Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin




















SEMINARSKI RAD
Iz predmeta Pouzdanost maina















Predmetni nastavnik: Student:
Prof Ljiljana Radovanovi Mirjana Ardeljan
5/10-03






Zrenjanin, 2013/2014
2

Sadraj

Trokovi odravanja brodskih sistema................................................................................. 4
Sistemi na brodu sa stanovita Terotehnologije................................................................... 5
Raspoloivost brodskih sistema........................................................................................... 5
Sposobnost odravanja brodskih sistema............................................................................. 7
Faktori koji uticu na odravanje brodskih sistema............................................................... 7
Definicija sposobnosti odravanja....................................................................................... 8
Terotehnologija i automatizacija.......................................................................................... 9
Pristupi odravanju.............................................................................................................. 9
Planiranje zahvata odravanja.............................................................................................. 10
Organizacija slube odravanja............................................................................................ 12
Aktivnosti slube odravanja............................................................................................... 12
Zakljuak.............................................................................................................................. 15
Literatura.............................................................................................................................. 16












3



Uvod


Poetak brzog razvoja pouzdanosti kao naune discipline vezuje se za 30-te godine ovog
veka, kada je poeo i nagli razvoj vazduhoplovne industrije.

Problem pouzdanosti postao je zanimljiv prvo u tehnici. Vrlo brzo je uoeno da sa
poveanjem sloenosti tehnikog sistema njegova pouzdanost brzo pada.To je dovelo do toga
da se smatralo da e pouzdanost predstavljati granicu veliine i sloenosti tehnikog sistema.
Naime, postojao je strah da e pouzdanost velikog i sloenog sistema biti tako mala da ga
uopte nee imati smisla graditi.

John von Neuman i drugi naunici, istih 30tih godina 20tog vijeka, su dokazali da pouzdanost
ne predstavlja granicu veliine i sloenosti sistema, odnosno da je mogue izgraditi sistem
bilo koje veliine i sloenosti i bilo koje pouzdanosti.

Prouavanje fenomena pouzdanosti dovelo je do stvaranja posebnog naunog pravca tzv
TEORIJE POUZDANOSTI iji je jedan od tvoraca J.von NEUMAN.

Postoji vie definicija pouzdanosti:

Najjednostavnije reeno pouzdanost (eng. RELIABILITY) je sposobnost objekta
(komponente, ureaja, sistema) da uspeno obavlja zadatu funkciju, pod odreenim uslovima,
u datom vremenskom intervalu.

Prema amerikom MIL standard pod pouzdanou se podrazumijeva verovtnoa da e neki
predmet svoju namensku funkciju obavljati u datom vremenskom intervalu, pod zadatim
uslovima.

Nemaki standard DIN definie pouzdanost kao sposobnost nekogp roizvoda ili robe da
zadovolji, u toku primene, uslovljene zahteve koji se postavljaju u pogledu ponaanja ili
odravanja njihovih osobina za dui vremenski period.

Prema ruskom standardu (GOST) pouzdanost se definie kao svojstvo objekta da ispunjava
zadate funkcije i odrava vrednost eksploatacionih parametara tokom vremena u zadatim
granicama, koje su odreene zadatim reimima i uslovima korienja, tehnikog
opsluivanja, remonta, skladitenja i transporta.

4

Trokovi odravanja brodskog sistema

Ukupni trokovi odravanja dele se na direktne i indirektne trokove:

Direktni trokovi obuhvataju troak ljudskog rada i materijala (rezervni delovi, materijali za
ienje, bruenje ).

Indirektne trokove ine trokovi zastoja nastalih usled odravanja. To je dnevna cena
zaustavljenog broda.

Troskovi trgovakog broda:

FIKSNI TROKOVI:
Lini dohoci i ostali trokovi posade -Wages, Victualling, Travelling -( prehrana, putni
trokovi...) na njih utie broj osoblja.
Trokovi potronih materijala -Stores -(inventarski predmeti, boje, hemikalije, plinovi,
maziva) nisu striktno fiksni i zavise da li brod plovi ili ne, da li plovi u tropskim ili
severnim predelima premazi za spreavanje obrastanja trupa.
Trokovi odravanja- Maintenance -(popravke, dokovanja, rezervni delovi) nisu striktno
fiksni i zavise da li brod plovi ili ne. Ukljuuje trokove ljudskog rada, troak delova i zastoja
broda ukoliko do njega doe.
Trokovi osiguranja rizika Insurance - (trup, stroj, osiguranje od odgovornosti posade,
ratni rizik). to je brod vredniji, vea je premija osiguranja. Eventualne havarije utiu.
Opti i zajedniki poslovi - General expences & Management (trokovi zastave, PTT
trokovi, lini dohoci i trokovi kopnenih slubi). Treba odrediti optimalni broj kopnenog
osoblja.
Iznenadni trokovi Extraordinaries (odbitne franize u sluaju oteenja) nisu striktno
fiksni i zavise da li brod plovi ili ne.
Amortizacija Capital Recovery postupno smanjivanje vrednosti brodova.


Slika 1 - Dijagram trokova


5

Sistemi na brodu sa stanovita Terotehnologije


Izraz terotehnologija je nauka o nainu i tehnologiji odravanja ureaja-sistema. Nastala je
zbog potrebe optimizacije '70-ih godina 20. veka od strane britanskog autora dr.Josta. Izraz
terotehnologija je grkog porekla, "terein", to znai brinuti se, uvati ili nadzirati i
tehnologija, to nam ukazuje da se radi o delatnosti "tehnologije odravanja" sistema i
njegovih komponenti.

O odravanju se mora voditi rauna od samog postupka projektovanja (mogunost proste
montae, demontae, mogunost fleksibilne popravke, razrada metoda odravanja...). Treba
pustiti ureaj u rad, izvesti eksperiment optereenja, pregledati komponente nakon
eksperimenta itd.... Treba razraditi periodini plan odravanja, liste rezervnih delove, upustva
sa opisom metoda traenja kvara itd.

Sistemi na brodu sa stanovita terotehnologije su:

sistem trupa (plovno statiki nosa svih brodskih ureaja, ovaj sistem je podloan
dotrajalosti).
sistem energetike (proizvodnja i raspodela elektrine energije).
sistem poriva (porivni sistem sa svim ureajima koji ga opsluuju, goriva, maziva,
hlaenje).
sistem ivotnih uslova (ureaji koji omoguavaju ivot i preivljavanje na moru, uvanje i
pripremanje namirnica, sanitarni ureaji, klimatizacija, protivpoarna zatita ..).
sistem upravljanja (ureaji za kormilarenje, komandu, orjentaciju, komunikaciju).
sistem tereta (ureaji za uvanje i manipulisanje teretom, provetravanje, hlaenje,
ovlaivanje skladita ..)

Napomena: odravanje ne sme izazvati zastoj broda kao celine. Odravanje glavnog sistema
i radara se obavlja u luci, dok se odravanje sistema tereta, po mogunosti, moeo bavljati na
moru.



Raspoloivost brodskih sistema


Ako imamo neki tehniki sistem potrebno je odvojiti vreme za zahvate odravanja Tm za
svakih t sati rada sistema:

Tp vreme za planiranje zahvata odravanja.

Tk vreme predvieno za zahvate na otklanjanju kvarova.


6

Faktor iskoritenja sistema se definie kao:

Proseno vreme odravanja sistema:

Tm'- prosjeno vrijeme za zahvate odravanja za m sati rada sistema.

Tm - vrijeme potrebno za zahvate odravanja tokom jedne godine.

m prosjeno vrijeme izmeu kvarova.

t vrijeme rada sistema tokom jedne godine (8760 Tm).


Intervalska raspoloivost se definise kao:

Ako oznaimo sa B neraspoloivost sistema tada mora biti zadovoljeno:



Pa se intervalska neraspoloivost moe napisati kao:

Operativnost
Za brod je zgodnije uvesti veliinu operativnosti (operability), U.

Tz- ukupno vreme zastoja broda tokom godinu dana iskoritavanja.

Ako se eli postii da ne dolazi do zastoja, operativnost broda mora teiti 1, odnosno Tz mora
teiti nuli.



7

Sposobnost odravanja brodskih sistema


Sposobnost odravanja (maintainability) verovatnoa da e neki sistem na kojem se
obavlja zahvat odravanja biti za odreeno vreme ponovno doveden u radno stanje.

Indeks zahvata () - je ukupni broj zahvata odravanja podeljen sa ukupnim trajanjem
zahvata u satima i iskazuje se u broju zahvata na sat.








Proseno vreme zahvata () - je reciprona vrednost indeksa zahvata i iskazuje se u broju
tekuih sati po zahvatu.

Sposobnost odravanja upravo je proporcionalna , tj to je due proseno vreme zahvata to
je vea verovatnos da e sistem biti popravljen.



Faktori koji utiu na sposobnost odravanja


Na sposobnost odravanja utiu:


1. Faktori koji proizlaze iz svojstva projekta:
- Pristupanost, direktan pristup pokvarenoj komponenti bez potrebe da se rasklapaju susedne
komponente.
- Preglednost i vidljivost.
- Zamenljivost, proizvoa mora proizvoditi zamenljive rezervne delove.
- Meuzamenljivost, ako u sistemu ima vie komponenti koji obavljaju istu funkciju, moraju
biti identine tako da se svaka moe ugraditi na svako mesto.


2. Faktori povezani sa opsluivanjem:
- Sposobnost odnosno strunost.
- Uvebanost.
- Korienje uviek iste posade.


3. Metoda odravanja,da li popravljati ili zameniti ureaj? (dobro za male ureaje, ali
potrebno je tano predvideti uestalost kvarova radi snadbevanja rezervnim delovima).

8

Definicija sposobnosti odravanja


Kod nekih sistema trajanje zahvata moe biti ogranieno (ratna mornarica, vazduhoplovstvo)
pa govorimo o (tau) -vremensko ogranienje zahvata (maksimalno dozvoljeno vreme u
kojemu se zahvat mora obaviti).

Definie se Sposobnost odravanja:

(

) (

)

S izraava verovatnou da e zahvat biti obavljen na vreme. Ako neki sistem ima indeks
kvarova , onda u vremenu t je oekivan broj kvarova t . Kod zadatog vremenskog
ogranienja zahvata ,broj kvarova za koje je opravdano oekivati da e za isto to vreme biti
otklonjeni iznosio bi:

)

Primer izraunavanja sposobnost odravanja:

Ucestalost zbivanja Trajanje svakog zahvata Ukupno vreme po zahvatu
2 1 2
4 2 8
7 3 21
13 4 52
16 5 80
16 6 96
24 7 168
10 8 80
6 9 54
4 10 40
3 11 33
1 12 12

106 78 646

Prosecno vreme 646/106 6.09434
Index zahvata 1/prosecno vreme 0.164087

) (

) (

) (

)

9

Vidljivo je da se S menja sa 15 na 80 %, zavisno o vremenu . Uz dovoljno vremena svaki e
se sistemdovesti u ispravno stanje (ovateorija nije interesantna za brod).


Terotehnologija i automatizacija


Svrha terotehnologije je minimizacija indirektnih i direktnih trokova odravanja.
Maine gree manje nego ovek i njihovo uvoenje smanjuje trokove odravanja.
Sposobnost odravanja je na automatizovanom brodu mnogo vea:

nema permanentnog nadzora (straarenja), mogunost slanja alarma na daljinu,

vie vremena za odravanje,

potrebno manje posade.

Naini odravanja broda

Odravanje broda oslanjajui se na kopnene radionice uz minimalnu posadu. Za
vreme dokovanja broda obavljaju se sve popravke (danas je dokovanje svake 2,5
godine to je retko). Ako nema posade za odravanje nema ni zahvata odravanja,
govorimo o pouzdanosti bez zahvata odravanja, a ona je manja od pouzdanosti uz
zahvate odravanja.

Odravanje broda vlastitim snagama uz maksimalnu posadu, prekobrojna i besposlena
posada izaziva poveane trokove, smanjenu produktivnost i konkurentnost na tritu.

Odravanje broda vlastitim snagama uz optimalnu posadu. Ovo je najbolji nain, ali je
potrebno pre toga izvriti proraun fonda radnih sati.


Pristupi odravanju

Pristup odravanju sa stanovita pouzdanosti je u potpunosti spreiti kvarove i njihove
posledice, bez obzira na visinu trokova.

Pristup sa stajalita terotehnologije je minimizovati trokove odravanja, tolerisati odreene
kvarove, ali samo ako ne ugroavaju funkcionisanje sistema i samo u odredjenom
vremenskom intervalu, tj vriti optimizaciju trokova odavanja.

Odravanje prema vremenu popravke u odnosu na napredovanje kvara:

Korektivno odravanje,

Preventivno odravanje:

preventivno plansko odravanje,
preventivno odravanje prema stanju.
10

Korektivno odravanje je takav oblik odravanja koji se obavlja prema naelu kvar-
popravka. Najee je hitnog karaktera i otklanja samo kvar koji spreava nastavak
proizvodnje. Drugi kvarovi koji prate osnovni kvar, a koji ne utiu na nastavak proizvodnje
otklonie se kasnije - za vreme mirovanja sistema.

Preventivno odravanje - spreava se kvar pravovremenom zamjenom komponenti, svaka
se komponenta sistema menja neposredno pre nego dostigne korisni vek trajanja komponente
TW (od zavretka perioda uhodavanja do zakazivanja prve komponente zbog dotrajalosti u
populaciji istorodnih - TW je otprilike 60% od M), tj. pre nego nastupi period dotrajalosti.
Uestanost zahvata odravanja je velika.

Preventivno plansko odravanje je takav oblik odravanja kojim se spreava nastanak
kvara. Ovim se odravanjem unapred planiraju popravci sistema, ureaja i postrojenja prema
veku trajanja pojedinih delova. Svi delovi sistema kojima istie radni vek zamjenjuju se
novim bez obzira to nesu pokvareni. Na ovaj nain spreavaju se iznenadni kvarovi i
iznenadni prekidip roizvodnje.

Preventivno odravanje prema stanju oblik je preventivnog odravanja kojim se
neprekidno nadziru pojedini parametri stanja sistema poput buke, temperature, vibracija,
pritiska, viskoznosti i sl, a intervenie se samo kad neki od navedenih parametara poprimi
alarmantnu vrednost. Odravanje prema stanju ne iskljuuje potrebu preventivnog planskog
odravanja nego ga samo dopunjuje.


Planiranje zahvata odravanja

Planiranje zahvata odravanja broda i njegovih sistema bitan je uslov za njegovu
eksplotaciju. Da bi se mogla planirati aktivnost u vezi sa zahvatima odravanja, treba prvo
napraviti detaljni i taan popis i opis svih brodskih ureaja i mehanizam akoji zahtevaju
odravanje. Svaka se novogradnja danas s takvim popisom i opisom ve isporuuje.

Kad je jednom ve izraen verodostojan popis i opis brodskih ureaja, onda njegovu
verodostojnost treba odravati tokom celog veka eksplotacije broda. To znai da treba
zabeleiti svaku promenu koja se u pogledu karakteristika brodskih ureaja dogodi tokom
eksplotacije broda (ureaj zamenjen novim istog tipa i proizvoaa, drugim tipom i sl.).

Planiranje zahvata odravanja zapoinje konsultacijom knjige upustava proizvoaa za svaki
pojedini ureaj, da bi se utvrdio proseni interval planiranog zahvata mp.

Ako je ureaj sa rezervom, treba proceniti njegov indeks kvarova '' i izraunati proseno
vreme izmeu kvarova 'mT' za preporueni interval 'mp'.
Ako je 'mT' realno i prihvatljivo, onda je 'mp' iz upustava proizvoaa podatak na koji se pri
planiranju ne sme zaboraviti. Ako 'mT' odstupa od realnog ili prihvatljivog, onda se mora od
proizvoaa preporueno 'mP' skratiti ili produiti.

Sledei korak je utvrditi uslove eksplotacije broda - oceniti godinje vreme broda u plovidbi i
u mirovanju. Trebalo bi jo utvrditi i zone plovidbe, boravak u lukama i na sidritima i sl.
Kad su ustanovljeni uslovi eksplotacije broda, planer e izraunati planirani indeks zahvata
'p' i poeti oblikovati prvu verziju plana odravanja.

11

Za ureaje za koje su pogonski sati u godini krajnje neizvesni, a zasigurno ne premauju 'mp',
ali i za sve ureaje koji su jednako podloni kvarovima radili ili ne radili, ili ak vie ako nisu
u pogonu, 'p' se nee odreivati prema pogonskim satima, ve prema kalendarskom roku.
Ima ureaja gde se zahvat odravanja odvija postupno po delovima. To se naroito odnosi na
pogonski motor

Kad je utvreno 'p' za svaki ureaj koji treba odravati, mora se za svaki zahvat odrediti
proseni rad planiranog zahvata 'p', bilo iz upustava proizvoaa ureaja ili iz vlastitog
iskustva, kako bi se na osnovi jednaine moi odravanja izvrila optimizacija posade.

Treba naglasiti da proseni rad planiranog zahvata 'p' za pojedini ureaj ne mora biti jednak
za celi ivotni vek eksplotacije broda. Mogu se alternativno planirati zahvati veeg ili manjeg
opsega, ako to terotehnoloki proces omoguava ili zahteva, a i sa starenjem ureaja za
oekivati je da e se 'p' poveati.

Kod petogodinjeg plana zahvata odravanja izrauje se obino plan za prve dve godine, od
kojih je samo plan za prvu vaei, a plan za sledeu eka korekcije iz prethodne godine
iskoritavanja. Proces izrade plana zahvata i odravanja za prvu godinu iskoritavanja broda
tekao bi: ono to je prethodno bilo rasporeeno po ureajima, sad se rasporeuje po
mesecima u godini.

Najjednostavnije je premetati zahvate koji se planiraju prema kalendarskom roku. Oni se
obavljaju jednom u godini ili jednom u pola godine i sl, to znai da su u pogledu trenutka
zahvata vrlo elastini. Ako se to pokae nedovoljnim, onda treba pristupiti pomeranju zahvata
utvrenih na osnovu sati rada ureaja.

Tek kad je tako izbalansiran, godinji plan zahvata odravanja moe postati operativan.
Takav se onda naziva Okvirnim planom (Master Plan). Okvirni plan odravanja zapravo
je, dakle, godinji raspored zahvata odravanja kojim se planski i organizacijski regulie
terotehnoloki proces na brodu.

Nakon toga se razrauje meseni plan zahvata. Meseni opseg zahvata rasporeuje se na
nedeljne i dnevne zahvate, pri emu se tei dnevnom ujednaavanju optereenja brodskog
osoblja. Posebno se to odnosi na zahvate koji se moraju obaviti u luci, kad je uvek u pitanju i
granini kriterijum upotrebljivosti. Zbog toga je za zahvate u lukama razumno planirati
produeno radno vreme i/ili rad u smenama. Usklaivanje opsega zahvata odravanja i
dnevnog fonda raspoloivih radnih sati brodskog osoblja zahteva solidno terotehnoloko
znanje i organizacijsko iskustvo i vetinu.

Postoji vie komplementarnih programa kojima se realizacija terotehnolokog procesa na
brodu olakava i unapreuje. Tako svaki pojedini zahvat na ureaju moe biti detaljno
opisan, sa emom ureaja, sa redosledom rasklapanja i ponovnog sklapanja, s popisom
potrebnog alata i zatitnih sredstava, s naznaenim optimalnim brojem izvrilaca i prosenim
potrebnim radom na zahvatu, s popisom i koliinama sredstava nunim za ienje i
podmazivanje te sa pretpostavljenim rezervnim delovima potrebnima za uspeno finiiranje
zahvata.

Sve je to upisano u posebnom kartonu, obino plastificiranom, koji rukovodilac zajedno sa
svojim timom prouava pre poetka zahvata. To je Karton upustava za zahvat (Job
Information Card ili Job Sheet).
12

Organizacija slube odravanja

Sluba odravanja moe biti organizovana kao:
1. centralno odravanje,
2. pojedinano odravanje,
3. kombinovano odravanje,
4. odravanje povjereno spoljnim saradnicima(kooperantima).

Centralno odravanje je organizacijski oblik slube odravanja kod kojega postoji samo
jedna radna jedinica slube odravanja.
Vreme reavanja kvarova vrlo brzo i kvalitetno. Radna sredstva za otklanjanje kvarova su
dobro iskoritena i dobro je upravljanje zalihama rezervnih delova.
Zbog loe povezanosti s proizvodnim odeljenjima i slabog praenja sredstava za rad centralno
odravanje slabo reaguje na iznenadne kvarove to uzrokuje nepotrebne zastoje u
proizvodnji.

Pojedinano odravanje je organizacijski oblik slube odravanja kod kojeg svako
proizvodno odeljenje ima svoju jedinicu odravanja.
Praenje stanja sredstava za rad je odlino, kao i reagovanje na iznenadne kvarove, ali ovakve
jedinice odravanja zbog nedostatka dovoljnog broja strunjaka nisu u stanju reiti sve
kvarove, pa je potrebno angaovati spoljne strunjake -poskupljuje odravanje i ukupnu
proizvodnju.

Kombinovano odravanje objedinjuje prednosti centralnog i pojedinanog odravanja.
Proizvodna odeljenja imaju svoje radionice odravanja s minimalnim brojem zaposlenih koji
vrlo brzo reaguju na iznenadne kvarove i koji dobro poznaju stanje sistema, njihovih
sklopova i delova. U sluaju nastanka kvarova koji oni nisu u stanju reiti ili kad se radi o
velikom opsegu poslova odravanja pozivaju se strunjaci iz centralnog odravanja.

Kooperativno odravanje je oblik slube odravanja u kojemu se odravanje radnih
sredstava poverava specijalizovanim radnim organizacijama i to u potpunosti ili delimino.
Ovakvoj organizaciji odravanja pristupa se uvek kad:
u radnoj organizaciji nema potrebnih kadrova,
kad je RO premala za organizovanje slube odravanja,
kad je nia cena spoljanih saradnika,
kad se na ovaj nain postie vea efikasnost odravanja i sl.


Aktivnosti slube odravanja

Radovi koji se obavljaju nad radnim sredstvima radi njihovog odravanja u proizvodnom
stanju jesu:
1. Popravljanje iznenadnih kvarova.
2. Preventivni pregledi, ienje i podmazivanje.
3. Pronalaenje i otklanjanje slabih taaka.
4. Kontrolni pregledi.
5. Planske popravke (male, srednje i velike).


13

Svi radovi osim popravki iznenadnih kvarova obavljaju se prema godinjim i viegodinjim
planovima odravanja.


Planiranje odravanja strojeva i postrojenja

Za izradu godinjeg plana odravanja neophodno je imati:
1. Opise korienja svih strojeva.
2. Podatke o funkcionisanju i upravljanju.
3. Upustva za podeavanje i odravanje.
4. Upustva za podmazivanje.
5. Ispitne karte strojeva.
6. Strojne karte sa upisanim podacima o obavljenim popravkama.
7. Podatke o nainu transporta.
8. Podatke o nainu izdvajanja stroja iz proizvodnje (konzerviranje).
9. Podatke o rezervnim djelovima.
10. Podatke o priboru.
11. Druge podatke koji su bitni za funkcionisanje i popravljanje strojeva.
12. Norme za obavljanje pojedinih poslova u odravanju.


Preventivni pregledi


Preventivni pregledi:
slue za utvrivanje stanja pojedinih delova sistema.
obavljaju se prema godinjem planu odravanja.
svi obavljeni poslovi upisuju se u plan i evidenciju ciklusa odravanja.

Ovim se pregledima vizualno ili mjerenjem pojedinih parametara (pritisak, temperatura...) ili
geometrijskih veliina, donosi zakljuak o stanju sistema ili njegovih pojedinih delova. Na
temelju ovih zakljuaka mogu se predvideti i otkloniti kvarovi pre nego to nastanu.

Za vreme preventivnog pregleda podeavaju se vazdunosti izmeu kliznih delova, spojke,
konice i sigurnosne naprave, sistem se isti i podmazuje, kontrolie se i doliva ulje,
otklanjaju se manji kvarovi.


Traenje i otklanjanje slabih mesta

odnosi se uglavnom na nove sisteme,
vezana su uz loa konstrukcijska reenja ili uz pogrean izbor materijala ili pak ne
odgovaraju okolini ili uslovima proizvodnje,
otklanjanjem slabih mesta na sistemu spreava se ponavljanje uviek jednih te istih
kvarova.




14

Kontrolni pregledi

slue za utvrivanje tehnike ispravnosti radnih sredstava,
obavljaju ih struni organi vlasti (inspektori) ili specijalizovane firme prema
zakonskim propisima,
kontrolnim pregledima podleu: transportna sredstva, plinske instalacije, vatrogasni
aparati, elektrini uredjaji itd.

Male popravke

izvode se u sklopu preventivnog odravanja, prema godinjem planu odravanja,
otklanjaju se kvarovi pojedinih sklopova koji su izloeni jaem troenju i obavljaju se
svi poslovi preventivnog pregleda,
svi obavljeni poslovi upisuju se u plan i evidenciju ciklusa odravanja.


Srednje popravke

spadaju u preventivna odravanja.
obuhvataju sve poslove ienja, podmazivanja, preventivnog pregleda, malih
popravki i sve druge poslove predviene godinjim planom odravanja

Za vrijeme srednjih popravki sistem se ne rastavlja ceo nego samo njegovi pojedini sklopovi,
a svi obavljeni poslovi upisuju se u evidenciju popravki.

Velike popravke

nazivaju se jo i generalni remont ili generalka.
nakon generalnog remonta sistem se smatra potpuno novim, a u mnogo emu je i bolji
od novog.
isplativost velikog popravki je pod znakom pitanja s obzirom na mogunosti sistema,
napredak tehnologije i cenu novih sistema - pre remonta uviek treba napraviti
kalkulaciju trokova.

Remont ukljuuje:

rastavljanje sistema na sastavne delove,
ienje i pranje svih delova,
utvrivanje stepena oteenja pojedinih delova,
popravku delova,
zamenu dotrajalih delova,
popravljanje kuita sistema,
sastavljanje i ispitivanje sklopova,
sastavljanje i ispitivanje sistema,
opremanje sistema potrebnim tablicama i
predaju sistema proizvodnji.