Fakultet za menadment

Novi Sad













Seminarski rad iz predmeta
OSNOVI EKONOMIJE

POJAM JAVNIH DOBARA









Profesor: Marijana Milunovid Student: Aleksandar Mihajlovid
Asistent: Maja Paunovid Br. indeksa: 3-14/11-1

Sadraj

UVOD............................................................................................................................................................. 3
POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH DOBARA ................................................................................................. 4
KLASIFIKACIJA JAVNIH DOBARA .................................................................................................................... 5
UPRAVLJANJE JAVNIM DOBRIMA ................................................................................................................. 7
CENA JAVNOG DOBRA .................................................................................................................................. 8
ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ...................................................................................................... 9
Javno privatno partnerstvo .................................................................................................................. 10
ZAKLJUAK .................................................................................................................................................. 11
LITERATURA ................................................................................................................................................ 11














UVOD


U uslovima trine ekonomije, drava i trite se meusobno trebaju dopunjavati, jer trite nije
savreno u svom delovanju ved proizvodi odreene nesavrenosti, pa se drava javlja kao korektor koji
njegove nesavrenosti ispravlja. Mnogo je razloga koji ukazuju na neophodnost postojanja javnog
sektora i ueda drave, jer privatni sektor i trini mehanizmi nisu u mogudnosti da realizuju sve
ekonomske i socijalne funkcije. Pri tome se moraju imati u vidu slededi razlozi:

potreba za uspostavljanjem pravnog poretka koji de omoguditi nesmetano funkcionisanje
trinih institucija i mehanizama konkurencije;
sprovoenje politike raspodele dohotka i imovine u meri u kojoj distribucija uspostavljena kroz
delovanje trinog mehanizma ne odgovara drutveno shvadenoj pravinosti;
obezbeenje stabilnosti u ekonomskim kretanjima;
reavanje problema tzv. eksternalija;
obezbeenje javnih dobara.

Kada se radi o privatnim dobrima, svaki graanin izraava svoju naklonost prema njima kroz koliinu
dobara koje eli kupiti i kroz raspoloiva novana sredstva kojima ih kupuje, i u tom smislu moe se
govoriti o delovanju zakonitosti trita.
Meutim, kad su u pitanju javna dobra, graani ne iskazuju direktno svoje elje i potrebe za njima, pa
drava i javni sektor stupaju na scenu nagaajudi elje potroaa (graana) za javnim dobrima. Upravo
se u ponudi javnih dobara i usluga javnog sektora ogleda jedan od osnovnih nedostataka delovanja
mehanizma trita. Naime, odreena proizvodnja ili delatnosti su karakteristine po tome to imaju
izuzetan znaaj za funkcionisanje drutva u celini, iz ega proizilazi potreba da se nau u domenu javnog
vlasnitva, da se na adekvatan nain regulie njihovo funkcionisanje i da budu organizovane saglasno
principima monopola, to se suprotstavlja mehanizmu i principima delovanja trita.
U ovom radu de biti ukratko predstavljeni pojam i osnovne karakteristike javnih dobara, njihova
klasifikacija, naini upravljanja javnim dobrima i formiranje ciene javnog dobra, i meusobni odnos
javnog i privatnog sektora.



POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH DOBARA



Javna dobra su dobra ili usluge koje moe koristiti svaki lan drutva i niko ne moe biti iskljuen iz
njihove potronje. Sa ekonomskog aspekta, javno dobro je svako dobro koje ima karakteristike
nekonkurentnosti i neiskljuivosti (koritenje dobra od strane jednog pojedinca ne iskljuuje niti
umanjuje znaaj tog dobra za drugog pojedinca). Javnim dobrom, dakle, smatra se svako dobro koje slui
vedem broju korisnika, ije su koristi rairene na celu drutvenu zajednicu i, to je najvanije, to su ona
dobra kod kojih ukljuivanje novih korisnika u njihovo koritenje ne umanjuje zadovoljstvo i stepen
koritenja dotadanjih korisnika. Na primer, ist vazduh koriste podjednako svi, a ukljuivanje novog
korisnika ne umanjuje mogudnost koritenja tog istog vazduha postojedim korisnicima niti proizvodi
dodatne trokove.

Javno dobro se mora ponuditi i uiniti dostupnim svim korisnicima pod jednakim uslovima, iz ega
sledi da nije lako utvrditi naklonosti i potrebe koritenja pojedinih javnih dobara, jer ih potencijalni
korisnici ne ele otkriti. Naime, niko nije spreman da plati neko javno dobro koje mu je dostupno
besplatno. Upravo zato se ta dobra ne mogu razmenjivati na tritu i umesto trita mora se pronadi
neki drugi mehanizam kojim bi se korisnici privoleli da otkriju svoje potrebe za javnim dobrom, a to je
mogude u politikom procesu odluivanja (odluke u javnom sektoru donose se u procesu javnog izbora
putem glasanja).

U stvarnosti, ne postoji takvo dobro koje je apsolutno nekonkurentno i neiskljuivo.
Savremena ekonomska nauka definie i sistematizuje javna dobra polazedi od najoptije podele svih
dobara na privatna i javna. S tog aspekta, javna dobra se odlikuju slededim karakteristikama:


u njihovom koridenju vae principi nerivalstva (i ja i ti i drugi) i neiskljuivosti(niko ne moe
biti spreen u koridenju);


praktino je nemogude naplatiti njihovo koridenje;

troak proizvodnje je nedeljiv, pa je granini troak jednak nuli.
.






KLASIFIKACIJA JAVNIH DOBARA



Obezbeenje javnih dobara vano je za funkcionisanje svake drave, jer pojedinci zadovoljavaju svoje
potrebe upotrebom odgovarajudih javnih dobara i uivanjem odgovarajudih usluga.
U klasifikaciji javnih dobara moraju se u obzir uzeti dvie injenice:


1. Ako je dobro klasifikovano kao javno, tada mora biti distribuirano od strane drave na nain da
bude svima jedako dostupno, pri emu je granini troak (troak dodatnog korisnika) jednak
nuli;

2. Javna dobra i usluge su prioritet dravi zbog dravnih rashoda za finansiranje tih dobara i zbog
postizanja javnih interesa. Iako svi imaju jednako pravo koritenja, moe se javiti situacija
preteranog iskoritavanja javnog dobra, pa je potrebno pruiti vedu koliinu dobara i usluga. To
za posledicu moe imati smanjenje kvalitet a javne usluge i vede trokove finansiranja javnog
dobra, pa je drava primorana iskljuiti pojedince iz koritenja javnog dobra.

Drava moe obezbediti sledede vrste javnih dobara:


ista javna dobra
Neista javna dobra
Meovita javna dobra i
Zasluna (meritorna) javna dobra


ista javna dobra imaju dva karakteristina svojstva - u njihovoj potronji nema iskljuivosti (svi ih mogu
koristiti pod jednakim uslovima) i nema rivaliteta (nema konkurencije, jer ih prua samo javni sektor).
ista javna dobra obuhvataju dobra koja nije mogude obezbediti u dovoljnim koliinama primenom
principa trine efikasnosti, a to su narodna odbrana, policija, sudstvo, zatita ivotne sredine i sl.
Njihova isporuka ne moe se obezbediti na tritu, jer ih karakteriu nekonkurentnost u potronji
(koridenje javnog dobra od strane jednog lica ne umanjuje korisnost koju ono prua drugim licima) i
neiskljuivost (nemogudnost da ih bilo ko sprei da ih koristi).





Neista javna dobra su dobra kod kojih nisu prisutne ili ne u istoj meri sve karakteristike javnih
dobara. Tanije reeno, iz potronje neistih javnih dobara mogude je iskljuiti pojedine potroae. To su
dobra kod kojih, osim elemenata javnosti, postoje i elementi privatnosti. Drugim reima, u pitanju su
dobra ije bi se obezbeenje moglo organizovati na trinim principima (kao kod privatnih dobara),
ali je interes drave da ona budu koridena od strane svih graana (npr. javni saobradaj, obrazovanje,
zdravstvena zatita i slino).

Meovita javna dobra su dobra i usluge koje istovremeno imaju karakter i javnih i privatnih
dobara i po pravilu se lokalno obezbjeuju. Meovita dobra su ona koja imaju samo jednu od
karakteristika istih javnih dobara ili iskljuivost ili konkurentnost. Kod obezbeivanja meovitih javnih
dobara potrebno je imati u vidu broj potroaa i teritorijuna kojoj se dobro obezbeuje.
Primer meovitog javnog dobra je auto-put.

Zasluna (meritorna) javna dobra su ona ije koritenje drava namede, jer pojedinci od toga
imaju koristi. Takav primer je osnovno obrazovanje.

Sam pristup javnim dobrima uslovljen je je podrujem (sektorom) koji distribuira javno dobro i
opskrbljuje graane, a glavni javni sektori su:


VLAST odrava optu, politiku i ekonomsku stabilnost drave. Efikasnim javnim delovanjem i
donoenjem odluka u korist javnog interesa, nosioci javnih funkcija omoguduju optimalno
zadovoljstvo svojih graana.

ODBRANA I BEZBEDNOST svaki graanin eli se osedati sigurno i zatideno u podruju u kojem
ivi, pa je odravanje spoljne i unutranje bezbednosti (javnog reda i mira, prevencija sukoba i
kriminala) glavna aktivnot ovog sektora.

ZDRAVSTVO odrava i podie kvalitet zdravlja populacije neke zemlje.

OBRAZOVANJE omoguduje sticanje znanja, vetina i vredosti koje su potrebne ljudima da
kvalitetno i uspeno doprinesu ostvarenju radnih i drutvenih uloga.

OKOLINA pruanje kvalitetne prirodne okoline i celokupna zatita okoline.














UPRAVLJANJE JAVNIM DOBRIMA



Da bi upravljanje javnim dobrima od strane drave bilo kvalitetno i efikasno, ona svoje
upravljanje mora regulisati dravnim aktima i propisima na nain da javna dobra zatiti od svih
negativnih uinaka i potencijalnih otedenja.

Prilikom upravljanja javnim dobrima, drava se moe susresti sa nekim problemima. Naime,
postoje situacije kada odreeni sektori i preduzeda svojim direktnim uticajem ometaju ili potpuno
onemoguduju dravi pruanje javnih dobara i usluga. Najedi problemi s kojima se drava susrede u
upravljanju javnim dobrima su:

pojava slobodnih jahaa ili vercera pojedinci koji koriste javna dobra, a ne pladaju ih.
Oni znaju da nede biti iskljueni iz koritenja javnog dobra, bez obzira da li doprinose njegovom
finansiranju ili ne. Ovaj problem drava moe reiti uvoenjem javnih dobara koje imaju
karakteristiku iskljuivosti (npr. kablovska televizija) ili pomodu pritiska drutva (na nain da se
slobodni jahai delimino iskljue iz zajednice).

eksterni efekti aktivnosti koje proizvode korist ili tetu drugih, s tim da drugi ne pladaju za tu
aktivnost ili im se ne pokriva troak te aktivnosti; mogu biti negativni (njihova proizvodnja
uzrokuje negativne posledice po okolinu, pa je drutvena granina korisnost od potronje javnog
dobra manja od private granine korisnosti) i pozitivni (delovanje jednog subjekta indirektno
uzrokuje koristi drugima).

trini neuspeh javlja se kada cena dobara i usluga ne odraava prave trokove njihove proizvodnje i
potronje.


U cilju suzbijanja navedenih problema, potrebna je intervencija drave u smislu regulacionih
mera, subvencija, poreza, investicija u dobra i usluge i sl. Da bi dravna intervencija bila efikasna,
potrebno je pre njenog sprovoenja dobro prouiti sve trokove i koristi koje ona donosi. To se najbolje
moe videti sprovoenjem tzv. cost-benefit analize, koja analizom trokova (cost ) i koristi (benefit)
uporeuje sve prednosti i nedostatke potencijalnog preduzeda u koje drava planira ulagati.











CENA JAVNOG DOBRA


Osnovna razlika izmeu delatnosti javnog i privatnog sektora ogleda se u prirodi njihove motivacije. Kod
delatnosti privatnog sektora, to je maksimizacija profita, a u sluaju javnih dobara, njihov motiv esto
nije vezan za ostvarenje maksimizacije profita.
Formiranje odgovarajudih cena u javnom sektoru nije u funkciji ostvarenja to vedeg profita, ved
nastojanja da se, na neki nain, poveda obim potronje i doprinose razvoju datog javnog sektora. Na
drugoj strani, postoji odreen broj javnih delatnosti ili funkcija koje ne iskljuuju mogudnost ostvarivanje
profita, pri emu su nosioci tih funkcija onemogudeni od strane razliitih dravnih instance da slobodno
odreuju visinu cene, najvie radi zatite potroaa i stvaranja uslova za dostizanje drutvenog
optimuma.
Re je o privrednim granama i preduzedima koja su najede osnovana kao javna, u ijem poslovanju
drava, kao zastupnik opteg drutvenog interesa, ostvaruje uticaj na odreivanje obima proizvodnje, ali
i na formiranje cena.
Preduzeda, koja pripadaju sektoru javnih dobara, najede imaju monopolski karakter. Trite
javnih dobara i usluga je, po mnogo emu, specifino: na jednoj strani, prisutna je centralizovana
(monopolska) ponuda, a na drugoj - decentralizovana potranja. Rentabilnost preduzeda koja pripadaju
javnom sektoru, drugaije se tretira nego kod privatnih, akcionarskih i zadrunih preduzeda. Ova
preduzeda se dvojako tretiraju:

kao javne slube koridenjem njihovih proizvoda ili usluga zadovoljene su odreene kolektivne
potrebe, usled ega je neophodno da se omogudi to efikasnije delovanje pomenutih slubi, i to
pomodu javne (dravne) regulative (npr. eljezniki ili PTT saobradaj su - shodno pravnim
kriterijumima -javne slube, jer su, izmeu ostalog, u domenu organizacije, upravljanja i
kontrole, podvrgnuti nadzoru drave, odnosno nekog dravnog organa).

kao privredne delatnosti implicira nemogudnost eliminisanja principa rentabiliteta, kada je o
njima re.


Dva izuzetno znaajna ekonomska kriterijuma, u vezi sa cenama javnog dobra, su:

prodajna cena ne mora biti jednaka realnim izdacima, usmerenim na stvaranje i koridenje
javnih dobara i usluga;

preduzede, koje pripada javnom sektoru, moe, ako socijalni ili drugi faktori to zahtevaju,
poslovati i ukoliko ostvaruje gubitke.






ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA



Privatni interes od eksploatacije javnog dobra ostvaruje se u svim segmentima ivota javno
dobro dostupno je pojedincu na svakom koraku i u svako vreme, u neogranienim koliinama, a samom
besplatnom uslugom od koritenja javnog dobra pojedinac ostvaruje korist.

Postoje tri vrste beneficija koje se zasnivaju na nekonkurentnosti i neiskljuivosti, a istovremeno
uzrokuju usavravanje kvaliteta ponude javnih dobara:


redukcija rizika mnoga javna dobra stvaraju pogodnosti prilikom redukovanja ili potpune
eliminacije rizika koji predstavlja javno zlo, npr. redukcija zraenja izazvana efektom staklenika
redukuje rizik globalnog zatopljavanja za sve stanovnike Zemlje;

povedanje kapaciteta proizvodnje javnih dobara primer je znanje: obrazovanje povedava
nacionalne kapacitete i mogudnosti, i podstie mogudnosti sticanja globalnog znanja;

direktno postizanje korisnosti npr. siromatvo je jedan od problema sa kojima se bavi drava,
pa njegovom redukcijom svi mogu stedi korisnost i znanje da je siromatvo redukovano.


U meusobnoj kooperaciji javnog i privatog sektora postoje obostrana oekivanja:


javni sektor oekuje od privatnog: da potuje norme i propise o zatiti javnih dobara, da se
prema javnim dobrima odnosi odgovorno i korektno (izbegavajudi tetne indirektne efekte), da
potuje propisane standarde i ciljeve, da ne iskoritava ili ne monopolizira postojedu situaciju, da
propisno i indirektno (putem poreza) plada eksploataciju javnih dobara;


privatni sektor oekuje od javnog: da osigura nesmetano i povoljno koritenje javnih usluga, da
relocira resurse u svrhu stvaranja povoljne konkurentske privredne situacije, da utie na
stvaranje novih trinih struktura antimonopolskom politikom.








Da bi se navedena oekivanja postigla i odrala, privatni i javni sektor esto se udruuju u svrhu
ostvarivanja meusobne saradnje i ulaze u realizaciju zajednikih projekata, koji mogu biti:

samostalno finansirani projekti privatni sektor preuzima projekt, a trokovi de biti pokriveni
naknadom za koritenje javne usluge od strane krajnjeg korisnika; pri tome je privatni interes
ostvaren time to su potpuno pokriveni trokovi projekta, a po njegovom zavretku, projekat
postaje javno dobro koje pojedinci besplatno koriste, ime je zadovoljen i javni interes.

zajednika ulaganja privatni i javni sektor sarauju u organizaciji i snoenju trokova
podjednako.

prodane usluge javnom sektoru privatni sektor prodaje javne usluge, npr. lekar koji radi
privatno i napladuje zdravstvene usluge, koje bi pojedinac u javnoj zdravstvenoj ustanovi mogao
ostvariti besplatno.

Javno privatno partnerstvo


Zbog intenzivnog napretka drutva, sve su vede potrebe graana za novim i kvalitetnim javnim
dobrima i uslugama. U to ime se pojavljuju oblici saradnje javnog i privatnog sektora, koji kombinuju
prednosti oba sektora i gde se iskazuje obostrani interes. Interes javog sektora je brzo i kvalitetno
pruanje usluge graanima, a privatnog partnera je profitabilno ulaganje u javne objekte s ciljem
poboljanja ivotnog standarda.

Javno privatno partnerstvo obuhvata dve dimenzije strateku (koordinisanje politikih ciljeva
i odreivanje odgovarajude uloge za svakog partnera) i operativnu (realizacija predvienih projekata).

Prednosti stavaranja javno-privatnog partnerstva su: smanjenje trokova lokalnih jedinica vlasti,
smanjenje poreskog opteredenja (zbog vede efikasnosti privatnog sektora), bolji kvalitet opskrbe (bez
povedanja poreza ili naknada), razvoj lokalne i nacionalne reputacije privatnih firmi (zbog pruanja
kvalitetnih usluga) i sl.

Nedostaci u stvaranju uspenog javno privatnog partnerstva su: obostrano nepoverenje i
nedostatak razumevanja interesa, postojede zakonske i institucionalne prepreke i sl.








ZAKLJUAK



Korisnici javnih dobara zainteresovani su za ona javna dobra gde njihova korisnost prelazi cenu
koju oni pladaju za ta dobra. Graani ele istiji vazduh, kvalitetno i perspektivno obrazovanje, sigurne
saobradajnice, naprednu zdravstvenu zatitu i sl., a sve to uz najnii troak.

U stvarnosti, to nije lako izvesti, jer za unapreenje kvaliteta javnih dobara dravi trebaju
dodatna finansijska sredstva, koja moe obezbediti povedanjem izdataka graana. S druge strane, drave su
i onako sve vie suoene sa manjkom sredstava u budetu, brojnim trendovima u vidu demografskih
promena, starenja stanovnitva, povedanog broja nezaposlenih, opadanja poreskih prihoda i dr.

Jedno od mogudih reenja koja mogu doprineti reavanju navedenih problema su razliiti oblici i
projekti javno privatnog partnerstva, kojima se omoguduje pruanje javnih dobara i usluga, uz
ostvarenje efektivnih uteda i uz vedu novanu vrednost javnih usluga nego to bi ih imale da su realizovane
aktivnostima samo javnog sektora.


LITERATURA



Bojid, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE. Visoka kola za primenjene i pravne nauke PROMETEJ.

orevid, D., Klincov, R.(2008.) MIKROEKONOMIJA SAVREMENI PRISTUP.Univerzitet za poslovne
studije. Banja Luka.

Ivanid, M. (2002.) PRINCIPI EKONOMIJE. Ekonomski fakultet.

Pauletid, V.JAVNO DOBRO I PRIVATNI INTERES

http://oliver.efri.hr/~javnisek/zbornik/pauletic.pdf

http://www.rifin.com/gosti-stranica/86-sandra-krtali-javna-dobra-to-nam-drava-prua-a-to-elimo