SADRAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................
2. ULOGA TURIZMA U PRIVREDNOM RAZVOJU..................................................................
3. STANJE I POTENCIJALI ZA RAZVOJ TURIZMA U SRBIJI..............................................
3.1 Dostignuti stepen razvoja turizma i osnovni trendovi............................................................
3.2 Stanje i problemi domaeg turizma......................................................................................
3.3 Vidovi turizma koji e se razvijati u Srbiji...........................................................................
4. GLAVNI POKRETAI PROMENA U HOTELSKOM POSLOVANJU................................
4.1 Ekonomski faktori................................................................................................................
4.2 Demografski faktori.............................................................................................................
4.3 Soio!psi"olo#ki faktori........................................................................................................
5. PLANIRANJE...........................................................................................................................
$.1 %iljevi nam pru&aju oseaj usmerenja.................................................................................
$.2 %iljevi usredsre'uju na#e napore.........................................................................................
$.3 %iljevi usmeravaju na#e planove i odluke............................................................................
$.4 %iljevi nam poma&u da oenim na# napredak......................................................................
6. PLANIRANJE U PREDUZEU..............................................................................................
!. ZA"TO SASTAVLJATI BIZNIS PLAN#.................................................................................
(.1 )unkije biznis plana...........................................................................................................
$. SADRAJ BIZNIS PLANA......................................................................................................
*.1 +ezime biznis plana..............................................................................................................
*.2 Stanje kompanije..................................................................................................................
*.3 ,pis proizvoda ili usluga.....................................................................................................
*.4 -lan marketinga...................................................................................................................
*.$ -lan proizvodnje..................................................................................................................
*.. -lan organizaije i upravljanja............................................................................................
*.( )inansijski plan....................................................................................................................
*.* /aklju0ak i predlog...............................................................................................................
%. IZRADA BIZNIS PLANA NA PRIMERU ETNO KUE &RESAVAC'.................................
1.1 Snimak i analiza postojeeg stanja......................................................................................
1.2 +ezultati istra&ivanja............................................................................................................
1.3 2tvr'ivanje boniteta i kreditne sposobnosti.........................................................................
1.3.1 3zve#taj o bonitetu firme................................................................................................
1.4 3zvr#ni rezime.......................................................................................................................
1.4.1 4naliza razvojni" mogunosti investitora.....................................................................
1.4.2 4naliza tr&i#ta za dodatnu proizvodnju 5usluge6...........................................................
1.4.3 -lan prodaje..................................................................................................................
1.4.4 -lan marketinga............................................................................................................
1.4.$ -lan proizvodnje...........................................................................................................
1.4.. )inansijska analiza......................................................................................................
1.4.( 4naliza rentabilnosti.....................................................................................................
1.4.* Senzitivna analiza.........................................................................................................
1(. ZAKLJUAK...........................................................................................................................
LITERATURA...............................................................................................................................
1. UVOD
Vreme koje je pred nama nosi neizvesnost i rizik, nemilosrdno nas suoava sa
novim zahtevima trita i namee nove okolnosti poslovanja. Znanje je jedina
izvesnost, a i ono zahteva da se njegova primena zasniva na smiljenoj i planskoj
aktivnosti. Dobar plan, odnosno planiranje mogu pomoi da se to fleksibilnije
odgovori savremenim trinim uslovima i postavljenim iljevima, kako ekonomskim
tako i neekonomskim.
!laniranje biznis plana zahteva isto to i bilo koje drugo planiranje u ivotu.
"tavljanjem rnog na belo i slaui svoje zamisli korak po korak na papir, nejasne i
maglovite ideje pretvorie se u neto definisano, fokusirano na uspeh.
#ajvaniji korak u realizaiji poslovnog projekta jeste izrada biznis plana.
$iznis plan je dokument u kome je definisana poslovna ideja i naini njene realizaije.
%opteno govorei, biznis plan je opis elokupnog projekta koji prikazuje
kuda treba ii i kako tamo stii. $iznis plan je neophodan pri definisanju strategije
projekta, kao i pri proveri poslovne ideje i opravdanosti ulaska u odre&eni projekat.
Dobar biznis plan omoguava onima koji realizuju projekat da prate napredovanje i
realizaiju projekta, kao i da preduprede probleme i spree propadanje ako neto po&e
kako ne treba. !isanje biznis plana je od presudnog znaaja i prilikom podnoenja
zahteva za dobijanje finansijskih sredstava, na osnovu ega e se potenijalni
investitori i finansijeri projekta blie upoznati sa prirodom projekta. !raksa pokazuje
da najbolje ideje esto ne dobijaju finansijsku podrku, ve one koje su prezentirane
kroz detaljan i dobro ura&en biznis plan. 'o ne znai da je biznis plan sam po sebi
dovoljna garanija uspeha.
$iznis plan se moe definisati kao skup iljeva, politika, strategija i seta
pojedinanih programa aktivnosti za implementaiju izabrane konepije biznisa.
(snovna sutina biznis plana jeste strateko razmiljanje u ilju opstanka i rasta firme.
$iznis plan je veoma sloen instrument koji omoguava upravljanje poslovnim
aktivnostima i upravljanje poslovnim poduhvatima.
Definisanje osnovne svrhe biznis plana se ogleda u nekoliko kljunih
momenata)
Da se na bazi dobro pripremljenog biznis plana obezbede investiiona
sredstva za pokretanje biznis ideje, odnosno poslovnog poduhvata*
Da se u praksi potpuno kristalizuje poslovna ideja preduzetnika i da se ona
kao poslovni poduhvat uspeno realizuje.
Da se obezbedi relevantna kontrola poslovnih aktivnosti, gde biznis plan
uvek podsea na kritine take poslovanja i slui kao kompas za vo&enje biznisa.
Da se sagledaju budui pravi poslovanja preduzea, kao i da se analiziraju
postignuti rezultati.
!otrebe za izradom biznis plana nameu se uglavnom u sledeim sluajevima)
+ada se otvara nova firma i pokree novi poslovni poduhvat*
+ada je potrebno obezbediti sredstva za proirenje biznisa, rekonstrukiju
postojeeg, proirenje proizvodnje i poboljanje proizvoda*
+ada se zapoinje ,porodini biznis,*
+ada se ele privui novi partneri -kupi, dobavljai, investitori,
akionari ....*
+ada se jedan deo preduzea izdvoji -otepi. od matinog preduzea, pa
pokrene nove poslovne poduhvate*
+od realizaije odre&enog poslovnog poduhvata koji preduzee ne moe
samo da finansira -npr. izvozni posao, osvajanje novog trita.*
+ada se preduzee prodaje, ili se prodaje jedan njegov deo, ili ako se ulazi
u tzv. ,franizing,*
+od ulaganja u ponovni poetak iklusa proizvodnje u postojeim
preduzeima koja su u ekonomskim tekoama.
2. ULOGA TURIZMA U PRIVREDNOM RAZVOJU
"avremeni turizam predstavlja svojevrstan ivilizaijski fenomen, a njegov
znaaj se moe sagledati tek kad se imaju u vidu mnogi njegovi drutveni i ekonomski
aspekti, odnosno njegov povratni utiaj na drutveni i privredni ivot kako na nivou
jedne zemlje, tako, moda jo vie, na globalnom, svetskom nivou.
Domai i inostrani turisti, izme&u ostalog, predstavljaju potroae turistikih
usluga, te se oni javljaju kao osnovni nosioi tranje turistikih usluga, te time
predstavljaju i osnovu razvoja turizma kao privredne delatnosti mnogih zemalja i
turistikih podruja, a time i znaajan faktor privrednog rasta i razvoja. /Ekonomski
elemenat je zajedni0ki imenitelj psi"olo#kog7 soiolo#kog7 geografskog i te"ni0kog
aspekta turizma/. Dakle, o turizmu se, ve od ezdesetih godina prolog veka govori
kao iskljuivoj privrednoj delatnosti
0
.
Zbog sloenosti turizma kao vrlo dinamine, turbulentne, privredne grane i
aktivnosti, sa aspekta uloge turizma u privrednom razvoju, obavezno se sagledavaju i
pratei drutveni utiaji kao i, povratno, utiaj turistikih aktivnosti na okolinu
-ivotnu sredinu., odnosno privredno okruenje
1
. "toga je neophodno poi od toga da
se turizam posmatra sa dva kljuna aspekta.
2akroekonomski aspekt, znai da turizam moe vrlo znaajno utiati na
drutveno3ekonomske odnose, te stoga, zahteva sistemska reenja u okviru
naionalnih privreda, odgovarajue ekonomke politike zemlje i velikog dela
me&unarodne zajednie.
2ikroekonomski aspekt, podrazumeva efikasno i efektivno funkionisanje
privrednih subjekata, preduzea koja posluju na direktan i indirektan nain u
turistikoj delatnosti. "a ekonomskog poimanja turista i turizma neophodno je imati u
vidu da je turista, upravo sa aspekta ekonomske analize, potroa.
Dakle, turizam je potroaki /pokret/ nastao s iljem zadovoljenja ovekovih
speifinih potreba. "utina turizma, kao ekonomske pojave, proizilazi iz raznolikih
veza unutar drutvenih -i ue ekonomskih. odnosa koje ovek uspostavlja radi
zadovoljenja svojih turistikih potreba.
0
% literaturi postoje razliiti termini za obeleavanje turizma kao privredne delatnosti. #a primer)
/turistika trgovina/-'ourist 'rade., /turistika industrija/ -'ourist 4ndustr5., /putnika industrija/
-'ravel 4ndustr5..
1
"a ekonomskog aspekta, najvanija razlika ponaanja oveka turiste, je u tome to se on privremeno
iskljuuje iz proesa rada i postaje iskljuivi potroa turistikog proizvoda i usluga. Dohodak koji troi
na taj nain ostvaren je na drugom mestu i u drugo vreme.
6konomski odnosi koji se uspostavljaju povodom turistike potronje shvataju
se kao ekonomki odnosi turizma ili turistiki ekonomski odnosi. 'i odnosi generiu
odre&ene ekonomske i druge posledie koje se u ekonomskoj praksi izraavaju
ekonomskim kategorijama) potronja, proizvodnja, dohodak, dobit, zaposlenost,
troak, itd., a delom nastaju pod utiajem turizma
7
.
6konomska analiza opisuje, analizira i dovodi u me&usobnu vezu ekonomske
kategorije koje generiu ekonomski odnosi turizma to se mogu definisati kao skup
veza koje proizilaze iz ponaanja uesnika u njima. 'o su subjekti potronje ili turisti i
subjekti ponude. 6konomske aspekte turizma i turista nemogue je posmatrati bez
analiziranja odnosa potreba ljudi -odnosno stanovnitva. i ukupnog drutvenog
razvoja.
!otrebe predstavljaju zahtev pojedinaa ili drutvenih grupa za materijalnim
dobrima i uslugama radi olakanja oseaja nezadovoljstva i postizanja odgovarajuih
nivoa blagostanja. % ukupnim ljudskim potrebama uspostavlja se hijerarhija te
turistike potrebe nalaze svoje mesto u zavisnosti od vie faktora me&u kojima se
izdvajaju) nivo raspoloivog dohotka i koliina raspoloivog vremena*
Ve je naglaeno da se turistike potrebe zadovoljavaju turistikim dobrima
-proizvodima i uslugama., te spadaju u posebnu grupu potreba.
Potrebe Motivi #avodi u turistikoj literaturi
8izioloke 9elaksaija $eg, oputanje, ublaenje napetosti, udnja za sunem,
mentalno oputanje napetosti.
"igurnost (siguranje Zdravlje, rekreaija, odravati se aktivnim i zdravim za
budunost
!ripadnost :jubav !orodino zajednitvo, pojaanje srodnikih odnosa,
drutvenost, olakati drutvene odnose, odravanje linih
veza, me&uljudski odnosi, koreni etniki, privrenost
lanovima porodie, odravanje soijalnih kontakata.
!otovanje (stvarenje %verenje o neijem dosegnuu, !okazati neiju vanost
drugi ma, !rest i , Drut vena prepoznatljivost,
!ojaanje vlastitog /ja/, !rofesionalnost;posao, lini
razvoj, status i presti*
"amoostvarenje 4stina prema
vlastitoj prirodi
4straivanje i lina proena, Vlastito upoznavanje,
Zadovoljavanje linih elja*
Znati i razumeti imanje +ultura, (brazovanje, <elja za lutanjem, Zanimanje za
druga podruja*
6stetske %vaavanje
lepote
(kolina, !ejsai.
'abela 0 Vrste potreba prema turistikoj literaturi
=
7
!etrovi, !.-1>>?.) 6konomika turizma, @eografski fakultet, $eograd, str.7A.
=
!irjeva,$.,+esar,(.-1>>1.) !oela turizma, 2ikrorad i 6konomski fakultet Zagreb, str.0B.
Dakle, sa aspekta vrste potreba turizam se, izme&u ostalog, moe definisati
kao kombinaija odnosa, usluga i ostalih pogodnosti koje koriste turisti, stvorenih iz
potrebe za privremenim premetanjem ljudi.
Drutveni i ekonomski znaaj turizma u savremenim uslovima je ogroman, a
krajem dvadesetog veka i politiki utiaj turizma dostie vrlo visok nivo. " druge
strane, treba imati u vidu i njihov negativan utiaj u pogledu bezbednosti zemlje. "ve
ove aspekte treba imati u vidu te im dati odre&eni znaaj naroito pri kreiranju i
sprovo&enju politike razvoja turizma u raznim domenima i vidovima angaovanja i
delovanja. 2ultiplikovani efekti turizma na privredu mogu biti direktni i indirektni ,
pri tome su ekonomske funkije turizma brojne i znaajne, ali zajedniko svim
funkijama je turistika potronja i delovanje na dohodak kao neposredan ili posredan
ekonomski ilj.
#eosporno, ve deenijama turizam utie na ekonomski razvoj i rast kako
konkretne privrede tako i zemlje u elini. !rivredni razvoj utie na sva podruja
ivota, a privredni rast je samo jedna komponenta razvoja i jedan od njegovih
pokretaa, tako da se permanentno postavlja pitanje) promene ili razvoj. !rivredni
razvoj se tretira kao proes strukturnih promena. " druge strane, u narastajuim
proesima globalizaije utiaji turizma postaju sve vie obuhvatniji i intenzivniji na
gotovo eloj planeti. %glavnom se utiaji turizma grupiu prema drutvenim,
politikim i ekonomskim karakteristikama odnosno u tri sledea seta) soio3kulturni
utiaji, utiaji na okruenje, ekonomski utiaji*
Drutveni utiaj turizma je izuzetno veliki mada se njegov intenzitet razlikuje
po pojedinim regionima odnosno zemljama. %kupan drutveni utiaj turizma
sagledava se kroz njegova etiri segmenta) kulturni utiaji, obrazovni utiaji,
zdravstveni utiaji, utiaji na razumevanje me&u ljudima*
"matra se da turizam pogotovo ako je u nekoj zemlji u dinaminom razvoju
ima sve vei utiaj na politiku stabilnost ne samo u pojedinoj zemlji nego i u
regionu. !olitiki utiaj turizma ispoljava se, uglavnom, vaninstituionalno ali moe
biti i instituionalizovan. %glavnom, sve zemlje nastoje da postignu jaanje politikog
prestia zemlje preko turizma. 'urizam deluje na privredu jedne zemlje na dva naina,
posredno i neposredno. !osredno delovanje turizma ogleda se na pokretanje ukupnog
privrednog sistema regije ili zemlje. #eposredno turizam deluje u etiri osnovna
privredna podruja) ugostiteljstvo, saobraaj, putnike agenije, trgovina*
6konomski utiaji turizma mogu se, osim gornje podele, svrstati po drugom
kriterijumu, u dve glavne kategorije) direktni i indirektni.
Direktni utiaji u osnovi se svode na dve grupe utiaja) utiaj na dohotke i
utiaj na zaposlenost. Detaljnije, svi direktni ekonomski utiaji mogu se svrstati u est
setova utiaja) utiaj na D! i #D, utiaj na razvoj privrednih delatnosti koje ine
turistiku industriju* utiaj na platni bilans zemlje* utiaj na zaposlenost i ivotni
standard* utiaj na investiionu aktivnost i strukturu investiija* utiaj na bri razvoj
nedovoljno razvijenih zemalja i regiona*
4ndirektni ekonomski utiaji predstavljaju utiaje na delatnosti i privredne
grane koje nisu deo turistike industrije, ali su povezane) industrija, gra&evinarstvo,
poljoprivreda*
2ultiplikativni efekti turizma predstavljaju utiaje koji nastaju kao posledia
potronje iskljuivo inostranih turista. #ova koji troe inostrani turisti kroz vei broj
transakija krui u privredi jedne zemlje, vrei dodatne efekte na tu privredu, sve dok
se, postepeno u potpunosti ne povue iz te privrede kroz povlaenja u tednju ili
plaanje za uvoz roba ili usluga. %glavnom, turistika potronja predstavlja samo
jedan deo ukupnog prihoda pojedine privredne grane.
" druge strane kvantifikaija udela pojedinih delatnosti u ukupnoj potronji je
sloen metodoloki postupak, koji poiva na mnogim pretpostavkama, ili je rezultat
eksternih istraivanja turistike potronje, dakle aproksimativne su vrednosti. #aime,
potrebno je iz ukupne veliine prihoda pojedinih grana odvojiti tekuu, svakodnevnu
potronju domaeg stanovnitva od ukupne turistike potronje. !otom se izdvaja
potronja domaih od inostranih turista, jer ove dve grupe imaju razliit utiaj na
naionalnu ekonomiju. "ve ekonomske funkije turizma prosto je nemogue nabrojati
ali najvanijih je osam sledeih funkija)
konverzijska,
indukativna,
multiplikativna,
akelatorska,
funkija uravnoteenja robno3novanih odnosa,
izvozna funkija,
funkija podstianja razvoja nerazvijenih podruja i funkija zapoljavanja.
A
A
!etrovi, !.-1>>?.) 6konomika turizma, @eografski fakultet, $eograd, str.=0.
3. STANJE I POTENCIJALI ZA RAZVOJ TURIZMA U
SRBIJI
!rirodno3antropogeni potenijali dominiraju u ukupnim turistikim
potenijalima "rbije i mogu se razvrstavati na planinske, vodne i ostale prirodne
uslove, resurse i vrednosti.
!lanine su zajedno sa ostalim prirodnim i stvorenim uslovima i resursima u
svom okviru, najznaajniji turistiki potenijali 9epublike, a me&u njima posebno
visoko3planinska podruja. Visoke planine raspolau proseno sa najvie uslova i
resursa za najduu turistiku sezonu, a u tome naroito !okretlije i Car3planina u
junoj "rbiji, "tara planina i +rajite sa Vlasinom u istonoj "rbiji, kao i +opaonik i
@olija u entralnom delu "rbije. (stale, srednje i niske planine su sa manje
potenijala i kraom sezonom, a me&u njima su znaajni komleksi 'ara3Zlatibor3
Zlatar, Valjevske planine, 8ruka gora, +uajske planine, planine Cumadije i dr. (d
visokih planina znatnije je razvojno aktiviran samo +opaonik i u poetnim obliima
Car planina i Vlasina, a od srednjih i niskih Zlatibor, 'ara, Zlatar, deo Valjevskih
planina i 8ruka gora.
Vode su uz planine drugi znaajni turistiki potenijal "rbije. @lavne
potenijale ine plovni putevi Dunava, 'ise, "ave i kanala D'D, dok su u srednjem i
junom delu "rbije vodni potenijali skromniji i zasnivaju se na jezerima -preteno
vetakim., mineralnim i termomineralnim izvorima iji su kvalitet, izdanost i
raznovrsnost omoguili formiranje brojnih banja.
Druga vrsta potenijala za razvoj turizma u "rbiji su stvoreni -antropogeni.
potenijali. 'u spadaju) entri, mesta, i sadraji formirane turistike ponude, drumski i
plovni tranzitni pravi, vei gradski entri, banje, sela, eline i objekti kulturne
batine
D
.
Zasebni entri, mesta i sadraji loirani su preteno u planinskim podrujima
kao planinski entri -zasad samo +opaonik. i vea ili manja planinska mesta
-najznaajnija na Zlatiboru, 2aljenu, 'ari, Zlataru, Car3planini i Vlasini.. % ovaj tip se
mogu ukljuiti i zasebna mesta ergela za uzgoj rasnih konja i jahaki sport, zasebni
kampovi i dr.
D
%nkovi, ".-1>>0.) 6konomika turizma, "avremena administraija, $eograd
!ravi drumskog turistikog tranzita odre&eni su glavnim drumskim
saobraajniama, posebno na glavnom pravu kretanja evropskih turista -sever3jug..
!ravi plovnog turistikog tranzita odre&eni su glavnim plovnim putevima, pre
svega tokom Dunava, zatim 'ise i glavnih kanala D'D, kao i tokom "ave. Znatno
poveanje broja i opremljenosti marina i turistikih pristanita, kao i ure&enja
pogodnih obala, opremanje turistikih mesta na vodi i dr. glavni su uslovi za
aktivniranje ovih najzaputenijih turistikih potenijala "rbije
E
.
2e&u velikim gradskim entrima najvee potenijale ima $eograd, glavni
grad, raskrsnia glavnih drumskih i plovnih pravaa, sedite najznaajnijih kulturnih,
naunih, obrazovnih, sportskih i dr. instituija, poslovni, kongresni i sajamski entar,
grad sa znaajnom kulturnom batinom i okruenjem. !o potenijalima turistike
ponude gradskog turistikog entra, iza $eograda je #ovi "ad, zatim "ubotia, a od
manjih srednjih gradova su "ombor, Zrenjanin, Vra, Valjevo, Zajear, !irot, Vranje,
+raljevo, Vrnjaka $anja, %ie, #ovi !azar . . $anje "rbije kao tradiionalno
najafirmisaniji motivi domae turistike tranje, u svom razvoju, uz potpuno
angaovanje lokalnih sredina, diferenirale su se na dve osnovne kategorije) velike
banje ili kompleksni banjski turistiki entri i ostale afirmisane banje. % prvoj grupi
su) Vrnjaka $anja, "oko $anja, 2ataruka $anja, $anja +oviljaa, $ukovika $anja
i neke druge. #ajveu grupu ine vie manje afirmisane banje irom "rbije
-Funakovi, +anjia, !ali, 9usanda, Vruji, +urumlijska, 9ibarska, !ribojska,
@ornja 'repa, (var, $ogutovaka, Foanika, #ovopazarska itd..
2e&u brojnim srbijanskim selima, turistiki potenijali su prisutni
prvenstveno u ouvanim izvornim etno3ambijentima jo uvek ivih starih seoskih
naselja u planinskim podrujima, kao i u prostorima vodnih, prirodnih i kulturno3
istorijskih potenijala. !osebne vrednosti predstavljaju etno3sela kojih naalost ima
premalo.
Geline i objekti nepokretnih kulturno3istorijskih dobara prisutni su irom ele
"rbije, a njihov poloaj u sklopu vrednih planinskih i vodnih prostora, drumskih i
plovnih koridora i gradskih entara daje im najee atribut veoma znaajnih motiva
tranje i sadraja ponude. Dve najznaajnije kulturno3istorijske eline su "tudenia i
"tari 9as sa "opoanima, upisane u :istu svetske kulturno3istorijske batine.
E
9omeli, F. i 2arkovi, ".-0BBA.) 'uristika geografija, #ovi "ad
3.1 Dostignuti stepen razvoja turizma i osnovni trendovi
"rbija raspolae sa 0>A.>>> leaja. % osnovnom, najkvalitetnijem delu koji
obuhvata hotele, motele, pansione i turistika naselja, nalazi se =EH ukupne smetajne
ponude. "truktura hotelske ponude je takva da DBH otpada na hotele sa 1 i 7 zvezdie,
0DH sa =, dok postoje samo dva hotela de luI kategorije -oba u $eogradu.. % toku je
prodaja najveih hotela u glavnom gradu i "rbiji, i mnogi pregovori o ulaganju velikih
hotelskih lanaa u izgradnju hotela u $eogradu -"heraton.. % seoskim domainstvima
"rbija raspolae sa samo D>> kategorisanih leaja, to je izuzetno malo za potenijal i
tranju koja vlada na tritu.
9epublika "rbija 'uristi #oenja
broj
!romena
-H. >A;>=
%ee-H.
1>>A.
$roj
!romena-H.
>A;>=
%ee
-H.1>>A.
%kupan promet 0,BE0.D?7 30 0>>,> D,D=1.D17 30 0>>,>
@lavni adm.ent. E1?.=A 3D 7E,> 0,717.EBE 30 0B,B
$eograd DD7.A1 3D 77,E 0,1>B.A1> > 0?,1
#ovi "ad D=.B77 300 7,7 00=.1EE 300 0,E
$anjska mesta 7>>.DD 31 0A,1 1,>??.D=B J0 70,=
Vrnjaka $anja BA.?A0 J1 =,B ==D,?AD JA D,E
"okobanja AB.1DA J7 7,> 7E?.1>> J7 A,E
#ika $anja 1D.>A? 0E 0,7 0D?.B17 J00 1,A
(stala banjska
mesta
00B.=1 D,> 0,>BE.DDE 0D,A
!laninska mesta 7B0.>= JD 0B,? 0,?>?.7E? 37 1E,1
+opaonik ?A.7AD 30 =,7 =>B.0>D 30 D,0
Zlatibor ?7.0B0 J0E =,1 7=7.D>A J= A,1
'ara =A.?>0 J1 1,7 0DA.B1> 30D 1,A
(stala pl. 2esta 0ED.DD B,> ??B.E=E 07,=
(stala tur. mesta =B1.>= J0 1A,> 0,17B.>A> J0 ?,E
#i 0.A7A JA 1,0 D=.BAA J7 0,>
"ubotia E.1?0 31E >,B =1.1=? J1D >,E
(stala tur.mesta =771? 11,> 0,070.?=E 0E,>
(stala mesta AB.AD= J= 7,> 0?1.EB= J7 1,?
8abela 1. 2kupan turisti0ki promet u Srbiji 299$.
% "rbiji je 1>>A godine ostvareno 0. BE0,D?7 dolaska odnosno D.D=1,D17
noenja. #ajvei proenat dolazaka -DD7.A01. i noenja 0.1>B.A1> ostvaren je
$eogradu. %ee $eograda u ostvarenim dolasima u "rbiji je 77,E H dok je u broju
ostvarenih noenja 0?,1 H, to pokazuje da u glavni grad dolazi najvie turista ali se
kratko zadravaju to znai da je veina njih dola poslovno. Vrnjaka banja je u 1>>A
god. ostvarila BA.?A0 dolazaka odnosno ==D,?AD noenja. %ee turistikog prometa
Vrnjake banje u odnosu na ostvaren turistiki promet u "rbiji je u broju dolazaka
=,BH, a u broju ostvarenih noenja D,EH. (d planinskih turistiih mesta najvei
promet ostvario je +opaonik -?A.7AD dolazaka. i =>B.0>D noenja. !o broju dolazaka
ovo planinsko turistiko mesto ima uee u broju dolazaka u ukupnom prometu
"rbije sa =,7H , a po ostvarenim noenjima D,0H.
+apaiteti prateih sadraja, tj. nekomerijalnih sadraja drutvenog standarda
i komerijalnih sadraja vanpansionske potronje, u elini su nedovoljni. "em
ugostiteljstva, svi ostali sadraji su defiitarni, to se moe prepisani neplanskom
neorganizovanom i netrinom formiranju ponude.
4zrazitije tendenije razvoja turizma usmerene su ka izgradnji kapaiteta u
planinskim mestima, a jedan od primera je i sam +opaonik, i ka standardizaiji
ukupne turistike ponude na viem nivou -ukljuujui i pratee sadraje..
!osle perioda stagnaije u razvoju i ostvarenom turistikom promentu -0BB03
1>>>., statistiki podai govore o laganom oporavljanju turistike privrede i
poveanju turistikog prometa posebno inostranog.
#ajvei broj inostranih dolazaka i noenja u "rbiji ostvaruju turisti iz Zapadne
6vrope ije je uee u ostvarenom turistikom prometu -dolasi. 1>>A god. bilo
7?,DH -#emaka, 4talija, @rka, Velika $ritanija., zatim slede bive republike "9F sa
7=,DH -$osna i Keregovina, "lovenija, 2akedonija.. !rimetan je skok dolazaka
turista iz istone 6vrope gde prednjai $ugarska sa J1>H i 9uska federaija sa J1?H
uea u ostvarenim noenjima. 'uristiki promet koje ostvaruju vanevropske zemlje
-"LD i ostale. je zanemarljiv