 7ar nee testirati@"
"eu! Bekao sam ti da su tvoj i predlozi nepraktini. isi eksperimentator. 6no to u tvom
umu izgleda do$ro, ne mora o$avezno da uspeva u realnom svetu instrumenata, nesigurnosti i
neodre%enosti,"
"? takozvanom realnom svetu tvoje la$oratorije." "i#e joj je $ilo #rveno i ljuto. *tisnute
pesni#e drala je u visini vili#e. "Toliko vremena trai pokuavajui da do$ije dovoljno do$ar
vakuum... - postoji vakuum tamo gore, tamo, na povrini, tamo pokazujem, i to sa temperaturama
koje ponekad si%u na pola puta do apsolutne nule. 7ato ne pokua da eksperimentie na
povrini@"
")ilo $i $eskorisno,"
"6tkud zna"@ /ednostavno nee da pokua. )en 4enison je pokuao. Pomuio se da
konstruie sistem upotre$ljiv na povrini i kad je iao u o$ilazak sunani+ $aterija postavio ga je.
Aeleo je da i ti do%e a ti nisi +teo. *ea se@ )ilo je to neto, veoma jednostavno, neto to
$i+ ti i ja mogla opisati sad kad je opisano meni. ?potre$io je taj aparat pri dnevnim
temperaturama a onda iz poetka pri nonim, temperaturama, i to je $ilo dovoljno da ga uputi
na novi smer istraivanja sa pionajzerom."
".ako ti to pojednostavljeno predstavlja."
".ako jednostavno jeste. .ad je saznao da sam intui#ionistkinja, razgovarao je sa mnom
na nain kako ti nikad nisi. 6$jasnio je razloge z$og koji+ tre$a verovati da se jaanje jake
nuklearne interak#ije zaista katastro&alno akumulira u okolini 7emlje. .roz samo nekoliko godina
*un#e e eksplodirati i odaslati u svim prav#ima to ojaanje, u talasima..."
"e, ne, ne, ne", povika evil. "Video sam njegove rezultate i nisam
impresioniran," "Video si i+@"
"aravno da jesam. 4a li zamilja da sam ga putao da radi u naim la$oratorijama a da
nisam o$ez$edio nain da znam ta radi@ Video sam njegove rezultate, i oni ne vrede nita. Ispituje
majune devija#ije koje su sasvim u okvirima mogui+ greaka pri posmatranju. -ko on eli da
veruje da te devija#ije maju neki znaaj i ako ti eli da veruje u nji+, samo napred. -li ni
najjae verovanje im nee dati znaaj ako one, zapravo, znaaja nemaju."
"- u ta ti eli da veruje, )erone@"
"Aelim istinu."
"-li zar nisi unapred odluio kako, po tvojoj $i$liji, istina mora izgledati@ 'oe
pumpnu stani#u na (ese#u, zar ne, tako da ne mora da ima nikakve veze sa povrinom; ta god
$i moglo delovati suprotno tome, neistina je 1 po de&ini#iji."
"eu da se raspravljam s to$om. Aelim pumpnu stani#u, ali jo vie elim ... ono drugo.
/edno ne vredi $ez drugog. *igurna si da nisi..."
"isam."
"- +oe li@"
*elena se opet okrenula kao vi+or ka njemu. jena su stopala rapidno tapkala po podu tako
da je, uz to ljutito trupkanje, le$dela u vazdu+u.
"eu mu nita rei", ree ona, "ali moram do$iti jo in&orma#ija. Ti i+ za mene nema, ali
i+ moda ima on; ili i+ moe pri$aviti eksperimentima koje ti nee da zapone. (oram da
razgovaram sa njim i da saznam ta e on otkriti. -ko se isprei izme%u mene i njega, nikad
nee imati ono to eli. e tre$a da se plai da e on do svog otkria stii pre mene. *uvie je
priviknut na zemaljsko razmiljanje; nee uiniti onaj poslednji korak, a ja +ou."
"? redu. -li ne za$oravi ni razliku izme%u 7emlje i (ese#a. 6vo je tvoj svet; nema
nikakav drugi. Taj ovek, taj 4enison, taj )en, taj imigrant, poto je doao sa 7emlje na (ese#
moe, ako mu se svidi, i da se vrati sa (ese#a na 7emlju. Ti nikad ne moe na 7emlju;
nikad. Ti si "unarka zauvek."
"Me#a sa (ese#a", rae *elena ironino. "4evi#a sa "une."
"4evi#a nisi", ree evil. "(ada e moda morati poprilino da se naeka dok ja tu
injeni#u jo jednom potvrdim."
ije se inilo da ju je to potreslo.
"- to se tie te velike opasnosti od eksplozije", ree on. "-ko je menjanje $azini+
konstanti univerzuma toliko rizino, zato nisu para0"judi, koji su u te+nologiji toliko daleko
ispred nas, o$ustavili pumpanje@"
*a tim reima, on ode.
*tisnuti+ vili#a, zurila je u zatvorena vrata. 7atim ree3 "7ato to nisu u istim uslovima kao
mi, tupane jedan neverovatni." -li govorila je samoj se$i; evil vie nije $io tu.
Bitnula je polugu kojom se o$arao njen krevet, $a#ila se u njega i ostala tu, kipei od $esa.
.oliko se primakla pravom #ilju ka kome su )eron i ostali stremili ve godinama@
ije se primakla nimalo.
Cnergija! *vi tragaju za energijom! (agina re! Bog izo$ilja! .lju univerzalnog
$ogatstva!... Pa ipak, energija nije sve.
.o na%e energiju moe da na%e i ono drugo. .ad $i se samo naao klju za energiju, i klju
za ono drugo $io $i jasno vidljiv. *elena je znala da e klju za to drugo $iti jasno vidljiv ako ona
samo uspe da s+vati jednu &inu poentu koja e se initi oiglednom 1 onog momenta kad $ude
s+vaena. :7a$oga, )eronova +ronina podozrivost in&i#irala je i nju u tolikoj meri da ak i u
svojim mislima upotre$ljava izraz "ono drugo".9
ijedan 7emljanin nee nai tu &inu poentu, zato to nijedan 7emljanin nema razloga da za
njom traga.
)en 4enison e je, dakle, nai za nju, a za se$e samog nee.
-li... kakvog smisla ima razmiljanje o tako komplikovanoj i apstraktnoj naunoj materiji,
ako
e itav univerzum $iti uniten@
1
4enison se trudio da suz$ije nelagodnost koju je oseao z$og sopstvenog tela. Buke su mu
neprestano polazile nadole, pipkale kao da trae pantalone sa eljom da i+ povuku uvis.
Pantalone nije imao. a se$i je imao samo sandale i najminimalnije gae, nelagodno tesne. -li
je, naravno, nosio e$e.
*elena je $ila slino o$uena. "(a, )en", nasmeja se ona, "u tvom golom telu nema nieg
r%avog, ako izuzmemo izvesnu mlo+avost. 6vde je golotinja sasvim moderna. 7apravo, skini i te
gai#e ako te steu."
"e!" promrmlja 4enison. Pomakao je e$e tako da je sad visilo u na$orima ispred njegovog
stomaka. *elena mu otre e$e.
"4aj mi to ovamo", ree ona. ".akav e ti "unar $iti ako donese sa so$om svoj zemaljski
puritanizam@ 4o$ro zna da je moralizatorsko skrivanje samo druga strana po+otljivosti. Te rei se
ak nalaze na istoj strani renika."
"(oram da se naviknem, *elena."
"(ogao $i da pone tako to e me ponekad pogledati a da pritom tvoj pogled ne sklinjava
sa mene kao da sam namazana uljem. 4ruge ene osmatra veoma e&ikasno, primeujem ja."
"-ko te pogledam..."
"6nda e izgledati da si suvie zainteresovan i $ie ti neprijatno. -li ako gleda uporno,
navii e se, pa vie nee ni primeivati. 8uj, evo ja u da mirujem, a ti zuri. *kidam gai#e."
4enison je zastenjao. "*elena, ljudi su svuda oko nas a ti me za&rkava nepodnoljivo. (olim
te nastavi da +oda i pusti me da se naviknem na ovu situa#iju."
"Vai, ali nadam se da primeuje da ljudi koji prolaze kraj nas ne zure u nas."
"e u te$e. ? mene $ogami $a gledaju. Verovatno nikad nisu videli oveka tako
de&ormisano gra%enog i tako starakog izgleda."
"Verovatno nisu", ree *elena vedro, "ali e morati da se naviknu na to."
4enison je, sav jadan, +odao dalje, svestan svake sede dlake na svojim prsima i
svakog valjukanja svog oputenog stomaka. 6lakanje je osetio tek kad je +odnik postao
ui a $roj prolaznika manji.
*a radoznalou je gledao oko se$e; sad nije $io u onoj meri kao ranije svestan *elenini+
kupasti+ dojki i glatki+ $utina. 'odnik se inio $eskonanim.
".oliko smo puta prevalili@" upita onN
"?morio si se@, ree *elena pokajniki "(ogli smo da uzmemo skuter. 7a$oravljam da si
sa
7emlje."
"adam se da e za$oraviti. 7ar to nije imigrantov ideal@ isam ni najmanje umoran. Pa, u
svakom sluaju, jedva iole umoran. -li mi je mali#e +ladno." .
"To je samo u tvojoj mati, )en", ree *elena vrsto. "To ti samo misli da $i tre$alo da ti
$ude +ladno zato to si tolikim delom svog tela go. 7a$oravi to."
""ako je to rei", uzda+nu 2on. "adam se da +odam
do$ro." "Vrlo do$ro. /o e ti meni kengurisati."
"I uestvovau u klizakim trkama niz nagi$e na povrini. *eti se, ja sam samo umereno
zaao u godine. ego, stvarno, koliko smo daleko otili@"
"Po mom utisku, oko dve milje."
"4o$ri $oe! .oliko milja +odnika postoji, sveukupno@"
")ojim se da to ne znam. *tam$eni +odni#i sainjavaju relativno mali deo ukupne
duine. Postoje rudarski +odni#i, +odni#i za geologe, industrijski, mikoloki... *igurna sam da
z$ir mora iznositi nekoliko stotina milja."
"Imate li mape@"
"aravno da postoje mape. e moemo raditi
naslepo." "- ti lino@"
"Pa, nemam sad mape pri ru#i, ali za ovu zonu mi nisu ni potre$ne jer mi je do$ro poznata.
.ao dete sam ovde esto lutala. 6vo su stari +odni#i. Veina novi+ +odnika 1 mislim da svake
godine, u proseku, iz$uimo dve ili tri milje novi+ +odnika 1 nalaze se na sever u. .roz nji+ ni
za kakve pare ne $i+ mogla da na%em se$i put, $ez mape. (oda ni sa mapom."
".uda idemo@"
"6$eala sam ti da u ti pokazati neto to jo nisi video 1 ne, ne kai to, ne mislim na se$e
1
i to u ispuniti. Badi se o najneo$inijem rudniku na (ese#u. Potpuno je postrani od turistiki+
ruta." "e re#i mi da na (ese#u imate dijamante@"
")olje od toga["
'odni#i su ovde $ili nedovreni $ili su od sive stene. a pojedinim mestima nalazile su se
elektroluminis#entne povrine koje su +odnik osvetljavale mutno ali dovoljno. Temperatura je
$ila prijatna, postojano $laga, a ventila#ija tako $lago e&ektna da se nije sti#alo oseanje vetra.
6vde je $ilo teko s+vatiti da se samo stoti na k metara iznad nalazi povrina, podvrgnuta
naizmeninom prenju i smrzavanju z$og kretanja *un#a koje dve nedelje grandioznim zama+om
putuje preko ne$a od +orizonta do +orizonta, a onda za%e ispod i posle dve nedelje se ponovo
pojavi.
"6vo ovde 1 da "i je +ermetizovano@" upita 4enison. Iznenada je postao neprijatno svestan
da nije daleko od dna okeana vakuuma, okeana koji se protee uvis, $eskonano daleko.
"-, jeste. 6vi zidovi su nepropustljivi. *vi imaju i alarmne ure%aje. -ko pritisak
vazdu+a opadne samo za deset pro#enata, i to u ma kom delu +odnika, nastane zavijanje i
urlikanje sirena kakvo nikad nisi uo, i $ljetanje kakvo nikad nisi video."
".oliko esto se to deava@"
"e esto. (islim da niko nije poginuo z$og isti#anja vazdu+a $ar u poslednji+ pet godina."
6nda, iznenada od$ranaki, ona dodade3 "a 7emlji ima prirodne katastro&e. eki veliki
zemljotres ili plimni talas moe da u$ije +iljade ljudi."
"e protivim se, *elena." 4igao je ruke. "Predajem se."
"4o$ro", ree ona, "nisam +tela da se uz$udim... 8uje li onaj
zvuk@" 7astala je u pozi sluanja.
I 4enison je sluao. 6dma+nuo je glavom. 6djednom se osvrnuo. "Tako je ti+o. Lde su svi@
*igurna si da nismo zalutali@"
"ije ovo prirodna peina sa nepoznatim +odni#ima. a 7emlji imate takve peine, zar ne@
Videla sam &otogra&ije."
"4a, veinom su to krenjake peine &ormirane proti#anjem vode. To na (ese#u svakako
ne moe postojati, zar ne@"
"Pa prema tome ne moemo da se izgu$imo", ree *elena smeei se. 8injeni#u da smo sami
pripii sujeverju."
"8emu@" 4enison se trgao; njegovo li#e se na$oralo u izraz neveri#e.
"e ini to", ree ona. "6stae ti silne $ore. Tako. Izravnaj. 7na, sad izgleda mnogo
$olje nego kad si doao. To je z$og niske gravita#ije i ve$e."
"I z$og truda da se odri korak sa golim mladim damama koje imaju neo$ino mnogo
slo$odnog vremena i neo$ian nedostatak pametnijeg posla nego to je o&erski raspust."
"*ad me opet tretira kao turist0voditelji#u, a sem toga, nisam gola."
"4odajem da golotinja plai manje nego intui#ionizam,.. -li ta ti je to o sujeverju@"
"Pretpostavljam da nije u pitanju pravo sujeverje, ali veina stanovnika grada sklona je
da
iz$egava ovaj deo +odnikog kompleksa."
"-li zato@"
"7$og onog to u ti pokazati." 6pet po%oe. "8uje sad@"
7astala je, a 4enison je napeto sluao. "(isli ovo ti+o kapanje@ .ap1kap.. a to misli@"
Potrala je napred, dugim, gegavim, usporenim kora#ima "unara koji leti $ez ur$e. *ledio ju
je,
trudei se da imitira taj +od.
"Cvo.. evo..
4enisonov pogled poao je za *eleninim ispruenim prstom; pokazivala je oduevljeno.
"4o$ri $oe", ree on. "6dakle to dolazi@"
To to je kapalo $ilo je, oito, voda. .aplji#e su putovale polako. ?darale su, jedna po jedna,
u maleni keramiki valov koji je zalazio u stenoviti zid.
"Iz stena. 7na, imamo na (ese#u vodu. Llavninu vode do$ijamo. prenjem gipsa; to je za
nae potre$e dovoljno, zato to vodu prilino e&ikasno uvamo."
"To znam. To znam. /o nijedno tuiranje nisam uspeo da dovrim. .ako vi narode uspavate
da ostanete isti, pojma nemam."
"Pa rekla sam ti. Prvo se pokvai. 6nda zatvori vodu i rastrlja po se$i samo malo
deterdenta. ?trlja ga... )en, neu opet da ponavljam. ?ostalom na (ese#u nema nieg to te
moe $a toliko zaprljati... -li nismo o tome priali. Postoji pokoje mesto gde lee zali+e vode,
o$ino u &ormi leda $lizu povrine, u sen#i neke planine. -ko je na%emo, ona poinje da kaplje.
6va voda kaplje od dana kad je ovaj +odnik iz$uen, a to je $ilo pre osam godina."
"-li zato praznoveri#a@"
"Pa voda je, oito, najkritiniji prirodni resurs od koga (ese# zavisi. Vodu pijemo, njome se
peremo, pomou nje odgajamo svoju +ranu, pomou nje proizvodim, svoj kiseonik, sve
&unk#ionie za+valjujui njoj. .ako $i mogli ne respektovati slo$odnu vodu@ 8im je ovo
kapalite otkriveno, naputeni su planovi da se tuneli proire u ovom prav#u, i rad se nee
nastavljati dok ovo ne presui. 8ak su ostavili zidove +odnika ovako nedovrene."
"To ve zvui kao sujeverje."
"Pa 1 moda je to neka vrsta stra+opotovanja. ije se oekivalo da e potrajati due od
nekoliko mese#i; takva kapalita nikad ne traju due od toga. -li kad je ovo kapalite prevalilo
svoju prvu godinji#u, poelo je da se ini venim. 7apravo, tako ga i zovu3 2Cternal2. 8ak e i na
mapama nai da je tako o$eleeno. Prirodno je da su mu ljudi pripisali neki znaaj; stekli su
oseanje da e njegovo presuivanje znaiti nekakvu zlu sreu."
4enison se nasmejao.
"iko ne veruje stvarno u to", ree *elena zagrejano, "ali svako pomalo veruje. *+vata, nije
stvarno veno i mora jednom presuiti. 7apravo, tempo kapanja sad je samo treina od onoga to
je nekad $io, to znai da ovo kapalite polako umire. Pretpostavljam da ljudi ovako rezonuju3
ko se
zatekne tu u asu kad kapalite presa+ne, i sam e potpasti pod zlu sreu. To $i $ar mogao
$iti ra#ionalni nain da se o$jasni nji+ovo oklevanje da ovde do%u."
"7akljuujem da ti u to ne veruje."
"ije $itno da li ja delim to verovanje ili ne delim, Vidi, sasvim sam sigurna da nee stati
tako odseno da krivi#a padne na ma koga. .apae sporije i sporije, tako da niko nikad nee moi
da odredi u kom trenu je $a presuilo. Prema tome, zato se $rinuti@"
"*laem se sa to$om."
"(e%utim, neke druge $rige imam", ree ona, pravei prelaz glatko, "i volela $i+ da o njima
prodiskutujem sa to$om sad dok smo sami." Bairila je e$e i sela na njega, nogu prekrteni+.
"- z$og nji+ si me stvarno dovela ovde@" 4oekao se na kuk i lakat i tako legao, okrenut njoj.
"Vidi, sad moe lako da me gleda", ree ona. "avikava se na mene... ajzad, stvarno, i
na
7emlji su sigurno postojala vremena kad se z$og tela skoro golog nije pravila uz$una."
"Vremena i mesta", sloio se 4enison, "ali ne posle .rize. 6d kad sam ja
ro%en..." "a (ese#u je naelo 2Ponaaj se onako kako se "unari ponaaju2
sasvim do$ro."
"'oe li mi rei zato si me zapravo dovela ovamo@ Ili da posumnjam da planira
zavo%enje@" "eka, +vala, zavo%enje mogu da o$avim sasvim udo$no kod kue. 6vo je neto
drugo. a povrini $i $ilo naj$olje, ali $i pripreme za izlazak privukle mnogo panje. To nije
$io sluaj sa dolaenjem ovamo. 6vo je jedina taka u gradu gde moemo $iti razumno sigurni
da nas niko nee
prekidati." 6klevala je.
"4akle@" ree 4enison.
")eron je ljut. 7apravo, veoma ljut."
"To me ne iznena%uje. Bekao sam ti da e se on ljutiti ako mu kae da znam da si
intui#ionistkinja. 7ato si smatrala da je toliko potre$no da mu to kae@"
"7ato to je teko stvari dugo skrivati od mog... pratio#a. 4odue, on me verovatno ve
ne smatra pratiljom."
"Aao mi je."
"(a to se i onako ve $ilo kvarilo. 4ovoljno je potrajalo. 6no to mi vie smeta 1 mnogo
vie
1 jeste njegovo silovito od$ijanje da pri+vati tvoju interpreta#iju pionajzerski+ eksperimenata
koje si o$avio posle osmatranja na povrini."
"Bekao sam ti kako e $iti."
".ae da je video tvoje rezultate."
")a#io je na nji+ jedan pogled i jednom +umnuo."
"6vo prilino otenjava. 7ar svako veruje prosto u ono u ta eli da
veruje@" "4okle god je mogue. Ponekad i due."
"- ti@"
"(isli li, jesam li ljudsko $ie@ *vakako. e verujem da sam stvarno ostario. Verujem da
sam veoma privlaan. Verujem da se drui sa mnom zato to smatra da sam armantan 1 mada
uporno navodi nau konverza#iju u o$last &izike."
"e! 6z$iljno govorim!"
"Pretpostavljam da ti je evil rekao da poda#i koje sam prikupio nemaju signi&ikantnost zato
to su u okvirima margine greke, iz ega proistie da su sumnjivi; i to je sasvim tano... - ipak, ja
radije verujem da oni imaju onaj znaaj koji sam od poetka eleo u njima da na%em."
"To, samo zato to eli da tako veruje@"
"e samo zato. Lledaj na to na ovaj nain. Pretpostavimo da Pumpa nije tetna ali da ja
insistiram da jeste tetna, ? tom sluaju ja u ispasti $udala a moja naunika reputa#ija $ie
teko oteena. -li ja ve jesam $udala u oima ljudi koji odluuju, a nauniku reputa#iju
nemam."
"7$og ega je to tako, )en@ ekoliko puta si o toj prii nagovetavao poneto. 7ar mi ne
moe ispriati #elu priu@"
"Iznenadilo $i te kako malo ima da se pria. ? dvadeset petoj godini $io sam jo uvek takvo
dete da sam se za$avio na taj nain to sam uvredio jednog glupaka, iz tog jednostavnog razloga
to je glupak. Poto on za svoju tupost nije kriv, onda sam ja, inei tako neto, ispao vea
$udala. (oja uvreda oterala ga je na visine koje on, $ez toga, ni sluajno nije mogao dostii..
"Lovori o 'alamu@"
"aravno, i dok se on uzdizao, ja sam padao. a kraju me je $a#ilo 1 na
(ese#." "7ar je to tako r%avo@"
"ije. Pre $i+ rekao da je do$ro. 7ato moemo rei da mi je 'alam, dugorono gledano,
uinio uslugu... 4a se vratimo na ono o emu govorim. ?pravo sam o$jasnio da nita ne gu$im
ako verujem da je Pumpa tetna a pokae se da nije. * druge strane, ako verujem da je Pumpa
$ezopasna a pri tom greim, doprineu unitenju sveta. 4odue, ja sam glavninu svog ivota ve
proiveo; verujem i da $i+ mogao da u$edim se$e da nemam mnogo razloga da volim
oveanstvo. (e%utim, samo nekoli#ina ljudi naneli su mi zlo. -ko ja to uzvratim nanosei zlo
svima, to $i $ilo vraanje sa sasvim nerazumnom kamatom. - ako +oe i manje plemeniti
razlog, *elena, razmisli o mojoj erki. eposredno pre mog polaska na (ese#, ona je podnela
mol$u da joj se odo$ri ra%anje deteta. 4ozvolu e verovatno do$iti i ja u uskoro $iti 1 ako mi
ne zamera to se tako izraavam 1 deda. ekako $i+ voleo da moje unue moe da oekuje
ivotni vek normalne duine. 7ato vie volim da verujem da je Pumpa opasna i da dejstvujem u
skladu sa tim verovanjem."
*a estinom, *elena ree3 "-li sutina mog pitanja je ovo3 da li je Pumpa opasna ili
nije@ (islim na istinu a ne na to ta ko eli da veruje."
"Tre$alo $i da ja to pitam te$e. Ti si intui#ionistkinja. ,ta kae tvoja intui#ija@2"
"-li to i jeste ono to me nervira, )en, e uspevam da steknem stvarno pouzdano oseanje,
ni ovakvo ni onakvo. *klona sam oseanju da je Pumpa tetna, ali to je moda zato to u to
elim da verujem."
"? redu. (oda eli, 7ato@"
*elena se alosno nasmeila i slegnula ramenima. ")ilo $i za$avno kad $i se pokazalo da
)eron nije u pravu. .ad misli da je siguran, on je na tako pogrdan nain siguran."
"7nam. Aeli da vidi njegovo li#e kad $ude prinu%en da uzmakne. 4o$ro znam
koliko intenzivna moe takva elja $iti. a primer, ako Pumpa jeste opasna i ako ja to dokaem,
moda u $iti pozdravljen kao spasila# oveanstva, ali ipak, kunem se, vie me zanima kako e
izgledati 'alamovo li#e. 6vim oseanjem se ne ponosim, i zato u, ini mi se, insistirati da
podjednak deo slave pripadne i "amontu, koji to na kraju krajeva zasluuje, a svoje zadovoljstvo
u ograniiti na to da posmatram "amontovo li#e kad on $ude posmatrao 'alamovo li#e. a taj
nain u $iti za jedno mesto pomaknut od uloge sitne due... -li poinjem da priam $esmisli#e.
"*elena@" 2
"4a, )en@"
".ad si otkrila da si
intui#ionistkinja@" "e znam $a
tano."
"? koledu si se valjda opredelila za &iziku@"
"6, da. I za neto matematike, ali u tome nikad nisam $ila do$ra. .ad pomislim, ni u &izi#i
nikad nisam $ila do$raN Ponekad sam u oajanju poga%ala odgovore; zna, pogodim ta tre$a da
radim da $i+ se domogla tanog odgovora. To je u mnogim sluajevima uspevalo, ali onda $i me
pitali da o$jasnim zato sam uinila to to sam uinila, i pokazalo $i se da to ne znam. Pomiljali
su da varam, ali to nikad nisu mogli da dokau."
"isu pomislili na intui#ionizam@"
"(islim da nisu. -li nisam ni ja, *ve dok... pa, eto, jedan od moji+ prvi+ seks0partnera $io
je &iziar. 7apravo, taj je ota# mog deteta, ako verujemo da je zaista on dao onaj uzorak sperme,
imao je pro$lem iz o$lasti &izike i o tome mi je priao kad smo, posle, leali u krevetu. Valjda mi
je to priao tek tako, da $i o neem govorio. - ja njemu3 27na kako to meni zvui@2 pa mu
kaem. Iz iste za&rkan#ije je pro$ao po tom sistemu, i uspelo je. )io je to zapravo prvi korak ka
pionajzeru, koji je, po tvojim reima, mnogo $olji nego protonski sin+rotron."
"'oe da kae da je to $ila tvoja ideja@" 4enison je podmetnuo prst na putanju vodeni+
kapi, zatim krenuo da stavi prst u usta, ali je zastao. "4a li je ova voda $ez$edna@"
"*avreno je sterilna", ree *elena. "6dlazi u glavni rezervoar na preradu. 7asiena
je, me%utim, sul&atima, kar$onatima i jo kojekakvi+ stvari#ama. ?kus ti se nee dopasti."
4enison je otro prst o gae. "Ti si pronala pionajzer@"
"isam ga pronala, 4ola sam na prvo$itni kon#ept. Tre$alo je to onda razvijati, dugo, a
glavninu posla o$avio je )eron."
6dma+nuo je glavom. "7na, *elena, ti si zapanjujui &enomen, Tre$alo $i da te posmatraju
molekularni $iolozi."
"Tre$alo $i@ To nije moja ideja o za$avi."
"Pre pri$lino pola stolea kulminirao je veliki trend ka genetskom inenjerstvu..."
"7nam. *tvar je pod$a#ila i iz$aena iz kue. *ad je to ilegalno 1 itava ta o$last
prouavanja
1 u onoj meri u kojoj se nauno istraivanje moe proglasiti ilegalnim. 7nam ljude koji su,
$ez o$zira na to, radili na genetikom inenjerstvu."
"(oe se pretpostaviti, ispitivali su
intui#ionizam@" "e. e verujem."
"-li poenta je u ovome3 kad je juri na sektoru genetikog inenjerstva $io najvei, uinjen
je i pokuaj da se stimulie intui#ija, *koro svi veliki nauni#i imali su, naravno, sposo$nost
intuitivnog uvi%anja; $ilo je tvr%enja da je to onaj pravi, $itni klju za kreativnost. (oglo se
tvrditi da neka odre%ena kom$ina#ija gena donosi superiornu sposo$nost intuiranja. )ilo je
svakojaki+ naga%anja o tome koja $i konkretna kom$ina#ija gena mogla $iti u pitanju."
"Bekla $i+ da sigurno ima mnogo mogui+ tipova koji $i zadovoljili "
"- ja $i+ rekao da si, ako sad koristi intui#iju, verovatno u pravu. -li $ilo je i neki+ koji
su tvrdili da jedan gen, ili jedna mala povezana grupa gena, ima pose$an znaaj u toj kom$ina#iji
gena, tako da $i se moglo govoriti o genu za intui#iju... 6nda je sve to skupa propalo."
".ao to sam rekla."
"-li pre nego to je propalo", nastavi 4enison, "injeni su pokuaji da se geni menjaju da $i
se intui#ija pojaala. eki su tvrdili da je izvestan uspe+ postignut. *igurno znam da su ti, menjani
geni, uli u genetski rezervoar, pa ako si ti kojim sluajem nasledila... 4a "i je iko od tvoji+
dedova i $a$a $io ukljuen u taj program@"
".oliko je meni poznato, nije", ree *elena, "ali ne mogu da iskljuim tu mogunost. /edan
od
v
nji+ moda jeste, zapravo, ali ne znam... -ko ne zamera, reena sam da tu stvar ne istraujem.
e elim da znam."
"(oda ne zameram. .od naroda je itava ta o$last postala strano nepopularna, pa ako
za nekog $udu zakljuili da je produkt genetikog inenjerstva, nee ga $a lepo pozdravitiN , .
Cto, na primer, tvrdili su daje intui#ionizam nerazdvojan od neki+ nepoeljni+ karakteristika."
")a ti +vala."
"Neki su to tvrdili. Posedovati intui#iju znai izazvati izvesnu zavist i neprijateljstvo kod
ljudi iz svoje okoline. 8ak je i onako $lag, svetaki do$ar intui#ionist, (ajkl 5aradej, izazvao
zavist i mrnju kod 'am&ri 4ejvija. .o moe rei da zavist ne podstiu ljudi sa izvesnom manom
karaktera@ - u tvom sluaju ..
"e izazivam valjda u te$i zavist i mrnju@"
"e $i+ rekao da izaziva. -li kod evila,
me%utim@" *elena je utala.
4enison ree3 ".ad si stigla do evila ve si $ila, pretpostavljam, do$ro poznata kao
intui#ionistiknja."
"Pa ne $i+ $a rekla da sam $ila do$ro poznata. *igurna sam da su neki &iziari to
nasluivali. (e%utim, oni ovde na (ese#u nisu nita spremniji nego zemaljski &iziari da
priznanja preputaju drugome, pa su, valjda, uverili se$e da je ono to su od mene uli $ilo samo
$esmisleno naga%anje. -li )eron je, da$ome, znao."
"Vidim." 4enison zauta.
*elenine usne su se grile. "6dnekud stiem oseanje da eli da kae; 2-, zato se on gnjavi
s to$om.2 "
"e, *elena, naravno da ne. *asvim si dovoljno privlana da $ude eljena i sama po se$i."
"To i ja mislim, ali i sitni#e su vane, a )erona je neiz$eno morao interesovati moj
intui#ionizam. ,to da ne@ -li )eron je insistirao da zadrim radno mesto turistikog vodia. Bekao
je da sam ja vaan prirodni resurs (ese#a i da ne eli da me 7emlja monopolizuje kao to
monopolizuje sin+rotron."
"8udna misao. (oda se radi o ovome3 to i+ je manje koji znaju za tvoj intui#ionizam, manje
e i+ nasluivati da si ti dala doprinos otkriima koja ovako $ivaju pripisana njemu i samo njemu."
"*ad zvui isto kao )eron!"
"/e I2@ - postoji li mogunost da on ispoljava pose$nu netrpeljivost prema te$i onda kad
tvoja intui#ija &unk#ionie pose$no do$ro@"
*legnula je ramenima. ")eron je podozriv ovek. *vi mi imamo svoje
mane." "6nda, da li je mudro $iti nasamo sa mnom@"
*elena otro ree3 "emoj sad da te povre%uje to to ga $ranim, 6n nije stvarno za$rinut da
$i izme%u nas moglo doi do seksualnog zastranjenja. Ti si sa 7emlje. (ogla $i+ ti rei i to da
)eron zapravo eli da se mi druimo. *matra da mogu da uim od te$e."
"/esi li neto nauila@" upita 4enison +ladno.
"/esam... -li, iako to moe $iti njegov glavni razlog za podsti#anje naeg prijateljstva, nije i
moj."
"- koji je tvoj@"
".ao to do$ro zna", ree *elena, "i kao to eli da uje od mene, prijatno mi je u tvom
drutvu. 4a nije toga, mogla $i+ za znatno krae vreme da do$ijem ono to elim."
"? redu, *elena.
Prijatelji@" "Prijatelji!
-psolutno."
"6nda ta si saznala od mene@ (ogu li znati@"
"4a $i se to o$jasnilo, $ilo $i potre$no dosta vremena. 7na da pumpnu stani#u ne moemo
da postavimo gde god elimo iz tog razloga to ne moemo da lo#iramo para0univerzum, iako oni
mogu da lo#iraju nas. To $i moglo $iti zato to su oni mnogo inteligentniji ili te+noloki mnogo
napredniji od nas..."
",to ne mora $iti ista stvar", progun%a 4enison.
"7nam. 7ato sam rekla 2ili2. -li moda mi nismo ni toliko glupi ni toliko zaostali. (oda je
u pitanju neto sasvim jednostavno, na primer injeni#a da su oni mnogo tea meta. -ko je u
para0 univerzumu jaka nuklearna interak#ija jaa, onda oni moraju imati daleko manja sun#a i, po
svoj prili#i, mnogo sitnije planete. Planetu na kojoj su $ilo $i, u tom sluaju, mnogo tee
nai. 6pet, postoji mogunost", nastavi ona, "da oni detektuju elektromagnetsko polje.
Clektromagnetsko polje jedne planete mnogo je vee nego planeta sama, te ga je mnogo lake
detektovati. To $i znailo da oni mogu da detektuju 7emlju, ali ne i (ese#, koji jedva da ima
ikakvo elektromagnetsko polje. (oda su zato pod$a#ili nai pokuaji da aktiviramo pumpnu
stani#u na (ese#u. - ako nji+ove male planete nemaju neko znaajnije elektromagnetsko polje,
onda i+ mi ne moemo lo#irati."
"Privlana misao", ree 4enison.
"4alje, razmotrimo inter0univerzumsku razmenu oso$ina koja dovodi do toga da kod nji+
sla$i jaka nuklearna interak#ija i nastupa +la%enje suna#a, dok kod nas jaa jaka nuklearna
interak#ija, izazivajui zagrevanje i eksploziju naeg *un#a. .akve su implika#ije toga@
Pretpostavimo da oni mogu i $ez nae pomoi, jednosmerno, da #rpu energiju, ali da pritom
postiu oajno sla$u e&ikasnost, tako da $i taj metod $io, pri normalnim okolnostima, totalno
nepraktian. ? tom sluaju potre$ni smo im, moramo im pomagati, slati kon#entrisanu
energiju u nji+ovom prav#u, naime moramo im davati tungsten FGH i primati, zauzvrat,
plutonijum FGH, -li pretpostavimo da na krak galaksije implodira u kvazar, To $i dovelo, u
$lizini *un#a, do kon#entra#ije energije neuporedivo vee nego sad. Ta kon#entra#ija potrajala $i
moda preko milion godina."
"? tom sluaju", nastavljala je *elena, "dakle ako se &ormira kvazar, ak i sasvim
sla$a e&ikasnost postaje dovoljna. Prema tome njima nije vano da li emo mi $iti uniteni ili ne.
*tavie, moglo $i se rei da je za nji+ $ez$ednije da eksplodiramo. 4ok ne eksplodiramo,
moemo iz razni+ razloga da prekinemo rad Pumpe, i tada ga oni ne $i mogli produiti, $ili $i
$espomoni. Posle eksplozije, stigli su na $ez$edan teren3 nema nikog ko $i se mogao umeati... Iz
tog razloga, ljudi koji kau 2-ko je Pumpa tako opasna, zato ti strao$alno pametni para0ljudi ne
prekinu njenu upotre$u@2 1 ne znaju o emu priaju."
"4a li se evil u razgovoru sa to$om posluio tim
argumentom@" "/este."
"-li +la%enje para0*un#a $i se nastavilo, zar ne@"
"6d kakvog je to znaaja@" ree *elena nestrpljivo. "6premljeni Pumpom, ne $i vie ni u
kom pogledu zavisili od svog sun#a."
4enison je du$oko uda+nuo. "*elena, na 7emlji se prialo 1 a ti to ni na koji nain ne
moe znati 1 da je "amont primio od para0ljudi poruku u kojoj se kae da je Pumpa opasna ali
da oni nisu u stanju da je zaustave. iko te glasine ne uzima oz$iljno, ali pretpostavimo da su
istinite. Pretpostavimo da je "amont zaista primio takvu poruku. (oda se radi o tome da me%u
para0ljudima ima neki+ koji iz +umanosti ne ele da unite svet na kome su inteligentna $ia
sklona saradnji, ali i
drugi+, mnogo$rojniji+ koji misle da su $og0zna0kako 2praktini2 i koji se zato ovoj +umanoj
manjini protive@"
*elena je klimnula glavom. "Pretpostavljam da je to mogue ... *ve sam to ja znala, tanije
intui#ijom nasluivala, pre nego to si ti stupio na s#enu. -li onda si rekao ono, da nita izme%u
jedini#e i $eskonanog nije pametno. *ea se@"
"aravno."
"4o$ro. Bazlika izme%u naeg i para0univerzuma lei tako oigledno u jakoj nuklearnoj
interak#iji da zasad nita drugo nije $ilo ni prouavano. -li postoje etiri razliite interak#ije, a
ne samo ta jedna, jaka. Te etiri interak#ije su jaka nuklearna, zatim elektromagnetna, sla$a
nuklearna i najzad gravita#iona. Propor#ija nji+ovog intenziteta iznosi F;= 3 F 3 F=
0F=
3 F=0
K<
. -li ako
i+ ima etiri, zato ne $i $ilo $ez$roj interak#ija, s tim da su sve ostale suvie sla$e da $i se
mogle detektovati ili da $i mogle na ma koji nain uti#ati na na kosmos@"
4enison ree3 "-ko je jedna interak#ija suvie sla$a da $i se mogla detektovati ili da $i
izvrila ma kakav uti#aj, onda, po svakoj operativnoj de&ini#iji, ona ne postoji."
"? ovom univerzumu", odreza *elena. ".o zna ta postoji ili ne postoji u para0
univerzumima@ -ko je $roj mogui+ vrsta interak#ija $eskonaan, i ako svaka od nji+ moe
$eskonano varirati svojim intenzitetom u odnosu na $ilo koju od nji+, koju uzmemo za
standardnu, onda je $roj razliiti+ kosmosa koji mogu postojati $eskonaan."
"(oda je to $eskonanost kontinuuma3 ale& jedan, a ne ale&
nula." *elena se namrtila. ",ta to znai@"
"ije vano. astavi."
*elena nastavi3 "?mesto, dakle, da se trudimo da radimo sa jednim para0univerzumom koji
nam se nametnuo i koji moda nimalo ne odgovara naim potre$ama, zato ne pokuamo neto
drugo, naime, da iz $ez$roja mogunosti izdvojimo kakav $i nam univerzum naj$olje odgovarao i
kakav $ismo najlake lo#irali. .reirajmo jedan univerzum; najzad, ta god da kreiramo, to mora
postojati; onda ponimo traganje za njim."
asmeio se. "*elena, upravo je tim putem ilo i moje razmiljanje. aravno, nigde ne pie
da je nemogue da se ja totalno prevarim, ali veoma su mali izgledi da se neko toliko $riljantan
kao ja totalno prevari ako je i neko $riljantan kao ti doao da sasvim istog zakljuka nezavisno...
7na ta@"
",ta@" upita *elena.
"Poinje da mi se dopada vaa prokleta meseevska +rana. Ili $ar poinjem da se navikavam
na nju. -j2 se vratimo kui na klopu, a onda da pristupimo razra%ivanju svoji+ planova... I zna ta
jo@"
",ta@"
"* o$zirom da emo raditi zajedno, moe li jedan polju$a# 1 onako, eksperimentalist
intui#ionistkinji@"
*elena je o tome razmislila. "Pretpostavljam da smo o$oje u ivotu mnogo puta lju$ili i $ili
lju$ljeni. ,to to ne $i $ilo kao mukara# eni@"
"(islim da u to moi da postignem. -li ta da radim da ne $i+ ispao nespretan@ .akva
pravila vae za meseevski polju$a#@"
"*ledi svoj instinkt", ree *elena nemarno,
4enison je $riljivo stavio svoje ruke iza le%a, agnuo se ka *eleni. Posle nekog vremena
ruke je premestio iza njeni+ le%a.
1!
"- onda sam mu odistinski uzvratila polju$a#", ree *elena zamiljeno,
"- je l2 @ 7nai jesi@2" ree )eron evil rapavim glasom. "Pa, to stvarno znai rtvovati se
vie nego to dunost za+teva."
"e $i+ znala. ije $ilo tako loe. 7apravo", nasmeila se, "$ilo je prilino dirljivo gledati
ga. )ojao se da e ispasti nespretan pa je poeo sa rukama iza le%a. Valjda da me ne zgnjei."
"Potedi me detalja."
"7ato, ta kog vraga ti mari@" planula je iznenada. "Ti si mi neki platonista,
a@" "'oe drukije@ 6vog asa@"
"e mora da radi po narud$ini."
"-li $ilo $i do$ro da ti radi kako ti je nare%eno. .ad oekuje da e nam dati ono to nam
je potre$no@"
"8im $udem mogla", ree ona ravnim
glasom. "- on nee znati@"
"jega zanima jedino energija."
"I spasavanje sveta", podsmevao se evil. "I to da postane +eroj. I da pokae svima. I da
lju$i te$e."
"*ve to je priznao. - ta ti priznaje@"
"estrpljivost", ree evil "jutito. "Priznajem da sam grdno nestrpljiv."
1#
"4rago mi je", ree 4enison odmoreno, "to je dnevni period okonan." Ispruio je svoju
desnu ruku, omotanu zatitnim slojevima, i zurio u nju. ""unarno *un#e je neto na ta ne mogu
da se naviknem i ne elim da se naviknem. ? pore%enju s njim, ak i ovaj ska&ander mi se ini kao
prirodna stvar."
",ta &ali *un#u@" upita *elena.
"e re#i mi da ga voli,
*elena!"
"aravnoga ne. (rzim ga. -li, nikad ga i ne gledam. Ti si 7e... ti si naviknut na *un#e."
"e na ovakvo kakvo ima (ese#. 6vo sija iz #rnog ne$a. e dovede do toga da zvezde
iz$lede, nego te zaslepi toliko da i+ ne vidi. Vrelo je, tvrdo i opasno. eprijatelj je; dokle god je
to *un#e na ne$u, ne uspevam da se otrgnem oseaju da e svi nai pokuaji da umanjimo
intenzitet polja propasti."
"To ti je praznoverje, )en", ree *elena sa dalekim prizvukom ogorenja. "*un#e nema sa
time nikakve veze. i tako smo $ili u sred kratera; $ilo je isto kao no. 7vezde i sve ostalo."
"e $a isto", ree 4enison. "*vaki put kad $ismo pogledali ka severu, *elena, mogli smo
videti $listanje onog osunanog pojasa. ikako nisam eleo da gledam na sever, ali je taj prava#
svejedno privlaio moje oi. I svaki put kad $i+ u njega pogledao inilo mi se da oseam
kako jako ultravioletno udara u moj vizir."
"To je imagina#ija. Prvo i prvo, u re&lektovanom svetlu prisustvo ultravioletnog zraenja je
minimalno. 4rugo, ska&ander te titi od zraenja."
"e titi od toplote. )ar ne
mnogo." "-li sad je no."
"4a", ree 4enison zadovoljno, "i to mi se svi%a." 6svrnuo se sa divljenjem koje
nije prestajalo. 4e$eli srp 7emlje $io je na ne$u, naravno, na svom uo$iajenom mestu; $io je
ispupen ka jugozapadu. ad njim, konstela#ija 6riona3 lova# koji ustaje iz $riljantne, povijene
&otelje 7emlje. 'orizont je svetlu#ao mutno u svetlosti koja se od$ijala sa 7emljinog srpa.
"4ivota", ree on. "*elena, da "i pionazjer ita pokazuje@"
*elena, koja je $ez komentara osmatrala ne$esa, koraknu prema lavirintu opreme.
Tokom protekle tri alterna#ije dana i noi nagomilali su, ovde u sen#i kratera, svu tu opremu.
"/o ne", ree ona, "ali to su zapravo do$re vesti. Intenzitet polja odrava se na
vrednosti mali#e iznad pedeset."
"ije dovoljno nisko", ree 4enison.
"e moe se dalje sniavati2" ree *elena. "*igurna sam da su svi parametri
adekvatni." "I magnetsko polje@"
"? pogledu magnetskog polja nisam
sigurna." "-ko ga pojaamo, sve e postati
nesta$ilno." "e $i tre$alo. 7nam da ne $i
tre$alo."
"*elena, ja u tvoju intui#iju imam vie poverenja nego u ma ta drugo izuzimajui injeni#e.
Postae nesta$ilno. Pro$ali smo."
"7nam, )en. -li ne $a u ovoj geometriji. 6dravalo se na pedeset dva, &enomenalno dugo.
Pa prema tome, ako moemo na toj jaini da ga odravamo satima a ne minutima, onda sigurno
moemo da odrimo desetostruko ojaanje magnetskog polja minutima a ne sekundima...
Pokuajmo. i
"/o ne", ree 4enison.
*elena je oklevala, onda odstupila i okrenula se na drugu stranu. "/o uvek ti nedostaje
7emlja, zar ne, )en@" ree ona.
"e. (oda je to pomalo udno, ali ne nedostaje mi. I meni se ini loginim da $i tre$alo da
mi nedostaje plavo ne$o, zeleno tlo, tekua voda 1 sve te klietirane kom$ina#ije pridev0imeni#a
karakteristine $a za 7emlju i nijedno drugo mesto. e nedostaje mi nita od toga. 8ak ni u
mojim snovima ne pojavljuje se nita od toga."
"To se pokatkad doga%a", ree *elena. "Ima imija koji tvrde da ne oseaju nostalgiju. 6ni
su, dakako, manjina; niko nikad nije uspeo da utvrdi ta je zajedniko svim pripadni#ima te
manjine. aga%anja idu od oz$iljne emo#ionalne de&i#itarnosti, odsustva sposo$nosti za ma
kakva oseanja, pa sve do oz$iljnog vika emo#ija, do stra+a da e priznavanje nostalgije dovesti
do sloma."
"? mom sluaju, mislim da je stvar dovoljno jasna, ? poslednje dve de#enije, pa i vie, ivot
na 7emlji nije $io $a mnogo prijatan, dok ovde, konano, radim na polju koje sam uinio svojim.
Imam i tvoju pomo... i vie od toga, *elena, druim se s to$om."
""ju$azno je od te$e", ree *elena oz$iljno, "to stavlja druenje i pomo u taj redosled.
8ini se da ti nije potre$no mnogo pomaganja. 4a li ti samo glumi da ti tre$a pomo, da $i me
zadrao u svome drutvu@"
4enison se $lago nasmejao. "isam siguran koji $i ti odgovor vie
laskao." "Pokuaj sa istinom."
"Istinu nije tako lako odrediti kad #enim i jedno i drugo u tolikoj meri." 6krenuo se
pionajzeru. "Intenzitet polja jo se odrava, *elena."
*elenin vizir je svetlu#ao svetlou 7emlje. ")eron kae", ree ona, "da je odsustvo
nostalgije prirodno, da ono odrava zdravlje uma. 6n kae da je ljudsko telo adaptirano na
7emljinu povrinu i da se mora prilago%avati (ese#u, ali da to ne vai za ljudski mozak, koji
je kvalitativno toliko razliit od svi+ drugi+ mozgova da se moe smatrati novim &enomenom.
ije imao vremena da se vee za povrinu 7emlje, pa zato moe, $ez novi+ podeavanja, da se
uklopi u druge ivotne sredine. 6n kae da je zatvorenost u peine (ese#a moda ljudskom
mozgu najprijatnija, zato to predstavlja samo uveanu varijantu zatvorenosti mozga u peinu
lo$anje."
"Ti u to veruje@" upita 4enison za$avljajui se.
")eron ume da govori tako da stvari zvue
uverljivo."
"(islim da se sa podjednakom plauzi$ilnou moe tvrditi da su peine (ese#a prijatne zato
to predstavljaju ispunjenje &antazije o povratku u materi#u. 7apravo", dodade on zamiljeno,
"imajui u vidu kontrolisanost temperature i pritiska, kao i vrstu i svarljivost +rane, mogao $i+
do$ro da $ranim tezu da je kolonija na (ese#u 1 izvinjavam se, *elena, grad na (ese#u 1
+otimina rekonstruk#ija &etalne ivotne sredine."
"e verujem da $i se )eron i jedan minut slagao sa to$om", ree *elena.
"*iguran sam da se on ne $i slagao", ree 4enison. 6smotrio je 7emljin srp, gledao daleke
mase o$laka na ivi#i srpa. 7autao je, zanet u taj prizor. *elena se vratila pionajzeru, ali je
4enison ostao na svom mestu.
Posmatrao je kako 7emlja lei u svom gnezdu od zvezda. Preneo je pogled na nare#kani
+orizont (ese#3 inilo mu se da tamo s vremena na vreme uoava po jedan o$lai dima, kao
da je udario neki mali meteor.
*linu pojavu je primetio, i na nju sa i izvesnom za$rinutou ukazao *eleni, prilikom
pret+odne lunarne noi. ju to tada nije za$rinulo. "7emlja se mali#e pomie na ne$u, z$og
li$ra#ije (ese#a,
pa z$og toga povremeno po koji mlaz 7emljine svetlosti preleti preko nekog malog
uzdignua i pogodi neko paren#e tla koje mu se na%e na putu. Posmatrau se uini da je nastao
o$laak praine koja se uzdie. ?o$iajena pojava. e o$raamo panju." 4enison je na to
odgovorio3 "-li nekad $i to mogao $iti i meteori! 7ar nikad ne udaraju meteoriti@"
"aravno da udaraju", rekla je tada *elena. ".ad god si napolju, po nekoliko nji+ te
verovatno pogodi. *ka&ander te titi."
"e mislim na mikro0esti#e praine", $ejae rekao 4enison. "(islim na krupnije meteorite
koji $i stvarno razrovali prainu i $a#ili je uvis. .oji $i mogli u$iti oveka."
"Pa, padaju i oni, ali malo i+ je, a (ese# je veliki. /o niko nije $io pogo%en."
Lledajui ne$o noas i razmiljajui o tome, 4enison je video neto za ta je, preokupiran
drugim temama, u prvom trenu pomislio da je meteorit3 taka svetlosti +itala je ne$om. -li to $i
mogao, me%utim, $iti prizor pada meteorita samo na 7emlji, koja ima atmos&eru, a ne na (ese#u
koji je $ezvazduan.
Ta svetlost $ila je vetaka. 4enison jo nije sredio utiske, a svetlost postade, sasvim jasno,
raketna letili#a, mala, koja je naglo tonula ka tlu i prizemljila nedaleko od 4enisona.
Iz letili#e je izala samo jedna &igura u ska&andru. Pilot je ostao unutra, jedva vidljiv3
tamna mrlja me%u pozi#ionim svetlima.
4enison je ekao. Ctike#ija ska&andra za+tevala je da se pridoli#a, pristupajui grupi ljudi,
prvi izjasni ko je.
".omesar Lottajn ovde", ree novi glas, "to verovatno moete i pogoditi po tome kako se
teturam."
")en 4enison ovde", ree
4enison. "4a. To sam
pretpostavio."
"4a li ste doli da traite
mene@" "*vakako."
"*vemirskim skakaem@ (ogli ste..."
"(ogao sam", ree Lottajn, "upotre$iti izlaz P00K, koji je manje od +iljadu metara odavde.
/esam, jesam. -li nisam traio samo vas."
"Pa, nemam nameru da vas pitam ta ste time +teli da kaete."
"ema razloga da se ponaam stidljivo. iste valjda mislili da u ostati ravnoduan prema
injeni#i da o$avljate eksperimente na lunarnoj povrini."
"To nije $ilo u tajnosti. (ogao se zainteresovati ko god +oe."
"- ipak kao da niko ne zna detalje o tim eksperimentima. 7naju, naravno, jedno3 znaju da
radite na stvarima koje su u vezi sa elektron0pumpom."
"Bazumna pretpostavka."
"7ar@ (eni se inilo da eksperimenti takve vrste, ako e $iti iole uspeni, za+tevaju
gigantsku maineriju. To nije moje sopstveno znanje, s+vatiete; konsultovao sam se sa onima
koji $i morali znati. - jasno se vidi da ne radite sa takvom mainerijom. 7ato mi je palo na pamet
da moda vi niste pravi &okus za moju panju. 4ok vi odvlaite moju panju, neki drugi moda
izvravaju vanije zadatke."
"7ato $i+ ja $io upotre$ljen za skretanje
panje@" "e znam. .ad $i+ znao, manje $i+ se
$rinuo." "7nai, na mene se motrilo."
Lottajn se za+e+etao. "To da. 6d dana kad ste doli. -li dok ste vi radili ovde, mi smo
posmatrali itav ovaj region (eseeve povrine, miljama unaokolo. I za divno udo, ini se da ste
vi, 4r 4enisone, i vaa pratilja, jedine oso$e koje se ovde pojavljuju, izuzimajui neke koji
o$avljaju svoje sasvim $analne rutinske zadatke."
"7ato je to udno@"
"7ato to to znai da stvarno verujete da ova vaa kojekako skrpljena mainerija neto
postie, ta god $ila. e mogu poverovati da ste neznali#a, zato smatram da vas vredi uti, ako mi
kaete ta to radite."
"6$avijam eksperimente iz o$lasti para0&izike, komesare, $a kao to se pria. Tome mogu
dodati da su moji eksperimenti zasad $ili samo delimino uspeni."
"Vaa pratilja je, verujem, *elena "indstrom "., turistika
voditelji#a." "4a."
"eo$ian iz$or asistenta."
"Inteligentna je, puna elje da uspe, zainteresovana, i izuzetno
atraktivna." "I voljna da radi sa jednim 7emljaninom@"
"I sasvim voljna da radi sa jednim imigrantnom koji e postati gra%anin "une im se
kvali&ikuje za taj status."
*elena im je prilazila. jen glas odjeknu u nji+ovim uima. "4o$ar dan, komesare. Vie $i+
volela da ne prislukujem privatnu konverza#iju, ali, u ska&andru, prislukivanje je neminovno
sve dok ne za%emo iza +orizonta."
Lottajn se okrenuo. "7dravo, gospo%i#e "indostrom. isam oekivao da razgovor vodim u
tajnosti. 4a li vas zanima para0&izika@"
"6, da."
"iste se demoralisali z$og neuspe+a eksperimenta@"
"isu u pitanju totalni neuspesi", ree ona. "Cksperimenti su manje neuspeni nego to to
4r
4enison u ovom asu misli."
",ta@" 4enison se naglo okrenuo na peti, 7amalo da izgu$i ravnoteu; ispod njega izlete
mlaz praine.
*ad su sve troje $ili okrenuti ka pionajzeru. eki+ metar i po iznad pionajzera $listala je
jedna svetlost, nalik na de$elu zvezdu.
*elena ree3 "Pojaala sam magnetsko polje, a nuklearno polje se odralo i ostalo sta$ilno
1
onda sam ga sla$ila sve vie i vie i najzad je..."
"Pro#urilo!" ree 4enison. "Prokletstvo. isam $io oevida# tog doga%aja."
"Aao mi je, )en", ree *elena. "Prvo si se zaneo u sopstvene misli, onda je stigao
komesar;
nisam mogla odoleti ansi da pokuam samostalno."
"-li", ree Lottajn, "ta je zapravo to to ja tamo vidim@"
4enison ree3 "To je energija koju spontano emituje materija koja iz drugog univerzuma #uri
u
na."
Tek to je to rekao, svetio u trenu nestade, a istovremeno se mnogo metara dalje pojavi
slin a,
ali sla$ija zvezda.
4enison se $a#io ka pionajzeru, ali *elena, sva od lunarne gra#ioznosti, polete preko
tla e&ikasnije i stie prva. ?gasila je polje i daleka zvezda ieze.
"Vidi", ree ona, "taka #urenja je sta$ilna."
"? malim razmerama nije", ree 4enison, "ali ako imamo u vidu da je pomak od jedne
svetlosne godine teorijski isto toliko mogu kao i od sto metara, onda je pomak od samo sto
metara udesna sta$ilnost."
"ije dovoljno udesna", ree *elena ravno.
Lottajn i+ je prekinuo. "4opustite da poga%am o emu govorite. 'oete da kaete da
materija moe da pro#uri ovde ili tamo ili ma gde u naem kosmosu 1 nasumi#e."
"e sasvim nasumi#e, komesare22, ree 4enison. "Verovatnoa pojave #urenja opada sa
udaljenou od pionajzera; opada, rekao $i+ ja, prilino otro. Ta otrina zavisi od niza &aktora.
(islim da smo u tom pogledu do$ro pritegli. Pa i tako, preskakanje za koju stotinu metara tamo0
amo je sasvim verovatno i vi ste, zapravo, jedno takvo preskakanje videli."
"(oglo se to pomai i u neku taku unutar grada, ili unutar nai+ lemova, moda."
"e, ne", ree 4enison nestrpljivo. "Murenje je, $ar kad se ostvaruje ovim te+nikama koje
mi koristimo, veoma zavisno od gustine materije koja je ve prisutna u ovom univerzumu. ,anse
da se pozi#ija #urenja pomakne iz prostora koji je manje0vie vakuum u neki prostor gde postoji
makar i stoti deo atmos&erskog pritiska kakav je u gradu ili u naim lemovima praktino su
jednake nuli. )ilo $i, da ponemo od poetka, nepraktino postavljati opremu za to prvo
pro#urenje ma gde sem u vakuum, pa smo zato i morali svoj pokuaj izvesti ovde, na povrini."
"6nda ovo nije kao elektron0pumpa@"
"i slino", ree 4enison. ".od Pumpe imate dvosmerni trans&er materije, ovde jednosmerno
#urenje. - nisu u pitanju ni isti univerzumi."
Lottajn ree3 "Pitam se da li $iste doli na veeru kod mene danas, 4r 4enison@"
Lottajn je pokuao da izvede naklon prema *eleni, ali je, u ska&andru, postigao samo
grotesknu parodiju naklona. ")iu oduevljen drutvom gospo%i#e "indstrom u nekoj drugoj
prili#i, ali ovog puta, 4r 4enison, moram razgovarati sa vama nasamo."
"(a, samo napred", ree *elena zvonko. 4enison je jo oklevao."I onako me sutra eka
mnogo zakazani+ o$aveza, a te$i e $iti potre$no vreme da razmisli o nesta$ilnosti take #urenja."
4enison neodluno ree3 "Pa, do$ro, onda... *elena, +oe "i mi javiti kad $ude tvoj sledei
slo$odan dan@"
"?vek ti javim, zar ne@ - i pre toga emo $iti svakako u kontaktu... 7ato vas dvoji#a
ne krenete@ /a u se po$rinuti za opremu."
1$
)eron evil se premetao s noge na nogu na nain uslovljen tesko$om so$e i (eseevom
gravita#ijom, ? veoj so$i i pri snanijem privlaenju nekog sveta, +odao $i urno tamo0amo.
6vde se naginjao levo i desno, ponavljajui, u isti ma+, klizanje napred0nazad.
"6nda si sigurna da to radi, je li tako, *elena@ *igurna si@"
"*igurna sam", ree *elena, "To ti govorim evo ve peti put. )rojala sam tano."
8inilo se da evil ne slua, Ti+o a $rzo, on ree3 "6nda nije vano to se Lottajn
tamo pojavio@ ije pokuao da prekine eksperiment@"
"ije. aravno da nije."
"ije $ilo nikakvi+ indika#ija da e pokuati da nametne svoju vlast..."
"'ajde, )erone, pa kakvu $i to vlast mogao da nametne@ 4a II e 7emlja poslati neki odred
poli#ije@ *em toga 1 ma, zna da ne mogu da nas zaustave."
evil je prestao da se kree. eko vreme stajao je tako, nepomian, "e znaju@ i sad
ne znaju@"
"aravno da ne znaju, )en je gledao zvezde, onda je doao Lottajn, 7ato sam pokuala da
postignem #urenje polja, uspela, i odma+ do$ila i ono drugo. )enovi aparati...
"e nazivaj i+ )enovim. )ila je to tvoja ideja, zar ne@"
6dma+nula je glavom odreno. "4ala sam nejasne sugestije. 4etalji su )enovi."
"-li ti to sad moe da reprodukuje. 7a ime "une, ne moramo da pitamo 7emljosa da to uini
za nas, je l2 tako@"
"(islim da sad mogu da reprodukujem deo toga, dovoljan, da nai popune svaku
prazninu." "6nda je u redu. Ponimo."
"e jo. 6, prokletstvo, )erone, ne
jo." "7ato ne jo@"
"Tre$a nam i
energija." "-li to
imamo."
"e sasvim. Taka #urenja je nesta$ilna; prilino gadno
nesta$ilna." "-li to se moe srediti. *ama si tako rekla."
"Bekla sam da mislim da se moe
srediti." "(eni je to dovoljno do$ro,"
"Ipak, $ilo $i $olje imati )ena, tako da on predvidi detalje i sta$ilizuje taku #urenja."
Izme%u nji+ zavlada utanje. evilovo tanko li#e se polako izvijalo u izraz koji se
$liio neprijateljskom, "e veruje da ja to umem@ /e li to@"
"'oe li sa mnom na povrinu, pa da radimo na tom pro$lemu@" ree *elena,
6pet utanje. evil nesigurnim glasom ree3 "e smatram da ti je ta ironija du+ovita. I neu
da ekam jo dugo."
"e mogu da zapovedam zakonima prirode. -li mislim da nee $iti jo dugo... -ko nema
nita protiv, morala $i+ sada da spavam. *utra imam svoje turiste."
/edan momenat inilo se da e evil gestom pokazati ka svom krevetu smetenom u
odgovarajue udu$ljenje, gestom koji $i znaio gostolju$ivost; ali, taj gest, ako je uopte $io na
putu, nikad se nije rodio, a *elena nije niim pokazala da razume ili da ak i oekuje ma ta.
.limnula je
glavom umorno i otila.
16
"adao sam se, iskreno govorei", ree Lottajn smeei se nad slatkom, lepljivom
meavinom koja je tre$alo da predstavlja desert, "da emo se ee vi%ati."
4enison ree; ""ju$azno je od vas to se toliko interesujete za moj rad. -ko se nesta$ilnost
pro#urenja moe sta$ilizovati, mislim da e moje dostignue 1 i dostignue gospo%i#e "indstrom
1 $iti izvanredno znaajno."
"Lovorite o$azrivo, kao naunik... eu vas vre%ati nu%enjem onoga to ovde na (ese#u
koriste kao ekvivalent likera; to je jedina imita#ija zemaljske ku+inje za koju sam jednostavno
odluio da je neu tolerisati. (oete li mi rei, jezikom za laika, ta ini to otkrie znaajnim@"
"(ogu da pokuam", ree 4enison o$azrivo. "Pretpostavimo da po%emo od para0univerzuma.
Tamo je jaka nuklearna interak#ija jaa nego u naem univerzumu, tako da i relativno male mase
protona mogu da odre &uzionu reak#iju potre$nu da $i jedna zvezda sijala. (ase ekvivalentne
naim zvezdama eksplodirale $i estoko u para0univerzumu, koji ima mnogo vie zvezda, ali
mnogo manji+, nego na univerzum."
"Pretpostavimo, sada", nastavi on, "da imamo jaku nuklearnu interak#iju mnogo sla$iju nego
to je sluaj u naem univerzumu. ? tom sluaju, ogromne mase protona imale $i tako malu
sklonost ka &uziji da $i za odravanje jedne zvezde $ile potre$ne vrlo velike mase +idrogena.
Takav anti0para0 univerzum 1 drugim reima, univerzum koji je opozit para0univerzuma 1
sastojao $i se od znatno manjeg $roja zvezda nego na univerzum, ali $i te zvezde $ile daleko
vee. 7apravo, ako $i se jaka nuklearna interak#ija mogla dovoljno osla$iti, postojao $i jedan
univerzum koji $i se sastojao od samo jedne zvezde; sva njegova masa $ila $i u njoj. )ila $i to
veoma gusta zvezda, ali relativno ne0 reaktivna; moda ne $i emitovala vie zraenja nego to
emituje nae *un#e."
Lottajn ree3 "Lreim li ja, ili je to ona situa#ija koja je vladala u naem sopstvenom
univerzumu pre )ig )enga, velikog praska 1 sva univerzumska masa $ila je u samo
jednom, titanskom telu@"
"4a", ree 4enison, "uistinu, taj anti0para0univerzum koji sam doarao sastoji se od onoga
to neki nazivaju 2kosmikim jajetom2 ili skraeno 2kosmegom2. -ko elimo da na%emo
jednosmerno #urenje, tre$a nam kosmeg0univerzum. 6naj para0univerzum koji sad koristimo, sa
svojim majunim zvezdama, predstavlja takorei prazninu. (oete tragati i tragati i ne nai nita."
"Para0ljudi su, me%utim, dosegli nas."
"/esu, i to moda praenjem magnetski+ polja. Ima izvesni+ razloga da se veruje da u para0
univerzumu nema znaajniji+ magnetski+ polja, to nam oduzima prednost koju oni imaju. *
druge strane, ako traimo kosmeg0univerzum, promaiti ne moemo, .osmeg je sam po se$i
itav taj univerzum, pa prema tome, gde god udarimo nailazimo na materiju."
"-li kako vrite to sondiranje@"
4enison je oklevao. "To je onaj deo koji ne mogu tako lako da o$jasnim, 8esti#e koje
posreduju u jakoj nuklearnoj interak#iji zovu se pioni. Intenzitet interak#ije zavisi od mase piona,
a mi njegovu masu moemo, pod izvesnim spe#ijalnim uslovima, da menjamo. "unarni nauni#i
razvili su jedan instrument koji nazivaju pionajzerom i koji moe da se prilagodi za izvrenje
upravo tog posla. 8im se masa jednog piona smanji ili povea on je, e&ektivno, deo drugog
univerzuma; on postaje kapija, taka prelaza. -ko se njegova masa dovoljno smanji, on postaje
sastavni deo kosmeg0univerzuma. To je ono to +oemo."
Lottajn ree3 "I vi moete da usisavate materiju iz... iz 1 tog kosmeg0univerzuma@22
"Taj deo posla je lak. 8im se &ormira kapija, in&luks nastaje spontano.
(aterija ulazi nosei sopstvene zakone i u prvi ma+ je sta$ilna. Postupno se zakoni naeg
univerzuma ulivaju u nju, jaka interak#ija poinje da jaa, ta materija se &uzionie i poinje da
oslo$a%a ogromnu energiju."
"-li ako je super0gusta, zato se prosto ne rairi kao o$lai dima@"
"I to $i dalo energiju, ali to zavisi od elektromagnetskog polja, a u ovom sluaju jaka
interak#ija ima prvenstvo, zato to mi kontroliemo elektromagnetsko polje , Potrajalo $i, ako $i+
to pokuao da o$janjavam."
"4o$ro, znai ona lopta svetlosti koju sam video $ila je kosmeg0materijal u pro#esu
&uzije@" "4a, komesare."
"I ta energija se moe korisno usmeriti@"
"*vakako. I to u ma kojoj koliini. 6no to ste videli $ilo je pristizanje u nau vasionu
mikro0 mikrogramski+ koliina kosmeg0mase. Teorijski, nema nikakvog razloga da ne dovlaimo
itave tone odjednom."
"4o$ro, dakle to se moe upotre$iti kao zamena za elektron0pumpu."
4enison je odma+nuo glavom. "e. ?potre$a kosmeg0energije tako%e menja oso$ine
o$e vasione koje su u dodiru. ? kosmeg0univerzumu jaka interak#ija jaa, a u naem univerzumu
sla$i, jer zakoni prirode poinju da se meaju. To znai da se u kosmegu &uzija polako u$rzava i
temperatura poveava. I nastupi trenutak..."
"I nastupi trenutak", ree Lottajn skrtajui ruke preko grudi i suavajui oi zamiljeno,
"kad kosmeg eksplodira3 njegov )ig )eng."
"Tako se meni ini."
"*matrate li da se to dogodilo sa naim univerzumom pre deset milijardi godina@"
"(oda. .osmogonisti su se pitali zato je prvo$itno kosmiko jaje eksplodiralo u
jednoj odre%enoj taki u vremenu, a ne na $ilo kojoj drugoj. /edno reenje $ilo je da se zamisli
os#ilujui univerzum u kome kosmiko jaje nastaje i odma+ eksplodira. To reenje je kasnije
eliminisano tako da je preostao zakljuak da je kosmiko jaje moralo egzistirati dugo, a da je
onda zapalo u krizu nesta$ilnosti, koja je nastupila iz nekog nepoznatog razloga.2"
"-li moglo se raditi o #rpljenju energije preko grani#e razliiti+ univerzuma."
"(oda, ali to nije moralo $iti dejstvo neke inteligen#ije. (oda ponekad nastaje spontano
#urenje."
"- kad se Veliki Prasak dogodi", ree Lottajn, "da li emo i dalje moi da #rpemo energiju
iz kosmeg0univerzuma@"
"isam siguran, ali to svakako nije neposredna $riga. ?livanje jakog interak#ijskog polja u
kosmeg0univerzum morae, po svoj prili#i, da traje milionima godina da $i tamo $ila pre%ena
kritina taka. *em toga, moraju postojati i drugi kosmeg0univerzumi; moda i+ ima $ez$roj."
"- promene u naem univerzumu@..
"/aka interak#ija sla$i. *poro, veoma sporo, nae *un#e poee da se
+ladi." "(oemo "i to da nadoknadimo upotre$om kosmeg0energije@"
"To nee $iti potre$no, komesare", ree 4enison revnosno. "? naem univerzumu, ovde,
jaka interak#ija e sla$iti z$og upotre$e kosmeg0pumpe, ali e jaati z$og nastavljene upotre$e
o$ine elektron0pumpe. -ko ujednaimo proizvodnju energije iz ta dva izvora, onda e se zakoni
prirode menjati u para0univerzumu i u kosmeg0univerzumu, ali u naim univerzumu nee. (i
smo tu drum
kojim se putuje u o$a prav#a, ali nismo, ni iz jednog ni iz drugog prav#a gledano, terminus."
4enison nastavi. "Tako%e, ne tre$a da se uznemiravamo z$og sud$ine dvaju terminusa. Para0
ljudi su se, to se nji+ tie, moda ve prilagodili +la%enju svoga sun#a, koje je moda i pre toga
$ilo prilino +ladno. - to se tie kosmeg0univerzuma, nema razloga da pomiljamo da $i tamo
mogao postojati ivot. 7apravo, izazivajui stanje koje dovodi do )ig )enga mi emo moda
stvoriti, tamo, drugaiji univerzum koji e jednog dana postati podo$an za nastanak ivota."
Lottajn je neko vreme utao. jegovo de$eljuno li#e, tako umireno, izgledalo je kao da
nema nikakvi+ emo#ija. .limao je glavom kao da potvr%uje kretanje neki+ misli samo njemu
poznati+.
ajzad ree3 "7nate, 4enisone, mislim da e ovo otvoriti slu+ sveta. *ad $i tre$alo da
nestanu sve tekoe u u$e%ivanju vodei+ naunika da elektron0pumpa unitava svet."
"Vie ne postoji emo#ionalna nevoljnost da se to pri+vati", ree 4enison. "*ad e $iti
mogue istovremeno prezentirati i pro$lem i njegovo reenje."
".ad $iste $ili spremni da pripremite jedan tekst o tome, struni rad, ako ja garantujem da
e $iti $rzo o$javljen@"
"(oete li vi to da garantujete@"
"-ko nema drugog naina, onda e to $iti dravno izdanje, zase$na knjii#a."
"Vie $i+ voleo da prvo pokuam da neutralizujem nesta$ilnost take #urenja, pa tek onda
da izvestim."
"aravno."
"*em toga mislim da $i $ilo mudro", ree 4enison, "urediti da 4r Piter "ament $ude koautor.
6n moe da o$ez$edi strogu matematiku o$radu3 to je neto to ja ne mogu, *em toga, ja
sam kroz njegov rad izaao na svoj put. I jo neto, komesare...
"4a,"
"*ugerisao $i+ da i lunarni nauni#i $udu ukljueni. /edan od nji+, 4r )eron evil, mogao
$i $iti trei autor."
"-li zato@ 7ar sad ne unosite nepotre$ne
komplika#ije@" "ji+ov pionajzer je sve ovo
omoguio."
"To se moe na adekvatan nain spomenuti... -li, da li je 4r )eron stvarno radio na
tom projektu sa vama@"
"ije direktno,"
"6nda zato ga uvlaiti@"
4enison je o$orio pogled i rukom zamiljeno otresao prainu sa tkanine nogavi#e
svoji+ pantalona. ")io $i to diplomatski potez", ree on. "(orali $ismo izgraditi kosmeg0
pumpu na (ese#u."
",to ne na 7emlji@"
".ao prvo, potre$an nam je vakuum. 6vo je jednosmerni trans&er, a ne dvosmerni kao u
sluaju elektron0pumpe, pa e se uslovi za njegovu praktinu primenu razlikovati u dva aspekta.
Povrina (ese#a ima ve gotov vakuum, u ogromnim koliinama; o$ez$editi ga na 7emlji
za+tevalo $i ogroman napor."
"-li $i se to ipak moglo uiniti, zar ne@"
"4rugo", ree 4enison, "ako imamo dva gigantska izvora energije; ako ta energija stie iz
dva suprotna smera, a na univerzum je u sredini; pa ako se izlazne take na%u pre$lizu, dogodie
se neto nalik na kratak spoj. Bazdvojiti izlaze pomou etvrt miliona milja vakuuma, tako da
elektron0pumpa
radi samo na 7emlji a kosmeg0pumpa samo na (ese#u 1 $ilo $i to idealno, zapravo to se ne
sme izostaviti, - ako emo operisati na (ese#u, $ilo $i mudro, ak i pristojnosti radi, uzeti u
o$zir osetljivosti lunarni+ &iziara. Tre$a i njima dati deo."
Lottajn se nasmeio. "4a li je to savet gospo%i#e "indstrom@"
"*iguran sam da $i to $io njen savet, ali ta misao je dovoljno razumna da i sam, nezavisno,
do%em na nju."
Lottajn je ustao, protegao se, onda dva0tri puta skoio u mestu, na onaj avetinjski spor
nain koji namee lunarna gravita#ija. Pri svakom takvom odskoku razgi$ao je i kolena. *eo
je opet i rekao3 "/e I2 ste ikad ovo pokuali, 4r 4enison@"
4enison je odma+nuo glavom.
"To navodno pomae #irkula#iji krvi u donjim ekstremitetima. To izvedem kad god mi se
uini da e mi noge utrnuti. ?skoro idem u krau posetu 7emlji, pa se trudim da iz$egnem
preterano navikavanje na lunarnu gravita#iju... 'oemo li da popriamo o gospo%i#i "indstrom, 4r
4enison@"
*asvim promenjenim tonom 4enison ree3 ",ta s
njom@" "6na je voditelji#a turista."
"4a. To ste ve rekli."2
"Tako%e sam rekao da je to udan iz$or asistenta jednome &iziaru."
"/a sam zapravo samo amater0&iziar, pa $i+ rekao da je ona amater0asistent."
Lottajn se vie nije smeio. "emojte se igrati, doktore. Potrudio sam se da na%em koliko
god sam mogao podataka o njoj. jena prolost je vrlo otkrivajua, naime $ila $i to, da se iko
setio da odsad u tu temu zaviri. Verujem da je to intui#ionistkinja."
"(nogi od nas su to", ree 4enison. "e sumnjam da ste i vi sami na neki nain
intui#ionist. *igurno znam da ja na svoj nain to jesam."
"Postoji razlika, doktore. Vi ste naunik od karijere a ja sam, nadam se, administrator
od karijere... - ipak, gospo%i#a "indstrom, koja je intui#ionist u tolikoj meri da vama moe $iti
korisna u vioj teorijskoj &izi#i, radi kao o$ina turist0voditelji#a."
4enison je oklevao. "ema ona mnogo akademskog o$razovanja, komesare. jena je
intui#ija neuo$iajeno jaka, ali nije pod svesnom kontrolom."
"4a li je gospo%i#a "indstrom proizvod onog nekadanjeg programa genetikog
inenjerstva@" "e znam, ali ne $i+ $io iznena%en ako je tako."
"-li vi imate poverenja u nju@"
"? kom smislu@ Pomogla mi
je."
"7nate li da je ona supruga 4r )erona evila@"
"Postoji emo#ionalna veza, ali ne i zakonska, rekao $i+."
"6vde na (ese#u nijedna veza nije u naem smislu rei legalna. To je taj isti evil koga
+oete da pozovete da $ude trei autor strunog rada koji ete napisati@"
"4a."
"4a li je to samo o$ina koin#iden#ija@"
"ije. evil se zainteresovao za moj dolazak, i mislim da je on zamolio *elenu da mi
pomogne u radu."
"6na vam je to rekla@"
"Bekla je da se on interesuje za mene. To je $ilo i prirodno, pretpostavljam."
"4a li vam pada na um, 4r 4enison, da ona moda radi u svoju korist i u korist 4r evila@"
"a koji nain $i se nji+ovi interesi razlikovali od nai+@ Pomogla mi je $ez ikakvi+ ograda."
Lottajn se pomakao, poeo da pomie plea kao da +oe da ve$a miie. "4r evil
svakako
zna da je ena koja mu je toliko $liska intui#ionistkinja. 7ar je on ne $i upotre$io@ 7ato $i ona
ostala
turist0voditeljka, ako ne da $i prikrila svoje moi 1 sa nekim odre%enim #iljem@"
".oliko znam, 4r evil esto rezonuje na takav nain. Teko mi je da podozrevam
nepotre$ne zavere."
"6tkud znate da su nepotre$ne... 4ok je moj raketni skaka le$deo nad (eseevom
povrinom, upravo pre nego to se lopta radija#ije &ormirala nad vaom opremom, gledao sam dole
na vas. iste $ili kod pionajzera."
4enison je nastojao da se priseti. "isam, Lledao sam zvezde; to mi je izgleda sklonost,
kad sam na povrini."
",ta je radila gospo%i#a "indstrom@"
"isam video. .azala je da je pojaala magnetsko polje, a onda je konano dolo do
#urenja." "4a li je uo$iajeno da ona $ez vas manipulie opremom@"
"ije. -li, mogu razumeti njen
impuls." "I da li $i se pritom neto
iz$a#ilo@" "e razumem vas."
"isam siguran ni da ja samog se$e razumem. ? onoj svetlosti 7emlje neto je mutno
zasvetlu#alo, kao da neto leti kroz vazdu+. e znam ta."
"e znam ni ja", ree 4enison,
"e moete se setiti niega to $i prirodno moglo $iti u vezi sa tim eksperimentom i to
$i..." "e."
"6nda ta je radila gospo%i#a
"indstrom@" "To jo uvek ne znam."
7a trenutak je tiina teko legla me%u nji+. 6nda komesar ree3 "6nda, kako ja
sagledavam stvari, vi ete nastojati da po$oljate sta$ilnost take #urenja i razmiljaete o
pripremanju jednog strunog rada. /a u pokrenuti stvari na drugom kraju. Tokom moje uskoro0
predstojee posete 7emlji, urediu da se va rad pu$likuje i upozoriu vladu."
)ilo je to jasno upuivanje da je razgovoru kraj, 4enison ustade, a komesar, kao, uzgred ree3
"l razmiljajte o 4r evilu i gospo%i#i "indstrom."
1%
7raenje je ukazivalo da je u pitanju tea zvezda, de$lja, sjajnija. 4enison je na svom viziru
oseao njenu toplinu; uzmakao je. ? ovom zraenju postojala je jasna komponenta rendgenski+
zraka; njegov oklop e ga zatititi od toga, ali nema razloga da se taj oklop izloi iskuenju.
"Bekao $i+ da sad vie ne moemo imati nikakvi+ sumnji", ree on. "Taka #urenja je
sta$ilna." "? to sam sigurna", ree *elena ravno.
"6nda da ugasimo sve ovo, i da se vratimo u grad."
'odali su polako. 4enison je osetio udnu malodunost. Vie nije $ilo nikakve neizvesnosti,
nikakvog uz$u%enja. 6d ove take nadalje, mogunost neuspe+a vie nije postojala. Vlada se
zainteresovala; stvari e se sve vie i vie izmi#ati iz njegovi+ ruku.
6n ree3 "Valjda sad mogu da ponem pisanje tog
rada." "Pretpostavljam da je tako", ree *elena
paljivo.
"/esi li opet razgovarala sa
)eronom@" "/esam."
"Ima li u njegovom stavu ikakvi+
promena@" "i najmanji+. ee
uestvovati. )en..." "4a@"
"*tvarno mislim da nije korisno razgovarati s njim. ee sara%ivati ni u jednom projektu u
kome uestvuje vlada 7emlje."
"-li ti si mu o$jasnila
situa#iju@" ".ompletno."
"I ipak nee."
"7atraio je da razgovara sa Lottajnom. .omesar je pristao da ga primi kad se vrati iz svoje
posete 7emlji. (oraemo do tad da ekamo. (oda e Lottajn imati neko dejstvo na njega, ali
sumnjam."
4enison je slegnuo ramenima, to je u ska&andru $io sasvim nekoristan manevar. "isam ga
razumeo."
"/a jesam", ree *elena $lago.
4enison nije direktno reagovao. ?gurao je u kameno sklonite pionajzer i pratee aparate.
"*premna@" ree on.
"*premna."
.liznuli su kroz vrata povrinskog izlaza P1K, Zutali su. 4enison je siao niz lestvi#e.
*elena je sletela mimo njega0, usporavajui pad +itrim gra$ljenjem pojedini+ preaga. 4enison je
nauio da to izvede, ali nije imao volje da se potrudi; njegov nain silaenja niz lestvi#e
predstavljao je neku vrstu $untovnog od$ijanja da se prilagodi.
? pripremnoj zoni skidoe svoje ska&andre i stavie i+ u svoje orma0ne. 6rmane zakljuae.
"'oe "i sa mnom na ruak, *elena@" ree 4enison.
*a nelagodnou, *elena ree3 "Izgleda uznemiren. eto nije u
redu@" "Beak#ija, rekao $i+. Buak@"
"4a, naravno."
/eli su u *eleninom stanu; $ilo je to na njeno insistiranje. "Aelim da razgovaram s to$om",
rekla
je, "a to ne mogu da inim kako valja u ka&eteriji."
4ok je 4enison polako vakao neto to je imalo daleku slinost sa teletinom, ali sa ukusom
kikirikija, ona ree3 ")en, ti ni re ne progovara. Takav si ve nedelju dana."
"isam", ree 4enison mrtei se.
"/esi." 7a$rinuto ga je pogledala pravo u oi. "isam sigurna koliko je moja intui#ija
uspena izvan &izike, ali ini mi se da postoji neto to nee da mi kae."
4enison je slegnuo ramenima. "a 7emlji oko ovoga prave silnu galamu. Lottajn je pre
polaska sa (ese#a povukao ne kanape, nego itave ka$love; 4r "amont je sad junak dana tamo
dole, a meni predlau da se vratim im dovrim pisanje svog rada."
"4a se vrati na 7emlju@"
"4a. Izgleda da sam i ja junak
dana." "I tre$a da $ude."
"ude kompletnu re+a$ilita#iju", ree 4enison zamiljeno. "/asno je da mogu da do$ijem
mesto na $ilo kom pogodnom univerzitetu ili pogodnoj dravnoj ustanovi na 7emlji."
"7ar nisi to eleo@"
"Verujem da "amont to eli; on $i u tome uivao; on e to sasvim sigurno i do$iti. -li ja to
ne elim."
"6nda ta eli@" ree *elena.
"Aelim da ostanem na
(ese#u." "7ato@"
"7ato to je tu pro$ojna otri#a oveanstva, a ja elim da $udem njen deo. Aelim da radim
na uspostavljanju kosmeg0pumpi, a to e $iti samo ovde, na (ese#u. Aelim da radim na para0
teoriji, i to onakvim instrumentima kakve ti, *elena, moe da smisli i njima rukuje... Aelim
da $udem sa to$om, *elena. -li, +oe li ti ostati sa mnom@"
"7a para0teoriju sam zainteresovana koliko i ti."
"-li zar te nee evil sad povui sa tog posla@" ree 4enison.
")eron da me povue@" *tisnutog grla ona ree3 "4a li pokuava da me uvredi,
)en@" "i najmanje."
"Pa onda, da li te nisam do$ro razumela@ 4a !i ti sugerie da radim sa to$om samo zato to
mi je )eron tako naredio@"
"7ar nije naredio@"
"/este. -li nije to razlog to sam ovde. /a sam iza$rala da $udem ovde. (oda on misli da
moe da mi nare%uje, ali to mu uspeva samo kad se njegova nare%enja podudare sa mojom
voljom, kao to se desilo u tvom sluaju. e dopada mi se kad on zamilja da i u onim drugim
sluajevima moe da mi nare%uje, a ne dopada mi se ni kad ti to zamilja."
"Vas dvoje ste seks0partneri."
"To smo $ili, istina je, ali kakve veze to ima sa nare%ivanjem@ Po tom osnovu mogu i ja da
nare%ujem njemu koliko i on meni."
"6nda moe da radi sa mnom, *elena@"
"*vakako", ree ona +ladno, "ako to
iza$erem." "Pa, da li to Iza$ira@"
"? ovom trenutku, da."
- 4enison se nasmeio. "(ogunost da iza$ere suprotno, ili da /ednostavno $ude
spreena,
eto to me je, rekao $i+, $rinulo ovi+ nedelju dana. Plaio sam se da e kraj ovog projekta znaiti
da vie nee $iti ni te$e. Aao mi je, *elena, ne nameravam da te maltretiram
sentimentalistikim vezivanjem jednog matorog 7emljosa. .
"Pa, u tom umu nema nieg matorog ni zemljoskog, )en. Postoje i vezivanja koja nisu
seksualna. Volim da sam s to$om."
astade tiina. 4enisonov osmejak je iz$ledeo, zatim se vratio, mada moda neto
me+aniniji. "C $a mi je drago z$og mog uma."
4enison je otklonio pogled, malo otresao glavom, opet pogledao ka njoj. Posmatrala ga
je paljivo, skoro za$rinuto.
"*elena, u me%u0univerzumskim #urenjima pojavljuje se i neto drugo, a ne samo
energija. Podozrevam da si o tome razmiljala."
Tiina se ovog puta nastavljala i nastavljala, $olno; najzad *elena ree3 "-, to.
eko vreme nji+ dvoje su zurili jedno u drugo 1 i 4enisonu je $ilo neprijatno, a *elena
se drala maltene kao lopov.
18
Lottajn ree3 "/o se muim da sasvim povratim svoje meseevske noge, ali to nije nita u
pore%enju sa #enom koju sam platio pokuavajui da povratim svoje zemaljske noge. 4enisone,
$olje je da i ne sanjate o povratku. ikako vam ne $i uspelo."
"emam nameru da se vraam, komesare", ree 4enison.
"a neki nain, to je iva teta. Tamo $i vas mogli proglasiti za imperatora, aklama#ijom. -
to se 'alama tie..."
4enison, sa aljenjem, ree3 "Imao sam elju da vidim njegovo li#e, ali to je siuna
am$i#ija." ""amont, naravno, do$ija lavovski deo slave. 6n je tamo, na li#u mesta."
"e smeta mi to. 6n je prilino slave i zasluio... (islite li da e nam se evil
stvarno pridruiti@"
"esumnjivo +oe. Ve je krenuo... 8ujte." Lottajnov glas postade tii, do$ijajui
konspirativni prizvuk. "Pre nego to on do%e, elite li ta$lu okolade@"
",ta@"
"Ta$lu okolade. *a $ademom. 8ednu. Imam izvesnu koliinu."
4enisonovo li#e u poetku je pokazivalo kon&uziju, ali se onda o$asjalo s+vatanjem.
"Prava
okolada@"
"4a."
"*igurni..." jegovo li#e je otvorilo. "e,
komesare." "e@"
"e! -ko okusim pravu okoladu, onda e mi, tokom ti+ nekoliko minuta dok mi je okolada
u ustima, nedostajati 7emlja; nedostajae mi sve zemaljsko. To ne mogu dozvoliti. To ne elim...
emojte mi je ak ni pokazati. e dajte ni da je omiriem ni da je vidim."
.omesar je izgledao kao da su mu planovi po$rkani. "? pravu ste." ?inio je veoma vidan
pokuaj da promeni temu. "a 7emlji vlada ogromno uz$u%enje. aravno, uinili smo znatan
napor da spasemo 'alamovo dostojanstvo. 6n e i u$udue imati neki znaajan poloaj, ali
nikakav stvarni uti#aj."
"Prema njemu se postupa sa vie o$zira nego to je on pokazivao o$zira prema drugima",
ree
4enison rezignirano.
"ije to radi njega samoga. e smeta raz$iti kult linosti koji je $io izgra%en do takvi+
razmera; nastupile $i negativne posledi#e po nauku kao takvu. ?gled nauke vaniji je nego
'alam, u svakom sluaju."
"*a tim se u prin#ipu ne slaem", ree 4enison sa estinom. "auka mora da pretrpi udar#e
koje je zasluila."
"*ve ima svoje vreme i mes... Cvo 4r evila."
Lottajn je smirio #rte svog li#a. 4enison je svoju stoli#u pomakao tako da $ude okrenuta ka
ulazu.
)eron evil je uao sveano. jegova &igura je, nekako, pokazivala manje lunarske
delikatnosti nego ikad. .ratko je pozdravio o$oji#u, seo i prekrstio noge. )ilo je jasno da eka da
Lottajn prvi progovori.
.omesar ree3 "4rago mi je to vas vidim, 4r evil. 4oktor 4enison mi kae da ste od$ili
dodavanje vaeg potpisa pod rad koji e, siguran sam, $iti klasino delo o kosmeg0pumpi."
"ema potre$e da se ja tu potpisujem", ree evil. "e zanima me ta se doga%a na
7emlji." "Poznati su vam eksperimenti sa kosmeg0pumpom@ *+vatate implika#ije@"
"*ve. *itua#ija mi je poznata isto tako do$ro kao vama dvoji#i."
"6nda u nastaviti $ez ikakvi+ preliminarnosti. 4r evil, vratio sam se sa 7emlje, a tamo je
doneta vrsta odluka ta e se odsad initi. a tri take na povrini (ese#a $ie izgra%ene velike
kosmeg0pumpne stani#e, raspore%ene tako da e jedna uvek $iti u nonoj sen#i. Tokom polovine
vremena, dve e $iti u nonoj sen#i. 6ne koje $udu u nonoj sen#i, konstantno e generisati
energiju, koja e se pretenim delom putati da prosto izrai u svemir. *vr+a e $iti ne toliko da
se energija korisno upotre$i, nego uglavnom da se suz$iju promene u intenzitetu polja
izazvane elektron0 pumpom."
4enison ga je prekinuo. "Tokom izvesnog $roja godina moraemo i da nadmaujemo
rad elektron0pumpe da $ismo vratili na sektor univerzuma na taku gde je $io pre nego to smo
otpoeli sa njenom upotre$om."
evil je klimnuo glavom. "4a li e "unagrad imati mogunost da koristi ita od te energije@"
"-ko $ude potre$no. Verujemo da e vam solarne $aterije davati onoliko energije koliko
vam
tre$a, ali niko se ne protivi da dopunjavate."
"To je lju$azno od vas", ree evil, ne trudei se da prikrije sarkazam. "- ko e izgraditi
kosmeg0pumpne stani#e i u njima raditi@"
""unarni radni#i, nadamo se", ree Lottajn.
""unarni radni#i, znate", ree evil. "Badni#i sa 7emlje $ili $i suvie nespretni da na (ese#u
rade e&ektno."
"To uvi%amo", ree Lottajn. "Pouzdajmo se da e ljudi sa (ese#a sara%ivati."
"- ko e odluivati koliko energije da se proizvede, koliko da se upotre$i za ovdanje
potre$e, koliko da se raspe zraenjem u kosmos@ .o odluuje o politi#i@"
Lottajn ree3 "To $i morala vlada. Badi se o planetarnoj odlu#i."
"Vidite, dakle", ree evil, "radie (eseev#i a predstavom e komandovati 7emljani."
Lottajn mirno ree3 "e. Bade oni od nas koji naj$olje umeju da rade, a odluuju oni koji
naj$olje mogu da o#ene #elokupnost pro$lema."
"8ujem ja te rei", ree evil, "ali stvar se ipak svodi na to da mi radimo a vi odluujete...
e, komesare. 6dgovor je ne."
"(islite, neete izgraditi kosmeg0pumpne stani#e@"
"Izgradiemo i+, komesare, ali e one $iti nae. (i emo odluiti koliko energije da
proizvodimo i kako da je upotre$imo."
"To nikako ne $i $ilo e&ikasno. (orali $iste neprestano raditi sa zemaljskom vladom, zato to
e kosmeg0pumpna energija morati da $ude u ravnotei sa elektron0pumpnom energijom."
"?su%ujem se rei da e i $iti, manje0vie, ali mi imamo na umu druge stvari. (oete to
saznati i odma+ sad. Cnergija nije jedini &enomen za koji vai zakon konzerva#ije, a koji postaje
raspoloiv u neogranienim koliinama im se pre%u univerzumske grani#e."
4enison se umeao. "Postoji nekoliko zakona o odranju. *vesni smo toga."
"To mi je drago", ree evil okreui ka 4enisonu neprijateljski pogled. "(e%u njima su
i zakon o odranju linearnog momenta iner#ije, kao i ugaonog momenta. 4okle god jedno telo
reaguje na gravita#iono polje u koje je uronjeno, i samo na to jedno gravita#iono polje, to
telo je u slo$odnom padu i moe zadrati svoju masu. 4a $i se pokrenulo ma kojim nainom,
sem slo$odnim
padom, mora da izvri ak#elera#iju negravita#ionim putem, a da $i se to dogodilo, jedan njegov
deo mora $iti otisnut u suprotnom smeru."
".ao kod raketnog $roda", ree 4enison, "koji mora da iz$a#uje masu u jednom smeru da $i
ostatak mogao u$rzavati u suprotnom smeru."
"*iguran sam da vi razumete, 4r 4enison", ree evil, "ali o$janjavam zarad
komesara. Lu$itak mase moe se minimalizovati ako se $rzina iz$a#ivanja silno povea, zato to
je momenat kretanja jednak proizvodu mase i $rzine. Pa ipak, ma koliko velika $ila $rzina, neto
mase se mora od$a#iti. -ko je masa koju tre$a u$rzavati ogromna, onda e ogromna $iti i masa
koju moramo od$a#iti. -ko, na primer, +oemo (ese# da..."
"*ese,+" ree Lottajn eksplozivno.
"4a, (ese#", ree evil smireno. "-ko +oemo (ese# da izguramo sa njegove or$ite i
poaljemo van sunevog sistema, to $i z$og ouvanja kretanja $io podu+vat kolosalni+ razmera, i
verovatno u praksi sasvim neizvodjiv. -li ako se sila reak#ije moe preneti na materijal kosmega
u drugom univerzumu, onda (ese# moe da u$rzava $ilo kojim pogodnim u$rzanjem a da pritom
ne gu$i $a nimalo mase. )ilo $i to, da se posluim slikom iz neke zemaljske knjige koju sam
nekad itao, kao guranje $arke uzvodno, pomou motke koja see do dna."
"-li zato@ (islim, zato $iste eleli da pomerite (ese#@"
"Pomislio $i+ da je to samo po se$i jasno. ,ta e nam to zaguujue prisustvo 7emlje@
Imamo potre$nu energiju; imamo udo$an svet kroz iji se slo$odan prostor moemo iriti $ar jo
nekoliko vekova, ,to da ne odemo svojim putem@ )ilo kako $ilo, mi odosmo. 4oao sam da vam
saoptim da nas ne moete zaustaviti i da urgiram da ne nainite nikakav pokuaj meanja.
Preneemo silu reak#ije i odleteti. (i "unari znamo tano kako da sagradimo kosmeg0pumpne
stani#e. ?potre$iemo za svoje svr+e onoliko energije kolsko mi +oemo, ali emo proizvesti i
vie, da $ismo neutralizovali
promene koje nastaju radom vai+ energetski+
stani#a."
4enison ironino ree3 "To zvui veoma plemenito s vae strane3 proizvodiete viak, radi
nas. -li to, naravno, nije radi nas. -ko nae elektron0pumpe izazovu eksploziju *un#a, $ie to
mnogo pre nego to stignete da se izvuete ak i iz unutranjeg dela sunevog sistema3 gde
god da $udete, pretvorie vas u paru."
"(oda", ree evil, "ali, u svakom sluaju, viak emo proizvoditi, tako da se to nee desiti."
"-li to ne moete uiniti", ree Lottajn uz$u%eno. "e moete otii. -ko se suvie udaljite,
kosmeg0pumpa vie nee neutralizovati elektron0pumpu, a, 4enisone@"
4enison je slegnuo ramenima. ".ad otputuju ak, do *aturna, ili jo dalje, nevolje
mogu nastupiti, ako je verovati mentalnoj kalkula#iji koju sam upravo o$avio. jima e,
me%utim, tre$ati mnogo godina da se povuku do te daljine; za to vreme mi $ismo sigurno
konstruisali svemirske stani#e na prostoru gde je nekad or$itirao (ese#. a te stani#e
stavili $ismo kosmeg0pumpe. 7apravo, nama (ese# ne tre$a. eka ide 1 samo to nee otii."
evil se kratko nasmeio. ",ta vas navodi m pomisao da neemo@ iko nas ne moe
zaustaviti. 7emljani nemaju naina da nam nametnu svoju volju."
"eete otii zato to $i to $ilo $emisleno. 7ato potezati itav (ese#@ .ad je u pitanju
tolika
masa, $ie potre$ne godine da $i se postigla ak#elera#ija vredna potovanja. Puziete. ?mesto
toga, izgradite zvezdane $rodove; kilometrima duge $rodove koji e imati kosmeg0pogon i
nezavisne ekologije. 8uda moete postii sa takvim $rodovima i kosmegovskim $ezreak#tonim
pogonom. eka
vam za izgradnju $rodova $ude potre$no i dvadeset godina; oni e, svejedno, u$rzavati tako
uspeno da e za godinu dana stii i prestii onu taku na kojoj $i (ese# tada $io kad $i poeo da
u$rzava danas. )rodovi e moi, i da menjaju putanju za samo deli onog vremena koje $i
(ese#u $ilo potre$no za to."
"- kosmeg0pumpe kojima nita nee initi protivteu@ .akve e $iti posledi#e nji+ovog rada
po univerzumu@"
"Cnergija koju e troiti jedan $rod, ili nekoliko $rodova, $ie daleko manja od one koja $i
$ila potre$na planeti, a sem toga rasporedie se po prostranim o$lastima univerzuma. 4o neke
znaajnije promene moglo $i doi tek kroz vie miliona godina. Isplati se rizi kovati toliko, s
o$zirom na to koliku ete manevarsku sposo$nost stei. (ese# e se kretati tako sporo da je
$olje ostaviti ga gde
je."
evil podrugljivo ree3 "e uri nam se da ma gde stignemo 1 sem to dalje od 7emlje."
4enison ree3 "ije ni $lizina 7emlje liena izvesni+ prednosti. (oe vam stizati
priliv
imigranata. Imate kulturne veze i odnose. Imate, odma+ iza +orizonta, planetu sa dve
milijarde
stanovnika. Aelite "i da se odreknete svega
toga@" "*a zadovoljstvom."
"4a li to vai za sve "unare@ Ili samo za vas jednoga@ Postoji u vama neto intenzivno,
evile. 6d$ijate da iza%ete na povrinu. 4rugi "unari izlaze, isu takvim izlas#ima oduevljeni,
ali izlaze. ?nutranjost (ese#a za nji+ nije, kao za vas, materi#a. ije to nji+ov zatvor, a va
jeste. ? vama postoji neki neurotini &aktor koji je kod veine "unara odsutan, ili $ar znatno
sla$iji. -ko odvojite (ese# od 7emlje, pretvoriete ga u zatvor za sve. )ie to onda
jednoplanetni zatvor iz koga nee moi da iza%e niko 1 a ne samo vi 1 zatvor iz koga ak
nee moi ni da se vidi drugi nastanjeni svet na ne$u. (oda vi to elite."
"'ou nezavisnost; slo$odan svet; svet koji nee $iti izloen dodirima spolja."
"(oete da gradite $rodove, koliko god +oete $rodova, (oete $ez tekoa da krenete
u svemir $rzinama $liskim $rzini svetlosti, ako reak#iju prenosite na kosmeg. (oete da istraite
itav univerzum tokom samo jednog ljudskog ivotnog veka. 7ar ne $iste voleli da se ukr#ate na
takav $rod@"
"e", ree evil sa oitom averzijom.
"e $iste +teli@ Ili ne $iste mogli@ (orate li nositi (ese# sa so$om, ma kuda poli@
7ato moraju svi ostali da pri+vate vau potre$u@"
"7ato to e tako $iti", ree evil.
4enisonov glas nije se povisio, ali njegovi o$razi po#rvenee. ".o vam je dao pravo da to
kaete@ Ima mnogo gra%ana "une koji moda ne dele vaa oseanja."
"To se vas nita ne tie."
"?pravo to me se tie. /a sam imigrant koji e se uskoro kvali&ikovati za dravljanstvo. e
elim da za mene iz$or vri neko ko nije u stanju da iza%e na povrinu i ko eli da svoj lini zatvor
pretvori u zatvor za sve "unare. apustio sam 7emlju zauvek, ali samo da $i+ doao na (ese#,
samo da $i+ ostao etvrt miliona milja daleko od matine planete. isam potpisao ugovor o
odvo%enju zauvek, neogranieno daleko."
"6nda se vratite na 7emlju", ree evil ravnoduno. "/o ima vremena."
"- ostali gra%ani "une@ 4rugi
imigranti@" "6dluka je doneta."
"ije doneta.. *elena!"
?la je *elena. jeno je li#e $ilo sveano, a u njenim oima se primeivalo malo prkosa.
evilove prekrtene noge se ispravie, i o$e #ipele se spustie ravno na tlo.
evil ree3 "6tkad eka u susednoj so$i,
*elena@" "6d pre nego to si ti stigao, )erone",
ree ona.
evil je prenosio pogled sa *elene na 4enisona i nazad. "Vas dvoje..." poe on, pokazujui
prstom sad ka jednom, sad ka drugom;
"e znam ta misli sa tim 2vas dvoje2 ", ree *elena, "ali )en je jo odavno saznao
za prenoenje momenta kretanja."
"ije to $ilo *eleninom krivi#om", ree 4enison. ".omesar je primetio da neto leti, u
vreme kad niko nikako nije mogao znati da e se on pojaviti. Pomislio sam da *elena moda
testira neto o emu dotad nisam razmiljao; posle nekog vremena setio sam se momenta kretanja.
Posle toga...
"6nda, znai, znao si", ree evil. "ije vano."
"Vano je, )erone", ree *elena. "Bazgovarala sam o tome sa )enom. 6tkrila sam da ne
moram uvek da pri+vatim ono to ti kae, (oda ne mogu nikad na 7emlju, (oda ak i ne elim.
-li otkrila sam da mi se svi%a da 7emlja $ude na ne$u, tu gde mogu da je vidim ako elim. e
elim prazno ne$o. Porazgovarala sam sa jo nekima iz Lrupe. e ele svi da odu. Veina je za
to da izgradimo $rodove tako da mogu da odu oni koji to ele, a onima koji ele da ostanu da
dopustimo da ostanu."
evil je disao neujednaeno. "Pri7ala si o tome. .o ti je dao pravo da...
"?zela sam se$i to pravo, )erone. ?ostalom, to vie nije vano. )ie
nadglasan." "I to z$og..." evil ustade i pretei koraknu ka 4enisonu.
.omesar ree3 "7amolio $i+ vas da se ne preputate emo#ijama, 4r evil. (oete vi $iti
"unar koliko +oete, ali da izmlatite nas dvoji#u 1 to, rekao $i+, ne moete."
"as troje", ree *elena, "a ja sam tako%e "unarka. /a sam ovo izvela, )erone; nisu oni."
"8uj, evile", ree 4enison, "to se 7emlje tie, (ese# moe da ode. 7emlja moe da izgradi
svoje svemirske stani#e. -li gra%anima "une nije svejedno. *talo je *eleni, i meni, i ostalima.
iko ti ne $rani da ode u kosmos, u slo$odu, da po$egne. .roz najvie dvadeset godina otii e
svi koji to $udu eleli, zajedno sa to$om, ako $ude u stanju da napusti materi#u. - oni koji
$udu eleli da ostanu, ostae."
evil polako opet sede. a njegovom li#u o#rtavao se poraz.
1(
? *eleninom apartmanu svi su prozori sad prikazivali 7emlju. 6na ree3 "7na, )en, glasanje
je stvarno ispalo protiv njega. I to znatnom veinom."
"/a, me%utim, ne verujem da e on odustati. -ko tokom izgradnje pumpni+ stani#a do%e do
trvenja sa 7emljom, javno mnjenje na (ese#u moe promeniti stav."
"ema razloga da do%e do trvenja."
"ema. ? svakom sluaju, u istoriji ne postoje sreni zavre#i, postoje samo krizne take
koje odu u prolost. 6vu smo kriznu taku $ez$edno pre$rodili, rekao $i+, a o sledeima emo
$rinuti onako kako $udu nailazile i kako $ude mogue predvi%ati i+. .ad zvezdani $rodovi $udu
gotovi, napetost e sigurno znatno popustiti."
"?verena sam da emo doiveti taj
trenutak." "Ti +oe, *elena."
"I ti, )en, ne dramatizuj preterano svoje godine. Tek ti je etrdeset
osam." "4a li $i se ukr#ala na neki od zvezdani+ $rodova, *elena@"
"e. )iu tada suvie stara, a sem toga, ni tad neu eleti da sa mog ne$a nestane 7emlja.
(oj sin $i mogao da po%e... )en."
"4a, *elena."
"7atraila sam dozvolu za ra%anje drugog sina. 4ozvolu sam do$ila. 4a li $i ti
dao@" 4enisonov pogled se podie. Lledao ju je pravo u oi. ije sklonila pogled.
6n ree3 "Vetako oplo%enje@"
"aravno... Tre$alo $i da ispadne interesantna genetska
kom$ina#ija." 4enison o$ori pogled. "e $i mi to laskalo, *elena."
*elena od$ranaki ree3 "To je prosto razumno postupanje, )en. Vano je imati do$re
genetske kom$ina#ije. ema nieg loeg ni u prirodnom genetikom inenjeringu."
"ieg ni najmanje loeg."
"To ne znai da ga ja ne elim i iz drugi+ razloga... 7ato to mi se
dopada." 4enison je klimnu glavom, ali nita nije rekao.
*elena skoro "jutito ree3 "Pa do$ro, ne sastoji se "ju$av samo od seksa."
"*laem se s tim. ? najmanjem sluaju, ja te volim ak i ako se seks iz$rie iz
jednaine." *elena ree3 "- to se toga tie, seks se ne sastoji samo od akro$atike."
"I sa tim se slaem", ree 4enison.
- *elena ree3 "?ostalom 1 ma, prokletstvo, mogao $i da pokua da
naui." "-ko $i ti pokuala da me ui", ree 4enison $lago.
.renuo je ka njoj, oklevajui. ije se
udaljila. Prestao je da okleva.