01

02
Naslov Originala:
Kyle Smith LOVE MONKEY

Copyright 2004 by Kyle Smith
Izdava: STYLOS d.o.o. STYLOS IZDAVATVO, Novi Sad


03

Mojoj majci,
baki i deki
04

Strano je lako biti dasa preko dana,
nou je to ve sasvim druga pria.
HEMINGVEJ,
Sunce se ponovo raa
05
ZAHVALNICA
Bez truda mog fenomenalnog agenta, Harijet Vaserman, i mog fantastinog
urednika, Dena Konaveja, ova knjiga ne bi postojala, sem u obliku fajlova na
mom hard-disku. U tom sluaju morali biste da doete u moj stan da je
proitate. To bi moglo biti nezgodno za sve nas.
Zahvaljujem se svima koji su me ikad zasmejali, naroito Pukovniku, Der
pancu i Die Austrijanki, Groveru, Min, i J. Reku.
Za svaki urnebesan komentar i primedbu zahvaljujem se Katleru Darkiju,
Leriju Heketu, Deriju Hauardu, Donu Karpu, Geru Kancmanu, Sjuu
Markesu, Dil varcman, i onom borbenom daktilografu koji voli make,
Majku Hehtmanu.
06
SUBOTA, 7. JUL
Moj dan.
8:00. Buenje.
8:00-8:15. Lagano protezanje. Pazi na ligamente kolena. Nekoliko sklekova
za zagrevanje krvi.
8:20. Izalazak iz kue; odlazak do Central parka. Istrati est krugova.
Tempo: sedam minuta po kilometru. To je deset i po kilometra za
sedamdeset pet minuta.
9:45. Povratak kui. Tuiranje; ponovo proitati Brau Karamazove (samo
epizodu Veliki inkvizitor).
11:45. Nazvati mamu.
12:30. Ruak. Peena prepelica, integralni pirina, salata od spanaa,
ceeni sok od pomorande.
13:00. Odlazak do Metropoliten muzeja. Pogledati izloenog Vermera.
Zapoeti razgovor sa slatkom dvadesetpetogodinjom apsolventkinjom iz
Holandije koju u upoznati ispred slike ena s krpom oko vrata; nabaviti
njen broj telefona, dogovoriti se da popijete pie u Karlajlu poetkom
sledee nedelje.
16:00. Povratak kui. Rad na romanu do veere. Jedan prekid: poziv od
superagenta.
20:30. Mirna veera s nekoliko prijatelja u Le Bernadinu. Ne, stvarno,
momci, ja astim. Svi znaju da mi je izdava uplatio ogroman avans za
predstojei roman. Smejemo se.
23:45. Odlazak u Vija Vangar na dez. Razmeniti masne viceve s
kompanjonima, bezobrazno flertovati s konobaricom koja mi, dok teatralno
izlazim, kriom daje ceduljicu sa svojim brojem telefona.
2:00. Vratiti se taksijem kui, vebati klavir pola sata, pa u krevet. U
sluaju nesanice, proitati jedno poglavlje biografije Dona Adamsa o kojoj
svi priaju. (Je li zaista bio vei meker od T. Defersona?)
07
Barem je tako pisalo u mom Yahoo! Rokovniku za danas. Ali ovde, na
Planeti Menhetn, iunjao sam se se iz kreveta dok je dan svitao nad
Honoluluom i bakario se etrdeset pet minuta pod tuem. (Znam da je prolo
etrdeset pet minuta jer sam na Rejndens CD plejeru pustio The Wall od
Pink Flojda, i zavrio se ceo prvi disk.) Onda sam s poda pokupio nekoliko
opalih latica preostalih od Veere i posadio se na kau koji je jo nosio
otisak moje zadnjice od prethodne noi, okruen ureajima dvadeset prvog
veka namenjenjih za zabavu i isputanje natrijuma sa etiri zlokobno
prekomplikovana daljinska upravljaa nepodesna za enski rod i dve skoro
prazne, utave kesice slanih grickalica. Na kauu sam naao zaostalu belu
mrvu. Isuvie sam civilizovan da je ostavim, pa sam je podigao. I ubacio u
usta. Fuj. Perut. U najboljem sluaju.
Nekoliko napomena o meni.
Zovem se Tom Farel. Ja sam pripadnik One generacije. Znate na koju
mislim. Na onu posle generacije koja je otkrila Bitlse i neobavezni seks, a
pre one u kojoj sedamnaestogodinjaci trae da budu osloboeni fizikog da
bi mogli da surfuju Internetom.
Da, to smo mi: Najtrulija generacija. Antropolozi iz budunosti pamtie nas
pre svega po ne-crnim frakovima, Valeriji Bertineli, i grupi Men at Work.
Oevi naih oeva dobili su Drugi svetski rat. Mi ne umemo ni da veemo
leptir-manu.
Nisam u sjajnoj kondiciji. Ipak, ponekad, istrim jedan zadihani krug oko
parka. Kad trim, to je proza u pokretu. Stomani miii mi se razlivaju.
Ruke su mi poput rastopljene karamele. Zubi su mi izrezbareni od voska.
Neki su me uporedili sa crvenokosim Vini Puom, Umpa Lumpom bez losiona
za tamniji ten, pomalo izduenim Teletabijem. U jednom razvojnom razredu
petom bio sam poznat iskljuivo pod nadimkom Testasti. Prvi put kad mi
je neki mangup na igralitu bocnuo stomak u nadi da e izmamiti kikot
devojica, bilo je smeno. Stoti put je ve bilo manje smeno. Do petstotog
puta, ve sam poeo da razvijam kompleks, a posle 603. (brojao sam, o, i te
kako sam brojao), poeo sam s psihijatrijskim leenjem. Kod 607. moj
pokojni otac je otvorio koverat s raunom, zapoeo petominutnu raspravu s
mojom majkom (Kakvo je ovo sranje, do avola?) i leenju je bio kraj.
Prkosno sam prosean, studiozno u redu, neoenjen. Znate ono kad odete u
apoteku i ugledate neki proizvod te apoteke pored jednog sa logom i
08
upeatljivom istorijom zabavnih i informativnih televizijskih reklama?
IBUPROFEN. RASTVOR ZA ISPIRANJE USTA. ANTIHISTAMINIK. To
sam ja: ovek bez marke. Nikad ne biste potroili na mene pare koje ste
dobili na lutriji. Sadrim sve potrebne sastojke, i veoma sam povoljan. Ali,
ne izgledam dobro na polici. Da me neko vidi u vaem ormariu s lekovima,
umrli biste od stida.
Imam trideset dve godine, i zdrav sam koliko i bilo koji drugi ameriki
mukarac odrastao na brzoj hrani. Izgledam prilino mladoliko. Kosa mi se
povlai sa skalpa, ali na sreu nije me jo napustila: samo se premeta u
nozdrve i ui. Lice moja patriotska faca sa crvenom kosom, belom koom i
plavim oima sasvim se dobro dri. Nemam linije od smeha oko usana (ta
je uopte smeno). Nisam nizak, ne ba. Ja sam minimalne prihvatljive visine
za odraslog mukarca. (Neke zvezde za koje znam da su nie od mene:
Redford, Stalone, Pit.) Ali, nikako se ne bih mogao nazvati visokim. Vie se
ne bavim sportom ba mnogo, pa to nadoknaujem time to malo vie gledam
sport na televiziji. Je li neko za golf po australijskim pravilima? Treba li vam
neki podatak o favoritima na trci u Luksumburgu?
Imam dvosoban stan, friider pun (iskljuivo) pia i slatkia, mini
mikrotalasnu veliine Menhetna koju koristim samo za pravljenje kokica,
zalihu mrvica od keksa sa sirom koju skladitim pod jastucima na kauu,
gomile pranjave, crne stereo opreme i Materhorn kompakt diskova kojima
preti sve vea opasnost od pokretanje lavine. (Neudate ene u tridesetim
godinama sakupljaju make; ja gomilam kunu elektroniku.) Posedujem
potreban asortiman koulja u stilu banana republika, raznih boja (tamnoplava,
svetloplava, plava). Posedujem etrdeset i tri majice kratkih rukava. Gledam
Simpsone 3,7 puta nedeljno, i upotrebljavam konac za zube 3,7 puta godinje.
Kad se svetla u sali ugase pred poetak rok koncerta, esto sam prvi koji
poinje da urla.
Hobi kojem posveujem najvie vremena je sakupljanje bivih devojaka.
Kad sam lepo raspoloen, prizivam probrane numere iz svog linog duboksa
za muenje. E-6: Tes. Devojka koju sam ostavio kad sam napustio posao u
utogljenoj novinskoj redakciji u Londonu gde sam radio nekoliko meseci.
Mrzela je Ameriku iako tamo nikad nije ni bila. to se nije promenilo, koliko
je meni poznato. C-l1: Dudi. Prva devojka sa kojom sam spavao, neveto.
Udala se za Japanca, preselila u Kjoto i rodila blizance. Mislite li da kod nje
09
jo imam neke anse? Pa onda imamo A-2: onu koja me je skoro sredila.
Besti, moja Besti. S njom sam se zabavljao do, i preko (mada ne mnogo
preko) sve-definiue granice od dve godine. Poznavala me je bolje nego bilo
ko drugi. Taj oseaj bio je i divan i zastraujui. Na kraju naprosto nisam
mogao da podnesem pomisao da e moj seksualni rezultat do kraja ivota
ostati na etiri recke. Imao sam dvadeset i etiri godine. Ona sad ivi sa
nekim dasom. Drueljubiv je, veseo i dobroudan momak kojeg bih voleo da
zadavim na spavanju.
Razmiljao sam o jednom tipu koji je napisao jednu knjigu. Radi se o
obinom, toplom, nesavrenom liku i njegovoj devojci. Govori o svojim
enjama, potrebama i strahovima i kako stalno neto zabrlja na armantan
nain. Cela pria je napisana u vidu Top 5 listi. Sve devojke koje poznajem
su itale tu knjigu, i sve ele (ili misli da ele) da upoznaju tipa poput tog iz
knjige. Preciznije, elele bi da upoznaju tipa koji je knjigu napisao. Kako li
izgledaju njegove urke? Kad se uvee vrati iz paba sigurno izvre depove i
pokuava da se priseti iji li je ovo broj telefona? I zato li je napisan na
gaicama? Napisao je najdui oglas line prirode na svetu a jo su mu i
platili za to. ak je snimljen i film: sastojao se iz zgodnih ljudi koji itaju
Top 5 liste iz knjige.
I tako sam trenutak razmiljao o tome da poboljam svoje veze. O
skrivenim mukim tugama i objavljenim enskim potrebama. O ljubavi i
pratanju i kako mudri ljudi naue da vole nesavrenosti svojih partnera.
I doao sam do zakljuka: trebalo bi da se posvetim Top 5 listama.
Trenutno nemam devojku: igrao sam na sreu ali me je srea napustila.
Polako ve postajem sumnjiav. ta nije u redu sa mnom? Da nisam moda
homi? (A voleo bih: stalna akcija bez grie savesti, a uz to dobro izgleda i
ima ukusa, a sve to treba da radi jeste da koristi kondom, to u veini
sluajeva ionako radim. Izgleda da veliki broj kvazi intelektualnih,
feministiki nastrojenih, njujorkih devojaka misli da je pilula nekakva
muka zavera da im se natovari rak ili tako neto, o emu razgovaraju dok
pale cigarete.) Jesam li ja nesposoban da izrazim svoja dublja oseanja?
Imam li ja tih dubokih oseanja uopte? Jesam li samo probirljiv? Mogue.
Ali, u trideset i drugoj godini poinje da shvata: tanka je linija izmeu
probiraa i gubitnika.
Uprkos manama imao sam manje-vie standardni broj devojaka. Izlazio sam
10
sa tri razliite devojke po imenu Denifer, to je malo ispod proseka za
momka mojih godina, i dve Azijatkinje: daleko ispod proseka. Izlazio sam s
devojkama koje citiraju Doni Miel i s devojkama koje citiraju Madonu. S
devojkama koje se rasplau iz neobjanjivih razloga i s onima koje se
potpuno narogue ako ih nazove devojkama. S devojkama koje vole da ih
izvede na in urke i s onima koje vole da ostanu kod kue uz Fred Astera.
Svim tim devojkama su dve stvari bile zajednike. Svaka od njih je, za
devojku, lepe izgledala nego to ja izgledam za jednog momka. I sve do
jedne su me na neki nain poboljale. (Neka renoviranja linosti koja su
njihova zasluga: prestao sam da nosim bele sportske arape uz SMB
bermude; poeo sam da nosim kai svaki dan; prestao sam nos da briem na
rukav kad me neko posmatra; nauio sam kljune enske termine kao to su
salonke, nadogradnja, visoki struk, nisko seeno, itd., koji su neophodni da
biste razumeli veinu enskih razgovora.)
Nemati devojku ima svojih prednosti: nema ko da kontrolie unos alkohola.
Kukuruzne pahuljice ne moraju da se jedu samo za doruak! Mogu da gledam
boks kad god mi se prohte. Veoma malo vremena se gubi na razgovore o
emotivnim problemima i na prekopavanje po oiljcima od porodinih rana.
Ukoliko elim seksualni doivljaj pre spavanja, ne moram ruci da se
umiljavam ceo dan. Tokom odnosa nemam obavezu da uzviknem svoje ime:
posle toga nije neophodan nean zagrljaj narednih sat-dva.
Meutim. Boks je dosadan. Moja ruka se nikad ne doteruje da bi mi
privukla panju. Nemam kome da uputim sarkastine komentare dok gledam
televiziju. I u momakom svetu, veoma retko ima priliku da upita: jesi li ti
to upravo prdnula?
A to se tie onog emotivnog sranja. Nemam nita protiv da priam o sebi.
(Zato bih imao neto protiv? Svakako mi ne smeta da priam sa sobom.) I
nije ba da nemam problema. Samo su sakriveni negde u pozadini. To su
pozadinski problemi. Da li bih bio harmoninije ljudsko bie kad bih
povremeno obrisao prainu s njih? Jedan od onih pesnika koje smo morali da
itamo na koledu, kae da je najvie dostignue upoznati sebe. A ta ako je
tvoje pravo ja zapravo mali, ljigavi reptil? Da li je zaista dostignue pustiti
ga da otpuzi u posudu sa punem?
Sigurno postoji jedan nain da pronaem odgovore kojima teim. TV.
Klik, klik. Vesti o najnovijem lokalnom masakru, zastraujua emisija o
11
srednjoj koli. arli Rouz (zar njega ba sve vreme prikazuju), kanal
Argument, reklama za dnevne uloke, kanal Hitler, novosti u emisiji
Nacionalne katastrofe, Dosadni kanal (morske kornjae i korali), kanal Klub
doruak, reklama za OB tampone (koja me uvek podseti na onaj stari vic:
otac kae svom desetogodinjem sinu: ta bi eleo za roendan, sine? A
sin kae: OB tampone. Tata ga pita: Zato OB tampone? Sin odgovara:
Jer onda mogu sve da radim. Mogu na plivanje, na plesanje, na tenis...),
maioniar (zar jo prikazuju takve stvari), kanal Grupe-na-drogi-ali-im-je-
mnogo-ao, neto to lii na jo jedan proleni MTV ou (zar prolee nije
bilo pre neka etiri meseca), kanal Ljudi-s-britanskim-naglascima-
razgovaraju-o-ozbiljnim-stvarima, i, ah! ta je ovo, gospodo? Cartoon
Network.
Retrospektiva Duka Dugouka. Duko stoji Elmeru na glavi i utrljava mu
tonik za kosu onim svojim velikim, gumastim zejim apama. Kosa poinje
da raste. Elmer, primetivi razvoj dogaaja u ogledalu, postaje ushien.
Pojavljuju se latice. Ne! To nije bio tonik za kosu ve ubrivo! Ono ubrivo
od kojeg cvee raste na skalpu! Sad je Elmer veoma, veoma ljut, i prua ruku
u koulju, gde je sve vreme krio muketu. Kako je pametan, naoruao se pre
nego to je krenuo kod frizera. Ali, znao sam ta sledi. U narednih trideset
sekundi Duko e ga na trenutak zbuniti time to e odjuriti sa scene, vratiti
se obuen kao devojka (kao zeica, u stvari) i dati Elmeru cvee i
bombonjeru, ime e ga osvojiti i navesti ga da urui burmu Duku, to e
potom Duka inspirisati da obue venanicu i sve to uz nju ide. Duko i
Elmer e pronai matiara i izrei propisne zakletve, pa e Duko Elmera
poneti uz stepenice do apartmana za mladence, to, naravno, uopte nee biti
apartman ve samo vrata koja vode u prazno. Duko e onda Elmera baciti u
runu i nasilnu smrt, to nije ba poteno ponaanje prema momku koji ti je
upravo izgovorio ozbiljnu zakletvu, bez obzira na oigledne prepreke
venanja homoseksualnog ludaka s pukom i antropomorfnog glodara-
transvestita koji jedva da se i poznaju, barem u kontekstu ovog crtaa. Eto
kako izgleda brak, momci. Kome to treba?
Pet sati kasnije, Sima Strahota je upravo pucao u Duka iz topa kad je
telefon zazvonio. Bio sam pomalo iznerviran jer sam hteo da vidim ta e se
dalje dogoditi, mada sam bio svestan da e Duko najverovatnije pronai jo
vei top, uhvatiti svojim topom ule i ispaliti ga u Simu Strahotu, to e Simi
12
oprljiti brkove i oaaviti lice. Malo me je grizla savest, ali planirao sam
potajno da se radujem kad se Sima ve sledee sekunde oporavi.
Telefon. Moda je bila vana vest od nekog poznanika. Mogla bi biti neka
od slatkih devojaka koje poznajem, mada je ta pomisao bila matovita preko
svake mere. Moda je bio drugar s kojim se nisam uo jo od srednje kole.
A moda i jedan od onih neverovatno duhovitih i ivahnih momaka koje
poznajem, koji zove da mi ponudi fenomenalan provod.
Ali, zato rizikovati?
Kad je telefon po etvrti put zazvonio (ukljuila se sekretarica; s druge
strane se spustila slualica), shvatio sam: pre dvadeset godina, subotnja jutra
provodio bih na potpuno isti nain, sa dve kljune razlike: 1) nije bilo
Cartoon Networka, tako da sam Duka Dugouka mogao da gledam samo od
pola jedanaest do podneva, kad bi me majka naoruana usisivaem ustro
izbacila iz dnevne sobe i oterala u dvorite gde su me ekala psihotina
starija braa i smiljala komplikovane metode za muenje; i 2) jeo sam
okoladne pahuljice iz inije sa slikom iz Imperija uzvraa udarac umesto iz
staklene koju sam upravo drao u krilu. (Nemojte misliti da mi ne nedostaje.)
Imam trideset dve godine. Samo ne ba. Zapravo sam trinaestogodinjak sa
kreditnom karticom. Ja nisam mukarac. Ja sam mukarac-deak. ene znaju
da se deaci ponaaju kao deaci, ali na njihovu alost, morae da naue da
se isto ponaaju i mukarci.
Nisam jedini. Moete u bilo kojoj dobi biti mukarac-deak, bez obzira na
nacionalnost ili rasu. Adam Sendler, Tom Henks, Pol Makartni, Majki J.
Foks, Bil Gejts, Met Dejmon, Robin Vilijams, Deki en, Miki Runi, Kris
Rok, Don Kjusak, Hju Grant, Metju Broderik, Deri Sajnfeld, Bil Klinton i
Dord Bu hej, dva predsednika zaredom, to se nije dogodilo jo od
Tedija Ruzvelta (iji je sekretar kabineta jednom rekao, negde sam to
proitao: Morate imati na umu da predsednik ima oko dvanaest godina.)
Prema tome: mukarci-deaci caruju u bioskopima, Beloj kui, Forbs 500.
Zato bih se brinuo? Nae vreme dolazi. I vladam sopstvenim ivotom. Sam
svoj kralj. Niko mi ne govori ta da radim. Ja sam nezavisna dua, lutalica,
radoznalac. A sad izvinite, moram da pozovem mamu.
ao, rekoh. Ja sam, rekoh. Nekako sam uvek imao utisak da treba da
dodam i ono Tom.
Moja mama ima pedeset osam godina. Voli biuteriju, radnje sa koncem i
13
vunicom, kafu Deneral Fuds Internenal, i Dereka Detera. Uprkos injenici
da ve godinama radim u novinarstvu, jedina publikacija koju ona dobija jesu
nedeljne novine, koje kupuje iskljuivo zbog kupona koje uredno slae u sivu
plastinu kutijicu. San joj je da to pre ode u penziju da bi mogla u
potpunosti da se posveti svom hobiju, ribanju kupatila. Kupatilo moje majke
izgleda kao da nijedno ljudsko bie u njega nikad nije kroilo. To je izlobeni
prostor za Sutranjicu bez neistoe. Mikroipove biste mogli da pravite u
njemu.
Ne bih pogreio kad bih rekao da mama voli da se stvari odvijaju
dogovorenim tokom.
Zdravo, duo, rekla je mama. Zar nije trebalo jutros da me zove?
Da. Istina je. Jue sam joj obeao da u je pozvati ujutru. Prirafila me je
elektronskom potom, koju ona koristi kao globalni lokator. Ni kad sam bio
tinejder nije, kao sad, znala gde se tano nalazim svakog dana. ak me tera
da joj dnevno aljem elektronska pisma i kad sam na odmoru, tokom onih
retkih avanturistikih nedelja kad se zaputim do (i irom) Italije ili Engleske
ili Francuske.
Hmm, rekao sam. Jesi li me ti maloas zvala?
Da, odgovorila je.
Zato nisi ostavila poruku?
Pitala sam te zato me nisi ni pozvao, rekla je.
Da budem iskren, majko, zato to mi se ne svia ba mnogo.
Nisam to stvarno rekao.
Izvini, promrmljao sam.
Jednostavno ne razumem, ree mama.
Stvarno mi je ao, rekoh ja.
Tomi, rekao si da e zvati prepodne! Mama je poput negativca na kraju
horor filma, s jednom malom razlikom, umesto da je ubije tri puta, mora
triput da slua svaki njen komentar.
Mama, zaboravio sam. Pod tolikim sam stresom na poslu ovih dana...
tugaljivo sam utihnuo.
Pod-stresom-sam-na-poslu (ili u koli)-ovih-dana je moj neprobojni izgovor,
na prvom mestu (i dalje!) posle 562 nedelje na mojoj top listi vienamenskih
izgovora za ene koje pokuavaju da mi nabace oseaj krivice. Mama je
stomatoloki higijeniar u Rokvilu, u Merilendu, i kao takvoj ivot joj nije
14
ba pun stresa. U globalu, vrati se kui u razumno doba dana i posao je
predvidljiv. Niko ne kae stomatolokom higijeniaru: Do avola, sve si
danas zeznuo. Morae da ostane do ponoi. Svi ovi pacijenti e se vratiti
da moe ponovo da im uglavi sisaljke u usta, ali ovog puta to uradi kako
treba! Retko se nailazi na hitne sluajeve u oblasti stomatoloke higijene.
(Brzo! Nestalo nam je one pepermintaste smese za mazanje na okruglu
alatkicu!)
Da li je malo nefer to sa majkom stalno koristim taj tos, to joj stalno
natrljavam moj posao u odelu o naborani radniki nos, podseajui je koliko
sam ja uspeniji sa trideset i dve godine nego to e ona ikad biti?
Jeste. Nefer je. S druge strane, zar nije malo nefer od nje to oekuje da u
je zvati jednom meseno samo zato to me je rodila? Imam bolju ideju: zato
je ne bih zvao jednom godinje? Ne, jo bolje, svaki put kad budem imao
novu devojku. Bar bismo imali o emu da razgovaramo.
Mama nema nita da mi kae. Ja nemam ta da kaem njoj. Dok mi je otac
bio iv, uvek je imala puno da kae: o tome kako je tata uasan. Meutim, na
kraju joj je ta tema dosadila, tek pet godina nakon njegove smrti. Ja majku ne
zovem jer meu naim linostima nema poklapanja. Nismo itali iste knjige o
energinim momcima koji se provode po Londonu ili Njujorku; nismo gledali
iste filmove o elokventnim gangsterima koji barataju s neverovatno velikim
orujem dok priaju o stripovima.
Ona veruje da sam ja Dobar deko. To je moja uloga. Izgleda da joj tako
odgovara. Kad sam imao trinaest godina, nisam psovao u njenom prisustvu.
Sad ne mogu. Prekasno je. Imao sam priliku kad sam prvi put s koleda
doao kui za Boi. Tad sam mogao da se pozovem na promenu ivotnog
statusa, i da ponovo pregovaram o uslovima naeg odnosa. Moj prozor za
psovanje se zatvorio. Sad mora zaista da veruje da nisam prost.
I ta ima novo? upitala je mama.
Mrzim kad ljudi postave to pitanje. Jer nema ama ba nieg novog. Moj
ivot je stalna rutina. Ili, da budem iskren, prazna rutina. Nemam kola. Nikad
ih nisam ni imao. Nemam nekretnine. Nikad ih nisam ni imao. Najskuplja
stvar koju imam je ova kona fotelja: 1.099 $ plus porez i dostava. U sutini,
najhitnija stvar koju sam u ivotu kupio, jeste mekano parking mesto za
zadnjicu.
Nita bitno, odgovorio sam, koristei Veselu boju glasa broj 3. ta ima
15
novo kod tebe?
To je jo jedna riskantna faza razgovora, jer mamin sluh nije onako dobar
kao to je bio i uvek pogreno uje to pitanje. Kad kaem: ta ima novo?
ona uje: Molim te, daj mi specifikaciju svih bolesti koje trenutno napadaju
lanove nae porodice, zajednike poznanike, i ljude s tvog radnog mesta.
Pa, sea li se Henrijete?
Ne.
To je jedna od devojaka u kancelariji. udno, kad mama kae devojka
zapravo misli pedesetdevetogodinja ena sa osteoporozom. Kad neko na
Menhetnu kae ena misli dvadeset etvorogodinja devojka sa
detinjastim rancem.
Aha, rekao sam neobavezujue.
Pa, apnula je mama, pa, ima leukemiju.
I poela je da me vodi za ruku kroz udesni svet nagle, neobjanjive
munine. Presaivanja kotane sri. Povraanja u mlazu. Uplakanog bdenja
pokraj bolesnike postelje. Nekog koga ne poznajem.
A da, upravo sam razgovarala sa bakom i dekom. Deka je pao i polomio
kuk. Baka se ba oporavlja od prehlade.
Moji baka i deka su se venali kad je njoj bilo sedamnaest a njemu
devetnaest godina. Tako se to radilo u njihovo vreme. Nije bilo ezdeset
sudara u ezdeset minuta. Nije postojao ljubav@aol.com. Nije bilo
organzovanih veeri za Jevreje bez partnera. Nita od onoga A ime se ti
bavi? dok joj dodaje flau hajnekena. Njihov dom bio je neki siromani
gradi u Misuriju, gde su mukarci radili u rudniku cele nedelje, izlazili na
vazduh petkom uvee, presvlaili se u rezervnu koulju i ili na igranku u
neki bar gde su flertovali s devojkama kao da dolazi Sudnji dan. Jer, mada
dan koji je dolazio, verovatno nije bio Sudnji, svakako nije bio ni prijatan.
Jo jedan dan u rudniku, kaemo na Menhetnu dok odlazimo u svoje
klimatizovane kancelarije, prekrivene tepisima, sa slatkiima i zanimljivim
oznakama na stolovima. Moj deda je radio u rudniku soli. (Ili rudniku srebra,
nisam siguran. Seam se uasnutog, drhtavog pominjanja iskopina.) On i baka
su u braku ve ezdeset i jednu godinu i ne samo da se vole, ve ne provode
ni jedan jedini sat razdvojeni. Bukvalno se nikad ne zasite.
Slino je i sa mnom i sa Dulijom. Samo to nismo bili u braku ezdeset
jednu godinu, ve smo se druili pet meseci. A da, i osim onog da nikad
16
nismo bili razdvojeni. Ne viamo se. Sem povremeno na poslu.
Ali, u svakom sluaju tu je. Nikad me ne naputa. I trenutno je tu, sedi
pored mene i ita Njujorker. U mislima sve vreme razgovaram s njom.
ta to ita?
Priu Stiva Martina. I ona voli Stiva Martina. Jedina razlika je to ja
elim da gledam njegove filmove. Ona, eli da gleda njegove filmove a onda
da ode kui i vodi ljubav s njim. Jednom smo otili na razgovor Stiva
Martina i nekog tamo pisca iz Njujorkera. Stajali smo u zadnjem redu a Stiv
je iz glave stalno ispaljivao urnebesne komentare, savreno otre primedbe i
duhovite opaske. Dulija se pored mene topila. Nosila je neku cvetnu,
mladalaku haljinicu (kasnije mi je priznala da se namerno slatko obukla u
nadi da e privui Stivovu panju, iako je bila previe stidljiva da bi mu
prila i zapoela razgovor) i sve vreme je izvlaila levo stopalo iz be
sandale i senzualno ga trljala o desni list. Kako da se takmiim sa Stivom
Martinom? S druge strane, verovatno shvata da nema ba mnogo anse sa
Stivom. Moda e se ipak odluiti za mene. Mogao bih biti bledunjava
verzija Stiva, redigovanog sadraja i prilagoena zadatom roku. Blag, prijatan
tip.
Je li smena? rekoh Duliji u mislima.
Aha, ree ona. Ali, vie je slatka.
Ja sam sladak ja sam sladak ja sam sladak poeleo sam da joj kaem. Ali,
to je teko rei, zar ne? Mora da pokae, a ne da kae. A jednom kad im
pokae, na primer, spremanjem raskone veere sa podmetaima i svime,
onda se zamisle. Ovaj momak se previe trudi. Znam jer sam bio i video.
Imam podmetae kao dokaz.
Jesi li tu? upita mama.
Jesam, mama. Izvini. Odlutao sam. I koji je sledei korak za Henrijetu,
posle presaivanja kotane sri?
Ne, duo. Upravo sam ti rekla da su je iz bolnice poslali kui. Ostalo joj
je svega nekoliko nedelja.
Izgleda da Henrijetu nikad neu upoznati.
Stvarno mi je ao. Jeste li bile dobre drugarice?
Klikem daljincem: JFK i jo neki crno-beli ljudi. Govor stisnutih vilica.
Onaj smeni Jenki naglasak. Podneemo svaki teret. Platiti svaku cenu. to
znai: Sve emo uiniti da bismo zaustavili komunizam. To je direktno
17
dovelo do Vijetnamskog rata. Ovo je ili dokumentarac ili emisija o najveim
grekama u istoriji.
Zaa-pravo, rekla je mama onim naglaskom sa Srednjeg zapada koji jo
koristi i posle etrdeset godina u Merilendu, da budem iskrena, uvek sam
mislila da pomalo radi ljudima iza lea. Traarila je o jednom momku koji
ovde dolazi, a sluajno znam da to nije bila istina.
Sad shvatam. Razgovaramo o nastupajuoj smrti ene koju jedno od nas ne
poznaje a drugom se ne svia.
Pa, siguran sam da nije mislila nita loe. Ovo sam ja u ulozi Dobrog
deka. Uvek pripisujem potenje ljudima kod kojih za to nema ama ba
nikakvih dokaza.
Via li se s nekim? dodala je.
Uh. To nisam oekivao. Mama i ja obino imamo dentlmenski dogovor da
ne razgovaramo ni o emu ozbiljnom, sem ako je u pitanju naa rodbina. Tim
pitanjem me zaskoi otprilike jednom godinje, obino oko Dana zahvalnosti.
To je, naravno, period kad mi je devojka najvie potrebna. Jer mora imati
nekog s kim e se uukati pored ognjita kad se porodice okupe da
nazdrave. Ili, u mom sluaju, koga e koristiti kao tit od majke. Ne gnjavi
me kad joj gurnem devojku pod nos. Vidi se da je veoma srena kad sam u
vezi. Moj sin je normalan, pie joj na elu.
U stvari, rekao sam, upravo sam raskinuo s nekim, mada to nije ba
bila istina.
ao mi je, duo. Kako moe da joj bude ao? Duliju nije ni upoznala.
Nikad nisam ni pominjao da smo u vezi. (Ispravka. Nikad i nismo bili u vezi.
Samo smo se druili.)
U redu je, slagah.
Siguran sam da e nai nekog, slagala je ona.
Znam, slagao sam ja.
Ti si tako divan deko, laga ona.
Istina, slagah ja.
Uskoro e se desiti, slagala je ona.
Moda, slagao sam ja.
Kad smo zavrili s lepim reima, poeo sam da oseam glad.
Napravio sam obrok od knedli Ramenov ponos iz kesice i dva pareta
bajatog belog hleba namazana namazom za sirotinju: kikiriki puterom. Znam.
18
ovek na mom poloaju ne bi trebalo da jede Ramenov ponos, ali u radnji
nisu imali Ramenov stid.
Zato jedem glavna jela koja kotaju treinu dolara? Pristojno zaraujem.
tedim, govorim sebi. Za porodicu koju u moda imati jednog dana. Moji
sinovi nee biti niski ve visoki. Jee pate foie gras, a ne krem sir. Igrae
lakros, a ne fudbalicu. Ne: polo. I to ne Marko Polo; pravi polo, s
uniformama. Sem toga, kad ima decu koju mnogo voli mora da plaa
neverovatno visoke trokove da ti se ne motaju oko nogu: dadilje, privatne
kole, luksuzne letnje kampove. Stvari koje ja nisam imao. Koje mi nisu ni
trebale, jer sam odrastao u predgrau. Grad sve komplikuje. Jesu li moji
roditelji razmiljali o svemu tome? Ne, samo su me rodili.
Na neki nain mi je jasno da postajem Riki Rej Rektor neoenjenog sveta.
Bio je osuen na smrt iako mu je nedostajala treina mozga nakon pokuaja
samoubistva, i pogubljen je 1992. Poslednji obrok bio mu je peeno pile,
nicla, pasulj, sok od vinje i pita od jabuka. Pitu nije pojeo. Zato? upitali
su ga. Da imam za kasnije, odgovorio je.
Ruak sam zalio aom Neskvika, odgledao Matriks po peti put, i popio
jedan viski, koji sam pokrio sa jo etiri ae viskija. Onda sam se obeznanio
na kauu. Ku no.
19
NEDELJA, 8. JUL
Sedeo sam sa slualicama na uima, prikaen za muziki ureaj. Putao sam
preterano glasnu muziku. Kao to rekoh, imam trinaest godina.

To je eer, to je ukus lud,
To je cimet, to je Holivud!

Igrao sam rok-en-rol u fotelji, bacakajui glavu u ritmu, i razmiljao, kao i
obino kad bih sluao rei Majkla Stajpa, i: Ovo je sjajno! i: nemam
predstavu o emu on pria! ta je sad pominjao? Slatkie? Pa, rei su bile
razumljive. Barem one u refrenu.
Dok sam sluao muziku listao sam kroz nestabilnu gomilu kompakt diskova
na vrhu ureaja. ta je ovo? Mora da me je sino spopao trenutak Sajmona i
Garfankla, mala stanica za tramvaj zvani oajanje. Oseam potrebu za
Polovim uslugama samo kad me obuzme ekstremno, neprijatno, raskono
samosaaljenje. Ja sam stena. Ja sam ostrvo. Ali, koje ostrvo? To je lako:
Engleska. Hladno, kiovito s najboljim danima koji su proli pre jednog veka.
Neke albume vie ne mogu da sluam.
Murmur, R.E.M. Putao sam ga onda kad je dola kod mene u
nedelju popodne.
Automatic for the people, R.E.M. Putao sam ga one noi, kad je
bila Veera, ona sa podmetaima i svime.
Up, R.E.M. Iste noi. Vee je bilo dugo, poelo je dok je jo
sijalo sunce, zapravo, i dok je bilo nade u vazduhu. Dugo
putovanje u propast.
Wish, The Cure. Jer ona voli pesmu From the Edge of the Deep
Blue Sea a oboje volimo A Letter to Elise i mislim da sam taj
album jednom putao uspeno! kao pripremnu muziku za
20
ljubljenje u mom stanu. Ionako je ceo album prilino depresivan.
Parachutes, Coldplay. Jer su u Sviftu putali Yellow u
trenutku kad sam saznao da me Dulija ne eli.
Kasnije sam se probudio iz fine, neplanirane dremke na podu. Ovde dole, s
licem naslonjenim na tepih, imao sam dobar pogled na ono to je ispod
kaua, i proveo par lenjih minuta posmatrajui zloslutne, upave gomile,
pomerajue dine praine. Neko bi zaista trebalo to da poisti. Ali, ja sam
optimista, i istinski verujem da postoji ansa da e same nestati. ta je ovo
crno? Vidi, vidi. Devedeset dva procenta pamuka, osam procenta lasteksa,
sedamdeset pet procenata prekriven prainom. Nije bio suvie ipkast. 34B.
Mogao bi pripadati bilo kojoj od desetak devojaka koje su negde u okolini
bile osloboene grudnjaka u proteklih par godina. Kao da sam pronaao
Pepeljuginu cipelicu. Moda bi trebalo da se etam Menhetnom i pitam
devojke smem li da im ga navuem i vidim da li im odgovara veliina? To bi
moglo da potraje. Izgleda da sve devojke danas nose 34B. Seam se kad sam
jednom izlazio s veliinom 34C. Mesecima sam se hvalio time. (Kako li se
zvala?) A desio se i onaj grozan incident sa 34A, onom koja je koristila
napredne metode prikrivanja da bi, s druge strane dempera, liila na 34B.
Naravno, nikad je vie nisam nazvao. Lana reklama.
Koliko je sati? Sranje, pola est. Gde li mi je otiao dan? Onih est sati
otkad sam se prvi put probudio, u stvari. Jesam li jeo uopte? A, da: u pola
jedan sam se poigravao s idejom doruka. Odluio sam da popijem lek i
dvolitarku vode.
Dosta je bilo ovog besposlenog vucaranja po stanu u samosaaljenju.
Navukao sam cipele, zgrabio kljueve i proetao iza ugla do parka Riversajd.
Gde sam seo na klupu u samosaaljenju.
Moram nai neto za gledanje. Naravno, u parku ima dejih igralita, ali
mada bi me posmatranje dece koja se zabavljaju moda i razveselilo, imajui
u vidu moj trenutni izgled, verovatno bi me uhapsili ako bih se u blizini
poeao izmeu nogu ili tako neto.
Ne, zauzeo sam klupu kraj etalita za pse. To je u stvari vie liilo na bar
za pse bez partnera. Psi me uvek razvedre. Psi nemaju problema s
upoznavanjem, askanjem, parenjem. Psi ne pitaju ime se drugi psi bave:
Po profesiji, ja sam pas. Jesu li njihovi rituali manje apsurdni od naih?
21
Mogu li da te astim piem? Mogu li da ti onjuim dupe? U emu je razlika?
Reio sam da kupim primerak Tajmsa, ne zato to sam imao i trunku elje
da mastiljavo prelistavam etrdeset sedam odeljaka tih novina ve zato to
mi je trebao TV program. Svake nedelje zaokruujem najbolje filmove koji
e se davati na kablovskoj. To je jedan od vedrijih trenutaka moje sedmice.
I tako sam se prikljuio vikend paradi na Brodveju, japi Zapadnoj strani:
gde osnovci govore hip-hop, gde je odgajanje dece postalo ee takmienje
od rolerbola, i gde je Ljubav apoteka. Uetao sam da kupim vake i novine.
Tri dolara i sedamdeset pet, rekla je gospoa s druge strane pulta.
ta je ovo? upitao sam, uzimajui staklenu flaicu punu mutne tenosti.
Gricni me, odgovorila je.
Molim?
Zove se Gricni me. Stavi to na nokte i vie ih ne grize.
Pogledala je u moje nokte. Izrovareni i zakrvavljeni u predelu zanoktica, ali
samo u poslednjih dvadeset pet godine. Tokom ivota sam verovatno
dovoljno sebe odgrizao da bih mogao napraviti jo jednog Toma, mada bi
nezgrapno bio sastavljen iz zanoktica i noktiju; moda bi to i bilo poboljanje.
Savreno, rekoh. Uzeu. U emu je stvar sa natpisima? Svuda su bili
veliki kartoni s obavetenjima.
Ovo nam je poslednji mesec, rekla je.
Savreno. Ljubav se zatvara. Bankrotirala je.
S novinama u ruci vratio sam se u stan. Nadmeni profesionalci u mom kraju
grada zbijaju ale na raun oloa iz prikolica jer nam je prosean prihod po
domainstvu 86.000 $ ali bi 90 posto ljudi moglo da smesti celokupan
ivotni prostor na oveu kamionsku prikolicu. Nae prikolice su samo
parkirane u visinu, to je cela razlika. U parkiralitima za prikolice u Biloksiju
ili Birmingemu za veeru lepo bace maku na rotilj, a mi naruujemo
kinesku hranu.
Bina zvana trotoar. Da li je ikada postojalo bolje vreme za razgledanje
devojaka? Svi smo se sloili po pitanju kose: neka bude ravna, ista, uredna,
sjajna, duine od brade do ramena. Kosa. Moe se ogledati u njoj, a
hemikalije joj daju tako prirodan izgled. Ali, ako je kosa kratka, gornji delovi
odee su jo krai. Ovde u svetu devojaka kao da je potpisan nekakav
sporazum o majicama i tesnim topovima. Sad se svi prave u istoj veliini:
malo premali. Kad se to ukombinuje sa pantalonama s niskim strukom, svaki
22
put kad se sagnu ima ta da se vidi. Ovo je leto dekoltea na dupetu, i sve
devojke koje odaberu da pokriju celo telo, ubrzo se zapitaju da li lie na
Prve dame.
A onda imamo sprat. Toliko prikazanog, a tako mala ponuda. Pogledaj
gornji sprat na onoj devojci, dobro su podvezane, podignute, stisnute jedna uz
drugu, tesno utegnute ona ima ormane u majici s velikim mnogo velikim
izrezom. Dulijine nisu bile tako velike. Pa, da. ta e mi ona?
Vreme je da se saberem. Veeras imam sastanak. S Lizi Leng, vitkom
plavuom koju sam sreo na urci u Park Sloupu. Ona je seksi, ali kad sam je
par puta odveo na ruak nije me ba ohrabrila. Morao sam da se svaam s
njom oko rauna, i nije pruila ruku ka njemu na onaj usporeni nain na koji
to radi veina devojaka. zaista je elela da plati svoj deo. Moda samo ima
previe izraen oseaj za fer. Ta devojka je tako potena da nikad ne bi
upotrebila slike, opise i izvetaje s utakmice bez pismenog odobrenja bejzbol
saveza. Reio sam da je otkravim tako to u je odvesti na finu, ne preskupu
veeru. Moj plan je, naravno, da je napunim alkoholom. Delimino zbog nje,
a delimino zbog mene. Poto i meni treba otkravljivanje, jer u sutini bez
alkohola i nemam neku linost.
Razgovori izmeu Lizi i mene teku ovako. Ja pokuavam da joj izmamim
smeh ali ga nema. Ona samo eka. Pa, ja pokuam ponovo. I ona se ponovo
ne smeje. Ima ozbiljan ivot, ozbiljan posao. Radi kao glavni pomonik u
jednoj od onih kancelarija razuzdanih javnih pravobranilaca u centru grada
koje prihvataju sve sluajeve, pod uslovom da su izgubljeni. Brane tipove
koji pokuaju da dignu zgrade u vazduh, tipove koji ree da Bog eli da
pobiju sve putnike u vagonu popodnevnog voza za Garden Siti, tipove koji
spaljuju none klubove jer im je tako lake nego da saekaju da biva
devojka izae iz kluba. Imam mali problem sa javnim pravobraniocima: zato
ti ljudi misle da su tako plemeniti? One veeri kad smo se upoznali, pitao
sam je: Hm, zar veina ljudi koje branite nisu krivi? Svi su krivi,
odgovorila je. Onda mi je, naravno, servirala standardnu vaku svi-imaju-
pravo-na-advokata. Naravno. Jasno mi je. Ali, loi ljudi imaju pravo na loe
advokate. ta dobre ljude navodi da kau: A, imate serijskog ubicu kojem
treba pomo da izbegne pravdu? Evo me! Kju Klaks Klan ima pravo na
svoje prolene zabave, ali neete videti naotrene mlade diplomce s najboljih
fakulteta kako se prijavljuju za mesto u komitetu za odlikovanja.
23
A uostalom, ona nije Dulija.
Pa, zato onda ne krene dalje? Dulija sedi pored prozora i pui. ak mi
i njeno puenje nedostaje. Kako moe da mi nedostaje puenje? Zagauje
vazduh. Od toga mi suze oi. Kad bii prdnula, da li bih na planinarenju
Stenovitim planinama razmiljao. Ah, ovaj planinski povetarac je lep, ali ni
upola toliko sladak kao Dulijin prde? Kad bi me bola noem svake veeri
dok spavam, da li bih milovao oiljke?
Da i da.
Pametan si, kae ona. Ima dobar posao.
Da, kaem, ali ko bi eleo da izlazi sa bledunjavim patuljkom graenim
poput kegle?
Ja mislim da si ba zgodan, kae ona.
Vidi, zato i ne uspevam da te prebolim. Ko jo pria tako? Ba zgodan.
Sve to kae ima tako bezazlen, umiljavajui prizvuk.
Ma, hajde. Izlazio si sa dosta devojaka. ak si izlazio s drugim devojkama
i dok smo se ti i ja, hm, druili.
To poslednje joj nikad nisam ispriao, ali Zamiljena Dulija zna sve o
meni. Zato jo vie moe da me povredi.
To je istina, priznajem. Zato da ne budem iskren kad priam sam sa
sobom? Ali, samo zato to mi je trebao vazduni jastuk za sluaj da se s
tobom slupam.
Eto, vidite. Opet sam je oterao. I ostao sam da gledam u prozor, i video
samo staklo. Pa dobro, i prljavtinu na njemu.
Nazvao sam drugara Majka Vegu, tipa koji je preao na Drugu stranu pre
etiri godine. Majk i ja smo drugovi jer smo nekad imali mnogo toga
zajednikog. Ruali smo zajedno svakog dana u naoj srednjoj koli u
Potomaku, zajedno smo igrali fudbal, prilagali klimavu fikciju kolskim
novinama (moje prie su bile o vampirima, njegove o evropskim pijunima
koji zavode lepotice). Godine koje su u meuvremenu minule, za njega, su
bile prie o sve manjem oseaju neprijatnosti zbog toga to ima novca.
Prekasno sam shvatio da su bogati veoma, veoma drugaiji od mene i tebe:
mnogo ee imaju seksualne odnose. Novi Kamaro koji mu se iznenada
pojavio pred kuom jednog dana u zavrnom razredu, bio je poprite mnogo
veeg broja razdevienja nego apartman za mladence u prelepom planinskom
hotelu. Onih dana je govorio da o sebi nikad ne razmilja kao o bogatoj osobi
24
naime, njegovi roditelji su imali novac, a ne on, on je samo imao pravo da
ga troi ali poznavanje novca je u genima i dok smo napunili dvadeset est,
on je ve diplomirao prava i zaposlio se u vrhunskoj advokatskoj firmi. Sad,
poto je sa suprugom udobno situiran, njegovo malo domainstvo se svakog
dana moe pohvaliti nekim novim predmetom ovde trpezarijski sto od
punog drveta ili digitalni televizor, tamo Stajnvej ili Leksus. Stalno se pitam
kad e me obavestiti da se ne uklapam u njegov ivotni stil i narediti mi da
magistriram. Ili bar da ponem da igram golf.
Nije bio kod kue. Zdravo, uo sam njegov glas na sekretarici. Mi smo
u bolnici i poraamo se, tako da u morati kasnije da vam se javim.
Nije da sam imam neku razarajuu, ivotinjsku potrebu za porodom ili tako
neto, ali ipak sam osetio da Majk danas postie vie nego ja. Uini neto.
I tako sam ukljuio televizor. Duko se rvao s nekim zlikovcem zvanim
Razbija. Razbija je na razne naine pokuavao da smiri Duka (sam sebe je
ispalio iz topa do topova se lako dolazi u crtaima, uvek moe neki da
pronae u zadnjem depu i sagradio kocku od cigala i maltera oko ake da
bi njome mlatnuo Duka) pa je onda odluio da ga pregazi vozom. I tako je
Razbija vezao Duka za neke ine koje su se naprasno pojavile u ringu i
otiao da doveze voz koji je izgleda stajao parkiran na gornjim tribinama.
Voz je krenuo. Dugouko je delovao uplaeno. Razbija se zlokobno smeio.
Lokomotiva je ubrzala. Duko se potpuno preznojio. Razbija je jedva
obuzdavao sadistiko oduevljenje... a onda je film odjednom poeo da
podrhtava i zaustavio se, kao da je otpao s projektora. Duko se uetao na
scenu, koja se sada sastojala samo od bele pozadine. Uz izvinjenje, rekao je
da se film pokidao. Rekao je da nema predstavu o tome kako se to dogodilo.
Potom je, s mangupskim osmehom, pokazao makaze iza lea. Sec, sec.
Duko stalno radi takve kul stvari. Ne samo da ima pristup neogranienom
spektru scenskih pomagala, minke i kostima, nego ima i tu nadrealistinu,
boansku sposobnost da jednostavno iskorai iz situacije i nadjaa sve to se
zbiva. Ja pomalo liim na njega. Stalno mi se dogaaju loe stvari, najee
mojom krivicom, ali oiljci se na meni ne vide. Pojavljujem se na poslu
svakog dana i skoro svako vee odlazim na neku urku i ispaljujem dosetke
o likovima iz popularne kulture. I, poput Duka, ja sam veiti stanovnik
Doline neoenjenih.
Mogu li da iseem film i ponem iz poetka, molim? Ovo nije moj ivot.
25
To je samo grubi nacrt. Urediu stvari kako treba sledei put.
Telefon. Bila je Lizi. Da otkae, najverovatnije. Devojke umeju da nanjue
neuspeh, ak i preko telefona.
Idem do pozorita u Harlemu, rekla je otkazujuim tonom.
Aha, rekao sam.
Kad da se naemo, ili? upitala je nesigurno.
Ne odaj slabosti. Kamufliraj smrad. Natrljaj dezodorans za slomljena srca.
Zato ne navrati posle predstave?
Lukavo. Namami je u stan.
Neizvesnost me je razdirala dok se premiljala.
Hm, rekla je. U redu.
Sad se opusti. Traljavo sam vebao klavir stvarno, imam elektrinu
jamahu od 99 dolara, reder iz arli Brauna je imao bolji klavir a onda
itao nezainteresovano. Uzeo sam Njujork obzerver u ruke. Izbaci lanke.
Oni su samo hleb u sendviu oajanja. Meso je na zadnjim stranicama. U
malim oglasima.
Neudata belkinja s facijalnim deformitetom trai mukarca 29-40, 180 cm
nagore, u dobroj kondiciji.
Ta ena ima deformitet lica, a ja se ne uklapam u zahtevanu visinu. Mi se
bojimo obavezivanja? ene ne mogu da se obaveu na jedno pie s najboljim
frajerom na svetu ako je par centimetara nii od njih. Negde sam itao da
Menhetn nema najvei procenat neoenjenih u Americi. Mi smo na drugom
mestu. Prvo mesto pripalo je jednom okrugu na Havajima. Grad za provode?
Mesto gde napaljeni diplomci odlaze da proslave dahuu mladost? Ne:
biva kolonija gubavaca. Da li je ena s facijalnim deformitetom dala oglas,
na primer, u ilustrovanom asopisu za bolesti i povrede? Ne. Odabrala je
najelitnije Gucci-i-Harvard novine u zemlji za svoj oglas line prirode, a onda
se zavalila u fotelju i pomislila: sad e Dord Kluni da me nazove.
Lizi me je zvrcnula oko pet. Nisam je zaskoio, iako je izgledala seksi u
be topu iz kojeg su sa strana virile bretele od grudnjaka iste boje. Lagano
naminkana. To je vano: nedelja je, a ona je feministkinja. Ne usputna
feministkinja u stilu: Pa, ena sam, pa pretpostavljam da moram biti
feministkinja, zar ne? nego ona prava, koja pie besna pisma Tajmsu da bi
im skrenula panju na njihov seksualno diskriminiui renik. U pitanju je
Njujork tajms, novine koje su pojam beli mukarac pretvorile u
26
iznenaujue efektnu uvredu.
Mnogo mi se svialo kako izgleda, s tim plavim oima, svetlim tenom i
srednjeplavom kosom. Izgleda kao Firerov bezobrazni san, a zato ne bi? Bila
je Nemica. Polu-Nemica, u stvari. Rodila se ovde: majka joj je pedesetih
godina pobegla iz Istonog Berlina. Zamiljao sam kako e moji prijatelji
porodice Koen i Rabinovi, Majer i apiro, Flaj, Gud i Kuneman iznuti
kad je budu upoznali.
Svia mi se tvoja gajba, rekla je, razgledajui kao da se premilja da je
iznajmi. Jao, ono cvee, rekla je. Vreme je da ga zameni.
Pogledao sam ka prozoru: a da. Cvee. Od Veere. Izgledalo je kao to
sam se ja oseao.
Bio sam usred gledanja oua Brajana Vilsona. Poeo sam da joj priam o
tome. Moda ga je volela.
A ko je Brajan Vilson? upitala je.
Ko je Brajan Vilson? ovek koji je napisao Good Vibrations. Wouldnt
it be Nice i Dont Worry, Baby. Mogu da shvatim da neko ne zna ko je
Brajan Vilson ako ne zna ni ko je Mocart. Ali, ova devojka je definitivno
znala ko je Mocart. A rasla je u Brajanovo vreme, a ne u Austriji
osamnaestog veka.
Postajalo je jo bolje: nije ula ni za Caroline, No.
Kerolajn zna? upitala je. Mislila sam da je Dragi Bog zna.
U ovakvim trenucima, uzdam se u viu silu za savet. Sreom, Njegova slika
mi visi na zidu: Bogart. Na posteru je prikazan kako sedi za pisaom
mainom. Pored njega stoje dva tipa i dre pitolje uperene ka njegovoj glavi.
On ne obraa panju na njih ve nastavlja da kuca. Ta slika sve govori. Film
se zvao Na usamljenom mestu. Igrao je prekaljenog pisca, tipa toliko
estokog da je zbijao ale kad je saznao da je devojka koju je poznavao iz
vienja, ubijena. Moja omiljena reenica je ona kad mu njegov drug, detektiv,
saopti da se nedavno oenio. Bogi je samo upitao: Zato?
Ne samo da je Bogart bio pravi ovek za tu ulogu, ve je devojku koja ga
je navela da se zaljubi i po prvi put se suoi sa emocijama, igrala zanosna
plavua, Glorija Grejam. Bila je pametna i otra, devojka koja je umela sve
da kae sa izvijenom obrvom ili rairenom nozdrvom. Ingrid Bergman u
Kazablanci? Posesivna dosada koja eni pred onim bljutavim dobricom
Laslom. Gde je njena misterioznost? Uvek bih odabrao Gloriju. U svakom
27
filmu stie utisak da bi ona mogla biti sposobna za bilo ta. A u stvarnosti
je bila udata za tipa koji je reirao Na usamljenom mestu, onog udaka
Nikolasa Reja. Dok ga nije utnula. Onda se udala za njegovog sina iz nekog
prethodnog braka. E, to je ena koja ume da povredi mukarca. I da on prie
moli za jo. Jer zna da e mu trebati itav ivot da je shvati. Kad reimo
rebus ne vraamo se na njega, je li tako?
ta bi Bogart uradio sa Lizi? Odveo bi je u kul lokal. U neki malo
pretenciozan kafe u francuskom stilu, od onih u kojima devojke poele da
piju jer je to tako evropski. Sreom ima jedan takav ba u mom komiluku.
To je jedan od glavnih razloga iz kojih sam odabrao ovaj stan. Mnogo sam
poslova zavrio u kafeu aba.
Seli smo za sto obasjan suncem. Pokuao sam sa starim tosom: eli li da
naruimo flau vina?
Ne, rekla je.
Sebi sam naruio pola flae. Ona je uzela pivo, i razvukla ga. I time mi je u
startu minirala vee. Nikad ne muvaj enu koja bi mogla da proe alkotest.
Mmmm. Viski.
Pristala je da se vrati sa mnom u stan posle pia. Moj arsenal je bio
spreman.
Oruje broj jedan: moje slike iz detinjstva. Time a) dobijam notu ljudskosti;
b) delujem oseajno; c) navodim je da pomisli da bi nam deca bila preslatka
(jer ipak, i ja sam bio takvo dete); i d) prikazujem se u najboljem svetlu, jer
iskreno, izgledao sam boanstveno sa pet godina, to od tada retko uspevam
da postignem. Ko ne izgleda sjajno na slikama iz detinjstva? ist ten,
uklopljena odea, veseo izgled. Plus neslomljeno srce je jo kao novo. Kosa
nije poela da se povlai a stomak se jo nije sreo s badvajzerom i pilsom.
Deje fotke su razarajua maina kad eli akciju. Stisne dugme i gotovo je.
Imam slike roditelja na Nijagarinim vodopadima na medenom mesecu, moje
slike u raznim zategnutim dresovima bejzbol klubova (Zato su uvek bili
premali, iz godine u godinu? Zar nisu mogli unapred da mi daju dresove za
sledeu sezonu?), u kostimu Duka Dugouka, ja ruku pod ruku sa najboljim
drugom, Bakijem, na kojoj obojica nosimo bele majice i teget pantalonice. Na
tim slikama je uvek leto, ili neki praznik. Uoavam pravilo. Prvo su bile
Potpuno neodoljive godine (0-6) i Sasvim prihvatljivo detinjaste godine (6-
11). Onda su dole Godine uda (11-32), u smislu: udim se kako su tako
28
zgodni roditelji mogli da proizvedu takvog gabora?
Dok sam Lizi dodavao jednu po jednu sliku radi divljenja, shvatio sam da
ih uredno slae po hronolokom redosledu. Nije ak ni isputala oekivani
broj odobravajuih zvukova. Ma daj: ja u eiru Paje Patka, kad sam imao
est godina? Ko bi mogao da odoli?
ekaj, ekaj, rekla je kad sam joj pruio sliku tate i mene u Dizni Vorldu,
negde 1979. Nosio sam ogromne plastine naoare i majicu sa znakom grupe
Elektric Light Orchestra.
Lizi ju je razgledala, okrenula, bacila pogled na datum, i pronala pravo
mesto za nju u gomili slika. Mamilo me je da promeam pil i vidim da li bi
je to rasplakalo.
Izvadio sam Najvee hitove grupe Beach Boys iz CD plejera (pustio sam ih
sa sarkazmom svojstvenom mukarcima-deacima: na disku se nalaze i
Caroline, No i God Only Knows ali izgleda da Lizi nije shvatila poentu) i
pripremio oruje broj dva: Cowboy Junkies, The Trinity Session. U ovakvim
trenucima uvek biram taj album. S njim je uspeh zagarantovan. Tokom
godina je u petnaest od moguih petnaest puta doveo barem do ozbiljnijeg
vatanja. Nemojte misliti da ne vodim evidenciju o takvim stvarima.
ta je ovo? upitala je Lizi.
Cowboy Junkies, rekao sam.
Je li to neka ala? upita ona.
Ne, odgovorio sam, stvarno se tako zovu.
Ima li neto zanimljivo na TV-u?
Nakon to smo odgledali komini ou o (ehem, ehem) napaljenim
devojkama u Njujorku (Nije mi ba bilo mnogo smeno, obavestila me je),
doneo sam joj au vode (zar ne bi to trebalo da doe na red posle seksa).
Ali, priali smo i askali pa onda askali i priali i razmatrali i priali o
ozbiljnim stvarima vezanim za budunost a jedino to sam zaista eleo bilo je
da zavuem jezik u njena usta. Nisam mogao, jer je jo drala au vode.
Uzela bi gutljaj, i onda nastavila da je dri. Ko jo to radi? Pa stoi je
odmah pored nje! Uzela je jo jedan gutljaj, i stezala au i dalje. I tako sve
dok nije ispraznila au. A onda konano, nervozno (uticaj pola flae vina je
ve popustio tako da sam opet bio kao na iglama) nagnuo sam se ka njoj i
pa, nisam ba mnogo uradio jer sam se povukao u poslednjoj sekundi i na
kraju je samo ovla cmoknuo. Onako kako mame ljube. Kratko, i ne naroito
29
slatko.
Hmm, rekla je.
E, sad e. Govor na temu hajde-da-budemo-prijatelji. Ili jo gore: na temu
ne-gajim-takva-oseanja-prema-tebi.
Da? rekao sam, pokuavajui da pritulim odzvanjajui oseaj oajanja.
Boe, moram da dokaem da mogu s nekim da imam uspeha.
Nita, odgovorila je. Devojke uvek kau nita ali uvek je neto.
Ma hajde, ubeivao sam je. Zato vas uvek teraju da ih molite za loe
vesti?
Samo...
Da?
Da li bi mogao...
Da ti izmasiram lea? Ljubim uvo? Skinem grudnjak?
Da?
Da li bi mogao da me isprati do metroa?
Bilo je deset sati. Jebenih deset sati.
Krenusmo put metroa. Jo nekoliko sitnih poljubaca, a onda me je dugo,
toplo zagrlila. ta bi to moglo da znai? Moda bi htela da krenemo u akciju.
Moda bi volela da joj budem brat.
Pet minuta kasnije ponovo sam gledao Duka, ali nakon nekog vremena,
reio sam da mi je dosta takvog neproduktivnog ponaanja za jedan vikend.
Uspravio sam se. Ugasio sam svetla i programirao CD plejer da redom pusti
Murmur, Up, From the Edge of the Deep Green Sea, A Letter to Elise i
Yellow. Ponovo sam seo. Sljutio sam pet aa viskija dok sam to sve
odsluao a onda sam se oteturao do kuhinje i popio pet aa vode ne bih
prevario bogove mamurluka i kau je izgledao tako toplo i neno i izazovno
i...
30
PONEDELJAK, 9. JUL
A kad sam jutros uetao u predvorje, ije sam lice prvo ugledao? Njeno. Ne
njeno zamiljeno lice: njeno stvarno lice. Ipak smo jo radili u istim
novinama. Zar to nisam spomenuo? Meutim, retko sam se sretao s njom,
poto joj je radni sto bio na drugom kraju zgrade.
Danas joj je bio prvi dan na novom poloaju. Bila je unapreena iz
zamenika pomonika s platom manjom od radnike u, otprilike, zvaninog
prikupljaa medijskih podataka.
Naalio sam se s njom. Neprimereno.
I? upitao sam nervozno. Nervozna?
Ne ba, odgovorila je.
I zato bi bila? Pred njom je bio itav dan primanja faksova. Bilo je 9:37, a
ve sam ispao majmun.
Kako si provela vikend? pitao sam je veselo dok smo ulazili u lift i
zapoinjali dugaak put do 42. sprata.
Nije bilo loe, rekla je s distance, na nain koji je vritao: Vodila sam
strasnu, ivotinjsku ljubav s nekim ko nisi ti, svih etrdeset osam vlanih
sati. A ti?
Uh. ah-mat. Kako sam proveo vikend? Kako su se proveli u Hiroimi?
Potpuno sam pocrveneo. Ja sam riokos. Riokosi ne bi mogli da budu dobri
pijuni.
Odgovorio sam s nekim zvukom, ali prilino sam siguran da to nije bila
prava re.
Kao u stripovima, baloni sa tekstom su nam lebdeli nad glavama:

JA: Voleo bih da me nikad ne ostavi.
ONA: Volela bih da me ostavi na miru.
JA: Voleo bih kad bi ovaj lift putovao do Saturna.
ONA: Volela bih kad bih mogla da smislim uverljiv izgovor da izaem
31
trideset pet spratova ranije i saekam drugi lift.

Vozili smo se utke.
S druge strane: bili smo zajedno!
Radili smo u tabloidu. Pravom, pravcatom tabloidu. Za razliku od Dejli
njuza, sa pro-emigrantski orijentisanim grafikonima i sladunjavim priama o
preduzetnicima koji krpe kraj s krajem na ulicama onoga to dobrostojei
ljudi sad nerado nazivaju getom, mi se nikom nismo izvinjavali. Nismo slali
ozbiljne reportere da piu lanke o getu. Bili smo geto za ozbiljne reportere.
Nae novine bile su zasnovane na premisi da ako je oveku trebalo deset
milijardi godina da se izvue iz blata, onda je ve bilo krajnje vreme da se
tamo i vrati. Nae pretplate su jednom porasle za 20 procenata kad smo
smislili emu unakrsne promocije koja nam je omoguila da budemo
sakriveni unutar Tajmsa dostavljenog na kunu adresu. Ostale novine nas
nisu potovale, moda zbog naziva koji smo nosili: nae novine zvale su se
Tabloid. (Moto: Najglasnije novine u Americi.) Ljudi u godinama shvatali
su ta dobijaju, buntovnici u irokim pantalonama voleli su nae drsko samo-
reklamiranje. Interno, mi smo ih nazivali stripom: tu smo radili da bismo
mogli da se smejemo svetu. Svako mora u neto da veruje, pa smo mi veru
uloili u skepsu. Nismo prvi otkrili da je svet u stvari klozetska olja. Samo
smo obezbeivali materijal za itanje dok sedite na njoj.
Pre tri godine bio sam najmlai novajlija na preradama starih lanaka. Nas
etvoro imali smo radne stolove jedan do drugog, itava eta pametnjakovia
iz zadnjih klupa smetenih zajedno u prednji red naspram urednitva, na
krofnomet od Maksa, urlajueg, poremeenog gradskog urednika. Povremeno
bi neki stariji novinar pomenuo jamu za prerade i mada smo bili na istoj
nadmorskoj visini sa ostalima, voleli smo sebe da posmatramo kao
etvoroglavo udovita koje pretee mae pipcima ka nadreenima.
Po nepisanom pravilu, kad jednom dou na posao, preraivai ne naputaju
kancelariju. Oni ne idu na ruak niti u teretanu niti odlaze na pie sa
izvorima. Nikad ne znaju dokad e ostati na poslu; pravi vojnici naoruani
mastilom nikad ne poele da odu. Svaki dan provodimo u zloupotrebi tri
vrste droge: kofeina, kompjutera i informacija. Preraivai znaju sve to se
dogaa pre nego to se dogaaj i zavri. Zadihani terenski reporter bi svakog
trenutka mogao nazvati sa novim podatkom o nekoj prii o kojoj se pisalo
32
proteklog meseca genocid na Balkanu, takmienje u jedenju hotdoga na
Koni Ajlendu i morali smo da postavimo sva prava pitanja da bismo na
vreme zapuili sve rupe i spremili lanak do tampanja. Preraivai
prouavaju sve telegrafske vesti, upijaju svako televizijsko emitovanje (to i
nije bilo teko: sve su prie ionako krali od nas), gutaju sve novine.
Loui kafu, sipajui dosetke, spremni za svaki naporni trenutak s
tvrdokornom oputenou, mi, etiri pesnika s tesnim rokovima obraivali
smo skoro sve vesti. Radili smo iskljuivo iz sopstvenog zadovoljstva, ne
pridajui ama ba nikakav znaaj miljenju spoljnog sveta. Maks je izdavao
komande Izazovite malo besa, rekao bi, dok je obrvom pucketao kao
biem i stizali su naslovi, propraeni uobiajenim sumnjivim citatom
uvek spremni da na zahtev posejemo ljutnju. Nije bilo teko pronai nekog
ko je poznat, ili ima sledbenike, ili je na politikom poloaju, ili je to nekad
bio, ili u najmanju ruku ima re udruenje u zaglavlju poslovne
korespondencije i lanstvo od jednog ili vie i spreman je za malu igru
kontroverzije. Rokovnici su nam bili prepuni njihovih imena. Imali smo
njihove kune brojeve telefona. Mogli smo ih pronai i vikendom i usred
noi. Ti brojevi su bili naa sama, s kojom smo odlazili u umu i pucali u
istinu, ponekad pogaajui, uglavnom ne, ali kad uvee donesete veeru za
celo pleme niko vas ne pita koliko ste metaka morali da ispalite.
Kad su nam stvari ile na ruku, Maks, anonimna figura, osoba ije se lice
nikad nije pojavljivalo na televiziji niti u sindikalnim rubrikama, ije se ime
nije moglo pronai ni u jednim novinama, ak ni naim, tip kojem nije pretila
nikakva opasnost da e ga prepoznati na veernjim skupovima na kojima bi
se ljudi sjatili oko mokljana koji vode Forbes ili Vanity Fair (dodue nije ni
iao na takve skupove od est do osam: uvek je do deset bio na poslu) bio je
najmoniji novinar u Americi. A kad bi on riknuo, republika bi mahnula
rukom ispred lica i klonula od njegovog zadaha. Po njegovim instrukcijama
osuivali smo sudije, stavljali veto na politiare i utirali koarkake trenere
koji nam se nisu sviali. Srcu grada bili smo poput duplog espresa, a nae
karikature su koriene kao sjajne grafike za televizijske vesti. ak i cenjeni
listovi, previe plaljivi ili suvie dosadni da bi poveli sopstvene napade,
koji su sve komplikovali preko svake potrebe, setno bi donosili izvetaje o
naim krstakim ratovima. Nama su oni bili poput praznog kanjona u koji je
trebalo vikati. To je bila naa Amerika. Kad ste poslednji put videli naslovnu
33
stranu Njujorkog knjievnog glasnika na vestima iz sveta?
Preraivai jednu greku nikako nisu smeli sebi da dopuste onu o kojoj se
potajno aputalo u pospanim pononim razgovorima kad se svaije misli
okrenu ka najblioj kafani; onu o kojoj su roditelji preraivai upozoravali
svoju decu koja kreu njihovim stopama: nemoj da ti se dogodi Jeingrad.
Jeingrad je re kojom je osamdesetih godina jedan od glavnih kandidata za
predsednika opisao na grad. Kandidat je usputno spomenuo taj kolokvijalni
nadimak u intervjuu s reporterom Vaington posta koji je, suoen s veu
godine, onom koja je mogla da preokrene tok predsednike kampanje i uniti
linost koja je stremila ka vrhu, tu vest smesta zakopao u trideset sedmom
pasusu intervjua. Poto niko van novinske industrije nikad ne ita do trideset
sedmog pasusa nekog lanka (nai napisi nikad nisu bili vie od etvrtine te
duine), taj komentar bi imao krai vek trajanja od banane da neki zombi iz
Tabloidovog odeljenja za prerade, noobdija u prekopavanju groblja rei, nije
preeljao svaku reenicu lanka Vaington posta u jedan sat ujutru i
iupao onu jednu imenicu koja je vredela u celom napisu od dve hiljade
rei. Kao da je pronaao ranjenu pticu u izgaenom gnezdu, pruio joj je svu
potrebnu negu i panju i smestio je pod topla svetla inkubatora nae naslovne
strane. I tako su okonale kandidatove anse da dospe na vodeu fotelju
drave Njujork. Do dana dananjeg u kolama novinarstva ue ake da je
Vaington post doneo priu o Jeingradu. Da, oni su je doneli. Mi smo je
popravili.
Kad se spoljni svet previe lepo ponaao, postalo bi nam dosadno i nae bi
novine preraivale vesti o svemu to se zbivalo. itave jedne novine bi se
mogle ispuniti naim raspravama i lancima o sitnom kriminalu, ekskluzivnim
unutar-redakcijskim priama koje smo saznavali kriom itajui ceduljice iza
staklenog zida urednikove kancelarije ili pecanjem poverljivih prepiski iz
korpi za otpatke. Poto je celokupna naa obuka bila zasnovana na
skraivanju vremena od saznavanja do objavljivanja, niko od nas nije ni
pokuavao da sauva tajnu: ako nema vesti, to su loe vesti. Puno vremena
bismo posveivali goruim pitanjima. Ko je otputen? Ko se razveo? Ko je
zatrudneo? Preraivai znaju, i otkrivaju. Kad je posuda zlatna, dobijate
dodatne poene kad delite traeve siromanima, i one kolege koje ive ivot u
tehnikoloru bile su predmeti divljenja. Novinarska kancelarija nikad nas nije
razoarala. Bila je prava riznica ekscentrinosti i gadosti. Ponaanje koje bi u
34
drugim velikim meunarodnim korporacijama (tako sam uo; nikad nisam
radio na drugom mestu) izazvalo negodovanje, nailazilo je na zduno
odobravanje u odeljenju za prerade: osobe koje bi preterivale s alkoholom,
bivale uhapene ili dopustile sebi da budu zateene u kompromitujuim
okolnostima s nekim ko im nije suprunik ili, jo bolje, sve odjednom
mesecima bi bile heroji, i pribliile se vrhunskom priznanju: tituli legende,
koja bi, jednom steena, nepovratno bila pridruena njihovom imenu kad god
bi ih neki kolega, pripadnik istog plemena, upoznao s nekim u baru.
Bila je to bitka. Pogledajte naa imena, ak zvuimo kao municija za
topove iz filmova o Drugom svetskom ratu: Rozen, Burk, Feldman i Farel.
ene, Rita Rozen i Liz Burk, jo uvek su bile tu, i svakog dana dolaze na
posao ba kao to je Nikol stalno dolazila kod O.J.-a. Feldman je na
Maksovo dvanaestogodinje maltretiranje odgovorio tako to je bacio
kompjuter kroz prozor. Nakon toga niko nije hteo da ga zaposli sem asopisa
US. Ja sam se borio s tri krajnja roka dnevno dok nije pokrenuto nedeljno
izdanje. Neko je morao da postane urednik nedeljnih vesti. Prvi sam podigao
ruku.
Nije bilo poveanja plate, ali jedva sam doekao desetoprocentno snienje
pulsa. Sad sam urednik filmskih kritika petkom, intervjua sa zvezdicama i
prikaza barova subotom, i najzanimljivijih zbivanja u gradu nedeljom. U to
vreme sam mislio da sam postigao uspeh. Mislio sam da je vano uspeti iz
istog razloga iz kojeg to svi misle: jer sam se potajno nadao da u biti
nadmoan pred drugovima iz razreda na proslavi neke godinjice mature. Ali,
prolo je nekoliko godina otkad su me poslednji put nazvali perspektivnim, i
u nekom trenutku se svako udo od deteta probudi i shvati da je postao
prosean.
Moje pisanje je bilo tako lagano da je mastilo prosto lebdelo na otisku,
moje stranice bile su one koje ne vrite, ne ljuljaju, ne plave i ne optuuju;
drugim reima, ono to moemo zakljuiti etiri dana unapred da bismo
izdanje pripremili na vreme. Ako bih napisao neto previe nalik na vest, to
bi mi oteli i ubacili u dnevne novine. to bi onda napravilo rupu u nedeljnim
novinama koju bih morao da popunjavam u letu. Prema tome, moj posao je
bio sledei: da svoj posao ne obavljam suvie dobro, i da se odlikujem
osrednjou. Deset najboljih mesta u gradu za sreivanje noktiju? To smo
obradili prolog meseca. Kao i u novembru, januaru i aprilu.
35
Vrata Tabloida od mutnog sivog stakla u stilu privatnih detektiva iz
etrdesetih ak nam je i ulaz izgledao opasno otvarala su se prema
prostoriji gradske redakcije. Pod celononim fluorescentnim svetlima za
prenje insekata, estoki momci i ene kojima to nije smetalo, priali su
masne viceve, vreali se i sedeli zajedno pred televizijskim aparatima. Korpe
za otpatke su se prelivale, miris prene hrane maglio je vazduh, telefoni su
zvonili, prazne kutije od pica bile su poslagane u nestabilne solitere. Uz malo
mate to bi mogla biti soba nekog bratstva na bilo kojem amerikom
univerzitetu.
Kod skupine televizora kraj prozora tip obuen iskljuivo u neformalno
odelo narueno iz kataloga, gledao je vesti na kanalu Njujork 1. Bio je to
moj, retko sretani, arhi-protivnik Ilaj Kneht. Nekad je bio moj arhi-prijatelj,
momak iji su ukasti ten, neispeglane koulje i lauf umesto struka pruali
stalan, tihi podsetnik enama da bi se na kraju mogle nai s nekim jo
neprivlanijim od mene. Ilaj je odrastao u malom gradu u dravi Njujork i
udeo za arima velikog grada, u oima su mu cakleli soliteri a iroko elo
bilo je spremno da srui svaka vrata. Jedino to je ikada eleo, bila je ast da
nosi jeftino odelo. Ne samo to je jedva ekao da odraste, jedva je ekao da
ostari, da poseduje teku palicu znanja da bi mogao s njom da mlati ljude.
Tip je bio mojih godina, a razgovori su mu bili puni usputnih pominjanja
preminulih gradonaelnika, prastarih trajkova, zaboravljenih skandala. U
odeljenju za prerade, odavno se govorilo da je namerno bio potpuno elav, da
bi liio na nekog dovoljno starog da se sea izborne trke za gradonaelnika
1965. Sad je Ilaj bio naa trea violina za izvetaje iz gradske skuptine,
prodirao je svaku odluku o zonama i donacijama da bi mogao u potpunosti
da dokae da bogati imaju vei politiki uticaj.
Kad sam zapoinjao, on me je upoznao s ulicom. Za razliku od mnogih
novinara, velikoduno je delio svoje znanje i nauio me je nekim stvarima
kad sam, pre dosta godina, napravio svoje prve teturave korake du dugakih
tepiha slomljenog stakla koji uvek obeleavaju krajeve grada u kojima je
kriminal vodea industrija. Ilaj je znao vie trikova od jeftine prostitutke:
uvek nosi obinu olovku jer hemijske uvek puknu, ostanu bez mastila ili se
zamrznu; nemoj gubiti vreme s kasetofonom jer e onda provesti pola dana u
prepisivanju (taj predlog su podrali nai advokati i ko moe da dokae da si
ga pogreno citirao ako ne postoji kaseta); i dri novinarsku karticu u depu,
36
nemoj je kaiti oko vrata ako ne eli da provede celo popodne u prostoru
odvojenom za novinare s gomilom kvazi reportera pola bloka od lea koji se
ve hladi, dok se promuurniji novinari predstavljaju kao obini graani koji
sluajno ive u tom kraju i, neprimeeni, dolaze do prie.
Godinama smo zajedno ili u Saut na pivo i kikiriki, on i ja i Hilari,
koleginica iz redakcije, devojka koja je bila tako neverovatno zgodna da bi
flertovanje s njom imalo smisla otprilike koliko i pojaviti se na bejzbol
stadionu Jenkija i rei: Hej, mogu li da igram s vama? Jednom sam je
posmatrao dok je prolazila pored gradilita na Brodveju. Zidari nisu zvidali.
Nisu dobacivali nepristojne rei. Umesto toga su, sloni kao jedan, pognuli
glave. Sem toga, tu je bilo i pitanje metala koji je nosila na domalom prstu
desne ruke. Poeo sam da je doivljavam kao jednog od momaka, dodue
jedinog kojeg sam zamiljao oskudno odevenog, i tako bismo svi otili posle
posla i igrali bilijar ili pokuavali da podrigujemo pesmu Hotel Kalifornia
(ona je jednom stigla ak do warm smeli of colitas). Preraivai su zbijali
ale na raun nae trojke, ali onda sam naprasno ostao sam i niko me vie
nije pominjao. Zna da si patetian kad i odeljenje za prerade obustavi
paljbu.
Sad je Ilaj bio u Zoni sa Hilari. Jedne veeri otvoreno sam ga pitao o tome.
Slali su slatke male nazovi-me-kasnije gestikulacije preko stolova dok sam
punio ranac ukradenim kancelarijskim materijalom, a kad sam krenuo, izraz
na njegovom licu koji je govorio posrei e mi se veeras ispratio me je do
lifta.
Ti si u Zoni? upitao sam.
Moda. Moda u i biti u Zoni.
Kad? rekao sam.
Moda za godinu, moda i due.
Siguran si?
Stalno mi nagovetava. Recimo da smo poeli da se druimo u krevetu i
kadi.
Seronja. Lepo, rekao sam. Nikad me nee pozvati na venanje, to me je
nerviralo jer bih voleo da napravim veliku frku oko nedolaenja.
Aha, rekao je.
A onaj drugi tip? upitao sam.
A, on, rekao je. Nije ni postojao. Morala je da nosi vereniki prsten da
37
je gubitnici ne bi spopadali. Bio je od stakla, Tome, zar nisi primetio?
Sranje. Matiralo me je neznanje u oblasti nakita.
Nisam mogao da saraujem s njim nakon toga. Kao da je on maturirao,
otiao na Harvard, a mene ostavio u vrtiu. Danas sam mu samo klimnuo
glavom.
Zdravo, Ignjac, rekao sam. Iz nekog razloga kojeg se nijedan od nas nije
seao uvek sam ga zvao Ignjac.
Zdravo, Papi, odgovori Ilaj, a nonalantna kravata bila mu je prebaena
oko vrata, potpuno nevezana, poput ala nekog letakog asa. Iz nekog razloga
kojeg se nijedan od nas nije seao, uvek me je zvao Papi.
Krenuo sam ka radnim stolovima, proao pored dve poprene ulice
ogromnih, preglasnih televizora i kancelarija s akvarijumima rezervisanih za
vodee ljude. Moj sto je bio ba tamo gde sam ga ostavio, na uglu Tmurne i
Mrzovoljne.
Jo jedan dan u mojoj peini, mojoj kocki: deset godina sam u poslu a
nisam imao kancelariju. Na sred moje stolice, gde sam izriito zamolio
momke da ih ne stavljaju jer ostavljaju nedoline crne fleke na zadnjici
stajala je uobiajena hrpa dananjih novina.
Pritisnuo sam dugme i kompjuter je poeo da prede. Time se ja bavim:
provodim ivot pred tastaturama. Jednu sam prilino dobro savladao.
Smestim se ispred nje s piem u ruci i rei same pohrle iz mene, esto i pre
nego to sam ih pomislio.
Drugu jo uvek prouavam. Sastoji se iz oko osamdeset i osam tastera.
Morate da nauite kako da pritisnete ovo i zadrite ono, da izvodite
kompleksne zadatke jednom rukom dok druga radi potpuno drugaije stvari
na sasvim drugom delu. I dok to radite, morate ostati u ritmu i paljivo
oslukivati trenutak klimaksa.
Poeo sam da kucam. Kucam, kucam. Danas su na redu bili naslovi.
Kljune rei. Cilj im je bio da vas istovremeno preplae i nasmeju. Neto
poput Majka Tajsona. I poput Majka, i mi smo voleli da uemo u ring s
monima, ali ponekad smo bili sasvim zadovoljni i glockanjem tuih lanaka.
Naiao sam na priu o seksualnim podvizima Tomija Lija i momaka iz
njegove bive grupe: PEVAC U AKCIJI otkucao sam.
Evo jedne o budunosti toples barova: OGOLJENA VEST. To je bilo
oigledno.
38
Radili smo jo jednu priu o Producentima. Bio je to najvei hit na
Brodveju. Nacisti u haljinama moraju da budu pun pogodak. Ve smo est
lanaka napisali o njima. Ovaj je bio o kostimografu. FETI-FAISTI,
napisao sam.
Novi ogranak judaizma koji je mnoge mlade profesionalce namamio u
hramove: SEKTE I GRAD naravno.
Pa onda onaj od naeg reportera iz Holivuda, koji je imao prilike da uiva u
pred-projekciji Parka iz doba Jure III. Pa, nije ba uivao u stvari. Njegove
rei preko telefona bile su: Nije ba onakvo puenje kao to se moglo
oekivati s obzirom na to da ga Spilberg nije reirao. Preradio sam priu
tako da sadri malo vie entuzijazma, iz jednog razloga: oduvek sam eleo da
upotrebim naslov JE LI DOBRO? JURASINO JE.
Bio sam dobar u svom poslu. Da, ja sam bio taj koji je preuzeo lanak
Otkaeni Dek iz britanske tampe. I bio sam prvi sastavlja naslova koji
je Hju Granta nazvao preuvelianim. Jo sam se s ponosom seao kad sam
video slatku malu s tom stranicom novina na Zapadnoj osamdeset drugoj
ulici. Koristila ju je da pokupi ogromne hrpe koje su ostale iza njenog Erdel
terijera. Ne moe se rei da nisam ovek od monih rei. I upijajuih.
U pola est se do mog stola dogegao gospodin koji je izgledao kao najbolje
obuena olupina na svetu, utvara koju su lak za kosu i din spreavali od
raspadanja. Njegovo prugasto dvoredno odelo pripadalo je modi od pre oko
sto godina, i visilo na njemu kao arav na iviluku. Koa mu je liila na
pergament. Njegovim jagodicama, pa i otrom linijom srebrne frizure, mogli
su se otvarati koverti. Kad bi se pojavio na nekoj sahrani, rekli bi mu da se
vrati u koveg. Postojala su samo dva posla koja je taj tip mogao obavljati:
vampir ili novinar.
Kako si, drugar? Ja sam Rolo, rekao je, pruajui mi napuderisanu
ruiastu kandu.
Tom, rekao sam, i dodao u ime starih dana, poznajemo se ve tri
godine.
Poloio je obe ruke na ivicu mog radnog stola i vrsto se drao, radei
neto nalik na nevoljne unjeve dok je upijao tu novu informaciju i
pokuavao da se prilagodi. Burma mu je izgledala ogromno na koatom
prstu.
A na kom si poloaju, mome?
39
Ja sam tvoj urednik, obavestio sam ga.
Odrastao u Londonu, odgajan u Sidneju, Rolo Tre bio je Obi-Van svih
novinara, glavni izvor prihoda Ilejnsa i Langansa, vodei branilac vudu vere
tabloida u doba kad je novinarstvo poelo da se ponaa kao dete roeno u
javnoj kui koje odrasta u propovednika smernosti i mere. Kad biste se
takmiili s njim u piu pali biste pod sto, pa kroz patos u podrum, na ta bi
vam on doviknuo da prestanete s glupiranjem i donesete mu jo jedan karton
dina. Niko ga jo nije video da jede.
Najbolja Roloova pria a njegove najbolje prie uopte nisu stizale od
njega, morale su malo da se krkaju u Langansu, polako se kuvajui u
potpuno neuverljivim detaljima bila je o tome kako se on naao u Hong
Kongu, gde ga je poslala neka sidnejska uta tampa da izvetava o nekom
kinesko-australijskom disidentu koji je, nakon hapenja po osnovu smenih
optubi i pravljenja diplomatskog skandala, napokon trebalo da bude puten
na slobodu. To je bilo u vreme kad je bilo nemogue dobiti vizu za Kinu. Pa
su zatvorenika pustili na kinesko-hongkonkoj granici. Preko granice je
preao peice. Kraj njega se zaustavila crna limuzina sa zatamnjenim
staklima, uniformisanim ovekom za volanom, obezbeenjem s linim
naoruanjem, australijskom zastavom na izglancanim branicima, s celom
opremom. Disident je mahnuo pratnji, zdravo naivine, i uao u kola. Kola su
otila. Deset minuta kasnije pojavio se pravi australijski ambasador sa
mapom i zbunjenim vozaem u ofucanom mercedesu, i pitao narodnu
oslobodilaku vojsku kuda je disident otiao. Vojnici su slegnuli ramenima.
To vie nije bio njihov problem. U meuvremenu, u crnoj limuzini, koju je
Rolo iznajmio i opremio za tu priliku, Rolo ne samo da je dobio ekskluzivni
intervju, ve je i otpremio tipa u zaklon u luksuznom Kaulun hotelu pod
lanim imenom da nijedan drugi novinar ne bi mogao da dopre do njega, bar
do objavljivanja broja.
Tom, ree on sada. Nije ba neka verbalna slika. Gde je otrina poezije,
ar plamena? Koja re e doarati oveka preda mnom: izraz lica, njegove
nade i htenja? Suoeni smo s kategorikim imperativom neophodnou za
nadimkom, rekao je, vie tugaljivo nego ljutito.
Kad bi ga uhvatilo pie, poinjao bi obilato da deklamuje. Neki od
nadimaka koje mi je ve nadenuo: Pibo, Lukavi, Vreica, Deko plus, Grom
(rimuje se sa Tom), i najdugoveniji, abojebac, u znak seanja na Parianku
40
sa skupocenom obuom koju sam slueno obasipao brijem i booleom. Ali,
ne samo da nikad nisam spavao s njom, nikad je nisam ni poljubio na tipino
francuski nain.
A Vojvoda, na primer? upitao sam.
Nema anse, odgovorio je, tapkajui prstenom po metalnoj barijeri oko
mog stola.
Kong? rekao sam. Bogi?
Deak koji nikad nije odrastao, ko to bee? rekao je. Govorio je glasno,
verovatno da bi dreao vie od svoje kravate.
Majki Dekson? odgovorio sam.
Pognuo je elo i, na moje zaprepaenje, to lice koje je ve imalo po jednu
boru za svaki pab odavde do Sidneja, uspelo je da napravi jo koju. Kunem
se da se zaulo blago pucketanje, kao kad neko na drugoj strani hodnika
otvori kesicu ipsa. Mozak mu se dao na posao.
Petar Pan. Keti Rigbi. Elenor Rigbi. Pol Makartni. Tako je, rekao je. Od
sad u te zvati Ringo.
Ringo? upitao sam.
To e sasvim odgovarati.
Jesi li napisao onu filmsku kritiku? upitao sam, pomislivi: ja bih mogao
da piem filmske kritike. Kad me ljudi pitaju ime elim da se bavim kad
porastem (a jo me to pitaju: to je taj kvalitet mukarca-deaka), uvek
kaem: Misli, sem pisanjem filmskih kritika? Mislim stvarno, ta bi moglo
biti bolje? Filmski kritiar je superstar; onaj iju ogromnu sliku objavljuju uz
njegov napis i kome plaaju put u Kan i Sandens i na takva mesta; onaj ije
ime je napisano ogromnim slovima u novinskim reklamama, onaj koji ne
mora da dolazi u kancelariju iako, u kancelariji, on ima kancelariju,
sklonite, zvuno izolovani zaklon od preglasnih ljudi koji se etaju etrdeset
drugim spratom. Rolo je ve etrdeset godina radio za razne novine
pridruene ovoj kompaniji. S odelom kao jedinom opremom, odlazio je u
sredita atentata, invazija i uasa na etiri kontinenta, i uvek se poigravao na
samoj ivici provalije. Nebrojeno puta napisao je prvi, ili netaan, nacrt
istorije. On je za mene bio superheroj. Poput agenta 007, mogao je da
prepliva reku vatre, zbaci mokru odeu i osvane u veernjem odelu, spreman
da izdaje naredbe konobarima ili otkopa tesnu, crnu haljinicu. Danas, u
zrelim godinama, reio je da spakuje kamuflane pantalone i ukrasi nae
41
stranice u svojstvu glavnog filmskog kritiara.
Rolove kritike. Jadni izvetaji o paranju moralnog tkanja Amerike, koje je
sa barske stolice dojavljivao ostareli australijski novinar. Iscedio bih din iz
pasusa, naterao pripite reenice da se usprave pred oljom kafe i onda
rezultat toga upotrebio kao grubi nacrt, koji bih potom potpuno preradio.
Dobro podmazanom Rolou svaki politiar je bio arlatan, svaka la
zameateljstvo, svaki sitni kriminalac desperado. Ponekad bih ostavio sve te
velike rei, ali ponekad bih morao paljivo da odstranim one nepoznate
mojim itaocima, pa i Vebsterovom reniku. Malo koji standard sam, kao
urednik, negovao to mi je pojednostavljivalo ivot ali pokuavao sam da
izbegnem tampanje rei koje zapravo i ne postoje. Sperd? Pring?
Zmukler, ispostavilo se jednom u opkladi koju sam izgubio, i jeste re ali
samo onima preko grane.
Ispostavilo se da je njegov dar da istinu i neistinu iznosi podjednako
prodorno i sveznalaki bio koristan za kritiara, i danas je on ponovo bio
poznata linost. Fotografija stara petnaest godina osveila mu je lice, koje je
izgledalo kao da stari unazad da bi je sustiglo; uostalom, stvarnost je uvek
pokuavala da sustigne tabloide. I sam je postao starleta; ja sam bio samo
mokljan koji mu pridrava kaput dok on mae snimateljima. Povremeno bih
mu spazio ime na nekom filmskom posteru zalepljenom na autobuskoj stanici
ili prodavnici video kaseta i eludac bi mi se stegnuo kad bih primetio da su
rei u navodnicima moje.
Filmska kritika? Zavrena je, Rimbo.
Ali, zamolio sam te da je malo preradi, sea se? Dao si mi sedamsto
pedeset rei o ustima Ris Viderspun.
Tako je, Limbo, tako je, rekao je. Zaboravio sam na njene sise. I otiao
je pazei gde gazi, kao pudlica kad naie na led. Nije se uputio ka svojoj
kancelariji, onoj u kojoj su prozori od poda do plafona bili izlepljeni
anonimnim pismima punim mrnje (postavio ih je tu da bismo mi bili
ljubomorni, a i da bi mogao neometano da drema). Krenuo je u istom pravcu
iz kojeg je doao.
Hoe li biti u Langansu? upitao sam.
Pokazao mi je nadlanicu jedne drvenaste ake.
Upravo sam gasio kompjuter kad se Krastaina otkaena, bela,
ajntajnovska frizura pojavila preko pregrade koja je u irokom luku
42
uokvirivala glavni sto. Ogroman zlatni ram na naoarama koji nikad nije
bio u trendu, ak ni u Evropi, ni ironino liio je na par ratkapni, to je
davalo izraz ludosti oima u kojima je plamteo sarkazam, oima morsko
plavim. Kravata mu je izgledala kao reklamni slajd za specijalne rukove 1-8
u kineskom restoranu. Klatio se u hodu kao bokser, ili gusar s drvenom
nogom, usled neke davnanje, loe uraene operacije posle koje je morao da
nosi ortopedske, neverovatno nemoderne patike. Spustio je najlon kesu s
knjigama i teturavo se zaputio ka meni. Blago meni: uvek je svraao na putu
do kupatila, zraei veselim cinizmom.
Zdravo, Tome, rekao je. Klac, klac. Ba izgleda posrano. Glas mu je
zvuao kao taksi koji besomuno trubi usred pica. Dah mu je nalikovao na
suzavac.
Aha? rekao sam. A ta si ti? Olienje seksi mukarca?
Ne, ozbiljno, nastavio je. Jesi li proveo vikend u zatvoru ili tako neto?
Pomislio sam na svoj maksimalno neobezbeen stan, na samicu, lou hranu,
nedostatak vebanja i sveeg vazduha. Kad bih dodao i pokoje analno
silovanje i ribanje na rasnoj osnovi, imao bih svoju linu apsanu.
Tako nekako, rekao sam.
Irving T. Foks, zamenik gradskog urednika, bio je ezdesetogodinji
Jevrejin s tri make, dve bive ene i nijednim televizorom. U odeljenju za
prerade dobio je nadimak Krastaa zbog svog hitrog jezika. Bar smo mu tako
rekli. Pravi razlog bile su njegove buljave oi, po jedno sa svake strane
krastave glave.
I, na emu radi?
Treba mi naslov za ovaj lanak o proganjanju zvezda. Razmiljao sam,
zato bismo pisali iz perspektive slavnih?
Nego s take gledita crva? rekao je. Savreno. Nai itaoci e se
pronai u tome. Nije morao da pomene stari vic o tome zato robna kua
Mejsi nee da se oglaava u naem listu: predsednik robne kue je navodno
rekao naem izdavau: Vas itaju oni koji kradu u mojoj radnji.
ta misli o Ovako se proganja?
To nikad nee proi, odgovorio je. Iako smo nosili titulu najtuenijih
dnevnih novina u Americi, ipak smo imali i ekipu advokata za klevete, koji
su itali sve to napiemo. Inae bismo stvarno mogli da se zabavljamo.
Naslov koji bi ohrabrivao uznemiravanje poznatih linosti, navukao bi nam
43
najbolje tuioce na vrat iz momenta.
Oni najbolji nikad i ne prou, rekao je sa setnim izrazom na licu, kao da
se priseao svog braka s Merilin Monro ili tako neto. Bio je jednom neki
lik kojeg su uhapsili zbog ubijanja maaka-lutalica. Ubacivao ih je u rernu i
putao plin. Svi su znali da je Irvingovo saoseanje prema tim upavim,
brkatim stvorenjima bila njegova glavna slabost, zbog ega su mu stalno
priali viceve o mrtvim makama.
Grozna osoba, nastavio je. I tako sam kao naslov stavio Mjauvic.
Nisu dopustili da se to tampa, rekao je. Jo ga je to peklo.
Rekao si mi to, odgovorio sam. Zar to nije bilo pre petnaestak godina?
Ili onda kad je onaj ludak ubio violinistkinju njujorkog filharmonijskog
orkestra? Kad ju je odveo na krov Metropolitena i gurnuo je preko ograde?
Znam, rekao sam. Violinista s krova.
Hej, hoe da uestvuje u naoj igri najkrai vic na svetu? Zapoeli su
je u redakciji. Ja vodim.
S im?
Italijanska vojska. Sedamnaest slova.
Taj je dobar, rekao sam. Hmm. Nai disko. Devet slova. Naila je
Hilari. Nosila je Krastai neke faksove. Sjajno bi izgledala i u poreenju s
visokim, nemogue graenim vedsko-holandskim plavuama.
Hej, Hilari, hoe da se igra najkraeg vica na svetu? upitao je Krastaa.
Imam jedan. Vrui gej. Osam.
Perot, rekao sam. Pet.
Cima, ree Krastaa. etiri.
XFL, rekoh. Tri.
Hilari nas je pogledala kao da smo idioti, i smesta nas potukla obojicu.
L.A., rekla je, i morali smo da priznamo poraz.
Iz pravca stola glavnog urednitva zaula se uobiajena halabuka pred
izlazak broja. Maks, urednik gradske rubrike, i urednik veliki ef, Kronin,
koji se s njim slagao kao sok od pomorande sa svee opranim zubima,
pominjali su jedan drugom anatomski neizvodljive radnje. Kronin je bio
glavni urednik. Tip iji bi posao Maks voleo da dobije. Tip kojeg su u
preradama zvali Kroni
1
jer se druio s Tajronom Rutled-Svopom, naim
nemilosrdnim, jeolikim vlasnikom iz Australije jo od vremena kad su
obojica bili u svojim prvim novinama. Kraj prozora, grcala je u suzama jedna
44
od naih staistkinja, dvadeset jednogodinja Velsli, devojka kojoj je majka,
rodom iz Skarsdejla, zabranila da se bavi novinarstvom koje bi zahtevalo
izvetavanje iz Bronksa, to je Maks upravo saznao. U preradama kau da je
majka Velslijeve bila jedna od Kroninovih ljubavnica, te zbog toga nismo
mogli da je se otarasimo. Neko se sagao da izbegne letei telefon, koji je, s
treskom, aterirao na radijator.
Radi u ovim novinama ve dvadeset pet godina, rekao sam Krastai.
Kako?
Jesi li itao Ja, Klaudije ? upitao je Krastaa.
Ne, odgovorio sam. Hteo sam da iznajmim kasetu, ali umesto toga
otiao sam da pogledam film s Bilom Marejem.
Kad se svi rimski imperatori izbodu i potruju, ko ostaje da vlada
civilizovanim svetom? upitao je.
Ko? rekao sam.
Tip koji balavi po sebi, odgovorio je. I oteturao se prema kupatilu kao
kauboj u gojzericama, s kouljom koja mu se polako izvlaila iz farmerki.
45
UTORAK, 10. JUL
Izaao sam iz voza na uglu Brodveja i Pedesete ulice. Tano ispred ulaza, na
jednoj od najveih raskrsnica u gradu, nalazio se prosjak-nacista. Liio je na
oklopno vozilo, s dugim nizom metalnih novinskih kutija uvezanim tako da
mu tite desni bok. Prljave maskirne pantalone imale su neodoljiv prizvuk
vijetnamskog veterana, ili, verovatnije, s obzirom na to da se rat zavrio pre
dvadeset est godina a on nije delovao kao da ima vie od etrdeset, prizvuk
vojnog otpada. Kao svaki dobar nacista, imao je ak i vujaka
(ZLOSTAVLJANO TENE, pisalo je na sraunato neproverljivom, rukom
ispisanom znaku). Potpuno je zablokirao prolaz tako da je bilo potrebno ii
okolnim, mnogo duim putem. I tako smo morali da uemo pravo u sr
njegovog mehanizovanog bia, tik pored odseene plastine boce napunjene
noviima koju je tresao kao musavu zveku. Tokom pedesetak sekundi
koliko sam ekao zeleno svetlo, video sam da je dobio oko sedamdeset pet
centi. To je devedeset centi u minutu. Puta osam sati. Tip ubire etiri stotine
dolara dnevno, bez poreza. Ponekad bi reio da pree ulicu i popije oljicu
kafe. Da bi to manje vremena izgubio van radnog mesta, u tim trenucima
nije se ni trudio da se pretvara kako mu noge ne funkcioniu; jurio bi ulicom
u nekakvom sedeem trku, odgurkujui se nogama dok se obema rukama
drao za povodac. Pas bi jurcao kroz masu brzohodajuih kancelarijskih
mieva. Naglo sam se pomerio u stranu da bih izbegao tragove tokova na
poleini moje koulje. Ali, nisam mu dopustio da se tek tako izvue. Uputio
sam mu zaista ruan pogled dok je prolazio. Ljudi ispred mene su se hitro
razilazili dok je tip jurio kroz guvu kao odseena verzija Ben Hura. Ljutito
su se okretali i ugledali: momka u kolicima. Toliko postieni tom ljutnjom,
zarekli su se da e prvom prilikom izglasati jo jedno uveanje poreza.
Oseao sam se zlobno kad sam stigao na posao. Zlobnije od Sadama,
zlobnije od Staljina, zlobnije od francuskog konobara. Uao sam u lift. Jedina
osoba koja je ula sa mnom bila je matorka s elom i oblakom parfema
46
Raspada oko sebe. Bila mi je poznata. Je li urednica? Bibliotekarka? Neko
s kim sam se zabavljao?
Zdravo, rekla je.
Kako ide? promrmljao sam.
Dobro, odgovorila je.
I ve sam oseao ta sledi. Razgovor o vremenu.
Zar nije bio prelep vikend? upitala je.
Razgovor je razgibavanje, veba u pronalaenju teme koja oboje interesuje.
Vremenski uslovi su otprilike neto najrasprostranjenije to je svima
zajedniko, zar ne? To je samo za nijansu bolje nego: Primeujem da oboje
ivimo na planeti Zemlji. Zar to nije divna planeta? A to se tie nostalgije
za vikendom: trebalo bi da je ve prola do ponedeljka u podne.
Aha, rekao sam, kopajui po rancu ne bih li naao neki asopis da listam
tih poslednjih etrdeset sekundi.
Bilo je toplo, analizirala je, ali uopte nije bilo sparno!
O emu ljudi u Los Anelesu razgovaraju u liftovima? Pitam se hoe li
danas biti sunano i toplo? S druge strane, imajui u vidu da odatle potie
USA kanal, to bi se moda i smatralo ustrim prepucavanjem.
Upravo tako! rekao sam, vano listajui pamflet koji mi je neko (pa
dobro, devojka s nasmejanim oima i belom oksfordskom kouljom na kojoj
je samo tri od sedam dugmadi bilo u funkciji) ugurao u zaslepljenu ruku na
uglu Osamdeset este i Brodveja. Nabacio sam izraz fascinacije na lice i
pretvarao se da itam lanak o mukom raku dojke.
Ding, ree lift, i bio sam slobodan.
Jo jedno vedro jutro u stripu. Dananji zadatak: napisati knjievnu kritiku.
Za novu knjigu o Donu Adamsu od Dejvida Mekaloa. Kao kritiar moram
biti savreno neutralan, fer i neopredeljen. Da bih um u potpunosti oslobodio
predrasuda, nisam proitao ni slovce romana. Umesto toga proitao sam
skraene verzije svih ostalih kritika. Prema tome, moja kritika bie neka vrsta
metakritike. Kritika kritika. Kako mi esto ovde kaemo: Ovo je samo
tabloid. Nasumice sam otvorio knjigu:

Bio je tajac u parlamentu, dok Oliver Elsvort, koji je glasio za
autoritet u oblasti ustava, nije ustao. Nalazim, gospodine, rekao je,
da je oigledno i jasno, gospodine, da kad god Senat mora biti
47
prisutan, gospodine, vi treba da budete na elu. Ali, dalje od toga,
gospodine, ne bih sebi dao slobodu da kaem.

Da, gospodine, pravi triler. Ali, dau mu dobru kritiku. Svi ostali su to ve
uradili. Sem toga, niko vas nikad nee optuiti da niste proitali knjigu ako
vam je kritika poput ljubavnog pisma. Ovakva knjiga ima samo jednu svrhu:
da je poklonite ocu za roendan. On e se nasmeiti (Moje dete misli da
sam inteligentan!), vi ete se nasmeiti (Ja sam paljivi patriota!), mama
e se nasmeiti (Bie sjajna za uspavljivanje!) a izdavaka kua Sajmon i
uster bie bogatija za trideset pet dolara.
Telefon. Bio je toj moj bliski lini savetnik uter. Nismo se pozdravili.
Nastavili smo ve zapoeti razgovor.
Problem sa enama je u tome, poeo je uter, to ne znaju ta ele.
Sea se onog mormona?
Aha, rekao sam. Retko bi mi ustrebala jo koja re u razgovoru sa
uterom.
Poslali su ga u zatvor zbog bigamije. Zatvor. Jer je imao deset ena. Nije
protivzakonito imati deset devojaka. Nije protivzakonito biti u braku s
jednom enom a tucati jo deset njih. Nije protivzakonito potucati deset ena
za jednu no. Ako pristane da im neto i da zauzvrat umesto da ih samo
tuca? Ako se javno zakune da e se brinuti o njima, hraniti ih, sluati
njihove probleme, obezbediti im krov nad glavom? To je protivzakonito. ene
se stalno ale da ne moemo da se obaveemo nijednoj devojci? Ovaj tip je
Supermen po pitanju obavezivanja. I zato ga strpaju iza reetaka. U kakvom
to sjebanom drutvu ivimo?
Aha, rekao sam. Seam se jedne veeri kad smo uter i ja otili na pie s
mojim drugarom Nikom Depajom. Nik nema maljave grudi. Smei se kad
razgovara s njim. ita asopis Detalji. Ne treba nita vie da kaem.
Sutradan me je uter upitao s koje strane ulice Nik vozi. Odgovorio sam
iskreno. Nik je bio tip koji nije umeo da baca loptu. Nik je voleo filmove o
gladijatorima. Da je malo vie nastran, morao bi da se oeni Lajzom Mineli.
Da, tako sam mislio, odgovorio je uter tada. Ali, zna ta? Ja to zaista
potujem. Jer stvarno mrzim ene. To me je navelo da se zapitam: je li
uspeh kod ena direktno povezan s antipatijom prema njima? Jer uter je
neverovatnom brzinom menjao devojke. Ako vam se neka devojka svia, ta
48
se dogodi? Nervozni ste u njenom drutvu. Jer ste zabrinuti da joj se moda
neete svideti koliko ona vama. Ona vidi vau nervozu i ne pomisli: Ah, kako
je to slatko, sviam mu se. Nego pomisli: Ovaj tip nema samopouzdanja.
Zato bih imao samopouzdanja pred devojkom za koju mislim da je
fenomenalna? Ne mislim za sebe da sam takav. Devojke padaju na klipane
koji mau udovima, tipove koji govore glasno i nose oku sa sobom, a onda
se est meseci kasnije ale: Zato je tako sebian? Zar ne misli na moje
potrebe? Drugim reima, devojke padaju na tipove poput utera, i zbog toga
je on bio moj bliski lini savetnik.
Evo zbog ega je ovo dekadentno drutvo, rekao je uter. Dananji
Menhetn je prva napredna civilizacija kojom u potpunosti vladaju ene. ta
ima na sebi?
Molim? Crne pantalone. Sivu koulju. Crne cipele.
Zato?
Ne znam. Pokuavam da izgledam pomalo kul.
Ba tako, odgovorio je uter. Napolju je trideset stepeni, a ti misli da
je crno kul. Zato je crno kul? Jer ene misli da tako mogu da sakriju
debljinu. Da kamufliraju tonau. I tako je crno meu enama postalo kul. A
poto je kul sve ono to ene kau da je kul, mora da nosi crno da se
oblai kao ena da bi izgledao kul.
Mnogo vremena je prolo otkad je crno postalo kul. Moete li da se setite
vremena kad to nije bilo tako? Ja ne mogu. Svake sezone ispada da je crna
nova crna.
Zar se one ne doteruju da bi impreionirale nas?
Osamdesetih su ene tapacirale ramena, rekao je uter. Preterano. Jesi li
im ti rekao da to dobro izgleda? Ja nisam. Nijedan mukarac im to nikad nije
rekao. Ba ih briga za nas. Rekle su sebi da im tako strukovi izgledaju ui. A
zapravo su im strukovi izgledali potpuno isto, samo to su imale ramena kao
ragbi igrai.
Pa, mi bar imamo sav novac, rekao sam.
U tome je stvar! U tome je stvar! rekao je uter. Zato mi imamo novac?
Zato radimo po ceo dan?
Reci.
Da moemo taj novac da potroimo na njih! Ako proe pored Saksa na
Petoj aveniji u podne, ta e videti?
49
ene. Koje kupuju torbice za hiljadu i petsto dolara.
A iji novac troe? Nemogue da je njihov: da bi mogao sebi da priuti
tanicu od hiljadu i po dolara, morao bi da radi po ceo dan. Ne. ene troe
nae pare. One se zabavljaju. Dok one kupuju i ruavaju, odlaze u pozorite,
mi smo nevidljivi. U kancelarijama. Prodajemo obveznice. Piemo knjige.
Projektujemo zgrade. Mukarci umiru, zna. Sami se ubijamo. ene ive
deset godina due nego mukarci, jesi li to znao? A ipak sve novine i
asopisi jednom nedeljno objavljuju lanke o tome kako je zdravstvena
zatita ena zapostavljena. Ve vode za deset a htele bi da poveaju razliku!
Dok nas satire stres na neverovatno zahtevnim poslovima. Mi radimo samo iz
jednog razloga: da bismo neku odvukli u krevet. Da bismo mogli da
zavodimo prelepe ene. Da bismo mogli da kaemo: Vidi, mogu da te
odvedem u koji god restoran eli! Vidi, prodao sam Vol Stritu svoju
mladost za gomilu love! Vidi, izgradio sam ovu zgradu za tebe! Iao sam u
rat zbog tebe! Prelepim enama ne trebaju vrhunski poslovi. Nita ne moraju
da urade da bi nekog odvukle u krevet. Samo treba da se pojave i da dobro
izgledaju. Dobro, moraju esto da idu kod frizera. Pa ta? ta je zabavnije,
askati s Fransoaom u salonu lepote ili naporno raditi za Gazdu? Ne treba im
sopstveni novac. Ako se i zaposle, rade u izdavatvu. U vrtiima. Ako vidi
neku enu da zaista naporno radi, kao advokat u vrhunskoj firmi ili tako
neto, ili je a) previe runa da bi osvojila mukarca, b) lezbejka ili c) samo
ubija vreme dok se ne uda za starijeg partnera firme.
A kad si ti poslednji put radio? upitao sam, iako znam odgovor: 1991.
uterova ivotna pria bila je bogatstvo bogatima. Otac mu je bio vlasnik
velikog preduzea. Sve njegove rei moraju se primiti s poveom dozom
rezerve.
uter nije odgovorio. Bio je u elementu.
I tako svaka napisana knjiga, svaki snimljeni film, svaka odsvirana nota,
sve je to zbog neke ene.
A ta je sa enskim bendovima?
Njih ima otprilike pet. Sem njih, sve ostale devojke u muzici su pevaice.
Zato? Jer je peva taj u kojeg svi gledaju. Devojke vole da izgledaju dobro.
Ne ele da se mue na bubnjevima. Neki momak e to da odradi. U pokuaju
da impresionira devojku s mikrofonom. Sve to radimo, radimo zbog ena, a
to opet nije dovoljno.
50
Aha, rekao sam.
Ubistvo! rekao je.
Da?
Kad mukarci ubijaju, ubiju enu ili devojku jer ih je ostavila. Ili vlasnika
prodavnice da bi nabavili novac da potroe na neku devojku. I onda im
dosude smrtnu kaznu. Kad ene ubijaju, ubiju svoju decu. Dobiju tri do pet i
psihijatra.
Moda ne u Teksasu.
E sad, ne kaem ja da je ubistvo u redu. Ali, ta je gore, ubiti neku
odvratnu kuku jer se kresnula s tvojim najboljim drugom ili bespomono
detence jer je usralo krevet?
Kad smo ve kod sranja, rekao sam. Moram sad da redigujem neke
prie.
A, u redu. Koliko je sati?
Oko jedanaest.
Auh, rekao je uter. Ba je bila duga no.
Vratio sam se na kritiku. Stigao sam do take kad sam poeleo da citiram
neto to niko drugi nije citirao, da bih dokazao da sam proitao knjigu koju
nisam ni poeo. I tako sam malo listao dok nisam naiao na ovaj biseri:
kad je Don Adams zagovarao revoluciju i sve to u Filadelfiji, njegova ena,
Ebigejl, pisala mu je iz Bostona: U novom zakoniku koji pretpostavljam da
e morati da sastavi, volela bih da se seti i dama, i bude blagonakloniji
prema njima nego tvoji prethodnici. Nemoj stavljati tako neogranienu mo u
ake mueva.
Adams joj je odgovorio: Tako si bezobrazna. Stvarno je to odgovorio. I
nastavio je:

Budi sigurna, neemo napraviti greku opozivanja naih mukih
sistema. Iako su na punoj snazi, zna da ne seu dalje od teorije... u
praksi zna da smo mi podanici. Samo nosimo naziv gospodara, i
umesto da se toga odreknemo, to bi nas u potpunosti podvelo pod
despotizam podsuknje, nadam se da e general Vaington i svi nai
hrabri heroji biti za borbu.

Dakle, 150 godine pre nego to su ene uopte imale pravo glasa, ipak su
51
konce drale u svojim rukama. Despotizam podsuknje? Fraza iz 1776. za
poraeni. I to je rekao jedan predsednik. Osniva nacije. Kakve su onda
moje anse?
Telefon.
Tome?
Da, rekao sam.
U subotu smo dobili bebu, rekao je Majk Vega, moj plodni prijatelj.
Ponosni tatica. Kako to da su oenjeni mukarci ponosni a neoenjeni
nadmeni?
Hej! rekao sam. Naravno, to sam ve znao: uo sam na sekretarici. Zvui
entuzijastino. Moda je ljut na mene to se nisam ranije javio da mu
estitam. Sjajno! Lepo! Uh, divno! Pokuavam da smislim neki superlativ,
mada zapravo: MUKARAC I ENA POSTALI RODITELJI DETETA?
To ba i nije neka udarna pria.
A ta je?
Devojica. Nazvaemo je Aleksandra.
Devojica devojica devojica. I jo Aleksandra: trea beba koju znam koja
se zove Aleksandar ili Aleksandra. Pokuao sam da ukucam tu informaciju u
mozak. Primetio sam da ljudi oekuju da znate pol njihovog poroda, i u
nekoliko navrata morao sam da okoliam oko tog podatka tako to bih upitao
oduevljene parove: I kako je, hmm, vae edo?
Koliko je teka? upitao sam. Rekao mi je. I to je bilo to. To su jedina
pitanja koja sam mogao da smislim u vezi s tom situacijom. Ali, uo sam i
vie. Detalje koje nisam eleo da znam. Stvari iz horor filmova, o telima koja
pucaju, tenostima koje lipte, skoro devet sati agonije i vritanja. Raanje je
nalik na Aliena. Pozvao me je da vidim dete danas u doba ruka, mada e on
tad jo biti na poslu.
injenica da moji drugari dobijaju decu inila me je jo vie detinjastim. Sa
svim onim mukim sokovima koje sam prosuo u slivnik, mogao sam da
osnujem banku sperme. vajcarsku sperme. Zar to nije malo detinjasto s
moje strane? Zar ne bi trebalo te spermatozoide da upotrebim za neto? Zar
ne bi trebalo dosad da imam jo nekog o kome da se staram, a ne samo sebe?
Ne krivim nikog sem sebe za to. Razlozi iz kojih se mojih poslednjih pet
veza okonalo:
52
1. Ponaao sam se kao seronja.
2. Ponaao sam se kao seronja.
3. Istekla mi je radna viza u Engleskoj i morao sam da se vratim u
Njujork.
4. Ponaao sam se kao seronja.
5. Ona se ponaala kao seronja, poto sam je est meseci
maltretirao.
Naravno, sve su mi nedostajale. Recimo devojka od prolog leta, Megi
Keli. Upoznao sam je na neijem roendanu. Bila je preslatka. Bistra.
Zabavna. Samouverena. Volela je da se smeje, da jede, pije, da se tuca.
Otili smo do njene mame za jedan praznini vikend. Otac joj nije bio tamo,
jer se nekoliko meseci pre toga preselio u grad kod svoje nove ljubavnice.
Izgledalo je da e mama morati da proda kuu. A kua je bila prelepa.
Savreno odravana, s dvostrukim prozorima, besprekornom batom, sve u
kompletu. Deca su joj ve bila odrasla, a ona nije imala posao niti bilo kakvu
strunu spremu. Starila je i ivot joj je postajao grozan. Skuvala nam je supu
i malo smo askali. Ponaao sam se najlepe to sam mogao i pokuavao da
budem veseo. Puno sam klimao glavom. Pohvalio sam njeno kuvanje.
Pohvalio sam joj erku. Raspitivao sam se o bati. Nisam pominjao tatinu
ljubavnicu. Ukratko, dobio sam maksimalan broj poena. Bio sam idealan.
Nekoliko nedelja kasnije Megi me je obavetavala o svojim porodinim
problemima.
Moja sestra nije dobila onu epizodnu ulogu, rekla je.
Njena starija sestra, Stefani. Glumica. Najvei uspeh u karijeri: jednom je
bila na audiciji za veliki film. Nije dobila ulogu. Rekli su da su se odluili za
etnike glumce. Bila je slatka, ali nedovoljno slatka za glumicu. I imala je
trideset pet godina. Bilo bi nepristojno da sam pomenuo da se nijedna ena u
tim godinama naprasno ne prolepava.
teta, rekao sam. ime se sad bavi?
Trai posao konobarice, odgovorila je. U pregovorima je s jednim
kineskim restoranom.
Kako ti je mama? pitao sam.
Tata se ponaa kao pravi kreten, rekla je. Mama e morati da angauje
advokata.
53
Iz pristojnosti, saekao sam trenutak pre nego to sam postavio sutinsko
pitanje.
ta je rekla o meni?
Rekla je da deluje tuno.
Tuno. To je rekla ena iji se ivot raspadao. Ta re mi je danima
odzvanjala u mislima. Depresivan implicira da nije tvoja krivica: te
dosadne hemijske neravnotee. Tuan znai: Drukane, jednostavno se ne
trudi. I nakon nekog vremena, rastuio sam i Megi.
Pre Megi bila je moja Besti. Besti koja je volela make. Besti koja me je
zainteresovala za filmove s Odri Hepbern. Besti koja je bila tako brza i
ivahna i divna i smirena da sam morao da raskinem s njom.
Nakon seksa, izmiljali smo bajke.
Ispriaj mi priu! To se zbivalo negde na kauu od 139 dolara koji sam
tri godine koristio kao leaj.
Bila jednom lepa princeza po imenu Besti, poeo sam. Samo lepa?
Bila jednom blago natprosena princeza po imenu Besti, rekao sam. Joj!
I irom zemlje bila je uvena njena sposobnost da savlada opasna udovita
tako to ih bone u najosetljiviji deo stomaka.
Je li imala deka?
Njen jedini deko bio je areni guter po imenu Tom, nastavio sam.
Tom ju je upoznao u baru za usamljene vodozemce.
Jer je bila naviknuta da izlazi s momcima koji su u sutini bili gmizavci.
Upravo tako. I guter Tom je rekao Besti: Ako bude pila tekilu sa mnom
i poljubila me, videe kako me obuzima arobna promena a dobie i
komemorativnu majicu Hozea Kuerva.
I je li pristala?
Popila je nekoliko tekila da bi se pripremila za izazov.
Je li ga poljubila?
Pogledala ga je. Videla je ljubazno, hirovito, prijateljsko, bezopasno bie, i
onda je donela odluku. Zatvorila je oi. Nagla se. I zatraila jo nekoliko
tekila od ankera.
A je li ga onda poljubila?
Nakon dovoljne koliine pia, koja bi oborila i Roberta Daunija Mlaeg,
konano mu je pruila usne.
I je 1 se pretvorio u lepog princa?
54
Ne, pretvorio se u runo udovite. Ali, majicu je ipak dobila.
Primakla se jo blie. Isprepleli smo ruke i noge.
Hej, rekla je.
ta?
Nita.
Aha.
Minut je proao u iekivanju.
Hej, rekla je.
ta?
Nita.
O, ne! Zovem g. Sendmena. Vodi me odavde.
Hej, rekla je.
ta?
Pauza.
Volim te, odgovorila je.
Neto je duboko u meni treperilo i na nekoliko sekundi zaboravio sam da
diem. Paljivo sam razmotrio situaciju, prouio opcije, odmerio neke
probrane odgovore, i onda uradio ono to uvek radim kad sam suoen s
tekim izborom. Nita. Dobro je to ja nisam bio Sofija u Sofijinom
izboru. Koje dete da spasem Auvica? Hmm, da vidimo. Aha, da, malo u
vagati za i protiv, porediti zdravlje ovog s inteligencijom onog, divnu linost
ovog s uroenom hrabrou onog deteta. O, isteklo je vreme? I uzeete
oboje? Uh, kakvo olakanje.
Tik, tak, tik, tak. Hteo sam neto da kaem. Ali, nisam.
I tako sam je zagrlio i ljubio je neko vreme. Razmiljajui: moda e
zaboraviti na ovaj nelagodan trenutak?
Sa sledeom devojkom neu biti ni tuan ni udan ni dalek. Dau joj sve
to poeli, i vie od toga. Emotivnu kreditnu karticu. Bez ugraenog limita na
intimnost.
Ali, prvo sam morao da proslavim roenje deteta koje nije bilo moje.
Majk se danas vratio na posao, ali Karin je jo bila u njujorkoj Gradskoj
bolnici. Stvorenje je imalo dva dana: izgledalo je kao grubi nacrt ljudskog
bia. Oekivae od mene da prokomentariem koliko je slatko, ali reio sam
da se ne obavezujem po tom pitanju. Morao sam sve mogunosti ostaviti
otvorenim.
55
Zar nije najslaa beba koja se ikad rodila?
To su bile prve rei koje je Karin izgovorila. Celo lice joj je sijalo, kao da
ga je neko dobro imirglao a potom uglancao voskom. Tokom poslednja dva
meseca trudnoe postala je zastraujue krupna. A postala je i zabrinuta. To
se videlo. Nita nisam govorio, ali pitao sam se da li e roditi folksvagena.
Preko itavog Karininog lica razlio se osmeh. ak joj se i kosa smeila.
Zar nije? ponovila je.
Ne znam. Saekaj da proetam do odeljenja s bebama i razgledam ostale.
Ali, nisam to rekao.
Naravno, rekao sam.
Divna beba, rekao sam.
Sjajno si to odradila. Mislim, poroaj. I sve, rekao sam.
Puno puta sam uo da se roditelji podvrgnu nekakvom udnom prespajanju
modanih vijuga usled kojeg postaje nemogue da ne misle da je njihova
beba najslai punja pelena koji se ikad rodio. Stalno sam traio dokaze koji
bi to opovrgli, ali nije ih bilo. Imao sam mnogo pametnih prijatelja, bankara,
doktora i tako to. Teoretski, bili su dovoljno pametni da bi shvatili da je
otprilike pola beba ispod proseka. Ali, do dana dananjeg nisam jo uo
nijednog novog taticu ili mamicu da su rekli: Zar ti se ne ini da naa beba
nije ba tako slatka kao veina? Iskreno, razoarani smo ishodom. S druge
strani, vidi s kim sam u braku.
Nisam postavljao nikakva pitanja o telesnim funkcijama, sem, oprezno: I,
uh, kako je protekla, pa, stvar s poroajem? Delovalo mi je nepristojno da
joj ne pruim priliku da aska o onome to je, ipak, najupeatljivije iskustvo
u njenom ivotu, mada me to ni najmanje nije zanimalo. I to je bilo jedino
pitanje koje sam joj na tu temu postavio. S dobrim razlogom: nisam, eleo da
znam. No, ipak sam narednih dvadeset minuta, iskljuivo iz pristojnosti i
usled klimanja glavom, doznao sledee:
1. Doktori su morali da joj iseku ogromnu horizontalnu rupu.
2. Onda su morali da naprave jo jedan ogroman rez, ovaj put
vertikalan, na materici.
3. Trenutno je bila priheftana.
4. Nije prdnula jo od poroaja, to izgleda nije bilo dobro.
5. Bebin jedini izvor hrane je trenutno bio ono to je uspevala da
56
posisa iz Karininih grudi.
eli li malo da pridri bebu? upitala je.
Ne. Zato to ene stalno pitaju? Zar ne shvataju da se oseanje koje u
njima budi dranje njihove bebe (tj. neprevaziena radost, ljubav, i ponos to
detetu nisu preneli neku ozbiljnu bolest) razlikuje od oseanja koje se u meni
javlja kad drim tuu bebu (tj. nita). Ja (jo uvek) volim grupu Electric Light
Orchestra ali nikad ne teram druge da ih sluaju.
Da, odgovorio sam.
Drao sam bebu. Pridravao sam joj glavu i razmiljao kako je otprilike
iste veliine kao vekna hleba. Nije ni udo to kau da se enama neto
pee u rerni. Karin je otila do kupatila (je li uspela da ispusti gasove) i dok
je bila odsutna, kriom sam prepipao glavu deteta traei mekanu taku.
Meni je u stvari delovala prilino tvrdo. Mislio sam da bi glave trebalo da im
budu poput banana starih nedelju dana. Jo jedno razoaranje.
ta to radi? Karin se vratila. Zatekla me je kako besomuno prepipavam
lobanju njenog novoroeneta.
Pa, ne znam. Promeni temu! Brzo! Hteo sam samo da je pomazim.
Priaj s bebom! naredila je. To je dobro za nju!
U glavi mi se pojavila slika deteta za osamnaest godina kako ne uspeva da
se upie na dobar koled. Moda ni na neki loiji. Jer joj nisam dovoljno
razvio mozak za ona etiri minuta koja sam utke proveo s njom kad je imala
svega tri dana.
Uh, rekao sam. Zdravo, bebo. Stvarno si... mala. Kako je bilo na
roenju? Dobra beba. Drago mi je da sam te video. Nadam se da si dobro.
Izvinio sam se (Previe posla, promrmljao sam. Bio je to prvi put da sam
taj izgovor upotrebio na detetu.) i uspeo sam da zbriem. Morao sam da
proem pored Slon-Keteringa, onkoloke klinike preko puta. Video sam
beskunicu. Pa, nije ba bila beskunica; izgledala je kao stalni stanovnik
betonske nadstrenice, stanar nie. Leala je potpuno oprueno, okrenuta
prema zgradi. Pantalone su joj bile sputene i videle su joj se poplavele
butine: moete svi da me poljubite u dupe. Mora da je grozno iveti ispred
onkoloke klinike. S druge strane, bolje ispred nego unutra. Jedna ena je
prola ulicom. Nije imala levu ruku. Ima ljudi koji stvarno imaju razloga da
budu deprimirani, a jesu li?
57
Pa, da, zaista je delovalo kao da jesu. Ja, meutim, nisam imao ama ba
nikakvog razloga da budem deprimiran. A ipak sam bio. to me je jo vie
deprimiralo. Samo to je ta deprimiranost sad bila zainjena griom savesti.
58
PETAK, 13. JUL
Stigao sam kui s posla s oseanjem da sam debeo (inilo mi se da dobijam
celulit na bradi) i izbacio sve to je moglo tome da doprinese. Razmiljao
sam o sutranjem danu. Sutra je Dulijin nastup. Znala je da bih voleo da
doem. Nagovestio sam joj to. (Primer mog nagovetavanja: Hej, mogu li
etrnaestog da doem na tvoj nastup?) Ali, nita nije pominjala ove nedelje.
Moda e me nazvati. Mada verovatno nee.
Bio je petak uvee, pa sam to proslavio tako to sam ukljuio prenos
bejzbol utakmice. I CD. Jo sam i prozor otvorio. Trebala mi je buka koja bi
prekrila zvuke mojih misli o Duliji. Povremeno sam se priseao nje: svaki
put kad bi zazvonio telefon, kad bih primio elektronsku potu na poslu, kad
god bih uo pesmu koju je ona volela, svaki put kad bih sedeo ispred
televizora i gledao film o kojem smo priali, i manje-vie u svim ostalim
situacijama u toku dana.
A to se tie stana... Obino je izgledao kao da se u njemu ivi. Trenutno je
izgledao kao da je neko u njemu umro. Svakako mu je bilo potrebno
raspremanje. Na sreu, stan je bio mali. Nije mi trebalo mnogo da poprskam
sve oko sebe toksinima u obliku pene, pa da to potom prebriem. Limunasti
miris poeo je malo zaguljivo da se iri stanom.
Telefon. Bilo je 20:55.
Bacio sam se postrance u veliku konu fotelju i prebacio noge preko
naslona. Moja hrpa crne plastike sijala se bez praine. Oprezno sam se javio.
Mrzeo sam kad bih se toplo i prijateljski javio da bi se ispostavilo da je s
druge strane neko iz telemarketinga. Oseao bih se tako iskorieno.
Ja sam, rekao je glas koji sam najvie, i najmanje, eleo da ujem.
Sranje. Petak je. Zatekla me je kod kue kako ne radim nita.
Kako je? upitao sam.
Nije loe... odgovorila je. Mnogi njeni komentari su se zavravali s tri
take. Iskreno je verovala u mo neizgovorene rei. Svaki razgovor s njom
59
bio je poput potrage za uskrnjim jajima. U stvari poput satanske potrage za
uskrnjim jajima, gde uzalud traga za jajetom a umesto njega nae granatu
u duginim bojama.
ta radi? upitao sam, kao i obino.
Nita, odgovorila je, kao i obino. A ti?
U mislima sam preleteo preko opcija.
1. Istina: sreivao sam stan na nain koji bi zaprepastio i oduevio
moju majku. U stvari, da mi je majka sad ovde, imali bismo o
emu da priamo po prvi put od 1984. godine.
2. Stvarno loa, nepripremljena la.
Dolaze mi neki prijatelji na veeru, rekao sam. Aha, Dinti Mur, ujka Ben
i Sara Li. Udahnuo sam duboko, spremajui se za pitanja koja e uslediti.
Samo sam se pitala, rekla je, dolazei do sutine unatrag, kao i obino. A
kad ona ide unatrag, ja sam uvek onaj lik koji stoji iza kamiona i gleda u
drugom smeru. Bi-biip! Kakvi su ti planovi za sutra?
Izdahnuo sam. Sutra je bio njen nastup. Njen plesni nastup. Ona i ostatak
njene plesne grupe, koja se uglavnom sastojala od devojica, imali su sutra
uvee amaterski koncert u nekoj srednjoj koli u Junom Norvolku. Dulija
je trebalo da nastupi u dve take a ona je bila toliko lepa i kad samo sedi da
bih dao svoj levi testis da je vidim kako igra. Pa, moda mi levi testis nekad i
zatreba. Dao bih slezinu. Pankreas. Bilo koji organ sa spiska B.
Ali, rei e mi: Molim te, nemoj da doe.
Rei e mi: Duejn e doi. (A on je vii od tebe.)
Rei e mi: Zar ne vidi da je gotovo meu nama?
Rei e mi: Prestani da se mota oko mene.
Voleo bih to da vidim, rekao sam oprezno.
Jesi li siguran? upitala je.
Mislim da bi moglo biti zabavno, odgovorio sam.
Ali, bie tako jadno! pobunila se.
Ne verujem, rekao sam. Mislim da e biti divno. Jesam li ja rekao
divno? Ova devojka je iz mene izvlaila takve rei.
Prei e sav taj put i pomisliti: Protraio sam savreno subotnje
popodne.
60
Nijedno subotnje popodne nije bilo savreno ako nije imalo neke veze s
njom.
Ionako nita bolje nisam imao u planu, slagao sam. Ve sam odbio pozive
na jedno krtenje i jedno venanje zbog ovoga. Naravno, nisam mogao
prijateljima da kaem da u propustiti neto to se jednom u ivotu proslavlja
zbog blede anse da bi devojka koja mi se svia mogla da mi dopusti da je
gledam kako plee u sali od betona i linoleuma. I tako sam svima rekao da ne
mogu da doem jer mi majka ima cistu na jajniku. (Lekcija broj jedan o
laganju: trud se isplati. Budite tako odreeni da deluje nemogue da je u
pitanju la. Lekcija broj dva: odaberite za la neku temu o kojoj ljudi ne ele
da razgovaraju nadugako.)
Razmotrili smo vozni red, i mesta za sastanak. Vozovi za povratak u grad
nisu saobraali cele noi, pa mi je rekla da ponesem i neke stvari. U krajnjem
sluaju, mogao bih da prespavam kod njenih roditelja.
Pomalo sam uzbuena to dolazi, rekla je.
Hmmmm.
Uzgred, dodala je, moda e doi i Duejn...
Je li? rekao sam.
Nadam se da ti ne smeta? upitala je.
Promrmljao sam neto umesto odgovora. A onda sam spustio slualicu i
ostao da sedim, sluajui veernju simfoniju automobilskih alarma na
Zapadnoj osamdeset treoj ulici.
61
PREMOTAVANJE UNAZAD
Ali, hajde da se vratimo. Na to kako smo poeli da se zabavljamo. Pre
bismo to mogli nazvati dozama nego sastancima. Dozama neregulisanim od
strane saveznog ministarstva zdravlja.
PRVA DOZA
Sedeo sam za svojim stolom na poslu jednog sumornog februarskog dana, s
telefonskom slualicom prislonjenom na uvo. Jesam li traio nevolju? Ne,
traio sam da mi dostave piletinu. Bilo je osam sati uvee i upravo sam
naruivao svoj etvrti obrok tog dana. Na mom stolu su stajali jelovnici,
nacrti, asopisi i ogromni Oksfordski renici.
I preni pirina uz to, rekao sam. Kad e stii?
Deset minuta? rekla je devojka s druge strane.
Spustio sam slualicu i vratio se svojim urednikim poslovima. Gledao sam
svoja posla. U stvari, gledao sam posla javnih linosti i kriminalaca.
Ovo je radno mesto Toma Farela, rekao je Hajman Kac, najstariji potrko
na svetu, ovek tako oputen u sopstvenoj koi, tako posveen
dvadesetetvoroasovnom zadatku da bude Hajman Kac da ga niko nije zvao
drugaije nego iskljuivo po imenu i prezimenu. Radio je u ovim novinama
trideset godina, isporuivao faksove i javljao se na telefon i ta li su ve
radili u to vreme, transkribovao morzeovu azbuku, meao mastilo u buradima
obuavao potonje generacije momaka i devojaka prefinjenoj ogorenosti
metropole. Tog dana je vodio jednu novu devojku. Skinula je faks sa gomile
koju je nosila i dodala mi ga.
Podigao sam pogled. Nasmeila se. Njeno lice pogodilo me je kao bomba
lepote. Oi su mi bile ogromne, kao kod Mapeta.
Potom ju je Hajman Kac odveo dalje.
Auh.
62
Faks koji sam drao u ruci bio mi je jedina spona s njom.

HJ.B. Associates Inc.
Za: Urednika/Izdavaa
Od: eril Vang, VP publicitet, 525-9411
***ZA OBJAVLJIVANJE ODMAH***
Rendi objavljuje potragu za najlepom enom na svetu 2001. godine.

Nakon toga je vie nisam video u kancelariji. Nisam joj znao ni ime. Nisam
ak ni bio siguran u kojem odeljenju je bila zaposlena. I kad bih je video
ponovo, ta bih joj rekao? Ja sam Tom Farel. A ti si... neverovatna.
DRUGA DOZA
Nedelju dana kasnije, na Dan zaljubljenih, otiao sam posle posla do
Langansa s Bren Luenstin, s kojom sam izlazio nekoliko godina kad nisam
imao s kim drugim da izaem. Preterano dobro smo se poznavali. Mnogo
puta smo otkrivali intimne detalje u dugim diskusijama koje su se odvijale u
krevetu u dva ujutru, s tim to je ona bila u svom krevetu na Zapadnoj
osamdeset sedmoj ulici a ja u svom na Zapadnoj osamdeset treoj.
Brenine oi, kosa i smisao za humor bili su podjednako crni. Ono to ju je
na prvi pogled inilo neprivlanom bio je njen nos, koji sam jednom u ali, ali
ne i neistinito, nazvao kljunom. Nije bila oduevljena. Bez obzira na to
kakav joj je smisao za humor, nijedna devojka ne voli da se zbijaju ale na
raun nekog dela njenog tela. Zaista. ak ni na raun stopala. Devojke
smatraju da je neprivlano biti obdaren ispod lanka. Uverene su da
mukarci po ceo dan vode razgovore sledeeg sadraja: Ona Rebeka Romin,
pretpostavljam da nije loa, ali uo sam da su joj patike broj etrdeset dva.
Fuj, ne! Ne mogu da verujem da si to rekao, ortak! Nikad je vie neu
pogledati! Pa nita nije ostalo na njoj sem savrenog lica, kose, sisa, stomaka
i dupeta!
Uzgred, Bren je imala stopala poput amaca. Ali, to se tie njenog nosa,
kad je malo bolje upoznate shvatite da joj je to najlepa crta lica. Izmamila bi
mi osmeh svaki put kad bih je video. Povremeno smo se sretali da bismo
63
zajedno otili u bioskop i ona je veoma feministiki insistirala da plati za
svaki trei film i poalili se to nemamo momka/devojku. Nisam je ba
esto viao jer je puno vremena provodila na terenu u istraivanju neke
prie. Bila je producent u jednoj od onih emisija s vestima u udarnom
terminu, od one vrste koja tvrdi da zamrznuti jogurt u stvari sadri dosta
masnoe ili da vas otvara za konzerve moe ubiti ili ve tako neto.
Vreme provedeno s Bren bilo je besplatno poboljavanje moje mukosti.
Uvek sam imao oseaj da sam vuk u odei vuka a ne ovca u blentavoj odei.
Bila je via od mene za dva i po centimetra, pa sam morao potpuno da se
ispravim pored nje. Razmiljala je bar istom brzinom kao ja, pa sam morao
da obratim panju. Jednom sam video film u kojem je deak s deformisanim
licem otiao u luna-park. U onom ogledalu u kojem su svi strano iskrivljeni,
izgledao je normalno. Bren je bila moj luna-park.
Izgleda ... rekla je.
Da?
Kao da si stvarno i razmislio o tome kako e izgledati, rekla je. Za
promenu.
Bren nije nosila svoju ogorenost u sebi, nego ju je bacala svima u lice.
Mislim da je za to krivo njeno ime: Brendi Luenstin, i bilo je sasvim mogue
da je jedina Jevrejka na Long Ajlendu s tom konkretnom kombinacijom.
Imala je problema s tim. Kad vam roditelji daju ime po alkoholnom piu,
ljudi poinju svata da misle. A brendi, stalno sam je podseao, hriansko je
pie.
Odea dobro izgleda na meni, rekao sam. Nije da se hvalim, ali imam
grau profesionalnog sportiste. Sumo rvaa.
Kosa mi je bila duga i divlja, zbog ega sam imao izgled rokera ili moda
usamljenog revolveraa. Ali, uklopio sam je s odelom: kariranim smeim
sakoom s golubijom golubije je jo jedan termin koji sam pokupio od
devojaka, kao i sa i rezedo kouljom i jednobojnom kobaltnoplavom
kouljom. Da, najee sam nosio sako. U njemu sam izgledao kao da imam
ramena. Hirurki ugraena ramena: mogla bi biti i ogromna. Imao sam kul
crne pantalone, uglancane firmirane cipele. U nekom trenutku pri kraju
dvadesetih godina shvatio sam jednu stvar: bez obzira na dobre osobine, svi
mukarci mogli su biti momentalno diskvalifikovani na osnovu obue.
Ne mogu da verujem da nisam imala s kim da izaem, rekla je Bren.
64
Volim i ja tebe, odgovorio sam.
A kakav mi je to izlazak s tobom? rekla je. Nisi me ak ni izblamirao na
poslu s jebeno ogromnim buketom.
Moda bih ti poslao cvee kad bi se kresnula sa mnom, odgovorio sam.
Moda bih se kresnula s tobom kad bi mi poslao cvee, odvrati ona.
Pretpostavljam da nikad neemo saznati, rekao sam.
Mrzim Dan zaljubljenih, ree ona.
Ja volim Dan zaljubljenih, odgovorio sam. Sitna brineta probila se do
mene pored anka. Stidljivo mi se nasmeila. Moram da priznam da kad god
sam s nekom devojkom imam prirodni nagon da odmerim sve ostale devojke
da bih video kako se moja kotira.
Zdravo, lepotice, rekao sam, da bih iznervirao Bren. Sjajne cipele. Sve
devojke su uverene da su im cipele sjajne, ali su toliko nenaviknute da
momci primete ono na ta su ponosne da se ponekad s tom primedbom moe
iskamiti dobar trominutni razgovor. Takoe, kao dodatni bonus, veina
devojaka bi pretpostavila da ste homoseksualci ako im razgledate obuu,
tako da biste ih ponekad mogli zatei nespremne i uvui ih u znaajan
razgovor pre nego to shvate ta ih je snalo. Mogli ste se uunjati
neprimetno.
Neto se upalilo na licu sitne brinete. Zaustila je neto da kae, ali ju je
Bren sasekla.
Bolestan si, rekla je bespotrebno glasno.
Moja mala brineta se okrenula i otila.
Ne, stvarno, rekao sam. Pogledaj oko sebe.
Male, jadne skupine usamljenih ena napunile su lokal u parovima i hrabrim
trojkama.
ta? upitala je.
Ovaj bar, odgovorio sam. To je uobiajeni lamperijom prekriveni irski
bar u kojem se gleda sport na televiziji. Nema nikakav mek, nema filing,
nema preglasnu idiotsku aga-aga-aga evro-haus trans muziku. Ovde se
radi o alkoholu i mukarcima koji ga vole. Ali, ak i ovde ima mnogih
fenomenalnih maaka. Obino se ne moe videti nijedna prelepa devojka
koja nema deka. Meutim, sve devojke koje nemaju deka, veeras su
mislile: moram biti jaka! Sklonite me od mojih papirnih maramica i kasete
Lepe ene! I tako su sve izale u grad. tavie, zasigurno zna da je svaka
65
devojka koju veeras vidi bez pratioca, slobodna, pa ne mora da se brine
da e protraiti pola sata u muvanju neke ribe pre nego to ti otkrije D
bombu.
D bombu? upitala je.
Obavetenje da ima deka.
teta to si sa mnom, rekla je.
Moda mi se svia, odgovorio sam.
O, prestani, rekla je.
Nisam bio siguran da li mi se Bren svia. Svaki put kad bih izgovorio tako
neto, nisam mogao da odolim da to ne zainim sarkazmom. Ono to sam
sigurno znao jeste da kad sam bio s Bren u nekom baru punom ena gladnih
oiju, devojke su gledale u nas. Razmiljale su: Ve je atestiran. Ima potvrdu
o prethodnom vlasnitvu. Recimo da ima pet slobodnih devojaka u baru i da
se upoznaju s pet momaka. etvorica momaka su slobodni. Ali, onaj
preostali, neupadljivo uspe sve da ih ubedi da se zabavlja sa super-
manekenkom. Sve devojke e se boriti za momka koji se zabavlja s
manekenkom.
U tom trenutku je Lorel, malo nervozna mlaa novinarka iz gradske
Redakcije ula u bar, vaui kosu i razgledajui oko sebe.
Zdravo, rekao sam, nagnuvi se ka njoj uz obavezni poljubac u obraz.
Nikad nisam bio siguran da li bi trebalo zaista da ih dodirnem i rizikujem da
im pokvarim minku, ili da budem potpuni folirant i poljubim vazduh pored
njih. A tu je bilo i pitanje izluevina, plus pio sam pivo, to mi je ovlailo
usne i moglo bi se pogreno shvatiti kao pljuvaka. Zaista ne elite da posle
poljupca doe do brisanja obraza.
Upoznao sam Bren s Lorel.
ao, rekla je Lorel. I okrenula se da dovue nekog iz guve iza sebe.
Ovo je Dulija.
I tad sam primetio najslaeg raznosaa faksova kako se probija kroz guvu
u baru. Izgledala je preterano sitno, zbunjeno, kao da ima oiljke od ovog
grada.
Ja sam Tom, rekao sam kao da je nikad ranije nisam primetio, i blago
rukovanje bilo je na prvi dodir. Kad je poelo rukovanje sa enama? Da li
da upotrebim vrst muki stisak onako kako bih se rukovao s momkom i
rizikujem da im polomim tanane koice? Ili da budem blag i trajno ureem
66
re onja u njihov mozak? Da se ne laemo, u vezi sa enama nita nije
jednostavno.
Dulija nije odgovorila. Bren i Lorel su odmah poele da jadikuju o Danu
zaljubljenih. Lorel je ubijala vreme pre sastanka s dekom, koji joj, uprkos
tome to su se ve godinu dana zabavljali nije poslao cvee na dananji dan.
Poruka nije mogla biti jasnija ni da ju je istakao na bilbord: nije planirao da
se oeni s njom. Lorel i Bren su se upustile u dugaku debatu u stilu atinske
kole. Svaki put kad su se suvie pribliile oiglednoj pouci, skrenule bi na
drugu stranu. Umesto toga su zakljuile da bi Lorelina najbolja strategija bila
da ga griom savesti natera da joj kupi skup poklon. Na taj nain bi mogla
dobiti zadovoljavajui simbol oseanja koja on oigledno nije imao. Taj isti,
skupi poklon mogla bi mu s prezirom baciti u lice onog dana kad ga konano
bude navela da raskine s njom.
Ali, moda se samo zavaravam, rekla je Lorel.
On je jedan od onih bezvrednih sanjara koji nema apsolutno nikakve
ambicije, rekla je Bren. O! Izvini, Tome.
Nisam sluao. Pijuckao sam svoj doni hrabrost i duboko udahnuo Duliju.
Bila je prizor bez milosti. Koa joj je liila na reklamu za mleko za sunanje.
Izgledala je kao da ju je mediteransko sunce blago trljalo svakog jutra. Usne
su joj nalikovale na flau vina od koje ste se prvi put u ivotu napili.
Pepeljastoplava kosa skupoceno joj je padala na ramena, i nemilosrdno joj
preletala preko oiju poput reke poude. Poeleo sam da se kupam u njenoj
kosi. A tek one zelene oi, tople poput boinog kamina, s tamnim
naglascima u upljinama oko njih. Nene, podatne pesnike oi, strpljive, tihe
oi, oi pune blage ali stalne razoaranosti, oi koje su govorile: Ponekad
volim da budem podreena. Imale su prave obrve iznad njih, a ne one
smene iscrtane zagrade na ritualno preupanim dlaicama. Mislim da nije
imala ni trunke minke sem karmina. Cela svrha minke jeste da izgledate
kao ona bez nje.
Ali, nakon nekog vremena vee je postalo udno, i pretakalo se u sulude
oblike. Lorel je naprasno otila. Krenula je da pronae deka. A Bren je,
izjavivi da nije videla nijednog potencijalnog momka za sebe u baru, poela
da pria o tome kako e otii kui da gleda maraton Lepa ena na
kablovskoj, pa sam je ispratio do taksija. Sve te prelepe make a ja nisam
bio niiji deko. U stvari nisam imao devojku jo od pre Hrista.
67
Onda se dogodilo neto jo udnije: Dulija, to preslatko stvorenje,
oklevala je da ode. Kakve su bile anse da se to dogodi? S druge strane,
kakve su bile anse da se tri Tejlora koji nisu u rodu sretnu u grupi Duran
Duran?
eli li neto da popije? upitao sam je tupavo. Ja sam tip osobe koja
nikad ne kae eli li neto da popije? Zvuao sam kao reklama za martini
iz 1979.
Ali, odgovorila je neto prelepo.
Da, rekla je. To je bila prva re koju mi je uputila.
Volela bih din i tonik, rekla je, ali nije skinula cakani uti kaputi.
Cakani? Jesam li ja to upravo rekao cakani?
Dok sam stajao kraj anka ekajui pia, neki momak je pokuao da me
uvue u razgovor.
Lii na pisca ili tako neto, rekao je tip, koji je liio na bilo kojeg
drugog tipa s Long Ajlenda, sem to je bio otprilike dve treine njihove
visine. Prefinjeno, zar ne?
arape mi se slau, odgovorio sam.
Verovatno zna sve o poreenjima i metaforama i tim stvarima, je 1
tako?
Tako nekako, rekao sam.
I ta je metafora, kad neto poredi koristei kao ili poput, zar ne?
To je poreenje, rekli smo Dulija i ja istovremeno, i nasmeili se.
Beskrajno su me impresionirale devojke koje poznaju gramatiku.
Pomislio sam: moda bih mogao da zadrim osmeh na njenom licu. I to tako
to bih razgovarao s ovim tipom a ne s njom. Ignorisau je. Biu kul. Kul je
neto u emu sam bio oajan. Moj bliski lini savetnik uter mi je stalno
govorio: Ponaaj se kao neko ko stalno razgovara s dobrim ribama.
Ja sam Don, rekao je tip.
Tom, odgovorio sam. utljiva dama je moja nova prijateljica Dulija.
Rukovali su se.
Hvala za pie, rekla je, upalila cigaretu i otpila gutljaj dina i tonika.
Sad u utke da uivam u njemu.
Ja ne puim. Ne volim puenje. Volim puae. Veina najzanimljivijih
razgovora koje sam vodio u ovom gradu mogla se sutradan sastrugati s mojih
plua.
68
Ti radi u Tajmsu, nagaao je Don.
Ne, u Tabloidu, odgovorio sam. Izvinjavam se.
A zato ne u Tajmsu? upitao je razoarano.
esto su mi postavljali to pitanje. Zato ne u Tajmsu? Nije mi bilo loe.
Zaraivao sam dovoljno novca. Da li je stvarno bilo vano to radim za
novine ije je prvo izdanje bilo tako krcato tamparskim grekama da su ga
zlobnici nazivali grubim nacrtom?
Da li je bilo vano to je mastilo ostavljalo takve tragove na rukama da ste
i bukvalno (a ne samo moralno) oseali potrebu da se istuirate nakon
itanja?
Ne, nita od toga nije bilo vano: radio sam to zbog elje za adrenalinom,
zbog slobodnih linosti, i stava nema preivelih. A sem toga urednici
Tajmsa nisu odgovarali na moje pozive.
U Tajmsu? odgovorio sam zbog Dulije. Zato bih pristao na etrdeset
posto manju platu? uter je govorio: siromani nikad ne upranjavaju seks.
Mislio sam da vam plate ba i nisu neke, odgovorio je Don.
Tajms plaa u prestiu. Presti se ne jede, rekao sam, mada nisam imao
predstavu o tome kako je Tajms plaao sem to sam bio prilino uveren da je
bilo vie nego ono to su krti australijski eskivatori poreza davali. Ali,
Dulija je u svemu ovom bila nova i moda je verovala da sam plaen koliko
i veliki biznismen.
Da, Tabloid je dobar list, rekao je tip, klimajui glavom. itam ga u
metrou.
Svi ga itaju u metrou, odgovorio sam. Dok god ljudi seru i koriste
sredstva javnog prevoza, ostaemo u poslu.
Dulija se nasmejala.
ime se ti bavi? upitao sam.
Pogodi, odgovorio je tip. Imao je ilave ruke i prenaglaene miice poput
graevinskog radnika. Tvrde dlanove graevinskog radnika. Suncem opaljenu
kou graevinskog radnika.
Ureuje enterijere, rekao sam.
Dulija se zakikotala.
Ne, rekao je. Pogaaj ponovo.
O, izvini. Kako sam mogao da budem tako tup Dizajner enterijera.
Ma ne, neto sasvim drugaije.
69
Dirigent u simfonijskom orkestru.
Jo jedan kikot od Dulije.
Ne, rekao je Don. Probaj opet.
Instruktor tae boa?
Ne. Ma daj. Ja sam predradnik graevinske ekipe.
Ti zida zgrade, rekao sam.
Tako je.
Ja to potujem, rekao sam, i tako sam i mislio. Moi e da provede
unuke ovim gradom i kae: To sam ja izgradio. I ovo. A svaka re koju
smo ove godine objavili u novinama bie zaboravljena.
Izgleda da se Dulija slagala s tim. Zavrila je pie. Naruio sam joj jo
jedno.
Isto i za tebe? upitao je anker.
Svakako. to se Dulije ticalo, mogao sam biti impresivan pojedinac.
Otvoren, iskren. Duhovit, s dobrim ukusom u oblaenju, i prijatelj radnike
klase. Samo je jo ostalo da nabacim par rei o tome koliko sam voleo
ivotinje.
Hej, odakle si? upitao je Don. Sa Menhetna, kladio bih se. Ja sam s
Ajlenda.
U stvari, iz D.C.-a sam. Uvek sam tako odgovarao ljudima, ne bi li
pomislili da sam sin senatora iz Dordtauna, mada mi je otac zapravo bio
majstor za klima ureaje iz Rokvila u Merilendu, ovek koji je pomfrit
smatrao povrem. Morao sam da slaem da ivim s bogatom tetkom da bih
mogao da pohaam kole u Potomaku, gde su se deca izgleda raala u
Adidas patikama i Beneton duksericama. Garderoba gospodina Farela?
Iskljuivo nabavljena na najjeftinijem odeljenju robne kue, sve zajedno s
drap radnikim cipelama koje su odavale utisak najveeg luzera u to
vreme, mada su do moje tridesete postale neobjanjivo kul meu modom
opsednutim, bogatim klincima. (Ja, naravno, vie nikad ne bih mogao da ih
nosim, kao ni somotske pantalone, ni zvoncare to je znailo da u morati i
dalje da budem van trenda.) Nismo imali para za originale: bili smo porodica
koja je koristila jeftine zamene. Svaka aa u naoj kui nosila je reklamnu
sliku nekog prehrambenog artikla. (ta li se dogodilo s Grimasom? Je li bio
previe gej? Ili se samo pretvorio u Barnija?) U poslednjem razredu srednje
kole sakupljao sam novanice od deset dolara koje mi je otac davao za
70
koenje trave i zamenio ih za vindjaknu na snienju, a onda otkrio da su u
meuvremenu potpuno ispale iz trenda. I tako sam nauio prvu lekciju o
modi: dok uspem sebi da je priutim, ve je prola.
A ime ti se otac bavio? upitao je Don, u glavi ve raunajui koliki
bankovni raun sam nasledio.
To je, bojim se, rekao sam, pitanje nacionalne bezbednosti.
Dulija se nasmejala.
A moja erekcija je ve postajala bolna.
Bilo je vreme za pauzu.
U mukom toaletu, pogledao sam se u ogledalu i pomislio: Prolo je ve sat
i po vremena. Dulija je i dalje tu. Moda je planirala svakog asa da ode s
obzirom na to da jo nije skinula kaput, ali jesmo bili dosta blizu vrata i jeste
bilo malo prohladno i u svakom sluaju je jo bila tu. O boe, boe, da li
zaista imam neke anse kod te devojke? A kad sam je prvi put ugledao,
pomislio sam: nema teorije. Jo jedna lepotica okruena magnetnim ne
dodiruj me poljem. Nije me ba toliko pomerila. Ali, sad sam mislio: to je
to. Moda svako dobije jednu ansu.
Bilo je vreme za askanje s dasom. S glavnim frajerom. Gospodinom Dole.
Mojom alatkom.
Dakle.
Dakle.
Kako se osea?
Kako izgledam?
Nabrekao si kao skuvana virla.
Oticanje esto ide uz groznicu.
Smiri se. Nismo zato doli. Ne mogu nita kad si tako raspoloen.
Sere. Iz jednog jedinog razloga postojimo na ovoj planeti.
Ovo nije planeta. Ovo je javni toalet.
Smesti me u njena usta. Kako zna i ume. Samo to traim od tebe.
Samo to traim. To je bilo u Fantomu iz opere. Strejsend je pevala.
Jebeni onjo.
Samo pokuavam da odradim posao.
A jesi li video kako je opremljena?
Mmmm.
Jesi li video te usne? Vazduni jastuci, amigo. Zrele do take pucanja. I
71
tako meke. A boja! Moe li da zamisli koliko bi mi dobro stajale te usne
umesto sombrera? O-jebeno-le!
Opet natie.
elim, elim.
Pravim uvertiru.
Potucaj je.
Da je zaskoim?
Ja bih.
Ti si kurac.
Nikad vie neu traiti nita od tebe.
Netano. Stalno e iznova i iznova traiti. Nikad nisi zadovoljan.
To je ljudski.
Nita se nee desiti. Pomislie da te mazim.
Hoe li? Bie brzo.
Ne bi bilo prikladno.
enski argument.
Ovo je enski svet. Igramo po njihovim pravilima.
Uzmi je.
Smiri se. Barbara Bu!
Joj! Ne!
Hilari Klinton!
Fuj!
Kamrin Manhajm! Rozi O Donel. Opra!
Uas!
Opra!
Uas!
Tako je. Lajza Mineli!
Pobedio si. Seronjo!
Ahh. Hvala.

Pustio sam vodu na slobodu.

Ionako ne mogu tek tako da je zaskoim. ta ako me odbije?
Neuspeh ne postoji kao opcija.
Citira filmove Rona Hauarda?
72
Napravio je Nonu smenu.
eli Long.
Ona scena u njenim gaicama.
Opet postaje nateen.
Njeno dupe kad se nagla preko altera.
Natie. Prekini! Bea Artur! Nensi Regan!
Deki Kenedi!
Deki Mejson!
Pederu!
Uspelo je.
Jedina konstanta je ponaati se kao mukarac.
Mora biti pametan.
oveku ne treba pamet. Trebaju mu muda.
Treba ti pamet da bi zaradio pare koje e potroiti na nju.
Stiven Hoking ima pamet. Hju Hefner ima muda. Koji od njih bi radije
bio?
Ako ima previe muda zavri u zatvoru, pa postane neija devojka.
Nemoj sve da sjebe.
Dajem sve od sebe.
Sve od sebe? Kao onda sa Sabrinom Klajn?
Znam.
Mogao si je imati na licu mesta.
Hteo sam da budem dentlmen.
Na njenom kauu? U bade mantilu? Naslonila je glavu na tvoje rame.
Bila je bolesna.
Ti si bolestan.
Oekuje da iskoristim devojku koja je ceo vikend provela u krevetu?
Njena glava. Tvoje rame. Ono telo. Tako bih se duboko zario u nju da
bih joj zagolicao jetru.
Mislio sam da e se dugorono isplatiti. Stekao sam njeno poverenje.
Poverenje, da. To je sjajno. Ako hoe da joj bude sestra.
Moda bi mi samo lupila amar.
Njena glava. Tvoje rame.
Nikad se ne zna s devojkama. Ponekad se uvrede ako situaciju
preokrene na seks.
73
Sve je vezano za seks.
Moda tebi.
Ja sam najjaa sila u kosmosu.
ta je s Bogom?
Da, ali ja zaista postojim.
Kako sam propustio Sabrinu?
Koliko je kai od njenog mantila bio blizu tvojoj ruci? Jedan jebeni
potez bi reio stvar.
O boe. Anela Lensberi! Etel Merman! Din Stejplton! Denet Reno!
Dobro, dobro. Razgovaraemo kasnije.
Kad?
Oko deset sekundi nakon to stigne kui.
U redu, drugar, dogovoreno. Vreme da te uukam.
Ti nisi moj drug.

Kad sam se vratio u bar, Don je nekud odlutao. Dulija nije. Kako li se
prezivala?
Brujar, rekla je, dok je povlaila dim iz kamel lajta.
Francuskinja, je li? rekao sam.
Un peu, odgovorila je, izdahnuvi dim.
I ta ti je deko kupio za Dan zaljubljenih? upitao sam. Potpuno
nonalantno.
Nita, rekla je.
Pogledao sam je. Ona je pogledala mene. Nita dalje nije rekla.
Ima jedna scena u filmu Fort Apai, Bronks (broj etiri na mom spisku
najboljih njujorkih filmova, odmah iza broja tri, Ratnici; broja dva, Pononi
kauboj; i naravno broja jedan, Pasje popodne) u kojoj Pol Njumen sedi u
kolima u loem kraju u Bronksu s jednom policajkom (za koju se naravno
ispostavilo da je narkoman) s kojom je flertovao. Upitala ga je zato je nije
startovao. Ne idem na urke na koje nisam pozvan, odgovorio je. Treba li
ti pozlaena pozivnica? upitala je.
Pota je stigla.
uterova ninda obuka poela je da deluje. uter kae: im ugrabi pravi
trenutak, vodi je odatle. Samim naputanjem jednog lokala i odlaskom u
drugi lokal s njom poveavale su se anse.
74
Rekao sam jednom prijatelju da u navratiti do njegovog bara. Hoe li sa
mnom?
Da, odgovorila je.
E, to je bilo lako.
Na putu do tamo, uzgred je nabacila komentar o tome kako su ona i moj
deko radili u novinama u Bridportu u Konektikatu. Nije mi bilo najjasnije
da li je i zabavljanje s dekom pripadalo prolosti. A Bridport je poput
Bronksa u Konektikatu. I tako sam samo rekao: Aha.
uter kae: Sve dobre ribe imaju nekog deka negde. Ignorii tu
informaciju. Mozak dobre ribe nije napravljen da prihvati koncept stanja
bez deka. I tako se dre starog dok ne pronau novog.
Nije elaborirala dalje. Nisam je pritiskao.
Srea je ponovo bila na mojoj strani u Sautu, oronuloj podzemnoj
alkoholnoj rupi na etrdeset devetoj ulici. Pit je bio na vratima. Ponaao se
kao veliki, dobroudni, balavi medved, kao i obino. Muki me je zagrlio
(bez kontakta ispod grudi, koji bi me naterao da istrim dupe, to je
neverovatno pederasta poza, zbog ega je hetero muki zagrljaj neverovatno
retka zverka, najneuhvatljiviji od svih drutvenih gestova). On je jedini
vlasnik bara kojeg sam poznavao u ovom gradu. Dulija to nije znala. Pit je
voleo novinare, i uvek nas je aavao piem. Mi smo ga aavali
besplatnim lancima u naim novinama. Uradili bismo to za svakog
upravnika saluna. Zato to i ostali nisu ukapirali? Naruio sam nam pia. Pit
mi nije dopustio da platim. Nisam se ba preterano trudio.
Bilo je vreme da joj pokaem prostoriju u dnu bara.
Retko ko je visio u naputenoj osvetljenoj zadnjoj prostoriji, na onom
praznom mestu gde su nekad bili berberin i ista cipela. Pustio sam je da
odabere tri pesme na duboksu (malo poznatu stvar od Nirvane, nekog Nik
Drejka i Then She Did od Janes Addiction.) Tek nekoliko meseci kasnije
mi je sinulo da su dve od tih pesama bile od preminulih izvoaa, a trea je
zvuala kao izuzetno naporan heroinski trip.
Sedeli smo na ofucanom narandastom kauu taman dovoljno velikom za
dvoje. Svetlo je bilo bljetavo ali smo u sobi bili potpuno sami.
Kakva si bila u srednjoj koli? upitao sam.
Ba sam bila krele, rekla je. Momci uopte nisu hteli da izlaze sa mnom.
Dok nisam napunila otprilike petnaest.
75
Lii mi na samotnjaka, rekao sam.
Oduvek sam bila, odgovorila je. Jednostavno sam, tako, ne znam.
udak.
Ima mnogo lepe oi za udaka, primetio sam.
Nasmeila se. Nisam sigurna da li sam spremna za veliki grad, rekla je.
Gde sad ivi?
U Junom Norvolku. U Konektikatu.
Auh. Ba joj je bio dug put do posla. Nee jo dugo moi tako, naglasio
sam.
Znam. Treba mi sat i po da stignem do posla. Ove nedelje sam spavala
kod one devojke s recepcije.
Moe ovde da nae stan, predloio sam. Pod uslovom da moe da
podnese gradski mete.
Nasmejala se. U tome je stvar. Ne smeta mi da ivim u rupi. Samo to
ovde ima previe ljudi. Ja sam devojka iz unutranjosti. Samo elim da itam
knjige, rekla je. I da mogu da vozim kola. Priali smo o bivim
devojkama. Mojim. Njenim. Prola je kroz obaveznu lezbejsku avanturu. I
nije to rekla samo da bi me napalila. Njen ivot bio je zanimljiviji od mog.
Bila je toliko mlaa od mene, a toliko starija. Njeno lice bilo je ba u onim
godinama kad devojke gube detinjastu zaokrugljenost a nisu jo nabacile
zaokrugljenost odraslih. Posle mitisera, a pre bora. Imala je savren ten. A
imala je godina koliko i Joda.
Postavljao sam pitanja o stvarima koje su je izgradile. Sve nae linosti su
samo hot-dogovi krcati deliima iz knjiga i filmova i pesama, zar ne? Ono to
ste rekli jer je zvualo kao neto to bi Bogart rekao. Ono to ste nosili jer
ste se u tome oseali kao lik iz filma koji ste gledali sa etrnaest godina.
Volela je Plavi somot, ali i Nai emo se u Sent Luisu. Devianska
samoubistva, ali i Powerpuff Girls. itala je Silviju Plat ali njeno pisanje
nikad nije protumaila kao poziv da prestane da se brije ispod pazuha. Pila je
lekove protiv depresije ali nije se hvalila time. Nije nosila naoare, ali bi
volela da ih nosi. Nije rekla: Ukapiraj sam ni na kraju krajeva ni nemoj
tim putem. Izgubila je nevinost u kuici na drvetu. Poeleo sam da joj
kupujem knjige, i nakit.
Vreme provedeno s njom bilo je istovremeno i udno i veoma poznato, kao
seanje na budunost. Znate kako, kad ste mladi, uvek verujete da ete sresti
76
idealnu osobu? Znate, enu sa divnom kosom i odeom koja ne pria o kosi i
odei? enu koja ne misli da je Stagod nezavisna reenica? enu koja jede
biftek? enu koja ne pokuava da se upozna s tipovima sa Vol Strita? enu
koja niti mrzi svoju majku niti oajniki pokuava da joj se dodvori?
Trebalo bi barem da pokua da ivi u velegradu, rekao sam,
izraavajui saoseanje tako to sam joj se jo vie pribliio. Moda e ti
slomiti srce, ali ti nikad nee dosaditi.
Razmiljala je o tome, nepokretna poput make na ugrejanom simsu.
Subotnje izdanje Tabloida ne bi moglo da se udene izmeu nas. I, dame i
gospodo, ona je. Jo. Bila tu. Ali je takoe palila i cigaretu.
Postajao sam svestan svog disanja. Svog pulsa. Svog stanja. Znate kako
slatka devojka izgleda kroz ekstra-snane naoare od piva? Tako je ona
izgledala kad sam bio potpuno trezan. Zamislite kako je sad izgledala nakon
one koliine koju sam popio.
Koliko ima godina?
Dvadeset dve. A ti?
Trideset dve. Nemoj se ponaati kao da si mator. Nemoj se odati. Veina
devojaka voli momke malo starije od njih. Ozbiljnije i tako to. Gledaj je
pravo u oi. Pokai neke znake zainteresovanosti. Uivaj u njenim oima i
kosi.
To joj je bila poslednja cigareta, pa sam otiao do anka da vidim da li je
Pit moda imao neku. Nije ih prodavao, ali prikupio je nekoliko komada i
ubacio mi ih u dep od sakoa. Nabavio sam i paket ibica.
To je tvoja devojka? eleo je da zna.
Ne jo, odgovorio sam.
Ooo, vidi njega, rekao je Pit. Imitacija Don uana.
Neverovatno mi dobro ide, odgovorio sam. Tek smo se upoznali.
Zna ta bi bilo najbolje? upitao je. Da joj poeli laku no i ode.
Poludela bi.
Nisam mogao to da uradim. To je bila najlepa devojka s kojom sam ikad
stigao dotle. Smejala se kad god je trebalo. Bila ozbiljna u pravim trenucima.
Jo nije skinula tanki uti kaputi i samo razmiljanje o tome ta se nalazilo
ispod njega dizalo je ivu u mom termometru.
I eto ga. Napio sam se od nonog vazduha. Napio sam se od njenog lica.
Napio sam se od alkohola. Pratila me je u stopu. Pet pia. est. Proveli smo
77
tri sata zajedno, moda i vie. Sedeli smo jedno pored drugog dok je svirala
kul alternativna muzika, poput one uz koju se ljubila u srednjoj koli.
Dao sam joj cigaretu.
Hvala, rekla je. Poela je da pretura po kaputu. Ve sam upalio ibicu.
Iako sam mrzeo cigarete, voleo sam da ih palim lepim enama. Jer.
Upaliti cigaretu devojci je nekako seksualno, rekao sam dok sam gasio
ibicu.
Pomerio sam se blie. Nije pobegla. Jo sam se pribliio. Jo je bila tu.
Bila je na dohvat mog poljupca. Pogledao sam je. Ispravi se, ovee. Nikad
nisi umeo lepo da sedi. Skrenuo sam pogled. Pogledao po sobi. Razgledao
duboks. Blenuo u uta svetla ove jadne rupe u suterenu. I onda: ponovo se
nagnuo ka njoj. I uao u esnaesterac.
I jo je bila tu. Obuzelo me je olakanje. U naletima. Talas smirenosti.
Svideo sam joj se. Moj susret s ovom devojkom bio je poput ienja iza
friidera: neto to se deava jednom u ivotu. Moj status samca dugo je
potrajao, i bilo je nekoliko devojaka koje su bile skoro savrene. Ali, ovo je
moda bila poslednja devojka koju u poljubiti.
Poljubili smo se. Napravili smo pauzu. Ljubili smo se jo malo. Njena ruka
mi je bila na ramenu.
A onda sam pribliio usne njenom uvetu i veoma tiho rekao sve to mi je
prolazilo kroz glavu.
Nikad ne bi trebalo da kaete sve to vam prolazi kroz glavu.
Naroito ne bi trebalo da kaete sve to vam prolazi kroz glavu ako biste
time mogli otkriti svoje tajno ja, ono ja na koje bi trebalo potroiti est
meseci ozbiljnog zabavljanja da bi se otkrilo.
Ekstra-super-naroito nikad ne bi trebalo da kaete sve to vam prolazi
kroz glavu ako ono to ste pomislili zvui kao dijalog iz epizode Dana naih
ivota iz 1968. godine.
Ali, evo ta sam rekao. Rekao sam: Gde si bila celog mog ivota?
Samo se udno nasmeila. Nikad ranije nisam video takav osmeh. Polovina
njenih usta bila je oduevljena. Druga polovina bila je zabrinuta.
A onda se blago nasmejala.
I ja sam se ispunio nadom.
78
TREA DOZA
Ugovorili smo sastanak za etvrtak, da pogledamo film o duditsuu i boksu i
maevanju i ljubavi. O svim osnovnim oblicima borbe.
Ima projekcija u pola devet, rekao sam. Ima i u est.
Moda pola devet, odgovorila je. Ne, ekaj. Ne vredi. Moe u est?
Pojavio sam se u deset do est. Nije bila tamo. Nije bila tamo ni u est i
petnaest. Otiao sam u meksiki restoran pored bioskopa. Da ih zamolim da
mi usitne dolar. Nazvao sam kancelariju. Nazvao sam kuu. Nije bilo
poruka.
Bio sam paralisan. Valjda ne bi ula bez mene. I tako sam ekao. Pola
sedam. Ma ko ga jebe. Reio sam da saekam do projekcije u pola devet. Da
vidim ta e se desiti. Ako se pojavi u osam i petnaest sve u joj oprostiti.
Preao sam ulicu, uao u prodavnicu i saekao malo. Proverio sam
sekretaricu u kancelariji. Proverio sekretaricu kod kue. Proverio ih jo
jednom. Saekao deset minuta i ponovo proverio. Bio sam oajan dok sam u
glavi razmatrao mogunosti. itao sam jednom lanak o jednoj teoriji:
najjednostavnije reenje je bilo i najverovatnije. Najjednostavnije reenje je
bilo da je naprosto izgubila interesovanje.
Ipak sam odgledao film. Stvarno sam eleo da ga pogledam. Ali, bio je tako
poetino tuan i liriki bolan i tragino tragian da je bilo kao da gledam
rendgenske snimke svoje psihe na velikom platnu. Izaao sam pre kraja.
Jednostavno sam znao da neko mora da umre.
Imao sam jedan problem. Ponekad sam preterivao. Ali, nisam samo
preterivao skakao sam u vodu bez pojasa za spasavanje. U vodu prepunu
ajkula. S ozbiljnim krvarenjem iz nosa. I ba tad sam zaboravio da plivam.
U petak sam nazvao kancelariju i rekao da sam bolestan. Nije bilo poruka.
Pozvao sam Duliju na poslu. Telefon je zvonio. Neko se javio. Nita se nije
ulo. Nisam ponovo zvao. Vikend je proao. I u ponedeljak sam javio da sam
bolestan. Zvao sam je na poslu. Nije se javila. Ostavio sam poruku. Uh,
ao. Ovde Tom? Moe li da me pozove? Ali, nije me zvala.
Bio sam ljut, uglavnom na sebe. Video sam uto svetlo, to jest uti kaput, i
dao gas do daske. Pravo u prepunu raskrsnicu.
U utorak sam se vratio na posao smiljajui izgovore. Niko mi nije rekao
79
da ne izgledam bolesno.
Cele nedelje sam se u kancelariji oseao kao pet kilograma niega u kesi
od dva i po kila. Nigde je nisam video. Moda je negde istraivala neku
priu. Moda je bila bolesna! Previe bolesna da bi koristila telefon? Moglo
bi se desiti. Zamiljao sam je kako lei u bolnikoj sobi iz neke sapunice, s
glavom u zavojima, kako mrmlja: Ko sam ja? ekipi zbunjenih doktora.
Bio je sledei ponedeljak. Deset dana nakon to me je ispalila. Moj sto bio
je pun hrpa novina, nacrta, asopisa i svakakvog sranja iz mog usranog
ivota. Zdravo, ja sam gospodin Govno, ko ste vi? A, vi ste gospodin
Smireni, Sigurni, Oenjeni? Pretpostavljam da se ne brinete gde ete se
sledee ogrebati za seks. Ili za maenje. Jer ak i momcima dosadi jebanje.
Da, prilino je lako pronai nekog koga biste pojebali. A zapravo je
neverovatno teko nai nekog koga biste poeleli da kresnete, ali je jo tee
nai nekog kraj koga biste voleli da se probudite.
Na dnu hrpe: poruka. Bez koverta. Debeo beli papir bez linija. Sloen na
treine. Moje ime ispisano kurzivom.

Tome,
Ne mogu da ti kaem koliko mi je ao zbog prole nedelje.
ak ne verujem da bih mogla da ti dam neki razlog koji ne bi zvuao
kao glupi izgovor. Istina je da sam imala par tekih nedelja, i da
nisam ba bila pri sebi. To nije razlog da naprosto ne podignem
slualicu i pozovem te, znam.
U stvari, mnogo mi se svidelo da se druim s tobom, i volela bih da
to pokuamo ponovo. Naravno, ako misli da sam potpuni
kreten/psihopata, razumeu. U svakom sluaju, htela sam da ti kaem
da mi je ao.
Dulija

Boe, ak joj je i rukopis bio prelep. Bio je uredan i itak, ali nekako kul i
doteran i tragian: stisnut, okast, zamiljen. Ni nalik na enskast rukopis sa
bogatim ukrasima i smajlijima iznad slova i. E, s tim me je zaista dokusurila.
Nisam je nazvao dok nisam poeo da se spremam za odlazak na kraju dana.
Hej, rekao sam u slualicu.
Kako si, rekla je. Glasovi drugih devojaka bili su uzlazni? Na primer, na
80
kraju svake reenice? Ali, ne i njen. Njen je bio tih i uravnoteen i umirujui
i seksi. Oekivali biste da se razgovor s njom naplauje 3,95 dolara po
minutu.
Zazvonio mi je drugi telefon.
Dobio sam tvoju poruku, rekao sam.
Da, odgovorila je.
ta misli o tome da ponemo iz poetka? upitao sam.
Volela bih, rekla je.
I javio sam se na drugi telefon da ujem dananju priu veka.
TREA DOZA, POKUAJ DRUGI
Predloio sam joj da se naemo u jednom od onih novih meksikih lokala.
Veoma je liio na stare meksike lokale, sem to je imao teglice s drvenim
bojama za aranje po mesarskom papiru kojim su stolnjaci bili pokriveni;
glasna muzika bila je soul umesto salse, i margarite su imale ukuse poput
nara i kivija. A i za tu cenu mogli biste tri dana kampovati u Tijuani. uter
kae: Neka vidi da baca pare.
Ja bih obinu margaritu, rekla je konobarici. Bila je savreno mirna u
onom slatkom utom kaputu. Umiljao sam da svi gledaju u nju. A moja
mata nije ba bila bujna.
A za vas? upitala je konobarica.
Lubenicu. Je li bez kotica?
Dulija se nasmejala. Konobarica nije. Konobarice u Njujorku se ne smeju.
U stvari ja bih samo jagodu i mango, rekao sam. Sinulo mi je trenutak
prekasno da to moda i nije bilo najmuevnije pie na svetu. Trebalo je da
kaem neto kao: Viski i sodu. Bez sode.
Konobarica je zakolutala oima i otila bez rei.
Nedostajala si mi one veeri, istakao sam, i zamislio utera kako lupa
aom o sto i vie: GDE SI BILA, DO AVOLA?
Da li bi trebalo da budem sliniji uteru ili sliniji sebi? A ako je ovo
drugo, ko sam ja uopte?
ao mi je, rekla je.
ta se dogodilo? upitao sam.
81
Nije odgovorila. Samo je imala izraz tunog kuenceta i obesila ramena.
Video sam u tim zelenim oima kako oblikuje rei. Ali, nije mogla da ih
prevali preko usana. Onda se neto zbilo s njom. Preeljala je kroz tanicu
traei odgovor. I pronala cigarete.
To je tvoj odgovor? upitao sam.
Samo neto u vezi sa mojom dekom, rekla je.
Kresnuo sam ibicu.
Neto, ponovio sam. Nagla se ka plamenu.
Stvari nisu ba najbolje u poslednje vreme. Ne znam ta se to deava sa
mnom. Zna? Dunula je dim iz ugla usana. Kaput je jo bio na njoj iako je u
lokalu bilo toplo. Izgledala je kao da bi svakog asa mogla da pobegne.
Moe li mi rei o emu se radi? upitao sam.
Ne jo, odgovorila je.
Nije imala pojma. Padao sam na dobre misterije. Pa, ak i na loe. Ako
imaju zelene oi. Od kojih je jedno bilo sakriveno tom divnom kosom. Bila je
zagonetka u misteriji u zbilja savrenom telu.
Kad sam bio mali, moja starija braa odjurila bi nekud nedeljom popodne
dok bi mene roditelji vukli po buvljacima. Ili su tamo da bi spasli
unesreeni nametaj, oronule drvene ostatke koji su ih podseali na stvari u
njihovim roditeljskim kuama iz detinjstva. Razne kutije i postolja koja su
planirali da dopreme kui da bi mogli nekoliko dana da se posvete ljutenju
farbe i otkriju smee koje se sve vreme nalazilo ispod nje. Na buvljaku bih
skrueno preturao po gomilama izgrebanih ploa i odee koja je mirisala na
tuu kuu. Jesam li eleo neto? upitali bi moji roditelji. Ne. Dama s
makrameom, kralj dugih arapa. Je li mi zapalo neto za oko? Ne. Tezga sa
slatkiima, kraljevstvo runo bojenih keramikih domaih ivotinja. Zar nisu
mogli da mi kupe neto zato to sam bio tako dobar deak? Ne. Dok nismo
naleteli na nekog vetog trgovca s buretom punim tajnovite robe u papirnim
kesama uvezanim manama. Upitnik ispisan flomasterom bio im je jedina
etiketa. POKLON IZNENAENJA, pisalo bi. Samo dolar. Morali su da mi
kupe jedan, svaki put. Dok bismo stigli do kue ve bih bacio bakelitnu
inijicu ili drvenu patku koja bi uvek bila sakrivena u kesi.
Konobarica se vratila s naim piima. Za susedni sto sela su dva belca i
jedan crnac koji su poeli da se svaaju oko sporta. Jedan od njih, onaj
najkrupniji, nosio je bejzbol kaket okrenut naopako. To je bio izgled koji je
82
govorio: Tako sam ponosan to sam stigao do prve lestvice na Vol Stritu da
sam spreman veeras da potroim i do pedeset dolara. Veliki tip se naporno
prepucavao s konobaricom. Posmatrao sam. Volim da vidim kad drugi
momci doive neuspeh.
Dulija je ispustila jo jedan oblai dima. Kovitlao joj se nad glavom. Sve
to je radila bilo je sa stilom.
I kakav je bio film? upitala je.
Nije bio lo, odgovorio sam. Vie volim starije filmove. Oi joj se
irom otvorie. Ba si u pravu. Ne razumem zato ima jedan bioskop u
kojem se prikazuju stari filmovi i sto bioskopa koji putaju nove. Zar to nije
tako naopako? Mislim, kad ue u knjiaru imaju jedan sto s novim knjigama
u prednjem delu a ostatak radnje je pun starih knjiga.
Isto je i s prodavnicama kompakt diskova.
Mora li sve da bude tako nemilosrdno novo? upitala je. Volela bih kad
bi se sve usporilo. Volela bih kad bi vreme poelo da tee unazad.
Pa, to bi rekao Vudi Alen, to bi znailo da moram ponovo da odgledam
Vragolije na ledu.
Volim to postajem starija, rekla je. Samo bih volela da se istorija vrati.
Ima mnogo toga to sam propustila. Bitlse. Kenedija.
Hajde da se borimo protiv toga.
Nasmeila se. Da, hoemo li? Ali, kako?
Nikad nemoj itati knjige koje nisu stare bar deset godina. Meni je to bilo
lako. Ionako nisam mnogo itao.
Da. I samo crno-beli filmovi.
Sem onih u kojima je Stiv Mekvin.
Mmm, rekla je. Ili Hju Grant. Ili Dek Nikolson.
Ne mogu ti se sviati i Hju Grant i Dek Nikolson, rekao sam. To je
kao kad bih ja rekao da bih voleo da se oenim ili s Odri Hepbern ili s
Merilin Monro.
Slegnula je ramenima. Bar elim da spavam sa ivima, deda.
Moda i ne zna ta eli.
Naravno da znam. Nekog ko je poput Hjua kad ja to elim i nalik na
Deka kad mi je to potrebno.
Aha, rekao sam. A kako bi mladi drepci trebalo da znaju kako si danas
raspoloena?
83
U tome je stvar, rekla je, duvajui dim. Ako ne zna da ita, ne uzimaj
knjigu u ake.
Mnogo je liila na Gloriju Grejam kad je to rekla. Taj dignuti nos obuen
da prepozna sranje s velike udaljenosti. Nain na koji je dizala obrvu. Nikad
ne bi trebalo potezati oruje u zatvorenim prostorijama. Neko bi mogao da se
povredi.
Zna li, usudio sam se da pitam, ko je bila Glorija Grejam?
Zatvorila je oi na pola. Usta su joj se razvukla u nakrivljeni osmeh.
Izgledala je kao da je pala u trans. Bila je izmuena, pijana diva u filmu Zla
lepotica. Bila je moj omiljeni lik iz Oklahome pobogu! Devojka koja ne ume
da kae ne. To je bila najbolja pesma. Kad god izgubim neku bitku, imam
udan oseaj da sam pobedila. Mora da je bila prvi lik u istoriji filma koji je
objavio da je sasvim u redu da bude potpuna drolja. Na kraju nije morala da
plati za svoje grehe. Nije poludela i nisu je ubili.
Podsea me pomalo na nju, rekao sam.
Jeli?
Zaradio sam jo jedno pie.
Nikad nisam mogao da ukapiram Gloriju Grejam, izjavio sam. Uvek
sam imao utisak da bi na kraju mogla da se uda za glavnog lika, ili...
Ili da ga zadavi, dodala je. Liila je na feministiku verziju Loren Bekol.
A, da. Da li si gledao Na usamljenom mestu?
Znam ga napamet.
Jesi li upamtio onaj njegov kratki govor? Upitala je.
Naravno. U kolima. Rodio sam se kad me je poljubila. Umro sam kad me
je ostavila.
I, rekla je Dulija, udahnuvi dim duboko, filozofski, nekoliko nedelja
sam iveo dok me je volela.
Izraz njenog lica kad joj je Bogart to rekao, dodao sam. Taj izraz je
mogao da govori bilo ta.
Dakle zato troiti rei kad oima sve moe da se kae? Izgovorila je to
kao pravo poklon-iznenaenje.
ta radi ti u Tabloidu?
Molim te, rekla je. U pesnikom pregledu iz severoistonog
Konektikata bedne su plate.
Moda ima poezije u ovome to radimo. Samo pokuavamo da uhvatimo
84
ritam masakra. Pesmu bede.
Sigurno ume da pie, rekla je, palei jo jednu cigaretu.
Pristojno zaraujem od toga, odgovorio sam.
Podigla je obrvu.
ta? upitao sam.
Ne, mislila sam, da pie.
Puf. Mala strelica savesti pogodila me je u vrat. Povremeno sam razmiljao
o tome da odrastem, da unovim sve svoje talente, i da ponem ozbiljno da
radim. Ali, uvek bi me spreila neka dobra emisija na televiziji.
Moda i hou, jednog dana, rekao sam joj.
Hoe li napisati priu o meni? upitala je.
Neu, odgovorio sam.
Izgledala je povreeno.
Zato sam dodao: Ti bi mogla biti samo roman.
Spaen! I publika je bila oduevljena. Osvojio sam jo jedno pie. Primetio
sam da je poela drugaije da me gleda.
ta je s tim pogledom? upitao sam.
Nita. Samo, ne znam. Ti si jedna od retkih riokosih osoba koja nema
onu odvratnu narandastu kosu.
Hmm, hvala?
Bez uvrede, naravno. Stavila mi je ruku na rame i uputila mi pogled
glavne voditeljke u pastelnoj jaknici koja je plaena da ljude rasplae.
Pogledao sam u njenu ruku, nadajui se da e tu ostati neko vreme. Volela
bi da ti ima takvu, rekao sam. Zar ne? Moja kosa bi izgledala mnogo
lepe na devojci. Sve devojke bi volele da imaju riu kosu. Ponekad mi se
uini da je jedini razlog iz kojeg je ijedna od njih ikad izala na sastanak sa
mnom, taj to su planirale da me oiaju u toku noi i zbriu u pravcu
proizvoaa perika.
Nasmejala se. Povukla ruku. Mnogo toga bih mogla uraditi s tvojom
kosom.
Gleda me kao vujak niclu.
Svia mi se i tvoj nos, rekla je.
Aha. Pa, to mogu da ti dam.
Dobro. A sad mora da mi da neki kompliment.
To me je izbacilo iz ravnotee. Gde da ponem? Od slova a? Zato?
85
upitao sam.
Ja sam tebi upravo dala dva.
Nije odvratno je kompliment?
Svakako.
U redu, rekao sam. Daj da razmislim. Pogledao sam u pod. Pogledao
sam u plafon. Spustio sam bradu i stidljivo pogledao u nju. Dulija, rekao
sam. Iskreno? Moram askom da se uozbiljim. Od svih devojaka koje znam
...
Uinilo mi se da je zadrala dah.
Ti si jedna od mnogih od kojih mi nije muka.
Nasmejala se. Ali se video i prizvuk olakanja.
Duguje mi jo jedan, krele, rekla je.
Ima nedokuiv pogled, dodao sam.
Opet onaj poluosmeh. I poela je da ara drvenom bojicom. To je
dovoljno, rekla je.
Nacrtaj neto, rekao sam.
Dobro, ali onda mora i ti, odgovorila je.
Uzeo sam bojicu iz staklene teglice i poeo da skiciram ep. Nisam umeo da
crtam. Mnogo toga nisam umeo da radim. To me nije spreavalo da
pokuavam.
Pokuavao sam da vidim ta radi ali je zaklonila crte.
C-c-c, rekla je, bez dizanja pogleda.
Crtao sam ogroman stadion. Masu navijaa. Perspektiva mi je uvek
predstavljala problem. Trebala mi je gumica.
Zamenila je bojicu. Daj mi utu, rekla je.
Skoro sam zavrio, odgovorio sam. ta crta?
Psst, rekla je. Genije na delu.
Tipovi za drugim stolom su gledali u nas. Onaj najblii meni, momak u
kitnjastom odelu i preterano sjajnim cipelama kucnuo me je po laktu.
Izvinite, rekao je, s autoritetom steenim iz etiri margarite. Imam pitanje
za vas.
Ne sad, odgovorio sam.
Samo jedno pitanje, nastavio je.
Ostavi nas na miru, rekao sam i pogledao u njega. Ozbiljno. Ne alim
se.
86
Moete li mi rei kako da stignem do ulice Sezam?
Glasan smeh od momaka za umem da veem kravatu stolom.
Dulija je podigla pogled.
Hej, rekao je crnac. Zar te nisam video na velikom odmoru?
Jo smeha. Ovaj put su se ljapkali po raznim delovima tela. Dulija je
spustila glavu.
Molim vas, rekao sam.
Drukane, rekao je trei tip, zaista ogromna gromada mesa, pitaj erkicu
da li bi htela da mi polie lilihip.
Dulija se pretvarala da ni to nije ula.
Dosta, rekao sam. Pogledao sam treeg tipa u oi. Onog velikog.
Auuu, rekao je. A ta e sad?
Nita nisam odgovorio. Nastavio sam da crtam.
Gotovo! rekla je Dulija.
Daj da vidim, odgovorio sam.
Prvo ti, ree ona.
I tako sam joj pokazao. Sebe s napetim miiima, u izmama do pola
listova, sa titom i maem. Duga ria kosa padala je u talasima ispod lema.
Publika je bila u transu. Lav i tigar su bili u skoku. Nisam delovao zabrinuto.
Nosio sam okrutni osmeh okorelog ubice.
Ba tako mi izgleda, rekla je. Ali, zato deluje tako zaostalo?
To je moj obeenjaki osmeh, objasnio sam.
Vie mi lii na manijakalnu grimasu, rekla je.
Izgleda da ne prepoznaje elinu volju, naglasio sam.
Ja tu vidim blentavost a moda i oteanu kontrolu beike, odgovorila je.
Hej, rekao je crnac za susednim stolom. Hej, Pikaso.
Nisam obraao panju na njih. Duliji je bilo neprijatno.
Hej, Rembrante, dobacio je tip u odelu.
ta je? rekao sam. Pia su poela da me sustiu. Oseao sam se malko
nestano.
Slika li i aktove? Njene? ree odelo.
Duliji je bilo izuzetno neprijatno.
Nepristojni ste, obavestio sam gospodu.
Hej, rekao je onaj krupni. Hej, ekspire. Mogu li da dobijem autogram?
upitao je.
87
ekspir?
Naravno, rekao sam. Nagnuo sam se do veselog stola i uzeo jednu od
njihovih bojica iz teglice. Na njihovom mesarskom papiru napisao sam,
najelegantnijim, najkitnjastijim slovima, Dali.
Dali? ree krupni klipan. To je sve? Nema prezime?
O, izvinite, odgovorio sam. Zaboravio sam da dodam i ostatak. Ponovo
sam se nagnuo do njih i dopisao: Biste odjebali.
Verovatno pogaate ta se posle toga zbilo.
ta bi to trebalo da znai? upitao je onaj krupni.
Dulija je sad izgledala uplaeno. Sva trojica su ustala. Ustao sam i ja.
Sluaj, drukane, ree onaj u odelu, bockajui me u grudi. Zar nas ne
vidi? Ume li da broji do tres?
Crnac i onaj u odelu bili su otprilike moje visine. Pogledao sam jednog, pa
drugog. Moda, odgovorio sam. Zato ne bismo izali napolje da
popriamo o tome?
Ona trojica su se jedan trenutak dogovarala. A onda su se nasmejali.
Dulija je delovala uasnuto.
Da, rekao sam. Verovatno ete pobediti. Na kraju. Ali, garantujem vam
da u do tad jednog od vas otpremiti u bolnicu. Kojeg?
Jedan trenutak su samo stajali. Ja sam seo i otpio jo jedan gutljaj.
Seli su i oni. Zato ne oladi malo, ree onaj u odelu.
Hajde da zaboravimo sve ovo, rekao sam. Kad se izvinite mojoj
prijateljici.
Malo su gunali. Dulija se blago nasmeila s olakanjem.
Ma da, u pravu si, ree odelo. Preterali smo. I nastavili su jedan
drugom da objanjavaju kako treba voditi Njujork Metse.
Dulijine oi se irom otvorie. Izdahnula je kao da je minutima drala dah
pod vodom. Stvarno! rekla je. Zna li gde su toaleti?
Pokazao sam joj pravac. Prola je iza mene. A onda zastala i spustila mi
ruku na rame. Pribliila mi se toliko da sam osetio njen dah na unoj resici.
Siledijo, apnula je.
im je otila, tip u odelu me je munuo laktom. Hej, rekao je.
Sjajno, rekao sam. Kunem se da su mi oi bile vrele, kao da sam celo
vee zurio u kamin.
Ba je bomba, rekao je crnac. ta kae, Majk?
88
Prava bomba, ree Majk, otresajui nevidljivu mrvu s odela.
Nije loa, dodade onaj krupni.
Pogledao sam ga popreko.
Nede, ovo je Tom, izjavio je Majk.
Dakle, ree uter, Hoe li nam platiti pie?
Rekao sam dva pia. Za tebe i jednog sauesnika. Zamalo sve da pokvari
s tom gorilom.
O emu pria? upitao je uter.
Zar ne misli da izgleda pomalo smeno to sam izazvao dvojicu moje
visine i jo onog King Konga tamo? Preterao si sa tosom.
To se zove atmosfera, Tome, rekao je Majk. Studirao je s mojim
bratom.
Mislio sam da e biti savren, dodao je uter. Pogledaj ga. Tip odie
izgledom seronje s Vol Strita. Gospode, ak je pohaao dravni univerzitet na
Floridi!
Florida, ree grdosija.
Vidim da je studirao na Floridi. Nije u tome poenta, rekao sam.
Kako zna da sam studirao na Floridi? upitao je Ned.
Po tvojoj kapi za bejzbol, objasnio sam. Po jakni. I je li to aligator na
tvom satu?
ta fali Floridi? upitao je Ned, koji je izgledao jo krupnije sad kad je
ustao.
Sedi, ivotinjo, rekao je uter. ta bi sa svim onim sranjem o ekspiru?
Dobro, dobro, smirite se, upade Majk. Na koledu je svima govorio da e
jednog dana postati diplomata pri Ujedinjenim nacijama. Oduvek je eleo da
se iz nasilja izvue na arm. Zbog toga smo uter i ja odavno mislili da je
pomalo onja.
Nije gorila kriva, rekao sam, dodajui uteru dve dvadesetice. Ti si ga
doveo. Ja sam imao plan. Tebi i Majku mogu da verujem.
Sad je Ned preao na moju stranu stola. Kako je stigao? Je li mu neko
doturio mapu?
Hej, rekao je uter. Hej, hej. I on je krenuo ka nama, ali ga je tekila
usporila.
Doi da ti pokaem ko je majmun, rekao je Ned.
Smiri se Mango, odgovorio sam, pusti odrasle da se dogovore.
89
Ned me je drao za guu a uter ga mlatio po leima vritei besmislice
kad se Dulija vratila. Majk je nestao negde ispod stola. Mislim da je glodao
Nedov lanak. Konobarica, po prvi put te veeri pokazavi sposobnost da se
kree bre od inflacije evra, pojurila je ogromnom brzinom do anka,
cijukajui celim putem. Tuibaba. anker nije delovao oduevljeno. Sad je i
on krenuo ka nama. On je takoe bio krupniji od mene.
Mmmmolllim rauuuuun, promrsio sam kroz zgnjeeni dunik.
Na sreu, meni je pripala ast da me prvog izbace. Momci su se jo svaali
oko rauna u lokalu kad smo Dulija i ja izleteli na noni vazduh.
Divno, rekla je. Pie i predstava pride.
Znai li to da je bilo jo izvetaenije od predstave Make pozorita u
Kanzasu? Razmiljao sam o tome dok sam trljao vrat. Negde sam proitao
ili je to naprosto izmislio neki tabloid da je kod starih Grka u izvoenjima
Edipa rob igrao glavnu ulogu. Tako su na kraju stvarno mogli da zabadaju
uareno gvoe tipu u oi. A De Niro veruje da je izmislio glumaki metod.
Hrabri moj gladijatore, rekla je. Evo.
I poela je da mi masira vrat.
Sledei put, rekla je, mogu li ja da biram gde emo izai?
Sledei put. Svidelo mi se kako je to zvualo.
Imali smo jo sat vremena do njenog voza za Konektikat, i tako smo
tumarali Zapadnom stranom, uglavnom utke. Izgledala je sitno i smrznuto u
utom kaputu i belim rukavicama. Hladnoa mi je pekla oi. Spazio sam
inspiraciju na uglu ispred nas. Bakalnicu koja je radila cele noi, s izazovnim
voem i povrem. Ponekad je fluorescentno svetlo iznad rafova s
namirnicama bilo u kvaru. Tako je bilo jue. To je prualo mogunosti.
Hajdemo, rekao sam.
Svetlo je jo bilo ugaeno. Rafovi s namirnicama pruali su se pod
nadstrenicom tmurne barske tame. Mesto se ve proulo.
Visoki srednjokolac s pecarokim eirom i njegova koreanska devojka
skupili su se u mranom uglu i smejali nad ukradenim grozdom. Dva homia
s gej psom sugestivno su se zadrali pored korpe s kivijem.
Tako si nevaljao, nasmejala se Dulija kad sam joj ubacio divlju
borovnicu u usta.
Psst, rekao sam. Ne mogu nita ako pojedemo dokaze.
Skoro smo se sudarili s jo jednim parom, plavuom svetlog tena i tipom
90
koji je liio na umetnika; oboje su nosili identine glomazne naoare i
bezobrazno se smejali. Pustili smo ih da prou i nastavili s naim izletom u
kriminal.
Volim da dodirujem stvari, drala je pomorandu obema rukama, i
oseala namrekanu koru. Prinela ju je nosu i udahnula duboko. Volim
miris, boju. Kako neto moe biti tako grubo i gumeno spolja a tako neno
iznutra.
To je bilo istina. Obino bih projurio pored ovih rafova pravo do onih
stvari upakovanih u konzerve i pakete. Nikad nisam proveo vie od dva
minuta u ovom delu radnje. Ali, gledano njenim oima, sve je izgledalo
izazovno. Prokelj je bio naslagan kao upavi bun. Klipovi kukuruza ekali
su obrezivanje.
Pomirii, rekla je, prinosei mi limun.
Udahnuo sam duboko. Citrus se potpisao u mom mozgu. Oseao sam se jo
pijanije.
Ovo lii na porno odeljak video kluba, rekao sam. Sve je tako okruglo i
sono i zrelo. Sve bi trebalo sakriti iza zavese da deca ne nabasaju na to.
Trajna uzbuenost krastavaca i banana Liila je na mene u osmom razredu;
glavice salate izgledale su kao da jedva ekaju da se svuku. Probao sam da
ne gledam u dlakavi, ovularni kivi. Od same pomisli da bi neki perverznjak
mogao da ga uhvati u aku, poeli su testisi da mi pulsiraju.
O boe, vidi te jagode, rekla je.
Izvadio sam jednu iz kutije i pojeo pola.
Daj mi, navalila je. Pruila je ruku ka njoj.
Povukao sam je van njenog dohvata.
Ne, ne, rekao sam.
Samo me je posmatrala.
Zatvori oi, rekao sam. I posluala je. Usne su joj se naizgled nevoljno
razdvojile. Preao sam joj polovinom jagode preko gornje usne, pa nadole, u
krug, i na donju. Potom sam obiao jo jedan krug, upola sporije. Pa jedan
jo malo sporije. Godine su prolazile. Usta su joj se malo otvorila. Oi se
zatvorie jo vre. Onda sam joj dao voku i uzela je mali, ptiji zalogaj.
Pa jo jedan. Razvlaila ju je. Jo nije otvarala oi. Uhvatila me je za ruku
kao da sam krenuo da joj zapalim cigaretu. Rairila je nozdrve u vonom
delirijumu. Malo soka joj je poteklo niz bradu. Bilo je potrebno pet blaenih
91
zalogaja dok nije dokrajila jagodu. A onda mi je poljubila prste.
Pogledala me je krupnim, nestanim oima. Doi ovamo, rekla je. I
pribliio sam se da je poljubim.
Nisam dobio poljubac. Okrenula se na drugu stranu i povela me du rafova.
S druge strane je stajala velika otvorena burad puna kafe u zrnu. Arapske. Sa
Sumatre. Espresa iz Kolumbije. Probaj ovo, predloila je. Ovo je najbolji
oseaj. Skinula je kaput i dodala mi ga. Pa zarila desnu ruku u bure prene
francuske kafe. Do lakta. Okretala je ruku na jednu pa na drugu stranu.
Razraivala miie.
Tako je neobian oseaj kad stee i puta pesnicu. I okree zglob. Kao
da si uao u sasvim drugaiji atmosferski sloj, rekla je. Na drugu planetu.
Mogla bih da se okupam u ovome i naprosto nestanem. A zapravo uopte ne
volim da pijem kafu.
Ne, samo voli da je zlostavlja, odgovorio sam.
Ponekad, rekla je, skuvam kafu, samo da bih osetila miris. Vazduh
postane bogatiji.
Uronio sam levom rukom u bure. Razgibavanje miia. Ne moe na silu.
Morao sam da se uunjam, da pomeram u stranu sloj po sloj kafe, da zrna
polagano golicam prstima. Ruka mi se uvijala i okretala, zarivala sve dublje i
dublje, borila se protiv otpora. Ruke su nam se srele na pola bureta. Preao
sam kaiprstom du glatke donje strane njenog palca. Prislonila je svoj dlan
uz moj.
Uhvaen, rekla je, i pogledala me kroz polusputene kapke. Gledala je
ta u sledee uraditi. Izazivala me.
Jesam li te uhvatio, ili si mi postavila zamku? upitao sam. Moda,
odgovorila je.
Moda ta? rekao sam.
Moda bi trebalo sam to da ukapira, objasnila mi je. Povukao sam njene
usne na moje. Poljubac je bio lep i dug. Opor miris kafe bio je nekako
praiskonski, kao da je svako zrno izvaeno iz sredita zemlje. Aroma je bila
tako gusta da je delovalo kao da smo potpuno sami, skriveni ili zaklonjeni u
oblaku kofeina.
ETVRTA DOZA
92
Dva puta je otkazala. Bez razloga. Potom je odabrala francuski lokal na
Istonoj strani. Na tabli iznad vrata pisalo je Dva maga ili tako neto Ta
francuska imena bila su malo udna. Kasnila je pet minuta. to, za devojke,
znai da je stigla deset minuta ranije.
Bio je mart, etvrtak popodne. Zima je vritala poslednje primedbe. Seli
smo za sto pored zida u dnu sale. Odabrao sam biftek. uter kae: Uvek
odaberi najskuplje jelo koje imaju i insistiraj da ona tako postupi.
Pogledao sam oko sebe i mentalno zabeleio: raj za ribe. Ima onaj izgled
tako-se-trudimo-da-budemo-Francuzi koji veoma malo lokala ima.
Konobarice su priale kao Pepe le Fuj.
Biftek, srednje peen, rekao sam konobarici.
Moi, je prende la meme chose, dodala je Dulija, umotana u svoj uti
kaputi.
Mentalna zabeleka: naui francuski.
Koji St. Emilions imate iz devedeset devete? upitao sam. uter me je
naterao da to nauim napamet.
Konobarica je delovala zadivljeno, i ponudila mi, po njenom miljenju,
najbolje. Naruio sam ga a da nisam ni pitao koliko kota. Bio sam olienje
stila.
Govori francuski, rekao sam.
Ne znam mnogo, odgovorila je. Uglavnom sam ga uila zbog
bezobraznih rei.
Dulija Brujar, izgovorio sam, pokuavajui da osetim ukus tih rei. ta
to znai?
Magla, odgovorila je. Svia mi se to. Oseam se kao da mogu da se
sakrijem. Sama u svom omotau. Koji niko ne moe da probije.
A ta znai Les Deux Magots? Dva maga?
argon, rekla je, ve palei drugu cigaretu. Za dva runa tipa.
Dakle ja te podseam na dva runa tipa?
Nasmejala se. U taj lokal u Parizu odlazili su Verlen i Rembo.
Hej, uo sam za njih, rekao sam. Pomenuti su u jednoj Dilanovoj pesmi.
Situacije se zavrie tune, veze su mi sve bile rune. Liile su na Verlena i
Remboa.
Aha, rekla je, skidajui kaput. Ispod njega je bio veliki irski demper. Iz
Biu usamljen kad ode. Tako sam se i zainteresovala za njih.
93
Pretpostavljam da njihova veza nije uspela, rekao sam.
Ne, uglavnom su bili osueni na propast, odgovorila je. Prelepu propast.
Mogao je to biti dobar film.
Odoleo sam da se naalim da bi Stalone trebalo da igra Remboa.
Verlen je bio oenjen, nastavila je. Rembo je bio tinejder kad su se
upoznali. Bio je kao Verlenova... Lolita.
Taj osmeh je ba sanjarski, rekao sam.
Moe li da zamisli koja je to mo, biti Lolita? odgovorila je. Mnogo
sam volela tu knjigu.
Nikad nisam stigao da je proitam. Znam da se pria provlaila po
tabloidima pedesetih godina i tako to, ali MATORAC NAPISAO
BEZOBRAZNU KNJIGU? To danas nije ba tako okantno, zar ne?
Tabloidi, poput medicine i putovanja u svemir, stigli su mnogo dalje nego to
smo mislili da je mogue.
Nisi mi pokazala tvoj crte one veeri, rekao sam.
A, poela je. Ruka joj je sama krenula ka kopi od tane. Bio je prilino
glup.
Aha! izveo sam zakljuak u stilu pravog erloka. Sauvala si ga.
Ne, odgovorila je. Da.
Hajde, rekao sam. Ja sam ti pokazao moj.
Ma, glup je, rekla je. Izvadila ga je i rairila u krilu dok je konobarica
sputala bifteke na sto.
Uzeo sam jedan pomfrit i pogledao u sliku. Visoki, iljati neboderi. Svi su
liili na zgradu Krajslera, kao bodei upereni u nebo. Bili su poredani du
obe strane ulice kojom je prolazio mali, usamljeni taksi. Samo to su zgrade
liile na udovita. Bile su pune otrih, ljutitih uglova i naginjale su se preko
ulice, blokirajui sunce. Prozori su im izgledali kao stisnuti zubi. Jedno
veoma malo, veoma lepo lice je iz taksija gledalo na ulicu, zadivljeno itavim
prizorom.
To si ti u taksiju? upitao sam.
Znam. Ba je bez veze, rekla je.
Svia mi se, odgovorio sam, mada nisam bio siguran da je to bila istina.
Njojorki turistiki biro mogao bi da ga iskoristi za reklamne plakate. Ovde
ionako ima previe turista.
Nisam ni tvrdila da umem da crtam, rekla je.
94
U emu si najbolja?
Ni u emu.
Ne verujem ti.
Dobro, rekla je, zavereniki. Meu nama? Ja pleem.
Ja pleem. Postoje li neke druge dve rei koje e mi lake potpaliti pei?
Besti je plesala.
Kojom vrstom plesa se bavi?
Svim vrstama, odgovorila je. Moderne igre, dez, balet. Jedino ne umem
da stepujem.
Sigurno si prelepa kad plee, rekao sam.
Stidljivo se nasmeila. A onda je ustala i nastavila da se svlai. Veliki
demper se spustio do kukova. Ispod njega je nosila malecku suknju s
karnerima i nek-ide-ivot tesnu crnu majicu bez rukava, sa ljateim
srebrnim srcem na sredini. Ponovo je sela, i posmatrala kako je gledam.
Mogu li nekad da te vidim dok plee? upitao sam.
Zapravo, odgovorila je, imaemo nastup. U julu. Ja, moja drugarica
Karla, i neke devojke iz naeg plesnog studija u Junom Norvolku.
Voleo bih da vas vidim.
Ti, rekla je, uperivi pomfrit u mom pravcu, ne bi smeo to da propusti.
Dok smo zavrili veeru, oboje smo slistili po tri ae vina i postali pomalo
luckasti. Pa smo oboje naruili jo po jedno. Imalo je ukus kao majino
mleko. Bolje, u stvari. Mleko moje majke bilo je puno katrana i nikotina.
Toliko sam uivao s Dulijom da nisam jo ni poeo da planiram tosove.
Nala sam stan, rekla je.
U gradu? upitao sam.
Kelner je poeo da rasprema sto. Odjednom smo ostali skoro sami u
lokalu. Pogledao sam na sat. etiri sata su isparila.
U Harlemu, odgovorila je. Pa, na 121. ulici. Pored Kolumbije. Selim se
sledeeg vikenda.
To je bilo brzo, rekao sam.
Nekom s kim sam radila u novinama u Bridportu trebala je cimerka,
odgovorila je.
To ti je drugarica? upitao sam.
Muko je, u stvari, rekla je.
Neto se u meni acnulo, neto duboko iznutra. Pankreas mi je poskoio,
95
una kesa se prevrnula. Ali, u Njujorku nije bilo neobino da ljudi imaju
cimere suprotnog pola. Stambeni problem je ovde trajan. Mogao bih da
nabrojim bar est devojaka koje znam, koje imaju cimere a nisu u vezi s
njima. A neki od tih cimera ak nisu ni homii.
Drago mi je to e se preseliti u grad, rekao sam.
Uzbuena sam. Putovanje me je ubijalo. Tri sata dnevno.
Ovde e ti biti zabavno, rekao sam.
Nadam se.
Doi ovamo, pozvao sam.
Dobro, rekla je.
Ustala je i prela do mene. Neko vreme smo sedeli zagrljeni.
Stalno mi treba na dohvat ruke, apnuo sam.
Dobro, rekla je.
Francuzi, apnuo sam, imaju poseban nain ljubljenja.
Je li? upitala je.
Oui, odgovorio sam. I dok smo zavrili s ljubljenjem, bili smo jedine
preostale muterije u lokalu. U blizini se motalo oko deset kelnera i
konobarica. Muzika se promenila. Edit Pjaf je ustupila mesto pesmi Total
eclipse of the heart. Pojaanoj do uasavajuih razmera. Pravio sam grimase
besa i oaja. Dulija se nasmejala.
Samo to nisu, rekao sam, sputajui kreditnu karticu koja je nestala u
sekundi, upalili sva svetla u restoranu.
Ionako moram da krenem, odgovorila je. Poslednji voz mi kree za
dvadeset minuta.
Ve su nam doneli raun. Otprilike u iznosu jednonedeljne stanarine.
Ostavio sam prevelik baki. A onda sam je otpratio do stanice. Na stanici je
u ovo doba bilo divno i mirno, sad kad su se mase vratile u Konektikat i
Vestester.
Hoe li da vidi moje omiljeno mesto? upitao sam.
Naravno, rekla je. Uzgred, divno sam se provela veeras, monsieur.
Mamselle.
Mislim da je trebalo da se rodim u Francuskoj, rekla je dok smo hodali
niz stepenice. Pa, ja sam hodao. Ona je nekako plesala celim putem do dole.
A na dnu stepenita, obrnula se na jednoj nozi dok joj je druga bila ispruena
unazad. Pogledala je u mene s napuenim usnama i jezikom koji joj je gurkao
96
obraz, kao bezobrazno dete. Svia mi se kako njihov jezik funkcionie.
Veoma je maglovit.
Maglovit?
Neprecizan. Francuski ima mnogo manje rei od engleskog, tako da rei
sve vreme rade dvostruki posao. Uvek mora da ita izmeu redova, da
shvati kontekst.
Primer.
U zavisnosti od konteksta, rekla je, izvodei piruetu, dopadati i voleti
su ista re. Ljubiti i jebati su ista re. Zloban i pametan su ista re.
Savreno sredstvo za nesporazume, rekao sam.
Aha, rekla je. U komedijama.
Ispred Ojster bara stajao je kameni luk sa zasvoenim plafonom.
Ovde, rekao sam. Spustio sam joj ruke na ramena i postavio je u oak s
jedne strane luka. Stani ovde. Okreni se prema zidu.
Zato?
Imaj poverenja u mene, odgovorio sam. I povukao sam se do suprotnog
ugla, petnaestak metara od nje. Okrenuo sam se da vidim da li vara. Varala
je. Bila je nekako okrenuta ka zidu kao nestano dete, dok je zapravo virila
preko ramena.
Spremna? upitao sam. Okreni se prema zidu.
Posluala me je oprezno.
Okrenuo sam se ka svom oku i poeo da apuem zidu. Duuulija,
rekao sam;
Smeh je odjeknuo njenim uglom, preko plafona, pa se spustio do mene, ist
kao optika vlakna. To je bilo mono, rekla je. Hajde ponovo.
Probaj da apue, rekao sam najtiim glasom. To je oak za aputanje.
Sve prenosi. Naroito tajne.
Hvala za veeru, apnula je. Hvala za... glas joj se utiao.
ta? apnuo sam. Nisam uo to na kraju.
Moda nije ni trebalo da uje, apnula je.
Zagonetke, tajne, pa jo i francuski.
Dulija, apnuo sam. elim da te poljubim.
Ponovo se nasmejala.
Zna li kako se na francuskom kae ljubavna veza? apnula je.
Kako?
97
Une aventure.
Avantura? upitao sam.
O, da, rekla je, tako neno.
Pretpostavljam da sam ja onda bio Indijana jebeni Dons. Ne pomeraj se,
rekao sam. Ostani u tom poloaju.
Nije se pomerila. Ali, dok sam se dounjao iza nje i obmotao joj ruke oko
struka, pretpostavljam da je znala ta sam naumio.
NAREDNE DOZE IZAZIVAJU ZAVISNOST
Odveo sam je u bioskop. Posle toga smo se nalili dinom u Mejhejlu. Odveo
sam je u pozorite. Onda smo se napili od aromatizovane votke u Ruskom
samovaru. Nedelju dana kasnije odveo sam je na premijeru u Radio gradu.
Nakon toga smo se uroljali na velikom prijemu u Hiltonu. Odveo sam je na
utakmicu Niksa: neki moji drugari su imali par luksuznih karata vika za
lou. Parada konobara donosila je beskrajne zalihe dina i tonika do naih
sedita. Ja zapravo nisam bio ba tako divan, ali bio sam voljan da se
pretvaram koliko god je trebalo. Posle toga smo nadogradili nae pijanstvo u
Sviftu.
Sa zvunika se zauo solo na gitari. Kao da neto pada i lomi se. Bio je to
Coldplay. Yellow.
ta vidi u meni? upitao sam preko svog pia. Prolo je vie od mesec
dana, a nerazjanjeno pitanje seksa lebdelo je izmeu nas kao muica koju
biste da zgnjeite, samo da bi prestala da vam odvraa panju. Svako vee se
zavravalo sa sve eom vatainom na zadnjem seditu taksija koji je vozio
do mog stana. Popni se gore, rekao bih joj, svaki put. Ne mogu,
odgovorila bi, svaki put.
Ono to mi se svialo u pesmi Coldplaya: bolni umor kojim je odisala. Dok
je momak pevao o tome koliko mu se devojka sviala, i kako je dobro
izgledala, o tome kako ga je podseala na zvezde, mogla se uti iscrpljenost
kako prosto lipti s njega, kao znoj s boksera. Posle otprilike devetnaest rundi.
Kako to misli? upitala je.
Mislim, zato se drui sa mnom?
Sluali smo kako gitare tutnje i kidaju.
98
Pametan si, rekla je. Dobar si. Zabavan si. Svia mi se, odgovorila je.
Ja sam, dakle, mukarac tvojih snova.
To mi je donelo poluosmeh. Bez komentara. Dulija bi bila odlian
portparol u Beloj kui.
Htela sam neto da ti kaem, rekla je.
Klimnuo sam glavom. O, ne.
One noi kad smo se upoznali, nastavila je, rekla sam ti da imam
deka.
Koji radi u Bridportu, potvrdio sam.
Klimanje glavom. Dok sam ivela u Konektikatu, bilo je, drugaije. Ali,
otkad sam se preselila u grad...
Nedovrena reenica je neko vreme visila u vazduhu, a onda pala na pod
preko prosutog piva.
Postalo je ozbiljnije, rekao sam.
Da, rekla je. I tako. U vezi s nama? Volela bih da stvari ostanu...
Znao sam ta sledi i pre nego to je izgovorila. uo sam re kako vriti niz
tunel poput voza, s varnicama koje su vrcale po inama, i ulee u stanicu sa
sto tona smrtonosnog momentuma.
... platonske, rekla je.
Neka ostane platonsko. Poljubio sam oko 40 procenata njenog tela. I ko je
uopte bio Platon? Tip kome kresanje nije bilo potrebno? I zbog toga je
postao junak? Ili je platonsko bila re koju je on izmislio da bi mogao da
izbegne devojke i nastavi da se igra s deacima? I ko je to uopte utvrdio da
je on bio tako sjajan? Posle tri hiljade godina njegova zemlja je bila poznata
po emu? Po girosu i dizajnu na oljicama za jednokratnu upotrebu.
Nita nisam rekao. Samo sam klimnuo glavom. Glumio momka s
razumevanjem. I pokuao da prikrijem momka sa infarktom.
Kako ti kae, odgovorio sam.
Coldplay kae: Dao bih ti i poslednju kap krvi.
Uhvatila me je za ruku. Ramena su joj se opustila od olakanja. Namrtila
se. Zbog svega toga izgledala je jo lepe, to nije bilo fer.
Hvala ti, rekla je.
Dakle, rekao sam, kako se zove?
Dugo mi nije odgovorila. Pokuala je da se izvue s nekakvim
polusmehom. Nisam skidao oi s njenih.
99
Duejn, odgovorila je.
Nita nisam rekao. Jer sam bio neuzmiren. Nedodirljiv. Nonalantan.
Kako ljudi uspevaju da ostanu zainteresovani? upitala je, spustivi
pogled. Zar im ne dosadi?
Tebi je dosadno, rekao sam.
Klimnula je glavom.
Po prvi put mi je sinulo da je Yellow istovremeno i upozorenje i
razgovor. Upozorenje je bilo: Momci, da li zaista imate petlju za ovo?
Razgovor je bio: Peva je molio, a onda je gitara, u ulozi devojke,
odgovarala. Ali, nije govorila mnogo, ta gitara. Samo je uporno strugala i
glodala.
A ja nisam mogao da postavim sledee pitanje. Jer sam bio uznemiren.
Dirnut. Salantan.
Izali smo napolje i zagrlili se. Mlatio sam po vazduhu dok se nije
zaustavio neki taksi. I nisam postavio pitanje: Je li ti dosadio on, ili ja?
Kad sam stigao do svoje zgrade popeo sam se do etvrtog sprata, sam.
Mnogo sam popio te veeri, ali ni izbliza dovoljno. Nasuo sam punu au.
Poeleo sam da se uvuem u nju i da se mariniram u svojoj enji. Stvari ne
bi trebalo da budu tako komplikovane. Nisu uvek bile takve. Jesu li? Jo su
me morile iste brige kao kad sam imao trinaest godina. Sem to sam se sad
malo bolje oblaio. Imao sam mnogo vie novca, i bio mnogo blie taki u
kojoj je postajalo akutno nenormalno biti sam.
Mojih deset najomiljenijih stvari kad sam imao trinaest godina:
1. masturbiranje u kadi uz porno asopis;
2. Imperija uzvraa udarac;
3. pobeda nad Bakijem u tenisu;
4. Stiv Martin;
5. gaanje raznim predmetima u Bakijevom bazenu dok citiramo
Kediek;
6. fudbalske utakmice tri na tri u srednjoj koli s Bakijem i Klintom
i Donom i Dimom i Ralfom tokom maglovitih jesenjih dana, kad
se u vazduhu oseao miris svee trulei a lie je fino krkalo
pod nogama a usput je bilo prijatno za valjanje;
7. gitarski solo u Vie od oseanja od Bostona;
100
8. pobeda Baltimor Oriolsa kad su bili na pragu poraza;
9. igranje intelivizije s Bakijem;
10. oseanje da me eka blistava budunost.
Mojih deset najomiljenijih stvari sada:
1. pravi, stvarni, zvanini seks, onaj koji se rauna u svakoj
evidenciji;
2. da mi neko popui (nekad je to bilo pod brojem jedan, ali da se ne
laemo, dananje devojke to rade svakome);
3. upoznavanje devojke po prvi put na nekoj urci i flertovanje s
njom, tako da uspem da je nasmejem;
4. prijatno opijanje (za razliku od oajnikog pijanstva koje ve
ukazuje na postojanje problema), po mogustvu iste veeri kao i
redni broj 1, 2 ili 3;
5. masturbiranje uz katalog enskog rublja Viktorias Secret (Ako
nastavim da latim alatku, hoe li postati sjajna i istroena kao
bejzbol rukavica? I kad e poeti s transplantacijama penisa?);
6. kad mi slatka cura prie na urci citirajui neki od duhovitih
komentara koje sam napisao u nekom lanku (nikad se jo nije
desilo, ali bilo bi sjajno);
7. blejanje kraj uterovog bazena u Amagensetu, bez bacanja
predmeta ali i dalje uz citiranje Kedieka;
8. poziv za Dilanov koncert ili premijeru dobrog filma;
9. trideset minuta ekstremnog znojenja u sauni od empresa;
10. humoristiki odeljak Rendija.
Da vidimo. ta se nije promenilo? I dalje sam voleo dobru alu i dobar
orgazam. I dalje sam voleo filmove i, hmm, da vidimo, izgleda da mi sviaju i
bazeni. ta se desilo s nadom u budunost?
Na poslu sam proitao novine i napisao scenario za razgovor. Isplanirao
sam svoju spontanost do poslednjeg detalja. Napravio sam zabeleke. A
onda sam je nazvao samo da joj kaem ao. Nita nisam eleo. Ko, ja? Ja
sam samo bio sjajan momak koji je govorio zabavne stvari o temama dana.
Nisam je pitao da izae sa mnom.
101
Nazvao sam je i sledeeg dana, na isti nain. Zar nisam bio najbolji? Bio
sam drugar. Razgovarali smo o njenoj brai. Razgovarali smo o njenoj mami.
Razgovarali smo o raznim knjigama koje smo itali. Dobro. O knjigama koje
je itala. Nisam je pitao da izae sa mnom.
Onda smo priali telefonom jednog kinog petka u aprilu. Ta askanja
petkom popodne uvek su imala blagi prizvuk snenog opratanja: odlazila je
kui za vikend vozom u 20:52, i znao sam da je neu videti do ponedeljka.
Nisam je pitao o detaljima. Podrazumevalo se da se neemo viati
vikendom.
ta radi ovog vikenda? upitala je.
Nita posebno, odgovorio sam. A ti?
Sve po starom, rekla je.
Hoe da izaemo malo na vazduh? pitao sam.
Izgleda da je kia stala (jedini nain na koji sam to mogao da ocenim s ovog
sprata bio je da bacim pogled na ulicu sto pedeset metara ispod sebe: ako
nije bilo kiobrana, bilo je vedro), pa sam obukao plavi blejzer, onaj za koji
neki Dulijini vrnjaci misle da je seljaki, ali je po njenom miljenju bio
nekako retro-kolski-sladak. (Nisam joj rekao da sam kupio taj sako u
potpuno neironinom stanju, jer sam mislio da izgleda odraslo a trebalo mi je
neto to bih oblaio na sve ee i sve dosadnije nedeljne rukove mojih
oenjenih prijatelja.) Proetali smo niz Sedmu, celim putem do stanice Pen, i
razgovarali o Odri Hepbern. Doruak kod Tifanija bio je, naravno, njen
omiljeni film.
Sarada je mnogo bolji, rekao sam.
Taj mi se mnooogo svideo, odgovorila je.
Jesi li gledala Sabrinu?
Misli igrala je ulogu Dulije Ormond?
Ba smeno, rekao sam. A Dvoje za put?
Moj omiljeni manje poznati film sa Odri Hepbern: ali i taj je gledala. I
svideo joj se. Radilo se o ljubavnoj vezi Odri i Alberta Finija, duhovitih
mladenaca koji se potucaju bez para po Evropi ezdesetih godina. Odri je
nosila haljine od (jo neto to sam pokupio zahvaljujui druenju sa enama)
ivanija, to (kako me je nauila jedna od mojih devojaka) ne sme nikako
drugaije da se izgovara. Film je bio sav izmean u vremenu, skakao je
napred-nazad izmeu dobrih i loih trenutaka u njihovoj vezi.
102
Ba je kul kako taj film dri gledaoca sputenog garda, rekao sam.
Aha, odgovorila je. Time je ouvana sva misterija.
Misterija, rekao sam, razmiljajui o tome. Dobra re. Kad smo ve kod
toga.
Pokazao sam glavom prema prodavnici polovne robe preko puta.
Neee! rekla je, u svojoj najboljoj imitaciji devojke glavnog junaka
akcionog filma koji juri prema zasedi.
Hajde, rekao sam. Tatici trebaju sijalice.
Danas sam bio osrednje obuen za Njujoranina ali tu sam se oseao kao
kralj Monaka ili tako neto. I tu, meu kupcima, oseao sam se daleko iznad
minimalne prihvaene visine za odraslog mukarca. Siromanima nije
nedostajao samo novac. Moda je trebalo tamo da se zaposlim.
Izvinite? Ogromna Latino ena pedesetih godina koja je minku nosila u
debelim slojevima. Kolica su joj bila puna svega u porodinim pakovanjima
najjeftinije marke. Bila je umorna od ivota.
Dulija i ja se nismo osvrtali na nju, ali poela je da me vue za rukav.
Izvinite, radite ovde? upitala je s nesigurnim naglaskom.
Pogledao sam Duliju.
Da, odgovorio sam.
Moram da pronaem hranu za bebu, rekla je. Onaj momak, deko, kae
da je ovde, ali ne kae gde ovde. Traim deset minuta.
Ne znam gde se to nalazi, rekao sam.
ta?
Pored nas je proao klinac u crvenoj kecelji sa pitoljem za cene. Kretao se
kao da je na tokovima.
To je on, povikala je ena. Izvini! Izvini!
Klinac nita nije uo. Sklanjajte se s puta. Imao je pitolj za cene.
Ispruio sam ruku.
Tom Farel, regionalni komercijalista, rekao sam. Deremi?
Klinac se ukopao, zaprepaen, kao da sam mu proitao misli a ne karticu s
imenom. Da?
Moe li da pomogne ovoj finoj gospoi? Treba joj hrana za bebe.
Tamo je...
Deremi. Kako se preziva, Deremi?
Karns? Sad je ve izgledao uplaeno. Saznao sam mu prezime.
103
Uini mi uslugu, nastavio sam. Odvedi je tamo i pokai joj. Setiu te se
kad budem delio novogodinje bonuse.
Klinac, oigledno, nikad u ivotu nije dobio novogodinji bonus. Naravno,
nije ni bilo verovatno da e ga dobiti.
Ovuda, rekao je klinac, i klisnuo du jednog rafa.
Hvala, rekla je ena i poslala mi poljubac.
Dulija mi se smeila.
To je, rekla je, bilo sjajno.
Vratili smo se u kancelariju i imali ceo lift samo za nas. Zauzeo sam
strateku poziciju u jednom uglu, s rukama iza lea. Ona je stajala u uglu
preko puta. Hteo sam da je zgrabim. Ona je htela da bude zgrabljena. Lift je
bio opremljen kamerama. Stajali smo mirno i smeili se. Nakon nekog
vremena poeli smo da razmenjujemo grimase. Lujka. Tip iz Sling blejda.
Vojvotkinja koja pada u nesvest. Ljigavi starter. Ding. Vrata se otvorie.
ao! rekla je i odskakutala iz lifta. Bukvalno je odskakutala, i saplela se
malo. Ni na ta. Jesam li ti rekla, napomenula je, da pleem?
Vratio sam se do svog radnog stola ali nisam je nazvao. Kad je otprilike
dolo vreme da se krene kui, pretvarao sam se da urim da zaponem
fenomenalni vikend, mada mi je rokovnik zapravo bio prazan sem plana da u
petak uvee posetim Karin i Majka, nekad autonomna ljudska bia koja su
sad govorila stvari poput: Mi ne volimo takve filmove (o filmu Bugi noi),
Nikad nismo uli za njih (o grupi Radiohead, ili bilo kojoj drugoj posle
Thompson Twins), i (krajem prole godine) Mi smo trudni.
Telefon. Njeno ime na displeju.
Hej, rekao sam.
Hej, rekla je ona.
elim ti sjajan vikend, rekao sam.
I ja tebi... odgovorila je.
uo sam te tri takice, napomenuo sam.
Pitala sam se, rekla je, da li bi voleo da rua sa mnom u nedelju.
A moj uvek uznemireni mozak poeo je prijatno da prede od zadovoljstva.
Samo se pitala da li bih voleo seks sa njom u nedelju.
Moe u kafeu aba? upitao sam.
Oko podneva? upita ona.
Vidimo se tamo, rekao sam.
104
Pogledao sam na sat: prvi je proao; jo etrdeset dva i po sata slatkog
iekivanja.

Taj dan je stigao. Skoio sam iz kreveta u osam, i podigao roletne s
treskom. Seks je izvodio solo na bubnjevima kroz moje vene. Puls mi je
tukao u ritmu: seksSEKS seksSEKS seksSEKS. Umio sam se (seks).
Oprao zube (seks). Istuirao se (SEKS! SEKS! SEKS!). Obukao odeu koja
je govorila: ni sluajno ne oekujem seks. Farmerke (paljivo sam ih
omirisao miriu li seksi). ista majica. Ofucana, oputena koulja dugih
rukava preko nje. Otkopana. Neobavezna, nekako. Kolonjska voda? Ne. Pa,
moda samo malo. Tap, tap. Nju, nju. Previe! Poturio sam jedno po jedno
uvo pod esmu. Usled ega mi je voda potekla niz vrat, pa u majicu. Ali,
bolje da ne miriem ni na ta nego na momka koji nosi nakit.
Stigao sam s malim zakanjenjem. Ona je kasnila jo vie. Kola su jurila
kraj mene vlanim ulicama. Kasnila je deset minuta. Petnaest. Stajao sam na
uglu, namrgoeno razmiljajui: ako me opet bude ispalila, ja u... Ja u joj
brzo oprostiti i nastaviti da joj govorim kako je lepa. Mogla je da mi radi ta
god je htela. Ne bih smeo da joj dozvolim da to shvati. Ali, neu biti u stanju
jo dugo da se krijem. Stvari e od danas biti drugaije. Imau svee
skovanu devojku. I Njujork vodom natopljen, prepun prljavih bara,
bespotrebno sve i vlaan Njujork u aprilu? Njujork e biti osveavaju
poput peperminta. Kao i ja. A s tom devojkom bie nalik na ispiranje due.
Skinue se sav emotivni kamenac.
Stigla je. Ispetljala se sa zadnjeg sedita taksija.
Izvini izvini izvini izvini! rekla je. Stvarno je teko nai taksi po kii.
Nije problem, rekao sam, ljubei je u obraz.
Hoemo li? upitala je.
I uli smo. Razgledali smo jelovnik kad je prela pogledom preko mene.
Dakle, rekla je, tako izgleda vikendom.
A kako izgledam? upitao sam.
Jo uvek prilino dobro, rekla je.
Osetio sam polagano gibanje u krilu. Jeli smo malice bre nego to je bilo
potrebni, priali ni o emu.
ta bi htela da radimo? upitao sam. Ima buvljak preko puta. Kupovina
105
stvari koje su drugi odbacili. Da, ba zato smo bili tu.
U stvari, pomalo sam umorna, rekla je tanjiru.
Hoe li da dremne?
Mogla bih da dremnem, obavestila je koulju.
Krv je poela da mi se sliva iz mozga. Bila je potrebna drugde.
Raun? rekao sam konobaru.
Hodaj polako, govorio sam sebi dok sam je vodio u moj brlog. Samo smo
etkali. Protezali noge. Divili se cveu koje se pojavljivalo na malenim
ograenim travnjacima oko drvea. Preterano doterani ljudi vraali su se
kuama iz crkve. Naivci. Verovali su u Boga. Ja sam verovao u seksi male
plesaice.
Uopte nije bilo urbe. etiri bloka. (Deija kolica su bila tako spora.
Obili smo ih.) Prosto smo uivali u danu. (Par se drao za ruke. Hodali su
sredinom trotoara kao da je njihov. Skrenuli smo na ulicu. Zagazili u malu
baricu.) Da, mogao bih sate da provedem lutajui besciljno. (Ovaj to
dogira samo to nije trao unazad: provukli smo se izmeu njega i fasade,
ups, malo koe sljutene s lakta, ma u redu je.) Tri bloka. Dan je bio tako
divan za etnju. (Mislio sam da su momci na rolerima manijaci za brzu
vonju. A ipak je delovalo kao da sustiemo onog tipa u tesnoj sportskoj
odei.) Dva bloka. Da, ja i moja devojka samo traimo popodne (sapliui se
preko pasa i dece). Poslednji blok. Jesu li svi u ovom kraju popili est
sedativa uz kafu ili je danas praznik sporog kretanja?
Paljivo, paljivo. Nisam joj obavio ruku oko struka. Nisam je poljubio
dok smo ekali zeleno svetlo. Samo smo gledali pravo ispred sebe,
zaobilazei bare. Na Brodveju je Ljubav jo uvek bila otvorena. Popeli smo
se etiri sprata do mog stana. I.
Sela je na kau. Ja sam otiao do muzikog stuba. Pustio sam Murrnur. I
mada mrzim da budem od onih koji tvrde da je prvi album najbolji, u ovom
sluaju je to tano. Izuzev pesme Radio slobodna Evropa, koja je bila
najgora ali istovremeno i prva, pa sam je uvek preskakao.
Oboavam ovaj album, rekla je, sklapajui oi.
Seo sam pored nje. Relativno blizu. Drugarski blizu. Nisam je dodirivao.
Samo sam sluao.
Majki kae: Budi uveren da to nee dugo trajati.
Hodoae je tako sjajna pesma, rekla je.
106
Najbolja pesma sa albuma?
Savren krug.
Nadao sam se da e to rei, izjavio sam. Zna, nisam sluao taj album
pre prve godine koleda.
Samo me je pogledala.
A ja sam se priseao posebno izvikane emisije koju sam jednom gledao na
kanalu Argument. Zvala se Gafovi. Bila je to emisija koja je prikazivala
snimke izabranih politiara kako daju izjave zbog kojih e se kasnije kajati.
Kad god je ta emisija zapazila neki neprimereni komentar, na ekranu bi se
pojavio ogromni crveni balon na kojem bi pisalo GAF!. Jedan od momaka
iz ekipe je rekao da se gaf definie kao trenutak u kojem politiar koji
oajniki izbegava istinu, sluajno otkrije u ta zaista veruje.
Oprosti mi, Oe, jer sam napravio gaf. Pomisao, uznemiravajua pomisao:
ovaj album je za nju verovatno spadao u starije. Je li Majki Stajp bio njen
pandan Sinatri?
Hoe da vidi neke slike?
Da! rekla je.
Sve je to bilo deo plana. Slike su mi bile namerno neposlagane: sve su bile
u kovertima u kojima sam ih doneo kui, nabacane u gomilu na jednoj od
polica s knjigama. Ne stavljam slike u albume. Kad bih to radio, moglo bi se
tokom listanja primetiti da datumi iz proteklih nekoliko godina povlae ne
esto pitanje preklapanja devojaka. Sve je to sada bilo u prolosti. Kad se
stvari budu sredile s Dulijom, taj (veoma redak) problem koji sam imao s
drugim devojkama, nestae. Najlepa devojka na svetu bila je tu na mom
kauu. I ekala.
Uzeo sam tri bezazlena koverta koja sam sino stavio na vrh gomile, nagnan
lascivnim mislima. Uprkos (stvarno skoro nepostojeem) pitanju preklapanja,
ispostavilo je da je bilo deprimirajue lako nai koverat potpuno bez
devojaka.
Pokazao sam joj neke sladunjave slike na kojima se igram s bebama mojih
prijatelja. Mene na venanjima prijatelja. Mene kako se glupiram u dvorogom
vikinkom lemu kao Elmer u crtau s Dukom Dugoukom. Mene u
sveanom odelu. Sve slike su paljivo bile odabrane da prenesu poruku: Ja
sam zabavan ali i pouzdan, popularan i voljen, puno sam putovao i pun sam
iznenaenja. Bio je potreban ceo jedan CD i malo preko toga da prelistamo
107
sve slike. Ponovo smo sluali etvrtu pesmu kad sam vratio slike u spavau
sobu.
To je bilo zabavno, rekla je. Kao: Tom Farel, Istinita holivudska
pria.
Majki kae: Priaj o strasti.
A onda je poelo ljubljenje.
I onda je poelo dodirivanje.
I onda je poelo svlaenje.
Znao sam kad sam joj otkopao bluzu. Grudnjak. To nije bio grudnjak
namenjen za noenje. Bio je grudnjak za skidanje. Grudnjaci za seks su uvek
bili potpuno novi, ipkani, i crveni ili crni. (U naprednijim scenarijima mogu
biti i beli. Samo zaista upuena devojka zna kakav efekat beli grudnjak ima
na mukarce. Prvi grudnjak koji ugledamo je obino beo: mamin. U stara
vremena donji ve je po saveznom propisu bio beo. I tako svaki beli grudnjak
vraa uspomene na taj prvi sluajni pogled dok se mama presvlaila, ili onaj
fascinantni momenat kad ga ugledamo u zabranjenoj fioci s veom.) Ovaj je
bio jarko, nevaljalo crven.
Jesi li ovaj seksi grudnjak obukla zbog mene? upitao sam.
Nasmejala se. Ali, nisam u tonu! rekla je.
Hajde da vidimo, izjavio sam. Zip. Bledo zeleno.
Nisam pourivao stvari. Zastala je na trenutak.
Poljupci su ti tako meki i neni, rekla je.
Nasmeio sam se.
Pratio sam tempo albuma R.E.M. Planirao sam da obradim jednu erogenu
zonu po pesmi. Ali, nisam mogao. To bi bilo etiri minuta. Do avola. Dok
smo stigli do Savrenog kruga, uzeo sam je u naruje i odneo do spavae
sobe. Pa, malo sam posrtao. Nezgodno je nositi devojku, znate? A i skoro
sam joj raspalio glavu o dovratak.
Bacio sam je na duek. Okrenula se i ekala, izluujue leei na stomaku
u onom seksi veu. Pogledao sam je. Njene gaice bi trebalo da imaju etiketu
s upozorenjem: Panja: Devojka u kojoj e upravo uivati je vatrena.
Ovo e biti neverovatno. Ovo nee biti ni nalik ni na ta to je bilo. Samo.
Znate kako svi misle da imaju smisla za humor, da su dobri vozai, i sjajni u
krevetu? Kad razgovor zamre na nekoj urci, nikad ne uspevam da se setim
dobrog vica. Doiveo sam tri ne ba male saobraajke do svoje dvadeset
108
pete. I...
109
SUBOTA, 14. JUL
Ali, to je bilo pre otprilike etiri meseca. Danas je njen plesni nastup. Ustao
sam rano. Nisam eleo ovaj dan. Da li bismo mogli da preemo na sledei,
molim?
Sabrao sam se nesigurno. Leeran, ree moj ampon. Vienamensko
reenje, ree moje sredstvo za ienje kontaktnih soiva. Totalna
kontrola, ree moj gel za kosu. Kul, ree moj dezodorans. Nisam dostizao
nivo oekivanja mojih kozmetikih preparata.
Zamiljao sam kako sedim pored njega u prvom redu, sav pristojan. Onda
sam zamislio kako njega obuzima ljubomorni bes zbog mene, kako vie na
Duliju i odlazi vritei u no na svom dvocilindrinom Hjundai Maskretu iz
1986., to bi Duliju poslalo pravo u moje naruje.
Otiao sam u cvearu po rue s dugakim stabljikama. Da li bi crvene bile
previe jasan signal? Odabrao sam ute, rue opreza, rue sa sporim
dejstvom. Rue koje su me podseale na njen uti kaput. Tip me je ubedio da
uzmem i staklenu vazu uz njih. Veoma in. Sve zajedno me je kotalo ezdeset
osam dolara. Nije me bilo briga.
Rekla mi je da bih mogao da prespavam kod njenih roditelja, pa sam
spakovao kratke pantalone i majicu za spavanje i ist donji ve, a kad sam
ve preturao po fioci s veom... vidi, vidi, ta je to? Zdravo, drugari od
lateksa. (I s njih bih mogao askom da obriem prainu.) Nikad nije bilo na
odmet imati jedan (ili pet!) uz sebe, je 1 tako? Uzeo sam par komada i poeo
da ih pakujem u torbu. Onda sam ih vratio u fioku: ta bi bilo kad bi ih
zatekla kod mene? Moda bi delovalo malo pretenciozno. S druge strane,
kakve su bile anse da e ta osoba koja nikad nije zabadala nos u tue stvari,
poeti da pretura po mojima? Poeo sam da ih vraam u torbu. A onda sam
pomislio: mogunost da budem zateen bez kondoma trebalo bi da bude moja
poslednja briga u ovom trenutku. I tako se vratie u fioku.
U metrou sam sedeo s ogromnim buketom u krilu, zaklanjajui erekciju.
110
ene su me gledale s odobravanjem. S klimanjem glavom i smekom.
Momak je svojoj dami nosio lepo cvee. Mentalna zabeleka: dobar nain za
upoznavanje devojaka? Sve to treba da uradim jeste da svake subote
pljunem ezdeset osam dolara i vozim se metroom ceo dan. Naravno, kad bi
me neko upitao, cvee je za moju majku. Ne, nije joj roendan. Kupio sam
ih... onako.
Prelepo cvee, rekla je jedna ena na peronu stanice Grand central.
Plavua s lepim oima. Pa dobro, imala je pedeset godina. Vie akcije od
toga nisam imao cele nedelje.
I tako sam napustio Njujork i odvezao se vozom u Ameriku. Onu Ameriku
koja je gledala CBS. J.C. Peni. Ameriku suvenirskih tanjira. Ameriku dnevne
televizije. Ameriku nalepnica na branicima. Ameriku samousluga kraj puta.
Salata i kosilica za travu. Lajmske bolesti i megamarketa.
Imao sam slualice na uima. Pripremao sam se za izazov. OK Kompjuter
od Radioheada. To bi stvarno bila prava muzika za seks. Onda sam se setio
njenih rei o tome koliko voli taj album. Ili je moda bila voljena uz taj
album. Pokuao sam da ne razmiljam o tome. Nisam uspeo.
U glavi sam ponovo putao omiljene trenutke s Dulijom. Kad smo u Sviftu
razgledali duboks dok je ona traila Riki nemoj da izgubi taj broj a moja
ruka otkrila njen struk pa sam je privukao i poljubio u kosu. Mmm, rekla
je. Ba lepo mirie. U glavi sam vrteo spisak stvari koje su se tog dana
nale na ili blizu mog tela. ampon. Regenerator. Malo sapuna ispod mike.
Dezodorans. Pokuavao sam da rekonstruiem svoj miris.
Pa, onda u Ruskom samovaru. Bilo je jedanaest sati. Oboje smo bili dobro
raspoloeni. Pili smo votku s limunom, renom, kokosom, lubenicom. Popili
smo mnogo votke. Nije jela nita pre toga. Otkrivali smo tajne a onda se
vaarili u taksiju. Nije htela da svrati do mene pa je produila dalje. Kasnije
mi je rekla da se diskretno nagla i povraala izmeu sedita dok ju je taksista
vozio do kue. Bilo joj je previe neprijatno da mu kae. Povraanje je za nju
bilo sramota. Rekao sam joj da odsad elim da misli na mene svaki put kad
povraa. Nasmejala se.
I onda posle dodeljivanja nagrada Drutva knjievnih kritiara. Vee je
obeavalo potpunu dosadu, i jednom za promenu je neto opravdalo
oekivanja. Ceremonija se odvijala u sumornoj maloj sali srednjokolskog
tipa na Pravnom fakultetu Njujorkog univerziteta. Nijednu od pomenutih
111
knjiga nisam proitao. Nisam video nikog poznatog na urci posle. A knjiki
ljudi su runi mali trolovi. Savreno sam se uklapao. Ali, rano sam otiao i
pozvao je iz govornice te vetrovite, martovske veeri, nepravedno hladne za
polovinu marta. Jo je bila na poslu. Spremala se da krene. Je li bila za pie?
Jeste. Rekao sam joj da emo se nai u nekom uglaenom baru po imenu
Misterija na Zapadnoj etrdeset osmoj. Bilo je to jedno od retkih iole kul
mesta u blizini nae firme. Ispalila me je. ekao sam je pola sata, i
razmiljao: Da je pozovem na mobilni? Ali, nisam imao sitno za telefon.
Morao bih da odem do anka. Da zamolim jednu od konobarica da mi rasitni.
Izgledao bih kao idiot. Kao momak kojeg je devojka ispalila. etrdeset pet
minuta. Niko ne eli da bude ono to u stvari jeste. Konano sam skupio
petlju i nabavio sitninu. Nazvao sam svoju telefonsku sekretaricu. I uo
sledeu poruku:

Hej, uh, ja sam. Verovatno sam idiot jedanaest sati je i. Ja.
Nisam uspela da pronaem lokal koji si mi predloio, pa. Sam. Otila
u Zapadnu etrdeset osmu. Ali. Niko nije uspeo da mi pomogne da ga
pronaem. Pretpostavljam. Da. u. Otii. Kui. Stvarno mi je ao. Jer
si verovatno proveo dosta vremena, razmiljajui o tome kako sam te
opet ispalila. to nisam! Moe li me pozvati? Na mobilni? Na kuu?
Kad bude uo poruku? I, uh, samo mi reci da me ne mrzi. ujemo
se uskoro. ao!

Preslatko. Poezija. Ljutnja je samo skliznula s mene. Nazvao sam je na
mobilni.
Taj bar je teko pronai, rekao sam. Ima natpis. Ali, mali je. Pravilo u
Njujorku je: ako eli puno muterija, sakrij bar.
Ba sam idiot, rekla je, veoma nervozno. Ne mogu da verujem.
, duo, rekao sam. U redu je. Nai emo se ispred. Jugoistoni ugao
etrdeset osme i Osme. Moja je greka to sam odabrao tako zabito mesto.
Pet minuta kasnije stajao sam na uglu etrdeset osme i Osme. Tamo se
nalazila garaa za parkiranje. Bilo je ledeno. Bila je polovina marta!
Beskrajna zima 2001. Gde li je sada? Pogledao sam du Osme. Pogledao
sam du etrdeset osme. Obmotao sam al oko vrata. Navukao sam
rukavice. Neto me je nagnalo da se okrenem, prema ulazu u garau iz
112
etrdeset osme.
armantno mi se prikradala na vrhovima prstiju u utom kaputu suvie
tankom za tu hladnou. Imala je izraz lica kao iz crtanih filmova. Ja sam bio
Elmer. Ona je bila Duko.
Taj sledei izraz lica. Uhvaena! Osujeena! O, ne! Obuhvatio sam je u
vrst zagrljaj, podigao i stegao najjae to sam mogao i tako smo se vrteli.
Smejala se i smejala. Narode, stigao je veeranji rezultat za nadmetanje u
srei. Svi ostali momci bili su u konkurenciji za drugo mesto.

Izaao sam iz voza u Junom Norvolku. Nije bila na peronu. Bila je na
donjem nivou, u glamuroznim, holivudski prevelikim, crnim naoarama za
sunce i haljini od teksasa, od onih koje nemaju rajsferlus pozadi (proverio
sam). Samo se navue preko glave, na golu kou. Nije nosila grudnjak.
Izgledala je neverovatno. Izgledala je kao enciklopedija seksa.
Zdravo! rekla je uz onaj njen polusmeh. Dulija je ba bila ljubitelj
nervoznog smeha. Popunjavao joj je sve praznine, i svetlucao nad stalnom
blagom neprijatnou postojanja. Propela se da me sestrinski poljubi u obraz.
Uh!
Tek tada je primetila ta sam drao u rukama. Ogromnu staklenu vazu
umotanu celofanom, sa malim dodatnim cvetiima u sporednim ulogama, i
cela stvar je izgledala prilino impresivno.
Auh, rekla je. Uz onaj njen nervozni smeh.
Naao sam ga u vozu, rekao sam.
Au, odgovorila je. Reenice su joj postajale sve krae.
Stvarno, rekao sam. Prava srea to ga je neko tamo ostavio.
Upoznao sam njene roditelje (tata je bio tmuran, mama zadihano emotivna) i
brau (sedamnaestogodinju sveznalicu i veoma zbunjenog brucoa). Videlo
se da je ova porodica bila poprite vie borbi nego ceo Medison skver
garden. A i vie cirkusa.
Vidi ti to! rekla je mama. Veoma ik. Gde si to nabavio?
ta, cvee? Naao sam ga u vozu, odgovorio sam. Zar nisam bio
armantan u skromnosti? Ali, pomislio sam: Trebalo je da donesem i neto za
mamu. Uvek donesi neto za mamu. Sem ukoliko je Dulija od onih
devojaka koje se namerno zabavljaju sa momcima koji e sraunato iritirati
113
majinsku polovinu roditeljskog para.
Mlai brat se uetao u sobu, tinejder koji je upravo krenuo u kolu u
Viskonsinu. Al. A1 nije mnogo govorio.
Pred mene su izneli itav banket: flourescentne plavozelene tanjire za
jednokratnu upotrebu, i ae u istom tonu. Punu rasko rafa u samousluzi,
arhivu raznih suhomesnatih proizvoda. Plastine viljuke i noevi bili su
providni, upadljivo teki, kao da prenose poruku: ovo je kvalitetan escajg za
jednokratnu upotrebu. A za pie: imali su est litara popularnih gaziranih
pia. Veina je bila bez kofeina. To je bilo u redu. Krv mi je vrila, ivci su
mi se prili u dubokom ulju, hormoni su mi odzvanjali poput gonga dok se
jedna poruka prenosila kroz moj nervni sistem: DulijaDulijaDulija. Razvio
sam zavisnost kao od kafe, samo goru: ne samo da mi je trebala svakog jutra
kad ustanem, nego i svake veeri kad legnem u krevet.
Jeli smo dimljenu unku i raeni hleb i askali sa bakom i tetkom, koje su
se upravo pojavile. Obe su bile ponosne, krupne ene sa borama urezanim u
gumeno tkivo lica. Tako e, dakle, Dulija izgledati za trideset godina. Prema
tome i ne bi bilo tako strano kad ne bih bio s njom, je 1 tako? Sve vreme
sam to sebi ponavljao. Moralo je biti istina.
Mama (Zovi me arlot!) zujala je okolo, donosila led, dodavala flae
soka, skidala foliju sa mesnih preraevina. Bila je jasno prisutna tokom
itavog obroka. Povremeno bi se zauo rikoet njenog glasa iz plastificirane
kuhinje. U jednom trenutku, sela je i pojela rolovano pare kobasice, ali je
odmah ponovo nestala na nekom tajanstvenom zadatku.
Tata je sedeo u elu stola i vakao. Nije rekao ni re.
Posle ruka, razgledali smo porodine albume s fotografijama i zbijali ale
na raun Dulijine frizure iz srednje kole. Zaulo se glasno lupanje na
vratima, kao da je pred njima Frankentajnovo udovite.
Brat Geri, student, otvorio je vrata. Zauo sam: Zdravo, Duejn.
Zdravo, Duejn. Obino nikome nisam eleo zlo u ivotu, sem kad sam itao
masonske zabeleke iz koleda.
To zdravo, Duejn odjekivalo je kroz celu kuu. Oigledno ovde nije bio
stranac. U stvari, ponaao se kao da je dolazio ve sto puta dotad.
Duejn je priao da poljubi Duliju; ponudila mu je obraz i nelagodno ga
potapala po leima. Bar nee biti ljubljenja preda mnom.
Duejn je bio visok, petnaestak centimetara vii od mene. trkljavi krele,
114
sav u laktovima i kolenima. Pretpostavljam da bi se devojkama veoma
svideo njegov izgled, ali hajde da ga razloimo na delove. Imao je sasvim
obinu smeu kosu i plave oi i lice upadljivo bez humora, lice koje je
podsealo na rolat s mesom. I nosio je minuu; ne naroito zanimljivu.
Liila je na one male krune spajalice koje su stavljaju na nove kljueve
nakon narezivanja. Koji to heteroseksualni mukarac 2001. godine nosi
minuu? Nosio je plave farmerke i zelenu majicu; patike. Uobiajeni
automehaniarski izgled.
Dobio je pozdravni poljubac u obraz od tetke i bake i mame, i jo jedno
oputeno Zdravo, Duejn od tate, kao da je bio rado vien gost a ne princ
tame. Ponaali su se prema njemu kao da im je zet. A ja sam bio onaj
nesueni, onaj kojeg je srea napustila.
Duejn i ja smo se odmerili.
Tom Farel, rekao sam.
Mrtio se na mene. Kakvo ti je to ime?
Pa, irsko.
Pijani krompiroljubivi duneru, govorile su njegove oi.
A kako se ti preziva? upitao sam.
Fajnberg, odgovorio je agresivno.
O, ne! Jevrejin. Verovatno je bio prilino pametan. I zabavan. A otac mu je
verovatno bio kardio-hirurg a ne majstor za klima ureaje.
Braa su pozvala Duejna da bacaju frizbi. Kao da su to ve stotinama puta
radili. Bili su prijatelji.
Hoe i ti? upitao je Duejn.
Da vidimo, da li sam eleo da bacam frizbi sa tipom koji je vodio ljubav s
mojom enskom? Ne naroito. Godinama ve nisam bacao frizbi. Mogao bih
ga loe baciti previe puta, a trudio sam se da u drutvu devojaka ne radim
nita u emu nisam bio dobar.
Duejn se nije pridravao te filozofije; na primer, priao je i kad nije imao
ta da kae. Razgovori iziskuju odreenu koliinu banalnosti dok se ne otvori
dizna za duhovitost. Kod njega se sve sastojalo iz banalnosti: guve u
saobraaju, vremenski uslovi, kad je ustao, ta je jeo za ruak (matzo fupu
kod majke; sa zakanjenjem je slavila neki jevrejski praznik, ispostavilo se).
Bio je dosadan tip, precizno odmeren i pravljen po meri za dosadno
predgrae, tip stvoren samo iz jednog razloga: da bude predmet izbegavanja.
115
Odakle si? upitao je.
Iz Rokvila, u Merilendu, odgovorio sam.
Dao sam mu vremena da mi uzvrati na to. Meutim, nije imao komentara.
A ti? rekao sam.
Pifketavej, ree on.
Molim?
Pifketavej, Nju Derzi.
Volim nazive gradova u Nju Derziju, rekao sam. Ho-ho-kus?
Uihavken?
Nasmejala se.
Kad pogleda mapu, sva imena su apsurdna. Jesu li osnivai tih gradova
bili gomila potpuno nalivenih maloumnika? Verovatno postoje i gradovi s
nazivima Diksmauken ili Tu-tu-tuus.
Dulija je zabacila glavu od smeha. Duejn ju je pogledao popreko. Tako je,
drukane. Izbaci sam sebe iz igre.
Zapravo, rekao je Duejn, to su indijanski nazivi. Nimalo nisu smeni.
Izraz na njegovom licu bio je strog, ustar, ozbiljan. Koliko neduhovitih
Jevreja ste sreli u ivotu? Ne raunajui profesionalce, one koji se muvaju
ulicama u potpuno crnoj odei koja je govorila pogledaj me, ja sam
Jevrejin.
Gledali smo slike sa proslave maminog pedesetog roendana. Dulija je
izgledala seksi u majici bez rukava s dubokim V izrezom, stidljivo je
nazdravljala ili se zavitlavala s braom. Na svakoj slici, Duejn se motao
negde u pozadini, uvek s istim izrazom na licu: ja sam pouzdan, ja sam
stabilan; ja imam motku u dupetu.
Na jednoj slici Dulija, s jezikom koji je epilepdno virio iz usta, nespretno
je pokuavala da uhvati frizbi izmeu dva opruena dlana.
Uvek tako pokuava da ga uhvati, rekao je Al, odmahujui glavom.
Kakva gracioznost. Kakva poza, rekao sam. Da nisi sluajno
plesaica?
Uuti! Udarila me je u rame.
Stvarno bi mogla da iskoristi ovu sliku, nastavio sam. Mogla bi od nje
da napravi poster za olimpijadu za hendikepirane.
Zar to nije tvoje omiljeno mesto za muvanje devojaka? upitala je.
Pokuao sam. Ali, konkurencija je bila previe otra. Pobedio me je jedan
116
paraplegiar.
A kako su tvoji duhoviti komentari proli kod gluvih riba?
Onima s govornom manom nije se ba svidelo kad sam im rekao da su
mutave.
Vidi, a ba sam mislila da si strunjak u toj oblasti.
Kad smo ve kod toga: Duejn nije izgovorio ni re. Besno je gledao as u
mene, as u nju. Mama je okrenula sledeu sliku na gomili: to je bila ona
para vredna. Dulija u toplesu, kako jurca svuda po plai, u uzrastu od oko
etiri godine.
O Boe! uzviknula je. Mama!
Nala sam ovu pre neki dan, rekla je arlot veselo. Ubacila sam je u
gomilu dok ste ruali.
Ba je lepo videti da se neke stvari kod tebe nisu mnogo promenile tokom
godina, rekao sam.
arlot se nasmejala. Oduvek je bila ravna kao daska, nadovezala se. To
svakako nije nasledila od mene! A onda je, da bi naglasila svoje rei,
poloila ruke na sebe. Namestila ih za inspekciju. Da. Bilo ih je teko
promaiti.
Dobro, rekla je Dulija, dajte mi kesu za povraanje.
Bila si tako slatka, rekla je arlot.
Bila? upita Dulija.
Napravili ste jednu kopiju i za mene, naravno? pitao sam arlot.
Duejn je utao. Plan je bio da joj pokaem, jedan na jedan, da sam bolji u
svakom pogledu; dobro, moda jeste izgledao malo bolje od mene. Ali, izgled
nije presudan I mada je bio mnogo vii od mene, ja sam bio mnogo vii od
Dulije. U razgovoru, nije mogao da se poredi sa mnom. Mora da je
primetila. Zasmejao sam je bar pet-est puta. A Duejn se samo mrtio.

Svi smo se zajedno odvezli na njen nastup: tata medved, mama medved, zet
medved i ja, medved koga su jedva podnosili. Predstava se odvijala u sali
srednje kole. Duejn mi je na putu do tamo naturao banalnosti poput majke
koja nudi slatkie. Pokuavao je svaku reenicu da zapone sa sad, to u
njegovom sluaju nije bila pametna strategija.
Fad, ime se bavi u novinama? upitao je.
117
Fad, koliko fi dugo ve u novinarftvu? upitao je.
Fad, koji je poflednji film koji fi gledao? upitao je.
Poeleo sam neto da zapalim.
Ni u jednom trenutku me nije upitao: Fad, jefi li imao feks fa mojom
devojkom? Iako su mu sledee injenice bile poznate:
1. Kupio sam joj skup buket, sa staklenom vazom;
2. Sat vremena sam se vozio vozom da bih gledao gomilu plesnih
amatera kako se sudaraju sa scenografijom i meusobno;
3. Skoro je nikad nisam gledao pravo u oi kad smo svi bili zajedno.
A ipak me nita nije pitao. Kakav je on novinar, taj tip? Novinar iz
provincije; tip koji prekucava vesti a da ni ne podigne slualicu, novinar koji
ne pita ono to ne eli da sazna.
U sali sam razgledao mutni fotokopirani program. Neveti crte solitera koji
sijaju u noi. iroka, detinjasta slova najavljivala su POZDRAV
NJUJORKU.
Predstavu je priredila grupa ljudi koja je ivela na ezdesetommutnoj
udaljenosti od Njujorka. Mada su bili u pravu. Ovde je ta metropola
izgledala podjednako egzotino kao i Bangkok.
Zavesa se podigla. Momak koji je stajao ispred bine je ak stavio plou na
gramofon. Ploa je krala kroz zvunike zaostale iz korejskog rata.
Scenografija se sastojala od skupa kartonskih dekoracija privrenih na
zadnju zavesu: malo neravne crvene jabuke od metar i po prekrivene
ljokicama. Deset belih zvezdica u klinastoj formaciji sa strane. Veliku
jabuku sam ukapirao. Zvezde su me zbunile. Po dve za svaki okrug?
Prvi ples je bio uz pesmu Njujork, Njujork. Plesaice one u prelaznom
periodu, etrnaestogodinjakinje pomerale su usne uz rei pesme.
Pokazivale su nagore ka Bronksu i nadole ka podu.
Jo numera izgubljenih u vremenu. Pozdravite mi Brodvej. Dajte mi
Menhetn. Svaka numera trajala je neprijatno dugo, sa reprizom. Bucmaste
igraice gazile su se a devojice i domaice su bile neobjanjivo udenute
meu ono malo devojaka koje su znale da pleu. Niko ni sa kim nije bio u
sinhronizaciji dok su skakutale preko bine. Jedna taka je imala i eire:
skinule su ih, pa vrtele na prstima. Legle su na lea i uperile debeljukaste
118
noge uvis i zavrtele eire na stopalima. Igraice su postepeno gubile eire.
Bina je uskoro bila posuta njima. One kojima je ispao eir nastavile su da
izvode taku sa zamiljenim eirima, to je svima na bini olakalo stvar.
Moda su tu ideju mogle jo malo da proire: na primer da devojke i publika
zamisle da je predstava izvedena, i da svi odemo na pivo?
Pogledao sam program. Dulija je nastupala tek u drugom inu.
Prvi in se sastojao iz sedamnaest taaka.
Okrenuo sam se ka utljivom Alu.
Mogu li ovde da dobijem neto za pie?
Ima aparat za vodu, rekao je.
A aparat za konjak?
Slegnuo je ramenima. Nisu ga doticale moje rei. Dulija mi je jednom
rekla: Volim Ala. Al je isti ja. Morau da poradim na tom deku.
U pauzi smo svi izali napolje na topli proleni vazduh. Sunce je upravo
zalazilo. Vazduh je imao onaj svei miris predgraa. Kao da neto ovde
zaista i raste.
Fad, rekao je Duejn, jefi li ikad bio na nekom naftupu?
Sedeo sam pored njega na niskom betonskom zidiu. Tata je poeo da
aska sa Dulijinom drugaricom iz plesne grupe, Karlom, koja se nedavno
verila. Prihvatio sam se igre i pohvalio je Nula zapeta nula dva, hvalila
se.
Izmeu Duejna i mene pojavio se veliki mrav. Zdrobio sam ga cipelom.
O neee, rekao je Duejn uasnuto.
Dulija je izala u ogavnoj crveno-crnoj, plastinoj, veernjoj haljini, u
haljini koja je vritala iznajmljeni kostim.
Znam, rekla je pre nego to je bilo ko stigao da progovori Zar ovi
kostimi nisu najgori?
Pokai nam piruetu, rekao sam.
Posluala me je. Haljina je imala otvorena lea. Ta-da, rekla je, i
slegnula ramenima.
Uestvovala je u sledeoj taki ali ju je tek maloas nauila. Imala je blagu
tremu. Uz to, odea na njoj bila je krajnje zapaljiva. Sela je na zidi preko
puta onog na kojem smo bili Duejn i ja, podjednako udaljena od obojice, i
zauzela neutralnu pozu.
Duejn je bio posesivni pipka. Skoio je boing! i posadio se pored nje.
119
Stalno joj je gladio ruku, stavljao joj dlan na lea, privlaio je blie. Ponekad
se opirala. Ponekad nije. Pokuao sam da popriam s tatom, koristei
periferni vid da mi nita ne bi promaklo. Dulija je primetila jo jednog
mrava pored sebe na zidu i ustala zgaeno. Duejn ga je veoma lagano
pomerio sa zida uz pomo jednog lista. Rehabilitovao ga. Uslovno ga pustio
na slobodu. Pretraio sam tlo u nadi da e mi se ukazati prilika da ga
sluajno zgazim kad budem ustajao.
Ispod otvorenog zadnjeg dela njene haljine virile su seksi ukrtene bretele. I
upravo na tom mestu, sad se nalazila Duejnova ruka. Nisam gledao, ali sam
gledao.
Razgovarao sam o sluaju Majkrosofta s Dulijinim ocem. Nisam gledao.
(Pipkanje, trljanje, dranje.) Razgovarali smo o recesiji, o njegovom poslu u
oblasti prodaje kompjuterskog softvera. Razgovarali smo o sportu, a ja nisam
gledao u njih. (Hvatanje, milovanje, dapanje.)
Vratio sam se na svoje mesto pred drugi in. Jeste li ikad videli svoju
devojku, devojku koju najvie volite da gledate, kako plee? Na bini je bilo
oko petnaest devojaka za numeru Nema biznisa kao to je ou biznis
dvadesetetvorokaratni cirkon. Dulija je bila meu njima. Bila je obuena u
plastiku. Ja sam bio na sedmom nebu. Malo je iskoraila. Ruke su joj se
njihale sa etvrtinom takta zakanjenja. U jednom trenutku, skrenula je
udesno kad je trebalo da skrene ulevo, blago se sudarila sa Karlom i
zakikotala. Uivao sam u svakom sekundu. ta je sve umela da uradi s
nogama, nain na koji je izvijala lea. Kakva teta. To telo, nou rezervisano
za ukajueg ljubitelja mrava.
Koreografija te numere bila je tako neverovatno smena da uopte nisam
bio pripremljen za taku koja je sledila. U programu je bilo navedeno
etrdeset plesova, ali sledei je bio jedini za koji je ona uradila koreografiju.
Muzika je bila kul, udna i instrumentalna, i imala kul, udne kostime seksi
tesne majiice, iroke alvare. Pola devojaka bilo je u crvenom, a pola u
plavom. I dok se Dulija kretala i uvijala i trala i vrtela i stajala na jednoj
nozi s drugom uperenom u pravcu bogova, dobio sam nagovetaj onoga po
ta sam doao, nagovetaj razloga iz kojeg je Dulija bila Dulija: misterija.
Za pet minuta sve e biti gotovo i bina e biti preputena grupi
etvorogodinjakinja koje pevue uz pesmu Srea, iz arlija Brauna.
Ali, u tom trenutku Dulija je bila vie nego prelepa. Bila je sama sutina
120
lepote. Vlasnica patenta. Kao da sam pronaao Matisovu sliku na ulinoj
rasprodaji. Kad je zavrila, cela porodica je ustala i ponovo izala napolje. Ja
sam ostao jo neko vreme da sedim, sam.
Kad sam ietao napolje, svi su bili na okupu. I Dulija sa njima. Bila je
oputena i vlana od znoja a Duejnov stisak ju je napadao sa svih strana.
Vratili smo se unutra da bismo odgledali veliko finale, Jedan, iz Chorus
Line, i Dulija im se pridruila u zavrnici. Aplaudirali smo pristojno a
onda smo je saekali u hodniku. Duejn i ja smo stajali jedan pored drugog.
Sad, rekao sam, hoemo li ovo da reimo kao mukarci?
Samo to to nisam izgovorio. Nita nisam rekao. Samo sam ekao.
Fad, kakve knjige voli?
Bilo je vreme za malo istraivanja. Saznao sam njegov raspored na poslu
(radio je nou, te je zato Dulija uvek nekako bila slobodna uvee), saznao
sam da je planirao da je vodi u Meksiko u septembru (e, nee ako se ja
budem pitao, drukane), vodio ju je u Portugal prole godine. (Jedini put da
sam letela avionom, objasnila mi je postieno, one veeri kad smo se
upoznali.) Premotao sam film i mentalno preradio sve prie koje mi je o sebi
ispriala. Umesto ja, itajte mi. Ja ivim u 121. ulici? Ne, sudei po
Duejnovoj prii, na toj adresi su iveli mi.
Raspitivao sam se o njegovoj budunosti.
Trenutno je pokuavao da se doepa posla u gradu. Hteo je da pobegne iz
Konektikata. Ambicija mu je bila da postane tipian novinar za opte
zadatke, tip koji jurca za poarima i vreba u bunju, u jednoj od novinskih
kua metropole. Drugim reima, posao kakav sam imao pre mnogo godina i
koji sam prerastao pre mnogo godina. A oekivao je da je izdrava na nain
na koji je poela da se navikava (zahvaljujui meni)?
Dobro, mogao je da spava s njom i sve to, ali bio sam svestan nekih
injenica, nekih stvari koje su izronile iz dina i vina koje smo Dulija i ja
delili:
1. Hteo je da se oeni njom.
2. Ona nije bila sigurna da bi htela da se uda za njega.
Hoe li, upitao sam, onako prijateljski, uskoro da je zaprosi?
Zdravo. Vratila se Dulija. Zurio sam u nju. Sad je na sebi imala
121
svetlucavi crveni top, tesno pripijen, i suknju od teksasa. I dalje nije nosila
grudnjak, i jo uvek je izgledala fenomenalno.
Kako li smo joj izgledali, tako blizu jedan drugom u tako prijateljskom
razgovoru? Eto nas. Dva momka koja je prilino dobro upoznala. Da li nas je
pogledala i pomislila: ovaj je sjajnog ukusa, onaj drugi je dijetalni?
Duejn joj je priao. apnuo joj neto. Nasmeila se. A onda joj je predao
vienamensku estitku (estitam ti na posebnom uspehu) i grudvu zemlje
iz koje je virilo nekoliko uvenulih korova i jedna svea bela rada. Mora da ju
je iskopao iz zemlje iza kole. Ako nije imao ni dinara, mogao je da igra na
kartu siromatva i pokloni joj paljivo sastavljeni kola ili pesmu. Mrzelo ga
je da se potrudi, ili mu jednostavno nije palo na pamet.
Nasmejala se, potrudila se da ne izgleda prezrivo, i pokazala svima
estitku. Bacio sam pogled na njegov potpis. Ispostavilo se da se njegovo
ime pie na potpuno nejevrejski nain: D-W-A-Y-N-E. Neverovatno.
Postojao je nekakav plan da se grupa igraica i na bizarni ljubavni trougao
kasnije sastanu i proslave uz jedno pie.
Kad kree poslednji voz za grad? upitao sam
Mislim da ide oko jedan, rekla je Dulija.
Kod njenih je mama iznela jo jedan banket. Hladnu piletinu. Vozni red bio
je zalepljen magnetom za friider: poslednji je kretao u 23:07. Pogledao sam
na sat: 23:00.
Za koliko se stie kolima do stanice? upitao sam nervozno.
Za petnaestak minuta, odgovori Dulija.
O, ne. Svi su ljubazno poeli da se organizuju tako da meni bude udobno te
veeri: mogao sam da spavam u Alovom krevetu; poto je bio u nekoj udnoj
fazi, ionako je uvek spavao na kauu. Ali, tmuran oseaj je ve poeo da me
obuzima. Morao sam da gledam kako je Duejn prepipava. Morao sam da
gledam kako je ljubi. Hou li morati jo i da ih sluam kako to rade u
susednoj sobi? Potedite me kripanja, pomislio sam.
Nas troje smo krenuli prema kolima Dulijinog oca. Dulija je sela na
vozako sedite. Duejn je uzeo puku. Sjajno. Isplanirali su razuzdano vee.
Pokupili smo Karlu i Doa i uputili se ka hip delu grada, u jedan od onih
samozvano oputenih barova gde se pivo slui u plastinim aama, gde se
iz duboksa uje Bon Zovi a nestani momci urezuju svoja imena u drvene
stolove i pokuavaju bez kvalifikacija da se bave filozofijom subotom uvee.
122
U salunu smo svi uzeli korone i seli kod jo nekih igraica iz nastupa koje
su se sluajno pojavile. Ispostavilo se da je ovo jedini pristojan bar u kraju.
Zvao se Kolibica ili Brvnara ili tako neto.
Duejn je poeo da pria o hokeju. Mogao sam da pretpostavim. Za
ljubitelja hokeja, tip je bio genije.
Mene nekako vie interesuje koarka, rekao sam. Svia mi se onaj tim iz
Filadelfije. Kako se ono zovu?
Fedamdefet-eftai, rekao je.
A ko bee onaj njihov bek uter za kojeg svi kau da je sjajan?
Alen Ajverfon.
Tome? rekla je Dulija.
Priamo o sportu, odgovorio sam.
Lupila me je po kolenu ispod stola. Utinuo sam je za butinu.
A onda se desilo. Bez zezanja. Duboks. Onaj gitarski solo.
DAM-dam-dam-dam-DAM-dam.
Neko je pustio Jessies Girl.
I mene je opet poela da obuzima munina kad sam pomislio kakvi me sve
uasi oekuju kod njenih. Kua se sastojala iz prizemlja i suterena, s tri
malecke spavae sobe. Potedite me kripanja. O molim vas, molim vas,
potedite me kripanja.
Proveo sam ostatak veeri zurei u svoje pie, namerno se ne opijajui.
Povukao sam se iz razgovora. Do je nosio majicu na kojoj je pisalo
UPECAJTE SE NA KNJIGU U BIBLIOTECI CRVENA UDICA. Ispod je
bila slika ogromne ribe upecane, dakle i osuene, na knjigu, to je meni
delovalo kao odlian nain da se deca preplae od itanja. Do je sedeo
pored Karle. Oboje su upravo zavrili razgovore s drugim ljudima pa su se
pogledali. Ali, nisu mogli da smisle o emu bi priali. I tako su poeli da se
grle. Pretvorili su se u maenje i poljupce.
Pre nego to smo seli u kola da bismo se vratili do kue Dulijinih
roditelja, dala je Duejnu kljueve.
Ti vozi, rekla je.
Ponovo sam zauzeo poloaj na zadnjem seditu, a ovog puta je Dulija sela
kraj mene, portvovano zauzimajui naj neudobnije mesto. Butine su joj se
pripile uz moje. Karla je sela do nje s druge strane. Do je bio na prednjem
seditu. Dok smo skretali na raskrsnicama, Dulija se blago naginjala ka
123
meni. Mogao sam da osetim njen miris. Je li ona oseala moj? Jesam li jo
mirisao lepo?
U kui je Duejn prvi pojurio u kupatilo. Sudario se s Dulijom ispred vrata.
Vodokotli ne radi, apnuo je urno.
Vodokotli je verovatno najmanje komplikovana sprava u celoj kui. Nema
mnogo toga to bi moglo da se pokvari. Pritisnete ruicu. U rezervoaru je ta
ruica bila privrena za lanac, koji je na kraju imao gumeni zapua.
Zapua je zatvarao odvod. Kad se pritisne ruica, podie se zapua i voda
moe da potee iz rezervoara, niz odvod i pravo u klozetsku olju.
Skinuo sam poklopac s rezervoara. Lanac je spao sa zapuaa. Trebalo mi
je oko etiri sekunde da to sredim. Duejn ak nije imao dovoljno mozga da
ukapira da popravka vodokotlia zapoinje skidanjem poklopca. Nije bio
proseni glupan. Imao je diplomu vieg stepena iz gluposti. Taj bi mogao da
izgubi kartaroku igru koja se igra samo sa jednom kartom. S druge strane,
bio je dovoljno pametan da bude u situaciji u kojoj e videti Duliju golu,
prema tome za ovu kuu, bio je Bil Gejts.
Upravo sam vraao poklopac na vodokotli kad se pojavila Dulija s
aom vode. Pogledao sam joj oi i kou i kosu i telo. eleo sam au nje.
Srce me je zabolelo. Ne ono srcoliko srce, ono diznijevsko srce; ne, ve ono
pravo, pumpajue. Zalisci su mi brideli. Komore bubnjale. Potedite me
kripanja.
Zdravo, rekla je.
Popravio sam vodokotli, rekao sam. Ali, to nije bila sutina mojih rei.
Sutina je bila: Ja sam koristan mukarac! Umem da popravljam po kui!
Sutina je bila: Dri se jednog glupana a vizionar koji popravlja klozete
stoji pred tobom!
Aha, rekla je. Vau! Donela sam ti ovo.
Sa zahvalnou sam uzeo au. Mislio sam da je za nju. Ovo je bio njen
mali znak panje. Njen tajni signal. Ili, moda, najgora utena nagrada na
svetu.
Dulija me je odvela kroz hodnik do sobe utljivog Ala: bilo je udno, kao
da sam video svoju fotografiju od pre petnaest godina. Imao je jeftini dek
povezan sa skupim zvunicima. Na posterima su bili alternativni junaci, ljudi
s raznim dostignuima: Ajntajn, naravno. Brando, Gandi, Dobri momci, Karl
Sagan, Dim Morison i... Veliki Al iz Dana sree. Taj sam pogledao izbliza:
124
Alu od Ala. Bila je tu i gomila iseaka iz novina o povratku Dona Glena u
svemir, poster za Miller Lite i, savreno za nekoga ko ivi etiri i po hiljade
kilometara od Kalifornije, jo jedan koji je prikazivao Ron Jon opremu za
surfovanje. (Zar to nije bilo popularno osamdesetih? Moda se vraalo na
nekakav retro-ironian nain).
Ovo sam ja crtala, rekla je. Na plafon je bila zaljepljena deija slika
nacrtana flomasterima na paosu. Plafon je od poda bio udaljen samo oko dva
metra.
To je Karl Sagan, dodala je.
Stajao je na prozoru svemirskog broda, a u pozadini su se videle zvezde.
Jedna gumena ruka bila je savijena nagore da bi taj legendarni autoritet za
svemir mogao da mae na onaj malo iaeni nain tipian za deije crtee.
Nisam bio siguran da li ga je nacrtala pre petnaest godina ili jue, ali u
svakom sluaju, bio je savren. Uzvikivao je: porodica, starija sestra puna
ljubavi, toplina i bliskost i dvoje koji se tako dobro poznaju. Sve ono to ja
nisam imao.
Ba lepo, rekao sam, ali gledao sam u nju.
I jedan sekund smo tako stajali.
Vidimo se ujutru?
Klimnuo sam glavom.
Dulija je otila dole da se pridrui Duejnu, da spava u suterenu. uo sam
ih kako tiho razgovaraju.
Kad sam ugasio svetlo, fluorescentne zvezdice su zasvetlele na plafonu i
mislim da nikad nisam video neto tako mistino i prelepo. Sedam sati sam
gledao u njih, ekajui jutro. Oslukujui.
Ali, kripanja nije bilo.
125
NEDELJA, 15. JUL
ekao sam da ostali ustanu. Onda sam se uunjao u kuhinju, ja, stidljivo
udovite, to nemrtvo stvorenje s kojim bi svi vie voleli da ne moraju da se
baku. U ruci sam drao torbu.
Svi su dorukovali kifle i kafu, onako porodino.
Dulija je skoila na noge i stala pored mene. Nezgodno blizu. Nezgodno
daleko. eli li kiflu?
Od same pomisli, bilo mi je malo muka. eleo sam: tuiranje, istu odeu,
par litara vodice za ispiranje usta, ist kiseonik, san, transplantaciju tela,
uverljive dokaze da je jo nekom sem mojoj mami stalo do mene, bladi meri,
neto sa im bih sastrugao lice, dubinsku masau, malo seksa i hitnu pomo
da me iznese odatle. Ali, ne i kiflu.
eli li krofnu? upita Dulijin tata.
Nisam je eleo.
eli li kafu? rekao je Duejn.
Nisam hteo ni to.
Moram da idem, rekao sam Duliji na uvo.
Preturao sam vozni red po rukama. Premestio ga iz torbe u dep na
farmerkama u dep na koulji. Upadljivo sam posadio torbu na sred dnevne
sobe, to je bilo na oko metar i po od sredine kuhinje. Kua je stvarno bila
mala.
ulo se vakanje. ulo se srkanje. A ja sam se oseao zaista, zaista,
potpuno loe.
Voz kree za dvanaest minuta, rekao sam Duliji na drugo uvo.
I nali smo se u kolima. Uskoro u biti slobodan. Slobodan da doivim mali
nervni slom.
Nema mnogo saobraaja danas, prokomentarisao sam glupavo. Bilo je
nedeljno jutro u predgrau.
Ba je lepo od tebe to si doao, rekla je.
126
Razgovarali smo o njenoj brbljivoj majci i utljivom bratu.
I razmiljao sam: Ne bi mi to smetalo. Mogao bih da preivim to da joj se
vie ne sviam. Podneo bih to ivi s nekim drugim. Nita od toga me ne bi
preterano zabrinjavalo.
Samo kad bi nastavila da vodi ljubav sa mnom.
Kad smo stigli na stanicu, voz je ve bio na peronu. Zgrabio sam torbu i
spremio se da zbriem. Uurbano je otkopala pojas i primakla se da me
poljubi u obraz.
Nazvau te kasnije, rekla je zabrinutih oiju. Obeavam.
I nestao sam. Ugrabio sam deset minuta sna u vozu, ime se ukupni zbir od
petka uvee popeo na deset minuta. Kod kue sam meseario kroz dan jo
neko vreme a onda otiao do prodavnice, pravo do drugog rafa, na kojem su
stajali pivo, sokovi, ips, sosevi: zvali su ga raf broj dva ali zato ga ne
bismo nazvali pravim imenom? To je bio raf za usamljene. Mukarci bez
pratnje u demografskoj grupaciji od osamnaest do trideset etiri, unjali su se
i muvali tuda, teglei sumorne plastine korpe kao izgubljene male
Crvenkape kojima je promakla ansa da postanu vukovi. Ponekad sam se
pitao ta se nalazilo na drugim rafovima. to me je podsetilo. Trebao mi je
kornfleks.
Zvuci sa radija kao da su dolazili pravo iz kutije groica. Vidi ti to. Kad
sam bio mali, postojao je kornfleks sa groicama. Malim oaravajuim
zrnima slasti, boje bradavica u bledom moru krckavih pahuljica. Morali smo
da se pomuimo za ta zrna, da pecamo kaikom, morali smo da donosimo
odluke: da li pojesti sve odjednom? Raspodeliti bar po jednu u svaki zalogaj?
Jesti sve oko njih a ostaviti ogroman kreendo zrna za nirvanini kraj?
Danas moe da se kupi cela kutija samo groica. Dananja deca. Ne znaju
ta je nematina. Plus imali su Super Soakers. Plus devojice su danas
zapoinjale sa felacijom ve negde u etvrtom razredu. U moje vreme se
samo ukalo o takvima: sad je to praktino bila obavezna fizika aktivnost.
I dok sam razgledao robu, bio sam pod napadom radio-stanice. Znate da
vam se ne pie dobro kad ponete da ujete proroanstva na frekvenciji od
106,7. Svirao je Bred.
Bred kae:

Dao bih sve to je moje,
127
ivot, dom, srce svoje,
Samo da te dodirnem
Jo jedan put.

Ispustio sam konzervu artioke. Kad sam je podigao, konzerva je bila
ulubljena. Kad si u takvom stanju, onom Stanju, svaka pesma je o tebi.
Manilo, Dajmond, Fogelberg: ti ljudi su bili proroci. lagvort da ponem da
slinim.

Na putu do kue razmiljao sam o Veeri od pre nekoliko nedelja. Tadanji
plan bio je da umesto uobiajenog sastanka jela u restoranu, nekoliko pia,
jo nekoliko pia, pa jo nekoliko pia, i na kraju poziva za ponono
razgledanje mog stana bude jelo kod kue, pie kod kue, i gle: sita,
srena, pospana, pripita devojka ljupko nametena na kauu ve u pola deset.
Seks kriom a potom bi mogla, ako bi tako odabrala (dodue ne bih je
ohrabrivao) da se obue i nestane do ponoi.
Ovde operater, rekao sam kad je podigla slualicu. Imam ulazni
bezobrazni poziv za Duliju Brujar. Prihvatate li bezobrazluke?
Prebacite vezu, rekla je.
Je li elela da zgrabimo neto za jelo posle posla? Jeste. Sui? Ne. (Dobro
je. To je bio test.) Kinesku hranu? Hmm, moda. Italijansku? Italijansku. A
onda, kao da mi je tek palo na pamet kad sam se spremao da spustim
slualicu, upitao sam zato ne bi, mm, zna, veerali kod mene?
Hmm, rekla je.
Mada moram da te upozorim da bi ti rate za ivotno osiguranje posle toga
mogle biti znatno vie, rekao sam.
Hmm, ponovila je.
Ne bi morala nita ni da donese, nastavio sam. Sem aparata za gaenje
poara, naravno.
Nasmejala se.
U redu, rekla je.
Recimo u est? upitao sam.
U est.
Prekinuo sam vezu veoma zadovoljan, i samo umereno uasnut. Samo sam
128
jednom u ivotu spremao veeru za neku devojku. Nije ba bilo uspeno.
Besti je dola u stan koji sam delio sa trkljavim, bradatim manijakom na
Zapadnoj 106. ulici. To je bilo tokom mojih dvadesetih, u onom periodu kad
su se svima devojke pretvarale u supruge. Spremio sam zagorelu sabljarku. I
zagoreli hleb s belim lukom, zagoreli pasulj i zagorelu supu. Kuhinjski aparat
s kojim sam se najbolje upoznao bio je protivpoarni alarm. (Kod mene svi
recepti poinju na isti nain: iskljui alarm.)
Besti mi je tom prilikom oprostila. ak mi je i dala: nema granica enskom
saoseanju. Meutim, kasnije mi je savetovala da joj vie nikad ne kuvam
(niti bilo kojoj drugoj eni).
Dakle, te veeri kad sam Duliji ponudio veeru izaao sam s posla sa
odlunim kulinarskim odsjajem u oku. Ovog puta neu nita zabrljati.
Odakle poeti?
Ne samo da nisam posedovao kulinarske vetine, ve nisam posedovao ni
opremu. U mom ormariu su se nalazili jedna vienamenska inija za
supu/kornfleks/salatu, etiri omanja tanjira, puno besmrtne hrane hrane za
sklonita, uglavnom i itava armada aa. Nisam imao ak ni salvete.
Prva stanica nabavka platnenih ubrusa. O, da, i podmetaa u tonu. Jesu li
mi trebali drai za salvete? Da ne preterujemo. Tanka je linija izmeu
ukusnog i homoseksualnog.
Sledea stanica samoposluga. Pruio sam ruku ka korpi. Ne: uzeo sam
kolica. Poeo sam s povrem. Koja zelena salata je bila u trendu? Koja vrsta
paradajza je ove godine bila glavna zvezda?
Sledee jelo. Svei tortelini. Sa sirom, na pravi italijanski nain. Sos sa
votkom, volela je sos sa votkom. Da. I neki aperitiv? Sa dodatkom ruma za
damu. Onda do voa. Banane. Jabuke. Pa, jogurt.
Biftek. Dva ogromna komada. Da. Zato? Jer su bili skupi. Neka vidi da
baca novac.
Naravno, trebao mi je i desert. Neto lagano i ukusno a ipak neobino.
Sladoled od rajskog voa? Uzeo sam i onaj od kokosa za svaki sluaj. Po
jednu kuglu od svakog. A, da, i jednu kockicu irardeli okolade za sredinu
svake kugle. To se zvalo prezentacija.
Vratio sam se do voa i uzeo jedan sve limun. Tako, kad bi zatraila au
vode, stavio bih joj kriku limuna unutra. Veoma fensi. Ko bi tome odoleo?
Onda do kase. Red je bio kao za utakmicu Niksa. Ali, kretao se prilino
129
brzo. Samo jo nekoliko minuta i do avola. Hleb. Nazad do dela s
pecivom. Potroio sam dragocene minute gnjeei belim papirom,
pokuavajui da shvatim razliku izmeu francuskog hleba i i talijanskog.
Odabrao sam francuski. Bilo ta francusko asociralo je na seks.
Natrag u red. Postao je dui. Dok sam stigao do kase ve je bilo 18:12.
18:12! Uzeo sam taksi. Za vonju od svega tri ulice? Palio sam novac,
krvario novac. teta to nije to videla. Ali, nije vano. Planirao sam uzgred
da pomenem sve te gluposti tokom veeri. Na armantno samokritian nain.
Stigao sam kui. 18:18. Verovatno je ve bila i otila. Ne. Morao sam da
prestanem da razmiljam na taj nain. Istovremeno sam vadio rotilj koji mi
je mama kupila za Boi, prao povre i seckao paradajz. (Sranje. Zaboravio
sam da kupim jo jedan no za biftek. Nije vano. Dau ovaj njoj a ja u
biftek tiho da turpijam sa... ne! Bolje! Slatko, neodoljivo emo deliti no za
biftek! Dodavati ga iz ruke u ruku! Kao dvoje Pariana dvadesetih godina
koji preziru materijalno drutvo opsednuto escajgom.) He, he. Stavio sam
vodu da se greje za testo. teta to sam imao samo jednu erpu. Kako u
podgrejati sos sa votkom? Na isti nain na koji sam grejao samaki umak: u
istoj brzo opranoj erpi, dok je testo ekalo u mojoj jedinoj iniji,
poklopljenoj s tanjirom koji se oajniki borio da ne isputa toplotu.
18:26. Salata je bila gotova. Bifteci su izgledali kao da e im trebati uasno
mnogo vremena. Bili su dva i po centimetra debeli! A svaki je bio iste
veliine kao i rotilj, tako da je bilo nemogue da ih spremim istovremeno
sem da ubacim jedan u tiganj. U tom sluaju zasigurno e mi zagoreti i
uzgred, gde je ona uopte?
18:29. Telefon.
Hej, rekla je. Ja sam. Upravo izlazim iz metroa.
Super, odgovorio sam, premetajui paru iz kuhinje sa ela na rukav.
Samo me je zanimalo da li treba neto da ti donesem, rekla je.
Uguravao sam vadiep u moju najbolju flau crnog vina i gledao u zbrku
praznih kesa, sladoled koji se topio povrh friidera, podmetae i ubruse na
kojima su jo stajale etikete, mehurie koji su poeli da mrekaju povrinu
vode u erpi, salatu i paradajz iseckane i vraene u kesice u kojima sam ih
kupio poto nisam imao iniju za meanje i rekao: Mislim da je sve pod
kontrolom.
Kad sam spustio slualicu pomislio sam: sranje. Ona voli belo vino.
130

Vau, rekla je kad je ula u stan, koji je zapravo bio prilino uredan pola
sata ranije. Sad je izgledao kao da je eksplodirao multipraktik. Drago mi je
to se nisi previe namuio.
Blentavo sam se nasmeio.
I tada mi je pruila cvee.
Hvala, rekao sam. A ta sad kog avola da uradim s njim?
Ima li neku vazu? upitala je.
Ne, nisam imao vazu. Kakvi su to mukarci koji imaju vaze?
Imam neto bolje, rekao sam, preturajui po ormariu. Ovo e savreno
odgovarati.
ovak od ukusa, rekla je i ubacila ih u visoku pivsku au na kojoj je
pisalo PROLENI RASPUST U PANAMA SITIJU 1989. AKO NISI
MORTUS, TVOJ VIKEND JESTE! Nalila je malo vode i stavila cvee na
sims od prozora.
Salata, biftek, tortelini. Bio sam raupan i znojav tokom celog obroka.
Jurcao napred-nazad izmeu malenog stola i zamazanog poreta. U stvari,
nisam imao dovoljno tanjira za skup vei od jedne osobe. Pola obroka
proveo sam uurbano perui posue. Metiljavo je eprkala po mojoj gozbi.
Pojela jednu estinu bifteka. Mora da ovako izgleda biti mama, pomislio
sam.
Izvini, rekla je kad je uhvatila moj pogled. Predjelo me je prilino
zasitilo.
Jesi li ostavila mesta za desert?
Naravno, rekla je.
Dok sam sipao desert, ona je odabrala muziku. Hej, rekla je.
Automatic for the People!
Sjajan disk, rekao sam, pomalo razoarano. Zato nije predloila
Murmur?
Podigao sam salvetu i... sranje. Jebena nalepnica sa cenom. Kriom sam je
skinuo ispod stola, kao da e tako i s njene salvete nestati nalepnica.
Dakle, rekao sam uz najlepi osmeh kad je sela.
Je li sve u redu? upitala je.
Probaj ovo vino, predloio sam i sipao joj punu au.
131
Stvarno nisam oekivala sve ovo. Novi podmetai? Stvarno.
Ove starudije? rekao sam. Porodino naslee. Jo od mog dede
Ezikijela Farela.
Kad smo zavrili odvukao sam je od Everesta sudova u kuhinji (da, eto ih,
manje-vie svi sudovi koje sam posedovao) i seo na kau, poigravajui se sa
aom vina.
Vratila se do stola i samo gledala u mene. Sa udaljenosti od jednog metra.
Jednog kilometra.
Neko vreme smo razgovarali o grupi R.E.M. Pa o Cure, Radiohead i Nick
Drake i zato ne doe ve jednom da sedne pored mene?
Doi ovamo, rekao sam.
uter kae: Ne pitaj. Kai.
Prela je na kau. Poljubio sam je. Ljubio je jo malo. Neto u kuhinji se
sruilo s treskom. Trgla se.
Sluavka e to srediti, rekao sam.
Poloio sam joj ruke na struk, zavukao ih ispod suknje, pun ideja.
Zaustavila me je. Dvostruki udarac laktom po mojim akama. enski kung-
fu.
Grrr, rekla je, sagla se i prislonila glavu na moje grudi. Sedeli smo
zagrljeni neko vreme. Nedovoljno dugo. Izmigoljila se.
Stvarno moram da krenem, rekla je. Bilo je pola deset.
Majki kae: Svi nekad budu povreeni.

To je bilo pre dve nedelje. Danas sam se vraao iz prodavnice sa ulubljenim
srcem. Trebalo mi je neto da mi skrene misli. Kad bih imao problema sa
enama uvek bih se okrenuo onome to e zasigurno da zadovolji ula dok ih
istovremeno otupljuje. Neko vreme bih se oseao bolje, a posle toga bih se
oseao jo loije. Sledeeg dana uvek bih reio da to izbacim iz kue i nikad
ne upotrebim ponovo, ali znao sam da laem samog sebe.
Ono to mi je trebalo bilo je Blood on the Tracks, Dilanov tezaurus bola.
Moda svaiji. Stigao sam do Tangled up in Blue. Nije bilo problema, ta
pesma je ionako bila smena. (Bila je udata kad smo se upoznali/razvod je
usledio brzo. To me je oduevilo.)
Nije me nazvala.
132
Ni Idiot Wind mi nije predstavljala problem. ak mi je ta pesma dala
snagu, jer sam uo proroanstvo koje mi nikad ranije nije palo na pamet:

Nisi to znala,
Nisi mislila da se moe,
Ali na kraju je dobio rat,
Nakon to je svaku bitku izgubio.

Pravedno.
Nije me nazvala.
Zapravo, stigao sam skroz do If you see her, say hello. To je ona u kojoj
se uje kako Dilanovo srce pada na pod i kako ga gazi par visokih potpetica.

Suton, mesec ut, u glavi iz prolosti scene.
Svaku znam napamet,
Projurile su pored mene.

I tada se dogodilo. Bilo je kasno. Jo me nije zvala. Pukao sam i pustio da
poteku oni sokovi. Odakle li su navirali? Mora da se u mojoj glavi nalazio
veliki rezervoar slane tenosti jer je oluja trajala etrdeset pet minuta.
Podneu svaki teret. Platiti bilo koju cena. Ona je bila moj Vijetnam.
U jedanaest: telefon.
ao, rekla je. Ja sam.
ao, odgovorio sam, a glas mi je bio poput vlanog ljunka. Jesam li
zvuao oputeno?
Tek sam se probudila, rekla je kao da se izvinjava.
Vratila sam se u grad i legla da malo odspavam i, koma. Osam sati.
Deava se, rekao sam kroz suze. to manje budem priao, vee su mi
anse da savladam knedlu u grlu.
Izvini, rekla je. Moemo li nekad da odemo na pie?
Dobro, odgovorio sam.
Opet polusmeh, na onaj njen nain za popunjavanje praznog prostora. Nije
znaio: Ovo je smeno, nego: Nelagodno mi je.
Ali, kad je ve ispustila neki zvuk, razgovor je ponovo bio na meni. Morao
sam neto da kaem.
133
Mislio sam, rekoh tiho, da ne eli vie da me vidi.
Na kraju komedije koju budu snimili o ivotu u Njujorku 2001, pogledajte
spisak imena. Mene nee biti u glavnoj ulozi. Neu biti ni cinini drug, pa
ak ni anker broj dva. Ne, nai ete me ispod deset hiljada drugih imena,
pod ovek koji pravi gafove.
Bilo je to zbog Stanja. Onog Stanja. Nije bilo uzvieno. Vuklo je na dno.
134
PONEDELJAK, 16. JUL
Za ruak sam preskoio uobiajeni hranljivi obrok teletine i Ju-hua u menzi.
Umesto toga savakao sam jednu bezukusnu okoladicu i otiao u banju
bola. U salu stenjanja.
Zato sam odlazio u teretanu? Da bih bolje izgledao nag. Ali, evo
kompletnog spisak ljudi koji su me videli nagog od ljubavnog susreta sa
Dulijom:
1. Momci u teretani.
U sutini, skidao sam se pred crncima s masivnim pleima i rukama poput
balvana. Zar to nije bilo malo homoseksualno s moje strane?
U svlaionici sam skinuo odeu, pokuavajui ali, kao i obino, ne
uspevajui da spazim svoju alatku preko drhturavog, velikog pivskog
stomaka. Bacio sam pogled na strukove ostalih momaka: Gvoe. Cigla.
elik. Titanijum. Kad sam navukao majicu izgledalo je kao da sam folijom
prekrio iniju pire krompira. Ali, u dubini due znao sam da nemam viak
kilograma, ne ba. U stvari, bio sam tri mrava momka zarobljena u telu
jednog debeljka.
Uao sam u salu, koja je vrvela od misterioznog optimizma. Pitate se: zato
se mukarci i ene ne razumeju? Pogledajte teretanu, gde se, korienjem
identine opreme, ene nadaju da e postati sitnije a mukarci da e postati
krupniji.
Ova teretana bila je namenjena profesionalcima iz centra u tridesetim
godinama, i dok sam se rastezao, sa zvunika su tretali demografski
odgovarajui muziki kvizovi iz nae mladosti: Veruje li u ljubav? Ne.
Da li zaista eli da me povredi? Ne, hvala, previe sam okupiran
samopovreivanjem. Zabavlja li se ona sa njim? Grrr.
Ogromni tipovi tipovi u rastegljivim jednodelnim kostimima balansirali
135
su sa ipkama s kominim tegovima na oba kraja, nalik na one iz crtaa.
Savijali su kolena u niskim unjevima, a onda se teturavo uspravljali. Pa,
ponovo. To je izgledalo teko. Besmisleno, ali teko. Koliko devojaka je
upravo grickalo salatu i govorilo drugarici: elim momka sa ogromnim
miiima na donjem delu lea ?
Ogledala su stajala na svakom zidu, na svakoj strani svakog stuba. Liilo je
na kuu zabave, samo umesto zabave itaj kostolomne agonije. Svi su
disali i zveckali sa vlanom, napetom odlunou, ali zapravo su razgledali
oko sebe. Jo gore: pretvarali su se da vebaju da bi mogli da se pretvaraju
da razgledaju ostale da bi u stvari razgledali sebe. Svaki put kad pogleda u
ogledalo a ni na koju stranu ne moe da gleda a da ne gleda u ogledalo
vidi odraz iz drugih ogledala, koji odraava jo ogledala, i tako dalje, u
beskonanost. Mnogo vie mene nego to sam trenutno bio raspoloen da
vidim.
Mukarci su se zadravali kraj tegova, s majicama koje su s ponosom
reklamirale njihove poslodavce (Artur Andersen znai poverenje). Ja sam
se odvukao do klupe i osmotrio sjajnu, srebrnu ipku s neravninama koje
nisu imale nikakvu oiglednu namenu sem da naprave uljeve. Koje ste onda
mogli da pravdate dizanjem tegova ako bi ih neka devojka u baru primetila.
Nisam imao ni predstavu koju teinu mogu da podignem. Radio sam u
novinskoj redakciji. Kad sam poslednji put podigao neto tee od olovke?
Kad sam poslednji put gurao neto tee od oljice po stolu?
Jedan krupan momak i njegov vrat stali su iza mene dok sam gurao i
dahtao. Grudi su mu bile pneumatski napumpane. Imao je policu. uo sam
da su od uzimanja steroida rasle grudi, a da su se testisi skupljali na veliinu
suncokretovog semena. Ukratko, toliko bi vas pretvorili u mukarca da biste
postajali ena. I to je bila nagrada to brinete o svom izgledu. Kako se
usuujemo i da pokuamo? Samo devojke treba da izgledaju lepo. Mi smo tu
da bismo im se divili.
Zdravo, daso! rekao je. Da ti prihvatim ipku?
Podigao sam pogled. Ili mu je neto upalo u oko, ili mi je upravo namignuo.
Meunoje mu je bilo tridesetak centimetara od mog lica. inilo mi se da
ima pornia koji ovako poinju. Dord Majki je poeo da mulja preko
zvunika. (Kako je iko mogao da poveruje da je taj bio hetero?)
Nisam eleo da budem nepristojan. Ali, nisam eleo ni svedoke.
136
Ne hvala? rekao sam. I leao na klupi pokuavajui da doem do daha.
Stajao je pored mene i posmatrao me s osmehom na licu. Bilo je neprijatno
kao i veina mojih sastanaka.
Mogu li da upadnem?
Pesma: elim seks.
Naravno, naravno! rekao sam, preterano drueljubivo. Skoio sam na
noge, srean to u napraviti pauzu.
Skinuo je moje tanune tegie sa ipke koristei palac i kaiprst i vratio ih
na mesto. Dodao je mase veliine leteih tanjira s obe strane i skliznuo
natrake na klupu, gledajui pravo u mene. Sad sam ja stajao iza njega,
pokuavajui da ne gledam ni u ta.
Prihvatie? upitao je dok je zapoinjao sa guranjem i pumpanjem.
Dord kae: Seks je najbolji kad je jedan na jedan!
Naaaravno, rekao sam.
Brzo je podigao ipku dvanaest puta uzastopce, ali je do petnaestog puta
ve poeo da gubi snagu. Sad je bio trenutak da ja uskoim. Trebalo bi da
mu pomognem da je podigne taj poslednji put i da je smestim nazad na dra.
Meutim, kako su moje ruke bile mlitave a on je podizao priblinu teinu
Norveke, ve sam video da e stvar postati komina. U stvari, veoma dobro
je znao da nije ni trebalo da me pita za pomo. Ali, hteo je da bude fer.
Uloio je napor da odbaci predrasude na osnovu mog izgleda. Prihvatio me je
u miiavo bratstvo u nekakvom afirmativnom programu podrke slabiima.
Podigao je ipku otprilike za jednu etvrtinu cele razdaljine. Ruke su mi
bile ispod nje, spremne da prue pomo.
Ima je, rekao sam.
Uh. UH! rekao je on. Laktovi su mu poputali.
Uspeva sam, nastavio sam dok sam dlanovima obuhvatao ipku.
Au. AUUU! Sipka je prela jo pet centimetara. Pokuavao sam da mu
pomognem da je podigne. inilo mi se kao da je bjuik.
Stvarno sve radi sam, rekao sam izvinjavajuim tonom.
Isputao je glasne vokale. Znoj mu je liptao niz elo. Celim telom sam
pokuavao da podignem to udo (razmiljajui: kul, vidim vene na rukama),
ali njegovom pomoniku je trebao pomonik.
Snizio sam glas do muevne dubine. Hajde da ga sredimo. Pravi Li
Marvin.
137
I jesmo. to je bilo dobro jer sam poeo da oseam kako mi se miii na
podlakticama rasteu kao karamel u reklamama za snikers.
Ustao je i muki izduvao vazduh. Hvala, ortak.
Nema prob, odgovorio sam. Mi dizai tegova nikad nismo izgovarali
krajeve rei.
Ba je bilo kul kako si me naterao da sve odradim sam.
Jesu li miiavi tipovi bili dovoljno pametni da bi bili sarkastini? A ako
jesu, koje su mi bile opcije? Da ignoriem poniavanje, ili da ga izazovem na
tuu?
Zato sam tu, rekao sam.
Kad mi je okrenuo lea da bi na ipku dodao jo koji teg, otperjao sam do
zastraujue sprave pod nazivom lateralno povlaenje. Tu si sedeo
uspravno i povlaio ogromnu preku lancima zakaenu za hrpu tegova.
Izvukao sam marker i postavio ga blizu vrha gomile. Ne. Blie. Jedan lini
trener je vakao vaku naslonjen na oblinji sims, ruku prekrtenih na
grudima. Oi nije skidao s mojih. Nisam jo ni seo a ve je izraz na
njegovom licu govorio: Ne radi to kako treba.
Kako si, prostenjao sam.
Klimnuo je glavom, polako, jednom. Nije pomerao pogled.
I ponovo sam imao trinaest godina. Teretana u mojoj srednjoj koli.
Ponekad bih otiao do nje posle asa fizikog, nakon laganog tranja na
fudbalskom ili teniskom terenu. Teretana se nalazila odmah pored
svlaionice, tako da su momci tu svraali da odrade pokoju vebicu:
vannastavne aktivnosti za fiziki nadarene, kao to sam se ja pravio vaan
pisanjem vie sastava nego to sam morao. I tako bih se naao u teretani s
kapitenom fudbalskog tima, najboljim igraem bejzbol tima i jo nekoliko
igraa ragbija zarobljenih u svojim oklopima od miia. Odlazio sam tamo
samo da bih ubio vreme dok se ne isprazne tuevi, pod kojima nisam eleo
da prikazujem svoju stidnu Saharu pred desetinom adolescenata koji su
priali masne viceve, otimali pekire i veselo otkrivali svoje tropsko rastinje.
Nikad nisam razumeo zbog ega je blizina obnaenih genitalija osoba istog
pola, davala zeleno svetlo za takvo razuzdano ponaanje. Meutim, moje
oigledno neslaganje s time izazivalo je peorativne uzvike poput pederu,
to mi je delovalo ironino.
kolska rulja bi bez napora pomerala svoje solitere tegova ovamo i onamo
138
dok bih ja istezao listove. Butine. Ruke. Zglobove: ne zaboravi da ih rotira.
A da, i vrat, klati ga malo levo-desno. Kad vie ne bih imao ta da isteem,
seo bih i malo, patetino, vebao bicepse. I polako bi svi ostali prestajali s
vebanjem. Prili bi i oformili zid veselja iza mene. Svi do jednog bi
dobacivali neeljene primedbe.
ta to r...
koristi celo te...
odmara se posle svakog p...
nekakva telesna ma...
moj brat je tako dizao tegove, ali imao je jedanaest...
Misli da dobija dovoljno seksa? Podrugljivi smeh na sve strane. Ne bi
mi toliko smetalo da to nije govorio nastavnik fizikog.
Meutim lini trener na Istonoj pedesetoj ulici nije morao nita da kae.
Samo je prezrivo vakao svoju vaku.
Povukao sam ipku nadole prvi put dok me je posmatrao bezizraajno. Jo
jednom, pa jo jednom. Tihi zvuci navirali su iz mene.
Iiip, rekao sam.
Au, rekao sam.
Aiii, rekao sam.
Ne radi to kako treba, rekao je trener.
Stvarno? upitao sam, i pustio da mi preka isklizne iz ruke. Trrres! Glave
su se okrenule ka meni. Pogledao sam dijagram.
Ne, ovee. Mislio sam na te zvuke. Poptuno pogreno. Zna, nema ba
tako puno tegova na toj preki.
Zar ne bi trebalo da ohrabruje svoje klijente?
Slegnuo je ramenima. Nisi mi klijent.
Dakle: morao bih da unajmim ovog tipa da bih ga uutkao. Lini treneri su
kotali pedeset dolara na sat. Ovo nije bilo povlaenje. Ovo je bilo
istresanje.
A ta se to tebe tie? upitao sam uvreeno.
Klimnuo je glavom u pravcu mog ramena.
Okrenuo sam se: nekoliko bikova je spustilo svoje tegove i okupilo se u
apui polukrug oko mene. Ovo bi moglo veoma brzo da se pretvori u
Lutriju.
Gotovo! rekao sam, briui znoj sa klupe.
139
Istrao sam nekoliko napornih kilometara na traci. Dok sam stigao do kraja
bio sam potpuno mokar, kao da su me umakali u znoj. Maina je bila
prekrivena mojim izluevinama. Moji sokovi su verovatno poeli da
korodiraju zupanike. A i sasvim sam siguran da je malo mojih telesnih
tenosti odletelo i poprskalo onu slatku malu Azijatkinju na traci do moje.
Tek da bih neto radio dok doem do daha, pritisnuo sam dugme. Mera
kalorija. Sagoreo sam... treinu big meka.
Oteturao sam se do vage. Izgubio sam tri kilograma za nedelju dana. Zbog
toga su mukarci odlazili u teretanu: jer su vesti uvek bile dobre. Ako
dobije na teini, pomisli: poveao sam miie. Ako izgubi, pomisli:
skinuo sam salo.
Iz zvunika se ulo Ljubav je droga. Ne, Ljubav je bila apoteka. A
Dulija je bila apotekarka koja mi je izdavala vijagru, eter, spid, valijum,
heroin.
140
SREDA, 25. JUL
uter me je pozvao na veeru. Gde god poelim, rekao je. U restoranu Rao?
rekao sam. To je bio najekskluzivniji restoran u gradu. Bilo je oko dvanaest
mesta, koja su uglavnom zauzimale zvezde, mafijai ili neka kombinacija
navedenih. uter ih je nazvao, ali ak ni on nije imao takve veze, pa smo
odabrali klub Jejl. Na zidu su stajali sumorni potreti visine dva i po metra
nalik na neto iz Diznijeve Uklete kue, konobari su nosili ponizne mini-
brkove, a masivni stolovi od hrastovine bili su napravljeni kao za pijane
vikinge. Proseni uzrast lanova: pokojni. Mukarci su prikazivali vanu
kosu i ispeglane maramice. Njihove ene su imale ispeglana lica. Tehniki
gledano, klub je bio za sve one koji su ikad studirali na Jejlu (ili Dartmutu, ili
bili u bratstvu na DKE), ali zapravo je bio sklonite za ugroene vrste, za onu
manjinu u opadanju: neironine mukarce iz velikih korporacija koji su voleli
da askaju o stvarima koje su proitali u Inostranoj politici dok su jeli
dinstano meso i dinstani krompir, i zalivali ruak umerenim koliinama
alkohola.
uter je bio u elementu, dok je komentarisao sastav salveta, vanost vina,
izdrljivost sprave za krckanje raia. Povremeno je nabacivao apsurdan
britanski naglasak. Dok je on priao, ja sam pio. Priao je mnogo. Moda nas
je spojila igra sluaja, ali alkohol je od nas napravio prijatelje.
Kakav ti je meunoni saobraaj? upitao je.
Ima jedna devojka, poeo sam.
Stani, rekao je uter. Znam ta je u pitanju.
ekao sam rei mudrosti. uter e sve postaviti na mesto. uter je znao
sve. Otpio sam jo jedan gutljaj vina. Za snagu.
U pitanju je Perije, rekao je. Okrenuo sam se, a konobar mi je bio iza
lea. Naruio sam Pelegrino.
Osvrnuo sam se. Nesreni imigrant u sveanom odelu, sa sputenim
ramenima i vratom ponizno povijenim. Proveriu, gospodine.
141
I ponesi ovo sa sobom, rekao je uter, dodajui mu au.
uter je upravo vratio au vode.
Hoemo li upotrebiti malo vina? upitao je, otvarajui vinsku kartu. Bila
je veliine atlasa sveta.
Upotrebiti...? rekao sam.
Ma, daj! Sunce se ponovo raa?
Nameravao sam to da proitam, odgovorio sam. Ta izjava nije ba bila
istinita. Seam se kad sam kupio tu knjigu, ali nisam odmah poeo da je
itam; te godine je bilo mnogo dobrih emisija na televiziji. Otad sam je nosio
na odmore, trpao sam je u rance i torbe s puno optimizma i istinskom
namerom da je uzmem u ruke, barem da bih bio vien kako se pretvaram da
je itam u nekom egzotinom kafeu na Piaca Navoni ili ulici Kao San. Nakon
nekog vremena stekla je tako divan korieni izgled da sam smatrao da
uopte nema potrebe da je proitam.
U sutini, to je knjiga o piu, objasnio je uter. Samo to u njoj ima
toliko scena u kojima se pije da je morao stalno da smilja nove izraze za to.
Poput upotrebiti.
Dobra re, rekao sam.
Zar nije? Stvarno doarava vanost pia kao alatke. Mi ga ne
konzumiramo, mi gradimo pomou njega.
A povremeno i vozimo s njim.
Ako ne moe da podnese svoju porciju i odveze se kui bez nanoenja
tekih povreda drveu ili ljudima, rekao je uter, onda nisi mukarac.
Ponekad sam se pitao da li su uterovi saveti apsolutno najbolji koji bi se
mogli dobiti.
Zna, sem po pitanju frizure, dobro izgleda, rekao je sumnjiavo. Ne
tako dobro kao ja, ali.
uter je znao da dobro izgleda. iroka ramena, struk kao u devojke. Ruke
su mu bile masivne i miiave. Noge doterane zahvaljujui decenijama
fudbala. Koa mu je bila poput besprekornog mahagonija, a kosa do ramena
skupljena u rep. inilo se da nije ni svestan da je crnac. Skoro nikad to nije
pominjao. Kad bih prolazio ulicom s njim, pogled svake devojke bi se
prikovao za njegove oi. On bi im uzvratio osmehom. Ja bih, naravno, bio
nevidljiv. Jednom mi je rekao da nikad nije imao period dui od dve nedelje
bez seksa. To bi bila neverovatna izjava od bilo koga drugog koga sam ikad
142
poznavao. Ja sam jurio suknje; uter ih je sustizao.
Odea mu je bila italijanska. Njegov sat je kotao vie od bilo kojih deset
stvari koje sam ikad kupio, zajedno. Bio sam s njim kad ga je kupio, u
Firenci. Cifra u lirama liila je na broj telefona. Sa pozivnim brojem. uter ga
je platio AmEx karticom bez ikakvog razmiljanja. Bio je tako dobar u
matematici. Prilino sam uveren da nikad nije ni izraunao koliko ga je
platio. Na tom istom putovanju je kupio pidamu koja je kotala vie od mog
najboljeg odela.
Va Pelegrino, rekao je konobar, vraajui se.
uter je klimao glavom kao rimski imperator dok je konobar sipao vodu.
ta si to radio sa sobom? upitao je.
Poeo sam da vebam, odgovorio sam. Manje jedem.
Skini jo deset kilograma, rekao je. Moda ti dam nekog polovnjaka.
Odelo?
Zakolutao je oima. Devojku, rekao je.
Onda mi je priao o tome zato Britanci ne bi trebalo da ukinu Gornji dom.
Narednih etrdeset minuta. Bio je veliki pristalica klasnog sistema. Verovao
je da Amerika nikad nee biti zaista mona dok ne bude osmislila bolji nain
deljenja onih niskog porekla od monih. Kad je bio u Dartmutu, osnovao je
studentske novine koje su bile tako desniarske da bi ga verovatno uljudno
zamolili da se prebaci na neki drugi koled da je bio beo. Ali, pronaao je
mesto za sebe: reakcionarni rastaferijanac. 60 minuta je jednom imala prilog
o njemu. Imao je devetnaest godina.
Kad smo ve kod toga. Baci pogled, brale, baci pogled. Sugestivno je
nagnuo glavu u stranu.
Povremeno smo uter i ja prelazili na govor iz Paklene pomorande,
naroito kad smo pokuavali da sakrijemo svoje napaljenije momente na
pristojnim mestima.
Okrenuo sam se. Visoka plavua je projezdila u naslikanim farmerkama
koje joj nisu sasvim sezale do kukova. Bili smo u klubu Jejl, i
pretpostavljam da nije bilo prikladno otkrivati stomak, ali majica joj je jedva
dodirivala vrh pantalona. Zurili smo u otisak njenih tangi kad se nagla da
poljubi nekog matorca. Mogao joj je biti otac. A moda joj je i bio tatica. U
svakom sluaju, ubrzavala je njegovu blagovremenu smrt velikim poljupcem
od kojeg se doivljava infarkt. Moda je ak upotrebila i jezik.
143
To, rekao je, kao da smo celo vee o tome razgovarali, to se zove dupe.
Rrrrah! rekao je kuei, sa irokim osmehom.
uter je, kao i ja, bio mukarac-deak, samo to je on bio mukarac-deak
a ja mukarac-deak. Za razliku od mene, on je posedovao stvari. Imao je
kola (Rend rovera. Boje vatrogasnog kamiona. Veliine vatrogasnog
kamiona.) i ljubavno gnezdo u Hemptonu kupljeno od neke treerazredne
zvezde (sa zagrejanim bazenom, jezercetom sa abama, i 1,7 jutara zemlje
tako gusto okruene etinarima da se nijedna druga kua nije mogla videti ni
sa jednog mesta na imanju). uter nije odlazio na posao. Njegova radna etika
bila je: nije etiki raditi. Umesto toga je poeo malo ranije da koristi
nasledstvo, dvesta-postotno nasledstvo jedinog deteta jedinaca. Njegov otac
je bio kralj kupusa na Srednjem zapadu. Niste mogli da kupite kupus a da ne
utrpate novac uteru u dep. Kupus je stizao nezvan, i odlazio nedirnut, uz
svako jelo koje se sluilo u restoranima za velike porodice, u onima gde se
hrana slui lopatom. (Kad poelite da se posluite salatom, molimo ponesete
istu kofu.) Ko bi rekao da bi jedna od najmanje traenih namirnica na svetu
(Jo malo tog ukusnog kupusa s majonezom, mama? Ni sluajno.) mogla
biti profitabilnija od osrednjeg kazina?
uter je nekoliko godina radio za oca, ali njegova velika ideja skupi
projekat da se kupus ukljui u Grend slem doruak na kraju je pojela
nekoliko miliona u razvojnim trokovima. uterov otac je reio da e njegov
sin prazniti porodinu blagajnu manje alarmantnom brzinom ako bude bio
beskorisno uposlen (studirajui slikarstvo, istoriju, uestvujui u don-
kihotskim politikim kampanjama) i sklonjen na bezbednu udaljenost, u
Njujork. Dodue, uter je bio prilino kreativan po pitanju troenja novca:
jednom kad sam bio kod njega u stanu, upitao me je da li elim kafu. Moe,
rekao sam. Nazvao je kafi u prizemlju i naruio da mi je donesu, dok mu je
nemaki aparat za kuvanje kafe koji je kotao trista dolara, stajao u tunom
stanju pripravnosti na radnoj povrini od titanijuma. Njegov pas Alfa je pio
samo mineralnu vodu Evian. A jednom je ostavio ukljuen klima ureaj u
svom stanu na Gornjoj zapadnoj strani kad je otiao do Hempona na dve
nedelje. Namerno. Ne volim zaguljive stanove, rekao je prezrivo. Ja klimu
ukljuujem na po tri bedna sata, dok u glavi potajno prebrojavam kilovate.
Ako bude nastavio tim tempom, uter je sraunao da e ostati bez novca
negde oko ezdesete, ali puno puta se zarekao da e prevazii taj problem
144
tako to e se piem oterati ranije u grob. Umereno konzumiranje alkohola je
u stvari povezano s dugim ivotnim vekom, obavestio nas je Majk jednom
prilikom (mislim da nam je naglas itao lanak iz Vinske revije). Ali, kod
utera nita nije bilo umereno.
Dakle, ima jedna devojka, poeo sam ponovo dok je konobar oznojeno
vadio ep iz druge flae bordoa. Ispriao sam mu priu o vikendu mog
nezadovoljstva, izbacivi neprijatne detalje.
I koji ti je sledei potez? upitao je.
Ne znam. Jo malo da se motam oko nje, rekao sam. Moda e bliskost
dovesti do pristanka?
Dokle si stigao s njom?
Odreene stvari su se odigrale, rekao sam.
Dobro je, odgovorio je uter, gestikuliui desnom rukom, onom u kojoj
je drao au. Oko osam dolara vina prosulo se po podmetau. Ono to
treba da uradi jeste da joj kae koja je jebena igra u pitanju. Mora da
prestane da bude takav onja. Reci joj, vidi, taj tip je potpuni gubitnik i ta
koji kurac uopte radi s njim? Od njega nikad nita nee postati. On je
novinar u Konektikatu? Ma daj! Ne zarauje godinje vie od trideset tri! Taj
tip zvui kao glupan, zvui kao slabi, nee biti u stanju da je izdrava; nee
moi da je odvede ni na jednu kul zabavu!
Tako je, odgovorio sam. Ispravio sam se jo malo. Ja mogu da je vodim
na zabave. urke filmskih zvezda. Okupljanja ljudi iz muzike industrije.
Prezentacije knjiga. Gde e moi da upozna mnogo zanimljivih ljudi! I moda
napusti urku s nekim od njih.
Reci joj da nee vie da joj glumi jebeni otira i da e, ako ne otkai
tog retarda, naprosto nai neku drugu. Mora da joj stavi do znanja da ne
moe veito da te zamajava.
Nije mi se svideo tok ovog razgovora. Ali, zar nije bolje da budem na
mukama nego da uopte ne mogu da je viam?
Ne! Skupio je aku u pesnicu i posmatrao sam kao na usporenom filmu
kako je podigao pesnicu do ramena pripremajui se da tresne njome o sto, ali
je umesto toga tresnuo doteranog Meksikanca u stomak. Konobar se malo
zakaljao. uter se namrtio na njega kao da je hteo da kae: Zato si me kog
avola udario stomakom u pesnicu?
Za desert imamo pitu od blata, profiterole, rekao je konobar.
145
Ako ne bude htela da utne tog momka, onda e morati da joj pokae da
si jebeni mukarac! Je l ti nosi ipkane gaice ili ta?
Zar to nije prevelik rizik?
Pitu od limuna, od limete, sladoled...
Neki mukarci pene diskretno. Ali, ne uter. Kad on peni, tip dva stola
dalje mora da brie uterovu pljuvaku sa kravate.
Aha, rekao je konobaru. Sladoled. Moj prijatelj e TUTI-FRUTI!
Pogledao sam oko sebe nervozno, pitajui se da li bi homoseksualci mogli
tu poslednju primedbu da smatraju uvredljivom. Ali, ipak smo se nalazili u
klubu Jejl. Nije bilo verovatno da e neko ustati u svom otmenom prugastom
odelu i kravatom na takice i rei: Uh, izvinite, ja sam blagajnik amerike
Asocijacije za nastranu ljubav.
Biu mukarac, zakleo sam se, ili predvideo, obazrivo. Uvek sam mislio
da e se desiti neki odluujui momenat nakon kojeg u prestati da budem
adolescent. Meutim, zamiljao sam da u kung-fu zahvatima srediti nekog
lopova, ili moda skoiti u najudaljeniji ugao ragbi terena i uhvatiti
odluujui pas iz stratosfere.
Kad sam se dovukao kui s flaom i po vina u sebi, pogledao sam na sat:
bilo je 1:15,26. jula. Upalio sam kompjuter. Stigla mi je pota!

Poiljalac: monastvar
Predmet: cojka i dva stojka
Poiljalac: prodaja2001
Predmet: ELI LI $500 DNEVNO???
Poiljalac: vrue
Predmet: NEVEROVATNO!!! CURA I KOZA
Poiljalac: estitke.com
Predmet: Srean roendan, TOME FARELE!
Klik. Klik. Klik. Otvorio sam tu poslednju poruku.
Datum: 26.07.01 00:01
146

U poruci je bila karikatura pareta torte u koje je bila zabodena sveica.
Tekst je bio ispisan smenim, stripovitim slovima:

Poslali bismo ti tortu, ali plaili smo se da ce se lag zalepiti za ekran.
Sve najbolje, estitke.com

Sad su kompjuteri imali automatske programe za slanje automatskih estitki
automatskim klijentima. Kad bih podesio raunar tako da automatski
odgovara na te poruke, mogli bi potpuno da se ree onog ja u svemu. I
onda bi dva kompjutera mogla da uu u beskrajnu petlju estitanja: Hvala
za roendansku estitku. Hvala na zahvalnici za roendansku estitku.
Hvala to si odgovorio na moju zahvalnicu za tvoju roendansku estitku.
Zar lepo ponaanje nije meu onim beskorisnim stvarima koje kompjuter
moe da izbaci iz upotrebe? Ali ne, bankomati izbljuju dvadesetice i prikau:
Bilo je pravo zadovoljstvo usluiti vas. Kompjuteri su nas doveli jedan
korak blie potpunoj feminizaciji amerikog naina ivota. Sad moramo i
roendane da pamtimo. Jer koji bi izgovor mogao da upotrebi ako
zaboravi? Jao, izvini, nisam te smatrao dovoljno vanom da bih te upisao u
Yahoo! rokovnik.
Te bih mogao da postavim nekoliko pitanja oko toga zato me niko nije
pozvao da mi poeli srean roendan. Ali, nisam eleo o tome da razmiljam
u tom trenutku. Bio sam umoran. Bilo je dva sata ujutru. Sutra je novi dan.
147
ETVRTAK, 26. JUL, 8:55
Greka. Isti jebeni dan.
148
ETVRTAK, 26. JUL, 9:05
Obavezna proslava roendana u zadnjoj sali Langansa. Bilo je dogovoreno
da emo tu prostoriju koristiti samo do devet, kad je trebalo da je ustupimo
grupi Vol stritera eljnih iivljavanja koji su unajmili trbunu plesaicu za
neki svoj tulum. Pozvao sam skoro sve ljude iz svog adresara u kompjuteru.
Oni koji su se pojavili, doveli su ljude koje nisam poznavao. Ko su bili ti
ljudi?
Ugazio sam u guvu s lanom frivolnou, s neiskrenim veseljem. Bilo je
oko sedamdeset gostiju. Moj stav o urkama bio je da treba pozvati puno
ljudi koje jedva poznaje, koji e doi i videti mnogo drugih ljudi koje jedva
poznaje, i poeti da veruju da si veoma popularna osoba; ako svi misle da si
veoma popularan, zar to i nisi, na neki nain? Elektronskim putem pozvao
sam 140 osoba, ukljuujui i neke ije sam vizitkarte uzeo na urkama
iskljuivo da bih mogao da ih pozovem na svoju urku da bi me oni onda
pozvali na svoje urke.
Da bih mogao da sreem devojke.
Lizi je bila moj par za veeras. ak mi je dala i poklon: roman u mekom
povezu. Nisam imao nameru da ga proitam. Ve sam gledao film. Deset
minuta nakon to smo stigli pronala je jednog polu-Nemca s kojim je
zapoela razgovor. Sedeli su i razmenjivali recepte za nicle ili priali o
pilhoznama ili tako neto. Trebalo je da bude moj ukras. Trebao mi je
slatki za ruku, oklop za ruku, da imam ime da se branim kad se Dulija
pojavi. Sreom, svi su mi kupovali melem za moje Dulijom-okrnjene ivce,
a svaka aa usiljene bezbrinosti klizila je lake od prethodne. Sve je
izgledalo mnogo lepe u izmaglici, zar ne?
Dobro popunjeni lik jurnuo je kraj mene brzinom koja je govorila da bih
mogao zadobiti otiske cipela na leima koulje ako bih pokuao da ga
zaustavim. Najopasnije mesto na kojem je ovek mogao da se nae u
Njujorku bilo je izmeu ednog pisca i anka. Pruio sam ruku u sredite
149
mutnog i uhvatio ga za lakat. Ilaj! rekao sam. Ba mi je drago to te
vidim!
Tome! rekao je. Srean roendan! Sklanjaj mi se s puta! Za njegovu
levu ruku pridravala se Hilari, koja je izgledala fenomenalnije nego ikad.
Samo se nasmeila i klimnula glavom. I skliznuli su u masu u potrazi za
piem.
U tom trenutku pojavio se Rolo, sa oima namrekanim od smeha.
Nasmeeno je lebdeo kroz kakofoniju kao da ga je nosio zvuk ovacija koje je
samo on mogao da uje. Odjednom me je obuzela duboka i trajna ljubav
prema njegovom osmehu i treperavom tabloidnom srcu.
Ave, rekao sam, uradivi neto veoma nejasno sa rukom to je podsealo
na mahanje, salutiranje i bezobrazni pokret, o, teturavi vitee mranih
vetina.
Plati mi pie, mome, ja sam vorc, rekao je. Vikni turu. Bio sam
dobro podmazan, ali ak i ja sam mogao da ocenim da je bio pijan kao klen.
Bilo je oigledno po nainu na koji smo se sinhrono klatili. Prelepo, zar ne?
Da viknem? Evo. TI, JEBENO KRTO KOPILE! Nasmejao sam se
sopstvenom tosu. Nekoliko zabrinutih pogleda okrenulo se ka meni.
Tvoj dan, ti plaa, rekao je Rolo.
Tako je u Engleskoj, odgovorio sam. Ovo je sad potpuno drugaija
zemlja. Dobili smo rat. Pisalo je u svim novinama.
Hajde, mome, ta je ono ekspir rekao? Za aicu viskija, dau ti jedan
dobar savet.
To je bio Keni Roders.
Tako je, ree. ekspir, Keni Roders. Obojica pisci, skribomani,
mastiljavi majmuni poput nas. Nazdravimo im.
Slukinjo, rekao sam, polako maui iznad glave klasinoj vojvotkinji
pia s Menhetna u bodiju i konoj suknji. Konobari ce su bile nobles ovog
grada: sjajno su izgledale, bile su dovoljno glupe da je bilo mogue da su im
roditeji bliski roaci, svi su ih se plaili, i zaraivale su vie od bilo koja tri
pisca koja sam poznavao, zajedno. Prekasno sam se setio da sam uo negde
da kelnerice stavljaju ricinus u pia ako se ne ponaate lepo prema njima, ali
zar cena dobrog klistiranja nije bila 150 dolara u boljim banjama?
Tako je, Bingo, malo tenosti za obojicu, rekao je Rolo. Zar ti ne
zarauje mnogo vie od mene?
150
Pa, imam enu, zna?
Ko ti je kriv?
Ma hajde, ne budi takav seronja.
Devojka se probila kroz guvu, gledajui me popreko.
Lepa moja, rekao je Rolo, namigujui upadljivo. Srean rad. A kad e
da poradi na meni?
ekala je, i pri tom izgledala kao da bi volela da moe puckati vakom.
Ovaj gospodin proslavlja godinjicu svog roenja, rekao je, i pristao je
da podnese trokove. Dva dupla dina s ledom. A ta e ti, Zimbo?
Din i tonik, odgovorio sam. Promukan, ne promean. S maraskino
vinjom.
I neto za tebe, rekao je Rolo devojci dok se okretala da poe. Dobacila
mu je vragolasti osmeh preko odlazeeg ramena.
I to je sve? upitao sam.
Ovaj svet je sagraen na novcu i sranju, Zembla, rekao je. I jedno i
drugo moe da proe.
Jo jednom sam se okrenuo da bih video vrata, propinjui se na prste.
Nita, iako jesam spazio jednu nejasnu verziju Lizi. Je li ona to razgovarala
s a dvojicom? Suludi tabloidni naslovi poee da mi jurcaju kroz misli.
OHOLA KUJA U OTUNOM BARU. VABICA VRLJA DOK ONJA
MRCA. Ko je pozvao sve te neodobrene mukarce na moj tulum?
Trai miljenicu svoga srca? upita Rolo. Pregazio te je Kupidonov tenk?
Izgleda kao pas koji ezne da zakopa kosketaru. I ko je ona?
Tvoja ena.
Nemoj se rugati suprugama, rekao je. enevski sporazum eksplicitno
zabranjuje muenje zarobljenika neprijateljske nacije.
Je li tvoja ena lepa? upitao sam.
Pravi je trofej, odgovorio je. Trofej vestminsterskog kinolokog kluba.
Reci mi, poeo sam. Oduvek sam eleo da znam. Zato se mukarci
ene? Znam zato se ene udaju ureivanje doma i kupovina deijih
stvarica i sve to ali zato se mukarci ene?
Stvarno, zato? rekao je. Zato hodati po dasci? Zato pobei od kue i
nastaniti se u cirkusu? Bolje mrtav nego enjen, govorili smo kad smo bili
utokljunci. Zna ta, sinko, bio sam u vojsci i brak je upravo takav: nema
privatnosti, izdaju ti nareenja po ceo dan, i dobije otprilike trideset
151
centimetara prostora za sve svoje stvari.
Pa, zato si se onda prijavio?
Jer me je potpuno i nedvosmisleno izluivala pomisao da bi ona mogla da
se tuca s nekim drugim. Brak stiava glasove u glavi. Ili to ili postane
serijski ubica, bojim se.
Konobarica se vratila. Pruila je Rolou dve ae i blistavi osmeh.
Belissima! uzviknuo je i sljutio prvo pie. Odnesi ovu odakle je dola,
i donesi mi njenu bliznakinju, rekao je.
Dala mi je din i tonik ali me je ispalila za vinju koju sam, uzgred, zaista
eleo. Nakon kratkog razmiljanja o tome da li da je astim, pruio sam joj
industrijski standardan iznos te me nije ni pogledala. Ali, jeste spustila
inijicu kikirikija na stoi od mahagonija. Zgrabio sam punu aku veere.
Hoe malo? upitao sam. Potvreni prizor Roloa kako jede doneo bi mi
mnogo pohvala u redakciji.
Podigao je obrvu. Ne uzimam hranu uz obroke, rekao je.
Aha, odgovorio sam punim ustima. Ispriaj mi neki vic.
Sastali se sadista i mazohista, poe Rolo. Mazohista je upitao: Zar
nee da me udari? a sadista ree: Ne.
Dobar, rekao sam, oiju prikovanih za vrata. Ispriaj mi neki koji ne
znam.
Znam ovo, rekao je. Trai onu malu iz redakcije.
Gde si to uo? upitao sam, pokuavajui da proitam poruku u belim
traftama njegovog odela, koje su se, poput kredom iscrtanih obrisa tela,
pruale sve do revera, gde su se cepale na dva dela i prostirale pod udnim
uglovima.
A kako misli da znam? Tapkao je prstom po mojoj kljunoj kosti da bi
podvukao svoje rei. Moji izvori (tap) od istog (tap) zlata (tap), rekao je.
Rolo, rekao sam, spustivi pie i zgrabivi ga za revere ne bi li kredaste
pruge prestale da se pomeraju, ti nema izvore. Ono to ti ima je mata.
Zar nije oigledno po svakom pogledu i uzdahu? upitao je.
Rolo, rekao sam, ko ti je to ispriao?
Duice, odgovorio je, nita se ne dogaa kod Langansa bez mog znanja.
Ovde sam svake veeri. Bio sam ovde one veeri kad ste se upoznali. Dan
zaljubljenih, zar ne?
Uinilo mi se da sam te video za ankom, odgovorio sam. Pretpostavio
152
sam da si u nesvesti.
Dobri novinari se stapaju sa okolinom, rekao je.
Ti si se stapao s komom. Viao sam pokretljivije sobno bilje. Prislonio je
koati kaiprst uz elo. Tree oko, rekao je. Uvek je otvoreno.
Aha, rekao sam. Ili si uo od Kirana, ankera.
Nije se osvrnuo na to. Mistinost legende novinarstva. Niko nije smeo da
sazna kako je znao ta je znao, jer kad bi saznali, mogli bi da otkae
posrednika. I hoe li videti tu lutkicu veeras? upitao je.
Slegnuo sam ramenima. Ima deka. Duga je pria. U stvari i nije bila
duga, je 1 tako? Pria je bila kratka. Bila je jebeni haiku:

Tajne uz pia
Jedan nagi tvister
Doe frfljavi som

Nisi obuen u vetini zavoenja, rekao je Rolo. Evo, zapii ovo,
nastavio je, znajui da ja, poput njega, poput svih novinara, uvek imam
svesku kod sebe.
Hvatao sam beleke na proslavi svog roendana. Ima trenutaka kad moj
ivot izgleda malo nastrano, ak i meni.
Zastao je, naduvao obraze, ispraznio au, i tresnuo je na sto. Poeo je da
govori brzinom pia.
Reci joj ta osea. Ali, ne sme da se oseti ugroenom.
Ne sme, rekao sam, osvrui se oko sebe, nadajui se da uter nita od
ovog nije uo. Ali, uter je bio zauzet za ankom. S tri plavue i jednom
riokosom.
Reci joj ovo. Poni reima: Vidi, oigledno je da se nee udati za
njega.
Je 1 jeste? upitao sam.
Ne bi se sastajala s tobom da eli da se uda za tog klipana, je 1 tako?
Rei e joj: Znam da ti je teko. Upitae je, lepo: Kako mogu da ti
pomognem da donese odluku? Nemoj da zaboravi da joj kae: Neu te
pourivati. Podvuci to.
Podvukao sam.
Daj joj sigurnost. Daj joj bezbednost.
153
Sve sam zapisivao.
Nemoj biti negativan. Budi joj podrka. Ponaaj se kao da si s njom i to e
se i dogoditi, rekao je. Ponaaj se kao njen deko i to e i postati. Olakaj
joj stvari.
Tako jednostavno? upitao sam.
Tako jednostavno, odgovorio je. I jo neto, dodao je, pribliavajui
svoj zapaljivi dah mom uvetu. Devojke vole kad im apue lascivne
ponude na uvo.
Dobro.
Odoh do klonje. Bie potrebno jo jedno pie po mom povratku.
Hoe li neto od ovoga upaliti? povikao sam za njim. Gomila sranja, sve
zajedno, viknuo je iznad glava rulje. Naravno da e upaliti.
Dok je odlazio primetio sam po prvi put da je Rolo pomalo liio na mog
oca. Na tipa koji je sa sobom odneo sve savete koje bi oevi trebalo
sinovima da daju.
Pogledao sam na sat. 21:15 a ona nije bila tu. U 21:21 jo je bila odsutna.
U 21:25 od nje nije bilo ni traga. Ni u 21:28. Ni 21:29. Nee doi. Jo jedno
rutinsko ispaljivanje. Sasekla me je vie puta nego Majki Dekson svoj nos.
A tada se pojavila Brendi. Nije bila sama.
Tome, rekla je, ovo je Kejti Svenson.
Brendina biva koleginica. Nedavno je napustila veoma otro, takmiarsko
bojno polje televizijskih vesti da bi... studirala prava. Ali. Slatki obrazi,
atirana plava kosa u stilu Kameron Dijaz, zapadnjaka iskrenost, poput moje
mame. (Uh. Napomena: ne razmiljaj o mami kad misli na Kejti.) Svidela mi
se Kejti. I Bren mi se sviala, tako da mi se pruila prilika da, flertujui s
jednom, rasplamsam takmiarski ar one druge. Savreno. Po pitanju veza,
devojke su bile prekaljene vojskovoe.
Jesi li mi donela poklon? upitao sam Bren.
Ne, rekla je. Ali, Kejti jeste.
Je li?
Tu mi je, u tani, rekla je Kejti. Evo ga.
pil tarot karata.
Dopusti mi da ti itam budunost, rekla je. Bie zabavno. Spustio sam
pie.
Tip po imenu Dag stajao je pored i govorio kako ne kapira vidovnjake.
154
Na primer, oni na televiziji. Ako su stvarno dobri, govore ti stvari poput:
upravo si izgubio lana porodice/posao/devojku. Stvari koje ve zna. I za to
treba da platim etiri dolara i devedeset pet centi po minutu? ta e mi to?
Neka mi kau ta e Sisko uraditi u narednih est meseci.
Ali, moda moemo da ti kaemo neto o tebi to ne zna, rekla je Kejti.
Zna ta u da uradim. Daj da ti proitam auru.
Uzela je moju levu ruku i zavirila u dlan. Gladila ga malo. A onda je to
ponovila s mojom desnom rukom. Moda je flertovala sa mnom. Stvarno je
bila dobar komad. Njena kosa je podseala na leto a glas na sitne sate.
Nalazi se pred ogromnom preprekom, rekla je. I nisi siguran da li da se
suoi s njom. Ali, uradie to. U poetku e izgledati kao katastrofa.
Meutim, nakon nekog vremena postae mnogo bolje.
Osetio sam kapljice znoja na elu. Pogledao sam Daga, televizijskog
scenaristu iju su ideju za otkaeni ou o grupi klipana koji smiljaju kako
da ukradu arobnu urnu s pepelom Kurta Kobejna koja govori i, koja im se
ruga svaki put kad urade neto glupo upravo odbacili na MTV-u, kanalu
Komedi Central, i ak i na Soutajmu.
Svi imaju prepreke? pobunio sam se.
Dobro. Rei u ti ta ima u friideru, nastavila je Kejti.
ta? upitao sam.
M. Mmm. Maj. Majonez, rekla je.
ta si ti? Proroica?
Pa? upitala je.
To je tako glupo. Jer svi imaju majonez u friideru. Osim mene. Ali, i
dalje sam bio uznemiren. Iz prve je pogodila za prepreke. Njen sledei
komentar bi mogao da otkrije tajnu mojih masturbacionih navika.
Izgledala je tuno.
Imam margarin, rekao sam.
Tako je, razvedrila se smesta. Margarin. Povuklo me je ono m.
Hvala bogu to nije znala koja je najvanija re na m.
I vidim nekakve... suhomesnate proizvode.
Gluposti, rekao sam. Svi mukarci imaju suhomesnate proizvode u
friideru. Osim, ispostavilo se, mene. Sastojci za bladi meri zauzimali su mi
celu policu.
Ba tada je upala konobarica da nas obavesti da je vreme isteklo.
155
To je to, rekao sam. Moram da idem.
ekaj, rekla je Bren, s jo prepredenijim izrazom lica nego inae. Nije ti
gledala u karte.
Morae neki drugi put, rekao sam, pomislivi: Ova devojka me ita kao
knjigu. Poput Nila Dajmonda, Dena Fogelberga i Breda.
Jo pet minuta? ree Kejti konobarici, sa armantnim osmehom.
Konobarica je slegnula ramenima.
Dobro, rekla je i podelila mi etiri karte. itaemo ih sleva nadesno.
Prva karta. Okrenula ju je. Osam oljica. Zanimljivo. To znai poetak, u
smislu neke nove veze. Po tradiciji, jedna plavua bi ti mogla biti od
pomoi.
Samozadovoljno se nasmeila kako to samo plavue znaju. Ova devojka je
bila slatka, u to nije bilo sumnje. Ali, ja sam razmiljao o Dulijinom prljavo-
plavoj kosi. Osim toga, i Lizi je bila plavua.
Uvek su plavue u pitanju, rekla je Bren, odmahujui tamnokosom
glavom. Ta re je tako... plavuasta.
Druga, nastavi Kejti, okreui kartu. Vitez od maa. Dobro. To
oznaava pametnog, armantnog mukarca, poverljivog savetnika s kojim se
redovno konsultuje. Ali, mogao bi biti nepouzdan. Mogao bi uneti
uzbuenje, ili nevolju, u tvoj ivot. Trudio sam se da ne gledam u utera, ali
upravo u tom trenutku je sedeo pored Roloa na pretrpanom kauu. Obojica
su imali po jednu devojku na svakom kolenu. Rolo je aptao oigledno
bezobrazne stvari jednoj od njih. Drugu je golicao. Devojke u uterovom
krili su se... pa... mislim da je prava re njihale.
Trea, rekla je Kejti. Dva maa. Pat-pozicija slepa ulica. Stvari se vuku
u nedogled.
Nikad ne razmiljate o pazuhu dok ne primetite da se neto tamo zbiva?
Poeo sam da razmiljam o pazuhu. Nije mi trebao dezodorans da bih se
manje znojio. Trebali su mi maksi uloci.
Puc, puc. Kejti pucnu prstima. Jesi li spreman? upitala je, vraajui me
na zemlju.
Obrati panju, Tome, rekla je Bren, koja se izgleda, sjajno zabavljala.
etvrta, rekla je Kejti.
Na karti je bila slika nekog tipa s idiotskim osmehom koji je nosio tap
preko ramena i zvonie na kapi. Jurio ga je pas, i do pola mu svukao
156
pantalone tako da mu se videlo dupe.
E, sad, izjavi Kejti, moram da te upozorim, ova je malo neobino
predstavljena. Ali, vidi kako grabi napred, i nosi, stvari? Ova karta obino
ukazuje na nove poetke. Na okretanje lista. Novi posao, ili nekakvo
putovanje.
Karte ne lau, rekla je Bren. Tome, ti si luda.
157
PETAK, 27. JUL
Uvek treba uzeti slobodan dan posle roendana. Odspavati due. A tek
snovi. Imao sam sjajnu sportsku fantaziju: ampionat u kuglanju, rekordni
rezultat, a umesto kugle koristio sam Duejnovu glavu. Onda sam ustao da bih
spremio tost i aj i proveo jutro u izleavanju i kliktanju daljincem; bio sam
spreman da se posvetim ozbiljnom zadatku dana: da je ne nazovem.
Neu je nazvati; neu je nazvati.
Neu je nazvati.
Napolju je bilo 27 stepeni, bilo je toplo i sunano. Ali, nisam planirao da
izlazim. Zato rizikovati?
Istuirao sam se i isfenirao poduu kosu. Poela je da lii na neto to bi
samo Njujork ajlenderi trebalo da nose. U pokuaju da kultiviem dugu,
poetski mistinu kosu Donija Depa, ili barem zanimljivo poremeene
betovenske kovrde, stvorio sam zastraujui upija znoja. Neto je moralo
da se uini.
Kad sam iskljuio fen, zauo sam zvonjavu telefona. Stigao sam prekasno.
Sekretarica se ukljuila a veza se prekinula. Neko je spustio slualicu.
Dulija je bila od tih to sputaju slualice, mainofobino. Smesta sam
okrenuo slubu za pozivanje broja s kojeg je poziv doao. Pa, ne smesta.
Prvo sam razmislio da li mogu sebi da priutim tih sedamdeset pet centi, plus
porez od oko 150 procenata koji se misteriozno primenjivao na bilo ta u vezi
sa telefonom.
uo sam prijatni glas nalik na one s jutarnjeg programa. Broj koji sam
pokuavao da dobijem nije bilo mogue pozvati na taj nain.
Bilo je deset sati. Oigledno je zvala ona, s posla Tabloid je imao opciju
sakrivanja broja prilikom poziva i ba je bilo ljubazno od nje! Brinula se da
moda jo nisam ustao. Zato je prekinula vezu.
Nisam se usudio da napustim stan za sluaj da bi telefon mogao da zazvoni.
Ali, pitao sam se da li u uspeti ceo dan da izdrim a da ne odem do
158
kupatila.
Jedan sat. Telefon.
Halo?
Halo? Ne znam da li me se sea, ali...
Rezervoar olakanja mi se rapidno punio, s prijatnim klokotanjem.
Zvui, rekao sam, kao devojka koja mi se nekad sviala.
Onaj njen polusmeh. Znam. Znam!
Jesi li se uspavala sino?
Aha.
Jadna mala spavalice, rekao sam. I opet joj je uspelo: obrlatila me je. Ja
sam bio taj koji je pokazivao razumevanje. A prespavala je moj jebeni
roendan.
Probudila sam se u osam i pomislila: U redu je, uhvatiu taksi do centra.
A onda sam ponovo zaspala.
Sad sam se ja polunasmejao. Bio sam nemoan. Uzeo sam tanjir i pripremio
se da ga napunim za vedskim stolom samokanjavanja.
Hoe li da se druimo posle posla? upitao sam.
Moe.
Obukao sam se. Utegnuo. Psihiki pripremio. eleo sam za nju da budem
sve. Hteo sam osmeh Toma Kruza, poeziju Boba Dilana, i samouvereno
dranje Elvisa Preslija. Umesto toga imao sam visinu Toma Kruza, kosu
Boba Dilana i Elvisovu jetru. Zategao sam kai malo vie nego inae. Bol
nije bila paklena kao to sam oekivao, ve razarajua. Jo jedna rupica i
moi u da bacim ovaj kai. Izgubio sam neki kilogram.
Tano u pet sam stigao da je pokupim. Otili smo da pogledamo film o tipu
koji ne moe da upie nova seanja. ta god bi video, ta god bi uo, sve
informacije koje bi mu bile servirane smesta bi zaboravio. U jednoj sceni,
njegova devojka je veoma zlobna prema njemu, poto zna da se on nieg nee
seati pet minuta kasnije. Neki momci nikad ne naue.
Hajdemo u park, rekao sam. Moramo da iskoristimo ove letnje veeri.
Za neke tri nedelje e ve poeti sneg.
To bi, rekla je, bilo divno.
Pripremio sam se za ovu priliku. Poneo sam ranac sa flaom vina, dve
plastine ae, vadiepom, i aravom. Otili smo u park i seli pod drvo.
Svuda oko nas ulo se cvrkutanje. Ne ptica. Mobilnih telefona. Tatice su se
159
na sve strane igrale sa svojim devojicama. Dulija je izgledala setno.
Petnaest metara iza nas jedan par je bio zanet ljubljenjem. Petnaest metara
ispred nas jedan par je bio zanet ljubljenjem.
Podsea me na pesmu Boba Dilana, rekao sam.
Veina stvari podsea na njegove pesme, rekla je.
Stihovi potekoe iz mene.

Sedeli su zajedno u parku,
U sve guem veernjem mraku,
Od njenog pogleda osetio je arku
Iskru, duboko, do sri.

Simple Twist of Fate, rekla je.
Tano. Pogledao sam je zahvalno. S ovom devojkom je bilo tako
zabavno priati, kao da priam sa sobom.
Sumrak je ve padao. I to je bilo deo mog plana,
Otvorio sam vino a da mi ni deli epa nije upao u flau (ura), sedeli smo
na aravu i sipao sam njoj malo vie vina nego sebi.
Svidela mi se tvoja poruka, rekla je.
Njen prvi komentar. Da bih proslavio, pre nego to sam jue krenuo s
posla, ostavio sam joj smenu estitku i flau ampanjca. I ruu s dugakom
stabljikom.
Znam. Ne morate nita da kaete.
ta si pomsilila kad si videla ruu? Jesi li mislila da ima tajnog
oboavaoca u redakciji?
Znala sam da je od tebe im sam je ugledala, rekla je.
Sedela je uspravno. Ja sam leao iza nje. Uivajui u oblinama njenih
kukova, u fascinantno uskom struku. Nosila je kratku majiicu bez rukava
koja joj se podigla do pola lea. Krenuo sam prstima da istraujem.
Ima fine bele dlaice po leima, rekao sam. Imala je. Kao paperje. Bilo
je boanstveno.
Znam. Nekad sam depilirala lea. Tako sam maljava!
U redu je, rekao sam.
Udahnuo sam punim pluima. Primetila je.
Uspravio sam se i seo blie njoj. Uhvatio sam je za ruke. Oboje smo popili
160
po dve ae vina.
Hteo bih neto da kaem, rekao sam.
Nakon to se voz u zabavnom parku popne uz strminu a pre nego to pone
da se sunovrauje, zaustavi se na trenutak. I to je trenutak potpunog
mirovanja.
Malo se trgla. O, ne bilo joj je jasno ispisano na elu.
Napravio sam dugaku pauzu. Delom je pauza bila dramska. A delom je to
bila ona pauza koju koristimo kad ne elimo da znamo ta e se dalje
dogoditi.
Tragao sam za reima koje ne bi bile klie, ali nije ih bilo. Sve to sam
oseao, pre mene je ve osetio neko. Sve to sam imao da kaem ve je bilo
reeno, i bolje. Ali, ovo bi mi mogla biti poslednja prilika da joj kaem sve te
stvari koje je ve znala.
Hteo sam da ti se zahvalim, rekao sam. to si ono to jesi, i to deli sa
mnom onoliko sebe koliko moe.
U oima joj se videlo oajanje. Sedeli smo blizu. Ni frizbi ne bi mogao da
se proturi izmeu nas.
Ali, zna ta, nastavio sam. Oigledno je da se nee udati za njega. I
znam da si razmiljala: Jesam li ja loa osoba? Nisi loa osoba. Ako bi iko
mogao da pomisli da si loa osoba, to bih bio ja. A ja znam da si... draga,
paljiva, dareljiva osoba. Samo si napravila jednu greku.
Lice joj se potpuno ovlailo. Da nema moda jo jednu flau vina?
I mislila si da e se moda vremenom i zaljubiti u njega, ali nisi, rekao
sam. Ne eli da ga povredi. Ali, nee mu uiniti uslugu ako saeka jo
dve-tri godine pre nego to mu saopti. Mui ga, Dulija. Zar nisam bio
sjajan tip? iveo je sa seksi, slatkom, pametnom enom. A ja sam hteo toga
da ga potedim.
Velika pauza. Sunce je zalazilo. Vruina je prolazila, ostavljajui za sobom
potpuno savreno letnje vee. Crveno vino poelo je da se razliva po
horizontu, a karirana svetlost sumraka padala je kroz filter lia. Ljudi su
poeli da pakuju svoje korpe i rune friidere i lopte i pse i decu. Ali, svi su
se kretali sporo. Svi su se nevoljno rastajali s danom.
Dulija je sad zaista plakala.
U pravu si, rekla je.
I pomislio sam: ovo ide pravim tokom.
161
Mislim da si poela da ivi s njim samo zato to ti je trebao stan u
gradu, nastavio sam. Trudio sam se da je ne podsetim da ni u jednom od
naih razgovora nije pomenula taj detalj.
Sve se nekako dogodilo u isto vreme, izgovorila je kroz suze. Jednom
sam probala da mu kaem. Otili smo na kafu i rekla sam da ne elim vie da
budem s njim, ali samo se rasplakao. Pa sam rekla: Ne, ne, ne ostavljam te!
Zip. Boing. Ovo je bila novost. Pitao sam se ta se zbivalo izmeu mene i
nje u to vreme.
Kad je to bilo? upitao sam.
Pre par meseci, odgovorila je.
Pre par meseci. Pokuavao sam da se prisetim ta je bilo s nama pre par
meseci. Kao da sam pokuavao da izotrim vremenski dvogled.
Stalno mi govori: Znam da e me jednog dana ostaviti, rekla je.
Trudio sam se da je ne dodirujem, da ovo ne pretvorim u neto u vezi sa
seksom.
Voleo bih da se staram o tebi, rekao sam.
uter kae: Nemoj joj nikad pokazati da ti je stalo.
Zaalie zbog ovoga, rekla je, kad budem sedela na tvom kauu nedelju
dana i plakala svako vee.
Moj kau je vodootporan, rekao sam.
I zagrlio sam je. Milovao sam joj kosu. Povukao sam je tako da je
delimino leala u mom krilu. Ugnezdila je glavu u pregib mog lakta,
zatvorila oi a ja sam posmatrao njene nene obraze i razmiljao: Ova
devojka je suludo lepa.
Ali, gnezdila se svega nekoliko minuta. A onda se ponovo uspravila.
Uvek sam imala deka, rekla je. Jo od svoje petnaeste. Ne znam ta bih
radila da ga nemam.
Da li je to znailo da joj ja neu biti sledei deko?
Da li ikad poeli, upitala je, ne gledajui u mene, da moemo ovaj deo
da premotamo?
Pustio sam je da zavri.
Mislim, nastavila je, do dela gde vidimo kako se zavrava.
Posmatrali smo mrak kako obavija sve oko nas. Svitac je zalutao u flau od
vina. Zaepio sam flau i gledali smo kako se insekt ukljuuje i iskljuuje.
uli su se cvrci. Meni su zvuali poput Dilana.
162

Brdo prekriveno cveem arenim
Cvrci priaju u stihu meu sobom
Reka talasa svojim tokom lenjim
Vreme znao ne bih, da sam zauvek s tobom.

Uzela je flau. Izvukla ep. Ali, svitac nije hteo da izae.
Hajde, rekla je neno. Lupkala po dnu.
To je samo buba, napomenuo sam.
Ne, rekla je. Lupkajui. Prolo je neko vreme dok svitac konano nije
izaao.
Tako je, rekla je dok je svitac poletao pripito.
Nije htela da povredi svica. Odrasli mukarci su ve bili druga pria. Nas
se nije libila da zgazi.
163
UTORAK, 31. JUL
Vratio sam se s ruka. Uneo sam torbu sa znojavom sportskom opremom,
lice crveno od teretane, i sendvi (jadnu salatu na bajatom hlebu) koji je
skupljao bakterije u svojoj jadnoj kesici. Presluao sam poruke na
sekretarici.
Hej, ja sam.
Sporo i lagano sam uzdahnuo. Njen glas. Umirujui kao glas spikera na
radiju. Glas kojim bi samoubicu to se sprema da skoi s mosta ubedila da
to ne ini. Glas kojim bi ohrabrujue rekla mukarcu da se impotencija svima
dogaa. Odjednom sam bio oputen.
Samo sam se pitala da li i dalje idemo na onu urku veeras.
Nisam eleo da je uznemiravam. Pozvao sam je na tu urku pre nekoliko
nedelja, i ponovo sam je spomenuo prole nedelje. Imala je obiaj da
otkazuje dogovore u poslednjem trenutku, ali veeras sam smatrao da imam
malog asa u rukavu. Koliko devojaka doivi da bude pozvano na urku s
predsednikom?
Pa, ne onim predsednikom. S jednim od. Klintonom. Doi e na urku
jednog od onih bezubih knjievnih lavova kojih je Gornja istona strana bila
puna. Ispostavilo se da je Klintona nagovorio pomonik da priloi jedno
poglavlje knjizi o poznatim ljudima i njihovim sportskim uspomenama iz
detinjstva.
Nazvao sam je kod kue kasnije i dogovorili smo se da se naemo blizu
mesta gde je trebalo da bude urka. Bila je s druge strane Istone avenije kad
sam je spazio: pantalone koje je tog dana nosila na poslu, nestale su. Sad je
bila u svetlucavoj letnjoj haljini boje koe. Izgledala je ultraenstveno, kao
prava sportska reklama za lepotu. Na poslu sam mogao da joj nareujem.
Bila je potrko, i svi su hijerarhijski bili iznad nje. Ali, po pitanju seksualnog
autoriteta bila je general Paton. U potpunosti je komandovala mir-no!
mojim vojnikom.
164
etkala se u mestu, s cigaretom u ruci, i gledala u trotoar. Bila je malo
nervozna. Uvek je bila takva. Meni je to bilo pomalo neodoljivo.
Bio sam zaglavljen s druge strane avenije. ekao sam da se promeni svetlo
na semaforu. Izvadio sam fotoaparat iz torbe, pritisnuo dugme za slikanje na
daljinu i napravio nekoliko snimaka. Nasmeila se.
Kad sam preao ulicu, nisam pokuao da iskamim veliki poljubac.
Odabrao sam mali poljubac, mali zagrljaj. I krenusmo.
Predstavio sam se PR zeici na vratima, koja me je tiklirala na svom
spisku. Ali, nije bilo detektora za metal. Nije bilo ni telohranitelja ni gorila iz
tajne slube, i niko nije zatraio da mi pregleda torbu. Bilo je oigledno da
predsednik nije stigao. I jo jednom sam izneverio Duliju.
Otili smo na sprat, gde su ene imale ispeglana lica a mukarci nosili
dosadne kravate i razgovarali o tome u koje osnovne kole e im se upisati
unuci. Bilo je nekoliko ljudi naih godina, ali ne mnogo, i nikog od njih nisam
poznavao. I tako smo nali par plianih stolica kraj prozora i polako poeli da
praznimo zalihe vina.
Stan je liio na mesto gde su se intelektualci s velikim I sastajali da bi
razmenjivali traeve o predsednikoj kampanji 1952. godine. Groteskno
prepunjene stolice, a na policama knjige kojima su korice ve poele da
pucaju od starosti. Debeli persijski tepisi. Helikopter bi mogao da aterira u
biblioteci i spavaim sobama punim polica s knjigama, a... samo malo, nisam
ni video spavau sobu. Moda su spavae sobe bile na nekom drugom
spratu. Ovo je bila vila. Kako bi neko ko ivi ovde mogao da ne bude
priznati pisac? Brendi i dosetke su verovatno bili uraunati u stanarinu.
Podsmevali smo se raznim likovima. Traari s kolumnom u Dejli njuzu
obuenoj kao Odri Hepbern iz Doruka kod Tifanija, sa sve rukavicama do
lakta. Liz Smit i Sindi Adams, koje su se obe trudile da svi primete kako ne
obraaju panju na onu drugu. Pa naem piscu iz centra, minkeru u
trodelnom krem odelu s eirom, a mogue i gamanama, u tonu; bio je
tipian diplomac s Beningtona. U uglu je stajao, s piem i orujem na gotovs,
Elvis tra rubrika, Riard Donson. Tip je bio visok preko dva metra, i bolje
je izgledao od ljudi o kojima je pisao. Stajao je potpuno mirno dok su
izdavai i ulizice obigravali oko njega. Povremeno bi kanuo njegov zlokobni
smeh.
Dok sam bio kod anka, pogledao sam u predvorje i ugledao poznato lice.
165
Na povratku do naih stolica, razmiljao sam da nije bilo mnogo momaka
koji su imali prilike da devojci serviraju ovakvu reenicu.
Predsednik je stigao, rekao sam.
Pokuavao je da se probije kroz gomilu, ali za njih je on bio poput Mojsija
u svetlosmeem odelu, utoj koulji i kravati koja nije bila jeftina. Krenuo je
niz ona tri stepenika do sputene, u tom trenutku prepune, dnevne sobe.
Dulija se potpuno postidela. Hajdemo, rekao sam. Ovo bi ti mogla biti
jedina prilika da ga upozna.
Masa ga je pritiskala sa svih strana, ali ja sam pritiskao jo jae, i vukao
Duliju ka njemu. Bila mu je na dohvat ruke i pruila se da mu dotakne
mesnatu apu. Sumanuto sam kljocao aparatom ali ljudi su me gurkali
odasvuda. Trebalo je da iskoraim unazad da ih oboje uhvatim u kadar, ali
nije bilo mesta. I tako sam nasumice slikao, pokuavajui da uhvatim Duliju
u prednjem planu dok je On uivao u panji. Uhvatio ju je za ruku, pogledao
je u oi, pogledao je u telo. Prvo sam bio polaskan, a onda sam se setio
njegovog ukusa po pitanju ena.
Konano smo se vratili na na prvobitni poloaj, saterani u krajnji oak.
Klinton je poeo dugu, dosadnu priu o tome kako je urednik ove knjige
bio jedan od prvih dobrovoljaca u njegovom izbornom tabu davne 1992. Pa
nam je govorio o tome kako je bilo onih davnih dana, pre nego to je postao
papa u politici, kad je bilo samo 100 telefona i nekoliko miliona dolara u
banci i kad su lanovi njegovog taba bili jadni Jevreji a ne gladne Jevrejke i
tako je priao i priao, ali ja ga nisam ba sluao jer sam reio da stavim
ruku na Dulijinu zadnjicu.
Poeo sam s rukom na krstima, potpuno pristojno, ali tri ae vina i tolika
blizina najlepe devojke na svetu mogli bi svakome da pobrkaju mo
rasuivanja i mojoj ruci je bilo potrebno cele tri sekunde da se spusti do
njenog levog guza.
Gladio sam je, nisam stezao, samo sam prelazio noktima preko divne
obline. I otkrio sam dve veoma lepe injenice:
1. Dulija je nosila tange.
2. Duliji se svidelo da joj milujem zadnjicu pred etrdeset drugim
predsednikom Sjedinjenih Drava.
166
Prislanjala se uz mene a Klinton je oduevljavao mase, pa sam ja nastavio
da se oduevljavam njenom guzom. Stavila mi je glavu na rame i pomerila se
jo blie. Lepo. Boe, dupe joj je bilo tako slatko i okruglo i savreno da ne
bih nikad prestao da ga milujem. Sve do tog trenutka nisam mislio da sam
ba mnogo zainteresovan za zadnjice. (U emu je fora? Dupe imam i ja.) A
sad sam samo eleo njenu guzu za doruak, ruak i veeru.
Klinton je zavrio, a narod je poeo za njim da se kree ka vratima.
Spremna za sledeu avanturu? upitao sam.
Mmm-hmm, rekla je, a zvuk je bio tako soan. Mazi me, govorio je.
Dakle, upitao sam je zavereniki, kako ti se svidelo da te zlostavljaju
pred visokim zvaninicima?
Nasmejala se.
Polagano smo krenuli u potragu za nekim restoranom. Kad smo skrenuli u
Istonu osamdeset etvrtu, primetio sam da je to miran kraj. Bila je prijatna
no. A ja sam bio neverovatno napaljen.
Pogledaj, rekao sam mangupski. Ulaz. Hajde da ga razgledamo.
Ulaz je vodio niz stepenice, metar i po ispod nivoa ulice, do oznake
SKLADITENJE I PREUZIMANJE OTPADA ispisane u velikom crvenom
trouglu. Poslednji stepenik bio je betonski. Vrata su bila metalna i
zakljuana. Nigde nije bilo ubreta.
Strao sam niz stepenice i bacio ranac na patos. Ona je stajala na gornjem
stepeniku, oprezno, iekujui. ekajui da je nagovorim na neto, kao Evu.
A onda je sila i upala mi u naruje a ja sam se bacio na nju. Pipkao joj
struk, trljao lea, upijao njene usne, stezao joj guzu, pravio joj ljivu na
vratu. eleo sam da istaknem svoju udnju ba tu, iznad njene kljune kosti.
A moj um je jurcao kroz mogunosti.
Jedna ruka mi je bila ispod njene haljine, s noktima u mekanom udubljenju
iza kolena. Malo se trgla ali ve sam bio dobrano na putu do cilja, reen da
do cilja dovedem i nju.
Poela je da se okree ali vrsto sam je drao levom rukom.
Ne brini, apnuo sam joj na uvo dok mi je desna ruka kretala na posao.
Nema nikog. Samo prolaznici.
Nekoliko ljudi je ve prolo pored ulaza. Bacili su pogled, a onda okrenuli
glavu.
Niko nita ne vidi, aputao sam. Haljina, te zaklanja pozadi.
167
Radio sam. Igrao se. Dodirivao, kruio, mamio.
Oi su joj bile zatvorene. Celom teinom se naslonila na mene.
Jo nije spustila tanicu.
Niko je nee ukrasti, rekao sam, uzeo tanu i spustio je na pod pored nas.
I vratio sam se na posao.
Zdravo, butino.
Prija li ti? upitao sam.
Usporenim pokretom, zatvorenih oiju, klimnula je glavom, jednom, pa jo
jednom.
Zdravo, tange.
Mogli bismo nekad da se naemo na Zapadnoj strani... apnula je.
Moj komiluk. To je zvualo kao poziv. Na moju alatku bi mogao ve da
se prostre. Mogao bih da radim sklekove bez ruku.
I vodio sam je sa sobom. Dok je nisam doveo pravo do cilja.
Usne su joj potraile moje u znak zahvalnosti. eleo sam svaku njenu
eliju. Nije postojao ni deli koji nisam eleo u ustima. Oblinu njenih kolena.
Glatkou nonih prstiju. Odmakao sam je od sebe nakratko da bih joj
pogledao lice: bilo je obliveno znojem. Kosa joj je visila kao da je upravo
izala ispod vrelog tua.
A onda smo nastavili.
I ja sam dahtao: Moram da ti vidim tange.
Spustio sam se na kolena, podanik ljubavi, i molio se u crkvi nae Gospe
svete jebeno vrue tange.
Imam ih jo, apnula je.
Bile su crvene.
168
SUBOTA, 4. AVGUST
Bio sam u uterovoj kui u Hemptonu. Sedeo sam pored bazena u kupaim
gaama s knjigom koju nisam itao i piem koje nisam pio. Ona je bila u
Dersiju. Sa mamom, tatom, braom i dekom. Znao sam da sigurno igraju
frizbi. Da bih je kaznio za tu izdaju, nisam hteo da je zovem. Upravo te
nedelje sam nabavio mobilni telefon, prvi u ivotu, upravo zato da je ne bih
nazvao. Naravno, ona bi mogla poeleti da pozove mene.
Lov se nastavljao, ali uvek bi mi odleprala izvan dohvata. Ja sam bio
lovac, a ona neulovljiva. Ili smo zajedno na urke. Zajedno smo odlazili na
pie. alili se na posao. Pili smo i kukali. Pili i kukali. I tako u krug. Odlazili
smo u bioskop. Na veeru. Sve se zavravalo na isti nain. Svako vee bilo
je seminar iz okrutnosti. Ne samo trening iz frustracije: cela utakmica. Bila je
moj lini trener, s tom razlikom to bi me pravi trener kotao samo pedeset
dolara na sat.
Na kraju svake veeri, uli bismo zajedno u taksi. Ponavljali svako svoj
tekst u tom taksi pozoritu: Doi gore. Ne mogu. Oboavao sam je
izbliza.
Zavodio sam je hranom. Zavodio je piem. Zavodio sam je zaljubljenim
oima i ukradenim poljupcima. (Ukradenim? Platio sam ja te poljupce,
drukane. Jo kako sam ih platio.) Zavodio sam je u parku i zavodio je u
mraku. Zavodio sam je dok ne bih posustao a ta bih potom uradio? Zavodio
je jo malo. Bila je otporna na zavoenje. Bila je nezavodiva. A ja sam bio
oajan.
Da se vratimo bazenu: pas Alfa se prvi pojavio, u 12:15. Krenuo je pravo
ka mojim jajima, kao i uvek.
Hej, Alfi, kako si jao, nemoj da mi stoji na testisima, mome. Da, i ja
tebe volim. Lice mi je bilo pokriveno pseom pljuvakom, ali zar sam ja bio
prava osoba da se rugam bezuslovnoj ljubavi? Alfijev rep je radio hiljadu
zamaha u minutu. Kad bi umeo da potrefi uglove, verovatno bi mogao da ga
169
koristi za vertikalno podizanje, poput helikoptera. Onda bi mogao da obleti
komiluk i otkrije da jo mnogo mukaraca ima jaja po kojima bi mogao da
gazi.
He, he, he, ree uter, koji se upravo spustio do ivice bazena i umoio
stopalo u vodu. Obraivao je veliki bladi meri, verovatno ne prvi tog dana.
Kakav degenerik. to me je podsetilo: sagnuo sam se da bih i ja otpio gutljaj
pia. Ahh. Kako sam mogao da zaboravim? Kad se naem u asima tekim,
bladi meri je uvek tu.
uter je seo s nogama do kolena u bazenu i potapao Alfija po turu.
Iznajmite sobu, vas dvojica.
Izvinjavam se zbog vriske, rekao sam. Nisam ba bio raspoloen za
divljako krckanje testisa danas.
Ionako ih ne koristi mnogo. Mogao bi to smatrati razgibavanjem. Opet
razmilja o onoj devojci?
Video si zamagljeni pogled u mojim oima?
Da, to, rekao je, otpijajui gutljaj. A i ogromnu erekciju. Aha.
Sem ako je to zbog Alfija, bolesniku jedan, dodao je uter prijazno.
Nasmejao se u au.
Treba mi pomo. Ta devojka, svuda je ima, rekao sam. Sipi iz svake
moje elije. Zahvatila je sve predele mog tela.
Ne mogu da ti pomognem, lafe. Ja sam ljubavnik, a ne onkolog.
U ovu devojku je tee ui nego u Rao.
Sluaj, rekao je uter. ta je mudri, iskusni neurohirurg rekao
neurohirurgu poetniku?
Ne znam, odgovorio sam.
Opusti se. Ovo nije astrofizika.
Znam da nije astrofizika. Astrofizika ima smisla. Gravitaciono polje
Zemlje ne privlai tela utorkom da bi ih onda odbijalo nedeljom.
Je 1 bilo mnogo nedelja u poslednje vreme?
Ola, rekao je neko.
Jo jedan bladi meri je uao u dvorite, a odmah za njim Majk. Prole zime,
on i Karin su kupili kuu pored uterove u Amagansetu. Majkova kua je
posedovala bebu koja vriti i kablovsku televiziju. uterova je imala bazen i
sedamnaest kanala s filmovima. Vie vremena sam provodio kod utera.
Hej, rekao sam.
170
Kakva je voda? upitao je. Majk je doneo i tranzistor. Spustio je radio i
ukljuio ga. Bio je na FM stanici za ljude koji peglaju farmerke.
Standardna, odgovori uter.
Majk je poneo svoj Vinski pregled i legao na duek. Veslao je preko
bazena dok je itao, a asopis mu je bio poduprt stomakom.
Radio: najizvikanija pesma nakon one dosadne numere od eril Krou o
momku koji je ljutio etikete s piva.

Ponovo se pojavila u atmosferi,
S kapljicama Jupitera u kosi, hej, hej,
Ponaala se kao leto i hodala kao kia,
Podseajui me da mogu da se menjam, hej, hej.

Ba volim ovu pesmu, rekao je Majk.
Nije istina, rekao je uter.
Kako se zove? upita Majk.
Kapljice Jupitera u kosi.
Odoh ja po CD, pripreti Majk.
To je malo ekstremno, rekao je uter.
Nemoj, molim te, dodao sam. Inae bi poeo da pada na onu pesmu koja
je zvuala kao razgovor izmeu Supermena i njegovog psihijatra.
Zato? upita Majk.
Zato to nita ne govori, rekao sam. To je gomila gluposti od kad se s
meseca vratila u moj kraj, slua kao prolee a govori ko maj ta je to?
Samo ubijanje vremena dok ne stigne do refrena.
Volim taj refren! rekao je. I upravo je poinjao.

Na na na na na
Na na na na na na na-aah-a-aah!

Sluali smo dalje.
ta je ono bilo? upita uter.
Taj Raj je precenjen? rea Majk.
Ne, rekao sam ja, mislim da je bilo taj kraj je precenjen. Zar ne
shvatate? To je anti-njujorki nastrojena pesma. Ljudi ponekad nisu shvatali
171
Njujork. Bio je prljav i opasan i prenatrpan i skup, a sva ostala mesta su bila
jo gora.
Hoete da doete veeras da pogledamo neki film? pozvao je Majk.
Moja greka: pristao sam. I tako smo nekoliko sati kasnije uter i ja seli s
Majkom i Karin da malo gledamo televiziju. Beba, koja je bila uspavana
(to izgleda nije znailo da je dobila injekciju, kao ivotinje koje budu
uspavane pa im buenje posle toga nije potrebno) te nije bila na
raspolaganju za lini nastup, ali umesto toga, gledali smo je na kaseti.
Na kaseti, beba se kupala. To je bilo to. Nije to bilo neko posebno
kupanje: nije bilo moje prvo kupanje ili moj prvi ampon ili moje prvo
prsno plivanje ili tako neto. Samo obino kupanje. Koje je trajalo petnaest
minuta. Majk je sedeo na otomanu oko petnaest centimetara od televizora,
skoro tano izmeu mene i ekrana, i zagledao je snimak s panjom Stenlija
Kjubrika. Pomislio sam da ga obavestim da mi zaklanja pogled, ali s druge
strane, ta sam uopte propustio?
Gledali smo Kupanje.
Kvalitet snimka je prilino dobar, rekao sam Majku.
Aha, rekao je odseno, na nekakav uutkujui nain, kao da sam blebetao
tokom zavrnice Kuma.
Ali, pretpostavljam da nema montae na ovim video kamerama, je li?
upitao sam.
U stvari, rekao je, u montai sam izbacio deo gde priznajem da
Aleksandri nikad nisam promenio pelene.
Aha, shvatio sam. Dakle ovo nije bila izvorna verzija. Ovo je finalna
verzija drame Kupanje, iz koje je montaom izbaeno sve sem sutine. A
sutina je bila mama koja prska vodu po malenom biu zbunjenog izgleda,
koje je delovalo kao da razmatra ulaganje albe organizaciji Amnesti
Internenal.
Kako je lepa, rekla je Karin.
Zar nije lepa? upita Majk.
Lepa je, ree uter iz pristojnosti.
U stvari, rekao sam, izraz koji meni pada na pamet je ispod proseka.
Samo to to nisam rekao.
Da, rekao sam, jer je tako bilo najlake. I zapitao sam se kad su ljudi
prestali da guguu nada mnom. Mada, imajui u vidu da sam ja mukarac-
172
deak a da moja majka ionako nije mogla da se suoi s injenicom da sam
odrastao ovek, je li ona i dalje tako priala o meni? O, Tom je sjajan. Ima
397 meseci, 90 kila i 150 grama. I ima punu glavu kose! Dodue, taj
poslednji komentar vie nije bio istinit. Da se ne laemo, tada sam bio mnogo
slai. Zato sam i mogao mnogo lake da se naem sa sisom u ustima.
Zazvonio mi je mobilni. Znao sam da e pozivi uskoro poeti da pristiu.
Tome? enski glas. Nazalan i nestrpljiv.
Pa ta i ako nije, rekao sam. Pokuao sam istinsku oduevljenost da
sakrijem pod slojem sarkastine radosti.
Dosadno mi je, ree Bren. Je 1 ti dosadno?
Cenio sam devojku koja je mogla da prizna da je sama i da joj je dosadno u
subotu uvee. Aha, rekao sam. Samo nisam u kraju. U Hemptonu sam.
Nisi me pozvao! rekla je.
Siguran sam, rekoh ja, da mogu to da ti nadoknadim. Bioskop u
etvrtak?
Moe. Hej, moda imam ribu za tebe.
Misli na sebe?
Pojavi se, pa e saznati, rekla je.
Osea li ta osoba dubok i trajan prezir prema meni?
Ne oseam prezir prema tebi.
Aha! Znai jesi ti u pitanju.
Prilino si samouveren za nekog ko uvlai stomak kad muva devojke.
Devojke oboavaju moj stomak, rekao sam. Oseaju se mravije. Sem
toga, stomak mi se smanjivao. Kupae gae su poinjale da mi vise.
Hm, do-bro, rekla je. I devojke vole rune momke jer se pored njih
oseamo kao lepotice. I devojke vole niske momke jer smo pored njih
visoke. Zato je Deni DeVito takav seks simbol!
Vau, rekao sam.
ta?
Nita. Samo. Daj mi sekund. mrc, mrc.
Tome, jesi li dobro?
Recimo, odgovorio sam. Ne, mislim. Nekako si me... povredila.
Ba mi je ao! Stvarno?
Ne. Preao sam te, Luenstinova!
Budalo, nasmejala se. Vidimo se u etvrtak.
173
ETVRTAK, 9. AVGUST
Moja drugarica nije mogla da doe, obavestila me je Bren.
Stvarno.
Da, stvarno, rekla je. Kako ovo udo radi? Pritiskala je dugmie na
kompjuterskom ekranu. Prevazili su poslovanje s jadnikom na minimalcu
koji je lino prodavao ulaznice. Ali, nita se nije dogaalo. Kad je pritisnula
dugme na kojem je pisalo 21:30, nita se nije dogodilo. Ni drugi put. Nita
se nije dogodilo ni pedeseti put.
Jebeno udo, rekla je, gledajui oko sebe da nae nekog koga bi
izvreala. Malo sam se plaio takvih trenutaka.
Pusti mene, rekao sam, ponaajui se muevno, preuzimajui kontrolu.
Ako to sokoalo s ekranom sluajno proradi za mene, bio bih zlatni bog, njen
bioskopski heroj. Ako ne proradi, nije ba ni mogla da me krivi, je l tako?
Neko vreme ve nisam viao Bren, ali gledajui je sada, s tom lepom
dugom crnom kosom i ustima koja su uvek izgledala kao da e se nasmejati,
poeo sam da se priseam zato sam je nekad zvao svakog drugog dana,
zato sam dugo razmiljao: Da li bi bilo tako loe kad bih se smuvao s Bren?
Pre nego to sam odustao i prihvatio svoje raalovanje u nepotencijalnog
seksualnog partnera, u Njega? A, On mi je samo drug. Prolog prolea smo
otili u pozorite. Posle smo svratili do Langansa da se drugarski napijemo.
Priala mi je o najupeatljivijem trenutku svog ivota: kad je bila apsolvent i
jedva ekala da postane jedna od onih Ozbiljnih mladih novinarki, otila je na
intervju za posao koji je vrveo od drugih Ozbiljnih mladih novinara i
upoznala Barbaru Volters. Nasmejao sam se. Rekla mi je da sam zloban.
Bio sam fin prema njoj. Vodio sam je na mnoge impresivne urke, napijao
sam je. ak sam je i nadrogirao. Ali, ono to nisam uspeo bilo je da uem u
njene gaice. ak ni blizu. A ipak smo mogli jedno drugo da zasmejemo. Bili
smo poput branog para, osim to smo se jo uvek meusobno privlaili. Moj
problem bio je u tome to bih, nakon veeri provedene s njom, postao sav
174
topao i mazan i poeo da ukidam taster za samocenzuru, kao to sam to radio
sa mukim prijateljima. Mukarci se ismevaju bez milosti. Ako to uradite s
devojkom, moete da zaboravite da ete ono raditi s tom devojkom.
Priali smo o vezama koje nisu uspele i postajali sve pijaniji. I alopojniji.
Zajedno smo se vozili taksijem do kue jer je ivela nekoliko ulica od mene.
Hvala ti to si moj drug, rekao sam joj sa sentimentalnou izroenom u
baru. Drago mi je to smo postali bliskiji, rekla je ona. I uli smo u klin.
Nije to bio laan zagrljaj tipa vidimo se kasnije. Bio je pravi muko-enski.
U sinapleksu na Junion skveru milovali smo ekran, tapkali ekran, trljali
ekran, pritiskali ekran. Dve osobe s fakultetskim diplomama nisu uspevale
da osvoje pravo na kupovinu karata za film.
Da li stvarno eli da gleda ovaj glupi film? upitao sam.
Naravno da ne, odgovorila je. Mislila sam da ti hoe da ga gleda.
Ti mene zavitlava? rekao sam. Mislila si da elim da gledam film o
glupavoj plavui koja oboava firmiranu odeu? Da li ti stvarno misli da
sam homi?
U tim pantalonama? upitala je. Ne ba.
ta fali mojim pantalonama?
Previe vise pozadi, rekla je. Kako da ti odmerim zadnjicu? A to manje
budem pominjala fleku od senfa, to bolje.
Ovo? Niko to ne vidi. Zaista je mala.
Ne, u pravu si, odgovorila je. Samo ti je vidi. Svima ostalima je
nevidljiva.
etali smo niz Juniversiti plejs. Zastala je pred koreanskom cvearom-
prodavnicom.
Oooo, ove mnogo volim, rekla je, zarivajui lice u ogromnu vazu cvea.
Ljiljani su najbolji. Upamti to.
Ti bi htela da se vrati u dane kad su momci stalno slali cvee curama
koje im se sviaju. Ja bih da se vratim u one dane kad su stjuardese birane
prvenstveno po kriterijumu izgleda. Nesrea je svuda oko nas.
Tome, moemo li askom da budemo ozbiljni? upitala je dok smo se
vraali u pravcu iz kojeg smo doli. Brinem se za svoju drugaricu eron.
Moda e dobiti otkaz. Znam je otkad imam osamnaest!
Svia mi se to otkad imam osamnaest, rekao sam.
Da li se ti to meni ruga? Oi su joj sevale.
175
Samo sam rekao da mi se svia! odgovorio sam.
ta sam rekla? upitala je. Znam je od osamnaeste.
Ne, rekla si: otkad imam osamnaest. To je vrlo njujorki nain govora.
Ljudi nisu tako govorili u Rokvilu, u Merilendu.
Isuse, ti si takav snob, rekla je.
ta sam rekao? upitao sam.
Bren i ja smo esto vodili takve razgovore. Stvari bi tekle savrenim
tokom. Ja bih izneo neku usputnu primedbu, ona bi to shvatila kao uvredu,
grdila bi me neko vreme, i jaja bi mi se pretvorila u groice a ponos u
crvia.
Ispred jedne oronule poslovne zgrade na Juniversitiju stajala je ogromna
hrpa smea. Budui da smo bili u Njujorku, usputne planine ubreta nisu bile
nita novo, ali u ovom sluaju, zatekli smo desetak klinaca kako kopaju kroz
otpad. Uglavnom se sastojao iz papirologije i gramofonskih ploa u
neobeleenim belim omotima. S vremena na vreme bi jedan mukarac
sumornog lica dodao poneku kesu ili kantu na hrpu.
Ima radnjica s knedlama iza u... poeo sam i shvatio da je nestala. Za
razliku od mene, Bren je bila pravi novinar: stvarno je elela da prie i
pogleda ta ljudi rade sa svojim ivotima. Ja sam vie voleo da uopte ne
razmiljam o tome.
Bren je razgovarala s nekim ko je prekopavao kroz papire i ploe.
Zna ta je ovo? upitala je, ozarenog lica. Ovo je smee KK-Kile!
Na Menhetnu ispod etrnaeste ulice, to je bilo isto kao da su pronali
polovne tijare princeze Dajane. A imalo je i smisla: poto je KK-Kila, sudei
po vestima u tabloidima, trenutno bio prinudni gost drave Njujork, kakve je
koristi mogao imati od stana na Juniversiti plejsu? Znate onu priu o tome da
ljudi listaju itulje traei stanove koji su naprasno postali useljivi? Moda bi
trebalo da itaju i Vajb.
Bren je odjednom postala poput Lois Lejn. Ovo je za rubriku Gradske
prie! rekla je.
Mora da poznaje nekog u Njujorkeru da bi ula u Gradske prie,
rekao sam. ekaj malo. Ja i jesam poznavao par ljudi u Njujorkeru. Devojku
s kojom sam iao u kolu i njenu drugaricu. Znate kako uvek kau da mora
poznavati nekoga? Nekako sam ja spadao u te neke.
I vidite dokle sam dogurao zahvaljujui tome? Poeo sam da prebirem po
176
ubretu u potajnoj nadi da u biti plaen da piem o onome to budem naao.
To me je svrstalo jo nie od ubretara: oni barem znaju da e im interakcija
sa smeem doneti novac. A ja sam skupljao smee u nadi.
Prizor dobro obuene dvadeset devetogodinje ene koja pretura po ubretu
bio je, ak i u Njujorku, u ovom veku, neobian. Ljudi su zastajali da zure.
Neki su pomislili da je to verovatno mnogo dobro ubre, pa su i oni poeli
po njemu da prebiraju. Uskoro je pet-est dobro obuenih Njujorana s
diplomama sa vrhunskih univerziteta na Istoku rovarilo kroz otpatke
nepismenog kriminalca sa Stejten Ajlanda.
Pored mene se zaustavio jedan crnac. Kopali smo zajedno, ujedinjeni u
naem oboavanju slavnih.
Voli K tri? upitao sam.
Pogledao me je, i blago me potapao s odobravanjem. U redu si ti, rekao
je. Ne moe suditi o knjizi po koricama.
Sluajno sam znao pravila ponaanja po pitanju imena gospodina Kile;
oslovljavali su ga sa K na trei (to se, naravno, italo K tri), nikad sa K-K-
K. Ako biste ga tako nazvali, smatrali bi vas rasistom.
Vidi, rekao sam nonalantno, pokazujui mu knjiicu. Prazni formulari
za uplatu.
Daj to vamo, rekao je, a u oima mu je caklela prevara. Ne, ekaj.
Nema veze. Vidi neke za isplatu?
Bren je tralao naokolo i intervjuisala ljude. Ja sam pomagao u razgledanju
hrpe.
Naao sam ugovore s ICM-om, spiskove zahteva (Umetnik e putovati
prvom klasom o troku organizatora), scenarija za video spotove (Ovaj
spot e biti o NOTORNOM KRIMINALCU KK-Kilu. Treba da bude sa to
vie BARABA.), spiskove producenata i pesama, i dugu, zamrenu prepisku
izmeu KK-Kile i nekog organizatora urke u vezi s tim da li je njegova
majka na veeri prilikom dodele neke nagrade dobila duno potovanje s
obzirom na njen status. Bren je razgovarala s tipom koji je minut pre toga
stajao pored mene. Ispostavilo se da je i on reper, i da je te veeri imao tezgu
u pabu kod Doa.
to se ne smuva sa mnom umesto s njim? kukao je. Vidi, rekao je,
zavrui rukave. Imam vee miie od njega. Pipni.
Zar su u ovom kraju tako izgledali pozivi na sastanke? Mnogo
177
jednostavnije. S druge strane, da sam crn, niko ne bi pristao da izae sa
mnom.
Tip koji je izgledao kao da ulae u drutveno-napredne akcije listao je kroz
kutiju praznih listova faks papira. Bren je od njega iskamila citat: Ne znam
da li mi je ao to sam ovde, ili mi je ao to nisam stigao ranije, rekao je.
Nikad ne bi trebalo da kasnite kad ima dobrog plena.
Bren, rekao sam. Moramo neto da pojedemo.
Pokupili smo gomilu dokumenata i ploa i ubacili ih u kutiju. Ponosno ju je
nosila prislonjenu uz stomak: njenu bebu. Otili smo u restoran na
pljeskavicu.
Bren je pevuila najnoviju Madoninu pesmu. Sastavljanje televizijskog
izvetaja zahtevalo je nekoliko meseci rada da bi se sklopio
dvanaestominutni kola slika. Ovo bi, meutim, mogla da bude prava pisana
pria, koja bi se objavila sledee nedelje u nekom asopisu. Njeno ime
ispisano crnim mastilom. To nije esto imala prilike da vidi.
Misli li da je ovo vest? upitala je.
Jeste vest.
Ostau budna cele noi dok je ispiem. Tako sam uzbuena.
Bren, rekao sam, to je pria od pet stotina rei. Izvadio sam mobilni iz
ranca da bih proverio da li je jo ukljuen. Nikad se ne zna kad e Dulija
nazvati.
Seronjo, rekla je. ta to radi s mojim telefonom?
Ovo je moj telefon.
Poela je da pretura po ogromnoj tani, onoj koju sam u ali nazvao lani
fendi kad sam je prvi put video, iako, oigledno, nisam ni znao razliku.
Ispostavilo se da sam sluajno pogodio. Mesec dana nije htela da pria sa
mnom.
A ta je to? upitao sam, kad je izronila izgrebanu nokiju.
Ima potpuno isti telefon kao ovaj to sam ja dobila?
Izgleda, rekao sam.
Morae onda da ga promeni.
Neu.
Platio sam klopu, pa smo se Bren i ja proetali preko puta do jednog od
onih kul staromodnih kvazi-irskih pabova, sa bojenim staklom, malim
separeima i pivom na toenje.
178
Sad ti plaa, rekao sam dok sam sedao za ank.
Nemam novca, rekla je i otvorila novanik. U crtaima bi sad iz njega
poleteli moljci, ali govorila je istinu: bila je vorc. Devojke nikad nisu imale
novca. Devojke mogu mnogo toga sebi da dopuste, ako mene pitate. uo
sam da i Kenedijeva deca etaju okolo bez para. I deca kraljeva.
Naruio sam ginis. Ona je razgledala pivsku kartu kao da je bila napisana
na indijskom. Stela artoa, rekla je konobaru. Nisam mogao da obuzdam
grimasu.
ta? upitala je defanzivno. Nikad ga nisam probala. Hou da vidim
kakvo je. Zato uvek mora da me vrea?
Nisam te vreao, rekao sam. Sva ta piva sam probao. Mnogo puta.
Mogao sam ja da ti ih opiem.
Bren je bila visoka, a delovala je jo vie u tom sivom vunenom kompletu.
iroki reveri, nafatirana ramena, iroke pantalone s faltama. Devojke su se u
jednom kratkom periodu tako oblaile, kasnih osamdesetih. A onda su se
opametile.
Gleda u moje odelo, rekla je.
Odakle ti? upitao sam, eskivirajui odgovor.
To je prvo odelo koje sam kupila! rekla je veselo. Kotalo je trista
dolara. A sledee nedelje je bilo na rasprodaji za sto pedeset, pa sam ga
vratila i kupila ga ponovo.
Jo je nosila prvo odelo koje je kupila. Kasnih osamdesetih.
Jedna devojka na poslu me je pitala da li sam lezbejka, rekla je sumorno.
Pa oblai se kao Elen Deeneris, odgovorio sam
Zato uvek govori tako neprijatne stvari? upitala je. Ti si takav
seronja.
Gaf! Ispravka. Samo sam hteo da kaem da si slatka devojka. Trebalo bi
tako i da se oblai.
Kako?
Otprilike trideset procenata odee na tebi je suvino, rekao sam.
Pruio sam ankeru novanicu. ankeri su me voleli. Uvek sam im
ostavljao prevelik baki. Ako im da dolar vie, oni e tebi dati besplatno
pie od est dolara. Daj da bi dobio. Tako je to ilo.
Otpila je gutljaj. Ja sam popio pola krigle iz cuga.
Da li ikad pomisli, upita Bren paljivo, da previe pije?
179
U stvari, poto jo nije poelo da deluje, odgovorio sam, mislim da bi
trebalo da poveam dozu.
Duboks je poeo da svira Tangled up in blue. Prebiranje po gitari
delovalo je na mene poput intravenoznog piva. Ahh. Miii mi se opustie
radosno.
Jesi li znala da je prva verzija ove pesme, snimljena u njujorkom studiju
u piratskom ... poeo sam.
Koje pesme? upitala je.
Ove pesme. U originalnoj verziji, sve ...
A koja je ovo pesma?
Tangled up in blue, rekao sam.
ija je?
Ma daj, rekao sam. Dilanova! To je prva pesma na albumu Blood on the
Tracks!
Iz kog je to veka? upitala je. Zar nemaju neku noviju muziku?
Nisam komentarisao. U svakom sluaju, rekao sam, u prvoj verziji ove
pesme sve je u treem licu. On je bio oenjen kad su se upoznali, da bi se
uskoro razveo. On joj je pomogao, mislio je, ali je on upotrebio malo suvie
sile. Na snimku iz Mineapolisa, onom koji je stavljen na album, sve je bilo u
prvom licu. Tako zvui mnogo linije, zar ne? Monije. A pisano je tako
lepim, ekonominim jezikom. Umesto da kae: upoznali smo se, prevarila je
mua, nagovorio sam je da ga utne samo je rekao: Bila je udata kad smo
se upoznali/razvod je usledio brzo. A onda je ubio njenog mua, ali Dilan to
nigde nije tako rekao. Samo: Pomogao sam joj u kripcu, verujem/ali
upotrebio sam previe sile. Koncept pucanja u drugog mukarca ima takav
desperado prizvuk, zar ne?
Tome, rekla je, nemam predstavu o emu pria.
Otili smo na Juniversiti da pronaemo taksi. Popili smo samo po jedno
pie ali primetio sam da je Bren hodala neubiajeno blizu. Blago se
naslanjala na mene. Opreznuo sam poslao ruku u istraivaku misiju u
predelu njenog struka. Kad bih to uradio, obino bih dobio par neugodnih
primedbi, poput: Tome, koliko puta moram da ti kaem da nisam
zainteresovana? Nakon tri godine neuspeha, malo sam posustao s
pokuajima.
Ali, trenutno je izgledalo kao da Bren uiva u mojoj ruci. Prvi put, ikada.
180
Nekoliko upeatljivih Breninih odbijanja:
1. Prvi put kad sam je video. Bili smo na roendanu nekog momka
kojeg nisam poznavao, u otunom staniu punom ljudi koje
nisam poznavao. Bren i ja smo se zasmejavali. Traio sam joj broj
telefona. Dala mi je. A onda je poela da nagovetava da nije
zainteresovana. Ipak sam je nazvao. Razgovarali smo etrdeset
pet minuta. Jo malo sam je zasmejavao a onda sam je pitao da
izae sa mnom.
2. Prvi put kad sam je izveo negde: na premijeru udarne predstave te
godine, jedne januarske veeri na Tajms skveru. Videli smo
jednog glumca iz Goodfellas i motali se oko njega citirajui
replike iz filma dok su mu oi oajniki lutale prostorijom traei
obezbeenje. Onda sam pokuao da joj ukradem poljubac dok
sam je pakovao u taksi. Okrenula je obraz, hladnija od zimskog
vazduha.
3. Onda kad smo otili na veeru u Vest Vilidu prolog leta, kad
sam kupio nargile. Nabavio sam malo trave nekoliko nedelja pre
toga, pa sam je pozvao kod mene da to podelimo. Prvo smo se
napili od crnog vina. Malo smo puili, sluali pesme iz
osamdesetih, mazili se. Kad je poeo True od Spandau Balleta,
uhvatio sam je da plee sa mnom. Onda sam pokuao da je
poljubim. Kao da sam pokuavao da uhvatim leptira. Odustao
sam, i ponovo smo seli na kau gde je legla, spustila glavu meni u
krilo i sluala muziku. Neko vreme sam joj milovao dugu, crnu
kosu dok nije otila kui.
4. Onda kad su nas njeni roditelji odveli na predstavu na Brodveju.
Prve rei koje mi je njen otac uputio bile su: Tome? Ti si
genije. Ispostavilo se da je Bren uvala elektronsku potu koju
sam joj slao i prosleivala je svom ocu. Njeni roditelji su poneli
hranu na predstavu: ogromno pakovanje grickalica. Bile su
prilino ukusne. Posle toga sam je ispratio do kue i ponovo
pokuao da je poljubim dok je s Hadsona duvao ledeni vetar.
Nemoj, rekla je.
5. Onda kad je dola na proslavu mog roendana. Ona i njena
181
najbolja drugarica, eron, poslednje su ostale, i sedeli smo
zajedno na kauu i priali do etiri. Kad je eron otila u kupatilo
apnuo sam Bren: Zato ne ostane? A ona se nasmejala. I
otila.
Malo sam joj protrljao lea dok smo hodali. Napeta si.
Vidi one ute automobile koji prolaze, Tome? upitala je. Zar ne
moemo neki da zaustavimo?
Sva taksi vozila bila su zauzeta. ekali smo na uglu. Moja ruka je bila oko
nje. Ovo bi bio idealan trenutak da ona spusti glavu na moje rame, ali nije
mogla. Bila je tri centimetra via od mene.
Moda i nismo tako lo par, rekao sam.
Tome, rekla je, mukarci su poput crne haljine. Bilo koja ena bi mogla
da ide u kupovinu s mukarcem i da isproba sto crnih haljina, i on bi
verovatno rekao: Sve su sline. Ali, njoj bi jednostavno neto nedostajalo
kod svake.
To je bolelo. Ali, setio sam se onih rei iz Sad si odrasla devojka: Mogu
da se menjam, kunem se. Vidi ta mi radi. Uspeu. A moe to i ti.
U taksiju sam ipak pokuao. Prekinula me je posle tridesetak sekundi.
Tome, upitala je. ta to radi?
Pokuavam, rekao sam smireno, da te zainteresujem za seks.
Time sam zaradio a) smeh i b) jo jedan poljubac. Onda se zaulo zujanje
na zadnjem seditu.
Je li to moje srce? upitao sam.
Uuti, idiote jedan, rekla je i odgurnula me. Iskopala je telefon iz ranca.
Kroz glavu joj je jurcalo: Vesti! Izvori!
A ja sam dohvatio svoj telefon mislei: Dulija je osetila da se ljubim s
nekom drugom i to ju je prilino pogodilo. He, he.
Ali, zvonio je Brenin telefon. Javila se s uurbanou o zbiljne mlade
novinarke.
Reci, Stjuarte, rekla je, a onda prekrila slualicu. Ako e da eta isti
telefon kao ja onda mora barem da promeni zvono, naredila je.
To znai da eli ponovo da me vidi, rekao sam.
Ali, ve se toliko iznervirala da se nismo ni dotakli ostatak puta do kue.
Nisam promenio zvono.
182
SREDA, 15. AVGUST
Bio sam na poslu, redigovao traeve, smiljao naslove, bacao izvetaje iz
tampe. Ali, najvie sam izbegavao Duliju. Nisam zvao Duliju. Ignorisao
sam Duliju. Zamenila je Hajmana Kaca na podnevnom sastanku, koji sam ja
hrabro proveo ne gledajui u nju. Ona nije gledala u mene. Ali, meni je bilo
potrebno mnogo napora da je ne gledam, dok ona nije delovala kao da ulae
puno truda u to da ne gleda mene. Znam jer sam je sve vreme gledao. Je li
me zaboravila? Ta igra ignorisanja ba i nije bila zabavna.
Telefon. Bila je Bren. Da li bih voleo uvee da odem s njom na margarite i
tombolu?
Ne, rekao sam. Hteo sam da odem kui i krkam se u svojoj poganoj
samoi. Ba je bilo fino vee za to.
Ma hajde, rekla je Bren. Doveu Kejti.
Kejti. Onu slatku plavuu koja mi je gledala u karte na roendanu. Moj
rokovnik, odgovorio sam, upravo se ispraznio.
I tako smo po kii otili u Vest Vilid. Bren je prilino dobro izgledala u
tesnoj plavoj majici i pripijenoj crnoj suknji. Pustio sam je da plati taksi, za
promenu.
Uvek ja sve plaam, negodovala je. enska aritmetika. Kao kad stigne
raun koji iznosi 41 dolar plus porez i napojnica, a devojka, kae: Hou da
platim svoj deo, i spusti jednu deseticu i tri novanice od po dolar.
itao sam tvoj lanak u Njujorkeru, rekao sam.
Puno ti hvala, odgovorila je. Ne bih mogla da ga napiem da si ti lupkao
nogom i govorio: Hajdemo, otkai to. Ali, bio si tako strpljiv sa mnom,
pomogao si mi da prekopamo kroz celu gomilu, a onda si bio tako pun
podrke za ono to sam napisala iako nikad dotad nita nisam pisala.
Devojke daju poene za najneobinije stvari. U sutini, a) stajao sam tamo
kao sobna biljka te KK-Kila veeri; i b) proitao sam njen prvi nacrt prie.
Bio je dobar. To sam i rekao.
183
Sve si sama uradila, rekao sam.
I hvala ti to si mi dao ime svoje drugarice u Njujorkeru, dodala je.
Nema na emu, rekao sam.
Zaista sam stekla puno potovanja prema tebi te veeri, rekla je.
Ja sam sve potovanje prema tebi izgubio kad nisi prepoznala Tangled up
in blue, rekao sam. Nije trebalo to da shvati ozbiljno. Ali. Poelo. Je.
Zato si to rekao? To je tako zlobno od tebe. Ja sam za tebe imala samo
lepe rei, a onda si me ponovo napao. Ti si drkaija.
ta sam rekao? upitao sam u neverici. Puno vremena s Bren provodio
sam u neverici. Niko se, moda s izuzetkom odeljenja za naplatu u servisu za
muzike ureaje Kolumbija, prema meni nije ponaao s tolikom odbojnou.
Zato uvek mora da bude tako zloban? rekla je.
Nisam bio zloban! rekao sam. Jesam li? Hajde, ljudi, vi procenite. Zlobni:
Hitler, Nikson, Marta Stjuart. Nisu zlobni: Fred Roders, Opra, ja.
Kejti je ekala u baru u oblaku neodoljivosti. Mahnula nam je im smo
uli. Delovalo je kao da joj je drago to me vidi.
Nisam znala da i ti dolazi! rekla je.
Dobio sam usklinik.
Razgledali smo pia, i poeleo sam da uzmemo skupu tekilu.
Patron? upitao sam.
Ja sam student, pravdala se. Krenula sam na pravni fakultet. Nemam ba
mnogo para. Hajde da uzmemo jeftinu tekilu.
Ti si student prava, rekao sam joj. Ne studira renesansnu poeziju.
Moe to da plati.
Kejti i Bren su izgledale potpuno okirano.
Vidi, rekla je Bren. On je uvek zloban.
Gaf! Kasno mi se upalila lampica.
Misli li da sam zloban? upitao sam Kejti.
Veoma si direktan, odgovorila je.
Odabrali smo sto, i ja sam se prvi smestio na klupu. Kejti je sela do mene.
Bren je bila preko puta. Eh, zar ne bi bilo lepo da se ovo stvarno dogodilo?
ekaj, pa upravo se dogaalo. Obrati panju. Nek nastavi da se dogaa.
Igrali smo tombolu i ljutili etvrtu margaritu. Kejti je pila. I nije bila via
od mene. To su bile dobre vesti. Oboje smo gubili kad je neko viknuo
Tombola! i odjurio na drugu stranu prostorije.
184
Pogledao sam u Kejti. Po mom miljenju, izgledala je prilino dobro.
Bren je razgovarala s nekom ribom za susednim stolom, i izgledalo je da se
poznaju.
Ima velike obraze, rekao sam Kejti.
Bila je uasnuta. Zato si rekao neto tako uasno? rekla je. Znam da
imam velike obraze. U koli su me zvali Dizi Gilespi.
Je li opet bio zloban? upitala je Bren, okreui se.
Jeste, sloila se Kejti. Ali, smeila se. Nagla se ka meni kad je Bren
nastavila razgovor s devojkom za susednim stolom.
Hoe da odemo do anka po tekilu? rekla je.
Upitao sam se da li sam toliko duboko upao u Gaf! zonu da sam proao
kroz iskrivljenje u kosmosu i izaao s druge strane: umesto da budem tupan
koji ne moe da natera usta da izgovore drutveno prihvatljive rei, bio sam,
u Kejtinim oima, galaktika suprotnost tome. Potpuno ubre. Tip kojeg boli
uvo. ovek koji kae sve to misli. Jesam li proleteo kroz vratanca u patosu
i naao se u utervilu?
Otili smo do anka.
uo sam da si joj rekao da lii na Elen Deeneris, rekla je Kejti.
Samo sam hteo da joj kaem da se oblai kao lezbejka, rekao sam.
Malo je osetljiva na to.
Traila je moje miljenje, rekao sam. Zato devojke to rade Jesu li mi
butine debele? Svia li ti se ovaj model gaica? kad znaju da e dobiti ili
iskreni odgovor ili la koja dokazuje da su nas pretvorile u kastrirane
kukavice?
Jedna ena je stalno startuje, rekla je Kejti. Zato je osetljiva. Ali, kad si
joj rekao da podsea na Elen, otila je i kupila nekoliko suknji.
Bren se odjednom stvorila iza nas.
U redu, ljudi, rekla je. Vreme je da palimo.
Otili smo do Art bara da se naemo s jednom Kejtinom drugaricom. Art
bar zvui kao nekakvo svratite za eurosnobove ali je zapravo bio kul mesto:
ako ode u zadnju prostoriju, nai e neke stare kaueve napravljene pre
nego to su primarne funkcije kaua postale uglaen, stilski izgled i
neudobnost. Ovi su bili obini stari kauevi s istim stilskim detaljima kao oni
kojih sam se seao iz Rokvila: ofucani jastuci i izlizani naslon.
Moje suenje za zlobu se nastavljalo.
185
Zato uvek mora da bude tako zloban? upitala je Bren i poela
takstativno da navodi moje mane. O emu je priala? Nisam imao predstavu.
Moram da priznam da nisam ba bio dobar slualac u takvim trenucima.
Aha, rekao sam, odsutno uzimajui njenu desnu ruku i trljajui je
dlanovima. Gledao sam Kejti kako s druge strane stola razgovara sa svojom
drugaricom Dini. Dini je bila etiketirana. Nosila je bljetavi prsten koji je
govorio pogledajte me imam bogatog mukarca. Bila je udata, i IQ joj je
shodno tome opao za 50 procenata. Sve to je priala bilo je o Dou. Gde
ju je Do upravo odveo na odmor. Zato se ona i Do sele u Japan. ta
Do misli o njenom sviranju klavira. Gde se Do nalazio sada, ovog
sekunda. Ispostavilo se da ta ena teno govori japanski, da je koncertna
pijanistkinja, i da se sprema za maraton. A ipak je mogla da utroi deset
minuta priajui o zavesama koje je kupila Danas! Ba danas! u robnoj
kui.
Slua li me ili posmatra Kejti? upitala je Bren.
A iju ruku drim? odgovorio sam.
Kejti me je pogledala popreko.
Dini i Kejti su razgovarale o tome kako je Kejti, kad je tek stigla iz Ajove
u Njujork, ivela kod Dini, koja je takoe odrasla u Ajovi.
Zato si dola u Njujork? upitao sam.
Bilo je tako uzbudljivo, rekla je Kejti.
Ne moe da se meri s Demoinom, je 1 tako?
Ti si, rekla je Kejti, takvo ubre.
Ali, oi su joj sevale. Sigurno ne iz dosade.
Zavalio sam se u naslon i iskljuio se iz razgovora, pitajui se da li bih
mogao to da izvedem? Da li bih mogao da budem Potpuno ubre? Da li bi to
prolo kod bilo koga? Od tipa koji je dostigao tek Minimalnu prihvatljivu
visinu za odraslog mukarca?
Bren je otila do toaleta a ja sam ustao i seo pored Kejti. Izvadila je
mobilni. Bila je malo pripita.
Daj mi broj telefona, rekla je, i upisala ga u memoriju. Traila mi je i
kuni broj, i broj na poslu. Uneo sam njene brojeve u svoj telefon. Sad sam
mogao da je pozovem. A nisam ja bio taj koji je traio broj. Reim totalnog
ubreta: probajte to nekad, 99 procenata osloboen od neprijatnosti, jer nikad
ne odaje da ti je do bilo koga stalo.
186
Zvrcni me na mobilni, rekao sam dok se Bren vraala ka nama. U bilo
koje doba.
Sad me je Bren onako gledala. Odoh ja sad, rekao sam. Otii prvi. Kul.
Odoh i ja, rekla je Bren, i sve devojke su izvele svoju taku grljenja i
ljubljenja.
Ali, ja nisam. Ja sam se drao po strani. Kad budem poljubio Kejti, ne
elim da to bude u obraz. A potpuna ubrad se ne grle. Svi ti problematini
rituali kod susreta i rastanaka su eliminisani! Samo sam izveo Bren na vrata,
pa do taksija.
Svia ti se, rekla je Bren u taksiju. Stizali smo do njene ulice.
Simpatina je, odgovorio sam.
Zvae je da izae s tobom, rekla je.
Nikad se ne zna, odgovorio sam.
Sve je oputeno i zabavno dok devojka ne ostane bez momka, rekla je
tuno. I pre nego to je izala, zgrabila me je i divljaki poljubila u usta.
187
PETAK, 24. AVGUST
Dulija je uzela slobodan dan. Ona i cela njena porodica odvezli su
najmlaeg brata do univerziteta u Viskonskinu gde je zapoinjao brucoku
godinu. Ponudili su se da pomognu Alu da se raspakuje, najverovatnije na
njegovo potpuno uasavanje.
A Rik, mladi koji je sluajno bio na veterinarskom fakultetu u
Viskonsinu? Samo je bio Dulijin deko od njene esnaeste do dvadeset
druge.
Hoe li ga videti? upitao sam je preko telefona.
Da, nazvala sam ga, odgovorila je. Javio mi se onim tonom koji je
koristio s drugim ljudima kad ga pozovu dok smo se on i ja zabavljali. Onaj
Tako mi je drago to smo se uli! ton. S usklinicima.
Rik je prolog prolea raskinuo s devojkom. Bio je u Njujorku. Ali,
nijednom je nije nazvao tokom celog vikenda koji je proveo ovde. Moda se
zasitio.
Je li ti slomio srce?
Ne, rekla je. Samo ga je ulubio.
Ima li devojku? upitao sam.
Verovatno, odgovorila je, zgaeno. On je tip mukarca koji pucne prstima
a devojke mu lagano sleu s drvea pravo pred noge.
Smuvae se s njim, rekao sam.
Ne, odgovorila je.
Istog trenutka kad je prekinula vezu poeo sam da okreem sledei broj.
Upomo, rekao sam u slualicu. Treba mi advokat.
Neki odreeni advokat? upitala je Kejti.
Mislio sam na jednog odreenog s uroenim smislom za pravdu i lepom
guzom, rekao sam.
Smeh joj je bio polagan i bezobrazan. Rei u ti ako upoznam nekog s tim
opisom, odgovorila je.
188
Kako ide papirologija? upitao sam.
Nedavno smo imali poslovnu orijentaciju, rekla je. Obavezna zabava,
lud provod. ak su nas naterali da nosimo kartice s imenima.
Kakvi su momci? Poput onih iz Zakona u L.A.-U ?
Nisam sigurna, je l bila neka epizoda koja se zvala Pohlepni krelci u
L.A.-u u maskirnim pantalonama?
Tano ono to sam eleo da ujem u tom trenutku.
Semestar poinje tek sledee nedelje, rekla je. A ve imam domai. I u
zaostatku sam. Nikad neu poloiti pravosudni.
Vidi, ja uvek pravilno sudim kad nekom treba pie. Hoe veeras sa
mnom u bar?
Stvarno ne bih smela, rekla je. Ali, pie mi zaista treba.
I malo veere, da to pie zalijemo, nastavio sam. Ako misli da brani
pravdu, morae da jede povre.
ula sam za jedno novo mesto na Kolumbusu, rekla je.
I nali smo se u sedam u jednom od onih lokala u kojima konobarice s
vezanom kosom nose tesne crne farmerke sa belim kouljama i tankom crnom
kravatom leerno uvuenom u koulju. Kejti je imala trideset godina ali u
baru, u bordo suknji s faltama i belom kostimu izgledala je kao slatka
studentkinja. Bila je na polovini pravnog udbenika i na poslednjoj etvrtini
ae crvenog vina.
Priao sam stolu i seo pored nje.
Doao sam da proverim koliko si spremna, rekao sam.
Ha, ha, rekla je onim grlenim glasom od kojeg su me podilazili marci.
Kad smo seli, konobarica je pompezno otvorila jelovnike pre nego to nam
ih je pruila: to se zove stil. A onda je Kejti iznela preliminarnu opomenu.
Nisam ba mnogo gladna. I nemoj, nastavila je, da me napije. Moram
veeras da nauim jo etrdeset strana.
Devojka s jelovnikom je stajala pored nas s TV-voditeljskim osmehom koji
je govorio: Naravno, ba me briga ako na kraju platite samo 23 dolara. Ja
ovo radim jer je usluivanje moj poziv.
Uzeemo flau burgundca, rekao sam. Ve mi se svidelo ovo mesto:
najskuplje vino u jelovniku kotalo je samo etrdeset dolara.
Odmah se vraam, ree devojka.
Kejti me je pogledala ispod oka. ubre jedno, rekla je. Ali, ipak se
189
nasmeila.
Ko je rekao da u ga podeliti s tobom? upitao sam. Mukarac mora da
utoli e.
Devojka se vratila i odigrala svoju malu predstavu s flaom. Pokazala mi je
etiketu (ja sam pogledao, mirkao, pomerao usne dok sam itao naziv, i na
kraju ozbiljno klimnuo glavom), izvukla pampur i sipala mi pola gutljaja. Sad
je bio red na mene da se pokaem. Blago sam promukao vino, namrteno
prineo au svetlu pa promukao jo malo. A onda sam poeo ceo onaj ritual
s njukanjem.
Ma popij ga ve jednom, seka-perso, ree Kejti.
Molim te. Proveravam da li ima noge.
Pokuala je da me utne pod stolom ali njene noge su bile kratke. Uhvatio
sam je za lanak i drao ga, prelazei rukom preko njenog lista.
Gucnuo sam. Klimnuo devojci glavom.
Ne mora da degustira moje noge, rekla je Kejti. Ali, opustila je nogu i
drao sam je za list neko vreme. Spala joj je sandala.
Jesi li golicljiva? upitao sam.
Da se nisi usudio, rekla je, i noga je nestala.
Da li ti ikad dosadi zabavljanje? upitala je.
Da. Ne.
Znam tano na ta misli.
To je kao razgovor za posao, rekao sam.
Dobro, poni da postavlja pitanja, rekla je, i uspravila se, sva dotegnuta
i orna. Poela je da pijucka burgundac.
Moe li da mi opie svoj poslednji, hm, poloaj?
Ha, ha, nasmejala se na onaj njen dubok, makast nain. Neu ti rei
poloaj, ali u ti ispriati o tipu. Zvao se Fred. Drugi put kad sam otila u
njegov stan? Imao je udnu hranu. I to je bilo to.
udnu hranu?
Guiju mast. Dimljene uree vratove. Bezbroj konzervi soka od koljki.
udnu hranu.
A sve drugo u vezi s njim bilo je u redu?
Tako je delovalo.
Ali, utnula si ga zbog toga.
Aha.
190
Ima bezbroj udnih stvari u vezi sa zabavljanjem, zar ne? Moglo se
ispostaviti da je zaista sjajan momak.
Ispostavilo se da je serijski ubica.
Stvarno?
Pa. Ne jo. Ali, pratim tabloide. Mislim, tip je imao smrznute golupie.
Svinjske noice. A da, i mesni namaz. A nije bio Australijanac.
Jesi li mu rekla razlog?
O boe, ne.
Zato nikad ne kaemo pravi razlog za raskid? Zato ne moemo da
pruimo taj jedan jedini trenutak iskrenosti kad onom drugom to najvie
treba?
To uopte ne bi bilo zabavno, rekla je. Drugi put sam raskinula s
momkom zato to je bio, okupiran, da tako kaem, porno asopisom.
Uhvatila sam ga na delu.
Sa sputenim gaama. Bukvalno.
Ponovo se nasmejala. Hajde. Koji je najudniji razlog zbog kojeg si
raskinuo s nekim?
Jedna devojka je prespavala kod mene. Ujutru je sipala pola litra, pola litra
svee ceenog soka od pomorande koji sam kupio za tu priliku u trenutku
oekivanja i raskoi i onda otpila jedan jedini gutljaj. Morao sam da ga
bacim, naravno. Seks je jedna stvar, ali ono to je bilo u neijim ustima
sasvim neto drugo. I nemoj da mi je neko koristio etkicu za zube. A onda
je bila jedna koja je, kad smo priali o omiljenim pesmama Sajmona i
Garfankla, insistirala da je njena Sesilija. To je otprilike bio poslednji
razgovor koji sam vodio s njom.
Svi razlozi su prilino uobiajeni, odgovorio sam.
Lae, rekla je. I utnula me. Volim kad devojka ume da otkrije moje
lai.
Kad smo zavrili vino, bilo je malo nezgodno. Moj stan bio je juno od tog
lokala. Kejtin je bio severno. Ali, samo nekoliko ulica dalje.
Mogu li da te ispratim do kue? upitao sam.
Da, molim te, odgovorila je.
Bio je jo jedan neprijatan trenutak kad smo stigli do ulaza u njenu zgradu, i
kad nas je vratar malo udno zagledao.
Mnogo sam saznala o tebi, T.F., rekla je Kejti, ali me nije pozvala da
191
uem. Meutim, sijala je od sree.
Bolje nemoj to da iri dalje, mala, odgovorio sam, stavljajui joj ruke
oko struka.
Ili? upitala je.
Ili si gotova, odgovorio sam, i zagolicao je.
Joj! Stani! rekla je. Dosta! I nasmeila se.
Poljubac. Poljubac koji je govorio: daj mi tri dobra, zabavna sastanka, i
moda.
192
SUBOTA, 25. AVGUST
Pola devet uvee. Bio sam kod kue i gledao Goodfellas, za sluaj da sam
neto propustio prethodnih dvanaest puta.
Moj mobilni se pristojno nakaljao. Prvi zvuk koji je ispustio celog
vikenda. Potajno sam se nadao da jednostavno nisam bio u dometu mree.
ao, rekao je enski glas. Standardni enski pozdrav. Zato devojke to
uvek rade? Nisam imao predstavu ko je. Kako sam mogao da znam na
osnovu samo jedne rei?
Hej! rekao sam, odugovlaei. Kako ide?
Dobro. Dve rei. I dalje nisam imao predstavu.
A onda mi je sinulo. Lizi. Nedeljama ve nisam razgovarao s njom. Mislio
sam da smo se preutno dogovorili da ostavimo stvar da miruje. U ivom
pesku.
Wiegehts? rekao sam. Pokupio sam nekoliko fraza od jedne Bavarke na
poslu tos je bio da se pravim kako govorim nemaki, a ona se pravi da ne
primeuje koliko sam patetian.
Njen odgovor zvuao je kao: Selbstammerungenfrauverkauftenkranken-
schwesser, a ja sam izustio zvuni ekvivalent klimanja glavom.Pa, rekla
je, samo sam neto zavravala na poslu. Kao da je to neto najnormalnije
to bi neko mogao raditi subotom uvee. Pretpostavljala sam da si negde na
piu i da bih mogla da ti se pridruim.
U stvari, rekao sam, upravo gledam film.
Gaf! Nije znala da sam kod kuce. Ovo je mobilni. Mogao sam joj rei da
ljutim pivo s knjievnim lavovima ili napaljenim glumicama, i ne bi znala da
laem. Zato moram da pokvarim svoje eme povremenim izlivima
iskrenosti?
Dogovorili smo se da se naemo u kafeu aba za etrdeset minuta. Kafe je
bio na deset minuta hoda od mog stana. Savreno, pomislio sam: imam
dovoljno vremena za jednu oputajuu zmijicu na mobilnom, a onda u se
193
presvui.
etrnaest minuta kasnije tekom mukom sam se odvojio od igrice bio
sam ubeen da sam veeras imao ansu da potuem Brenin rekord i obukao
se za tri minuta. (Koulja u stilu banana republika u tamnoj nijansi plave,
crne pantalone u stilu banana republika, i crne banana republika cipele. Kad
me anketari budu pitali o partijskoj pripadnosti, reu u: banana
republikanac.) Onda sam odjurio niz ulicu kao kad sam bio klinac; uvek sam
kasnio. Samo sad nisam morao da uraunam vreme za zakljuavanje bicikla.
O, ne. Zaboravio sam neto. Odjurio sam nazad u stan i namazao nokte
sredstvom Gricni me. Nisam imao ansu da odvedem Nemicu u krevet ako
me vidi da grickam nokte.
Stigao sam, crven u licu, s petnaest minuta zakanjenja, taman na vreme da
provedem narednih deset minuta ekajui nju. Moji sastanci s devojkama su
bili veoma nalik seksu. Uvek bih bio bri od njih.
Malo smo pojeli, malo smo popili. Priali o novostima.
ta si radila prolog vikenda? pitao sam
Pa, rekla je, bila sam sa Gigi i Seb, njih zna, ili smo do Nju Hempira
da se vidimo sa Ramonom i Betani, priala sam ti o njima, pa smo otili da
posetimo akiru, Doru i Kolet, one koje sam ti pominjala, koje imaju malu
kuicu na plai, pa sam u nedelju ila na ruak sa Marijel, Antoniom,
Robinom i Vitni.
Ko su svi ti ljudi? Kad ste s novom osobom, to je pravo mentalno
razgibavanje. Pokuava da prati imena njenih najboljih drugarica i najgorih
momaka i brae i sestara i gde svi oni ive i ime se bave i ko su njihovi
drugovi i kako su nazvali decu. A onda ima i sve ono to treba da upamti o
devojci s kojom izlazi. Njene alergije. (Jednom sam se zabavljao sa
devojkom koja je bila veoma alergina na sve vrste kotunjavog voa.
Odjednom je ispalo da sve to ja naruujem sadri neko od njih. To je
shvatila kao znak da potajno elim da je ubijem, ili u najblaem sluaju da ne
elim da delim hranu s njom.) Ime njenog efa. Veliinu odee. Broj cipela.
ta voli u krevetu. (Dobro, to i nije tako teko.) Kako stii do njenog stana.
Njen broj telefona. Njen drugi broj telefona. Njen drugi drugi broj telefona.
Naravno, nisam imao problema da upamtim sve te podatke o Duliji.
To zvui sjajno! rekao sam. Nisam vie mogao da je pitam ko su svi ti
njeni prijatelji, jer mi je Nemica ve opisala sve njihove ivote veoma
194
detaljno. Samo nita od toga nisam upamtio. Veoma je malo prostora ostalo
na mom hard-disku, ve je bio pun Duka Dugouka, Bogartovih opaski iz
raznih filmova, i fudbalskih statistika.
Hajde da ostanemo u gradu cele noi, rekao sam. Pokuavao sam da
budem spontan. Sa Nemicom.
Cele noi? upitala je. Ja sam mislila do dvanaest.
Otili smo u otrcani lokali za vaarenje na Kolumbusu. Zvao se E-
Mocije. Pravio sam se da nikad tamo nisam bio. U prednjem delu su bili
stolovi u malenim separeima; u zadnjem ogromni, udobni, mekani kauevi.
Tako su bili zavaljeni da bi svako uzeo svoje pie, izuo cipele i uronio u
jastuke. Kao podrumi u roditeljskim kuama, samo bez polinezijske barske
opreme i pranjavog kompleta za desert iz kojeg je uvek nedostajala jedna
viljuica.
I tako smo uzeli din i tonik i bacili cipele na tepih. Naslonili smo se. Nije
bila daleko. Ali, nije me ni dodirivala.
Trenutno si u veoma nezgodnom poloaju, rekao sam.
Je li? upitala je.
Mogao bih da te poljubim kad god poelim, nastavio sam. Ba sam bio
dobar u nagovetavanju, zar ne?
Nasmeila se. I poljubio sam je. Ali, samo na sekund. Jer je prasnula u
smeh.
Ne, rekla je, ne moemo ovde da se ljubimo.
Trebalo mi je malo vremena da shvatim ta mi to govori. ta je uopte
pokuavala da kae?
Hoe li da odemo kod tebe? upitala je.
Kad me je poslednji put neko to pitao? Je li me to iko ikad pitao? Disao
sam duboko. Klimnuo glavom. Smireno. Tako je. Samo mirno.
Sagnuo sam se da obujem cipele.
Opet ju je spopao smeh.
Ali, rekla je kroz kikot.
Ovo je bilo smeno?
Ali, to ne znai da elim seks, rekla je.
I tako smo se vratili kod mene gde se ispostavilo da je od rei: nije elela
seks. Umesto toga radili smo svakakve frustrirajue, znojave stvari u mom
krevetu. Dva sata. Dok konano nismo zaspali zagrljeni. Spavali smo ceo
195
minut.
Moram da ustanem u devet, rekla je, gurkajui me.
Ustao sam da navijem budilnik, koji je stajao na drugoj strani sobe. Niemu
ne bi sluio ako bih mogao da ga dohvatim iz kreveta. Samo bih ga iskljuio i
nastavio da spavam. Usput sam primetio da je neko uredno sloio i okaio
Nemiine gaice i grudnjak. Kako se to dogodilo?
Seks je, rekla je Lizi u mraku, ozbiljnim glasom, veoma intiman.
S tim sam se sloio.
Mislim da se ni sa kim nisam ovoliko ljubila u poslednjih pet godina.
A meni pade ogroman dak tuge na ramena. Ona je bila veoma lepa, veoma
pametna devojka. A bila je nesrenija moda i od mene.
196
ETVRTAK, 6. SEPTEMBAR
Na poslu sam jo jednom proitao neverovatnu elektronsku poruku koju
sam dobio u ponedeljak:

Od: LIESL.M.LANG@femail.com
Za: FARRELT@NYTabloid.com
Predmet: Petak

Rekao si da eli da odemo u bioskop u petak uvee, ali poto
nam se ukusi po tom pitanju veoma razlikuju, predlaem...

Predloila je neku islandsku sagu o pecanju, francusku komediju o
transvestitima, kinesku sapunicu. U emu je stvar s ribama i stranim
filmovima? Iste one ribe koje se namrte u koncentraciji nad misterijama
horoskopa odjednom postanu prepametne kad doe do sinapleksa. Kad ste
poslednji put videli neki strani film koji nije bio precenjen? Dobro, Zmaj. Na
moje iznenaenje, nije imala nita protiv da pogledamo novi film Dekija
ena. Moda je bila spremna na kompromis, tj. predlagala da uradimo ono
to sam ja eleo? Kao da potpisujemo meunarodni mirovni sporazum,
prepiskom smo dogovorili da ga pogledamo sledee nedelje .
Dok sam u sumrak izlazio iz zgrade, okrenuo sam Dulijin broj da vidim
ima li vremena da popije neko pie sa mnom pre nego to ode. Putovala je u
Meksiko s Duejnom ovog vikenda, i znao sam da je neko vreme neu videti
ako je ne budem video te veeri. Ali, umesto da mi se ona javi na mobilni,
dobio sam Dart Vejdera koji me je obavestio: mobilni pretplatnik trenutno
nije dostupan. Zato su svi operateri mobilne telefonije mislili da je kul da
im taj lik pozajmi glas? Razorio je Olderon, pobogu, da i ne pominjemo to je
unakazio Obi-Vana.
197
Meutim, dok sam vraao mobilni u ranac primetio sam da imam
sopstvenog ubedljivog crnog tipa s kojim je trebalo da se suoim. uter je
hodao preko trga ka meni, kose uredno vezane u rep, obuen u crno odelo,
belu koulju, tanku kravatu. Izgledao je kao doterani rastaferijanac. Trebalo
mi je malo vremena da primetim da je imao drutvo i s jedne i s druge strane:
Majka Vegu i Ilaja Knehta. Obojica su se intenzivno trudili da izgledaju kao
estoki momci.
uter je izvadio erilovsku cigaru iz usta i dunuo pozamaan oblak dima u
mom pravcu. Zgrabite ga, rekao je.
Majk i Ilaj me zgrabie za laktove i ugurae me u limuzinu sa zatamnjenim
staklima.
ta je ovo? upitao sam. Poeo si da radi za mafiju? Ovo ti je probno
vee?
Ali, Majk i Ilaj me gurnue u sredinu zadnjeg sedita i sedoe poput pasa
uvara, svaki s jedne strane. uter se zapovedniki smestio na sedite preko
puta. Onda se pojavio neki lik u oferskoj uniformi i zatvorio vrata. Zvuk
ulice potpuno je nestao.
Momci, rekao sam, voleo bih da se druim s vama, ali moram veeras
da vidim Duliju.
E, ba u tome je stvar, rekao je uter.
Pogledao sam Majka i Ilaja, potpuno svestan da bi se neto sramotno moglo
desiti veeras. uter je boravio u mestu u kojem ne postoje pravila, u
nekakvom privatnom Amsterdamu due. U emu je tos? upitao sam.
Nazovi ga kako hoe, odgovorio je uter. To je to je.
Ovo je intervencija, dodao je Majk.
uter je pokucao po staklu. I krenusmo.
Pruio je ruku ispod sedita i dohvatio skriveni friider. Izvadio je flau
bolindera. A ta je ovo? upitao je. Moramo ovo da upotrebimo.
Da, dobro emo ga upotrebiti, nastavio je Majk, koji je u drugoj fioci
pronaao ae za ampanjac. Bio je iznenaujue inspirisan ulogom estokog
momka, primetio sam.
Upotrebiemo ga do poslednje kapi, nadovezao se Ilaj. Jesam li ja bio
jedini u gradu koji nije itao Sunce se ponovo raa? Toliko mladia je
odluilo ta voli a ta ne, zahvaljujui Hemingveju.
Kad smo stigli do plianih konopaca, ispred njih je u stanju pripravnosti
198
stajao mukarac s brkovima u veernjem odelu. Samo tri vrste mukaraca su
i dalje nosile takva odela. A ovaj nije liio ni na efa sale ni na batlera.
Dobrodoli na mesto u kojem su mukarci mukarci, rekao je uter.
A ene hirurki doterane, dodao je Ilaj.
Ma hajde, momci, rekao sam dok nam je ofer otvarao vrata. Reflektor je
kruio u pokuaju da stvori atmosferu na crvenom tepihu izmeu konopaca.
Ne treba mi ovo. Moram da pozovem jednu devojku.
Devojka, rekao si? upitao je uter. Sad u ti pokazati devojke.
uter je razmenio nekoliko rei s mukarcem kod konopaca. Bilo je rei o
tome gde emo se smestiti. U VIP deo (ceo klub), VVIP deo (sve sem
poslednja dva reda stolova), u Izvrnu salu, koja je bila napred, ili u samo
sredite, koje je opisano kao zona tako mone ekskluzivnosti da se sastojala
iz jednog jedinog izdignutog stola okruenog bordo konopcem i posveenim
osobljem. Majk i Ilaj su me diskretno vodili drei me za laktove. Obojica su
bili malo doterani, u sakoima i kravatama. Ja sam nosio stare, izguvane Gep
pantalone i ofucane cipele. Izgledao sam kao nekakav delikvent ili student.
uteru, rekao sam, nisam adekvatno obuen.
Nema veze, odgovorio je. Nisu ni devojke.
Onda je izvadio jednu novanicu i pruio je vrataru. Nisam znao da je
predsednik Mekinli na novanici od petsto dolara, a vi?
Izgleda da je posebno vee, rekao je Ilaj dok smo prolazili kroz hodnik ka
mestu na kojem su se obojena svetla sumanuto vrtela u krug. Muzika je bila
zagluujua.
Ovo je vee nevaljalih devojaka, rekao je uter, namigujui.
Gorile u majmunskim odelima poee da mile oko nas, ulizujui se ponizno
iz elje za napojnicom, smetajui nas za najbolji sto. uter i Majk razdelie
novac konobarima dok je Ilaj gledao na drugu stranu. Majk je uputio pogled
u mom pravcu.
Ne gledaj u mene, rekoh mu. Ja nisam traio da poem s vama.
uter mi je konfiskovao mobilni i naruio turu duplog viskija. A devojke su
poele da pristiu.
Tip na ivici bine je zagladio tupe i progovorio kominim kokni naglaskom.
U redu, momci, u redu? Ja sam va domain Ken Talent, i tu sam da vas
podsetim da veeras ispisujemo stranice istorije u gospodskom klubu Pastuv.
Bukvalno.
199
Nikad nisam uspeo da shvatim zato su ovakva mesta nazivali gospodskim
klubovima kad su povlaivali iskljuivo naim ivotinjskim, majmuskim
instinktima.
Oboavam ovog tipa, rekao je uter. On je Robin Li strip barova.
Zaula se poetna gitarska jeka pesme Revolution od Bitlsa. Talent je
uzviknuo: ene koje ete sada videti su oskudno odevene Sotone, avolice
bez plavih haljina, sve do jedne furije u peticama, devojke s najvie zla u
celokupnoj istoriji! Da ujem jednu pastuvsku dobrodolicu za: Mariju
Antoanetu!
Usledilo je oduevljeno klicanje dok je iza svetlucave zavese izlazila dama
u autentinoj odei iz 1789. Velika suknja sa ianom potporom. Kitnjasti
karneri. Napuderisana perika. Izazovni mlade.
uter je zvidao s prstima u uglovima usana. Voleo bih da umem to da
uradim. Sljutio je viski, i drugi mu se pojavio kraj lakta. Ja jo nisam otpio
ni prvi gutljaj.
uter me je pogledao popreko. Izgleda kao gomila neega.
Loe sam raspoloen, rekao sam.
Dugo e biti mrtav, odgovorio je. Ne mora sad da pone da veba.
Popij lek.
Alkohol nije reenje, rekao sam.
Nije, odgovorio je. Ali, okupirae te dok ne zaboravi u emu je bio
problem.
Otpio sam gutljaj. Osetio sam plameni trag od grla pa sve do utrobe. Prijalo
mi je to.
Ne elim da koristim pie kao taku, rekao sam.
Nije to taka, odgovorio je. To je aparat za reanimaciju.
Hajde, momci, rekao je Talent. Zar je to sve to imate da kaete o jednoj
od najokrutnijih ena u istoriji? Meu Marijinim zloinima su udaja iz
interesa, izgladnjivanje naroda, podsmevanje pravdi, i ljubav prema
odvratnom nametaju! ta onda imamo da izjavimo po tom pitanju?
Uaa! povikao je Ilaj, namigujui mi.
Molim te, rekao sam, nemoj da namiguje.
Pogledao sam oko sebe. Klub je bio prazan, s izuzetkom sedam-osam
mukaraca tunog izgleda, s proreenom kosom, koji su se hrabro trudili da
budu otkaeni. Mnogi su vikali i dobacivali i gurkali se. Veina je nosila
200
burme.
Izazovna dama na sceni imala je jednu od onih tankih crnih traka oko vrata,
onih koje lie na psee ogrlice, s malim priveskom. Sugestivno je dodirivala
ogrlicu. Kao da nikad nismo videli nagi vrat.
Znate, momci, rekao je voditelj, ini mi se da joj je glava privrena
samo tom ogrlicom!
Tri momka za stolom iza mene su povikala: Skinite joj glavu! Skinite joj
glavu! Ali, samo dok jedan od njih nije dobacio: Skinite joj odeu!, to su
svi prihvatili.
Ta haljina izgleda neudobno, ree Majk.
Kruto. Utirkano, nastavi Ilaj.
Verovatno ima korset od riblje kosti ispod nje, dodade Majk.
Veoma tesno, ree Ilaj. Kao zatvor. Kao Bastilja.
Politiki zarobljenici, rekao je Majk, moraju biti osloboeni.
Marija je podigla nogu na jednu od onih stolica francuskog izgleda koje su
pretrpavale scenografiju dosadnih filmova o tom periodu, i poela je da
podie haljinu, otkrivajui dugu nogu u ednoj, beloj arapi. Trebala joj je
itava venost da stigne do male crne podvezice na prelepom vitkom bedru.
Na podvezici je bila simpatina platnena rua.
Momci iza mene bili su u transu.
Podvezica je skinuta prva. Marija ju je zavrtela na kaiprstu, na kojem je
nokat bio dug i crven kao krv. Pogledala je oko sebe traei metu i primetila
utera. Blago mu se nasmeila, sumnjivo nemontirano, i bacila mu podvezicu
u krilo.
Tipovi iza mene poeli su da zavijaju. Nek pojede mene, jedan od njih je
povikao.
Marija je ve skinula obe arape i poela kaiprstom da prelazi preko
dekoltea kad je utrao Ken Talent s najnovijim izvetajem.
Momci, bojim se da imam loe vesti. Francuska kraljica je suvie tesno
utegnuta u korset. Moda e Mariji Antoaneti veeras biti potrebna mala
pomo da ga skine.
Crvena zavesa iza nje se ve razdvajala.
Zato je dobro to ima drugarice poput Lukrecije Bordije!
Lukrecija je bila obuena u najizazovniju odeu petnaestog veka, mnogo
jednostavniju od kostima koji je Marija imala na sebi. Samo skromni fiek
201
belog platna, nalik na ogroman filter za kafu s crvenim obrubom. Haljina je
imala oko dvadeset pet kila i, poput Marijine, bila je do zemlje. Nisu
planirale prerano da raspakuju robu.
Francuska kraljica je pruila ruke ka napuderisanoj beloj perici, skinula je i
rastresla svoju dugu riu kosu tako da joj je u slapovima pala na vrat.
Moram da priznam da sam obraao panju.
Sad se ula pesma Papa, dont preach.
Tatina devojica Lukrecija udala se sa trinaest godina, obavestio nas je
Talent. Ali, njenom ocu, papi Aleksandru VI, nije se svideo momak, pa je
ponitio brak. Onda ju je tata papa proglasio devicom u estom mesecu
trudnoe. Divlji su to bili dani, u periodu zvanom renesansa.
Izgleda da se dobro poznaju, rekao je Majk.
Drugarice od malena, nastavi Ilaj.
Pozdravite se poljupcem, rekao je Majk.
I rastanite se s poljupcem. I iskoristite svaku priliku u meuvremenu,
dodade Ilaj.
teta to je ovde tako toplo.
Jako toplo. Okrutno toplo.
Moda bi im bilo malo lake kad bi se raskomotile.
Talent se cerio nad mikrofonom. Njen prvi mu je rekao da beba nije
njegova; u stvari, rekao je da ak ni Lukrecija nije znala s kim je zatrudnela,
moda s ocem a moda s bratom! Ali, jadnoj Lukreciji nisu dali da zadri
bebu, momci!
Drutvo je jednoglasno uzviknulo: Jaooo! a Lukrecija je poela pripijeno
da plee s Marijom.
Na alost, deak je odgajan u tajnosti, nastavio je Talent, ali se
Lukrecija uteila ubivi drugog mua i time je osvojila titulu najokrutnije
ene u istoriji!
Poela je sledea pesma. Poznati akordi na klaviru. Vau. Ta me je zaista
vraala u prolost. Ponovo sam imao trinaest godina. Tako je, rekao sam,
klimajui glavom.
To mi reci, jebote! uzviknu uter. Svia ti se ta Lukrecija radi s trakom
oko Marijinog struka, zar ne?
Mislio sam na pesmu, rekao sam. Volim ELO. Ovo je Zla ena.
Vredelo je potegnuti ak dovde da bih uo ovu pesmu na klupskim
202
ureajima. Bilo je jako malo komija u mojoj zgradi koji nisu imali primedbe
kad bih putao art rok iz kasnih sedamdesetih na sistemu od etiri hiljade
vati.
Momci iza mene lupali su nogama i zvidali. Izgledali su kao Italijani.
Moda su imali zamerke. Sviala im se ideja finog, istog Vatikana. Zato bi
pape imale afere sa sopstvenim erkama kad ima potpuno zdravih deaka u
horu?
Marija i Lukrecija su se oslobaale inhibicija i postajale veoma kreativne
po pitanju ljubljenja. Ali, Ken Talent je ponovo uzeo mikrofon i pitao nas da
li nam izgledaju usamljeno. U meuvremenu je DJ prekinuo sjajnu pesmu i
zamenio je onom bledunjavom pop numerom iz Top Gana.
Dok Marija i Lukrecija proslavljaju novo doba francusko-italijanske
saradnje, rekao je Talent, ni ne sanjaju da ih pijunira pohotna dama u
pilhoznama, frivolna fraulein koja nije mogla da nae deka koji nije
masovni ubica! Da ujem dobrodolicu za ovu paklenu valkiru: evo je zla,
zla Eva Braun!
Ovo bi moglo da potraje, rekao je Majk. Odoh ja po jo jednu turu dok
se neka od njih ne svue.
Kako se zove ova glupa pesma? upita uter dok su momci lupali po stolu
i dobovali nogama. Jedan je ustao i polagano se odunjao iza scene pre nego
to ga je neki od gorila spazio.
Take my breath away, odgovorio sam.
Koji moj?
Od grupe Berlin, dodao sam.
uter je hitno pozvao jednog od konobara da prie naem stolu, gurajui mu
dvadesetice u dep.
Za ime boga, rekao je, pustite neku muziku za mukarce. Ovo nije
ajanka.
A ta biste eleli da ujete, gospodine?
Stonse. Od 1968. do 1978. I nemojte ni da pokuavate da ubacite i neko
sranje s albuma Their Satanic Majesties Request. Marija i Lukrecija su
odvezivale Evine kike i otkopavale joj bluzu kad sam reio da protegnem
noge. Pesma od Stonsa poela je u roku od minuta. Morao sam da skinem
kapu uteru. Posmatranje troenja novca izbliza bilo je skoro podjednako
zabavno kao kad bih ga troio sam.
203
ank se nalazio sa strane, udaljen od podijuma, u mranom kutku s
televizorima privrenim iznad njega. Majk je sedeo na jednoj od stolica,
okruen s tri devojke od kojih nijedna nije bila njegova ena. Izgledalo je kao
da mu gledaju pravo u prepone. Isputale su tihe gugutave zvuke.
Naruio sam au vode a Majk se nasmeio.
Ovde je imala etiri nedelje, rekao je.
Devojke su gubile svoj neonski sjaj i otapale se u male barice nadograene
kose i silikona. Jedna od njih mu je neno poloila ruku na koleno. Druga je
nakratko spustila glavu na njegovo rame.
Sigurno si sjajan otac, ree jedna od njih.
Najbolji, sloila se druga.
Ona s rukom na njegovom kolenu, sad mu je uhvatila lice obema rukama i
zagledala mu se duboko u oi. Ti si san svake ene, zna li to?
Da vam pokaem princezu na konjiu, rekao je arogantno. Stvarno, ko bi
pomislio da bi to mogao biti sjajan nain za startovanje riba?
O, ree jedna od devojaka, otro, orgazmino hvatajui vazduh.
Gospode, ree druga.
Boe, dodade trea, dovravajui misao. Poeo sam da razmiljam o
tome kako da nanem osetljivu temu s Majkom. Valjda sam, kao
dugogodinji dobar drugar, zaradio pravo na ozbiljno razmatranje mogunosti
iznajmljivanja bebe vikendom? Mislim, jedna etnja Central parkom bila bi
sasvim dovoljna da popunim prazan rokovnik. Mogao bih uzimati po jedan
broj telefona na svakih sto metara.
Ilaj nam se pridruio kod anka. Bilo je zabavno, momci. Ali, neko me
eka kod kue.
Ma hajde, izdri do kraja, rekao sam. Tvoja lutka na naduvavanje moe
da saeka.
Nisam ja taj, odgovorio je, koji e veeras da duva. Mir, rekao je. I
otiao.
ta sam ja uopte radio ovde? Mislim, sem to sam gledao TV nad ankom,
na kojem je tip po imenu Sven Olafson, ili moda Olaf Svenson, podizao
balvan od trista pedeset kilograma i posrtao s njim nekoliko prenapornih
trenutaka pre nego to ga je bacio na pesak. Hvala bogu za sportski kanal.
uter se pojavio pored mene. Dupli viski, rekao je ankeru. Ona
devojka koja glumi Lukreciju Bordiju je prilino dobra glumica, rekao je.
204
Imala je glavnu ulogu u itavom nizu pornia raenih po Dilanovim
albumima.
Dilanovim? ponovio sam.
O da, veoma umetniki uraeno, zna. Zauvek malo. Plavua na plavui
na plavui. Puenje na vetru.
Molim te, rekao sam. Moemo li da krenemo? Postaje tako dosadno.
Sve su iste.
Evo sutine, rekao je. Smatraj to svojom reedukacijom. Mora preboleti
tu ensku. Dozvolie sebi da pati za nekim samo zato to ti se svidelo kako
te je poaoljila? Ima jo mnogo devojaka sem nje, i sve su snabdevene istom
opremom.
Ja hou njenu opremu, zacvileo sam.
Sluaj, rekao je, popivi viski na eks, kad bi moj stav bio takav, gde bih
ja sad bio?
Mogu li da vam se pridruim u kafenisanju? upita Majk, sedajui pored
utera.
Ova tura je moja, rekao sam, i svi smo uzeli po dopunu. uter je uzeo jo
jedan dupli. I koronu prie.
Reci mu, rekao je uter. Reci mu kakve su ene.
Sve su iste, rekao je Majk. Osim moje devojice. Ona je najlepa na
svetu.
Daj, umukni, rekao sam.
Sad je lik po imenu Tor Orgenborg ili tako neto vukao dod ranglera.
Zubima. est manekenki u binikinjima sedelo je na zadnjoj platformi, klatilo
nogama i mahalo masi.
uter je podigao pogled. Uvek se kladi na Samoanca u ovakvim
stvarima.
Ja bih se kladio na Svena. Ili Olafa, rekao sam.
Onaj sumo rva se dobro dri, dodao je Majk. Dve devojke od onih s
kojima je do maloas razgovarao prile su mu s lea i poele da mu apuu
na uvo. Ustao je.
Izvinte me, rekao je. Ima neka privatna, hm, izloba koju bi volele da mi
pokau.
A mi? upitao sam.
Majk je slegnuo ramenima. Rekle su mi da sam poseban.
205
uter i ja smo zurili u Majka dok su ga devojke odvodile, po jedna sa
svake strane. Zaputili su se ka maloj zavesi od perli, gde je stajao jo jedan
vratar koji im je otkljuao neku prostoriju. Kakve li e to udesne stvari
Majk iskusiti? Nijedne devojke vie nije bilo za ankom.
Stvarno si drutvena ebola, rekao je uter.
Mada, Toru je ilo dobro. Uspeo je da pree ezdesetak metara.
Koncentrii se, rekao je uter. Stotka na Samoanca, ali Tor ima onu
crticu kroz jedno od slova o u prezimenu. Moda bi vredelo staviti neku
kintu i na njega. Tor nad Svenom. ta kae? Pedeset dolara.
Otpio sam gutljaj. Uvek su bogati drugovi bili ti koji su vas kotali.
Prilino sam siguran da je neko to rekao.
Samoanac se sagnuo i poeo da stenje dok je pokuavao da podigne
ogromnu klackalicu od kovanog gvoa. Bila je savreno uravnoteena, s
punakim belcem s jedne strane i krupnom crnkinjom s druge. Oboje su
bili poznati publici tabloida.
Sranje, rekao je uter. Teka tezga za Aretu. Ko je onaj s druge strane?
To je najnoviji debeljko iz Subotom uivo, rekao sam. Trude se uvek da
imaju usvinjenog narkomana pri ruci da bi mogao da umre prerano a oni da
prodaju puno posebnih emisija o njemu u udarnim terminima. Tabloid je,
naravno, otkrio tu priu.
ta je to? upitao je uter. U Aretinoj levoj ruci?
Lii na izburger sa slaninom, odgovorio sam.
Kad bismo traku premotali unapred, videli bismo kako joj se dupe
uveava, rekao je.
Posmatrali smo Samoanca kako posre i kleca. Ton nije bio ukljuen, pa
nismo mogli da ocenimo da li je sudija odbijao poene svaki put kad bi zbog
njegovog posrtanja Areta prosula okoladni ejk.
U velikoj sali Talent je blebetao neto o istorijskom elatinoznom rvanju
Medeje i Lizi Borden.
Zauo sam glasove iza sebe. Okrenuo sam se. Bila su to ona tri momka za
stolom iza naeg.
Samoanac tue veanina, obavestio ih je uter, odsecajui vrh sa cigare.
Tipovi poee izmeu sebe da se klade i da naruuju pia. Ovaj ank je bio
napravljen za otprilike etvoricu, a nas estorica smo tu bili ugurani.
Ima li jo koga tamo? upitao sam momke.
206
Dvojica biznismena iz Japana, i to je to, ree jedan od njih.
Zavrio sam viski i pustio ga da mi se razliva kroz mozak. ta nije bilo u
redu s nama? Ako nam ponudite izbor izmeu seksa i sporta, rei emo:
zavisi ko igra. Svakom momku se to deava. Pokuava da gleda fudbal ili
tako neto, devojka se uvija svuda oko tebe i pokuava da ti privue panju,
grickajui ti uvo, apuui neuobiajeno bezobrazne stvari ima li neki
enski hormon koji deluje samo nedeljom popodne i premda Bronko vodi s
nedostinom razlikom pet minuta pre kraja, ti razmilja: Sklanjaj se! Moram
da vidim hoe li Rejdersi ipak uspeti da se izvuku!
Samoanac je nadmaio Tora, i sad je bilo na Olafu, ili Svenu, da ustane i
odradi posao kako treba.
Nema anse, rekao je uter. To se ne moe izvesti.
veanin je podigao golfa krcatog gajbama sponzorovog piva. Pomerio ga
je impresivnih dvadeset metara.
Jo jedan glas iza mojih lea. Ko je za akciju?
Sad su stigla i ona dva Japanca, i kladili su se na sumo rvaa.
Samoanac je uspeo kola da pomeri metar i po. Sumo rva nije uspeo ni da
ih podigne. Ja sam pobedio.
Jebote, rekao je uter. Japanac ga je isplatio, a onda je uter platio meni.
Nisam mogao da se setim kad sam poslednji put dobio opkladu protiv njega.
Veeras oito nije bilo njegovo vee. Malo se zalelujao, a oi mu zakolutae.
Nazad do podijuma, drugar. Odjednom su ispred njega stajale etiri prazne
flae, a on se isprsio za par piva da nam se nau dok ne stignemo do stola.
Tip je troio korone kao njegov rend rover super premijum. Retko mi se
deavalo da radnim danom popijem ovoliko pia, ali ivot sa uterom bio je
prava serija udesa.
Zlo se teko moe nai u manjim pakovanjima nego to ete sada videti,
govorio je Talent. Iznedrila se iz familije Menson da bi zadala hrabar udarac
feminizmu sedamdesetih kad je postala prva ena koja je pokuala atentat na
predsednika Sjedinjenih Drava! Istina, u pitanju je bio samo Derald Ford,
ali hajde gromoglasno da pozdravimo Skviki From!
A onaj koji je upravljao muzikim ureajima, nije mogao da odoli iskuenju
da izbaci Stonse i pusti nam Ja sam ena.
Do avola, gde je taj mali pederko? upita uter, ustro gledajui okolo.
Dao sam tom tipu tri novanice za Helen Redi? Bio sam dobro podloen,
207
ali uter je posedovao istu koliinu iskriavih vati kao ona dinovska
reklama za koka-kolu na Tajms skveru. Znate kako zovu ta gigantska
neonska udovita? Spektakularci. Takvo je sada bilo uterovo stanje, bio j e
spektakularne.
Konobar nam je priao a uter je po njemu osuo paljbu. Je 1 vi jedan
drugom puite kite tamo pozadi? rekao je. Ozbiljno, elim da znam. Ti i
tonac, vi ste buljai, zar ne? Slobodno mi reci. Ako je ovo gej striptiz bar,
onda je jebena greka moja. Nai u drugi lokal. Zar nisam izriito traio
Stonse?
Konobar nita nije odgovorio. Ali, malo je zakolutao oima u mom pravcu.
O, ne! Bacao je nekakav vudu, bio sam siguran. Odjednom mi se sloilo.
A na bini se pojavila Skviki. Helen Redi se prekide, a umesto toga se
zaula pesma Monkey man, strast i apokalipsa u duetu. To je bila jedna od
njihovih najboljih pesama ali prizvala mi je blago seanje na nelagodu. Neto
u vezi s tim albumom uvek me je rastuivalo. A uter je izgledao kao da je
upao u trans. Potpuno se primirio. Skviki je bila jedan sitan, plavi
devojurak, nita posebno ako mene pitate, nije bila ba impozantno graena,
kosa joj je bila preupadljivo isfenirana, a minka zastraujua. Imala je mali
derinder u ruci i etkala se po bini u zvoncarama i hipi bluzici kao da ovo
nikad ranije nije radila. Izgledala je praskavo i sarkastino, kao da joj nije bio
potreban pitolj da bi te povredila.
Pesma me je podsetila na prvi put kad sam video kuicu s majmunima.
Baba i deda, koji su tada iveli u Nju Dersiju, odveli su me u zoo vrt u
Bronksu. U to vreme Bronks je bio iznenaujue izjednaen s Kambodom u
takmienju za najgore mesto na svetu, a ja sam gledao u kavez i u sebi
zapisivao kriminalne radnje: Dobro, to je silovanje, pokuaj silovanja, napad,
masturbacija na javnom mestu. Nikad ranije nisam bio u Njujorku. Zato sam
pomislio: Ovaj grad je tako estok, ak su i majmuni kriminalci. I treba da
budu iza reetaka.
Pesma Monkey man poinjala je na klaviru a zavravala se u dungli. U
finalu gitara zvui poput metaka koji zuje iznad glave a Mik Deger gubi mo
govora. Dezintegrisao se u bolne grlene jauke, nita od njega nije ostalo sem
urlanja i vriske. To je bio njegov najsjajniji trenutak. Kad se izgubi i preda
haosu na izmaku pesme, tano moe da oseti kako klizi niz evolutivnu
lestvicu, i opada za jednu do dve vrste. Soba se oko mene tumbala i klatila,
208
ali u mom umu znaenje ove pesme bilo je kristalno jasno. Taj nivo
intenziteta nije mogao biti laan. Mik je inspiraciju pronaao duboko u sebi. I
jedno pitanje mi se uinilo veoma vanim. ta je moglo napraviti majmuna
ak i od Mika? Droga nije. Bio je ist. Bilo je neto jo opasnije. Ako je od
Mika napravilo majmuna, tim pre bi moglo i od svakog od nas.
uter nita nije govorio. Samo je odmahivao glavom prema bini.
Tek kad je poela sledea pesma, setio sam se zato je Monkey man
nosila ugraeni oseaj jeze. Jer svako ko je ikada uo pesmu Let it Bleed zna
ta sledi. Zov divljine pretvorio se u probadajuu lepotu. Zaslepljujua finta,
a onda udarac ispod pojasa. Mik nam je samo smetao tim napaljenim
babunskim kricima. Zato su Stonsi odluili da zavre album s te dve pesme,
i to tim redom? Pokuavali su neto da nam kau.
Deiji hor. Akustino prebiranje po icama. I Mik je ponovo poeo da nam
pria o devojci koju je video.
Oblak je preleteo preko uterovog lica. Nikad ranije nisam video taj izraz
kod njega. Kao da je sve samopouzdanje bilo posisano iz njega.
uteru? rekao sam. uteru.
Ta devojka, rekao je. Ona je... rei mu se pretvorie u prigueni niz
samoglasnika.
Gabor? upitao sam.
Taj komentar kao da mu je uzavreo krv. Prljavo me je pogledao. Onda se
sasvim pribliio i stavio mi ruku na rame da bi bio siguran da obraam
panju. Ona je ista Elison.
Mik kae: Ne moe uvek dobiti ono to eli.
Ova pesma. Onaj jebeni konobar, rekao je uter. Pokuavao je da
dozove momka iz njegovog ugla, ali konobar je svoj osmeh uperio u taku
negde tri metra iznad naih glava.
Elison je bila devojka koju uter nije pominjao kad je bio trezan. Zabavljali
su se davno, dok je iveo u Bostonu. Sudei po njegovim priama, nije bilo
nieg meu njima sem gorkih rasprava i neverovatnog seksa. Ona ga je
varala, on je varao nju, razgovori su bivali praeni leteim predmetima, a
nesuglasice ponovo razjanjavane u sitne sate u prisustvu uvara reda i mira.
Raskinuli su, ponovo bili zajedno, pa onda opet raskinuli. Nikad je nisam
upoznao, mada sam naravno video njene nage slike koje je on svima
pokazivao. Sluao sam paljivo kad je priao o njoj, pokuavajui da
209
sastavim celu priu, ali u ovakvim trenucima nisam ba bio najotrijeg uma.
Problem kod Elison. Razlog iz kojeg me je Elison utnula. Moda je
trebalo da budem uporniji s Elison. Ta neurotina kuka Elison. Stvarno
je mnogo toga imao da kae o devojci koju je mrzeo.
Ma hajde, rekao sam. Nemoj biti takav, uteru? Hajde, meni za ljubav
nemoj biti takav.
Ovo nije pravo, rekao je uter. Do avola! Kako je mogue da nemamo
par riba koje bismo kresnuli? Nije trebalo tako da ispadne.
Pa, rekao sam, ja imam sastanak sledeeg vikenda. Jedna devojka, Lizi?
Nekako je poela da mi se svia, i...
Mislio sam sada, odgovorio je uter. Da te pitam neto: jesi li ikada
kresnuo kurvu?
U razgovorima sa uterom stvarno si mogao da uje najneobinija pitanja.
Ne, rekao sam, blago posramljeno. A ta posramljenost me je posramila.
Stideo sam se to nikad nisam spavao s prostitutkom? Nemam ba elju da
dobijem neku bolest. Ili neto drugo.
To je kretenski, rekao je uter. Kurve o kojima ja priam su hiljadu
dolara na no. I zna da bih ti ja to platio. Jer me ba zabole. Te devojke e
uraditi ta god hoemo.
Je li? Pitao sam se da li bi bile voljne da slau za mene. Jer nisam imao
nameru da idem tamo gde je deset hiljada mukaraca ve bilo pre mene. Nije
da nisam verovao devojkama. Tim mukarcima nisam verovao.
Pravi mukarci ne treba da budu bez mufa, rekao je uter.
Dobro, odgovorio sam. Narui jedan za sebe.
utali smo neko vreme. A onda je tresnuo flaom o sto, snano. Pena je
pokuljala iz grlia flae. Obezbeenje se okrenulo. Ovo je bilo doba veeri
kad su svi s pitoljima gladili drke.
Jebi ga! povikao je uter. BOG JE PEDER! Valjda to nije bio on na
nogama, s rukama koje su se trzale kao da ga hvata napad? Nije valjda
dirigovao uz muziku? I nemogue da je to on tumarao ka bini. Nije to on
pokuavao ups da se popne uz stepenike. Nemogue da je to bilo
njegovo telo tik uz Skviki Elison. Njegove ruke stegnute oko njenog struka.
Bio sam prilino uveren da to nije trebalo raditi u striptiz baru, i stvarno sam
hteo da mu pomognem da izbegne nevolju, ali jo vie sam eleo da vidim ta
e se desiti.
210
Skviki, ostajui pri svojoj ulozi s upornou dostojnom divljenja, isputala
je tihe, cijukave zvuke. Osoblje je poelo da apue i lupeta, eui zadnjice
i kujui plan. Jednom kad su sakupili tim, prilino su brzo krenuli u akciju.
est momaka je zgrabilo utera dok je on priao devojci da treba odmah da
krene kui s njim.
Gospodine, rekao je oznojeni upravnik, pokuavajui istovremeno i da se
ulizuje i da izbacuje, kao cenjenog gosta, Pastuv bi eleo da vam ponudi
korienje nae luksuzne automobilske slube, iz potovanja i, hm, na raun
kue. Obezbeenje je utera pretvorilo u objekat izbacivanja. Od zemlje je
bio odignut svega dva koraka, ali ipak je potpuno izgubio kontrolu nad
nogama i jedno pet puta je posrnuo. Iz nekog razloga bilo je ruku i na meni, i
bez ikakve pokretake energije s moje strane, nekako sam izleteo kroz vrata,
korak iza utera.
Naa limuzina je pokrenula motor. Upali smo unutra i zaputili se ka
uterovom stanu. Pronaao je jo jednu flau ampanjca u friideru.
Hoe malo? upitao je.
Ne hvala? rekao sam, nadajui se da e taj odgovor biti prihvatljiv.
onjo. Pio ga je junakom brzinom, pravo iz flae. A onda je pronaao
stereo i pojaao Elvisa Kostela toliko da su njegovi eventualni ljubitelji koji
su se veeras zatekli u Kvinsu, imali prilike da ga uju. uterova glava se
divlje trzala. Prosuo je ampanjac svuda po pantalonama a da nije ni
primetio. Kad smo stigli do njegovog stana on je ostao u kolima.
Je li to sve za veeras, gospodine? upitao je ofer.
Aha, odgovorio je uter. Samo saekaj trenutak. I sedeli smo tako neka
tri minuta dok je Elvisova Elison tresla prozore. Onda je stavio svoju ruku
na moju. Pa je stavio drugu ruku na moje rame i privukao me blizu.
Ba te volim, obavestio je moje uvo. Zna? Jer me slua.
A to nije bilo neto to sam eleo da ujem.
Video sam tvoju drugu stranu veeras, rekao sam.
Nisi, odgovorio je. Moja druga strana je u haosu.
Ostatak veeri proao je prilino mirno u uterovom stanu. uter na kauu.
uter s kaua. Stoi prevrnut. Stvari porazbijane po podu. Moja velika aa
vode protiv mamurluka. Njegova (jo vea) aa jegera. A ja sam razmiljao:
Kako neko moe da padne s kaua? uter je preturao po telefonskom
imeniku. Rekao je: Mogao bih napuniti inije inije! kokainom veeras.
211
Pogledao sam na sat: 4:40 ujutru. Razmiljao sam: Mogu li sada da se
odunjam na spavanje? uter je odustao od traenja broja, bacio dra za
vizitkarte u vazduh i spustio glavu na pod ispod nenog oblaka belog kartona,
samo se odmarao i smiljao svoju sledeu ludost. A ja sam razmiljao: Bei!
Meutim, kad sam krenuo ka vratima, zauo sam grgutavi zvuk.
uteru? rekao sam.
Bio je komiran. Ali, kravata mu je bila obmotana oko rukohvata kaua.
Moda je hrkao, a moda se i davio. Naslov mi protra kroz glavu:
NOVINAR NAPUSTIO PIJANOG PRIJATELJA U SMRTNOJ
OPASNOSTI.
Polako sam mu priao i odvezao mu kravatu. Glava mu je klonula. A
potom i itavo telo, koje se sruilo u nekakvu nestvarnu gomilu na podu.
Stavio sam mu jastuk pod glavu i tiho otiao do ormana da mu okaim
kravatu. U spavaoj sobi pritisnuo sam prekida za svetlo pored kojeg je
stajao runo izrezbareni natpis na kom je pisalo MI ASA ES MI ASA.
Svetlo mi je probadalo oi dok sam razgledao potpuno zaseban muziki
sistem u spavaoj sobi. Tu je stajala i gomila diskova, s Dilanovim Desire
na vrhu. One more cup of coffee. Hurricane. Sara. Tu pesmu je
napisao u najveoj ljubavi, o devojci kojoj je posvetio itav album Blood on
the Tracks. Devojci s kojom, uprkos bogatstvu, slavi i genijalnosti, nije
uspeo da odri vezu.
uter je imao jedan od onih staromodnih ormana od orahovog drveta.
Otvorio sam vrata, a prizor je bio zaslepljujui. Prikaen uz plutu s
unutranje strane oba krila video sam haos boje, svile, pamuka i ipke. Bio je
to zid gaica. Gaica na stotine. Nisam mogao da odolim, i skinuo sam
pribadau koja je drala ipkani crni par od vrste u kojoj viamo manekenke
u Rendiju. Morao sam da znam. Pa sam ih perverzno onjuio. Da, ove je neka
devojka nosila. Sve ostale su takoe pokazivale znake korienja. Neke su
bile potpuno nove tange, a bilo je i ofucanih i izbledelih enskih bokserica.
Pitao sam se koliko ih je dugo sakupljao, i da im je sakrio gaice kad nisu
gledale ili jednostavno direktno rekao devojkama da moraju da ostave trofej
ako ele da ostanu cele noi. Verovatno je uradio to drugo. Uostalom, sve su
skidale grudnjake u Hogs and Heifers, zar ne? ak je i Dulija Roberts
jednom to uradila. 34B.
Odjednom sam se osetio veoma umorno. uterova uloga u ivotu bila je da
212
bude komandant parade ivahnih nagih lepotica koje ste obino mogli da
vidite samo ako biste se pretplatili na kanal pice. A ak i njemu je neto
nedostajalo. Moda ono najvanije. Dilan je bio jo uspeniji od utera, a ni
on nije mogao da dobije devojku koju je eleo. Kakve su onda bile moje
anse kod Dulije? Kreni dalje, drugar. Izgubio si. Okuaj sreu za drugim
stolom.
Vratio sam se u dnevnu sobu i ovog puta sam se pruio preko stoia da
bih ugasio stonu lampu. Na stolu je stajao primerak knjige Sunce se ponovo
raa koji je izgledao kao da je motan po rukama bar stotinu puta. Uzeo sam
ga, i preao prstom preko ispucalog poveza.
itaj mi, ree uter promuklo. vrsto sklopljenih oiju. ta? upitao
sam. Je li on to priao u snu? Otrenjenje je poelo da me hvata, to jest,
pijanstvo je slabilo, kao to nebo postaje manje mrano pre nego to se
razdani.
itaj, rekao je.
Sunce se ponovo raa? upitao sam.
Samo etrdeset drugu stranu, odgovorio je. Molim te! Gromoglasno je
prdnuo i okrenuo se na drugu stranu. Okrenuo sam etrdeset drugu stranu i
video da je vei deo strane podvuen. Po celoj margini bilo je zvezdica i
crtica.
itaj? rekao je uter. Ovog puta je molio.
I tako sam mu izgovorio te rei.

Poljubili smo se za laku no, a Bret je zadrhtala. Trebalo bi da
krenem, rekla je. Laku no, duo.
Ne mora da ide.
Znam.
Opet smo se poljubili na stepenitu i dok sam zvao auto,
kuepaziteljka je neto mrmljala iza svojih vrata. Vratio sam se gore i s
otvorenog prozora posmatrao Bret kako hoda do velike limuzine koja je
stajala uz ivinjak ispod ulinog svetla. Ula je, i limuzina je krenula.
Okrenuo sam se. Na stolu je stajala prazna aa, i jedna do pola puna
brendija i sode. Odneo sam obe u kuhinju i onu polupunu ispraznio u
sudoperu. Iskljuio sam plin u dnevnoj sobi, zbacio cipele s nogu
sedei na krevetu, i legao ispod pokrivaa. To je bila Bret zbog koje
213
sam poeleo da zaplaem. A onda sam pomislio na nju kako koraa uz
ulicu i ulazi u auto, onako kako sam je video poslednji put, i naravno,
uskoro sam se opet oseao kao u paklu. Strano je lako biti dasa preko
dana, ali nou je to ve sasvim druga pria.

uter nije rekao ni re, pa sam tiho spustio knjigu i ugasio svetlo. Dok sam
iao ka vratima, ispustio je neki pospani zvuk. Nisam bio siguran da mu je
uopte pretekla koja artikulisana re. uteru? apnuo sam.
Iskaljao je lajm s tutnjavom koja mi je zaparala ui.
Ti si mi jedini prijatelj, rekao je.
Zatvorio sam vrata za sobom i izaao. Dok sam hodao do svog stana,
razmiljao sam: Ovo je bio prilog za leto uasa. Jedva sam ekao jesen. Novi
Dilanov album izlazio je u utorak.
214
UTORAK, 11. SEPTEMBAR
Traio sam da me oslobode porotnike dunosti. Ali, u depu sam imao
zeleni papiri presavijan do take raspada. U odgovarajuem polju je
pisaom mainom bilo upisano X. Pored toga stajalo je RANIJE
OSLOBAAN OSAM (8) PUTA.
Dok sam kupovao rolnicu s jajima na uglu Osamdeset druge i Brodveja
malo pre devet sati, radio WINS javio je da je dolo do zapanjujue nesree
u centru.
Mali putniki avion upravo je udario u Svetski trgovinski centar.
Prva pomisao mi je bila: ionako u biti u tom kraju zbog porotnike
dunosti. Sve u moi da vidim. Koja zabava!
Dok sam siao s voza na drugom kraju grada, bilo je pola deset. Kad sam
izaao iz stanice metroa na ulici ejmbers, video sam ogromne crne fleke na
tim dvema zgradama. Dim je izmakao kontroli. Zato su obe zgrade bile
oteene?
Na uglu je stajalo na stotine ljudi koji su mirno posmatrali ta se dogaa.
Sve poslovne zgrade su se praznile. Svi su bili na ulicama, i jurnjava tipina
za radni dan, usporila se potpuno. Bilo je udno kako se nita nije ulo. Ni
saobraaj. Ni uobiajena galama. Ljudi su razgovarali mobilnim telefonom,
apatom. ekajui neto.
Nije bilo ni oblaka na nebu. Jednom je jedan tip skucao B-25 u zgradu
Empajrer stejta, ali to je bilo usred noi, po gustoj magli. Zgrada je ponovo
bila osposobljena za nekoliko nedelja.
Razmatrao sam sledei potez. Priprema. Pozor. Pravi se vaan.
Okrenuo sam Brenin broj na mobilnom.
Ja sam u Trgovinskom centru, rekao sam s ponosom. Novinari u potrazi
za vestima kupali su se u oseaju sopstvene vanosti, to je donekle bila
nadoknada za svaki put kad se nismo okupali vodom. Biti u blizini vanih
dogaaja, mislili smo, davalo nam je na vanosti. Verovali smo da smo
215
lavovi, mada smo zapravo bili oni koji iste kaveze.
U Trgovinskom centru? rekla je. ta radi tamo? Bei odatle!
Ha? rekao sam. Nekako je kul.
Nije to nita! rekla je. Sad je Pentagon u plamenu!
Pentagon u plamenu? ponovio sam, polagano obraujui tu informaciju.
Blip, blip, blip. Trenutak, molim. Novi je pao. Zakljuak je bio formiran.
Azijat koji je stajao pored mene upitao je: Jesi li ti to rekao da je Pentagon
u plamenu?
Aha, rekao sam nadmeno: uvek sam prvi saznavao. Ja sam bio u
medijima.
A Bren sam rekao: Ali, ovo nije bio teroristiki napad. Bila je nesrea, je
l tako?
Oteli su avione! rekla je.
Avione, mnoina. Oteli. Pentagon. O, ne.
A, rekao sam.
Spakovao sam telefon i poeo da hodam. Trebalo je da stignem do centra
da se javim na porotniku dunost. Dok sam ulazio u zgradu suda, iz ranca
sam vadio svesku u koju sam upisao broj sudnice. Jesam li bio na pravom
mestu? Jedan od onih tipova sa epoletama i znakama me je posmatrao.
Doao sam zbog porotnike dunosti, rekao sam.
Mlatarao je rukama kao vetrenjaa. Otkaza...
Ali, nisam uo poslednji slog. Umesto toga zauo sam glasan jauk iz gomile
na trotoaru. Izleteo sam napolje. Pogledao sam u ono u ta su svi ostali
gledali. Ali, nisam video nita sem praine.
ta se desilo? upitao sam.
Jedan elavi mukarac u odelu mi je odgovorio. Upravo se sruila
zgrada.
Tamo gde je trideset godina stajao juni toranj Svetskog trgovinskog centra
sad je bio samo stub smeeg dima visok 110 spratova.
Hou moju mamu.
Okretao sam broj na mobilnom, etao levo, etao desno, pokuavao da
dobijem signal. Svi su jurili ulicama, gledajui preko ramena. Panduri i
radnici iz obezbeenja su vikali Bete odavde, bete odavde. Neki ljudi su
glasno plakali. Veina je samo gledala u zemlju, odlazei odatle u potpunoj,
sveobuhvatnoj tiini. Peaci preplavie ulice. Svi automobili su nestali ili su
216
bili parkirani. Panduri su postavljali plave barijere na raskrsnice. Bete
odavde, Bete odavde, govorili su. Sklanjajte se od zgrada. Sklanjajte se od
zgrada. A ljudi su gledali u niz zgrada u stilu neoklasicizma, koje su obino
bile potpuno dosadne i tmurne, a sad bile proglaene potencijalno
smrtonosnima. uvari i advokati su odlazili urno. Svi su frenetino okretali
brojeve na mobilnom ili stajali u redu za govornice. Pred prvom javnom
govornicom na koju sam naiao, ekalo je etrdeset ljudi. Svi su strpljivo
stajali. Niko nije gledao na sat, lupkao nogom, ni vikao Pouri!. Hodao
sam, ali kraikom oka posmatrao sam drugu zgradu. Pitao sam se da li... ne,
bilo je nemogue, to to se upravo desilo.
A onda se desilo. Usporeno. Kao lift koji se sputao, samo to su se sada
spratovi sputali jedan po jedan. Sprat po sprat pretvarali su se u dim. I tako
110 spratova. Staklo i elik pretvorie se u dim i estice.
Kad se zavrilo, ciklon smeeg dima i krhotina poeo je da juria uz
Zapadni Brodvej do mesta na kojem sam stajao deset ulica dalje. Moda bi
trebalo...
Beite! zaurlao je policajac. Beite! Sluajte, ako vidite da ja beim,
onda vam je jasno da i vi treba da beite, zar ne?
Panduri su se udvojili u parove kao u vrtiu i trali drei se za ruke. Neke
policajke su plakale. A i neki policajci.
Svi smo jurnuli uz Zapadni Brodvej ali tornado je kaljucao i krkljao i
ostajao bez goriva. Nee stii do nas. A onda se uo jo neki zvuk. Ovog
puta je bio jedan od naih. F-15 je spektakularno zaparao nebom.
Kola parkirana na sredini ulice. Tiina izuzev radija koji se uo iz nekih
automobila. Ljudi se okupie oko njih da bi uli vesti. Iz jednih kola se
umesto vesti uo Train.

Reci mi, jesi li jedrila oko Sunca
Jesi li stigla do Mlenog puta i zatekla priguena svetla
Taj kraj je precenjen

Grad nikad nije bio tii. Nisam mogao da verujem. Jesu li to bili isti oni
ljudi koji su, nakon pokuaja da te iste zgrade dignu u vazduh 1993.
parkiranjem iznajmljenog kombija punog zapaljive kravlje balege u betonskoj
tvravi podzemne garae, bili brzo uhvaeni kad su se vratili do agencije za
217
iznajmljivanje i zatraili da im vrate depozit?
Morao sam da pozovem urednitvo. Nakon pola sata ekanja pred javnom
govornicom, dobio sam Maksa, koji mi je naredio da se vratim u kancelariju.
Autobusi su bili suludo prepuni putnika a vozovi nisu saobraali, pa sam
krenuo peice uz Sedmu aveniju. Ispred bolnice sam zatekao prizor skoro
podjednako zapanjujui kao onaj koji sam maloas posmatrao. Njujorani su
strpljivo ekali u redu da daju krv. Izgledalo je kao red za najvei hit u
Zigfildu, pa jo puta dvadeset. A niko nije galamio niti se svaao. Samo su
delovali odluno.
Trebalo mi je sat vremena da se vratim do Midtauna. Ulica je bila mirna
kao nedeljom ujutru. U gradskoj prostoriji nije bilo galame samo jeka CNN-
a. Ljudi su stajali ispred niza televizora, i posmatrali lopte plamena. Niko
nije dobacivao dosetke.
Krastaa je uao odmah za mnom, stigavi est sati ranije na posao,
samoinicijativno.
Maks ga je lupio po ramenu, i uhvatio ga u nezgrapan, poluiskren muki
zagrljaj. Pitao sam se da li sam ikad ranije video Maksa da je dodirnuo neko
ljudsko bie na nain koji nije bio pretei.
Irv, rekao je Maks. Nismo se jo uli s Ilajom Knehtom.
Povremeno smo plaali kaznu zbog provociranja ivotinja, zbog guranja
prutova u njihove kaveze, i neka od njih bi munjevito pruila kande na nas.
Ili smo moda upravo otkrili da smo mi ti u kavezu, i da smo sve vreme
stajali zveri na repu i piali joj u kofu.
Skoro svi su nestali, otili da izvetavaju o svemu. Stajao sam tamo sa
mladim pomonicima i Maksom i Irvom i s nekoliko ljudi iz prerada i svi
smo zajedno u tiini gledali televiziju, svima je bilo neprijatno zbog pomisli
da bi potraga za dobrom priom mogla nekog sluajno pretvoriti u muenika,
da bi redakcija koja je blago mirisala na noge, mogla potajno biti zaraena
au.
Rolo? upitao je Irv.
Bio je u Langansu kad se desilo, rekao je Maks. Odmah je saznao.
Otiao je na mesto dogaaja s prijateljem pandurom s kojim je pio.
Je li u redu? upitao je Irv.
Bio je ba tamo kad se zgrada sruila, rekao je Maks. On i panduri
zajedno su beali. Pao je, i kae da je uganuo lanak.
218
Nadam se da nije bila noga kojom pie, rekao je Irv.
Napisae lanak kad se bude vratio, nastavio je Maks. Jesi li ponovo
poslao poruku Ilaju na pejder? upitao je Hajmana Kaca.
Ve sto est poruka sam mu poslao, odgovorio je Hajman Kac.
Poalji mu jo jednu, ree Maks.
Hof iz prerada je priao i obratio se Maksu. Hej, efe. Hoemo li dobiti
besplatnu picu?
Gomile kutija s picama su se ponekad pojavljivale u redakciji
podmiivanje novinara ali samo tokom probranih nacionalnih katastrofa.
Hajmane Kacu, rekao je Maks. Nazovi pekaru. Nek donesu est pita.
Uzvik odobravanja delovao bi neprikladno u tom trenutku ali na svim
licima se videlo olakanje.
Onda je neto trglo Maksa, i poeo je na sve strane da izdaje komande.
Hofe, ti radi prikaz iz Trgovinskog centra, prikaz iz DC-a, i reakcije
porodica rtava. Rita, meunarodne reakcije, aerodrome, FAA, izvetaj iz
Pensilvanije. Barki, priu o krivcima, politiki ugao, i ta Bu namerava da
uradi. Ko je ostao?
Mogao bih i ja da se pridruim, rekao sam.
Tome, rekao je. Tvoje rubrike su ve spremne?
Klimnuo sam glavom.
Dobro. Uradi satnicu. Za ceo dan.
Otiao sam do svog stola i poeo da pregledam telegrame, popisujui tano
vreme odvijanja dogaaja da bih ispisao sva zbivanja minut po minut. Kao
pravi novinar kakav sam nekad bio. Krastaa doepa do mene.
Nismo se jo uli s Ilajem, rekao je.
Znam, odgovorio sam.
Treba nam neko ko e biti, uh...
Biti?
Spreman, rekao je. Pripremi iseke.
Iseke o Ilaju? upitao sam.
Zna na ta mislim, rekao je.
Da obavim neki poziv, ili...
Ne, rekao je Krastaa. Nemoj jo.
Koliko, uh, dugako da bude?
Uvodni deo strane, rekao je Krastaa.
219
Uvodni deo strane? Dvanaest? To je sve? rekao sam. Pogledao sam ga,
ali odmahnuo je glavom i rekao: Znam. Onda je poput Kvazimoda odepao
nazad do svog stola.
Dvanaest redova. Usputna vest. Bilo kojeg drugog dana novinar Tabloida
koji je nastradao na dunosti, dobio bi naslovnu stranu u naim novinama, a
verovatno i u svim ostalim novinama u gradu.
I tako sam nazvao biblioteku i dobio iseke. Ve sam napisao puno
umrlica. Pisao sam i umrlice za ljude koji nisu jo ni umrli, za svaki sluaj.
(Nijedna umrlica nee propasti, voleo je Krastaa da kae.) Moja umrlica
za Boba Houpa bila je spremna za objavljivanje.
Nikad nisam pisao umrlicu za nekog koga poznajem. A obino kad piete
takve stvari, trebaju vam komentari. To je bila jedna od manje prijatnih
dunosti novinara: pozvati enu, mamu, sestru od tetke, komiju, saradnike, i
rei im, najnenije to moete, da pripremate poasni lanak. Ne kaete
umrlicu. Kaete priu u njegovu ast, neto po emu emo ga pamtiti i
zar ne bi voleli da kau neku re o tome koliko im je voljena osoba znaila?
Nikad nisu odbijali. mrcali su, dolazili do vazduha, i priali.
Biblioteka mi je donela Ilajeve lanke, na stotine, godine i godine posla.
Ali, nisu ak ni napunile kartonsku kutijicu u kojoj je bilo petnaest malih
duguljastih koverata punih ofucanih novinskih iseaka. ta rei o autoru
takve savremene prozne klasike kao to su bili lanci o gradskim odlukama o
prevozu i kolstvu? Sve mi je to sada bilo potpuno beskorisno. Nisam naao
nijedan iseak pod naslovom STUDIJA ILAJA OTKRILA TAJNE
ENJE, NAJDUBLJE RADOSTI. Shvatio sam da ne mogu da se setim
imena Ilajeve sestre. Dona? Dina?
Rvao sam se s uvodnim pasusom kad me je Krastaa pozvao, pritiskajui
slualicu uz grudi. Tome, rekao je. Imam Ilaja na vezi, tvrdi da nije mrtav.
Ima puno toga da nam javi.
Hajdemo na posao, rekao sam. Zazvonio mi je telefon. Tome, zauo
sam glas. Boe, trebalo mi je pola dana da pronaem telefon koji radi. ta si
napisao u uvodu?
Molim? rekao sam.
Uvod. Proitaj mi uvod.
Usred uasa jueranjih napada, viestruko nagraivani reporter Tabloida
Ilaj Kneht dao je ivot na herojskom zadatku u Svetskom trgovinskom centru,
220
nakon to je s lica mesta i preneo prve izvetaje o katastrofi.
Polako, polako. Viestruko nagraivani? rekao je. Odakle meni
nagrade?
Kao da e neko da me pozove i tui to sam bio previe fin?
Moja umrlica e biti puna lai?
Zato bi se razlikovala od svih ostalih lanaka s tvojim imenom? Napisao
sam i da si imao veliku patku.
A nisam ni preneo izvetaje, rekao je. Jebeni mobilni telefoni ne rade.
Nijedan novinar te nee nazvati laovom ako si mrtav, rekao sam.
Moda dobije i posmrtnu Pulicerovu nagradu. Hteo sam da uradim neto
lepo za Dijanu.
Dijanu? Debi!
I vratio sam se na pisanje: telefon mi je poput udne izrasline bio zaglavljen
izmeu ramena i uveta dok sam skupljao podatke od novinara na terenu, i
otkrivao da jo umem da kucam onoliko brzo koliko najbri novinar pria.
Krastaa je bez rei seo za kompjuter do mog i uleteo u preradu. Umesto da
pritisne telefon izmeu ramena i uveta, stavio je smene male slualice s
mikrofonom i izgledao kao devojka iz telemarketinga u Finiksu. Nai
bucmasti prsti lupali su po tasterima, pravei divlju muziku.
Sea se pogleda odande? upitao je.
Da.
Video se Kip slobode, nastavio je. I svi mostovi. Nou su izgledali kao
niska dragog kamenja.
Zato sam i doao u Njujork.
Oko sedam smo se svi motali oko urednikog stola i gledali CNN kad se
pojavio Ilaj. Rolo je uepao za njim. Nai ratnici rei, vraaju se neozleeni u
punom mastiljavom sjaju. Sobom se prolomio aplauz. Bili smo uhvaeni u
trenutku iskrenosti.
Litar kafe, rekao je Rolo. Smesta.
Svi smo stajali i gledali se. Niko nita nije uradio. Neko se nakaljao.
Bravo za njih, rekao je Rolo, a tapacirana ramena njegovog tamnosivog,
prugastog odela izgledala su ispumpano. Prva runda. Uhvatili su nas sa
sputenim gaama, i dobili smo jednu u dupe. Sve u redu. Oborili nas. Kraj
uvoda. Zavesa se die. in prvi, scena prva. Naa pria poinje. Civilizacija
i divljatvo. Vena konfrontacija, dobro protiv zla, apokalipsa danas. Na
221
uzvik. Bie re peeni. A ishod? Koliko ima nastradalih?
Moda deset hiljada, odgovori Hajman Kac.
Onda samo dve stvari jo treba da uradimo, rekao je Rolo, odbrojavajui
ih na palcu i kaiprstu. Da napunimo oruje i naciljamo.
Ilaj je otresao malo praine sa svoje kone jakne. Pogledao nas je redom i
odmahnuo glavom kao ovek koji je pretrpeo linu uvredu. Moete li da
verujete da su ti kukini sinovi to uradili? Svi su radili do iza jedanaest, kad
je izlazilo izdanje za metro, a veina nas je otila kad je Maks krenuo u jedan
ujutru, to je bio poslednji rok za kasno veernje izdanje. Ostale novine su
kasnile, a ako budu imali neto vano za ta mi ne znamo, uvek emo moi to
da ukrademo i napravimo izmene u poslednjem minutu zaustavljanjem
tampe do tri ujutru. Zaista nije bilo potrebe da bilo ko sem Krastae, koji je
bio u nonoj smeni, tako dugo eka, ali nas nekoliko istrajnih ipak se i dalje
vrzmalo uokolo, poigravajui se s naim fragmentom istorije. Neko je
smanjio ton na zidu televizora a klinac koji je trebalo da se javlja na telefon
spustio je glavu na sto.
Nisam ni shvatio da je Ilaj jo uvek tu dok me nije odveo na stranu da mi
neto saopti.
Kad bi neko ve morao da pie moju umrlicu, rekao je, odabrao bih
tebe.
Je li? rekao sam.
Hof bi mi pogreno napisao ime, objasnio je.
Hvala, Ignjac.
Laku no, Papi.
222
SREDA, 12. SEPTEMBAR
Moja prva pomisao kad sam se probudio tog jutra bila je: Zgrade u
ruevinama. Smrtonosne eksplozije. Vatra. Razaranje. Uas.
Moja druga pomisao: Kul, ne mislim na nju.
Nisam morao da se pojavim na poslu do tri popodne. Dananji dan bio je
poput dana opakih meava. Svi na Gornjoj zapadnoj strani dobili su slobodan
dan. ak se i reanje i huanje ulica umirilo: veina mostova i tunela bilo je
zatvoreno. Niko ionako nije eleo da doe. Konano je doao dan kad sam
poinjao da shvatam poentu Nju Dersija. Jedva da je bilo taksija na
ulicama: taksisti su esto muslimani. Voziti taksi u ovom gradu bilo je
opasno i mirnim danima.
Nisam se uo sa Dulijom. Barem je bila bezbedna: nalazila se u dravi
treeg sveta gde nije bilo nieg to bi se moglo razoriti. U redu je. Nije bilo
razloga da me zove. Nisam ni ja imao razloga da budem u centru. Nazvao
sam Lizi. Nije bilo odgovora. udno. Ni jue nisam uspeo da je naem.
Nazvao sam Bren. Moda u joj rei da sam razmiljao o njoj. Zbog svega
to se izdeavalo. Jesam li? Pa, na neki nain. Mislim, sama injenica da sam
razmiljao o tome da joj kaem da sam razmiljao o njoj morala bi neto da
znai.
Dobio sam je na mobilnom.
Bren, rekao sam.
Ne mogu da priam, rekla je. U Bostonu sam.
Ljudi priaju i u Bostonu, rekao sam.
Zar nisi u toku sa zbivanjima? upitala je. Istraujem vest Boston: odatle
su poletela dva od onih aviona. Ba sam idiot. O aerodromu? upitao sam.
Da! rekla je. Moram da idem, u redu?
I otila je.
Pa sam nazvao Kejti. Ako okolnosti budu dozvolile, mogao bih njoj da
serviram govor koji sam pripremio za Bren.
223
Jesi li dobro? upitala je, iskreno zabrinuto.
Jesam, rekao sam. Razmiljao sam o tebi.
I ja o tebi, odgovorila je.
Jesi li bila tamo? upitao sam.
Bila sam tri ulice dalje! rekla je. Zna gde mi je pravni fakultet.
Je l zgrada oteena?
Ne moe joj se prii, rekla je. ta sad da radim?
Imae malo slobodnog vremena, rekao sam. Mogla bi ba i da ga
iskoristi.
Hou da se vratim na predavanja, rekla je.
Mislio sam da ne voli predavanja, odgovorio sam.
I ne volim ih. Zato hou da ih skinem s grbae.
ta e danas da radi? upitao sam.
Imam seminarski rad koji treba da napiem, rekla je. Moram da ga
predam sledee nedelje.
ovek bi pomislio da u ovakvim trenucima ljudi nee biti tako opsednuti
poslom, rekao sam.
Nisam opsednuta, odgovorila je. Samo pokuavam da nadoknadim
zaostatak.
Uzdahnuo sam. Zar su svi u Njujorku tako razmiljali? Gadan teroristiki
napad jedinstvena prilika za dodatno isticanje?
Pridruio sam se sporohodajuim masama koje su na Brodveju bile u
potrazi za novinama. Znak novog vremena: nije bilo ni znaka od Vremena.
Svi su eleli tampanu potvrdu apsurdnog sleda dogaaja koji smo jue imali
priliku da vidimo. Svaka novinarnica imala je istaknut rukom ispisani znak
NESTALO: sa spiskom na kojem su bile navedene skoro sve novine. ak i
Amsterdam njuz. Ljudi su govorili molim i hvala i prijatan dan
Arapima koji su prodavali novine. Jadnici, razmiljali su. Nisu oni krivi.
Valjda ih nee uhapsiti.
Obiao sam desetak kioska ali ostali su samo asopisi ije su naslovne
strane izgledale svee kao i Edsel. Na putu do kue na uglu Osamdeset tree
spazio sam plavo dostavno vozilo Tajmsa koje se kretalo ka severu. Na
jugoistonom uglu bila je svee napunjena metalna kutija za Tajms. S.A.D.:
NAPADNUTE pisalo je ogromnim slovima tipinim za Tabloid. Dogaaji
su prevazili hiperbolu, progutali je. Ubacio sam nekoliko novia u kutiju.
224
Majk me je pozvao na ruak i jadanje. Dok smo jeli sendvie gledali smo
CNN. udni gugutavi zvuci uli su se iz kupatila. Ne od bebe ve od mame.
Ku-ii! Ku-ii! ula se Karin dok je kupala bebu.
Svet vie nije isti, je 1 da? upitao je Majk. U trenutku pomisli da nas
niko ne voli.
Kad ivi u Njujorku, odgovorio sam, mora nauiti da voli da ti neko
slama srce.
Karin se vratila, nosei preterano umotano dete. Bubi! O, blub-blub-blub!
Dete e se fenomenalno razviti. Sa etrnaest meseci ve e teno govoriti
gluposti.
Ali, to je pomalo i kompliment, zar ne? nastavio je Majk. Nas najvie
mrze. Kao biva devojka koja te zove usred noi samo da bi ti spustila
slualicu. To te izluuje, ali se ipak hvali svima.
Da, rekao sam. Mi smo glavni.
Karin je imala drugaiji komentar: u, u, u. A-daba-daba-daba. Pi, pi.
Jupi? Jupi?
Ova ena bila je magistar nauka. Rodila je jednu bebu i postala idiot.
to me podsea, rekao je. Dobio sam i-mejl od Nine.
Stvarno?
Nina je bila Majkova devojka na koledu. Sve etiri godine, bez pauze. Tip
je temeljno izuio materiju. Ponekad bi se njih dvoje pojavili crvenih i
ozarenih lica u vreme ruka. Radnim danom.
Kae da je razmiljala o meni dok je gledala vesti, rekao je Majk.
Meni to nisi ispriao, ree Karin, vraajui se u svet odraslih. Kad ti se
poslednji put javila? upitao sam. Ja se nisam uo ni s Megi ni Besti ni s bilo
kojom devojkom s kojom sam se nekad zabavljao.
Pre par godina, rekao je. Sad ima bebu. I jo jednu na putu.
Ovaj napad je u celom gradu izazvao navalu pozivanja bivih partnera.
uo si se s njom pre dve godine? rekla je Karin. Mi smo ve etiri
godine u braku.
Uvek mi se sviala Nina, rekao sam.
Znam! odgovori Majk. Mig, mig.
ta je to tako sjajno kod nje? upitala je Karin dignutog nosa. Naravno, ti
mi se vie svia, rekao sam.
Lice joj se ozarilo.
225
Taman sam izaao na ulicu kad mi je zameketao mobilni. Pretpostavio sam
da je Dulija, oajno zabrinuta za mene. Hej, rekao sam.
O boe, rekla je Lizi. Moe li da poveruje u sve ovo?
Jue sam te ceo dan zvao na poslu, rekao sam.
Znam, itava centrala nam je bila van mree.
Jesi li otila pravo kui posle posla?
Pa, imala sam neke albe da zavrim, rekla je.
Ceo dan si radila nakon najveeg teroristikog napada u istoriji S.A.D.?
upitao sam.
Ti nisi?
Ja sam novinar.
Pa, rekla je, ne ba.
Nenamerne uvrede umeju najvie da zabole.
Naravno da jesam. Radim u novinskoj redakciji.
Ali. Zar ti ne pie o traevima? upitala je.
Ja ... Pa, da. Naa profesija bila je pod otrom prismotrom, a ja sam bio
mrlja. Ali, dao sam svoj doprinos, rekao sam turobno.
Onda sam se setio neega o emu sam pisao u prvom lanku. Zar tvoja
firma nije zastupala likove koji su podmetnuli bombe u Trgovinskom centru
93.?
Da, odgovorila je. Zapravo nai advokati puno znaju o ovome od tipova
koje su branili, rekla je. Izgleda da nisu prestajali da se hvale detaljima.
Koje naravno ne smem da prenosim.
Poverljive informacije izmeu advokata i klijenta?
Da, rekla je. Imamo kutije i kutije prepisa i zabeleki.
Nisi bila kod kue sino, je l tako? rekao sam. Zvao sam nekoliko puta.
Jesi li dobro?
Posle posla sam otila da dam krv, rekla je. Nije im trebala. A onda sam
se muvala gradom pokuavajui da naem neki nain da pomognem. Gde si
ti bio?
Imao sam porotniku dunost, rekao sam. I tako sam se zatekao u
centru. Sve sam video. Morao bih da nauim to da kaem a da ne zvui kao
da sam ponosan na tu injenicu.
O boe jesi li povreen?
Nisam bio ba tako blizu. Bio sam na ejmbersu.
226
Kad misli da e poeti da pronalaze preivele? upitala je. Lizi, rekao
sam, nee biti preivelih.
Mora da bude, rekla je. Sutra u otii tamo.
Nisam siguran da e ti ba dopustiti da kopa po ruevinama. Imaju
radnike za takve sluajeve. Koji dobijaju najvei prekovremeni bonus u
ivotu.
Kako moe tako neto da kae? rekla je. Idem tamo sutra.
uvaj se, rekao sam.
Prekinuli smo vezu.
Upalio sam kompjuter na poslu i zauo arobni zvuk poput vilinskog praha.

Internet korisnik Emonahan582 poslao vam je poruku. Da li je prihvatate?
Emonahan582: Tome? Ovde Besti.
Manboy33: Hej, Besti! Upravo sam razmiljao o tebi.
Emonahan582: Moe li da poveruje???
Manboy33: Bio sam u centru. Sve sam video.
Emonahan582: Nemoj da pria! Jesi li dobro?
Manboy33: Da. Zbunjen, mislim.
Manboy33: Tako dugo te nisam video.
Emonahan582: Znam bila sam zauzeta.
Manboy33: ta ima novo? Jesi li se udala ili tako neto?
Emonahan582: Tome? Zapravo...
Manboy33: ta?
Emonahan582: Vins i ja smo se venali pre par meseci.
Manboy33: Vau!
Emonahan582: Bilo mi je neprijatno da te pozovem.
Manboy33: U redu je.
Emonahan582: Bila je mala svadba.
Manboy33: Mogla si da mi kae.
227
Emonahan582: Znam Manboy33:
Emonahan582: Ljuti se na mene?
Manboy33: Ne...
Manboy33: Moram da idem.
Emonahan582: Javi se?
Manboy33: OK, ao.
228
NEDELJA, 16. SEPTEMBAR
Svi u gradu su ve pet dana priali o Ovome. Tako smo ga prozvali: Ovo.
Ovo e sve da promeni. Pitam se da li e zbog Ovoga privreda da bude u
problemima. Misli li da planiraju jo Ovoga? Proveo sam prethodnih
nekoliko dana u sledeim aktivnostima: Odlazio na posao. Visio kod Majka.
Naruivao hranu. Sluao novi Dilanov album (koji je dodao jo jednu
dulijacentrinu reenicu dilanjeziku: Gledau te dok mi oi ne oslepe). I
povremeno ukljuivao vesti. Koje sam mogao da podnesem samo u
desetominutnim katastrofalnim dozama.
Nemica je provela prethodnih nekoliko dana u sledeim aktivnostima:
gledala je vesti, itala vesti, razgovarala o vestima, prisustvovala daama,
palila svee, pisala otvorena pisma Tajmsu, i zvala mene, esto, da proveri
da li sam dobro. Nijednom nije pomenula vrhunski dobrotvorni in koji bi
mogla da uini a koji bi enormno poboljao moral jednog Njujorana, a sve
to je trebalo da uradi jeste da doe kod mene da se istuiramo zajedno.
Mnogo bolje od lepovanja namirnica, zar ne?
Jesi li dobro? upitao sam je preko telefona.
Ne znam, rekla je. Meutim njen glas je imao neki enjivi prizvuk, a
poto nisam mogao da dobijem udnju, pristao sam i na enju. Moda bi to
preraslo kasnije u tetoviranje i pirsing na raznim mestima.
Mora da postoji i neka srenija tema razgovora.
Hej, upitao sam bez nekog posebnog razloga, kad ti je roendan?
Uh, sutra?
Jasno mi je da takve informacije treba staviti na papir im pone da se
via s nekim. S druge strane, ako nisi obaveten, ne moe ni da zezne
stvar, sa zastraujue skupim poklonom ili reda-radi odabranom sitnicom
koja pokazuje nedostatak interesovanja, ili poklonom pogrene boje koji bi
pokazivao da ti nije stalo do nje jer ne obraa panju na detalje. Roendani
su bili od klunog znaaja za devojke, u to nije bilo sumnje. Kad ste
229
poslednji put uli nekog tipa da kae: O, morao sam da je utnem. Dala mi
je poklon estitku iz Gepa za roendan. Neverovatno neobino bezlian
poklon!
Spustio sam krimi koji sam itao i uzeo u ruke neto mnogo tee za
savladavanje: hrpu Rendija. Okrenuo sam stranice o seksu. Dobro, veina
stranica je bila o seksu, ali ba one s uputstvima. Imao sam blagi oseaj da
sam to celog ivota pogreno radio. Rendi e mi objasniti. Rendi sve zna.
Nakon nekoliko sati predanog uenja, uhvatio sam voz do Midtauna.
Svratio do posla. Da vidim treba li im pomo. Krastaa je sedeo za
urednikim stolom.
Radi danas? upitao je, sa slualicom u jednoj ruci i kineskim tapiima
u drugoj. Kosa mu se uvijala na glavi. Izgledala je vetaki ali po preradama
krue glasine da je u stvari prirodna.
Ne bi trebalo.
Nisam tako uo. Sedi. Luiz ima neka obavetenja da nam prenese.
ta je to? upitao sam, pokazujui glavom ka njegovom stolu. Na njemu je
stajala udna mala, drvena tacna sa tankim slojem peska. Na njemu su bili
minijaturni bun i malene grabulje. Pesak je bio besprekoran.
Tome, molim te. Treba da nam prevede ta Luiz pria. Veoma je
uzbuena.
Izvukao sam ko-ta-kad-gde-kako iz promuklog blebetanja koje je naa
trea gradska novinarka Luiz prikupila nakon praenja gradonaelnika ceo
dan, i preradio nekoliko lanaka dobijenih od Rojtersa. Oko dvanaest sam
otiao da to prenesem Krastai. Smireno je grabuljao pesak, nametajui
svako zrno.
Lepa kuia za lutke, rekao sam.
To je bonsai vrt, odgovorio je. uva me od ludila.
Kasno je za to, rekao sam.
Jesi li uo za Maksa? upitao je.
Ne, ta? rekao sam.
Odlazi u Njuz. Ovo nisi uo od mene.
Zato?
Sea se one svae izmeu njega i Kronina prole nedelje? Kad su se drali
i napuavali?
Ono u ponedeljak?
230
Ne, u sredu. U svakom sluaju, ispostavilo se da je Ratled-Svop uo celu
stvar.
Tajron Ratled-Svop znao je po vie puta dnevno da pozove s jahte ili iz
aviona ili vikendice u Holivudu. Tip je bio vlasnik pet-est najveih novina
na planeti, jednog televizijskog kanala i filmskog studija, a jo uvek je itao
svaki na i najmanji naslov. Mi smo bili njegovo edo.
Veliki gazda je bio ovde? rekao sam.
Ne, na telefonu. Jedna od klinki je priala s njim i pokuavala da privue
Maksovu panju ali nije uspela. Trebalo je da stavi Ratled-Svopa na
ekanje. Ali, nova je. I tako je Ratled-Svop uo svau. I, rekao je Maksu da
se pakuje. Rekao je da jedini on sme Kronina da nazove govnarskom
kukom.
To si rekao veoma vedrim tonom, primetio sam.
Kronin me je pozvao na razgovor, rekao je. Izgleda da Klaudije stupa na
poloaj sledeeg utorka.
Balavi kreten, rekao sam. Jesam li ti rekao kako dobro izgleda danas?
Ti si mi najbolji pisac, rekao je. Nemoj da se seli iz grada, moda u
imati neke planove s tobom.
Ave Klaudije, rekao sam.
231
PONEDELJAK, 24. SEPTEMBAR
Zavrio sam s poslom za taj dan, ali Rolo mi je visio nad glavom s
primerkom Tajmsa. Zna li zato su Ovo uradili? rekao je. Zbog suknje!
Obeali su im sedamdeset crnookih devica u raju. To je, donekle, bilo
istina. U spisima koje su ostavili za sobom, opisali su raj kao mesto koje
zvui veoma nalik na plejbojevu vilu. Sve to su mukarci radili, ak i Ovo,
moglo bi se povezati s potrebom za seksom.
I ta ti to govori? ree Rolo. Pogodile su nas device. Device, sve do
jedne! Koja to vizija kosmikog seksa ima veze s devicama sem vizije neke
device?
I ja sam poeo da se oseam kao crnooka devica kad sam napustio
kancelariju. Leto je ve bilo na nosilima, stenjalo i kaljalo. Zvalo je
advokate i potpisalo oporuku. Ve je poivelo tri dana due od oekivanog, a
jeseni je bio potreban krevet.
Uhvatio sam voz do Bruklina. To je komplikovan okrug: mapa podzemne
eleznice je suva teorija, tek polazna taka za skriveni raspored kvarova,
izmena trasa, i prekida radi odravanja (Treba da oistite 100 metara ina?
Zatvorite petnaest kilometara pruge.) koji su definisali ivot u Bruklinu. A
onda imamo i izmene prouzrokovane napadom: itavi podzemni tuneli bili su
urueni. Na kraju sam promaio stanicu i odvezao se super-ekspresom do
nekog zabitog dela Bruklina. Trebalo mi je pola sata da naem put nazad do
Vilijamsburga.
Biliburg. Boemski raj. Anarhisti na trotoarima, konobarice s doktoratima,
organski-vegetarijanske narodne kuhinje, komunisti po kafiima, feministkinje
koje je pregazilo vreme. Pozdravite dvadesetestogodinje hip momke kojima
je nasledstvo dalo slobodu da ive svoj ivot u navodnicima, vernu parohiju
u crkvi ironije, ljude koji su se preselili u Bruklin jer su bili toliki graani da
im ni centar grada nije bio dovoljno gradski. ak su i psi delovali pomalo
politiki nastrojeni. Svi oni lanci koje su belci to kupuju uvozne
232
automobile, pisali o tome koliko mrze ugnjetavajue genocidne
imperijalistiki globatistike belce? Svi su ovde napisani.
Gurao sam se kroz gomilu mukaraca i ena obuenih kao da su veiti
studenti (identine uniseks farmerke, glomazne naoare, majice s
neravnomernim prugama) do mesta gde me je Nemica ekala s belim radama
upletenim u kosu. Sedela je za stolom u bati, okruena drutvom.
ao! rekla je.
Nisam bio siguran dokle smo stigli, pa sam se odluio za poljubac u obraz.
Doneo sam ti ovo, rekao sam, predajui joj buket koji sam kupio Duliji
pre nego to sam saznao da se do srede nee vraati u kancelariju.
Prelepo! rekla je Lizi.
Na stolu su bili baloni i torta. Nemica je uzbueno torokala, i upoznala me
sa svima. Neke od njih sam ve sreo. Rukovali smo se. Ljudi su se malo
ispremetali tako da smo Nemica i ja mogli da sednemo jedno pored drugog.
Svidelo mi se to. Automatska bliskost deka. to je takoe znailo da je bar
s jedne moje strane sedeo neko koga sam poznavao.
S druge strane je bilo par Nemiinih prijatelja. Razgovarali smo o tome
kako zavesti enu.
To mora da bude neto veoma odreeno, rekla je Konita, apsolvent
postmodernistike meksike feministike knjievnosti. Ili neeg takvog. Na
primer: lma prelepu kimu, rekla je.
Je li tebi to neko rekao? upitao je Malkolm, plavokosi multietniki
analitiar koji je posedovao tri pasoa, od kojih su dva bila iz stranih i
stranih drava.
Da! zakikotala se Konita.
Malkolm i ja smo razmenili poglede.
Je li upalilo? upitao sam.
Tako nekako! odgovorila je. Ali, samo nakratko.
Ni jedan jedini put nisam Duliji eksplicitno rekao da ima prelepu kimu.
Mislio sam da se to podrazumeva.
A gde se to zavrava? upitao sam. ta ako ti kae da ima prelepe
nozdrve? Da li bi to popila?
Odjednom sam bio pogoen neim. Bio sam napadnut!
Bio je to nekakav tos od krep papira. Kad dune, papir se razmota i poleti
ka meti.
233
Upravo sam ti prvi put duvala, duo! rekla je Nemica veselo. Glasno.
Razne nijanse crvene razlie mi se licem. Nisam mogao da verujem da je
upravo rekla svim ovim ljudima za stolom da mi ga nikad nije duvala. U
stvari, nisam ni mislio da takve rei uopte postoje u njenom reniku.
ta te je spopalo? upitao sam. Sem ogromnih nemakih krigli piva?
Samo se nasmeila i otpila jo jedan gutljaj.
Koliko god da mi je bilo neprijatno, pomislio sam: Moram dosuti jo malo
tog piva u nju. Nikad se ne zna ta bi nevaljale male Nemice mogle da urade
kad se dovoljno naliju. Ako moe da izgovori te rei, zamisli samo ta bi
njena usta jo mogla da urade.
Naduvavao sam balone. Udarali smo ih preko stola. Tap, tap, ura! Tako
smo otkaeni!
Nemiina prezategnuta drugarica Nora, smeovala je jedan balon ka meni
kao odbojkaica. Udario me je po nosu sa zanimljivim pucketavim zvukom.
Ajoj! vrisnula je Nora.
Sve je u redu, nije mi nita, rekao sam. Dotakao sam nos. Ne krvarim i
nita nije polomljeno.
Ne! rekla je. Moj prsten!
Taj prsten bio je od velike sentimentalne vrednosti. Nije bila u pitanju
burma; bila je to jeftina biuterija koju joj je dala starija sestra. Ispostavilo se
da joj je prevelik. Ispravka tupava starija sestra. Pomerili smo stolice i
stolove na stranu, spustili se na sve etiri i zakljuili: da, prsten je zasigurno
negde u Bruklinu.
Ljudi su podizali parie puknutih balona, sveice, papire od poklona.
Ugurali smo ih u najlon kese za smee i jo malo puzali uokolo. To vie nije
bilo tako zanimljivo nakon sat i petnaest minuta.
Uspravio sam se i razgovarao s Nemiinom drugaricom Irkinjom, Moli. Ona
je bila jedina koja je prestala da se pretvara da jo sumanuto trai prsten.
Stajala je i puila, mirno posmatrajui prizor.
Mogu li da ti naruim jo jedno pivo? upitao sam.
Volela bih, rekla je. Svia li ti se ona?
Svia mi se, rekao sam.
Sluaj, malo sam razgovarala s drutvom, ima jo jedan roendanski
poklon koji joj treba. Voleli bismo da joj ga da malo kasnije, rekla je
sugestivno.
234
Uh, hoe da jo malo potraimo prsten?
Nakon sat i etrdeset pet minuta, Nora je sumorno kopala po korpi punoj
praznih konzervi od piva, natopljenih salveta i baene hrane. Nemica i ja smo
se pribliavali begu.
Hoe li da doe kod mene veeras? apnula je, na moje iznenaenje.
Klimnuo sam glavom.
Deluje mi drugaije, rekao sam.
Mislim da smo se zbliili, rekla je. Zna, sve ovo to se izdeavalo.
To je lepo, rekao sam, i pogledao je u oi pogledom za koji sam se nadao
da je znaajan.
Nora, rekla je Nemica, moramo da idemo. Ali, vratiu se ujutru da ga
potraim. Bie vie svetla.
Nora je plakala. Dobro! Mahnula nam je tragino, kao hrabra rtva
leukemije.
I odosmo. etnja do Nemiinog stana bila je duga. Nalazio se u oronuloj
zgradi, skrivenoj iza zloslutnih crnih vrata pored kinesko-meksikog restorana
brze hrane gde je grupa momaka koji su izgledali kao Haiani, paljivo
sluala polku.
Stan je bio na drugom spratu. Vrata se nisu zatvarala u potpunosti, 50
procenata brava na njima nije radilo, imao je jednu sobu, sa sudoperom na
sredini i linoleumom ofucanim od upotrebe, potmulu tutnjavu sa sprata iznad
(da li je to bilo kuglanje), dva klimava bicikla koji su zauzimali najvei deo
prostora na podu, utu boju koja se ljutila sa zidova, mali dvosed umesto
velikog udobnog kreveta, malenu niu taman dovoljno veliku za fotelju za
dvoje, i zapanjujue raznovrsne stvari razbacane po podu. Jednu policu za
knjige, na kojoj su knjige bile sortirane po veliini.
ta misli? upitala je.
Ovo je Bruklin, odgovorio sam.
Nije mnogo lepo, je 1 tako? rekla je.
Pretpostavljam da e ga malo srediti kad bude ivela tu neko vreme,
rekao sam.
Da, rekla je, razgledajui stan iz svee perspektive. Definitivno. Mada
sam tu ve est godina.
Pogledao sam koje kompakt diskove ima: sve to je Eni Lenoks ikad
snimila. Plus Indigo Girls. Malo Parlamenta. Neka kompjuterska svetska
235
muzika za pokazivanje. Morao sam da pustim neto podnoljivo pre nego to
ona uzme stvar u svoje ruke. Devojke su imale jeftine muzike ureaje i
skupu posteljinu, razmiljao sam. Osim... hej, ta je ovo? Denon? Ureaj je
bio prenosiv, mali, i naravno bio je podeen na NPR, ali je ipak bio kvalitetna
roba.
Ko ti je ovo kupio? upitao sam.
A, rekla je. Bivi deko. Kako si znao?
Pretpostavio sam, odgovorih.
Ljubili smo se neko vreme. Ruke su mi odlutale pod njenu majiicu kratkih
rukava. Rukavi su imali male izreze. Voleo sam rukave. Podseali su me na
nadlaktice. to me je onda podsealo na ramena. A ramena na bretele. O,
kako sam voleo bretele. Grudnjaci bez bretela su stvarno glupa ideja.
Grudnjaci sa dodatnim bretelama bili bi prava stvar. itao sam negde
(verovatno u Tabloidu, i to verovatno u mojoj rubrici) da su striptizete
nauile koliko je vano da ne pocrne po celom telu kao devojke sa duplerica.
Zelele su da imaju linije od sunanja. Tako su dobijale mnogo vei baki.
Zato? Pokazivale su bretele, a istovremeno bile gole. To je koristan
podsetnik: momci, ti delovi bi trebalo da budu pokriveni odeom.
A ta je sve ovo ispod? Napipao sam grudnjak gore visoko, ali nie dole
bilo je jo neeg, i neto nalik na kombinezon... Boe, nikad neu postati
nezainteresovan za enski donji ve. Prekinula me je. Nasmeila se.
edna sam, rekla je i otila po mleko od soje.
Otiao sam u kupatilo. Minijaturna kada. Sumorna zavesa oko nje. Kapanje
iz slavine. Neuklonive mrlje od re. Ali, bilo je ohrabrujue to je enska
kozmetika bila naslagana svuda, male boice i tubice, ak i na vodokotliu.
(A zato onda nije koristila te enske stvari? Je li koristila nevidljive enske
stvari?) Ne bih voleo da se zabavljam sa devojkom koja ne poseduje te
enske sitnice.
Kad sam izaao, ona je upravo kakvo divno iznenaenje bila gola do
struka i oblaila je providnu spavaicu. Skinuo sam sve sem belog donjeg
vea, i leali smo u krevetu i priali. Pa dobro, u dvosedu.
Izgleda da nemamo mnogo toga zajednikog, zar ne? rekao sam.
Ama ba nita, ree ona.
Ali, svia mi se, nastavio sam.
Drago mi je, odgovorila je.
236
Telefon: bila je Nora. Saekao sam.
Juhu! rekla je Nemica. Gde si ga nala?
Ispostavilo se da je Nora ponela kui sve kese u koje smo ubacili smee sa
roendana. U jednoj od tih kesa pronala je prsten. Iz treeg pokuaja.
Nemica je bila lepo raspoloena kad se vratila ispod arava. Svetla se
ugasie. Malo smo leali zagrljeni. Mislio sam: zato da ne?
Tako mi je drago zbog nje, rekla je. Ali, bila sam zabrinuta. Jo sam
malo napeta.
Pa, rekao sam, ubacujui glas u najnii, najizazovniji, najmazniji mogui
stepen. Moraemo neto da uradimo po tom pitanju.
He,he, rekla je. Ali, nije imala nita protiv.
U glavi sam preturao po zabelekama poput sportiste kad dobija uputstva
od trenera. Krajnja zona. Taka G. Trik s jastukom. Tano gde bi trebalo da
mi se nalazi kaiprst. Koliko vremena da potroim na ta. Spremni?
Poinjemo.
Odmah sam joj svukao odeu, i poeo blago da je trljam. Oi su joj bile
zatvorene. Dobar znak.
Rendi kae: Nemoj je dodirivati ba tu. Dodirni je tu, tu i tu.
Rendi kae: Koliko god polako da je mazi, po njenom satu i dalje uri.
Rendi kae: Smesti se udobno. To bi moglo da potraje. Ona nee moi da
se koncentrie ako misli da gubi ravnoteu.
Blago sam je trljao.
Pa masirao.
Pa gladio.
Rendi kae: Kad stigne blizu, povuci se. A onda se vrati. Pa se opet
povuci. Ponavljaj po potrebi.
Jo malo sam trljao.
Rendi kae: Ne radi jezikom prebrzo. Koristi ga kao pas.
Liz, liz, liz.
Rendi kae: Pusti njenu ruku da te vodi.
Njena ruka se pojavila u blizini, pa nestala.
Rendi kae: Nee se dogoditi ako nije oputena. Ne moe da se opusti ako
pomisli da ti postaje dosadno.
Blago uzdisanje. To sam bio ja. Ona nije ispustila nijedna zvuk. Jesam li
radio ovo kako treba? Ima li koga?
237
Ali, nastavio sam s onim to sam radio. Bio sam na pravom mestu,
izazivajue se pribliavao pa se onda ponovo udaljavao. Pojavljivao sam se
na iznenaujuim mestima, lansirao nove napade s udaljenih obala, i vraao
se do sredita veoma polako. A onda bih nestao! Gde li sam otiao? Kad li
u se vratiti?
Leala je potpuno mirno. A moja mukost? Ve bolna, ali ni blizu centra
dogaanja. Samo su mi lice i ruke bili na dunosti.
Prolo je sat i petnaest minuta kad je konano poela da isputa neke
zvuke. Osetio sam blage drhtaje. Poneku vibraciju. A onda... neto. Je li to
bilo to?
Ipak sam morao da pitam. Ja sam idiot.
Jesi li? upitao sam, leui pored nje.
Aha, rekla je blaeno.
Kako je bilo? pitao sam.
Savreno, rekla je.
Nije ti ba lako, je li? upitao sam.
Obino se deava samo kad sam sama, rekla je. Ali, oseaj nikad nije
takav.
Nos mi je bio malo zapuen.
Reci mi kakav je bio oseaj, rekao sam, izvlaei zaostale stidne dlaice
zaglavljene izmeu zuba.
Bilo je mnogo nekih boja, rekla je. Tamnonarandaste i smee i crvene.
Morao sam da otpuim nos.
Oseala sam se, nastavila je, kao da sam u Turskoj. Ili Maroku.
Ovde je bilo veoma mrano. Nisam mogao da je vidim. Ni ona nije videla
mene!
Bilo je kao da se nalazim u nekakvom atoru, usred pustinje, rekla je.
Gurnuo sam prst u nos. Ahhh.
Kao da je bila nekakva inicijacija, rekla je. Liilo je na ritual.
Kopao sam dalje. Sad je bilo mnogo bolje. Samo je bilo... vlano. Nadao
sam se da e biti suvo i da u moi da ga otresem u no.
Liilo je na nekakav sveti, mistini ritual, rekla je.
Pipkao sam po ivici dvoseda. Bio je potpuno uza zid s dve strane. A ja sam
leao do zida. Zamka! Trljao sam dokazni materijal meu prstima dok nije
postao suva loptica.
238
Bilo je kao da mi je mnogo generacija ena prenelo to znanje, rekla je.
Mislim, sve vreme sam razmiljala: Ti me ne poznaje. Ne poznaje moje
telo. Kako si znao sve te stvari o mom telu?
Pomae, rekao sam (jo trljajui), ako naprosto kae momku ta eli.
to ona, uzgred, nije uradila. Leteo sam pomou instrumenata, po mraku. A
vidite ta se desilo s JFK-em Mlaim.
Nisam znala! rekla je. Kao da poznaje moje telo bolje od mene.
Stvarno? Nismo priali o teritoriji veliine Vajominga. Radio sam
uobiajene stvari, samo sam ih radio jako dugo. Ali, ova devojka je
oigledno imala loe ljubavnike. I tako nita nisam rekao. Neka misli da sam
arobnjak pod aravima.
Legao sam neno preko nje i zagledao joj se u oi dok sam bacao dokazni
materijal na pod.
Uzdahnuo sam. Pogledao na sat: 4:03. Morao sam malo da odspavam.
Tako sam srean, rekao sam (zagledan i dalje), to si ti srena.
Obino moram da pomognem, rekla je. Jednostavno nikad nije bilo
ovako.
Ba nikad? upitao sam.
Ba nikad, odgovorila je.
Pa, jesi li spremna za spavanje sad? rekao sam.
Hm, rekla je. Ne?
239
UTORAK, 25. SEPTEMBAR
DANA BEZ SEKSA: 0

Ahhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh.
240
PONEDELJAK, 1. OKTOBAR
Upravo sam izvukao Rolovu disertaciju o Danu obuke na ekran i pripremao
se da je oblikujem za tampanje u petak kad se pojavio autor lino.
Ne bi mogao malo da mi pomogne s ovim, je li, drugar?
Pogledao sam ga. Neverovatno. Svetlozeleno, jednoredno odelo s plavom
kouljom i crvenom maramicom dovoljno velikom za toreadora.
Rukom sam zaklonio oi. Isuse, rekao sam, Svakim danom postaje sve
vie nalik na Ranjona.
Struktura je tu, rekao je. Mislim, ne struktura ali ideja, nacrt, zna na ta
mislim? Ne ni to naravno sranje nego atmosfera, milje, aroma, muzika,
mislim, sve je tu pred tobom, samo treba da ispie note, da li se ujemo,
Hjustone?
Pogledao sam kritiku, koja je u celosti glasila:

Najnoviji film Denzela Vaingtona, Dan obuke, je

Ne bih da se meam u to to si napisao, rekao sam.
Uinio bi mi veliku uslugu, rekao je. Samo sa svim ovim uzbuenjem,
zna, vestima, osom zla, vrio sam pripreme, rezao olovke, doterivao
kondiciju, obilazio okrug, viao se sa starim drugarima, poslednji krug do
pobede, zar ne?
Svraao si do Ilejn ee nego inae? upitao sam.
Dopusti mi da ti kaem samo jednu re. Stan. A-stan. P-stan. Neitki
peati na pasou. Skriveni kontrolni punktovi, strane intrige, sukobljavanje
nacija, Don le Kare, potraga za ubicama. alju mene. Sa trupama. Treba li
jo neto da dodam?
A zato ne bi priao tri i po minuta o filmu? upitao sam. Zapisau svaku
re i to e biti kritika. Ovo ipak nisu prave novine.
Problem, rekao je. Mali, dodue, ali postoji, unja se kroz bunje
241
pokuaj da me isprati ispituje teritoriju, primie se Gomori i...
Nisi odgledao film, rekao sam.
Naravno, odgovorio je. U stvari, nisam odgledao najavu.
Pisao si kritike najava? rekao sam. To je objanjavalo maglovitost i
koliinu digresija u poslednjih nekoliko kritika.
Naravno da nisam, naravno da nisam, odgovorio je. Samo poslednjih
deset do dvanaest. Da li se neko alio?
Ne, rekao sam. Ali, mogue je da sam jedina osoba koja ita tvoje
kritike, a ne bih ni ja da me ne plaaju za to.
Pogledao me je belo.
Pokuau, rekao sam.
iv bio, rekao je. Znam da e ti to sjajno odraditi. A da, i dodaj moju
sliku uz kritiku, to bi bilo divno, ne bih da razoaram vernu publiku i to.
Dan obuke je trebalo da se pojavi u bioskopima 14. septembra. Ve su ga
odloili tri nedelje jer su pretpostavili da su novine jo suvie pune pravih
vesti da bi svaku filmsku premijeru tretirale kao novu nadu za republiku.
Studio je ve nedeljama prikazivao pretpremijere. ak sam ga i ja odgledao,
a bio sam okupiran raznim stvarima. Na primer.
Hej, vidi, vidi.
Dulija mi se nasmeila. Zdravo, rekla je. Tek sam sino stigla.
Kratka siva suknjica, tesna crna majiica. I veoma lepa boja. Nismo se
pomerali jedan trenutak, a onda sam ustao i zagrlili smo se. Bio je to lep,
pravi zagrljaj. Niko drugi nije bio pozvan da nam se pridrui.
Brinuo sam se za tebe, rekao sam njenom obrazu.

Otili smo do centra na pie posle posla. I primetio sam da nosi prsten. Na
desnoj ruci. Na drugom prstu. Ne na domalom.
Nisam pitao nita.
Bilo je lepo u Meksiku? Bilo je lepo u Meksiku. Let natrag je bio
zastraujui? Jeste. Kad je ula vesti? Te veeri. Nisu se odvajali od CNN-
a.
Prsten je bio jeftin. Verovatno. Ekvivalent busena s korovom i jednom
belom radom.
Nego, upitao sam, jesi li imala i-mejl u Meksiku?
242
Jesam, rekla je.
Nikad mi nije poslala nijedno elektronsko pismo. A ja nisam mogao njoj da
ih aljem. Video sam je golu, ali nisam imao njenu kunu i-mejl adresu.
Kad smo se zaputili niz Petu, izgledalo je kao da sunce zalazi prerano. to
smo se vie kretali ka centru, to je postajalo mranije.
ta se to osea? upitala je Dulija.
Miris je tipao, kao kad gori guma. Vetar je duvao ka nama.
Jo uvek gori, rekao sam. Osea se samo kad vetar duva iz tog pravca.
Na rukom ispisanom znaku na koarkakim terenima Zapadne tree ulice
pisalo je JO SMO TU. Fotokopirani leci bili su zalepljeni selotejpom na
zidove. Znate li neku ivotinju iji je vlasnik nestao? pisalo je na jednom
od njih. A jedan se mogao videti na skoro svakom bloku. Biznismen. Radio
je na stotom spratu. Njegova digitalna fotografija stajala je na letku paljivo
otkucanom i nacentriranom i laserksi odtampanom na kvalitetnom papiru,
uredno istaknutom na stotinama lokacija. Jeste li videli ovog oveka?
pisalo je na letku. Kao da je tip jednostavno zaboravio da se javi kui. Kao
da je njegovo odsustvo bilo samo jo jedan izazov koji se mogao reiti
prezentacijom u power pointu i tampaem visoke rezolucije.
Ovaj grad se promenio, rekla je Dulija.
Da, odgovorio sam.
Mrzim promene, rekla je.
Ovo je jo Menhetn, rekao sam.
Taj kraj je precenjen, primetila je.
Quatorze Juillet bio je jedan od onih francuskih tematskih parkova. Sve u
vezi s njim vritalo je: Pravi francuski bistro! Oronula tenda nosila je natpis
Cafe-Journaux-Tabac-Jour et Nuit. Vinska karta bila je ispisana na
ogledalima. Neefikasni ventilatori na plafonu samo su vrteli duvanski dim u
krug. ank je bio od kovanog bakra. Od ankera sam zatraio poli suvog
belog. Preporuio je sanser. Otpio sam jedan gutljaj: bljak. Bilo je suvo
koliko i havajski pun.
Priaj mi o Meksiku, rekao sam. Putovanja umeju da budu naporna po
jednu vezu.
Oboje smo bili dangrizavi, rekla je. Posvaali smo se.
Je li? rekao sam, odajui prijateljsku dozu blage zainteresovanosti, mada
sam se oseao kao soko koji je ugledao poljskog mia na takama.
243
Duejna bije glas da je malo krt, rekla je. Gde god smo ili pokuavao
je da utedi nekoliko pezosa. I tako, dok smo hodali uz jedno brdo, odbio je
da zastanemo da kupimo neto za pie a ja sam bila besna.
I ta se dogodilo?
Pripretila sam mu da u otii, odgovorila je.
ta si mu rekla?
Rekla sam: Moda bi vie uivao u ovome sam. Vratiu se kui sutra.
Zamiljao sam svoju radost da je nazvala s aerodroma nedelju dana pre
nego to je trebalo da se vrati: ao. Ja sam. Treba mi mesto gde mogu da
prespavam.
Ali, nekoliko dana kasnije: napad. Gledali su vesti na televiziji dva dana
bez prestanka, ali posle toga je Duejn, bukvalno iao od grada do grada
traei kafane s televizorom. Postalo mi je dosadno. Nisam htela da gledam
ta sranja.
Ba tako sam se i ja oseao, rekao sam.
Tano, nastavila je. I tako sam ja neko vreme sama tumarala okolo.
Je li ti smetalo to? Da bude sama? upitao sam.
Ne, rekla je. Bilo je lepo na neki nain.
Dobar odgovor.
Naruila je neto za jelo, ali ja nisam bio gladan nakon tipinog kasnog
ruka posle teretane.
Trebalo bi da jede, rekla je. Stvarno si puno oslabio.
Primetila si? upitao sam.
U stvari izgleda sjajno, rekla je slatko.
Ja sam hranjive materije unosio u tenom stanju. Posle jednog pia bio sam
prilino pripit. Pa sam naruio jo jedan. Ona nije pila nita.
Zavukao sam ruku pod sto i pronaao njen desni lanak. Poloio sam ga na
svoje desno koleno, i polako joj izuo sandalu. Nosila je one slatke, sive, s
malim manicama. Poeo sam noktima da prelazim uz i niz njenog lista: bio
je gladak. Za razliku od Lizi, depilirala se savesno. Za razliku od Lizi,
mirisala je potpuno enstveno.
Zatvorila je oi i dunula mi dim u lice. Uvek padam na ekanje, rekla je.
Prija li?
Mnogo prija, odgovorila je. Tvoji nokti.
Gricni me je uradio posao. Sad sam konano imao nokte, prvi put od moje
244
osme godine. I tim svojim eagijama za noge oporavljenim uz pomo
preparata Gricni me kretao sam se uz i niz njenog lista, penjui se do kolena i
sputajui do lanka. Valjda je ovo neto znailo. Nije bio seks, ali s druge
strane, kad bi Duejn uao sada, bio bi prilino besan. Izgleda da je to postalo
moj novi standard: da li bi moja dela, iako nisu bila seksualno
zadovoljavajua za mene lino, barem zasmetala osobi koja nije bila prisutna.
Duejnove novine su ga poslale da intervjuie ljude u blizini centra zbivanja.
To nije bilo daleko od ovog kraja. Zato nije mogao da naie ovuda jedne
veeri kad smo bilo u ovom poloaju? Moda se i Dulija tome nadala.
Tako je lepo, rekla je kao da je jedva pri svesti.
Skoro prija koliko i seks, rekao sam.
Nita nije bolje od dobrog seksa, primetila je.
Definii dobar seks, zatraio sam.
Seks u kojem doivim orgazam.
Koji ti je prosek?
Sedamdeset procenata, rekla je.
Auh. Prekida u mojoj glavi je kvrcnuo.
Sedamdeset?
Za mukarce je to sto deset procenata, pobunila se.
Opasnice mala, rekao sam. Nisam imao predstavu.
S Duejnom je svravala tri etvrtine puta. Ili, optimistino, neka bude dve
treine.
Naroito dok mi traje ovulacija. Sad sam u periodu ovulacije. I tako sam
napaljena poslednja dva dana.
injenica da mi je ovo priala, nepozvana, oznaavala je ili veoma dobre ili
veoma loe vesti. Ovakve informacije bi podelila s ljubavnikom. Podelila bi
ih i sa homoseksualnim frizerom.
Samo nekad imam tekoa s novom osobom, dodala je.
Treba malo vremena da se privikne na nekog novog, sloio sam se,
pitajui se da li mi lice vidljivo gori u mraku. Nisam joj pozvonio na vrata.
Nisam bio ni blizu. A bilo je sasvim mogue da je ona najorgazminija
devojka u itavom Njujorku. Dodue bio je onaj jedan put u ulazu. Da li je
to uopte ita znailo? Je li razmiljala o tome?
Jesi li razgovarala s Rikom? upitao sam.
Ne, odgovorila je. Ali, napisala sam mu pismo.
245
Mnogo bih voleo da si meni napisala pismo. Ali, pisala je njemu.
ekao sam je i dalje. Uz list, niz list.
Vidi, kad smo bili na koledu, sloili smo se da ne volimo i-mejl. I tako
smo pisali pisma, na pravom papiru, kad sam ja bila u Bodinu a on u
Pensilvaniji. I poelela sam ponovo da mu napiem pismo.
Je li?
Menhetn je nekad imao takve trenutke. Prelazi ulicu dvadeset, trideset
puta dnevno. Skoro sve ulice su jednosmerne. Paljiv si. eka da se upali
zeleno, ne kree pre nego to dobije signal, i zakorai na kolovoz
razmiljajui o nekoj devojci ili o tome ta e biti na televiziji, motrei budno
na kamion od osam tona koji se kree niz ulicu da se uveri da e stati, a
onda vu. Kamion osmotona uredno eka na peakom ali dok si gledao u
njega ivot ti se skoro okonao. Iz tvog slepog ugla demonski raznosa te je
promaio za par centimetara kad je projurio pored tebe u oblaku kineske
svinjetine, kreui se u pogrenom smeru u jednosmernoj ulici, samo on i
njegov tenkoliki gvozdeni kineski bicikl. Smrtonosna maina koja je morala
brzo da se kree jer je neko ba poput tebe ekao svoju veeru i vrlo
verovatno bio spreman da se iskali na azijatskom emigrantu to je stigao tri
minuta kasnije nego to je obeao.
I, u sutini, rekla sam mu da ga volim.
Vu. Tome se nisam nadao.
I? upitao sam tiho.
I nije mi poslao i-mejl, niti me je pozvao.
Kad si ga poslala? upitao sam, iskreno zabrinut. Napad je moda usporio
potansku slubu.
Ja... poslala sam ga iz Meksika, rekla je.
Bum. Tras. Kvrc. Tres. Ova devojka me je unitavala. Bila je nemilosrdna.
Radni naslov albuma Oruane snage od Elvisa Kostela bio je Emotivni
faizam, jeste li znali to? Uvek sam mislio da je taj naslov bolji. Moda u
ga ja upotrebiti. Ako ikad budem snimio album o Sadamu iz Junog
Norvolka.
Kad?
Prole subote. Nakon svega. Ovoga. Mislila sam, kad bih ivela u
Medisonu mogla bih da budem sa bratom, kojeg volim...
I s Rikom, rekao sam.
246
Nita nije odgovorila.
Mora da se osea grozno, rekao sam.
Ti si jedini koji zna za to, nastavila je. Bukvalno jedini.
Znam, rekao sam, nastavljajui da je ekam i gladim.
Zvec, klik. Pao sam na tree mesto. Ali, Duejn je bio gotov a Rik je nije
eleo. Ili jeste?
Maloas si nosila prsten, rekao sam.
Jesam li?
Na desnoj ruci, rekao sam. Sve vreme si se igrala s njim, i skrivala ga
ispod lakta.
A, skinula sam ga, odgovorila je.
Uspeo sam da prizovem aljivi ton. Malo se komino namrtio na nju. Jesi
li se verila?
Ne, rekla je. S poluosmehom. To je samo obian prsten koji sam
kupila.
Aha.
Moram da se selim. Ali, postoji problem logistike. Ne znam gde bih
otila.
Bio sam u iskuenju da skoim na noge, da mlatim pesnicom po vazduhu,
da spojim usne s njenima.
Rendi kae: Glumi aneoskog advokata. Neka se sama nagovori na to.
Jesi li sigurna? upitao sam. Ne moe da se popravi?
Kad smo se vraali pomenuo je To.
Brak?
Klimnula je glavom.
Kopile. Mesecima sam se nadao da e to obaviti zvanino, da iskoi iz
bunja s prstenom od 300 dolara i sveim buketom korova. A ona bi rekla ne,
i to bi bilo to. Ali ne, taj crv se polako primicao temi, pitao je bez pitanja,
traei signal. Razvlaio je celu stvar.
I ta si rekla?
Rekla sam da nisam spremna.
Da, povukla se na pravi enski nain. Ona je jednostavno bila devojka koja
nije umela da kae ne. ene nemaju problema s tim da te odbace; samo ne
mogu da upotrebe onu re. Da je rekla ne, moda bi je on istog dana izbacio
iz stana.
247
Platio sam raun. Jo 72 dolara. Moj plan da ovog meseca smanjim
trokove bi skoro izvesno zahtevao da otkaim jednu ili vie devojaka koje
sam stalno izvodio.
Hodali smo do ugla etrnaeste i Devete po pljusku. Jadne noice su joj se
potpuno skvasile. Te preslatke sandalice. Popio sam dva polia vina na
prazan stomak. Za sluaj da zaboravim, glava e me sutra podsetiti na to.
Potrajalo je malo dok nismo uhvatili taksi. Obmotao sam ruke oko nje i
pokisli smo potpuno. Kad smo konano uspeli da zaustavimo prevozno
sredstvo i krenemo ka autoputu na Zapadnoj strani, ona se smestila u
najudaljeniji oak zadnjeg sedita.
Dolazi ovamo, rekao sam.
I povukao sam je do sebe, a ona je spustila glavu na moje grudi i to je
prijalo. I to ne samo zato to sam imao najlepi pogled niz otvor njene
majice.
Trenutak sam razmiljao o onom stihu, o najpogrenijem stihu u istoriji pop
muzike. Stih je bio iz pesme Bitlsa s albuma Rubber Soul, You wont see
me.

Ne bi mi smetalo kad bih znao ta proputam.

Znam, znam. I smeta mi, smeta.
Taksista je sve vreme sluao Lajt FM. Moda je i on imao problema s
nekom devojkom. Moda je upravo poljubio devojku za laku no. Ili moda
jednostavno nije imao ukusa. Sa radija se ula Maraja, Selin, Riki nemoj da
izgubi taj broj.
Ba volim ovu pesmu, rekla je Dulija.
I odmakla se. Malo.
Riki. Shvatio sam. Naravno. Zato bi joj se inae svideo ovaj kvazi-dez
rok s Lajt FM-a? Kad pomislim koliko sam vremena utroio mentalno se
pripremajui za ovaj sastanak. Odelo. Kravata. Potraga za restoranom.
Oseao sam se kao klinac koji doe na ispit sa punom akom savreno
zaotrenih olovaka u ruci i potpuno pogrenim odgovorima u glavi.
Podsea te na njega, rekao sam.
Nije odgovorila.
Zato to se nada da e te nazvati, rekao sam.
248
Nije odgovorila.
I drao sam je u naruju celim putem do kue. Kad sam uao u stan,
automatski sam krenuo ka kupatilu. Hteo sam da masturbiram. Ali, nije bilo
zainteresovanosti. Moja ruka je imala glavobolju.
249
ETVRTAK, 11. OKTOBAR
DENZELOV NOVI FILM: DOIVEO JE SVOJ DAN
Autor: Rolo Tres
Tabloid, glavni filmski kritiar

Gledaoci koji stignu s pola sata zakanjenja na novu dramu Dan obuke
mogli bi biti zbunjeni prizorom Itana Hoka, tanke, neobrijane brade i ubitano
plavih oiju, kako dobija batine u zabitoj uliici od dvojice ljutih
Angelenosa. Zar je ovo dokumentarac? A ta dvojica koja mu prepakuju zube
mora da su filmski kritiari koji se svete to su morali da podnesu Hokovo
cviljenje u filmovima Pre svitanja, Stvarnost ujeda i Velika oekivanja ?
A film je, u stvari, policijska drama koja se odvija tokom jednog jedinog
dana ivota Dejka (Hoka), mladog perspektivnog momka sa enom, bebom, i
devetnaest meseci u slubi koji, eljan detektivske znake, pristaje da se
prijavi u agresivnu jedinicu za borbu protiv ulinog kriminala koju vodi
Alonzo Heris (Denzel Vaington). Dejk nikako nije onja: u Alonzovoj
kancelariji, polovnom monte karlu s lancem oko tablica, stavie nam do
znanja da je nekad igrao u ragbi timu srednje kole Nort Holivud, mada bi
njegov nean izgled bolje pristajao nekom manje fizikom poloaju, na primer
treem klarinetu u paradnom orkestru. Ubrzo je poeo da ui kako da izvlai
pakete kreka iz digestivnog trakta dilera u kolicima hemijska olovka
nabijena u grlo sasvim fino odradi posao i da pretrauje dom pod pretnjom
pitoljem dok mu meni kineskog restorana umotan u rolnu, slui kao brza
varijanta naloga za pretres. Sve je to u opisu radnog mesta zatite i sluenja
graanima koji ga redom nazivaju peko, novajlijo, i pankeru, kuko,
prljavi panduru.
Dok je Alonzo svog naivnog tienika uhodao u jutarnju gimnastiku
deparenja kriminalaca i upotrebe prekomerne sile, da ne pominjemo
ispijanje piva u kolima bez ikakvog vidljivog truda za recikliranje konzervi,
250
Dejku je trebalo da postane jasno da je Alonzo prljav kao Oskar Medison, i
da policijska stanica Saut Central nije pravo mesto za izigravanje Feliksa
Angera.
Umesto toga, prema Alonzovom savetu da je potrebno biti vuk da bi
uhvatio vuka, Dejk je istrajan, u nadi da e stei mudrost ulice a i dalje
postupati po pravilima. Na njegovu nesreu, ta pravila izgleda da su iz
prirunika Policijski rad za idiote. Ubrzo uspevaju da ga ubede da pui PCP
i preda svoj slubeni pitolj dobro naoruanoj trojci gangstera s kojima
neobjanjivo seda da odigra partiju karata. Ovo sranje je ah, nije mica,
rekao je Alonzo Dejku, koji je izgleda bio spremniji za finu partiju iks-oksa.
Maltretiranje Dejka je Alonzu izgleda predstavljalo zadovoljstvo, ali
ispostavilo se da mu je to i posao, i njegova ema da upotrebi novog partnera
za ravnanje sopstvenih rauna, poetak je pravog zapleta. Uz hip-hop muziku
u pozadini, policajci koji preleu s balkona na balkon i skau lastu na haube
vozila u pokretu, sve u pokuaju da se sretnu s nekim maglovitim
gospodinom koji je ekao da primi (tano) milion dolara, do ponoi i ni
minut posle toga. Da bi se mnogo avantura sabilo u isti dan, od nas se
oekuje da poverujemo da su policajci koji su prisustvovali ubistvu
osumnjienog iz vatrenog oruja slobodni da se odmah vrate u svoja vozila i
nastave da krue ulicama. (Valjda bi imali neke formulare da popune?) Ali,
reiser Antoan Fuka i scenarista Dejvid Ajer imaju oko i uvo za mnogo
zastraujuih i potpuno realnih situacija (da pomenemo samo vonju
gradskim autobusom nou), a ima i sumorno urnebesnih momenata. U jednom
trenutku, nekog tipa u kadu ubacuju dvojica koji ele i da ga ubiju i da
minimiziraju vreme potrebno za ienje prostorije posle toga; meutim, ivot
rtve biva neoekivano produen, jer ubica stalno uredno namie zavese na
kadi, dok sauesnik koji posmatra zbivanja, u elji da ima to bolji pregled
situacije a moda i priznanje za pomaganje u poslu, te iste zavese stalno
razmie. Fuka i Ajer su redukovali radnju na najosnovnije nema scena u
kojima Hokova gospoa zamiljeno gleda u telefon i tek povremeno stiemo
utisak da Ajer malo razrauje dijalog, kao u Dejkovoj izjavi da se policijski
posao sastoji iz: Osmeha i suza. Mora da kontrolie osmehe i suze, jer to
je sve to ima. Hok, dobro odabran da glumi naivinu, pruio je izvedbu
koja je do maksimuma iskoristila njegove srnee oi, a Denzel Vaington,
koji se kitio pravednim dignitetom due od Desija Deksona, u pravom
251
svetlu pokazao nam je svoje skrivene talente, i sipao opinjavajuu zlobu iz
svake rei. Mora biti malo prljav da bi imali poverenja u tebe, rekao je
Dejku. O tome vam priam.

* * *

Sedeo sam za svojim stolom kad mi je priao Krastaa, s primerkom
Rolove kritike. Niim nije pokazivao da je primetio redakcijsku temu dana:
da je savreni plato njegovog bonsai vrta privukao posetioca. Neko je dodao
malog srebrnog psa iz monopola. Malog modifikovanog srebrnog psa. Jedna
noga mu je bila odseena i ponovo zavarena na telo u poloaju za pianje.
Mini srebrni terijer je minijaturno zapiavao malecko bonsai drvo. To je
svakako bio vrhunac odeljenja za prerade.
Rolo je postao dobar, rekao je Krastaa. to me iznenauje, jer sam
mislio da je pijani propalitet koji ne bi ni papirnu maramicu mogao da ispuni
smislenim reenicama.
Malo sam proeljao nacrt. Izravnao ispucale krajeve. Dodao malo gela.
Ovo si ti napisao, rekao je.
Samo ono od naslova nadole, odgovorio sam.
A zato je onda potpisano ime tog dripca?
On je zvezda. Ve mesecima doterujem njegove lanke.
Doteruje? Doan Rivers je pretrpela doterivanja. Zna da on odlazi za
Avganistan sledee nedelje. Koga si imao na umu za pisanje njegovih kritika
dok se ne vrati?
Moje instrukcije su bile da samo nastavim s nastavljanjem.
Instrukcije od koga?
Od Roloa.
Ako u teksu o njemu pie da je u Kabulu, ne moe biti potpisan i na
filmskim kritikama.
Moda je odgledao te filmove pre nego to je otiao? Pretpremijere se
prikazuju dosta unapred.
Saekaj sekund, rekao je. I gledao sam ga kako epa s kritikom do
Kroninove zastakljene kancelarije na drugom kraju hodnika. Kronin ga je
pogledao, a Krastaa je sve vreme priao. Pokazao je prstom prema neemu
na papiru, i obojica se nasmejae. Dobio sam smeh! Neujan, ali ipak. A
252
onda se Krastaa vratio do mog stola. Spustio je kritiku.
Kronin kae da si veoma talentovan, rekao je. Skini Treovo ime s ovog.
Stavi svoje.
S fotografijom? upitao sam zapanjeno.
Ne, s uljem na platnu, rekao je. Napravi fotku izbliza. Probaj da te
uhvate iz dobrog ugla. ekaj, ti nema dobar ugao. Stavi kesu na glavu. Idi
na plastinu operaciju. Ba me briga. Ti si na novi filmski kritiar.
Napravio je znak krsta nad mojom glavom. Bio sam dirnut. Nisam znao ta
da kaem. Osim:
Hou li dobiti poviicu? upitao sam.
Isuse, rekao je, nagnuo se ka meni i apnuo: Govance jedno nezahvalno,
ti si najvei dripac kojeg sam ikad video. Ve sam razgovarao s Kroninom o
tome i nee dobiti vie od ...
A onda je rekao sumu koja je bila dvostruko vea od one koju bih ja traio.
Pitao sam se da li je to znailo da u morati da ponem da nosim bolju
odeu. Da e nai nekog drugog da raiava brljotine u rubrici o slavnima.
Pitao sam se da li u uopte moi da obavim ovaj posao.
E da, Tome? rekao je Krastaa dok je odlazio. Nemoj ovo da sjebe.
253
PONEDELJAK, 15. OKTOBAR
Lizl i ja etali smo Brodvejom posle veere.
Hoe li u Jutu na kampovanje sledee nedelje? upitala je.
Kampovanje? rekao sam u neverici.
Lizi je iznela skicu aktivnosti iz kojih se sastojala ta neobina ponuda.
Planinarenje. Vonja biciklom. Spavanje pod vedrim nebom. Ja bih radije
spavao pod krovom. Zar nije nespavanje pod vedrim nebom nekako bila cela
poenta zapadne civilizacije?
U stvari, rekao sam, ja sam nekako vie za aktivnosti u zatvorenom.
Moete rei ta elite o Njujorku, ali ovde ste retko naletali na zvearke.
teta, rekla je Nemica. Nadala sam se da emo jednom otii na
kampovanje.
Moje lino predvianje je, odgovorio sam, da se to nee dogoditi.
Namrtila se. Ali, bili smo tano ispred moje omiljene bakalnice. Bilo je
vreme da promenim temu.
Hej, rekao sam, hajde da uemo.
Trebaju ti namirnice? upitala je. Zar nije malo nepristojno da obavlja
nabavku kad si sa mnom?
Ne, nije to, rekao sam.
Nego ta? upitala je. Pustila je korenje na trotoaru. Trebae mi bager da
je pomerim odatle.
To je iznenaenje, rekao sam najizazovnije to sam umeo. Devojke vole
kad im to kae, ak i kad se ispostavi da iznenaenje nije nita posebno.
Imao sam sree. U bakalnici je svetlo iznad rafova s povrem opet bilo u
kvaru. U nekom trenutku mora poeti da sumnja da postoji organizovana
kampanja sabotae. Moda su se ovuda vrzmale bande mladih romantika
koje su pucale u svetla iz vazdunih pitolja. To je njujorka verzija
paljivog podeavanja pokazivaa goriva da biste bili sigurni da e vam
nestati benzina na sastanku.
254
Poveo sam je za ruku kroz polumrak. Par japanskih turista s fanki plavom
kosom stajalo je pored fudi jabuka. Dvojica sedamdesetogodinjaka
sprijateljila su se meu jabukama greni smit.
Sve je tako sono, zar ne? upitao sam.
Ne razumem? Zar voe ne treba da bude sono?
Zatvori oi, rekao sam.
ta? upitala je. Zato? ta radi?
Veruj mi, rekao sam.
Hoe li neto da kupi, ili?
Ne, samo ...
Htela sam ranije da se vratim kui veeras, rekla je, gledajui na sat.
Uskoro e poeti Prijatelji.
Daj mi jedan sekund. Predaj se trenutku.
Ne shvatam, rekla je.
Izvoli, rekao sam bledo i pruio joj jagodu.
Fuj, rekla je. Je li oprana?
Nije vano, odgovorio sam, i pojeo jagodu. Ukus nije bio onaj pravi. Nije
im bila sezona.
Jesi li to platio? upitala je.
255
PETAK, 19. OKTOBAR
Kad sam proao pored odeljenja za prerade, svi su govorili uglas. Svi su
priali istu priu. Izgleda da se jedna koleginica otrovala nekim belim prahom
kad je otvarala pismo, morala da ode u bolnicu, itava frka. Antraksirani
smo, bile su Hofove rei. To bi trebalo da bude smrtonosno, ali izgleda da
je dobila samo antraks lajt, ublaenu verziju, onu vrstu od koje samo izbija
osip. Naravno da e sutra osvanuti naslov: TABLIOD NAPADNUT.
O kome je re? upitao sam Hofa.
Na znam. O onoj seksi maloj pomonici s majicama do pupka?
Barkijeva se nasmejala. Ima ime, Hofe. Mislim da je Hilari. Lekari kau
da joj je stanje stabilno. Bie sve u redu.
Hilari? Ilajeva, uh... nisam mogao da izgovorim tu re.
Verenica, rekao je Hof.
Joj. Preao je na unapreenu verziju. Nisam to znao.
Kad se to desilo?
Ljubav je u vazduhu otkad se Ono dogodilo, rekla je Barkijeva.
Stvarno? Mislio sam da su u vazduhu samo spore hemijskog oruja.
Nekoliko tipova u svemirskim odelima prolo je pored nas i krenulo ka
urednitvu. Poeli su da ograuju taj deo velikim najlonima i lepljivom
trakom. To je nekako postiglo suprotni efekat od eljenog, i sve nas
zastrailo u zamiljeno utanje nekoliko minuta. Novosti nisu tako zabavna
tema razgovora s unutranje strane pokrivke za telo.
Kome je pismo bilo upueno? upitao sam.
Barkijeva nije znala. Policija ga je konfiskovala. Dokazni materijal. Ko
zna? Ona otvara svaiju potu.
Kladim se da je bilo za mene, rekla je Rita. Zbog prejake prie o Al-
kaidi.
Da, vai, rekla je Barkijeva. Ja sam prole nedelje napisala onaj lanak
o tome kako emo bombama isterati Avganistan iz kamenog doba.
256
Ne, ne, ne, ree Hof. Mora da je bilo namenjeno meni. Dobio sam vie
pretnji smru od bilo koga od vas.
Barkijeva podie ruku. Molim vas. Sve najbolje pretnje dobila sam ja.
Poela je da ih odbrojava na prstima. Horoskopski ubica, Kolin Ferguson
...
ekaj malo, priznajem ti horoskopskog ali Fergusonova pretnja bila je
upuena svima nama.
Barkijeva je zakolutala oima. Aha, vai. Al-kaida je napala vou veine
u Senatu, predsedavajueg u zakonodavnom komitetu Senata, i tipa koji je
napisao ekskluzivnu priu o pandurki koja se svukla sve do slubenog kaia
za Plejboj.
Nemoj da zavitlava, to je bila dobra pria! rekao je Hof. Napisao sam
ak i naslov.
Ma daj, rekla je Rita. POLICIJA NA TAJNOM ZADATKU? Desetak
ljudi se istovremeno toga setilo.
Tome Farele, pozvao je Hajman Kac. Mama na telefonu. Ostali
novinari dobacivali su podrugljive komentare o maminom siniu dok sam
odlazio do svog stola i mahao Hajmanu Kacu da mi prebaci poziv.
Duo, rekla je, Zar nisi zabrinut zbog antraksa?
Ne mnogo, rekao sam. Uzeo sam u ruke cirkularni korporacijski pamflet
(NJUJORKU SMO POTREBNI JAKI) koji je upravo dostavljen svima na
radne stolove. Zakljuci za razotkrivanje tajne zdravlja posle 11. septembra:
dosta odmora i puno tenosti.
Zar nisu napali NBC? upitala je. To je bio dobar znak: jo nije ula da su
napali i nas. Zato bih joj rekao? Ona je bila ena koja se naglas brinula kad
god bi me videla da zubima otvaram paket slatkia, insistirajui da e zubalo
koje je milionima godina usavravano za razdiranje mesa mastodonta biti
uniteno ako ga upotrebljavam na pakovanju od celofana.
Da, rekao sam.
Vi niste ni blizu njih, je l tako? upitala je.
Oni su skroz na drugoj strani, odgovorio sam, gledajui kroz prozor u
neonski znak STUDIO NBC na drugoj strani ulice.
Samo se uvaj, duo, rekla je mama.
Smanjiu disanje na najnuniji minimum, odgovorio sam.
im sam prekinuo vezu, na telefonu me je ekala jo jedna zabrinuta
257
enska: O boe, jesi li dobro?
Nikad bolje, odgovorio sam. ime se bavi?
itam etrdeset devetu stranu civilnog postupka, rekla je Kejti. Ako si
to ve proitao, nemoj da mi otkrije kraj.
Jesi li nauila da razmilja kao pravnik? upitao sam.
Misli advokat? Svaki dan je nova veba iz zlih slutnji. Ali, sama sam
kriva. Ula sam u ovo sua sponte.
Mmm, sua sponte. Uzeo sam to za desert kod Karmajna prole nedelje,
rekao sam.
He, odgovorila je. Nedostajalo mi je ono njeno he, he. Ali, tedelo se
dosta vremena ako se smeh limitirao na jedan slog, zar ne?
Moe li kasnije da izdvoji nekoliko naplativih sati? upitao sam.
Ne znam. Imam mnogo da uim. Mislim mnogo.
Moda mogu da ti pomognem.
Kako?
Instinkt da zatitim divnu, nenu devojku pomalo jenjava kad pomenuta
devojka pone da laje kao Alen Derovic. S druge strane, Kejti je i dalje
imala sjajno dupe. to bi bilo bolje, sinulo mi je, da joj nikad vie ne
pomenem ukoliko ne budem osetio potrebu da mi se testisi nau u ogromnim
kletima. Ali, nije mogla da me sprei da gledam. To je bilo ono lepo kod
zadnjica: svaki put kad bacite pogled, ona zasigurno gleda na drugu stranu.
Zato li su morali da smeste grudi s prednje strane?
Obeaj mi da nee pokuati da me natera da pijem, rekla je.
Poalji sudskog pisara, odgovorio sam. Potpisau sve to trazis.
Nali smo se u kafeu aba. Ona se urila. Ja sam sedeo na klupi i ljutio
drugo pivo.
Kasnim jedanaest minuta, izjavila je.
Prii klupi, rekao sam i poljubio je. Ja sam je ljubio, a ona je i dalje
priala. Mogu da ti dam sedamdeset pet minuta, rekla je. Hoemo li jesti
ili emo samo da pijemo? Jer ako emo jesti, treba odmah da naruimo i
imamo vremena za aperitiv ili predjelo, ali verovatno ne za oba.
Na to sam odgovorio na najdostojanstveniji mogui nain, to jest cimajui
glavom u sumanutom pokuaju da zalepim usta za njena. Pre petnaest godina
kad bih se naao u istoj situaciji s nekom devojkom, njena glava bi se vrtela
u krugovima s porukom uhvati me ako moe jer je bila nervozna i
258
neiskusna, ili nije bila sigurna da smo stigli do te take savrene posebnosti u
naoj vezi, ili je deko koji joj se vie sviao bio na drugoj strani sale s
Lindom Macukeli, koja je bila apsolutna fufa s verovatno est razliitih
polnih bolesti i tako mu je i trebalo i je li barem gledao na ovu stranu da vidi
ta proputa? Devojako ludilo nikad ne nestaje, zar ne? Samo stalno mutira
u udne i strane forme. Danas je bila luda za detinjastim raniem, a sutra je
ustajala u pet da bi mogla da provede nekoliko sati ekajui u redu ispred
prodavnice uzoraka Herve Chapeliera da bi videla kako se ovogodinja
ekstra-obina najlon torbica kotira u odnosu na prologodinju.
Konobarica nam je prila, skoro se saplevi o rupu na ploicama.
Tuba! rekla je Kejti.
Molim? upitala je s jakim francuskim naglaskom. Moda je pomislila da
je Kejti upravo rekla tuna, to i ne bi bilo daleko od istine.
Nisam se obraala vama, rekla je Kejti, i zgrabila jelovnik. Skoro sam
uo konobaricu kako priprema pljuvaku sa kojom e zainiti naa pia, pa
sam pourio da objasnim da je moja prijateljica pravnica i da je uvek na
oprezu za bilo koji razlog iz kojeg bi mogla da sredi neopreznog vlasnika
ovakvog lokala.
Popodne mi se prosula vrela kafa na ruku, rekla je konobarica. Vidite.
Pokazala nam je skoro neprimetnu ruiastu fleku, otprilike deset puta
manju od prosenog traga tipanja u sedmom razredu. U estom razredu,
glavni tos bio je gaenje patika. Dounjali bismo se iza nekoga u hodu i
zgazili mu patiku otpozadi tako naglo da bi mu se stopalo do pola izvuklo iz
patike a onda sletelo na nju, guvajui petu patike. Onda bi morao da stane i,
psujui onog ko ga je napao, potpuno izuje patiku da bi je namestio. Bakija
smo tako sredili rekordnih trideset est puta na jednom izletu te godine.
Pouzdano znam da se nikad nije u potpunosti oporavio od te traume. Sad kad
razmislim o tome, osnovna kola bila je poetak rastueg nasilja. Na sreu,
otkrili smo devojke, jer bismo inae do kraja osnovne, verovatno provodili
sve vreme posle kole jurei se razigrano po igralitu s motornim testerama.
Aha... moe se podneti tuba za to, rekla je Kejti, razgledajui nau
konobaricu-tuitelja. Trebalo bi da se vidite s nekim u vezi s tim. Ja jo
nisam advokat, ali da jesam svakako bih razmotrila va sluaj.
Dok je bila u kupatilu, naruio sam flau vina za oboje. Konobarica ju je
upravo otvarala kad se vratila.
259
ta je ovo? upitala je Kejti, drei au kao da je dokazni materijal A.
Ima li neeg tunijeg od prazne ae? upitao sam. Hajde da je
upotrebimo.
Morau da te spreim zabranom poricanja prethodne izjave, rekla je.
Molim?
Ve si izjavio da nee pokuati da me napije.
Naruila je jedno od onih bezalkoholnih piva koje ak ni izleeni
alkoholiari nisu hteli da piju. Ko bi uopte pio badvajzer ako ne zbog
alkohola? ak i s alkoholom je prilino jadan.
Dakle, rekla je, ime si se bavio? Zato te nisam viala? Kako ti je
posao? Kako si emotivno?
Nekad si gledala u karte, rekao sam.
To je bilo davno, odgovorila je, premetajui escajg.
Tri meseca. Tvoje kolege s fakulteta nisu mogle da poveruju kad sam im
rekao.
Na to je ve podigla pogled. Lice joj je bilo bezizraajno poput drvenog
ekia. Drveni ekii nisu ba bili privlani. Kome si rekao? upitala je.
alio sam se, rekoh.
Jesi li rekao samo jednoj osobi ili vie? Kad si im rekao? ta si tano
rekao? Koji je bio kontekst?
Nisam to ozbiljno mislio, odgovorio sam.
Kako to misli? upitala je. Ili si im rekao ili nisi.
Zavitlavao sam se, rekoh.
Kad? Maloas ili kad si im rekao?
Maloas. I pre. Sve sam izmislio. Nikom nita nisam rekao, odgovorio
sam.
A, rekla je. Pogledala je na sat, koji joj je sad bio okrenut ka unutranjoj
strani ruke. I zakopala ga je preko rukava koulje. Mora da je stravinu
koliinu vremena tedela kad je eliminisala potrebu za okretanjem zgloba i
povlaenjem rukava.
Ali, sada hou! rekao sam. Mig, mig.
Sluaj, Tome. Moram da uspem u karijeri. Neto takvo bi zaista moglo da
mi umanji anse.

260
Ne dugo posle toga me je pustila na sopstvenu odgovornost.
Stvarno mi je ao, rekla je dok smo izlazili iz kafea. Pod stresom sam
zbog tog ispita. Moram veeras da uim. Obino nisam ovakva. Samo,
veeras sam non compos mentis. Zna?
Ah, rekao sam. To se tako esto deava.
Laku no, Tome.
Laku no, Kejti.
Hej, Tome? U stvari, uh, odsad me zovi Kejt
Kejt.
Tako je.
Nije bilo poljupca.
261
SUBOTA, 27. OKTOBAR
Lizl se u etvrtak uvee vratila iz Jute. Nije me nazvala. Sino smo se uli
nakratko. Obavestila me je da e prisustvovati urci koju Nora pravi.
Meutim, nije ni pomenula da bih ja mogao biti pozvan.
Tako, rekla je.
Tako, rekoh ja, a sutra uvee?
Sledea pauza se zaista otegla i raskomotila.
U stvari, rekla je, imam planove za sutra uvee. Jedna Norina drugarica.
Jo jedna urka.
To bi bio savren trenutak da me pozove da poem s njom.
Moda moemo da se vidimo sutra popodne? rekla je.
To zvui lepo, odgovorio sam. Popodne?
I tako sam se danas muvao okolo oseajui se pomalo nelagodno. Moda je
zbog vakcine protiv gripa. Svi su se toliko prepali od antraksa da su uzimali
vakcine protiv gripa da bi se oseali bezbednije. Na taj nain, ako za, recimo,
mesec dana primeti simptome obinog gripa? Poto si primio vakcinu, bie
ti lake to zna da u stvari umire od antraksa. Samo, vakcina mi je izgleda
prenela nekakvu verziju gripa. Moj stomak je igrao rumbu. Koa mi je bila
poput unutranje strane ostrige.
Dok sam se oblaio, razmiljao sam: ta da obuem za raskid? Neto
izmeu venanja i sahrane. Crno je uvek dobar izbor. Zvanina boja
Njujorka. I tako sam odabrao crne farmerke. Stavio penu na kosu ne bi li
delovala umetniki neuredno. Na nesreu, kosa mi nije bila dovoljno vlana i
na kraju sam dobio neumetniki neurednu kosu. Izgledao sam kao da imam
trinaest godina. S druge strane, da li mi je bilo stalo? Moda e mi igranje na
kartu patetike kralja nemara doneti bar uteno kresanje?
Umesto da doe kod mene, nazvala me je sa stanice metroa, i rekla mi da
se naem s njom u kafiu. Kad sam je video, nisam priao da je poljubim.
Nije ni ona. Reklo smo jedno drugom ao. Imala je na sebi debele vunene
262
pantalone. Flanelsku koulju. Perjani prsluk. Pletenu kapu. Bila je praktina.
I praktino drvosea.
Seli smo u oak da bih ja mogao da gledam u kafe aba iza nje i
razmiljam o tome koliko sam puta Duliju odveo tamo.
Ovo je delovalo prilino civilizovano. Skinula je zelenkasti kaput a ispod
njega je imala iroki smei demper preko kojeg je nosila krzneni prsluk
naizgled osmiljen da sakrije bilo koje enstvene konotacije njene figure.
Pijuckali smo toplu okoladu. Bila je preslatka. Poput rastopljene milke
sasute u au neskvika, s okoladnim mrvicama po vrhu. Nisam eleo da je
zavrim. S druge strane, bila je skupa; da, u ovom gradu je mogue platiti
4,50 dolara za olju kakaa. Tano sam video mamu kako sedi pored mene i
govori: Zato si je naruio ako je nisi eleo? Naterao sam se da je popijem.
Da bih uutkao mamu.
Ispriao sam joj priu o Krastai.
I tako sam ga pitao kad misli da e se ovolike simpatije prema
vatrogascima zavriti? A on je rekao: Verovatno kad narod shvati da su oni
ukrali sve one Turno satove iz robne kue ispod Trgovinskog centra.
Izraz na Lizlinom licu bio je kiseo. A zato misli da su to vatrogasci
uradili?
Mora da su bili oni, ili radnici drugih hitnih slubi, rekao sam. Svi ostali
bili su evakuisani iz zgrade. Zna, beali su? Spaavali goli ivot? A onda je
obezbeenje ogradilo taj deo. Posle toga niko nije uao.
Zar ne misli da su to ipak bili obini kriminalci?
Zato bi neko u borbi za ivot sekirom probio staklo debelo tri centimetra i
uzeo nekoliko satova? upitao sam.
Mislim da kriminalci nisu mnogo pametni, odgovorila je.
Ali, kriminalci ne bi imali vremena da stignu dotle, rekao sam. Zgrada je
bila puna obinih kancelarijskih radnika koji su beali koliko ih noge nose.
Pa, neki od njih su verovatno bili kriminalci, rekla je, a elo joj se
namrailo.
Koji su zaboravili da ponesu sekire na posao tog dana, rekao sam.
Mrtila se na mene. A kakao u mojoj utrobi se ustalasao.
Nije vano, rekao sam.
Stiglo nam je predjelo. Uzela je jedan zalogaj. Kad je podigla pogled,
izgledala je drugaije.
263
Oi ti se sijaju, rekao sam.
Razmiljala sam, dok sam kampovala u pustinji u Juti, odgovorila je, da
nemamo mnogo zajednikog, ti i ja. O tome smo ve razgovarali.
Hmm, rekao sam.
ta ti misli da imamo zajedniko? upitala je.
Osim seksa, nita. S druge strane, zato sebi uskratiti seks samo zato to
misli da je partnerka dosadna?
Ne mnogo, pretpostavljam. Prirunik za mukarce-deake je veoma jasan
u ovom sluaju: bilo je vreme za durenje. Ali, istovremeno se ponaaj kao da
ti nije stalo.
A tvoj cinizam mi zaista smeta, rekla je.
Da li zaista moe biti previe cinian? Mislim, pogledaj gde ivimo.
I imam oseaj da nipodatava moj ivotni stil, nastavila je.
Nevoljno sam se stresao kad sam se prisetio njenog stana. Televizor je
povremeno treptao CH 03 u gornjem desnom uglu.
Tu je je ikljao toplu vodu otprilike jedan minut. Toalet papir bio je poput
kore drveta. Neugodni grubijani motali su se oko autobuske stanice ispred
njenog prozora. Nisam se ja mrtio na ivotni stil, ve na njen kraj grada.
Raun, molim, rekao sam.
Misli li da ovo vodi nekuda? upitala je.
Ne naroito, odgovorio sam.
Ve sam bila u vezama koje nisu vodile nikuda a trajale su dugo, rekla
je. Ne bih to da ponavljam.
Uspela je. Sredila me je. Na javnom mestu. Znala je da neu izneti
strastvene argumente u korist nastavljanja moje apatije s njom. Ispratila je
moju tromost i podigla za inerciju.
Kako smo uopte doli do ove teme? Sledeeg prolea selila se u
Dizeldorf. Zar nismo mogli da nastavimo po starom do tada? Nailazili su
praznici s kojima je trebalo da se suoim.
Dobro, rekao sam. A onda je uradila neto neverovatno. Pustila me je da
platim. A ja sam pomislio: upravo provodim poslednjih pet minuta koje u
ikad provesti s ovom osobom. Ispratio sam je do metroa.
Srean put, rekao sam.
Nasmeila se i poljubila me. U usta. Malo sam joj protrljao ramena. A ona
me je veoma teatralno poljubila jo jednom. Usne na usne. Kao da je htela da
264
kae ta? Ko je uopte mogao da razume devojke?
ao rekla je veselo i otila.
ao. Mahnuo sam joj i okrenuo se da obriem njene brojeve iz mobilnog.
Izvrio sam prekalibriranje svog seksualnog meraa kilometrae,
ispovedajui se u sebi: Oprosti mi, Oe, jer nisam dovoljno greio. Prolo je
jedanaest dana od mog poslednjeg snoaja.
Uvek sam mislio da je najmanji postojei razlomak procenat neto vrednosti
koju Bil Gejts troi na frizera, ali sad sam shvatio da postoji jo manji broj:
verovatnoa da u ikad vie otkopati grudnjak a da ne moram da platim za
tu privilegiju.
I tako sam pritisnuo taster 8 za brzo pozivanje.
Hejjj! rekla je Kejt. Drago mi je da ti ujem glas! Mislila sam da si ljut
na mene. Nisi se javljao cele nedelje.
Mislim, zna, rekao sam i najeio se. Mislim, zna? To je bila moja
predstava kako treba razgovarati s nekim sa Srednjeg zapada? Bio sam
zauzet na poslu.
Moda je to olakavajua okolnost, rekla je. ta radi veeras?
Jesi li gladna? upitao sam.
Hajde da kaemo, arguendo, da jesam. Jesi li zainteresovan za sui?
Hm, rekao sam.
Zar ne voli sui?
Pa, rekao sam. Kojim smo to skokom vere odjednom stekli poverenje u
sirovu ribu samo zato to nam je serviraju ljudi sa stilom u sreenim
prostorijama, sa slatkim malim porcijama vasabija kao prilogom? Kad bi je
zamaeni ljudi u radnikim kombinezonima po imenu Zik sluili na
benzinskm pumpama pored autoputa i nazvali je sirova tek ubijena morska
stvorenja koja uzgred ni na koji nain nismo kuvali, da li biste onda hteli da
je jedete?
Moe li u osam u Sui zenu? upitala je.
Hm, rekao sam, kul?
Da, ali ne mogu dugo da ostanem, nastavila je. Moram da se vratim do
deset da radim na krivinim delima.
Odgovara mi, slagao sam. Sranje.
Prekinuli smo vezu. Pritisnuo sam taster 7.
Ovde gospodin ozareni, rekao sam.
265
Tome! rekla je Bren. Nikad mi se ne javlja.
Video sam onu tvoju reportau o bezbednosti aerodroma. Fantastino.
To je u stvari bila puka sluajnost. Dok sam vrteo kanale jedne veeri,
naiao sam na zadihanu vest o bezbednosti aerodroma, nejasno se prisetio da
je ona radila na takvoj vesti, i spojio takice. Gledao sam trideset sekundi pa
mi je postalo dosadno (Zapravo, FAA nije bila zadovoljna sistemima
skeniranja na aerodromu to je istakla u ovom! Izvetaju! Iz 1999!) i
prebacio na seriju.
Stvarno si gledao? upitala je. Tako sam ponosna na tu reportau. Nema
predstavu koliko sam radila na tome.
Morae da mi ispria, rekao sam. Moemo li kasnije na pie? Recimo
oko deset?
Da, vai, rekla je. Samo treba jedan izvor da mi se javi.
A da doem ja kasnije do tebe? Doneu ti desert.
Poslastica iz pekare ne bi trebalo da kota vie od etiri dolara. Jedno pie
u Dablin hausu bilo je pet dolara i pedeset centi. Plus me na javnom mestu
verovatno nee pozvati da se raskomotimo.
Otiao sam kui i, poto u kasnije ii na sui, najeo se poteno. Imao sam
pljeskavicu u friideru. Cele nedelje nisam jeo kod kue, pa sam je omirisao:
zaudarala je. To nije bilo dobro. Ali, zar to nije bilo malo nefer s moje
strane? Ipak je to bila mrtva ivotinja: hou li ja tako dobro mirisati nedelju
ili dve nakon smrti? ta sam mogao da oekujem? Sem toga, jeo sam i gore. I
emu uopte slui termika obrada ako ne ubijanju klica i bakterija? Ako je
ne budem pojeo, priznau sebi da sam bio glup to je nisam zamrznuo kad
sam je kupio u nedelju. A nisam mogao da dopustim da moja glupost bude
dokazana. I tako sam odluio da pojedem polupokvareno meso. Da bih bio
siguran da sam ubio sve klice, ukljuio sam vatru ispod tiganja na najjae. I
dobio sam pljeskavicu koja je bila potpuno izgorela spolja, a ruiasta i
hladna iznutra. Meutim, to sam otkrio tek kad sam uzeo prvi zalogaj. Fuj.
Obukao sam novi, tesni demper i slepio kosu nekim sredstvom na bazi
petroleja i obuo najbolje cipele i bio sam spreman za pokret. Bilo je osam
sati. Trebalo je da budem u tom sui lokalu u osam. Trebalo mi je pet minuta
hoda do tamo. Prokletstvo. Morao sam jo malo vremena da ubijem. I tako
sam seo i protraio jo petnaest minuta gledajui Pandure na televiziji dok
su pljeskavica i okolada i mikrobi gripa/antraksa/raskida reprizirali neke od
266
najeih svetskih policijskih jurnjava u mom stomaku.
Kad sam uao u sui lokal, svi stolovi bili su puni srenih Graana s
Gornje zapadne strane. Kejt je sedela za jednim od prvih stolova. Igrom
sluaja, s njom je sedela Bren. Streljale su me oima. Svuda su stajali ljigavi
komadi sirovog mesa. O, ne!
Seo sam bez rei. Neko bi trebalo da udari drvenim ekiem po klupi.
Ve smo naruile, rekla je Kejt.
Objasniu vam, rekoh. Ali, moj mozak trenutno nije bio dostupan.
Pokuajte kasnije.
Sreom, njima dvema rei nisu nedostajale.
Stvarno si sui generis, rekla je Kejt.
To je marulja na latinskom, rekla je Bren.
Pozvao bih i tebe, zagraktao sam. Rekla si da si zauzeta.
Zakazao si sastanak s obe, napala me je Kejt. Totalno si provaljen.
Rekla si da mora do deset da se vrati kui, odgovorio sam. Ovo vee,
poeo sam da uviam, bilo je dobra ideja koja nije ba sasvim uspela u
praksi. Poput onih aparata za suenje ruku u mukom toaletu.
Ne bi ni upoznao Kejt da nije bilo mene! rekla je Bren.
Vie volim da me zovu Ketrin, rekla je Kejt.
Bren nije obratila panju na njen komentar. I planirao si tek tako da se
via s njom iza mojih lea?
Kejti-Kejt-Ketrin i ja razmenismo poglede. Koliko je Bren znala?
ta? upitala je Bren. ta znai taj pogled?
Je li to kalifornijska rolnica? rekao sam. Njam!
Kejt je izgledala kao da je grize savest.
Nakon svega to se desilo izmeu mene i tebe? upitala je Bren.
U mom stomaku je bilo kao da su KKK i NAACP sluajno rezervisali isti
klub za dobrotvornu igranku.
U stvari, mislim da je ispravnije rei: Izmeu tebe i mene, rekao sam,
bacajui sintaksiku dimnu bombu. Koja uopte nije uspela da im odvue
panju.
ta se dogodilo? sad je Kejt traila odgovore.
Tom i ja smo imali vezu, odgovori Bren.
Ne bih to ba nazvao vezom, rekao sam. Vezicu, veziicu, rekoh.
Vas dvoje ste bili u vezi a nijedno od vas mi nije reklo? upitala je Kejt.
267
Oboje ste podloni krivinoj odgovornosti!
Ne mogu da priam, rekoh. Puna su mi usta. Ubacio sam kalifornijsku
rolnicu u usta. Da, ukus joj se nije promenio. I dalje je podseala na vlanog,
sirovog, morskog glodara.
Ne menjaj temu, rekla je Bren. Idem do toaleta, a kad se vratim
priae.
Kejt i ja smo se pogledali kad je ona otila.
Ne izgleda dobro, rekla je.
Mislim da sam dobio grip, rekoh. Zna, onu bolest sa simptomima
slinim antraksu?
Razoarao si me, Tome, rekla je.
Kako enama objasniti kako je biti mukarac? One su partnera birale na isti
nain na koji su birale grudnjak. Je li seksi? Da li mi dobro stoji? Hoe li mi
pruiti potrebnu potporu? Ako ne pronau pravi, nastave da trae. Nije ih
bilo briga da li e ba danas nai grudnjak. Mogle su ga i sledee nedelje
potraiti u Blumingdejlsu.
Mukarcu je, meutim, traenje devojke bilo kao sedanje u restoran u
naletu gladi. Pogleda svako predjelo i pomisli: Je li ukusno? Hoe li pasti
lako? Hteo bi niclu, ali ako nemaju, pristae i na pljeskavicu. Pristae ak
i na sui. Zato mukarci varaju, ak i kad imaju prelepu devojku? Ko bi
eleo svako vee da jede biftek?
Ali, u stvarnom svetu nisi mogao da rauna s tim da e ti se devojka nai
na tanjiru samo zato to je eli. Seksaterija je vie nalikovala na restoran u
Moskvi 1965. godine. Narui niclu i pljeskavicu i sui jer najverovatnije
neto od toga nee imati. Moglo bi se desiti da nemaju nijedno. A sutina je
bila da mora jesti ili umreti.
Sui i zakomplikovano poreenje poskoie u mojoj utrobi dok mi se
program u stomaku promenio iz laganog okretanja u bri hod. U ustima mi je
bila centrifuga.
Nadam se da shvata u kako nezgodan poloaj me stavlja, rekao sam
Kejt, poloivi ruku neno preko njene i usmerivi pogled ka njoj. Nisam
pozvao Bren jer sam hteo da ti i ja sami podelimo prijatnu veeru.
Koju si planirao da zavri tako to e njoj odneti desert? upitala je.
Kejti, planirao sam samo obian desert, rekao sam. Ne am rolnu
obmotanu oko patke.
268
Ime mi je Ketrin. Jesi li stvarno mislio da nas dve neemo saznati? rekla
je.
Nas dve? Jesu li se naprasno udruile protiv celog sveta? Sluaj, mislio
sam da smo se sporazumeli da neemo rei Bren za svaki na izlazak. to je
znailo: Mislio sam, da smo postigli dentlmenski dogovor da se ponaamo
poput pacova. Zna kako ona ume da bude udna.
Poinjem da saznajem koliko udan ti ume da bude, rekla je. Najvie
mi smeta to si nam radio iza lea. Izgledala je kao da se upravo sprema da
podnese molbu da me udari.
Pomislio sam na sve stvari koje sam u ivotu radio nekome iza lea. Ma
jok. Ovo stvarno nije moglo da se meri.
Moj telefon je stajao na stolu. Oglasio se. Spaen!
Hej, rekao sam mobilnom.
Uh-Tome? ree poznati glas.
Da, ko je to? upitao sam.
Lizi! ta radi tamo?
Kako to misli? Ti si me nazvala, primetio sam. Poen za mene.
Nisam, rekla je.
Ovo je moj... O, ne.
Nazvala sam Bren, rekla je. Poznaje je? I dok je pobuna u mom
sistemu za varenje poela da isputa ujno pucketanje i tutnjavu poput
pukaranja u daljini, kroz glavu su mi proletali razgovori koji e uslediti
izmeu Bren i Lizi. Bren: Kako to da zna Toma? Lizi: Pa, u stvari, mi smo,
zna, izlazili nekoliko meseci? Bren: Pa, to je ba zanimljivo, jer smo se on i
ja ljubili pre nekoliko nedelja. Kad nije bio zauzet vianjem s mojom
najboljom drugaricom.
Mi smo stari drugari, na neki nain? rekao sam. Napravi diverziju!
Razmiljaj! Jesi li dobro putovala do kue? Sjajno.
Tome. To je bila Bren, koja se nadvila nada mnom. Koji kurac radi s
mojim telefonom?
Potapao sam dep od jakne. Da. Moj telefon. Jo je bio tamo. Prila nam
je konobarica. Stala je iza Bren.
Uh, za tebe je, rekao sam, pruajui joj ga.
Hej, ko je to? upita Bren. A ja sam je posmatrao. Aha. Dakle ovako je
izgledala ljutnja. Ono ranije? Samo generalna proba.
269
Je li sve u redu? upita konobarica. Podigao sam pogled. Smeila se. A
onda se namrtila. Natmurila. Bila je to Stefani, konobarica/propala glumica
starija sestra moje bive devojke Megi. Koliko je ula od naeg prethodnog
razgovora? Sledeeg trenutka i ja sam bio namrten. Ali, umeo sam ja i vie
od toga. Umeo sam, saznah, da poaljem mlaz povrake, kao iz vatrogasnog
creva, pravo na Stefanine cipele. A ukus moje povrake? Bio je tako
odvratan da sam ponovo dobio nagon za povraanjem. I povratio sam. I jo
jednom. Pa jo jednom. Moji stomani miii su se stezali i naprezali
maglovito sam bio svestan toga da je to odlina veba a kofa se iz mog
stomaka praznila na pod. Iz krajika oka video sam ljude kako obaraju
boice soja sosa u urbi da se izmaknu van dometa, uz zvuke za koje sam se
nadao ali i sumnjao da su izrazi saoseanja zbog ovog to me je snalo.
Kad sam podigao pogled Kejt mi je dodavala salvete, lica potpuno
bezizraajnog. Ljudi su zvali: Raun, molim. Bren je jo razgovarala
telefonom. Tom je upravo bacio peglu, rekla je. Kakav idiot. Nita ne fali
ovom suiju.
Izvinite me, rekao sam, a trunka povrake mi je izletela iz usta pravo na
komad suija. Nije mi dobro.
ekaj malo, rekla je Bren telefonu. A meni je rekla: Duguje mi
petnaest dolara za sui.
Nisam bio raspoloen za svau, pa sam platio. Bren se mrtila. Kejt se
mrtila. Stefani se mrtila. Lizlino mrtenje se moglo pretpostaviti. Upravo
sam postigao nekakav anti-grend slem, kao u onom bejzbol crtau s Dukom
Dugoukom u kojem loptica tako sporo leti da tri razliita igraa po tri puta
zamahnu palicom pre nego to upadne u rukavicu hvataa.
Odunjao sam se kui, gajei jednu jedinu nadu: da sam dobio antraks. To
bi im pokazalo!
Kad sam stigao u stan, proeljao sam televizijske kanale. Na trenutak sam
pogledao neto o Mik Degeru na udarnim vestima. To je tip na kojeg bismo
svi mogli da se ugledamo. Koliko je imao, pedeset est? A jo je tucao sve
na ta naie.
Pre reklama, pojavio se voditelj, najavljujui sa zastraujuom hitnou:
U nastavku programa prikazujemo ekskluzivnu vest. isto zlo. Preneemo
vam ta su hladnokrvne ubice koje stoje iza podmetanja bombi u Svetskom
trgovinskom centru 1993. rekle svojim advokatima i kako su njihove!
270
okrivljujue! izjave! povezane sa gangsterima koji su osmislili jedanaesti
septembar. Posle reklama.
Sedeo sam sa svojim grickalicama i gledao. Bila je to Brenina emisija. A
Lizina advokatska kancelarija. Odatle su se poznavale. Ispostavilo se da je
moja Eva Braun zapravo Mata Hari. Da sam znao da je ona tip osobe koja e
rizikovati da ostane bez posla da bi doturila novinarima poverljiva
dokumenta, bila bi mi mnogo, mnogo zanimljivija.
271
SREDA, 14. NOVEMBAR
Osim na poslu, Duliju ve dve nedelje nisam video. Uvek je pronalazila
neki razlog da otkae. Dok sam je ekao ispred Mariot Markija, razmiljao
sam: Zar ne bi bilo sjajno da moemo nekog da izvedemo na sud za emotivne
veze? Da iznesemo sluaj pred neutralnim posmatraem koji bi imao mo da
nekog privoli da prestane nerazumno da se ponaa? Zloini iz mrnje se
estoko kanjavaju. A ljubavni zloini?
Prole noi sam veoma dugo ostao budan, pregledajui dokazni materijal:
njene stare i-mejlove. Pomou njih se moe pratiti istorijat jedne veze, zar
ne? Pritisne nekoliko tastera i eto ih na tvom ekranu, poput titlova s vestima
na CNN-u.
Broj i-mejlova koje sam od nje dobio u februaru: 9.
U martu: 78.
U aprilu: 94.
U maju: 105.
U junu: 97.
U julu: 70.
U avgustu: 22.
U septembru: 8, a svi su bili odgovori na moje poruke. Samo to sam ja
njoj poslao 25.
U novembru: 0. U novembru sam prestao da joj aljem i-mejlove. Previe
me je deprimiralo da ekam da ona ne odgovori.
Ako ikad budem uspeo da je izvedem pred tog emotivnog sudiju... Nije li
istina, gospoice Brujar, da ste jednog zimskog dana tano u 17:37 poslali,
nepozvani, sledee elektronsko pismo tuitelju?

Od: BROUILLARDJ@NYTabloid.com
Za: FARRELLT@NYTabloid.com
Predmet: sneg
272

ula sam za ovu foru sa i-mejlom i resila sam da je probam mada, ako
mene pita, to je samo trenutni hir koji nee potrajati. Bilo mi je lepo jue;
nadam se da te nisam previe dugo zadrala. Jedini problem je to sam se
probudila s onom Sir mix a lot" (je I' se tako zove) pesmom u glavi. To mi
je bila pesma za jutarnje tuiranje. Uvek mi je neka pesma urezana u um kad
se probudim, i to nikad neka dobra. U svakom sluaju, lepo se provedi na
snegu veeras kad se bude vraao kui. Zapravo je napolju ba divno, a
pahulje su blistave i savreno oblikovane. (Upravo sam provela dosta
vremena napolju gledajui u pahulje koje su mi padale po kaputu. Bio je to
najlepi deo mog dana.) Dobro, neu te vie podvrgavati mom blebetanju.
ujemo se kasnije. Dulija.
I uzgred, gospoice Brujar, jete li bili potpuno iskreni kad ste ovu
upeatljivu poruku poslali nedelju dana kasnije u 16:28?

Od: BROUILLARDJ@NYTabloid.com
Za: FARRELLT@NYTabloid.com
Predmet: veera

ao. Kako ide danas u urednitvu? Bie ti drago da uje da s moje
strane sve tee glatko. Meutim, pitala sam se da li si moda slobodan
sutra uvee, i da li bismo mogli da odloimo veeru za tada. Prilino se
loe oseam danas i stvarno bih samo elela da se dovuem do kue i
bacim u krevet. Dobra vest je da se sledeeg vikenda selim u novi stan,
tako da vie neu morati svako vee da prelazim taj naporan put do
Konektikata. Nije Pariz, ali e svakako posluiti.
Dulija

Tano kako ste, gospoice Brujar, mislili da bi razumna osoba trebalo da
reaguje kad ste slali poruke poput one 9. marta u 17:44?

Od: BROUILLARDJ@NYTabloid.com
Za: FARRELLT@NYTabloid.com
Predmet: ti

273
Hoe li doi da me poseti pre nego to krene kui veeras?

Nije li istina, gospoice Brujar, da ste bili potpuno svesni efekta koji ete
postii kod jednog nevinog, mladog momka kad ste se upustili u sledeu
bezobraznu prepisku 23. Marta?

Od: BROUILLARDJ@NYTabloid.com
Za: FARRELLT@NYTabloid.com
Predmet: beanje

Danas me mesto ne dri. Hoe li da pobegne sa mnom?

Od: FARRELLT@NYTabloid.com
Za: BROUILLARDJ@NYTabloid.com
Predmet: Re: beanje

Na kafu ili, na primer, na Fidi?

Od: BROUILLARDJ@NYTabloid.com
Za: FARRELLT@NYTabloid.com
Predmet: Re: Re: beanje

Radije na Fidi.

Gospoice Brujar, trebalo bi da budete osueni zbog emotivnog
maltretiranja oveka koji je ve bio drutveno osakaen kad ste ga upoznali.
Osuujem vas na pet minuta do doivotnog ivljenja s tuiteljem. Znate, on
ima sasvim dovoljno prostora u svom stanu.

Moj mobilni.
Hej, rekao sam, jesi li stigla? Nikad nisam znao da li e doi. Terala
me je da stalno postavljam ista pitanja, kao moja majka. To nije bilo seksi.
ta da se radi.
Na uglu etrdeset sedme i Brodveja sam. Svi vozovi su mi kasnili.
274
Ja sam u etrdeset petoj. Naemo se u etrdeset estoj, rekoh.
Dakle veeras mi nije otkazala. Ali, nije to bilo zbog mene. Ili smo na
dodelu nacionalnih knjievnih nagrada. Domain je bio Stiv Martin.
Proetao sam jedan blok ka severu. I eno je. Potpuno zakopana u onom
slatkom utom kaputiu. Ispod njega su provirivale mreaste arape. Reio
sam da joj ne kaem kako lepo izgleda.
ao, rekao sam.
Nemoj da me mrzi, odgovorila je.
U redu je, rekoh. Kasnila je petnaest minuta. Nije me bilo briga.
Popeli smo se eskalatorom u Mariot Markiju koji je sav bio u mesingu i
staklu. Prijavili se na sedmom spratu. Pomogao sam joj da skine kaput i
pogledao je od glave do pete. Nosila je crnu vunenu odoru. Posedovala je i
lepe haljine.
Nisam dovoljno sveano obuena; rekla je. Imala sam krizu debljine.
Je li?
Presvukla sam se u ovu. Ona druga je bila previe tesna, rekla je.
To bi mi se vie svidelo.
Da. Znam.
Bilo je vreme da potraimo ank.
Ko su ovi ljudi? upitala je.
Nisam znao. Ali, Stiv Martin je stajao tano iza mene.
Dulija je uutala.
Popili smo po dve ae vina. Dulija je puila cigaretu, ali izgledala je kao
da bi volela da ima jo jedan disajni aparat. Nefer, zar ne? Dvoja plua, ali
samo jedna usta.
Izgleda prilino doterano, rekla je.
Zar?
Dosta si smrao otkad smo se upoznali.
Dvadeset kilograma, zapravo, rekao sam. Dijeta povraanja me je dobro
posluila, mada se ispostavilo da ipak nemam antraks.
Ba si dobar ulov, rekla je.
Hvala. Ti obara s nogu, izletelo mi je.
Jao, rekla je.
Zamalo da ne stignem veeras, nastavila je.
Izraz povreenosti preao mi je preko ela. Osetio sam.
275
Zato?
Bila sam u jednoj radnjici i kupovala cigarete, a neki ovek nije izgledao
kao beskunik ili tako neto, bio je samo obian tip tridesetih godina, u
konoj jakni. Doteran. Tek tako je poeo da plae.
Menjao sam fazne saoseajne izraze lica, mislei: Taj tip pati. ao mi je
zbog toga. Zato bih ja morao da patim zajedno s njim?
Stvarno me je pogodilo, rekla je. To, a i pre neki dan sam videla kad su
psa udarila kola. A vlasnik je samo stajao pored i zapomagao. Sve je tako
tuno.
Da je taj tip plakao u svom stanu, to ti ne bi smetalo, rekao sam.
Znam! odgovorila je. Eto ta ne valja u Njujorku. Tako je komunalno.
Ne mogu da diem.
Jesi li se i ti rasplakala? upitao sam, nabirajui elo i nadajui se da ne
zvuim kao ljigavi voditelj koji pokuava da iskae, priu o bolu.
Klimnula je glavom. Stvarno me je potreslo, rekla je. Samo sam stajala
na ulici neko vreme, razmiljajui: Ne mogu sad da odem na veeru.
Ba mi je ao, odgovorio sam. Ali, stvarno je lepo kad si tu.
Misli li da sam mapet? upitala je. Brat mi je rekao da jesam.
Ne mislim. Ja o tebi razmiljam u crno-beloj boji, ranih ezdesetih,
gledanu kroz vlanu oferajbnu. U sjajnoj kabanici do pola butina i izmama
u tonu. S enjivim izrazom na licu, rekao sam.
Da, ponekad sam tako razgovarao u blizini lepih devojaka. I praznih vinskih
aa.
Nasmeila se na onaj njen iskrivljeni, polovini nain.
Razmiljala sam o tebi pre neki dan, rekla je.
Ovo je bilo poput eksiranja duplog viskija. Njeno razmiljanje o meni bilo
je tako retko da je zasluivalo pomen. Jesam li ja razmiljao o njoj pre neki
dan? Jesam li disao pre neki dan? Otkad sam je upoznao nije prolo vie od
dva sata da nisam razmiljao o njoj.
Je li? upitao sam.
Hodala sam ulicom. I razmiljala sam o tome kako ti ima posebnu sliku o
meni. Kao o nekoj, osobi, s nekim raznim osobinama. Kao u romanu. I
razmiljala sam da si ti jedan od retkih ljudi koji na taj nain razmilja o
meni, rekla je. Zar to ne zvui glupo?
Ne, odgovorio sam. Ti meni i jesi roman.
276
Nita nije rekla. Oi su joj delovale stidljivo.
Jesi li se ula s Rikom? upitao sam.
Pognula je ramena.
alje mi samo informacione i-mejlove, rekla je.
Niste razgovarali o pismu koje si poslala? upitao sam.
Ne, odgovorila je. Nije ga pominjao. Sem to je rekao da je stiglo.
Jo ga voli.
Mislim da u ga uvek voleti, rekla je. To sam stvarno shvatila ove
jeseni.
Da, prijatelji sporta: nikad se sasvim ne naviknete na informaciju da je
devojka koju elite, trajno slaba na nekog drugog.
Beznadeno je zaljubljena u nekog ko joj je na stotine naina stavio do
znanja da je ne eli. Zato naprosto nije odustala ve jednom? Zar nije mogla
da vidi ta sebi radi? Ko bi mogao biti toliko jadan? Ko bi a, da. Nema
veze.
ta si to volela kod njega? upitao sam.
Uvek je, nekako, primeivao stvari. Kao onog tipa u radnjici. I njega bi to
stvarno pogodilo. Osetio bi to.
Napomena sebi: poni da primeuje stvari, i o svemu primeenom smesta
obavesti Duliju.
Sedeli smo u novinarskoj loi gde su posluivali hladne sendvie. Face su
na donjem spratu jele file minjon za cenu od hiljadu dolara po porciji. Stiv je
dao fantastian uvod za dodelu nagrada. Ranije danas deljene su nagrade za
neke tehnike kategorije, rekao je. Najbolji povez... najbolja paginacija.
Publika je bila oduevljena. Knjievne zvezde zapravo i nisu bile zvezde.
Ovde je stajala jedna prava zvezda, i osveavala najniu umetniku formu.
Puna soba kratkovidih koji se nikad nisu oseali toliko kul.
Nacionalna knjievna nagrada je najprestinija nagrada koju knjiga moe
primiti a da i dalje ostane nepoznata, rekao je Stiv (duhovito, mater mu).
Poeo sam Dulijinoj ruci da pruam tretman s noktima. Delimino se
okrenula ka meni. Nasmeila se.
Nadmetanje je ove godine stvarno bilo prljavo, Stiv je govorio. Jedan od
nominovanih pesnika je ak otiao do tamparije drugog nominovanog i
ubacio mu dodatni jamb u poemu.
Dulija me je pogledala s izrazom kao da je nesvestica hvata svaki put kad
277
Stiv kae neto briljantno.
Smejao sam se, smeio, mrzeo. Tip je bio genije. Stvarno nisam mogao da
se merim s njim. Popio sam jo malo vina. Priprema. Pozor. Durenje.
Povremeno bih joj pomilovao lea. Mmm. Nije imala grudnjak.
Bila je duga pauza za veeru. Onda su dodeljene nagrade. Aplaudirali smo.
Stiv je na brzinu zavrio vee. Krenuli smo.
Po zavretku, uzeli smo kapute i krenuli do etrdeset este. Taksisti i
turisti jurcali su u svim pravcima, kovitlajui vazduh. Dulija je delovala
zbunjeno.
Hajde. Da. Stanemo, rekla je.
Upalila je cigaretu.
Pie za laku no, predloio sam.
Nije odgovorila. Samo je krenula za mnom.
Otili smo u Misteriju. Isti bar u kojem smo bili one ledene martovske noi
kad se oaravajue izgubila i delovalo je kao da je sve spremno za poetak.
Popriala sam malo s Duejnom, rekla je.
Je li?
Nije bilo tako loe kao to sam oekivala.
Prihvatio je muki? upitao sam.
Da. Rekao je da nije iznenaen. Rekao je: Ako si sve ovo vreme ostala sa
mnom zbog grie savesti, onda je sve sjebano. Zasluuje da bude srena.
Pa to je sreeno, onda, rekao sam. Drago mi je zbog tebe.
Slegnula je ramenima.
ta e sad da radi?
Nee me odmah izbaciti iz stana, odgovorila je. Rekao je da mogu da
ostanem koliko god elim.
Ako ti treba stan... rekao sam. I stao.
Prela je preko toga.
Hou da proitam onu knigu o depresiji, rekla je.
Knjiga o depresiji pobedila je u kategoriji knjiga koje nisu fikcija. Lik koji
ju je napisao, iveo je u stanu u starom vlasnitvu na Petoj aveniji, s
plafonima od skoro etiri metra i zidovima raskono obloenim knjigama.
Zbog ega bi on uopte bio depresivan? Nije ak ni upoznao Duliju.
Moe biti u depresiji i ako si bogat, rekla je.
Jesi li ti u depresiji?
278
Klimnula je glavom.
Kad je to poelo?
Kad sam imala devetnaest godina, odgovorila je.
Tano se sea toga, rekao sam.
Aha. Poeli su da me hvataju napadi panike.
A sada?
Sad se samo oseam nesreno iz nekog nejasnog razloga. Sve vreme. Kao
da toliko toga nije u redu. Vidi to svakog dana. Poput onog tipa koji je
plakao u radnji. A nita ne moe da uradi.
Pa, nije valjda ba toliko loe, rekao sam.
A i poinjem da mislim da su svi bombai. Danas sam bila ispred zgrade i
puila i videla sam nekog kosmatog oveka da ulazi u banku do nas. Izgledao
je kao da je upravo otputen ili tako neto. I nosio je neku kutiju pod
mikom. Sve vreme sam se neprimetno udaljavala odatle. Oseam se tako
bespomono.
ta e da uradi?
Pobei u, odgovorila je.
Pogledao sam je.
Zar nije sve trebalo da bude kako treba s Duejnom? upitala je. Imala
sam nekog ko me voli ekstravagantno i ko se brine o meni. Zar to ne bi
trebalo da bude dovoljno?
Ima samo ona jedna sitnica, rekao sam. Mislei: ekstravagantno je moj
pridev. Duejn se nije kotirao vie nego kao uporan.
Ima samo ona sitnica koja nedostaje, rekla je.
Mistinost, dodao sam.
Moda.
Neko vreme smo pili utke. Pitao sam se da li je mogue da nije bila
svesna toga ta sam oseao prema njoj. Moda bi trebalo da joj se poverim.
Ali, bila je previe bistra. Zato mi se i sviala, zar ne? Sve je uspevala da
shvati.
Hoemo li? upitala je, pokazujui prema vratima. Bilo je tek pola
dvanaest.
Samo trenutak, rekao sam. ta misli da ja oseam prema tebi?
Pronala je neto fascinantno na dnu ae i poela to da razgleda,
odgovorivi tiho: Mislim da si mi rekao.
279
Bob Dilan kae: ponudio sam svoju nevinost, a bio nagraen prezirom.
Suvie sam rekao. A ipak nisam rekao ta sam eleo. Jer ona nije htela da
to kaem.
Bilo je pitanja koja sam eleo da joj postavim. Pitanja na koja nisam eleo
da znam odgovore. Jer e me dovesti blie taki u kojoj u znati da moram
da odustanem.
Brat me je jue nazvao, rekla je. Priali smo sat vremena. Rekao je da je
otiao u biblioteku i uzeo iz novina sve lanke koje sam napisala za
Tabloid.
Podigao sam palac i kaiprst prema konobarici i napravio pokret kao da
piem ek. On je pravi? upitao sam.
Mmm-hmm. On je... on je ja, odgovorila je.
Ne osea to ni prema jednom od svojih drugova?
Kod svih mojih drugova neto nedostaje, rekla je. Kao da na nekom
polju ne komuniciramo.
A ta nedostaje kod mene? upitao sam.
S tobom, rekla je, komuniciram na svim poljima.
Sad sam bio potpuno zabezeknut. Da li je ona to upravo rekla da sam joj ja
jedini pravi prijatelj?
Vratili smo se na etrdeset osmu ulicu i hodali ka Osmoj aveniji. Proli
smo pored garae, one gde mi se prikrala one martovske veeri. Te veeri
sam je uhvatio na pola prikradanja, epao je u zagrljaj, podigao je i vrteo je
kroz vazduh. A ona se smejala i smejala.
Sea se one garae? upitao sam. Kako si mi se prikradala?
Kao da je bilo jue, rekla je, i neto joj je sinulo. Bila je to avantura.
Dok smo prolazili pored ugla i ekali taksi upitao sam je: Zato se drui
sa mnom?
Kako to misli?
Mislim, u emu je poenta? rekao sam.
Ti si mi prijatelj, odgovorila je. Plaa mi pia.
ak i tada, dok je kretala ka taksiju kojim e pobei, oboavao sam i tlo
pod njenim nogama.
280
SREDA, 21. NOVEMBAR
Bio je dan pred Dan zahvalnosti. Nemontirana verzija, produeni remiks
prazninih vikenda, etvorodnevni oduak, period kad po prvi put u nekoliko
meseci vidi porodicu, signal za poetak patriotske orgije praznine
kupovine. Svi u kancelariji bili su u onom jurcajuem prazninom
raspoloenju, smeili se i bili uoljivo prijatni. Bio sam naviknut da u vreme
praznika oekujem opti jad oko sebe. Ako prolazi kroz ivot oekujui da
se rune stvari dogode, retko e biti razoaran.
Nazvao sam Bren na mobilni.
Zato me zove? upitala je.
Lo trenutak? rekao sam.
Tome, rekla je, zar ne zna da radim na Ovome? Na napadima?
Aerodromima? Antraksu?
Izvini, rekao sam. Mislio sam da moda radi na tome samo dvadeset tri
sata i pedeset pet minuta dnevno.
Zvuala je kao da istovremeno vodi jo etiri razgovora.
ta? rekla je. Nema veze. Moram da idem.
Hej, Bren, rekao sam.
ta?
Zna, u filmovima, kako tip ponekad ne dobije devojku koju misli da e
dobiti? Devojku koju on misli da eli? I kako se umesto toga jednostavno
smuva s najboljom drugaricom? Onom za koju si sve vreme znala da je
savrena za njega, samo oni to nisu umeli da vide? Posvaaju se, prestanu da
govore. Treba im neko vreme da uvide da su savren par. Zar nisi nikad
pomislila da je i meu nama moda tako? Zar ne moe da zamisli kako nam
sve ostalo postaje nevano i kako priznajemo da gajimo uzajamna oseanja?
Govorim ti ovo iskreno.
Tome, rekla je. Ovo me zadrava.
Razmisli malo o tome, rekao sam.
281
Reci to tu-tu signalu, odgovorila je. I Tome?
Da?
Nemoj nikad vie da me zove.
Nikad? Nikad je jako dug period. ta ako dobijem rak?
Dobro. Izuzetak. Moe da me nazove ako dobije rak, ali samo ako je u
poslednjoj fazi.
Odakle se rauna poslednja faza? ta ako budem imao neku bolest koja e
me sigurno ubiti u narednih etrdeset godina?
Sputam slualicu.
Dri slualicu.
Sputam.
Mogu li da te pozovem sledee nedelje?
Ne, sledee nedelje sam vie nego zauzeta.
Znai mogu da te zovem. Samo ne sledee nedelje. A sledeeg meseca?
Sledea nedelja jeste sledeeg meseca.
Sledee godine. Hajde. Moja konana ponuda.
Sledee godine?
Sledee godine. Pet nedelja patnje. enje za tobom.
Dobro, a zato bih ti dopustila da me ikad vie nazove?
Jer si ti prva osoba koju sam nazvao jedanaestog septembra.
Odakle mi to? To mi nikad ranije nije palo na pamet, ali im sam izgovorio
znao sam da je tano.
Sad srozava neto mnogo vanije od tebe i mene, rekla je.
Naravno, odgovorio sam. Ali, pogledaj oko sebe. Svi su se u ovom
gradu suludo ponaali u poslednje vreme. Nose gumene rukavice kad
otvaraju potu. Kupuju gas maske. Doivotne zalihe antibiotika. Ljudi koji
ive ovde ve dvadeset godina sele se u predgrae.
Pa ta?
Pa. Ti ne naputa grad. Ja ne naputam grad. Ti ne kupuje gas masku. Ja
ne kupujem gas masku. Mi opstajemo. Zato? ta to imamo zajedniko?
Dobro, ta?
Volimo haos. Haos je seksi. A ko to ne vidi zasluuje da ivi pored
striptiz trnog centra.
Trenutak je razmislila o tome. Nikad mi nisi poslao ogroman jebeni buket,
zna.
282
Je li to tvoja cena?
Poalji mi jedan pa e saznati, rekla je.
A onda je stvarno spustila slualicu, pre nego to sam mogao da je pitam
koji joj je omiljeni cvet. Ali, ve sledeeg sekunda shvatio sam da to ve
znam. Ljiljan.
Drao sam slualicu s tupavim izrazom na licu kad je do mene dolebdeo
glas iz pravca neonskih svetala.
Evo ga, ba tamo gde sam ga ostavio. Simba. Lav u dungli rei, eta po
svom kavezu, okrvavljenih kandi. Dajte mu prostora, dame i gospodo,
uvajte se ovog opakog mesodera koji se priprema za Dan pohlepe, i
razmilja o tome da istranira urku i Itana Hoka.
Gospodine Tre, rekao sam. Kako je bilo u Avganistanu?
Varvari, tamo ne moe ak ni da se dobije pie, mora sam da ga ponese,
a svuda bombe, korupcija, razaranje, detonacije. O uasa, uasa. Ubij i idi,
sklopi ator i bei, drhtei u pustinji, iznenadni pokreti s trupama, tresak u
noi, sedla na konje, momci, i odosmo, pomeramo se do sledee rupe u
zemlji.
Uivao si u svakom trenutku, rekao sam, poto sam ve video izvetaj o
trokovima koji je pokazivao da je proveo sve sem jedne veeri u
predsednikom apartmanu Islamabad Hiltona.
Objavljivali smo njegov propratni tekst s fotografijom svakog dana: Rolo, u
kevlar sakou, izgledao je kao ovek koji jedva eka da ga bombarduju.
Nita u ivotu ne prua takav naboj kao kad bezuspeno pucaju u tebe,
rekao je Rolo. To je izjavio i Vinston Ceril.
Ili moda njegov ovek za prerade, primetio sam.
Da, hvala, rekao je. Moj nevidljivi prijatelj. Tvoje usluge nisu ostale
neprimeene, sem izvan ove redakcije.
I ta e dalje? upitao sam oprezno.
Ne mogu da se vratim na filmske kritike, rekao je. Vesti u pokretu.
Vraam se na kolumnu tri puta nedeljno, pravo novinarstvo, drmanje kaveza,
lupanje u gong, drukane. Sem toga Kronin mi je rekao da su tvoje kritike
bolje.
Telefon. Glas koji nisam prepoznao.
Tom Farel?
Ja sam, rekoh. Rolo je izgledao nestrpljivo. Rekao sam mu da saeka
283
asak. Odetao je da razveseli odeljenje za prerade. Saekajte molim,
Vilijem Vinterbotom vas trai. Vinterbotom. Ime mi je bilo poznato.
Nekakav urednik, negde. Gospodin Farel?
Da? odgovorio sam.
Vilijem Vinterbotom, izvrni urednik stranica o zabavi u Dejli njuzu, kako
ste danas?
Dobro sam. Novinar. Jedan od nas. Ovo bi moglo biti dobro, ali poetak
je nalikovao na najdosadniji telemarketinki poziv u Americi.
Sjajno. Nije prolo nezapaeno da ste na putu da steknete izvesnu
reputaciju u kritiarskom drutvu, rekao je. Zamiljao sam njihovu
kancelariju za gradske vesti kao veu i lepe ureenu od nae, ali ta se to
ulo u pozadini? Bilo je teko raspoznati. A, da: tiina. Nije bilo telefona,
svaa ni CNN-a. Tip je mogao i da zove s pustog ostrva.
Zahvaljujem se na povoljnoj oceni mojih talenata, rekao sam. Zato li
sam koristio takve rei?
Da li bi bilo mogue da razmislite o izotravanju vaih vetina za tree
novine po veliini u naoj naciji?
Pitate me da li bih preao ulicu? upitao sam. Niko se ranije nije otimao
za mene.
Sigurno smo da moemo da vam ponudimo privlaan paket nadoknada,
vrhunske beneficije, i potovanje koje prati pisanje za 1,1 milion italaca
svakog dana, rekao je.
Svakog dana? Hajde da se ne zanosimo. Ja sam filmski kritiar.
Da, ne, u pravu ste. Zamislio sam da vaa kritika ide petkom, a uz nju i
dublja analiza trendova u filmskoj industriji, nedeljom na primer? Kao to
znate, mi naim piscima nudimo do dve hiljade rei da bi imali slobodu da
istrae pitanja od opteg interesa. Dve hiljade rei. Pravog pisanja. Bez
navrat-nanos lanaka od est stotina rei. Analize. Kritike. Ideje umesto igri
rei.
Svia mi se tok ovog razgovora, rekao sam.
Naravno, rekao je glasom koji je preo kao mercedes, mi nismo Tabloid.
U Dejli njuzu imamo pravila ponaanja. Od vas bi se oekivalo da doterate
materijal. Ja sam, to vam je moda poznato, karijeru poeo u Njujorkeru.
Ali, Njuz, pa, primetio sam, to je tabloid.
Tabloid je tabloid, odgovorio je. U Dejli njuzu vie volimo nae novine
284
da posmatramo kao list koji je sluajno tampan na nain dostupan
itaocima. Inae smatramo da ta dva pomenuta lista imaju slinosti koliko i
Hasler i Arhitektonski list.
Ovo mi je bio prvi put da razgovaram s vrhom Njuza, ali to je objanjavalo
nefokusiranost njihovih pria, koje su pokrivale iste teme kao i nae ali bez
britkih jednoslonih rei, naslova ispisanih velikim slovima i mangupske igre
rei. Uvek sam mislio da pokuavaju da budu kao mi ali da im promie poen
ta, a ispostavilo se da veruju da je njihov nain pisanja, u stvari bolji.
O kakvim nadoknadama je re, zapravo?
Razmatrali smo cifru od ...
A onda je Vilijem Vinterbotom proitao cifru koju sam povezivao s nekim
drugaijim profesijama. Na primer, meunarodnim kradljivcima dragulja.
Glas mi je zvuao kao da sam se nagutao helijuma.
Mislim da bi to bilo prihvatljivo, rekao sam.
Moda biste mogli danas da svratite do kancelarije? rekao je. Imam
nekoliko pitanja, naravno, konkretno u vezi s vaom kritikom Dana obuke,
ini mi se da je malo prela granicu zajedljivosti prema Itanu Hoku. Njegova
zastupnica za odnose sa javnou je, naravno, dugogodinji prijatelj ovih
novina, i seam se da sam naleteo na nju na jednoj zabavi i da smo
razgovarali o nekim promenama tona za koje je ona smatrala da bi bile
prikladne. Nisam mogao da joj protivreim. Ipak nam nije posao da budemo
bezobzirni, je li tako?
A sa etrdeset drugog sprata kue izgraene na bezobzirnosti izgovorio sam
rei: Tako je, gospodine.
Sledei put kad je Krastaa proepao pored mog stola, zaustavio sam ga.
Kai dragika, rekao sam.
Dragika. Kakvo je to pitanje? Koliko ti ono ima, etiri godine?
Dobro, u redu je. Upravo sam dobio ponudu od Njuza.
Za ime boga, ne eli valjda tamo da radi. Ba sam razgovarao s Maksom
pre neki dan i utuen je. Kad su ga primili, rekli su da im se mnogo svia
njegov rad, rekli su da samo nastavi kao i dotad, ali sve ideje su mu popiali.
ak nije vie ni gradski urednik, sad je zamenik pomonika vrioca dunosti
urednika za informisanje ili tako neto. Ne vesti: informisanja. Kao da radi za
UN.
Mogu li samo da ti kaem koliko su mi ponudili?
285
Koliko?
Rekao sam mu. Nije mogao da poveruje.
Dobro, rekao je. Idi. Pakuj stvari.
Zar nee da mi da kontra ponudu? upitao sam.
Sluaj, mi smo mala bakalnica, a oni robna kua, ne moemo se nadmetati
s njima. To je vie nego to ja zaraujem. Mi nismo u ovom poslu da bismo
zaraivali velike pare.
A zato smo onda u njemu? upitao sam. Zbog umetnosti? Osmeha
zadovoljne nacije? Pogleda na Fu Jing?
Mi smo ovde zato to je ovo klub. Mi smo klub za ljude koji mrze ljude
koji pripadaju nekom klubu. I otiao je.
Razmiljao sam o tome kad je telefon zazvonio.
Hej, rekla je Dulija.
Hej, rekoh ja.
ta radi za vikend? upitala je.
Idem kod babe i dede u Merilend, odgovorio sam. Mama e mi biti
tamo. Ali, pre nego to stignem ekaju me sati i sati pakla u autobusu.
Sranje, rekla je saoseajno. Upravo sam krenula ka eleznikoj stanici.
Kad polazi?
Voz kree u 16:14, rekla je.
Pogledao sam na sat: 15:32. Nije ba mnogo vremena ostavila za ovaj
razgovor.
Samo sam htela da zna, rekla je, da sam dala otkaz.
Aha, rekao sam, pitajui se da li e to biti najgorih ezdeset sekundi mog
ivota.
Seli se, dakle, rekoh.
U subotu, odgovorila je. Idem u Medison.
Evo ti jedan predlog, rekao sam. Nemoj da ide.
Ha, rekla je.
Neko vreme nismo govorili nita.
Jednostavno oseam, nastavila je, da moram da budem tamo s njim.
Koliko god da je bio grozan, nisam eleo da se ovaj razgovor zavri. Ali,
nisam imao ta da kaem.
Zbogom, rekla je.
Da, odgovorio sam.
286
I spustila je slualicu.
Krastaa je naiao do mog stola upravo kad sam se spremao da pozovem
Vinterbotoma.
Vidi, rekao je, nemoj da prelazi ulicu. Pronali smo jo deset hiljadarki
godinje za tebe. Ali, mora da ih pravda kroz trokove. Trokovi se
odbijaju od poreza, zar ne? Dakle, nabavi knjigu rauna prodavnice za
snabdevanje restorana, naplauje nam po 200 dolara nedeljno, mi te
isplatimo u keu, osloboenom od poreza, niko nita ne pita, svi sreni i
zadovoljni.
Irve, rekao sam, to nije dovoljno.
ta?
Vidi, pakujem stvari.
ta jo da ti dam, starateljstvo nad mojim makama? itaj mi s usana:
nemam ta vie da ti dam, rekao je.
Ali, ima, odgovorio sam. Ono. Klimnuo sam glavom preko njegovog
ramena.
Okrenuo se. To je sve? ree. Sreeno.
I prvi put u ivotu dobio sam kancelariju. Kancelariju pravog kolumniste s
kauem, televizorom i videom, koju su uvali za osobu na poloaju. Irv kae
da se selim u nju u ponedeljak.
itavo moje odeljenje izalo je do pet. Ja sam se zadrao do pola sedam,
itao novine, ubijao vreme. Da bih se kaznio reio sam da ne idem metroom.
Umesto toga sam se zaputio u guvu i mete betonskog karnevala. Grad se
istovremeno praznio i punio. Svi mi koji ovde ivimo i radimo ili smo kod
rodbine u predgrae. Sve umale porodice koje nisu poslale decu da ive u
gradu mislile su: Hajdemo u grad da vidimo ogromnu mrtvu jelku postavljenu
u Rok centru.
Zaputio sam se peice kroz hladnou i mrak. Jesam imao mnogo toga, ali
nisam imao etrdeset osmu i Osmu. Proao sam pored oka, drhtei, i
zastao na trenutak. Nisam mogao da uem u garau. Bila je zatvorena. Oko
nje je stajala plavo ofarbana skela. Na znaku je pisalo da e biti sruena da
bi se tu sazidala stambena zgrada.
al mi je bio u depu. Nisam ga izvadio. Rukavice su bile kod kue. Tano
pored mesta na kojem sam je onaj put ekao, stajao je poster za neki film s
duhovitim citatom iz kritike koju sam napisao nekoliko nedelja pre toga.
287
Napisao sam je da bih nju zadivio.
Mnogo toga nisam mogao da joj kaem. Vie od onih nekoliko puta kad
smo se svlaili, vie od rukova i smeha i poljubaca, vie od one veeri u
parku kad sam joj rekao kako se oseam a ona se rasplakala na moje rei,
vie od onog jednog jedinog puta kad sam spavao s njom u naruju, seao
sam se etrdeset osme i Osme. U multipleksu mojih misli to se uvek vrtelo
na jednom ekranu, u beskrajnoj petlji. Prikradala mi se s lea jedne
nepravedno hladne martovske noi, u utom kaputiu isuvie tankom za
takvu hladnou.
Zato to je elela da bude sa mnom.
288
1
Eng. cronie dugogodinji kompanjon. Prim. prev.
289