Prof.

dr Zorica Kuburi
Filozofski fakultet u Novom Sadu


MLADI I RELIGIJA

Rezime

U ovom tekstu razmiljamo o religiji i mladima s posebnim osvrtom na pitanja koja se
odnose na promenu religioznosti mladih u Srbiji, na to kako se manifestuje religioznost kod mladih.
Posebna panja je posveena pitanju stavova prema drugim religijama, mogunosti tolerancije i
strahovima koji su prisutni od uticaja drugih. Pitamo se ta bi predstavljalo prevenciju zloupotrebe
verskih uenja u cilju manipulacije omladinom? Da li su dravne institucije i lokalna samouprava,
nevladin sektor, mediji, kao i same verske zajednice spremni da sarauju, razmenjuju informacije i
zajedniki rade na prevenciji zloupotreba? Pitanje koje ostaje otvoreno za diskusiju i nova
istraivanja jeste pitanje uloge medija u stvaranju klime verske (ne)tolerancije i (ne)trpeljivosti.
Istraivanje na populaciji uenika srednjih kola koje je uraeno u aprilu 2001. godine imalo
je za cilj da utvrdi tip religioznosti koji dominira u populaciji adolescenata, njihov odnos prema
drugima i povezanost izmeu razliitih varijabli religioznosti s varijablama sistema vrednosti.
Uzorak za ovo istraivanje obuhvatio je gradove: Novi Sad, Subotica, Sremska Mitrovica,
Zemun, Beograd i Kruevac. Ispitani su uenici od prvog do etvrtog razreda gimnazija i srednjih
strunih kola.
Instrument koji je korien u ovom istraivanju bio je upitnik, a najvei broj pitanja u upitniku
bila su zatvorenog tipa, dok su neka pitanja bila otvorenog tipa i odgovore na njih formulisali su
sami ispitanici. Jedna grupa pitanja odnosila se na sociodemografska i druga opta obeleja
ispitanika kao to su pol, godine starosti, nacionalnost i veroispovest, kolski uspeh, kolska
sprema roditelja, sastav i veliina porodice, profesionalne aspiracije. Vrednosti mladih koje smo
ispitivli na skali procene bile su: visoko obrazovanje, materijalno bogatstvo, svestrani razvoj
linosti, altruizam, vera u boga, popularnost i slava. Karakteristike grupnih identifikacija mladih
ispitivane su pomou pitanja koliki znaaj ima za njih svaka od sledeih pripadnosti: polna,
porodina, regionalna, nacionalna, verska i pripadnost uenikoj populaciji. Prilikom formulisanja
ovih pitanja inspirisali smo se istraivanjima grupnih identifikacija u naoj sredini (uri, 1994;
Panti, 1987; Vasovi, 1997; Baevi, 1990).

Mladi i njihov odnos prema svom regionu

Pitanje u upitniku, od koga polazimo u diskusiju rezultata istraivanja jeste: Koliko ti je
vano to potie iz svog kraja, regiona? Stepen povezanosti izmeu ovog pitanja i ostalih varijabli
moe nam pomoi u razumevanju problema odnosa prema regionu. Povezanost izmeu vanosti
pripadanja svom regionu i vanosti sticanja poverenja u Boga je 0.171. Korelacija izmeu vanosti
pripadanja regionu i pripadnost enskom/mukom polu je 0.200; to pripada svojoj porodici
(0.181); to si uenik (0.259); to pripada svom narodu (0.461); to si odreene veroispovesti
(0.307); kolska sprema oca (0.137). Nivo znaajnosti za korelacije izmeu pripadanja regionu i
vanosti sticanja poverenja u Boga i kolska sprema oca znaajne su na nivou 0.05, sve ostale su
znaajne na nivou 0.01. Ovakvi rezultati upuuju na zakljuak da su vie vezani za svoj region oni
koji su vie religiozni, vie mladiima nego devojkama, onima koji su vie vezan za svoju porodicu,
narod i veroispovest. Oseanje pripadnosti iri se u koncentrinim krugovima od vlastite porodice,
porekla, verskog i nacionalnog identiteta. Za svoj region vie su vezani i oni iji oevi imaju nii
obrazovni nivo i koji su odrastali u seoskom okruenju.

Mladi i oseanje sigurnosti pred religijski drugim

Kakav treba da bude region u kome ive ti mladi ljudi da bi se u njemu oseali sigurni
pitanje je koje smo razmatrali preko tvrdnje u upitniku ovek se moe oseati sigurno samo ako
ivi u sredini u kojoj veinu ine pripadnici njegove religije.
Ono to nas posebno interesuje jeste u kakvom odnosu stoji ova tvrdnja sa drugim
varijablama iz upitnika jer nam moe pomoi da doemo do razumevanja odnosa prema vlastitom
2
socijalnom ivotnom prostoru i odnosu prema drugim i drugaijim verovanjima. Od statistikih
postupaka uradila sam korelacije koje ukazuju da postoji stitistiki znaajna korelacija izmeu ove
tvrdnje i velikog niza drugih varijabli.
Izraunavanjem korelacija izmeu odgovora na ovo pitanje i ostalih varijabli dobili smo
statistiki znaajne korelacije sa sledeim varijablama: nacionalno homogene meovite porodice;
orijentacija ka novcu; orijentacija ka ovekoljublju, orijentacija ka verskoj pripadnosti i veri u Boga;
mesto odrastanja (selo grad); znaaj pripadanja svom narodu i svojoj veroispovesti; stepen
religioznosti i oseanje prihvaenosti od drugih koji nisu istog verovanja.
Korelacija izmeu varijable pol i varijable tendencija ka verski homogenom prostoru
ukazuje da je mukarcima vanije da imaju verski homogenu sredinu nego devojkama (korelacija
0.316; statistiki znaajna na nivou 0.01). Znaajno je ovde primetiti da su mukarci manje
prihvaeni kao vernici od svoje okoline ako su razliite vere nego devojke u istoj poziciji (-0.253).
Kada analiziramo varijablu pol u odnosu na ostale varijable znaajno je napomenuti da postoji
pozitivna korelacija jo s varijablama Poverenje u Boga (0.212) koja ukazje da je mukarcima
sistemu vrednosti vie vano da steknu poverenje u Boga nego devojkama i da je to povezano s
vanou religije u formiranju identeta.
Prema rezultatima ovog istraivanja postoji pozitivna povezanost izmeu elje da se ivi u
verski homogenoj sredini koja proistie iz stava da se ovek moe oseati sigurnije ako ive u
sredini u kojoj su veina pripadnici njegove religije i orijentacije ka religiji. Naime oni kojima je
veoma vano da u ivotu steknu poverenje u Boga vie se slau s ovom tvrdnjom (0.292). Druga
znaajna pozitivna korelacija jeste sa varijablom identiteta. Oni kojima je veoma vano to to
pripadaju svom narodu vie se slau s tvrdnjom o znaaju verski homogene sredine (korelacija
0.218). Oni kojima je veroispovest veoma vana kao sloj njihovog identiteta vie se slau s ovom
tvrdnjom (0.389). to su vie uvereni vernici koji prihvataju sve to njihova religija ui to su vie
skloni da veruju da je ovek sigurniji ako ivi u homogenom prostoru (0.335).
Kao zakljuak koji moemo da izvedemo iz ovih rezultata jeste da su adolescenti iz verski i
nacionalno homogenih porodica kojima je veoma vano to to su pripadnici svog naroda i svoje
religije i koji u svom ivotu ele da razviju vee poverenje u Boga skloni su vie da se slau s
tvrdnjom da je ovek sigurniji u homogenoj sredini to znai da e i teiti da ive kako u verski
homogenim porodicama tako i drutvenoj sredini. Nasuprot takvoj orijentaciji ka narodu, naciji i
religiji koji u ovom sluaju predstavljaju oni koji su orijentisani ka novcu, oni se ne slau s tvrdnjom
o homogenom drutvu (-0.185). Adolescenti kojima je cilj da u ivotu pokazuju ljubav prema
drugim ljudima takoe se ne slau s ovom tvrdnjom (-0.151). Ljubav kao univerzalna vrednost ne
ograniava se na pripadnike samo svoje religije i pripadnike samo svog naroda. Prema tome,
orijentacija ka univerzalnim kategorijama kao to su dobrobit ivota, materijalna obezbeenost i
humanost prema svim ljudima i potreba za aktivnim pokazivanjem ljubavi na delu, povezana je sa
spremnou da se ivi sa drugima i drugaijima mnogo vie nego orijentacija ka religiji i naciji, tj.
partikularnim vrednostima vlastitog pripadanja.
Druga znaajna korelacija izmeu potrebe za verski homogenim prostorom i tipa naselja u
kojem je pojedinac odrastao ukazuje da oni koji su odrasli u selu vie su skloni homogenom
prostoru i vie se plae verski meovitih sredina (-0.260). Oni koji se razlikuju po svojoj verskoj
pripadnosti od veine u sredini u kojoj ive i imaju problema zbog neprihvaenosti takodje se ne
slau s tvrdnjom o sigurnosti homogenog prostora. Naime, oni koji su kao vernici doiveli iskustvo
prihvaenosti od drugih koji imaju drugaija religijska uverenja oseaju se sigurno i u verski
meovitim sredinama te se zato vie ne slau s ovom tvrdnjom da se ovek moe oseati sigurno
samo ako ivi u sredini u kojoj veinu ine pripadnici njegove religije.
Uspeh u koli je varijabla koja je takoe povezana s tvrdnjom o sigurnijem verski
homogenom prostoru (0.161, znaajna na nivou 0.05). Rezultati pokazuju da su bolji uenici vie
otvoreni za razliitost, tj. da su uenici sa slabijim ocenama vie skloni zatvaranju u istost
veroispovesti.
Oni koji imaju prijatelje drugih veroispovesti manje se slau s tvrdnjom da se ovek moe
oseati sigurno samo ako ivi u sredini u kojoj veinu ine pripadnici njegove relgije (-0.265).
Naravno oni koji imaju prijatelje druge vere isto kao i oni koji ive u verski meovitoj porodici imaju
iskustvo linog ivota s drugima kako na nivou linog izbora tako i na nivou zateenosti u takvoj
sredini to je faktor koji utie na stavove otvorenog odnosa prema drugima i prema verski
heterogenom prostoru koji se moe doiveti kao prednost, bogatstvo mogunost linog razvoja ili
pak kao pretnja i opasnost za ouvanje vlastitog identiteta pa ak i prostora.
3
Poto je veina uenika u uzorku pravoslavne veroispovesti, kao to je inae i sama
populacija, postavlja se pitanje da li je ovde re o pravoslavlju i njegovom odnosu prema drugima
ili o veinskoj i manjinskim veroispovestima? O odnosu veine i manjine u oblasti verskog
pripadanja veoma je vano uraditi komparativno istraivanje sa drugim zemljama.

Opasne vere u svesti srednjokolaca

Na pitanje otvorenog tipa: Koje od pripadnika verskih zajednica smatra opasnim dobili
smo odgovore koji se mogu klasifikovati u nekoliko kategorija.
Najvei broj ispitanika (32%) ili nije napisao nita kao odgovor na to pitanje ili je napisao da
smatra da ni jedna verska zajednica nije opasna. Tani iskazi izgledaju ovako: ni jedna ako su
normalni ljudi; ni jedna, mislim da religija na to ne utie; ne posmatram nikoga tako.
Sledea kategorija po broju uenika koji smatraju da je opasna religija jeste islam. Naime,
22% ispitanika je navelo da je islam opasna religija. Neki uenici kau da je to zbog dihada, da su
opasne one verske zajednice ija vera propoveda ubijanja. Jedan uenik kae: moda islamska
zbog sadanjih deavanja.
Odmah iza islama kao opasnost koju vide nai adolescenti jesu sekte. Preko 20% mladih
izriito sekte smatra opasnim. ta tano ovi mladi ljudi pod sektama misle bie navedeno u
posebnom odgovoru na pitanje ta su po tvom miljenju sekte. Za sada samo komentari na
pitanje o opasnim religijama ukazuju da uenici smatraju da izvorne religije nisu same po sebi
opasne, ve da su opasne sekte. A od tih opasnih to su one koje utiu na pomraenje ljudske
due; tajne sekte koje rtvuju ivotinje; samo one koje oboavaju sotonu. Uenici su takve
sekte nazvali satanistima, okultistima i spiritistima i njih 6% primetilo je da su oni najopsniji.
Zanimljivo je da su Rimokatolici od jednog broja uenika prepoznati kao opasnost i to od
5% ispitanika. Nije bilo komentara.
Po brojnosti ispitanika (4%) koji su odgovorili na ovo pitanje o opasnim verskim
zajednicama nalaze se oni koji smatraju da su sve one koje nisu pravoslavne opasne. Naime, oni
su napisali: smatram da je pravoslavlje jedina prava vera, opasni su svi koji nisu pravoslavni.
Jedan uenik je napisao: ja lino nemam nita proiv ostalih verskih zajednica ali svi koji kaljaju i
unitavaju pravoslavlje su opasni.
Odgovori koji prave diferencijaciju ali ne po verskoj pripadnosti ve po kvalitetu verskog
ivota su sledei: Ni jedne naroito, ali mislim da fanatizam u bilo kojoj verskoj zajednici nije
dobar; fanatike svake vere; samo fanatike smatram opsnim. Odgovor koji ukazuje na
religijsku ideologiju i koji mi se ini ulazi u sutinu razumevanja religije i njenog uticaja prema
drugima koji se mogu manje ili vie oseati privueni ili ugroeni izglda ovako: Smatram da su
opasni svi oni koji svoju (ne)veru zloupotrebljavaju.
Zanimljivo je da su ateisti od 3% uenika navedeni kao opasna vera. Iako sami nisu imali
iskustvo ivota u ateistikom drutvu, oni ateizam navode kao religiju ili verovanje koje moe biti
opasno. Judaizam kao religija je od 2% uenika procenjen kao opasnost i isto toliko njih smatra da
su Jehovini svedoci opasna verska zajednica. Manje od 1% navelo je protestante i istonjake
religije kao opasne verske zajednice i samo 0,2% navodi ortodoksno hrianstvo kao opasnost.
Opasne su sve ostale vere, sve koje su suprotne od moje, odgovorio je neko od uenika
srednjih kola. Da li moemo ove odgovore uporediti sa odgovorima uenika srednjih kola u
drugim regionima? Da li bismo dobili isto? Odnos prema sebi i drugima moemo posmatrati preko
odgovora na pitanje ko smo mi i ko su oni. Koliko je veliki prenik koji odreuje nas u odnosu na
njih. Da li smo mi lokalno odreeni i ugroeni od ostatka sveta? Od ega zavisi strah nas od njih.
Da li je opasnost realna i kako su dospeli ovi mladi ljudi u saznanje o opasnostima koje nam prete i
o oprezu od drugih? Da li je to trenutno stanje, kako ree jedan uenik ove nae sadanje
situacije ili se generacijski prenosi, u porodici, koli i konano kolektivnom nesvesnom kao nain
vekovnog opstajanja nas pored njih. Granice koje nas dele i koje nas odreuju i definiu na
prostorima Balkana prvenstveno su se verski bojile i odreivale identitete pojedinaca i kolektiviteta.






4
Pokuaj definisanja pojma sekta preko iskaza srednjokolaca

ta su po tvom miljenju sekte? pitanje je otvorenog tipa na koje su uenici srednjih kola
mogli da daju svoje odgovore. Skoro svi su napislali po neto. U pokuaju da napravimo neku
klasifikaciju prema iskazima uenika, tragala sam za kriterijumima po kojima bih mogla da
klasifikujem njihove odgovore.
Prva konstatacija od koje moemo da krenemo u analizu odgovra jeste da su sekte grupe
koje ele da se razlikuju; grupe ljudi koji veruju u ono u sta hoce. Moda je ovo sutina koju ova
mlada osoba prepoznaje, u potrebi za razlikovanjem i u potrebi za slobodom. Naravno, religijske
sekte mogu da se razlikuju pre svega po tome to su to grupe ljudi koji imaju drugaija verovanja;
ljudi posebnog verovanja te da postoje razne sekte, pozitivne i negativne i da su one isto to i
religija samo bez vee afirmaicje, tj. institucije kao i crkva samo to nemaju dravu iza sebe, da
su to neprihvaene verske zajednice. Ako bismo hteli da krenemo ovim tragom i da potraimo
odgovore koji ukazuju na ono to je pozitivno i na ono to je negativno, skoro da ne bismo nali
nita pozitivno jer su opisi i miljenja negativna.
Ovde se moemo pitati da li je dozvoljeno da ljudi imaju razliita verovanja, da li je to
normalna ili devijantna pojava i u emu je zapravo problem sa sektama ako postoji sloboda savesti
i veroispovesti.
Po redu pojavljivanja u tekstu koji je sluajno porean navodim iskaze uenika o sektama
koji su negativni: opasne zajednice; nezanimljive institucije; tetne institucije koje ne pruaju
duhovni mir ljudima, naprotiv teraju ih na razne zloine, samoubistvo, pljake; tamo ispiraju
mozak i daju pogrena uenja i stavove; opasnost i otimanje dua, posebno satanisti; opasnost
po oveanstvo; negativne zajednice; nesto loe; verovanje u druga bia sem Boga i verske
zajednice koje ugroavaju ivot individue bez obzira da li veruju u Boga ili neko drugo bie; neto
najgore; neto to nije dobro i to utie loe na oveka i njegovo ponaanje; napad avola na
ljude.
Zanimljivo je da se sekte mogu povezati s razliitim oblastima ivota pa tako grupiem
odgovore koji se odnose pre svega na religiju. U toj grupi nailazimo na odgovre kao to su: sekte
su odstupanje od bilo koje religije, uglavnom su opasne; Sekte naruavaju religiju.;
organizovane verske zajednice koje deluju protiv Boga; otpadnici od Hrista; ljudi koji su otpali
od prave tj. pravoslavne vere. Jedan mladi bogoslov napisao je sledee: Boija punoa daje crkvi
najvie dostojanstvo, i zbog toga mi ne smemo da budemo ispunjeni gordocu. Poslunost prema
Bogu je jedini nain da se postigne ivot veni a ko grei postaje mrtvac, a poto znamo da je
hrianska, tj. pravoslavna vera jedina istinita religija, sekta je svako ko je ne priznaje. Onda oni
postaju otpadnici od prave i istinite vere i avolje sluge. Zapravo udaljavanje od Boga i onog sto
te eka posle smrti a to je ivot veni. U sektama je iskvareno ili potpuno suprotno uenje o veri
od pravoslavne crkve koju smatram jedino istinitom i pravom religijom a ujedno i tradicijom svojih
predaka. Sekte su organizacije koje ugroavaju crkvu.
Meutim, ono to se zamera sektama jeste i to da razbijaju porodicu, simboliki rue
jedinstvo. Neko je primetio da je sekta negativna organizacija koja odvlai ljude od svojih
najbliih.
Sekte u odnosu na drutvo su zajednice koje mogu da tete drugim ljudima ako se ne
kanaliu; bolest drutva; smrt za drutvo. Neko ide ak toliko daleko da smatra ds su to ljudi
koje bi trebalo ukloniti; bolesni organ drutva koji treba odstraniti, prvo pokuavanjem prevoenja
u pravu veru, a ako to ne uspe onda kazniti smru.
Najvei broj mladih smatra da je problem u mentalnom zdravlju. Pitanje je da li je re o
uticaju koji je negativan na pripadnike ili o pripadnicima koji su izabrali vrstu uticaja zbog vlastite
unutranje prirode. Da li sekta bira pripadnike ili oni biraju nju?
Mnogi mladi misle da je najvei problem sa sektama zapravo zdravstveno stanje njenih
lanova. Kakvi su ljudi koji odlaze u sekte? Najvei broj odgovora ukazuje na miljnja da su u
sektama psihiki bolesne osobe koje su tamo takve dole ili su ih usled ispiranja mozga i razliitih
manipulacija psihiki otetili. Jedan uenik smatra da su to mesta gde se okupljaju ljudi koji nisu, i
koji nee biti sposobni za ivot, koji bee od realnog sveta, problema, stvarnosti, mesta gde moda
ima dobrih ljudi kojima, dok se totalno ne uvuku u crnilo, treba pomoi, mada ima vie onih koji su
psihijatrijski sluajevi, koje treba zatvoriti, jer u sektama su ljudi koji veruju u neto to ne postoji i
time zaglupljuju narod; jer sekte mogu da uine oveku zlo, zbog neijih bolesnih stavova i misli;
to su bolesni ljudi koji su uvereni da su u pravu; gomila psihopata; glupi ljudi; grupe
5
poremeenih ljudi koji veruju u bolesne i pogrene stvari; zajednice psihiki slabih ljudi koji su vrlo
podloni manipulacijama.
Dakle, karakteristika koju pripisuju sektama i osobama koje ih slede jeste i u odnosu na
moral. Neki uenici smatraju da su lanovi sekti skloni krenju moralnih normi i da su okrenuti
protiv osnovnih ljudskih vrednosti kao to je ivot, dobro, ljubav, pravda. Njihovi iskazi izgledaju
ovako: ljudi koji se okupljaju i koji su protiv svega dobrog; samoubilaki skupovi ljudi kojima je cilj
da unite ivot drugima; nikom ne donosi dobro, ni sebi ni drugima jer je to samo trenutno
utoite za emocionalno slabe osobe, daju malo ali uzimaju sve; odvode esto u smrt; to su ljudi
iji su pogledi na svet iskrivljeni a njihove voe ih samo podvode da bi sledili njihove interese i
najece da bi izvukli novac od svojih lanova; verske zajednice u koje stupaju nesigurne linosti
i mogu biti opasne; skupine slabih ljudi koji su podlozni manipulacijama drugih; udruenja koja
su osnovali ljudi koji su zastranili po pitanju vere, ivota ali ipak imaju oseanja za biznis,
obzirom da uzimaju novac od drugih ljudi koji tim sektama pristupaju. Sve u svemu sektama
pripadaju slabe linosti, sa dosta problema esto psihikih.
Sledea karakteristika sekti jeste obmana. To su mesta za ispiranje mozga; beanje od
stvarnosti; opasne zajednice po svemu loe; koje imaju odreen cilj, neku korist, sto dovodi do
negativnih posledica i za ljude koji su u sekti i za one iz njihove okoline; institucije koje
sputavaju; najopasnije institucije koje treba pod hitno slomiti.
Ogovori na ovo pitanje su brojni ali u sutini moemo ih svesti na navedene primere. Ono
kako mladi shvataju pojam sekti jeste da je to neto sa kim uopste ne treba imati posla, jer ko je u
njoj samo ide u propast, pakao i ambis, a tu ne vidim smisao ivota, jer su promaene investicije,
mislim da je ivot lep i da ih treba izbetavati koliko je to mogue, jer je govor o sektama obino bio
povezan s nastranim organizacijama koje brinu o materijalnom i pomou toga najee uvode
svog lana dok ga ne dovedu u koliziju i na kraju krajeva do samoubistva. Jedan uenik smatra da
su sekte organizacije koje slue za odvlaenje ljudi u propast, za pomraivanje njihovog uma i
odvajanje od prave i jedine vere koja oveka moe spasiti i njegvom ivotu dati smisao. Sva ta
pogrena uenja nastaju pod uticajem avolske lai i obmane. To su zajednice koje odvlae ljude
od Boga. Skupovi ljudi koji ne znaju da se nose sa problemima i ivotom uopte pa trae izlaz u
zabludama. Neto najgore to je moglo da zadesi oveanstvo !!!
Svi ovi iskazi srednjokolaca, a i oni brojni koji su ostali u testovima, ukazuju da se
socioloka definicija sekti koju moemo pronai po razliitim udbenicima sociologije religije, isto
kao i teoloka razumevanja sekti, ne poklapaju sa pojmom koji se nalazi u svesti mladih ljudi.
Oigledno je potrebno pronai definiciju kojom moemo poboljati komunikaciju i poveati
toleranciju u meureligijskom dijalogu. Ono to proizilazi iz iskaza srednjokolaca ukazuje na sekte
kao destruktivne zajednice koje su okrenute protiv osnovnih religijskih vrednosti kao to su ivot,
istina, zajednitvo, vernost, moralnost, lepota, ija se destruktivnost moe prepoznati u uenju,
ponaanju i osobinama linosti njenih pripadnika u odnosu na religiju i drutvo u kome deluju.
Ovakvo razumevanje pojma sekta nema nikakve veze s kritikom sveu pojedinaca i verskih
zajednica koje neguju subjektivnost u razumevanju svoje religije.

Zakljuna razmatranja

Uloga verskih zajednica je pre svega uloga uvara duhvnih vrednosti drutva, najvee
vrednosti ivota. Sve religije brinu se o osmiljavanju ovozemaljskog ivota i o spasenju oveka i
oveanstva za venost. Njena funkcija je u integraciji vernika u zajednicu ljubavi i korektnih
meuljudskih odnosa. U individualnom ivotu donose mir u dui i poverenje u Boga. Metuim, da li
je mogue imati mir u svetu?
Da li moemo govoriti o ulozi religije u postavljanju granica izmeu nas i njih. Ako religije
imaju funkciju u formiranju identiteta onda odgovaraju svojim vernicima na pitanje ko smo mi i u
ta verujemo i ko su oni? Naravno tu je i uenje kako se ponaati prema drugima, ak i prema
neprijateljima. U hrianstvu je na nivou teorije zapovest jasna: A ja vam kaem: ljubite
neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se
Bogu za one koji vas gone. Da budete sinovi oca svojega koji je na nebesima; jer on zapoveda
svome suncu, to obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima. (Matej, 5,44.45)
Na nivou teorije nema granica ljubavi. Meutim, nivo ponaanja, verska praksa, odreena je
kontekstom i pozicijom moi. Filozofija razdvajanja nas od njih moe nas rukovoditi po principu:
ko nije sa nama protiv nas je ili po principu: ko nije protiv nas sa nama je. Suavanje svojih
6
granica zbog straha i nepoverenja u drugoga ili pak proirivanje granica na bazi meusobnog
poverenja.
Prema rezultatima ovog istraivanja moemo zakljuiti da je jedna treina ispitanika, a na
osnovu toga zakljuujemo i o populaciji mladih, tolerantna i da u drugim religijama ne vidi
opasnost. Rezultati istraivanja Novaka Popovia (2001) na uzorku od 1.004 ispitanika u Srbiji i
Crnoj Gori, isto pokazuju da je oko 1/3 ispitanika verski tolerantna tj. da uvaava princip slobodnog
izbora veroispovesti i ravnopravnog poloaja vera bez obzira na njihovu veliinu.
Opasne religije po miljenju srednjokolaca su pre svega islam (22%). Prema istraivanju
Popovia (2001) 17% ispitanika u Crnoj Gori i 15% u Srbiji u islamu vidi agresivnost i opasnost.
Rezultati pokazuju da odmah iza islama dolaze sekte koje smatra opsnim preko 20%
srednjokolaca (10% prema Popoviu). Rimokatolici kao opasnost prepoznati su od 5%
srednjokolaca (u istraivanju Popovia 6% ispitanika u Srbiji i ak 11% u Crnoj Gori). Popovi
(2001:11) komentarie da je ovo neoekivana promena paradigme, jer do nedavno je kod
pravoslavaca odnosno kod Srba i u srpskoj publicistici uopte bila rairena, ali empirijski nikad
potvrena paradigma ugroenosti od katolicizma i Vatikana.
To to je nesrazmerno porastao strah od sekti Popovi (2001:12) objanjava time to se
pojam sekta upotrebljava uopteno i nediferencirano sa negativnom konotacijom. U opseg pojma
sekta ulaze kako legalno delujue, po zakonu ravnopravne male verske zajednice reformistikog
hrianskog opredeljenja, ali i druge nelegalne, pa i one sa tzv. satanistikim predznakom. Ta
injenica dovodi male verske zajednice u negativan poloaj u odnosu na dominantne religije. S
druge strane primetno je zalaganje dominantnih religja u Srbiji na polju suzbijanja tzv. sekti, a da
se pri tome ne vri diferencijacija.
ini mi se da je razvoj dogaaja u Jugoslaviji prethodio svetskoj sceni ili bolje reeno,
promene na svetskoj sceni prvo su postale vidljive na naim prostorima na kojima se direktno
susreu granini pojasevi svetskih religija. Sukobi su imali svoj energetski potencijal u verskom
sloju identiteta, posebno kada je on bio povezan s nacionalnim. Konfliktna podruja se pomeraju
sa tradicionalnih rivala na sekte koje kao spoljni neprijatelj ujedinjuju tradicionalne, nacionalne
strukture.
Ako bi nam trend porasta straha od sekti posluio u predvianju razvoja dogaaja moemo
pretpostaviti da kada se smiri sukob s islamom, poslednji neprijatelj ostae sekte na putu
homogenizacije sveta i dominacije moi koja nee imati rivala. Jedino je pitanje, ko e imati mo
da etiketira druge i ko e biti proglaen za sektu. Poznata scena sukoba bila je da su oni koji su
smatrali da imaju objektivnu istinu proganjali one koji su je traili na drugom mestu i unosili sumnju
i odvajanje. U postmodernom drutvu subjektivnih istina pretpostavljam da e, paradoksalno,
jedino sektaenje unositi oni koji i dalje veruju u objektivnu istinu. Pitam se da li e se promeniti i
paradigma sukoba u smislu da e porobljena posmoderna civilizacija da proganja one koji veruju
da imaju objektivnu istinu, ili one koji veruju da je zlo jae od dobra? U tom sluaju ostaje problem
ta raditi sa zlom u sebi?