ISTORIJA SRPSKE KNJIEVNOSTI

IV GOD.
1
BORISAV STANKOVI
Borisav Stankovi (1876-1927) je najbolji pripoveda razdoblja moderne i jedan od
najtalentovaniji prozni stvarala!a " itavoj na#oj knji$evnosti% Bio je najokoreliji tradi!ionalista "
vreme kada s" svi bili opsedn"ti modernim& vezan za prastare oblike $ivota " svom zaviaj"&
prezirao je svako pomodarstvo& 'ormalizam i estetizam% (pak& on se pokazao kao istinski modernista&
koji je " svojim doma#ajima prevazi#ao sve poklonike modernosti% ) svojim pripovetkama &
dramama i romanima dao je slik" svo* rodno* *rada +ranja& na prekretni!i izme," t"rsko* vremena
i novo* doba% -je*ova tematika je so!ijalno odre,ena& ali je " nain" prikazivanja sasvim
preovladala "n"tra#nja& psiolo#ka perspektiva%
.nji$evni rad zapoeo je rano& najpre pesmama% -ajplodnije *odine nje*ovo* rada s" na
prelask" iz 19% " 2/% vek% 0ada je objavio tri zbirke pripovedaka1 Iz starog jevanelja, Stari dani
i Boji ljudi& a nje*ova drama Kotana izvodi se na s!eni -arodno* pozori#ta% .asnije& intenzitet
nje*ovo* rada opada& da bi posle 2rvo* svetsko* rata skoro sasvim prestao% -apisao je i roman
Neista krv& a post"mno objavljene knji*e s"1 zbirke pripovedaka Iz mog kraja i Moji poznanici,
knjiga ratnih us!"#na Pod okupacijom, $ra"# Taana i Jova, n#$!%r&#ni r!"ani azda
Mladen i Pevci.
3kren"tost starom vremen" i orijentalnom& starobalkanskom $ivot" sa jednom posebnom
vrstom patrijaralnosti bitno razliitom od patrijaralni odnosa " zapadnim& dinarskim oblastima&
kakve s" prikazivali pre,a#nji pripovedai 4 prati d"boka odbojnost prema modernom $ivot"&
odba!ivanje *ra,ansko* dr"#tva% 3 savremenom Beo*rad" pisao je o#trim kritikim perom& ali i
'eljtonski povr#no% ( rodni *rad kakav je bio " nje*ovo vreme bio m" je t",% +ranje koje je prikazao
" svojim delima malo lii na +ranje iz vremena kad i je pisao& posredi je e*zotini orijentalni *radi
iz nje*ovi "spemena iz detinjstva%
5rte psiolo#ko*& poetsko* i simboliko* realizma nalaze se i " ranim pripovetkama " kojima
se nostal*ino i setno evo!iraj" deje "spomene na odnose " patrijaralnoj porodi!i% 6al za
mlado#" je jedna od bitni idejni odredni!a& svaen kao odlika linosti& kao lini nemir i
prokletstvo pojedin!a neprila*o,eno* " svet" " kome se zatekao% 0o je bol za iz*"bljenim i
proma#enim% ) *otovo svim nje*ovim delima& od Kotane do nedovr#eno* Gazda Mladena& to se
oseanje obnavlja%
Stankovi je " vi#e pripovedaka dao !#'iju "(a$!sti i nekada#nje* $ivota " rodnom *rad"%
7edna od nji je !urev dan& vi#e pesma " prozi ne*o pripovetka& tema je praznino zabavljanje
mlade$i p"no radosti i sree& bez patnje i bri*e% 8arima mladosti pro$ete s" i pripovetke "
vinogradima i #uka% +edrina kojom zrae te pripovetke " dr"*ima je pom"ena dr"#tvenim
s"kobima i d"#evnim potresima% .arakteristian primer pr"$a pripovetka Stari dani& za koj" se mo$e
rei da je pro*ramska% 2ripoveda nas vodi " svoje detinjstvo& " stare dane& na slavsko veselje%
2romi" slike devojaka i $ena neobine lepote& "j" se pesme p"ne lj"bavne e$nje% -o& ti razi*rani
prizori samo s" "vod " prav" pri" koja kontrastno poinje " onom tren"tk" kada na veselje bane
nekada#nji krij"mar 0oma i " prisn" porodin" atmos'er" "nese t"robnost svoje neostvarene
lj"bavi% Stankoviev svet& iako vremenski i prostorno "daljen& nije idilian& armonian i
beskon'liktan% S"kobi ne nastaj" samo izme," staro* i novo*& izme," stari bo*ata#a& orbad$ija& i
novi koji se bo*ate& ve se ra,aj" i " okvirima staro* dr"#tva%
9r"#tvena ronika rodno* *rada za Stankovia nije krajnji !ilj& ne*o samo polazna taka% )
sredi#t" svi zbivanja nalazi se pojedina! i nje*ova s"dbina% 0e$i#te je na pojavama "n"tar linosti&
na psiikim lomovima i potresima& ali se pri tome ne *"bi iz vida d"blja so!iolo#ka zasnovanost i
sit"a!ija% Su$)ina Stank!%i*#%ih junaka odi*rava se " tr!ug(u n!%a+, #r!s i "!ra(% Samo
moral del"je neprikriveno& na povr#ini dr"#tveno* $ivota& vidljiv " svim odnosima& dok se dr"*a dva
inio!a nalaze " pozadini& tako da se dobija privid da samo moral "re,"je pona#anje pojedin!a i
*r"pa% Stankovi taj privid demaskira% 2atrijaralni moral kod nje*a nije& kao kod raniji realista&
svaen kao idealan lj"dski moral& ne*o "vek kao moral date dr"#tvene sredine ili so!ijalne *r"pe&
koji se namee kao idealan% Stro*i zatevi to* morala ne dolaze " s"kob sa lo*ikom nov!a& ne*o sa
onim #to je najd"blje " ovek" 4 sa na*onom lj"bavi& erosom% :oral dr"#tva s"protstavlja se
erotskom na*on" pojedin!a& namee m" svoja o*ranienja i zabrane% -a toj taki poinje
individ"alna drama svi Stankovievi j"naka%
8esta tema Stankovievi pripovedaka jeste (ju)a% i'"#,u ria$nika ra'nih sta(#-a% )
pripove!i " no$i *azdin sin i sl"#kinja nasilno s" razdvojeni jedno od dr"*o*& ona se morala "dati za
seljaka& a on o$eniti bo*ata#kom kerkom% Slino se do*a,a i " pripovetkama Stari dani, %ni&
Stanoja, "vela rua% +i#e ne*o ijedan dr"*i na# pisa! Stankovi je iznosio s"dbin" $ene& zato #to
je $ena " tom svet" najvi#e sp"tana& najvi#e podre,ena " patrijaralnom dr"#tv"& najmanje
2
slobodna " ispoljavanj" svoji oseanja i potreba% Tragi.na su$)ina -#n# najpotresnija je "
pripove!i Pokojnikova ena& mo$da najboljoj koj" je Stankovi napisao% 6ena je t" obezliena do
anonimnosti% -ajpre sestra svoje brae& zatim $ena svo*a m"$a a posle smrti m"$a nje*ova
"dovi!a& pokojnikova $ena& "vek pred stro*im& ispitivakim po*ledom najbli$i i sveta 4 to je
s"dbina *lavne j"nakinje ;ni!e% .ao s"protnost svem" tome& data je potisn"ta lj"bav o kojoj dr"*i
ne znaj" ni#ta% Svi Stankovievi j"na!i pona#aj" se kao da s" vezani nevidljivim ali vrstim vezama
koje im ne dop"#taj" da se oslobode svo* zatvoreno* sveta& da iza," iz sami sebe% ) tom svet"
sve je okren"to "n"tra& " porodine kr"*ove& me," zidovima k"a% Pr!st!r j# %r(! )itn! poetiko
svojstvo Stankovieve proze& 'na.ajnij# !$ %r#"#na% <atvoren prostor je smrt iz koje* j"na!i $ele
da iza,"% -apolj" s" prljav#tina i kriminalni poslovi% -ema radosti& spontanosti i srdanosti "
lj"dskim odnosima% 0vrdi kolektivni propisi spreavaj" Stankovieve linosti da prirodno
kom"ni!iraj"& da slobodno *ovore% =adnja se " Stankovievim pripovetkama razvija od "n"tra ka
spolja& od zatvoreno* ka otvorenom prostor"% Sve poinje ne*de d"boko "n"tra& " nekom tajnom
"*l" ili zatvorenoj odaji " k"i% ."a je svet za sebe& zatvoren " sebe& sa te$njom da ostane potp"no
odvojen od ar#ije& da sve ono #to je dobro i zlo ostane "n"tra& da se svaka nedaa& sramota sakrije
od sveta% .on'likti se zainj" d"boko "n"tra i "zal"dni s" pok"#aji da se sprei njiov razvoj%
Nasur!t ku*a"a od koji svaka stoji za sebe& nalaze se ona mesta na kojima *rad $ivi kao !elina%
.od Stankovia na prvo mesto dolazi ka/ana, ali se re,e javlja i su$ i ta"ni+a& a posebno i
naj%a-nij# "#st! 'au'i"a gr!)(j#% .a'ana je s"protnost& ali i dop"na k"i% Stankovi se nije
toliko interesovao za ka'anski $ivot kao takav& osim " Kotani% ) pripovetkama nema "obiajeni
s"sreta& raz*ovora& s"koba " ka'anama% )vek je " prvom plan" pojedina! koji " pesmi& pi" i
destr"ktivnom pona#anj" daje od"#ka za ono #to *a kod k"e sp"tava ili #to na sil" mora da skriva%
2osredi je obino nesrena lj"bav& ali razlo* mo*" biti i dr"*a pri*"#ena nezadovoljstva% -je*ovi
j"na!i s" maom "dvojene linosti& zavaene dramom i prokletstvom nesklada izme," d"#e i tela&
tenja i mo*"nosti& ma#tanja i stvarnosti% Svi $ive dva $ivota i svima se snovi r"#e " dodir" sa
stvarno#"% Svi imaj" jedan svet za sebe " kome $ive potp"no sami " sanjarijama i sopstvenim
jadima& a dr"*i okren"t dr"*ima% 9"#e im se otvaraj" " samoi& #to je linost jaa individ"alnost je
izrazitija% 2siolo#ka& d"ovna i moralna napetost modernistike epoe na#la je $iv "metniki izraz "
mno*im likovima Stankovieve proze% 3ni malo *ovore& ali p"no pro$ivljavaj"% 0elo je njiova
tamni!a& " njem" se "tapaj" dva na*ona1 ja za sebe i ja za dr"*o*a% 3slobo,enje od m"ka dolazi
samo " zaborav" ili l"dil"%
) pripovedakom op"s" Bore Stankovia posebno mesto za"zima zbirka Boji ljudi% 3na se
izdvaja i po 'ormi i po svet" koji otkriva% 2osredi je !ikl"s kratkih ri!%#$aka i +rti+a% Samo
nekoliko pripovedaka s" d"$e& dok je veina minijat"rno* karaktera% Sve s" one tematski
objedinjene1 radnja se do*a,a najvi#e na gra$sk!" gr!)(ju& a j"na!i s" prosja!i& "mno
poremeeni% 2rikazan je odvojen svet " kome ni#ta nije kao " obinom $ivot" a opet je neraskidivim
nitima sa njim povezan% 3sobenost svake prie je da za svako* l"daka prona,e nje*ov" osoben"
'orm" l"dila i da opi#e objektivno i pre!izno%
Stankovi se bolje sna#ao " roman" ne*o " drami% 0o se najbolje vidi " roman" #eista krv&
na kojem je radio itav" jedn" de!enij"% 3vo delo se prvi p"t pojavilo kao pripovetka pod istim
naslovom& a potom je poelo da izlazi kao roman " nastav!ima " onda#njim asopisima% -akon
d"*otrajnije* rada i vi#e verzija roman je bio *otov& ali je zavr#etak romana skraen za >/-?/
strana& sa "verenjem pis!a da e jedno* dana moi da *a #tampa " prvobitnoj zamisli% ;li& do#ao je
2rvi svetski rat i r"kopis je nestao% 0ako je roman Neista krv ostao " oblik" i sa krajem koji i danas
imamo% 0asn!%ana ka! $ru&t%#na hr!nika r!$n!g gra$a& Neista krv r#ras(a j# u i'ra'it
r!"an (i.n!sti& a da pri tome nije iz*"bila neka bitna obele$ja dr"#tveno* romana% 0o je mo$da
jedinstven sl"aj " na#oj knji$evnosti " kome je posti*n"t i'%anr#$an sk(a$ i'"#,u s!+ija(n!g i
sih!(!&k!g "!"#nta% @ik *lavne j"nakinje So'ke& kao i ostali linosti romana& me," kojima se
izdvaja lik :arka& prikazani s" izn"tra& ali sve #to se sa njim do*a,a motivisano je so!iolo#kim
injeni!ama1 istorijom dvej" porodi!a koje pripadaj" razliitim stale$ima& s"kobom izme," staro* i
novo*% =oman zavata razdoblje posle oslobo,enja +ranja od 0"raka% 0o vreme& kako " +ranj" tako
i " #iroj& tek oslobo,enoj Srbiji& obele$avale s" kr"pne dr"#tvene promene& naroito na j"*"& koji je
d"*o bio pod 0"rskom% Sa odlaskom t"rske vladavine odlazili s" i nestajali i st"bovi te vladavine1
pa#e& a*e& be*ovi 4 t"rska privile*ovana klasa& a njiova imanja i k"e b"dza#to s" k"povali ili silom
otimali doj"era#nji selja!i& njiove ivije i nadniari% Sa oslobo,enjem& naroito " +ranje& koje je
bilo na p"t" veliki tr*ovaki karavana& poinje da pristi$e neki novi svet& lj"di sa *rani!e& koja je "
to vreme bila ne#to j"$nije od +ranja% :e,"tim& " roman" postoji i jedan dr"*i aspekt 4 biolo#ki&
koji se javlja kao primaran& #to roman i ini psiolo#kim delom i romanom linosti% 2olazei od
*enealo*ije svoji j"naka i id"i od *enera!ije do *enera!ije& Stankovi prati njiova biolo#ka&
3
nasledna svojstva& posebno se zadr$avaj"i na njiovim na*onima i strastima& dodir"j"i manje ili
vi#e predele nesvesno*% 0o je i prvi takav prilaz linostima " na#oj knji$evnosti& zbo* e*a s" neki "
Stankovi" videli <ol"& a " nje*ovom prilaz" nat"ralistiki post"pak prikazivanja linosti% 9r"*e je
pak podseao na 9ostojevsko*% Alavni do*a,aj " roman" je kada So'k" njen ota! prodaje *azda
:ark"& koji je "zima za svo* maloletno* sina sa prikrivenom namerom da sam $ivi sa njom% 0o
ostaje " pozadini& dok je " prvom plan" drama iji s" *lavni akteri So'ka i njen svekar :arko% )
njenoj osnovi otkriva se erotika " raznim vidovima svo* ispoljavanja& od masovne seks"alne
opsesije svatova do :arkovo* m"enja izme," seks"alne $elje prema So'ki i moralne zabrane%
S#ksua(na -#(ja i ovde kao i dr"*de kod Stankovia !staj# n#isunj#na i po pravil" ne mo$e se
isp"niti% 2repreka koja oliava moraln" zabran" "vek je takva da ne dop"#ta sjedinjenje osoba koje
se erotski privlae& a sa veliinom prepreka ta privlanost ne opada& ne*o jo# vi#e raste% Stankovi
je " ovom roman" rika'a! ra'n# %i$!%# s#ksua(nih $#%ija+ija koje se javljaj" kao posledi!a
nezadovoljene strasti& kao #to s"1 nar!isoidna seks"alnost kod So'ke& sadizam " odnos" izme,"
0ome i So'ke& destr"ktivnost i a"todestr"ktivnost " pona#anj" *azda :arka% Neista krv je
poslednje veliko delo na#e klasine realistike proze& njime se ovaj prava!& zapoet pedeset *odina
ranije (*njatovievim romanom Milan Narandi& i zavr#ava% 0ematski vezana za tradi!ij" i bliska
svim znaajnijim realistikim ostvarenjima& Neista krv " post"pk"& stvaralakom metod"& pokaz"je
osobine moderno* romana& tako da je neki smatraj" prvim na#im modernim romanom% <aokret ka
"n"tra& posmatranje stvarnosti iz "n"tra#nje perspektive& preno#enje te$i#ta sa ak!ije j"naka na
njiovo do$ivljavanje& nastojanje da se prodre " d"blje& psiolo#ke i biolo#ke motive njovi
post"paka& kombinovanje nekoliko taaka *ledi#ta " nara!iji& stvaranje ambivalentni likova& kojima
ne "pravlja jedna& ne*o vi#e pob"da " isti ma& "no#enje neki stilistiki post"paka karakteristini
za moderni prozni izraz 4 sve s" to osobine kojima Stankovieva Neista krv& pop"t neki dr"*i
slini dela to* prelazno* perioda& probija okvire na#e realistike proze i "lazi " s'er" moderno*
prozno* izraza% ;li& s dr"*e strane& po dr"#tvenoj atmos'eri& po "lozi nov!a i klasno* ponosa& po
istorinosti pripovedanja " nekim *lavama& po nesentimentalnosti *ledanja na lj"de 4 Neista krv je
realistiki roman% -a osnov" to*a se de#ava #ablonsko "vr#tavanje Bore Stankovia " realizam%
V1K STE2ANOVI KARADI
Slavenoserbski pis!i sa kraja B+((( i poetka B(B veka& koji s" "spe#no ostvarili 9ositejev
pro*ram evropeiza!ije srpske knji$evnosti& pokazali s" malo raz"mevanja za dr"*"& ne manje va$n"
stran" to*a pro*rama& za nje*ove demokratske& narodne te$nje% 3ni s" se ok"#ali " roman" i drami
po evropskim obras!ima& ali " njima nije bilo ono* #to je neopodno da bi ti "vezeni $anrovi postali
istinski na!ionalni& nije bilo narodno* $ivota& srpske stvarnosti& kao #to " pesmama "eni pesnika
nije bilo oseanja za ritam i melodij" srpsko* jezika% 9ositej je *ovorio da treba pisati knji*e koje e
raz"mevati najprostiji seljani i pastiri& a nje*ovi sledbeni!i stvorili s" knji$evnost za koj" se mo$e
rei da je bila t",a% 0rebalo je re#iti nekoliko kr"pni pitanja da bi nova knji$evnost& koja je po 'ormi
bila evropska& postala po sadr$ini& d"" i jezik" na!ionalna& srpska% -ji je ve postavio 9ositej& ali
on jo# nije mo*ao& a nje*ovi sledbeni!i nis" teli& nai adekvatno* re#enja za nji% 0aj veliki
pod"vat "temeljenja knji$evnosti na narodnim osnovama ostvarie +"k .arad$i& dr"*i veliki
re'ormator nove srpske knji$evnosti%
.ao i 9ositej& i +"k je sredi#nja linost svo* doba& ali na dr"*aiji nain% 9ok je 9ositejeva epoa
" znak" privatanja 9ositeja i ravnanja !ele knji$evnosti prema nje*ovom pro*ram"& +"kova je
obele$ena otporom i borbom% -a poetk" svo*a rada +"k je imao protiv sebe skoro itav"
savremen" knji$evnost& da bi tek nakon >/-*odi#nje borbe stekao nekoliko "enika koji s" privatili
nje*ov pro*ram i zapoeli knji$evnost na osnovama koje je on postavio% Sa +"kom " knji$evnost
"lazi ne samo nje*ova domovina Srbija ne*o i dr"*i na#i krajevi koji s" se nalazili pod t"rskom
vla#"% +"kovoj pojavi pretodi veliki dr"#tveno-politiki preokret izvr#en " Srbiji poekom B(B veka%
)stanak " beo*radskom pa#al"k" 18/?% prerastao je " na!ionaln" i so!ijaln" revol"!ij"& koja je na
kraj" dovela do r"#enja t"rsko* 'e"dalizma " Srbiji i do stvaranja nove srpske dr$ave% Srbija je jo#
d"*o ostala pod t"rskim s"verenitetom& no "prkos tome " njoj s" bili stvoreni "slovi za slobodan i
samostalan na!ionalni& politiki i k"lt"rni razvitak% )stanak je imao pres"dan "ti!aj na dovr#enje i
konano "metniko "obliavanje najznaajnije vrste na#e "smene knji$evnosti& epske j"nake
pesme% =azdoblje od pojave +"ka .arad$ia do pobede nje*ovi ideja (181?-18?7) donelo je
napredak " svim oblastima k"lt"re% 3snovane s" nove #kole& #tamparije& prva "ena dr"#tva&
pozori#ta itd% ) stilskom po*led" ovo razdoblje je etero*eno% ) njem" naporedo& ponekad kod isti
pisa!a& koe*zistiraj" razni knji$evni prav!i% Sentimentalizam dositejevsko-vidakovievsko* tipa je "
opadanj"& iako on vi#e ne*o ijedan dr"*i prava! od*ovara "k"s" *ra,anske italake p"blike%
4
-as"prot tome& klasi!izam je " "spon"% -je*ov "temeljiva& @"kijan :"#i!ki& ostao je sve do svoje
smrti vodei srpski pesnik%
+"k .arad$i ro,en je " sel" 0r#i" kod @ozni!e% Bio je "esnik " 2rvom "stank"& " kome je
obavljao razne poslove& od pisara do "pravnika !arinarni!e% .ada je posle sloma "stanka kao 26-
*odi#nji mladi& pismen jo# od detinjstva ali bez ijedne svr#ene #kole& kren"o " svet& nalazio se kao i
mno*e dr"*e izbe*li!e " velikoj neizvesnosti% 9olazak " Be i s"sret sa slovenakim 'ilolo*om
7ernejem .opitarem bio je pres"dan za nje*a% .opitar& koji je poznavao knji$evne prilike kod Srba i
pisao o nekim srpskim pis!ima& video je " njem" oveka koji mo$e Cda "ini kraj dotada#njem
aos"D " srpskoj knji$evnosti% 2o#to je od .opitara stekao osnovna 'ilolo#ka znanja& +"k je brzo
svatio #ta treba initi% Aodin" dana nakon "*"#enja "stanka pojavio se sa dve knji$i!e& prvom
zbirkom narodni pesama& Pjesnaricom& i prvom *ramatikom srpsko* jezika& Pismenicom& a ve
sledee *odine& kritikom +idakovievo* jezika& poeo je borb" za svoje ideje% 3tada do smrti nje*ov
$ivot isp"njen je ne"mornim radom na na"!i i knji$evnosti% <a sve to vreme vodio je borb" sa
svojim mno*obrojnim protivni!ima% -o& dok je " svom narod" bio osporavan (nje*ovi protivni!i bili
s"& pored pisa!a stare #kole i njiovi sledbenika& i dva najmonija oveka " srpskom narod"& knez
:ilo# i mitropolit Stratimirovi)& +"k je " stranom svet" stekao priznanja i potpor" mno*i istakn"ti
lj"di to* doba& me," kojima s" bili Aete& 7akob Arim& istoriar @eopold =anke i dr% -ajvei deo $ivota
proveo je " Be"& " prvim de!enijama " neprekidnoj osk"di!i& a kasnije relativno mirnije i si*"rnije%
9osta je p"tovao1 po raznim na#im krajevima radi prik"pljanja narodni "motvorina& leksiko* bla*a
i etno*ra'ske *ra,e& i po stranim zemljama radi "spostavljanja veza sa "enim lj"dima% )mro je "
Be" 186?& a 1897% nje*ov pra prenesen je " Beo*rad i "z velike poasti saranjen%
) +"kovom o*romnom rad" izdvajaj" se etiri velike teme1 srpske narodne "motvorine& srpski
narodni jezik& srpski narodni obiaji i istorija srpsko* naroda% -a osnov" to*a nje*ov rad deli se na
etiri oblasti1 sk"pljanje narodni "motvorina& re'orma jezika i pravopisa& etno*ra'ski spisi i istorijski
spisi% -ajvi#e kontin"iteta& promena& napredovanja i "savr#avanja ima " dve *lavne oblasti 4 "
domen" narodni "motvorina i " jezik"% 2olazei od to*a& " +"kovom knji$evnom i na"nom rad"
izdvajaj" se etiri 'aze1 'aza "temeljivanja& 'aza raz*ranavanja& 'aza ozakonjivanja i 'aza
dovr#avanja%
2otekao iz kraja *de je intenzivno $ivela narodna pesma kao i dr"*i obli!i "smeno*
stvarala#tva& +"k ipak& sve do s"sreta sa .opitarem i "poznavanja romantiarski ideja o narodnom
stvarala#tv"& nije& po vlastitom priznanj"& poznavao prave vrednosti na#i narodni pesama% 2o#to
je Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica& " kojoj je objavio stotin" lirski& "*lavnom
lj"bavni& pesama& i osam epski pesama& nai#la na odlian prijem kako kod nas tako i na strani&
+"k je poeo sistematsko& terensko bele$enje narodni pesama& najpre sam& a zatim "z pomo
svoji mno*obrojni saradnika% Bavei se tim radom do kraja $ivota& on je prik"pio o*roman broj
lirski i epski pesama& od koji je objavio samo manji deo% +"kova zbirka narodni pesama& koj" je
objavio pod naslovom Srpske narodne pjesme& ob"vata etiri knji*e% 2ored narodni pesama& +"k
je prik"pljao i dr"*e narodne "motvorine i objavio knji*" narodni poslovi!a i narodni pripovedaka&
a "z prvo izdanje pripovedaka dao je i kra" zbirk" narodni za*onetki% ) sabiranj" i objavljivanj"
narodni "motvorina +"k je polazio od na"no-'ilolo#ko* kriterij"ma verno* bele$enja (Conako kako
narod *ovori i pjevaD)& ali kako m" je isk"stvo pokazalo da jedn" ist" pesm" razliiti pevai pevaj"
na razne naine i da pesma Cid"i od "sta do "sta raste i kiti se& a ka#to se "manj"je i kvariD& on je
prvi kriterij"m dop"nio dr"*im& knji$evno-estetskim kriterij"mom& koji je podraz"mevao dve stvari1
prvo& za svak" pesm" tra$iti pravo* pevaa& ono* koji je t" pesm" Cznao kao #to trebaD& dr"*o&
prilikom #tampanja pesama ne objavljivati sve s reda& ne*o praviti izbor% 0im p"tem +"k je na
teren" dolazio do najbolji pesama& a svojoj zbir!i dao je karakter antolo*ije% Eto se tie narodni
pripovedaka& on je od svoji kazivaa dobijao samo amor'n" *ra," koj" je posle sam stilizovao% +"k
je zasl"$an i kao pro"avala! "smene knji$evnosti% ) pred*ovorima svoji zbirki i " dr"*im napisima
on je zasnovao istorij" i teorij" narodni "motvorina i dao metodolo*ij" njiovo* sk"pljanja i
izdavanja%
9r"*" velik" oblast +"kove delatnosti ini nje*ov rad na jezik"% +"k je osniva srpske 'ilolo*ije%
3n je obavio nekoliko kapitalni poslova bez koji se ne mo$e zamisliti nijedan k"lt"rni jezik1
napisao je prv" *ramatik" i prvi renik srpsko* jezika& izvr#io dve re'orme& azb"no-pravopisn" i
knji$evno-jezik"& iz koji je proiza#la na#a dana#nja azb"ka i na# moderni knji$evni jezik% Svoj prvi
o*led *ramatike& Pismenicu srpskoga jezika& +"k je radio prema slovenskoj *ramati!i ;vrama
:razovia% Sam +"k bio je svestan poetniki nedostataka to* dela& ali i potrebe da se ono napi#e%
9r"*a verzija knji*e pod naslovom Srpska gramatika po zavat" i po nain" izla*anja predstavlja
o*roman napredak " odnos" na prv"%
5
) izradi Srpskog rjenika +"k je bio " mno*o povoljnijem polo$aj" ne*o " rad" na *ramati!i
4 sam +"k bio je bolje pripremljen za renik ne*o za *ramatik"% 2rvi jenik izdvaja se time #to je
on *otovo sav proistekao iz +"kovo* pamenja% .ao takav& on reprezent"je *ovor +"kovo* 0r#ia ili&
tanije& *ovor er!e*ovaki doseljenika " nje*ovom rodnom kraj"% 9r"*i jenik& ra,en " saradnji
sa 9aniiem& plod je sak"pljako*& istra$ivako* rada na mno*o #irem podr"j"% ) oba izdanja +"k
se dosledno pridr$avao isto* naela1 da " renik mo*" "i samo rei koje $ive " narod"% 2osebno je
obele$io dve kate*orije rei 4 t"r!izme i stajae rei iz narodni "motvorina% <a t"r!izme je smatrao
da i treba isterati iz jezika& ali sama injeni!a da s" one $ivele " narod" bila m" je dovoljan razlo*
da i "nese " renik% Stajae rei s" se javljale samo " "smenim tvorevinama& pesmama&
pripovetkama& poslovi!ama& za*onetkama% 9a bi "op#te mo*la biti svaena& "z takv" re " renik
je "lazio i tekst narodne "motvorine " kojoj se nalazi% +"k je " renik "nosio kovani!e iz narodni
"motvorina& "nikatne rei& rei za dat" prilik"& rei sa spe!ijalnom "potrebom% 3sim kratki
napomena& "z pojedine rei nalazimo i #ire razvijene tekstove& od koji s" neki pravi lan!i%
Aramatikom i renikom narodno* jezika& s jedne& i zbirkom narodni "motvorina& s dr"*e
strane& +"k je dao vrst" osnov" za re#avanje dva pitanja koja s" postavili 9ositej i nje*ovi
sledbeni!i1 pitanja prila*o,avanja slovenske azb"ke 'onolo#kim zatevima srpsko* jezika i pitanja
"temeljenja knji$evno* jezika na narodnim *ovorima% ) azb"noj i pravopisnoj re'ormi +"k je
dovr#io ono #to s" "inili nje*ovi stariji savremeni!i i prijatelji& Sava :rkalj i @"ka :ilovanov& time
#to je za slo$ena slova kod :rkalja "veo posebne znakove i #to je neke stare znakove zamenio
novim% -je*ova azb"ka " konanom oblik" ima >/ slova od koji je #est novi1 ,& j& lj& nj& d$ i %
Svaki *las pi#e se samo jednim slovom i svako slovo obele$ava samo jedan *las& iz e*a je +"k
izveo osnovno pravopisno pravilo1 2i#i kao #to *ovori# a itaj kao #to je napisano% ) peda*o#koj
praksi +"kova irili!a je iz"zetno '"nk!ionalna jer se lako i brzo "i% -o& s obzirom na injeni!" da
nije nastala na poetk" na#e* k"lt"rno* razvitka ne*o posle skoro iljad"*odi#nje pisane tradi!ije&
ona je imala i dr"*aije posledi!e1 odvojila nas je od na#e pre,a#nje irilike pisane rei& odvojila
nas je od ="sa i dr"*i naroda koji pi#" irili!om% ) re'ormi knji$evno* jezika +"k je imao
pretodnika " 9ositej"& a daleko* prete" " A%S% +en!lovi"% 5ilj im je bio isti 4 da se " knji$evnost
"vede jezik kojim narod *ovori% 9ok je 9ositej" bila primarna raz"mljivost jezika& +"k je na prvo
mesto stavio zatev za pravilno#" " nje*ovoj "potrebi% 7ezik kojim se pi#" knji*e mora biti pravilan
tj% sa*lasan *ramati!i i renik" narodno* jezika% +"kova re'orma polazi od kritike stanja " tada#njoj
na#oj knji$evnosti% 8itava na#a knji$evnost bila je& po njem"& samo Ctobo$e srpskaD& zato #to njen
jezik nije bio srpski ne*o CslavenskiD (!rkvenoslovenski)% +"k je stalno isti!ao potreb" da se stro*o
pazi na *rani!" izme," srpsko* i slavensko*& a na#e tada#nje pis!e neprekidno je kritikovao #to se
ne obazir" na t" *rani!"& #to prave me#avin" od ta dva jezika% 0o predstavlja lajtmotiv +"kovi
pro*ramski& kritiki i teorijski tekstova% +"k je bio vrlo "poran " zatev" da se pro*naj" svi
elementi !rkvenoslovensko* iz srpsko* knji$evno* jezika& a taj zatev va$io je podjednako za
*ramatik" i za leksik"% 9r"*o pitanje tie se individ"alno* stvaranja " jezik"% Bio je protivnik
kovanja novi rei% Sve ono e*a nema " jezik" mislio je da e sam narod stvoriti kad se javi
potreba za tim% 2ostoji jo# jedno pitanje oko koje* se razilazio +"k sa pis!ima dositejevske
orijenta!ije 4 pitanje dijalekatske osnovi!e srpsko* knji$evno* jezika% +"k je pisao j"$nim&
ijekavskim& Cer!e*ovakimD narejem& a veina dr"*i pisa!a istonim& ekavskim& CsremskimD
narejem% ) poetk" +"k nije ni postavljao ovo pitanjeF opredelio se za svoje& er!e*ovako
nareje& ali je dop"#tao mo*"nost da se svaki pisa! sl"$i svojim narejem% .asnije se zala*ao za
idej" da j"$no nareje kao CnajpravilnijeD i Cnajlep#eD i sa najbo*atijom "smenom tradi!ijom postane
zajednika osnova knji$evno* jezika%
) kriti!i knji$evno* jezika tada#nji pisa!a i " polemikama sa mno*obrojnim protivni!ima +"k
je iz*ra,ivao svoj" knji$evno-jezik" misao% 3d kritike najva$nije s" dve Cre!enzijeD na romane :%
+idakovia !samljeni junoa i "jubomir u #elisijumu& kojima poinje srpska knji$evna kritika% 3d
polemika najva$nija je deseto*odi#nja polemika& pravi knji$evni rat& sa 7ovanom Gad$iem& a od
pojedinani tekstova izdvajaj" se dva lanka 4 Primjeanija na prevode g$ %ome "jubibratia i na
primjeanija na nji& g$ Stanimira 'ivkovia i Prvi uzrok i poetak sakupljanja naije& narodnije&
pjesama% ) kriti!i knji$evno* jezika +"k polazi od kriterij"ma pravilnosti " knji$evnoj "potrebi
jezika% -je*ova jezika kritika knji$evnosti to* doba nije bila kritika njene stilistike ve je to bila
kritika njene *ramatike i leksike% 3nda#nji knji$evni jezik bio je jezik pome#ani pravila i
zast"pljenost jedni i dr"*i pravila zavisila je od s"bjektivno* nao,enja svako* pis!a% <ato je +"k
neprekidno isti!ao da je pravilan jezik pred"slov svake dobre knji*e% Stalno je isti!ao da pravila ne
spadaj" " domen estetiko* "k"sa& da se o njima ne mo$emo sporiti sa s"bjektivno* stanovi#ta& da
s" ona data " samom jezik"% +"k se prvi p"t kao kritiar javlja 181H% *odine kritikom na roman
poznato* pis!a :ilovana +idakovia !samljeni junoa% ) svom kritikom tekst" on tvrdi1
6
1% 2isa! mora da misli koliko na predmet pisanja toliko i na jezik i nain kako pi#eF on mora
da se zala$e za istot" i pravilnost jezika na kome pi#e%
2% CSvaki spisatelj mora imati " jezik" postojana pravila po kojima se on vladaD% ;ko pak ti
pravila nema (nis" napisana)& onda se pis!i Cmoraj" vladati po istom i nepokvarenom *ovor"
naroda srpsko*aD%
9a bi +"k pokazao kako na#i pis!i ne poznaj" svoj narodni jezik& niti mare za prirodnost i
istot" to* jezika& ve se koriste nekim izve#taenim jezikom i *ramatikim pravilima koja s" strana
na#em jezik"& on "zima mno#tvo primera iz +idakovievo* romana !samljeni junoa& a kasnije i
romana "jubomir u #elisijumu% +idakovi pi#e1 sl"n!e& dol*a& dol$nost& a +"k *a pod"ava da treba1
s"n!e& d"*a& d"$nost% ) svojoj dr"*oj kriti!i& koja se odnosi na +idakoviev roman "jubomir u
#elisijumu& +"k pro#ir"je kritik" i na tematik" 4 razvija tematsk" kritik"% ) ovom kritikom tekst"
konstat"je1
1% kritika treba i mora da postoji jer je to jedini nain da se mno*e stvari isprave i da pisa!
b"de boljiF
2% " pisanj" se mora misliti na dve stvari1 na predmet o kome se pi#e i na jezik kojim se
pi#e i da on& +idakovi& ne poznaje ni jedno ni dr"*oF
>% pisa! treba da pi#e kao #to jeste i kao #to treba da b"de& #to nije sl"aj sa +idakoviem1
ne zna ni istorij"& ni *eo*ra'ij"& ni lo*ik"& niti moral i karakter& obiaje i $ivot svo*
naroda%

3 2rvom "stank" +"k je napisao tri zasebna teksta1 Prva godina srpskog vojevanja na
da&ije& (ruga godina srpskog vojevanja na da&ije i Praviteljstvujui sovjet serbski% 9r"*i "stanak
prikazao je " mono*ra'iji Milo )brenovi& a slik" prilika posle "stanka dao je " tzv% C0ajnoj knjizi o
knez" :ilo#"D i " Pismu knezu Milou% 3 mno*im istakn"tim linostima pred"staniko*& "staniko* i
post"staniko* vremena pisao je posebno% 3d nje*ovi bio*ra'ija najrazvijenija i najbolja je 'itije
*ajduk+,eljka Petrovia& dok s" sve ostale kratke& vi#e bio*ra'ske ski!e ne*o bio*ra'ije% +"k je
zamislio da napi#e pedesetak takvi bio*ra'ija& ali od te zamisli ostvario je samo mali deo%
-aj!elovitije istorio*ra'sko delo m" je knji*a o 5rnoj Aori objavljena na nemakom% ) njoj je dao
opis zemlje& pre*led istorije& prikaz naravi i obiaja& slik" dr$avne "prave& a "sp"t je iznosio podatke
o narodnoj poeziji% -as"prot tome& spisi iz istorije Srbije samo s" delovi vee !eline koj" je +"k
nameravao da napi#e% 3bjavljivao i je pod naslovom Gra-a za srpsku istoriju naega vremena%
.ao i dr"*i istoriari& +"k je stalno na*la#avao potreb" za istinom% -o& on je isto tako "vi,ao
koliko je te#ko pisati istinito& po*otovo kad istoriar pi#e o savremenim do*a,ajima& kad s" nje*ov
predmet C$ivi lj"diD% .ao i " dr"*im svojim delima& +"k je i " istorio*ra'skim radovima zapamen
kao pisa! koji *ovori neprijatne stvari na neprijatan nain% 3n se nije "stezao da ka$e i naj*ore
stvari o znamenitim linostima pa i o samom narod"& samo "koliko s" bile istinite% -je*ov stil
s"protan je d"" na#e tada#nje sentimentalno-didaktike proze& " njem" nema nie* s"vi#no* i
kitnjasto*& nema primesa patetike i sentimentalnosti% 3n o svem" pripoveda mirnim& epski
nezanteresovanim tonom& nastojei stalno da odr$i stav objektivno* roniara% ) nje*ovim delima
ima i majstorije i 'ilozo'ije& samo #to one nis" nametn"te spolja ve prirodno proizilaze iz ono*a o
em" pripoveda% +"k je te$io da s"zbije ili sasvim isklj"i sve #to je lino% 3n retko *ovori o sebi kao
"esnik"1 tamo *de je morao biti& " tekst" *a ili nema ili se maskira " neko* dr"*o* (npr% " 'itiju
*ajduk+,eljka on se pojavlj"je kao Cjedan prijateljD)% +"kova slika "stanike epoe kree se "
velikom raspon" od erojsko* do skandalozno*& od epsko* do satirino*% ) bio*ra'iji Gajd"k-+eljka
na*la#ava se s"protnost izme," najvee* "staniko* j"naka i okoline% -eobina slika epski podvi*a
j"naka ko*a +"k poredi sa ;ilom i :ilo#em 3biliem stalno se rasipa " slike obinosti koje *a
okr"$"j"% 3no #to +"ka najvi#e odlik"je kao pis!a& #to nje*ove istorijske radove pretvara "
knji$evnost jeste nje*ovo oseanje za oveka " istoriji& za karaktere "esnika " do*a,ajima& za
njiovo pona#anje " s"dbinskim sit"a!ijama& oseanje za njiove karakteristine *estove i rei% 3n
je esto *ovorio kako osobine istakn"ti linosti "ti" na tok istorije ili kako se " promenjenim
okolnostima menjaj" karakteri lj"di% ) istorijskim spisima nije se zadovoljavao time da samo
izve#tava o lj"dskim post"p!ima i delima& ve i je "vek podvr*avao moralnoj pro!eni% +"kovi
moralni s"dovi se zasnivaj" na posmatranj" stvarni lj"dski odnosa i karaktera istorijski linosti "
konkretnim okolnostima a ne polaze& kao kod 9ositeja i sentimentalista& od idealne predstave o
ovek"% ) $anrovskom po*led" izdvajaj" se dva osnovna modela 4 ronika i bio*ra'ijaF " prvima je
te$i#te na do*a,ajima koji s" se odi*rali " odre,enom vremenskom odsek"& a " dr"*ima na
s"binama pojedini linosti% ) 'ormalnom po*led" do*ra,enije s" bio*ra'ije& jer se t" +"k nadovezao
na d"*otrajn" tradi!ij" to* $anra " srpskoj knji$evnosti& a "zor m" je bio i najvei "metnik
bio*ra'ije& 2l"tar% :e," njima 'itije *ajduk+,eljka Petrovia predstavlja malo remek-delo +"kove
7
istorijske proze% 3d ronika najbolja i naj!elovitija je Prva godina srpskog vojevanja na da&ije% ;nri
je konstatovao da je +"k Cmoni pisa! realist i pre realizmaD% ) tekst" je koristio ane*dote& sa$imao
je reeni!e& odba!ivao s"vi#no& menjao redosled izla*anja& "nosio nove& $ivlje i $ivopisnije detalje&
koristio dijalo*e%
RO3ANTI0A3
) najznaajnijoj knji$evnoj *odini " srpskoj literat"ri B(B veka& 18?7& pojavile s" se etiri
knji*e od koji je svaka na svoj nain obele$ila pobedonosni zavr#etak >/-to*odi#nje +"kove borbe
za narodni jezik i knji$evnost1 prevod Novog .avjeta +"ka .arad$ia& dramski spev Gorski vijenac 2%
2% -je*o#a& Pesme Branka =adievia i 'ilolo#ka rasprava at za srpski jezik i pravopis I"re
9aniia% -ovo knji$evno razdoblje zapoeto " d"" pobede +"kovi ideja donelo je p"n" a'irma!ij"
romantizma kao knji$evno* prav!a% =omantizam& koji je ranije bio samo bitna odlika nekoliko
stvarala!a& sada postaje osnovno obele$je itavo* razdoblja% 2ostoje i dr"*e znaajne razlike izme,"
prvo* i dr"*o* talasa romantizma% +"kov i -je*o#ev romantizam javljaj" se na 'olklornoj osnovi&
kao neposredni prod"$etak narodno* stvarala#tva% ) njem" s" do#la do izra$aja revol"!ionarna
"stanika eroika i svatanja na#e* patrijaralno* dr"#tva% ) poeziji& on se dodir"je sa klasi!izmom&
koji je bio vladaj"i stil epoe% =omantizam B% =adievia i nje*ovi sledbenika javio se " razvijenoj
*ra,anskoj sredini "*arski Srba kao s"protnost klasi!izm"% 3n se nadovez"je na dr"*" znaajn"
str"j" ranije knji$evnosti& na lirski i poetski obojeni sentimentalizam% -arodna pesma samo je jedan
od izvora " stvarala#tv" romantiara% =azvoj romantiarske poezije& "prkos povremenim vraanjima
narodnoj pesmi& " stvari pokaz"je staln" tenden!ij" "daljavanja od narodne poezije i istovremeno
pribli$avanja evropskim pesnikim tokovima% 0o se ispoljilo na svim planovima poetske str"kt"re& "
temati!i& izraz"& versi'ika!iji% -aroito s" znaajne metrike inova!ije romantiara& pre sve*a
"vo,enje jampsko* stia% 7amb ne od*ovara prirodi srpsko* jezika& pa se po pravil" ne javlja "
srpskoj poeziji% =omantiari *a *rade na ve#taki nain i time izazivaj" itav" mal" revol"!ij" "
srpskom sti"%
) knji$evnosti romantizam predstavlja ne*a!ij" klasi!izma& #to se naroito ispoljilo " onim
zemljama " kojima je klasi!izam imao jaka "pori#ta% =omantiari s" odba!ivali sve #to je inilo
ideolo*ij" klasi!izma1 nje*ov ra!ionalizam& do*matizam& podra$avanje antike% -as"prot raz"m"
klasi!ista romantiari s" isti!ali oseanja i ma#t"& nas"prot pravilima isti!ali s" slobod" pesniko*
stvaranja& nas"prot "niverzalizm" isti!ali s" individ"alizam& nas"prot kosmopolitizm" 4
na!ionalizam& "mesto odbaeni klasini "zora& tra$ili s" podsti!aje " vite#kom svet" srednje*
veka i " narodnoj k"lt"ri ('olklor")% =omantizam se kao stil " srpskoj knji$evnosti dosta jasno
izdi'eren!irao jer je ona& jedina od j"$noslovenski literat"ra& imala svoj klasi!izam& kojem s" se
nosio!i novo* prav!a mo*li s"protstaviti%
.ao stilska 'orma!ija& romantizam je manje koerentan od klasi!izma% 2ostoje razlike izme,"
pojedini 'aza romantizma& razlike izme," romantizama " pojedinim knji$evnostima& razlike me,"
velikim romantiarskim stvarao!ima% =omantizam je prvenstveno svaen kao severni& nemaki
prava!% 3n je do#ao sa ladno* severa kao s"protnost klasi!izm" iji s" izvori bili mediteranski i
romanski% ) -emakoj& " kojoj s" i predromantiarske te$nje bile najsna$nije izra$ene& romantizam
se pojavlj"je " poslednjim de!enijama B+((( veka% -aroito s" veliki "ti!aj imala teorijska svatanja
Gerdera i brae Ele*el% 3d te dve s"protne kon!ep!ije Gerderova je bila bli$a srpskoj knji$evnosti%
Eiroko* odjeka " na#oj literat"ri imalo je Gerderovo "enje o narodnom d""& nje*ova svatanja
jezika& pojam narodne pesme koji je "veo " knji$evnost% 3d nemaki pesnika najvei "ti!aj kod nas
imao Gajnri Gajne 4 na <maja& Branka i .ostia% 3d en*leski romantiara najvi#e "ti!aja imali s"
Bajron i +alter Skot& a od raniji en*leski pisa!a Eekspir% =omantiarska re!ep!ija Eekspira nije se
o*raniila samo na dram"% ( za na#e romantiare on je bio najvei knji$evni *enije koje* je
oveanstvo ikada dalo% <a to #to je k"lt Eekspira ostavio d"blje tra*ove " na#oj knji$evnosti epoe
romantizma valja zavaliti @azi .osti"& koji je prevodio nje*ova dela& pisao o njem" " svojim
esejima& pevao m" povalni!e%
(deja narodnosti nalazi se " samom jez*r" na#e romantike% -arodnost se svata kao bit
naroda& kao svojstvo ili sk"p svojstava kojim se jedan narod razlik"je od dr"*i% -a#i romantiari s"
" narod" *ledali spe!i'in" prirodn" zajedni!" koja se temelji na krvnom srodstv" tj% na zajednikom
porekl" ili rod"& i na jezik"% 3kretanje romantiara pro#losti& na prvom mest" vite#kom srednjem
vek"& bilo je izraz straa od sada#njosti i nepoverenja " b"d"nost% (stovremeno& to je predstavljalo
prikriven" pob"n" protiv sive *ra,anske svakodnevi!e& neprivatanje o*ranienja koja je ona
nametala iz"zetnom pojedin!"& romantiarskom pesnik" ili j"nak"& i te$nj" za lep#im i boljim
svetom% 3dnos prema na!ionalnoj istoriji menja se od izrazito pozitivno* ka izrazito ne*ativnom&
zavisno od to*a da li je " pitanj" pro#lost ili sada#njost naroda% 2rema prvom *ravitira rodolj"biva& a
8
prema dr"*om politika poezija% ) prvoj s" pris"tni na!ionalni ideali& seanja na slavn" pro#lost i
oslobodilake te$nje& dok je za dr"*" karakteristino nezadovoljstvo $ivotom i kritiki odnos prema
savremenim dr"#tvenim i politikim prilikama%
Srpski romantizam stvorio je dva ideala linostiF na jednoj strani prometejski lik eroja&
titana& svaeno* kao najvi#i izraz tipino m"#ki vrednosti& a na dr"*oj idealizovani lik $ene koji je
" pesmama predstavljen kao idealna Srpkinja ili kao idealna dra*a% ) ovom dr"*om nalazimo jedn"
od veliki novina koj" "nosi romantizam% ) ranijoj knji$evnoj tradi!iji $enski likovi jedva da se
pojavlj"j" ili& "koliko se pojavlj"j"& imaj" epizodn" ili sporedn" "lo*"% ) romantiarskoj poeziji od
Branka do .ostia $ena postaje istinsko sredi#te pesniko* kosmosa& ona dolazi na mesto koje je "
-je*o#evoj poeziji za"zimao ratnik& eroj%
Svoja oseanja romantiarski pesnik iznosi neposredno& " lirskoj ispovesti& ili posredno&
slikanjem stvari i pojava iz spolja#nje* sveta% ) ovom dr"*om sl"aj" najva$nij" "lo*" ima do$ivljaj
prirode i slikanje pejza$a% Bla*a oseajnost 4 idilini pejza$i& melanolina raspolo$enja 4 r"#evine
nekada#nji zdanja ili *roblja& s"morna razmi#ljanja 4 noni pejza$i%
-a jeziko-stilskom plan" romantizam odlik"je te$nja ka slikovitom izraz"& bo*ata
meta'orika& elementi iperbole i 'antastike& pridavanje veliko* znaaja zv"noj ekspresivnosti stia%
5entralno mesto " $anrovskom sistem" na#e romantiarske knji$evnosti za"zima kratka lirska
pesma& po sadr$ini naje#e lj"bvna& patriotska ili misaona% @irskom nael" podre,ena s" i dr"*a
dva osnovna pesnika $anra na#e* romantizma1 erojska poema (sinteza epsko* i lirsko*) i poetska
drama (sinteza dramsko* i lirsko*)% @irsko naelo pro$ima i romantiarsk" proz"& koja predstavlja
sporedno podr"je " knji$evnosti to* doba% ) romantiarskom stvaranj" $anrovi se slobodno
me#aj"& "lazei jedan " dr"*i%
) srpskoj poeziji ?/-ti *odina B(B veka& i pre ne*o #to se pojavio B% =adievi& oseaj" se
izvesni tonovi i te$nje koji e tek " Brankovim pesmama dobiti p"n izraz% 2ojedini pesni!i 4 esto s"
to sasvim beznaajna i danas zaboravljena imena 4 odba!"j" klasine kal"pe i pevaj" slobodno i
spontano o narod"& prirodi& dra*oj& " sti" koji je narodni ili blizak narodnom% ( neki istakn"tiji
pesni!i koji s" poeli kao klasi!isti priklanjaj" se talas" koji dolazi i poinj" pevati " narodnom d""%
:e," njima najznaajniji s" +asa 6ivkovi i 7ovan S"boti%
JOVAN JOVANOVI 03AJ
:e," pesni!ima omladinsko* doba po vremen" kada se pojavio& obimno#" svo* rada i
"ti!aj" prvo mesto za"zima 7% 7% <maj (18>2-19/?)% 3n je !entralna linost epoe romantizma i
istovremeno *lavni pisa! itave na#e knji$evnosti dr"*e polovine B(B veka%
) svim 'azama nje*ovo* stvaranja& a naroito " poslednjoj& primetan je "ti!aj Branka
=adievia i narodne poezije% 3sim ove dve *lavne& " <majevom del" $ivele s" i dr"*e tradi!ije
srpske knji$evnosti1 anonimna *ra,anska poezija& i to ne samo lj"bavna lirika ve i "moristike i
satirine pesme& dositejevsko prosvetiteljstvo& moralizam klasi!ista%%% .ao retko koji pesnik& <maj je
bio otvoren i raznovrsnim "ti!ajima sa strane% -je*ov o*roman prevodilaki rad& koji je ob"vatio
mno#tvo pesnika& od najvei do sasvim beznaajni& iz razni knji$evnosti& pokaz"je #irin"
nje*ovo* interesovanja za svet pesni#tva i pris"tnost poezije dr"*i naroda " nje*ovom del"% .ao ni
kod 9ositeja& no kod <maja se ne mo$e pov"i jasna *rani!a izme," prevedeno* i ori*inalno*%
=o,en je " "*lednoj novosadskoj porodi!i% St"dirao je neredovno& najpre pravo& a zatim
medi!in"% 2o#to je diplomirao medi!in"& radio je kao lekar op#te prakse& esto se selei iz mesta "
mesto% -je*ov $ivot pratile s" nesree1 sva de!a s" m" po"mirala " prvim *odinama $ivota& a posle
deset *odina braka "mrla m" je i $ena% 3tada do smrti $iveo je sam% 2oslednje *odine proveo je "
Sremskoj .ameni!i& *de je "mro i saranjen%
2rve knji*e koje je objavio bile s" prevodi a ne ori*inalna dela% 0o s" dva ma,arska
romantiarska epa 4 %oldija i ,itez #ovan% <maj je najvei broj stiova preveo iz ma,arske
knji$evnosti& a na srpski je preveo i neke od najistakn"tiji strani pesnika& kao #to s" Aete& Gajne&
(*o& 2"#kin& @jermontov% -a *rani!i izme," prevoda i ori*inala nalazi se prva <majeva zbirka
pesama /stoni biser% ) njoj s"& pored prepeva nemaki orijentalni pesnika i prepeva nemaki
prevoda persijski i t"rski pesnika& na#le mesto i <majeve vlastite pesme " istonjakom d""%
9ve najznaajnije <majeve pesnike knji*e 0ulii i 0ulii uveoci nastale s" " stvaralaki
najzrelijem razdoblj" ovo* pis!a& izme," >/% i H/% *odine nje*ovo* $ivota% (z to* doba s" i izdanja
nje*ovi sabrani pesama1 Sve dojakonje pesme i Pevanija% (z to* perioda poti" i <majeva
izdanja listova i asopisa1 knji$evni asopis C7avorD& politiko-satirini list C<majD& satirini list C6i$aD&
politiki list C(l"strovana ratna ronikaD& politiko-satirini list CStarmaliD& deji list C-evenD%
2oev#i& kao i dr"*i romantiari& pesmama& on je jedini od nji ostao do kraja veran tom
osnovnom $anr" epoe% .od <maja nema erojski poema kao kod Branka& 7ak#ia i .ostia& nema
9
ni istorijski poetski drama kao kod poslednje dvoji!e% +ee epske i dramske 'orme javljaj" se kod
nje*a samo me," prevodima% :e," nje*ovim proznim radovima slav" je do$ivela samo romantina
pripovetka ,idosava 1rankovieva% .rae prozne tekstove& "moreske& novelete& ane*dote& prie za
de!"& bajke& basne i sl% objavljivao je " velikom broj" po listovima i asopisima i nikada i nije
sabrao " knji*"& zbo* e*a s" "brzo pali " zaborav%
2roblem stvaranja vei pesniki !elina <maj je re#io na dr"*aiji nain od ostali
romantiara 4 objedinjavanjem pesama " vee sk"pine% 9ve nje*ove *lavne zbirke& 0ulii i 0ulii
uveoci& predstavljaj" svaka za sebe zaokr"$ene tematske !eline& koje se nadovez"j" jedna na
dr"*"% 7edinstvo dr"*i zbirki zsniva se na 'ormalno-$anrovskom prin!ip"& prva zbirka /stoni biser
na opona#anj" istonjake poezije& Sno&vatice na opona#anj" narodne poezije& (evesilje na
opona#anj" m"slimanski narodni pesama% ) te$nji za veim i ob"vatnijim !elinama <maj ide i
dalje od kompaktni knji*a pesama% ) svojoj Pevaniji on je ob"vatio !elok"pn" dotada#nj" poezij"&
izvorn" i preveden"& i na taj nain stvorio veliki pesniki zbornik% 0akva knji*a& aotina i nesre,ena
po svojoj "n"tra#njoj str"kt"ri& ali " tematskom& metriko-ritmikom i $anrovskom po*led"
sveob"vatna& navi#e je od*ovarala prirodi <majevo* talenta i nje*ovoj pesnikoj orijenta!iji%
<majeva Pevanija je& posle +"kove zbirke narodni pesama& najvea& najraznovrsnija i
najsveob"vatnija pesnika knji*a " srpskoj knji$evnosti B(B veka%
.od <maja je na*la#enije porodino od lj"bavno* oseanja% 3n je jedinstven primer pesnika
koji lj"bavne pesme peva samo svojoj $eni% ) nj" je beskrajno zalj"bljen "pravo zato #to je nje*ova
$ena& #to m" je stvorila porodi!"% .ao porodini pesnik& <maj je najbli$i narodnoj poeziji& " kojoj je
porodino oseanje jedno od *lavni% ) osnovi nje*ove lirike nalazi se oseanje d"boke povezanosti&
jedinstva sa svojima& sa $enom& de!om& porodi!om& a " prod"$etk" i sa srpskim narodom i sa
itavim oveanstvom% -je*ova pob"na& kao i nje*ov lini bol& ima "vek stvarn" osnov"% 9a nije bilo
porodine nesree koja *a je zadesila& on bi bio pesnik radosti i sree% <majeva lj"bavna lirika je
edna& ista& patrijaralna% 2esme nastale pod "ti!ajem narodno* pevanja i *ra,anske poezije s"
lake& melodine& pevne i one s" "#le " repertoar tzv% *radski pesama% ) njima imamo elememte
objektivizma1 neke s" " treem li!" ili predstavljaj" lirski raz*ovor% ) ranim& pred,"lievskim
pesmama preovla,"j" oseanja melanolije& "samljenosti& sete& e$nje za lj"bavlj"%
4u(i*i
0ulii pevaj" o isp"njenj" sna o srenoj lj"bavi% 2osle "vodne pesme azgovor sa srcem sledi
71 kratka lirska pesma& n"merisana& bez naslova% Svaka od nji je C,"liD& a sve zajedno s" C,"liiD%
3ne s" najveim delom nastale " kratkom vremen"& " prve dve *odine pesnikovo* braka% )
pozadini knji*e je nje*ov intimni roman1 lj"bav& $enidba& srean porodini $ivot% -ajvi#e se osea
"ti!aj narodne lirike& mno*e pesme ispevane s" " narodnom d""& ritam& melodija& renik i pesnike
slike s" svojstvene $enskim& lj"bavnim pesmama% 2esme " narodnom d""& "pravo zato #to
od"daraj" od dr"*i& lako se mo*" izdvojiti% -ji ima "k"pno desetak i raspore,ene s" d"$ !ele
zbirke% 3snovna obele$ja pesama " narodnom d"" s"1 jednostavnost& objektivni lirizam&
melodioznost& pevljivost% -ajlep#e od nji "#le s" " narod i pevaj" se kao narodne pesme% 3ne s"
vi#e melodijska& m"zika pratnja osnovne lj"bavne prie& ne*o stvarni tematski momenti "
tematskom razvoj" te prie% +eliki "ti!aj imala je romantiarska poezija lj"bavi& posebno nemaka& a
na prvom mest" Gajnri Gajne% :o$da ve" "lo*" od zapadni imaj" "ti!aji sa istoka& iji s" izvori
dvostr"ki& posredni 4 preko nemaki prevoda i podra$avanja istoni pesnika& i neposredni 4 preko
na#e narodne poezije% -a t" stran" "p""j" i naslovi <majevi pesniki knji*a% 3ni s" izvedeni iz
persijske rei C,"lD (r"$a) koja je do nas do#la preko t"rsko*% 3na "p""je na ime <majeve dra*e&
ali i na jedn" tradi!ij" " persijskoj poeziji da se za zbirke pesama& pored ostali& "potrebljava i
naslov C,"listanD (r"$injak)%
) 0uliima se do*a,aji samo " retkim prilikama mo*" sasvim jasno identi'ikovati% )
najveem broj" pesama do*a,aji s" samo na*ove#teni ili s" data d"#evna stanja iza koji se ne
nazire ni#ta konkretno& ni#ta #to bi se mo*lo identi'ikovati kao stvarni do*a,aj% )n"tra#nji razvoj
knji*e ne poiva na razvoj" spolja#nji zbivanja ne*o na razvoj" oseanja% 0aj razvoj ine prelazi od
mrani na svetla oseanja& od t"*e na radost% 0ek kada se pojavi ona& neimenovana dra*a&
pesnikova t"*a poinje da i#ezava a sa jaanjem njiove veze narasta vedro& radosno raspolo$enje
da bi se& posle sjedinjenja " brak" i porodi!i& oseanje $ivotne radosti prelilo na itav svet& kao "
,"li" C;la je lepJovaj svetD%
4u(i*i u%#!+i
0ulii uveoci s" nastavak 0ulia& ali s" po oseanjima i ton" s"protni njima% 2rv" knji*"
inspirisala je lj"bav prema najbli$ima& a dr"*" 4 smrt najbli$i% .ao i pretodna& i ona se sastoji od
10
kratki lirski pesama (69) bez naslova% 3dnos me," C"veo!imaD dr"*aiji je ne*o odnos me,"
C,"liimaD% .nji*a je manje kompaktna& pojedinane pesme stoje svaka za sebe& me,"tim& tematsko
jedinstvo izra$eno je " njoj " veoj meri ne*o " prvoj knjizi% Sve pesme *ovore o istom& o jednoj
osnovnoj temi& a to je odnos prema smrti tj% odnos prema smrti najbli$i% Smrt je osnovno isodi#te
knji*e& sve o em" se " njoj *ovori nosi peat smrti% 2esme " zbir!i mo$emo razvrstati " pet
nejednaki sk"pina% 2rv" *r"p" ine pesme " kojima se iznose injeni!e koje se odnose na
konkretne do*a,aje bolovanja& "miranja& sarane& poseivanja *roba% 0o s" potresne pesme o
$alosnim do*a,ajima koji sami po sebi izazivaj" saoseanje kod itala!a ()velak ? 4 C2o,em&
kla!nem& idem& zastajavamJ#etali!" sat" zadr$avamD 4 oseanje koje izaziva pribli$avanje smrti
voljene osobe)% 9r"*" sk"pin" ine pesme koje *ovore o pesnikovom d"#evnom stanj" posle
*"bitka najbli$i% :o$emo i nazvati pesmama t"*e% 0i pesama ima najvi#e1 " nekima je t"*a
*lavni predmet& " dr"*ima se opis"j" oseanja koja se mo*" imenovati tom rei% ) mno*im
pesmama primetna je te$nja ka ale*oriza!iji& insistira se na slikama koje s"*eri#" oseanja
stra#no*& "$asno*& prekomerno* kako bi se "spostavila analo*ija sa pesnikovim mranim
raspolo$enjem (C2rob"dio sK orkan lj"tiD)% ) pesmama tree *r"pe imamo& kao i " pesmama dr"*e&
analo*ij" izme," pesnikove t"*e i iz*leda stvari oko nje*a& ali se te$i#te pomera sa prvo* na dr"*i
element% 2esnik ne *ovori direktno o svojim oseanjima& on stvara slik" sveta koja od*ovara tim
oseanjima% )velak 2H 4 pesnik ne peva o svom bol" niti evo!ira "mrl" dra*"& on je sasvim okren"t
prirodi% Sve je oko nje*a isto kao nekada 4 isto s"n!e& obla!i& boje& nebo& zemlja 4 ali opet je sve
dr"*aije& jer nje nema% ) dr"*im pesmama i sam iz*led stvari od*ovara prirodi oseanja% 0"*a i bol
prenose se& na slian nain kao radost " prvoj knjizi& na !eo svet (C3 kako je sivo& tamnoD 4 d"#a se
preslikava na sivo& m"tno nebo)% 2esme etvrte sk"pine stoje sasvim za sebe% <a nji je
karakteristina okren"tost onostranom% (ako malobrojne& one se mo*" "zeti kao antiteza svim trima
pretodnim *r"pama% Sivilo& p"sto# i mrak ovde smenj"je sveop#ta svetlost% 3na pripada svet"
mrtvi& ali njeni zra!i& " retkim tren"!ima& probijaj" se kroz mrak i obasjavaj" pesnika% .ao i kod
Branka i .ostia& i kod <maja s"sreti sa "mrlim dra*im osobama "vek s" praeni nadzemaljskom
svetlo#" i m"zikom% Sredi#nji do*a,aj " viziji jeste silazak d"#a svoji mrtvi analo*an pojavi
mrtve dra*e kod Branka i .ostia& ali i spe!i'ian zbo* to* *r"pno* s"sreta% 0o je porodino
ok"pljanje& a ne lj"bavni sastanak kao kod dr"*a dva pesnika% ) "veok" 1& koji kao "vodni ima
pro*ramski karakter& likovi "mrli dra*i *"be individ"alne !rte i postepeno se stapaj" " jedno
nedeljivo bie od koje* je pesnik samo privremeno odvojen% 2et" *r"p" ine pesme sa pra*matinim
por"kama& nji ima mno*o manje ne*o " prvoj knjizi% )mesto neizmerno* bola pred ne"mitnim n"di
se korisno injenje za dr"*e kao "tea% -a!ija dolazi na mesto iz*"bljene porodi!e& *"bitak vlastite
de!e mo*" nadomestiti sva srpska de!a i pevanje njima% 2rvi i poslednji "velak imaj" posebn" "lo*"
kako zbo* polo$aja koji za"zimaj" " knjizi& tako i zbo* njovo* pro*ramsko* karaktera% 3ni se
nalaze " kontrastnom odnos"& jer s" " njima izra$eni razliiti smerovi " rela!iji $ivot 4 smrt1 prvi
*ovori o kretanj" od $ivota ka smrti& a dr"*i od smrti kao $ivot"% ) stvari& zavr#na pesma svojim
peda*o#kim pra*matizmom od"dara od ostali i vi#e predstavlja prelaz od <majeve intimne lirike ka
kolektivnoj i namenskoj& posebno dejoj poeziji%
) poslednjem period" <majevo* stvaranja prevladala je te$nja ka objaktivnoj liri!i koja se
ispoljila " dva osnovna vida1 " prvi spadaj" nje*ove pesme " narodnom d""& a " dr"*i pesme za
de!"% 2esme " narodnom d"" se nalaze " zbirkama Sno&vatice i (evesilje% ) velikom del" svo*
stvarala#tva <maj je pesnik kolektivne inspira!ije& veoma an*a$ovan " na!ionalno-politikim&
dr"#tvenim i k"lt"rnim zbivanjima svo* doba% :no*i kritiari s" $alili #to je <maj rasipao svoj talenat
na dnevne potrebe& #to nije ostao do kraja lirski pesnik% 8injeni!a je& me,"tim& da " mno#tv"
<majevi pesama kolektivne inspira!ije ima izvanredni kao #to " nje*ovoj intimnoj liri!i ima manje
"speli i slabi pesama% Sam <maj je& pre svi svoji kritiara& osetio t" protiv"renost svoje
poezije i pokazao njene stvarne "zroke% ) pesmi #a bi& bio on iznosi kakav bi pesnik mo*ao biti da
je bilo dr"*aije vreme " kojem je pevao i kakav je morao biti " svom vremen"% <majeva
najpoznatija i najznaajnija pojedinana pesma je Svetli grobovi% ) njoj je izra$ena vera " pro*res&
stvaralaka povezanost me," *enera!ijama& ne"ni#tivost ideala& jedinstvo $ivota i smrti& *roba i
kolevkeF na*lasak je na "lozi veliki lj"di " venoj te$nji oveanstva prema vi#im !iljevima%
-apisana je kao pri*odna pesma& povodom prve *odi#nji!e smrti <majevo* pesniko* dr"*a I"re
7ak#ia% <amjevo pesniko rodolj"blje dosta odst"pa od romantiarski standarda& " njem" je manje
borbeno* zanosa& snova o nekada#njoj slavi i veliini& ne*o kod veine pesnika nje*ovo* doba% 3n o
narodnim potrebama i na!ionalnim zada!ima *ovori na nain koji je blizak pis!ima raniji razdoblja 4
prosvetiteljima& klasi!istima (dositejevski nadan"ta pesma (iimo kole)%
+i#e ne*o kao rodolj"bivi pesnik <maj se ostvario " domen" politike poezije% 3n je izrazit
politiki pesnik& tvora! na#e politiki an*a$ovane poezije% 0" je do#la do izra$aja nje*ova
11
zaok"pljenost savremenim politikim zbivanjima% <a razlik" od nje*ovi patriotski pesama *de
dominira odnos nekad-sad& pro#lo-sada#nje& ovde " prvi plan dolazi odnos sada#nje-sada#nje ili
sada#nje-b"d"e& a odnos mi-dr"*i& srpski narod-nje*ovi d"#mani biva potisn"t odnosom mi-mi&
srpski narod-nje*ovi neprijatelji " njem" samom% Svoj pesniki dar <maj je stavio " sl"$b"
napredni ideja i pokreta svo* doba& bio je pesnik )jedinjene omladine srpske i :iletieve -arodne
stranke% 3d <majeve politike poezije ne mo$e se odvojiti nje*ova satirina poezija% (pak& postoji
veliki broj politiki pesama bez satirini primesa kao #to postoje satirine pesme koje se bave i
dr"*im stranama tada#nje srpske stvarnosti& a ne samo politikom% <ato je "obiajeno da se pesme
ove o*romne tematske sk"pine nazivaj" politiko-satirinim% <maj je satirom ob"vatio t",insko
vaspitanje srpske omladine (1ildung)& *"#enje politiki sloboda (Pesma jednog najlojalnijeg
gra-anina)& kr#enje obeanja& *a$enje lj"dski prava& politiko nasilje& moralno ras"lo& li!emerje&
poltronstvo& karijerizam% 8esto se kao nosio!i ne*ativni oblika politiko* pona#anja javljaj"
istakn"te linosti epoe& vladari& narodne vo,e& linosti iz visoke !rkvene ijerarije& stranaki
prva!i& pis!i& novinari% 2olitika satira polazi po pravil" od sasvim konkretni linosti& do*a,aja&
dr"#tveni stanja& istorijski sit"a!ija% -ajve" d"bin" i "niverzalnost <majeva satira dosti$e "
pesmama iji je predmet izobliavanje monarije i sve*a #to je okr"$"je% Satira je " njima
obo*aena ale*orijom% ) ov" sk"pin" spadaj" nje*ove satirine pesme1 #uen+#uen+Men+#uen2
kineski car& Pesma pri ro-enju jednog princa& #ututunska ju&a&a&a& #ututunska narodna &imna% )
tim pesmama otkrivamo ono #to se nalazi kod svi veliki satiriara1 slik" zemlje " kojoj se sve one
pojave koje satiriari odre,"j" kao de'orma!ije pretvaraj" " sasvim obine& normalne& svakodnevne
pojave% 7ezik <majeve satire je osoben& razliit od jezika nje*ove lirike% 3n je p"n *ovorni obrta&
sirovi izraza i 'raza iz svakodnevno* i novinsko* jezika% 0" je <maj i " temama i " izraz" najbli$i
onom #to bismo mo*li nazvati realizmom " poeziji%
-ovo veliko podr"je <mejeve poezije ine nje*ove pesme za de!"% -ji je najvi#e pisao "
poslednjim *odinama $ivota% ) dejim pesmama <maj je ob"vatio !elo detinjstvo& od kolevke do
dea#tva& sa svim #to pripada dejem svet"1 i*rama i i*rakama& $ivotinjama& odnosima prema
odraslima% )metnike odlike ti pesama s"1 'ini lirizam& smisao za psi" deteta& jednostavan& lak i
neposredan izraz prist"paan de!i i istovremeno privlaan odraslima% <maj je tvora! srpske poezije
za de!" i njen najvei predstavnik% ) nje*ovom knji$evnom razvitk"& pesme za de!" se javljaj" kao
nje*ova poslednja pesnika obnova%
J!%an St#rija P!!%i*
) drami od sredine 2/-ti *odina B(B veka nastaj" prva ori*inalna dela% 0ada poinj" svoj
rad tri pis!a kojima pripada "lo*a "temeljivaa srpske drame1 dvoji!a od nji& Ste'an Ste'anovi i
@azar @azarevi& nis" se razvili& dok je trei& 7%S%2opovi& izrastao me," vodee pis!e epoe% Sa
njima je srpska knji$evnost ovladala dvema osnovnim dramskim vrstama 4 tra*edijom i komedijom%
) tra*ediji s" na#i a"tori obra,ivali teme ponajvi#e iz srpsko* srednje* veka% ) obradi karaktera i
dramski sit"a!ija *lavni "zor im je bio Eekspir% .omedija se razvijala sa vi#e post"pnosti& od
prevoda& preko posrbljavanja i podra$avanja strani komada do ori*inalni dela% 2ostoji i trea
dramska vrsta& " koj" se sme#taj" :il"tinovieva i -je*o#eva dela& a mo*" im se pridr"$iti i
Sterijine istorijsko-dramske ale*orije% <a t" sk"pin" dramski dela mo$emo "potrebiti naziv dramski
spevovi& dramske ronike& dramske istorije ili dramske ale*orije% 3ne se oslanjaj" na j"nak" epik"
kako tematski tako i po mno*im 'ormalnim obele$jima% ) njima ne nalazimo lj"bavne 'ab"le ili
melodramske zaplete& " sredi#t" pa$nje je kolektivna istorija naroda& a ne s"dbina pojedinani
linosti%
J!%an St#rija P!!%i* 56789:67;9< 4 " svom knji$evnom rad" nije se o*raniio samo na
dram"% Bio je romanopisa!& komedio*ra'& tra*iar& pesnik& kritiar& #kolski pisa!& a bavio se& pop"t
veine tada#nji knji$evnika& i 'ilolo#kim pitanjima% ) nje*ovom del" do#li s" do izra$aja
sentimentalizam& klasi!izam& predromantizam& a " svojim najboljim komedijama pribli$io se
realizm"% Sterija je " p"nom smisl" rei bio balkanski pisa!& po temati!i posebno1 pisao je o Ar!ima&
B"*arima& ;lban!ima& interesovao se za r"m"nski jezik i nje*ove veze sa slovenskim jezi!ima&
"kratko& bavio se balkanistikom i pre osnivanja ove na"ne dis!ipline% =o,en " +r#!"& " tr*ovakoj
porodi!i& od o!a Arka& tr*ov!a& i majke Srpkinje& obrazovane $ene& Sterija je rano poeo da "i i
ita1 na"io je !rkvenoslovenski& itao Sveto pismo& posle zavr#ene osnovne #kole poeo da "i
latinski& prvi p"t se s"sreo sa delima srpske knji$evnosti% ) *imnaziji& koj" je "io najpre "
Sremskim .arlov!ima& a zatim " 0emi#var" i 2e#ti& stekao je solidno klasino obrazovanje% <a vreme
#kolovanja& pored knji*a& zavoleo je pozori#te% .ao i najvei broj dr"*i na#i tada#nji
intelekt"ala!a iz )*arske i on se opredelio za st"dije prava% 2o zavr#etk" st"dija " rodnom *rad"
radio je najpre kao nastavnik latinsko* jezika& a potom kao advokat% .ad je osnovan @i!ej "
12
.ra*"jev!"& pozvan je za pro'esora& a potom je bio naelnik ministarstva prosvete% 3di*rao je velik"
"lo*" " k"lt"rnom i prosvetnom $ivot"1 "estvovao " osnivanj" 9r"#tva srpske slovesnosti&
narodno* m"zeja& pozori#ta& pisao #kolske "d$benike%
) knji$evnom rad" 7%S%2opovia jasno se izdvajaj" etiri perioda1 ,aki& prvi vr#aki&
beo*radski i dr"*i vr#aki% 2rvi period ob"vata vreme nje*ovo* #kolovanja& od prve objavljene
knji*e do pojave prve komedije% 3bjavio je najpre istorijski spev na !rkvenoslovenskom Slezi
1olgariji& tri tra*edije1 Svetislav i Mileva& Milo )bili i Naod Simeon ili nesretno supruestvo&
pse"doistorijski roman 1oj na Kosovu ili Milan %oplica i .oraida% 9r"*o razdoblje ob"vata >/-te
*odine& od povratka sa st"dija " +r#a! do odlaska " Srbij"% 3no je s"protno prvom razdoblj"1
"mesto istorijski tema Sterija prikaz"je teme iz savremeno* $ivota& sentimentalizam "st"pa mesto
"mor" i satiri& divljenje pro#losti biva potisn"to trezvenim realizmom kao i dr"#tvenom i moralnom
kritikom% ) ovom period" nastale s" *lavne Sterijine komedije1 "aa i paralaa& %vrdica&
Pokondirena tikva& .la ena i #aljivi& parodijski oman bez romana% ) treem razdoblj" Sterija se
"daljava od realizma& dr"#tvene kritike i satire i vraa se knji$evnim idealima prvo* razdoblja%
Alavno mesto " nje*ovom knji$evnom rad" za"zimaj" istorijske tra*edije1 Smrt Ste3ana (eanskog&
,ladislav& "a&an& 4jduci% 2i#e za potrebe teatra #aljive komade i lakrdije (Prevara za prevaru&
Sudbina jednog razuma%%%)% ) etvrtom razdoblj" Sterija se vraa knji$evnim te$njama >/-ti
*odina& "nosei " nji *ork" satir"& melanolina raspolo$enja& pesimizam% 3bjavio je komedij"
1eograd nekad i sad& a " r"kopis" m" je ostala satirina komedija odoljupci% +i#e ne*o ikad ranije
bavio se poezijom% -je*ovo poslednje delo objavljeno za $ivota je zbirka pesama (avorje%
) roman" je nje*ova karijera bila najkraa% Brzo je "video la$nost na#e* pse"doromana te se
obra"nao sa !elim tim prav!em " parodiji oman bez romana% 0o delo je nazvao #aljivim romanom%
3no je nastalo " atmos'eri koj" karakteri#e& sa jedne strane& znaajna prod"k!ija romana& a sa
dr"*e& pojaana kritika svest o roman" i nezadovoljstvo tada#njim stanjem romana " na#oj
knji$evnosti% ) njem" je do#la do izra$aja Sterijina velika knji$evna k"lt"ra i #iroko poznavanje
klasine i moderne knji$evnosti% Skoro na svakoj strani!i pominj" se pis!i& dela& knji$evni j"na!iF
pored ostali& t" s" imena veliki romanopisa!a 4 @esa$& Stern& +iland% Servantes se ne spominje&
ali je zato nje*ov slavni roman vi#estr"ko pris"tan% Svaki as se pojavlj"j" don .iot i Sano&
Sanov ma*ara! dobija na*la#en" "lo*"& a =oman na svojim p"tovanjima ja#e na kobili =osinanti&
koja je dobila ime po slavnom konj" Servantesovo* j"naka% ) stvari& !eo ovaj knji$evni projekat
predstavlja pok"#aj da se nas"prot +idakovi" i tada#njem roman" napi#e domai& srpski (on Ki&ot%
-a delo s" "ti!ali i noviji pis!i romana& Stern& +iland i dr"*i manje poznati% -aroito je znaajan
"deo koji je " oblikovanj" romana imao Sternov roman %ristram 5endi% ;ko kao !elina d"*"je
najvi#e (on Ki&otu& " post"p!ima izla*anja& naroito " mno*im di*resijama& " raz*ovorima sa
itateljkama& post"p!ima kojima se stalno prekida nit pripovedanja& oman bez romana pokaz"je
mno*a svojstva koja "p""j" na Sterna% Satirini& parodijski dijapazon dela je veoma #irok& njime s"
ob"vaene mno*e knji$evne pojave 4 stare i nove& domae i strane% -ajvi#e prostora dobio je
+idakovi tako da se delo " izvesnom smisl" mo$e svatiti kao parodija na romane ovo* pis!a% -o&
parodijom je ob"vaen i stariji tip romana koji Sterija nazova Cepopejom " proziD% 2o baroknoj
teoriji& roman je Cepopeja " proziD i treba da se *radi po model" klasino* erojsko* epa i lj"bavno-
avant"ristiko* romana% Sto*a je meta kritike& kao prvo& idealistiki pse"doistorijski i lj"bavno-
avant"ristiki roman i& kao dr"*o& klasini erojski ep% 2arodija se dalje pro#ir"je na itav" na#"
tada#nj" knji$evn" k"lt"r" ij" je osnov" predstavljalo klasino obrazovanje% ) njoj s" znaajn"
"lo*" dobili svatanja i post"p!i #kolsko* klasi!izma i tada#nje srpske klasi!istike poezije% -ajvi#e
prostora dobili s" n"sprod"kti razaranja romana1 di*resije& a"torski komentari& satirini eseji&
dijalozi i sl% .ao rez"ltat nastao je prvi dosledno izveden antiroman " srpskoj knji$evnosti% ) roman"
s" pris"tne dve vee !eline1 pripovedanje o Czae"D deteta =omana& nje*ovom detinjstv" i
vaspitanj"& a zatim pripovedanje prvi =omanovi avant"ra& od nje*ovo* odlaska " L*ipat% 2rva
!elina 4 dete nastaje iz problematine veze so!ijalno neravnopravni roditelja% +aspitanje deteta
"zima " r"ke pooim koji je i sam zara$en itanjem (vite#ki 4 vidakovievski) romana& pa ov"
sklonost prenosi i na posinka% 3t"da j"nak romana jo# " detinjstv" pokaz"je CratnikeD sklonosti i
ostvar"je neobine Cpod"vateD% 9r"*a !elina donosi onakav niz zbivanja kojima bi roman zapoeo
da je napisan kao "metniki valjana epopeja% 0o je tek prava avant"ristiko-lj"bavna i epsko-
erojska 'ab"la dela% <apoinje na*lim dolaskom mlado* =omana " L*ipat& razvija se kroz opis
nje*ovi donkiotovski avant"ra& pria o "tamnienj" i osloba,anj"& a zavr#ava se j"nakovim
nap"#tanjem spasiteljke 8imperpri i njenim neostvarenim samo"bistvom% 3va p"stolovno-lj"bavna
'ab"la sainjena je od parodisani& ali i pre"de#eni motiva iz +idakovievo* "jubomira&
Servantesovo* (on Ki&ota i +ilandovo* (on Silvija& a najvi#e od motiva iz komini& parodijski i
satirini spevova1 Betlerovo* *judibrasa& +ilandovo* 4madisa i Bl"manerove 6neide% ) svim
13
$anrovima " kojima se o*ledao Sterija je bio iznad svo* vremena& ali se to naroito odnosi na
avan*ardni oman bez romana% 3vo delo je nezasl"$eno ostalo " sen!i zato #to se pojavilo prerano&
" "slovima nedostatka iz*ra,eno* knji$evno* "k"sa& moderne knji$evno-kritike i teorijske misli o
knji$evnosti i neliterarne p"blike%
.omedije 4 " izbor" tema i " kon!ep!iji likova i sit"a!ija Sterija se oslanja na velik"
komedio*ra'sk" tradi!ij"& posebno na :olijera& pis!a ko*a je prevodio i na ko*a se najvi#e "*ledao%
-je*ove *lavne komedije iz >/-ti *odina stvarane s" po "zor" na :olijerova dela1 "aa i paralaa
prema Smenim preciozama& Pokondirena tikva prema Gra-aninu plemiu& %vrdica prema %vrdici%
3sim :olijera& Sterija ima dosta zajedniko* i sa komedijom rano* nemako* prosvetiteljstva% )
Sterijinim komedijama moralni& didaktiki momenat toliko je na*la#en da m" je i komika podre,ena%
) veini nji otkrivamo moraln" dram" iji s" *lavni prota*onisti1 zabl"dela linost& varali!a i
is!elitelj-rezoner% 2oetna sit"a!ija predstavlja se kao stanje zanesenosti ili ak zal",enosti% @inost
se prep"#ta nekoj svojoj sme#noj sklonosti& opasnoj zabl"di ili porok"& ono #to je do tada bilo
skriveno " njenoj d"#i ili ostajalo " *rani!ama normalnosti sada postaje jedini motiv delovanja i
pona#anja% 0o je onaj tren"tak kada Mema& posle smrti m"$a opanara& zbo* para koje je nasledila
pover"je da nije opanarska "dovi!a ne*o ne#to mno*o vi#e od to*a% ) stanj" ob"zetosti vlastitom
'ik!ijom takva linost postaje lak plen varali!a 4 Sara i ="$ii " Pokondirenoj tikvi% 3ni se la$no
predstavljaj" kao pripadni!i vi#e* dr"#tva i na taj nain posti$" svoj !ilj 4 da $ive na t", ra"n%
+arali!e ne navode svoje $rtve na krivi p"t& oni se samo koriste njiovom *l"po#"% <avr#na
sit"a!ija donosi dvostr"ko razre#enje1 zabl"dele linosti dovode se pameti& a varali!e bivaj"
raskrinkane i proterane% Alavni akteri " rasplet" s" linosti ija je '"nk!ija is!eliteljska% 0o s" lj"di
zdrave pameti kroz koje pisa! obino iznosi svoje stavove i o!ene 4 :itar " Pokondirenoj tikvi% .od
Sterije nema pravi sreni zavr#etaka& svojstveni ovoj vrsti& po kojima se ona najlak#e
raspoznaje% Sterijin 0vrdi!a ne dobija natra* svoj nova! koji s" m" na prevar" "zeli& on biva izi*ran i
o#teen da bi svatio kako je tvrdil"k mana koja najvi#e #kodi njem" samomF Mem" na prevar"
odbijaj" od njeno* noblesa% ) tim br"talnim zavr#e!ima noviji kritiari vide Cs"#tin" komino*D kod
Sterije% Sterija je& vo,en $eljom da vaspitno del"je na p"blik"& srene zavr#etke podvr*ao izmeni i
"mesto pomirenja dao prisil" kao model razre#enja s"koba i na taj nain stvorio svojevrsni
prosvetiteljski Cteatar s"rovostiD% S"kobi " nje*ovim komedijama ostaj" " domen" intime i $ivotne
svakida#nji!e& radnj" pokre" vi#e spolja#nji ne*o "n"tra#nji motivi& najobiniji do*a,aji dobijaj"
nesl"ene razmere% .ao moralista& Sterija se ne bavi op#telj"dskim poro!ima kao takvim ve i "vek
dovodi " vez" sa konkretnim pojavama svo* doba i na#e sredine% 3n izobliava po*re#no vaspitanje&
pomodarstvo& snobizam i dr"*e mane na#e* malo*ra,ansko* sveta& ismeva nadri"enost na#i
Slavenoserba i njiov nakaradni CslavjanskiD jezik% 8ak i kada se bavi "niverzalnim temama kao #to
s" tvrdil"k& li!emerje& $enska *l"post& Sterija i "vek posmatra iz lokalne perspektive% 2roisteklost
Sterijini komedija iz tada#nji srpski dr"#tveni i k"lt"rni prilika mo$e se "oiti i po znaajnom
mest" koje je " njima dobila jezika tema% <a to postoje dva *lavna razlo*a 4 #to s" one nastale "
vreme kada je " na#oj k"lt"ri vo,ena velika bitka oko knji$evno* jezika i #to se njiova radnja
odi*rava " sredinama " kojima se me#aj" narodi i jezi!i% Sterija pomo" jezika *radi karaktere
svoji j"naka& iz jeziki nesporaz"ma stvara komine sit"a!ije& a ima sl"ajeva kada je itava
komina radnja izvedena iz naroito* odnosa prema jezik"% Sterija jezik iz visoke knji$evnosti "vodi
" obian *ovor% 0im post"pkom iz*ra,en je lik C'ilozo'aD i CpoeteD Svetozara ="$iia koji se ne mo$e
zamisliti bez Cslavensko*D% -je*ov CslavenskiD koji "potrebljava kad oe posebno da istakne svoj"
va$nost& "op#te nije iskvaren kao Memin nemaki% ;li& neadekvatna "potreba to* jezika dovodi do
parodiranja i samo* jezika i itave "ene knji$evnosti koja je na njem" stvorena% Alavni predmet
parodije je savremena klasi!istika poezija& jer se ="$ii predstavlja kao pesnik i 'ilozo'%
2oezija 4 " knji$evnoj karijeri 7%S%2opovia samo s" poetak i kraj obele$eni poezijom%
-ajvei broj pesama napisao je " nekoliko poslednji *odina $ivota& od 18H2% do smrti% Sterija se
oslanja na razne tradi!ije srpske poezije% -je*ov kratki istorijski spev o propasti stare B"*arske
nadovez"je se na barokn" poezij" B+((( veka i pisan je na !rkvenoslovenskom% -a taj nain teo je
da podv"e svoj" pripadnost staroj srpskoj tradi!iji% 3na je po sadr$ini i $anr" bliska kolektivnim
plaevima o Srbiji kakve s" pisali 3r'elin i =aji& a *lavni "zor joj je 3r'elinova pesma Pla Serbiji%
)brzo je Sterija nap"stio !rkvenoslovenski& ali je mno*e osobine nasle,ene iz barokne poezije
sa"vao do kraja% 0ri nje*ove najvee rodolj"bive pesme& Srpski narod i njegova sudbina& Spomen
,idova dana i (avorje na polju Kosovu& nis" ni#ta dr"*o ne*o kolektivni plaevi nad s"dbinom
srpsko* naroda bliski baroknim lamenta!ijama% Barokna tema prolaznosti i nepostojanosti sve*a je
javlja i kod rano* Sterije& koji je bio pod neposrednim baroknim "ti!ajem& i kod kasnije*& klasi!istiki
orijentisano*% .od nje*a se javljaj" odje!i @"kijana :"#i!ko*& stari latinski pesnika 3vidija i
Gora!ija& predromantiarske *robljanske poezije% <a Sterijin" poezij" karakteristina je te$nja ka
14
raznovrsnosti oblika& ne"obiajena za taj prava!% 0o se najpre vidi na plan" metrike 4 kod nje*a se
javljaj" razne vrste stiova i stro'a% 6anrovi s" mno*i1 oda& ele*ija& epi*ram& ditiramb& epita'&
svadbena pesma& stiovani p"topis& basna& satirina pesma& balada i dr% Sterijine pesme sadr$e
melanolina razmi#ljanja razoarano*& bolesno* oveka koji se pov"kao iz javno* $ivota% 3n peva o
prolaznosti& besmisl"& ni#tavil"F sv"da vidi p"sto#& propadanje& smrt% Aroblje je jedna od nje*ovi
najd"blji inspira!ija% -a ni#tavnosti lj"dsko* roda i ovekovoj kosmikoj ot",enosti temelji se
nje*ov paradoks o l"dil"% S"dbina svako* pojedin!a povezana je sa stalnom i neizbe$nom bedom i
samo onaj ko iz*"bi raz"m mo$e izbei sve nevolje koje snalaze oveka i spokojno pro$iveti svoj
vek% 0a povala l"dil" izreena je " jednoj od na#i najmraniji pesama 4 Smrt jednog s uma
siaveg% -a slian nain peva i o istorijskim temama& o i#ezlim !arstvima od koji s" ostale samo
r"#evine& o nedaama srpsko* naroda " pro#losti i sada#njosti& o nemo*"nosti da se ne#to od ono*
#to je iz*"bljeno bilo kako povrati ((avorje na polju Kosovu)& o mranim stranama savremene
!iviliza!ije i bezobzirnom izrabljivanj" i "ni#tavanj" zaostali naroda sveta od beli kolonizatora& o
savremenim do*a,ajima% ) pesmi Godina 7898$ izrazio je razoaranje " revol"!ij" koja je mno*e
ponela%
2osmatran iz perspektive (avorja& koja je nje*ovo najlinije delo& kao i iz perspektive
nje*ovo* knji$evno* dela "zeto* " !elini& Sterija iz*leda kao ovek koji je zal"tao " vreme koje nije
nje*ovo% Svoje neprivatanje svo* vremena on je na*ovestio i spolja#njim iz*ledom knji*e%
Etampao j" je !rkvenom irili!om& kojom odavno niko vi#e nije #tampao knji*e% Sterija je
do$ivljavao svoj" epo" kao t","& a i ona je pokazala mno*e znake odbojnosti prema njem"% -o& s
vremenom nje*ova rep"ta!ija je polako rasla pa je on " !elini vi#e !enjen " na#em ne*o " svom
vek"%
PETAR PETROVI NJEGO=
2etar (( 2etrovi -je*o# predstavlja deo i politike i knji$evne istorije% 3n je vladar koji je
pisao poezij"& odnosno pesnik koji je vladao jednom dr$avom% .ao vladar objedinjavao je i svetovn"
i d"ovn" vlast& bio je i dr$avni i !rkveni po*lavar% 2otie iz dinastije 2etrovi& koja je preko dvesta
*odina vladala " 5rnoj Aori% =o,en je " sel" -je*"#ima pod @ovenom 181>% kao =adivoje 2etrovi%
Ekolovao se " 5etinjskom manastir" i kod pesnika Sime :il"tinovia% 2osle smrti vladike 2etra (
postaje vladar 5rne Aore& potom mona& arimandrit i na kraj" vladika% -je*o# je "stanovio senat&
osnovao narodni s"d& "veo plaanje poreza& osnovao staln" #kol"& otvorio #tamparij"%
-je*o# je zapoeo kao narodni peva& jo# od mali no*" pevao je "z *"sle i sastavljao
pesme% ( tada kao i kasnije *lavna preok"pa!ija m" je bila j"naka poezija% ) kasnijim 'azama svo*
stvaranja on je izdava narodni pesama i samosvesni individ"alni stvarala! koji se inspiri#e
narodnom poezijom% -je*ova prva objavljena knji*a "ijek jarosti turske sadr$i tri narodne pesme o
savremenim !rno*orskim bojevima% ) doba svoje zrelosti objavio je antolo*ijsk" zbirk" )gledalo
srpsko%
) svom stvaranj" -je*o# je d"*o tra$io pravi p"t% 2o#to je prevladao podra$avanje narodne
poezije& on se okren"o savremenim pesnikim tokovima i poeo da pi#e pesme " klasi!istikom
manir"% ) nje*ovoj klasi!istikoj 'azi nastala je nje*ova zbirka pesama Pustinjak cetinjski i epski
spev Svobodijada% -je*o#ev klasi!istiki stil odlik"je se iperbolinim pore,enjima i "potrebom
mitolo#ki imena i slika% ) metri!i nije te$io za podra$avanjem klasini 'ormi& sl"$i se nerimovanim
osmer!em i deseter!em pre"zetim iz j"nake epike% .lasi!izm" kao osnovnom stilskom opredeljenj"
-je*o# je ostao veran kratko vreme& sve*a nekoliko *odina& a onda se nje*ova poezija otvara prema
novim& pre sve*a antropolo#kim temama i prema prosvetiteljskim idealima $ivota% 9o novo*
zaokreta dolazi od 18>7F dela nastala posle to* perioda ne "klapaj" se " ranije knji$evne modele 4
narodni& klasi!istiki i prosvetiteljski% 3n se orijenti#e prema modernijim& romantiarskim str"jama
kod nas i " Lvropi% ) period" od 18?H% do 18?7% nastaj" tri -je*o#eva velika dela& sva tri napisana "
epskom deseter!"1 reli*iozno-'ilozo'ski spev "ua Mikrokozma i dramski spevovi Gorski vijenac i
"ani car 5epan Mali% ) svom pesnikom rad" -je*o# se stalno menjao& menjao je stvaralake
post"pke& 'ormalna re#enja& jeziki izraz i stil& metrik"% -ajmanje se menjao " temati!i% ) nje*ovoj
poeziji dominiraj" dve velike teme1 kosmika s"dbina oveka i istorijska s"dbina 5rne Aore% S tim "
vezi mo$emo *ovoriti o dva osnovna tematska kr"*a1 o kosmikoj& reli*iozno-'ilozo'skoj i o
istorijskoj& na!ionalno-oslobodilakoj poeziji% 0e dve teme korespondiraj" i sa dvema politikim
'"nk!ijama koje je -je*o# obavljao 4 d"ovnom i svetovnom% ) okvirima -je*o#eve knji$evne
delatnosti mo$e se posmatrati i nje*ova o*romna prepiska koja sa preko 17// pisama spada me,"
najvee kod nas% 2isma s" dra*o!eni dok"menti o $ivot" " 5rnoj Aori i o njenim odnosima sa
0"rskom& ;"strijom i ="sijom% -ajvei deo pisama s" pisma-note i pisma-akti& koje je -je*o#
"p"ivao s"sednim t"rskim po*lavarima ili predstavni!ima a"strijske vlasti " .otor" i dr"*im
15
mestima " tada#njoj 9alma!iji ili r"skim inovni!ima% ) velikom broj" pisama -je*o# je izrazio svest
o istorijskoj misiji 5rne Aore& " njima se javljaj" iste ideje& ista razmi#ljanja kakva nalazimo "
Gorskom vijencu i dr"*im delima%
"ua Mikrokozma je mali ep sastavljen od #est pevanja i posvete Simi :il"tinovi" koja
predstavlja "vodn" pesm"% .ao i Gorski vijenac& i "ua Mikrokozma je 'ilozo'ski spev ne samo po
tome #to se " njoj iznose ideje koje s" bliske 'ilozo'skim "enjima& ona to svojstvo ima i po svojim
knji$evnim& str"kt"rnim obele$jima% Milozo'sko nije sadr$ano samo " misaonim iskazima& ve se
ispoljava i " razvoj" do*a,aja& " prostorno-vremenskim odredni!ama radnje& " sistem" likova i "
kompozi!iji dela% Str"kt"ra speva je dvodelna& prvi deo ine prva dva pevanja& a dr"*i preostala
etiri% Svaki od nji ima svoj predmet& svoje j"nake& svoje prostorno-vremenske okvire% 2rva dva
pevanja *ovore o pesnikovom p"tovanj" na nebo& " tri naredna& od tree* do peto*& razvijena je
pria o Sataninoj pob"ni i ovekovom pad"& #esto pevanje *ovori o zemaljskoj s"dbini lj"dsko*
roda% C2osvetaD je 'ilozo'ska pesma o tra$enj" istine o ovek"% 3na poinje starim pitanjima i
nedo"mi!ama o ovekovom bi"& o nje*ovoj Cdvostr"koj kolev!iD& nebeskoj i zemaljskoj& zatim
prelazi " nek" vrst" pesnikove d"ovne a"tobio*ra'ije% :"en tajnom o ovek" i nje*ovoj s"dbini&
pesnik se okretao zemaljskim m"dra!ima& rasvetanoj prirodi oko sebe i zvezdanom neb" iznad sebe&
ali sve "zal"d& jer tra$eni od*ovor ni sa koje strane nije mo*ao dobiti% )mesto od*ovora pesnik se
vraa na *lavn" misao iz "voda& o dvostr"kosti ovekove prirode% 3vaj deo sastavljen je od dve
samostalne i konstrasne !eline " kojima se *ovori o dve dijametralno s"protne strane oveka 4 o
telesnoj i zemaljskoj i d"ovnoj i nebeskoj% ) prvoj sli!i ovek& "spavan te#kim snom& okr"$en
privi,enjima& "zal"d $"di za nedosti$nom sreom& bez sna*e da se izrazi na pravi nain% ) dr"*oj
sli!i sve je s"protno1 ovek je CiskraD bo$ansko* "ma& a to nje*ovo nebesko& bo$ansko bie nalazi
istinit izraz " poeziji% 9o tajni koje s" pesnika od poetka m"ile dolazi se poniranjem " "n"tarnj"&
d"ovn" bit& koja je svaena kao iskra bo$ansko* " ovek" ili Cl"a mikrokozmaD tj% svetlost
malo*& ovekovo* svemira i "jedno znak nje*ove pripadnosti vi#em svet"% ) prva dva pevanja misli
iz C2osveteD razvijene s" " oblik" ale*orije o pesnikovom let" " nebo& o nje*ovom p"t" kroz
svemirska prostranstva& sve do najvi#e* neba *de se nalazi bo$anski presto% )z pomo Cl"e
mikrokozmeD pesnik se osloba,a telesni okova i prelee #est pokretni i pet nepokretni nebesa i
sti$e na kristalni bre*% -a tom mest" pesnika privata nje*ov an,eo ranitelj koji *a "vodi " vi#i
kosmos& " ijem se sredi#t" nalazi presto tvor!a% 0o je "jedno i kraj p"tovanja jer se t"& na
najvi#em neb"& nalazi prvobitna postojbina oveka *de s" se " pradavna vremena& pre poetka
zemaljske istorije& odi*rali $alosni do*a,aji koji s" bili "zrok ovekovo* *"bitka neba% 3pis najvi#e*
neba& koji isp"njava *ovoto itavo dr"*o pevanje& sainjen je skoro samo od materijalni
elemenata% 0" s" prekrasni predeli sa !vetnim livadama& vrtovima& poto!ima& razne vrste dra*o*
kamenja% Sve te slike predstavljaj" idealizovan" zemaljsk" prirod"% -a kraj" imamo opis
imaterijalno* kristalno* #atora koji pokriva itav taj prostor " vreme CotdiaD 4 noi% Eator lii na
nebeski svodF kao #to je nebo pos"to zvezdama& tako je Bo* kristalni #ator "krasio svojim visokim
idejama 4 idejom venosti i idejom bo$ansko* stvaranja ili CpoezijeD% 3d tree* pevanja& karakter
pesniko* *ovora se iz osnova menja% ) nain" izla*anja do*a,aja znaajno mesto dobija s!enski
post"pak sa dijalozima i monolozima% 0ree i etvrto pevanje s" razvijeni kao dramski prizoriF obe
s!ene s" statine& " svakoj s" pris"tne samo tri linosti& jedna *lavna a dve sporedne% Alavni
prota*onisti s" Bo* " prvoj odnosno Satana " dr"*oj s!eni& a sporedni likovi s" dva aran*ela&
:iailo i Aavrilo% (zla*anje je prete$no " "pravnom *ovor"& " dijalo*" izme," prota*oniste i
sporedni likova& a " sredi#t" obe s!ene je jedan veliki monolo*& " prvoj Bo*a a " dr"*oj Satane%
+elike monolo*e nalazimo i " naredna dva pevanja& petom i #estom& " oba sl"aja " pitanj" s"
monolozi Bo*a% Alavni prota*onisti epske drame s"1 Bo*& Satana i ;dam i svakom od nji
posveeno je po jedno pevanje (((( 4 Bo*& (+ 4 Satana& +( 4 s"dbina lj"dsko* roda)% )
najopse$nijem& petom pevanj" prikazana je nebeska bitka izme," an,eoski le*iona verni Bo*" i
pob"njeni an,ela& pristali!a Satane% Bo* je tvora! i vladar& stvarala! novi svetova i *ospodar
nebeske dr$ave svetlostiF nje*ova vlast poiva isklj"ivo na injeni!i da on jedini ima sposobnost
stvaranja% ) svatanj" bo$ansko* stvaranja -je*o# odst"pa od Biblije i pribli$ava se antikim
kosmo*onijama% Stvaranje nije bilo samo C" poetk"D& ono se nastavlja i posle poetka i nikada ne
prestaje% -je*ov protivnik Satana je tipian separatista koji podsea na nezadovoljno* 'e"dal!a koji
ne priznaje !entraln" vlast% 3n se ne b"ni protiv Bo*a da *a zba!i sa prestola& ve oe da sa njim
podeli vlast% 0rei prota*onista& ;dam& najmanje je izrazit me," *lavnim j"na!imaF on je prikazan
kao linost izme,"& koja je " poetk" stala na stran" pob"njenika& da bi se pokajao o odl"nom as"
i nap"stio i% ) #estom pevanj" je "kratko izlo$ena biblijska istorija oveanstva od stvaranja zemlje
do pojave Spasitelja% <emlja je stvorena kao privremeno boravi#te lj"di% -a njoj oni provode $ivot "
neprekidnim s"kobima& patnjama& stalno se kolebaj"i izme," dva s"protna prin!ipa 4 dobra i zla&
16
izme," satansko* i bo$ansko* " sebi% 3vaj spev iz*ra,an je na osnov" bo*ate mitsko-reli*iozne i
'ilozo'ske tradi!ije& " nje*a "lazi biblijska knji*a postanja& starozavetni apokri'i& ri#anski
#estodnevi& 2laton& neoplatonizam& Milon ;leksandrijski& jevrejska .abala& bo*"milstvo& 9ante&
novovekovna 'izika itd%
Gorski vijenac napisan je 18?6& a objavljen 18?7% " *odini pobede +"kove re'orme% .ad je o
jezik" re& Gorski vijenac zajedno sa dr"*im -je*o#evim delima predstavlja potvrd" i dop"n"
+"kovo* pro*rama% ) nje*a s" se slili narodni& klasini i romantini elementi& a osim na!ionalni na
nje*a s" delovali i interna!ionalni knji$evni modeli% Gorski vijenac ima dosta zajedniki !rta sa
raznim istorijskim vrstama drame& a slinosti sa *rkom dramom s" najizrazitije% ) podnaslov dela&
na mest" *de se po pravil" imen"je $anr dela& -je*o# je "pisao1 Cistoriesko sobitije pri svr#etk"
B+(( vekaD& ime je dao naznak" kako delo treba svatiti 4 " nje*ovoj prii ne treba tra$iti
izmi#ljeno zbivanje& 'ik!ij"& ona sadr$i a"tentini do*a,aj iz istorije% 3 istrazi pot"ri!a istoriari se ne
sla$" da li je stvarno bila ili nije& me,"tim& " 5rnoj Aori je $ivelo narodno predanje o tom do*a,aj"%
3ko jedno* do*a,aja neveliki razmera i neprivlano* za pesnik" obrad"& kakva je bila istra*a
pot"ri!a& -je*o# je ispleo itav" !rno*orsk" istorij"& opevao najva$nije do*a,aje iz pro#losti& od
vremena -emanjia do kraja B+(( veka& prikazao svakodnevni $ivot 5rno*ora!a& njiove praznike i
sk"pove& narodne obiaje& verovanja i svatanja& prikazao s"sedne narode& 0"rke i :leane% )
Gorskom vijencu na#la s" mesto tri sveta& tri !iviliza!ije koje s" se dodirivale na na#em tl"1 na#a
erojsko-patrijaralna !iviliza!ija iji je najvi#i izraz klasina 5rna Aora& t"rska orijentalno-islamska
!iviliza!ija i zapadnoevropska koj" oliavaj" :leani% )n"tra#nji razvoj Gorskog vijenca je prelaz iz
"spavanosti " b"dnost& iz stanja mirovanja " stanje borbe% 2oetna sit"a!ija je simbolina1 C*l"vo
doba noi& svak spavaD& b"dnost vladike 9anila s"protstavljena je toj op#toj "spvanosti% <avr#na
s!ena sa +"kom :and"#iem ima tako,e simbolino znaenje 4 zamena staro*& istro#eno* or"$ja
novim i sjajnijim je na*ove#taj borbi koje predstoje% 0o s" kontrasne sit"a!ije izme," koji se zbiva
drama " kojoj se re#ava s"dbina 5rne Aore% -arodni kolektiv je sr$ ak!ije% -arod se najpre
pojavlj"je kao kolo& a zatim se razla$e " pojedinane linosti% Eto se likova tie& -je*o#a ne
interes"j" njiova lina pre$ivljavanja& bolovi& radosti& $elje& me,"sobni odnosi i lini interesiF jedina
veza " koj" i on dovodi je njiov istorijski& na!ionalni odnos& jedini interes koji imaj" je op#ti
interes 4 pobeda nad 0"r!ima i na!ionalno oslobo,enje% @inosti se me,"sobno razlik"j" svojim
odnosom prema istoriji pa tek onda svojim linim osobinama% ) tom smisl" se razlik"j" stanovi#te
*lavara& stanovi#te vladike 9anila i stanovi#te i*"mana Ste'anaF prvo izra$ava prin!ip ak!ije& dr"*o
prin!ip s"mnje& tree prin!ip kontempla!ije% Alavari s" nosio!i kolektivno* isk"stva& njiovo
mi#ljenje poiva na tradi!iji& obiaj"% :e," njima se izdvajaj" dva najvea !rno*orska j"naka 4 +"k
:i"novi i +"k :and"#i% :i"novi je olienje !rno*orsko* eroizma& podsea na :ilo#a 3bilia& a
kod :and"#ia s"& pored j"na#tva& na*la#ene i line& emo!ionalne& komine !rte% S"mnja vladike
9anila je dramski pokreta radnje& on "nosi momenat "pitanosti& pita se kakav je smisao borbe i
kakve e biti njene posledi!e% :isao i*"mana Ste'ana predstavlja krajnj" tak" " d"ovnim
naporima linosti Gorskog vijenca da od*ovore na pitanja koja pred nji postavlja istorija%
(stra*a pot"ri!a kao s"dbinsko pitanje 5rne Aore javlja se najpre kao predmet lj"dski
straova& nadanja i $elja& ona je data " snovima& na*ove#tajima& sl"tnjama% 2osle snova dolazi
stvarnost& poetsko vi,enje istorije prelazi " dram"& " kojoj s" " prvi plan istakn"te s"protnosti& pre
sve*a s"protnost " prist"p" izme," *lavara i vladike& t" postepeno sazreva odl"ka o ak!iji% -je*o#a
najmanje zanima sam tok zbivanja% (stra*" pot"ri!a on "op#te ne prikaz"je na s!eni ve je daje
posredno& " izve#tajima *lasnika koji s" #t"ri& sa malo stvarni podataka tako da se dobija "tisak
kao da je pesnik teo da sam krvavi obra"n #to vi#e potisne% <avr#ni prizori speva& iako imaj" "
osnovi jedan istorijski do*a,aj& nis" po svom karakter" ni istorijski ni ak!ioni ne*o 'ilozo'ski% Alavn"
re " njima ima slepi i*"man Ste'an& koji ne "estv"je " ak!iji% ) nje*ovim monolozima istorijska
ak!ija prenosi se na vi#i& 'ilozo'ski plan% .ao dramski spev Gorski vijenac sadr$i razne vrste dijalo*a
kao #to s"1 izve#taji *lasnika sa mesta zbivanja (npr% izve#taji o istrazi na kraj" speva)& satirino-
polemiki dijalo* (kazivanje vojvode 9ra#ka o :le!ima)& 'ilozo'ski dijalo* (" epizodama sa
i*"manom Ste'anom)& *ovori " kojima se iznose s"protna mi#ljenja (npr% monolozi vladike 9anila i
+% :i"novia)& vi#e*lasni *ovor " kojima vi#e li!a rea*"je na isti do*a,aj (npr% sastanak sa
pot"ri!ama)% Sv"da je primetno slabljenje dijalo*a i preno#enje te$i#ta sa dijalo*a na monolo*% )
velike monolo*e spadaj" monolozi vladike 9anila i i*"mana Ste'ana& a njima se mo$e pridr"$iti i
prva pesma kola% 3ni se javljaj" " najkritinijim tren"!ima& na prekretni!ama zbivanja% ) nain"
obrade preovla,"je lirski post"pak% (storijske injeni!e ili motivi iz epske poezije *r"pi#" se oko
odre,eno* lirsko* motiva% ) *ovorima j"naka ima niz motiva razvijeni " kratke pripovedne pesme
(o otmi!i ="$e .asanove& o snai ;n,eliji i dr)% Samostalnost delova je bitno obele$je str"kt"re
Gorskog vijenca% 2ojedine s!ene del"j" kao potp"no zaokr"$ena dela (npr% epizode vojvoda 9ra#ko
17
" :le!ima& svatovi& sestra Batrieva)& dr"*e te$e ka osamostaljivanj"% Gorski vijenac je " stvari
!elina sastavljena od !elina& nje*ovi delovi s" kako na plan" *ovora tako i na plan" radnje tematski i
kompozi!iono sasvim zaokr"$eni i $anrovski jasno odre,eni% ) *ovor" linosti speva nazir" se
razliite vrste lirski !elina1 lj"bavne& patriotske& 'ilozo'ske& opisne& "moristike pesme& ode&
imne& ele*ijeF " kazivanjima j"naka nalazimo tako,e mno#tvo narativni !elina& pria " malom& od
realistiki i "morostiki do erojski i 'antastini% -a plan" radnje postoji vi#e samostalni
dramski !elina& drama " malom1 satirini dijalo* (vojvoda 9ra#ko " :le!ima)& politika komedija
(svatovi)& tra*edija " malom (oplakivanje Batria)& realistika komedija iz narodno* $ivota (pop :io
i la$na ve#ti!a)% Gorski vijenac je ispevan " epsko-dramskoj 'ormi i pro$et bo*atim lirizmom% Lpsko
je " na*la#enoj narativnosti (pripovedanje kome pribe*avaj" *lavni j"na!i)F dramsko je "
spolja#njoj str"kt"ri dela1 sve je dato " replikama i dijalo*" (s!enska 'orma)& a lirsko " oseanjima&
raspolo$enjima& re'leksijama%
>A0A KOSTI
2oslednji veliki pesnik me," srpskim romantiarima @aza .osti (18?1-191/) spada "
najneobinije linosti " srpskoj poeziji po bizarnom& ek!entrinom pona#anj" " $ivot" i stvaranj"%
=odio se " .ovilj" (Baka)& *imnazij" je zavr#io " -ovom Sad"& a prava " 2e#ti% (nae& bio je jedan
od najobrazovaniji knji$evnika to* doba1 znao je *rki& latinski& nemaki& 'ran!"ski& en*leski& r"ski i
ma,arski jezik% 8itao je antike pis!e i 'ilozo'e& " prvom red" Gomera& Lsila i Geraklita% (nteresovali
s" *a jo# i 9ante& Aete& mitolo*ija i estetika% @aza .osti je i prvi na# #ekspirolo*& na# najznaajniji
prevodila! Eekspira " B(B vek"%
) svom $ivot" i rad" on je& kao i dr"*i vodei predstavni!i romantiarski *enera!ija&
pres"dno obele$en idejama i te$njama svo* doba% ) mladosti bio je jedan od prvaka omladinsko*
pokreta& "esnik na omladinskim sk"p#tinama& ideolo* )jedinjene omladine srpske% ) poznim
*odinama& razoaran " na!ionalne i dr"#tvene ideale svoje *enera!ije& on se odvojio od napredno*
pokreta i "#ao " tabor konzervativa!a% Bio je to jedan od razlo*a #to je srpska javnost iz osnova
promenila odnos prema njem"% 3d nekada omiljeno* omladinsko* pesnika postao je omra$ena i
odbaena linost% Alavni razlozi to* sveop#te* odba!ivanja bili s" politika i knji$evnost& a ovom
dr"*om najvi#e je doprinelo to #to je .osti "dario na dve srpske knji$evne svetinje 4 na Branka i na
<maja%
.osti je poeo da pi#e stiove rano& jo# kao ,ak *imnazije& krajem H/-ti *odina& a 6/-ti
on je& "z <maja i 7ak#ia& najistakn"tiji srpski pesnik% (z to* razdoblja potie najvi#e nje*ovi
pesama% 3d sredine 7/-ti do smrti napisao je mali broj pesama& navi#e pri*odni i "*lavnom manje
znaajni% 2esnik i je nazvao Cpozni!amaD% ;li& " kr"*" Cpozni!aD s" neke od nje*ovi
najznaajniji pesama& izme," ostali i nje*ova poslednja i najpoznatija pesma Santa Maria della
Salute% 2osle pesama po znaaj" dolaze drame% -apisao je tri drame na srpskom i jedn" na
nemakom% 0o s"1 Maksim :rnojevi& Pera Segedinac i Gordana ili uskova ljuba% 2isao je knji$evne i
pozori#ne kritike& eseje o raznim knji$evnim i neknji$evnim temama& estetike i 'ilozo'ske rasprave 4
)snovi lepote u svetu s osobitim obzirom na srpske narodne pesme& )snovno naelo ; kritiki uvod
u optu 3ilozo3iju i velika mono*ra'ija ) #ovanu #ovanoviu .maju koja ima pop"laran naziv Knjiga o
.maju%
) svojoj poeziji& kao i " $ivot"& @% .osti je stalno odst"pao od svakodnevno* i "obiajeno*%
-je*ov odnos prema narodnoj poeziji sasvim je razliit od odnosa dr"*i romantiara% 3n je smatrao
da je narodna poezija najvi#i izraz na#e* narodno* d"a& da je " njoj sadr$ano ne samo na#e
poimanje j"na#tva ne*o i na#a svatanja pravde& morala& lepote& i da na tim osnovama treba
stvarati kako srpsk" poezij" tako i na!ionaln"& srpsk" estetik"% ;li& " nje*ovoj poeziji nema
podra$avalako* odnosa prema narodnoj poeziji& " em" se on bitno razilazi sa Brankom i <majem&
a pribli$ava ranim romantiarima +"k" i -je*o#"%
2olazn" tak" " .ostievom svatanj" poezije ini nje*ovo "enje o pesnikom zanos"%
Stanje pesniko* zanosa po njem" nije ni san ni java ne*o ne#to tree& ne#to izme,"% 0o je stanje "
kojem se "kr#taj" san i java& ma#ta i raz"m& misli i oseanja& ra!ionalno i ira!ionalno& realnost i
'antazija% 7edino " stanj" pesniko* zanosa pesnik mo$e da stvara po zakonima lepote% 2esniki
zanos je individ"alan i ne treba *a poistoveivati sa na!ionalnim& politikim& so!ijalnim ili bilo kojim
dr"*im kolektivnim zanosom% Smatrao je da izme," prolazno* narodno* zanosa i veno*& iskonsko*
pesniko* zanosa nema nie* zajedniko* i da s" to s"protnosti koje se me,"sobno isklj""j"% )
tom pitanj" do#lo je do razila$enja .ostia i <maja% .ostieva Knjiga o .maju " !elini se zasniva na
razli!i izme," te dve vrste zanosa% .osti smatra da je <maj " znaajnom del" svo* pesni#tva& pre
sve*a " satirinim i politikim pesmama& podle*ao narodnom zanos" i zbo* to*a zanemario istinski
pesniki zanos% 3va knji*a napisana je povodom jedno* .ostievo* *ovora o <maj"& prilikom
18
proslave pedeseto*odi#nji!e <majevo* pesniko* rada% 2rema podnaslov" koji je sam .osti dao& "
knjizi se *ovori o <majevom pevanj"& mi#ljenj" i pisanj"& kao i o nje*ovom dob"% ;li& knji*a sadr$i i
ne#to vi#e1 ona *ovori o pevanj" i mi#ljenj" "op#te i& " po*led" predmeta o kome raspravlja& ona se
mo$e "zeti kao svojevrstan pandan "venom lank" Svetozara :arkovia 4 Pevanje i miljenje%
2isana je veim delom " oblik" dijalo*a sa 'iktivnim protivnikom i daje ronolo#ki pre*led <majevi
zbirki pesama i o!en" pojedini pesama iz ti zbirki% )poredo sa tim& " njoj se priaj" i razne z*ode
iz $ivota oba pesnika& prave se razne di*resije " oblasti istorije& politike& psiolo*ije i lini odnosa&
kao #to se vrlo esto i vrlo mno*o *ovori i o pesnikom stvaranj" i pesnikoj ve#tini% .re"i se
ronolo#kim p"tem& .osti vrlo esto skrene sa p"ta& i tako pravi spoj knji$evne st"dije i memoara&
poetike i retorike& 'ilozo'sko* raspravljanja i askanja% 3t"da s" neki knji$evni kritiari t" nje*ov"
knji*" $anrovski svrstavali as " komedij"& as " dram"& as " roman& ali svi s" se manje-vi#e
sla*ali da je ovo jedna neobina knji*a% ) !eloj knjizi pris"tan je ironizatorski ton koji se javlja ne
samo povodom <maja i nje*ovi pesama& ne*o i povodom knji$evne p"blike ono* doba& povodom
pop"larni& a prizemni svatanja knji$evnosti i posebno poezije% 2o#to je najpre dao istorijat svoji
prvi s"sreta sa <majem " redak!iji novosadske (anice& .osti odma razvija svoj" osnovn" tez"1
da je <maj ro,eni pesnik "milni& pitomi& ne$ni i dirljivi pesama& oznaen kao Cslav"jD& a da je&
silei sebe& teo da b"de CzmajD tj% pesnik ratoborni& #aljivo-satirini& pri*odni i retorini
pesama% .osti ka$e da je C<maj pro*"tao slav"jaD& a ovaj se samo ponekad no" iskrade iz
zmajevo* $drela da bi otpevao ponek" Cslav"jank"D% -a toj s"protnosti izme," <majeve
Cslav"janskeD i CzmajevskeD prirode pevanja iz*ra,ena je knji*a% 9ok pesme prve *r"pe pripadaj"
najvi#em ran*" poezije (tzv% Cslav"jankeD)& pesme dr"*e *r"pe "metniki s" bezvredne& jer s"
proistekle iz neprijateljsko* oseanja ili iz la$ni emo!ija% =aspravljanje o ne*ativnim stranama
<majeve poezije prote$e se na sve njene aspekte1 na tem"& na emo!ij"& na izraz i na smisao%
2ovodom ti pesama .osti e razviti svoj" ne*ativn" teorij" poezije& teorij" o tome #ta nije i #ta ne
mo$e biti pesma i kakva pesma ne sme biti ako oe da b"de pesma% -e*iraj"i& pre sve*a& politiki
an*a$man " poeziji& on t" tez" potkreplj"je i primerom na!ionalni imniF sve imne s" ispevali
slabi pesni!i% 9r"*a .ostieva ne*iraj"a teza bila je da se bez inspira!ije& bez Cpesniko* zanosaD
ne mo$e ispevati dobra pesma% .od <maja je .osti nalazio dosta pesama koje s" ispevane bez
inspira!ije 4 pri*odne& patriotske& satirine i #aljive& kod koji se ne osea Cpesniki zanosD ne*o
Crazmi#ljanjeD% .osti" se ne dopada ni "vena <majeva pesma Moja poezija& jer je moralizatorska&
po"na i raz"mska% 0rea ne*iraj"a teza je jezik " <majevoj poeziji% .osti smatra da " <majevim
pesmama ima dosta jezike aljkavosti i lo*iki po*re#aka& koje dovode " pitanje nje*ovo
poznavanje jezika i nje*ov pesniki izraz% .ao ni*de dr"*de& .osti je " ovoj knjizi "stao protiv
pra*matine& pro*ramirane& ra!ionalne& "tilitarne poezije% 9ok je na jednoj strani smatrao da pesnik
ne mo$e bez 'ilozo'ije jer m" ona poma$e da pronikne " tajne bia& na dr"*oj strani on je isti!ao da
Cpesnik nije lo*iar& naroito lirski pesnikD& da je Cnelo*inost "pravo osobina lirske poezijeD% 0ra$ei
lo*in" pravilnost i jasnost& .osti je odst"pao od svo* stava da Cre'leksija& razmi#ljanjeD #teti
poetskom Czanos"D% (z isti razlo*a on je jo# ranije dolazio " s"kob sa Svetozarem :arkoviem i
8erni#evskim% 2olemisao je sa njiovim idejama da poezija treba da se podvr*ne stvarnosti& da sl"$i
politi!i i na"!i i branio iskonsko pravo pesnika na snove i 'antazij"% Knjiga o .maju svaena je kao
svojevrsna apolo*ija poezije i za"zima iz"zetno znaajno mesto " na#oj knji$evnosti% -i " jednom
na#em del" nije sa vi#e odl"nosti i doslednosti zast"pana ideja o a"tonomiji poezije& o prav"
pesnika da stvara oslobo,en svi spolja#nji prin"da& sl"#aj"i samo svoj "n"tra#nji *las% ;li& ta
teorijska komponenta zaz"zima srazmerno malo teksta " knjizi% :no*o je manje "spelo ono #to je
*lavno " knjizi 4 rasprava o <majevoj poeziji& iako i t" ima izvanredni zapa$anja i analiza% -a#a
kritika& i onda#nja i dana#nja& o!enjivala je na razne naine t" $anrovski ma#tovit" knji*"& koja je
svojevremeno odjekn"la kao pravi knji$evni skandal% .ritiar Slobodan 7ovanovi je " svom prikaz"
istakao kao posebn" odlik" knji*e njen" komin"& pozori#n" stran"& kao i dijalo#k" 'orm" " kojoj je
najveim delom napisana (kao& "ostalom& i dr"*e .ostieve rasprave i eseji)& tako da smo kao
rez"ltat dobili vi#e knji$evn" komedij" ne*o prav" knji$evn" rasprav"% ) sredi#t" te komedije s"
dve linosti& dva pesnika& onaj o kome se pi#e i onaj koji pi#e& ali " nj" je "klj"eno i mno#tvo dr"*i
li!a%
.osti je majstor pro*ramski pesama& pesnik poetika% 3n se sv"da dotie pitanja prirode
pesniko* stvaranja1 " pesmama& dramama& esejima% 2esma Postanak pesme *ovori o p"tevima
ra,anja pesme% ;li& najslavnija nje*ova pesma poetika je Me-u javom i med snom% -jenim
naslovom .osti je dao osnovn" 'orm"l" svoje poezije& ili& jo# #ire& srpsk" 'orm"l" pesniko*
stvaranja "op#te% <a razlik" od Postanka pesme i veine nje*ovi pesama& koje s" slo$ene&
zamr#ene i nejasne& ova pesme se odlik"je jednostavno#" kompozi!ije i izraza% ) njenoj osnovi je
kontrast svojstven romantiarskom po*led" na svet% :otivima sp"tanosti& o*ranienosti&
19
"skraenosti s"protstavljeni s" motivi e$nje za beskrajem i slobodom% -jen naslov-re'ren sadr$i
misao o poeziji kao b"dnom sanjanj"& kao stvaranj" snova na javi& misao koj" e .osti skoro ?/
*odina kasnije na#iroko i nad"*ako razviti " svojoj Knjizi o .maju%
.osti je "*lavnom pesnik d"ovne& 'ilozo'ske inspira!ije& #to *a pribli$ava ranim
romantiarima -je*o#" i :il"tinovi"& a odvaja od pozni romantiara& svoji savremenika% -je*ova
poezija nije poezija sr!a i oseanja& ve poezija d"a i ma#te& poezija lo*osa% 0akav stav je razorno
delovao na tradi!ionaln" brankovsko-zmajevsk" ispovedn" lj"bavn" lirik"& " kojoj je imao najmanje
"spea% 2ostoje ipak iz"ze!i% :e," nje*ovim najranijim pesmama koje pripadaj" lj"bavnoj poeziji
izdvaja se laka& jednostavna Srpkinja% 0a pesma je spoj rodolj"bivo* i lj"bavno* oseanja& ideala
dra*e i ideala narodnosti% 0o i nije prava pesma lj"bavi ve prevasodno pesnika povala srpskoj
devoj!i% 9r"*i iz"zetak je Santa Maria della Salute 4 velika& jedinstvena pesma o lj"bavi& jedna od
najvei pesama te vrste " itavoj srpskoj poeziji% 3na nije potekla iz pesnikove mladosti ve se
pojavila me," Cpozni!amaD& na izmak" $ivota& kao nje*ova poslednja pesma% @j"bav " pesmi nije
samo oseanje ne*o mno*o vi#e od to*a& ona je osnovni prin!ip lj"dsko* $ivota i kosmiko*
poretka% 2esma poinje kao pokajnika molitva& *re za koji se pesnik kaje nije moralni ne*o
estetski% @epota& kao jedini apsol"t kojem je sve dr"*o podre,eno& javlja se " pesmi " tri oblika1 kao
aritektonska lepota !rkve& kao telesna i d"ovna lepota idealne dra*e i kao bo$anska lepota
vasione% @j"bav kao osnovni nain sl"$enja lepoti omo*"ava pesnik" da se d"ovno "zdi*ne od
nesavr#eno* do savr#eno*& od zemaljsko* do nebesko*%
( " rodolj"biv" poezij" .osti je "neo nov ton i prist"p% 3n je " svojim najboljim rodolj"bivim
pesmama napredovao od romantiarsko* omladinsko* od"#evljenja ka "zdr$anijem i kritinijem
odnos" prema na!ionalnim idolima ili je te$io da narodn" borb" izrazi " "niverzalnim simbolima& da i
t" ostvari svoj ideal& "kr#tanje domae* i strano*% +r"nski izraz .ostieve na!ionalne eroike
nalazimo " #adranskom Prometeju& jednom od dve nje*ove velike prometejske pesme% ) njoj je
opevao do*a,aj koji je "zb"dio itav" srpsk" javnost& krivo#ijski "stanak protiv a"strijske "prave%
Svoj najosobeniji izraz .osti je ostvario " pesmama misaono-'ilozo'sko* karaktera i
kosmike inspira!ije% 3n je izraziti kosmiki pesnik i " tome bli$i -je*o#" i :il"tinovi" ne*o
pripadni!ima svoje *enera!ije% .osmika dimenzija naroito je pris"tna " #adranskom Prometaju i
Santa Maria della Salute% ) njima se preplie mitsko sa 'ilozo'skim& antiki simboli sa ri#anskom
ikono*ra'ijom% ) pesmama sa biblijskim motivima& simbolima i predstavama iz Staro* i -ovo*
<aveta ozbiljni& sveani ton se *"bi& a do izra$aja dolazi te$nja ka bizarnom& kominom&
parodijskom% 2arodijsko najvi#e dolazi do izra$aja " pesmi Stvaranje sveta% Bo* je " njoj
predstavljen kao veliki nebeski kova koji od svo* bla*a pravi s"n!e& zvezde& mese!& zemlj"&
nebeski svod% -ajd"blji izraz svo* pesniko* "mora .osti je dao " velikoj pesmi Spomen na
uvarca% ) njoj je pesnik povezao sveano i 'amilijarno& misaonost i komik"& 'antazije i stvarnost% )
*l"vom pononom tren"tk"& na prelaz" iz stare " nov" *odin"& pojavlj"je se pesnik" d"& tanije
kost"r premin"lo* .oste ="var!a% 5ela pesma razvija se kao raz*ovor izme," dva prijatelja koji je
dat " pol"#aljivom-pol"ozbiljnom ton"% Sme "lazi " sve motive& od 7evan,elja do lika idealne dra*e
i njeno* seanja na "mrlo* dra*o*%
.ao prete$no objektivno orijentisan pesnik& @% .osti je vi#e od ostali romantiara bio
predodre,en za d"$e pesme na 'ilozo'skoj ili epskoj osnovi% ) epsko-lirskim $anrovima prema#io je
dr"*e romantiarske pesnike% -je*ove romantine poeme 0ur-evi Stupovi& Preljubnica i Samson i
(alila daleko nadilaze =adievieve i 7ak#ieve pok"#aje " istom $anr"% .osti je zajedno sa
7ak#iem tvora! na#e romantiarske drame% 3n je teo da na temelj" narodne poezije stvori na#"
na!ionaln" dram"& sa na!ionalnim temama% <a najznaajnij"& Maksim :rnojevi& tema je "zeta iz
poznate narodne pesme 'enidba Maksima :rnojevia% 9r"*a .ostieva tra*edija& Pera Segedinac& je
istorijska drama politike inspira!ije% 0ema je srpsko-ma,arska pob"na protiv ;"strije& "*"#ena "
samom zaetk"% 0rea .ostieva drama Gordana& ra,ena po motivima "skoke pesme "juba &ajduk+
,ukosava& je vid erojske komedije%
JOVAN D1?I
) srpskoj poeziji " poslednje dve de!enije B(B veka& posle smrti +ojislava (lia& od mla,i
pesnika najistakn"tije mesto za"zimaj" nje*ovi "eni!i ;leksa Eanti i 7ovan 9"i% 3ni e samo "
prvoj 'azi biti vojislavov!i da bi " kasnijem razvoj" otkrili nove "zore koji e naroito " 9"ievom
sl"aj" biti novi& prekretniki i od pres"dno* znaaja za dalje tokove srpske poezije% 9"i je& za
razlik" od Eantia& svo* dr"*a iz mladosti& najvee* poklonika zaviaja i rodne *r"de& bio opsedn"t
svetom& naroito <apadom%
7ovan 9"i (187?-19?>) je ro,en " 0rebinj"& zavr#io je tr*ovak" #kol" " :ostar"& a zatim
"iteljsk" #kol" " Sarajev" i Sombor"F po#to je diplomirao radio je kao "itelj% 2reokret " nje*ovom
20
$ivot" nastaje kada je nap"stio :ostar i oti#ao na st"dije " 6enev"% <avr#iv#i st"dije& do#ao je "
Srbij" *de je st"pio " sl"$b" :inistarstva inostrani poslova i "#ao " diplomatij"% 9o 2rvo* svetsko*
rata i izme," dva rata vr#io je razne poslove po raznim evropskim prestoni!ama% 2o izbijanj"
9r"*o* svetsko* rata pre#ao je " ;merik" *de je "mro%
) nje*ovom rad" mo*" se izdvojiti tri *lavne 'aze1 prva& vojislavovska& do odlaska " 6enev"&
" kojoj se razvija " okvirima domae pesnike tradi!ijeF dr"*a& parnaso-simbolistika& do 2rvo*
svetsko* rata& " kojoj on radikalno raskida sa pretodnom 'azom i stvara pod "ti!ajem 'ran!"ske
poezije& te$i da posti*ne savr#enstvo " 'ormi i izraz"F trea& postsimbolistika 'aza& od 2rvo*
svetsko* rata pa nadalje& " kojoj je dosti*ao misaon" i "metnik" zrelost%
9"ieve knji*e izlazile s" sporo& " velikim intervalima% -je*ova prva zbirka je Pesme% 0a
knji*a predstavlja 9"ia na prelaz" izme," prve i dr"*e 'aze% 2reovla,"je rani 9"i& iz vremena
pre odlaska na <apad& koji je jo# sav pod "ti!ajem <maja i (lia% -ajd"$a pesma " zbir!i #esenje
melodije posveena je +ojislav" (li"% ) prvoj zbir!i do#la je do izra$aja jo# jedna tematska i stilska
!rta& zajednika i romantizm" i vojislavizm" 4 orijentalizam% Svoje lj"bavne te$nje rani 9"i
izra$ava " istonjakom ambijent"& preko $enski likova m"slimanski pesnika& ideal $enske lepote
je @ejila% 0" poezij" mladosti pesnik e potom potp"no odba!iti% Sve ono #to je nosilo tra*ove <maja
i (lia& romantike i vojislavizma& nestae iz nje*ovi kasniji knji*a% ) prvoj zbir!i nalaze se i pesme
novo* 9"ia koji se ra,ao posle odlaska na <apad& o em" svedoi !ikl"s C7adranski sonetiD& potom
jedna od nje*ovi najpoznatiji pesama .alazak sunca i neke dr"*e% 9r"*a zbirka& karakteristina
za 9"iev" dr"*"& parnasistik" 'az"& sadr$i ono #to je pre$ivelo iz prve i stro*i izbor pesama
nastali " me,"vremen"& ona donosi neke od nje*ovi *lavni pesniki !ikl"sa1 CSenke na vodiD&
C7adranski sonetiD& C9"brovake poemeD& C9"#a i noD i C2lave le*endeD& koji e ostati " konanoj
redak!iji& ali i !ikl"s C;ntiki motiviD sa poslednjim odje!ima +ojislava koji e kasnije biti odbaen%
.onan" redak!ij" dao je " svojim Sabranim delima& #to je istakao " kratkoj "vodnoj napomeni1 C)
ove etiri sveske pisa! je konano redi*ovao svoje dosada#nje !elo pesniko deloD% 0ime se on
odrekao sve*a ostalo* #to je do tada napisao a #to nije "#lo " nje*ov konani& antolo*ijski izbor%
0ako je stvoren 9"iev kanon Sabrani& dela " koji s" kasnije "kazila nje*ova prozna dela1 zbirka
p"topisa Gradovi i &imere& 1lago cara adovana& a post"mno s" im pridodata Staza pored puta&
Moji saputnici& #utra sa "eutara i Gro3 Sava ,ladisavljevi% 2oslednja zbirka pesama "irika objavljena
je " ;meri!i%
2okretaki prin!ip " 9"ievom pesnikom razdoblj" je te$nja ka savr#enstv"& stvaralaka
samodis!iplina& nadila$enje dosti*n"to*& #to se ispoljilo " dvostr"kom smisl"1 prema ve objavljenim
pesmama& kojima se neprestano iznova vraao& menjao i& popravljao ili sasvim odba!ivao& i prema
novim pesmama& " kojima je nastojao da b"de besprekoran& da pro#iri ranije vidike i otkrije nove
simbole% ) stvari& 9"i spada " one pesnike koji s" !elo* $ivota pisali samo jedn" knji*" poezije%
Svaka nova zbirka je samo novo izdanje& nova verzija te knji*e& nepotp"na i nesavr#ena& koja e "
sledeem izdanj" biti delimino ili sasvim porekn"ta i zamenjena novom& savr#enijom verzijom%
2ojedinane pesme ne pojavlj"j" se " njoj same za sebe ve se slivaj" " !ikl"se sa karakteristinim&
tematskim naslovima& a !ikl"si se sla$" " vee !eline knji*e& koji ima etiri1 C2esme s"n!aD&
C2esme lj"bavi i smrtiD& C5arski sonetiD i C2lave le*endeD%
9"ieva poetika je poetika veliki tema% @iriar& po nje*ovom mi#ljenj"& mo$e postati veliki
pesnik samo onda kada b"de kazao velike istine o trima najveim i naj'atalnijim motivima $ivota i
"metnosti1 o Bo*"& o lj"bavi i o smrti% 0a pro*ramska opredeljenost obele$ila je !elo nje*ovo delo%
.od 9"ia se stalno osea napor da b"de na visini zadatka koji je sebi postavio& da o velikim
stvarima peva na nain veliko* pesnika% 0o se ispoljava " isti!anj" veliki& s"dbinski tema "
naslovima pesama i !ikl"sa i " pesnikovom nastojanj" da " svakom& ak i najbeznaajnijem detalj"
vidi ne#to iz"zetno& s"dbinsko& stra#no% (z to* osnovno* stava proizilaze i dr"*a svojstva 9"ieve
poezije1 njena nekonkretnost& nedostatak neposrednosti& te$nja ka "zvi#enom sti" i sveanoj&
patetinoj dik!iji% 0e sklonosti najmanje s" po*odovale lj"bavnoj liri!i koj" je ne*ovao naroito "
prvoj i dr"*oj 'azi% -je*ova lj"bavna lirika bila je " svoje vreme mno*o valjena i ona m" je donela
slav" veliko* pesnika& ali danas vi#e padaj" " oi njeni nedosta!i% 9"i nikada ne peva o nekom
konkretnom lj"bavnom do$ivljaj"& o nekoj konkretnoj $eni& ne*o "vek o $eni kao takvoj& o lj"bavi
kao takvoj% (z nje*ove poezije i#ezava jedan od *lavni likova ranije i tada#nje srpske poezije 4 lik
idealne dra*e% )mesto nje pojavlj"je se $ena& Cbo*inja oola i prekaD& koja nosi " sebi Cvi#e zakon
sveta ne*o zakon sr!aD% 3na " pesnik" pob","je vi#e re'leksije o lj"bavi& $ivot" i smrti ne*o
oseanja% @j"bav je kod nje*a nestvarna& apstraktna& izmi#ljena& pre literarno ne*o stvarno
oseanje& vi#e velika tema ne*o stvarni do$ivljaj% -je*ova najosobenija lj"bavna pesma nes"mnjivo
je .alazak sunca% 2esma se zasniva na neobinoj dosetki1 dok zalazi s"n!e& pesnik misli na
nepoznat" $en" na dr"*oj obali mora& koja je i sama " tom istom tren"tk" sva ob"zeta lj"bavlj"
21
prema njem"& tako,e nepoznatom% 7edan tradi!ionalni motiv& lj"bav pesnika prema nepoznatoj&
preokren"o se " svoj" s"protnost& " lj"bav nepoznate prema pesnik"% ) pesmi nije toliko bitan san
o lj"bavi& niti ak lj"bavna e$nja& koliko je va$na potreba da se $ena "zdi*ne& da se prika$e "
kraljevskom sjaj"% 0aj poriv "skla,en je sa pejza$om tj% sa dva kontrastna pejza$a 4 jedno* na
domak" mora& " kome pesnik *radi svoj san i dr"*o*& daleko*& Cpreko trij" moraD& sa zna!ima
drevne k"lt"re " kome nepoznata t"*"je za njim% .asnije je 9"i sve manje pisao lj"bavne pesme&
ali se isti" neke pop"t Pesme ljubavi& Pesme sutona& Pesme tiine& Pesme umiranja%%%
0e$nja ka iz"zetnom i velelepnom ispoljila se " 9"ievim rodolj"bivim pesmama (!ikl"si
C:oja otad$inaD i C5arski sonetiD nastali za vreme balkanski ratova i 2rvo* svetsko* rata)% 9"i je
iz rani pesama odba!io dve k"lt"rnoistorijske projek!ije t",i tradi!ija& orijentaln" i antik"%
3snovni pojmovi nje*ove rodolj"bive lirike s" slava& pobeda& zastave& !ar i !arstvo% 0on je svean i
"zvi#en% -je*ova *lavna rodolj"biva pesma je *imna pobednika& a nje*ov *lavni na!ionalni j"nak
!ar 9"#an 4 pobednik& imperator& osvaja& zakonodava!% 3 !ar" 9"#an" pevaj" C5arski sonetiD& "
sredi#t" pa$nje nis" ratovi i osvajanja1 sve velike pobede s" ve izvojevane i !arstvo je dosti*lo
p"n" mo% ) veini pesama se osea te$nja ka prekomernosti& pre"veliavanj"F i veliine koje se
odre,"j" prostornim i vremenskim merama s" prekomerne% 0a iperboliza!ija kao i neka dr"*a
svojstva ovi soneta poti" iz epske slike srednje* veka%
3d srednjovekovne Srbije 9"i" je mno*o bli$i i poznatiji renesansni i barokni 9"brovnik%
5ikl"s C9"brovake pesmeD& zajedno sa C7adranskim sonetimaD& predstavlja najvei domet 9"ieve
dr"*e& parnasovske 'aze% 0o je sk"pina od 9 narativni pesama " kojima s"& sa izvanrednim
oseanjem za ambijent& dati do*a,aji& prizori& itava mala *alerija likova iz staro* 9"brovnika% )
ovim pesmama ima povi#enosti " ton"& otmenosti i sjaja iz nje*ovi lj"bavni pesama& ali " njima
ima i nee*a #to ponajvi#e nedostaje nje*ovoj poeziji 4 le$ernosti& ironije& "mora% C9"brovake
pesmeD otkrivaj" 9"iev izrazit smisao za objektivn"& narativn" poezij"%
+i#e ne*o lj"bavi i rodolj"bivi pesnik& 9"i je pesnik prirode% -a tom podr"j" nje*ov razvoj
ide od deskriptivno* ka misaono-simbolinom nael"% 9eskrip!ije ima najvi#e " pesmama raniji
perioda& posebno " !ikl"s" C7adranski sonetiD% (ako je "z svaki od 1> soneta naznaio mesto na koje
se odnosi& 9"i " stvari ne te$i toliko da opi#e stvarne predele koliko da izrazi odre,ena Cstanje
d"#eD% ) njima preovla,"je spokojstvo& pomalo melanolino raspolo$enje& more je "vek tio&
"sn"lo& nebo naje#e nono ali vedro& zvezdano& meseina obasjava "samljene predele& bez lj"di%
2red nekim slikama stoji pesnik& zami#ljen& "pitan& dr"*e s" date objektivno& bez pris"tnosti
pesnika% ) kasnijim pesmama opisi prirode se dekonkretiz"j"& "n"tra#nji prostori se s"$avaj"&
smanj"je se "deo ne samo desktiptivni ne*o i emo!ionalni elemenata& a pojaava se "deo misli i
simbola% .rajnji izraz to* pro!esa s" pesme-simboli " kojima s" dati izdvojeni detalji& prizori ili
predmeti iz prirode1 opisi spolja#nje* iz*leda stvari s" samo povod da se istakn" d"blja& nevidljiva
znaenja% 0akve s" pesme Morska vrba& .imski pastel& naroito antolo*ijska pesma #ablanovi%
Lmo!ionalna napetost " njoj se ostvar"je nevidljivom vezom izme," jablanova i "streptalosti
pesnikove d"#e% ) pesmama prirode koje preovla,"j" " poslednjoj 'azi 9"ievo* pevanja& naroito
" !ikl"sima C7"tarnje pesmeD& C+eernje pesmeD i CS"nane pesmeD& " kojima noviji kritiari vide
najvei domet 9"ieve poezije " !elini& nis" najva$nije ni slike iz prirode ni stanja d"#e& ne*o misli i
simboli% ) tim kr"*ovima s" neke od nje*ovi najlep#i pesama1 1or& 1ukva& Mravi& Suncokret&
,etar& No%%% :isaonost je bitna komponenta 9"ieve poezije& pris"tna " nje*ovim pesmama od
poetka& ali najvi#e izra$ena " treem period"% Smatrao je da je lirika najvei stepen meta'izike& a
da je lirski pesnik 'ilozo' koji ide do krajnje *rani!e trans!edentno* i op#te*% 0e$io je da izrazi
najd"blje meta'izike treptaje lj"dske d"#e i od pomodno* svetsko* pesnika preobra$ava se "
pesnika 'ilozo'a% ) misaonim pesmama Srce& .avet& Krila& .aborav pesnik je izrazio ovekov"
"samljenost& lj"bav& te$nj" ka visinama& reli*iozn" $"dnj"& pomirenost sa smr"%
;ko privatimo podel" pesnika na klasi!iste i romantiare& 9"i bi& kao i nje*ov prvi "itelj
+ojislav (li& nes"mnjivo pripadao ovim prvim& samo #to nje*ovi koreni nis" antiki kao (lievi& ne*o
romanski% (liev stil je kitnjast& ponekad taman& a 9"iev je "vek jednostavan& jasan& pre!izan&
ekspli!itan% -je*ov omiljeni oblik je sonet& tvorevina koja je romanska& renesansna i mediteranska&
obli!i stia koje je naje#e koristio s" jedanaestera! i dvanaestera!& oba pozajmljena iz 'ran!"ske
poezije%
9"ieva proza& mno*o obimnija od poezije& ostala je ipak " njenoj sen!i% ) prozi se nije
o*ledao " pripovednim vrstama& nije pisao pripovetke i romane& ostvario se " *raninim 'ormama1
p"topis"& 'ilozo'skim esejima& knji$evnoj kriti!i i esejisti!i& istoriji& "metnikoj kriti!i& p"bli!isti!i%
-je*ovo najpoznatije prozno delo Gradovi i &imere& zbirka od 1/ p"topisa iz razni zemalja& stvaralo
se " tok" ?/ *odina% ) njima nema nie* dok"mentarno*& reportersko*& 9"i ne pria samo o
svojim p"tovanjima& ne pr"$a p"topise " "obiajenom smisl" rei& nje*ova pisma s" pravi p"topisni
22
eseji " kojima se knji$evna i k"lt"rna istorija preplie sa poetskim slikama zemalja& *radova&
naroda% .ao p"tnik& 9"i je zaok"pljen planinskim visovima i evropskim kontinentalnim
metropolama kao #to je 2ariz ili 6eneva i jo# vi#e mediteranskim *radovima i predelima% -ajbli$i m"
je elenski svet& zatim (talija& Epanija& 2alestina& L*ipat% ) svim zemljama pesnik neposredno
do$ivljava prirod" i tra$i tra*ove pro#losti da bi posredstvom nji "spostavio d"ovni kontakt sa
istorijom i k"lt"rom t",i naroda i zemalja% Gradovi i &imere s" prozni pandan 9"ievoj knjizi
pesama jer " njima nalazimo iste teme& iste preok"pa!ije& isto savr#enstvo 'orme i stila kao i "
pesmama%
9r"*a 9"ieva dela s" knji*a 'ilozo'ske proze 1lago cara adovana& zbirka moralni eseja
#utra sa "eotara& knji*a istorijski o*leda Staze pored puta& velika mono*ra'ija Gro3 Sava
,ladisavljevi% 3d nji "metniki najvi#e del"je 1lago cara adovana& nazvana " podnaslov" Cknji*a
o s"dbiniD% -jene teme s" zaista velike& s"dbinske1 o srei& lj"bavi& prijateljstv"& $enama& starosti i
mladosti& o pesnik"& eroj"& prorok"% )z sve #to joj se zameralo zbo* njene povr#nosti& banalnosti
re je o zanimljivoj knjizi i jednom od 9"ievi veliki dela%
9"i se stalno bavio knji$evnom& i " manjoj meri& "metnikom kritikom% Spada " na#e
najbolje kritiare-pis!e% -ajbolji s" m" o*ledi o 1/ srpski i rvatski pisa!a& svoji savremenika
(2etar .oi& Borisav Stankovi& (sidora Sek"li& :ilan =aki& (vo Nipiko& ;leksa Eanti%%%) sabrani "
knjizi pod nazivom Moji saputnici% ( ov" knji*"& kao i knji*" poezije i p"topisa& pisao je " tok" itave
svoje knji$evne karijere& na pojedine o*lede vraao se vi#e p"ta& dop"njavao i& prera,ivao%
>A0A >A0AREVI
-ajpotp"niji izraz realizam je dobio " tzv% seoskoj pripove!i% 3na se razvila na trostr"kim
poetikim osnovama1 na v"kovskoj& narodskoj& 'olklornoj orijenta!iji& pod "ti!ajem politike
ideolo*ije S% :arkovia i pod knji$evnim "ti!ajem r"ski realista& posebno Ao*olja% ) poslednjim
de!enijama B(B i " prvoj de!eniji BB veka Srbija je bila zemlja pripovedaa% -jeni zaetni!i s"1
:ilovan Ali#i& @aza @azarevi i 7anko +eselinovi% Ali#i i +eselinovi ostali s" "*lavnom " itavom
svom stvaranj" " poetikim okvirima pokreta& dok je @azarevi kao "metnik te okvire vi#estr"ko
prevazi#ao%
@aza @azarevi ro,en je " Eap!"& " osiroma#enoj tr*ovakoj porodi!i% (z rodne k"e poneo je
jako porodino oseanje& patrijaralni moral& etik" d"$nosti% Ekol" je "io najpre " Eap!"& a potom "
Beo*rad" *de je zavr#io pravni 'ak"ltet +elike #kole% 2osle +elike #kole st"dirao je medi!in" "
Berlin"& polo$io je doktorat iz medi!ine i postao izvanredan lekar& jedan od najbolji koje je imala
Srbija to* doba%
@azarevi je na"nik i pripoveda% (ste *odine kad je objavio svoj" doktorsk" diserta!ij"&
iza#la m" je i prva pripovetka% ( kasnije je stalno pisao radove iz medi!ine i objavljivao i " na#im i
stranim p"blika!ijama& a pripovetke je pisao " slobodno vreme% 0o je jedan od razlo*a #to je tako
malo napisao% (za nje*a je ostalo devet zavr#eni pripovedaka i delovi od osam nedovr#eni% 2rv"
pripovetk" Prvi put s ocem na jutrenje objavio je " bekom asopis" CSrpska zoraD% 3d tada do
1882% objavio je jo# H pripovedaka1 5kolska ikona& ! dobri as &ajduci& Na bunaru& ,erter i Sve e
to narod pozlatiti% -ji je sak"pio " knji$i!i 5est pripovedaka% 2osle to*a nastaje d"$a pa"za "
nje*ovom knji$evnom rad"% 2ripove!i se vraa pred smrt i objavlj"je jo# dve pripovetke1 ,etar i )n
zna sve% ) posmrtnim r"kopisima prona,ena je jo# jedna 4 5vabica%
@azarevi se razlik"je od dr"*i tada#nji realista% -je*ovim pripovetkama nedostaje kritika
birokratsko* poretka i zelena#ko* kapitala& ali je zato " njima sna$no izra$ena idealiza!ija staro*
patrijaralno* sveta i nje*ovi vrednosti% @azarevi" je t", svet naivni seljaka& *ramzivi *azda i
kor"mpirani inovnika iz pripovedaka :ilovana Ali#ia% ( selja!i i bo*ati lj"di i dr$avni inovni!i kod
nje*a s" pre sve*a pojedin!i& linosti& sa odre,enim svojim i to prete$no pozitivnim osobinama% )
pripovetkama iz seosko* i malovaro#ko* $ivota on otkriva otpor mali& " sebe zatvoreni zajedni!a
protiv sila koje vrebaj" iz spolja#nje*& neprijateljsko* sveta% 3n je " prvi plan istakao individ"alne i
moralne aspekte zbivanja% ) patrijaralnoj porodi!i @azarevi je video idealni model svake lj"dske
zajedni!e% 3dnosi " njoj temelje se na "zajamnoj lj"bavi& solidarnosti i me,"sobnom poma*anj" pa
imaj" "niverzalno znaenje& kao i aso!ijalna pona#anja pojedina!a o kojima @azarevi pria "
svojim pripovetkama% 3ne sadr$e patrijaraln" "topij"& slik" idealno* dr"#tva " kojem pojedina! ne
nalazi samo si*"rnost i za#tit" ve i mo*"nost da ostvari lin" sre"% 0a slika data je kao
s"protnost nje*ovoj sli!i savremeno* *ra,ansko* dr"#tva& " kojem je lj"dska jedinka "samljena i
ot",ena% 3d opisano* modela odst"pa pripovetka Sve e to narod pozlatiti% 0o je pria o tra*inoj
s"dbini Bla*oja kazand$ije i nje*ovo* sina& ratno* invalida% ( " njoj se& kao i " ostalima& *ovori o
odnos" pojedin!a i zajedni!e& samo #to se taj odnos posmatra iz dr"*e perspektive% @azarevi i "
ovoj pripove!i& kao i " svim ostalim& vrednost svake lj"dske "stanove pro!enj"je po onome #ta ona
23
pr"$a ovek"& koliko mo$e doprineti individ"alnoj srei pojedin!a% ) patrijaralnoj porodi!i bri*a za
pojedin!a je vrovni zakon1 ak i onaj koji po*re#i ne sme biti odbaen% :oderna birokratska dr$ava&
naprotiv& ne vodi bri*" ni o onima koji s" je neposredno zad"$ili& koji s" za nj" $rtvovali deo $ivota%
3na je bezlina i bezd"#na prema pojedin!" koji se& prep"#ten sebi i svojoj nesrei& pretvara "
"samljen" i ot",en" linost% ) ovoj pripove!i @azarevi je dao potresn" pri" o iz*"bljenosti i
ot",enosti " modernom dr"#tv"%
@azarevi je prvi srpski pisa! koji je izrazio modern" individ"alistik" psiolo*ij"& prvi koji je
dao s"dbin" intelekt"al!a " na#em dr"#tv"% @azareviev intelekt"ala!& obino #kolovan "
inostranstv"& sklon sentimentalnim sanjarenjima i zalj"bljivanj" na prvi po*led& razapet je izme,"
te$nji za individ"alnom slobodom i stro*i zateva starinsko* morala% ) svojoj sredini on se ne
izdvaja toliko novim idejama koliko emo!ionalno#" i pona#anjem% @azarevi je to d"#evno stanje
nazvao sentimentalno#"& a " pripove!i ,erter verterizmom% S"kob izme," sentimentalno*
intelekt"al!a i patrijaralne sredine razre#ava se vraanjem zalj"bljeno* " krilo porodi!e% :e,"tim&
posledi!e to* ina " pripovetkama o intelekt"al!ima sasvim s" razliite1 $rtvovanje line slobode ne
donosi sre"& ne*o nespokojstvo& kao " ,erteru& ili ak p"sto# i oajanje& kao " 5vabici% +elianje
staro* sveta i nje*ovo* morala& kojem je @azarevi posvetio vein" svoji pripovedaka& " 5vabici
prelazi " diskretn" pob"n" protiv ste*a koje je on nametao pojedin!"%
2ripovetka ,etar ispriana je " prvom li!"1 7anko pred neidenti'ikovanim dr"#tvom pria o
jednom svom lj"bavnom do$ivljaj" iz vremena kada se vratio iz inostranstva " Beo*rad% ) pripove!i
prepoznajemo mno*e elemente svojstvene dr"*im pripovetkama ovo* pis!a% 0" je sna$na&
a"toritarna majka& an,eo-"var porodino* *nezda& " kojem niko nije ostao sem nji dvoje& majke i
sina% Sin je pod njenim velikim "ti!ajem i nije " stanj" "initi nijedan odl"an korak bez njene
pomoi ili sa*lasnosti% ) pres"dnom tren"tk"& kad je trebalo da krene za devojkom koj" voli& on je
"st"kn"o zbo* majke% (pak& ni#ta " ovoj pripove!i nije sasvim po"zdanoF amtmos'era tajanstveno*&
neizre!ivo*& nedok"ivo* obavija sve do*a,aje% Sve se zbiva na *rani!i san i java& stvarno i mo*"e&
tako da ova pripovetka po svojim osnovnim knji$evnim obele$jima izlazi iz okvira realistike poetike
i otkriva mno*e !rte svojstvene simbolizm"%
Svi devet zavr#eni pripovedaka @% @azarevia imaj" istorodn" str"kt"r"& sve s" "smerene
ka kraj"% Sve #to pretodi je " '"nk!iji pripreme zavr#no* preobra$aja% :e,"tim& ako je kraj tipski&
poetak je neodre,en& slobodan% <a razlik" od zavr#etaka koji predstavljaj" varija!ije "n"tar jedno*
tipa& poe!i se svi me,"sobno razlik"j"& svaka pripovetka poinje na svoj nain& reeni!om& naiz*led
sasvim obinom& *otovo sl"ajno "zetom& ali koja nas odma "vlai " sredi#te radnje% @azarevi je
majstor " portretisanj" likova% 2ortreti " svim pripovetkama& bez obzira na to koliko je "speo njiov
zavr#etak& spadaj" " velike domete nje*ove pripovedake "metnosti% <a razlik" od likova veine
na#i realistiki pripovedaa koji s" tipski& sa jednom dominantnom osobinom& kojoj s" sve dr"*e
podre,ene& @azarevievi likovi s" slo$eni& slojeviti i esto protiv"reni% ) njiovom slikanj"
pripoveda se kree od spolja#nje* ka "n"tra#njem& od delova odee& 'iziko* iz*leda i naina
pona#anja ka karakternim osobinama i psiolo#kim stanjima% 0o je p"t od linosti kakva se vidi i
kakva se pokaz"je svet" do linosti kakva stvarno jeste& kakva se skriva " sebi samoj%
@azarevi je prvi psiolo* me," na#im pripovedaima& zaetnik psiolo#ke str"je na#e*
realizma kojoj& posle nje*a& pripadaj" =ankovi i Stankovi% .od :ilovana Ali#ia i 7anka
+eselinovia psiolo#ke analize " nekom d"bljem smisl" te rei *otovo i nema% .od 7akova
(*njatovia ona je svedena na najmanj" mo*"" mer"% Srema! se o*raniava na opis spolja#nji
mani'esta!ija "n"tra#nji lomova& i to vi#e kao "morista ne*o kao psiolo*% ; @azarevia ba#
psiolo*ija interes"je% 3n "pravo najvi#e slika prelome " ovek"% 3 toj nje*ovoj osobini razliito se
s"dilo " kriti!i% 7edni s" *a valili kao veliko* poznavao!a lj"dske d"#e& a dr"*i s" smatrali da m"
moralizam ne dozvoljava da d"blje za*leda " lj"dsk" d"#"% @azarevi ima dve osobine koje *a ine
psiolo#ki "smerenim pripovedaem% 8esto koristi prvo li!e " pripovedanj"% -eke pripovetke s" "
!elini ispriane " prvom li!"& " dr"*ima se pojavlj"je narator svedok koji j"nake posmatra izbliza& a
" onima *de je pris"tno tree li!e& " pojedinim tren"!ima& naroito kriznim& pripoveda se sasvim
poistove"je sa j"nakom i vodi pri" sa nje*ove pozi!ije% @azarevi ne samo #to pripoveda iz
"n"tra#nje perspektive& on esto osvetljava svoje j"nake izn"tra& otkriva #ta se zbiva " njiovoj
d"#i% .od nje*a nema prodorni psiolo#ki analiza& ali ima izvanredni opisa psiiki stanja i
njiovi "ti!aja na raspolo$enje i pona#anje j"naka i na slike koje im se tada stvaraj" pred oima
(san 4 od*onetka lj"bavno* zapleta " pripove!i ,etar ili ko#marni san " ! dobri as &ajduci)%
@azarevievi j"na!i " stanjima povi#eni emo!ija ili pod dejstvom "lni do$ivljaja *"be oseanje za
realne stvari i odnoseF " slikama koje se tad javljaj" predmeti poinj" da se kre" i menjaj"% )
takvim tren"!ima pripovedaki *ovor prelazi " poetsko kazivanje% 2reobra$avanje stvarnosti pod
dejstvom jaki emo!ija dosti*lo je najvei stepen " pripove!i ,etar%
24
G"moristiko-ironina komponenta javlja se " obe tematske sk"pine nje*ovi pripovedaka1 "
pripovetkama iz narodno* $ivota kao kontrast dominantnom idilinom stil"& a " pripovetkama o
intelekt"al!ima kao nain da se ne"trali#e njiova sentimentalnost% S tim " vezi s" i dve s'ere iz
koji @azarevi "zima sredstva za iz*ra,ivanje to* stila 4 na# 'olklor i visoka k"lt"ra to* doba% 3n se
esto sl"$i elementima "smeno* pripovedanja i pojedinim& narodnim& pokrajinskim izrazima% S
dr"*e strane& esto se sl"$i elementima ili reima iz prirodni na"ka& naroito iz medi!ine% -ji je
najvi#e " pripovetkama o intelekt"al!ima& ali ima i i " svim ostalim%
3I>O= @RNJANSKI
Sredi#nja linost " Cposleratnom modernizm"D i& zajedno sa ;ndriem& vodei srpski pisa! BB
veka je :ilo# 5rnjanski% =o,en je " mest" 8on*rad& " :a,arskoj% 3snovn" #kol" "io je " 2anev"&
*imnazij" " 0emi#var"& st"dije istorije& koje je zapoeo na Milozo'skom 'ak"ltet" " Be"& zavr#io je&
posle rata& " Beo*rad"% <a vreme 2rvo* svetsko* rata bio je nasilno mobilisan i borio se kao
a"strijski vojnik% 0o isk"stvo dae peat itavom nje*ovom knji$evnom stvaranj"% 2osle prvi
literarni pok"#aja& 5rnjanski se "klj"io " knji$evni $ivot poslednji *odina rata " <a*reb"& *de je
objavio najvei deo svoje lirike i "estvovao " izdavanj" asopisa C.nji$evni j"*D% 2o prelask" "
Beo*rad on je " prvim redovima knji$evne avan*arde% .ao diplomatski sl"$benik& >/-ti *odina&
oti#ao je iz zemlje% ) naredne tri de!enije& " kojima je $iveo " inostranstv"& najpre kao diplomatski
sl"$benik& a zatim kao emi*rant& do 196H& kada se vratio " zemlj"& 5rnjanski je bio skoro sasvim
ods"tan iz srpsko* i j"*oslovensko* knji$evno* $ivota1 nje*ova nova dela nis" se pojavljivala& kao
pisa! bio je na r"b" zaborava% 9"*otrajna ods"tnost :% 5rnjansko* iz knji$evno* $ivota " zemlji
odvojila je nje*ov" ran" od pozne stvaralake 'aze jednim skoro potp"no praznim periodom% =ani
period ob"vata vreme od 1917& kada je 5rnjanski " za*rebakom asopis" CSavramenikD poeo
objavljivati svoje lirske pesme& do poetka >/-ti *odina% ) tom interval" objavio je vi#e knji*a
manje* obima1 poetin" komedij" Maska& zbirk" pesama "irika /take& zbirk" pripovedaka Prie o
mukom& kratki lirski roman (nevnik o <arnojeviu& poetski roman sa istorijskom osnovom Seobe&
p"topise "jubav u %oskani i Knjiga o Nemakoj% 0ome treba dodati veliki broj tekstova objavljeni "
periodi!i1 desetak lirski pesama& me," kojima s" neke od najlep#i i najpoznatiji (Sumatra&
Strailovo& Serbia)& vi#e eseja& knji$evni i likovni kritika& p"tniki zapisa& reporta$a i dr% )
poznom period" (od 19H8% do snrti) izdvajaj" se tri obimna dela1 romani (ruga knjiga Seoba i
oman o "ondonu i knji*a Kod *iperborejaca& delo ibridno* karaktera& spoj memoara& p"topisa i
romana& potom dve drame& istorijsk" komedij" o "bistv" poslednje* 3brenovia Konak i dram" o
na#em najslavnijem na"nik" %esla& pesm" "ament nad 1eogradom% 2ost"mno s" objavljena dva
nje*ova nezavr#ena dela& mono*ra'ija Mikelan-elo i knji*a nezavr#eni diplomatski memoara
6mba&ade% Bio je pesnik& romanopisa!& pripoveda& p"topisa!& momoarista& dramski pisa!& esejista&
likovni kritiar i istoriar& novinar% -ajva$niji m" je pesniki rad i rad na roman"%
Svoj pesniki pro*ram 5rnjanski je iznosio " raznim prilikama1 " prikazima dela savremeni
pisa!a& " napisima o pis!ima iz pro#losti& " lan!ima op#te* karaktera& kao #to s" C3 slobodnom
sti"D& C3bja#njenje S"matreD% -ova poezija raskida sa tradi!ijom i odba!"je svaki "tilitarizam& sve
d"$nosti koje lj"di bez oseanja za "metnost name" poeziji% 5rnjanski posebno na*la#ava znaaj
Cnove osetljivostiD i Cnovi sadr$ajaD " stvaranj" moderne poezije% -ovi sadr$aji do$ivljavaj" se
neposredno& kroz Cist oblik ekstaze& a da bi se oni izrazili treba osloboditi jezik Cbanalni okovaD% )
C3bja#njen" S"matreD& koje predstavlja mani'est mladi& 5rnjanski je pr"$io obja#njenje ne toliko
jedne pesme& koliko itave nje*ove poezije& a posebno nje*ove ve objavljene zbirke pesama "irika
/take% <birka "irika /take je knji*a oveka koji je pro$iveo ratne straote% ) naslov" zbirke sadr$ane
s" odre,ene literarne al"zije& podseanje na 3diseja i nje*ov povratak na (tak" posle 0rojansko*
rata i d"*o*odi#nje* l"tanja po svet"% <birka se sastoji od tri !ikl"sa1 C+idovdanske pesmeD& C-ove
senkeD i CStiovi "li!eD% 2esme prvo* !ikl"sa 5rnjanski je nazvao politikim% ) njima je izra$en
pesnikov antiratni revolt& de'etistiko oseanje $ivota& razoarenje " postojee vrednosti i !iniki
odnos prema stvarnosti% -aziv CvidovdanskiD ne odnosi se na kosovski& ne*o na sarajevski +idovdan%
3ve pesme predstavljaj" obra"n sa na!ionalnom pro#lo#" i tradi!ijom% ) njima je pris"tna
polemika sa dotada#njom patriotskom poezijom& naroito onom od pre rata& poezijom 9"ia& =akia
i Bojia i njenom slikom sjaja na#e* srednje* veka% 5rnjanski ne peva pobednik" pesm"& kao
9"i& on peva pesm" poraza& pesm" " kojoj se slavi *roblje& smrt& ve#ala& ramovi se di$"
"bi!ama& a " imnama se odba!"je sve #to je sveto% <a razlik" od antipatriotski i politiki pesama
prvo* !ikl"sa& " dr"*a dva !ikl"sa preovla,"je lirika intimistiko* nadan"a% 3snovne teme s"
lj"bav i smrt% 7edna od najlep#i pesama dr"*o* !ikl"sa& Serenata& je p"na "lne strasti& erotike&
telesne lj"bavi% 2esnik je opsedn"t lepotom $ene i sna*om $enstva& kao i tra*inim "desom
m"#kar!a pred $enom% ) do$ivljaj" lj"bavi& pored erotike& ima i nee* nestvarno*& nee* #to
25
pripada s'eri sna i seanja% 6ena je sazdana od najtananiji materija& "vek nekonkretna&
neimenovana& ona ima nee* od natprirodni bia%
2esme s"matraistiko* kr"*a nazvane s" tako po Sumatri& njenom C3bja#njenj"D i
s"matraizm"% ) njima sve nestaje& sve se CrastapaD& vidljivo se preobra$ava " nevidljivo& stvarno "
nestvarno& bie " nebie& na kraj" ostaj" samo neke tajanstvene veze me," stvarima& one dovode "
blizin" ono #to je ras"to " prostor"& "spostavljaj" nov" prisnost izme," pesnika i sveta% 3seanje
veza donosi m" sve #to m" je $ivot od"zeo1 'ilozo'sk" smirenost& sklad sa prirodom& stapanje sa
kosmosom& jedinstvo bia& smisao postojanja% 5rnjanski je s"matraizam propovedao kao svojevrsn"
pesnik" reli*ij" koja " op"sto#en& prazan svet bez Bo*a "nosi kosmik" lj"bav%
0ri najd"$e pesme :ilo#a 5rnjansko*& poeme Strailovo& Serbia& "ament nad 1eogradom&
ine poseban tematski kr"*& koji mo$emo nazvati zaviajnim& stra$ilovskim kr"*om1 " svima njima
pesnik je p"tnik& l"tali!a& iz*"bljen " t",em svet" koji sa t"*om i e$njom misli na svoj zaviaj%
Strailovo aso!ira svojim naslovom na Mr"#k" Aor" i Brankov *rob% Brankovska s" i osnovna
raspolo$enja pesme1 opijenost $ivotom s jedne strane i oseanje nemoi i sl"tnja smrti s dr"*e
strane% 3va najd"$a pesma :% 5rnjansko* nema " sebi nie* materijalno*& konkretno*& iz"zev
nekoliko *eo*ra'ski imena% ) njoj se ne al"dira ni na jedan do*a,aj& nema nie* od 'ab"le& ona je
" !elini& sa svoji 216 stiova& ostala isto lirska tvorevina iz*ra,ena na m"zikim prin!ipima% 9ok je
" Strailovu izra$ena te$nja za zaviajem& koja je istovremeno radosna i bolna& dr"*e dve poeme s"
" znak" d"ovno* povratka zaviaj"% Serbia se "klapa " d"*" tradi!ij" poezije na tem" Srbije% )
njoj se kao apsol"tna vrednost "zdi$e domovina& Crajska zemljaD% "ament nad 1eogradom je poema
slo$ena iz dve paralelne& kontrastne pesme1 prva je pesma o ta#tini i ni#tavil" pesnikovi p"tovanja&
a dr"*a je pesma o Beo*rad"& venom& ne"ni#tivom& zvezdanom *rad"%
2esnik po voka!iji& 5rnjanski nije napisao veliki broj pesama& sve*a pedesetak& i rano je
prestao pisati poezij"% :e,"tim& itav nje*ov obimni prozni rad obele$en je poezijom& #to je naroito
do#lo do izra$aja " ranim radovima& ali se nije iz*"bilo ni " delima pozno* perioda%
-ajlep#i i najistiji izraz na#e* moderno* lirizma " prozi nes"mnjivo je (nevnik o
<arnojeviu& kao #to je to Stra$ilovo " sti"% Slino "irici /take& (nevnik je izraz ratni do$ivljaja i
posleratne d"ovne klime% Slike sa rati#ta& prizori iz ratne bolni!e " .rakov"& *de *lavni j"nak le$i
bolestan& do$ivljaji neposredno posle rata smenj"j" se bez naroito* reda sa slikama iz zaviaja&
seanjima na majk"& prizorima iz lj"bavno* i brano* $ivota j"naka% 3seanje besmisla i *a,enja
prema $ivot" isp"njava podjednako do*a,aje iz pro#losti i sada#njosti& prizore iz ratno* i
mirnodopsko* $ivota%
9ok je (nevnik o <arnojeviu roman bez ijedno* klasino* romaneskno* elementa& bez
predmeta& bez 'ab"le i vrsto o!rtani likova& dr"*i roman 5rnjansko*& Seobe 7& ima sve te
tradi!ionalne elemente romana% 0ema romana "zeta je iz istorije "*arski Srba " B+((( vek"&
kori#ena je bo*ata dok"menta!iona *ra,a& a okosni!" radnje i ovo* i naredno* romana ine
prianja Simeona 2i#evia% ) roman" se smenj"j" dva paralelna toka% 2rvi je ratni& *de se prati p"t
srpsko* p"ka od panonski ravni!a do =ajne& zbivanja na rati#t" i kretanje p"ka natra*% 9r"*i je
mirnodopski i prati s"dbin" $ene +"ka (sakovia& 9a'ine& i njeno* devera& +"kovo* mla,e* brata&
tr*ov!a ;ran,ela& od +"kovo* odlaska do povratka k"i% Mab"la je zasnovana na semi brano*
tro"*la& koji je pojaan in!est"oznim motivom% 9ok je +"k " rat"& ;ran,el zavodi nje*ov" $en"&
koja potom "mire na poro,aj"% .ada se vratio iz rata& +"k je na#ao sve izmenjeno& poremeeno&
kao da to nije onaj isti svet iz ko*a je po#ao% Slino "irici /take i (nevniku& i Seobe 7 *ovore o
tra*inoj s"dbini ratnika koji se vraa k"i& samo #to je ta tema prenesena iz sada#njosti " pro#lost%
9o*a,aji " roman" osvetljeni s" iz "n"tra#nje perspektive% 7"na!i se kre" " svom svet"&
odvojenom od ostalo* sveta& s"kobi s" vi#e " linostima ne*o izme," linosti% Sve ono #to se zbiva
" ovek" ostaje " njem" samom& nepoznato dr"*im lj"dima& nema s"koba& ali nema ni zbli$avanja
me," linostima% 3t"da " roman" nema ni 'ormalne povezanosti me," likovima& nema radnje&
nema ak ni dijalo*a& a po*lavlja ili manji odelj!i posveeni pojedinim linostima del"j" sasvim
osamostaljeno% Svetovi " kojima $ive j"na!i odeljeni s" jedan od dr"*o*& ali svi oni izra$avaj" isto
osnovno raspolo$enje& isto oseanje $ivota& ist" misao o svet"% .ao i ranija dela 5rnjansko*& Seobe
7 sadr$e s"protnost izme," mrane stvarnosti& " kojoj se *"#e j"na!i& i sna o boljem i lep#em svet"&
obeanoj zemlji " koj" se treba odseliti% ) pripovedanj" se prepli" elementi spolja#nje i "n"tra#nje
stvarnosti& d"#evna stanja i slike iz prirode& emo!ionalno i deskriptivnoF kao ni " lirskoj pesmi nema
razlike izme," spolja#nje* i "n"tra#nje* tako da roman " !elini ima karakter velike poeme " prozi%
(ruga knjiga Seoba (skraeno Seobe =) nije& " stvari& dr"*a knji*a Seoba& ne*o sasvim dr"*i
roman& sa dr"*om radnjom i linostima& dr"*aije *ra,en od prvo* i oko pet p"ta d"$i od nje*a%
=adnja se zbiva 7-8 *odina kasnije& j"na!i s" tako,e (sakovii& ali ne +"k i ;ran,el& ne*o novi
(sakovii& koje t" prvi p"t "poznajemo1 2avle& 2etar& Ior,e& 0ri'"n% Seobe vi#e nemaj" simbolino
26
znaenje kao " prvom roman"& ne*o sasvim konkretno1 " roman" se *ovori o preseljenj" jedno*
dela srpsko* naroda iz )*arske " ="sij"% 9ok s" Seobe 7 poetski roman na istorijskoj osnovi sa tri
*lavne linosti& Seobe = predstavljaj" veliki poetsko-istorijski i epski roman " kome je prikazano
mno#tvo linosti i do*a,aja& prikazana je itava jedna epoa& opisani njeni obiaji& naravi&
svatanja& nain $ivota& na #irokom *eo*ra'skom podr"j"& od Bea i 0rsta& preko 2e#te i 0emi#vara
do r"ski ravni!a% <a razlik" od prvo* romana& koji *ovori o individ"alnim s"dbinama& a " pozadini
prikaz"je s"dbin" !elo* naroda& Seobe = s" roman o kolektivnoj s"dbini naroda " koj" se "tkivaj"
s"dbine pojedina!a% 3ba romana& pored poetske i istorijske& sadr$e i d"blj"& misaon" dimenzij"& #to
je naroito na*la#eno " Seobama =% 5rnjanski ne spada " pis!e intelekt"al!e koji od romana prave
eseje i rasprave% :e,"tim& " nje*ovim romanima i pripoveda i j"na!i se stalno doti" s"#tinski
pitanja $ivota i postojanja% 7"na!i to ine i onim #to *ovore i onim #to rade& a pripoveda to ini
"sp"tnim komentarima& naroito C"niverzalnim iskazimaD% .roz !ele Seobe = provlai se jedna
osnovna misao& kojom s" obja#njene sve lj"dske s"dbin& a posebno s"dbina *lavno* j"naka 2avla
(sakovia% 0o je misao o neostvarljivosti lj"dski $elja i nada% Sve " $ivot" biva dr"*aije ne*o #to
smo $eleli i oekivali& $ivot ne tee po nekom vi#em plan" ve je naprosto rez"ltat aotini odnosa i
nas"mini kretanja% ) "obliavanj" slike sveta " roman" 5rnjanski se oslanja na knji$evn" tradi!ij"
B+((( i prve polovine B(B veka1 osim a"tobio*ra'ije *enerala 2i#evia koja je posl"$ila kao okosni!a
radnje& t" s" tako,e i bio*ra'ije 9ositeja& 0ekelije& +"ka .arad$ia i dr"*i% (ako s" Seobe 7 i Seobe
= a"tonomna dela& $ive " na#oj knji$evnoj tradi!iji i prevode se na strane jezike kao jedno delo& pod
naslovom koji je vi#e od >/ *odina nosila prva knji*a& Seobe%
7edna od najneobiniji knji*a koje je 5rnjanski napisao je Kod *iperborejaca% -ejasan je i
$anr dela% ) "vodnoj napomeni a"tor ka$e da s" sva li!a " knjizi stvarne linosti& ali da s" Cnjiova
imena& karakteri& dela i reiD izmenjena i da nemaj" veze sa stvarno#"% 0o #to va$i za sporedna
li!a& odnosi se svakako i na *lavno* j"naka knji*e& :ilo#a 5rnjansko*% 3n je izjavio da je posredi i
roman& i p"topis& i memoari& i poezija& i pam'let%
oman o "ondonu je prvi veliki kosmopolitski roman " srpskoj knji$evnosti% 0ematski se
nastavlja na ranija dela% oman o "ondonu tako,e se bavi seobama& osobito emi*ra!ijama& samo #to
ta tema nije prenesena " pro#lost& ve je data " na#em vremen"& i #to j"na!i nis" na#i lj"di& ne*o
r"ski emi*ranti rasejani po svet" posle 3ktobarske revol"!ije%
3ODERNA
Srpska knji$evnost poetkom BB veka& " vremen" koje neposredno predstoji stvaranj"
7"*oslavije& premda se vi#e ne*o ranije razvijala " bliskim vezama sa rvatskom i slovenakom
literat"rom& nije& pop"t nji& zapoela prevratnikim pokretom mladi& te zato ovo razdoblje na
svom poetk" iz*leda vi#e kao nastavak pretodno* perioda ne*o kao poetak novo*% 3sim to*a&
srpski pis!i to* doba okren"ti s" prete$no 'ran!"skoj knji$evnosti& dok se rvatski i slovenaki pis!i
oslanjaj" na nemak"& odakle je do#ao i sam naziv moderna% :oderna kao knji$evni termin&
odomaen kod Grvata i Slovena!a& privaen je " srpskoj knji$evnosti kao ime za razdoblje koje
se$e do 2rvo* svetsko* rata& a zavata i ratne *odine "koliko je " njima bilo neke knji$evne
aktivnosti% (sto ime epoe " tri knji$evnosti bilo je privatljivo zato #to s" " to vreme tri naroda
dosta zajedniki radili " svim s'erama& pa i " knji$evnosti& i zato #to je "brzo zatim stvorena
zajednika dr$ava% ) politikom i dr"#tvenom $ivot" taj period se jasno izdvaja% :ajskim prevratom
19/>% sr"#en je apsol"tizam dinastije 3brenovi i poelo je doba *ra,anske parlamentarne
demokratije% Srbija se privredno razvija i moderniz"je% (stovremeno rast" razlike "n"tar njeno*
dr"#tva& razvija se i or*aniz"je radnika klasa% ) srpsko-rvatskoj saradnji ostvar"je se znaajan
napredak% <avr#etak razdoblja obele$en je velikim potresima1 Balkanskim ratovima i 2rvim svetskim
ratom%
) knji$evnosti& po#to nema or*anizovano* knji$evno* pokreta& te#ko je raz*raniiti ovo
razdoblje od pretodno*% 9o znaajni promena dolazi ve " poslednjoj de!eniji B(B vekaF asopis
OSrpski pre*ledO @j% -edia i -ediev kritiarski rad sadr$e pro*ram moderniza!ije i evropeiza!ije
srpske knji$evnosti& no prilike jo# nis" bile sazrele da bi pro*ram o$iveo% Sline tenden!ije ispoljile
s" se i " asopis" O<oraO& koji je pokren"t " :ostar"% 3n je bio *lasilo malo* ali vrlo dinamino*
mostarsko* knji$evno* kr"*a koji je " tom tren"tk" prednjaio " moderniza!iji srpske poezije% 2ravi&
koreniti zaokret prema novim tenden!ijama doneo je tek OSrpski knji$evni *lasnikO (19/1)% 3vaj
asopis bio je "re,ivan po evropskim ('ran!"skim) "zorima i predstavljao je *lavno knji$evno *lasilo
ovo* razdoblja koje " stvari i poinje nje*ovom pojavom& a zavr#ava se s prestankom nje*ovo*
izla$enja (191?)% 8asopisi s" bili *lavni nosio!i dinamike knji$evno* $ivota%
) knji$evnom $ivot" oseaj" se o#tre s"protnosti% ) samom Beo*rad" izdvajaj" se dve
k"lt"rne sredine& o#tro s"protstavljene& sa razliitim delovanjem na knji$evnost1 jedna je ka'anska&
27
boemska& a dr"*a akademska& "niverzitetska% .a'ane s" bile mesta tradi!ionalno* dr"#tveno*
ok"pljanja% 2o svojim sklonostima na#i boemi bili s" starovremenski lj"di& narodnja!i& tradi!ionalisti&
zalj"bljeni " dobra& stara vremena i istonjaki nain $ivota% :no*i listovi i asopisi ro,eni s" "
ka'ani% OAlasnikO je bio ne#to dr"*o% 3n je bio izraz akademsko* Beo*rada& nje*ovi "redni!i bili s"
pro'esori i !elim svojim delovanjem on se s"protstavlja boemiji% .a'anska k"lt"rna sredina volela je
tradi!ij"& zazirala od novotarija i dr$ala se stari navika% ;kademska se s"protstavljala na#oj
zaostalosti& pozivala na red& inila sve #to se mo$e da se na#e prilike i lj"di iz korena izmene% Srpska
knji$evna moderna bila je po svom karakter" akademska% ) njenom 'ormiranj" najva$nij" "lo*"
odi*rali s" kritiari koji s" " veini sl"ajeva bili pro'esori% -jeni *lavni pesni!i bili s" "*ledne
*ra,anske linosti& dobri poznavao!i Lvrope& diplomate% 0ek pred kraj ovo* razdoblja *lavni
prota*onisti moderne postae sporne ili odbaene linosti& lj"di sa so!ijalne i k"lt"rne peri'erije& koji
s" se ok"pljali po beo*radskim ka'anama%
.nji$evnost ini zaokret prema Lvropi% <a razlik" od realizma& " kojem s" *lavn" "lo*" imali
domai inio!i razvoja i r"ski "ti!aj& sada prvenstvo imaj" zapadnoevropski& posebno 'ran!"ski
"ti!aji% 3ni zavataj" najpre kritik" i poezij"& a zatim i proz"% .nji$evnost se pomera od domai ka
stranim izvorima& od narodne k"lt"re ka Lvropi& od v"kovsko* ka dositejevskom model"% 3 toj
preorijenta!iji *ovori i pojaano interesovanje za 9ositeja do koje* dolazi krajem B(B i poetkom BB
veka% Sredi#nja linost epoe 7ovan Skerli& iako po temperament" bli$i +"k"& bio je po knji$evnim i
dr"#tvenim svatanjima izrazit dositejeva!% 3n je s"protstavio 9ositeja i +"ka i " dositejevskom i
v"kovskom nael" video isodi#te dva s"protna prav!a " novoj srpskoj knji$evnosti%
) poeziji se nastavlja ono #to je zapoeo +% (li1 moderniza!ija pesniko* izraza i
"savr#avanje 'orme prema velikim "zorima sa strane% -a#i pesni!i "e najvi#e od 'ran!"ski
parnasova!a i simbolista% 3snovno stilsko obele$je poezije ovo* razdoblja ini me#avina parnasa i
simbolizma% 3d ti prava!a na#i pesni!i privatili s" k"lt lepo*& te$nj" ka 'ormalnom savr#enstv"&
estetizam% <atevi " po*led" korektnosti 'orme i izraza bili s" naroito stro*i% 2esnik koji je teo
postii "spe kod kritike nije smeo biti aljkav& *re#iti " rimi& " versi'ika!ji& biti *r"b i v"l*aran%
2oezija je mo*la biti po sadr$ini banalna i prazna& ali nije smela biti 'ormalno nekorektna% <atev je
da Opesma mora biti !ela lepaO% 9r"*a njena obele$ja s" kosmopolitizam& individ"alizam (mno*o
vi#e ne*o ranije pesni!i se okre" sebi& pevaj" o sebi)& pesimizam% )z ove& delovale s" i s"protne
tenden!ije1 tradi!ionalno srpsko rodolj"blje& so!ijalni i moralni "tilitarizam& politiki i dr"#tveni
aktivizam% .nji$evnost se kretala izme," s"protni polova1 evropejstva i narodno* d"a&
individ"alizma i na!ionalizma& pesimizma i aktivistiko* optimizma& izme," 9"ia i Eantia&
Bo*dana 2opovia i Skerlia% 0a polariza!ija zbiva se i kod neki istakn"ti pisa!a1 kod =akia
izme," nje*ove individ"alistike lirike pro$ete skepsom i pesimizmom i nje*ovi patriotski pesama
koje izra$avaj" ver" " narodn" sna*"& kod 9isa izme," prve i dr"*e zbirke nje*ovi pesama%
) knji$evnom rad" osea se vi#e ili manje ravnomeran razvoj svi osnovni vidova
stvarala#tva% 2oezija ipak ima vidn" prednost nad prozom i vi#e od nje daje obele$je epoi pa se ak
i prozi oseaj" izvesne poetske te$nje% -ajvei "spon dosti$e kritika% ;ko je " romantizm" vladala
pesma& " realizm" pripovetka& moderna je " izvesnom smisl" doba kritike%
Sve te vrste& itav" knji$evnost epoe moderne povez"je jedno zajedniko svojstvo& a to je
zrelost 4 moralna& estetska& intelekt"alna& stilska% 0e$nja ka savr#enstv" i p"noi izraza ispoljava se
" svim domenima stvaranja% -ajoitije s" bile promene " jezikom izraz" koji se naziva
Obeo*radskim stilomO% 2"ni izraz " ovom stil" na#le s" neke osobine koje je jo# +"k isti!ao kao
"zorne1 jasnost& pre!iznost& jednostavnost& oslonjenost na prirodni jezik% 3sim to*a& na nje*ovo
'ormiranje "ti!ali s" intelekt"alni i "metniki dodiri sa zapadnom& posebno 'ran!"skom literat"rom%
7o# jedan inila! pres"dan za nje*ovo "obliavanje je delovanje Beo*rada kao moderno* "rbano*
!entra% 3vaj stil primarno se odnosio na stil kritike i intelekt"alne proze% -je*ovi "temeljivai s"
kritiari @j"bomir -edi i Bo*dan 2opovi& najve" per'ek!ij" dosti*ao je " istorio*ra'skim radovima
Slobodana 7ovanoviaF potom s" *a privatili kritiari naredni *enera!ija& a na podr"j" "metnike
proze najvi#e je do#ao do izra$aja " p"topisnoj i esejistikoj prozi 7ovana 9"ia i kasnije "
narativnoj prozi (ve ;ndria%
3O3?I>O NASTASIJEVI
:omilo -astasijevi je *lavni predstavnik 'olkolorno* modernizma% 0okom 2/-ti *odina
javlja se zatev da na#a moderna "metnost stvori izraz koji e biti a"toton& domai& zasnovan na
na!ionalnim izvorima& pre sve*a& na narodnom stvarala#tv" i na onim proizvodima domae literat"re
koji s" sa"vali svoj" izvorn" istot"% 3vaj zatev je dobio potvrd" " del" :% -astasijevia& jedno*
od na#i najznaajniji me,"ratni pisa!a% <a nje*a je reeno da je me," modernistima Cjedini na#
zaista 'olklorni pisa! " d"bokom smisl" te reiD% Molkolorni modernizam javlja se " veoj ili manjoj
28
meri i kod neki dr"*i pisa!a& tako da se o njem" mo$e *ovoriti& ako ne o prav!" ili pokret"& a ono
bar kao o posebnoj orijenta!iji " okvir" srpsko* ekspresionizma%
=odio se " Aornjem :ilanov!"& " porodi!i koja je doseljena iz :akedonije& #kolovao se "
rodnom mest"& potom " 8ak"& .ra*"jev!" i na kraj" " Beo*rad"& *de je zavr#io st"dije 'ran!"sko*
jezika% 3tada do smrti radio je kao pro'esor *imnazije " Beo*rad"% -astasijevi je malo liio na
dr"*e moderniste& svoje vr#njake% <azirao je od moderno* $ivota& #to se vidi i " nje*ovom
knji$evnom rad"% 2isao je mno*o& a objavljivao malo% <a $ivota& " posebnim izdanjima& iza#le s" m"
tri knji*e1 zbirka pripovedaka /z tamnog vilajeta& drama Me-uluko blago i zbirka pesama Pet lirski&
krugova% -ijedno od ti dela nije imalo #ire* odjeka kod itala!a niti je izazvalo vee interesovanje
kritiara% 2osle smrti& iza nje*a s" ostali sand"!i r"kopisa& od koji je veliki deo "#ao " izdanje
-astasijevievi :elokupni& dela%
-eki kritiari s" " -astasijevi" *ledali *lavno* predstavnika na#e* neosimbolizma% 3snovni
pojam nje*ove poetike& CrodnaD ili CmaternjaD melodija& proizilazi iz simbolistiko* svatanja m"zike
kao bia poezije% ) tra*anj" za maternjom melodijom pesnik dolazi " neposredan dodir sa onim #to
je neizre!ivo& tajanstveno& mistino& #to sam -astasijevi naziva CtajnomD% :aternja melodija je pre
sve*a zv"k prvobitno*& izvorno*& araino* jezika i zato se ona CnajjasnijeD "je Ckod primitiva!a i
kod detetaD% -astasijevi je t" melodij" tra$io " jezik" na#e narodne pesme& kao i "
srednjovekovnim knji$evnim tekstovima% 3datle je on !rpeo ne samo izraz i melodij"& ne*o i motive&
teme& pesnike slike& svatanje sveta% (sti!ao je da op#telj"dsko neemo dostii pasivnim
podavanjem Ct",im talasimaD& ne*o ronjenjem " domae izvore% (mao je kritiki odnos prema
zapadanjakoj orijenta!iji na#i pesnika jer je smatrao da je <apad Copasno osiroma#io " pevanj"D i
da je to pevanje bezlino& li#eno emo!ija& ot",eno i& kao takvo& ono ne mo$e biti na# "zor%
-astasijevi je bio istinski pesnik *raditelj& s"#ta s"protnost pesni!ima improvizatorima% (za
neveliko* pesniko* op"sa stajao je d"*otrajan i m"kotrpan rad& koji je prolazio kroz vi#e
"zastopni etapa& o em" svedoe sa"vane varijante pesama& za neke pesme prona,eno je i po H-
6 varijanata% <animljiv je odnos me," varijantama iste pesme% 2rve imaj" razvijene reeni!e& esto
ekspli!itne& bez nejasnosti% :e,"tim& #to se vi#e pribli$avao de'initivnoj verziji pesme& izraz sve vi#e
odst"pa od standardni jeziki normi& postaje sa$etiji& zbijeniji& araian " izbor" leksike% )sled
to*a smisao pesme se zatamnj"je%
Svoj op"s pesnik *radi kao jedinstven sistem% 0ri *lavne etape " stvaranj" to* jedinstva s"1
pojedinana pesma 4 lirski kr"* 4 pesniki op"s% 2esme se "klapaj" " kr"*ove koji s" "vek !elina za
sebe& imaj" svoj "n"tra#nji razvoj i str"kt"r"& a kr"*ovi se "klapaj" " jedinstvo lirsko* op"sa%
5elovitost i zaokr"$enost s" svojstveni naroito za prvi pet kr"*ova1 C7"tarnjeD& C+eernjeD&
CBdenjaD& CAl"oteD i C=ei " kamen"D& koje je pesnik za $ivota objavio kao knji*"% 9va kr"*a
objavljena post"mno& C:a*novenjaD i C3dje!iD mo*" se svatiti kao nastavak pretodni% 7edinstvo
nje*ove knji*e *ra,eno je na prin!ip" kon!entrini kr"*ova1 svaki novi kr"* "pisan je "n"tar ve
postojee*& pri em" kretanje ide od spolja#nji ka "n"tra#njim kr"*ovima& a zatim od "n"tra#nji
ka spolja#njim% 3dnos me," kr"*ovima slian je odnos" me," varijantama iste pesme% Svaki kr"*
je korak dalje ka otkrivanj" tajne& odnosno ka otkrivanj" maternje melodije% .retanje od "n"tra#nji
ka spolja#njim kr"*ovima ima obrn"t karakter%
) prvim kr"*ovima pesnik je okren"t spolja#njem svet"% ) njima se "j" *lasovi sela& $ivot
prirode& oseaj" se mirisi i boje podneblja% (zraz je araino narodni& 'olklorno obojen% 0e osobine
izra$ene s" naroito " pesmama prvo* kr"*a& C7"tarnjimD% 2rva pesma " kr"*" i itavoj knjizi i
jedna od najpoznatiji koje je -astasijevi napisao& >rula& sadr$i 'orm"l" iz koje se razvija itava
knji*a% >rula se iskaz"je paradoksom o Cradosnom d""D koji se C$alno razle$eD% ) razre#enj" to*
paradoksa dolazi se do Codbe*le tajneD kao vr"n!a% ) izraz" i intona!iji osea se pris"tstvo $enske
narodne lirike% 3snovno raspolo$enje je setno& ele*ino% Sledei kr"*& C+eernjeD& nadovez"je se na
pretodni& ali s" tonovi setniji& jezik manje izriit& z*"sn"tiji& smisao esto ne"vatljiv% Smrt je ovde
jo# pris"tnija& pesnik sl"ti vlastit" smrt (,rbe) ili *ovori o smrti najbli$i (Sestri u pokoje)% Sa smr"
" pesm" "laze reli*iozni simboli% ) narednom !ikl"s"& CBdenjimaD& pomen"te tenden!ije se
pojaavaj"& *"be se pejza$i i slike& a " prvi plan izbijaj" osnovne pesnikove preok"pa!ije1 samoa&
bol& smrt% (zraz se jo# vi#e z*"#njava& postaje nejasniji i istovremeno bo*atiji " na*ove#tajima%
2esma iz ovo* !ikl"sa& )sama na trgu& ve " naslov" istie t"pino nastasijevievski paradoks1
"samljenost " *omili i me," lj"dima% +r"na! sa$etosti izraza i zatamnjenosti smisla imamo "
etvrtom kr"*"& CAl"otamaD& sastavljenom od deset kratki pesama bez naslova% 2osle noni
bdenja& dolaze *l"ote ponoi& kada prestaj" svi *lasovi $ivota% 2esnikovo sr!e se skamenilo " bol"
#to podraz"meva bez*lasnost& nemost& nemo*"nost da se izrazi ono najd"blje i najskrivenije%
CAl"oteD s" Cnaj"n"tra#njijiD kr"*& krajnja taka pesnikove d"ovne "sredsre,enosti na tra*anje za
tajnom% 3d sledee* !ikl"sa& C=ei " kamen"D& poinje obrn"to kretanje& od "n"tra#nje* ka
29
spolja#njem& od do$ivljaja tajne bia do stvarnosti koja okr"$"je pesnika% ) 'ormalnom po*led" taj
kr"* ima najvi#e slinosti sa pretodnim1 sastavljen je od 1? kratki pesama bez naslova% (zraz je
ovde mno*o jasniji i odre,eniji% .retanje od "n"tra#nje* ka spolja#njem& od nejasno* ka jasnijem&
od zatamnjeno* ka manje zatamnjenom& a " izraz" kretanje od sa$eto* ka razvijenijem&
raz*ranatijem nain" kazivanja& zapoeto " !ikl"s" C=ei " kamen"D& nastavlja se " !ikl"sima
C:a*novenjaD i C3dje!iD% 2esnik se okree od bia ka postojanj"& ali *a do$ivljava na nov nain& ono
#to se " prvim !ikl"sima javlja samo kao nasl"ivanje& ovde je dato kao znanje& kao plod d"ovno*
isk"stva% 5ikl"s C:a*novenjaD sastavljen je od 1> pesama& neke s" vee* obima i slo$enije
str"kt"re& tako da podseaj" na str"kt"r" sredi#nji kr"*ova i one s" najbolje (Poruka& Put& %uga u
kamenu& ei iz osame)% 0" s" sve osnovne pesnikove teme dobile potp"n& savr#en& klasian izraz%
) pesmama poslednje* kr"*a& C3dje!iD& ponovo prepoznajemo zaviajne slike& ispovedne tren"tke&
ali bez 'olkolorno* impresionizma svojstveno* prvim !ikl"sima%
-astasijevieve drame i pripovetke po vrednosti zaostaj" za poezijom% 3d dve vrste drama&
m"ziki i prozni& znaajnije s" m" m"zike& pisane " sti" i predvi,ene za komponovanje% )
Me-ulukom blagu pesnik dramatiz"je osnovno naelo svoje poetike1 tra*anje za maternjom
melodijom% ) dr"*oj m"zikoj drami& 0ura- 1rankovi& porodina kob povezana je sa na!ionalnom%
9ovr#enje propasti !arstva na .osov" javlja se kao neminovnost& a privatanje propasti kao
otvaranje p"ta b"d"em spasenj"% 9rame " prozi& Nedozvani& Gospodar Mladenova ki i Kod ?,eite
slavine@ kre" se izme," le*ende i *ra,anske svakodnevi!e% 2ripovedaki rad "klj""je zbirke %amni
vilajet i *ronika moje varoi% -astasijevi je novator " teni!i pripovedanja% 3n pripoveda
posredstvom "smeno* kazivaa koji svedoi o neem" o em" sam nema dovoljno znanja& #to je
"o od dr"*i& #to se pria " narod"%
PORATNA KNJIEVNOST
2rvi nekoliko *odina posle oslobo,enja knji$evno s" obele$ene kako delima pisa!a koji s"
sti*li iz vojni jedini!a i kon!entra!ioni lo*ora& njiovim ratnim dnevni!ima i memoarima& pesmama
i pripovetkama& tako i ostvarenjima pisa!a koji s" odavno stekli knji$evn" slav" kao #to s" (vo
;ndri& +eljko 2etrovi& (sidora Sek"li i dr% 0ri ;ndrieva romana& -a 9rini "prija& 0ravnika
ronika i Aospo,i!a& napisana " tok" rata " ok"piranom Beo*rad" a objavljena odma po zavr#etk"
rata& " prvoj *odini slobode& najavili s" blistav poetak novo* doba " istoriji na#e knji$evnosti% 2is!i
s" nastojali da se #to vi#e pribli$e novom model" knji$evnosti& privataj"i nje*ove osnovne
zateve& realizam& so!ijaln" an*a$ovanost i tematik" iz -3B-a i ok"pa!ije% Svojim novim delima oni
se "klj""j" " knji$evnost -3B-a (;ndri " Novim pripovetkama& a naroito " pripove!i .eko& +eljko
2etrovi " knjizi Prepelica u ruci& (sidora Sek"li " .apisima o mom narodu)% 8itava knji$evnost bila
je zaok"pljena do*a,ajima koje je pro$ivljavala zemlja% 0i *odina esto je ponavljano mi#ljenje da
literat"ra zaostaje za savremenom stvarno#"& da pis!i nis" isp"nili svoj d"* prema revol"!ionarnoj
borbi i so!ijalistikoj iz*radnji% Savremena stvarnost postala je imperativ knji$evnosti% Stvarnost je
zatevala istinit& veran& realistian odraz& koji nije smeo biti ne"tralan& objektivan& ne*o borbeno
an*a$ovan% 2is!ima je zamerano da ne*"j" dve poezije& jedn" javn"& a dr"*" za privatn" "potreb"&
jedn" koja se daje " #tamp"& dr"*" #to se ita po ka'anama%
) knji$evnosti se obraz"j" dve nepomirljive stranke1 jedna se zala$e za dotada#nji model
knji$evnosti& a dr"*a& " poetk" obazrivo& a zatim sve otvorenije& te$i ka obnovi predratne knji$evne
avan*arde% -jiovi pripadni!i pop"larno s" nazvani CrealistimaD i CmodernistimaD% Alavna popri#ta
bitaka bila s" knji$evna *lasila1 C:ladostD& C.nji$evne novineD& CSvedoanstvaD& C9eloD&
CSavremenikD% .roz te borbe& a i nezavisno od nji& postepeno se menja itava knji$evnost& i to&
kako ona koja je bila CmodernistikaD& tako i ona koja je bila CrealistikaD% Stvara se nov model
knji$evnosti& s"protan onom iz pretodno* razdoblja& a nje*ova osnovna obele$ja s"1 estetizam&
'ormalizam i avan*ardizam& "zori s" m" " me,"ratnom ekspresionizm" i nadrealizm" i " stranim
modernim pis!ima%
(ako knji$evnost H/-ti *odina iz*leda kao neposredan prod"$etak "metniki opredeljenja
2/-ti *odina& dva razdoblja se ipak me,"sobno veoma razlik"j"% 2ro*rami CrealistaD i CmodernistaD
del"j" kao "pro#avanja i v"l*ariza!ije predratni stavova% 2odele me," njima esto s" bile vi#e
izraz borbe za prevlast " knji$evnosti ne*o polariza!ija knji$evni opredeljenja% .nji$evnost H/-ti i
6/-ti *odina izrazila se vi#e " stvaralakim dometima pojedini pisa!a ne*o " knji$evnim stilovima&
mani'estima i p"bli!isti!i% 0o je njena velika prednost nad pretodnim razdobljima% 3no #to je
primeeno " itavoj posleratnoj j"*oslovenskoj literat"ri 4 da to nije knji$evnost #kola i prava!a&
ne*o knji$evnost stvaralaki individ"alnosti 4 vredi potp"no i za srpsk" knji$evnost% <a razlik" od
predratno* me#anja $anrova " stvaranj" veine moderni pisa!a& sada je do#lo do vee $anrovske
di'eren!ija!ije& osobito " poeziji& prozi i kriti!i% (z"zetak s" nadrealisti koji se& iako " veini pesni!i&
30
istrajno bave i romanom% 3stali pis!i& naroito oni koji s" se iskazali posle rata& po pravil" s" ili
pesni!i ili prozaisti& ili kritiari% -aje#e me,"'orme s" esej i drama% Lseje pi#"& "z kritiare& i
pesni!i i romanopis!i% 9rama za"zima skromno mesto " stvaranj" posleratni pisa!a& pesnika i
prozaista& a najmanje ima a"tentini dramski pisa!a% -a izmak" 6/-ti *odina srpska knji$evnost
ponovo je "#la " 'az" preispitivanja temeljni pretpostavki na kojima se stvara i razvija% -a prelaz"
" 7/-te *odine ona se ponovo okree vlastitoj tradi!iji i domaem tl"% )poredo sa tim dolazi i do
dr"*i znaajni promena " stilskom sistem"% )oljiva je promena "*la *ledanja na svet& nastojanja
da se tradi!ionalne vrednosti inte*ri#" " modern" knji$evn" str"kt"r"% =oman je " stalnom "spon"%
3bele$ja najnovije* srpsko* romana s" raznovrsnost i bo*atstvo narativni modela&
dok"mentarnost i kvazidok"mentarnost& poetika prona,eno* r"kopisa%& a "poredo s tim& "no#enje
nove& esto trivijalne i paraliterarne *ra,e% ( " roman" i " poeziji bitno se menja odnos kako prema
tradi!iji tako i prema stvaralakom in"% 2oezija se vi#e ne svata kao izraz vi#e* dara& kao ne#to
#to je dost"pno samo iz"zetnim pojedin!ima& em" se itala! mo$e pribli$iti samo ako se " nek"
r"k" izjednai sa pesnikom% 2esma sve vi#e te$i da se okrene svet" oko sebe& izlazi " s"sret
zatevima i oekivanjima itala!a% <ato nap"#ta visoko k"ltivisani stil% ) knji$evna dela prodir"
ponovo niski& prizemni& banalni vidovi $ivota% Sve& ili *otovo sve mo$e postati predmet poezije&
proze ili drame% 2is!i romana esto sebi dodelj"j" skromn" "lo*" izdavaa r"kopisa koje s" dr"*i
napisali%
2osle to*a izbijaj" na videlo nove& s"protne tenden!ije koje se "obliavaj" kao dr"*i stil% 3n
e do$iveti dinamian razvoj " narednim de!enijama& sve do kraja veka& " promenjenim istorijskim
"slovima% Sama knji$evnost& bez obzira na to kakav je bio njen odnos prema na!ionalnim i
dr"#tvenim zbivanjima& te$ila je da #to vi#e b"de " svetskim d"ovnim i knji$evnim tokovima% -ovi
stil koji dolazi kao zamena modernizma& nazvao je kod nas kao i dr"*de " svet"& post modernizam%
PROSVEENOST
Sve do 7/-ti *odina B+((( veka prosveta i knji$evnost zadr$ale s" prete$no !rkveni karakter%
.nji$evnost se stvarala " okrilj" !rkve& njen osnovni jezik bio je jezik !rkveno* obreda% -a svim
podr"jima k"lt"rno* $ivota vladao je r"ski "ti!aj% 0a potp"na k"lt"rna i reli*iozna orijenta!ija Srba
prema ="siji nije od*ovarala interesima ;"strije& kao #to joj nije odo*ovarala ni injeni!a #to s" Srbi
$iveli " nekoj vrsti k"lt"rne i politike izola!ije% <ato s" sa najvi#i mesta pred"zimani kora!i da se
srpski narod #to vr#e "klopi " 'e"dalni poredak monarije% ) tom !ilj" " tok" 7/-ti *odina& "
poslednjem razdoblj" vladavine :arije 0erezije& izvr#ene s" znaajne re'orme " srpskom dr"#tv"1
"mesto !rkveni stvorene s" *ra,anske #kole& zatvoreni s" neki manastiri& !rkveni prazni!i svedeni
s" na minim"m& " Be" je otvorena #tamparija za srpske potrebe% (ako s" mno*e od ti mera
pred"zete sa namerom da se Srbi odvrate od ="sije& da se "manje njiove privile*ije i da se oni
preobrate " obine podanike monarije& !arske re'orme "zete " !elini odi*rale s" iz"zetno znaajn"
"lo*" " razvoj" srpsko* dr"#tva i srpske k"lt"re%
3d terezijanski re'ormi najva$nija je #kolska re'orma% 3na je sprovedena na jedinstven
nain " svim delovima !arstva& kod svi naroda i kon'esija% Srbi s" na taj nain dobili #kolski sistem
koji je " to vreme bio jedan od najbolji " itavoj Lvropi% Sa "vo,enjem *ra,anski #kola poela se
razvijati moderna peda*o#ka literat"ra% -apisani s" "d$beni!i za skoro sve #kolske predmete%
9onesen je prvi #kolski zakon-
9r"*a velika tekovina ti re'ormi bila je srpska #tamparija% 3na je osnovana " Be" 1771% i
njen prvi vlasnik bio je -ema! 7oze' ."r!bek% 3snivanje srpske #tamparije " Be" predstavlja
ponovno ra,anje srpsko* #tamparstva& odnosno poetak moderno* doba " nje*ovoj istoriji% Be je "
poslednje tri de!enije B+((( veka postao *lavni !entar srpske knji*e% 3na je potom prenesena "
2e#t"& koja e sve do osnovanja 9r$avne #tamparije " Beo*rad" (18>1) biti *lavni !entar srpske
knji*e%
.ada je 7osi' (( sproveo antiklerikalne re'orme " !eloj svojoj dr$avi& posebno kada je "venim
patentom o toleran!iji izjednaio pred zakonom sve veroispovesti " zemlji& !arske re'orme dobile s"
od"#evljene pristali!e me," obrazovanim Srbima% 7oze'inizam kao antiklerikalni& prosvetiteljski
pokret ob"vatio je sve narode !arevine& ali je kod Srba naroito dobro primljen% 2reko joze'inizma
srpska knji$evnost se "klj"ila " #iroki pokret evropske prosveenosti%
2rvi na*ove#taji nove orijenta!ije javili s" se jo# pre "vo,enja re'ormi% Slavenoserbski
ma*azin <aarija 3r'elina iz 1768% doneo je itav pro*ram preobra$aja srpske k"lt"re " d""
*ra,anski ideja prosveenosti% 3r'elinove ideje nis" imale neposredno* odjeka& najvi#e zbo*
nere#eno* jeziko* pitanja% 3sim to*a& nje*ovo prosvetiteljstvo ostalo je do kraja " pravoslavnim
okvirima% Lvropsk" k"lt"r" primao je samo kroz r"ski 'ilter%
31
2rosveenost " razvijenim knji$evnostima <apada je pojava prve polovine B+((( veka& dok je
kod nas i kod dr"*i abzb"r#ki naroda zavladala " potp"nosti tek " doba joze'inizma& 8/-ti
*odina B+((( veka% (sodi#te ovo* prav!a je primarno 'ilozo'sko& a ne knji$evno " "$em smisl"%
Alavni rodonaelnik pokreta je en*leski 'ilozo' 9$on @ok% @iterat"ra se odlik"je kritino#"&
polemikim d"om& sklono#" prema satiri i intelekt"alnoj ironiji& ali isto tako nalazimo i s"vo"&
didaktinost& nepoetinost% ) $anrovskom sistem" *lavno mesto za"zimaj" *ranine vrste& obli!i
izme," 'ilozo'ije i knji$evnosti& kao #to s"1 pop"larna rasprava& moralni esej& dijalo*& 'ilozo'sko
pismo& 'ilozo'ska pripovetka& posebno 'ilozo'ski roman% 3d isto knji$evni vrsta najvei polet
do$iveo je roman& izvesni rez"ltati posti*n"ti s" " drami& naroito " komediji& dok je poezija bila "
velikom zaostajanj"% Srpska prosveenost nije dala 'ilozo'ski roman ili pripovetk"& ali je& zavalj"j"i
9ositej"& stvorila dijalo*& 'ilozo'sko pismo& moralni esej%
.ao reak!ija na taj ra!ionalni d" prosveenosti javio se s"protan knji$evni prava! koji "
veini knji$evnosti nema stabilno ime& ali za koji je kod nas "obiajen naziv sentimentalizam% 3n je
prevladao " dr"*oj polovini B+((( veka% Sentimentalizam je "smeren na intimni& emo!ionalni svet
oveka% -a tim osnovama& nas"prot vladaj"oj knji$evnosti ideja& stvara se knji$evnost oseanja
ije s" *lavne odlike1 k"lt oseanja& k"lt prirode& idealiza!ija jednostavno* $ivota " kril" prirode&
s"protnost sela i *rada& prikazivanje porodino* $ivota& individ"alizam& melanolija% 3miljeni $anrovi
knji$evnosti oseanja bili s"1 epistolarni porodini roman& plaevna komedija& ispovesti& opisne
pesme& ele*ije& p"topis& poetska proza% <a na#" prosveenost je karakteristino da je ona ob"vatila
oba ta prav!a& prosvetiteljski ra!ionalizam i sentimentalizam& i oba tipa knji$evnosti koji s" oni
ne*ovali& knji$evnost raz"ma i knji$evnost oseanja& #to je naroito vidno " del" rodonaelnika
srpske prosveenosti 9ositeja 3bradovia%
RASTKO PETROVI
=astko 2etrovi (1898-19?9) je& zajedno sa 5rnjanskim& prvo ime posleratno* srpsko*
modernizma% Bio je $anrovski raznovrstan pisa! 4 pesnik& pripoveda& p"topisa!& romansijer&
esejista& kritiar i teoretiar moderne "metnosti% 3d svi mladi pisa!a =astko je bio najbli$i
izvorima moderne "metnosti% 3n potie iz beo*radske intelekt"alne porodi!e& nje*ov ota! se bavio
istorijom& a sestra -ade$da bila je jedan od najistakn"tiji slikara " Srbiji "oi rata& zaetnik
avan*ardne srpske "metnosti% .ao ,ak *imnazije& =astko je pro$iveo albansk" *ol*ot" i preko .r'a
oti#ao " Mran!"sk"& *de je zavr#io *imnazij"% -je*ov $ivotni p"t slian je p"t" 5rnjansko*1 "#ao je "
diplomatsk" sl"$b"& radio kao ata#e " =im"& p"tovao po ;'ri!i i Epaniji& sl"$bovao " :inistarstv"
inostrani poslova& bio diplomatski sl"$benik " +a#in*ton"%
2etrovi je poeo objavljivati pesme " kr'skom C<abavnik"D& ali nje*ovo stvaranje je
najintenzivnije " *odinama posle 2rvo* svetsko* rata& kada se javlja sa vi#e pesama "
ekspresionistikom asopis" C2ro*resD% 3bjavljivao je pesme& eseje& pripovetke& kritike "
mno*obrojnim me,"ratnim asopisima i listovima& ali je " posebnim izdanjima za $ivota objavio
samo etiri knji*e1 roman 1urleska gospodina Peruna boga groma& zbirk" pesama )tkrovenje&
p"topis 43rika i proz" "judi govore% 3d vei radova treba istai jo# roman Sa silama nemerljivim%
3dlazak iz zemlje imao je za posledi!" odvajanje od knji$evnosti% 2rilikom odlaska " ;merik"& poneo
je sa sobom roman o povlaenj" preko ;lbanije C3sam nedeljaD koji je& zajedno sa dr"*im delom
napisanim " ;meri!i& objavljen posle nje*ove smrti pod naslovom (an esti% 0ek sa pojavom to*
romana =astko 2etrovi je post"mno dobio svoje *lavno delo i postao jedan od najva$niji srpski
pisa!a BB veka%
) pokret" mladi pisa!a posle 2rvo* svetsko* rata =astko 2ettrovi bio je jedan od
najekstrava*antniji% ) nje*ovoj mladalakoj poeziji i poetskoj prozi izra$ava se de'etistika
nastrojenost& polj"ljanost tradi!ionlani moralni i estetski normi& d" s"mnje& razoarenje i
strepnje pred neizvesnim% ) ranim radovima oseanja se kre" izme," krajnosti1 od vedre& "lne
rasp"#tenosti slovensko* pa*ansko* raja do mrane atmos'ere "ni#tenja& nasilja i smrti " pojedinim
pesmama )tkrovenja% 0eme nje*ovi prvi radova s" ve*etativni $ivot rastinja& biolo#ki na*oni "
ovek"& telesnost& "lnost& 'iziolo#ki imp"lsi& preinaenja od ro,enja do smrti& p"tniki zanosi& strast
za zbli$avanjem sa svetom primitivni svatanja i k"lt"ra%
=astko 2etrovi je imao ne samo oseanje za moderno ve je bio istinski poznavala!
avan*ardne "metnosti i poezije% .ao likovni kritiar& pisao je o mno*im slikarima i vajarima& svojim
savremeni!ima i prvi kod nas& o 2ikas" i 'ran!"skom k"bizm"% <ala*ao se za konstr"ktivno
slikarstvo ili Cnovi realizamD& kako *a on naziva& realizam koji nee biti opona#anje stvarnosti& ne*o
otkrivanje njeni d"blji zakonitosti% Slino odst"panje od realizma 2etrovi je otkrivao " peinskim
!rte$ima& " 'i*"rama i simbolima "smeni pesnika& " lirskim narodnim pesmama& narodnim
pripovetkama& " ormanenti!i vezova i svim dr"*im obli!ima araine k"lt"re i "metnosti% (zme,"
32
araino* i moderno* postoji najd"blja srodnost jer moderno te$i da posti*ne on" prvobitn" istot" i
jednostavnost 'orme koja je " arainom ostvarena neposredno& spontano% <ato je =astko "
povratk" arainom video jedn" od veliki #ansi moderne "metnosti& a " svet" stari Slovena& na#oj
'olklornoj tradi!iji i " motivima srpske srednjovekovne "metnosti i knji$evnosti tra$io je izvore za
pesnik" obnov"&
) svoje pesme =astko je "neo motive koji& ne samo #to s" bili izvan okvira tradi!ionalne
poezije& ve s" od"vek smatrani nepoetskim i antipoetskim% Aovorio je o 'iziolo#kim
mani'esta!ijama& o zbivanjima or*anizma i to "zb",eno& sa zanosom& kao da otkriva tajne sakralno*
natprirodno* sveta% -aslov nje*ove zbirke pesama 3tkrovenje& "zet iz reli*iozne s'ere& znai
do$ivljaj telesno* kao velike misterije& otkrivanje biolo#ko*& elijsko* kao novo* oblika sakralnosti%
<a =astka 2etrovia vi#e p"ta je reeno da " prvi plan stavlja telo& "la& 'iziolo*ij" biaF dakle& prvo
materij" pa tek onda d"ovni aspekt bia% Bez tela i "la nema do$ivljaja& nije mo*"a ekstaza& a
bez nji i sve dr"*o *"bi mo*"i smisao% 3tkrovenje ili saznavanje apsol"tno* " $ivot"& kome je
te$io 2etrovi od poetka do kraja& vodi preko "la i preko tela% <ato je svako CotkrovenjeD kod
nje*a i otkrivanje tajne tela% ; kad postoji tajna tela& onda postoji i tajna zaea& tajna ro,enja&
tajna $ivota i tajna smrti% <a nji e vezati motiv materinstva i motiv krvi% )pravo na tim
konstantama iz*ra,ena je zbirka )tktovenje%
-je*ov jezik je slobodan& kao i sti& na nekim mestima i nez*rapan& esto apstaktan i
ne"vatljiv " pravom znaenj" jer se " njem" stalno prepli" svesno i nesvesno& stvarno i
ima*inativnoF stiovi povremeno bivaj" tromi& razv"eni& bez prave melodije i ritma& a ponekad
patetini& siloviti& da se doara razoaranje ili onaj najvi#i stepen ekstaze%
-je*ovo najznaajnije rano prozno delo je 'antazma*orijski roman 1urleska gospodina
Peruna boga groma& jedna od najneobiniji knji*a koje s" kod nas objavljene " *odinama posle
2rvo* svetsko* rata% ) ovoj knjizi pris"tni s" slovenski bo*ovi i ri#anski sve!i& slovenske bo*inje i
3*njena :arija& slovenski raj& ri#anski pakao i jedna beo*radska bolni!a& sveto*orski kal",eri i
+an Ao*% =adnja poinje " +(((& nastavja se " B(+ vek"& a zavr#ava se nekoliko *odina posle izlaska
knji*e% 3voj knjizi nedostajale s" dve stvari1 ma*ija poetske rei i sna*a "mora% <ato je 1urleska
ostala vi#e kao zanimljiv knji$evni eksperiment& kao istra$ivanje mo*"nosti poezije " roman"& ne*o
kao "metniko ostvarenje%
2"topis je najvi#e od*ovarao nje*ovoj te$nji za promenom i kretanjem% 2"topisno je va$an
elemenat itavo* nje*ovo* dela% 2"tnika inspira!ija pris"tna je " nje*ovim pesmama (Putnik&
Spomenik puteva)& pripovetkama (Putnik bez senke)& esejima (Pozorite2 pozoriteA)& pa ak i "
velikom roman" (an esti% +eliki poetski p"topis 43rika& mo$da najznaajnija knji*a koj" je napisao&
doneo je o$ivotvorenje davna#nje* pesnikovo* sna o pa*anskom raj"% .nji*a ima ne samo
"metniki ne*o i dok"mentarni& na"ni karakter% ) njoj se& pored poetski opisa& lirski
raspolo$enja& prizora iz $ivota domoroda!a i bela!a& daje niz zanimljivi saop#tenja o !rnakoj
"metnosti& m"zi!i& i*ri& obiajima%
-a p"topisnoj osnovi ostvarena je i kratka proza "judi govore& po op#tem s"d" kritike
naj!elovitije delo ovo* pis!a% 2roza "judi govore je inspirisana jednim od mno*i p"tovanja =astka
2etrovia& pa " njoj prepoznajemo i ne#to od p"topisno* (s"sret sa lj"dima iz nepoznato* mesta&
"poznavanje okoline& bele$enje sve*a #to se vidi i "je)& ali ona nije ni p"topis& ni esej& ni roman& ni
d"$a novela jer ni#ta od to*a ne odnosi preva*" (nema !entralno* do*a,aja& nema *lavno* lika& a
ima dijalo*a& neki s"dbina& opisa i esejiziranja na neke teme)% 3vde je p"topisan samo spolja#nji
okvir& poetski opisi s" svedeni na minim"m& " sredi#t" pesnikove pa$nje je *ovor lj"di koje je
s"sretao na jednom p"tovanj"% ) tom *ovor" nema nie* neobino*1 on se sastoji od jednostavni&
konven!ionalni rei " kojima s" sadr$ane prve in'orma!ije koje nam daj" nepoznati lj"di i sebi i
svom $ivot"% ) del" "judi govore ovekov *ovor stavljen je ispred misli& oseanja& predela&
*ra,evina i ispred lepote% Menomen *ovorenja postaje dominantan " odnos" na sve ostalo% Aovor je
jednostavan& pre!izan i proi#en& oslobo,en sve*a #to bi mo*lo biti s"vi#no% Aovor lj"di i nain
njiovo* $ivota ostavljaj" "tisak kao da je re o maloj lj"dskoj zajedni!i& zaboravljenoj i od Bo*a i
od savremene !iviliza!ije% 3dma se prime"je& i njiov *ovor to otkriva& da je " $ivot" ti lj"di malo
do*a,aja& s"sreta& malo veliki ambi!ija& zavisti& s"jete% Svi oni del"j" nekako drevno& isto i
smireno& poton"li " svoj a"tentini $ivot& svoj" ti#in" i lo*ik" koja del"je sk"eno& i leksik" koja nije
bo*ata i koja se "estalo ponavlja% ) takav svet& jedno* dana& ban"e p"tnik& prido#li!a& koji e na
sebe pre"zeti "lo*" naratora " ovoj prozi& " kome prepoznajemo pa*anski d" i istra$ivak" strast
samo* =astka 2etrovia& zalj"bljenika " sve #to je nepoznato i drevno% ) pozadini pesnikovo*
interesovanja& iz *ovora nje*ovi sa*ovornika& nazir" se potresne lj"dske drame& izbijaj" na
povr#in" skriveni lj"dski odnosi& otkrivaj" se simpatije me," linostima za koje ni one same ne
znaj"% 2"topis se pretvara " pri" o lj"dima i njiovim s"dbinama% ) ovoj prozi se& na iz*led& iza
33
jednostavno* i nenametljivo* prianja krije kompleksna slika $ivota i nje*ovo* skriveno* smisla%
3t"da i spe!i'ina 'orma ove proze koja se naje#e odre,"je kao Cme#avina knji$evni $anrovaD%
) razdoblj" izme," dva rata =astko 2etrovi je najmanje poznat po svojim romanima% 0ek
po#to je post"mno objavljen nje*ov obimni roman (an esti& o njem" se poelo *ovoriti kao o
pis!" koji je& zajedno sa 5rnjanskim& "dario temelje modernim srpskom roman"% (ako istorijski i
dok"mentarno zasnovan& (an esti nije ni istorijski ni dr"#tveni ni ratni roman% Straote albanske
tra*edije 2etrovi do$ivljava kao tren"tak vraanja prirodi& kao obnov" prvobitno* prirodno* stanja%
) 'ok"s" romana nis" odnosi oveka sa ovekom& oveka i dr"#tva& oveka i istorije& ne*o odnos
oveka i prirode% 2rvo deo romana lii na p"topis ili& tanije& na vi#e me,"sobno isprepletani
p"topisa& " kojima s" svi s"sreti sl"ajni& sve veze privremene i neobavezne& *de se ovek na svom
p"t" sam probija kroz prostor% 2o svom osnovnom stilskom obele$j" (an esti je poetski roman%
Sve do obrazovanja nadrealistike *r"pe& moderizam =astka 2etrovia& i teorijski i
stvaralaki& predstavlja najdalj" tak" do koje je dospela srpska knji$evna avan*arda posle 2rvo*
svetsko* rata%
REA>I0A3
Svaen " naj#irem smisl"& kao literarni& i to prevasodno kao prozni stil& realizam je " na#oj
knji$evnosti trajao vrlo d"*o& itavi pedeset *odina& od 186/% do 191/& tj% od (*njatovievo* Milana
Narandia& prvo* na#e* realistiko* romana& do Stankovieve Neiste krvi& moderno* romana
poniklo* iz realistike tradi!ije% ) tom vremenskom odsek" realizam se javlja " tri "zastopna
razdoblja1 " razdoblj" romantizma ((*njatovi& @j"bi#a)& zatim " razdoblj" klasino* realizma od 7/-
ti *odina do kraja veka (Ali#i& @azarevi& +eselinovi& Srema!& :atav"lj& =ankovi& 9omanovi) i&
najzad& " razdoblj" moderne& " prvoj de!eniji BB veka& " stvaranja tzv% Clirski realistaD (Stankovi&
Nipiko i .oi)% ) prvom sl"aj" posredi je rani realizam ili protorealizam& " dr"*om 4 zreli realizam&
" treem 4 pozni realizam ili realizam moderne%
3d 7/-ti *odina do kraja veka realizam je vodei knji$evni prava!% ) vreme nje*ovo*
razvoja izvr#ene s" znaajne promene " na!ionalnom $ivot"% Srbija stie p"n" politik" nezavisnost i
za"zima vodee mesto " k"l"rnom i knji$evnom $ivot"& a njena prestoni!a Beo*rad postaje ono #to
je -ovi Sad bio " 6/-tim *odinama1 *lavni k"lt"rni !entar% Aenera!ija koja je st"pila na knji$evn"
s!en" krajem 6/-ti i poetkom 7/-ti *odina poela je potisk"je pretodn"& romantiarsk"
*enera!ij"% =omantiarskom idealizm" i poetskim sanjarenjima realisti s"protstavljaj" $ivo oseanje
za stvarnost& "mesto idealiza!ije i *lori'ika!ije na!ionalne pro#losti oni iznose prilike savremeno*
$ivota& "mesto iz"zetno* j"naka daj" likove obini lj"di% So!ijalne razlike "n"tar srpsko* dr"#tva
nametn"le s" se kao *lavna knji$evna tema koja je potisn"la " dr"*i plan snove o oslobodilakoj
borbi i "jedinjenj" srpstva% 3mrzn"to* stran!a& zavojevaa zamenili s" domai zelena#i& bezd"#ni
advokati& podmitljivi inovni!i%
=ealizam je otkrio malo* oveka i nje*ov svet% 2is!i najve" pa$nj" posve"j" razliitim
vidovima narodno* $ivota& od oni prastari& 'olklorni do oni koje je nametalo novo vreme% 3ni
te$e da #to vernije prenes" ne samo nain $ivota& obiaje& svatanja ne*o i nain *ovora lj"di "
pojedinim krajevima% ) knji$evnost "lazi re*ionalna tematika& a " njen jezik prodir" provin!ijalizmi&
dijalekatska obele$ja& *ovorne odlike pojedini pro'esija i stale$a% <a razlik" od romantiara& koji s"
se neprekidno obnavljali i " temama i " izraz"& realisti po pravil" pokaz"j" malo sposobnosti za
obnov"% =e*ionalnoj o*ranienosti pridr"$ila se so!ijalna o*ranienost% <alj"bljeni " stare&
patrijaralne odnose& koji s" pod "darima novo* vremena poeli slabiti i nestajati& oni s" sa
poznavanjem i raz"mevanjem prikazivali seoski $ivot i $ivot malo* *rada& palanke& a zazirali s" od
*rada i od moderno*& evropsko* naina $ivota% )koliko s" pisali o Beo*rad"& " kojem je veina nji
$ivela& onda je to prete$no bila zaostala beo*radska peri'erija *de s" sretali isti onaj svet koji s"
"poznali po svojim palankama i selima% Alavna zasl"*a realizma je " tome #to je "veo pravi narodni
$ivot& otkrio stvarnost srpsko* sela& a nje*ov nedostatak #to nije "speo da osvoji moderan *rad&
*ra,ansko dr"#tvo i svet inteli*en!ije%
=ealizam je kod nas& kao i " dr"*im knji$evnostima& za razlik" od romantizma& obele$en
prete$no proznim stvaranjem% 3dnos izme," dve osnovne prozne vrste& pripovetke i romana& bio je
"slovljen domaom tradi!ijom koja je dala prednost pripove!i nad romanom% 2o toj domina!iji
pripovetke srpska knji$evnost srodna je sa s"sednim knji$evnostima na j"*oistok" Lvrope&
b"*arskom& r"m"nskom i *rkom& ali i sa "daljenom amerikom literat"rom% 3sim pripovetke i
romana& srpski realizam je sa najvi#e "spea ne*ovao komedij" " em" treba zavaliti -"#i"%
0e$njama realista ka prikazivanj" narodno* $ivota od*ovarala je i jedna dr"*a s!enska vrsta& na
prelaz" izme," m"zike i drame& tzv% komad sa pevanjem& " kojem s" se o*ledali neki od istakn"ti
realistiki pripovedaa (+eselinovi& Stankovi& Norovi)%
34
) doba realizma menja se i polje "ti!aja " kojem se razvija srpska knji$evnost% -emaki
"ti!aj& do tada dominantan& "st"pa mesto r"skom% <a razlik" od srpski slikara realista koji se i
dalje #kol"j" prevasodno " nemakim "metnikim !entrima& pripovedai s" " najveem broj" r"ski
orijentisani% 2revode se i itaj" dela veliki r"ski romanopisa!a1 Ao*olja& 0"r*enjeva&
8erni#evsko*& 0olstoja& 9ostojevsko*% 3sniva srpske realistike pripovetke :% Ali#i bio je
najaktivniji " prevo,enj" r"ski pisa!a% -ajvei "ti!aj na srpske pripovedae imao je Ao*olj% )ti!aj
zapadno* realizma bio je znatno manji i osetio se ponajvi#e kod pisa!a iz primorski krajeva ("ti!aj
'ran!"sko* realizma& posebno :opasana& na :atav"lja)%
3snovne te$nje evropsko* realizma primljene s" " na#oj knji$evnosti na osoben nain% (ako
objektivni& na"ni i kritiki d" obele$ava epo" realizma i " na#oj knji$evnosti& " stvaranj" veine
na#i pisa!a ispoljavale s" se i takve osobine koje se nis" poklapale sa idealima na"nosti i
objaktivnosti ili s" im bile sasvim s"protne% ;ko se iz"zme S% :atav"lj& koji najvi#e od svi od*ovara
zapadnom model" ne"tralno*& objektivno* realiste& na#i pripovedai *otovo se nikad ne "dalj"j" od
svo* sveta% 3ni *a posmatraj" izn"tra ili iz neposredne blizine& *ovore o lj"dskim naravima i
post"p!ima ili sa $ivom simpatijom ili sa bla*im podsmeom ili sa o*orenim odbijanjem%
3d spe!i'inosti srpsko* realizma poseban znaaj imaj" dve s"protne estetske& stilske
kate*orije 4 idilino i "morno% =e je o s"protnim i "jedno komplementarnim komponentama% (dila
je slika sveta " nestajanj"% (dilino je okren"to svet" koji je "daljen od nas& svet" koji tone "
pro#lost& ili koji se nalazi na peri'eriji sada#njosti% ) sli!i blisko*& pris"tno* sveta& " prikazivanj"
sada#nje stvarnosti& srpski realizam sl"$i se naje#e "morom% G"mor na#i realista povezan je sa
njiovom so!ijalnom kritikom%
3snov" realizma kao knji$evno* prav!a ini pro*ramski realizam Svetozara :arkovia% 2rvi
ideolo* i propa*ator realizma " srpskoj knji$evnosti bio je Svetozar :arkovi% -a knji$evnost se
neposredno odnose samo dva nje*ova lanka1 Pevanje i miljenje i ealnost u poeziji& ali i sav
nje*ov ostali rad& iako se ne bavi neposredno pitanjima literat"re& ima za nj" posredan znaaj%
Savremenoj knji$evnosti on prist"pa sa pozi!ije Ckritiara realisteD& nastojei da o!eni ne
pojedinane pojave " njoj& ne*o njen op#ti prava!% -je*ova kritika je dvostr"ko "smerena1 na
Ckritiare estetiareD s jedne i na na#" tada#nj" romantiarsk" poezij" i proz" sa dr"*e strane% ( "
jednoj i " dr"*oj oblasti on dolazi do isti zaklj"aka1 na#a knji$evnost se odaljila od stvarnosti i t"
je *lavni izvor svi slabosti od koji pati% Lstetika kritika se zala$e za vene i nepromenljive zakone
lepote& a sama knji$evnost je preplavljena sentimentalno#" i 'antastikomF ni jedna ni dr"*a se ne
osvr" Cna $ivot i potrebe oveka i nje*ov savremeni razvitakD% 7edini izlaz iz krize je vraanje $ivot"
i stvarnosti% .nji$evnost mora sl"$iti dr"#tv"& ona mora da pretresa i podi$e savremena pitanja& da
po mislima i oseanjima b"de savremena% 2ro*ramski realizam se javlja " tri osnovna vida& kao
idilini& kao so!ijalno-kritiki i kao psiolo#ki realizam% (dilini realizam se bavi prilikama i lj"dskim
odnosima " na#em starom& patrijaralnom dr"#tv"& a nje*ov *lavni predstavnik je 7anko
+eselinovi& ali on se javlja i " pojedinim delima @azarevia& Ali#ia i dr"*i pripovedaa% So!ijalno-
kritiki realizam orijentisan je prema savremenom dr"#tv"& a osnovni "metniki izraz nalazi "
"mor" i satiri& pa se naziva i "moristiko-satirinim realizmom& iji s" *lavni predstavni!i Ali#i&
Srema!& 9omanovi& :atav"lj% 2siolo#ki realizam obele$ava Czaokret ka "n"traD& " nje*ovom
sredi#t" s" moralni i so!ijalni problemi pojedina!a& nje*a obele$avaj" @azarevi& =ankovi i
Stankovi%
."lt"rni $ivot " doba realizma iz*"bio je ne#to od $ivosti i intenzivnosti svojstveni epoi
realizma& ali za"zvrat je dobio na #irini i raznovrsnosti% =azlo*e ovom poslednjem treba tra$iti "
op#tem k"lt"rnom napretk" dr"#tva& kao i " injeni!i #to s" itave nove oblasti& tek oslobo,ene od
t"rske vlasti& "#le " knji$evnost% 2ored +ojvodine& Srbije& 5rne Aore i srpski krajeva " Grvatskoj i
9alma!iji& sve vi#e se osea pris"tnost Ger!e*ovine& Bosne& j"*oistone Srbije& kao i krajeva koji s"
se jo# nalazili pod t"rskom vla#"%
-ajpotp"niji izraz realizam je dobio " Cpripove!i iz narodno* $ivotaD ili seoskoj pripove!i% 3na
se razvila na v"kovskoj& narodskoj& 'olklornoj orijenta!iji& pod "ti!ajem politike ideolo*ije i
knji$evni svatanja S% :arkovia i pod knji$evnim "ti!ajem r"ski realista& posebno Ao*olja% )
poslednjim de!enijama B(B i " prvoj de!eniji BB veka Srbija je bila zemlja pripovedaa% 3ni s"
dolazili iz razni krajevaF " veini& naroito kada s" " pitanj" *lavni pis!i& $iveli s" " Beo*rad"& ali s"
mno*i ostajali " provin!iji ili s" bili vezani za dr"*e srpske ili rvatske !entre% -jeni zaetni!i s"1
:ilovan Ali#i& @aza @azarevi i 7anko +eselinovi%
SI3O 3ATAV1>J
Simo :atav"lj (18H1-19/8) je 9almatina!& rodom iz Eibenika% )poznao je& esto se selei&
razne krajeve1 dalmatinsko primorje& rodni Eibenik& <adar& *de je zavr#io "iteljsk" #kol"&
35
"n"tra#njost 9alma!ije& <a*or"& najpre " detinjstv" kao ,ak " .r"pi& a kasnije kao "itelj& Bok"
.otorsk"& kao nastavnik italijansko* jezika " Ger!e*--ovom& 5rn" Aor"& *de je obavljao razne
d"$nosti (pro'esor *imnazije& nadzornik #kola& vaspita kne$eve de!e) i Srbij"& " kojoj je $iveo
najpre kao pro'esor *imnazije& a zatim& po#to se o$enio bo*atom "dovi!om& kao slobodan pisa!% Svi
ti krajevi "#li s" " nje*ovo knji$evno delo% (ako je kao pripoveda poeo prilino kasno& :atav"lj je
ostavio obimno delo1 oko stotin" pripovedaka& dva romana& nekoliko spisa memoarsko* i p"topisno*
karaktera& dve drame& izvestan broj knji$evni o*leda& vi#e prevoda sa 'ran!"sko* i italijansko*%
Svoje knji$evne po*lede :atav"lj je iznosio " napisima o pojedinim domaim i stranim pis!ima& "
lan!ima op#te* karaktera (ealizam& ) umetnoj pripoveci i dr) i " svojoj a"tobio*ra'iji% 0" je
istakao znaaj estetski& "metniki osobina knji$evnosti1 stvaralake ma#te& ori*inalnosti& potrebe
pisa!a da Cponekad sanjaj" i o nemo*"im stvarimaD& neodvojivosti izmi#ljanja od "metnike istine%
)metnost pripovedanja svatio je kao spoj obino* i neobino*%
) poetnoj 'azi nje*ovo delo je obele$eno 'olklorom% Bio je izvanredan "smeni pripoveda%
6ivei d"*o po krajevima " kojima se sa"vao izvorni narodni jezik& on je stekao dobro poznavanje
narodne 'razeolo*ije i obilje sinonima& a kasnije je to poznavanje poveavao i " dodir" sa lj"dima iz
Boke& Ger!e*ovine& 5rne Aore& itanjem 9aniievo* i +"kovo* prevoda Sveto* pisma& @j"bi#ini
pripovedaka& dela savremeni srpski 'ilolo*a% 3vim osobinama& koje *a pribli$avaj" dr"*im na#im
realistima& pridr"$ile s" se dr"*e& koje *a od nji odvajaj"1 kritinost& samodis!iplina& oseanje za
mer"% .ritian prema sebi i svom rad"& :atav"lj se stalno kao pisa! razvijao i samoiz*ra,ivao% (ako
nije zavr#io velike #kole& on je itanjem pro#irivao svoja znanja i bio jedan od najobrazovaniji
srpski pisa!a svo* doba% -a nje*ovo knji$evno 'ormiranje najvei "ti!aj s" imali italijanski i
'ran!"ski prozaisti& me," njima i predstavni!i realizma i nat"ralizma& Mlober& :opasan& 9ode& <ola%
3d strani pisa!a :atav"lj je naje#e dovo,en " vez" sa majstorom novele& :opasanom% )
nje*ovom rad" stalno s" se borile s"protne te$nje1 spontani& neob"zdani pripovedaki dar sa
smislom za mer"& sklad& ekonomik" kompozi!ije% .ako je sazrevao kao pisa!& :atav"lj je sve vi#e
nastojao da ob"zda smisao za prianje i "mor i da i podredi odre,enim "metnikim !iljevima%
<ato se stalno vraao objavljenim radovima& popravljao i i prera,ivao% -je*ov prvi roman& !skok&
postoji " tri verzije& a dr"*i& 1akonja 3ra+1rne& " dve% -je*ov "metniki razvoj ide od spontano*&
'olklorno* i "metniki nedovoljno or*anizovano* pripovedanja ka modernoj prozi& " kojoj ni#ta nije
ostavljeno sl"aj" i improviza!iji%
)obiajena podela nje*ovi radova na tri re*ionalna kr"*a& dalmatinski& !rno*orski i
beo*radski& pokaz"je se kao nedovoljna% ) nje*ovim dalmatinskim pripovetkama postoji velika
razlika izme," dva prostorno bliska re*iona& 2rimorja i <a*ore% ; kad je re o 2rimorj"& treba
razlikovati pripovetke sa temama iz pi#evo* zaviaja tj% iz severne 9alma!ije od pripovedaka sa
temama iz Boke .otorske% (sto tako& " beo*radskom kr"*" ima i pripovedaka tematski vezani za
dr"*e delove Srbije i +ojvodine& kao i pripovedaka koje s" po temama "niverzalne% 5rno*orske
pripovetke nastale s" na poetk" nje*ovo* rada& za vreme boravka na 5etinj"& ponekad po
nar"d$bini dvora i optereene s" romantikom i samo " retkim sl"ajevima predstavalj" relativno
"spela ostvarenja% =oman iz !rno*orske istorije& !skok& romantina povest o 8e" b"ntovnik"&
be*"n!" " 5rn" Aor" i nje*ovoj tra*inoj lj"bavi prema 5rno*orki& je pria " koj" je "nesena obilna
etno*ra'ska i istorijska *ra,a% -ajpotp"nij" realistik" slik" 5rne Aore dao je kasnije " nezavr#enoj
a"tobio*ra'iji 1iljeke jednog pisca& iji je najvei deo posveen a"torovom boravk" na 5etinj"% 3vo
delo trebalo je da b"de knji$evna a"tobio*ra'ija& povest o tome kako se :atav"lj 'ormirao kao
pripoveda% :e,"tim& " tok" izrade delo se pretvaralo " ne#to dr"*o% Samo " prve tri *lave& o svom
$ivot" do bekstva " 5rn" Aor"& a"tor se pridr$avao prvobitne namere% 8itave tri de!enije nje*ovo*
$ivota s" kratko prikazane& a samo etiri *odine $ivota na 5etinj" za"zele s" vi#e od dve treine
teksta% 2ripovetke iz primorsko* $ivota nastale s" najveim delom posle pi#evo* preseljenja "
Beo*rad& "poredo sa beo*radskim priama% -jima& kao i roman" 1akonja 3ra+1rne& :atav"lj najvi#e
d"*"je svoj *las veliko* pis!a i realiste% 6ivot dalmatinsko* oveka on je prikazao ne samo kao
odlian poznavala!& ne*o sa d"bokim oseanjima i simpatijom% ) nje*ovoj sli!i to* sveta
s"kobljavaj" se radost i d"boka t"*a& s"rovost i ovenost& reli*ija i s"jeverje& "mor i poezija% -i
ovde se nije odma oslobodio neki svoji raniji nedostataka 4 etno*ra'izama& prena*la#ene
deskriptivnosti& neiz*ra,enosti kompozi!ije& ali " njima ima " izobilj" ono*a e*a nema "
!rno*orskim pripovetkama1 "mora& sna$ni& $ivotni likova% 2relaz 8/-ti " 9/-te *odine B(B veka
je najplodniji period " :atav"ljevom stvaranj"% 0ada nastaj" najopse$nije :atav"ljeve pripovetke iz
dalmatinsko* $ivota% ) njima je slika dr"#tva #ire zasnovana& "nose se so!ijalni& moralni i
e*zisten!ijalni problemi& "mor se dop"nj"je i delimino potisk"je ironijom i kritikom& radnja je
raz*ranata i slo$ena& ali ne"jednaena (2oslednji vitezovi& 2reobra$enja& Svrzimantija)%
36
) ovom period" (1892) objavljen je i 1akonja 3ra+1rne& nje*ovo najbolje delo% <ami#ljen kao
pripovetka& 1akonja 3ra+1rne je " tok" izrade prerastao " "moristiki roman novelistike
kompozi!ije& " kome je oko prie o $ivotnom p"t" jedno* 'ratra razvijena slika savremeno* $ivota&
stvarnosti " katolikom samostan" i seosko* $ivota oko nje*a% -ajvei deo romana prikaz"je $ivot "
katolikom manastir"& a " pozadini& kao kontrast& dato je siroma#no selo " "n"tra#njosti 9alma!ije%
:anastirska i seoska sredina ine tematsk" osnov" romana& dok s" *radske prilike samo ovla#
naznaene% .ontrast selo-manastir je naroito pris"tan " "vodnim delovima romana " kojima se
radnja odvija na sel"% <a razlik" od dr"*i na#i realista& :atav"lj ne idealiz"je selo& nje*ovi selja!i
s" samo$ivi& s"rovi& l"kavi& skloni kra,i& selo je zaostalo& divlje& "vek *ladno& $ivot je nemilosrdna
borba za *oli opstanak% S"protstavljen m" je siti i dokoni $ivot " manastir"% 7"nak ovo* romana&
(vi!a zvani Bakonja& na slian nain kao i svi iz nje*ove okoline& " manastir" vidi samo mo*"nost
da se $ivi lako i "*odno% 2osmatran iz perspektive siroma#no* sela& manastir se pojavlj"je kao
predmet snova i $elja *ladni lj"di& raj " kome se $ivi " izobilj"& bez m"ke i rada% S prenosom
radnje " manastir& prikazivanje se iz osnova menja% ) prvi plan izbija s"protnost izme," dokono*&
"samljeniko* $ivota " manastir" i slobodno*& spontano*& prirodno* $ivota izvan nje*a& " polj"& na
sel"& " *rad"% (zvan nje*a tee $ivot p"n vedrine& radosti& smea& #to dopire i "n"tra& preko lj"di iz
naroda& manastirske posl"*e& vernika& narodno* lekara i dr% 6ivot " slobodnom prostor" privlai i
lj"de "n"traF oni no" preska" preko manastirski zidina i odlaze tamo *de ima veselo* dr"#tva&
vina& $ena% 2relezak iz zatvoreno* " otvoreni prostor i ovde& kao i " dr"*im :atav"ljevim delima&
donosi oslobo,enje od dr"#tveni sp"tavanja i povratak prirodnom $ivot"% 9va $ivotna stava dobila
s" najd"blji izraz " *lavnim likovima& Bakonji i 'ra-Brni% Mra-Brne je izraz zatvoreno* "n"tra#nje*
prostora i ima stra od sve*a #to dolazi spolja% <a razlik" od nje*a& Bakonja simboli#e radost i
vedrin" otvoreno* sveta& on je prirodan ovek koji iznad sve*a voli $ivot% (zraz to* $ivotno*
oseanja je i :atav"ljev sme koji je od svi nje*ovi dela " 1akonji najspontaniji& najrazi*raniji&
najradosniji% Svi vidovi "mora 4 davanje sme#ni nadimaka& r"*anje& karikiranje telesni i
d"#evni mana& dijalekatski jezik 4 sl"$e velianj" i slavljenj" $ivota kao osnovnom !ilj"%
-ajvee majstorstvo " kompozi!iji i izraz" :atav"lj je posti*ao " kratkim priama iz
poslednje* perioda svo* rada% 0o s" najpre etiri dalmatinske pripovetke1 Povareta& Pilipenda&
)kopac i 1ila i Naljedstvo% -jima se pribli$avaj" ostale dalmatinske pripovetke iz to* perioda& kao i
najbolje me," beo*radskim priama (>ronta& Pop 4gaton& 4ran-elov udes& Naumova slutnja&
1eogradska deca i dr)& kojima je kritika tek kasnije poklonila p"n" pa$nj"% Beo*radski pripovedaka
ima isto toliko koliko primorski i !rno*orski zajedno i to samo po sebi dosta *ovori o znaaj"
Beo*rada " :atav"ljevom del"% :atav"lj je tek " Beo*rad" postao "istin" moderan novelista% )
beo*radskim priama :atav"lj se od re*ionalno* realiste& iji s" koreni 'olklorni& preobrazio "
moderno*& "rbano* pripovedaa% ) njima nema vedrine& "mora& sve$ine primorski pripovedaka&
ali je " najveem broj" beo*radski pripovedaka posti*ao ono za im je stalno te$io 4 da ostvari p"n
sklad izme," *radiva i "metnike 'orme%
<a nje*ove najbolje pripovetke karakteristino je da se svaka na svoj nain dotie reli*iozne
s'ere% 3seanje za ira!ionalno& tajanstveni& mistino& reli*iozno javlja se naroito " pripovetkama iz
pozno* perioda% -je*ove najbolje dalmatinske pripovetke kre" se od zaviajne mitolo*ije do
narodne reli*ije% ) beo*radskim pripovetkama ta orijenta!ija je jo# vi#e izra$ena& samo #to se
"mesto narodne reli*ije javlja reli*iozna mistika%
:atav"lj je bio najmanje optereen predras"dama dr"*i realista% (ako je najra,e i sa
najvi#e lj"bavi pisao o malom ovek"& o lj"dima iz naroda& on im je prilazio bez il"zija i
sentimentalnosti% -ije patio od nostal*ije za dobrim& starim vremenima% 3d svi svoji savremenika
najbli$i je modernom realizm"%
VASKO POPA 56ABB:6AA6<
+asko 2opa je pesnik rodom iz Banata% 3n je predstavnik posleratne avan*arde " srpskoj
knji$evnosti% <ajedno sa :iodra*om 2avloviem& poetkom pedeseti& preokren"o je smer srpsko*
pesni#tva% <avalj"j"i njima& srpska poezija je dobila na ozbiljnosti i na*la#enoj m"drosti " jezik"&
temati!i& " odnos" prema svet" i svatanj" pesni#tva& #to je nailazilo na neraz"mevanje& otpor i
o#tr" kritik"% 2opina i 2avlovieva poezija "staje protiv tzv% Ck"bika#ke poezijeD (poezija koja je
stvarana na *radili#tima i slavila pod"vate)% 3na ne $eli ni#ta da idealiz"je& da slavi i pretvara "
pevanje koje bi bilo po meri i itala!a i politike% ( ba# zato #to je poezija ove dvoji!e bila b"nt i
svojevrsni prevrat " srpskom pesni#tv"& ona je " najveem broj" sl"ajeva i bila ne*irana% Blizak je i
predratnim nadrealistima& ali i njiovoj s"protnosti& :omil" -astasijevi"% -adrealistima je blizak
alo*ino#" svoji slika& naroito " prvim knji*ama& #to je navelo kritiare da *a opt"$e za
CbesmisaoD i Cb"n!anjeD (2opin disti C.onjJ3bino osam no*" ima%%%D oznaen je kao aps"rdna slika
37
i najvea pesnika besmisli!a jer se nije "lo ni videlo da konj ima osam no*"F nije prepoznat "
tome "tisak koji konj " trk" ostavlja na oveka posmatraa)& dok *a sa -astasijeviem vez"je te$nja
ka ste*n"tom izraz"& tra$enje pesniki izvora na domaem tl"& " narodnoj poeziji& 'olklornim
predstavama i srednjovekovnoj tradi!iji% 2opina poezija ne mo$e se ipak svesti ni na jedan od svoji
"zora% <a razlik" od nadrealista 2opa ne privata ira!ionalno kao isodi#te poezije% 2esma je po
njem" plod ra!ionalno* !ilja% 3d -astasijevia se odvaja time #to iz svoje poezije sasvim isklj""je
reli*iozn" i 'olklorn" mistik"% .ao i kod -astasijevia& i kod 2ope pesma se ne javlja sama za sebe&
ve se "klapa " vee !eline& kr"*ove& knji*e& op"s& pa tek " tom sklop" ona dobija p"ni smisao% )
osam nje*ovi knji*a mo$e se pratiti postepeno iz*ra,ivanje jedno* pesniko* kosmosa% 2rve dve&
Kora i Nepoin+polje& " simbolinim antropomor'nim slikama predmeta& predela i radnji& doaravaj"
predstav" sveta kao veno* s"kobi#ta& nepoin-polja& na kojem se ovek bori sa neprijateljskim
silama& olienim " mitskim "dovi#tima% 3d te slike pesnik se okree srpskoj pa*amskoj mitolo*iji& iz
ije *ra,e stvara moderan kosmo*onijski mit (Sporedno nebo)& ispreda pri" o mitskim pre!ima
srpsko* naroda (,uja so)& ili " spoj" mitsko* i istorijsko* otkriva smisao linosti& do*a,aja i
*ra,evina iz srpske pro#losti (!spravna zemlja) i iz savremenosti i bli$e pro#losti na#e zemlje i sveta
(Kua nasred druma)% !spravna zemlja je pesnika knji*a koja se otvara !ikl"som *odoae% )
njenoj osnovi je rodolj"blje& odanost lirsko* s"bjekta onome #to je nasle,eno& lepota i vrednost
jedno* naroda% 2opa je " srpskim manastirima (G(landar& .aleni& :anasija& Sopoani) otkrio sklad
aritekt"re i lepot" slikarstvaF otkrivao je s"dbin" svo* naroda " s"kob" i ropstv" pod
neprijateljima koji s" r"#ili i istrebljivali sve #to je srpsko% ) manastirima je on video stamenost&
prkos& "spravn" zemlj" koja& nas"prot vekovima i najezdama& stoji vrsto% 2osle istorijski i
mitolo#ki tra*anja& pesnik se vraa svakodnevnom $ivot"& oblik"j"i niz sasvim obini sit"a!ija& "
kojima se i sam& esto& javlja kao j"nak ('ivo meso)% -je*ov pesniki op"s "potp"nj"j" tri
antolo*iarska pod"vata& izbori narodni "motvorina (!rnebesnik) i pesnike 'antastike (Ponono
sunce)& od koji svaka otkriva nek" znaajn" dimenzij" srpske knji$evnosti& a posredno "p""je i na
osnovne pretpostavke 2opino* pesniko* dela% 3no je nastalo " spoj" mitsko* i istorijsko*&
araino* i moderno*& tra*ike i "mora% 0ra*ika ovekovo* polo$aja " svet" jeste " tome #to taj
svet nije skrojen po nje*ovoj meri& #to je " njem" sve posledi!a neke s"dbinske *re#ke& pa i ovek "
takvom svet" mora initi po*re#ne korake% <ato je on i sme#an i tra*ian& istovremeno% (z to*
bezizlaza 2opa nalazi p"t vraaj"i se malim stvarima& #to pokaz"je nje*ov najraniji !ikl"s C9aleko "
namaD& sastavljen od ne$ne lj"bavne lirike& pro$ete toplinom odnosa dvoje lj"di& a to na dr"*aiji
nain pokaz"j" i nje*ove poslednje knji*e& " kojima se jednostavnim izrazom iznose slii!e iz
obino* $ivota%
<a 2opin" poezij" karakteristino je da a"tor polazi od neki nadrealistiki isk"stava& ali
stvara i svoj osobeni stil& nov& do tada nepoznat na#oj poeziji% 9oneo je sti koji je eliptian (sa$et)%
3dma se videlo da je to pesnik koji te$i kompresiji& sabijanj" i sabiranj" oseanja& da je pesnik koji
" pesmi pravi sintez" izreeno*% -je*ov jezik je sav od elemenata savremeno* *ovora& p"n je
prozaizama i neoekivani obrta% ) 2opinom jezik" pris"tno je i ono #to je 'olklorno& drevno ili
aretipsko& ali i "rbano i ovovremeno%
2opa " svojoj poeziji slika stanja i zbivanja " svet" i me,"lj"dskim odnosima% Svet se "
nje*ovoj poeziji do$ivljava kao beskrajna pozorni!a na kojoj se neprestano menjaj" razni "esni!i
($ivotinjski svet& predmeti& lj"di)% 3ni s" "p"eni jedni na dr"*e& " lj"bavi s" ili " stalnom s"kob"& "
velikim i malim zavadama% (za pesniki slika +aska 2ope krije se vena drama " svet"& koja je "
isto vreme i drama svako* bia% ( zato je svet sa svojom venom dramom " 2opinoj poeziji obele$en
kao veliko nepoin-polje& " kome niko nije miran& zadovoljan& srean i slobodan% 2osebno je
primetna veza +aska 2ope sa tradi!ijom& nje*ovo kori#enje simbola koji na najbolji nain
obele$evaj" nje*ov" vezanost sa onim #to je na!ionalno& istorijsko i mitsko%
2esnika knji*a Kora je prva knji*a koja je pokazala sv" pesnik" modernost " jezik"&
slikama i melodiji stia& #to je i bio jedan od razlo*a da se misli da je svojom pojavom obele$ila
prelomni tren"tak i obavezala itao!a da na nov nain razmi#lja o poeziji% .nji*a se sastoji iz etiri
!ikl"sa1 )psednuta vedrina& Predeli& Spisak& (aleko u nama% ) prvom !ikl"s" osnovna tema je
"*ro$enost oveka i lj"dsko* i e*zisten!ijalni prostor koji nije nimalo *ostoprimljiv& ve nastanjen
sit"a!ijama koje prate i "*ro$avaj" bie% 3vaj !iklis pokaz"je da "*ro$enost bia dolazi ne samo od
oveka i tenolo*iza!ije& ve i od kosmosa koji nas& svojom neizmerno#"& posed"je i *"ta% 5ikl"s
Predeli ine predmeti kojima je odre,ena na#a svakodnevi!a& naiz*led banalni i nepoetini predmeti1
pepeljara& pikava!& sto& ivil"k& zid& ali i "zda& ja"k& zaborav& osme% +asko 2opa je od obini
stvari nainio pesniki kosmos " malom& neis!rpan " aso!ija!ijama% 5ikl"s Spisak ima 1H pesama
slini po temati!i1 C2atkaD& C.onjD& C:a*ara!D& CStoli!aD& C.akt"sD i dr% 5ikl"s ine domae $ivotinje&
biljke i predmeti koje je ovek oblikovao svojom r"kom% Sve ove pesme isti" tra*izam& nesporaz"m
38
i veni anta*onizam " ovom svet"& " kome "vek postoji neko ko je "*ro$en% 8etvrti !ikl"s (aleko u
nama je slika "$asa rata%
V>ADAN DESNI@A 56A8;:6A9C<
0radi!ij" re*ionalne dalmatinske proze& koja ima znaajno mesto i " rvatskoj i " srpskoj
knji$evnosti& predstavlja +ladan 9esni!a& pisa! koji se karakterom svo* dela i svojim delovanjem
"klapa " obe te knji$evnosti% +ladan 9esni!a poinje sa stvaranjem izme," dva rata& ali p"n"
a'irma!ij" do$ivljava tek posle 9r"*o* svetsko* rata& i to romanom Proljea /vana Galeba% =o,en je
" <adr" 19/H% *odine% St"dirao je prava " <a*reb" i 2ariz"& ali je pratio 'ilozo'ij"& a bavio se i
m"zikom% Svoj knji$evni rad 9esni!a je zapoeo kao srpski pisa!& pokreta jedno* od srpski
re*ionalni asopisa izme," dva rata& C:a*azina sjeverne 9alma!ijeD% 2osle rata se razvijao "
okvirima rvatske knji$evnosti& ali je stalno sara,ivao i " srpskim asopisima% Sebe je smatrao i
srpskim i rvatskim pis!em% 9esni!a je bio moderan intelekt"ala!& sa #irokim klasinim i modernim
obrazovanjem& skeptian& sklon analizi i samoanalizi% .ao pisa! sporo se razvijao1 prv" knji*"&
roman .imsko ljetovanje& objavio je tek " ?6% *odini $ivota% 3n je moderni sledbenik Sime
:atav"lja& kako po kraj" odakle potie& koji je ponajvi#e i prikazivao& tako i po svom evropejstv"& po
naklonosti prema romanskoj& italijanskoj i 'ran!"skoj k"lt"ri% 0e dve strane& re*ionalna i "niverzalna&
na!ionalna i evropska& kod nje*a s" jasno na*la#ene i ponekad dovedene " s"protnost& #to je i sam
pisa! istakao& *ovorei o dva tematska kr"*a svoji pripovedaka1 " jednom s" pripovetke
re*ionalno* vida& a " dr"*om op#tije*& sasvim nere*ionalno* karaktera%
) poetk" kod 9esni!e preovla,"je deskriptivni post"pak& re*ionalizam& ane*dotizam&
slikanje pojavni vidova stvarnosti& povremena pris"tnost pri*"#eno* "mora% .asnije se taj
realizam sve vi#e moderniz"je& so!iolo#ka komponenta "potp"nj"je se psiolo#kom i meditativnom&
isti" se tra*ini vidovi $ivota& ali se ni "mor ne "kida% 3dnos selo-*rad& karakteristian za na#"
tradi!ionaln" proz"& prikazan je sasvim netradi!ionalno& iz perspektive *rada% Selo nije prostor
slobode& armonije sa prirodom& ne*o prostor s"rovosti i "$asa% ) roman" .imsko ljetovanje& *r"pa
*ra,ana& pobe*av#i iz razoreno* <adra " s"sedno selo Smiljeva!& kao da "lazi " sasvim nov svet&
*eo*ra'ski blizak& ali sasvim nepoznat i zastra#"j"i& " kojem se oseaj" nemoni i iz*"bljeni% 3vaj
roman nema nie* zajedniko* sa dr"*im romanima iz -3B-a sa poetka H/-ti *odina% ) njem"
nema ni tr"nke ideolo*ije& ni revol"!ionarne patetike& ni o*orenosti na ok"patore& ne*o je " njem"
samo s"rova& *roteskna slika $ivota& vi,ena oima oni koji *"be& koji s"& "z to& stran!i& neprijatelji%
7"na!ima 9esniini pripovedaka i romana najbolje od*ovara simbolina odredni!a izra$ena "
naslov" nje*ove prve i najva$nije zbirke )lupine na suncu% 2oznate s" m" i pesme Slijepac na alu i
pripovetke %u2 odma& pored nas& Proljee u 1adrovcu%
Pr!(j#*a I%ana Ga(#)a
) nekim delima& naroito kasnijim& re*ionalna obele$ja sasvim se *"be& a "mesto so!ijalni&
prvenstvo dobijaj" e*zisten!ijalne teme% ) post"pk" se& pored realizma i psiolo*ije& javljaj" i novi
elementi& poetizam i esejizam% 9o*a,aji *"be znaaj& pripovedanje se zamenj"je intelekt"alnom
analizom% <ato se " knji*ama ni#ta ne do*a,a& ne*o pisa! pi#e o svem" #to m" padne na pamet&
poverava itao!" sve svoje misli i oseanja% 0im post"pkom& "z vi#e pripovedaka& iz*ra,eno je i
nje*ovo najznaajnije delo& intelekt"alni esejistiko poetski i 'ilozo'ski roman Proljea /vana Galeba%
0o je pria o s"dbini "metnika& m"ziara& sastavljena od nje*ovi seanja i samoanaliza&
razmi#ljanja i slika% 0o je delo jedinstveno " j"*oslovenskoj knji$evnosti& jedna od oni knji*a po
kojima s" H/-te *odine postale veliko doba na#e* romana i na#e knji$evnosti%
Proljea /vana Galeba s" primer moderno* stvarala#tva% 3vaj roman " na#oj knji$evnosti
sasvim r"#i stara svatanja o proznom stvarala#tv" i za*ovara nov" 'orm" i nov post"pak "
stvaranj" romana% <ato je ovo nje*ovo delo i danas savremeno i akt"elno kada s" " pitanj"
savremeni obli!i romana i tra$enje "zora za roman-esej& za intelekt"alno monolo*iziranje " roman"%
=oman-esej je 'orma moderne proze& moderno* romana% )mesto 'ab"larnosti o do*a,ajima iz
spoljnje* sveta " "lnim predstavama 4 daje se svest& kontempla!ija o tom svet"% .ontempla!ija ili
razmi#ljanje& misaonost postaje dominantna " odnos" na do*a,aje i zbivanja% ;ko do*a,aja i ima&
oni s" sada samo " naznakama i samo povod za promi#ljanja i 'ilozo'iranja na odre,ene teme& pri
em" se problem ili pojava posmatra iz razni "*lova i podrobno is!rplj"je& *radei od to*a manje ili
vi#e razvijene kontempla!ije& odnosno manje ili vee meditativne !eline& eseje% 0ako roman od vi#e
po*lavlja postaje jedna romaneskna !elina intelekt"alno obojena& stvorena od niza zaokr"$eni
se*menata% (van Aaleb& pedeseto*odi#njak& "samljen& " provin!ijskoj bolni!i& os",en na
zatvorenost prostora i ti#in"& nakon opera!ije& nostal*ino se sea svoje pro#losti& intenzivno
razmi#lja o njoj& zapis"je svoja razmi#ljanja% 3n se javlja kao pisa! vlastito* $ivotopisa& ali se zapisi
39
ne odnose na ronolo#ki i lo*iki sled do*a,aja iz pro#losti& ne*o se javljaj" kao zbir oseanja&
razmi#ljanja i pros",ivanja& snevanja%%% =e je vi#e o d"ovnoj bio*ra'iji ne*oli $ivotnoj& isp"njenoj
do*a,ajima& priama i lj"dskim s"dbinama% =oman je mozaika& lirska str"kt"ra od kretanja
oseanja& "tisaka& re'leksija i razni zapa$anja% ) svesti (vana Aaleba prepoznajemo1
- pro#li $ivot
- sada#nji $ivot
- "niverzalni smisao ispovedno* $ivota& odnosno i ne#to op#te& #to nadilazi lino& a #to je
posebno sadr$ano " nje*ovim medita!ijama o detinjstv"& o veri i bo*"& o "metnosti& o
"spomenama& o svakodnevnom& o teatr" i poeziji& o roman"& o dr$avi i vlasti& o samoi& o
$enskoj lepoti& o $ivot" i smrti% :no#tvo psiolo#ki ili moralni istina& zapa$anja o svet"&
$ivot" i lj"dima& saveta o nain" $ivljenja i stvaranja ine ovaj roman jednim velikim $ivotnim
isk"stvom% <animljive s"& na primer& misli da je nostal*ija osnovni oblik svako* oseanja& da
s" velike lj"bavi samo nalije veliki mr$nji& da je volja stvar jaki& a $elja slabi& da treba
mno*o naivnosti za prav"& ist" radost& da je banalnost smrt "metnosti& ali je jo# *ora od nje
namerna ori*inalnost& da je te$nja za ori*inalno#" jedna relativno nova stvar koj" klasini
"metnik nije poznavao& da je veliko oseanje jedna esti!a svemira " nama i da nam danas
valja "iti da vi#e oseamo itd% mo*la bi se skoro itava jedna mala zbirka misli i maksima
izv"i iz ove knji*e& koja bi sama za sebe imala znaajn" misaon" vrednost& vrednost $ive&
praktine m"drosti% 0e$i#te je "vek na linomF lino do$ivljava svet& artik"li#e *a " sebi i
saop#tava na svoj nain% <ato je to i moderan roman& roman mozaike str"kt"re1 nema
vrst" kompozi!ij"% 0o je roman linosti& ali i roman-esej " kome se javlja1 1% misao "
slikama 2% misao " pojmovima%
=oman se bavi razliitim problemima teorije "metnosti& 'ilozo'ije& psiolo*ije& estetike itd%
=azmi#ljanja& s"dovi i zaklj"!i o brojnim oblastima ovekovo* $ivota i nje*ovo* stvarala#tva
iskazani s" isklj"ivo kao medita!ija *lavno* j"naka%
) 9esniinom roman" pojedinosti& ma kako realistiki iz*ledale& "jedno s" i simbolike% ) njima
se "vek nalazi d"blji smisao% (van Aaleb se& na primer& sea d"*ako* odnika " kojem se i*rao kao
dete% +rata s" bila staklena& tako da se s"nana strana "vek k"pala " svetlosti& dok je s"protna
odbijala svojom ladnoom% 2isa! odma koristi taj detalj 4 Aaleb ka$e da m" je mo$da odatle za
itav $ivot ostala ta vena dvojnost& podela sve*a " $ivot" i svet" na zon" svetlosti i na zon" mraka%
-aslov romana postaje nosila! jedne sveop#te simbolike koja na*la#ava svet i oveka i sve ono
#to se izme," nji javlja% 0" s" dva najob"vatnija pola stvarnosti1 t"*a i nada 4 simboli smrti i
prolea%
-o#en seanjima na detinjstvo& na min"la prolea& m"ziar (van Aaleb& kada je na r"b" smrti&
preispit"je svoj $ivot i tra$i m" smisao& evo!iraj"i tren"tke kada je najintenzivnije $iveo
"n"tra#njim $ivotom& a $ivot m" bio " znak" svetlosti i prolea% =azvijaj"i kontempla!ije o $ivot" i
il"str"j"i $ivot i stvarnost nizom s"dbina& on "kaz"je na bipolarnost ili dvojstvo sveta " kome se
pro$imaj" radost i t"*a& svetlost i tama& bie i nebie& prolaznost i venost& konano i beskonano&
kao i to da se $ivot sastoji od smenjivanja jedno* i dr"*o* i da sve to ini " stvari Cpredivo na#e*
$ivotaD%
VOJIS>AV I>I
) srpskom realizm" dominira proza 4 romani nastaj" pro#irivanjem pripovedaka ili
na*omilavanjem ane*dota% 9ok je " romantizm" postojao jedan prozni pisa! (7akov (*njatovi 4
pretea realizma)& tako je " epoi realizma pris"tan jedan jedini pesnik koji prevazilazi epo" i
na*ove#tava promene 4 +ojislav (li 4 pesnik me,a#%
+ojislav (li (186/-189?) bio je jedini pravi pesnik epoe realizma " kojoj s" vladali
pripovedai% 3n je " srpskom pesni#tv" izvr#io ono #to je desetak *odina ranije zatevao S%
:arkovi1 odl"an raskid sa romantizmom% :e,"tim& nje*ove knji$evne te$nje samo se delimino
poklapaj" sa :arkovievim pro*ramom i sa realistikom poetikom% ) nekim pesmama on je bio
*lasnik napredni ideja svo* doba& o#tar kritiar dr"#tveni i politiki izopaenosti% ;li& nje*ova
poezija& *ledana " !elini& s"protna je d"" tenden!iozne& pra*matine knji$evnosti za koj" se
zala*ao pro*ramski realizam%
+ojislav (li& sin pesnika 7ovana (lia& ro,en je " Beo*rad"% 2ro$iveo je kratak i te$ak $ivot%
Ekol" je nap"stio posle tree* razreda *imnazije zbo* slabo* "spea% .asnije je poa,ao
predavanja " +elikoj #koli& aktivno "estvovao " knji$evnom i politikom $ivot" st"dentske
omladine& ali nije pola*ao ispite% 6iveo je " osk"di!i& boemskim $ivotom& ime je jo# vi#e po*or#ao
svoje ionako slabo zdravlje% (ako je pisao kratko vreme& 1H-tak *odina& ostavio je obimno i
raznovrsno delo% <a $ivota je objavio tri zbirke pesama& kojima treba dodati veliki broj pesama
40
ras"ti po asopisima i zaostali " r"kopis"% .ao pesnik nije odma prepoznat " svom vremen"& ve
tek kada je "mro%
(li je iznad sve*a bio esteta% Lstetizam se izra$avao i " nje*ovom $ivot"& a ne samo "
pesnikom stvaranj"% =azlo*e za to #to je knji$evna k"lt"ra imala takav znaaj za (lia& #to je on bio
prvi istinski esteta " Srbiji& ne treba tra$iti " nje*ovom obrazovanj"& ve " porodinom vaspitanj"% )
k"i (lia $ivelo se sa poezijom& svi njeni m"#ki lanovi bili s" posveeni knji$evnosti% :e,"tim& "
nje*ovim knji$evnim interesovanjima ne postoji te$nja ka strpljivom& sistematskom "enj" i
"savr#avanj"% -ije voleo da se tr"di da posti*ne i vi#e& bio je slab poznavala! strani jezika%
2oezija +% (lia javlja se istovremeno kao reak!ija na romantizam i kao obnova objektivne
poezije predromantiarsko* razdoblja% ) njoj s" na nov nain o$ivele te$nje i ideali Cobjektivne
lirikeD iz >/-ti i ?/-ti *odina% ( t" je "ti!aj porodi!e bio pres"dan jer je pesnikov ota! 7ovan (li
poeo pisati kao pripadnik te #kole i te ideale je preneo na svoje sinove% 9eo (lievo* porodino*
knji$evno* obrazovanja s" i objektivnost i klasi!izam% 3snovna obele$ja te objektivnosti s"
deskriptivnost i narativnost% ) tome se on "daljava od klasi!ista i predromantiara prve polovine B(B
veka i pribli$ava se savremenim realistikim pripovedaima% (pak& klasi!izam m" je svakako najbli$i%
-je*ove pesme inspirisane *rkim i rimskim temama donele s" obnov" to* stila kod nas i sa njim se
" na#oj poeziji ponovo odoma"j" antika imena& rekviziti& simboli& obli!i& kao i klasini estetski
ideali% -o& te pesme ine samo jedan nje*ov tematski kr"*% =ealizm" se najvi#e pribli$ava "
deskriptivnim pesmama%
)stanovljena je povezanost (lieve poezije sa 'ran!"skim parnasov!ima% Sa parnasov!ima
(lia povez"j" sve *lavne osobine nje*ove poezije1 "zdr$anost emo!ija& objektivnost& obnova
interesovanja prema anti!i& motivi pro#lo* i daleko*& bri$ljiv odnos prema 'ormi& bliskost sa likovnim
"metnostima& pesme inspirisane slikarskim i vajarskim delima% .asnija pro"avanja otkrila s" da "
poslednjoj pesnikovoj 'azi postoje na*ove#taji simbolizma& pesniko* stila koji je smenio
parnasizam% :no*e pesme iz poslednji *odina (lievo* $ivota sadr$e elemente svojstvene novom
stil"% ) njima je do#lo do zaokreta od objektivne ka s"bjektivnoj liri!i1 pesnikovo ja pojavlj"je se ne
samo " intimnoj ne*o i " opisnoj poeziji& "z ranije dominantne viz"elne& likovne "tiske sada se
pojavlj"j" i zv"ni& m"ziki%
-a poetk" stvaranja& pod "ti!ajem *rke i rimske mitolo*ije& istorije i knji$evnosti& "
nje*ovim pesnikim delima pris"tno je klasi!istiko pevanje% ) tom pevanj" on ne ide samo za
temama i motivima& ne*o tra*a i za izvorima lepote koja je " obli!ima& " sklad" misli i jezika 4 da
dose*ne ideal antike "metnosti% <atim& dolaze *odine stvaranja " kojima se b"di romantiarsko
pevanje& " kome ima <majevo* i 7ak#ievo* "ti!aja& ali najvi#e "ti!aja r"ski romantiara 4 2"#kina
i @jermontova% 0ree razdoblje " (lievom stvarala#tv" ini realistiko pevanje% -akon pevanja "
kome je okren"t prirodi i njenim pejza$ima da bi preko slika objektivne stvarnosti izrazio svoja
s"morna raspolo$enja& (li se sve vi#e poinje vezivati za 'orm" stia& za sklad jezika& za lepot"
"metnosti& #to je kao ideal pevanja ve ne*ovano " evropskoj poeziji% 0ako sa +ojislavom (liem
zapoinje srpski C2arnasD& odnosno parnasizam (%ibulo& Mramorni ubica& *imna vekova& Mojoj muzi)%
<avr#n" 'az" " nje*ovom pevanj" ini simbolistiko pevanje& " kome se pesniki svet s"bjektiviz"je%
9eskriptivna lirika ini najpop"larniji deo (lieve poezije (najpoznatije pesme .imsko jutro&
.imska idila& ,ee& #esen& ! poznu jesen& Sivo2 sumorno nebo)% ) njima je on dao opise seoski
predela& prizore iz $ivota sela& slike prirode " raznim *odi#njim dobima i dobima dana% 3bjektivnost
je prevladala& pesnik kao da se povlai iza pesme& nje*ovo ja se *"bi& *ovor je " treem li!"& osea
se nepristrasnost& emo!ije nis" neposredno iskazane& ve s" stopljene sa slikama% 2esnikova
emotivnost otkriva se " izbor" motiva& " preovla,ivanj" poznojesenski i zimski pejza$a& s"tonski
i noni tren"taka& epiteta1 siv& s"moran& "veo& skran& mraan i sl% -ajvei broj pesama ima
jednoobrazn" kompozi!ij"1 one obino poinj" slikom predela& a nastavljaj" se nekim prizorom iz
seosko* $ivota& opis prelazi " radnj"% ) najpoznatijoj seoskoj pesmi .imska idila pridodat je i trei
element 4 mala lirska pripovetka% 0a pesma poinje opisom zimsko* seosko* pejza$a & nastavlja se
prizorom oko seosko* o*nji#ta *de stara! ok"pljenoj de!i pria pri" iz davnine% (ako je bio najvei
pejza$ist " srpskoj poeziji& (li ipak nije izrazit pesnik prirode kao #to s" =adievi& 7ak#i& 9"i%
2riroda " nje*ovoj poeziji ne $ivi samostalnim $ivotom& " njoj nema promene ni kretanja& ona je pre
sve*a dekor& pozadina na kojoj se odi*ravaj" prizori iz $ivota% 9eskriptivna lirika e kasnije biti "zor
i inspira!ija 7ovan" 9"i" i ;leksi Eanti"%
:e," istorijskim pesmama najve" sk"pin" ine pesme sa temama iz antike& *rke i rimske
mitolo*ije i istorije% 2o broj" i kvalitet" pesama to je& pored seoski& deskriptivni i narativni
pesama& najvei i najva$niji tematsko-stilski kr"* " (lievom pesni#tv"% (nteresovanje prema anti!i
nosio je " sebi !elo* $ivota& naroito k"lt Cmajke 7eladeD% 9o antiki motiva dolazio je najvi#e na
posredan nain& preko lektire% Gelenske teme preovla,"j"1 Narcis& 1a&us i Kupidon& Pod %rojom&
41
Pla 43rodite nad 4donisomF " manjem broj" pris"tni s" motivi iz staro* =ima1 #ulija& )vidije& Sa
3oruma itdF ove dve sk"pine povez"je najpoznatija (lieva CantikaD pesma& poetska pripovetka
Korintska &etera% )prkos mno*im materijalnim po*re#kama i nepre!iznostima& te pesme pokaz"j"
istinsko oseanje za lepot" i veliin" antiko* sveta% ) njima s" pris"tne i dr"*e emo!ije1 nostal*ija
za min"lim& t"*a nad razorenim osta!ima drevni k"lt"ra& oseanje za lj"dske patnje& os",ivanje
nasilja% ( taj svet& kad se posmatra izn"tra& isp"njen je lj"dskom patnjom izazvanom nasiljem razni
vrsta& osvetom bo*ova& neprijateljskim najezdama& tiranijom =ima% ) nekim pesmama slovenske
mitolo#ke teme obra,ene s" " klasinom d""& " njima dolazi do stapanja slovensko* i elensko*%
2a ipak& praslovenski mitski svet izdvaja se " zasebn" !elin"%
.od (lia se s"sre" motivi i le*ende od (ndije do ;tlantika% ( vremena s" razliita% 2ored
antiko* doba& privlaio *a je i renesansni period& narodi i k"lt"re 3rijenta& dok je malo mario za
ri#anstvo i evropski srednji vek% (stonjake pesme sadr$e vi#e "n"tra#nje* jedinstva tako da se
do$ivljavaj" kao zaseban kr"*% 3ve pesme stvarao je izvan realni okvira 4 izme," stvarno* (stoka i
knji$evno* (stoka " nje*ovoj poeziji nema nikakve slinosti% (li je okren"t najvi#e islamskom svet"
" vreme kada je on ob"vatao naj#ire *eo*ra'ske prostore & ali tako,e i (ndiji iz razliiti vremena
njeno* postojanja& le*endarnim motivima Staro* (stoka& kavkaskim temama itd% 2esme na zapadne
teme nis"& pop"t istonjaki& povezane s" tematskim i stilskim svojstvima ve se svaka pesma
izdvaja vlastitim osobinama% 7edne s" inspirisane s"dbinom veliki "metnika (Petrarka)& " dr"*ima
s" motivi krvavi do*a,aji iz istorije (,artolomejska no)% 2esme na zapadne teme sadr$e mno*o
vi#e stvarne istorije ne*o nje*ovi dr"*i istorijski kr"*ovi%
(lieve istorijske pesme " odnos" na seoske predstavljaj" dr"*i vid nje*ove objektivne
poezije% Sline s" im po tome #to koriste deskriptivne i narativne post"pke& s tim #to " istorijskim
pesmama nara!ija dobija vi#e mesta% 3seanja koja s" " opisnim pesmama samo na*ove#tena ovde
s" konkretizovana " likovima i radnjama istorijski i mitolo#ki linosti% 9"$e pesme s" pripovetke "
sti"& a njiov broj je veliki% 2isao je epske pesme& balade& romanse& stiovane pripovetke%
(lievi pejza$i& kao i nje*ove pesme o drevnim vremenima pro$eti s" setom i melanolijom%
2o osnovnom oseanj" (li je ele*iar% 0o oseanje dobilo je neposredan izraz " nje*ovoj intimnoj
liri!i& " ele*ijama& ispovednim pesmama i pesnikim poslani!ama% ) njima pesnik iznosi svoja *orka
isk"stva& melanolina raspolo$enja& sl"tnje smrti% 2esnikovo ja& istisn"to iz deskriptivni i
narativni pesama& " njima ponovo izbija " prvi plan% ) pesmama nastalim neposredno pred smrt&
okree se simbolizm"% @ini odnos izbija " prvi plan i " tada#njim deskriptivnim pesmama #to
postepeno vodi nap"#tanj" objektivizma (dolazi do izra$aja " pesmama 6legija na razvalama kule
Severove i .aputen istonik)%
;ktivizam je& posle estetizma& dr"*i osnovni pokreta nje*ovo* pesniko* stvaranja% 3d
poetka je bio osetljiv za narodne nevolje i te$nje& otvoren prema idealima svo* doba& pesnik-bora!
koji se s"protstavlja silnima i monima% (lieva aktivistika poezija mo$e se podeliti na rodolj"biv" i
politiko-satirin"% ) niz" pesama on je nastavlja <maja i 7ak#ia (Na ,ardaru& Glasnik slobode&
Kosovskim sokolovima)% 0eme s" esto tradi!ionalne& romantiarske& ali je stil nov& odmeren& bez
romantiarske retorike% ) politiko-satirinim pesmama (li je izrazio demokratske te$nje svoje
*enera!ijeF " tome je on blizak dr"*im na#im satirinim pis!ima to* doba& <maj" i 9omanovi"& a
izdvaja se savr#enom "metnikom obradom satirini tema% .od nje*a nema p"bli!istike i
$"rnalizma% -je*ova najbolja satirina pesma je Maskenbal na udniku% Svako li!e pomo" maske
otkriva svoj pravi lik% 2esma ! lovA 4 pesnik j" je prezentirao kao C#pansk" romans"D& savremeni!i
s" " njoj videli al"zije na ajke kralja :ilana na politike protivnike& a ona je " svojoj osnovi satira
na politike pro*one%
(li je vi#e od svi pesnika svo* veka radio na "savr#avanj" 'orme% +elik" pa$nj" posveivao
je *ra,enj" stia& nastojao je da izbe*ne nemarnost i aljkavost svojstvene romantiarskom sti" i
da sti postavi na dr"*e osnove% =askin"o je sa tradi!ijom narodno* stia& odba!io stara metrika
pravila i ve " ranim pesmama "spostavio nova& potom je sve do svoje smrti eksperimentisao sa
stiom& i to " vi#e prava!a& tako da on po metrikim inova!ijama zajedno sa @azom .ostiem
za"zima prvo mesto " na#oj poeziji B(B veka%
Slino :"#i!kom " 2/-tim i >/-tim *odinama ili Brank" " H/-tim i 6/-tim *odinama& +% (li je
" 8/-tim i 9/-tim *odinama B(B veka bio *lavni pesniki "itelj& tvora! nove pesnike #kole% -je*ov
nain pevanja vojislavizam postao je op#teprivaena moda& ali i #kola koj" s" pro#li svi znaajni
pesni!i koji s" zapoinjali " poslednje dve de!enije B(B veka% ;leksa Eanti i 7ovan 9"i " prvoj 'azi
svo* pevanja *lavni s" sledbeni!i +% (lia i "jedno pesni!i koji predstavljaj" prelaz od vojislavizma ka
poezji moderne%
42
3E41RATNA KNJIEVNOST
.nji$evnost posle 2rvo* svetsko* rata stvara se " prilikama bitno razliitim od predratni%
3bnova knji$evno* rada " oslobo,enoj zemlji nije izvr#ena " znak" o$ivljavanja nekada#nji
opredeljenja i prava!a& niti kao prosto nadovezivanje na poetske& realistike i prosvetiteljske
tradi!ije na#e literat"re B(B veka% ) knji$evni $ivot "lazi nova *enera!ija pisa!a& koja te$i da sasvim
raskine sa pro#lo#" i da sve zapone iz poetka% 3ni r"#e nekada#nje idole i odba!"j" sistem
vrednosti literat"re koji s" "oi rata postavili a"toriteti pop"t 7ovana Skerlia i Bo*dana 2opovia%
Smanj"je se tradi!ionalno zaostajanje na#e knji$evnosti za Lvropom% =at je bio zajedniki do$ivljaj i
zajedniko isk"stvo svi% -a# pesnik vraa se iz rata sa istim oseanjem besmisla kao i bilo koji
dr"*i evropski pisa! koji je pro$iveo ratne straote% Svi osnovni pokreti i str"janja imali s"
interna!ionalno obele$je& svi s" se razvijali " tesnoj povezanosti sa knji$evnim zbivanjima " Lvropi i
dr"*im zemljama sveta%
+reme izme," dva svetska rata spada me," naj$ivlje i najdinaminije epoe " na#oj
knji$evnoj istoriji% -j" o#tro ome,avaj" dva najkr"pnija do*a,aja " svetskoj istoriji prve polovine BB
veka& 2rvi i 9r"*i svetski rat& odre,"j" je i razne politike& na!ionalne i so!ijalne razlike prve
7"*oslavije& kao i izbijanje 3ktobarske revol"!ije& pojava prve so!ijalistike dr$ave& sna$an porast
radniko* i kom"nistiko* pokreta& ekonomski potresi i krize& pojava i vrto*lav "spon 'a#izma% )
vremenskom raspon" manjem od etvrt veka& pojavila s" se tri knji$evna pokreta& ekspresionizam&
sa velikom raznoliko#" prava!a i opredeljenja "n"tar sebe& nadrealizam i so!ijalna literat"ra& kao i
etiri izdi'eren!irane sk"pine pisa!a 4 ekpresionisti& nadrealisti& so!ijalni pis!i i tradi!ionalisti% )
ovom period" stvaraj" i pis!i tradi!ionalisti& koji se ne priklanjaj" mno*o modernim str"jama1 +eljko
2etrovi& (vo ;ndri& Stevan 7akovljevi& Branimir Nosi%
9vadesete i tridesete *odine BB veka& iako dr"#tveno-istorijski pripadaj" istoj epoi&
knji$evno i "metniki predstavljaj" dva razliita perioda& od koji je svaki pon"dio svoj model
knji$evnosti1 prvi 4 antitradi!ionalistiki& antirealistiki& modernistiki& avan*ardni model& a dr"*i 4
model ije s" bitne odredni!e realizam i dr"#tvena an*a$ovanost% 2rvi zna!i srpsko* modernizma
(avan*ardizma) zapoeli s" razaranjem predratne knji$evnosti& odnosno moderne i obra"nom sa
njenim teoretiarima i kritiarima 7ovanom Skerliem i Bo*danom 2opoviem& pob"nom protiv
2opovievi merila koja je "spostavio " 2red*ovor" za svoj" 4ntologiju novije srpske lirike%
:e,"tim& pravi modernizam " srpskoj knji$evnosti zapoinje sa pojavom :ilo#a 5rnjansko* i
nje*ove knji*e "irika /take& koja e doneti novo svatanje pesni#tva& nov ideal pevanja& nove teme i
zv"k% Srpski modernizam zapoeo je ekspesionizmom koji je d"*o smatran za dominant" srpsko*
modernizmaJavan*ardizma& tako da je svaki sledei izam (novo str"janje) pripisivano ekspesionizm"
tj% smatran je nje*ovom varijantom ili podvarijantom% Srpsk" avan*ard" obele$ili s" razni pokreti&
*r"pe& asopisi& o#tre polemike% 2ored primarno* prav!a ekspesionizma& ra,aj" se mno*i izmi1
s"matraizam :ilo#a 5rnjansko*& kosmizam =anka :ladenovia& dadaizam 9ra*ana ;leksia&
zenitizam @j"bomira :i!ia& ipnizam =ada 9rain!a% Lkspresionizam je prava! koji se javlja kao
reak!ija na impresionizam zbo* to*a #to se "metnik " impresionizm" Csvodi na ladno iskazivanje
"tisaka koje m" pr"$a priroda a ne nastoji da " te "tiske "nese malo vi#e lino* rea*ovanjaD% ( "
na#oj knji$evnosti se& kao i " evropskoj& pojavio kao posledi!a rata i ratni straota& "mora&
de'etizma i oseanja besmisla " posleratnim *odinama% Lkpresionizam na na#em prostor" je r"#enje
tradi!ionalno* 4 odba!"j" se na!ionalni tonovi& zanosi i d"ievska "*la,ena raspevanost " poeziji%
2ro#losti& koja je p"na la$i& i *r"boj stvarnosti& :ilo# 5rnjanski s"protstavlja kosmo*onijsk" vizij"
oveka& s"matraistik" povezanost izme," stvari i bia& bia i bia% 9olazi do me#anja $anrova& do
stapanja poezije i proze% 5ela ta knji$evna obnova& do koje je do#lo " srpskoj knji$evnosti " prvim
*odinama posle 2rvo* svetsko* rata& tekla je " znak" poezije% Bio je to pre sve*a pesniki pokret ili
pesnika revol"!ija& koja je probila *rani!e izme," stia i proze& izme," klasini 'ormi i prodrla "
sva podr"ja literat"re& " sve $anrove% Srpski ekspresionisti se zala$" za slobodni sti " poezijiF "
tome prednjai 5rnjanski% Slobodni sti pribli$ava poezij" prozi% 7o# znaajnija pojava je poetska
proza% Lkspresionisti e stvarali proz" koja je po svojim bitnim obele$jima poetska& lirska% .od nji
se javljaj" razni $anrovi poetske proze1 poetski p"topis& poetski esej& poetska pripovetka& poetski
roman% 2redstavni!i srpsko* ekspresionizma s"1 :ilo# 5rnjanski& (vo ;ndri " nekim pesmama& 6B
Pontu i Nemirima& =astko 2etrovi i manje poznati stvarao!i%
-eposredno posle pojave " 2ariz"& zavalj"j"i jakim k"lt"rnim vezama na#e zemlje sa
Mran!"skom& " Beo*rad" se javlja nadrealizam i on postaje $ari#te i sredi#te evropsko* nadrealizma%
0ako beo*radski nadrealizam postaje jai i od samo* 'ran!"sko* nadrealizma& kako po broj"
stvarala!a tako i po intenzitet" stvaranja% -adrealizm" pretodi vreme prednadrealizma& " kome je
jak "ti!aj =astka 2etrovia& koji je $iveo " 2ariz"& lino poznavao pariske dadaiste i bio spona
43
izme," 'ran!"sko* i srpsko* pesni#tva& "toliko vi#e #to je i sam te$io ira!ionalnostima& podsvesnom
i mranom% -ajava nadrealizma do#la je " asopisima C2"teviD i CSvedoanstvaD% Srpski nadrealisti
prvi p"t s" se o*lasili zajedniki almanaom C-emo*"eD% Srpskom nadrealizm" pripadaj"1 :arko
=isti& :ilan 9edina!& 3skar 9avio& ;leksandar +"o& Ior,e .osti& .oa 2opovi& 9"#an :ati%
<a so!ijaln" literat"r" "potrebljava se jo# i naziv proleterska knji$evnost koja& kao i
*ra,anski realizam B(B veka& koristi realistiki post"pak& ali stro*o "smeren na $ivot radnika&
siroma#ni& na svakodnevi!" #iroki masa i njiove probleme% 3vaj vid literat"re " srpskoj
knji$evnosti nastao je pod "ti!ajem jedno* sveop#te* nezadovoljstva *ra,anskim dr"#tvom i
*ra,anskom knji$evno#" koja se bila sasvim "daljila od svakodnevno*& obino* oveka% :e,"tim&
na pojav" ovo* vida literat"re "ti!ali s" i dr"*i inio!i& kao #to s" jaanje .om"nistike partije i
njena a*resivna propa*anda i marksistiko "enje i so!ijalistiki realizam " ="siji% <ateva se
pris"tstvo pravo* $ivota " literat"ri& nat"ralistika slika svakodnevni prizora& s"dbina i do*a,aja%
0ra$i se literat"ra koja e biti jednostavnija i bliskija obinom itao!"& " kojoj e doi do izra$aja
an*a$ovan odnos pis!a i sadr$ina dela% -ajizrazitiji predstavni!i so!ijalne literat"re " Srbiji bili s"1
:arko =isti& 7ovan 2opovi& Ior,e 7ovanovi& +eselin :asle#a%
3E=A SE>I3OVI 56A68:6A7B<
:e#a Selimovi je jedan od najintelekt"alniji posleratni pisa!a& koji je& s"dei po svom
priznanj"& sledbenik tradi!ije 2%2%-je*o#a i (ve ;ndria% -jima je blizak po lepoti sla*anja jezika& po
misaonosti i "niverzalnosti por"ke% (ako oslonjen na najistije tradi!ionalne izvore& on je kao
romansijer i vrlo moderan% :oderan je po oblikovanj" vremenski perspektiva& po modelima
pripovedanja ili takama *ledi#ta iz koji se sa*ledavaj" lj"dske s"dbine& po lirizm" i ritmikoj
o*raniza!iji sintaksiki jedini!a& po e*zisten!ijalistikom razmi#ljanj" " svet" i ovek"%
:e#a Selimovi je pripoveda iz istone Bosne% =o,en je " 0"zli& " be*ovskoj porodi!i koja se
" vreme 9r"*o* svetsko* rata opredelila za napredne ideje i kom"nistiki pokret% -akon zavr#eni
st"dija na M(lozo'skom 'ak"ltet" " Beo*rad" do poetka 9r"*o* svetsko* rata radio je kao pro'esor
*imnazije " rodnom *rad"% )estvovao je do kraja rata " borbi protiv ok"patora% 2osle rata je jedno
vreme radio kao "niverzitetski pro'esor " Sarajev"& sve dok *a nis" proterali iz Sarajeva% 3dma
posle rata& pod "ti!ajem ono*a #to je video i do$iveo " rat"& poinje da pi#e% .ao pisa! javlja se
dosta kasno& tek nakon ?/% *odine& prvo kao pripoveda& a onda kao romansijer i kritiar& esejista%
2osle prve knji*e& zbirke pripovedaka Prva eta& sa temom iz -3B-a& trebalo je da pro,e vi#e od
deset *odina naporno* rada pa da se pojavi nje*ova naredna knji*a i prvi roman& %iine& koji je
kritika doekala sa nepoverenjem% -is" mno*o bolje pro#le ni nje*ove sledee knji*e& zbirka
pripovedaka %u-a zemlja i kratki poetski roman Magla i mjeseina& iako s" to bila ve sasvim zrela
ostvarenja% -jiova vrednost "oena je tek kada se pojavio roman (ervi i smrt& koji je kritika
odma od"#evljeno pozdravila kao iz"zetno delo% 3bjavio je jo# romane %vr-ava& )strvo i Krug% 3d
dr"*i knji*a treba spomen"ti1 veliki esej .a i protiv ,uka& Pisci2 miljenja2 razgovori i
a"tobio*ra'sk" knji*" Sjeanja%
D#r%i& i s"rt
=adnja romana zbiva se " B+((( vek" " Sarajev"& j"nak je ;med -"r"din& dervi#
mevlevijsko* reda% :e,"tim& taj istorijski i !iviliza!ijski sloj ini samo jedn" stran"& i to manje
va$n"& ovo* dela% 2o *ledanj" na oveka i raz"mevanj" nje*ovo* odnosa prema dr"#tvenim
instit"!ijama& ono je izrazito moderno i savremeno% 2isano je " ispovednom ton"& monolo#ki& sa
izvanrednim "metnikim nadan"em% (ervi i smrt povez"je drevn" m"drost sa modernim
misaonim nemirima% 3no poinje od reli*iozni istina kao oblika do*matsko* mi#ljenja da bi do#lo do
ovekove vene "pitanosti pred svetom& do spoznaje patnje i straa kao neizbe$ni pratila!a
lj"dsko* $ivljenja% =adnja romana je vremenski sme#tena " B+((( vek& " bosansk" kasab"& iako je
pisa! inspirisan jednim do*a,ajem iz lino* $ivota& porodinom tra*edijom 4 streljanjem nje*ovo*
brata% Sam :e#a Selimovi rekao je za ovaj roman1 C3vaj roman je sve ono #to sam i ja& !ijelo moje
$ivotno isk"stvo& moja osjeanja i moja patnjaD% ) ovaj roman je preneo svoj" lin" dram" s tim #to
" njem" pravi pomeranja& koja roman" daj" "niverzalno znaenje% (z -3B-a se pomera " t"rsko
vreme ime je ostvarena vremenska distan!a i smireniji ton pripovedanjaF sa linosti partizana i
kom"nista prelazi na linost dervi#a& a sa politiko-ideolo#ko* prelazi na versko-ideolo#ko tlo& ime
je izbe*n"ta politika akt"elnost% Svako po*lavlje poinje !itatom ili kvazi!itatom iz ."rana% )vodne
rei s" bile razlo* zbo* koje* s" mno*i kritiari ovo delo okarakterisali kao "metnik" vizij"
istonjake 'ilozo'ije% (pak& ."ran je pis!" posl"$io samo kao inspira!ija za jedan starinski nain
kazivanja& a ne kao obraza! od ko*a je po#ao%
44
=oman (ervi i smrt je i lirski roman& i roman od mno#tva re'leksija ili meditativni jedini!a%
3n je i roman linosti ili psiolo#ki roman " ispovednoj 'ormi s"bjekta& koji pred sam" smrt& ispis"je
svoj nesporaz"m& svoj s"dar sa svetom i svoj" tra*in" s"dbin"& ostavljaj"i por"k" da od
izabrano* p"ta oveka zavisi i isod nje*ovo* $ivota% ; to je1 $ivot ima smisla jedino ako se& "mesto
osvete& moi i mr$nje& na,e p"t lj"bavi% 9ve !entralne& polarne linosti romana s" ;med -"r"din&
islamski vojnik i vernik i Gasan& veita l"tali!a% 3ve dve linosti se me,"sobno osvetljavaj"% =oman
se n"di itao!" kao Cprona,eni r"kopisD& o em" na kraj" romana *ovori i bele#ka ispisana r"kom
-"r"dinovo* prijatelja Gasana1 C-isam znao da je bio toliko nesrean% :ir nje*ovoj nam"enoj
d"#iD% =oman je podeljen " dva dela1 prvi deo ima devet& a dr"*i sedam po*lavlja% =oman (ervi i
smrt spada " proz" koja intelekt"aliz"je problem oveka " svet"& odnos pojedin!a i vlasti& $ivota i
smrti& kao i niz dr"*i e*zisten!ijalni problema% ) toj '"nk!iji je i jezik i nje*ova stiliza!ija% 7ezik "
ovom del" nema za !ilj da konkretiz"je predmete i pojedinosti iz spoljno* sveta 4 nema deskriptivn"
'"nk!ij"& ne*o poprima analitiki smisao1 prikaz"je ono #to je apstraktno& meta'iziko& psiolo#ko&
s"bjektivno& s obzirom da sve komentari#e iz perspektive pojedin!a koji je intelekt"ala!& misao
oveka koji ispoveda sebe " prvom li!"% ( ba# zato #to se sve iznosi iz line perspektive& bilo da s" "
pitanj" pojave& stanja i lj"di& taj jezik ima ton lino* i osobito* kazivanja% 3n iskaz"je emo!ije ili
re'leksijeF on je izraz promi#ljanja i obja#njavanja& za"zimanja stavova% :no*o je idejni aspekata
koji s" pris"tni " del" (ervi i smrt%
1% .lj" ovekove sree i opstanka sadr$an je " tome koji smo p"t izabrali% ;ko ovek
po,e p"tem osvete& moi i mr$nje& nema m" spasa& "vek je na *"bitk"& kao
-"r"din% 6ivot ima smisla jedino ako se prona,e p"t lj"bavi& dobrote i plemeniti
!iljeva& ako se ovek okrene ovek" i " njem" prona,e sebi blisko*& kao #to to ini
Gasan%
2% 8ovek je tra*ino bie koje dolazi na svet mimo svoje $elje i odlazi protiv svoje
volje1 $ivi neprestano " stra" od beskrajne vasione i kratko* $ivota%
>% 8ovek " svom trajanj" prolazi kroz tri 'aze% 2rva 'aza1 vreme Czlatne pti!eD i
snovaF vreme armoninosti& kada se ne sl"ti slo$enost $ivota& nje*ove tajne i
zamke koje on postavlja pred oveka% 9r"*a 'aza1 nasl"ivanje i "oavanje
nesporaz"ma izme," oveka i svetaF prvi oseaj "samljenosti i dileme pred
"zro!ima i posledi!ama% 0rea 'aza1 ovek "vi,a da je baen " svet nesi*"rnosti i
ne*ostoprimstvaF poinje da biva in'erioran " svojoj nemoiF on svata da je samo
zrno peska " p"stinji& sitan i neva$an%
?% Noveka odre,"je relativnost i nemo*"nost potp"ne spoznaje ono*a #to *a
okr"$"jeF njime "pravljaj" sl"ajnost& stra& razara *a samoa i nemo*"nost da
"tie na svoj" s"dbin"& na ono #to *a okr"$"je i pritiska%
:e#a Selimovi je " na#oj knji$evnosti obnovio kao tem" ven" borb" izme," oveka i sveta%
=oman ima elemente dramske& skoro avant"ristike 'ab"le& iznenadne obrte sit"a!ija& neprekidno se
dr$i pa$nja itao!a& ali to je sve samo okvir romana% 3no #to je mno*o va$nije je oseanje da "
$ivot"& lj"dska mo i znanje nis" nikada toliki i takvi da bi ovek zaboravio svoja osnovna pitanja1
smisla $ivota i pobeda nad smr"% ;med strada jer pripada neodl"nim& rastrzanim i kolebljivim
lj"dima& za koje svaki pokret " spolja#njem svet" izaziva d"binske potrese& intenzivna premi#ljanja i
nedo"mi!e% 3n pred svakom sit"a!ijom zastaje sa pitanjima i nemirima%
Sve te kvalitete Selimovi je ponovio " sledeem roman"& %vr-ava& koji nas vraa " jo#
d"blj" pro#lost& " B+(( vek% 0vr,ava je t" i stvarnost i simbol& a kao simbol ona predstavlja svako*
oveka& svak" zajedni!"& svak" ideolo*ij" zatvoren" " sam" sebe% (zlazak iz tvr,ave istovremeno je
"lazak " $ivot& " aotin" stvarnost sveta& poetak individ"lano* razvitka& otvaranje mo*"nosti
s"sreta sa dr"*ima i "poznavanje istinski lj"dski vrednosti% .ao i pretodni roman& i %vr-ava je
isp"njena verom " lj"bav& koja je svaena kao most koji spaja lj"de& bez obzira na razliitost
"verenja& !iviliza!ija i ideolo*ija% 2oslednji Selimoviev roman& )strvo& sa temom iz savremeno*
$ivota& nije posti*ao "spe pretodni& za koje se mo$e rei da spadaj" " najbolje romane na#e
posleratne knji$evnosti% :e#a Selimovi je prvi knji$evni velikan koji potie iz bosansko-
er!e*ovake m"slimanske sredine%
V>ADIS>AV PETKOVI DIS
9va pesnika iz Ger!e*ovine& Eanti i 9"i& " prvoj 'azi svo* stvaranja ine prelaz izme,"
vojislavizma i poezije moderne& a kasnije predstavljaj" dva s"protna krila ovo* dr"*o* perioda&
tradi!ionalistiko i modernistiko% 0ri pesnika iz Srbije& :ilan =aki& Sima 2and"rovi i +ladislav
2etkovi 9is& ine pesniko jez*ro moderne% 3ni se javljaj" na poetk" BB veka& itav" de!enij" i po
nakon 9"ia i Eantia& " vreme kada je ve stvorena nova knji$evna atmos'era& a njiovi prvi
45
kora!i vezani s" za CSrpski knji$evni *lasnikD& *lavno *lasilo epoe% (ako je i " njiovoj poeziji
pris"tna polariza!ija izme," moderno* individ"alizma i tradi!ionalno* rodolj"blja& oni s" " !elini
pokazali manje #irine i raznovrsnosti od 9"ia i Eantia& njiov tematski re*istar znatno je "$i& a
njiov pesniki op"s manji obimom% (pak& neke od dominantni tenden!ija poezije moderne oni s"
doveli do kraja& potp"nije od svoji pretodnika izrazili d" novo* vremena i stvrorili poezij" koja po
svojim bitnim obele$jima stoji mno*o bli$e narednim ne*o pretodnim razdobljima srpsko*
pesni#tva%
+ladislav 2etkovi 9is (188/-1917) je nes"mnjivo naj'as!inantnija pesnika linost svo* doba
koji do danas privlai kako svojim pesmama tako i svojom s"dbinom% =o,en je " sel" <abla" kod
8aka& posle zavr#ene *imnazije izvesno vreme radio je kao "itelj " jednom sel" kod <ajeara& a
zatim& po prelask" " Beo*rad& " op#tinskoj !arinarni!i% 2esme koje je povremeno objavljivao "inile
s" *a relativno poznatim " tada#njim knji$evnim kr"*ovima% ) 2rvom balkanskom rat" bio je ratni
izve#ta& " 2rvom svetskom rat" nalazi se " masi izbe*li!a koje s" se sa vojskom povlaile preko
;lbanije na .r' odakle je& kao i mno*i dr"*i srpski intelekt"al!i& pre#ao " Mran!"sk"% 0" se razboleo
od t"berk"loze& ali nije "mro od t"berk"loze ve se "topio " 7onskom mor" kada je brod na kome se
nalazio torpedovala nemaka podmorni!a%
9is je " poeziji bio samo"k% (ako izvan strani "ti!aja& nje*ovo stvaranje je bilo je " jednom
spontanom sklad" sa zapadnoevropskom simbolinom lirikom% (zdao je za $ivota dve zbirke pesama1
!topljene due i Mi ekamo cara%
9is je " svojoj poeziji d"boko za*azio " oblast snovi,enja& sl"tnji& ira!ionalni vizija% Bio je
ira!ionalan& pasivan& emotivan& "poran " ne*ovanj" svo* "n"tra#nje* sveta% -je*ova pasivnost se
o*ledala i " nesposobnosti da stekne sistematsko i solidnije znanje% -ije bio re'leksivni pesnik pop"t
=akia i 2and"rovia& nedostajala m" je #irina znanja i d"blja "p"enost " evropsk" poezij"& ime se
mo$e povaliti veina pesnika nje*ovo* doba& pa ipak on je vi#e od bilo ko* dr"*o* na#e* tada#nje*
pesnika "#ao " najbitnija pitanja oveka i sveta% (ako ist lirik& 9is pripada onom tok" srpsko*
pesni#tva koji ine pesni!i meta'iziari kao #to s" -je*o#& @aza .osti& <maj%
9is je bio d"boko lian i zatvoren% -je*ova poezija bila je toliko lina da nije mo*la da posl"$i
kao pretea nekoj odre,enoj #koli% 0oliko je bila samosvojna da se pre mo$e posmatrati kao pojava
za sebe& ne*o kao deo neko* knji$evno* pokreta% -je*ova poezija se ne mo$e posmatrati bez
op#te* istorijsko* okvira% +reme " kome je on pevao ostavlja sna$an peat i poten!ira vrednost
nje*ove pozije jer je ona znaila otpor i krenje novi p"teva% 7edna od naje#i tema 9isove
poezije bila je lj"bav& koja& " nje*ovoj poeziji& nije bila razvijena prema "tvr,enim obras!ima%
@j"bav je za 9isa oseanje oseneno s"mnjama& predoseanjima& pretnjama smrti% 3na se& "
nje*ovoj poeziji& do$ivljava kao deo sna& kao poniranje " nek" velik" tajn" blisk" smrti% +a$ni toposi
nje*ove poezije s"1 *roblje& smrt& motiv b",enja& odnos sna i stvarnosti (san 4 "toi#te& java 4
nebitna& prolazna)& mrtva dra*a& oi& boja%
-je*ova *lavna pesma& %amnica& koja je iza#la kao prolo* !topljeni& dua& donosi
individ"aln" i lirsk" kosmo*onij"% 3na je " izvesnom smisl" pro*ramska pesma koja se od pesama
dr"*i pesnika to*a doba razlik"je po svojim mitskim i meta'izikim na*ove#tajima% 3na donosi
mal" kosmo*onij"& slin" onoj koj" je -je*o# dao " svojoj "ui mikrokozmi& ali bez reli*iozni
implika!ija& sasvim laik"& individ"aln" i lirsk"% %amnica je simbol ovekove sp"tanosti $ivotom&
vezanosti za zemlj"% )tamnienost poinje ro,enjem koje je& kao i " svim kosmo*onijama& svaeno
kao pad iz vi#e* " ni$i svet& kao odvajanje od zvezda% Sjaj zvezda treperi jo# samo " oimaF oi s"
jedan od naje#i i najosobeniji pesniki simbola& one s" isp"njene lepotom stvari koje okr"$"j"
pesnika% ) najlep#oj 9isovoj pesmi& Moda spava& dra*a ne dolazi iz pro#losti& ne*o iz tajanstveni
d"bina sna% 3va pesma& ispevana " baladinom ton"& ima " osnovi ist" str"kt"r" kao %amnica% ( "
jednoj i " dr"*oj pre sada#nje* stanja& " %amnici pre ro,enje a " Moda spava pre b",enja& postoji
neko dr"*o stanje koje pesnik nejasno nosi " seanj"1 " prvoj pesmi to s" zvezdane daljine kojima
je pripadao pre ro,enja& a " dr"*oj idealna dra*a koja dopire iz sna% @ik dra*e osobe ostaje do kraja
nejasan& ona as lii na mrtv" dra*" iz pro#losti& as na "spavan" lepoti!" koj" tek treba da
prob"diF od njeno* tela on razaznaje samo oi dok se sve ostalo *"bi " izma*li!i i pesnik do kraja
ostaje " nedo"mi!i da li je ona "op#te bie sa ovo* sveta%
) pesmama %amnica& Moda spava i " mno*im dr"*ima sa lj"bavnom temom !rna&
pesimistika vizija $ivota me#a se sa jarkom svetlo#"& koja "vek dopire spolja& iz pree*zisten!ije& iz
pro#losti ili iz snova% ) dr"*im pesmama nestaje taj sjaj& i#ezavaj" zvezde iz oij"& nestaje i $elja
za neim lep#im i svetlijim% San bez snova& postepeno "trn"e $ivota& prelazak bia " nebie& smrt
s" motivi itavo* kr"*a 9isovi pesama koji mo$emo nazvati nirvanistikim po *lavnoj pesmi iz te
sk"pine 4 Nirvana% ) nekima s" oni povezani sa s"mornim& jesenjim slikama% Siva jesenja
atmos'era izaziva $elj" za potp"nim mirom& koji je blizak mir" smrti% 9r"*i izvor to* oseanja je
46
vreme% 9is *a do$ivljava kao bezdan& kao pro#lost bez sada#njosti i b"d"nosti% 2esnik se osea
nemoan da odoli sili vremena& on promatra stvari kako odlaze iz $ivota " smrt& kako ton" " vreme&
mrtve stvari ostaj" za"vek iz*"bljene i ras"te " vremen"% ) pesmi Nirvana i#ezavaj" svi zna!i
$ivota& stvari nis" "vaene " tok" nestajanja& ne*o " stanj" nepostojanja% ) Nirvani nis" $ivi ni
bolovi ni seanja& pesnik se vi#e ne sea ne*o mrtve stvari same izlaze pred nje*a%
0ri velike 9isove pesme 4 %amnica& Moda spava i Nirvana& ob"vataj" *lavne momente
nje*ove lirske meta'izike1 izranjanje iz nebia& ro,enje kao kosmiki do$ivljaj& individ"aln"
e*zisten!ij" kao lel"janje izme," sna i jave& " ijem je sredi#t" lik idealne dra*e& nestvaran&
neodre,en i neimenovan i na kraj" ponovni povratak " nebie& sveop#ti kraj sve*a& nirvana%
:e,"tim& 9is ima i dr"*aiji pesama% -je*ova dr"*a zbirka& Mi ekamo cara& je zbirka
rodolj"bivi pesama& ali " toj zbir!i nema pesama od trajnije vrednosti% 9o*a,aji koji s" *a pomerili
ka optimizm" s" $enidba i ro,enje dvoje de!e& kao i balkanski rat& kada se identi'ikovao sa
op#tena!ionalnim od"#evljenjem& #to je i "slovilo 'az" nje*ove patriotske poezije% 3va 'aza je& ipak&
bila privremena& jer s" *a porazi srpske vojske i op#tena!ionalna tra*edija opet ba!ili " nje*ovo
izvorno pesimistiko do$ivljavanje sveta% ( kod 9isa je pris"tna tradi!ionalna polariza!ija srpske
poezije izme," stvarnosti i ideala& snova i jave& ra!ionalno* i ira!ionalno*% ) pesmama koje je
napisao " iz*nanstv" do#la je do izra$aja porodina ne$nost i toplina koj" nismo imali prilike sretati
" nje*ovim ranijim pesmama% 3n je " njima d"boko nesrean& ali ne zbo* svoji snovi,enja& ne*o
zato #to je daleko od Srbije& #to je odvojen od svoji& #to nije dobio pismo od $ene%
-esrea *a je pratila i nakon smrti& jer je d"*o ostao nesvaen i nepoznat& pod te#kom
senkom vrlo nepovoljne kritike koj" je o nje*ovoj poeziji napisao 7ovan Skerli% Skerli je o 9is"
napisao najo#triji i najnepravedniji lanak " svojoj bo*atoj kritiarskoj karijeri% -e*irao je bilo kakv"
vrednost 9isove poezije& nazvav#i je Cpoezijom dekaden!ijeD& vi#e poezijom d"#evno* bolesnika
ne*o poezijom d"#evno* bola& poezijom *robara i okarakterisao je kao C*r"bo ja"kanje i dosadno
stenjanjeD% Skerli je 9isa kritikovao zbo* stiotvorake nedo"enosti& siroma#tva jezika i stilski
obrta& osk"dnosti motiva i pesimizma% 9isov jezik jeste bio *ramatiki lo#& p"n *ramatiki *re#aka&
lo# i semantiki jer je pojmove "potrebljavao " po*re#nim znaenjima& smisao je iskazan
nepre!izno% ;li& i pored to*a& 9is je "speo da napi#e pesme koje se " na#oj poeziji mo*" smatrati za
vr"nske& koje se odlik"j" bo*atstvom aso!ija!ija i int"i!ije& neposredno#" izraza% 9isova poezija
pokaz"je slinost sa Bodlerovom poezijom " svet" motiva1 zlo& p"sto#& raspadanje% (pak& ta slinost
je samo sl"ajna& jer 9is& zbo* osk"dno* obrazovanja& nije pretrpeo "ti!aj evropsko* pesni#tva%
STEVAN SRE3A@ (18HH-19/6)
Stevan Srema! (18HH-19/6) 4 prve knji$evne pok"#aje objavio je krajem 8/-ti i poetkom
9/-ti *odina& ali je p"n" a'irma!ij" do$iveo tek sa /vkovom slavom& koja se pojavila 189H& " ?/%
*odini nje*ovo* $ivota i " naredni deset *odina& sve do smrti& bio je jedan od najaktivniji i si*"rno
najpop"larniji srpski pisa!% 2o ro,enj" +ojvo,anin& iz Sente& Srema! je najvei deo $ivota proveo "
Srbiji% -ajd"$e je $iveo " Beo*rad"1 za vreme #kolovanja " *imnaziji i +elikoj #koli& *de je
diplomirao iz istorije& a zatim kasnije kao pro'esor *imnazije% ) me,"vremen" proveo je desetak
*odina " -i#"& tek oslobo,enom od t"rske vlasti% ) svom del" prikazao je sve tri sredine " kojima je
$iveo1 vojvo,ansk"& ni#k" i beo*radsko-srbijansk"F on je& posle :atav"lja& tematski najraznovrsniji
me," srpskim realistima% -je*ovo delo sainjava istorijska i realistika proza& a " okvir" dr"*e
razlik"j" se pripovetke i obimnija dela koja se danas obino "zimaj" kao romani& mada je on sam i
nji nazivao pripovetkama% +ea dela izlazila s" m" sledeim redom1 /vkova slava& "imunacija na
selu& ,ukadin& Pop Cira i pop Spira i .ona .am3irova% 2ripovetke s" m" se pojavljivale po listovima i
asopisima ili " manjim knji*ama& a sabrane s" " zbirk" vi#e *odina posle nje*ove smrti% (storijska
proza izlazila m" je " vi#e zasebni knji$i!a pod zajednikim naslovom /z knjiga starostavni&%
Mormiran pod "ti!ajem svo* "jaka 7ovana Ior,evia& knji$evnika i znaajno* k"lt"rno*
radnika& osnivaa -arodno* pozori#ta " -ovom Sad" i Beo*rad" i konzervativno* politiara& Srema!
je i sam postao izraziti tradi!ionalista& konzervativa! i antidemokrata% Bio je protivnik S% :arkovia i
radikala& vatreni pristali!a monarije i re$ima kralja :ilana& ime je od"darao od veine realista% 2o
svojim d"bljim sklonostima ipak se malo razlik"je od nji% ( on je vi#e voleo staro od novo*& bli$i m"
je bio patrijaralni ne*o moderni& *ra,anski svet& mno*o bolje oseao se na (stok" ne*o na <apad"%
2o svojim sklonostima i nain" $ivota bio je narodski ovek% -ajvi#e *a je privlaio prosti svet& ali ne
selja!i& kao vein" dr"*i realista& ne*o palanani& sitni tr*ov!i i zanatlije& svet iz ko*a je i sam
ponikao%
) svom knji$evnom rad" Srema! se oslanja na ranij" tradi!ij" srpske proze& posebno na
(*njatovia% 3n je jedini me," kasnijim pripovedaima nastavlja na#e* prvo* realiste i tvor!a
47
srpsko* dr"#tveno* romana% S njim *a vez"j" mno*e zajednike !rte1 konzervativnost i
tradi!ionalizam& "poredno prikazivanje daleke pro#losti i svakodnevi!e savremeno* dr"#tva&
orijenta!ija prema niskim& prizemnim vidovima $ivota& naklonost prema deklasiranim lj"dima&
boemija& "mor% 3d strani pisa!a najvi#e je voleo Servantesa i Ao*olja% Srema! je od svi na#i
realista jedini pisa! "istin" *o*oljevsko* tipa& ne samo po temama ne*o i po stil"% 2oznavao je i
!enio i en*leski realistiki roman B+((( i B(B veka 4 Mildin*a& Svi'ta& 9ikensa%
) knji$evnom op"s" S% Srem!a o#tro se izdvajaj" dve *lavne sk"pine dela1 jedn" ini
poetsko-istorijska& a dr"*" realistiko-"moristika proza% 2rv" *r"p" ini !ikl"s pod naslovom /z
knjiga starostavni& od "k"pno 16 narativni tekstova& od koji s" dva nedovr#ena% Srema! se "
njima kree po vladarima& " tekst" se pona#a vi#e kao istoriar ne*o kao pripoveda% ) svoje vreme
taj patriotsko-istorijski zbornik imao je izvesno* "spea kod itala!a% ) okvir" realistiko-
"moristike proze Srema! je najvi#e napisao i dao sve #to *a ini velikim pis!em%
Svoja knji$evna dela Srema! je *radio na osoben nain% 3dlian posmatra& ali bez dara za
izmi#ljanje& on je obino polazio od pozajmljeni si$ea& ane*dota ili stvarni do*a,aja& koje je posle
razvijao i pro#irivao& i " nji "nosio najraznovrsnij" *ra," koj" je stalno sak"pljao% 3t"da "
nje*ovom del" takvo obilje i #arenilo pojava& ali istovremeno tako malo "n"tra#nje* jedinstva&
povezanosti me," delovima% Sam Srema! istie da pojedina po*lavlja " nje*ovim delima nemaj"
veze sa C*lavnim do*a,ajemD% <a Srem!a je karakteristina pojaana pris"tnost pi#evo* *lasa "
pripovedanj"% @i!e koje pripoveda ne povlai se iza likova i sit"a!ija& ve se stalno nalazi na s!eni%
Sremev pripoveda je li!e koje se smeje& to je svojstvo po kojem se najpre raspoznaje% .ao
pisa! Srema! sve pojave posmatra sa njiove sme#ne strane% 3n nije tra$io sme radi zabave
itala!a& ve *a je nalazio sv"da oko sebe& " lj"dima& " njiovim me,"sobnim odnosima& "
ambijent" koji i okr"$"je& pa ak i " $ivotinjama i stvarima tj% " njiovoj povezanosti sa lj"dima%
Srema! je s"bjektivan pisa!& on svoj" pristrasnost otvoreno pokaz"je% -je*ove naklonosti i
odbojnosti ispoljavaj" se " sli!i sveta& " portretima j"naka& " vo,enj" radnje i pona#anj"
pripovedaa& " "mor" naroito% Srema! sa simpatijom slika sve one pojave& lj"de i obiaje koji
nose obele$ja starovremensko*& patrijaralno*% 0akav $ivot na#ao je " malom svet" vojvo,ansko*
sela& koji je sa mno*o toplo* "mora prikazao " svom *lavnom del"& roman" Pop Cira i pop Spira&
na#ao *a je tako,e " starobalkanskom i orijentalnom ambijent" -i#a iz prvi dana posle oslobo,enja
koji je prikazao " delima /vkova slava& .ona .am3irova& /bi+aga% -as"prot tome& moderna Srbija "
koj" sve vi#e prodire evropski& zapadnjaki nain $ivota bila m" je t",a i mrskaF nj" je prikazao na
satirian nain " delima ,ukadin& "imunacija na selu& <asna starina i dr% Sa simpatijom je *ledao
samo na peri'erij" Beo*rada& " kojoj $ive starovremeni lj"di& sitni tr*ov!i i zanatlije& koji nis"
podle*li novim evropskim navikama% 3 njima *ovori toplo& sa bla*im "morom " pripovetkama1
<ia #ordan& 1uri i 6nglezi& Kir Geras i dr% Sremev "mor& koji je osnovno obele$je nje*ovo* dela&
razlik"je se zavisno od to*a da li je re o starom ili novom svet"% ) prvom sl"aj"& " njem"
preovla,"j" bla*i& lirski& poetski tonovi% 0o je dobrod"#an sme& p"n simpatija i lj"bavi prema
ovek" i raz"mevanja za nje*ove slabosti& a " dr"*om sl"aj" on je znak o#tre& lj"te satire% .ao
satiriar Srema! je vi#e "spea imao " dr"#tvenoj ne*o " politikoj satiri% ) polemikim lan!ima& "
politiko-satirinom roman" "imunacija na selu i " izvesnim pripovetkama& politika isklj"ivost
potiskivala je nje*ova najbolja pripovedaka svojstva% ;ko se posmatra " !elini tj% ako se "zme "
obzir i istorijska proza& delo S% Srem!a pokaz"je kretanje od patetike preko "mora i satire% 2atetika
se odnosi na istorijski "daljen" i davno zavr#en" pro#lost na!ije& "mor na blisk" pro#lost& a satira
se odnosi na tek"" sada#njost& na savremen" dr"#tven" i na!ionaln" sit"a!ij"%
2o "n"tra#njim osobinama& Sremevi radovi mo*" se podeliti na dve velike *r"pe1 na dela
ane*dotsko* i dela bio*ra'sko-portretsko* tipa% ) prv" *r"p" spadaj" najpoznatija i najpop"larnija
dela S% Srem!a1 /vkova slava& Pop Cira i pop Spira i .ona .am3irova% Sva tri dela imaj" " osnovi
#aljiv" ane*dot" spojen" sa lj"bavnom 'ab"lom& a svoj obim d"*"j" najvi#e raznim sporednostima i
di*resijama& koje s" obino bez vr#e povezanosti sa *lavnom radnjom% <naaj prva dva dela
poiva pre sve*a na onom #to je " njima sporedno& na epizodama i di*resijama% /vkova slava od
svi najvi#e del"je kao pria iz $ivota& po svedoanstvima savremenika& napisana na osnov"
do*a,aja koji s" se istinski odi*rali i sa j"na!ima koji s" " veini bili stvarne linosti% /vkova slava
svoj" vrednost d"*"je najvi#e trima momentima1 lik" .ale& orijentalno* boema koji " pesmi i
veselj" *"#i skriven" t"*"& samo" i $"dnj" za lepotom& ni#kom dijalekt"& kojim *ovore j"na!i
knji*e& i "mor" koji je melanolian i p"n nostal*ije za min"lim vremenima% ) .oni .am3irovoj je
ostvaren najbolji sklad izme," osnovne 'ab"le i di*resija% 2ria o lj"bavi dvoje mladi koje dele
so!ijalne i stale#ke razlike ini osnov" radnje& dok je ane*dota o la$noj otmi!i devojke& od koje je
pisa! po#ao& samo epizoda% Srema! je " ov" knji*" "neo toliko vedrine& mladosti i lepote da ona i do
danas ostaje najbolji lj"bavni roman " srpskoj knji$evnosti%
48
G"moristiki roman Pop Cira i pop Spira je nje*ovo najobimnije delo% 3d aned*ote o t"i
popova i izbijenom z"b" Srema! je nameravao da napravi pripovetk"& ali je delo " tok" tri
"zastopne obrade naraslo do obimno* romana% -evolje poinj" dolaskom mlado* "itelja 2ere na
selo& " kojem obe popadije vide idealn" prilik" za svoje keri% S"parni#tvo oko zeta dovodi do sva,e
me," popadijama& a zbo* sva,e dolazi do t"e popova i dr"*i sme#ni do*a,aja% 2opadije& od
koji poinje zavada& date s" kao jedan "dvostr"eni lik& #to pokaz"j" i njiova imena& 2ersida i
Sida% 2opovi s" vi#e "daljeni& ali s" neodvojivi& oni s" komian par% 2op Nira je zlosrean ovek&
baks"z& a pop Spira ovek srene r"ke& prvom sve ispada naopako& a dr"*i izlazi sa dobitkom iz
svake nevolje i "vek prolazi bolje ne*o #to zasl"$"je% ) iz*ra,ivanj" likova popovski keri& koje
ine trei par& pris"tan je kontrast% :elanija je kaiperka& *radski vaspitana& koketna& priljiva& *lave
p"ne je'tini lj"bavni romana& a 7"la prirodna devojka& zdrava& sna$na& vredna% 2relaz od komine
prie o otimanj" oko zeta na a"tentin" lj"bavn" pri" de#ava se " desetoj *lavi& kada se otkriva
tajna lj"bav izme," 7"le i berbera Ea!e% 3tada do kraja romana dve lj"bavne prie tek" naporedo i
me,"sobno s" s"protne% 3be prie zavr#avaj" se na isti nain& svadbom% :e,"tim& istinski zavr#etak
"sledio je mno*o *odina kasnije% 2oslednje po*lavlje " '"nk!iji epilo*a obave#tava nas #ta je bilo
posle% ) njem" je ispriano kako 2era s"sree 7"l"& sren"& okr"$en" sa etvoro de!e& i *orko se
pokaje #to je onda& kada je bio " prili!i da bira& napravio po*re#an izbor% 2oslednja sekven!a
romana od"dara od komike i otkriva " svojim d"bljim slojevima potisn"t" tra*in" pri" o
proma#enom $ivot"% =oman je prep"n di*resija razni vrsta& ima vi#e po*lavlja za koja pisa! " #ali
prepor""je itao!" da i preskoi& jer nemaj" nikakve veze sa C*lavnim do*a,ajemD% -ajve" dra$ i
vrednost ove knji*e s" nezavisne epizode sa sporednim likovima& od koji s" neki izrazitiji od
*lavni& slike seosko* ambijenta i atmos'ere& poetski opisi& " kojima mrtve stvari o$ivljavaj"& a
$ivotinje dobijaj" individ"aln" boj"& dok likovi *lavni j"naka ostaj" bez jae individ"alne
odre,enosti%
2osebno mesto " Sremevom op"s" za"zimaj" dva dela *ra,ena na slian nain1 roman
,ukadin i pripovetka Kir Geras% ) njima te$i#te nije ni na 'ab"li ni na di*resijama& ne*o na likovima
*lavni j"naka% +"kadin i kir Aeras& zajedno sa .alom& jes" najvei dometi " Sremevoj
karakterolo*iji% ) njima s" data dva reprezentativna tipa onda#nje Srbije1 patrijaralni br,anin& koji
se sp"stio iz sela " *rad i Arko-5in!arin% Srema! je pokazao mno*o vi#e naklonosti prema dr"*om
ne*o prema prvom tip"% -je*ov 5in!arin& iako nosi sve tradi!ionalne mane ovo* tipa (tvrdil"k&
sklonost ka prevarama " tr*ovini& nepoverljivost& konzervativnost) ima "pravo one vrline koje
nedostaj" nje*ovom br,anin"1 istrajnost& smisao za d"*otrajan& m"kotrpan rad& strpljivost% .ir
Aeras postepeno i "porno napred"je " posl"& dok +"kadin oe da posti*ne sve odjednom% 2rvome
se Srema! dobrod"#no smeje& dok dr"*o* izobliava& karikira%
Sremev "mor je " velikoj meri potisn"o nje*ove dr"*e vrednosti& a posebno kritiki i
satirini aspekt nje*ovo* dela% ) Sremevoj satiri razlik"j" se tri vrste1 politika& dr"#tvena i
na!ionalna% .ada je re o politikoj satiri& kritika sa razlo*om na*la#ava njen" tenden!ioznost& #to je
*lavni razlo* ne"spea "imunacije na selu i dr"*i& manji radova iste vrste% :no*o sna$nije s"
izra$eni dr"#tveni aspekti Sremeve satire& nje*ova kritika karijerizma& palanaki naravi i morala
(,ukadin i satirine pripovetke)% -a!ionalna dimenzija nje*ove satire ostala je *ovoto neopa$ena& a
ona je za nje*a najbitinija% -ijedan na# realistiki pripoveda& osim 9omanovia& ne bavi se toliko
karakterom Srbina i srpskim mentalitetom%
S (!)!$an S#(#ni*
=o,en je 19>>% *odine " 2akra!"% 3drastao je i #kolovao se " Beo*rad"% 9iplomirao je
en*leski jezik i knji$evnost na Milozo'skom 'ak"ltet" Beo*radsko* "niverziteta% .rajem pedeseti
*odina zavr#io je postdiplomske st"dije na )niverzitet" " Bristol"% -je*ova prva objavljena knji*a je
Memoari Pere 1ogalja% Sledili s" potom romani 4 Prijatelji& Pismo+glava& )evi i oci& %imor Mortis&
!bistvo s predumiljajem i Malajsko ludilo% ;"tor je i drama Kosaniev venac D i uenje naroda u
dva dela% 3bjavio je i knji*e 4ngaman u dramskoj 3ormi i (ramski pisci EE veka% 2riredio je i
antolo*ije 4vangardna drama i 4ntologija savremene srpske drame% .asno je poeo da objavlj"je&
imao je >H *odina kada je iza#ao nje*ov prvi roman& Memoari Pere 1ogalja%
Slobodan Seleni je pisa! veliki tema " srpskoj knji$evnosti dr"*e polovine BB veka% -je*ovi
romani nis" samo Ciskorak " stvarnostD& ne*o i izraz sna$ne potrebe za dr"*aijom interpreta!ijom
stvarnosti& po*otovo kada se radi o aspektima na kojima se proverava karakter jedno* dr"#tva i
nje*ovi tab"i% Memoari Pere 1ogalja s" " d"" srpske realistike proze kraja 6/-ti i prve polovine
7/-ti *odina BB veka& dok s" )evi i )ci& a po*otov" %imor Mortis i !bistvo sa predumiljajem
49
mno*o bli$i srpskom postmodernom roman"% .oliko je bio nezainteresovan za poetik"& Seleni je
zainteresovan za kompozi!ij"% 2ria nje*ovi romana poiva na konkretnim i prepoznatljivim
do*a,ajima% 0i do*a,aji s" individ"alizovani "toliko #to se zbivaj" sa lj"dima na#e* veka% 6ivot
nje*ovi j"naka je izdvojen do*a,ajima bez koji bi bio anoniman& do*a,aji od koji polaze nje*ovi
romani prevazilaze $ivote nje*ovi j"naka% Selenia najvi#e interes"je je tren"tak kada se ovek
"plie " veliki meanizam istorije& svejedno da li m" rli " s"sret ili& pak& kao Stevan :edakovi "
roman" )evi i oci& pok"#ava da m" izmakne po svak" !en"% Selenievi romani ispit"j" t" osetljiv"
*rani!" istorije i privatnosti% 2ria ti romana najvi#e je zaok"pljena isk"stvom pojedinani lj"di "
elj"stima veliki entiteta (istorija& dr"#tvo& politika)% 3n rekonstr"i#e neka od temeljno va$ni
istorijski i politiki zbivanja " srpskom dr"#tv" BB veka 4 politiki $ivot .raljevine 7"*oslavije&
srpsko i rvatsko pitanje& 9r"*i svetski rat i zloini " njem"& zatiranje *ra,anske klase na kraj"
9r"*o* svetsko* rata& slom *ra,ansko* sveta& nastanak ideolo#ko* dr"#tva& sve do isk"stva
*enera!ije koja se na kraj" BB veka nalazi " pro!ep" izme," nedovr#eno* rata od pre pola veka i
ne$eljeno* rata " kome mora da "estv"je& #to je tema romana !bistvo s predumiljajem% 7"na!i
ove proze trpe pritisak istorije& ali *a ne vide "vek i " svem" na isti nain%
2osle Memoara Pere 1ogalja Seleni je mo$da ponekom itao!" mo*ao da iz*leda vi#e kao
esejist& a manje kao romansijer% .asnije e svima postati jasno da je on posedovao veliki kreativni
dar& da je bio ro,eni romansijer% +a$na injeni!a za odre,ivanje vrednosti nje*ovi romana je
izbe*avanje jednolino* pripovedanja koje lii na prepriavanje% 3n pri" dramatiz"je estim
promenama ritma nara!ije& s"kobljavanjem *ledi#ta svoji j"naka i njiovo* *ovora% 3t"da s!enski
karakter prizora " nje*ovim romanima% Slobodan Seleni je najzasl"$niji za pro!vat i pop"larnost
dana#nje* beo*radsko* romana% =omani Slobodana Selenia prikaz"j" a*onij" *ra,ansko* dr"#tva
koje je " s"dbonosnom s"dar" liberalizma i totalitarizma do$ivelo slom% 3ni s" stvarani " vreme
!vetanja srpsko* romana% Selenievi j"na!i s" bia predodre,ena za ne"spe& lj"di tra*edije& a ne
trij"m'a% Sam Seleni i je nazvao zatrtim lj"dima% Svojim romanima on je spasao i ovekoveio sve
ono #to je bilo najbolje " intelekt"alnom *ra,anskom Beo*rad"& nje*ov" d"ovn" nadmo nad
a*resijom& ali i nje*ov" biolo#k" istro#enost& nje*ove bolesti i nemo da se s"protstavi *oloj sili% 3n
je za"vek vezao svoje ime za Beo*rad i razvio se " veliko* pis!a koji je isti!ao stare vrline i
vrednosti1 privr$enost k"lt"ri& k"lt lj"bavi i prijateljstva& ods"tstvo svako* 'anatizma& odanost
otad$bini& ideal evropske prosveenosti& po#tovanje predaka koji s" stvorili ov" zemlj"%
Selenievi romani "*lavnom poivaj" na prin!ip" razlike% Alavni j"nak romana )evi i oci&
Stevan :edakovi& konstat"je da Crazliitost "vek izaziva ili netrpeljivost ili podsmeD% 0ime e biti
pokren"ta pria& jer e se pripovedanje zasnivati na "mno$avanj" i "kr#tanj" razlika% Svi j"na!i
romana )evi i oci oliavaj" ili podraz"mevaj" razlike& kako " odnos" na dr"*e& tako i " odnos" na
sebe& ne samo psiolo#ke ne*o i so!ijalne i k"lt"rne razlike% Svaki od j"naka romana )evi i oci&
"sled d"bine te razlike& osea svet kao ne*ostolj"biv& kao mesto koje m" ne omo*"ava da se
razvije ve *a osporava i sp"tava% Stevanov bristolski prijatelj =obert je polno razliit& Llizabeta je
razliita& -anka je razliita svojim post"p!ima i obiajima& kod o!a :il"tina je pris"tna razlika
izme," srbijanstva i okren"tosti Lvropi& a razlika e odvesti Stevanovo* sina :iajla " smrt%
) roman" )evi i oci prikazan je beo*radski *ra,anski svet sa*ledan iz dve perspektive%
7edno je perspektiva Stevana :edakovia& nasledno* pripadnika to* *ra,ansko* sveta% (z
:edakovieve perspektive predoava se Beo*rad kao klj"no mesto oblikovanja srpske *ra,anske
klase% -je*ovo tra"matino seanje iznosi patnje i stradanja iz 2rvo* svetsko* rata& preko poratni
vremena " kojima se stvara *ra,anska elita& a on odlazi na #kolovanje " Ln*lesk"% Ekolovanje je
taka " kojoj se " :edakovievoj perspektivi s"sre" dva sveta& dve tradi!ije& dva isk"stva% 2re
ne*o #to se " njem" s"sretn" srpska i en*leska k"lt"ra& Stevan :edakovi e biti popri#te jo#
jedno* k"lt"rolo#ko* s"sreta% ) njem" e se& kao posledi!a dva tipa vaspitanja kojima je izlo$en&
s"oavati *ra,ansko vaspitanje 4 koje m" pripada poreklom 4 i tradi!ionalno vaspitanje%
<avalj"j"i en*leskom isk"stv" koje ima& :edakovi poinje da objektiviz"je svoj" izvorn"
perspektiv" i da stvara distan!" prema do*a,ajima o kojima pria% 2ovest koj" on izla$e& od
vremena nje*ovo* detinjstva do vremena " kome je samo* sebe iz*nao iz sveta od*ovara "zletima i
opadanjima *ra,ansko* sveta%
-a dr"*oj strani& perspektiva Llizabete :edakovi "spostavlja se " znak" zainteresovane
distan!e% 3na posle "daje za Stevana dolazi " Beo*rad& o kome ima samo m"tn" predstav" steen"
najvi#e " raz*ovorima sa svojom ro,akom =a#elom& beo*radskom 7evrejkom koja $ivi " Ln*leskoj%
0aj dolazak i prvi s"sreti sa Beo*radom predstavljaj" k"lt"rolo#ki #ok% Llizabeti je mno*o to*a
"dno* i nepoznato*& od porodini odnosa& preko instit"!ije posestrimstva& do odnosa "
dr"#tvenom okr"$enj" ili samo* iz*leda *rada% -jena perspektiva "slovljena je dotada#njim
isk"stvom& kao i injeni!om da se " njenom dolask" " Beo*rad odvija s"sret dve razliite k"lt"re&
50
obrn"ta verzija s"sreta kroz koji je Stevan pro#ao nekoliko *odina ranije po dolask" na #kolovanje "
Ln*lesk"%
.oliko *od se Llizabetina i Stevanova perspektiva razlikovale& zajednika im je pozi!ija iz koje
nastoje da obnove jedno iz*"bljeno vreme% Llizabeta *ovori kao da je $ivot ve okonan i stvari "
njem" nepopravljive& #to je i Stevanov nain *ovora1 sa vremenske distan!e od nekoliko de!enija
prisea se $ivota kao da je on ve zavr#en% Stevanove rasprave sa ods"tnim sinom i Llizabetina
pisma "mrloj prijatelji!i "spostavljaj" vrlo razvijen" slik" *rada& dr"#tva i politiki prilika% 2olazei
od tra*ino* isk"stva jedne *enera!ije oblikovane " tra"mama 2rvo* svetsko* rata& Stevan i
Llizabeta prate isk"stvo me,"ratno* perioda iz neposredne blizine% 3ni s" deo najbolje* *ra,ansko*
dr"#tva onovremeno* Beo*rada& #to se potvr,"je njiovim dr"$enjima sa "niverzitetskom elitom&
oni prate $ivot *rada i sa nje*ovi manje svetli i zanimljivi strana% 0ako !elovita i raznovrsna slika
srpsko* dr"#tva& vi,ena iz prve r"ke& omo*"ava im preispitivanje dr"#tveni i k"lt"rolo#ki
modela& iz e*a proisti" sna$na dr"#tvena kritika& pa i kritika mentaliteta%
) roman" )evi i oci retrospektivno lino kazivanje ima oblik "n"tra#nje* monolo*a% 0okom
j"tarnje* obnavljanja "spomena Stevan :edakovi razvija pri" o svom $ivot" od prvo* s"sreta sa
b"d"om s"pr"*om do po*ibije njiovo* sina :iajla na Sremskom 'ront"% 2isma koja Llizabeta pi#e
svojoj ro,a!i =a#eli predstavljaj" nek" vrst" o*ledala " kojem se do*a,aji predstavljaj" iz dr"*aije
line perspektive i iskaz"j" sasvim dr"*aijim jezikim izrazom% .ao i pretodne Selenieve knji*e&
)evi i oci doaravaj" stvarnost " kojoj nema istinske lj"dske kom"nika!ije% 7ezike i k"lt"rne
barijere " Stevanovim odnosima sa Llizabetom s" indika!ija d"blji i va$niji nesporaz"ma i
razila$enja 4 skriveni emotivni otpora& predras"da& 'r"stra!ija i straova% ( dok je odnos me,"
s"pr"$ni!ima od poetka p"n rezervi i pre"tkivanja& potreba za kom"nika!ijom iskaz"je se " ovom
roman" obraanjem mrtvima% Llizabeta nastavlja da se ispoveda =a#eli i posle njene smrti& dok
Stevan " zavr#ni!i svo* monolo*a tako,e pose$e za vokativom i zapoinje zami#ljen raz*ovor sa
tra*ino iz*"bljenim sinom% ) ovom roman" je naroito "oljivo ne#to #to je " Selenievoj prozi
pris"tno od poetka1 psiolo#ka& intelekt"alna& moralna i k"lt"rna pozi!ija nje*ovi likova posredno
se iskaz"je "pravo " njiovom jezik"%
BRANKO OPI 56A6;:6A7D<
Branko Nopi je bio najitaniji pisa! posleratne knji$evnosti% Bio je pripoveda& romanopisa!&
pesnik& deji pisa!& a napisao je i dve drame i 'ilmski s!enario% =o,en je " sel" Ga#anima pod
Armeom " Bosanskoj .rajini% 2osle zavr#ene "iteljske #kole& do#ao je " Beo*rad i ve kao st"dent
Milozo'sko* 'ak"lteta za sve*a nekoliko *odina stekao *las darovito* pis!a& objaviv#i tri knji*e
pripovedaka& Pod Grmeom& 1orci i bjegunci i Planinci& i jedn" knji*" pria za de!"& ! carstvu
leptirova i medveda% 3 svom ranom detinjstv" je pisao " svom a"tobio*ra'skom spis" koji je
nazivao C0e'terD& a koji je posle nje*ove smrti objavljen pod naslovom C12-B((-19>9% "veeD%
9etinjstvo je inilo motivsk" i emo!ionaln" osnov" znatnije* dela nje*ovo* stvarala#tva% )
oslobodilakoj borbi& " kojoj "estv"je od poetka "stanka& nje*ova knji$evna aktivnost se
nastavlja% Sara,"je " partizanskoj #tampi i objavlj"je nekoliko knji*a& od koji s" najznaajnije Prie
partizanke i zbirka pesama )gnjeno ra-anje domovine% ) prvi pet-#est *odina posle rata on je
verovatno na# najplodniji pisa!% 0ada objavlj"je1 zbirke pripovedaka osa na bajonetima& Mrvica
brani komandanta i druge prie& Surova kola& zbirke "moristiki pria Sveti magarac i druge
prie i "judi sa repom& zbirk" pesama atnikovo proljee& zbirke deji pesama 1ojna lira pionira&
4rmija odbrana tvoja i dr"*e mno*obrojne knji*e za de!" i odrasle% 3d H/-ti *odina " Nopievom
stvaranj"& kao i " itavoj na#oj knji$evnosti& prvo mesto za"zima roman% 7edan za dr"*im izlaze1
Prolom& Gluvi barut& Ne tuguj bronzana strao& )sma o3anziva i (elije na 1i&au% -jima se
pridr"$"j" i tri romana za de!" poznata pod nazivom 2artizanska trilo*ija ()rlovi rano lete& Slavno
vojevanje i 1itka u zlatnoj dolini)% <a sve to vreme nije zapostavljao ni pripovetk"1 izme," mno*i
zbirki izdvajaj" se dve& (oivljaji Nikoletine 1ursaa i 1ata sljezove boje& kojima je Nopi posti*ao
svoje najvee knji$evne "spee& prvom kod itala!a a dr"*om kod kritiara%
8im se pojavio& Nopi je svaen kao .oiev naslednik% .oi je bio lektira Nopieve
mladosti i do kraja ostao nje*ov "zor& a "z nje*a i (vo ;ndri% 3d nji je poneo d"boko oseanje za
zemlj"& lj"de i jezik% 0radi!ionaln" orijenta!ij" ovo* pis!a& bli$" starim realistikim pripovedaima
ne*o savremenim pis!ima& modernistima i zapadnja!ima otkrivaj" nje*ove sklonosti ka narodnoj
pesmi& @j"bi -enadovi"& r"skim realistima& posebno Ao*olj"& 8eov" i Aorkom% 3snovni elementi
Nopieve poetike s"1 tradi!ionalizam& narodni d"& realizam% (ako je $iveo " epoi veliki knji$evni
promena i esti os!ila!ija izme," tradi!ionalno* i moderno*& Nopi se malo menjao% 3stao je do
kraja privr$en svom an*a$ovanom narodskom realizm"% -arodna revol"!ija nije izmenila& ve je
samo dala vrstin" i odre,enost tom realizm"% Svojim knji$evnim sklonostima Nopi je bio
51
predodre,en da izrazi narodn"& seljak"& epsk" stran" revol"!ije% Nopiev odnos prema seoskom i
re*ionalnom ini *a naizrazitijim savremenim nastavljaem one tradi!ije koj" ine dela pisa!a koji s"
svoj" slik" sveta zasnivali na d"ovnoj osnovi dela +"ka .arad$ia% +"kovsk" d"ovn" osnov" "
delima Branka Nopia prepoznajemo " nje*ovoj demokratskoj na!ionalnoj svesti& " visokom
vrednovanj" seoske !iviliza!ije& " odnos" prema "smenim knji$evnim 'ormama& " te$nji likova za
na!ionalnom i linom slobodom& " $rtvovanj" za ideale i bli$nje& " isti!anj" lj"dske solidarnosti& "
etinosti koja je bez prem!a " savremenoj srpskoj knji$evnosti%
-je*ova poezija je rodolj"biva& borbena& slobodarska& nastala " tok" oslobodilako* rata& koji
je njena isklj"iva tema% 2esnik oe da b"de narodni peva& on je jednostavan& pop"laran&
prist"paan& ponekad toliko blizak narodnoj poeziji da s" mno*e nje*ove pesme privaene od
bora!a i naroda i pevane kao partizanske pesme% Sve nje*ove pesme polaze po pravil" od neko*
stvarno* do*a,aja& " njima ima dosta nara!ije& likova& ratne atmos'ere% .asnije se Nopi kao pesnik
razvijao isklj"ivo " poeziji za de!"% 9eje pesme ili Cpesme pionirkeD ine najvei deo nje*ovo*
pesniko* op"sa% 0o s" stiovane prie ili ronike " sti" iskazane jednostavnim stilom& pop"larno&
prist"pano de!i% Nopi daje slik" de!e " revol"!iji ili slik" revol"!ionarni zbivanja saop#tava
jezikom deje pesme%
) temati!i pripovedanja& Nopi je izrazit re*ionalista% 3miljeni prostor nje*ove proze je
Bosanska .rajina ili& jo# bli$e& Arme i 2od*rmeje% 3datle se on "daljava samo zajedno sa svojim
zemlja!ima& na njiovim pot"!anjima ili selidbama% Nopi je kraji#ki pisa! ne samo po svom porekl"
ve i po doslednom tematskom opredeljenj"% 8itavo nje*ovo delo pripoveda o kraji#kom ovek" i
nje*ovoj s"dbini& ob"vataj"i vremenski l"k od me,"ratno* perioda do 7/-ti *odina BB veka&
dramatino prelomljen -arodnooslobodilakom borbom i revol"!ijom% Nopievo delo je " svem"
kraji#ko1 kraji#ki je seoski svet& kraji#ka s" antropolo#ko-mentalitetska svojstva likovaF to je jezik
oveka ratarske i stoarske k"lt"re 4 jednostavanF topo*ra'ija i pejza$& pa i istorija kao sadr$aj
Nopievi ratni pripovedaka i romana& ome,ena je re*ionalnim okvirima nje*ovo* zaviaja% Nopi
pi#e o dr"#tvenoj stvarnosti sela& o seljakoj m"!i& o nevoljama koje pritiskaj" narod& ali nje*ovo
kazivanje& ak i kad se s"oava sa krajnjom bedom& ne *"bi meke& ne$ne& lirske tonove% 6ivot
seljaka neodvojiv je od prirode i zbo* to*a i nikakve nedae ne mo*" slomiti% 2rie iz zbirki Pod
Grmeom i Planinci s" obino kratke& sa malo do*a,aja i linosti& ali s" bo*ate opisom ambijenta&
slikanjem prirode& doaravanjem atmos'ere% 0ek " Planincima& Nopi je zaista blizak 2etr" .oi"%
+i#e ne*o " dr"*im zbirkama& seljak je ovek ij" s"dbin" "slovljava priroda i njen ambijent%
<avisnost oveka od prirode "slovila je mitske sadr$aje svesti Nopievi likova& pa se " Planincima
prepli" mitski i kritiki realizam% 2ripovetke " knjizi 1orci i bjegunci s" slo$enije *ra,e1 one se vrte
" dva kr"*a& oko dvej" linosti sa primesama le*endarno*& -asradin-od$e i :artina& dati "
kontrast"%
Nopieve ratne pripovetke obino s" kratke& ane*dotske& zasnovane naje#e na stvarnim
do*a,ajima i na pi#evim linim do$ivljajima% .asnije je te$io da stvori slo$enije pripovetke& sa
raz*ranatijom 'ab"lom i veim brojem linosti% Slikao je lj"de razni kate*orija& odrasle m"#kar!e&
star!e& $ene& de!"& otkrivao spontani eroizam malo* oveka& pretvaranje mirni seljaka "
le*endarne j"nake% S"rova #kola rata ne dovodi " pitanje njiov moralni lik& ve im poma$e da
ispolje svoje skrivene vrednosti% ) Nopievoj sli!i rata realizam prelazi " le*end"& a lirsko se spaja sa
kominim% Nopiev najpop"larniji ratni lik je -ikoletina B"rsa& komini j"nak koji se javlja "
mno*im nje*ovim delima& a najpotp"nije je dat " !ikl"s" pripovedaka (oivljaji Nikoletine 1ursaa%
3n je *orostas& naiz*led *r"b i neotesan& a " stvari dobriina& naivan i oseajan% 0aj nesklad je izvor
Nopievo* "mora% 9r"*i izvor komike je " s"protnosti izme," -ikoletine i nje*ovo* nerazdvojno*
ratno* dr"*a& 7ovi!e 7e$a%
Ba&ta s(j#'!%# )!j#
.ao pripoveda Nopi je dosti*ao vr"na! " svojoj poslednjoj zbir!i& 1ata sljezove boje% )
njene >? kratke prie& *r"pisane " dva !ikl"sa& C7"tra plavo* sljezaD i C9ani !rveno* sljezaD& dati s"
do*a,aji i lj"di pi#evo* zaviaja " d"*om razdoblj"% C7"tra plavo* sljezaD je !ikl"s od 1> pria o
predratnom vremen" pi#evo* detinjstva& a "braja se& prema mno*im kritikim pro!enama& "
najbolje primere nje*ove proze% 9r"*i !ikl"s od 21 prie je nastavak Nopieve ronolo*ije inspirisan
zbivanjima narodnooslobodilake borbe i rata& s"dbinom bora!a i poratnim vremenima% -ajranija
seanja ti" se 2rvo* svetsko* rata& a poslednji do*a,aji o kojima se *ovori " knjizi doti" se
akt"elni tema& selidbe Nopievi j"naka " +ojvodin" i njiovi odlazaka " t",in"& " Evedsk"%
<birka 1ata sljezove boje posveena je dr"*" iz detinjstva i prijatelj" iz rata& pis!" <iji 9izdarevi"%
52
2osveta ima epistolarni oblik ('orm" pisma) i poinje sa vremenske distan!e koja se mere
de!enijama& iako zna da adresant vi#e nije $iv% 2osveta je vrlo va$na za raz"mevanje dela jer s" "
njoj dati povodi sa kojima je knji*a napisana& dat je klj" i por"ka samo* dela% Nopi $eli da zlom
vremen" " kome $ivi s"protstavi lj"dsk" dobrot" i radost i " takvom d"ovnom raspolo$enj" on
poinje da razvija svoj" Czlatn" bajk" o lj"dimaD " kojoj e se& pored dobri& vedri i plemeniti
stara!a i neob"zdani deaka& nai i nje*ovi .raji#ni!i& za koje e rei da s" Cs"rovi bojovni!i
*ol"bije* sr!aD% Nopievi likovi nose " sebi dvostr"kost& koja je " ranijim pripovetkama bila
isklj"ena1 stri! -id$a je melanolik i #aljivd$ija& eroj i k"kavi!a& ratar i ratnik& ovek svakodnevi!e
i ma#tarF deda =ade miri svetove *re#nika i svetitelja& skitaa i domaina% ) Nopievoj sli!i sveta
idealni model vi#e ne isklj""je s"protnosti& ve i prikaz"je " odnos" koe*zisten!ije% @ikovi nis"
samo C"dnovatiD ve s" i dobri lj"di koji svojom d"#evno#" "lep#avaj" li!e sveta% 0" dimenzij"
likova Nopi pre"zima iz modela bajke% Stri! -id$a& deda =ade s" pravedni!i i za#titni!i slabi i
"*ro$eni& kakvi s" eroji " bajkama% Bajkovit" slik" sveta o detinjstv" i -3B-"& Branko N3pi
stvara i pripovedanjem " prvom li!"% 2rvo li!e poistove"je svet lika i svet pripovedaevo*
do$ivljaja% ) ovim pripovetkama pripovedaev sistem vrednosti potp"no se poklapa sa sistemom
vrednosti koji zast"paj" likovi% 2ripoveda nije samo svedok sveta koji pretae " bajk"& ve aktivni
tvora! bajkovito* karaktera svoji pripovedaka% 3n to ini post"pkom kojim se o pro#losti pripoveda
bez naknadne svesti& ponekad " in'antilnoj perspektivi& " kojoj je svet prikazan kao i*ra bez
tra*ini posledi!a% 0amna strana sveta i do$ivljaj sveta odraslo* pripovedaa pojavlj"j" se na
r"bovima teksta i okvirnim pripovetkama zbirke ("vodni tekst C2ismo <iji 9izdarevi"D i zavr#na
pripovetka C<atonikD)% 3ve pripovetke karakteri#e i zbli$avanje dve tematski razliite *r"pe
pripovedaka% 2ripovetke o detinjstv" i -3B-" povezane s" " ravni znaenja% Smisao detinjstva
odre,"je oseanje za#tienosti& a -3B-a nada da se svet mo$e popraviti% :e,"tim& " svet" " kome
Branko Nopi pi#e svoje bajke& oseanje za#tienosti je zamenilo oseanje "*ro$enosti& a nad" 4
poraz% @irski nadan"ti realizam& slika sveta " kojoj se prepli" deja naivnost i m"drost stara!a&
s"rovost $ivota "bla$ena ma#tom i le*endom& prirodnost i vedri "mor 4 te osobine !elo* Nopievo*
pripovedako* rada dosti*le s" ovde vr"na!%
(zrazito svojstvo proze& posebno pripovedaka " dr"*om Nopievom pripovedakom period" je
"mor% Nopi je imao redak& a mo$da i jedinstven dar " svojoj knji$evnoj *enera!iji da zasmeje i
razveseli lj"de% 3n nije !inik& nema " sebi sarkazma& on se ne r"*a i *r"bo ne podsmeva% 3n se #ali
sa lj"dima i za nje*ov "mor je posebno karakteristino da s" nje*ovi komini likovi 4 pozitivni
likovi% :otiv za podsmevanje& kada se posmeva& naje#e nalazi " neprila*o,enosti lj"di prilikama "
kojima s" se na#li i idejama koje zast"paj" ili koje im se name"% 7o# izrazitije " tom "mor" je to
#to "mor vi#e proizilazi iz jezika likova ne*o iz sit"a!ije% ) svojim ratnim pripovetkama& Nopi se
"morom s"protstavlja smrti& ali i "mor& kao i tra*ik"& " dr"*om period" Nopievo* stvarala#tva&
"*ro$ava tenden!ija ka ideolo*iji% 0ada Nopieva "moristika pripovetka ima svojstva komike
tipina za dela koja nastaj" " doba so!ijalno* prevrata& kada se ismejava sve ono #to se ne
poistove"je sa vrednostima ideolo#ke *r"pe koja st"pa na istorijsk" s!en"%
Svojim romanima sa temom iz rata Nopi "lazi " kr"* romansijera koji s" poetkom H/-ti
*odina "temeljili na# savremeni roman% 2rvi i najobimniji od nji& Prolom& prikaz"je zbivanja "
Bosanskoj .rajini " prvoj *odini oslobodilako* rata& sa vi#e paralelni linija " razvoj" radnje "
kojima se javlja oko 7/ linosti% )stanika ronika .rajine dobila je nastavak " roman" Gluvi barut
*de se& "z vi#e novi osoba& javljaj" i mno*i likovi iz prvo* romana% 2oslednji Nopiev roman (elije
na 1i&au zaokr"$"je nje*ov" ratn" proz"% 0o je vesela istorija jedno* od veliki partizanski
pooda% .ao #to se " slavnim bitkama iz narodni pesama ok"pljaj" svi veliki j"na!i& tako s" se i
ovde& " pood" na Bia& na#li zajedno svi proslavljeni knji$evni j"na!i iz Nopievi pripovedaka i
romana i iz poema nje*ovo* prijatelja Skendera ."lenovia& a sa njima zajedno i Branko Nopi i
Skender ."lenovi& osvetljeni tako,e sa sme#ne strane%
) dva svoja romana Nopi je dao s"dbine ratnika " posleratnom period"% ) Nopievoj sli!i
sveta posleratne stvarnosti& .rajina nestaje kao realan $ivotni prostorF ona $ivi kao seanje na
zaviaj " "spomenama .raji#nika koji s" se preselili " +ojvodin" i Beo*rad% ) roman" Ne tuguj
bronzana strao prikazana je koloniza!ija kraji#ki seljaka " vojvo,ansk" ravni!"% Slika
mirnodopski prilika " roman" )sma o3anziva mno*o je slo$enija% Bor!i s" " rat" morali izdr$ati
sedam neprijateljski o'anziva a posle rata do#la je najte$a& osma1 nasrtaj *rada i "*odno* $ivota
na nekada#nje seljake i ratnike% +eoma brzo posle rata& " Nopieve pripovetke i romane prodire
razoarenje " poredak koji je nastao posle -3B-a i revol"!ije% 3d to* oseanja Branko se branio
"morom& ali s" se " nje*ovim "moristikim pripovetkama ve 19?6% poeli javljati i o#triji kritiki
tonovi& koji s" povremano prerastali " satirin" os"d" ne*ativni dr"#tveni pojava% Nopi nije
napisao veliki broj satira& iako m" je " istoriji posleratne srpske knji$evnosti pripalo mesto
53
rodonaelnika satire% ) Nopievim satirama novo so!ijalistiko dr"#tvo prikazano je kao so!ijalno
raslojeno dr"#tvo& sa novom ijerarijom na ijem s" vr" Czasl"$niD i Cod*ovorni dr"*oviD% -apisao
je satir" #eretiku priu& koja je izazvala o#tra rea*ovanja zvanine kritike%
EBRANKO RADI?EVI 567BD:67;F<
Branko =adievi je rodonaelnik srpske romantiarske lirike i zaetnik lirske poezije " na#oj
knji$evnosti% =o,en je " inovnikoj porodi!i " Slavonskom Brod"& mada je bio neraskidivo povezan
sa jednim dr"*im *radom& Sremskim .arlov!ima& *de je proveo sve*a #est *odina& od prvo* do
#esto* razreda *imnazije& kada je pre#ao " 0emi#var% 2o zavr#etk" *imnazije oti#ao je " Be& *de je
st"dirao najpre pravo& a onda medi!in"& ali nije zavr#io ni jedno ni dr"*o% ) Be" se "poznao sa
+"kom .arad$iem& "#ao " +"kov knji$evni kr"*& #to je imalo pres"dan "ti!aj na nje*ov knji$evni
rad% ) 29% *odini "mro je od t"berk"loze i saranjen je na sirotinjskom *roblj" " Be"& a nijedan
srpski list nije zabele$io nje*ov" smrt% :e,"tim& to je bio samo privremen zaborav jer je oko Branka
ve poela da se stvara le*enda% .ada s" nje*ove kosti prenesene iz Bea i saranjene na
Stra$ilov"& taj do*a,aj prerastao je " velik" na!ionaln" mani'esta!ij"%
) poeziji Branka =adievia prepli" se domae i strane tradi!ije& no *lavn" "lo*" imala je
nemaka romantika (Gajne& Aete& Eiler& )land) i srpska narodna poezija& kao i Bajron% 2oetn"
"lo*" " nje*ovom knji$evnom razvoj" imala je nemaka poezija& iji je "ti!aj zapoeo jo# " rodnoj
k"i posredstvom o!a koji je bio prevodila! nemaki pesnika& a nastavilo se za vreme #kolovanja%
<a nje*ov" narodn" orijenta!ij" smatra se da je bio pres"dan s"sret sa +"kom% +"k *a je "p"tio na
domae izvore& otkrio m" bo*atstvo narodne poezije& kako one iz svoji zbirki tako i one koj" je
pesnik poneo iz svo* sremsko* zaviaja% 3sim "smene narodne& znaajn" "lo*" imala je anonimna
*ra,anska poezija% .ada je re o *ra,anskoj liri!i& treba na*lasiti da je ona& svojom realistino#" i
neob"zdanim nainom ispoljavanja lj"bavni oseanja& " velikoj meri "ti!ala na lirsko pevanje
Branka =adievia% 0o je poezija koj" s" stvarali *ra,anski slojevi 4 zanatlije i tr*ov!i& koja je
postojala samo " r"kopisima i zborni!ima% 3na nije bila " jakoj vezi sa lirskim narodnim pesmama i
predstavljala je osobito pevanje pojedin!a% 3seanja s" izno#ena na jednostavan i neposredan
nain% .ao takva& *ra,anska lirika je inila prelaz od narodno* ka "metnikom pesni#tv"%
-je*ov pesniki op"s nije velik po obim" i kree se izme," dva s"protna pola& lirsko* i
epsko*% 0o je primetno " jedine dve knji*e koje je objavio za $ivota1 prva je lirska a dr"*a epska%
Branko je bio lirski pesnik& ali je teo da b"de i epski& sanjao je o tome da stvori veliki ep o .osov"
koji bi& pored istorije& ob"vatio i sve vidove narodno* $ivota% ) Brankovim j"nakim pesmama
istinskom sna*om zrai samo ono #to je " njima lirsko% -o& s dr"*e strane& ni nje*ove lirske pesme
nis" li#ene elemenata koji primarno pripadaj" epskom% 2isao je i prelazne 'orme1 lirske spevove&
satire& balade i romanse& romantine i realistike pripovetke " sti"%
3snova Brankove poetike je narativni lirizam% 3d nje*a proizilaze dr"*i pesniki obli!i&
slo$eniji po konstr"k!iji i oseanjima% <avisno od "lo*e narativno* i lirsko* " nje*ovoj poezji
izdvajaj" se osnovni tokovi1 lirski& baladini& satirini& epski%
3snovni tok je lirski *de se lirizam javlja " svom najistijem vid"% 0" spadaj" kratke lirske
pesme posebno* tipa% 3ne nis" *ra,ene narativnim post"p!ima% 0" se oseanja izra$avaj"
neposredno i " slikama& a razlik"j" se po prirodi& kvalitet" i skali oseanja% -eke s" vedre& a neke s"
ele*ine& sa motivima t"*e i smrti (#adna draga& Kad mlidija& umreti)% 0e$nja ka krajnjim& *raninim
emo!ijama& svojstvena je Brankovom lirskom do$ivljaj" sveta "op#te% Lle*ija Kad mlidija& umreti je
najpoznatija Brankova kratka pesma% 0o je pesma o smrti i venom rastank"& pesma o opra#tanj"
od sveta i od poezije% 2osle "vodno* stava koji je paralela izme," jesenje* opadanja li#a i
pesnikove bolesti slede teme sveta i pesme% -a Czbo*omD $ivot" nadovez"je se ekstatino divljenje
arima sveta% 3n $ali zbo* nesavr#enosti svoji pesama& one s" slika neostvarene lepote& koja je
poistoveena sa lepotom sveta od ko*a se pesnik odvaja%
3d vei dela Brankov lirizam je dobio najistiji izraz " 0akom rastanku% 0o je lirski spev od
7>7 stiova% Branko je d"*o nosio " sebi motiv ,ako* rastanka i nekoliko p"ta je pok"#avao da
napi#e pesm" sa tim motivom 4 prvi pok"#aj bila je ,aka pesma na nemakom )protaj od
Karlovaca& a dr"*i d"$a pesma )protaj% =astanak " pesmi je dvostr"k& zaviajni i ,aki& opro#taj od
najdra$e* mesta i od najlep#e* $ivotno* doba% ) osnov" pesme "*ra,eno je nekoliko motiva
naporedo dati& sa raspolo$enjima i emo!ijama koje se menjaj" onako kako se ti motivi javljaj"%
Stie se "tisak da je poema sastavljena od zaokr"$eni !elina koje se pona#aj" kao prave pesme% 0i
motivi s"1 *roblje& motiv seanja na dolazak i dane provedene " .arlov!ima& motiv zalaska s"n!a&
motiv 9"nava& berba *ro$,a& motiv Stra$ilova i Mr"#ke Aore% .arlovaki predeo od 9"nava do
Stra$ilova isp"njava prvi deo speva% <a*ledan " nje*a& pesnik se opra#ta od dra*i mesta& od koji
54
*a svaki podsea na ne#to prisno% 3pra#tanje i seanje s" dve teme koje se smenj"j"% 9r"*i deo je
opro#tajni ,aki sastanak& p"n mladalako* veselja i radosti& posle ko*a dolazi t"$ni rastanak od
dr"*ova% ) tom del" dominira veliko ,ako kolo& koje predstavlja pesm" " pesmi% ) kol" se
smenj"j" lj"bavne i j"nake popevke& " ovim poslednjim prizivaj" se najslavniji j"na!i iz na!ionalne
istorije% Branko je " 0akom rastanku izrazio na!ionalno i istorijsko oseanje iako nije tipian
rodolj"bivi pesnik% Sto*a ova pesma ima karakter velike rodolj"bive pesme& poeme o svom narod" i
prostorima otad$bine% 2esnik patriotske teme "klapa " svoj spev lirskim stilom 4 npr% zalazak s"n!a
podsea *a na zalazak srpske slave na .osov"& ,ako veselje i vino izaziva slik" :arka .raljevia%%%
@irsko je tesno povezano sa baladinim% Branko je napisao vei broj pesama sa razvijenijom
'ab"lom1 Putnik i ptica& %u-in& 4jduk& !bica u neznanju2 (va kamena2 (raga%%% Alavni "zor s" im
)landove lirsko-epske pesme i " njima preovla,"j" t"$na oseanja% 0ematski s" tesno povezane% )
svima se& " osnovi& obra,"je ista pria& o razdvojenosti dra*o* i dra*e1 on je na p"t"& " stranom
svet"& a ona eka nje*ov povratak% ) njiovom rasplet" javlja se jedna od tri mo*"nosti1 ili se
dra*i& posle izvesno* vremena& vraa i oni se ponovo sastaj"& ili on nastrada na p"t" a dra*a& kad
za to "je& presvisne od t"*e ili on " t",ini na,e dr"*" devojk" i zaboravi na dra*" #to opet dovodi
do njene smrti%
2ost"mno objavljena& %uga i opomena& pored 0akog rastanka& je nje*ovo najznaajnije
delo% 0o je velika lirska kompozi!ija& neka vrsta pro#irene balade& mali lirski roman% 2ojedini njeni
stiovi& kao i injeni!a da s" neke stro'e " nje*ovoj zaostav#ini prona,ene " dr"*aijem oblik"&
*ovore " prilo* pretpostav!i da je " pitanj" nedovr#eno delo% ) osnovi pesme data je lj"bavna
'ab"la o dvoje mladi koji se rastaj"1 on odlazi " dr"*" pokrajin"& t" zaboravlja dra*"& a kada se
vrati " zaviaj vi#e je ne nalazi me," $ivima& zbo* e*a pada " d"bok" t"*" koja traje sve dok m"
se dra*a ne pojavi " sn" i osloba,a *a t"*e& tako da od sve*a #to je do$iveo ostaje na kraj" Cslatka
opomenaD (seanje)% -ajvi#e mesta je dato prirodi% @j"bavna idila na poetk" pesme de#ava se "
Clisnom *aj"D koji je predstavljen kao ram sa rasko#nom m"zikom #"mski zv"kova (slika i m"zika
postaj" jedno)% ) stranoj pokrajini *de je oti#ao j"nak se sav predaje "$ivanjima " prirodi i *otovo
zaboravlja dra*"% -je se seti " jesen1 "miranje prirode izaziva sl"tnje o njenoj smrti% ) velikom sn"
" kojem j"nak do$ivljava s"sret sa mrtvom dra*om ona se sasvim poistove"je sa prirodom% 7"nak"
se javlja " tren"!ima kada se priroda b"di iz zimsko* mrtvila i poinje nov $ivot% +reme koje
ob"vata 'ab"la poklapa se sa *odi#njim !ikl"som prirode% Spev se od sentimentalne lj"bavne prie
pretvara " mitsk" pesm" o prirodi& o njenom "miranj" i ponovnom ra,anj"%
Svest o smrti od poetka je pris"tna " poeziji Branka =adievia& kao #to je pris"tna "
nje*ovoj sli!i sveta% Smrt se " oba sl"aja do$ivljava kao bolni& pre"ranjeni prestanak sveta i
prestanak stvaranja% 3snovni "tis!i koje ostavlja nje*ova poezija je oseanje nedovr#enosti i
istovremeno mno#tvo mo*"nosti koje se otvaraj"%
2rvenstveno lirik& Branko =adievi nije imao mno*o "spea " epskoj poeziji% -je*ove
erojske pesme (Gojko& *ajdukov grob& !ro& Stojan)& " kojima se osea dvostr"ki "ti!aj 4 Bajrona i
na#e j"nake epike& znaajne s" samo po 'ra*mentima lirsko* karaktera% Bolje s" m" lirske
bajronistike pripovetke " sti"& !topljenica i )sveta& neobine& tajanstvene& mistine% -ajobimnije i
najznaajnije nje*ovo epsko delo& nezavr#ena poema 1ezimena& pok"#aj romana " stiovima& pr"$a
realistiko-"moristik" slik" $ivota srpski st"denata " Be"% 0o je Brankov zaokret od romantizma
ka realizm" koji je& zbo* nje*ove prerane smrti& ostao samo veliki na*ove#taj%
Satiri.n! je " Brankovom del" nastalo iz potrebe da se nje*ov lirizam an*a$"je " borbi za
pra*matine !iljeve tada#nje* tren"tka srpske knji$evnosti% 3no je na#lo izraz " ale*orijskom spev"
Put% Branko se ovde nar"*ao +"kovim protivni!ima& ismejao klasi!istike pesnike& poi*rao se sa
pesnikim rekvizitima i simbolima& nasmejao se #kolama i "iteljima& "dario na *lavne srpske
k"lt"rne i prosvetne instit"!ije& a nas"prot svem" tome "zdi*ao +"ka do d"ovno* oslobodio!a
srpsko* naroda%
DANI>O KI= 56AF;:6A7A<
) proznom stvaranj" 6/-ti *odina javljaj" se dve *enera!ije pisa!a& "mno*ome me,"sobno
s"protne ali i komplementarne1 prva se iskazala sredinom 6/-ti& a dr"*a na prelaz" 6/-ti i 7/-ti
*odina% 2is!i prve *enera!ije nastavili s" osnovni prava! prozno* stvaranja pretodne de!enije%
-jiove *lavne odlike s"1 te$nja ka uni%#r'a(ni" t#"a"a, #st#ti'a", /!r"a(i'a",
k!nstrukti%i'a"& %is!k! ku(ti%isan i'ra'% 9anilo .i# je vodei pisa! " ovom nara#taj"%
9anilo .i# ro,en je 19>H% *odine " S"boti!i% Bez nje*a se n# "!-# 'a"is(iti srpska
postmoderna knji$evnost tj% sa%r#"#na knji-#%n!st% .ao stvarala! pripada *r"pi pisa!a koja se
ok"pljala oko slikara Eejke i *r"pe C:edijalaD& a koj" s" inili1 :irko .ova& :irko Alav"rti& M(lip
9avid& Borislav 2eki& :ilovan 9anojli i dr% 3dlike ovi pisa!a s"1 te$nja ka "niverzalnim temama&
55
nastojanje da se konkretno& savremeno ili istorijsko sa*ledaj" iz vanvremenske perspektive&
estetizam& 'ormalizam i konst"ktivizam% St"dirao je svetsk" knji$evnost i kao st"dent sara,ivao "
niz" knji$evni listova i asopisa& a va$io je za dobro* poznavao!a ma,arsko*& 'ran!"sko* i r"sko*
jezika% .asnije& kao vrstan intelekt"ala!& bio je i lektor na )niverzitet" " Strazb"r"& Bordo" i @il"% Sa
'ran!"sko* je prevodio Bodlera& +erlena& 2reveraF sa r"sko* 7esenjina& Bloka& a mno*o je prevodio i
sa ma,arsko*% 2rva dela s" m" romani Mansarda i Psalam &&& a zatim 196H% izlazi roman Bata'
pepeo& koji e brzo biti preveden i na dr"*e jezike% 3bjavio je zbirk" pria sa elementima
a"tobio*ra'ije (ani jadi& zbirk" pripovedaka )nciklopedija mrtvi*& roman Peanik& proza
ro+nica za Borisa ,avidovia& koja e novim "metnikim& boresovskim post"pkom pokren"ti
velik" polemik" " na#oj knji$evnosti iz koje e se izroditi kritiko-polemika knji*a -as anatomije
kao !elovit od*ovor 9anila .i#a na sve napade svoji protivnika% -esreen i lj"t zbo* to*a& iako je
briljirao " toj polemi!i& iz Beo*rada odlazi " 2ariz& *de je i "mro% P!s"rtn! s" objavljene knji*e1
.ivot' literatura, orki talog iskustva, Pesme i prepevi& /auta i oiljci sa tekstovima iz
zaostav#tine i onim koji do tada nis" bili pre#tampavani " oblik" knji*a%
) nje*ovom stvaranj" pris"tne s" tri /a'#1 #ri!$ kratkih r!"ana (Mansarda& Psalm 99)&
'aza !r!$i.n# tri(!gij# (roman o ranim *odinama i sazrevanj" *lavno* j"naka 4 1ata pepeo&
ani jadi& Peanik) i n!%#(isti.ka /a'a (Grobnica za 1orisa (avidovia& 6nciklopedija mrtvi&)%
9anilo .i# je bio dete o!a Ld"arda& 7evrejina& koji je zavr#io " ;"#vi!"& i majke :ili!e&
5rno*orke& koja je dosta rano "mrla% ( detinjstvo i kasniji $ivot& sve do zavr#etka st"dija& bie m" "
znak" nema#tine i veliki nevolja koje s" *a pratile na svakom korak"& i sve to je pretakao " svoje
dela% Sve s" to slike& "tis!i& prizori i do*a,aji& lj"di i njiovi post"p!i koji s" ve jednom vi,eni i
do$ivljeni& a koji sada& sa vremenske distan!e& del"j" kao r"$an i zastra#"j"i san% 2o njem"& ni#ta
nije romanesknije& ali " isto vreme i "$asavaj"e& od stvarnosti koj" je ovek isk"sio% ) svom
pisanj" 9anilo .i# kao da "porno traga 'a Gs!st%#ni" i$#ntit#t!"D& pa ot"da i toliko
a"tobio*ra'sko* i porodino* " nje*ovim delima% (d"i iz knji*e " knji*"& on je " stvari stalno
razvijao i do*ra,ivao Cporodini !ikl"sD koji bi& kako on sam ka$e& radije nazavao Cporodinom
nesreomD& kojom se potranj"j" sva nje*ova seanja i pamenja& naroito na o!a& ded"& majk"&
sestr" i prijatelje% +o,en m"nim seanjem na stradanje svo* o!a i mno#tvo dr"*i koji s" stradali "
na!istikim ili kasnije " staljinistikim lo*orima& z*ro$en nad br"talno#" ovo* sveta& 9anilo .i# je
kao opsesivn" tem" nosio svetska nasilja i mrane sile " istoriji oveanstva i nji je "metniki
osmi#ljavao dovodei i do aps"rda% ) prvom red"& t" se misli na sistem totalitarne vladavine& na
apsol"tistik" idej" ili do*m" kojoj se sve podre,"je i " ije se ime sve ini& pri em" je pojedina!
li#en slobode i prava na izbor (Grobnica za 1orisa (avidovia)%
<a nje*ovo stvarala#tvo karakteristini s" sledei post"p!i1
- romane sastavlja od pria& od 'ra*mentalni delova& a pojedine prie #iri do *rani!e romana
(kao #to je to sl"aj sa priom CLn!iklopedija mrtviD)% ) tom smisl" on i ka$e da je
Cmoderna knji$evnost os",ena na 'ra*mentalnostD%
- pris"tstvo dok"mentarnosti1 " svoj" proz" "nosi dok"menta& !itate ili vr#i prepriavanje
ono*a #to je proitaoF "p""je itao!a na dr"*e pis!e i dela i daje svoje komentare& ali sve to
natapa i svojom 'ik!ijom%
- post"pak katalo*iza!ije1 donosi nabrajanja%
- izmi#ljanje i la$no pre"zimanje tema i pria1 stvaranje kod itao!a il"zije o verodostojnosti i
istinitosti ono*a o em" pria%
- en!iklopedizam " pisanj" (spominje mit o Sizi'"& Aetea& 0omasa :ana& 9e'oa)
- ironian je prema stvarnosti koj" slika%
- dela s" m" p"na simbolike& esejistiko se preplie sa poetskim& izra$ava nostal*ij" za
min"lim vremenima%
- s"zdr$ano kazivanje
Ba&ta, ##!
Ba#ta& pepeo je a"tobio*ra'ija jedne mladosti koja nas odvodi " jedan
neverovatan& vilinski& zaarani svet% ) prozi s" pris"tna dva j"naka% 7edan& koji nam pria itav"
istorij" i ijim posredstvom "lazimo " razvoj oni pres"dni& ranjivi tren"taka sazrevanja svesti& i
dr"*i& ota! pripovedaa& pesnik i zanesenjak Ld"ard Sam%
9ve pripovedake strate*ije1
- lirska 4 "n"tra#nji svet j"naka& pripoveda& roditelji& sestra
- "smerena na predmete koji s" neodvojivi od knji$evno* j"naka i "vek ne#to kaz"j" o
ovek"F stvari i njiova deskrip!ija imaj" lirsk" '"nk!ij"& retko s" samo deo ambijentaF
56
raspadljivost stvari na kraj" romana je meta'ora op#te* raspada vrednosti& koji do$ivljavaj"
deak i majka%
Mra*mentiranost romana1 12 nenaslovljeni *lava koje se razla$" na jo# sitnije& tematsko-
znaenjske !elineF svaka tematiz"je aso!ija!ij" 4 linost& tj% motiv iz pripovedaevo* seanja% 0aj
aso!ijativni prin!ip komponovanja romana je i razlo* 'ra*mentirane str"kt"re% =oman je zato labave
str"kt"reF *lavni povez"j"i 'aktor je pripoveda i nje*ovo detinjstvo% 0eme koje se provlae s"1
smrt& san i $"dnja za besmrtno#"% =oman pripoveda j"nak romana 4 ;ndreas Sam% -je*ovo
stanovi#te je nekada stanovi#te zrelo* intelekt"al!a& a nekada deaka ;ndija& kojim se doarava
detinjstvo% 0a dvostr"kost pripovedaevo* tona je intelekt"alni lirizam 9anila .i#a%
+reme o kome se pria je pro#loF aso!ijativno komponovanje ne priznaje ronolo*ij" do*a,aja%
;so!ijativni 'ra*menti " prvoj *lavi s" ronolo#ki ne"tralni (nije va$no kada se do*odilo& ve kako se
neka aso!ija!ija prob"dila)& kako pripovedanje odmie aso!ija!ije kao da prate ronolo*ij" zbivanja
4 zavalj"j"i lik" o!a%
3ta! 4 Ld"ard Sam
2rvi p"t se pojavlj"je kroz deiji pol"san o p"tovanj"& jer je ota! *enije p"tovanja%
Ld"ard je l"taj"i ovek& na*la#eno ods"tan od k"e% -je*a nema ni na lito*ra'iji& koja
predstavlja nek" vrst" porodine ikone (dvoje de!e prelaze preko mosta& koji je tr"o& a ispod nje*a
je potok " ambis"F devoji!a sa b"ketom !vea& jednom r"kom pridr$ava slamnati #e#irF deak "
kratkim pantalonama se pridr$ava za o*rad" mostaF iznad nji lebdi an,eo-"var ra#ireni krila)%
;mbis koji zjapi ispod nji simboli#e oev" s"dbin"& koja preti da i sve pro*"ta& pred kojom je i
majka nemona% 3ta! je naj"peatljiviji i *lavni lik& sredi#nja osa oko koje se pria pria% 8ak i sam
pripoveda ka$e da je pria postala s"vi#e Cistorija *enijalno* Ld"arda SamaD% <nak raspoznavanja
Ld"arda s" predmeti1 #e#ir& naoari i #tap% Ee#ir je CoreolD 4 Cis"sovska kr"naD koja doprinosi
nje*ovom dostojanstvenom iz*led"% ) *rad" on ima '"nk!ij" za#tite od previ#e radoznali po*leda%
Seobom " selo to se menja& kada skida #e#ir " prirodi " nameri da ostane neprimeen& biva li#en
svoje ve#tine& ne"*ledan% Etap sl"$i za odbran"& ali neadekvatn"& 'ilozo'sk"% 2epeljara& koja se zvala
isto kao i !i*arete koje je p"#io 4 CSim'onijaDF miris d"vana je miris nje*ove d"#eF i#ezavanje to*
mirisa je znak da se ota! nee vratiti% Ld"ard Sam igra u(!gu -rt%# !staju*i -rt%a& .i"# s#
isku(juj# 'a s%!j #g!i'a" i s%# s%!j# gr#h#% -je*ov $ivot je vo,en kao ostvarenje
proroanstva% 3n je $rtva " svojoj rodbini& $rtva kao 7evrejin 4 naroda pro*anjano* i "ni#tavano*&
kao pisa!& poslovan ovek& kao pob"njenik% 0a u(!ga -rt%# "!ti%isana j# j#%r#jski" !r#k(!"&
ali i samorazaraj"im na*onom% A(k!h!(i'a"& " kome "tapa svoje straove i poraze& padaj"i "
sve d"blje d"#evne krize& je samo jedan od vidova sa"!ra'aranja.
:ajka 4 :arija Sam
.ontrap"nkt o!aF prvi lik koji se pojavlj"je " roman"& otvara roman i vrata seanja i detinjstva%
2osl"$avnik " njenoj r"!i ima znaenje posebno* predmeta% ) nje*ovom opis" znaajno mesto ima i
ono #to se oseti dodirom& jer s" majini prsti " svojevrsnoj kom"nika!iji sa predmetom& ime se
istie njiova osetljivost i njena veza sa "metno#"% -a njem" s" tako,e "oljivi tra*ovi prolaznosti
4 otpadanje pozlate 4 raspadanje nekada#nje* sjaja% :ajka "vodi " roman smrt (saop#tava m" da
je "mro "jak)% 0a vest i in njeno* saop#tenja s" imali s"dbinsko znaenje za deaka& za ko*a
/#n!"#n s"rti !staj# !s#sija i kroz nj" *leda sve " $ivot"%
DESANKA 3AKSI3OVI 567A7:6AAF<
Srpska knji$evnost BB veka donela je& pored ostalo*& i p"n" a'irma!ij" $ensko* stvaranja%
9ok je B(B vek dao nekoliko pesnikinja od koji nijedna nije mno*o znaila " svom vremen"& dotle
je " knji$evnosti BB veka $ensko stvaranje " stalnom "spon"% 3d nji je " prvi plan izbila D#sanka
3aksi"!%i*& koja je zajedno sa (sidorom Sek"li naj'na.ajnija sisat#(ji+a koj" je dala srska
knji-#%n!st% =o,ena je " sel" =abrovni!i kod +aljeva& ali je njeno detinjstvo vezano za istorijsk"
Brankovin"% <avr#iv#i *imnazij" " +aljev"& st"dirala je knji$evnost& istorij" i istorij" "metnosti "
Beo*rad"% =adila je kao nastavni!a srednje #kole " 3brenov!"& Beo*rad"& 9"brovnik"% Pr%# #s"#
objavila je 6AB8, u .as!isu G3isa!D& i otada pa do smrti ona je neprekidno stvarala& tako da
spada " na#e najplodnije pesnike% 3bjavila je !k! #$#s#t knjiga !#'ij#& pesama i proze za de!"
i omladin"& pripovedake& romansijerske i p"topisne proze% 2revodila je poezij" sa slovenako*&
r"sko*& b"*arsko* i 'ran!"sko* jezika% :e," njenim mno*obrojnim knji*ama pesama mo$emo
izdvojiti sledee1 Pesme, 0eleni vitez, Pesnik i zaviaj, %tad+ino' tu sam, Miris zemlje,
0aro+ljenik snova, Traim pomilovanje, #emam vie vremena, /etopis Perunovi*
57
potomaka, Pesme iz #orveke, #iija zemlja' 1rt detinjstva' Mi*oljsko leto, ka! i ri.#
/udilo srca i r!"an %tvoren prozor i dr%
+e nakon svoje prve zbirke 9% :aksimovi svaena je kao na# najizrazitiji r#$sta%nik
tzv% G-#nsk# (irik#D& d"ovno srodne $enskoj narodnoj poeziji% Os!)in# koje s" ostale trajno
!)#(#-j# njene poezije & sve do poslednji zbirki& s"1 j#$n!sta%n!st, )istrina, ra'n!%rsn!st
t#"a& a(i i n#$!statak $u)in#, n#!t#r#*#n!st uni%#r'a(ni" r!)(#"i"a% -jeno osnovno
pesniko *eslo je da poezija treba da b"de raz"mljiva& jasna& iskrena& otvorena prema ovek" i
$ivot"& "pravo da izvire iz nji% 3predelj"j"i se za takav vid pesniko* stvaranja& ona je sebe videla
i nalazila izvan pojedini prava!a& avan*ardni str"ja& sasvim r#$ana k(asi.n!" na.inu
#%anja% ) svojim kasnijim zbirkama 9% :aksimovi "nosie so!ijalne teme& patriotska oseanja &
razmi#ljanja o $ivot" i ovek"& ali e to "vek kazivati na jednostavan& prirodan& nekomplikovan
nain% .ao i kod dr"*i na#i pesnika raniji vremena& posebno <maja& i " poeziji 9% :aksimovi
otkrivamo sve oblasti " kojima se kretalo tradi!ionalno srpsko pesni#tvo od romantizma do na#i
dana1 intimn" lirik" " kojoj najva$nije mesto za"zima lj"bav& poezij" prirode& rodolj"biv"& so!ijaln" i
re'leksivn" lirik"& pesme za de!"%
Osn!%u te poezije .ini (irika ras!(!-#nja% 3na pro$ima sva njena tematska podr"ja& ali
se naj$ivlje osea " intimnoj poeziji% V#(iki )r!j #sa"a i"a is!%#$ni karakt#r% 2esnikinja je
okren"ta sebi& svom intimnom svet", nj#n! Ja je " sr#$i&tu (irsk# #s"#. 1 r%!j knji'i nalazi
se +ik(us sa karakt#risti.ni" nas(!%!" GTak%a sa" jaH, koji bi se mo*ao "zeti kao "!t!
itavo* njeno* pesniko* op"sa% -i#ta manje nije osoben naslov jedne pesme iz to* !ikl"sa Ja i ja&
(irski $ija(!g #snikinj# sa sa"!" s!)!"& raz*ovor izme," dve podeljene strane njene d"#e&
jedne koja ja zatvorena " svoj" set" i "samljenost& i dr"*e koja bi da pobe*ne od sebe& da se sjedini
sa dr"*ima% Slina podeljenost izra$ena je " pesmi /irska protivrenost1 pesnikinja je ob"zeta
strepnjom& ona se boji da ide do kraja " bilo kom oseanj"% 0a patrijaralna $enska pla#ljivost
svojstvena je naroito njenoj lj"bavnoj liri!i% Strepnja& <enja& Predoseanje& )pomena 4 to s" neke
od njeni najznaajniji lj"bavni pesama& reite ve i po svojim naslovima% <a prv" od nji reeno
je da se mo$e svatiti kao Cvrsta pro*ramske lj"bavne pesmeD ove pesnikinje% ) njoj je izreena
misao da je srea " lepoti ekanja lj"bavi& a ne " njenom ostvarenj"% ) j#$n!j !$ nj#nih
naj(#&ih pesama& 0eleni vitez& o$ivljavanje prirode " prolee b"di $elj" za lj"bavlj"% <eleni vitez
je simbol s"n!a i prolea i istovremeno olienje m"#kar!a%
D!-i%(jaj rir!$# isp"njava itav" poezij" 9% :aksimovi% Bilo o em" da peva& o lj"bavi&
zaviaj"& na!iji& o so!ijalnim temama& ona je "vek " prirodi i sa prirodom% O$(ik# nj#n# !#'ij#
prirode s"1 )(agi, i$i(i.ni t!n!%i, ast!ra(ni $!-i%(jaj s%#ta, r!(#*n# ra$!sti i s%#-in#&
as!(utna $!"ina+ija '#(#n# )!j#, s%#t un sk(a$a, it!"!sti, .ist!t#% 9% :aksimovi je
pesnik prolea i proleno* radovanja prirodi i $ivot"% +eliki broj njeni pesama iz razni zbirki& ve
naslovima na*ove#tava t" njen" zanesenost proleem% ) nekim pesama nalazimo 'a%i.ajn#
pastoralne s(ik#& " njima ona peva o ov!ama i pastirima& o #"mi i pti!ama& daje prizore sa potoka&
na livadi% -jeno "$ivanje " idilinoj ti#ini praeno je s"delovanjem itave prirode% (ako " njoj
preovla,"j" svetli tonovi& poezija 9% :aksimovi 'na i 'a "ra.na, ru&i(a.ka $#jst%a rir!$#% )
pesmi Mrak "vaen je tren"tak kada se pojavlj"je veernja tama& mrak dobija obele$ja ne*ativni
j"naka bajki& pretvara se " pa"ka& ba"ka& a$daj"% 3!ti% u)ijanja " prirodi s"sreemo " vi#e njeni
pesama1 svima je zajedniko saoseanje sa nevinim i nemonim $rtvama nasilja% 0e pesme motivski
i svojom bajkovitom str"kt"rom pretode njenoj najpoznatijoj ratnoj pesmi& 2rvava +ajka& " kojoj
se tako,e *ovori o nevinim $rtvama nasilja& ali sada lj"dskim& dejim $rtvama%
) pesmama kolektivno* nadan"a dodir"j" se "n"tra#nji porivi pesnikinje sa izazovima
istorije& tako da se kod nje& manje ne*o i kod jedno* dr"*o* na#e* tradi!ionalno* pesnika& mo$e
otkriti podeljenost izme," "n"tra#nji i spolja#nji zateva& "metnosti i pra*matike% S!+ija(ni"
temama ona ri(a'i vi#e sa "!ra(n!:sih!(!&k# ne*o sa klasne strane% -jene pesme isp"njene
lj"bavlj" prema so!ijalno "*ro$enim slojevima& prema radnik" i seljak"& s" posredno kritika
$ru&t%a& ali ne sadr$e poziv na dr"#tven" ak!ij"% 2evala je o svojim zemlja!ima& lj"dima iz
Brankovine& o seljakim bri*ama i nevoljama koje ne prestaj" ni " as" smrti& o volovskim kolima na
kojima "mir" porodilje na p"t" od sela do *rada& o srdanosti i spontanosti obini lj"di iz naroda% )
so!ijalnim pesmama& vi#e ne*o " ostalima& ima izvesni narativni elemenata& obino se " njima
*ovori o nekom konkretnom do*a,aj"% R!$!(ju)i%# pesme 9% :aksimovi nastajale s" najvi#e "
vezi sa ratom% ) njima dominira "stanika tema& opevana s" dva na#a najvea "stanka1 2rvi
"stanak 18/?% i narodni "stanak 19?1% G(a%ni junak r!$!(ju)i%ih #sa"a j# Sr)ija& zemlja
veliki tajni& " kojoj neprijatelja "vek oek"j" neprijatna i opasna iznena,enja% ) nekim od najbolji
pesama *ovori se o veliini $rtvovanja za slobod"% S tom temom je povezano i njeno naj!s#-nij#
#sni.k! !st%ar#nj#& poema %tad+ino' tu sam& povest o erojskom dr$anj" pred poli!ijom i o
58
smrti narodno* eroja Du&i+# St#/an!%i*% ) istorijskom spev" /etopis Perunovi* potomaka& sa
temom iz najranije istorije Slovena na Balkan"& pesnikinja se zala$e za slo*" Srba i Grvata% (ako
sadr$i nekoliko pesama od velike vrednosti (Krvava bajka& !stanici& Srbija je velika tajna)&
rodolj"biva poezija 9% :aksimovi nema takvi dometa kakve je ova pesnikinja ostvarila " dr"*im
oblastima1 " ispovednoj& lj"bavnoj& deskriptivnoj& so!ijalnoj ili re'leksivnoj poeziji%
=anoj poeziji 9% :aksimovi kritika je pori!ala svak" misaonost% 2a ipak& ni " njoj nije
ods"tna misao& samo #to se ona nikada ne javlja odvojeno od slike i emo!ije% 3#$itati%n# t#-nj#
pesnikinje do#le s" do najpotp"nije* izraza " njenim poznim zbirkama Traim pomilovanje i
#emam vie vremena% 2rva od nji je njen nes"mljivi pesniki vr"na! i jedna od veliki knji*a
poezije na srpskom jezik"% ) podnaslov" zbirke stoji C@irske disk"sije sa 9"#anovim zakonikomD&
pesnikinja je kasnije dop"nila ovo odre,enje1 C; ima disk"sije i sa savremeni!imaD% -eke pesme
neposredno se odnose na pojedine lanove 9"#anovo* zakonika& dr"*e variraj" tem" <akonika& dok
je veina sasvim slobodno dopisana& " njima Du&an!% 'ak!nik nije vi#e jedan odre,eni zakonik&
ne*o zakonik "op#te& si")!( 'ak!na i ra%a% ) tom smisl"& %raim pomilovanje je Clirska disk"sija
sa 9"#anovim zakonikomD& ali i ne#to vi#e1 disk"sija sa dr$avom i svakim zakonom kao nametn"tim
inom ili aktom volje monika koji s"di i os","je% 1 ')ir+i !st!j# $%a #sni.ka g(asa1 *las +ara
koji propis"je zakone i g(as #snikinj# koja tra$i pomilovanje% 3ni se razlik"j" i po naslovima1
pesme prvo* *lasa imaj" naslove na 3 koji od*ovaraj" naslovima lanova 9"#anovo* zakonika ()
poklisaru& ) babunskoj rei& ) sirotoj kudeljnici itd)& pesme dr"*o* *lasa imaj" naslove na <a& tj%
tra$im pomilovanje za%%% (.a sebra& .a svrgnute& .a vane& .a sunje pomilovane itd)% 2rvi *las
oliava zakon& propis& norm"& do*m"% 0o je *las ne"mitne pravde& ali samo jedne jedine pravde&
one koj" !ar propis"je& a"toritarne& bespo*ovorne pravde% 5areva pravda je ne"mitna& ali nije ista
za sve& ne s"di se po zasl"*ama& ne*o po stale$" i porekl"% 9r"*i *las& pesnikinjin& jeste *las
ovenosti& raz"mevanja& pra#tanja& *las koji tra$i pomilovanje za sve lj"de& d"$ne i ned"$ne& i za
sve #to postoji& " tom *las" ima bla*osti& dobrote i samilosti% .nji*a je " !elini izraz isk!nsk#
nar!$n# ra%$# i vernosti $ivot" koji se otima i traje "prkos svakom pritisk"& svakoj do*mi&
s"rovosti zakona i dr"#tvenoj nepravdi%
3isa! ! r!(a'n!sti i n#stajanju& koja prati sve #to $ivi& od"vek je bila prist"tna " njenom
pevanj"& ali sa starenjem i *odinama stvaranja sve "estalija% -ekada je dolazila spontano&
podstakn"ta nekim prizorom ili 'enomenom& a kasnije kao opsesija koja nastanj"je ne samo pesm"
ve i knji*e& kao #to s" ')irk# #emam vie vremena i #iija zemlja% Svest o starenj"& o tome da
je smrt "vek pris"tna i neodlo$na& dobija na *"stini i postaje osnovna tema% Svetle boje i optimizam
"st"paj" mesto tamnim bojama i s"mornim raspolo$enjima& ali bez "n"tra#nje panike i drame% Sve
poinje da lii na jedno veliko spremanje pred konaan odlazakF sve ima oblik svo,enja ra"na&
opra#tanja i potp"no* mirenja sa onim #to e doi%
DOSITEJ OBRADOVI
=o,en oko 17>9% " varo#i!i 8akov"& " temi#varskom Banat"& rano ostav#i bez roditelja&
9imitrije& kako se 9ositej zvao pre zamona#enja& ispoljio je jo# " detinjstv" dve svoje velike lj"bavi&
prema knji*ama i prema p"tovanjima% +o,en mi#lj" da postane sveta!& on be$i iz 0emi#vara i odlazi
" manastir Gopovo na Mr"#koj Aori& *de prima mona#ki in i ostaje tri *odine% 2o#to se razoarao "
manastirski $ivot& pobe*ao je iz Gopova i poeo l"tati & najpre kao odbe*li kal",er& a zatim kao
slobodni mislila! i spisatelj%
(ako je iz Gopova kren"o na zapad& preko Slavonije i Grvatske& prvi period nje*ovi
p"tovanja& sve do odlaska " Be& bio je d"ovno "smeren prema pravoslavnom istok"% (z <a*reba
je otp"tovao " severn" 9alma!ij" i po srpskim selima " okolini .nina proveo oko dve *odine kao
"itelj% 3datle je kren"o na istok& zadr$ao se izvesno vreme na .r'"& p"tovao po 2eloponez"& sti*ao
do Svete *ore i " manastir" Gilandar" proveo jedn" zim"% .ren"o je dalje& " maloazijski *rad
Smirn"& " kojoj je proveo oko tri *odine% -a povratsk" iz *rki zemalja& p"tovao je po ;lbaniji& a
zatim& preko +ene!ije& sti*ao " 9alma!ij"% -a tom svom prvom elenskom p"tovanj" 9ositej je
na"io staro*rki i novo*rki& pro"avao elensk" poezij"& retorik" i 'ilozo'ij"& imao prilik" da se
"pozna sa tada#njim prosvetiteljskim te$njama " Arkoj% 3vo je dalo zavr#ni oblik nje*ovom
dotada#njem obrazovanj"& koje je pre to*a ob"vatalo !rkvenoslovenski jezik i literat"r" na njem"&
r"ski& "krajinski i srpski& a od strani jezika r"m"nski& koji je znao od detinjstva& zatim latinski&
italijanski& albanski% 0ome treba dodati da se 9ositej& $ivei me," obinim srspkim svetom "
9alma!iji "poznao sa narodnim $ivotom& jezikom i obiajima%
-a poetk" 7/-ti *odina B+((( veka dolazi do veliko* preokreta " nje*ovom $ivot" 4 okree
se prema <apad"% -ajpre odlazi " Be& " kojem provodi #est *odina& i otprilike isto toliko po dr"*im
mestima !arevine% 7edno krae vreme $iveo je " Sremskim .arlov!ima& srpskom d"ovnom sredi#t"%
59
) tom period" koji neposredno pretodi nje*ovoj pojavi na knji$evnoj s!eni pro#ir"je svoje
obrazovanje i saznajne vidike% (zdr$avao se davanjem asova iz *rko*& a sam je "io nove jezike 4
'ran!"ski i nemaki% 9olazi " neposredan dodir sa literat"rom i 'ilozo'ijom prosveenosti 4
'ran!"skom& nemakom i en*leskom% 0o razdoblje zavr#ava se jednim velikim p"tovanjem koje je
9ositeja iz Slovake preko (talije& Sredozemno* mora& *rko* aripela*a& 5ari*rada& 5rno* mora&
:oldavije& +la#ke i 2oljske odvelo " 2r"sk"& " *rad Gale& " kojem je zba!io kal",ersk" mantij" i na
tamo#njem "niverzitet" sl"#ao predavanja iz 'ilozo'ije& estetike i nat"ralne teolo*ije% Sledee *odine
pre#ao je " @ajp!i*& *rad knji*a i #tamparija& t" je sl"#ao predavanja iz 'izike i #tampao svoje prve
knji*e% <atim je kren"o dalje na zapad i posetio dve evropske k"lt"rne metropole& 2ariz i @ondon% )
@ondon" je ostao #est mese!i& t" je stekao nove prijatelje& na"io en*leski i nekoliko *odina kasnije
postao na# prvi prevodila! sa to* jezika%
@ondon je krajnja taka 9ositejevi p"tovanja na <apad& kao #to je Smirna bila poslednja
stani!a na nje*ovim istonim p"tovanjima% 0" je on na vr"n!" svoji prosvetiteljski te$nji i svoje
okren"tosti stranom svet"% 3no #to je do#lo posle Ln*leske " tom po*led" je manje znaajno1
p"tovanja po raznim nemakim krajevima& boravak " zapadnoj ="siji& dva boravka " Be"% -a poziv
bo*ate srpske kolonije " 0rst" preselio se " ovaj *rad% 3dma po izbijanj" 2rvo* "stanka 9ositej je
osetio znaaj to* do*a,aja i pozdravio *a " Pjesni na insurekciju Ser+ijanov% :e," tr#anskim
Srbima radio je na prik"pljanj" materijalne pomoi za "stanike& a i sam je prilo$io polovin" svoje
"#te,evine% 3d samo* poetka bilo m" je jasno da " borbi za oslobo,enje znaajn" "lo*" treba da
odi*ra k"lt"ra& pa je zato svoje dalje prosvetiteljske planove vezivao za Srbij" i nastojao da za to
pridobije i dr"*e srpske knji$evnike% Aodine 18/6% nap"stio je 0rst i kren"o prema Srbiji% (zvesno
vreme zadr$ao se " Srem"& posetio tada#nje* srpsko* d"ovno* po*lavara& mitropolita Stevana
Stratimirovia& st"pio " neposredne veze sa "stani!ima& a sledee *odine pre#ao je " oslobo,eni
Beo*rad% ) Srbiji je razvio znaajn" aktivnost& "estvovao " politikom& k"lt"rnom i diplomatskom
$ivot" zemlje& bio savetodava! .ara,or,a i "staniki vojvoda& vaspita .ara,or,evo* sina i& na
kraj"& neposredno pred smrt Cpopeitelj (ministar) prosve#tenijaD " prvoj "stanikoj vladi%
Knji-#%n!:r!s%#tit#(jski ra$ na #irokim osnovama 9ositej 'a!.inj# 6C7F. u >aj+igu&
svojim pro*ramskim mani'estom Pismo 3aralampiju i prvim delom aut!)i!gra/ij#, .ivot i
prikljuenija% 0a dva dela objavljena s" zajedno& " jednoj knjizi% Sledee *odine iza#li s" m"
Sovjeti zdravago razuma (178?)% <atim& posle povratka iz Ln*leske& objavlj"je 1asne sa dr"*im
delom 'ivota i prikljuenija " dodatk" (1788) i So+ranije razni* naravouitelni* veej (179>)%
<a vreme boravka " 0rst" napisao je knjigu )tika i objavio je " +ene!iji% P!sthu"n! je objavljen
dr"*i deo So+ranija pod naslovom Mezimac (1818)%
3ko tri etrvtine B+((( veka s" se kod nas "stalile kao barok (nepostojanje jezike norme)%
9ositej je d"*i niz *odina i sam bio )ar!kni isa+ 4 eman!ipa!ija poinje izdavanjem a"tobio*ra'ije
'ivot i prikljuenija i Pisma *aralampiju% 9ositej je svoj knji$evni rad zapoeo priom o svom $ivot"&
a i kasnije se vi#e p"ta " tekstovima dr"*aije* karaktera vraao na svoje do$ivljaje i isk"stva% 2"ni
naslov nje*ove r%# i g(a%n# knjig# *lasi1 .ivot i prikljuenija ,imitrija %+radovi$a u
kaluerstvu nareenoga ,ositeja njim istim spisat i izdat% 3na ob"vata 9ositejevo detinjstvo
i ran" mladost& razdoblje " kojem s" se odi*rala dva va$na obrta " nje*ovom $ivot" 4 bekstvo "
manastir i bekstvo iz manastira " svet% 9r"*a knji*a nastavlja se neposredno na prv"% 3na *ovori o
tridesetak naredni *odina a"torovo* $ivota& isp"njeni ponajvi#e p"tovanjima po na#im krajevima i
stranim zemljama% ) osonovi prve CastiD dela nalazi se pria o mladi" na $ivotnoj raskrsni!i%
Svojim sposobnostima i d"ovnim te$njama on visoko odskae od okoline i zato se ne zadovoljava
starim& "tabanim stazama& ve tra$i novi p"t% 2od "ti!ajem lektire on be$i " manastir& me,"
kal",ere& " $elji da se posveti& a zatim& po#to svati da je po*re#io& sprema se da be$i iz manastira
da bi prona#ao nov p"t% 9ositej ni jedno* tren"tka ne s"mnja " osnovne post"late ri#anstvaF ono
protiv e*a on "staje je s"jeverje& praznoverje& la$na vera% ) odnos" na tradi!ij" delo se javlja kao
antit#'a dominantnom $anr" stare knji$evnosti& s%#ta.k!" -itiju& i na nekim mestima prelazi "
direktn" kritiku to* $anra% 9ositej se samo ovla# zadr$ava na sebi i svojim do*odov#tinama da bi
povodom nji& " 'ormi 'ilozo'sko* dijalo*a i esejistiki Cnaravo"enijaD i propovedi& izlo$io svoj"
ideolo#k" kritik" manastira& mona#tva& praznoverja i dr"*i starinski oblika versko* i dr"#tveno*
$ivota naroda& s jedne strane& i ra'%i! s%!j# i$#j# ! s(!)!$n!" "i&(j#nju, %asitanju
!j#$ina+a i r!s%#*i%anju nar!$a& s dr"*e strane% 0ako se pria o tra$enj" p"ta pretvara "
nek" vrst" rasprave o tra*anj" za istinom& " kojoj pi#ev $ivotni p"t sl"$i& pre sve*a& kao il"strativni
primer& kao opomena itao!"% 0akav "n"tra#nji razvoj svojstven je prvenstveno .ivotu i
prikljuenijima I. 9ijalo#ke& esejistike i propovedne partije dobile s" " toj knjizi izrazit" preva*"
nad nara!ijom i deskrip!ijom%
60
1 .ivotu i prikljuenijima II taj odnos se menja% 9ositej je t" prevasodno ri!%#$a.
s%!jih ut!%anja& a samo "sp"t& " di*resijama& propovednik i prosvetitelj% 0o je knji*a o
p"tovanjima i prijateljstv"& vedra& optimistika& p"na svakojaki z*oda& s"sreta sa lj"dima i
zemljama& dolazaka i odlazaka& portreta linosti& od"#evljeni povala prijateljima i dobroiniteljima
koje je sti!ao po raznim zemljama& a najvi#e " 9alma!iji& Arkoj i Ln*leskoj% ;ko se za prvi deo
mo$e rei da je 'ilozo'ski i peda*o#ki zasnovana knji*a o prosveivanj" koja je istovremeno i Cpo"ni
romanD& dr"*i deo je knji*a zavalnosti& prijateljstva i lj"bavi& a po knji$evnim osobinama narativni
tekst a"tobio*ra'sko-p"topisno* karakatera%
9ve knji*e razlik"j" se i po svojim 'ormalnim odlikama i "metnikim kvalitetima% .ivot i
prikljuenija I se sastoji od #est nen"merisani odeljaka& etiri d"$a (1& >& H& 6) i dva kraa (2& ?)%
9"$i s" simetrini po svojoj str"kt"ri1 " svakome se a"tobio*ra'ska nara!ija povremeno prekida bilo
a"torovim moralnim komentarima bilo *ovorima i raz*ovorima " kojima a"tor kroz "sta pojedini
li!a iznosi *lavne teze knji*e% 3d posebni *ovora najva$nija je beseda opovsko* i*"mana o
#tetnosti manastira i neopodnosti na"ke% D%a !g(a%(ja su $ija(!&k!g karakt#ra% ) tr#*#"
po*lavlj"& najopse$nijem " knjizi& aut!)i!gra/ski #(#"#nt s%#$#n j# na %#(iki $ija(!g na t#"u
"!na&t%a i nauk#% 9ijalo* se vodi za vreme *ozbe " k"i jedno* temi#varsko* tr*ov!a% )
raz*ovor" "estv"je vi#e li!a& a *lavn" re ima kriti.ar "!na&t%a #isk! G#!rgij#& dok mladi
9imitrije pome#an sa posl"*om sl"#a raz*ovor% Eesto po*lavlje je izvan a"tobio*ra'ski okvira
knji*e% ) njem" 9ositej& ne vi#e kao j"nak ne*o kao pisa!& " raz*ovor" sa svojim izmi#ljenim
prijateljem <ilotijem sa$ima i zaokr"$"je osnovne ideje knji*e% ) dva kraa odeljka preovla,"je
narativni element% 2osredi s" dve nevelike pripovetke koje s" po ton" i stil" " kontrastnom odnos"1
" prvoj " vedrom i #aljivom ton" ispriana je jedna z*oda iz 9ositejevo* detinjstva& a " dr"*oj je
data dirljiva pria o 9ositejevom prvom p"tovanj"& sentimentalnom p"tovanj" od 0emi#vara do
Gopova%
.ivot i prikljuenija II je knji*a j#$n!sta%nij# struktur#% (zla*anje je kontin"irano&
kompozi!ija orvorena i ima vrst" spolja#nj" 'orm"% Naisana j# u #ist!(arn!" !)(iku&
karakteristinom za knji$evnost dr"*e polovine B+((( veka& posebno za sentimentalni roman% Sastoji
se !$ 6B isa"a uu*#nih n#k!" D!sit#j#%!", %#r!%atn! i'"i&(j#n!" rijat#(ju%
.ad se sve "zme " obzir& mo*lo bi se rei da j# r%a knjiga 'na.ajnija i ka! +#(ina )!(ja&
a $ruga j# )!(ja u !j#$in!sti"a% .ao tipino prosvetiteljsko delo& 'ivot i prikljuenija kree se "
s'eri ideja& od koji s" neke& pre sve*a kritika tradi!ionalno* mi#ljenja& "stanova i obiaja kao i
zala*anje za slobodno& kritiko mi#ljenje& " svoje vreme $#(!%a(# ka! r#%!(u+i!narna n!%ina%
.nji$evni obli!i otkrivanja lj"dske prirode s" razliiti1 senten!ije (one s" vr"nski izraz 9ositejeve
misaonosti i naje#e se odnose na moralno pona#anje lj"di)& !(#"ik#, $ija(!'i, !rtr#ti
karakt#ra, an#g$!tsk! ri!%#$anj#% Svi oni s" u%#(ik! risutni u !)a $#(a a"tobio*ra'ije%
Pr%i $#! 'ivota i prikljuenija je $anr karakt#risti.an 'a r#(a'ak i' )ar!ka u
r!s%#tit#(jst%! 4 potreba za individ"aliza!ijom% Pr%i $#! j# .ista )i!gra/ija& a $rugi $#! se i "
intona!iji& narativnom smisl"& $anr" razlik"je od prvo* 4 poinje da se pripoveda o svakodnevnom
$ivot"& javlja se sek"lariza!ija sadr$aja& na.in ri!%#$anja j# #i'!$an& ne linearan& " %#s#(!"
t!nu 4 promena intona!ije%
Osn!%ni t!n i'(aganja& bilo da je re o idejama ili do*a,ajima& kr#*# s# u &ir!k!"
ras!nu !$ at#tik# $! hu"!ra% 9ositej je "vek didaktian i vrlo esto patetian& on oe da
!u.i .ita!+a& $a !kr#n# nj#g!%a !s#*anja% (zvori patetino* stila s" " idejama za koje se on
zala$e& potom " seanjima na dra*e likove iz pro#losti& na rano "mrl" majk" i sestr"& na mno*e
prijatelje sa p"tovanja& kao i " samim do$ivljajima prirode% ) dodir" sa prirodnim lepotama&
pripoveda se esto pretvara " pesnika kojem d"*"jemo reite opise predela& od koji je
najra'%ij#niji !is okoline "anastira I!!%a u .ivotu i prikljuenijima /% -o& naj%#*#
$!"#t# 9ositej !sti-# !s#*anj#" 'a hu"!r 4 IJ is"! .ivota i prikljuenija II& " kojem
pria kako s" on i nje*ov sap"tnik& do$iveli stra#n" b"r" za vreme p"tovanja po 5rnom mor" i
donosi raz*ovor koji s" oni tada vodili%
(ako pi#e o sebi& 9ositej se ne bavi samo sobom% Bitna !$(ika nje*ove a"tobio*ra'ije j#
!kr#nut!st $rugi"a i $rug!"#& lj"dima i idejama% 9ositej se kao sredi#nji i naj$ivlji lik " knjizi
ostvar"je " stalnoj kom"nika!iji sa dr"*ima& kao j"nak& sa dr"*im j"na!ima& a kao pripoveda i
propovednik& sa itateljima% (z to* odnosa nastala s" dva osnovna oblika 'ivota i prikljuenija&
$ija(!g i is"!% Dija(!g r#!%(a,uj# u r%!" $#(u& kao izraz nje*ove orijenta!ije na ideje& a
#ist!(arna /!r"a $rug!g $#(a !tun! je " sklad" sa seanjima na prijatelje%
IVO ANDRI 567AB:6AC;<
61
Sintez" tradi!ionalno* i moderno* ostvario je " svom knji$evnom del" (vo ;ndri& zajedno sa
5rnjanskim najznaajniji srpski pisa! BB veka% 9"ovni i knji$evni koreni s" m"& vi#e ne*o i kod
jedno* dr"*o* srpsko* pis!a na#e* vremena& domai1 zaviajno bosansko tlo& srpska knji$evna
tradi!ija& j"*oslovenska politika ideolo*ija nje*ove *enera!ije% -o& sa dr"*e strane& on je postao
#iroko poznat i izvan *rani!a na#e zemlje& najprevo,eniji srpski i j"*oslovenski pisa!& prvi i jedini
dobitnik -obelove na*rade za knji$evnost kod nas& reprezentativni pisa! 7"*oslavije%
=o,en je " 0ravnik"& a detinjstvo je proveo " +i#e*rad"& *de je zavr#io osnovn" #kol"%
Aimnazij" je "io " Sarajev"& st"dirao " <a*reb"& Be" i .rakov"% .ao mladobosana!& bio je
"ap#en posle sarajevsko* atenteta& te je jedan deo rata proveo " a"strijskim zatvorima% .raj rata
doekao je " <a*reb"& *de je kao mlad pisa! odi*rao znaajn" "lo*" " j"*oslovenskoj knji$evnoj
obnovi% .asnije prelazi " Beo*rad& za koji e biti vezan sav nje*ov dalji rad% Bio je " diplomatskoj
sl"$bi& a kad je izbio novi rat& bio je j"*oslovenski ambasador " Berlin"% ) prvim *odinama posle
oslobo,enja obavljao je istakn"te '"nk!ije& bio je narodni poslanik& prvi predsednik Saveza
knji$evnika 7"*oslavije% Aodine 1961% dobio je -obelov" na*rad" za knji$evnost%
) svom knji$evnom rad" ;ndri je pro#ao kroz sve *lavne 'aze na#e knji$evnosti BB veka%
.ao mlad pisa! stasa%a !$ $%!struki" uti+aj#"K i$#jni" L jug!s(!%#nsk# na+i!na(n#
!"(a$in# i knji-#%ni" 4 hr%atsk# "!$#rn#% -je*ovim r%i" knjiga"a& zbirkama pesama "
prozi& )4 Ponto i #emiri& zavr#ava se mladalaka 'aza " nje*ovom stvaranj"& isp"njena $anrovski
prete$no poezijom i poetskom prozom% -ova 'aza poinje objavljivanjem r%# ri!%#tk# Put
5lije !erzeleza% 2osle to*a& sve do 19?1& ;ndri se razvija skoro prevasodno kao pripoveda%
J#'gr! nj#g!%!g ri!%#$a.k!g !usa .in# tri knjig# Pripovedaka& sa $%a$#s#tak n!%#(a&
najveim delom iz pro#losti Bosne t"rsko* i a"strijsko* vremena& zajedno sa Putem 4lije 0erzeleza%
1 nji"a su i'%r&#n# %i&#struk# r!"#n# An$ri*#%!g knji-#%n!g st%aranja1 na+i!na(n! 4
prelaz iz rvatske " srpsk" knji$evnostF j#'i.k!:%arijantski 4 prelaz sa ijekavsko* iz*ovora i
pravopisa na ekavskiF sti(ski 4 prelaz od moderno* prozno* izraza sa elementima impresionizma i
ekspresionizma ka modernizovanom realizm"% 0a!kr#t r#"a r#a(i'"u !)#(#-a%a nj#g!%u
naj(!$niju /a'u& kojoj pripadaj" tri romana napisana za vreme rata i objavljena odma posle
oslobo,enja1 #a ,rini $uprija, Travnika *ronika i ospoica& i zbirka pripovedaka Nove
pripovetke& sa temama iz beo*radsko* $ivota i bli$e pro#losti Bosne% D%a $#(a nasta(a u %r#"#
n!%!g %#(ik!g 'a!kr#ta na&# knji-#%n!sti& na prelom" pete i #este de!enije BB veka& s" d"$a
pripovetka Pria o vezirovom slonu i kratki roman Prokleta avlija% P!s(#$nja knjiga
pripovedaka objavljena za pi#eva $ivota je /ica% Bio je to nov zaokret " nje*ovom stvaranj"&
zaokret od realistiko-psiolo#ke ka poetskoj prozi% 9ela objavljena !stihu"n! s" ')irka
ri!%#$aka 2u$a na osami& n#'a%r&#ni r!"an %mer6paa /atas i dve knji*e meditativne
proze 0nakovi pored puta i Sveske% ;ndri je najpoznatiji po pripovetkama i romanima& dok je
sav ostali nje*ov rad ostao " sen!i% 0ek s" se " posmrtnim izdanjima Sabrani& dela mo*li sa*ledati
svi vidovi nje*ovo* knji$evno* stvaranja% Aledano " !elini, An$ri*#%! $#(! -anr!%ski !)uh%ata
sledee !)(asti1 poezij"& poetsko-meditativn" proz"& esejistiko-kritik" proz" i narativn" proz"
(pripovetke i romane)%
) poeziji je ;nriev rad najmanji i po opse*" i po znaaj"% ;ndri je poeo pesmama& dobio
prva priznanja kao pesnik& a nastavio je da pi#e i povremeno objavlj"je pesme i kasnije& kada je
sasvim pre#ao na proz"% ) svim nje*ovim pesmama osea se tenden!ija ka proznom ritm"%
P!#tsk!:"#$itati%na r!'a !)uh%ata (irsk# (6B Ponto i Nemiri) i "#$itati%n# (.nakovi pored
puta i Sveske) 'ais#. <ajedniko je i jednim i dr"*ima #to s" sastavljene od 'ra*menata& " em"
s" bliske nje*ovoj poeziji i sa njom ine jedinstven" !elin"% 2oetski i meditativni zapisi "p""j" na
psiolo#ke izvore ;ndrievi dela% Eto se kritika tie& one s" malobrojne i pisane s" "*lavnom "
mladosti% -apisao je vi#e o*leda o istakn"tim linostima& pis!ima& "metni!ima& k"lt"rnim
posleni!ima% ) njima je ;ndri ispoljio smisao za kritiko vrednovanje& kao i svoje najbolje
spisateljske osobine1 oseanje za neobino i s"dbinsko " $ivot" veliki lj"di& smisao za
karakteriza!ij"& lako" i spretnost pripovedanja%
;ndri se " pripovedanj" obino sl"$io le*endom i istorijom% 0o s" pojmovi pris"tni " itavom
nje*ovom stvaranj"& s tim #to je le*enda primarnija za pripovetke& naroito one najranije& a istorija
dobija najvi#e mesta " kasnijim delima& posebno " romanima% 7"nak prve ;ndrieve pripovetke Put
4lije 0erzeleza potie iz le*ende& iz epske narodne pesme% (ako se kasnije vi#e koristio lokalnim
"smenim predanjima ne*o likovima i motivima narodne pesme& ;ndri e " nain" slikanja pro#losti
Bosne i " raz"mevanj" ovekove s"dbine "mno*ome ostati veran pretpostavkama na kojima poiva
prva pripovetka% -je*ove bosanske pripovetke i romani otkrivaj" nam neobian& pomalo e*zotian
svet% -a#e zemlje bile s" "vek popri#te s"koba (stoka i <apada& najpre +izantije i latinsko* sveta&
zatim islama i ri#anstva& ali se ni*de taj s"kob nije tako sna$no oitavao kao " Bosni t"rsko* i
62
a"strijsko* vremena& jer ona ne samo #to je bila na *rani!i podeljeni svetova ve je i sama izn"tra
bila podeljena mno*im *rani!ama% ) njenim kasabama i varo#ima (;ndri naje#e prikaz"je
zaviajne *radove 0ravnik& +i#e*rad i Sarajevo) $ivele s" jedna pored dr"*e razliite k"lt"rne
sk"pine& m"slimani& pravoslav!i& katoli!i& 7evreji& svaka odvojena od svi ostali& bez $elje da se
me#a sa dr"*ima& ali& "prkos tome& svakodnevno prisiljena na to% (ako se nije o*raniio samo na
Bosn"& ve je pisao i o dr"*im temama i dr"*im podnebljima& o *ra,anskom Beo*rad" izme," dva
rata& o ok"pa!iji i stradanjima za vreme 9r"*o* svetsko* rata& o :editeran"& o te#kim isk"stvima
detinjstva& o op#tim temama& do$ivljaj Bosne ostao je trajna osnova nje*ove slike sveta%
Pri!%#tk#
) novelistikom oblikovanj" lj"dski s"dbina dop"nj"j" se realizam i psiolo*ija& objektivna i
s"bjektivna perspektiva& roniarsko bele$enje spolja#nji do*a,aja sa poetskim doaravanjem
irealni stanja% -ajvi#e $ivosti i raznovrsnosti ima " ranim pripovetkama1 Put 5lije !erzeleza, "
musa7ir*ani& Musta7a Madar, 8orkan i 9va+ica, 0a logorovanja, /ju+av u kasa+i% 0" s" i
nje*ovi najizrazitiji (ik!%iK A(ija 4#r'#(#', 3usta/a 3a$-ar, 3u(a Jusu/, /ra:3ark! Krn#ta,
!rkan i dr% S"dbine s" im jednake1 svi se nalaze na Cnizbrdi!iD $ivota& s"daraj" se sa stvarima i
lj"dima& posr" i padaj"% .ompozi!ija rani pripovedaka je mozaika& sa mno#tvom kratki epizoda i
sporedni likova& "mor se javlja " raznim nijansama& od bla*o* osmea do ironije i *roteske& ali
nikad nije sam sebi !ilj& preovla,"j" kratke& britke reeni!e i "brzani ritam izla*anja% ) kasnijim
pripovetkama se osea izvesno stilsko sti#avanje& *"bi se "mor& izraz postaje zbijeniji& prod"blj"je
se psiolo#ka analiza& " slikanj" oveka i stvarnosti jo# se vi#e ispoljavaj" C!rniD aspekti% ) niz"
pripovedaka iz svi razdoblja prete$e realistiko izno#enje spolja#nji zbivanja sa na*laskom na
jednom do*a,aj"% ) naj(#&i" od nji& kao #to s"1 " zindanu, 1eletovci, Svad+a i dr% 4 ima
dosta bla*osti i vedrine% -as"prot tim pripovetkama koje "slovno mo$emo nazvati tradi!ionalno-
realistikim& stoje sih!(!&k# ri!%#tk#1 spolja#nji do*a,aji s" svedeni na najmanj" mer"& *"be
samostalni znaaj i postaj" samo povodi za izno#enje ono*a #to se zbiva "n"tra% ) t" sk"pin"
sa$aju1 Mila i Prelac, 2njiga i sve ostale pripovetke o detinjstv" i de!i& zatim .e, Smrt u
Sinanovoj tekiji, 0lostavljanje i mno*e dr"*e% 2ripovetke iz !s(#$nj# ;ndrieve ')irk# 2u$a
na osami najbli$e s" tom tip"1 " njoj s" ski!irani psiolo#ki portreti linosti koje s" *odinama
opsedale pis!a& a on nije sti*ao da o njima napi#e pri"% Slo$eniji tip s" pripovetke date " #irem
so!ijalno-istorijskom kontekst"% 3kosni!" prianja o individ"alnim s"dbinama ini obino ronika "
raznim svojim vidovima& " kojima se prepli" porodine sa*e sa lokalnim istorijama i do*a,ajima od
#ire* istorijsko* znaaja% 0ako s" nastale neke od najbolji i naj'na.ajnijih ;ndrievi
ri!%#$aka1 Most na .epi, -udo u %lovu i %lujaci, Mara Milosnica& 5nikina vremena, Pria
o kmetu Simanu, 0eko, Pria o vezirovom slonu i dr% <a odnos ronike i psiolo#ke drame
karakteristina je pripovetka Most na 'epi1 istorija *radnje mosta kao *lavni do*a,aj " lokalnoj
roni!i "okvirena je priom o skrivenoj patnji veliko* vezira 7"s"'a& *raditelja mosta% ;ndri
prikaz"je bolne& tra"matine s"dare oveka sa svetom& analizira posledi!e koje ti s"dari ostavljaj"
na psi" nje*ovi j"naka% 3bjektivni i s"bjektivni tok zbivanja podjednako isti" mran" stran"
ovekove s"dbine& nemo pojedina!a da savlada m"ne do$ivljaje i ne"*odna isk"stva& da i se
oslobodi i da $ivi spontano i sreno% Samo " retkim tren"!ima ovek se "speva "zdii iznad sebe i
svoje sit"a!ije i do$iveti "n"tra#nji mir% Aotovo " svim pripovetkama postoji jedno osvetljeno mesto&
koje kontrastira osnovnoj& tamnoj perspektivi% 0a taka javlja se "vek na "n"tra#njem& psiolo#kom
plan"1 ona je izraz ovekove te$nje ka visinama%
Na Drini *urija
0ip r!"ana:hr!nik# najpotp"nije je ostvaren " najpoznatijem ;ndrievom del" #a ,rini
8uprija% ) *radnji ti dela ;ndri se dr$i post"paka koji s" svojstveni roni!i kao istorio*ra'skoj
vrsti& " njima nema zapleta& nema romaneskne 'ab"le& katkad nema ak ni *lavno* j"naka& polazna
taka nis" pojedinane lj"dske s"dbine& ne*o kolektivna s"dbina " odre,enim vremenskim
intervalima% (zvore ;ndrievo* istori!izma treba tra$iti " jednoj od osnovni tradi!ija srpske
knji$evnosti& " koj" spada na#a srednjovekovna istorio*ra'ija& narodna epika& +"kova istorijska
proza& Sima :il"tinovi& -je*o#% :e,"tim& za razlik" od -je*o#a i :il"tinovia koji s" pevali o
velikim istorijskim pokretima naroda& ;ndri " svojim ronikama izla$e pre sve*a lokaln" istorij"% )
malim *radovima koji s" predmet nje*ovi ronika prestaje istorija " svom osnovnom znaenj" kao
povest veliki do*a,aja i linosti i poinje dr"*a& nevidljiva istorija& " vremen" mali& lokalni
zajedni!a i obini& zaboravljeni lj"di koji s" $iveli " njima% +remenski okvir ovo* romana je
o*roman& neobian za roman a sasvim prirodan za ronik"& on ob"vata vreme od skoro etiri veka&
od 1H16% kada je b"d"i *raditelj vi#e*radsko* mosta odveden " 5ari*rad& do 191?% kada je most
63
delimino sr"#en% ) prostor" romana most je najlep#a i najistakn"tija taka& sredi#te dr"#tveno* i
d"ovno* $ivota *rada% 3ko nje*a s" ispletene lokalne prie i le*ende& on se pojavlj"je kao
pozorni!a ili kao nevidljivi "esnik " svim znaajnim do*a,ajima " $ivot" pojedina!a i *rada% .ao
tvorevina lj"dski r"k" most je simbol odolevanja ne"mitnoj r"#ilakoj sili vremena& jedina stalnost
" promenljivosti i prolaznosti lj"dsko* $ivota% Na (rini uprija spada " najskladnije *ra,ena dela
na#e knji$evnosti& ravnote$a izme," delova i !eline " toj etvorovekovnoj roni!i dovedena je do
savr#enstva% 0o se o*leda " nain" kako je povezana op#ta i lokalna istorija& pria o most" i ronika
kasabe& kolektivna s"dbina $itelja *rada i mno#tvo individ"alni pria& ali i " sklad" izme,"
istorijske& psiolo#ke i meta'izike dimenzije dela%
Pr!k(#ta a%(ija
(ako razliita od ;ndrievi veliki romana-ronika& Prokleta avlija zasniva se na istom
isk"stv" i nosi ist" por"k" kao i oni% 0o je d"$a pripovetka ili kratki roman& razvijen tenikom pria "
prii 4 prstenasta kompozi!ija% ) osnovi dela je saznanje o Cd"bokoj lj"dskoj podeljenostiD i njenom
kobnom "ti!aj" na lj"dske s"dbine% 2osredstvom nekoliko naratora ispredaj" se prie o lj"dima iz
razni sredina i epoa% .ao parabola o podeljenosti sveta i istovetnosti lj"dski s"dbina& bez obzira
na razlike& Prokleta avlija je i'ra' najd"blje ;ndrieve hu"anisti.k# !ruk#%
3vaj neveliki roman pripada kasnijem period" ;ndrievo* stvaranja% -jime se pisa! ponovo
vraa bosanskoj pro#losti& ali sa oi*lednom namerom da motiv ovekove tra*ike i iz*"bljenosti
prenese " znatno vea *eo*ra'ska prostranstva% -a prvi po*led to je samo obina pria o jednoj
nez*odi katoliko* 'ratra 4 'ranjev!a& koji se ni kriv ni d"$an na#ao " !ari*radskoj tamni!i 4
Cprokletoj avlijiD& pod neosnovanom s"mnjom da je "inio ne#to protiv interesa otomanske imperije%
:e,"tim& iz slike " slik"& pria se svojim sadr$ajem i motivima neprestano #iri& dobija sve vi#e "
smisl" i znaenj"& pa od prie o /ra:P#tr!%!j n#'g!$i postepeno prerasta " "desan mozaik sa
najra'(i.itiji" (ju$ski" "#nta(it#ti"a i su$)ina"a& da bi se na kraj" "zdi*la do simbolino*
kazivanja o s"is(u .!%#k!g )itisanja u!&t#%
;ndri je " Prokletoj avliji primenio svojevrsn" Cmozaik-tenik"D& *radei svoj" pri" od niza
novelistiki ili portretni psiolo#ki st"dija1 o "pravnik" zatvora .ara,oz"& o 'ra-2etrovom
tamnovanj"& o Namilovoj nesrei& o zloj s"dbini mlado* s"ltana 9$ema i o patolo#kom Gaimovom
stra"%
(ako je Prokleta avlija " jednoj svojoj dimenziji s(ika tii.n# tursk# ta"ni+# iz vremena
opadanja nekada silne !arevine& kada prepla#ena vlast prestaje da razlik"je ko je kriv a ko ned"$an&
!na j# ist!%r#"#n! i %#(ika "#ta/!ra i a(#g!rija -i%!ta% Slika t"rske tamni!e je i odre,en
simbol sveta i $ivota "op#te% ) toj tamni!i& kao i " $ivot"& ima sve*a1 i "bi!a i varali!a& jaki i slabi&
prepla#eni i "tljivi& brbljivi%%% ;li " njoj ima i idealista i sanjara& lj"di dobre d"#e& #iroka sr!a&
ned"$ni stradalnika& zaneseni istra$ivaa% 0o #to se ta Cprokleta a%(ijaH Gsta(n! uni i ra'niD
oi*ledna je a(u'ija na -i%!t za koji je pisa! rekao da predstavlja divno "do koje se neprestano
tro#i i osipa a ipak veno traje%
=oman ima nekoliko $ivotni i tematski planova% ) prvom plan" je bosanski manastir
posmatran sa strane& ali tako da se na sli!i vidi i mladi iza manastirski prozora i manastirsko
*roblje na kome je tek saranjen 'ra-2etar% ) dr"*om plan" je prokleta avlija i to ne njene elije&
ne*o naje#e dvori#te " vreme kad zatvoreni!i izlaze iz elija% 6ivot " zatvorenim elijama retko se
javlja " opisima romana% 0rei plan ini nesrena s"dbina Namila% 8etvrti plan romana je Namilova
na"na opsesija& nesreni s"ltan 9$em% Svaki plan ima svoj !entralni lik& s tim #to se " nekim
s!enama javlja i po nekoliko likova% 2red svima je 'ra-2etar& iako je on vi#e onaj koji pria& manje
onaj o kome se pria& vi#e s"bjekat ne*o objekat%
Na !.#tku i na kraju ;ndrievo* dela javlja se $#skri+ija% 3na otvara i zatvara delo&
"okvir"je sadr$aj dela% 2ored to*a #to se javlja " '"nk!iji "metniko* post"pka& ona ima i simbolik"
'"nk!ij"% =e je o zimskom pejza$"& napolj" je p"sto# od beline& jer sne* sve zatrpava% 3va slika
b"di misao o prolaznosti i nestajanj" sve*a #to je lj"dsko% 7edino #to ostaje da traje jeste
ne"ni#tivost prirode% 9elo se zavr#ava slikom to* isto* pejza$a% 2ejza$ je sada dat " sablasnoj
belini& nema vi#e ni staze ni *roba% Belina kao da je poni#tila i seanje na 'ra-2etra i nje*ov" pri"&
pa s" nestali i Stambol& i 2rokleta avlija i mladi iz Smirne% ;li ovek kao da se ne miri sa tom
zastra#"j"om spoznajom& ve nastavlja sa svojom svakodnevi!om i ka$e C9aljeD% ) tome je
sadr$ano nepristajanje na smrt& kao i nesvesna ovekova pob"na protiv potp"no* nestajanja%
Para$!ksa(na situa+ija Proklete avlije " ;ndrievom op"s" je " tome #to je ona& iako
nj#g!%! naj!)j#kti%nij# $#(!, u isti "ah, i nj#g!%! naj"anj# r#a(isti.k! $#(!& ta.nij#&
najvi#e si")!(i.n! !st%ar#nj#% (ako je " detaljima krajnje realistika i objektivistika& ona " !elini
s"*eri#e jedan dr"*aiji svet od ono*a koji on opis"je% 2otresnim prikazivanjem $ivota " jednom
64
kazamat"& ;ndri sug#ri&# i$#ju da je !&ta (ju$ska situa+ija naj%i&# na(ik na -i%!t u
ta"ni+i& " kojoj se svako osea "*ro$enim& okrivljenim i "spanieno oek"je rasplet sit"a!ije "
kojoj se na#ao% 0om s%!j!" si")!(i.n!" stranom !na sa$a u !s#)nu %rstu "!$#rnih
knji-#%nih $#(a& " kojima se daje op#ta& simbolina& nadistorijska slika lj"dsko* $ivota% 3sim
osnovni tema ovo* dela& " njem" je ;ndri razmotrio i veliki broj svoji dr"*i& opsesivni tema%
7edna od nji je i i$#ja ! n#r!"#nj#n!sti ist!rijsk!g ')i%anja. -ajbolji akter na istorijskoj
pozorni!i nije onaj koji je imao najpozitivnij" "lo*"& ve onaj koji je najbolje odi*rao "lo*" koja m"
je bila dodeljena% <a ;ndria s" tako i d$elat i $rtva " istoj ravni& i*raj" " istoj drami i jedan bez
dr"*o* ne mo*"& jer jedan bez dr"*o*a ne bi ni postojali% <ato se ne z*ra$ava nad demonskom
zl"rado#" .ara,oza& niti oplak"je s"dbin" Namila& jer oni ponavljaj" "lo*e koje s" bezbroj p"ta
odi*rane i koje e jo# bezbroj p"ta biti odi*rane% 0at! su i ist!rija i knji-#%n!st !na%(janj#
sta(n! istih situa+ija i (i.n!sti%
;nri nas je " Prokletoj avliji "veo " pakao i izveo iz nje*a% -a kraj" dela nalazimo se tamo
*de smo bili na poetk"1 " 'ra-2etrovom manastir"% 5ari*radski zatvor je samo jedna epizoda " 'ra-
2etrovom $ivot"& a ne itav nje*ov $ivot% -a taj nain je ;ndri ipak !sta! %#ran r#a(i'"u.
BRANIS>AV N1=I
) dramskom stvaranj" skoro itavi pedeset *odina& od 8/-ti *odina B(B do >/-ti *odina
BB veka vladao je Branislav -"#i% <avalj"j"i njem"& ovo vreme predstavlja najznaajnij" epo" "
istoriji srpske drame% Stvara " nekoliko knji$evni razdoblja% 2o svojim knji$evnim sklonostima i
naroito po svom komedio*ra'skom rad"& on je isa+ $%# #!h# r#a(i'"a L k(asi.n!g realizma iz
8/-ti *odina B(B veka kada je poeo& i n!%!g, s!+ija(n! anga-!%an!g r#a(i'"a iz 2/-ti i >/-ti
*odina BB veka& kada je napisao najvei broj dela koje *a ine velikim pis!em%
=o,en je " Beo*rad" " osiroma#enoj tr*ovakoj porodi!i *rko* porekla% 3snovn" #kol" je
zavr#io " Smederev"& *imnazij" " Beo*rad"& a prava je st"dirao " Ara!" i Beo*rad"% 2rilike "
kojima je poeo stvarati nis" m" i#le na r"k"% -je*ova r%a komedija #arodni poslanik& koj" je
napisao " 19% *odini& morala je ekati 1> *odina da bi bila postavljena na s!en"& $ruga komedija&
Sumnjivo lice& >H *odina% <bo* jedne pesme " kojoj je "vredio kralja :ilana dospeo je " zatvor%
2rilike s" *a izmenile1 od opozi!ionara postao je ovek re$ima& od dr"#tveno* kritiara zabavni
pisa!& #to m" tada#nja kritika nije mo*la oprostiti% 2o izlask" iz diplomatske sl"$be obavljao je razne
poslove& najvi#e " pozori#t"% ) poslednjoj de!eniji $ivota vratio se knji$evnim te$njama i idealima
svoje mladosti1 kao pisa! sav se posvetio komediji& a kao ovek pribli$io se naprednom pokret" i
javno ist"pao protiv 'a#izma%
1 Nu&i*#%!" komedio*ra'skom ra$u& kao i " !elom nje*ovom del"& mo*" se i'$%!jiti tri
ra'$!)(ja% 3samdeseti *odina B(B veka on pi#e dr"#tvene komedije1 Narodni poslanik& Sumnjivo
lice i Protekcija% ) dr"*om& najd"$em period"& do >/-ti *odina BB veka& vi#e radi na ozbiljnoj drami
i razliitim proznim $anrovima& a "koliko pi#e komedije onda s" to lake komedije i vodvilji kao #to
s"1 )bian ovek& Svet& Put oko sveta% 9o p"no* pro!vata -"#ievo* rada na komediji dolazi "
poslednji 1/ *odina nje*ovo* $ivota% 0ada se vraa dr"#tvenoj komediji koj" je ne*ovao " prvom
period" i pi#e dela1 Gospo-a ministarka& )aloena porodica& Pokojnik i ,last& koja je ostala
nezavr#ena% -jima treba dodati vi#e dr"*i1 Mister dolar& 1eograd nekad i sad& !je& (r%%%
) svom rad" na komediji -"#i se nadovez"je na ranije srpske komedio*ra'e& Sterij" i
0ri'kovia% +eze sa njima s" mno*ostrane i o*ledaj" se " tome #to je on esto *ovorio o njima&
odavao im priznanje& potom " pre"zimanj" komedio*ra'ski tema od nji% ) svojim najboljim
komedijama -"#i je sjedinio Sterijin" komedio*ra'sk" tematik" sa 0ri'kovievom s!enskom
tenikom% .od -"#ia je "ti!aj imao i :ilovan Ali#i% Smatra se da je od nje*a privatio lokaln"
komedij" naravi% 3d strani "ti!aja najva$niji je Ao*oljev& tanije nje*ove *lavne drame evizor%
-ajvidljiviji je " Sumnjivom licu% -"#i nije imao svo* *lavno* komedio*ra'a iji bi p"t sledio& kao
#to je Sterija imao :olijera% (stra$ivai s" pokazali da& i pored sve*a #to d"*"je Ao*olj"& -"#i nije
dao komedij" *o*oljevsko* tipa& da on ne sledi Ao*oljev p"t ka *rotesknom& morbidnom& "$asnom
ve stvara komedij" lak#e*& "moristiko* tipa iji je osnovni !ilj da izazove sme%
Sam -"#i je za sebe rekao da je "morista& a ne satiriar% -a#a tradi!ionalna kritika m" je
zamerala da je padao " nisk"& v"l*arn"& lak" komik"& a nije pokazala raz"mevanje za nje*ove
d"blje moralne i dr"#tvene te$nje& za realizam sa kojim je nje*ova komika neraskidivo povezana%
-"#i nije delio komik" na nisk" i visok"& ve se sl"$io svim njenim vidovima& smatraj"i da s" za
sme sva sredstva dop"#tena% <bo* to*a je te#ko $anrovski klasi'ikovati -"#iev" komedij"% -e
proizilazi iz velike tradi!ije evropske komedije kojoj pripada Sterija& ne mo$e da se smesti ni me,"
komine drame i komade B(B i BB veka% -"#i je posti*ao sjajne komedio*ra'ske "spee i " slikanj"
65
karaktera i " slikanj" sredine i " stvaranj" veliki komini sit"a!ija& samo #to nijedna od ti
osobina ne dominira ve sve del"j" paralelno i me,"sobno se pro$imaj"%
) svom del" -"#i je dao dr"#tven" komedij" Srbije svo* vremena% -je*ova slika analo*na
je i istovremeno s"protna onoj koj" nalazimo kod realistiki pripovedaa% Srbija " nje*ovim
komedijama nije seljaka ne*o *ra,anska i birokratska& koja je za srpske realiste bila ne*ativna
pojava% 2orodi!a je i kod nje*a " sredi#t" svi zbivanja% (ako zatvorena i odbojna prema svem" #to
dolazi spolja& ona je ipak okren"ta mno*o vi#e sada#njosti ne*o pro#losti% 2oremeaji koji nastaj"
pri naletima spolja#nji sila ine osnov" komine radnje& oni zavataj" sve linosti& dovode i "
stanje op#te zal",enosti% =elativno bezazlen sl"aj je kada " porodini mir prodr" malo*ra,anska
o*ovaranja i intri*e (Svet)% +elika "zvitlanost nastaje kada se "me#aj" vlast i nova!% -"#i otkriva
#ta biva sa obinim lj"dima& #ta s" sve oni spremni da "ine& #ta rade i kako *ovore kad potpadn"
pod njiov "ti!aj% ) sk"enom prostor" " kojem se kree taj svet nema mesta za razliite vidove
$ivota& planovi se neprestano me#aj"% -ajvee me#anje i sa najkominijim posledi!ama je izme,"
porodine i politike s'ere% ) Narodnom poslaniku kandidat vlade i kandidat opozi!ije nalaze se pod
istim krovom i ak treba da "," " porodine odnose% (zborna kampanja i $enidbena kampanja tek"
"poredo i stalno se prepli"1 elementi jedne "ska" " dr"*" i obrn"to& politiki $ar*on prodire "
porodin" s'er"& a porodini " politik"% -a stvaranje -"#ieve prve komedije del"je klima politiki
borbi " Srbiji& borba opozi!ione =adikalne stranke kojoj pripadaj" slobodni intelekt"al!i% )ti!aj imaj"
i satirine <majeve pesme& kao i satirine pesme I"re 7ak#ia%
) Sumnjivom licu radnja se tako,e temelji na dve kontrastne teme 4 Cs"mnjivo li!eD
(politiki) i zalj"bljeni apotekarski pomonik Ioka% Sreski kapetan 7erotije daje se " potra*" za
s"mnjivim li!em& o kome se " raspis" iz ministarstva ka$e da je opasno za poredak i dinastij" i
"apsi pomonika Iok"& za ko*a se ispostavi da jeste s"mnjivo li!e& ali ne zbo* politike ne*o zbo*
lj"bavi i da spisi koji s" na,eni kod nje*a nis" antidinastiki ne*o lj"bavno pismo kapetanove erke%
.ao i " Ao*oljevom evizoru& pismo sve otkriva i rasplie% -o& :iliino pismo ima sasvim dr"*i
smisao i '"nk!ij"% .ao posledi!a :iliino* pisma nestaj" prepreke za njen" lj"bav i #to je najva$nije
odlazi njen nes",eni mlado$enja% ) -"#ievoj komediji rasplet donosi isp"njenje lj"bavi #to znai da
pravi $ivot za zalj"bljene tek poinje% (nspirisao *a je Ao*oljev evizor& video je " stvarnosti Srbije
pod re$imom 3brenovia mno*o slinosti sa onim #to je naslikano " klasinoj komediji r"sko* pis!a%
6eleo je da komedija Sumnjivo lice b"de satira na srpsk" birokratij" i njen" primitivn" vlast%
Spontanim& razi*ranim "morom& " kome nije bilo onakve tra*ine senke kao " Ao*oljevom
evizoru& on je "#ao " intimni $ivot vlasti " "n"tra#njosti onda#nje Srbije i nasmejao se njenim
*l"postima% ) nje*ovom "mor" bilo je i te#ke istine o politikom stanj" " Srbiji ono* doba& satire
na pro*anjanja& na strasti politiki s"mnjienja& na politiki i poli!ijski teror% +last " "n"tra#njosti
Srbije tada je ropski potinjenja vi#oj vlasti " Beo*rad"% 3d vi#e vlasti oek"je se "napre,enje i
kazna% <bo* to*a je vlast " "n"tra#njosti brzopleta kada sti*ne neka naredba iz Beo*rada% 2anik"
stvori i vest o politiki s"mnjivom li!" koje svako* momenta mo$e da se pojavi% 0o inspiri#e -"#ia
da zaplete zab"n" oko linosti i da razvije komik"& jer s" njome ob"vaeni lj"di koji se nalaze pod
psiozom panike& *"be zdravo ras",ivanje i postaj" materijal za vrlo e'ektn" i vrlo d"ovit"
karikat"r"% -ajsme#niji " parodiji i karikat"ri je sreski kapetan 7erotije% 3n je tip o*ranieno*&
brzopleto*& stra#ljivo* poli!aj!a& koji iz*"bi *lav" kad dobije naredb" odoz*o% -je*ovi saradni!i
"potp"nj"j" t"po*lav" i samovoljn" 'izionomij" poli!ijske vlasti " srez"%
9rame nastale " poznom period" dosta se razlik"j" od prve dve% -edostaje im sve$ina&
razi*ranost i vedrina% ) njima ima *orine i te#ki isk"stava% 0amni tonovi preovla,"j" naroito "
rasplet"& " veini izostaje "obiajeni sreni zavr#etak% ) tri najbolje& ospoi ministarki,
%alo$enoj porodici i Pokojniku& *lavni j"na!i ostaj" *lavni *"bitni!i% ) Gospo-i ministarki
porodi!a je data " odnos" na dr$av"% 3vo nije politika drama ve politika " o*ledal" prosene
*ra,anske porodi!e% 2rikazano je #ta od jedne obine $ene& domai!e biva i #ta je ona " stanj" da
"ini kad se "zdi*ne na dr"#tvenoj lestvi!i& kad za"zme polo$aj o kome nikad ranije nije sanjala%
6ivka je najsna$nija i naj$ivopisnija linost " drami& sva dr"*a li!a s" " njenoj sen!i& tako da skoro
!ela komika radnje poiva na njenom pona#anj"& radnjama i *ovor"% <a razlik" od Gospo-e
ministarke& " kojoj je linost " sredi#t" sve*a& sledea -"#ieva komedija& )aloena porodica& ne
prikaz"je nek" izdvojen" linost& ve pr"$a kolektivni portret " kojem se pojedina li!a samo manje
ili vi#e razlik"j"% 0ema nov!a& koja se " pretodnim komedijama javlja kao jedan od motiva $"dnje
za vla#"& " njoj postaje *lavni predmet% 2oslednja -"#ieva komedija& Pokojnik& nap"#ta mali i
zatvoreni svet porodi!e i "vodi nas " najvi#e kr"*ove prestoni!e% ) njoj je -"#i najdalje oti#ao "
kriti!i i najvi#e se pribli$io satiri& a da pritom nije iz*"bio ni#ta od "mora%
-"#i je mno*o radio i na ozbiljnoj drami& naroito " dr"*om& najd"$em period" svo*
stvaranja% -astavljaj"i tradi!ij" na#e romantiarske drame& on je pisao tra*edije sa temama iz
66
srednje* veka (Na&od& Kneginja od %ribala)% -apisao je i niz drama iz savremeno* *ra,ansko*
dr"#tva o problemima krivi!e i kazne lj"bavi i mr$nje (%ako je moralo biti& Gre& za gre&)& kao i
nekoliko drama sa 'antastinom sadr$inom ('ena bez srca)% Sav taj rad pokaz"je "porno nastojanje
ovo* pis!a& koji je bio ro,eni komedio*ra'& da napi#e dram" sa ozbiljnom ili ak tra*inom
sadr$inom& no to nije "rodilo "metniki znaajnim rez"ltatima%
-"#ievo prozno stvaranje je veoma obimno i raznovrsno& ob"vata pripovetke& romane&
p"topise& memoarska dela& 'eljtone& a"tobio*ra'ij" itd% 2rva knji*a koj" je objavio bile s"
Pripovetke jednog kaplara& zbirka kratki pria nastali na osnov" nje*ovi do$ivljaja " srpsko-
b"*arskom rat"% 9r"*a zbirka pripovedaka, (amazanske veeri& sadr$i prie iz orijentalno*&
m"slimansko* $ivota i po vrednosti daleko zaostaje za prvom% -astala za vreme -"#ievo* boravka
" 0"rskoj& ona je plod lektire vi#e ne*o neposredno* isk"stva% :no*o s" m" bolje "moristike
pripovetke (Kikandonska posla& Ministarsko prase& Posmrtno slovo)%
7o# je obimniji -"#iev rad na "moristikom 'eljton" (1en 4kiba 4 #aljivi 'eljtoni koji s"
izlazili " C2oliti!iD)% -apisao je #aljivi roman %ptinsko dete o sme#nim z*odama koje izaziva
ro,enje jedno* vanbrano* deteta% ) starosti je napisao i zabavni roman za de!" 3ajduci.
-apisao je i vi#e knji*a memoarsko* i p"topisno* karaktera% 2"topisi Kraj )&ridskog jezera&
Kosovo imaj" vi#e dok"mentarni ne*o "metniki znaaj% -je*ovo najbolje "#"!arsk! $#(! je
"vena 5uto+iogra7ija& pisana izme," dva rata (192?)& koja je od poetka do kraja pisana "
"moristikom ton" i jedna je od najpoznatiji i najitaniji -"#ievi knji*a% ) njoj ima dosta
padova " plitk" komik"& ali i delova koji spadaj" " velike domete srpske "moristike proze (delovi
o -"#ievom #kolovanj"& o predmetima i pro'esorima& o nainima kako s" oni "terivali znanje "
*lav" svojim "eni!ima)% 3va knji*a posti*la je velik" pop"larnost% ) vreme kada je objavljena&
-"#i je lj"bima! p"blike% .nji*a je p"na "mora& #aljivi pria i d"oviti dosetki% :o$e se rei da
je ta knji*a bila j"bilej nje*ovo* "mora% 3bnavljao je& osvetaljavao stare motive i improvizovao
nove% Smejao se na svoj ra"n& sa "n"tra#njom potrebom "morista da $ivot razvedrava smeom%
) knjizi se mani'est"j" nje*ova lj"bav prema $ivot"& "$ivanje " njem"& lj"bav prema ovek" i
prirodi% 3n je " njoj dao svoj a"toportret "moriste i karikat"riste& "metnika i oveka% ) vedrom
raspolo$enj" izrekao je i kr"pne istine o dr"#tv" svo* vremenaF opet " d"ovitim varijantama
osve$avao je tem" vlasti% (l"strovao je nepravedne odnose " dr"#tv"& birokratske karijere&
protek!ij"& one odnose i stanja " kojima se davala prednost lakta#tv" i #arlatanstv"% Smejao se i
metodama obrazovanja i vaspitanja "enika i tom nje*ovom sme" #koli svoje rane mladosti mo*"
se nai srodnosti sa satirom =adoja 9omanovia%
JAKOV IGNJATOVI
7akov (*njatovi (1822-1889) je t%!ra+ na#e* $ru&t%#n!g r!"ana% 2o ro,enj" i po
poe!ima javno* i knji$evno* rada on pretodi svim *lavnim romantiarima& od =adievia do
.ostia% (*njatovi je po vremen" svoje *lavne delatnosti i idejama r!"anti.ar& a po *lavnim
delima a"tentini r#a(ista% (*njatovi je zasnovao ne samo srpski roman ve i $anrove to* romana&
izmislio je najvi#e likova i osmislio najvi#e karaktera od svi srpski romanopisa!a% 3b"vatio je sve
dr"#tvene slojeve to* doba%
=o,en je " malom *rad" Sent-;ndreji kod 2e#te% Ekolovanje m" je bilo neredovno% 3snovn"
#kol" "io je " Sent-;ndreji& a " 2e#ti je zavr#io l"teransk" *imnazij"% -a treoj *odini st"dija na
pravnom 'ak"ltet"& zbo* s"koba sa t"torom& pobe*ao je " vojsk" i postao "sar% .ada je polo$io
advokatski ispit " 2e#ti& poeo se baviti advokat"rom& bez ikakvi sklonosti prema tom poziv"% <a
vreme revol"!ije 18?8-18?9% (*njatovi je delovao kao srpski na!ionalista i ma,arski revol"!ionar%
-je*ov politiki ideal bila je zajednika borba svi porobljeni naroda& " prvom red" Srba i :a,ara&
protiv ;"strije i 0"rske% 2osle poraza revol"!ije& pov"kao se iz javno* $ivota na nekoliko *odina& a
onda se vraa " knji$evni i politiki $ivot% (zbija " prvi red srpski politiara& i kao politiar i kao
pisa! " to vreme "$iva o*roman "*led " srpskom narod"% Sve se iz osnova izmenilo kada s" politiki
interesi Srba i :a,ara ponovo do#li " s"kob% (*njatovi se odvojio !$ na+i!na(n!g !kr#ta i
pribli$io se k!n'#r%ati%+i"a& #to *a je "inilo jednim od najomra$eniji pisa!a to* doba%
(ako se rano pojavio& (*njatovi je kasno stekao knji$evno ime% <a vreme ravol"!ije
intenzivno se bavio novinarskim radom koji ni kasnije nije prekidao% Eira knji$evna javnost "poznala
*a je sredinom H/-ti& dok je tri *odine "re,ivao CSrpski letopisD% ) tom asopis" objavio je i svoje
r%! knji$evno $#(!& istorijski r!"an !ura Brankovi$% =omane i pripovetke iz savremeno*
$ivota& na kojima se temelji sva nje*ova knji$evna slava& poeo je da objavlj"je jo# kasnije% 0aj rad
nastavio je do smrti& ali nije prestajao da ne*"je ni dr"*e& ranije zapoete *rane svoje spisateljske
delatnosti1 politik"& na!ionaln" i knji$evn" p"bli!istik"& istorijske romane i pripovetke& memoarsk"
proz"%
67
.nji$evnim pitanjima (*njatovi se bavio " prvom i zavr#nom period" svo* stvaranja% ?(an+i
% indi7erentizmu srpske uene klase prema srpskoj knjievnosti, Pogled na knjiestvo, Tri
srpska spisatelja, Sr+in i njegova poezija i Srpsko spisateljstvo& odi*rali s" znaajn" "lo*" "
'ormiranj" srpsko* romantizma% -apisao je i tri knji-#%na !g(#$a naelno* karaktera1
2njievnost i politika& Pisma iz )lisiuma i 9ira kultura : polog knjievnosti% K(ju.n! itanj#
kojim se (*njatovi bavi " oba perioda svoje p"bli!istike jeste pitanje !$n!sa knji-#%n!sti i
ku(tur# i #ire odnosa knji$evnosti i dr"#tva% 0ome je posveen prvi i poslednji nje*ov knji$evni
o*led () indi3erentizmu%%% i 5ira kultura%%%)% (*njatovi se zapitao #ta je u'r!k aatij# srsk!g
$ru&t%a r#"a knji-#%n!sti, za#to je ponestalo Cstare knji$evne revnostiD% 3n nalazi "zroke
takvo* stanja " lo#im materijalnim prilikama " kojima $ive srpski pis!i% 2red"slov za svaki napredak
" knji$evnosti je obezbe,enje materijalni sredstava za izdr$avanje Cjedne "ene klaseD koja bi se
isklj"ivo bavila knji$evnim i na"nim radom% ) dr"*om o*led" (*njatovi se bavi pitanjem koje&
slino materijalnom polo$aj" pisa!a& prati na#" knji$evnost od poetka& a to je !$n!s na&#
(it#ratur# r#"a strani" knji-#%n!sti"a% 3n smatra da je osnovni nedostatak na#e knji$evnosti
" tome C#to ona mno*o strano* " sebe prima& a sama malo proizvodiD i #to Cod svojine ni#ta ne daje
da bi se stran svet time "poznaoD% (zlaz iz to* stanja on opet vidi " stvaranj" "ene klase ili
Cinteli*en!ijeD koja bi kren"la " svet& " velike k"lt"rne !entre& "poznala tekovine dr"*i naroda& da
bi potom mo*la odi*rati misionarsk" "lo*" " na#im odnosima sa svetom% 0ekst pro*ramsko*
karaktera Pogled na knjiestvo objavio je " C@etopis" :ati!e srpskeD% ) njem" je (*njatovi opisao
kakva je knji$evnost kod Srba bila do tada i kakva bi trebalo da b"de% 3vo predstavlja svojstvo
realizma& kada se javlja potreba pis!a da svet "redi na bolji nain% .ao i svaki tekst pro*ramsko*
karaktera, !.inj# kritik!" 'at#.#n!g stanja " knji$evnosti% <a vreme 0"raka nije bilo spomena
o knji$estv"% -akon to*a je nast"pilo klasi!istiko obrazovanje& kada s" Srbi za "zor imali @atine
(Gomer& Gora!ije) i kada s" pisali ode% (*njatovi za taj period ka$e da je srpski spisatelj mislio
rimski& a pisao srpski& kako " poeziji& tako i " dr"*im knji$evnim vrstama% <atim se javlja nemaki
"ti!aj& koji je bio ne#to prod"ktivniji& ali se Srbi po mentalitet" razlik"j" od -ema!a% Smatrao je da
se moramo !kr#nuti s!st%#n!j tra$i+iji i stvarati literat"r" koja je sa*lasna na#em mentalitet"%
3nda se javlja 9ositej& za ije delo (*njatovi ka$e da je bilo Ckvasa! za b"d"nostD% 9r"*i 'aktor
re'orme bio je +"k& a srpsko knji$estvo je sa njim dobilo novi prava! 4 narodni% 3sim nji dvoji!e&
od pisa!a jo# spominje i Sim" :il"tinovia& Branka =adievia& <maja& 7%S%2opovia% zatim prelazi na
plan pro*noze% 2od Cknji$estvomD podvodi prirodne na"ke& 'ilozo'ij"& 'ilolo*ij"& pravne na"ke%
Smatra da nam je 'ilozo'ija na n"li& da od na#e drame nema ni#ta& da prirodne na"ke znamo iz t",i
jezika& istorij" imamo od =ajia& ali " njoj ima >// *odina prekida& te nam zato treba materijal za
nj"& koji emo nai " svetskim bibliotekama& manastirima% <ala$e se za pisanje istorijski romana&
jer " na#oj pro#losti ima dosta katastro'a% ( smatra da treba da se pi#" "moristini romani jer je
Srbin po prirodi #aljiv% .a$e da s" +idakovievi romani previ#e sentimentalni za srpski karakter%
Smatra da nam je kritika jo# " kolev!i%
3ko knji$evnosti i politike okree se najveim delom i naj!s#-nij# $#(! koje je napisao&
Memoari i(i (apsodije iz prolog srpskog ivota% 3kosni!" knji*e predstavlja nje*ov $ivotni p"t%
-a desetine razliiti linosti od obini lj"di do najkr"pniji istorijski linosti ni$" se " knjizi& me,"
njima se nalaze i mno*i knji$evni i k"lt"rni posleni!i 4 Sima :il"tinovi& Branko =adievi%%%
(*njatovi iznosi razlo*e koji s" *a opredelili za knji$evni rad i posebno za#to se izme," proze i
poezije odl"io za proz"%
(*njatovi je pisao romane i pripovetke iz istorije i iz savremeno* $ivota% <a razlik" od
kasniji realista& (*njatovi je izme," romana i pripovetke dao izrazit" prednost roman"% -apisao je
sedam dr"#tveni romana1 Milan #aradi$, -udan svet, Trpen6spasen, 1asa (epekt, 1eiti
mladoenja& Stari i novi majstori i Patnica% 2ripovedaki rad manji je i obimom i znaajem od
romansijersko*% 2isao je pripovetke sentimentalno-a"tobio*ra'sko* karaktera (Poeta i advokat) i
vedre i "moristike prie iz svakodnevno* $ivota (0vezdani osuenik)%
.ao realista i t%!ra+ na&#g s!+ija(n!g r!"ana dovo,en je " vez" sa Balzakom i sa
realistikim i nat"ralistikim romanom dr"*e polovine B(B veka% -ajvi#e zajedniko* on ima sa
avant"ristiko-"moristikim romanom B+((( veka% <a nji *a vez"je sirov realizam& prikazivanje
prizemni vidova $ivota& avant"ristiki si$ei& likovi prot"va& varali!a% )z likove probisveta i varali!a&
kod (*njatovia s"sreemo *otovo isto tako esto linosti Cpesnike naraviD& romantine ma#tare i
sanjali!e% Aotovo svaki nje*ov roman ima dva j"naka ije istorije tek" paralelno i me,"sobno s"
kontrastne& ali se i dop"nj"j"% 7edan iz para je obino ovek praktino* d"a& a dr"*i sanjali!a i
ma#tar% ) likove ti j"naka (*njatovi je "nosio snove& ideale i raspolo$enja svo* romantiarsko*
pokolenja1 " njima se mo*" prepoznati obe osnovne komponente na#e romantike 4
s#nti"#nta(n!st i h#r!ika% -ji (*njatovi prikaz"je " vezi sa realnim& $ivotnim prilikama "
68
kojima $ive nje*ovi j"na!i% 2op"t neki vei evropski realista& (*njatovi je prikazivao s"dbin"
romantino* j"naka " neromantinoj stvarnosti% 3d romantiara se razlik"je po tome #to je on svoje
romantine j"nake sp"stio iz sveta 'ik!ije " stvarni $ivot% -je*ov realistiki roman nastao je
spajanjem dva predrealistika tipa romana& romana pikarske tradi!ije i sentimentalno-
romantiarsko* modela& " njem" s" tako,e pris"tni elementi tree*& donkiotovsko* tipa romana%
-ijedan od ovi tipova nije opona#an ve je " njiovom spajanj" dolazilo do bitni promena "
svakom% (*njatovi je "veo " knji$evnost ne#to #to je karakteristino za realizam 4 sada i ovde (kod
romantiara 4 daleko i davno)% =ealistiki roman treba da se bavi sada#nji!om " svakodnevi!i%
<a naj)!(ji roman 7% (*njatovia smatra se 1eiti mladoenja% 3n spada " nje*ove
dr"#tvene romane koji na*inj" onom tip" so!ijalno* romana kakav je ne*ovan " realizm" B(B veka%
) njima ima vi#e so!ijalne motiva!ije ne*o " pretodnim& vi#e se *ovori o dr"#tvenim kretanjima i
s"kobima& pris"tniji s" so!ijalni problemi i a"torove ideje o nain" njiovo* re#avanja% 3vaj roman
ima izvesne n#$!statk# kao #to s"1 ra')ij#n!st k!"!'i+ij#, n#ra'%ij#n!st i'(aganja, u)r'ani
Gt#(#gra/skiD sti(. +rednosti koje *a "zdi$" iznad ostali s" znaajnost teme& karakteriza!ija likova&
"niverzalnost znaenja% ) ,eitom mladoenji $%a #(#"#nta su naj%a-nija1 t#"a !r!$i.n#
$#g#n#ra+ij# i lik =a"ik#% 2itanje o "zro!ima propasti nekada "*ledni i moni srpski porodi!a
" )*arkoj& o propasti sentandrejske slave i veliine& koje je neprestano opsedalo (*njatovia& kako
se vidi i " mno*im nje*ovim p"bli!istikim radovima& izbilo je " prvi plan " ovom roman"% .ao i svi
(*njatovievi romani& i ,eiti mladoenja je tematski vezan za pi#evo rodno mesto 4 Sent-;ndrej"&
varo#i!" severno od 2e#te& *de s" $ivele brojne srpske porodi!e posle velike seobe Srba iz 0"rske "
;"strij"% .ao porodina ronika& ,eiti mladoenja mo$e se "porediti sa nekim kasnijim delima 4
Gospoda Glembajevi& Neista krv& 1udenbrokovi%%% Sva ta dela imaj" " osnovi ist" pri"& pri" o
"spon" i pad" bo*ati *ra,anski porodi!a% (*njatov je t" pri" sveo na dve *enera!ije& za razlik"
od dr"*i koji prate vi#e *enera!ija koje se smenj"j"% 2redstavni!i stariji *enera!ija s" sna$ni&
rob"sni lj"di koji borbom i samoodri!anjem& a ponekad i s"mnjivim& kriminalnim radnjama& sti"
bo*atstvo i porodini "*led& dok s" mla,i slabii& bez smisla za rad& esto skloni preteranim "lnim i
d"ovnim "$ivanjima% ) ,eitom mladoenji predstavnik starije *enera!ije je *ospodar So'ra sa
svojim dr"*ovima& .rearom i 8amom% 3d svoji predaka je nasledio ne samo smisao za sti!anje
ne*o i j"nak" krv% 2rvi deo romana je pria o njiovom tr*ovakom p"tovanj" " .rakov% ;li& ve
kod kir-So'rine de!e dolazi do svestrano* propadanja 4 ekonomsko*& moralno*& biolo#ko*% 3d
nje*ova dva sina& 2ere i Eamike& prvi je propali!a i pijani!a koji tro#i imanje na nerealne planove da
se obo*ati& a dr"*i neradnik i slabi koji nije " stanj" ni da se o$eni% 9r"*i& vei deo romana
posveen je prete$no Eamiki i nje*ovim $enidbenim do*odov#tinama% Eamika je stalno kandidat za
$enidb" i to najprivlaniji kandidat me," svim mom!ima& a on ipak "mire kao momak% 3bja#njenje
to* paradoksa pisa! nalazi " nje*ovom karakter"& nedostajala m" je Cm"#ka !rtaD pa se zato nije
mo*ao nikad o$eniti% ,eiti mladoenja je so!ijalni roman jer slika pro#li i savremeni $ivot
Sentandreja!a& materijalni "spon i pad Sent-;ndreje kao ekonomsko* i k"lt"rno* !entra Srba "
:a,arskoj% ;li& to je i roman linosti jer za tem" ima s"dbin" pojedin!a& nje*ov $ivot i "n"tra#nji
svet%
2ored ,eitog mladoenje& romani koji "laze " realizam s"1 ,asa epekt& Stari i novi
majstori i Patnica.
S"sret izme," romantizma i realizma najbolje je ostvaren " ,asi epektu% ) *lavnom
j"nak"& +asi =e#pekt"& data je romantina pob"na protiv dr"#tva% 3n prezire savremeno dr"#tvo i
tra$i "zore " velikim linostima pro#lostiF od"#evljava se narodnom pesmom i srpskom istorijom&
sanja o op#tem srpskom "stank" i obnovi 9"#anovo* !arstva& a mora se boriti " t",oj vojs!i& za
t",e interese i "mreti " tamni!i%
(*njatovi je najznaajnija pojava " srpskom roman" B(B veka& tvora! i najva$niji
predstavnik na#e* realistiko* romana% 3d svi srpski realista& on je dao naj#ir"& naj#arolikij" i
najbo*atij" so!ijaln" panoram"& itav" jedn" Clj"dsk" komedij"D " malom i najve" *alerij" likova
koja postoji " srpskoj knji$evnosti% :e,"tim& (*njatovi kao romanopisa! ima i veliki slabosti% =adio
je na brzin"& bez istrajnosti i sistematinosti% 3t"da nje*ovi romani nose peat aljkavosti&
nemarnosti i brzo* rada& nje*ov stil je sirov& neobra,en& jezik p"n varvarizama& leksiki i
sintaksiki& izla*anje s"vi#e sa$eto& osk"dno& "brzano i #to vi#e idemo napred razvoj romana je sve
osk"dniji%
69