Odredjivanje N-terminalnog kraja proteina

Autor: Mishica, Sre, 18/05/2011 - 12:05.

Za odreivanje N-terminalnog kraja polipeptida, odnosno za odreivanje aminokiseline na strani
NH2 kraja proteina ili poplipeptida esto se koristi 2,4-dinitrofluorbenzen. Ovo jedinjenje ima na
svom aromatinom prstenu atom fluora, koji se u reakcijama nukleofilne supstitucije ponaa kao
odlazea grupa, dok sa druge strane amino grupa iz polipeptida predstavlja dobar nukleofil. Ove
dve injenice predstavljaju potrebne uslove da se desi reakcija nukleofilne supstitucije u kojoj
atom azota iz polipeptida menja atom fluora na sp3 hibridizovanom atomu ugljenika. Ova
reakcija predstavlja i prvu od dve faze metoda za odreivanje N-terminalne aminokiseline.

U drugoj fazi, u kiseloj sredini se hidrolizuje polipeptidni lanac do aminokiselina iz kojih je
sastavljen. N-terminalna aminokiselina koju odreujemo se sada nalazi vezana na aromatini
prsten i nekom od pogodnih metoda (hromatografski, spektroskopski...)se vri njena
karakterizacija-odreuje se koja je kiselina u pitanju.

Nukleofilna supstitucija iz prve faze reakcije ne bi bila mogua da nije dve nitro grupe u
molekulu 2,4-dinitrofluorbenzena. Naime sam benzenov prsten nije dobar supstrat za reakcije
nukleofilne supstitucije jer su njegovi supstituenti (u ovom sluaju fluor) koji su inae dobre
odlazee grupe, vrsto vezani za sp2 hibridizovani atom ugljenika iz benzenovog prstena i
odgovarajui ugljenikov atom je nedovoljno elektropozitivan za nukleofilnu supstituciju.
Elektronprivlane grupe kao to je nitro grupa, privlaei elektone iz prstena ine C-atom koji
spominjemo elektropozitivnijim i podlonijim nukleofilnoj supstituciji.
Proteolitiki enzimi
Autor: Mishica, Pet, 20/05/2011 - 17:30.
Spadaju u grupu hidrolitikih enzima, jer katalizuju hidrolizu peptidne veze u
proteinu ili peptidu.
Ova grupa ima znaajnu ulogu u procesima digestije. Proteoliticke enzime sadrze i neke elijske
organele (lizozomi). Kombinovanjem ovih enzima dolazi do potpune hirolize proteina do
slobodnih aminokiselina, koje putem cirkulacije dospevaju u elije i slue za sintezu specifinih
intracelularnih proteina sisara, jer elije sisara nisu u stanju da sintetiu sve neophodne
aminokiseline.

Prema mestu delovanja u proteinu, proteolitiki enzimi se dele na peptidaze (egzopeptidaze) i
proteinaze (endopeptidaze).
Peptidaze
Ispoljavaju aktivnost na krajevima molekula proteina, pri tom hidrolizujui peptidnu vezu
terminalnih aminokiselina, pri emu se kao proizvod dobijaju iskljuivo slobodne aminokiseline.
Hidroliza terminalnih aminokiselina se vri sekvencijalo, tj hidrolizuje se aminokiselina po
aminokiselina iz polipeptida. Peptidaze se u odnosu na mesto delovanja dele na aminopetdaze i
karboksipeptidaze.
Aminopeptidaze su enzimi koji zahtevaju prisustvo slobodne amino grupe na NH2 kraju
polipeptidnog lanca i obiino deluju na proteine i peptide. Tako je u ivotinjskim tkivima
pronadjen enzim aminopeptidaza koja specifino hidrolizuje tripeptide kao to su L-alanil-glicil-
glicin, dajui kao produkt L-alanin i L-glicil-glicin.

Karboksipetidaze za hidrolitiko delovanje zahtevju prisustvo slobodne karboksilne grupe na
COOH-kraju polipetida i hidrolizuje poslednju peptidnu vezu u polipeptidu. Kao produkt
potpune reakcije dobijaju se slobodne aminokiseline. Postoje dve vrste karboksipeptidaze:
Karbokspeptidaza A za iju aktivnost je potrebno prisustvo jona cinka (Zn2+), koji je sastavni
deo aktivnog centra enzima, a neophodan je za katalizu hidrolize peptidne veze. Ovaj enzim
hidrolizuje peptidnu vezu na COOH-kraju polipeptida, bez obzira na vrstu terminalne
aminokiseline, mada je najaktivniji ukoliko je u pitanju aromatina aminokiselina (Phe, Tyr,
Trp). Karboksipeptidaza B je specifina za peptidne veze, koje na COOH-kraju polipetida
formiraju arginin(Arg), lizin (Lys) ili histidin (Hys).
Proteinaze
Glavni proteolitiki enzim eluca je pepsin, koji se sintetie u mukoznim elijama u inaktivnoj
formi, u proenzimu oznaenom kao pepsinogen. Stabilan je u neutralnoj pH, ali se brzo prevodi u
pepsin u kiseloj sredini stomanog soka. (Optimalan pH za delovanje pepsina je 2)
Sam pepsin moze aktivirati pepsinogen procesom autokatalize koji podrazumeva oslobadjanje
polipeptida od 44 aminokiseline sa NH2-kraja pepsinogena. Ovaj polipeptid deluje kao inhibitor
pepsina.
Pepsin hidrolizuje peptidnu vezu izmedju amino grupa aromatinih aminokiselina, najee je to
tirozin, i karboksilna grupa susedne aminokiseline. Osim ove, hirolizuje i vezu izmedju amino
grupe glutaminske kiseline i karboksilne grupe leucina. Produkti reakcije su oligopeptidi
razliitih duina. Prelaskom delimino degradiranih proteina iz eluca u duodenum dolazi do
hidrolize tripsinom i himotripsinom.
Tripsin, enzim koji se sintetie u pankreasu, u vidu neaktivne forme tripsinogena, i kao takav
izluuje su u duodenum, zajedno sa alkalnim sokom pankreasa, kako bi se neutralisala kisela
sredina i akivirao tripsin za iju je optimalnu aktivnost potrebna pH 8. Tripsinogen se u tripsin
akivira autokatalitiki, delovanjem samog tripsina, takodje, intestinalni enzim enterokinaza moe
specifio aktivirati tripsinogen i pevesti ga u tripsin. Tripsinogen je izgradjen od jednog
polipeptidnog lanca i proces aktivacije obuhvata hidrolizu jedne peptidne veze, pri emu se
obavlja jedan heksapeptid (Val-/Asp/4-Lys) sa NH2-kraja tripsinogena. Tripsin hidrolizuje
peptidnu vezu izmedju karboksilen grupe baznih aminokiselina (Lys, Arg, His) i aminogrupe
susedne aminokiseline.
Himotripsin se sintetie u pankrasu u inaktivnoj formi, himotripsinogena, koji podrazumeva
polipeptidni lanac od 245 aminokiselina, i potpuno je katalitiki neaktivan. Aktivacija
himotripsinogena je neto sloenija od aktivacije pepsinogena i tripsinogena. Himotripsinogen
se aktivira u potpuno aktivni enzim -himotripsin, kad tripsin hidrolizuje peptidnu vezu izmedju
arginina na 15-om i izoleucina na 16-om mestu u polipeptidu. Nastajanje -himotripsina,
aktivne, stabilne forme himotripsina je vezano za isecanje dva dipeptida. Prvi je Ser-Arg(14-o i
15-o mesto), a drugi Thr-Asp (147-o i 148-o mesto) u polipeptidnom lancu -himotripsina.
Zahvaljujui disulfidnim vezama (kovalentnim vezama izmedju atoma sumpora dva cisteina),
kojih ima pet u molekulu, tri novonastala polipeptida ostaju medjusobno vezana. Ova aktivacija
dovodi do promene konformacije himotripsinogena, pri cemu dolazi do formiranja aktivnog
centra himotripsina, koji cine Hys, Ser, i Asp. Himotripsim hidrolizuje proteine na mestu
peptidne veze u kojoj ucestvuju karboksilna grupa aromaticnih kiselina, pre svega fenilalanina i
tirozina, i amino grupa susedne aminokiseline. Najveu aktivnost ispoljava u hidrolizi peptidne
veze koju formiraju karboksilna grupa tirozina i amino grupe glicina.
Neaktivni oblici enzima su proenzimi. Ukoliko bi se enzimi sintetisali u aktivnoj formi, dolo bi
do hidrolize proteina u elijama koje ih sintetiu (eije pankreasa i mukozne elije eluca). Ba
zbog toga se sintetiu proenzimi koji se aktiviraju posle ekskrecije. Pankreas je, na primer,
viestruko zatien od delovanja tripsina i himotripsina koje sintetie. Prvo, oba enzime se
sintetiu u neaktivnoj formi u acinarnim elijama egzokrinog pankreasa. Pored toga, oni se
pakuju u specijalne granule, koje su obavijene membranom koja predstavlja barijeru izmedju
sadrzaja elije i proenzima. Naime, oboljenje, akutni pankreatitis, se karakterie naruavanjem
zatitnih mehanizama pakreasa, to dovodi do prerane aktivacije proteolitikih enzima tj njihove
aktivacije jo u pankreasu, tako da dolazi do proteolize pakreasa.
Izvor:
Dinamika biohemija
prof. dr Ljubia Topisirovi
Osnove biljnog i ivotinjskog metabolizma
U prirodi (ivoj i neivoj) stalno se deavaju promene. Promene u ivom svetu usmerene su ka
njegovom odranju i napredovanju.
Zelena jabuka je kisela. Za nekoliko nedelja jabuka sa istog stabla je slatka i crvena. Ako jabuke
ne poberemo na vreme, postaju branjave (neukusne) i miriljave. Kuvanjem moemo da
utvrdimo da su one i dalje slatke. Koje su se promene izdeavale u plodu jabuke?
U zelenoj jabuci preovlauje samo jedan pigment-hlorofil, koji uzrokuje zelenu boju. Kiselost
nam govori da se u njoj nalaze neke kiseline (taninska).
Zrela jabuka je crvena zbog prisustva (anto)cijanskih pigmenata. Slatka je jer sadri eere.
Otkuda eeri u jabuci?
U prezreloj jabuci su se pojavila miriljave supstance (etri i estri). Nestale su kiseline, a eer kao
da je zarobljen.
Prouavanjem prostih osobina jedne jabuke naili smo na veliki broj pitanja. Sva ona nas navode
da poenmo da otkrivamo kako zaista funkcionie svaki ivi organizam pa i jabuka.
Za obavljanje ivotnih procesa potrebna je energija. ivo bie je visoko ureen sistem. Bez
energije spontani procesi u njemu vodili bi neureenosti (drugi zakon termodinamike).

Fotosinteza
Sva iva bia, posredno ili neposredno dobijaju energiju iz ovog procesa. Fotosinteza je proces
koji se odvija u zelenim biljkama. U prisustvu suneve svetlosti, hlorofila i enzima iz
neorganskih supstanci (voda, CO
2
) sintetiu se monosaharidi. Zbirna reakcija fotosinteze je:
nH
2
O + nCO
2
------> C
n
(H
2
O)
n
+ nO
2

Proces je, meutim, znatno sloeniji. U osnovi se deli na deo kome je potrebna suneva energija
i na "mrani deo".
Hlorofil upija veliki deo sunevog spektra, a dodatne talasne duine upijaju i karotenski
pigmenti. Voda, usisana preko korena, se razbija, pod uticajem suneve energije, razbija na
vodonik i kiseonik. Deo kiseonika se isputa u vazduh. Drugi deo se opet vee s vodonikom da
bi se dobila energija potrebna za sintezu ATP (adenozin-trifosfata). ATP je univerzalna jedinica
potencijalne energije u ivim organizmima. On snabdeva i odvodi energiju hemijskih reakcija.
Tada poinje deo fotosinteze za koji nije vie potrebno svetlo ("mrani deo"). U njemu se
vodonik i CO
2
veu za odgovarajue molekule (primaoci), a zatim se u nizu enzimskih reakcija
stvaraju prosti eeri (monosaharidi).
eeri su dalji nosioci energije. Putem fotosinteze ceo ivi svet usvaja sunevu energiju i koristi
je za ivot. Ovim moemo objasniti zato je jabuka postala slatka.

Respiracija
Prilikom fotosinteze stvaraju se eeri. Energija se iz eera oslobaa u procesu respiracije
(inverzan fotosintezi), koji je jedinstven za itav ivi svet:
C
n
(H
2
O)
n
+ nO
2
-------> nCO
2
+ nH
2
O
Respiracija je, kao i fotosinteza sloen enzimski proces. Stvara se toplotna i hemijska energija
(koja se dalje koristi za druge ivotne procese posredstvom ATP-a). U nekim delovima biljke
(jezgro ploda) nema dovoljno kiseonika, pa se odvija bezkiseonina respiracija (alkoholno vrenje
monosaharida). primer takvog oslobaanja energije je alkoholno vrenje glukoze:
C
6
H
12
O
6
-----------> 2C
2
H
5
OH + 2CO
2

Proces se odvija uz uee oko dvadeset enzima. Alkohol koji se dobija vrenjem se sjedinjuje se
kiselinama i tvori estre (esterifikacija), od kojih potie miriljavost jabuke. Etri su, takoe,
derivati alkohola.
Monosaharidi polimerizuju (polimerizacija glukoze),
nC
6
(H
2
O)
6
------> (C
6
H
10
O
5
)
n
+ (n-1)H
2
O
pri emu nastaju polisaharidi. Jedan od njih je i celuloza, koja gradi elijske omotae starijih
elija. Prezrela jabuka je branjava, jer tvri celulozni omotai onemoguavaju oslobaanje
slatkog elijskog soka.Kuvanjem se taj sok oslobaa.
Polazei od promena u plodu jedne jabuke uspeli smo da obajsnimo neke osnove najvanijih
biljnih i ivotinjskih hemijskih procesa. Za biljni i ivotinjski metabolizam vani su jo mnogi
drugi sloeni procesi u kojima krui energija. U njima se javlja mnotvo vanih jedinjenja. Sve
to ini biljni i ivotinjski metabolizam veoma obimnom i vanom oblau hemije.

Literatura:

-"Tajne biljnog sveta", Frist W. Went
Termodinamika metabolizma
Bio sam potpuno zbunjen sluajui o termodinamici ivih organizama. Da budem iskren tako
neto se i moglo oekivati od nekoga ko je mislio da je energetika biolokih sistema isto to i
bioenergija. Termodinamika je ustvari itava jedna nauna oblast. Naravno da sam svim silama
pokuavao da je izbegnem, ali sam veoma brzo shvatio, da je nemogue razumeti jedan fenomen
kao to je ivot, bez razumevanja njegove termodinamike. Pa da ponemo. Prelistavajui
literaturu o energijskim promenama u biolokim sistemima, zapazio sam par pojmova, koji su mi
se uinili veoma vanim:
energija
toplota
rad
entalpija
entropija
slobodna energija
energija toplota i rad
Najbolje je da bez obzira na dosadanje iskustvo, pretpostavimo da nizata od gore navedenog
nimo uli. Ali da se vratimo na iva bia i njihove oigledne karakteristike. Jedna od njih je
manje-vie konstantna telesna temperatura, a druga neprestano kretanje, to samih organizama u
odnosu na okolinu, to estica-molekula i jona unutar njihovih tela. A sada prizovimo u pomo
iskustvo. Konstantna temperatura je posledica toplote koju naa tela stvaraju, a kretanje je
mogue zahvaljujui radu koji naa tela ili nai molekuli vre. Znai toplota i rad su nam poznati
po njihovim spoljanjim manifestacijama koje zahvaljujui iskustvu lako prepoznajemo, ali zna
li neko da objasni sutinu ova dva pojma na molekulskom nivou? Stvar je vrlo jednostavna. Svi
molekuli se neprestano kreu, ali posmatrajui mejusobni odnos putanja, uoiemo dva naina
kretanja molekula:
1. haotino kretanje
2. organizovano kretanje
Razlika je oigledna. Haotino kretanje molekula opaamo kao toplotu, a organizovano kretanje
kao rad. Kao i svako drugo telo koje se kree, molekuli poseduju odreenu kinetiku energiju. U
sluaju haotinog kretanja, molekuli tu energiju predaju prilikom sudara sa zidom posude u kojoj
se nalaze ili u meusobnim sudarima. to je kinetika energija molekula vea, a ona je vea to
su molekuli bri, poveava se i broj sudara-znai poveava se koliina toplote u sudu.
Organizovano kretanje molekula sa druge strane ima jednu znaajnu razliku u odnosu na
haotino. Energija kretanja je u ovom sluaju usmerena i moe se iskoristiti za obavljanje nekog
rada. Kinetika energija etiri molekula sa prethodne slike jednaka je zbiru pojedinanih
kinetikih energija, ali sada ovi molekuli mogu da izvre rad jer jer je kretanje usmereno. U
sluaju sa slike molekuli bi mogli na primer da pokreu klip neke maine ukoliko bi ukupna
kinetika energija njihovog kretanja bila dovolja da izvri potreban rad. Kod haotinog
(termalnog kretanja) ovo je nemogue jer se energija "rasipa na sve strane". Ipak toplotu i rad ne
bi trebalo shvatati kao dve nepovezane suprotnosti, naprotiv toplota se neprestano pretvara u rad
i obrnuto, meutim vano je upamtiti da se toplota nikada ne moe potpuno pretvoriti u rad, dok
se sa druge strane rad moe potpuno pretvoriti u toplotu. Prvi sluaj sreemo najoiglednije kod
parne maine, a drugi kod tela koje sa velike visine pada na zemlju, a iji se rad nakon pada
potpuno pretvara u zagrevanje samog tela i tla. Sada smo povezali energiju toplotu i rad. Ovo o
emu smo priali je ustvari sutina Prvog principa termodinamike. Energija se ne moe niotkuda
stvoriti ve samo moe prelaziti iz jednog oblika u drugi.
entropija
Ako ste posle spominjanja Prvog principa termodinamike oekivali i Drugi, niste se prevarili.
Drugi princip termodinamike upravo preti da Vas ponovo zbuni!!! Ali krenuemo od oiglednih
injenica. Na primer, pogledaemo nae radne sobe i zamisliemo jedan eksperiment u kojem je
na zadatak da deset dana u svojim sobama ivimo kao i obino, ali da uopste ne ulaemo
nikakav napor da stvari vraamo na odgovarajue mesto. Nakon deset dana u sobi e biti takav
NERED da e ona verovatno biti potpuno neupotrebljiva. Rei ete da je to svima dobro poznato
i da ne vidite nikakvu vezu sa termodinamikom, ali prevarili ste se. Upravo ovaj primer nam
pokazuje da je NERED prirodno-spontano stanje stvari u prirodi i da u svim sistemima spontano
raste neureenost. Ukoliko pak elimo da uvedemo neki red, moramo u to uloiti rad. Pa,
zamislite samo koliko je rada potrebno da se ponovo sredi soba iz naeg prethodnog
eksperimenta. U tome je sutina Drugog principa termodinamike. U prirodi se spontano deavaju
samo oni procesi u kojima raste neureenost sistema. U termodinamici postoji i mera za
neureenost i ona se zove ENTROPIJA. Pa dobro, kakve veze sad ta entropija ima sa ivotom na
zemlji? ivi organizmi su jedan visoko ureen sistem, ili jezikom termodinamike- sistem u
kojem treba entropiju odravati na niskom nivou. Ako sad paljivije pogledamo jedan ivi
organizam, primetiemo da tu postoji odreeni raspored: organa, tkiva, elija, elijskih
komponenata. Da bi ivot funkcionisao, nuno je da svaki inilac bude na svom mestu. Meutim
prema Drugom principu termodinamike, ovakvu ureenost je potrebno odravati dovoenjem
energije iz okoline.
engalpija
Odavno smo zakljuili, da se iza svih ivotnih procesa kriju molekuli i hemijske reakcije. Poto u
svetu hemijskih reakcija postoje izvesna pravila, moemo slobodno da pretpostavima da ista
pravila vae i za hemijske reakcije, koje se deavaju u okviru ivotnih procesa, pa i metabolizma.
A pravila o hemijskim reakcijama kau da postoje hemijske reakcije koje su praene
oslobaanjem toplote (setimo se reakcije izmeu jake kiseline i jake baze), i reakcije kojima je
da bi se uopte desile potrebno dovesti toplotu. Znai jedna hemijska reakcija moe biti praena:
1. Oslobaanjem toplote u okolinu
2. Vezivanjem toplote iz okoline
Setimo se, hemijske reakcije prema toplotnom efektu mogu biti:
egzotermne
endotermne
Vrednost toplote koja se emituje ili apsorbuje iz okoline naziva se entalpija i pokazuje nam da li
je reakcija mogua bez dovoenja energije sa strane. Negativna vrednost entalpije je
karakteristina za spontane reakcije, a pozitivna za reakcije kojima je potrebno dovesti energiju
da bi se odigrale. Najvei broj reakcija sinteze u kojime se u metabolizmu izgrauju elije ima
pozitivnu vrednost entalpije, pa im je potrebno dovesti energiju iz okoline.
zato se ustvari hranimo?
Kao to malopre ve rekosmo, potrebna nam je energija. I to zbog nekoliko razloga:
Da bi hemijske reakcije u kojima izgraujemo svoja tela, mogle da se dese
Da bi se u naim telima odrao red neophodan za pravilno funkcionisanje metabolizma
Obe ove potrebe, kao i potrebu za malim molekulima-gradivnim jedinicama, podmirujemo
razgraujui velike molekule: eera, masti ili proteina koje unosimo hranom. Ovaj proces
razgradnje se zove katabolizam i on obezbeuje dovoljno energije i malih molekula potrebnih za
sintezu supstanci od kojih su izgraene elije ivih organizama.
Tokom odvijanja katabolikih i anabolikih reakcija u toku metabolizma, dolazi do pretvaranja
hemijske energije supstanci koje unosimo hranom u razliite oblike energije potrebne za
odravanje ivota:
Energiju potrebnu za odvijanje drugih metabolikih reakcija
Prenos razliitih molekula na odreena mesta u organizmu
Toplotu za odravanje telesne temperature
Mehaniki rad miia
Znai Prvi prindip termodinamike koji kae da se energija ne moe niotkuda stvoriti, ve samo
moe prelaziti iz jednog oblika u drugi i ovde vai. Ako Vam dosad i nije bilo jasno zato
moramo da jedemo, sada Vam je valjda jasno da je to zbog ... Prvog principa termodinamike;)
Meutim nije hemijska energija jedina koja moe biti iskoriena za odravanje ivota, biljke u
istu svrhu koriste svetlosnu energiju sunca da bi za sebe obezbedile dovoljno energije. Ova
razlika sluzi i za jednu klasifikaciju ivog sveta prema nainu uzimanja hrane, pa na osnovu toga
postoje:
1. hemotrofni organizmi - koji koriste hemijsku energiju supstanci kojima se hrane
2. fototrofni organizmi - koji koriste sunevu energiju za obezbeivanje energije u procesu koji se
zove fotosinteza

Bioloki znaaj elemenata I grupe periodnog
sistema elemenata
Vodonik
Najznaajnije vodonikovo jedninjenje je voda, koja je ujedno i najzastupljenije jedinjenje u
prirodi. Njena uloga u organizmu je viestruka. Uestvuje u sastavu krvne plazme i na taj nain
omoguava cirkulaciju krvi. Omoguava izbacivanje tetnih materija u vidu mokrae i znoja.
Odrava temperaturu tela znojenjem, u vodi se odigravaju sve hemijske reakcije organizma itd.
Litijum
Njegov ukupan sadrzaj u naem telu je 0,004 po kg telesne mase. Nalazi se u krvi, tkivima i
organima coveka. Posebnu ulogu litijum ima u sranom miiu gde se u fazi skraivanja
miokarda u elijama miia nakupljaju joni litijuma. Koristi se u famaceutskoj industriji kao
litijum karbonat Li
2
CO
3
u leenju bipolarnog poremeaja i depresije.
Natrijum
Natrijum je jedan od glavnih katjona u organizmu. Uestvuje u metabolizmu vode, regulie
kiselo baznu ravnoteu kao pufer, uestvuje u kontakciji miia, omoguava prenoenje ugljen
dioksida do plua gde se oslobaa. Natrijum se iz organizma gubi znojenjem i mokrenjem, pa se
esto usled velikih napora oseti potreba za neim slanim, to ukazuje da postoji deficit natrijuma
u ishrani. Dnevna potreba za natrijumom iznosi 2-6g. Nalazi se u veini namirnica.
Kalijum
Kalijum je najzastupljeniji unutarelijski katjon, uestvuje u odravanju kiselo bazne ravnotee
kao pufer, deluje kao kofaktor i omoguava prenoenje fosfatne grupe ATP a na pirogroanu
kiselinu, uestvuje u sprovoenju nervnog impulsa, dejstvu enzima, funkciji celijke membrane.
Veliku ulogu ima u radu miokarda. Dnevna potreba za kalijum iznosi 2-4 g, a moze se nai u
veini povra, voa, u mesu itd.
Rubidijum
Rubidijumov izotop Rb 87 koristi se pri leenju raka.
Cezijum
Cezijum ima stimulativan uticaj na hormone nadbubrezne zlezde i gonada.
Francijum
U medicini se upotrebljava pri dijagnostici ranih stadijuma malignih oboljenja.