Via elektrotehnika kola

SEMINARSKI RAD

SINHRONI
GENERATOR










predmet: Elementi elektroenergetskih sistema
professor: mr Ivana Vlaji#-Naumovska
studenti: Damir Bajrami EN -7/04
Petar Bugarski EN-27/04



2
SADRAJ :


3.............Sinhrone maine
3...........................Sinhroni generator(uvod)
5........................................................Pogonska karta sinhronog generatora
8....Turbogeneratror
11.Hidrogenerator
14.Osnovni delovi
15..Princip rada
16.Pobuda sinhronih maina
17....Oblik polja(mps) rotora
17........Sprezanje namotaja trofaznog generatora
19.Karakteristika sinhronih generatora
19Karakteristika praznog hoda
20...Karakteristika ustaljenog kratkog spoja
20....Fazorski dijagram sinhrone maine sa cilindrinim(turbo) rotorom
21....Rad sinhronog generatora na sopstvenu i optu mreu
23...Veliki hidro i turbo sinhroni generatori
24..................................................................................................Literatura

















3

SINHRONE MAINE

Rotor sinhrone maine se u ustaljenom pogonu obrce jednakom (sinhronom) brzinom
kao i obrtno magnetsko polje u medugvodu, pa odatle potice naziv ove vrste maina.

Prema svojim karakteristikama, sinhrone maine se mogu svrstati na vie nacina. Prema
smeru (nacinu) elektromehanickog pretvaranja energije, delimo ih na generatore i motore, pri
cemu se mnogo cece upotrebljavaju kao generatori.

Sinhroni generatori



Sinhroni generator je tipini predstavnik elektrine maine velike snage i maloserijske
proizvodnje. %injenica da je stepen iskori#enja ve#ih jedinica bolji (ve#a je ekonomicnost), ima
za posledicu izgradnju elektrana i agregata ve#ih snaga. Snaga od nekoliko stotina kVA do reda
1500 MVA. Naje#e snage su od nekoliko stotina MVA. Snaga se bira prema veliini sistema.
U EES Srbije naje#e jedinice su od 600 MVA u TENT B.

Prema pogonskoj maini, generatore delimo na turbogeneratore, gde je pogonske maina
parna ili gasna turbina, hidrogeneratore, gde je pogonska maina vodna (hidro) turbina i
dizelgeneratore gde je pogonska maina dizel motor. Prema obliku rotora, delimo ih na maine
sa cilindricnim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima, dok je stator cilindricnog oblika,
trofazni.
Turbogeneratori rade sa brzinama od n
1
= 3000 o/min ili n
2
= 1500 o/min, jer je
ekonominost parnih turbina raste sa porastom brzine obrtanja rotora. Prenik rotora je relativno
mali zbog velikih brzina obrtanja d = 2r = 1,25m , duina a = 6,5m.

Hidrogenneratori rade sa brzinama od nekoliko desetina do nekoliko stotina obrtaja u
minuti n = x(10 - 100)o/min pa su prenici rotora i do (preko) 15m d ' 15m. Hidrogenerator
ima priguni namotaj, dok ga turbogenerator nema, ali funkciju prigunog namotaja ima cela
masa rotora.


Brzina obrtanja zavisi od broja pari polova generatora.
p p
f
n
3000 60
[o/min]

n brzina sinhrone maine
p broj pari polaova



4
Na slici ima 6 nezavisnih namota.
































a, b, c namoti statora
f namot pobude
D priguni namoti
Q (ne postoje kod turbogeneratora)

Za matematiko pretstavljanje generatora uvode se
d direktna osa rotora odre(uje je vektor indukcije pobudnog namotaja
q poprena osa rotora zaostaje 90 iza d ose

d i q osa obr#u se sinhronom brzinom
ugao izme(u nepokretne ose a i ose d u nekom (posmatranom) trenutku vremena

d i q ose se uvode jer su jednaine kojima se opisuje sinhrona maina jednostavnije nego
kada bi se pisale za neki nepokretni koordinatni sistem.



a
d
b
c
q
i
a
i
c
i
b
i
a
i
c
i
b
b
a
c
b
a
i
f
i
f
i
d
i
d
c

5
POGONSKA KARTA SINHRONOG GENERATORA

Pogonska karta definie dozvoljenu oblast radnih reima sinhronog generatora u P-Q
ravni, pri konstantnom naponu na prikljunim krajevima generatora. Za odre(ivanje pogonske
karte potrebno je je definisati osnovne podatke o sinhronoj maini, kao i skup ogranienja koja
definiu mogu#e radne reime generatora.


Osnovni podaci o sinhronom generatoru su:

n
n
n
P
S
cos

- nominalna prividna snaga definisana je kao treofazna i kre#e se u opsegu od

nekoliko stotina kVA do nekoliko hiljada MVA;

n Tn n P P
- nominalna elektrina aktivna snaga (P
tn
-nominalna korisna snaga turbine
i n-nominalni stepen iskori#enja generatora);

n U - nominalni napon definisan je kao me(ufazni i moe imati slede#e vrednosti: 3.15kV;
6,3kV; 10,5kV; 15,75kV i 21kV. Ovi naponi su standardizovani i predstavljaju za 5% uve#ane
standardne mrene napone. Na dananjem stepenu tehnolokog razvoja ne grade se generatori
sa nominalnim naponom ve#im od 21kV, jer bi takvi generatori bili preskupi;


n
n
n
U
S
I
3

- nominalna struja generatora;

5 , 0 ) (
cos
2 2
n n
n
Q P
Pn
+
- nazivni faktor snage odre(uje sposobnost generatora da proizvodi
reaktivnu snagu. Generator sa manjim faktorom snage ima ve#u nominalnu reaktivnu snagu
(Qn) u odnosu na nominalnu aktivnu snagu (Pn), te mu je i cena ve#a. Nominalni faktor snage
generatora kre#e se u opsegu od 0,6 do 0,95. Sinhroni generator je najjeftiniji izvor reaktivne
snage

n n
- nominalna brzina obrtanja kre#e se od nekoliko desetina obrtaja u minuti do 3000
(ob/min) za generatore instalisane u 50Hz elektroenergetskom sistemu i zavisi od broja polova
generatora.












6
Ogranienje radnih reima generatora zbog zagrevanja statorskog namotaja
Ogranienje po struji statora

Statorski namotaj i sistem za hla(enje sinhronog generatora projektovani su tako da statorski
namotaj moe biti trajno optere#en nominalnom strujom, odnosno nominalnom prividnom
snagom pri nominalnom naponu. Prema tome, sa aspekta statora dozvoljeni su svi radni reimi
u kojima vai jednakost:
2 2 2
Q P S n +


Ogranienje radnih reima generatora zbog maksimalne snage turbine

Nominalna snaga turbine, koja je ujedno i maksimalna trajna snaga turbine, usaglaena je sa
nominalnom aktivnom snagom generatora, odnosno P
Tn
=P
Tmax
=P
n.
Zbog toga sinhroni generator ne moe na raun smanjenja reaktivne snage da proizvede aktivnu
snagu ve#u od nominalne aktivne snage (Pn).Pogonska turbina, ne moe trajno da razvija snagu
manju od neke minimalne koja se naziva tehnikim minimumom.
Kod hidro turbina tehniki minimum se javlja zbog pojave kavitacije.Tehniki minimum je u
opsegu n T n s P s 5 , 0 2 , 0 min
Kod parnih turbina tehniki minimum se javlja zbog problema vezanih za proces sagorevanja u
kotlu pri snagama manjim od nominalne. n T n s P s 7 , 0 5 , 0 min

Ogranienje radnih reima generatora zbog zagrevanja pobudnog namotaja

Pobudni namotaj i sistem za hla(enje sinhrone maine projektovani su tako da pobudni namotaj
moe biti trajno optere#en minimalnom pobudnom strujom. Nominalna pobudna stuja
obezbe(uje nominalni napon generatora pri nominalnom optere#enju statorskog namotaja
nominalnom aktivno (Pn) i nominalnom reaktivnom induktivnom (Qn) snagom.
Kvadriranjem i sre(ivanjem slede#ih izraza:
sin
g
q
x
U E
P i
g g
q
x
U
x
U E
Q
2
cos

Dobija se slede#a jednaina kruga

2
2
2
2
1
]
1

,
_

+ +
g
q
g x
U E
x
U
Q P

Poluprenik ovoga kruga jednak je maksimalno mogu#oj aktivnoj elektrinoj snazi
turbogeneratora (Pmax), pri naponu (U) i elektomotornoj sili (Eq), dok su mu kordinate centra

,
_

g x
U
c
2
; 0 . Mogu#i radni reimi turbogeneratrora, sa aspekta pobudne struje, lee u etvrtini
prstena koji je definisan krugovima u kojima figuriu elektromotorne sile pri minimalnoj
pobudi(Eqmin) i nominalnoj pobudi (Eqn), jer je pobudni sistem konstruisan tako da struja u
stacionarnim satnjima moe varirati izme(u minimalne i nominalne vrednosti.







7
Ogranienje granice statike stabilnosti

Teorijska granica statike stabilnosti, odnosno prava
g x
U
Q
2

. Take koje odre(uju prktinu
granicu statike stabilnosti (PGS) odre(uju se kao preseci kruga
2
2
2
2
1
]
1

,
_

+ +
g
q
g x
U E
x
U
Q P ,
poluprenika
g
q
x
U E
, sa pravom linijom
n s
xd
U
Eq P 1 , 0
.
Interesantno je primetiti da se ogranienje po aktivnoj snazi, odnosno po struji statora dostie u
jednoj jedinoj taki (A). U datom sluaju ogranienje po minimalnoj pobudnoj struji ne moe se
dosti#i jer se ogranienja po minimalnoj aktivnoj snazi i praktinoj granici statistike stabilnosti
dostiu ranije.








Slika 1-0; Pogonska karta sinhronog genertatora

8


Slika 1 Generatori: a) turbo, b) hidro

Turbogeneratori se grade sa cilindrinim rotorom, za velike brzine obrtanja (obicno p = 1,
re(e p =2 (samo za manje snage), odnosno 3000 ili 1500ob/min pri 50Hz ). Kod ove vrste
generatora izraeni su mehaniki problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne
brzine, velike obrtne mase i zbog duine izmedu leita. To zahteva da se ide na relativno male
prenike rotora i da se namotaj rotora raspodeljuje to ravnomernije po obimu. Oni se uvek
postavljaju horizontalno.


U stacionarnom (simetrinom) reimu rada turbogenerator se pretstavlja slede#om
ekvivalentnom emom:






gde su:
E
q
efektivna vrednost elektromotorne sile koja potie od
pobudne struje;
E
q
je proporcionalna pobudnoj struji kada magnetno kolo
nije zasi#eno (na delu OA)

X
d
sinhrona reaktansa(za turbogenerator je X
d
= X
q
=X
s
)
R aktivna otpornost faznog namotaja turbogeneratora
Vai odnos: X
d
>> R (obino je Xd = (50 % 100) R ) pa
se R naje#e zanemaruje u proraunima.


U
I

~
9
Vektorski dijagram turbogeneratora je:


















Tipine vrednosti za X
d
su


100 100 [%]
2
U
S
X
Z
X
X
n
d
b
d
d

ili


n
d
d
S
U X
X
2
100
[%]

(Za turbogenerator vai X
d
= X
q
)

Aktivna snaga turbogeneratora je



sin
Xd
EzU
P


a reaktivna:


Xd
U
Xd
EqU
Q
2
cos






S
n
X
d
=X
q

do 100 120
100-300 160
Preko 300 250
)
I
U
jx
q
I
RI
*
q
E
Q

d
10




Slika 2-1: Popreni presek turbo generatora







Slika 2-2 : Turbo generator

11
)
I
d

I
U
j(X
d
-X
q
)I
d

jx
q
I
RI
*
Iq
q
Eq
E
Q

d
Hidrogeneratori se grade sa istaknutim polovima na rotoru, od sasvim sporohodnih do
brzohodnih sa p = 2 . to je manja brzina obrtanja dozvoljava se veci prenik rotora, opet
ogranicen mehanikim naprezanjima usled centrifugalanih sila. Ali ova mehanika naprezanja
su tolika da se ne zahteva ravnomerna raspodela namotaja po obimu rotora, pa se zato onda
prelazi na rotor sa istaknutim polovima. Kod ove vrste generatora izraeni su mehaniki
problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine pri zaletanju, i nose#ih
leita grupe sa vertikalnim vratilom na kojima lei teina celog obrtnog dela i dr. Generatori
vecih snaga, cije su brzine obrtanja relativno manje, postavljaju se vertikalno, a hla(enje je
kombinovano voda-vazduh.





Maina je sa istaknutim polovima, pa reaktanse po d i q osi nisu jednake
X
d
+ X
q


Vektorski dijagram je:




















Gde je:

E E
Q Q
= = E E
q q
( (X X
d d
X X
q q
) ) I I
d d



E
Q
elektromotornasila iza reaktanse X
q
Razlika izme(u Eq i EQ- Eq je srazmerna struji pobude, a EQ pored struje pobude zavisi i
od struje Id tj. zavisi od radnog reima.




12


Ekvivalentna ema je:

jXq



Tipine vrednosti za hidrogenerator
X
d
=(70 140)%
X
q
=(60 - 100)%

tj. Istog je oblika kao kod turbogeneratora.

Aktivna snaga hidrogeneratora je:


2
2 sin 1 1
sin
2

,
_

+
d q d
q
X X
U
X
U E
P


a reaktivna

,
_

d q d
q
X X
U
X
U E
Q
2 2
2
cos sin
cos










13



Slika 3-1 Stator hidrogeneratora





Slika 3-2: Rotor hidrogeneratora
14
U konstrukcionom, odnosno u pogledu mehanikih dimenzija, turbo i hidro generatori se
znacajno razlikuju, tako da za snage od oko 100MVA odnos osne duine, l , i prenika, D, za
turbogeneratore iznosi oko 5, dok za hidrogeneratore iznosi oko 0,15.

Dizelgeneratori se pokre#u dizel motorima, a grade se za iroki raspon brzina obrtanja,
od p = 2 navie. Snaga dizel generatora ograniena je mogucnocu izrade motora, pa dostie
najvie desetak MVA.

Da bi se pove#ao naznaeni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno
prikljuio na mreu, bez upotrebe blok-transformatora, neki proizvo(ai umesto klasino
izolovanih namotaja upotrebljavaju odgovaraju#e kablove.

Osnovni delovi

Magnetsko kolo sinhronog generatora sastoji se, kao i kod svih obrtnih maina, iz dva
osnovna dela: nepokretnog dela ili statora i obrtnog dela ili rotora, koji su me(usobno
razdvojeni medugvodem. Rotor ini celinu sa vratilom maine: on nosi na svojoj periferiji 2 p
polova koji mogu biti ili od masivnog gvoda ili od limova. Stator ili indukt je uplji valjak
sastavljen od tankih magnetskih limova ravnomerno olebljenih na svojoj unutarnjoj periferiji i
sloenih u oklopu statora.
Pobudni namotaj (induktor) kod sinhronih maina je smeten na rotoru i napajan je
jednosmernom strujom.

Postoje dve izvedbe u pogledu oblika (vrste) rotora:

Rotor je cilindrian: cilindar je od olebljenog gvoda, obicno masivnog, namotaj
induktora je sastavljen iz sekcija smetenih u lebovima. Ova konstrukcija se skoro
iskljuivo primenjuje kod velikih dvopolnih ili etvoropolnih turbogeneratora, iz
mehanikih razloga (slika 4, a).
Rotor je sa istaknutim polovima i sa me(upolnim prostorom kod kojih je namotaj
koncentrisan oko jezgra pola. Ova konstrukcija se upotrebljava kod maina sa ve#im
brojem polova-hidrogeneratora (slika 4, b).














Slika 4: Rotor sinhrone maine
a) cilindrini rotor b) rotor sa istaknutim (izraenim) polovima


15
Na slici je sa d - d je oznacena tzv. uzduna osa, u kojoj se nalaze magnetski polovi, dok je sa
q - q oznaena poprena osa, koja je upravna na osu polova.

Kod maina sa istaknutim polovima namotaj je koncentrisan, dok je kod maina sa
cilindricnim rotorim raspodeljen u lebovima i zauzima priblino 2/3 obima rotora. Preostali
prostor obima, odnosno polnog koraka, nije oljebljen i ini zonu velikog zupca kroz koji
prolazi glavni deo magnetskog fluksa.

Osim pobudnog namotaja, na rotoru nekih sinhronih maina postoji i dodatni, priguni
(amortizacioni) namotaj, koji ima osnovnu ulogu da priguuje oscilovanje brzine obrtanja rotora
oko sinhrone brzine u prelaznim procesima, pri emu se tada ponaa kao kavezni rotor
asinhronog motora. U ustaljenom stanju ovaj namotaj nema funkciju, jer se u njemu tada ne
indukuje napon. On se ugra(uje, po pravilu, u polne papuice maina sa lameliranim istaknutim
polovima, a sastoji od se od okruglih bakarnih tapova stavljenih u lebove u polnom stopalu
(nastavku, papucici). Ovi tapovi su me(usobno povezani (kratko spojeni) pomo#u dva
provodna prstena sa obe bone strane pola. U maine sa cilindrinim rotorom ugra(uje se
tako(e priguni namotaj kada se oekuju velika nesimetrina optere#enja.

Namotaj indukta je smeten u lebovima statora, naje#e je trofazni. Raspodeljen je po celom
obimu.

Princip rada

Kroz provodnike pobudnog namotaja prolazi jednosmerna struja usled koje nastaje
stalno magnetsko polje. Magnetnopobudna sila (mps) pobude miruje u odnosu na rotor, pa se
naziva stoje#om. Smer jednosmerne struje kroz provodnike rotora je takav da je jedan pol
severni, sledeci juni itd. Obrtanjem rotora stvara se obrtno magnetsko polje. Ovo polje preseca
provodnike statora i u njima indukuje ems cija je trenutna vrednost po provodniku:

e
pr
( t ) = l v b ( t )

Pri stalnoj brzini obrtanja, ems ima isti oblik kao i magnetsko polje. Kod trofaznih
namotaja statora, indukovane ems svake faze su jednake po vrednosti a vremenski su pomerene
za jednu tre#inu periode ili, ako su predstavljene vektorima, ovi su pomereni za ugao 2, / 3 .

Ako rotor ima jedan par polova, onda #e se, pri jednom obrtaju, imati jedna potpuna
promena ems, odnosno za p pari polova ima#emo p promena ems. Poto je p = const. , a u
elektroenergetskim sistemima se zahteva odgovarajuca stabilnost uestanosti (standard za
Evropu je 50Hz , dok je za Ameriku 60Hz ), onda i brzina obrtanja sinhronih maina mora biti
konstantna, i odredena je izrazom: n =
p
f 60
= const.

Dakle, u Evropi, ima#emo slede#e brzine obrtanja:

Tabela 1-1: Brzine obrtanja sinhronih maina
p 1 2 3 4 5 6 Itd
n [ ob/ min ] 3000 1500 1000 750 600 500

16
Ako se indukt (stator) optereti nekim trofaznim simetrinim optere#enjem, onda #e se
kroz namotaje statora uspostaviti struje efektivnih vrednosti I
1
, I
2
, I
3
koje su, u zavisnosti od
optere#enja, vremenski pomerene u odnosu na svoje napone za neki ugao, a me(usobno
vremenski pomerene za jednu tre#inu periode.











Slika 5: Princip rada sinhronih maina




Ove vremenski pomerene trofazne struje, koje proticu kroz trofazne namotaje koji su
prostorno pomereni tako da njihove ose medusobno zaklapaju ugao od elektricnih 120, daju
jednu ekvivalentnu obrtnu mps (Teslino obrtno polje), ija je amplituda 1,5 puta ve#a od
amplitude pulziraju#ih magnetopobudnih sila pojedinih faza. Ovo polje se obr#e brzinom n =
60 f / p , dakle istom brzinom kao i rotor tj. sinhronom, i otuda potie i naziv sinhrone maine.
Relativna brzina obrtnog polja statora u odnosu na obrtno polje rotora jednaka je nuli tj. ona su
me(usobno nepokretna, ili kaemo da su se polja "zakaila".

Magnetsko polje u medugvo(u nastaje zajednikim delovanjem magnetopobudne sile
pobude i statora. U ustaljenom stanju te dve magnetopobudne sile su, jedna u odnosu na drugu,
nepomine i obr#u se sinhronom brzinom obrtanja. Povratno delovanje polja statora (indukta)
na polje polova rotora (induktora), naziva se magnetna reakcija indukta i zavisi od karaktera
optere#enja. U zavisnosti od medusobnog poloaja magnetskih polja rotora i statora, razvijaju se
odgovaraju#e sile i obrtni momenti.






17
* , x
B
b
Pobuda sinhronih maina

Pobudni namotaj sinhrone maine napaja se iz posebnog izvora jednosmerne struje. U osnovi,
pobudni sistemi se dele na dve osnovne skupine:

dinamike (elektromainske) sisteme, gde se pobudni namotaj sinhrone maine napaja
pomo#u generatora jednosmerne struje,

staticke sisteme, gde je izvor jednosmerne struje statiki pretvara energetske
elektronike.

Danas su dominantni statiki pobudni sistemi.



Oblik polja (mps) rotora

Kada sinhrona maina treba da radi kao generator posebno je vano da oblik ems bude
harmonian. Buduci da je ems posledica promene fluksa, i polje rotora treba da bude to
priblinije harmonino. Ako oblik polja nije potpuno harmonian onda je potrebno uiniti uticaj
viih harmonikih komponenata to manjim.

Kod valjkastog (cilindrinog) rotora polje ima priblino oblik trapeza. Navojni delovi u
lebovima imaju pravougaoni oblik mps. Sabiranjem pojedinih pravougaonih mps dobijamo
stepenastu liniju, koju zamenjujemo pravom koja ini krakove trapeza. Neoljebljen deo ima
izgled jednog velikog zupca, i on formira gornju osnovu trapeza.



















Slika 6: Polje valjkastog rotora



18
Kod rotora sa istaknutim polovima polje bi imalo oblik pravougaonika kada bi polovi
bili takvi da je duina medugvo(a pod polovima stalna. Medutim, da bi polje, a prema tome i
ems bila to blia sinusoidnom obliku, medugvode pod polnim nastavcima nije stalno, vec
izgleda kao na slici 7. Odnos duine polnog nastavka i polnog koraka iznosi oko 0,75.


















Slika 7: Polje rotora sa istaknutim polovima




Sprezanje namotaja trofaznih generatora

Trofazni generatori se, u principu, spreu trougao ili zvezdu. Tako(e je mogu#a i
kombinacija ova dva nacina. Danas se uglavnom primenjuje sprega u zvezdu, koja ima izvesne
prednosti. Kod sprega u zvezdu u linijskom naponu ponitavaju se vii harmonici treceg reda
koji bi inae najvie uticali u deformisanju sinusnog oblika ems. Takode se ponitavaju i sve
harmonike komponente vieg reda deljive sa tri. Prednosti su sadrane u izbegavanju lokalnih
struja koje su prisutne u namotaju generatrora u sprezi trougao, postoji neutralna tacka to vodi
na jednostavniju zatitu, a pri istoj konstrukciji faznih namotaja omogu#en je vii linijski napon.

Karakteristike sinhronih maina

Najznaajnije karakteristike sinhronih maina su karakteristika praznog hoda
(karakteristika magnecenja) i karakteristika kratkog spoja. Iz ove dve karakteristike mogu se
dobiti znaajne informacije o ponaanju sinhrone maine.

Karakteristika praznog hoda

Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeninog napona indukta na
prikljucima neopterecenog generatora E
0
, od jednosmerne pobudne struje, J
p
, pri
konstantnoj brzini i naznaenoj uestanosti tj.

E
0
= f (J
p
) pri I =0 , n = const. i f
n
.
-
min

-
max

.
* , x
B
b
19
Glavni deo pobudne struje, AB pripada mps medugvo(a, a deo BC mps magnetskog
kola.Znaajan podatak karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje, J
0
, pri kojoj se
ima linijska ems po vrednosti jednaka naznaenom naponu E
0
=U
n
.

















Slika 8: Karakteristika praznog hoda sinhronog generatora


Karakteristika ustaljenog kratkog spoja

Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenine struje
na kratkospojenim prikljucima statora, I
k
, od jednosmerne pobudne struje, J
p
, pri kratkom
spoju i kada je brzina obrtanja naznaena, tj.

I
k
= f ( J
p
) pri U = 0 i n = n
n
.

Obino se ogled vri pri tropolnom kratkom spoju.

Merenje se vri do vrednosti struje kratkog spoja koja je neto ve#a od naznaene struje
generatora. Na osnovu rezultata, nacrta se karakteristika kratkog spoja (slika 9), koja je prava
linija.













Slika 9: Karakteristika kratkog spoja sinhronog generatora
20
Znaajan podatak karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog spoja, J
k
,
pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka naznaenoj struji I
k
= I
n
.

Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz poetka koordinatnog sistema ve# moe biti
pomerena malo navie usled remanentnog magnetizma.


Fazorski dijagram sinhrone maine sa cilindrinim (turbo) rotorom

Ovakav tip rotora, kao to je ve# reeno, iz mehanikih razloga se primenjuje kod sinhronih
generatora gonjnih parnim turbinama na velikim brzinama. Kod ovog tipa rotora, reaktanse u
d-d osi i u q-q osi su priblino jednake.
Slika 10: prikazuje ekvivalentno kolo sinhronog turbo-generatora, uz slede#e oznake:
E
0
- ems praznog hoda
E ems u optere#enom stanju
U napon na prikljucima
I struja indukta
X
a
reaktansa indukta
X
/
reaktansa rasipanja
X
d
sinhrona reaktansa, X
d
= X
a
+X
/

R
s
otpor namotaja statora
Jednaina naponske ravnotee za sinhroni generator sa cilindrinim rotorom je:

I jX I R I jX I jX I R U I jX E E d s a s a o + + + + +

gde je

I jX I R U E s + +

















Slika 10: Ekvivalentna ema sinhronog generatora



21

Jednaina naponske ravnotee za sinhroni motor sa cilindrinim rotorom je:

I jX I R E U d s + + 0

U nekim elektranama postoji mogu#nost da se jedan turbo generator, pomo#u posebne spojnice,
rastavi od turbine i radi kao nepobu(eni motor (tzv. Fazni kompezator).

Ako zanemarimo radni pad napona, pojednostavljeni fazorski dijagrami za sinhroni generator i
sinhroni kompezator su:

Slika 10-1 a) fazorski dijagram za turbo SG b) fazorski dijagram za turbo SM


Rad sinhronih generatora na sopstvenu i optu mreu


Sinhroni generator moe da radi u razliitim pogonskim prilikama, pri emu su krajnja
stanja rad na sopstvenu i optu mreu.

Pri radu na sopstvenu mreu obino je re o relativno malom sinhronom generatoru koji
napaja malu mreu koja nema mogu#nost prikljuka na ve#u mreu. Budu#i da sinhroni
generator predstavlja jedini izvor, napon mree zavisi od pobude tog generatora, a uestanost od
brzine obrtanja njegove pogonske maine. U maini deluje samo jedna nezavisna
magnetopobudna sila koja pripada pobudnom namotaju. Pobuda, magnetski fluks u
medugvodu i napon na prikljucima maine su medusobno zavisne veliine.

Mnogo ce#i slucaj pogonskog stanja je rad sinhronog generatora na optu (vrstu) mreu.
Paralelnim radom generatora u pojedinim elektranama i paralelnim povezivanjem pojedinih
elektrana i elektroenergetskih sistema, dobijaju se mree ve#ih snaga, na koje manje mogu da
utiu pojedini generatori ili elektrane. to je snaga mree ve#a, njen napon moemo smatrati
stalnijim (cvr#im) u pogledu veliine, faznog pomeraja i uestanosti. Kod prikljuivanja
generatora na optu mreu, mora se provesti poseban postupak, kojeg nazivamo
sinhronizacijom.
22
L1
L2
L3
N
stator
(indukt)
U osnovi ovog postupka radi se o svo(enju struje izjednaenja, koja se javlja prilikom
prikljuenja generatora na mreu, na najmanju mogu#u meru, to se postie slede#im
aktivnostima:
kod prvog putanja u pogon viefaznih generatora (gotovo uvek trofaznih) proverava se
redosled faza;

pogonskom mainom generator treba priblino dovesti do sinhrone brzine obrtanja koja
je odredena frekvencijom mree i brojem pari polova generatora, dakle potrebno je
izjednaiti uestanost generatora i mree;

generator treba pobuditi tako da napon generatora bude priblino jednak naponu mree;

potrebno je posti#i istofaznost istoimenih faza, ili bolje receno, istofaznost napona na
kontaktima sklopke;

generator treba ukljuiti na mreu u trenutku kada je fazni pomeraj izme(u istoimenih
napona maine i mree sveden na najmanju mogu#u meru.

Stalan (vrst) napon mree na koji je generator prikljuen odreduje magnetski fluks u
me(ugvodu, koji se pod raznim optere#enjima menja samo u vrlo uskim granicama (samo
zbog otpora i rasipanja namotaja indukta), nezavisno od promene pobudne struje. Drugim
reima, u maini deluju dve me(usobno nezavisne magnetopobudne sile (uz zanamarenje otpora
i rasipanja namotaja indukta): ukupna (rezultiraju#a) magnetopobudna sila u medugvo(u i
magnetopobudna sila pobude. Ukupna magnetopobudna sila mora da stvori u medugvo(u
takav magnetski fluks da se u namotajima indukta indukuje napon koji je u ravnotei sa
naponom na prikljucima maine. Magnetopobudna sila pobude moe se nezavisno menjati po
vrednosti i poloaju u odnosu na ukupnu magnetopobudnu silu u medugvo(u.



















Slika 11: a) Sinhonizacione sijalice b) Sinhronoskop


23
Za generatore manjih snaga sinhronizacija se moe vriti runo, pomo#u npr.
sinhronizacionih sijalica, dok se kod skupih generatora ve#ih snaga vri poluautomatski ili
automatski pomo#u odgovaraju#ih ure(aja.
Kod sinhronizacije pomo#u sinhronizacionih sijalica redosled faza se ispituje pre spajanja
provodnika na prekida.
U toku postupka istovremeno se deluje na brzinu turbine i na struju pobude generatora.
Kada su uestanosti mree i generatora vrlo bliske, sijalice se vrlo sporo pale i gase. Prekida se
brzo ukljuuje kada su sijalice ugaene (tamni spoj).

Postoji i poseban uredaj za sinhronizaciju, sinhronoskop. On se sastoji od dvostrukog
voltmetra i frekvencmetra (jedan za mreu, a drugi za generator), te indikatorom, bre-sporije
(koji radi na principu asinhronog motora) za regulisanje uestanosti generatora kojeg treba
sinhronizovati.



Veliki hidro i turbo sinhroni generatori


Hidro i turbo sinhroni generatori velikih snaga predstavljaju, uz transformatore velikih
snaga, najve#e elektrine ure(aje. Jedno od bitnih ogranicenja vezano za granine snage ovih
ure(aja jeste i mogu#nost transporta (npr. "elezniki profil"). Prema potrebi stator generatora
se transportuje u segmentima.

Hidrogeneratori velikih snaga se obino postavljaju vertikalno, a hla(enje je
kombinovano voda-vazduh.

Zbog velike brzine obrtanja i sledstveno velikih mehanikih naprezanja, ogranien je
prenik rotora turbogeneratora. Maksimalna duina maine odre(ena je elastinim svojstvima
rotora- kritinim brzinama obrtanja i problemima u vezi sa mirnim hodom rotora. Kod jedinica
najvecih snaga, provodnici se direktno hlade bilo gasom (vodonikom) ili tecno#u (vodom). U
svrhu provere izdrljivosti rotora na poviene brzine, koje se mogu pojaviti u radu, sprovodi se
ogled s povienom brzinom obrtanja, tzv. Ogled vitlanja. Pre ogleda vitlanja potrebno je statiki
i dinamiki izbalansirati rotor.

Da bi se pove#avo naznaceni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno
prikljuio na mreu, bez upotrebe blok-transformatora, umesto klasino izolovanih namotaja
neki proizvo(ai upotrebljavaju odgovaraju#e kablove.

U svetu vec due vreme postoji tendencija gradnje elektricnih maina sa relativno
niskim elektrinim i mehanikim gubicima, to u osnovi ima za posledicu pove#anje gabarita i
sledstveno tome, cene.








24
Kori#ena literatura


Elektrane i razvodna postrojenja Dr Dragoslav Peri#


Elektrine maine 1 Dr Milan Milankovi#


Elementi EES-a Dr Milenko B. 0uri#