Ekologija je bioloka disciplina koja prouava odnose izmeu ivih organizama i

spoljanje sredine i njihovo delovanje na organizme.oikos-dom,stanite,logos-

nauka.Po ekelu to je nauka o prirodi,bavi se biolokim sistemima i nainima na koji
oni !unkcioniu,a sutina je kako ovek da pravilno upravlja prirodom.Ekologija
prouava ivi svet na organizacionim nivoima "jedinka-vrsta-populacija...#.Ekologija
prouava !unkcionisanje prirode u celini.$ajira je disciplina biologije,integrie sve
ostale i prouava i neivu prirodu.ekel%ekologija je nauka o bios!eri.Ekologija se
prema predmetu prouavanja deli na !itoekologiju i zooekologiju.&groekologija je
deo primenjene ekologije koja se bavi principima koji se koriste u
poljoprivredi,umarstvu....Poljoprivreda je ljudska delatnost koja je prva poela da
menja prirodu,pa i da negativno utie na nju.'na unitava prirodnu vegetaciju da bi
ovek obraivao to zemljite.( agroekologiji ovek je najvaniji !aktor.$e poznaju)i
ekoloke principe,ovek jako loe utie na prirodu pa time i na sebe. $eobnovljivi
prirodni resursi su oni koji kad se unite ne mogu vie nikad da se obnove "ista
pija)a voda,vazduh,zemljite-pre svega plodno i obradivo-ono se stvara kroz
geoloku istoriju#.*ivot je star oko milijardu godina.$a zemlji ima nekoliko milijardi
vrsta.Ekologija se deli prema nivou organizacije ivog sveta koji prouava%
idioekologija-na nivou vrste+sinekologija "biocenologija ,sistemska ekologija#-
prouava odnos sistema ivih organizama.-itocenologija prouava biljne
zajednice..oocenologija prouava ivotinjske zajednice.
/poljna sredina "ivotna sredina# je kompleks "skup# najrazliitijih !aktora "uticaja#
"neive prirode,ivih organizama# na neku vrstu.Ekoloki !aktor je pojedinani uticaj
te ivotne sredine. *ivotno stanite "biotop# je skup svih !aktora neive prirode koji
deluju na jednom prostoru i prostor na kome ivi jedinka. $a jednom biotopu ivi
biocenoza "ivotna zajednica# to je grupa "kombinacija# vrste tj. svih ivih
organizama koji naseljavaju odreeni biotop-prilagoeni su na ivot u tom biotopu i
prilagoeni su jedni na druge. 0im se neto promeni,bilo koji !aktor sledi poreme)aj
ekoloke ravnotee-sledi katastro!alno izumiranje vrsta "npr. meteor-poreme)aji
klime-izumiru dinosaurusi koji su bili prilagoeni na sva stanita-vazduh,voda,kopno
kao danas sisari#..a poslednjih 12 godina srednja godinja t se pove)ala za 1-
345.6iotop i biocenoze ne postoje jedna bez druge "moda biotopi ali jako
retko#,dakle podela je vetaka. 6iotop i biocenoze zajedno ine ekosistem ali to
nije njihov prost zbir ve) meusobni uticaj "aktivna integracija# npr. zemlja je
stvorena radom ivih organizama "biljaka,ivotinja i mikroorg.#+uticaj biljaka na
klimu%sav '
3
u atmos!eri potie od njih,tj. biogenog je porekla.Prvi organizmi su bili
anaerobni. 6iomi-vie slinih ekosistema,veliki kompleksi nastali pod uticajem
klime,globalni ekosistem"sve pustinje na svetu ine biom pustinja#. 6iomi se grupiu
u biocikluse.6iociklusi-ujedinjeni biomi. Postoje biomi kopna,slatkih i slanih voda.
6ios!era je deo litos!ere,hidros!ere,atmos!ere naseljen ivim bi)ima, !unkcionie kao
globalni ekosistem. -unkcije bios!ere% kruenje materije i protok energije.
"7vanovi papiri)i-*ivotna sredina 8kompleks svih uticaja koji na organizme deluju na
mestu gde ive. Ekoloki !aktori-pojedinani uticaj na organizme bilo ive ili neive
prirode. 6iotop-ivotno stanite,prostor gde ima organizama koje se odlikuje
speci!inim kompleksom ekolokih !aktora. 6iocenoza,ivotna zajednica-kombinacija
svih ivih bi)a koja su karakteristina za dati biotop.
6iotop9 6iocenoza : ekosistem Ekosistem-interakcija biotopa i biocenoze koji u
prirodi deluje nezavisno dok se ne promene uslovi. &groekosistem-njime upravlja
ovek,stvara ga i unitava.
6ios!era-deo litos!ere,hidros!ere,atmos!ere naseljen ivim bi)ima,!unkcionie kao
globalni ekosistem. -unkcije bios!ere% kruenje materije i protok energije.Ekologija
je bioloka disciplinska nauka koja se bavi prouavanjem uticaja ivotne sredine na
organizme.#
( agroekologiji imamo% agros!era "poljoprivredni proizvodni prostor+prostor u kom
se proizvodi hrana#,antropos!era "zone u bios!eri koje je naselio ovek+ organizovani
nain ivota uslovio je oveka da organizuje proizvodnju hrane u okviru gajenja
biljaka#.;eo antropos!ere pogodan za poljoprivrednu proizvodnju zove se agros!era
"prostor u kome se proizvodi hrana#.0ovek prilagoava uslove.&gros!era nije
kontinuirana celina.Poljoprivredni proizvodni prostor je organizovan na principu
usklaivanja biljnih i stoarskih proizvodnih grana sa !aktorima sredine.(
poljoprivrednom proizvodnom prostoru !aktori sredine su retko optimalni,pa se
koriste razliite mere da se oni koliko-toliko kontroliu i da se izbegne negativni
uticaj spoljanje sredine-navodnjavanjem,sejanjem u odgovaraju)e vreme,obradom
zemljita.
Elementi poljoprivrednog proizvodnog prostora
&gros!eru ine% agrobiotop-poljoprivredno stanite-ini ga kompleks abiotikih
!aktora-zemljite,relje! i klima koji su praktino nerazdvojivi.&grobiotopi su
integrisani u posebne povrine na zemlji koje su pogodne za poljoprivrednu
proizvodnju "najve)i deo nije pogodan#.&grobiotop ini zemljite zajedno sa klimom i
relje!om, u kom je organizovana atmos!era..emlja i klima su nerazdvojiva celina i
moramo ih tretirati kao poljoprivredni prostor u ekolokom smislu. /tanini uslovi na
.emlji nisu jednaki i postoje razlike u klimi .emlje,relje!u i tipu zemljita.Potpuno
brisanje granica u agrobiotopu se ne moe ostvariti i zato ovek stvaranjem
pogodnih sorata i kori)enjem agrotehnikih mera iri areal gajenja u razliitim
ekolokim uslovima poljoprivredne proizvodnje.&gros!eru ine-poljoprivredno
stanite "agrobiotop# ,poljoprivredna ivotna zajednica "agrobiocenoza#,
poljoprivredne sinuzije "agrosinuzije#,poljoprivredni ekoloki sistem
"agroekosistem#.0ovek se trudi da agrobiotop prilagodi biljnim vrstama koje gaji,a i
da gaji one vrste koje odgovaraju tim uslovima "genomski princip prilagoavanja
staninim uslovima#.0ovek stvaranjem pogodnih sorti i agrotehnikim merama iri
areal u razliitim ekolokim uslovima polj. proizvodnje. &grobiocenoza-
poljoprivredna ivotna zajednica- osnovni inilac su agrobiocenoze- je naje)e
jedna vrsta "ranije se gajilo vie vrsta#, i ona je edi!ikator zajednice i najvaniji lan,
dok kod prirodnih biocenoza ima vie vrsta./poredni lanovi "tzv.pratilaki
kompleks# su naje)e nepoeljni-npr. korovske biljke koje konkuriu gajenoj biljci
za sve !aktore i ugroavaju prinos+insekti, glodari, mikroorganizmi "oni mogu biti i
korisni-u zemljitu#. &grobiocenoza- ivotna zajednica "gajene biljke koje slue
oveku,a i one koje su tetne po agrobiocenozu#.Prema !unkciji postoje < grupe
lanova biocenoze% proizvoai "biljke, doma)e ivotinje#,potroai
"ovek,tetoine,doma)e ivotinje# i razlagai "mikroor.#. 'sobine agrobiocenoze i
razlike u odnosu na spontanu biocenozu% spontane biocenoze su bogate
vrstama,osnovna bioloka jedinica je vrsta, imaju celovit lanac ishrane i
uravnoteeno stanje u klimaks zajednicama i vrlo su stabilne.&grobiocenoze su
siromane vrstama, osnovna bioloka jedinica je sorta ili hibrid, prekinut lanac
ishrane "od ivotinja su tu samo biljojedi# zato nema ekoloke ravnotee,nju stvara
ovek i to je nedostatak agrobiocenoze,a prednost% sistem je otvoren za pove)anje
produktivnosti jer se stalno stvara iznova pa novim merama moe da se pove)a
produktivnost,a u poljoprivrednoj zajednici to ne moe. =rlo su nestabilne.=rste se
ne mogu genetiki ukrtati "genetika barijera#, isti hibrid 8 klon-apsolutno isti
genetiki materijal,nema genetike varijabilnosti to se u prirodi ne deava i nije
poeljno-zato se javlja mnogo vie tetoina a i zato to nemaju ta drugo da
jedu#.Poljoprivredne sinuzije "agrosinuzije# su skup individua razliitih vrsta sa
slinim pravcem razvoja npr. korovske sinuzije.
&groekosistem-poljoprivredni ekoloki sistem.
Ekoloki !aktori su pojedinani uticaji spoljanje sredine koji deluju na ivi
organizam. /va iva bi)a moraju da se prilagoavaju na ekoloke !aktore i njihove
promene,mnoge izumiru. >o se u prirodi stalno deava,a danas pod uticajem oveka
jo bre. ?lasi!ikacija ekolokih !aktora% prosti "t,voda,vetar,sadraj $ u zemljitu# i
sloeni "sastoje se od vie prostih !aktora npr. klima,zemljite,relje!,iva bi)a tj.
biotiki !aktori#.Prema nainu delovanja-direktni "svetlost,t# i indirektni "npr.
elementi relje!a-nadmorska visina,nagib terena,izloenost stranama sveta utiu na
promenu klimatskih !aktora #.;ele se i na abiotike "!aktori neive prirode+
klimatski-svetlost,t,vlanost vode,vazduha,vetar+ eda!ski-stene, zemljite+orogra!ski-
relje!+geo!iziki-gravitacija,magnetnost#, biotike "uticaj biljaka,ivotinja i
mikroorganizama na biljke# i antropogene"pozitivni i negativni uticaj
oveka#.'sobine ekolokih !aktora- promenljivost u prostoru i vremenu.>o je
osnovna osobina ekolokih !aktora.(sled nje, ivi prganizmi su u stalnoj
adaptaciji.Promene mogu biti stalne "uobiajene#-npr. dan,no),sezonske promene i
u tom sluaju su predvidljive. ?ompleksno delovanje-!aktori niskad ne deluju
pojedinano ve) uvek zajedno.(sled toga oni se menjaju tj. utiu jedan na drugi
"npr. uticaj t na vlanost% kad t raste,vlanost opada#.
"7vanovi papiri)i-Postoje 3 vrste promenljivost "adaptacija#%@or!oloka-vezana je za
!ilogeniju, i !iziloka- nain na koji se biljka priprema za uticaje spoljanje sredine na
nivou )elije. Ekoloka nia-niz adaptacija, nain preivljavanja,mesto koje vrsta
zauzima u ekosistemu sa svim njenim potrebama.(loga ekoloke nie je u prirodi da
kada gajimo biljku moramo znati ta joj treba.Preklapanje nia dovodi do negativne
konotacije.Ekoloka nia- koristi se jo i za odreivanja stepena preklapanja i naina
izbegavanja npr. t je uslov koji odreuje rast ili razmnoavanje svih organizama,ali
razliiti organizmi toleriu razliite opsege t. 'vaj opseg je jedna dimenzija ekoloke
nie nekog organizma.Esencijalni ekoloki !aktori su oni koji su osnovni za ivot i ne
mogu se zamenjivati drugim.&li, manjak nekog od njih eventualno moe da se
nadoknadi "kompenzacija#,npr. manjak toplote u polarnim oblastima kompenzuje se
time to je u letnjem periodu stalno dan "stalna orotosinteza# pa na godinjem nivou
biljke mogu da ostvare odreenu produkciju. Ekoloka valenca-predstavlja
amplitudu variranja jednog ekolokog !aktora u okviru kog ima postojanja date
vrste.7ma karakteistine < kardinalne take% dva pesimuma "min i maA# i optimum.
@in-vrednost na kojoj poinje rast i razvi)e odreene vrste+ maA-vrednost iznad koje
prestaje rast i razvi)e odreene vrste+ opt-vrednost na kojoj je najbolja
produkcija.'na vrsta koja ima iroko rasprostranjenu valencu je eurivalentna
"rasprostranjena na raznim t npr. =ik#.'rganizmi koji imaju uske amplitude variranja
ekolokih !aktora su razliito prilagoeni na promenu t./tenovalentne vrste% npr.
endemiti veoma retki,specijalizovani po pravilu oligo-niska t,meta-visoka t.Prema
obliku valence oligo-vrste su bolje pri niim t,mezo-vrste su na optimalno umerenim
t i poli-bolje prilagoene viim t ali trpe i nie t.&ntropos!era-povoljne s!ere koje je
naselio ovek.'rganizovan nain ivota uslovio je oveka da organizuje proizvodnju
hrane u okviru gajenja biljaka. &gros!era-prostor u kom se proizvodi hrana ili
poljoprivredni proizvodni prostor..a organizaciju poljoprivrednog proizvodnog
prostora moraju biti osigurani svi uslovi koji pomau gajenje biljaka i doma)ih
ivotinja.&gros!era nije zaokruena celina,ve) se utapa meu vodeni prostor i
dr.Poljoprivredni proizvodni prostor organizovan je na ekolokom principu
usklaivanja biljnih i stoarskih proizvodnih grana sa !aktorima sredine..a opstanak
bi)a potrebni su neophodni ivotni !aktori.( agros!eri ovek pokuava da kontrolie
vegetativnim !aktorima u smeru optimuma,uz izbegavanje vegetacijskog uticaja na
lanove proizvodnje.Elementi poljoprivrednog proizvodnog procesa"prostora#-
&gros!eru ine selde)i elementi% poljoprivredno stanite "agrobiotop#,poljoprivredna
ivotna zajednica "agrobiocenoza#,poljoprivredne sinuzije "agrosinuzije# i
poljoprivredni ekoloki sistem "agroekosistem#.&grobiotop ini zemljite zajedno sa
klimom i relje!om,u kom je organizovana atmos!era..emlja i klima su nerazdvojiva
celina i moramo ih tretirati kao poljoprivredni prostor u ekolokom smislu./tanini
uslovi na .emlji nisu jednaki i postoje razlike u klimi .emlje,relje!u i tipu
zemljita.Potpuno brisanje granice u agrobiotopu se ne moe ostvariti i zato ovek
stvaranjem pogodnih sorti i kori)enjem agrotehnikih mera,iri areal gajenja u
razliitim ekolokim uslovima poljoprivredne proizvodnje.&grobiocenozaBivotna
zajednica "gajene biljke koje slue oveku,a i one koje su tetne za
agrobiocenozu#./vi lanovi agrobiocenoze se mogu podeliti na glavne "nosioci
proizvodnje-gajenje biljaka i doma)ih ivotinja# i sporedne "koji zbog heterogenog
sastava imaju naziv prate)i kompleks "korovi,tetoine,insekti,glodari##.Prema
!unkciji lanovi se dele na% proizvoae, potroae i razlagae./pontane biocenoze
bogate su biljnim i ivotinjskim vrstama,dok je agrobiocenoza siromana vrstama,a
bogata pripadnicima jedne vrste.( spontanim biocenozama vrsta je osnovna
bioloka jedinica,a u agrobiocenozama spoj sorata i pasmina doma)ih
ivotinja.Pomo)u sorte mogu)e je proiriti uzgoj vrsta u razliitim agrobiotopima, na
prvom mestu onih koji imaju ve)u poljoprivredno-ekonomsku vrednost.(
agrobiocenozi nalaze se samo biljojedi-herbivori.Cedan deo proizvodnje slui za
stonu hranu,jer ivotinje mogu iskoristiti onaj deo biolokog prinosa koji ovek ne
moe.( spontanim biocenozama postoje celoviti lanci ishrane "od
stvaranja,kori)enja,razlaganja organskih materija kada se krug zatvara#-
mehanizam samoregulacije ime se postie ekoloka ravnotea u prirodnim
jedinicama,a to je osnovni element stabilnosti biocenoze.#
Ekoloka nia je zbir potreba i adaptacija vrste na spoljanju sredinu.-odreeno
mesto i uloga bilo koje vrste organizama u prirodi.@esto ne u slinim stanitima
nego svi !aktori koji deluju na tu vrstu i sve ime oni deluju na spoljanu sredinu
"gde ivi,ta jede,odnosi sa drugim vrstama#./vaka vrsta ima svoju ekoloku
niu.&ko se nie dve vrste preklapaju,dolazi do kompeticije i borbe.&ko se suvie
preklapaju, jedna vrsta )e potisnuti drugu. Esencijalni ekoloki !aktori su oni koji su
osnovni za ivot i ne mogu se zamenjivati drugim.&li, manjak nekog od njih
eventualno moe da se nadoknadi "kompenzacija#,npr. manjak toplote u polarnim
oblastima kompenzuje se time to je u letnjem periodu stalno dan "stalna
orotosinteza# pa na godinjem nivou biljke mogu da ostvare odreenu
produkciju.;elovanje ekolokih !aktora de!iniemo preko valence.Ekoloka valenca-
predstavlja amplitudu variranja jednog ekolokog !aktora u okviru kog ima
postojanja date vrste. 7ma karakteistine < kardinalne take% dva pesimuma "min i
maA# i optimum.Eurivalentni organizmi "npr. euritermni ako se radi o t# imaju iroku
valencu-toleriu iroko variranje ekolokih !aktora.Diroko rasprostranjeni organizmi
"kosmopoliti# su oni koji imaju iroku valencu za ve)inu !aktora
"pacov,ovek,vuk,gajene biljke#.>akvih vrsta nema mnogo. /tenovalentni organizmi
toleriu vrlo mali raspon variranja ekolokih !aktora.'ni su endemi.=rsta moe biti
eurivalentna za jedan !aktor,a stenovalentna za drugi-npr. komarac je eurivalentan
za t,a stenovalentan za vodu.'rganizmi su endemici zato to su vrlo 1.stari "reliktni#
ivi !osili-preiveli su samo na tom mestu,a roaci su im izumrli.$a $. .elandu
postoji guter !ilogenetski stariji od dinosaurusa. Pani)eva omorika potie jo iz
tercijara-preivela je ledeno doba+samo na 3 planine->ara i jo jedna u 6osni. 3.nisu
stari ali su usko specijalizovani za odreene uslove.
'blik valence prema poloaju optimuma 8oligo,mezo,poli oblik.
=alenca stimulativnih !aktora-stimulativni "korisni# ekoloki !aktori su !aktori u
poljoprivredi koji nisu neophodni za ivot-npr. ubriva. Postoje < kardinalne take-
relativni minimum-nije apsolutni jer je opstanak vrste mogu) bez tog
!aktora,apsolutni maA-vrsta preko toga izumire i optimum.
=alenca tetnog !aktora-on ima 3 kardinalne take-relativni min i apsolutni maA# ne
postoji optimum jer tetni !aktor ne moe imati optimalno dejstvo..akoni delovanja
ekolokih !aktora- 7 zakon minimuma "Eibigov zakon min# je najvaniji i
najstariji.-aktor koji je u min je limitiraju)i !aktor za opstanak vrste "a isto vai i za
proizvodnju#. 77 zakon zajednikog delovanja !aktora "@ierlihov zakon# uvek deluju
zajedno,nikad pojedinano,utiu jedni na druge tj. oni se menjaju.
?lima-sloeni abiotiki !aktor-srednje stanje meteorolokih inilaca karakteristinih
za jedno mesto u toku dugog niza godina.
0inioci "!aktori# klime su% t,boja i vlanost,kretanje vazduha i svetlost.Prema veliini
oblasti% makroklima-kontinent,neka velika oblast+mezokima-neko mesto "lokalna
klima-selo,grad#+mikroklima-klima jednog biotopa.'na je trenutna,stvarna klima na
jednom mestu i jako je varijabilna+nanoklima-npr. kllima nalija lista i slino. $a
.emlji postoji mnogo tipova klime "radi se o makroklimi#% ekvatorijalna, tropska,
subtropska,mediteranska,kontinentalna,planinska,polarna itd.?od nas% umereno
kontinentalna "dominantan tip#,mediteranska,planinska "na visokim
planinama#.(mereno kontinentalni tip ima vie podtipova-na severu je klima vie
kontinentalna,na jugu umerenija+na istoku vie kontinentalna, na zapadu umerenija
i vlanija "to je klima vie kontinentalnija to su leta toplija,zime hladnije,a koliina
padavina je manja#..a ve)inu gajenih biljaka idealna je umerena kontinentalna
klima. (ticaj oveka na klimu% e!ekat staklene bate "globalno zagrevanje#-5'
3
,5
F
spreavaju odavanje toplote sa .emlje+ ozonske rupe "!reoni-hlor!luor veoma
reaktivniG# ozon titi od prodiranja (= i drugih tetnih zraenja.
?ontinentalna klima%neravnomeran raspored padavina "suni period leti#+
mediteranska%blage zime,suva leta+ planinska "iznad 1H22m#%hladne,duge
zime,prohladna leta.
-aktori klime%t,voda i vlanost,svetlost,vazduna kretanja.Pokazatelji klime% t,
koliina padavina. $aje)e se meri srednja godinja t "u 6eogradu 1145#srednje
mesene,dnevne,min,maA. $a osnovu srednje godinje t klimu delimo na% nivalna
"vrlo hladna-srenja god.t manja od 2,H45#,hladna "2-F45#, umereno hladna "F-
I45#,umereno topla "kod nas-I-1345#,topla "nae primorje-13-3245# i vrlo topla
"preko 3245#. ?oliina padavina-naje)e se meri ukupna godinja koliina padavina
"u 6eogradu J22mm#.Kaspored padavina tokom godine% aridna "suva,suna-ispod
3H2mm#,semiaridna "polusuna-3H2-H22mm#,subhumidna "poluvlana-H22-
1222mm#,humidna "1222-1H22mm#,perihumidna "veoma vlana- preko
1H22mm#.Povoljne za gajenje biljaka su subhumidna i humidna./emiaridna samo uz
navodnjavanje.&ko je srednja godinja t iznad 3245 i ako ima preko 1H22mm
padavina godinje gajene biljke ne mogu da izdre konkurenciju prirodne vegetacije
tj. ima mnogo tetoina.
?ombinacija t i koliine padavina-Eangeov kini !aktor- ?-: ',> '-ukupna godinja
suma padavina% >-srednja godinja t. $a osnovu kinog !aktora imamo podelu klime
na% aridnu "?- manji od F2#,semiaridna "F2-J2#,semihumidna "J2-I2#,humidna "I2-
1J2#,perihumidna "?- ve)i od 1J2#. Eangeov kini !aktor se isto esto rauna na
mesenom nivou-aridna"manji od <,<#,semiaridna "<-H#,semihumidna "H-
J,J#,humidna "J,J-1<,<#,perihumidna "ve)i od 1<,<#.7ndeks sue- 7s: ',>912
osnovni ograniavaju)i !aktor rasta i prinosa je voda. Poljozatitni pojasevi
"drve)e,iva ograda#-zatita od jakog vetra-erozija,visoka transpiracija,lomljenje
biljaka. 'braivanje zemljita "oranje,okopavanje# due uva vodu jer se remete
kapilarne punotine u zemljitu kroz koje se voda kre)e navie i isparava.
-aktori klime-svetlost
/vetlost kao ekoloki !aktor-abiotiki, prost,klimatski !aktor.$eophodan za ivot.
J5'
3
9 J
3
' L"hloro!il,svetlost# 5
J

13
'
J
9 J'
3
/vetla !aza !otosinteze je bio!iziki
proces.>amna !aza je biohemijski proces.
1.(svajanje svetlosti od strane hloro!ila.?vant svetlosti "!oton# izbija jedan elektron
iz spoljanje orbitale hloro!ila tako da taj elektron prelazi u vie energetsko
stanje.'vo se zove eksitacija hloro!ila.>a energja ide dalje,u tamnu !azu, kao i
elektron vodonika iz vode "'
3
koji se oslobaa ide iz vode# i oni se koriste za
redukciju.;obija se glukoza "visokoenergetski molekul#./utina !otosinteze je
pretvaranje svetlosne energije u hemijsku energiju "koja se kasnije pretvara u neki
rad, a sve to na kraju svodi se na toplotu#. /vetlost je vidljivi deo spektra
elektromagnetnog zraenja /unca./olarna konstanta je koliina energije koja dospe
na gornju granicu atmos!ere i iznosi I,3M CNcm3Omin.HPQ se odbija,a samo FPQ
dodje do zemlje. loro!il odbija zelenu svetlost a najvie usvaja crvenu svetlost oko
P22nm talasne duine "hloro!il a#,a hloro!il b usvaja i plavu svetlost. Dto je ve)a
talasna duina manja je energija koju taj talas nosi. /vetlost utie na biljke jainom
"intenzitetom#, spektralnim sastavom "kvalitetom# i duinom trajanja.
7ntenzitet se meri luksima.$a njega utiu%relje!"nadmorska visina,ekspozicija,nagib
terena#-ve)i intenzitet svetlosti je na ve)im visinama a takoe je ve)i i udeo (=
zraka+Reogra!ska irina-na Ekvatoru dan% no):13%13,na polovima J meseci %J
meseci+ oblanost-utie na to da li )e biti direktno zraenje "koje podrazumeva ve)i
intenzitet do nekoliko stotina hiljada luksa u podne kad je sunan dan# ili di!uzno
"par hiljada po oblanom danu#.;irektno zraenje ima vie 75 i (= a di!uzno nema
75,a mnogo manje ima (= i ostalih kratkotalasnih.6iljni pokriva utie na intenzitet
svetlosti u biotopu.Duma% di!uzna svetlost manji intenzitet.
>ipovi biljaka u odnosu na svetlost%1.elio!ite-za rast i razvoj zahtevaju iskljuivo
direktno /unevo zraenje i veliki intenzitet+ 3./kio!ite-prilagoene na uslove senke
i di!uznog zraenja smeta im direktno zraenje+ <.Poluskio!ite-imaju iru valencu za
svetlost, i mogu da opstanu u oba sluaja,ali vie im odgovara direktno zraenje i
veliki intenzitet.?ompenzaciona taka za svetlost je ona jaina svetlosti na kojoj se
izjednaava apsorbovani 5'
3
u !otosintezi sa odatim 5'
3
u disanju.$a tom nivou
metabollizam je u ravnotei,nema rasta ni razvi)a,biljka samo kompenzuje gubitak
5'
3
u disanju.>o je min jaina svetlosti na kojoj biljka opstaje.7znad toga biljka raste
i razvija se.elio!ite su mnogo ve)i producenti organske materije.=e)ina biljaka sa
velikom masom,ukljuuju)i i ve)inu gajenih biljaka su helio!ite..elena salata ima
bolji kvalitet u senci "jer listovi otvrdnu i ogrube ako su na /uncu#.Eistovi helio!ita su
di!erencirani,imaju zatite od gubitka vode "kutikula,di!erencirano palisadno i
sunerasto tkivo#.Eistovi skio!ita imaju samo sunerasti parenhim nenije su-sa
manje mehanikih elemenata.$jima ne smeta samo /unevo zraenje ve) i
isparavanje vode jer nisu zati)ene od toga..ato one trae zasenjivanje stanita jer
su vlanija i hladnija.Poluskio!ite su anatomski sline helio!itama ali imaju niu
kompenzacionu taku, tj. po !iziologiji su sline slkio!itama.
/pektralni sastav-za !otosintezu su najvanije crvena svetlost oko P22nm "hloro!il a#
i plava svetlost "hloro!il b#./vetlost u vodi se jako razlikuje od one u vazduhu 8
intenzitet je mnogo manji, nema crvenih zraka, najvie su plavi i ljubiasti. .ato kod
algi postoje drugi hloro!ili pored hloro!ila a koji postoji kod svih biljaka "c,d,e# i drugi
pigmenti. >ela su im vrlo tanka i ak prozirna "da ne zasenjuju jedni druge#. $a
ve)im nadmorskim visinama% bele dlaice na listovima "=erbascum#,votana
prevlaka- odbija zrake.
;uina trajanja- tokom jednog dana imamo dan i no).'vo je za neke biljke veoma
vano tj. one zahtevaju odreenu duinu dana i to se zove !otoperiodizam ili
svetlosni stadijum, a reakcija biljaka na duinu dana zove se !otoperiodska reakcija.
6iljke dugog dana-duina dana duu od 1F sati+ biljke kratkog dana- duina dana
kra)i od 1F sati+ indi!erentne biljke "neutralne#. &ko nema odgovaraju)e duine
dana, biljka ne moe da pree iz vegetativne u generativnu !azu "tj. da cveta#, ili
cveta mnogo kasnije to je nepovoljno "npr. ako je ve) otpoela sua ili hladniji
period# jer je cvet vrlo osetljiv. .ato je veoma vano da se o tome vodi rauna "gde
koja biljka moe da se gaji#.?od nas je najdui dan 1J,skoro 1P sati,i zato se kod nas
leti ne mogu gajiti biljke kratkog dana,ali eventualno mogu zimi. >akoe,moe da se
vri selekcija tako da biljke nemaju tu !otoperiodsku reakciju.Pritom, rast i
!otosinteza se nastavljaju sasvim normalno jer to ne zavisi od duine dana.;akle,
rast se nastavlja,a ometa se samo razvi)e,pa ako biljke gajimo u obrnutim uslovima
npr. rotkvice,zelena salata su biljke dugog dana,ali se gaje od jeseni do prole)a ba
zato da ne preu brzo u !azu cvetanja nego da to vie rastu.&li ako ho)emo
plod,seme tada moramo da potujemo potrebe biljke "ita,plodovi#.Po pravilu,biljke
koje su poreklom tropske su biljke kratkog dana a biljke iz umerenih krajeva su
biljke dugog dana,ali selekcija moe da ih menja. 6iljke kratkog dana%kukuruz "iz
CuneN/rednje &merike#,soja "?ina#, proso,pirina, konoplja,paradajz,paprika. 6iljke
dugog dana% strna ita-penica,ra,jeam,ovas "uglavnom su iz /rednje &zije-
@esopotamija,oko FH-H2S geogra!ske irine#,cvekla,rotkvica,lukovi,lan. @ogu)nosti
za prilagoavanje svetlosnih uslova su vrlo male ,osim u zatvorenim prostorima npr.
pomo)u elemenata relje!a "ekspozicija,nagib terena# nego se ide u suprotnom
pravcu,odabiraju se vrste i sorte koje mogu da se gaje u odreenim regionima.
>emperatura "toplota#- >oplota je abiotiki,klimatski,prost !aktor.>oplota je potrebna
zbog biohemijskih reakcija.$a apsolutnoj nuli "-3P<45# staje svako kretanje
molekula.>akoe enzimi nisu aktivni na niim temperaturama zbog smanjenog
kretanja molekula,a na viim temperaturama od FH-H245 se denaturiu./vaki
proces,svaki organizam ima svoju optimalnu t,a optimalne t se razlikuju i tokom
razvi)a..nai osnovni znaaj t je !izioloki. ;rugi znaaj t je ekoloki,to znai da su
organizmi veoma rasporeeni na .emlji u zavisnosti od toplotnih uslova,a u
zavisnosti od toplotnih uslova postoje i razliiti naini prilagoavanja tim
uslovima.>o prilagoavanje je izuzetno iroko npr. na stalnom ledu ive
modrozelene alge.Kaspored toplote na zemlji zavisi od % Reogra!ska irina- sa
pove)anjem geogra!ske irine opada temperatura "na svaki stepen geogra!ske
irine za 2,H45 opada srednja godinja temperatura#.>oplotni pojasevi-3 hladna,3
umerena i 1 arki#.@i smo u toplom delu umerenog pojasa "jer se ovaj deli na
umereno topli i umereno hladni#.Pravilo% to je organizam evolutivno primitivniji,to
je manje osetljiv na ekstremne uslove.( vru)im gejzirima opet modrozelene
alge.>ropska zona% biljke koje trae visoke t a ne podnose niske. ( odnosu na t
biljke se dele na !rigo!ilne "biljke hladnijih oblasti# i termo!ilne "biljke koje zahtevaju
ve)u koliinu toplote#.( odnosu na srednju godinju t "horizontalna zonalnost#
imamo%
@egatermne% t iznad 3245 niske pozitivne t dovode do obustavljanja enzimske
aktivnosti kod njih-biljke tropskih oblasti+
@ezotermne% 1H-3245 ne podnose mraz.@editeranske biljke-
maslina,agrumi,urme,palma,pirina, pamuci. ?od nas u primorju je srednja godinja
t oko 1J45+
@ikrotermne% 2-1H45 biljke umerenog pojasa.$eke vrste mogu uspeno da
preivljavaju mraz. 0etinari% graa lista-vrlo debela kutikula,razvijeni mehaniki
elementi "zatita od izmrzavanja#.Eistopadno drve)e% opadanje li)a.;rve)e%
kora.$eke zeljaste biljke% nadzemni delovi izumiru./eme je vrlo otporno na
izmrzavanje jer je suvo "ima malo vode#,debela semenjaa.$eke biljke prezime u
aktivnom stanju, zelene+
ekistotermne+ temperature ispod 245 biljke polarnih oblasti.$ajve)i deo godine su
pod uticajem mraza./lini mehanizmi kao kod prethodnih samo nema drvenastih
vrsta.>o je vegetacija tundra-to su niske bunaste !orme "vrlo je slina !lora na jako
visokim planinama#.Dtiti ih sneni pokriva "termika izolacija#.;laice,debela
kutikula i mehaniki elementi tite od izmrzavanja.&li to je siromana !lora-mali broj
vrsta.
$admorska visina-vertikalna zonalnost. =ertikalni gradijent t% na svakih 122m visine
srednje godinje t opadaju za 2,H45.>oplotni uslovi su odreeni kombinacijom
geogra!ske irine i nadmorske visine. ( /rbiji je osnovna vegetacija hrastova uma
"naje)e kitnjak i cer#.>o je osnovna vegetacija niih brdskih podruja "do
H22m#..atim ide bukova uma "ali u vlanijim oblastima,dakle vie u zapadnoj
/rbiji# ,etinarske ume "u suvljim tj. istonijim podrujima naje)e smra,a u
vlanijim tj. zapadnijim jela "ili kombinacija jele i bukve# i bor "on ne pravi zone ve)
ga ima svuda##. Rornja granica ume kod nas% 1I22-3222m. 7znad toga- livade i
panjaci "zeljaste biljke,preivljavaju zati)ene snenim pokrivaem#, i niske
bunaste vrste "kleka,borovnicaG#./ve ovo se odnosilo na globalnu
zonalnost.Eokalna zavisi od svaega. 7 sam biljni pokriva utie na toplotne uslove
npr. u umi je leti hladnije a zimi toplije.
&daptacije na niske t "mraz#
=oda se ledi prvo u intercelularima,taj led izvlai vodu iz okolnih )elija "isuivanje# a
zatim i u samim )elijama nastaje led i svojim irenjem razara tkivo.&daptacija
"!izioloki mehanizam# koji omogu)ava da biljka u zelenom stanju preivi mraz zove
se kaljenje.=eoma je vano vreme setve da bi biljke stigle da prou kroz to
kaljenje..ato su rani jesenji mrazevi "nagli pad temperatura# veoma tetni.
Postepeno sniavanje t inicira ubrzanu !otosintezu e)era koji se ne pretvara u
skrob ve) se gomila u vakuoli.0im je rastvor ve)e conc, on ima niu taku
mrnjenja+ takoe pove)an osmotski pritisak ne dozvoljava odlazak vode iz )elije
"suenje#.>o je bila prva !aza kaljenja%naputanje e)era u vakuoli. >o se deava na
9t "nikako ispod 245# primer% e)er sniava t mrnjenja i pove)ava osmotski
pritisak.;ruga !aza-na slabom mrazu od -1 do -345 koji izaziva dodatno izdvajanje
vode iz )elije "viak vode#,pa je rastvor jo vie conc.&ko jo padne i sneg zatita je
potpuna. @raz moe i povoljno da deluje na biljke. ?od ozimih biljaka potrebno je da
seme bude izloeno t ispod 245 da bi one mogle da te godine cvetaju i donesu plod
to se zove jarovizacia,i to je toplotni stadijum "kao to je !otoperiodizam svetlosni
stadijum#, inae )e cvetati tek slede)e godine./eme mora da se izloi niskim t da bi
moglo da se seje u prole)e i bude jari usev.$iske t utiu na cvet vo)aka
kajsija,breskva,ljiva rano cvetaju a cvet je najosetljiviji biljni organ i zato su prole)ni
mrazevi izuzetno tetni. Pupoljci "meristemska tkiva# su najosetljiviji na mraz.-145 ili
-345 u prole)e mnogo je tetnije nego -3245 zimi.
=isoke temperature
Telije umiru zbog otrovnih produkata raspada "denaturacija# belanevina i to
amonijaka.>o poinje na t ve)oj od F245.=isoke t kod biljaka prilagoenih na niske t
utiu na cvet "isuivanje polena# ime on postaje sterilan.?od strnih ita toplotni
udar-u !azi mlene zrelosti "prva !aza sazrevanja# kombinacija ova tri !aktora% t ve)a
od 3I45,relativna vlanost vazduha manja od 3HQ,jak vetar izaziva toplotni udar
penice.>o je vrlo tetna pojava. ( mlenoj zrelosti plod "krupa ili zrno# je zelen i
mekan jer jo nije ispunjen rezervnom materijom,a endosperm je kao mleko i ima
najvie vode"do H2Q sadraja#.>a voda pri toplotnom udaru ispari a zrno ostaje
smeurano i tu vie ne moe nita da se uradi,prinos je apsolutno uniten.>o se
deava ak i u navodnjavanom usevu,jer treba vremena da se voda sprovede do
zrna,a ovo isparavanje je trenutno.'va pojava je dosta retka kod nas jer su maj i jun
kioviti.'dbrana od visokih t% tvorevine na listovima iste kao za
zraenje,smanjivanje povrine tela.
=ernalizacija-uticaj niskih t na klijanje+ Carovizacija 8toplotni stadijum
>emperatura je jedini !aktor koji utie na razvi)e,a ono predstavlja niz kvalitativnih
promena u toku vegetacionog perioda biljke./vaka !aza razvi)a odlikuje se pojavom
novog organa.?ada i koliko )e trajati neka !aza zavisi samo od t "i od duine
dana#.Kast je niz kvantitativnih promena "pove)anje mase i veliine biljke#.$aje)e
rast i razvi)e idu uporedo..a rast su vani voda,svetlost,mineralne materije-
najvaniji je azot,zatim !os!or i eventualno kalijum a za razvi)e-neki mikroelementi
npr. u nedostatku vode rast staje,a razvi)e se nastavlja.?ada je sua,rast je mali,ali
svi organi su tu.
'pte potrebe gajenih biljaka za toplotom
'snovni pokazatelj je bioloki minimum temperature:najnie t na kojoj biljka moe
da opstane..naajne za odreivanje roka setve./etva mora da se obavi kad su t i
vazduha i zemlje iznad tog min."tabela#
>oplotna suma se dobija sabiranjem srednjih dnevnih t, a one se dobijaju
/ve t iznad biolokih min su aktivne t "jer na njima biljka raste i razvija se#.?ad od
aktivnih t oduzmemo bioloki min,dobijamo e!ektivne t.
Kasponi su zbog toga to razliite vrste i hibridi imaju razliite potrebe.;uinu
vegetacionog perioda odreuju potrebe biljaka za toplotom.?od nas je gornja
granica gajenja kukuruza J22m.
-enologija
-enologija je deo ekologije koja prouava periodinost u razvi)u ivog sveta.;eli se
na !enologiju biljaka "periodinost u razvi)u# i !enologiju ivotinja "periodinost u
ponaanju#.
Kast je kvantitativno uve)anje biomase.Kazvi)e je niz kvalitativnih promena koje se
ogledaju u pojavi novih organa.6rzina razvi)a zavisi samo od temperature.&ko su
one optimalne razvi)e ide vrlo brzo a ako su nepovoljne vrlo sporo.Kast vie zavisi
od vode i hrane a manje od temperature.Kazvi)e biljaka je podeljeno u !aze razvi)a-
!enoloke !aze-!eno!aze.-enoloka godinja doba ne poklapaju se sa kalendarskim%
zima "t manja od 2 5#,predprole)e "od 2-H45#,prole)e "H-1H45#,leto "t ve)e od
1H45#,jesen "1H-H45#,predzima "H-245#.Pojava odreenih !enolokih !aza nekih
biljaka oznaava poetak !enolokog godinjeg doba. >e pojave se zovu
vesnici.5vetanje visibabe je vesnik predprole)a "znak da t poinju da rastu#+
cvetanje kukureka,drena,leske.=esnici prole)a%cvetanje ljubiice i mnogih drugih
vrsta "vo)ke itd.#.=esnici jeseni% cvetanje mrazovca "im on procveta,znak da je
jesen nastupila#.
?od ita postoje !enoloke !aze u ponaanju.@igracije "npr. ptice selice#. ladna
zima-preivi malo larvi,a ako je obrnuto kasnije imamo najezdu insekata.
-enoloka posmatranja Primer% !eno!aze ozime penice.6eleimo datume pojave
odreenih !eno!aza.
Prvi datum koji beleimo je datum setve. -eno!aze ozime penice%
1.$icanje-pojava provg pravog lista.;atum nicanja belei se kada se na povrini
zasejanoj penicom vidi zeleni pokriva,visine biljaka 3-<cm.'d setve do nicanja
proe H-J dana.
3.6okorenje-pojava bonih izdanaka "u pazuhu prvog lista,pojavljuju se boni
izdanak#.;obija se vie stabala,to je poeljna osobina.;atum se belei kad vie od
H2Q biljaka ima taj boni izdanak "od nicanja do bokorenja proe 3-< dana-ne vie
od nedelju dana#.Potrebne t za bokorenje su H-1245,a upravo u ovoj !azi se vri i
kaljenje.Pod uticajem niskih t,biljka je sada "tj. zimi# u !azi mirovanja "latentnoj
!azi#,tj. svi ekoloki procesi su na minimum.@eutim uvek kad t dovoljno poraste
biljka moe da vri !otosintezu.( prole)e% aktiviranje !otosinteza.&ko bokorenje nije
bilo zavreno,sada se zavrava.
/ada biljka prelazi u !azu vlatanja, tj. intenzitet porasta.>o nije !eno!aza,jer se ne
pojavljuje novi organ. >ada je kritini period za vodu jer je !otosinteza intenzivirana
pa mora da se uzima 5'
3
-otvorene stome- porast transpiracije.0im doe do
sue,biljka zatvara stome,ulazi manje 5'
3
i zato ne proizvodi dovoljno organske
materije.6iljka nakuplja materije zato da bi mogla da obrazuje reproduktivne
organe./ toga ako je sada sua,prinosi se drastino smanjuju.
<.?lasanje-kad biljka dostigne genetski odreenu visinu,onda u pazuhu vrnog lista
izlazi klas.?las je cvast./loeni klas-sastavljen u vie klasi)a a u svakom klasi)u ima
po nekoliko cvetova.'ptimalne t su oko 1H45.;atum se belei kada vie od H2Q
biljaka ima klas..5vetanje-graa cveta zavisi samo od naina opraivanja.?od
penice% anemo!ilija "vetar#pleva-zatitni listi) oko celog klasi)a.?ad doe do
cvetanja,pleve se odvajaju i vide se ute antere pranika.?ad na vie od polovine
svih biljaka vidimo pranike,belei se datum cvetanja.'ptimalni uslovi su t od 1H-
3H45,umeren vetar "jak teti cvetovima#, suvo vreme.&ko je u doba cvetanja vlano
vreme,pleve se ne)e otvoriti,ali )e unutar do)i do samooplodnje "autogamija# to je
kod biljaka esto i nije negativno jer su biljke poliploidne.?od ivotinja recesivni gen
dobija ve)u !renkvenciju i zato se e)e desi da se spoje 3 takva gena i da se on
ispolji. -aza cvetanja je najosetljivija !aza na t.Porast t ili jak vetar uzrokuju da se
polen isuuje i postaje sterilan.Penica cveta krajem aprila,poetkom maja.?od
kukuruza% protoandrija-ranije sazrevanje mukih cvetova nego enskih,na istoj
biljci.Protoginija-ranije sazrevanje enskih cvetova.
H./azrevanje-!ormiranje ploda "zrno,krupa# a#mleno zrenje "zrelost#%cela biljka je
zelena,donji listovi poinju da ute..rno je zeleno,mekano sa tenim
sadrajem.=ode u zrnu ima preko H2Q.'va !aza je kritini period za toplotni
udar.;atum se belei kad je na vie od H2Q biljaka prisutna mlena zrelost.
b#votano zrenje "zrelost#-biljka je uta+samo je vrna internodija zelena..rno je
uto,ali meko kao vosak, u njega moe da se utisne nokat.=ode ima 3H-<2Q./ada
biljka vie nije osetljiva na neke spoljanje !aktore,jedino postoji opasnost od
poleganja. v# puno zrenje "zrelost#-bijka je potpuno suva,zrno potpuno suvo "ne
moe se utisnuti nokat#,voda 1F-1HQ.'vo je vreme za etvu.Poslednji datum u
dnevniku !enolokog osmatranja je datum etve.
=oda i vlanost
=oda je prost klimatski !aktor,neophodan za sve organizme.(ticaj vode moe biti
!izioloki i ekoloki. =oda je univerzalni rastvara "jer je dipolarna#.5itoplazma je i
sama jedan vodeni rastvor. ( vodi se deavaju svi !izioloki procesi,jer seme miruje.
( svakom organizmu MM,HQ vode odlazi na odravanje turgora"na kraju sva ta voda
ode u transpiraciju "kroz biljku stalno postoji kretanje vode##, a 2,HQ na !otosintezu.
Promet vode kroz biljku
1.&psorpcija-usvajanje vode.?od kopnenih biljaka% pomo)u korenovih dlaica i to
osmozom.'snovni preduslov za osmozu je ve)a conc rastvora u biljci nego u
zemljitu.( slanom zemljitu nije taj sluaj i zato obine biljke tu ne mogu da ive
ve) samo halo!ite koje su prilagoene.>o je relativno mali broj vrsta.'ne su esto
sukulentne "stablo#,a listovi su u vidu ljuspica.Telijski sok je vrlo conc rastvor soli
"jer conc mora biti ve)a conc nego u zemljitu#.=iak soli izbacuje na povrinu tela
"esto se na njima vide kristali soli#.>o su biljke slatina,obala mora i
okeana,vegetacija mangrove "uz obalu mora,na u)u reke u more#-naje)e
bunaste vrste,drvenaste,ive u uslovima plime "so# i oseke "mulj#,koren je u
potpuno anaerobnim uslovima i raste na gore,van zemlje tzv. vazduno korenje ili
pneumato!ori. ?od mangrove listovi su koasti,plodovi plivaju na vodi,klijaju na
samoj biljci,zatim klica padne u more,dospe do obale i tu se ukoreni. Postignuti su
vrlo dobri uspesi u selekciji penice otporne na slanije uslove.
3.>ransport pomo)u provodnih snopi)a- ksilem 9 !loem
<.>ranspiracija-preko kutikule "kutikularna#.>o je pasivno gubljenje vode,ne moe se
regulisati..avisi od debljine kutikule,t,vlanosti vazduha i vetra.-preko stoma
"stomaterna#.&ktivno je regulisana-zavisi od conc rastvora u )elijama zatvaraicama
i nije toliko zavisna od spoljanjih !aktora. Rutacija se javlja pri pove)anoj vlanosti
vazduha.Pokazatelji transpiracije su intenzitet transpiracije,transpiracioni koe! i
produktivnost transpiracije.7ntenzitet transpiracije je koliina vode koja ispari sa
jedinice povrine lista u jedinici vremena.>ranspiracioni koe!icijent je koliina vode
koju biljka izgubi za vreme za koje sintetie 1g suve materije.Produktivnost
transpiracije je koliina suve materije koju biljka izgradi za vreme za koje izgubi 1l
vode. >o je povezani jer kroz stome ulazi 5'
3
za !otosintezu pa to je ve)a
transpiracija, ve)a je i produkcija.>ranspiracioni koe!icijent kukuruza je 322l "toliko
treba za 1 g suve materije#.&ko je ishrana biljke dobra "mineralne
materije#,potroi)e manje vode.
Ekoloki znaaj vode% rasprostranjenost vrsta,adaptivne !orme "postoji ogroman broj
razliitih adaptacija na razliite uslove vode i vlanosti#. -ormativno dejstvo "utiu
na izgled biljke# imaju voda i svetlost. $e postoji neka globalna pravilnost rasporeda
vode, kao kod t.'na je na .emlji vrlo neravnomerno rasprostranjena.Rlobalni !aktori
koji utiu na vlanost su% udaljenost od mora-od &tlantskog okeana ka &ziji
ravnomerno opada koliina padavina "postoje pustinje uz morsku obalu#,pravac
pruanja planina,pravac duvanja stalnih vetrova "pasati,monsuni#.Eokalni !aktori%
nadmorska visina i svi elementi relje!a naroito ekspozicija i nagib terena,nivo
podzemnih voda%ako su visoke,mnogo utiu na vlanost zemljita,biljni pokriva-
tako gde je bujna vegetacija "ume# nema izraenijeg sunog perioda.Duma uva
vlagu u zemljitu%umska stepa "opalo li)e i sl.# kao suner upija vodu i ona ne
isparava iz zemljita.
6iljke se dele na vodene "hidro!ite# i kopnene "higro!ite,mezo!ite,ksero!ite#.
=odene biljke-=oda je gu)a sredina-pridrava biljke,pa one imaju malo mehanikih
tkiva,nisu vrste ve) mlitave,prilagoavaju se kretanju vode. ( vodi je manje 5'
3
i
svetlosti.$a ve)im dubinama% pove)ana povrina tela
"razgranato,spljoteno,rascvetano#-ve)a apsorpcija svetlosti i gasova./vetlost je
drugaijeg sastava"hloro!il koji apsorbuje te talasne duine#-najvie ima plave
svetlosti "sve vie biljke i zelene alge imaju hloro!il a i b zato su slabije prilagoene
na ve)e dubine,pa ih tamo i nema#.?oren samo privr)uje cvetnice,a voda se upija
celom povrinom tela.>kiva su im vrlo esto prozrana,da ne bi jedan list zaklanjao
drugi./ve ovo je vano za biljke koje su potpuno potopljene u vodi "tzv. prave
vodene biljke ili submerzne#. /ubmerzne mogu biti uronjene "privr)ene za dno#
mrke,crvene alge idu na ve)e dubine. @ogu i da slobodno plutaju po vodi./ve alge
su submerzne i mali broj cvetnica.
-lotantne% plivaju na povrini vode "ne cela biljka ve) naje)e listovi#. (ronjene ili
slobodno plivaju)e. Eistovi su u dodiru sa vazduhom.5vet je naje)e iznad
povrine,ali ima i vrsta kod kojih je u vodi. -lotantne biljke su naje)e u plitkim
vodama "bare,movare# pa je koren u mulju "manjak '
3
# i ima aerenhim koji je u
vezi sa listovima koji su esto slini listovima kopnenih biljaka "votana prevlaka i
sve ostalo#./lobodno plivaju)e !lotantne biljke se takoe naje)e nalaze u staja)im
vodama "barske biljke#. Eokvanj je privr)en,a slobodno pliva soivica "ima male
srcaste listice#.Emerzne su delimino potopljene u vodi.( barama,na plavljenim
livadama i slino.Cedan deo je u vodi,drugi je napolju.Eisni dimor!izam.>akoe imaju
aerenhim. >rska "Phragmites communis# "ima je i na njivi jer je visoka podzemna
voda-odlian je indikator vlanosti tj. podzemnih voda#. Kogoz ">Upha
lati!olia,angusti!olia# to je ono to deca zovu bambus.
?opnene biljke
igro!ite-biljke vrlo vlanih stanita.$ena graa jer nisu u opasnosti od sue "ako
do nje doe ne mogu da preive#. igro!ite otvorenih stanita "livadarske# u
uslovima pune osvetljenosti+ Dumske%ive u vrlo vlanim umama i u zemljite i
vazduh su vrlo vlani,senka-one su skio!ite. .ato im se graa razlikuje. Dumske su
izrazito nene grae "malo mehanikih elemenata#, listovi naje)e celi,veliki+lisna
tkiva slabo di!erencirana "nema di!erencijacije na palisadno i sunerasto
tkivo,jednoslojni epidermis,vrlo tanka kutikula,slabo razvijena lisna
nervatura#,stome su malobrojne i krupne,preovladava kutikularna transpiracija
"slabo reguliu transport#,stome slue za razmenu gasova a ne za
transpiraciju.0esto gutacija "zbog visoke vlanosti vazduha#-&dam,paprati.?od nas
Petasites ide uz planinske potoke "Peru)ica-jedina prauma u Evropi izmeu
/rbije,5rne Rore i 6osne#. Eivadske%deblja kutikula,palisadno i sunerasto tkivo,vie
stoma,jaa nervatura,ali uopte nisu otporne na isuivanje zemljita.
@ezo!ite-biljke umereno vlanih stanita.0vrste su,vie mehanikih
elementa.Eistovi%deblja kutikula nego kod higro!ita,vie provodnih snopi)a,bolje
reguliu transpiraciju jer imaju vie stoma i to sitnijih.?utikula nije zadebljala pa
postoji kutikularna transpiracija.$i one ne trpe suu,iako su na nju otpornije od
higro!ita./ua moe biti !izika i !izioloka.-izika sua "prava#-nedostatak vode u
zemljitu.6iljka vie vode gubi nego to prima. -izioloka sua-vode ima u
zemljitu,ali je biljka ne moe usvojiti zbog%zaslanjenosti zemljita,kiselosti
zemljita,niske t-koren ne !unkcionie.( rano prole)e je vrlo opasno naglo
otopljavanje- t vazduha rastu,a t zemljita je i dalje niska-biljke transpiriu a koren
ne apsorbuje vodu. =e)ina gajenih biljaka spada u mezo!ite. /ve su manje-vie
osetljive na suu. @ezo!ite nemaju nikakve zatite od sue. ?ukuruz ima neke
osobine ksero!ita.
?sero!ite-biljke sunih stanita.'tporne su na suu,aktivno se bore protiv nje.
Postoje de!anzivne ksero!ite koje ive u sunim oblastima ali se ne suprostavljaju
sui ve) bee u zemlju "preivljavaju podzemni organi#,znai graa tela im nije
adaptirana na suu. ?sero!ite su izuzetno raznovrsne po adaptacijama na problem
sue- vrlo razliite !orme. 'snovne i zajednike osobine svih njih su% smanjiti
povrinu tela to vie "smanjuje se isparavaju)a povrina#,pa se smanjuje nadzemni
deo u odnosu na podzemni,koji je vrlo razvijen i ve)i od podzemnog+zadebljala
kutikula-nema kutikularne transpiracije. ;ele se na% sukulente,sklero!ite,a!ilne
ksero!ite i stipa ksero!ite.
/ukulente-$a najsavreniji nain smanjuju povrinu tela tako to su pove)ali
zapreminu tela i naje)e izgube listove-trnovi,a stablo preuzima ulogu !otosinteze i
u njemu se magacionira voda u vodenom parenhimu.>o je osnovna strategija
sukulenata. >elo je naje)e loptasto,valjkasto.
a#stablove sukulente "sve dosad reeno o sukulentama vai za njih#.>ranspiriu
samo no)u-stome se samo tada otvaraju,pa one tada i vre !otosintezu.tzv. 5&@ put
!otosinteze%kao 5< biljke,ali no)u usvojen 5'
3
odmah trans!ormiu u jabunu
kiselinu i smetaju je u vakuole.(jutru se jabuna kiselina razlae i oslobaaju se
molekuli 5 koji sad idu u 5< put-preko pirogroane kiseline.Produktivnost
!otosinteze je slaba,ali u pustinji nema konkurencije drugih biljaka,pa je to nevano.
$aje!ikasnije su 5F biljke. ?aktusi-krupni,lepi cvetovi.Euphorbiaceae-sitni,neugledni
cvetovi./tablove sukulente su indikatori pustinja+b#lisnate sukulente-nisu odbacile
listove,ve) oni imaju debelu kutikulu i u njima je vodeni parenhim. Eistovi esto
imaju i bodlje zbog odbrane.0uvarku)a "/emprevivum#- je naa najpoznatija lisna
sukulenta. *ivi na kamenjaru,stenama,krovu ku)e,betonu.&loje,agave-pustinje u
@eksiku.7 lisne sukulente imaju 5&@ put !otosinteze.
/klero!ite-'ne aktivno trpe suu,ak do 3HQ gubitka vode,bez ote)enja )elija.=rlo
su vrste,mnogo mehanikih elemenata. =rlo esto su trnovite "list-trn#.;ebela
kutikula,votana prevlaka-sjaj,3-<slojni epidermis,palisadno i sunerasto
tkivo.Eistovi su naje)e sitni "kao to je uopte pravilo kod ksero!ita#. 7zuzetno
dobro razvijena nervatura./tome mnogobrojne,jako sitne,vrlo esto uvuene u
epidermis tako da se razmena gasova vri a ispari vrlo malo vode-odlino regulisana
transpiracija.@nogo etarskih ulja.$eke imaju dlaice na listovima.7zgledaju
poluosueno.=rlo su karakteristine za @editeran-po njima se cela mediteranska
vegetacija zove durilignoze "tvrdolisna#.$aje)e su zimzelene. @aslina,mirta./lina
klima,vegetacija je jo u ?ali!orniji,u Cunoj &!rici.
&!ilne ksero!ite-bezlisne. $ikad "ni u jednoj !azi razvi)a# nemaju listove. /tablo je
zeleno "vri !otosintezu#,obloeno debelom kutikulom.?od nas "@editeran#%ukva
"/partium junceum,-abaceae#.
/tipa ksero!ite-po rodu /tipa.?ovilje "/tipa pennata#.(vija list u !iek tako da su
stome samo sa unutranje strane, i onda moe da ih otvori i vri razmenu
gasova.7sto to radi i kukuruz "ali on je ipak mezo!ita#./tepske trave-imaju 3
nepovoljna perioda suno leto i hladnu zimu.@oda neka mezoksero!ita "prelazni
oblik-kukuruz#.Eistopadne biljke za vreme sue gube li)e "smanjuju transpiracionu
povrinu#. @eu gajenim biljkama nema ksero!ita,ne raunaju)i neke lekovite
"aloja#.?sero!ite ljudi jedu,ali ih ne gaje.
=oda u zemljitu
( zavisnosti od toga da li je biljke mogu usvojiti%
Vnedostupna voda-mrtva rezerva zemljita./ile koje dre molekule vode ve)e su od
sila osmotskog pritiska kojima koren usvaja vodu. >o su higroskopna voda i opnena
voda kao i hemijski vezana voda. igroskopna i opnena voda su !iziki vezane za
koloidne micele zemljita. Elektrostatikim silama se estice vode vezuju za estice
gline-one su najsitnije.>o su jake sile. emijski vezana voda se nalazi u molekulima
razliitih jedinjenja a naroito soli.
Vdostupna voda-moe biti kapilarna,gravitaciona i slobodna. ?apilarna voda se
nalazi u sitnim upljinama "veliine kapilara# izmeu estica zemljita. >o je
najznaajniji oblik vode za biljke.=oda ne otie iz njih a biljke je lako usvajaju jer su
kapilarne sile slabe. Rravitaciona voda pod uticajem .emljine tee prolazi kroz ve)e
upljine i ide do podzemnih voda. 6iljke je mogu iskoristiti ali vrlo kratko jer se ona
brzo gubi kroz zemlju. /lobodna voda naje)e otie u vodotokove,ili se pretvara u
gravitacionu.>akoe se kratko zadrava i takoe je za to vreme dostupna biljkama.
/ve ovo zavisi od strukture zemljita.
=oda u vazduhu "vlanost#
'd velikog je znaaja za kopnene biljke jer od nje "i od vetra i t vazduha# zavisi
transpiracija, opraivanje, cvetanje,oplodnja./uvie suv vazduh,jak vetar,visoke t
nisu dobri jer se cvet ote)uje,polen postaje sterilan.'va tri !aktora mogu da
dovedu do toplotnog udara.
=lanost vazduha
E-maA je koliina vodene pare koju moe da primi vazduh na odreenoj t.
&psolutna vlanost vazduha "e#-stvarna koliina vodene pare u vazduhu. Kelativna
vlanost vazduha je e
1
:e,E V122
7spod 3HQ relativne vlanosti vazduha-vrlo suv vazduh.( toplim danima letnjeg
perioda F2-H2Q.
;e!icit vlanosti ;: E-e to je on ve)i,ve)a je i transpiracija%=:k, "--!#V PJ2,p V/
--napon pare u listu+ !-napon pare u vazduhu+ p-atmos!erski pritisak+ /-povrina
lista
Dto je povrina lista ve)a,a atmos!erski pritisak nii,ve)a je i transpiracija,kao i ako
je ve)a razlika napona pare u listu i napona pare u vazduhu.
=azduh i vetar "vazduna kretanja#
'
3
"33Q# sav je biogenog porekla "!otosinteza#+$
3
"PIQ# ni biljke ni ivotinje ga ne
mogu koristiti+
5'
3
"2,2<Q#-zagauju)i gasovi "/'
3
,$'
A
,5',ugljovodonici,5
F
,'
<
,5-5#,vrste
estice"pepeo,a#+ &r "1Q#, u tragovima
&naerobni organizmi% najvie u mulju i zemljitu.'gromna ve)ina organizama je
aerobna..a biljke je 5'
3
u minimum,ako bi ga bilo vie,njihova produkcija bi se
pove)ala,ali bi to dovelo do velikih poreme)aja u toplotnom bilansu .emlje.
=etar%anemo!ilija+ raznoenje zagaenja na ve)u povrinu./a pove)anom brzinom
vetra isuuje se vazduh pa raste transpiracija.(dari vetra mehaniki ote)uju biljke
"npr. strna ita poleu#. Erozija% sadnja drvenastih vrsta "vetrozatitni
pojasevi#.;ubokim oranjem sitne se estice zemljita pa ih lake odnosi vetar. (
&merici, 32-<2te godine 32tog veka su zvali pranjave godine jer su prerije u
srednjem delu /&;-a "kukuruzni pojas-corn belt# zbog oranja podlegle eroziji,a
praina je stizala sve do $jujorka..ato je tamo zakonom zabranjeno oranje jer su to
laka zemljita,kao i kod nas u =ojvodini, a tea zemljita se moraju orati.'vo je
primer tetnog delovanja obrade zemljita na strukturu zemljita. ?ad se zemljite
jednom uniti,ono je izgubljeno. /vi kamenjari u /redozemlju su antropogeni "ovek
je unitio ume pa je otilo u zemljite#.
-aktori relje!a "orogra!ski !aktori#
Elementi relje!a su indirektni !aktori-utiu preko klime "menjaju klimatske
uslove#./ve smo ih ve) pominjali. $admorska visina,ekspozicija "juna
strana%toplija,suvlja#,nagib terena "nagnuti tereni-suvlji#. ( ravniarskim oblastima
su podzemne vode vie.
-aktori zemljita "eda!ski !aktori#
&biotiki deo%odnosi se na sastav estica koje ine zemljite.'no to ini plodnost
zemljita je organska materija,a ona nastaje delovanjem ivih organizama.
-izike osobine zemljita "vodne,vazdune#
/truktura-sastav i veliina estica.Peskovita zemljita su laka,imaju krupnije
estice.Cako su propusna-vodne osobine su veoma loe "voda se brzo ocedi#,a
vazdune su povoljne.@ogu se popraviti dodavanjem humusa,da se stvore sitnije
estice,a i da se popravi plodnost "jer su loe i hemijske osobine#..a gajenje
biljka%estice srednje veliine "sitnomrvilasta struktrura#-tu ima vie kapilarnih
upljina "ve)i vodni kapacitet#,a i onih u kojima je vazduh+ve)a koliina humusa "on
ba i pravi takvu povoljnu strukturu#.?od nas je takav ernozem.$ajplodnija
zemljita na svetu su ona gde je prirodna vegetacija bila stepa.>amo gde je bila
uma zemljite nije toliko povoljno jer je velika kiselost i manja je razgradnja
organskih materija.Rajene biljke naje)e trae neutralno do blago alkalnog
zemljita.>ea zemljita imaju ve)u koliinu sitnih estica "glina# koje privlae vodu i
bubre.=azdune osobine su jako loe. >akva zemljita se zabaruju.>eka su za
obradu ako su vlana,lepljiva su,a ako su suva vrlo su tvrda. =rlo su nepovoljna za
gajenje biljaka. >akav je brdski deo /rbije,gde su nekad bile ume. @ora se dodati
organska materija "manjak $,P,?-naroito P jer on pri niskim p prelazi u
nerastvorne oblike#.
-izike osobine se popravljaju raznim nainima obrade
"oranje,tanjiranje,drljanje,valjanje
-usitnjavanje,stvaranje povoljnog odnosa upljina "popravljanje vodnih,vazdunih i
toplotnih osobina-rastresito zemljite se sporo greje i hladi i bolji je izolator
toplote##.$ajve)e tete u poljoprivredi su kad se zemljite ostavi golo "bez biljaka ili
druge zatite#,jer ga kia i vetar kvare.?ad se zemljite posle kie osui,na povrini
)e se stvoriti tvrda kora "tzv. cementiranje#.
emijske osobiine "p vrednost,sadraj $,P,? i ostalih vanih elemenata#
@akroelementi% $,P,?,5a,@g+ mikroelementi%.n,5u,5dG-u ve)im koliinama su
toksini.
$ -je potreban u najve)im koliinama.'n se ugrauje u protein nukleinskih
kiselina.6iljke ga usvajaju u obliku nitrata "najpristupaniji oblik $ za biljke#.$ajvie
se ugrauje u zelene "vegetativne# delove biljaka
?-znaajan je za reproduktivne organe "cvet,plod# nalazi se u obliku soli.
P- ( kiselim zemljitima,P stvara nerastvorne soli.tada ga biljke ne mogu usvojiti.
Postoje i ubriva sa mikroelementima.'snovno je da se urade analize zemljita da
bi se racionalno ubrilo.?od nas se to naje)e ne radi,posledica je
zagaivanje.$ikad ne dodaj nita dok ne proveri da li je stvarno potrebno.
6ioloke osobine
.emljite nije abiotiki !aktor..naaj ivih organizama je izuzetno velik.'d
najprostijih bakterija do vrlo razvijenih biljaka i ivotinja.@ikro!lora-preciznije je re)i
mikroorganizmi.
1.6akterije
a#heterotro!ne
Vazoto!iksatori 8$
3
iz vazduha pretvaraju u nitrate.=eoma znaajna uloga.
1.simbiotske "Khizobum# samo sa !amilijom -abaceae "soja,pasulj,bob,graak,
grahorice, zvezdan, deteline, lucerka#..elenino ubrenje ili plodored.
3.nesimbiotske "&zotobacter,5lostridium#.
7nokulacija semena soje,pasulja,graka sporama Khizobiuma je zakonski obavezna,i
onda ubrenje azotom nije potrebno. Kadi se na kombinacijama neleguminoznih
biljaka "penice,kukuruza# sa &zotobacterom-neki njegovi sojevi mogu da budu u
saradnji sa penicom i kukuruzom "ne simbiozni jer ne ulaze u koren,ali su u
rizos!eri#.
Vamoni!ikatori-pretvaraju belanevine u amonijak..atim druge bakterije taj
amonijak pretvore u nitrate, nitrite.
Vbakterije koje razlau celulozu-ona ine veliki deo biljne mase a ona i lignin se ne
razlau.
?ad u zemljitu "i drugim delovima ekosistema# ne bi bilo bakterija "sapro!itskih-
hrane se mrtvom organskom materijom#,ne bi bilo kruenja materije.
b#autotro!ne 8dele se na hemisintetske i !otosintetske
&utotro!ne bakterije su hematotro!ne.$itrosomonas pretvara $
<
u nitrite,a
$itrobacter nitrite u nitrate. /umporne bakterije naje)e koriste
3
/%'ne oksidiu

3
/ u soli sumporne kiseline. -erobakterije okside -e pretvaraju u oblike koje biljke
mogu da koriste.-os!orne prevode teko rastvorljive !os!ate u lako rastvorljivu
!ormu.
3.&ktinomicete-spadaju u gljive,imaju hi!e,ali su mikroorganizmi "mikroskopske
veliine#.Kazlau organsku materiju,humus,oslobaaju azot,antibiotike.&ktivnije su
od bakterija u razgradnji organske materije jer ih ima vie. Kazlau azotne materije i
oslobaaju $
3
u atmos!eru-denitri!ikacija.Penicillium- lue antibiotik-zatitna
uloga,unitavaju patogene mikroorganizme. .emljino disanje-kao krajnji proizvod
svih razgranji organske materije "5'
3
i
3
'#, 5'
3
se u vrlo velikim koliinama
oslobaa iz zemljita. 0ak moda vie 5'
3
u vazduhu potie odatle nego od disanja
drugih organizama.
<.Rljive "bazidiomicete i askomicete#- hrane se naje)e sapro!itski.(velo
li)e,mrtvo drvo. @noge su paraziti,ali one u zemljitu nemaju neku ulogu.
/apro!itne gljive su jedini organizmi koji mogu da razlau lignin "drvo#. Kazlau i
celulozu. @noge gljive ive na panjevima. 6iomasa gljiva% 1-1,H t,ha. >rae ve)u
vlanost i mnogo otpadne materije,pa najve)i broj vrsta ivi u umi,ali ima ih svuda
"mnogo ih je manje na obradivim povrinama#. Rljive svojim hi!ama proiruju
organsku materiju i razlau je. Pored viih gljiva ima i kvasaca i plesni.Rljive se
obrazuju sa viim biljkama.;ele se na%obligatni "bez nje ne moe nisko drve)e#,i
!akultativni.
F.&lge-stanovnici su i golih stena..astupljene su u manjoj meri "jedno)elijske i
konaste+ili modrozelene bakterije ili zelene alge#,vlana zemljita.$eke !iksiraju $
3
.
@ikro!auna-opet uslovno reeno "nekad su se ubrajale u ivotinje#.
1.$ematode-mogu biti sapro!itske "hrane se organskom materijom u
raspadanju#,koje jedu druge nematode, bakterije,biljke,protozoe, i koje prodiru u
koren viih biljaka gde provode jedan deo svog ivotnog ciklusa.=rlo znaajni
vie)elijski organizmi. $ajvanije su sapro!itske.Predatorske se hrane drugim
nematodama,bakterijama. Dtetoine se hrane korenovima biljaka,mogu da budu
vrlo opasne i esto se protiv njih koriste hemijska sredstva.$ajugroeniji su krtolasti
i slini korenovi "argarepa,repa, rotkvica,krompir#.
3.Protozoe-mogu imati pozitivan znaaj ako jedu tetne bakterije,a mogu imati i
negativan znaaj ako jedu korisne bakterije. =ezane su za vodu "esto i u zemljitu#,
jedno)elijske su. 7n!uzorije "imaju treplje, cilije#,biari "!lagele-najpoznatija je
Euglena,ima hloro!il#,amebe"patogene,kre)u se pomo)u pseudopodija#. =e)ina su
sapro!iti "mrtva organska materija korisno za kruenje materije-stimulacija
metabolikih procesa#.
<. Kotatorije-naroito u barskim zemljitima,tresavama "movare gde je supstrat
treset#. $a obradivim povrinama ih nema mnogo.$jihova uloga nije razjanjena.
@akro!auna-svi ovi organizmi svojom aktivno)u utiu na osobine zemljita..naajni
su za dreniranje zemljita "prave hodnike u njemu#,aeraciju zemljita,vodni
reim,hranidbeni reim-utiu na hemijske osobine zemljita,hrane se zemljitem i
nekim bakterijama,algama,gljivama,G
1.Rlodari-bue hodnike "korisno drenaa#,ali su za agroekosistem vrlo tetni jer
skupljaju zrnevlje "mi,hrak,tekunica#.
3.6ubojedi-krtice,rovice.Rlodari izlaze napolje,a krtica je striktno zemljini
organizam-ne izlazi.$jena uloga je vrlo pozitivna-bui hodnike,jede insekte i njihove
larve.
<.7nsekti-ima sapro!ita,predatora itd.
F.@okrice-grupa rai)a,ive u vlanim zemljitima,sapro!iti su,ima ih i po ku)ama
gde je vlano.
H.Puevi-se naje)e hrane biljnim materijalom "mrtvim ili ivim#
J.Pauci su svi predatori,unitavaju tetne insekte
P./tonoge-jedu humusnu materiju
I.Pregljevi-krpelji ali ne parazitske
M.0lankoviti crvi su najvaniji.?ina glista%bui hodnike "dreniranje
zemljita,aeracija#,jede organsku materiju i izbacuje preraen humus-pove)ava
plodnost zemljita.Rlistenjak je vrlo koncentrovano organsko ubrivo "stajnjak gliste
prerade u humus i to je glistenjak#.Rliste meaju zemljite "dublje i pli)e slojeve# pa
oboga)uju humusom i donje slojeve zemljita.6iomasa glista u zemljitu-M2-
H22leg,ha,zavise od zagaenosti "gde god ima glista zemljite je isto-bez
pesticide,herbicida i vetakog ubriva-sa njima one automatski nestaju#,
vlanosti.Rliste pove)avaju p,pove)avaju $,5a,@g, pristupani P. =re mehaniki i
hemijski uticaj u zemljitu. ;ejstvo stajnjaka traje < godine.
6iotiki !aktori
/vaki uticaj koji dolazi od drugih ivih bi)a predstavlja bioloki !aktor sredine.@ogu
biti !itogeni-delovanje biljaka, zoogeni-delovanje ivotinja i antropogeni-delovanje
oveka.
(zajamni odnosi izmeu biljaka
'rganizmi mogu uticati jedan na drugi posredno ili neposredno "posredne i
neposredne koakcije#.
$eposredne koakcije% 1./imbioza "mutualizam#-po svojoj mor!ologiji i !iziolokim
osobinama predstavljaju u ekolokom smislu sasvim novi organizam 8obostrano
pozitivan odnos "obe vrste imaju koristi#.@nogo primera,vrlo esta pojava u ivom
svetu.Eiajevi: alge9 gljive,vrlo tesna simbioza%alge-!otosintezom,gljive-hi!ama
usvajaju vodu i mineralne materije. @ikoriza-vie biljke "naje)e drvenaste,ali i
zeljaste 8-estuca ovina,orhideje# 9 gljive.
Endotro!na mikoriza% hi!e ulaze u )elije korena-( umi je zemljite esto siromano
$,pa drvo od gljiva uzima $ materije "asimiluje deo hi!a#,a gljiva od drveta organske
materije.>o je obligatna mikoriza,ni gljive, ni drvo bez nje ne mogu da opstanu.
=rganji i tartu!i su iskljuivo mikorizne gljive. Egzotro!na mikoriza%hi!e dodiruju )elije
korena ali ne ulaze u njih. ?oren tako pove)ava moc upijanja vode i mineralnih
materija iz zemljita,a gljive koriste izluevine korena. $eke orhideje kod nas na
vlanim livadama na korenu imaju kvrice,ali ne od bakterija nego ba od gljiva.
'bligatna protiv !akultativne mikorize. /imbioza biljaka i mikroorganizama
"-abaceae i Khizobium#./imbioza oveka i gajenih biljaka.
3.?ompeticija-predstavlja borbu za iskori)avanje biljne hrane. 'bostrano negativni
odnos,konkurentski odnos npr. 3 biljke zauzimaju slinu ekoloku niu pa koriste
iste,sline resurse-korenovi na istoj dubini "voda#ili biljke su sline visine
"svetlost#.>ada dolazi do konkurentnih odnosa za ivotne !orme. 'vo se stalno
deava u prirodi.?onkurent koji bre raste ili ima ve)u biomasu itd. na kraju
eliminie onog drugog "kompetitivno iskljuivanje# npr. korovi,gajene biljke,a ako su
slini do toga ne)e do)i,nego ostaju u kompeticiji. ?orovi su odlino prilagoeni ba
na njivske ekosisteme. 'duzimaju vodu,hranljive materije iz zemljita,zasenjuju
gajene biljke. $ajve)e tete u agroekosistemu su ba od korova,a ne od tetoina ili
bolesti.'ni imaju izuzetnu mo) razmnoavanja "ogroman broj semena i to sitnih pa
se teko uklanjaju iz agroekosistema a esto veoma lie na seme gajene biljke.
=elika sposobnost regeneracije i brz porast, velika sposobnost vegetativnog
razmnoavanja-sirak,pirevina i zubaa naroito opasni rizomi,stoloni-ako se isitne i
ostanu u zemljitu,korov se jo bre razmnoava#.Kanije su bili zdrueni usevi- vie
vrsta istovremeno na istoj povrini-konkurentni odnosi. ;anas se opet ide ka tome
"npr. ita 9 leguminoze# ali treba paziti da ne doe do sukoba oko istih resursa.
<.Parazitizam i poluparazitizam-jedan organizam ima koristi "parazit#,a drugi tetu
"doma)in#. Parazitske biljke nisu zelene-koren unazadovao u evoluciji. 5uscuta
"vilina kosica# nema ak ni koren,naje)e napada trave i
leguminoze.Rljive,patogeni mikroorganizmi.
Poluparaziti-od biljaka je najpoznatija imela. $aje)e je na drvetu "u kruni# i nema
kontakt sa zemljitem pa vodu i mineralne materije uzima iz provodnih snopi)a
doma)ina,a sama ima hloro!il i vri !otosintezu.
F.Epi!itizam-jedna vrsta poluparazitizma. Cedna biljka ivi na drugoj,ali nita od nje
ne uzima. ?od nas% alge,gljive,liajevi,mahovine. &li,ako ih ima mnogo na jednom
drvetu,smetaju "svetlost#.( tropskim umama esto%lijane "puzavice#, kod nas lijana
je npr. brljan-treba im neto za oslonac. $ekad toliko obrastu doma)ina da se
smatraju parazitima prostora. $eke vrste paradajza,pasulja mora da im se da
oslonac. ?od nas se esto gajio puzavi pasulj sa kukuruzom-obostrana korist.
Posredne-nema dodira ve) se uticaj vri naje)e preko nekih izluevina "gasovitih
ili tenih#,koje se prenose vodom,vazduhom. 1.&lelopatija-biohemijski uticaji. 0e)e
su negativni-izluevine jednog organizma ometaju !unkcije drugog. Etilen lue
plodovi koji sazrevaju,a on ubrzava zrenje drugih plodova jabuke. &li,on izaziva i
opadanje plodova i listova,pa deluje negativno na druge vrste. &lelopatski odnosi se
ogledaju u tome to pojedine biljke ne rastu i ne razvijaju se u prisustvu drugih
biljaka zato to se druge biljke izluuju odreene materije koje inhibiraju razvoj ovih
biljaka.7zmeu 3 mikroorganizma% antibiotik koji lue aktinomicete ubija
bakterije.6iljke lue !itoncide "biljne antibiotike koji unitavaju mikroorganizme#.6eli
luk,rotkvice,crni luk. 'ne pozitivno utiu na svoju sredinu. ;ragoljub,neven,
kamilica,kadi!ija.>e izluevine mogu da teraju insekte,crve i ostale tetne
organizme. ?opriva,preslica, rastavi). Prave se od njih i preparati za zatitu biljaka a
u istu svrhu mogu da koriste i ive. -izioloke koakcije- srastanje korenova drve)a
"naroito tamo gde je pove)ana gustina#,vri se razmena materija iz jedinki. @oe
biti korisno ili tetno-npr. tisa je cela otrovna,zato je ispod nje zemljite potpuno
golo bez drugih biljaka,a samo plodovi nisu otrovni "da bi ih jele ptice#.( nekim
borovim i smrevim umama korenovi srastaju i do <2Q drve)a.
'dnosi izmeu biljaka i ivotinja
$ajpoznatiji su tro!iki odnosi "odnosi ishrane# koji se praktino svode na lanac
ishrane "tro!ike lance#. Prva karika u lancu ishrane su uvek producenti organske
materije "biljke#./lede)a karika su biljojedi. "broj karika zavisi od broja vrsta
ivotinja u ekosistemu#..atim grabljivice "hrane se biljojedima#,pa grabljivice drugog
reda,tre)eg reda itd. Poslednja karika su mesoderi "koji nemaju prirodnih
neprijatelja#. ( agroekosistemu ovi lanci su vrlo kratki% usev-ovek,ili usev-doma)a
ivotinja-ovek "panjaci i ivotinja i ovek#. 6iljojedi "herbivore# su primarni
potroai "potroai prvog reda#, mesoderi "karnivore# su sekundarni potroa)i
"potroai 3,<Greda-lisica,jastreb,kobac#. Paraziti% ako su na biljkama, onda su
primarni potroai,a na ivotinjama su sekundarni. iperparazitizam-jedan parazit
parazitira na drugom. /vi ovi organizmi zavravaju u zemljitu na kraju. Kazlagai
"detritovore# se hrane mrtvom organskom materijom. ?raj% bakterije "zemljino
disanje 5'
3
i
3
'# i gljive-sve razloe u potpunosti "lignin#.( ekosistemu najvaniji
odnosi su odnosi ishrane.
Ekoloka piramida materije "biomase#%
?onzumenti < reda "mesoderi 3 reda#
?onzumenti 3 reda "mesoderi#- jo manja biomasa-jer ne bi imali ta da jedu i zato
je produktivnost biljojeda ve)a nego mesojeda da bi oni imali ta da jedu
?onzumenti 1 reda "biljojedi#-daleko manja,jer ne mogu da pojedu sve biljke-onda
ne bi imali vie hrane
Producenti "zelene biljke#-najve)a koliina organske materije "biomasa#
6iljke,biljojedi "gusenica,gubar,herbivore#,mesoderi "paraziti,karnivore#,grabljivice
"lisica,kobac,jastreb karnivore#.
.ato je razmnoavanje biljojeda vrlo produktivno,a mesodera vrlo malo. /va
materija koja ne ide dalje u piramidu vra)a se u razlaganje.;akle kompletna
materija krui.'snovna !unkcija ekosistema je da materija krui,jer inae ne bi bilo
ivota. .a neko vreme "due,kra)e# neki deo materije moe biti izostavljen iz
kruenja% npr. ugalj i na!ta "biljnog su porekla-ume,movare# nalaze se duboko pod
zemljom gde nema uslova za raspadanje.
Energija u ekosistemu ne krui,nego protie "jednosmerno kretanje#.Energija ulazi u
ekosistem iz /uneve svetlosti "glavni izvor E na .emlji#.>u energiju !otosinteza
pretvara u hemijsku energiju "molekul glukoze je glavni energetski molekul svih
ivih )elija,organska materija je u stvari rezerva energije#.>a energija takoe ide
kroz lance ishrane ,ali pri procesima kao to su disanje,truljenje,vrenje "svi procesi
razgradnje# oslobaa se toplota,koja ne moe da se vrati u ekosistem nego se gubi.
$ajve)a koliina energije je u zelenim biljkama.
( agroekosistemu%uzimamo vrlo veliki deo biomase "materije i energije# iz
ekosistema "etvom#,pa moramo i da vratimo i materiju "ubrenjem# i energiju "u
proizvodnji mineralnih ubriva troi se vrlo velika koliina energije zatim obrada
zemljita-rad9gorivo-na sve naine se vra)a energija u ekosistem#.
( prirodnim ekosistemima kruenje materije je manje 8 vie potpuno. ?ruenje
materije i proticanje energije idu kroz lance ishrane.
?ruenje najznaajnijih elemenata u prirodi
(gljenik
Posle i ' najzastupljeniji element.$aje)e se koristi u obliku 5'
3
.
Cuvenilni 2,2MQ
"vulkanska aktivnost#
Dumski poari i poari stepa 2,<IQ
Roriva <,2IQ
;isanje biljaka i razgradnja biljnih ostataka HJ,1Q
;isanje ljudi i ivotinja 1,JQ
'rganska materija je sva od 5 "udeo 5 u ivim organizmima od ukupne mase je
FMQ#. 5'
3
se oslobaa iz vode u vazduh "za !otosintezu 8'
3
-ivotinje,ljudi "razlau
se do 5'
3
i
3
'#-5'
3
. 5'
3
u moru% disanjem ivih organizama "na!ta nastaje od
morskih organizama# ii z krenjaka. 5'
3
u atmos!eri-2,2<Q. 'ko FMQ mase ivih
organizama je 5,a njegov najvaniji oblik je 5'
3
,iji je osnovni izvor atmos!era. /av
5'
3
iz atmos!ere bi se potroio za <H godina ako ne bi bilo njegovog kruenja.
?iseonik
Prvi element po koliini na .emlji "oko H2Q .emljine kore, 31Q atmos!ere#.;isanje-
aerobna oksidacija organskih materija. MMQ svih organizama su aerobni. Cedini izvor
'
3
su zelene biljke.
&zot
( sastavu proteina,nukleinskih kiselina,alkaloida,hloro!ilaG.a biljke osnovni izvor
azota je zemljite.MHQ azota u zemljitu je u organskom obliku "najvie u obliku
humusa# i on je biljci nedostupan. /amo HQ je u obliku neorganskih soli i biljci je
dostupan.Kazlaganjem organske materije nastaje $
<
, koji se ili oslobaa u
atmos!eru "ako ima vie ugljenika nego azota u zemlji# ime se gubi azot iz zemlje,
ili pravi soli% nitrosomonas-nitriti-nitrobacter-nitrati "jedini oblik $ dostupan biljci-
potpuna mineralizacija $#. $ije u svim ekosistemima kruenje $ isto,ali je slino.
$ se uvek u agroekosistemu moe dodavati,jer uzimamo biljke.'rganski $%u
organskom ubrivu "stajnjak,osoka,kompost,glistenjak#.6ioloka ubriva-seme se
mea sa bakterijama azoto!iksatorima. @ineralni $%amonijana jedinjenja ili $P?
ubriva.@nogo manje $ iz mineralnih ubriva iskoriste biljke nego to se ispere i
ode u podzemne vode. Primenom ubriva mi u stvari zatvaramo krug,inae bi
zemljite vrlo brzo bilo iscrpljeno i drastino bi opao prinos.$ iz neogranskih ubriva
je odmah dostupan biljkama i dosta tog $ se ispere pre nego to ga biljke uzmu.
-os!or
;rugi po znaaju i koliini u agroekosistemu.$ekad nije u molekulskom ve) uvek u
obliku jedinjenja.( ivim organizmima% najvie u kostima ivotinja,u obliku 5aP'
<
, u
biljkama%&;P,&>P,nukleinske kiseline,!os!olipidiG( prirodi !os!or je vrlo esto u
jedinjenjima koja su nerastvorna i koja se taloe, pa ga biljke ne mogu iskoristiti i
njegovo kruenje je oteano.@nogo !os!ora ima u morskim sedimentima.
( agroekosistemu se i !os!or mora nadoknaditi "ubriva u obliku !os!ata#.-os!ora
dosta ima u organskom ubrivu naroito u guanu.@orski organizmi su veliki izvor
!os!ora "ribe,beskimenjai-njima se hrane morske ptice#.-os!or se esto jedini sa
metalima u zemljitu i gradi nerastvorljivo jedinjenje i taloi se#. .ato%primena
ubriva vrlo obazriva,mora se znati sastav zemljita "ima metala aluminijuma koji
grade te nerastvorne soli#.
/umpor
( sastavu mnogih organskih jedinjenja,naroito znaajan za neke amino kiseline
"metionin,cistin,cistein#, neki enzimi,sul!olipidi,biotin.( zemljinoj kori 2,2HQ.0esto se
javlja slobodan "elementaran#.$astao ili vulkanskom aktivno)u, ili%sumporaste
bakterije razlau kalcijum sul!at./ je u prirodi naje)e u vidu sul!ida i sul!ata,a u
zemljitu je i u organskim materijama. &tmos!era naroito iznad gradova,industrije
zbog sagorevanja uglja i na!te sadri /'
3
koji je vrlo tetan "sa padavinama daje
sumporastu kiselinu-kisele kie#.Prirodno u atmos!eri nema sumpor oksida ve)

3
/.?ruenje /% biljke ga usvajaju u obliku sul!ata.;osta sul!ata se ispere iz
zemljita, najvie iz glinovitih i onih bez biljnog pokrivaa..bog velike pokretljivosti
sul!atnog jona bilans / je esto negativan.>akoe, / se iz zemlje gubi u vidu
3
/
"isparavanje#. .emljine bakterije razlau biljne i ivotinjske ostatke./umporne
bakterije% 1.hemotro!ne-naje)e koriste
3
/ i oksiduju ga do elementarnog /,a
njega do
3
/'
F
,i to se zove sul!uri!ikacija.>o opadanje p zemljita se koristi za
opadanje p alkalnih zemljita "jer je u njima -e nepristupano za biljke#.>o su
aerobne bakterije.3.anaerobne zelene i purpurne sumporne bakterije% oslobaaju

3
/.0este su u toplim izvorima "blato#.=elika koliina / stalno dolazi u zemljite sa
padavinama iz zagaene atmos!ere pa esto nema de!icita / u zemljitu. 0esto se /
iskljuuje iz kruenja "gvoe sul!id i sul!at,cink,kobalt# taloenjem tih nerastovnih
jedinjenja.'nda ovek kopa rude i vra)a / u kruenje. $aje)e je bilans / u
zemljitu pozitivan.
6iogeni makroelementi-?, 5a,@g,$a
'ni nisu gradivni elementi "ne grade proteine,masti i ugljene hidrate# ali imaju
znaajnu ulogu u aktivaciji ivotnih procesa,stvaraju osmotski potencijal u )eliji
"?,$a#,u sastavu su enzima,a @g je u hloro!ilu itd.
6iogeni mikroelementi-6,.n,5u,-e,5l,@o
=ani sastojci enzima+uestvuju u oksido-reduktivnim procesima,transportu
energije.$jihov odnos u zemljitu je vrlo znaajan za biljke,osnovni je izvor
zemljita.;ospevaju u zemljite iz matinog supstrata a zanemarljivo malo iz
atmos!ere.?ruenje je isto kao i kod svih drugih elemenata.0esto mogu da se
iskljue iz kruenja i da budu u nedostatku.( uslovima vlane klime% ispiranje
"najvaniji oblik gubljenja minerala iz zemljita#.?oloidne estice u zemljitu "one su
najsitnije# privlae i dre vodu ali i te elemente..ato su peskovita zemljita
neplodna.( umskim ekosistemima kruenje je mnogo sporije "ugradnja u drvo koje
due ivi i teko se razgrauje#.( kiselim zemljitima imobilie se !os!or i
molibden.( alkalnim% P,-e,.n,@n,5u.( umi humusne kiseline imobiliu katjone
metala.Elementi tetni za ekosistem takoe krue "pa kad tad dou i do
oveka#.>eki metali,pesticide,radio aktivne materije.
?ruenje vode
-izike i hemijske osobine vode-Vvisoka toplotna isparavanja i visok toplotni
kapacitet "uvaju toplotu#.Rlobalno voda je veliki moderator klime-ublaava
kolebanje temperature. ;obar izolator toplote je sneg.Vdipolno svojstvo molekula-
stvara adhezione sile u drugim molekulima,vodonine veze.Vmali viskozitet,Vvelika
sposobnost rastvaranja,Vbezbojna "proputa suneve zrake#,Vnema miris i ukus.
.naajna je za mor!ologiju zemljine kore-jedan od glavnih inilaca u obrazovanju
relje!a "erozivnim delovanjem,taloenjem nanosa# i za obrazovanje zemljita
"njegove osobine i sastav se razlikuju zavisno od koliine vode#.$ajvie vode u
okeanima i morima,zatoeno u ledu i polarnim oblastima,pa u podzemnim vodama,
povrinskim vodama"reke,jezera#. Evaporacija je isparavanje sa !izike povrine a
transpiracija je isparavanje se povrine biljaka.'ni zajedno ine evapotranspiraciju.
Cedna bukva dnevno ispari 122l vode,lipa i do 322l dnevno.( /rednjoj Evropi%
evaporacija:122t,ha godinje, evapotranspiracija:<222-P222t,ha godinje.
Prisustvo biljnog pokrivaa umanjuje evaporaciju sa te povrine.( umi, na povrini
biljaka zadri se i do 3HQ padavina.;eo koji doe do zemlje ili se upije "podzemne
vode#,ili otie povrinom zemlje,ili se zadrava u zemljitu.$egde je
evapotranspiraciji daleko ve)a od godinje sume padavina "pustinje i polu
pustinje#.6iljke izvlae vodu iz dubokih slojeva neke ak i iz podzemnih voda.>akve
biljke se koriste za isuivanje movara jer imaju izuzetno veliku sposobnost
usvajanja vode..a razliku od drugih materija,u kruenju vode nema imobilizacije i
gubitka,samo 1Q od ukupne vode u ekosistemu se ugradi u organsku materiju pri
!otosintezi "u biomasu#..ato voda nije gradivna materija.
'd ukupne apsorbovane /uneve E biljke iskoriste samo 1Q "tolika je e!ikasnost
!otosinteze#,a to je ipak ogroman koliina E.emijska E je oblik potencijalne E koja
se nalazi u hemijskim vezama.>oplotna E se oslobaa ve) na nivou biljaka "a one su
te koje trans!ormiu E i to je osnova ivota na .emlji# one disanjem oslobaaju
toplotnu E+ zatim ivotinje disanjem,a druga vrsta procesa gde se oslobaa toplota
je truljenje i vrenje.Rubi se i mehanika E za neki rad. Rubitci E daleko prevazilaze
njeno iskori)enje-e!ikasnost ekosistema u iskori)avanju E je vrlo mala,a u
agroekosistemu jo je manja jer se E iznosi..ato ona mora da se unosi "najvie u
obliku mineralnih ubriva-jer je ogromna potronja E da se ona proizvede-naroito
$-troi se gas,kao sirovina a ne emergent+ zatim gorivo za rad maina-najvie za
obradu zemljita#.
-itocenologija
-itocenoze su vetaki odvojene od zoocenoza "nigde u prirodi one nisu
odvojene#.-itocenoza je grupa biljnih vrsta koje ive na istom mestu i koje su
prilagoene na zajedniki ivot.
'sobine !itocenoza% !loristiki sastav,brojnost,pokrovnost,prostorni
raspored,specijalnost, !rekvencija,stalnostG
&gro!itocenoze "antropogene biljne zajednice#-nastaju kao rezultat intenzivnog
ovekovog delovanja.-ormiraju se izmenom prirodne zajednice.0ovek menja
strukturu prirodnih !itocenoza. ;ominantan !aktor u agro!itocenozi je uticaj oveka.
&ntropogene biljne zajednice se dele prema stepenu uticaja oveka na dve
kategorije%
1.&grobiocenoza u irem smislu-ovde ovek nikad svesno ne unitava prirodnog
edi!ikatora "vrstu koja je dominantna-Wgraditelja zajedniceX#.( zavisnosti od
intenziteta delovanja oveka nastale su razne agrobiocenoze u irem smislu%Vlivade
"primarne i prirodne# koje su intrazonalne jer je onemogu)en razvoj ume-npr. u
dolinama reka "plavne livade#,odravaju se i iskori)avanjem koenjem i
napasanjem stoke,ovek nita ne unosi.Vlivade nastale krenjem uma "dolinske#-
odravaju se kao prethodne+Vbrdske mezo!ilne livade-karakteristine vrste% &grostis
sp.,&lopecurus pratensis,;actilis glomerata,-estuca sp.,EathirUs sp.Vruderalna
vegetacija nastaje intenzivnim i stalnim negativnim delovanjem oveka.( blizini
ljudskih naselja,pored puteva,kanala,eleznikih pruga.>rpi stalan i intenzivan
negativan uticaj oveka-gaenje,sme)e,zagaivanje svih vrsta.?arakteristine vrste%
&maranthus sp.,&tripleA sp.,/cenopodium sp.,(rtica dioica,PolUgonum
aviculare.6iljke su otporne na te negativne uticaje.Kuderalna vegetacija nalazi se i
pored njiva "na meama,pored puteva#.$avedene vrste su indikatori
zagaenosti.?opriva je indikator zagaenosti zemljita $.=rlo esto ruderalne vrste
pojavljuju se kao korovi na njivama-veliki su izvor zakorovljavanja "seme#..ato i ta
vegetacija kad je u blizini njiva mora da se kontrolie koenjem.>a vegetacija je
jedan od osnovnih izvora '
3
u gradovima i ekoloki nije tetna ve) vrlo korisna npr.
PolUgonum aviculare-tamo gde je zemljite zbijeno i ugaeno samo on ostaje od
biljaka "on je indikator zbijenosti zemljita#.
3.&grobiocenoze u uem smislu-zovu se agro!itocenoze.Kezultat su sistematskog i
planiranog uticaja oveka.Prirodna zajednica se unitava i zasniva se nova i unosi se
novi edi!ikator,menja se kruenje materije i protok E.$ajmanji uticaj oveka je na
saene ume i viegodinje zasade "vo)njaci i vinogradi#.Vsaene ume,Vvo)njaci i
vinogradi%ekstenzivni% bijni pokriva ispod zasada se ostavlja ali se kosi+ intenzivan-
izmeu biljaka se obrauje i intenzivno ubri,
V vetake livade% seju se trave i razne kombinacije leguminoza, odravaju se
ubrenjem i koenjem.
Euagro!itocenoze
Edi!ikator je gajena biljka kojoj je sve podreeno-njivske !itocenoze.(ticaj oveka je
veliki,svake godine se zasniva nova zajednica% Vzajednice strnih ita
"penica,jeam,ovas i ra#.>e biljke su vrlo kompetativne-guste su "dobre u borbi
protiv korova#,pa je manji broj agrotehnikih mera-postoje periodi kada se ne radi
nita, V zajednica okopavina-kukuruz,suncokret,e)erna repa,sve povrtarske
vrste.=eliki broj i intenzitet agrotehnikih mera, jer su to najtee zajednice za
odravanje,velika ulaganja i materije i E.Raje se leti-povoljni uslovi za korove i
ostale tetoine i bolesti.
*ivotne !orme biljaka
/kup mor!olokih,anatomskih,!iziolokih i !enolokih adaptivnih osobina ini ivotnu
ili ekoloku !ormu biljke. /vaka ivotna !orma predstavlja odgovor na date uslove
sredine. /istem ivotnih !ormi po Kaunkiaer-u odreen je po preivljavanju
nepovoljnih ekolokih !aktora za biljke, periodu sue i niske t. 'va klasi!ikacija bavi
se organima biljaka koji preivljavaju nepovoljnu sezonu "i to po pupoljcima#.
1.-anerophUte "P#- "phaneros-vidljiv,phUton-biljka# 'vde pripadaju viegodinje
drvenaste biljke, iji su pupoljci na vrhovima i u vreme trajanja nepovoljnog perioda
ti pupoljci nisu zati)eni. Rrupe !anerophUta% a# mega!anerophUte "drve)e ve)e od
<2m#+ b#mezo!anerophUte "drve)e visine od I-<2m#+ v#mikro!anerophUte "drve)e od
3-Im#+ nano!anerophUte "bunovi do 3m# etinarske !anerophUte-prilagoene na
hladne uslove "graa lista-zatitna votana prevlaka#.?arakteristine za hladne
doline-tajge. @anji broj vrsta !anerophUta ivi u oblastima gde ima nepovoljnih
perioda,a ve)i broj tamo gde ih nema "tropske oblasti#. >aj ve)i broj nije
zati)en.-anerophUte su najneprilagoenije na ekstremne spoljanje uslove kako u
zimskim tako i u sunim periodima.
3.amephUte "5h#- "hamai-na zemlji-polubunovi-viegodinje poludrvenaste vrste#
=iegodinje patuljaste biljke, iji se pupoljci nalaze na donjem delu stable na 12cm
od povrine zemljita. Rornji deo izdanka izumire u toku nepovoljnog perioda.
Postoje < !orme hamephUta% bunaste,puze)e i jastuaste. Pupoljci su bolje
zati)eni. 6olje su zati)eni od !anerophUta. Kasprostranjeni su u umama,najvie u
subpolarnoj vegetaciji "tundre# i vegetaciji visokoplaninskih livada "ine &lpsku
vegetaciju-iznad gornje granice ume#.=rste% /tellaria holostea, >hUmus serphUlum,
=accinium "borovnica#,=eronica persica.
<.emikrUptophUte "#- "hemi-pola,krUpteos-sakriven# =iegodinje zeljaste biljke
iji nadzemni delovi izumiru tokom nepovoljnog perioda "zime#, ostaje
koren,podzemno stablo i pupoljci na njemu blizu ili na samoj povrini zemlje, pa
pupoljci pri osnovi stable su dobro zati)eni u sluaju tanjeg snenog
pokrivaa.Podela po obliku nadzemnog dela% a#prave hemikrUptophUte- bez rozete
"&rtemisia vulgaris, (rtica dioica#+ b# hemikrUptophUte sa polu rozetom- &chillea
mille!olium+ v# hemikrUptophUte sa rozetama- Plantago media, Plantago major,
6ellis perennis,>araAacum o!!icinale.
F.?riptophUte "?#- "krUpteos-sakriven# =iegodinje zeljaste biljke iji se pupoljci
nalaze smeteni dublje u zemlji ili vodi.;ele se na% a# ReophUte "R#-podzemni organi
u zemljitu tako da su pupoljci dobro zati)eni. @ogu biti sa% krtolama "/olanum
tuberosum,5olchicum autumnale,5zclamen sp.#, sa lukovicama "&llium sp., >ulipa
sp.#, sa rizomima "7ris sp., &nemone nemorosa#.b#UdrophUte - vodene
biljke,pupoljci ispod vode i mogu biti potopljeni ili plivaju)i. @ogu se i odvojiti od
biljke, pasti na dno i tako preiveti nepovoljni period. v# elophUte- delom
potopljene u vodi,a deo se nalazi u spoljanjoj sredini "vazdunoj#.$azivaju se jo i
am!ibijskim biljkama. =rste% Phragmites communis, >Upha lati!olia, Kanunculus
aYuaticus.
H.>herophUte "># "theros-toplo godinje doba# Cednogodinje biljke koje zavravaju
ceo ivotni ciklus za vreme povoljnog dela godine. $epovoljan period preivljavaju u
obliku semena koje se nalazi u podlozi. Postoje% busenaste,puze)e,sa polu
rozetama, sa rozetama i bez rozeta. =rste% /tellaria media, sve ratarske
jednogodinje biljke, Eamium ampleAicaule, /enecio vulgaris,soja. ?arakteristine su
za agro!itocenoze u kojima ih ima u najve)em broju "korovske biljke#.
(ticaj oveka "antropogeni !aktor#,ovek kao uzrok poreme)aja u ivotnoj sredini
'snovni uzrok je ogranienost resursa "od hrane su mnogo kritiniji voda i E# i sve
ve)i broj ljudi. Primarna produkcija se moe pove)ati brim kruenjem materije
"sama koliina materije se ne menja#,to se postie ve)im brojem generacija biljaka
i ivotinja za to kra)e vreme. P';&57 &RE$57CE .& K&.='C ($,/=E>/?E 6&$?E 7
/=E>/?'R 7$/>7>(>& .& KE/(K/E '; 1I.2F.3222./& /?(P& ( $&CK'67C(%znaajno
smanjenje unitavanja svetskih ekosistema,zbog visokog rasta proizvodnje tj.
visokog iskori)enja resursa.&naliza se zasnivala na oceni zdravlja ekosistema na
osnovu slede)ih kriterijuma% proizvodnja hrane,snabdevanje istom vodom i
odravanje biodiverziteta.
( poslednjih 122 godina izgubljeno je vie od polovine movarnih sistema
-ume su se smanjile za vie od polovine zbog naselja i obradivih povrina
-oko 12Q vrsta drve)a je u opasnosti od izumiranja
-degradacija zemljita zahvata 3,< svetskog obradivog zemljita u poslednjih H2
godina
-ulov ribe je za F2Q ve)i nego to moe da se obnovi u morima i okeanima
-32Q slatkovodnih vrsta ribe je u izumiranju
-od 1MI2 svetska ekologija je porasla < puta a svetska populacija za <2Q.
Princip odrivog razvoja
'dbacivanje principa rasta i pro!ita u ekonomiji po kome pro!it mora stalno da se
pove)ava,nikako da se smanji "a posledica je da )e onda do)i do strmoglavog
pada#.'drivi razvoj nivo bez rasta,koji treba odravati, da bi i naredne generacije
imale uslove za ivot "hranu,voduG#.>o se odnosi na ceo svet a ne na pojedincane
zemlje,i to na sve oblasti ivota.
;elovanje oveka na bios!eru
1.@igratorna i sedentarna poljoprivreda dovodi do iscrpljivanje zemljita
3.7rigacija u sunim oblasima-irenje slanih zemljita
<.Prekomerno iskori)avanje panjaka
F.(nitavanje umske vegetacije-erozija,poreme)aji hidrolokih odnosa,poplave
H.7suivanje vlanih oblasti-eolska erozija
J.Preteran lov nekih vrsta-poreme)aj ekoloke ravnotee i osiromaenje geno!onda
P..agaivanje otrovnim gasovima i otpacima
M.Poreme)aj '
3
-5'
3
balansa u atmos!eri "intenzivnim sagorevanjem !osilnih goriva i
unitavanjem uma#
$ekontrolisano unoenje strane vrste u ekosistemima.7ma mnogo primera za
izuzetno tetno delovanje takvih vrsta-one tu nemaju prirodne neprijatelje pa se vrlo
brzo ire.
'driva poljoprivreda
Ce segment u konceptu odrivog razvoja-ivot u skladu sa prirodom,usklaenost
poljoprivredne proizvodnje sa prirodom u celini bez naruavanja neobnovljivih
resursa.'snovni problemi u sistemu konvencionalne poljoprivrede su%
1.opadanje plodnosti zemljita u intenzivnoj zemljoradnji "bez obzira na ubrenje
"jer se minerlana ubriva brzo ispiraju## "plodnost:organska materija potrebna
biljkama#.
3.erozija vetrom i vodom "to je trajan gubitak#
<.zagaivanje zemljita i vode preteranom upotrebom vetakim ubrivima i
pesticidima
F.gajenjem samo jedne vrse opada biodiverzitet agroekosistema,pa raste broj
tetoina "jer je jedina hrana ta vrsta# kako to spreitiZ
/istemi zemljoradnje u konceptu odrive poljoprivrede
5ilj svih tih sistema je bezbedna "nezagaena# hrana, ouvanje resursa za budu)e
generacije,smanjenje trokova.
1#organska proizvodnja-apsolutno ekoloki nain proizvodnje.7me%jer se izostavljaju
vetaki dobijena jedinjenja,koriste se samo prirodni materijali "ne samo organski
ve) i neorganski#% iskljuivo organska ubriva+zatita samo prirodnim preparatima-
naglasak na preventivi+prirodni stimulatori rasta+ homeopatida+nema genetski
izmenjenih organizama+bazira se na meunarodnim standardima 7-'&@-a "postoji
taan spisak ta sme da se koristi#.
'brada zemljita% redukcije u obradi "naje)e se izostavlja oranje#+konzervacijska
obrada "bar <2Q etvenih ostataka se ostavlja na povrini zemlje,maliranje
"prekrivanje# pa se pre sejanja glavnog useva to zaore#+ izostavljanje obrade "[no-
tillW#./truktura zemljita je najbolja posle strnih ita.
Plodored% "smena useva u vremenu#% intenzi!ikacija plodoreda-obavezno uvoenje
leguminoza+razliite vrste razliito koriste zemljite "npr. dubina korena#+multiple
cropping:gajenje vie useva istovremeno+intercropping:zdrueni usevi "uvek vrste
koje se dopunjuju a nikako da su u kompeticiju-one tada daju ve)u produktivnost
nego da su zasebno,a ima manje korova,tetoina i bolesti#+pokrovni "zatitni#
usevi-nikad u toku godine ne ostavljati golo zemljite.
\ubrenje%organska ubriva% stajnjak,kompost "dobija se raspadanjem razliitih
materija ali naje)e biljnih ostataka#,glisenjak "to je praktino ist
humus#,zelenino ubrenje "zaoravanjem leguminoza#+ bioloka ubriva%inokulacija
semena leguminoza "simbiotski i asocijativni azoto!iksatori "blizu korena ali ne u
simbiozi##.
.atita bilja% pre svega preventiva.6iljke mogu da tite jedna drugu%
kamilice,dragoljub,kadi!ica,beli i crni luk teraju tetoine+ ekstrati%piretrin
"5hrisantemum pUretrum-buha#,rastavi),kopriva protiv lisnih vai.
.agaivanje
Poljoprivredu najmanje zagauje vazduh. .agaivanje vazduha u gradovima i
industrijskim naseljima je najve)e zagaenje. =azduh najvie zagauje industrija,i to
procesi sagorevanja.
.agaen vazduh indirektno utie na vodu i zemljite.Primese%vodena
para,a,praina,vulkanski pepeo [aerosoliW.&ko je zemljite vlanije,pesticidi se
bre metaboliu i raspadaju.;uim kori)enjem javlja se rezistentnost "sticanje
otpornosti# pa se pove)avaju koliine ili se uvode novi pesticidi.6iljka pesticide
usvaja preko korena i on prolazi kroz celu biljku-to su sistematski pesticidi koji su
mnogo tetniji u agroekosistemu+a postoje i kontaktni pesticidi koji ne ulaze u
biljku.Pesticidi se akumuliraju u plodu i semenu. ?oliinu pesticida u zemljitu
smanjuju%!otoliza,isparavanje i apsorpcija od strane biljaka "!itoremedikacija-biljke
iste zemljite od zagauju)ih materija,usvajaju Pb,g,radioaktivne materije,i to je
jedna od najje!tinijih naina da se oisti zemljite#.Pesticidi smanjuju mikro i makro
!aunu zemljita, smanjuju broj mikroorganizama koji razlau organsku materiju,a
posledica je prekid kruenja materije u agroekosistemu.@ineralna ubriva postaju
zagaivai zbog nepravilne i preterane primene tj. neadekvatne primene.$ajve)i
deo se ne iskoristi ve) se vezuje u zemljitu u nerastvorna jedinjenja "!os!or#
"menjaju se hemijske osobine zemljita,p# ili ispira. &zot je vrlo pokretljiv,ispira se i
zagauje vode.$itrati se nakupljaju u lisnatom povr)u,naroito spana)u i zelenoj
salati-mineralna ubriva zagauju hranu.
.agaivanje vode
Prirodno zagaenje-voda u prirodi sadri rastvorne ili dispegovane "vrste#
supstance..agaena voda je voda izmenjenog sastava,koji ne odgovara njenom
prirodnom sastavu.=oda moe biti !iziki,hemijski i mikrobioloki zagaena.emijski
sastav prirodnih voda na .emlji nije jedinstven jer on zavisi od zemljita kroz koje
prolazi,od biljaka i ivotinjskog sveta sa kojim je u dodiru. =ode u prirodi su po
poreklu%
1.atmos!erske-najistije su "najmanje rastvorenih materija#.Potiu iz padavina
"kia,sneg,grad,rosa#, uglavnom sadre rastvorene gasove "'
3
,$
3
,5'
3
..#.Prirodni
izvor zagaivanje ovih voda su vulkanske erupcije,vetar, "praina,pepeo# i umski
poari.
3.povrinske-teku)e i staja)e-reke,jezera,mora,okeani.'bnavljaju se iz padavina i iz
izvora podzemnih voda.;ele se na slatke,slane,mutne,bezbojne,obojene./latke%
manji sadraj soli+dominira katjon 5a i anjon 5'
<
./lane%katjon $a i anjon 5a.$ajvie
soli imaju slana jezera "@rtvo more#-do <J2g,l,a u morima i okeanima ima P,H-FFg,l.
@utne% ve)i sadraj koloidnih estica,suspenzije nerastvornih supstanci.
emijski sastav bara i movara je blii teku)im slatkim nego slanim vodama. (
njima je veliki sadraj rastvorenih organskih supstanci "do IH2mg,l#,a u teku)im i
slanim vodama je mnogo manji. >e organske supstance su naje)e produkti
metabolizma i izluevina. 'rganske supstance u prirodnoj vodi potiu iz dva izvora%
1.atmos!ere "sa padavinama# i 3.tla kroz koje se voda kre)e.
<#podzemne-sastav im zavisi od vrste zemljita i stena kroz koje prolaze. 'rganske
supstance ima veoma malo.
/ve hemijske supstance sintetikog porekla su zagaivai i jako su opasne i brzo se
ire. .agaivanje atmos!ere se vrlo lako prenosi na vrlo velike daljine,a svo
zagaenje atmos!ere na kraju zavri u vodi ili u zemljitu. =e)ina voda ima mo)
regeneracije i prirodnog prei)avanja.
.agaivanje gorivima-spiranjem kiselih oksida-produkata sagorevanja "najopasniji
su /'
3
i /'
<
# iz atmos!ere nastaju kiseline-korozija metala,rastvaranje karbonatnih
materijala.
emijska industrija-hemijski zagaivai u vodi% 1va grupa izazivaju potronju '
3
u
vodi zbog nekih hemijskih reakcija sa njima+ 3ga grupa spreavaju razmenu '
3
izmeu vode i vazduha jer pove)avaju povrinski napon pa '
3
ne moe da ue u
vodu+ <)a grupa visokotoksini zagaivai "g,cijanid,Pb,.n, 5d,5u# - direktno
unitavaju ivi svet "odmah ili postepeno#,a imaju i mutageno,teratogeno dejstvo. (
drugu grupu spadaju deterdenti.'ni esto sadre i !os!ate od kojih se biljke u vodi
pretaloe i potpuno se troi '
3
.
Ejudska naselja-otpadne vode iz naselja potiu iz < izvora% 1.doma)instva "J2Q tih
voda ine organsku materiju+sve sadre patogene mikroorganizme#+ 3.atmos!erske
vode "kia i sneg spiraju krovove ku)a, ulice#+ <.industrija
Poljoprivreda-sve otpadne materije iz poljoprivredne proizvodnje na kraju dospeju u
vodu. Poljoprivreda je veliki zagaiva "mineralna ubriva i pesticidi# a prerada
poljoprivrednih proizvoda "prehrambena industrija# jo ve)i.Dto se tie
!os!ora,doma)instva su ve)i zagaivai od poljoprivrede.
Eutro!izacija:prenamnoavanje vodenih biljaka i !itoplanktona-dolazi do njihovog
truljenja-pove)avaju se organske materije a voda ne moe da ih
preisti.Eutro!izacija jeste prirodan proces ali traje izuzetno dugo,dok je sada jako
ubrzana.E!ekat staklene bate% 5'
3
,5
F
i razliiti ugljovodonici./'
3
, azotovi
oksidi.loro!luorkarboni "gasovita jedinjenja !reona# su vrlo tetni "sprejevi,!reoni#-
vrlo su reaktivni i pretvaraju '
<
u '
3
.;okazano je da se t na .emlji svake godine
pove)ava.@nogi kau da je to normalna pojava u klimi. Rasovi 9 kia :kisele kie
$a zagaen vazduh "/'
3
,-,5l,5l
3
,$
<
# najosetljiviji su smra,jela,beli bor, ari+
zatim lipa,bukva-u !itoindikaciji.

!itoindikator simptomi
- gladiola $ekroza vrhoda i
oboda listova
'
<
;uvan,spana) /lino
/'
3
Eucerka,graak /lino
$'
3
/pana),duvan slino
Etilen "5
3

F
# isputaju i same biljke kad sazrevaju,ali on tetno utie na druge
biljke,koje su u drugim !azama razvoja. >ermoelektrane "i zbog pepela koji se taloi
oko njih razvejava po vazduhu#,topionice, sva motorna vozila-najve)i zagaivai
vazduha.=e) promene se ispoljavaju u usporavanju rasta,smanjivanju
prinosa,uginu)a jedinki pa i populacija.
.agaivanje zemljita
( poljoprivredi je najdragoceniji resurs.$aje)e unoenjem otpadaka,koji mogu biti
vrlo razliiti i dele se na grupe%a#otpadi organskog porekla "prehrambena industrija#-
oni su podloni raspadanju, 3#otpaci koji nisu podloni raspadanju,dele se na
sagorljive "guma,koa,papir# i nesagorljive.
/aobra)aj je drugi veliki zagaiva zemljita% spiranje iscurele na!te sa puteva na
zemljite+ olovo iz izduvnih gaosva dospeva u zemlju i sadraj olova u zemlji je
daleko najve)i pored puteva pa se to zemljite ne sme koristiti za poljoprivrednu
proizvodnju..agaen vazduh je izvor zagaenosti tla. @aterije se prenose veoma
daleko od mesta zagaivanja. .agaivanje zemljita preko vode% voda je jedan od
glavnih prenosilaca zagauju)ih agenasa na velike povrine.
.agaivanje zemljita u poljoprivrednoj proizvodnji% naje)e pesticidima
"herbicidi,insekticidi,!ungicidi#. 'ni su u zemljitu vrlo postojani i teko se razgrauju
jer su vetake materije. ( proizvodnji treba koristiti sirovine i uvoditi proizvodne
procese i opremu koja najmanje zagauje vazduh.
-itoindikacija
/ve adaptacije su ogledalo uticaja sredine. Postoje biljke koje su osetljive na
razliite uticaje "pre svega tetne# i one koje su otporne. ;irektan uticaj-iz
vazduha,indirektan-voda i zemljite.'snovna metoda pra)enja uticaja tetnih
materija je monitoring. 'n se vri uzimanjem uzoraka vazduha,zemljita i vode koji
se analiziraju na raliite naine. >o je vrlo skupo. .ato je najje!tinije pratiti biljke 8
tzv. pasivni monitoring "pra)enje ve) postoje)e vegetacije# i aktivni monitoring
"namerno se uzgajaju te osetljive biljke#.'tpornne biljke su vane za zatitu ivotne
sredine jer mogu da slue za prei)avanje "naje)e vazduha# pa se sade u
gradovima, blizu industrijskih objekata./mra,jela,beli bor su najosetljiviji na
/'
3
,-,$
<
,5l "5l
3
#-tetne gasove u vazduhu. Eiajevi i mahovine "neke vrste# se
naje)e koriste u aktivnom monitoringu jer su vrlo osetljive. Eiaj (snea barbata je
najosetljiviji i iskljuivo ivi na istom vazduhu.@nogo azota-nitro!ilne biljke
"5henopodium album, /tellaria media, 5irsium arvense# + mnogo herbicida- /tellaria
media, Ralium aparine, &vena !atua,/etaria viridis, Echinochloa crus-galli,divlji sirak
1.indikatori zabarenosti zemljita-EYuisetum arvense, >ussilago !ar!ara, PolUgonum
amphibium var.terrestus "vrlo visoke podzemne vode-koren je u vodi#.
3.7ndikatori vrlo vlanih zemljita u povrinskom sloju% @entha arvensis,EYuisetum
sUlvaticum, Poa trivialis, PolUgonum hUdropiper
<.7ndikatori kiselih zemljita- KumeA acetosella,/cleranthus annus, >ri!olium
arvense, /pergula arvensis
F.7ndikatori dobro obraenog zemljita "povoljne vazduno-vodene osobine#-&tripleA
patula, /onchus oleraceus, /onchus asper, /enecio vulgaris
H.7ndikatori azota-(rtica urens, &maranthus retro!leAus, Echinochloa crus-galli,
/olanum nigrum
J.7ndikatori humusnih zemljita- /inapsis arvensis,-umaria o!!icinalis, Euphorbia.
&groekosistemska analiza
-rana !aza "do 1M22.#+ ekstenzivno gajenje biljaka,smena panjaka i useva. Raje se
polikulture, agrotehnika niska, slaba upotreba ubriva "samo organska#, bez
pesticida. Produktivnost mala,samo za svoje potrebe.
-produktivna !aza "1M22-1MH2# unapreenje svetskog trita i sredstava za transport
omogu)ava porast proizvodnje. Proizvodnja se iri,pove)ava se input
"ulaganja#,uvode se vetaka ubriva i pesticidi
-ekonomska "industrijska# !aza "1MH2-1MPH# tendencija na porast e!ikasnosti po
svaku cenu,uspeh se meri prinosom po ha. Poljoprivreda postaje industrijalizovana,
sa velikim trokovima za E i ubrivo
-ekoloka !aza "uslovno reeno# "1MPH- jo traje#-tendencije ka ouvanju povrina.
;okazi da su zemlja,voda i ivi svet ugroeni preteranom upotrebom tehnologije u
poljoprivredi. 7 biotehnologija "genetiki ininjering# se ukljuuje u proizvodnju
"1MMJ< u &msterdamu#, a njen dugoroni e!ekat je apsolutno nemogu)e predvideti.
5on]az%atributi prirodnih sistema
Produktivnost po jedinici povrine-prinos ili ekonomski koristan produkt po jedinici
povrine u jedinici vremena
/tabilnost- kratkotrajna homeostaza suoena sa povratnim stresovima spoljanje
sredine
'drivost-dugotrajna sposobnost adaptacije na poreme)aje u spoljanjoj sredini i na
pretrpljeni stres
&tributi drutvenih sistema%
Cednakost-tenja da svaki proizvod i energija budu jednaki
&utomnost-tenja da sistem radi nezavisno od spoljanjih snaga i ulaganja
/olidarnost-stepen kohezije ili integracije izmeu elementarnih jedinica
-arma ima sve ove atribute "i prirodne i drutvene#.