Fiziologija

Odgovori nisu namenjeni prostom uenju napamet, ve slue za uporeivanje sa

testovima koje ste sami reili, odnosno pitanjima za iju tanost niste sigurni.
Ja nisam autor odgovora i samim tim ne odgovaram za njihovu tanost.
FIZIOLOI!" #$%I
1. Kolika je normalna vrednost koloidno-osmotskog pritiska?
28 mmHg !."2 k#a$
2. Kolika je osmolarnost krvne plazme?
!%% m&sm'kg
!. Kolika je normalna vrednost pH krvi?
".!( ) ".*(
*. +ta je hematokrit?
,apremina plazme u odnosu na -r
(. +ta je proteinemija?
.% ) 8% -r'l
.. &d svih proteina u plazmi/ najvi0e ima 1
2l3umina
". +ta je krvni serum?
Krvna plazma 3ez 4i3rinogena
8. Koja je osnovna razlika izme5u plazme i seruma?
6astavu organskih materija
7. Hronolo0ki hematopoezni organi su 1
8umanana kesa i slezina
1%. 9ezivanje hemoglo3ina i kiseonika je 1
&ksigena:ija
11. +ta utie na sintezu eritro:ita?
-ritropoetin
12. 1gr H3 proseno vezuje 1
1.!7 ml &2
1!. +ta je leuko:itarna 4ormula?
,astupljenost pojedinih vrsta ;e u odnosu na njihov ukupan 3roj
1*. Koja vrsta krvnih elemenata ima najdu<i <ivotni vek?
=ono:iti
1(. +ta je 4ago:itoza?
Fago:itoza je pro:ess kojim se u >eliju unose i razgradjuju krupnije esti:e kao 0to su
1 3akterije/ protozoe/ gljivi:e/ sopstvene o0te>ene i izumrle >elije.
1.. ?de se nalaze granule granulo:ita?
@ :itoplazmi
1". +ta je dijapedeza?
#ro:es prolaska neutro4ila i mono:ita iz krvnog suda ka mestu zapaljenja u tkivu.
18. +ta su mikro4ago:iti?
?ranulo:iti
17. -ozino4ilni granulo:iti uestvuju u 1
#arazitarnim in4ek:ijama i alergijskim reak:ijama
2%. +ta ini AA liniju nespe:i4ine od3rane?
Beutro4ilni granulo:iti
21. +ta ini AAA liniju nespe:i4ine od3rane?
2C prodor makro4aga u zapaljensko podruje
22. +ta je nespe:i4ina od3rana organizma?
@rodjena od3rana
2!. Bosio:i spe:i4ine od3rane organizma su 1
;im4o:iti
2*. Koji leuko:iti re:irkuli0u iz tkiva u krv?
;im4o:iti
2(. ?ama glo3ulini se uglavnom sinteti0u u 1
#lazmo:itima
2.. +ta je komplement?
6istem od oko 2% proteina koji se nalaze u krvnoj plazmi
2". +ta je imunotoleran:ija?
&graniena sposo3nost imunskog sistema da
28. Kako nastaju trom3o:iti?
Fragmenta:ijom :itoplazme megakario:ita
27. Drom3o:iti uestvuju u 1
6tvaranju primarnog trom3o:itnog epa
!%. &so3ine trom3o:ita su 1
2grega:ija
Fragilnost
2dhezivnost
9iskozna metamor4oza
!1. Koagula:ija je EEstvaranje krvnog ugru0ka EEE i sastoji se od E!EE4aze 1
A stvaranje pretrom3inskog aktivatora
AA pretvaranje pretrom3ina u trom3in
AAA pretvaranje 4i3rinogena u 4i3rin
!2. Koji 4aktor koagula:ije zapoinje unutra0nji put aktiva:ije protrom3inskog
aktivatora ?
FAA
!!. &2G antitela su uglavnom imunoglo3ulini kog tipa?
Ag=
Ag?
!*. Ha li oso3e krvne grupe 2 imaju aglutinine/ i ako imaju koji su to aglutinini?
Amaju antiG aglutinine
!(. Ih antigen se nalazi na 1
6amo na eritro:itima
!.. Bapi0i kako glasi trans4uzijsko pravilo 1
#ri trans4uziji krvi vodi se rauna o 2g i 2t primao:a. & ) univerzalni davao:/ 2G )
univerzalni primao:/ a svaka mo<e primiti krv svoje krvne grupe.
!". Kada nastaje Ih senzi3iliza:ija u trudno>i?
Kada je majka Ih-/ a plod Ih J
!8. Fi3rinoliza se vremenski/ u odnosu na koagula:iju/ aktivira 1
Be0to kasnije i ne0to sporije
FIZIOLOI!" &I'()I%*O )$"#)"
1. @sled prese:anje svih vlakana B.vagus-a za digestivni trakt dolazi do 1
6manjenja saliva:ije/ smanjenog luenja HKl/ produ<enog tranzitnog vremena
2. Koje supstan:e pove>avaju sekre:iju kiseline u <elud:u?
?astrin/ ko4ein/ histamine
!. @ kom delu digestivnog trakta je najmanja apsorp:ija?
8eluda:
*. ?de se resor3uje najvi0e gvo<5a?
@ duodenumu
(. +ta izaziva masovne pokrete de3elog :reva?
?astro-kolini re4leks
.. 2psor3:ijske jedini:e za proteine su 1
2minokiseline A dipeptidi
". 6timulus za peristaltiku aktivnost u digestivnom traktu je 1
Iastezanje zidova digestivnog trakta
8. Ho ega dolazi usled istezanje glatkog mi0i>nog vlakna :reva?
Astezanje izaziva depolariza:iju mem3rane glatkog mi0i>nog vlakna A mi0i>nu
kontrak:iju
7. +ta su haustra:ije?
#okreti me0anja de3elog :reva
1%. @ kom delu digestivnog trakta se apsor3uju samo voda i elektroliti ?
@ kolonu
11. Heo digestivnog trakta ije >elije ne produkuju i ne sekretuju digestivne enzime
je1
Kolon
12. 6ekundarnim aktivnim transportom kotransportom$ se apsor3uju 1
;-amino kiseline
1!. 23sor3:ija vode je najve>a u 1
Kolonu
1*. Letkast pokrov luminalnog dela epitelnih >elija digestivnog trakta sadr<i veliku
koliinu 1
=altaze
1(. +ta sekretuje egzokrini deo pankreasa?
Himotripsinogen/ proelastazu/ deoksiri3onukleazu
1.. +ta pove>ava sekre:iju gastrina?
#ove>ana kiselost u lumenu <elu:a
1". +ta je uzrok kontrak:ije kolona posle uno0enja hrane ?
?astrokolini re4leks
18. 6adr<aj digestivnog trakta me0aju 1
6egmenta:ijske kontrak:ije/ pendularni pokreti A peristaltiki talasi
17. +ta pove>ava sekre:iju HKl?
Histamine/ gastrin A a:etilholin
2%. &dsustvo sekre:ije parijetalnih >elija <elud:a onemogu>ava a3sorp:iju ega?
9itamina G12
21. +ta podrazumeva zakon :reva?
Ha distenzija :reva izaziva kontrak:iju proksimalno/ a relaksa:iju distalno od mesta
distenzije
22. Koji su mehanizmi a3sorp:ije proizvoda digestije?
Hi4uzija A olak0ana di4uzija/ kontransporti A aktivni transporti/ endo:itoza
2!. =asovni pokreti odgovaraju 1
#eristaltikom talasu kolona
2*. +ta utie na a3sorp:iju vode u tankom :revu?
2K/ BaJ/ glikoza
2(. +ta aktivira tripsinogen?
6amo enterokinaza
2.. Koji 4aktori stimuli0u sekre:iju pepsinogena ?
HJ joni u <elu:u
2". Lime se aktivira himotripsinogen?
Dripsinom
28. +ta hidrolizuje pankreasna lipaza?
Drigli:eride
27. Koliki je pH <eludanog soka?
1.% ) !.(
!%. -gzokrini pankreas lui enzime za varenje ega?
#roteina/ masti A ugljenih hidrata
!1. Koje su 4iziolo0ke uloge gastrina?
6timuli0e sekre:iju HKl/ pepsinogena A gastrini A intestinalni motilitet
!2. Koliko se <eludanog soka izlui dnevno?
&ko 1(%% ml
!!. Koja koliina tenosti dnevno sti<e u tanko :revo?
&ko 7%%% ml 7 l$
FIZIOLOI!" #"$&IO%"(#+L"$*O (I()',"
1. Koja je razlika izme5u miokarda i skeletnih mi0i>nih vlakana?
@ miokardnim vlaknima D tu3uli su lo:irani u predelu , mem3rane A oko *-( puta su
0iri nego u vlaknima skeletnih mi0i>a
2. ,a0to srani rad ne podle<e uti:aju na0e volje ?
,3og uti:aja sprovodnog sistema sr:a
!. Ha li je vrednost mirovnog poten:ijala ista u svim strukturama sr:a ?
@ #urkinjeovim vlaknima je najve>a/ a u 6-2 voru najmanja
*. Koliko iznosi vrednost mirovnog poten:ijala mem3rana # >elija 6-2 vora?
.% m9
(. Ha li je stepen automatizma identian u svim delovima sprovodnog sistema sr:a ?
Bajve>i stepen automatizma poseduju # >elije 6-2 vora
.. ,a0to je stepen automatizma 6-2 vora najve>i ?
,3og najni<e vrednosti mem3ranskog poten:ijala A naj3r<e spontane dijastolne
depolariza:ije u mem3ranama # >elija
". ,a0to je 6-2 vor predvodnik sranog rada ?
,3og najve>eg stepena automatizma # >elija 6-2 vora
8. @ kom je delu sprovodnog sistema propaga:ija ak:ionog poten:ijala naj3r<a ?
@ #urkinjeovim vlaknima
7. @ kom je delu sprovodnog sistema sr:a 3rzina propaga:ije sinusnog impulsa
najmanja ?
@ 2-9 voru
1%. Kakva je uloga 2-9 vora ?
&mogu>ava dodatno punjenje komora usporavanjem sinusnog impulsa
11. +ta omogu>ava propaga:iju ak:ionog poten:ijala sa jedne na drugu miokardnu
>eliju ?
Anterkalatni diskovi A porozne vezeneksusi$ izmedju susednih miokardnih >elija
12. Kojim se redosledom depolari0u pojedini delovi sr:a ?
#retkomore pre komora
1!. Koliko iznosi 3rzina propaga:ije ak:ionog poten:ijala kroz komorski miokard?
%.! m's
1*. ,a0to se miokard pona0a po zakonu Msve ili ni0taN ?
,ato 0to je 4unk:ionalni sin:i:ijum i reaguje kao jedno mi0i>no vlakno
1(. @ povezivanju eks:ita:ije sa kontrak:ijom direktno utiu joni 1
Kal:ijuma
1.. Kada se otvaraju 2-9 zalis:i?
Kada pritisak u komorama postane malo manji od pritiska u pretkomorama
1". Kada se otvaraju semilunarni zalis:i ?
Kada pritisak u komorama postane malo ve>i od pritiska u aorti A a. pulmonalis
18. 6rani :iklus je ?
Jedna sistola i jedna naredna$ dijastola
17. @ toku izovolumetrijske relaksa:ije komorskog miokarda ne menja se 1
9olumen komora
2%. +ta omogu>ava 4azu 3rzog punjenja komora?
Ielaksa:ija komorskog miokarda/ otvaranje 2-9 valvula A veliki gradijent pritiska
izmedju pretkomora A komora
21. @ kojim 4azama sranog :iklusa su zatvoreni i 2-9 i semilunarni zalis:i ?
@ toku izometrijske kontrak:ije A izometrijske relaksa:ije komorskog miokarda
22. Kako se izraunava trajanje sranog :iklusa ?
Heljenjem vremena od jednog minuta sa sranom 4rekven:om .%s'Fr.$
2!. +ta predstavlja # talas na elektrokardiogramu ?
Hepolariza:iju pretkomora
2*. +ta predstavlja OI6 kompleks na elektrokardiogramu ?
Hepolariza:iju komora
2(. +ta predstavlja D talas na elektrokardiogramu ?
Iepolariza:iju komora
2.. +ta predstavlja #-O interval ?
Hepolariza:iju pretkomora/ 2-9 vora A Hisovog snopa
2". +ta predstavlja O-D interval ?
Hepolariza:iju A repolariza:iju komora
28. @ koliko se odvoda standardno registruje elektrokardiogram ?
12
27. 6a kojim se delom elektrokradiograma vremenski poklapa dijastola komora ?
D talasom
!%. Kakve e4ekte na sr:e ima stimula:ija B.vagus-a ?
6manjenje eks:ita3ilnosti/ sprovodljivosti A snage kontrak:ije miokarda
!1. Kakve e4ekte na sr:e ima stimula:ija simpatikusa ?
#orast eks:ita3ilnosti/ sprovodljivosti A snage kontrak:ije miokarda
!2. @sled ega nastaje zastoj sr:a u dijastoli?
@sled hiperkal:emije
FIZIOLOI!" '*&O#$I*O (I()',"
1. Kako deluju steroidni hormoni?
2ktiva:ijom gena preko :itosolskih A nuklearnih re:eptora
2. Holesterol je prekursor kojih hormona?
-strogena i testosterona
!. DIH je tropni hormon i porekla je 1
Hipotalamusa
*. #rimarni znaaj neurohipo4ize je u 1
Luvanju vode
(. Kako deluje oksito:in?
6timuli0e kontrak:ije uterusa A duktusa mioepitelnih >elija
.. Kakvo je luenje 6DH posle adoles:en:ije ?
#ostepeno se smanjuje
". Kako 6DH utie na rast skeleta ?
6timuli0e rast u du<inu/ de3ljinu i stimuli0e 4unk:iju osteoklasta
8. Koji su glavni meta3oliki e4ekti 6DH ?
2na3olizam proteina i lipoliza
7. &dakle potie jod koji se koristi u sintezi D! i D* ?
Az gastrointestinalnog trakta i dejodiranjem mono A di jod tirozina
1%. Kako D! i D* ispoljavaju uti:aje u :iljnim >elijama ?
6lo3odno prolaze mem3ranu do jedarnih HBK
11. Koja su glavna meta3olika dejstva D! u 4iziolo0kim uslovima ?
6timula:ija kata3olizma svih hranjivih materija
12. Ko kontroli0e sintezu i oslo3a5anje D6H ?
DIH A somatostatin
1!. Ho ega dovodi uro5eni de4i:it u sintezi D! i D* ?
Ho kretenizma
1*. &d ukupne koliine kal:ijuma u plazmi/ koliki je pro:enat u jonskom o3liku ?
(%P
1(. Koji oragan uestvuje u regula:iji kon:entra:ije 4os4ata u plazmi ?
Gu3rezi
1.. Koji stimulus pojaava luenje kal:itonina ?
#orast nivoa serumskog kal:ijuma
1". +ta pove>ava apsorp:iju kal:ijuma iz :reva ?
1.2( &H$2 hidroksiholekal:i4erol
18. Koji hormoni ine glavni kontrolni sistem za nivo 0e>era u krvi ?
Ansulin i glukagon
17. Kada postoji de4i:it insulina koji su glavni meta3oliki pro:esi ?
;ipoliza/ kata3olizam proteina i smanjena hepatina glikogeneza
2%. ,a koji hormon se ka<e da je Muvar soliN u organizmu ?
2ldosteron
21. Koji su najjai stimulusi za pojaano luenje aldosterona ?
Hiperkal:emija i angiotenzin AA'AAA
22. Koji je najjai meta3oliki uti:aj kortizola ?
?likoneogeneza
2!. Koji su hormoni poznati kao ana3olni hormoni ?
6DH i androgeni testosterone$
2*. ,a koji hormon je :2=# intra>elijski medijator dejstva ?
2KDH
2(. Koji hormon izaziva hiperglikemiju ?
Hormon rasta
2.. Koje hormone sekretuje adenohipo4iza ?
D6H
2". Koji hormon izaziva ejek:iju mleka?
&ksito:in
28. ?de se nalaze re:eptori za tireoidne hormone ?
@ jedru
27. Koji hormon uestvuje u regula:iji homeostaze kal:ijuma i 4os4ora ?
Kal:itonin
!%. Kal:itonin sekretuju >elije 1
K >elije tireoidne <lezde
!1. Kako somatostatin deluje na endokrinu sekre:iju pankreasa ?
Anhi3ira luenje insulina i glukagona
!2. Kako insulin deluje na meta3olizam ugljenih hidrata ?
6timuli0e transport glikolize u >elije
!!. +ta je glavni regulator sekre:ije insulina?
?likoliza
!*. Fiziolo0ki antagonist insulina je 1
?lukagon
!(. ?lavni 4aktor koji reguli0e sekre:iju aldosterona je 1
Ba J
!.. #rekomerna sekre:ija hormona rasta posle pu3erteta izaziva pojavu 1
2kromegalija
!". #o 3iohemijskoj gra5i insulin je 1
= protein
!8. Kako 4iziolo0ke doze glikokortikoida deluju na in4lama:iju ?
2ntiin4lamantorno
!7. +ta utie na sekre:iju parathormona ?
#ad kon:entra:ije Ka u eksta:elularnoj tenosti
*%. Koja su :iljana tkiva za oksito:in ?
=. <lezde gravidna materi:a/ mioepitelne >elije i miometrijum
*1. Bajve>a :irkadijalna sekre:ija hormona rasta je 1
Bekoliko asova po poetku spavanja
*2. 2drenalin ispoljava svoja dejstva preko kojih re:eptora?
Q re:eptora
*!. Hipotalamo-hipo4izni portni sistem je 1
6istem preko koga su povezani hipotalamus i hipo4iza/ tj. sistem preko koga se
prenose oslo3adjaju>i hormone hipotalamusa
**. ?de se sinteti0e tireoglo3ulin?
@ tireo:itima
*(. F6H hormon deluje na 1
?ranulozne >elije
*.. +ta izazivaju estrogeni kod <ena?
&vogenezu/ proli4era:iju i rast polnih organa i organa pridodatih reproduktivnom
sistemu
FIZIOLOI!" '#(-I)".IL*I/ )#I%"
1. Ba nervnomi0i>noj sinapsi/ holinergiki re:eptori na postsinaptikoj mem3rani su1
Bikotinski
2. @ toku katelektrotonusa mem3rana je u 1
Hipopolarizovanom stanju
!. 6naga mi0i>ne kontrak:ije raste sa intenzitetom nadra<aja jer dolazi do1
2ktiviranja sve ve>ih i ve>ih motornih jeini:a
*. 6altatorna konduk:ija je1
(. @ eksita3ilna tkiva spadaju1
Bervni/ lim4a i mi0i>no tkivo
.. Iepolariza:ija u ak:ionom poten:ijalu nastaje1
@sled izlaska KJ
". Hepolariza:ija nastaje1
@sled ulaska Ba jona u >elije
8. Faktori koji dovode do 4ormiranja =#=-a su1
Honanova ravnote<a/ Ba-K pumpa/ sporo:ure>i KJ kanali
7. Ielativni re4raktarni period je stanje u kome je1
#rag za okidanje 2# povi0en
1%. 2k:ioni poten:ijal skeletnog mi0i>a1
11. 6arkomera je deo mio4i3rile izme5u dve susedne1
, mem3rane
12. Drijada u skeletnom mi0i>u se sastoji od1
1. transverzalnog tu3ulaR 2. terminalne :isterne
1!. Hu<ina sarkomere je1
2-2.2 Sm
1*. =otorna jedini:a je sainjena od1
T motoneurona i 3roja mi0i>nih vlakana koji su njome inervisani
1(. 2D#-aznu aktivnost pokazuje1
=iozinska glavi:a
1.. =em3ranski poten:ijal mirovanja zavisi od kon:entra:ionog gradijenta jona1
KJ
1". #opreni mosti>i u sarkomeri su delovi1
=iozina
18. +ta je osnovna 4unk:ionalna jedini:a skeletnog mi0i>a?
6arkomera
17. Kod izometrijske kontrak:ije1
Be dolazi do promene du<ine mi0i>a
2%. Ha 3i zapoela mi0i>na kontrak:ija skeltnog mi0i>a/ neophodno je da se KaJJ
ve<e za1
Droponin
21. Ielaksa:ija skeletnog mi0i>a nastaje1
@sled vezivanja 2D# za miozinsku glavi:u/ Ka se upumpava u :isterne i ,
sarkoplazme
22. ?latka mi0i>na >elija nema1
Dransverzalni 6D6/ longitudinalni 6D6
2!. Koje su energetske rezerve u mi0i>u?
Fos4okeratin/ glikogen/ 2D#
2*. #ri mi0i>nom radu raspolo<ivi 2D# potro0i se za1
1-2 s
2(. =i0i>ne kontrak:ije u odnosu na promenu du<ine mi0i>a se dele na1
Azometrijske i izotonusne
2.. #ri kontrak:iji skeletnog mi0i>a skra>uju se1
=io4i3rile
2". ,amor mi0i>a nastaje usled1
6manjenja kontraktilnih i meta3olikih pro:esa
28. =i0i>ni tonus je1
Azvestan stepen zategnutosti mi0i>a i kada mi0i> miruje tonus mi0i>a potie od
nervnog impulsa iz mo<dine i mi0i>nog vretena
27. @ toku ak:ionog poten:ijala glatke mi0i>ne >elije glavni jonski tok kroz
mem3ranu sastoji se od1
Kretanja Ka jona kroz 9? kanale za Ka
!%. Ba:rtaj i o3ele<i mehanogram proste mi0i>ne kontrak:ije
!1. 6lo<ene mi0i>ne kontrak:ije nastaju usled H-J6D92 9-U-? GI&J2
B2HI282J2 B2 =A+AU i mogu 3iti #&D#@BA i B-#&D#@BA D-D2B@6
!2. Ba:rtaj i o3ele<i mehanogram potpunog tetanusa
!!. Badra<aji se po intenzitetu mogu podeliti na1
6u3liminalni/ liminalni/ supraliminalni/ maV. supraliminalni
!*. Kalmodulin je 3elanevina koja se nalazi u1
?latkim mi0i>nim >elijama
!(. 6uprotno skeletnom i sranom mi0i>u/ vis:eralni glatki mi0i>1
Kontrahuje se spontano
!.. #ri kontrak:iji/ glatki mi0i>i skra>uju svoju du<inu za1
2'! du<ine
!". KaJJ joni se nalaze u skeletnoj mi0i>noj >eliji vezani za1
Kalsekvestrin
!8. Ba nivou nervno-mi0i>ne sinapse oslo3a5anje a:etilholina uslovljeno je ulaskom
jona1
Ka 2J
!7. Kako utie smanjenje kon:entra:ije kal:ijumovih jona na eks:ita3ilnost nervne
>elije?
Begativno
*%. Dransmisija impulsa kroz neuromuskularnu spojni:u je1
Jednosmerna
FIZIOLOI!" &I("*!"
1. 2natomski mrtvi prostor1
Bema ulogu u razmeni gasova
2. Jedna od va<nijih meta3olikih 4unk:ija plu>a je1
#retvaranje angiotenzina A u angiotenzin
!. 6pontanu aktivnost tokom mirnog disanja imaju1
Beuroni dorzalne grupe respiratornog podruja
*. Ba kraju 4orsiranog ekspirijuma u plu>ima ostaje1
(. Dransport ugljen dioksida putem krvi je1
@glavnom u o3liku 3ikar3onata
.. Iezidualni volumen1
Je zapremina vazduha koji se iz plu>a ne mo<e istisnuti ni maksimalnim
ekpirijumom
". Anspiratorni mi0i>i su1
6polja0nji interkostalni mi0i>i
8. 6ur4aktant je 1
Kompleks od nekoliko 4os4olipida
7. Koje >elije produkuju sur4aktant?
Klara >elije
1%. Funk:ionalni rezidualni kapa:itet je1
FKW-I9JI9W11%%mlJ12%%mlW2!%%ml
,3ir rezervnog ekspira:ionog volumena A rezidualnog volumena
11. Iespiratornu jedini:u ine1
Iespiratorne 3ron:hiole/ alveolarni duktusi/ alveole/ i alveolarni sakulus
12. Koliko 1 gram hemoglo3ina mo<e da ve<e kiseonika u ml$?
1.!*ml &2
1!. Kar3oanhidraza je enzim koji se nalazi u1
Kitro:itima
1*. Anterpleuralni pritisak u toku inspirijuma1
&pada u odnosu na atmos4erski
1(. Bajve>i di4uzioni koje4i:ijent kroz respiratornu mem3ranu ima1
@gljendioksid
1.. Koji od navedenih mehanizama nije adapta:ioni na veliku nadmorsku visinu?
1". Koje je tvrdnja tana?
Krv normalno ostaje u plu>ima tri puta du<e nego 0to je potre3no
18. @ plu>ima je olak0ano vezivanje kiseonika za hemoglo3in zahvaljuju>i1
6manjenoj 2/! H#?
17. Hemoglo3in u plu>ima pu4eruje1
@gljenu kiselinu
2%. Ba respiratorni :entar utie sve osim1
6manjena kon:entra:ija ugljendioksida
21. #eri4erni hemore:eptori koji su ukljueni u regula:iji disanja sme0teni su u
?;&=@6 2&IDAK@6 A K2I&DAK@6.
22. Koji od navedenih tipova hemoglo3ina je glavni prenosila: kiseonika u krvi?
&ksihemoglo3in
2!. #rosena razlika izme5u pH arterijske i venske krvi u jedini:ama pH$ iznosi1
pHW%.%*
2*. @ toku inspirijuma prvo udahnemo vazduh iz =ID9&? #I&6D&I2 ija
zapremina iznosi 1(%ml
2(. Ha 3i oksigena:ija krvi 3ila adekvatna za vreme 4izikog rada mora da se
pove>a1
=inutni volumen sr:a/ di4uzioni i respiratorni koe4i:ijent za &2
2.. Hi4uzioni koje4i:ijent nekog gasa kroz respiratornu mem3ranu zavisi od
I26D9&I;JA9&6DA D&? ?262 KI&, D@ =-=GI2B@
2". Hering- Grojerov re4leks se ukljuuje kada je respiratorni volumen 9-UA &H 1/(
l
28. #ar:ijalni pritisak kiseonika u plu>nim kapilarima iznosi *%mmHg/ a u
alveolarnom vazduhu iznosi 1%* mmHg
27. Kiseonik se vezuje za H-= u molekulu hemoglo3ina/ a ugljen dioksid
za ?;&GAB iz hemoglo3ina.
!%. Iazlika izme5u adultnog hemoglo3ina i 4etalnog hemoglo3ina je @ D&=- +D&
J- K&H F-D2;B&? H3 6D2;B& &D9&I-B Q ;2B2K 0to olak0ava vezivanje
kiseonika za 4etalni hemoglo3in.
!1. Kao posledi:a vune sile toraksa sa jedne strane i elastinosi plu>a sa druge
javlja
se ABD-I#;-@I2;BA #I&6D&I u kome je pritisak B-?2DA92B
!2. Funk:ija gornjih disajnih puteva u pripremi vazduha je 9;28-BJ-/
,2?I-92BJ- A LA+U-BJ- 92,H@H2.
!!. Faktori koji pomeraju krivu diso:ija:ije oksihemoglo3ina udesno1
pH opada/ #K&* raste/ t raste/ H#? raste
!*. Karotidna tela0:a detektuju promene1
#&2
!(. =inutni volumen disanja je K&;@ALAB2 92,H@H2 K&J2 692K&? =AB@D2
H&6#- @ HA62JB- #@D-9- i iznosi . l'min
!.. -kspiratorni mi0i>i koji uestvuju u 4orsiranom ekspirijumu su
mm. inter:ostalis interni/ mm. re:ti a3dominis/ m. transverses a3dominis/ m. o3liXues
a3dominis
!". Anspira:ioni kapa:itet je z3ir HA62JB&? 9&;@=-B2 A AB6#AI2D&IB&?
I-,-I9B&? volumena i iznosi !(%% ml
!8. Frekven:u disanja diktira #B-@=&D2K6ALKA :entar/ sme0ten u ?&IBJ-=
H-;@ #&B62
!7. 9oljna kontrola disanja odvija se pod uti:ajem #IA=2IB&? =&D&IB&?
:entra/ koji je sme0ten @ K&IA 9-;AK&? =&,?2
*%. Iastu>i inspiratorni signal nastaje u
Anspiratornom :entru dorzalna respiratorna grupa neurona$
O$"L*" FIZIOLOI!"
1. 6ekre:iju salive pove>ava1
6timula:ija parasimpatikusa
2. 6trijatni duktusi najve>u ulogu imaju u1
@ stvaranju konane salive
!.?rani:e #H salive odrzavaju 1
Gikar3onatni i 4os4atni pu4er
*.Bajve>i pro:enat u sekre:iji salive ima1
?l. 6u3mandi3ularis
(.@ nespe:i4i:noj od3rani kao sastojak salive u:estvuje1
9oda
..=aseterini mi0i> ima1
&ko 1.% mi0i>nih vretena
".Ba3roj strukture koje u:estvuju u kretnjama donje vili:e1
=i0i>i/ D= zglo3 i zu3i
8.&ro4a:ijalni 3ol se prenosi1
n. maVilarisom i n. mandi3ularisom
7.,a diskus artikularis tano je1
#rednji deo je spojen sa kapsulom
1%.&dakle poti:e 6alivarna amilaza1
6inteti0e se u a:inusnim >el. #arotidne pljuvane <lezde
11. #H pljuva:ke odrzava1
Gikar3onatni pu44er
12.#olo<aj 4iziolo0kog mirovanja donje vili:e odredjuje 1
m. temporalis i m. maseter koji su kontrahovani izometrijski
1!.Ba 4ormiranje konane salive utie1
2ktivna reapsorp:ija natrijuma
1*.6ekre:ija proteina pljuvake zavisi od1
6timula:ije adrenergikih nerava
1(. @ duktusima pljuvanih <lezda 4ormira se K&B2LB2 #;J@92LK2/ pri
emu se natrijum reapsor3uje 2KDA9BA= DI2B6#&ID&=/ a kalijum se
6-KI-D@J-
1..@ pljuva:i je prisutan enzim 62;A92IB2 2=A;2,2 koji deluje na T1-n$
glikozidne veze u molekulima skro3a i glikogena i razla<e ih do =2;D&,-/
?;@K&,- A ?I2BALB&? H-K6DIAB2
1".6ta omogu>ava sta3ilnost kristalne re0etke hidroksilapatita.
Fluor
18. 6u3lingvalna pljuvana <lezda lui =@K&,BA sekret/ izvodni kanal je
G2ID&;ABAJ-9 H@KD@6
17.&3jasni znaaj sekretorne komponente sekretornih imunoglo3ulina pljuvake
+titi FK 4ragment od razaranja
2%.Ie4leks masetera spada u =A&D2DALK- re4lekse/ a re:eptori ovog re4leksa su
#I&#IA&I-K-#D&IA
21.Ba3roj tipove <vakanja
=aseterini/me0oviti iA temporalni
22.Kavum artikulare D= zglo3a ispunjen je 6AB&9AJ2;B&= D-LB&+U@ ija je
4iziolo0ka uloga B@DIADA9B2/ ,2+DADB2 A YYYYY
2!.Bavesti 4iziolo0ke uloge zglo3ne kapsule D= zglo3a &?I2BAL292 #&KI-D-
,?;&G2/ ;@LA 6AB&9AJ2;B@ D-LB&6D
2*.Kentar za mastika:iju nalazi se @ #I&H@8-B&J =&8HABA
2(.#omeranje zu3a u toku <vakanja mo<e 3iti H&IA,&BD2;B& A 9-IDAK2;B&
2..#roteini i polipeptidi pljuvake se sinteti0u u F&;AK@;2IBA= U-;AJ2=2
2KAB@62
2".6aliva ekskretuje HJ i KJ/ @I-@/ KI-2DABAB
28.Beophodan uslov za stimula:iju gustativnih re:eptora je H2 6- =2D-IAJ2
#I-DH&HB& I2,;&8A @ #;J@92LKA
27.Ie:eptori za 3ol u usnoj duplji nalaze se @ #-IA&H&BKAJ@=@/ #@;#A
!%.,a sintezu i ekzo:itozu proteina pljuvake potre3an je :2=# kao sekundarni
mesend<er.
FIZIOLOI!" -I$#+L"-I!'
1. ,a odnos pulsa i kretanja krvi ta:no je 1
Ha je puls 1(V 3rzi od kretanja krvi
2. 9azomotori su1
2rteriole/ metaarteriole/ venule
!.9azokonstrik:iju krvnih sudova je posledi:a1
Boradrenalina
*.@ aorti je puls1
Bajsporiji
(.9rednost krvnog pritiska ne zavisi od1
Iezidualnog volumena plu>a
..#rotok krvi kroz vene olak0ava1
Bjihova rastegljivost
".;im4a1
6adr<i plazma proteine
8.Bajelastinija arterija u organizmu je1
2orta
7.#rotok krvi kroz odre5eni krvni sud zavisi od1
Letvrtog stepena poluprenika krvnog suda
1%. 9azomo:ija prekapilarnog s4inktera zavisi od1
#ar:ijalnog pritiska kiseonika
11. Kontinuirani tip kapilara sre>emo u 1
KB6-u
12. Garore:eptori karotidnog sinusa i luka aorte reaguju na1
#romenu D2
1!.Ielaksantni 4aktor vaskularnog endotela je1
B&
1*.Kapa:itativni krvni sudovi su1
9ene
1(.2ko je Iejnoldsov 3roj ve>i od 2%% krv se kre>e tur3ulentno
1..Bajve>i otpor u sistemskoj :irkula:iji pru<aju1
Derminalne arterije i arteriole
1".6emilunarni zalis:i aorte otvaraju se kada pritisak u levoj komori #&6D2B-
9-UA od HAJ26D&;B&? pritiska u aorti.
17.6rednji arterijski pritisak u plu>noj :irkula:iji iznosi
1. mmHg
2%.Ie:eptori depresornog re4leksa nalaze se
@ zidu arterijskih krvnih sudova
21.Hikrotni zu3a: s4ingmograma sinhron je sa AA dijastolnim sranim
tonom.
22. Fle3ogram je kriva #@;6BAH &6KA;2KAJ2 9-B2 i registruje se na H-6B&J
#I-DK&=&IA
2!. #ritisak na arterijskom delu kapilara je !%mmHg/ a na venskom delu 1% mmHg
2*. 9enska pumpa omogu>ava 6BA8-BJ-#IADA6K2 @ 9-B2=2/ a ine je
=@6K@;2D@I2 A 9-B6K- 92;9@;-
2(. #o &movom zakonu protok krvi kroz krvne sudove odre5en je 4ormulom
OWZ#AI
2.. #ulsus rarus je kvalitet pulsa koji se javlja
#ri smanjenoj 4rekven:i sr:a
2". #arasimpatikus izaziva vazodilata:iju krvnih sudova
KB6-a/ li:a/ polnih organa
28. #romer krvnih kapilara u plu>ima iznosi ( Sm/ a to je
va<no z3og @GI,2B- HAF@,AJ-
27. 9azomo:ija je
Kontraktilnost i dilatarnost prekapilarnog s4inktera
!%. &d hidrostatskog pritiska krvi zavisi vrednost
#ritiska u venama
FIZIOLOI!" .+.$'"
1. #ojava glukoze u de4initivnom urinu desava se kada 1
Antenzitet 4iltra:ije glukoze u glomerulu prevazidje intenzitet resorp:ije glukoze u
tu3ulima
2. #od dejstvom vazopresina najve>i deo 4iltrirane vode se resor3uje1
@ distalnom tu3ulu
!.Antenzitet glomerularne 4iltra:ije se smanjuje u uslovima1
9azokonstrik:ije a4erentne arteriole i umerene vazokonstrik:ije srednjeg srterijskog
pritiska
*.@ 3u3regu se kalijum1
Filtrira/ resor3uje i sekretuje
(.?lomerularni 4iltrat ne sadr<i1
#roteine i krvne >elije
..Klirens je jednak nuli za1
6upstan:e koje se ultra4iltriraju i potpuno reapsor3uju
".Hilu:ioni segment1
Je deo Henlejeve petlje i nepropustan je za vodu
8.Koja od navedenih supstan:i se najvi0e reapsor3uje u tu3ulima1
-lektroliti
7.?lomerularni pritisak zavisi od1
2rterijskog pritiska
1%.2ldosteron reguli0e tu3ularnu reapsorp:iju u 1
Histalnom tu3ulu
11.Bajni<i pritisak u 3u3regu je u 1
#eritu3ularnim kapilarima
12.Ieapsorp:ija vitamina iz glomerularnog ultra4iltrata odvija se u
#I&K6A=2;B&= tu3ulu 3u3rega
1!.,a delovanje 2HH vazopresina $ na reapsorp:iju vode neophodno je #&9-U2DA
&6=&;2;B&6D KI9A
1*.#lasti:ni tonus je 6#&6&GB&6D +@#;J-? &I?2B2 H2 6- #IA;2?&HA @
BJ-=@/ :istometrogram je KIA92 ,29A6B&6DA # @ =.G.&H 9 @ BJ&J
1(.#rolaz materija kroz 4iltra:ionu mem3ranu determinisan je slede>im
parametrima 9-;ALAB&= #&I2 8Sm$ A negativno naelektrisanje proteoglikana
navesti 3ar dva$
1..Ba luminalnoj strani tu3ulo:ita proksimalnih ne4rona odvija se 2C 2KDA9BA
transport/ a na 3azolateralnoj strani istih tu3ulo:ita 1C 2KDA9BA transport.
1".,onule okludens su D-6B- 9-,- A,=-HJ@ -#AD-;BAH U-;AJ2 i
propustjlive
su za H2%/Ba/Kl -;-KDI&;AD-$
18.@ Henlejevu petlju tu3ularana tenost ulazi sa osmolalno0>u od 1
!%%mosmol
17.6ta je protivsrujni izmenjiva 9262 I-KD2/ a protivstrujni umno<iva
H-B;-J-92 #-D;J2
2%.9azokonstrik:ija arteriole a4erens ima za posledi:u 6=2BJ-B H&D&K KI9A @
?;&=-I@;- A D2K&HJ- 6=2BJ-B #IADA62K @ ?;&=-I@;A=2/ &G2
&92 F2KD&I2 H&9&H- H& 6=2BJ-B- FA;DI2KAJ-.
21.#odo:iti su >elije koje se nalaze B2 9A6K-I2;B&= ;A6D@ G&[=2B&9-
K2#6@;-
22.#eritu3ularni kapilari se nalaze &K& H-B;-J-9- #-D;J- i njihiva
4iziolo0ka uloga je @ K&BK-BDI&92BJ@ =&KI2U-
2!.Jukstaglomerularni aparat lui tkivni hormone I-BAB / -IADI&#&-DAB
2*.=akula densa lui I-BAB /ako je 6=2BJ-B2 kon:entra:ija Batrijuma u
tu3ularnoj te:nosti.
2(.#rilikom dugotrajne vazokonstrik:ije atreriole e4erens/ glomerularna 4iltra:ija
se H@?&I&LB& 6=2BJ@J-
2..Fiziolo0ka glukozurija se javlja #IA @B&6@ 9-U- K&;ALAB- @?;J-BAH
HAHI2D2/ DJ. K2H2 6- #I-HJ- #I2? I-2#6&I#KAJ- ?;@K&,-
2". #rimarni urin sadrzi 1
6ve kao krvna plazma osim proteina i >elija krvi.
28.,a kon:entrovanje urina zaduzeni su
Jukstamedularni ne4roni
27. Hes:endentni deo Henlejove petlje je propustljiv za
H2& i umereno popustljiv za Ba i ureu
!%. @ kojem delu 3u3rega nema sekre:ije
@ glomerulu
FIZIOLOI!" -*(a
1. @ toku anelektrotonusa mem3rana je u 1
Hiperpolarizovanom stanju
2. 9remenska suma:ija je posledi:a1
!. Hepolariza:ija nervne >elije je posledi:a1
#ove>anja propustljivosti ulaska Ba u >eliju
*. 6altatorna konduk:ija je1
6kokovito preno0enje impulsa kroz mijelizovano nervno vlakno
(. Anhi3itorni medijatori KB6-a deluju tako 0to1
#ove>avaju propustljivost mem3rane za hlor
.. @ neuro-neuralnim sinapsama ak:ioni poten:ijal se prenosi1
Jednosmerno
". Ba unutra0njim organima/ holinergiki re:eptori na postsinapti>koj mem3rane su1
=uskarinski =12 =!
8. Koja od navedenih nervnih vlakana imaju najmanju 3rzinu sprovo5enja ak:ionog
poten:ijala1
K vlakna
7. #rimarna 4unk:ija 3azalnih ganglija je1
#laniranje A programiranje motornih radnji/ da o3ez3edi zajedno sa :ere3elumom
normalno motorno 4unk:ionisanje :ere3ralnih motornih o3lasti
1%. Beurotransmiter simpatikih postganglijskih vlakana je1
B&Iadrenalin uglavnom / 2:h retko
11. Kere3rospinalna tenost1
Aspunjava komore/ :isterne oko mozga/ su3arahnoidalni pro:tor mozga kimene
mo<dine
12. ?old<ijev tetivni organ se nalazi1
@ tetivi mi0i>a
1!. Gro:kina zona je lokalizovana u 1
#odruju primarnog motornog korteksa A neposredno iznad silvijeva 4issure
1*.@ simpatikusnom nervnom sistemu1
1(.=ali mozak1
K&ordina:ija
1..@ 4iziolo0kim uslovima ak:ioni poten:ijal se generi0e na aksonskom 3re<uljku
zato 0to1
sadr<i najve>i 3roj 9-? kanala
1". -ks:itatorni postsinaptiki poten:ijal -#6#$ nastaje kao posledi:a permea3ilnost
mem3rane postsinaptikih neurona za
Ba
18. Ie:eptori du3okog senzi3iliteta su
=i0i>no vreteno/ ?old<ijev tetivni organ/ re:eptori zglo3nih kapsula
17. ,akrivljenost onog soiva je ve>a kada gledamo #I-H=-D- B2 G;A,AB@
2%. Bo:i:eptori su I-K-#D&IA ,2 G&; od kojih polaze a4erentna vlakna tipa 2\ A
K - 9;2KB2
21. I-= 4aza spavanja se javlja B2 692KAH .%-7% =AB. u to vreme ABD-B,A9B&
62BJ2=& / 6IL2B2 A I-6#AI2D&IB2 ] 6@ B-#I29A;B-/ 2KDA9BA
#&KI-DA =A+AU2/#&6-GB& &LAJ@.
22. Horzalna respiratorna grupa jedara nalazi se @ #I&H@8-B&J =&8HABA i
odgovorna je za I-?@;2KAJ@ AB6#AIAJ@=2 A I-6#AI2D&IB&? IAD=2
2!. 6upraoptika jedra se nalaze @ HA#&D2;2=@6@ i osetljiva su na
#romene &6=&;2;B&6DA
2*. Ba3roj eks:itatorne medijatore u KB6u 2:h/ B&I2HI-B2;AB/ 2HI-B2;AB/
#&#2=AB/ ?;@D2=2D
2(. Funk:ija 3azalnih ganglija je #;2BAI2BJ- A #I&?I2=AI2BJ- / najva<niji
neurotransmiter je H&#2=AB/ 2:h
2.. Homunkulusi su D&#&?I2F6K- I-#I-,-BD2KAJ-i nalaze se #IA
6-B,&IB&J =&D&IB&J K&IA
2". #ostganglijska vlakna simpatikusnog nervnog sistema lue B&I2HI-B2;AB/ a
izuzetak su ,B&JB- 8;-,H- A EEEEEEEEEEEE/ gde se na postganglijskim vlaknima
lui 2:h
28. Holinergiki re:eptori su =@6K2IAB6KA A BAK&DAB6KA
27. 2drenergiki re:eptori su
T 1 T2 Q1 Q2
!%. =i0i>na vretena su #I&#IA&I-K-#D&IA i nalaze se @ DIG@H@ =A+AU2