1

Uvod ................................................................................................................................ 2
Biogas ............................................................................................................................. 3
Sirovine za dobijanje .................................................................................................... 5
Postupak dobijanja ....................................................................................................... 6
Hidroliza.................................................................................................................... 8
Kiselinska faza (acidogeneza) ................................................................................... 8
Siretna faza (acetogeneza) ...................................................................................... 8
Metanogena faza (metanogeneza) ............................................................................ 8
Procesni uslovi .......................................................................................................... 9
Preiavanje proizvoda ............................................................................................. 11
Uklanjanje vodene pare ........................................................................................... 12
Uklanjanje CO2 ....................................................................................................... 12
Desumporizacija ..................................................................................................... 13
Ostaci proizvodnje ...................................................................................................... 13
Primena biogasa ........................................................................................................ 15
Kogeneracija ........................................................................................................... 15
Korienje biogasa za dobijanje toplotne energije ................................................... 17
Trigeneracija ........................................................................................................... 17
Gorivo za transport ................................................................................................. 17
Utiskivanje u mreu prirodnog gasa ........................................................................ 18
Literatura: ...................................................................................................................... 18



2

Uvod
ovek je od davnina imao potrebu za energijom, ali tek od industrijske revolucije je ona
postala izraena. U savremenom dobu, ta potreba za energijom sve vie raste, zbog
porasta broja ljudi, kao i zbog poveanja ivotnog standarda i napretka drutva kako u
nerazvijenim, tako i u razvijenim zemljama. Procenjuje se da je poveanje broja ljudi na
svetu iznosi 200 000 ljudi dnevno (razlika izmeu novoroenih i preminulih), takoe veliki
broj ljudi i dalje ivi pri niskim standardima, po nekim studijama oko 2.8 milijardi ljudi ivi
sa prihodom manjim od 2$ po danu, zbog toga poveanje ivotnog standarda u zemljama
u razvoju uslovljava rast svetske potrebe za energijom od 2% po godini i procenjuje se da
e do 2100. godine potreba za energijom biti 7 puta vea nego u 2000. godini. To je sve u
redu, ali treba proveriti koliki udeo u tom poveanju zahteva za E odlazi na zemlje u
razvoju! Ja mislim da je mali. Tako je navedeno u literaturi [1], te podatke sam od njih
preuzeo.
Trenutno u se u svetu kao izvor primarne energije najvie koriste fosilna goriva: nafta,
ugalj i prirodni gas, sa udelom od ak 80%, dok se mnogo manje dobija nuklearne
energije i obnovljivih izvora (hidroelektrane, biomasa, vetar) [1]
1
. Slika 1 pokazuje
potronju razliitih energenata za proizvodnju elektrine energije u 2011. godini [2]
2
.

Slika 1. Udeo razliitih goriva u svetskoj proizvodn elektrine energije.


1
Ng C., Natowitz J. B., Our Energy Future -Resources, Alternatives and the Environment, 2009.
2
Izvor: www.iea.org 25.06.2014.

3

Opte je poznata injenica da se fosilna goriva troe velikom brzinom, i da nee moi da
zadovoljavaju svetske energetske potrebe u budunosti. Takoe, korienjem fosilnih
goriva se zagauje atmosfera to rezultira tetno po ljudsko zdravlje, globalnim
zagrevanjem, smanjenjem biodiverziteta itd. Iz ovih razloga, Evropska unija je donela
direktivu da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u potronji primarne ta
podrazumeva? energije bude najmanje 20%
3
[3]. Pod primarnom energijom
podrazumeva se korienje nekog energenta direktno, bez njegove prerade, npr.
primarna energija uglja je toplotna, primarna energija benzina koristi se za transport itd.
Sekundarna energija je dobijena korienjem primarne energije, npr. el. energija iz
termoelektrana itd.
Jedan od potencijalnih obnovljivih izvora energije je biomasa koja moe da se koristi
direktno kao gorivo ili ijom preradom se moe dobiti biodizel, bioetanol, biogas. Postoje
mnoge studije i pitanja o efikasnosti ovih goriva, kao i razliite tehnologije za njihovo
korienje. Od ovih goriva biogas deluje najperspektivnije jer vozilo koje kao gorivo koristi
biogas proizveden korienjem supstrata proizvedenog na jednom hektaru, moe da
pree vie kilometara nego kada bi koristio druga goriva, proizvedena s iste povrine
4
[4].
Da li se radi o istom SUS motoru na tena goriva (benzin), ili se zahtevaju neke
prepravke? Biogas da bi se koristio kao gorivo za transport, zahteva minimalne prepravke
na motoru za benzin (iste kao kada se koristi TNG). Jo jedna prednost je to se kao
sirovina za dobijanje biogasa moe koristiti stajnjak iz stone proizvodnje i/ili komunalni
otpad, to takoe daje znaaj ovom biogorivu, jer se time i zbrinjava ovaj vid otpada.
Biogas
Biogas je gorivo dobijeno iz obnovljivih izvora energije, biomase, njenom anaerobnom
fermentacijom. Biogas predstavlja meavinu gasova, oko dve treine metana (CH
4
) i
jednu treinu ugljen-dioksida (CO
2
). Osim metana i ugljen-dioksida, zapreminu biogasa
ine i drugi gasovi u znatno manjem udelu. Sastav biogasa veoma zavisi od korienih

3
Anonim. 2009a. Directive 2009/28/EC on the promotion of the use of energy from renewable sources and
amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC. Official Journal of the European
Union.
4 Martinov M. et al Studija o proceni ukupnih potencijala i mogunosti proizvodnje i korienja biogasa na teritoriji
AP Vojvodine, 2011.


4

sirovina, procesnih uslova, vremena zadravanja i mnogih drugih. Prosean sastav
biogasa dat je tabelom 1.
Tabela 1. Proseni sastav biogasa
5
[5].
Sastojak Hemijski simbol Zapreminski udeo, %
Metan CH
4
50-75
Ugljen-dioksid CO
2
25-45
Vodena para H
2
O 2-7
Kiseonik O
2
< 2
Azot N
2
< 2
Amonijak NH
3
< 1
Vodonik H
2
< 1

Ekoloki znaaj biogasa se ogleda u tome to se njegovim korienjem smanjuje emisija
CO
2
iz sagorevanja fosilnih goriva, ali i tretmanom stajnjaka i ostalih otpadnih materija sa
farmi koji postaju sve vei zagaivai (polutanti). Sagorevanjem biogasa takoe se
emituje CO
2
, ali za razliku od fosilnih goriva, time se ne uvodi nova koliina ugljen-
dioksida u atmosferu i time se ne doprinosi globalnom zagrevanju. Takoe, emisija
ostalih tetnih gasova, kao sumpornih i azotnih oksida je znatno manja. Konverzijom
stajnjaka u biogas i njegovim sagorevanjem, metan se prevodi (iz ove sirovine) u ugljen-
dioksid koji je do 23 puta manje tetan po pitanju globalnog zagrevanja
6
u poreenju sa
CH4 osloboenog anaerobnom digestijom koja se deava prilikom dozrevanja stajnjaka
[6].
Jo jedan znaaj ovog energenta je to se njegovom proizvodnjom smanjuje zavisnost od
fosilnih goriva, a samim tim i javlja se vea nezavisnot domaeg energetskog trita i
proizvodnje od stranih dobavljaa energenata, odnosno zemalja sa velikim zalihama
nafte i uglja. Sirovine za biogas se mogu nai na lokalnom nivou i ne zavise mnogo od
spoljanih faktora.
Izgradnjom postrojenja za preradu biomase na farmama se moe poveati zaposlenost
ljudi na lokalnom nivou to doprinosi boljem iskorienju resursa sa farmi i time se
poveava prinos agrarne proizvodnje. Ostatak proizvodnje se moe koristiti kao ubrivo,
a i tei se ispunjavanju evropske direktive za korienje obnovljivih izvora energije [3] .

5
Kaltschmitt M, Hartmann H. 2001. Energie aus Biomasse Grundlagen, Techniken und Verfahren.
Springer Verlag, Berlin-Heidelberg-New York.
6 Teodorita Al Seadi, Dominik Rutz, Heinz Prassl, Michael Kttner, Tobias Finsterwalder, Silke Volk,
Rainer Janssen, Biogas handbook, 2008.

5


Sirovine za dobijanje
Prilikom razmatranja polazne sirovine za dobijanje biogasa, mora se voditi rauna o
sadraju suve materije u supstratu. koja je pokazatelj kvaliteta supstrata, a i u odnosu na
taj parametar se rauna potencijalni prinos metana. Osim ugljenika i vodonika, za rast
bakterija koje vre fermentaciju su potrebni i izvori azota, sumpora, fosfora, kalijuma,
kalcijuma, magnezijuma i ostalih elemenata u tragovima, kao to su gvoe, mangan,
molibden, cink, selen, nikl, itd.. Prisustvo tekih metala, antibiotika i deterdenata moe
imati inhibitorni efekat na proces proizvodnje metana
7
[7]. Optimalni odnos C:N:P za
anaerobnu fermentaciju je 200:3:1 [6].
Kao sirovina za dobijanje biogasa moe se koristiti biomasa veoma raznolikog porekla.
Najvie koriene sirovine su:
ivotinjski stajnjak iz stoarstva
Otpadna materija poljoprivredne industrije
Organski komunalni otpad i ostaci prehrambene industrije
Kanalizacionicmulj
Namenski uzgojene biljne vrste [5]
Prednosti korienja ivotinjskog stajnjaka je injenica da se time zbrinjuje, (naime pre
upotrebe stajnjaka kao ubriva on mora da dozri, to je proces slian anaerobnoj
fermentaciji kojom se dobija biogas, zbog ega dolazi do odreene emisije metana), a
ostaci proizvodnje se jednako mogu koristiti kao ubrivo za njive, njegova velika
dostupnost i veoma niska cena (praktino je besplatan jer nema dalju primenu), kao i
injenica da inicijalno sadri odreen broj bakterija potrebnih za njegovu preradu. Ukoliko
se nijedna sirovina ne nalazi u dovoljnoj koliini, ili je loeg kvaliteta, pa je prinos mali,
mogue je meati dve ili vie razliitih sirovina, kako bi se postigao bolji prinos ili kvalitet
biogasa, to se esto primenjuje u praksi.

Radi poreenja, data je slika 2 koja prikazuje
prinos metana iz razliitih sirovina. Interesantno da je prinos biogasa od stonog ubriva
meu najmanjima. ta nedostaje? C ili N,...? Kako to da TRAVA daje za 1/3 vei prinos
gasa od kravljeg ubriva? Na str. 19 navedene literature pored slike se nalazi tabela koja
pokazuje sastav ovih sirovina. Takoe na str. 27 istog rada navedeno je da je najpovoljniji
odnos C:N:P:S = 600:15:5:1, dok je kod stajnjaka C:N = 3-10.. to znai da nedostaje C

7
Jelena Dodi, Jovana Grahovac, Studija o obnovljim izvorima energije 2011

6




Slika 2. Prinos metana razliitih polaznih sirovina [8]
8
.
Kao to se vidi sa slike, kravlji stajnjak daje mali prinos zbog malog odnosa C:N, pa se
zbgo toga u praksi esto mea sa ostalim sirovinama bogatim C pre fermentacije [6].


Postupak dobijanja
Biogas se dobija postupkom anaerobne fermentacije organske materije. Anaerobna
fermentacija podrazumeva odsustvo slobodnog kiseonika koji veoma tetno utie na sam
proces. Prednost anaerobne fermentacije u odnosu na aerobnu oksidaciju se ogleda to
pri anaerobnim uslovima, organska materija razgrauje do metana koji ima mnogo velik
energetski sadraj, dok bi se iz iste sirovine pri aerobnim uslovima dobio CO
2
. koliki je E
sadraj CO2? Praktino je 0, jer ne moe da sagoreva, dok metan moe. Preformulisao
sam reenicu. Glavni proizvodi anaerobne fermentacije su metan i ugljen-dioksid
(odnosno biogas) kao i ostatak fermentacije, koji se moe koristiti kao organsko ubrivo.

8
Preiler, D. et al. (2007). Anaerobic digestitionof energy crops without manure addition.
35.Symposium ActualTasks ofn AgriculturalEngineering, Opatija, Croatia, S.
363-370.

7

Osnovne faze anaerobne fermentacije su hidroliza, kiselinska, siretna i metanogena
faza. Ove faze, kao i bakterije koje su najjaktivnije u tim pojedi nim fazama
9
[9] su
ematski prikazane slikom 3.

Hidroliza
Kiselinska
faza
Siretna faza
Metanogena
faza
Proteini
Masti
Ugljeni hidrati
Aminokiseli ne
Monosaharidi
Masne kiseline
Alkoholi
Nie masne kisel ine
Acetati
Siretna kiselina
Vodonik
Ugljen-dioksid
Metan
Ugljen-dioksid
Clostridium thermocellum, Bifidobacterium longrum,
Clostridium celluloliticum, Bacteroides thetaiotaomicron,
Enterococcus faecalis, Bacteroides capillosus
Slackia heliotrinireducens, Candidatus Cloacamonas acidaminovorans,
Clostridium kluyveri, Clostridium acetibutilicum, Clostridium perfingens,
Clostridium saccharolyticum, Caldanaerobactersubterraneus, Finegoldia magna,
Enterococcusfaecium, Lactobacillus helveticus, Streptococcus pneumoniae
Carboxydothermus hydrogenoformans, Morella thermoacetica,
Pelotomaculum thermopropionicum
Methanosarcina barkeri, Methanosarcina acetivorans, Methanoculleus
marisnigri, Methanoregula boonei, Methanosphaerula palustris,
Methanospirillum hungatei, Methanoplanus petrolearius,
Methanocorpusculum labreanum

Slika 3. ematski prikaz postupka fermentacije biomase.

Proizvodi prethodne faze se koriste kao sirovina za poetak naredne, a za svaku fazu
potrebna je druga vrsta bakterija razliite osetljivosti, i za svaku grupu bakterija su
potrebni razliiti uslovi za razvoj. Bakterije metanogene faze su najosetljivije na promenu
spoljanjih uslova, pa ukoliko se sve faze obavljaju u jednom reaktoru, uslovi se

9
Wirth et. al. Characterization of a biogas-producing microbial community by short-read next generation DNA sequencing 2012

8

prilagoavaju ovoj grupi bakterija [4]. Bitno je naglasiti da se sva etiri koraka odvijaju
paralelno.

Hidroliza
Hidroliza je prvi korak u prevoenju organske materije biomase u biogas. U ovom delu
procesa organski polimeri se pomou hidrolitikih egzoenzima bakterija prevode u
jednostavnije sastavne delove. Tokom hidrolize se sloeni molekuli kao to su ugljeni
hidrati, lipidi, nukleinske kiseline i proteini razlau na monosaharide, glicerol, purine i
piridine. Razliiti mikroorganizmi se mogu koristiti u ovom koraku, a razloene materije se
koriste u daljim stupnjevima procesa, kao i u sopstvenom metabolizu bakterija.

Kiselinska faza (acidogeneza)
Produkti hidrolize se koriste kao polazne supstance u ovoj fazi fermentacije. Acidogene
bakterije razgrauju monosaharide, amino kiseline i vie masne kiseline na organske
kiseline kraeg lanca (propionska, buterna i sl.; eng. Volatile fatty acids), siretnu
kiselinu, vodonik i ugljen-dioksid
10
[10].

Siretna faza (acetogeneza)
U ovoj fazi produkti acidogeneze, koji se ne mogu direktno koristiti u metanogenezi, se
dalje razgrauju do suptrata koje metanogene bakterije mogu da koriste. Organske
kiseline sa vie od dva C atoma u lancu i alkoholi sa vie od jednog se prevode u siretnu
kiselinu, vodonik i ugljen-dioksid. Proizvodnjom vodonika se poveava njegov parcijalni
pritisak u bioreaktoru, to inhibitorno deluje na bakterije acetogeneze, meutim u sledeoj
fazi, metanogene bakterije koriste taj vodonik u sintezi metana, i time omoguuju dalji
rast bakterija tree faze, sa kojima su u simbiozi.

Metanogena faza (metanogeneza)
Ovo je ujedno i najvanija faza, a takoe i najosetljivija. U ovoj fazi metanogene bakterije
prevode siretnu kiselinu, CO
2
i vodonik u metan, najvaniju komponentu biogasa. Oko
70% metana se dobije iz siretne kiseline, a ostatak iz vodonika i CO
2
[6]. nepravilno
reeno jer ispada da se CH4 moe dobiti samo od CO2! Verovatno se radi o bilansu

10
Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V. (FNR), Biogas an introduction, 2009.

9

atoma iz pojedinih reaktanata. Samo oko 30% metna se dobija od ugljen-dioksida i
vodonika, tako je i navedeno u literaturi [8] na str. 23. Ova faza je najsporija faza u celom
procesu anaerobne fermentacije, i veoma je osetljiva na procesne uslove kao to su:
sastav supstrata, brzina doziranja supstrata, temperature, pH i drugi, stoga je veoma
bitno voditi rauna o ovim parametrima, kako se ne bi prekinula produkcija gasa.

Procesni uslovi
Kao to je ve napomenuto, kako bi se postigao optimalan rad postrojenja, mora se voditi
poseban raun o procesnim parametrima prilikom rada. U ovom delu e biti dat kratak
prikaz nekih parametara koji bitno utiu na proces anaerobne fermentacije:
a) Prisustvo kiseonika
Bakterije etvrte faze su najosetljivije na prisustvo slobodnog kiseonika, i ak i veoma
male koncentrcije mogu da deluju inhibitorno ili skroz prekinu rast ovih bakterija, stoga je
od sutinskog znaaja obezbediti potpuno anaerobne uslove.
b) Temperatura
Postoje tri temperaturna reima u kojima se moe voditi proces. To su psihrofilni (ispod
25
o
C), mezofilni (25
o
C 45
o
C) i termofilni (45
o
C 70
o
C). Od temperature u velikoj
meri zavisi struktura mikrobioloke zajednice, a od nje direktno zavisi brzina konverzije, a
time i vreme zadravanja sirovina i trajanj e fermentacije [7]. Uticaj temperature na prinos
i vreme trajanja procesa moe se videti iz slike 4. Osim na brzinu, temperatura utie i na
druge parametre kao to je koliina amonijaka, koja se poveaca sa temperaturom [7].


10

slika 4. Vreme zadravanja i prinos metana u zavisnosti od temperaturnog reima
[11]
11


c) pH vrednost
Od pH vrednosti zavisi brzina razmnoavanja bakterija i brzina razlaganja supstrata.
Metanogeneza se odvija na relativno uskom intervali pH vrednosti, sa optimumom na
intervalu od 6.8 do 7.2
12
[12] Organske kiseline stvorene tokom acedogeneze mogu da
prouzrokuju pad pH i time narue stabilnost procesa, meutim, produkti metanogeneze
kao to su CO
2
i NH
3
i bikarbonati imaju suprotan efekat, te su ove dve faze, pri
normalnim uslovima voenja procesa, u ravnotei .
d) Meanje
Meanje se vri kako bi se organske materije i potrebni nutrijenti preneli do aktivne
biomase, obezbedili uniformni uslovi prenosa toplote u fermentoru, obezbedilo
oslobaanje mehurova gasa iz supstrata i spreilo raslojavanje supstrata. Usled kretanja
supstrata i podizanja gasnih mehurova nastalih u toku fermentacije postoji odreeni
stepen prirodnog meanja, meutim, kako ono nije dovoljno, neophodno je dodatno
meanje. Najee metode meanja su eksterna recirkulacija pumpanjem, unutranje
mehaniko meanje i unutranje meanje gasom [7].
e) Vreme zadravanja
Tano vreme zadravanja se moe izraunati samo kod arnih procesa, dok se kod
kontinualnih procesa srednje vreme zadravanja odreuje kao kolinik zapremine

11
Anonim. 2007a. Biogashandbuch Bayern - Materialband. Bayerisches Landesamt fr
Umwelt (LfU), Augsburg, Nemaka.
12
Turovskiy IS, Mathai PK. Wastewater sludge processing. New York: Wiley; 2006.

11

fermentora i brzine unosa sirovina za fermentaciju. Od vremena zadravanja zavisi
stepen napredovanja reakcije. Takoe treba voditi rauna da ono ne bude previe kratko,
tj. minimalno vreme zadravanja mora biti dovoljno za stabilno razmnoavanje radnih
mikroorganizama [10].
f) Bioloka potronja kiseonika
Bioloka potronja kiseonika (BPK) je koliina kiseonika koju iskoriste mikroorganizmi za
razgradnju organskih materija u susptratu na 20 C pri aerobnim uslovima. Ovaj
parametar je u stvari pokazatelj o optereenosti supstrata bilokim materijama koje
mikroorganizmi mogu da iskoriste, i zbog toga je bitno pratiti ovaj parametar. Ukoliko je
cilj proizvodnje biogasa preiavanje otpadnih voda, ovaj parametar vode na izlazu
mora biti to manji. Otkuda kiseonik u anaerobnoj digestiji? BPK pokazuje koliko
kiseonika bi bakterije ikoristila za razgradnju tog supstrata pri aerobnim uslovima, ali pri
anaerobim uslovima on samo pokazuje koliki je sadraj organskih materija u supstratu, tj.
koliko hrane za mikroorganizme postoji.
g) Koncentracija amonijaka
Jedan od najeih inhibitora u procesu anaerobne digestije je amonijak. On moe
poticati od rastvorenog amonijaka ili nastati usled razgradnje proteina i drugih sastojaka
(npr. urea). Nivo amonijaka koji je inhibitoran za rast bakterija zavisi od parametara, kao
to su pH, temperatura i adaptacija inokuluma [7]
h) Koncentracija vodonik-sulfida
Tretiranje otpadnih voda sa visokim koncentracijama sumpora moe dovesti do inhibicije
metanogeneze usled formiranja vodonik-sulfida. Koncentracije ukupnog vodonik-sulfida
od 100 do 300 mg/l ili slobodnog vodonik-sulfida od 50 do 150 mg/l izazivaju inhibiciju
rasta biomase koja dovodi do potpunog prekida proizvodnje biogasa. Fe
3-
joni se esto
dodaju u fermentacionu tenost, kako bi se inhibiralo stvaranje H
2
S, uglavnom u vidu
FeCl
3
[7].

Preiavanje proizvoda
Da bi se biogas dalje koristio potrebno je njegovo preiavanje, kako bi se uklonile
otrovne komponente i sastojci koji oteuju delove postrojenja i dobio bolji kvalitet
krajnjeg proizvoda, a za neke procese potrebno je, na ovaj nain, i poveanje toplotne
moi.

12

Razliite tehnologije naknadne primene zahtevaju razliiti stepen istoe, od ega
direktno zavise trokovi njegovog preiavanja. Za generaciju toplotne energije,
kogeneraciju i trigeneraciju, procesom desulfurizacije se uklanja vodonik sulfid i vodena
para. Za utiskivanje biogasa u mreu prirodnog gasa i za korienje kao goriva
transportnih vozila, uklanja se i ugljen-dioksid kako bi se postigla vea toplotna mo. Na
poljoprivrednim postrojenjima, najee se uklanjaju H
2
S, vodena para i CO
2
[4].

Uklanjanje vodene pare
Uklanjanjem vode i vodene pare iz biogasa spreava se njena kondenzacija u daljim
delovima gasovoda kao i pri daljoj primeni, ime se izbegavaju eventualna oteenja
opreme usled kavitacije i korozija.
Suenje se uglavnom postie hlaenjem (ponekad i sa poveanjem pritiska), koje moe
da se obezbedi dovoljno dugakim gasovodom, da bi se biogas dovoljno dugo zadrao u
njemu i ohladio. ime se kondenzuje voda. Cevi gasovoda su esto ispod zemlje kako bi
se obezbedila postojanija temperatura tokom godine [4].
Uklanjanje vode se moe izvriti i adsorpcijom na silika gelu ili alumini ili apsorpcijom u
glikolu ili higroskopnim solima, kako bi se postigao jo manji sadraj vlage u bi ogasu
[13]
13


Uklanjanje CO2
Uklanjanjem CO
2
poveava se toplotna mo biogasa jer se on u znaajnoj meri nalazi u
njemu. (25-45%) jer se time ujedno poveava udeo metana. Najei postupci uklanjanja
CO
2
su apsorpcija, adsorpcija,ali i membranske separacije sve vie dobijaju na znaaju.
Za apsorpciju voda se najee koristi kao apsorpciona tenost . Rastvorljivost ugljen-
dioksida u vodi opada sa porastom temperature, a raste sa porastom pritiska, te se ova
dva parametra moraju pratiti. Nakon apsorpcije vodom u biogasu ostaje 5 do 10% CO
2
.
Uporedo sa apsorpcijom CO
2
, uklanja se i deo H2S, pa izlazni tok vode ima povean
sadraj sumpora te moe doi do korozije cevovoda, stoga se preporuuje da se
prethodno postupku uklanjanja CO
2
izvri desumporizacija [7]. Apsorpcija se moe izvriti

13
Appels, L., Baeyens, J., Degrve, J., Dewil, R., Principles and potential of the anaerobic
digestion of waste-activated sludge, Progress in energy and combustion science, vol 34, 6,
2008, p. 755-781

13

i korienjem vodenog rastvora kalcijum hidroksida koji ugljen-dioksid pevodi u
nerastvorni CaCO
3
i izdvaja se kao talog.
Adsorpcija se izvrava na vrstim adsorbentima kao to su aktivni ugalj ili molekulska
sita, to je jednostavno ali skupo, i sa visokim zahtevima za toplotom [7].

Desumporizacija
H
2
S se koji se nalazi u biogasu mora se ukloniti kako bi se spreila korozija opreme i
dobili istiji produkti saogrevanja biogasa. Prethodnim tretiranjem aktivnog mulja Fe
3+

solima moe se znaajno smanjiti sadraj H2S u biogasu, meutim mora se voditi rauna
jer prekomerne doze mogu inhibirati proces fermentacije[14]
14
.
Bakterije roda Acidothiobacilus prisutne u aktivnom mulju se mogu koristiti za uklanjanje
H2S [7], a poto su ve prisutne u fermentoru, ne moraju se naknadno dodavati. Da bi
ove bakterije efikasno uklanjale vodonik-sulfid, neophodno je dodati kiseonik, najee
dodavanjem atmosferskog vazduha, ija koliina zavisi od koncentracije vodonik-sulfida u
biogasu, uglavnom 2-6%. Najjednostavniji postupak je njeno izvravanje u samom
fermentoru, gde se moe ukloniti i do 95% H2S to zavisi od temperature, koliine
dodatog vazduha i vremena zadravanja. Bioloke desumpurizacije se moe odvijati i u
zasebnom bioflitru [13]. Prilikom dodavanja vazduha u biogas, mora se voditi rauna o
bezbednosti, jer je metan lako zaaljiv i moe doi do havarije.
Desumporizacija se moe postii i adsorpcijom H2S na aktivnom uglju. Aktivni ugalj slui
kao katalizator koji prevodi vodonik-sulfid u elementarni sumpor. Za ovaj postupak aktivni
ugalj se prethodno impregnira kalium-jodidom [15]
15
.

Ostaci proizvodnje
Pri fermentaciji, ne potroi se celokupna koliina supstrata, ve deo nutrijenata ostaje u
neproreagovalom delu supstrata, koji se zajedno sa otpadnim produktima naziva ostatak
fermentacije. U ostatku fermentaciej osim nutrijenata, zaostaje i odreena koliina
mikroorganizama, te je mogue da se proces fermentacije nastavi u manjoj meri, zato
ovaj ostatak mora odgovarajui da se zbrine. To se uglavnom postie ubrenjem
poljoprivrednih povrina ostatkom, iji je sastav veoma slian sazrelom stajnjaku, iako on

14
cDewil R, Baeyens J, Roels J, Van De Steene B. The distribution of sulphur
compounds in sewage sludge treatment. Environ Eng Sci 2008;25:87986.
15
Hagen M, Polman E. Adding gas from biogas to the gas grid. Final Report
Danish Gas Agency, 2001. p. 2647.

14

moe da varira u zavisnosti od sirovina, a time se i doprinosi zatiti ivotne sredine i
zaokruenju ivotnog ciklusa. Prosean sastav ostatka fermentacije prikazan je tabelom
2. Rekao bih da je sastav ostatka priblino ISTI, bez obzira na sirovinu (silau)! Da li
treba da izbacim tabelu? Ja sam hteo da je prikaem isto da se vidi da sastav ostatka
ipak u nekoj meri i zavisi od supstrata, jer se u njemu u stvari nalaze neproreagovali
elementi koji su bili u sirovini. Osim toga, ostatak fermentacije moe da se peletira i
prodaje kako komercijalno ubrivo.[4]

Tabela 2. Sastav ostatka fermentacije sa tri razliita biogas postrojenja
16
[16].
Postrojenje 1 2 3
Korieni supstrati [%]
Kukuruzna silaa 57 45 63
Teni stajnjak 24 2 6
Silaa zrna kukuruza 10 23 11
Silaa cele biljke itarica 8 17 18
Sastav ostatka fermentacije
Suva masa [%] 6
,
4
6,4 7,4
N
ukupno
[kg/m
3
] 5
,
0
5,0 4,5
NH
4
[kg/m
3
] 3
,
4
2,5 2,6
P
2
O
5
[kg/m
3
] 2
,
0
1,3 1,9
K
2
O [kg/m
3
] 4
,
7
4,9 5,4

Tokom fermentacije, vrste organske materije se razgrauju, to se u krajnjem koraku
procesa odraava kao smanjenje viskoziteta, koncentracije materija neprijatnog mirisa, i
organskih kiselina koje mogu imati korozivno dejstvo. Ukupna koliina azota se ne menja,
ali organski vezan N se prevodi u neorganske soli koje biljke mogu da usvoje i koriste za
rast, isto vai i za fosfor, kalcijum, kalijum. Sadraj sumpora se smanjuje, jer se veina
prevodi u H
2
S.

16
Effenberger M, Bachmaier H, Krnsel Eunice, Lehner A, Gronauer A. Wissenschaftliche Begleitung der
Pilotbetriebe zur Biogasproduktion in Bayern. Bayerische Landesanstalt fr Landwirtschaft (LfL), Freising,
Nemaka, 2009

15

Zbog anaerobnih uslova i temperature, patogeni mikroorganizmi kao i semena korova
odumiru, to ima poseban znaaj za primenu ostatka fermentacije kao ubriva [6].

Primena biogasa
Biogas, nakon odgovarajue tehnike preiavanja, moe se koristiti na razliite naine
kao izvor primarne energije, u zavisnosti od energetskih potreba okoline u kojoj se
proizvodi. Najee njegove primene su proizvodnja elektri ne energije kogeneracijom ili
trigeneracijom, toplotne energije direktnim sagorevanjem, kao gorivo za motorna vozila ili
njegovo meanje sa prirodnim gasom u predvienim cevovodima. U ovom poglavlju su
opisani pomenuti naini dobijanja sekundarne energije iz biogasa.

Kogeneracija
Postupak dobijanja elektrine uz istovremeno korienje otpadne toplote naziva se
kogeneracija (eng. Combined heat and power generation). Na ovaj nain postie se
veoma veliki stepen iskorienja, ak do 90% (oko 35% energije se pretvara u elektrinu,
a 65% u toplotnu) [4] to je i razlog zato je ovo ujedno i najei postupak daljeg
korienja biogasa.
Princip rada kogenerativnih postrojenja na biogas je sagorevanje biogasa u motorima sa
unutranjim sagorevanjem (SUS motori) kojima se pokreu turbine koje proizvode
elektrinu energiju, dok se toplota iz rashladnih fluida motora takoe koristi bilo u samom
biogas postrojenju ili za spoljanju upotrebu kao to je prikazano na slici 4.

16


Slika 4. ematski prikaz kogenerativnog postrojenja sa motorom SUS [4].

Najee se koriste gasni Oto motori (Otto motori) i gasni motori slini dizel motorim sa
inicijalnim paljenjem (dizel motori), ove dve tehnologije su ujedno i najrazvijenije.
Mehanika energija dobijena okretanjem vratila motora se koristi za pokretanje turbine,
najee sihronog generatora, dok se asihroni koriste za postrojenje kapaciteta manjeg
od 100 kW. Proizvedena elektrina energija se moe koristiti za pokretanje elektrinih
ureaja na samom postrojenju (pumpa, mealica, kontrolnih sistema..) ali i da se prodaje
u lokalnu elektrinu mreu [4].
Ranije se nije obraalo mnogo panje na otpadnu toplotu, ali danas je ona dobila na
znaaju. Ona se dobija iz rashladne tenosti i produkata sagorevanja. Toplota iz
rashladne tenosti je na relativno niskoj temperaturi pa se moe koristiti za zagrevanje
vode do najvie oko 90 C, a ona se dalje moe koristiti za zagrevanje fermentora ili
oblinjih radnih i stambenih prostorija. Toplota produkata sagorevanja je izmeu 460 i
550 C pa se ona moe koristiti za proizvodnju pare i spoljanju upotrebu, vie o upotrebi
u delu o toplotnoj energiji.


17

Korienje biogasa za dobijanje toplotne energije
Ovo je najjednostavniji nain korienja energije biogasa. Dobija se prostim
sagorevanjem gasa u kotlovima i bojlerima i prenosi razmenjivaima toplote, a moe se
koristiti za upotrebu na lokalnom nivou (farmama pir biogas postrojenjima) ili da se
energija doprema do spoljanjih korisnika.
Toplota dobijena iz biogasa (njegovim direktnim sagorevanjem ili iz kogeneracije i
trigeneracije) se moe koristiti za zagrevanje procesne opreme u kojima se odvija
fermentacija, radnih i stambenih prostorija u okolini postrojenja ili za industrijske potrebe.
Najvei stepen iskoritenja je pri korienju u industriji, jer su potrebe za toplotnom
energijom u ovom sektoru konstantne i ne zavise mnogo u odnosu na doba godine a i
industrijska potreba za toplotom je velika. Upotrebom toplotne enrgije za zagrevanje
stambenih prostorija je takoe mogue, ali veliki nedostatak je to su potrebe razliite u
toku godine, naime, velike su u zimskom periodu, a veoma male u letnjem.

Trigeneracija
Problemi neravnomerne potrebe za toplotnom energijom tokom godine pokuavaju se
reiti postupkom trigeneracije (proizvodnja elektrine, toplotne i rashladne energije). U
ovom sluaju razmotreno je i korienje toplote i u letnjim periodima, a koja bi inae
predstavljala otpadnu toplotu, za pokretanje apsorpcionih rashladnih maina, takozvanih
ilera iji je princip rada slian radu toplotnih pumpi. Time se produava rad biogas
postrojenja i postie veliki stepen iskorienosti konstantno tokom godine. Korienje
rasladnih maina nije novo reenje, ali je nedovoljno rasprostranjena na biogas
postrojenjima usled velikih investicionih trokova [4].

Gorivo za transport
Da bi se biogas koristio kao grivo za vozila sa SUS motorima, potrebno je da bude
zadovoljavajueg kvaliteta, pa se nakon fermentacije iz njega uklanjaju CO2, H2S, NH3,
voda i mehanike estice. Ovo se radi da bi se poveao sadraj metana u biogasu jer se
time poveava njegova toplotna mo, to je bitan faktor kod motornih vozila jer se tako
omoguuje vei preeni put za istu koliinu gasa. Takoe preiavanjem biogasa se
postiu uslovi za sigurnu vonju, smanjuje se emisija tetnih gasova, korozija i uklanjaju

18

se estice koje mogu da dovedu do mehanikog oteenja motora [4]. Preieni biogas
se takoe naziva i biometan.
Biometan se moe koristiti u vozilima koja su fabriki napravljena da koriste pri rodni gas,
ali i u vozilima sa dizel i benzinskim motorima uz manje prepravke, potrebno je da se
ugrade rezervoari za gas i sistem za dovoenje do motora. Biometan se obino uva u
bocama pod pritiskom od 200 250 bar.
Vozila koja se kreu na biometan proizvode mnogo manje tetnih izduvnih gasova.
Ukupna emisija CO2 je drastino smanjena, pogotovo ako se elektrina energija
koriena za preiavanje i komprimovanje biogasa dobija iz obnovljivih izvora energije.
Emisije azotnih oksida i organskih isparljivih materija je takoe veoma manja, kao i
ukupna emisija estica praine [4].

Utiskivanje u mreu prirodnog gasa
Ukoliko se biogas ne moe koristiti u blizini postrojenja za njegovu proizvodnju, ili je
potrebno da se toplotna energija biogasa prenese navee razdaljine, tada se on utiskuje
u mreu prirodnog gasa. Uslovi za ovakvo korienje biogasa je da se on prethodno
preisti do zadovoljavajueg kvaliteta propisanog zakonskim regulativama, da postoji
mrea prirodnog gasa u blizini postrojenja i mesta primene.
Prednosti ovog postupka su to se time energija biogasa efikasnije prenosi na vee
razdaljine i da se nakon toga ona pretvara u poeljan vid energije nego kada bi se
transportovala sekundarna (toplotna energija), a i investicioni trokovi su manji.
Mane su to se u tom sluaju, elektrina i toplotna energija za pokretanje biogas
postrojenja moraju nabaviti sa drugog mesta (javne elektrine i toplotne mree) ili se
moe dobiti iz kogenerativnog postrojenja manjeg kapaciteta, to moe da poskupi
postupak. Osim ovoga, postupak se veoma poskupljuje iz razloga to se biogas mora
dodatno preistiti, to poskupljuje postupak do te mere da je ovaj nain primene
uglavnom neisplativ, ak i pri vein subvencijama [4].

Literatura:
[1]

Ng C., Natowitz J. B., Our Energy Future -Resources, Alternatives and the
Environment, 2009.
[2] www.iea.org 25.06.2014.

19

[3] Anonim. 2009. Directive 2009/28/EC on the promotion of the use of energy from
renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and
2003/30/EC. Official Journal of the European Union.
[4] Martinov M. et al Studija o proceni ukupnih potencijala i mogunosti proizvodnje i
korienja biogasa na teritoriji AP Vojvodine, 2011.
[5] Kaltschmitt M, Hartmann H. 2001. Energie aus Biomasse Grundlagen, Techniken
und Verfahren. Springer Verlag, Berlin-Heidelberg-New York.
[6] Teodorita Al Seadi, Dominik Rutz, Heinz Prassl, Michael Kttner, Tobias
Finsterwalder, Silke Volk, Rainer Janssen, Biogas handbook, 2008.
[7] Jelena Dodi, Jovana Grahovac, Studija o obnovljim izvorima energije 2011
[8] Preiler, D. et al. (2007). Anaerobic digestitionof energy crops without manure addition.
35.Symposium ActualTasks ofn AgriculturalEngineering, Opatija, Croatia, S.
363-370.
[9] Wirth et. al. Characterization of a biogas-producing microbial community by short-read
next generation DNA sequencing 2012
[10] Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V. (FNR), Biogas an introduction, 2009.
[11] Anonim. 2007. Biogashandbuch Bayern - Materialband. Bayerisches Landesamt fr
Umwelt (LfU), Augsburg, Nemaka.
[12] Turovskiy IS, Mathai PK. Wastewater sludge processing. New York: Wiley; 2006.
[13] Appels, L., Baeyens, J., Degrve, J., Dewil, R., Principles and potential of the
anaerobic digestion of waste-activated sludge, Progress in energy and combustion
science, vol 34, 6, 2008, p. 755-781
[14] Dewil R, Baeyens J, Roels J, Van De Steene B. The distribution of sulphur
compounds in sewage sludge treatment. Environ Eng Sci 2008;25:87986.
[15] Hagen M, Polman E. Adding gas from biogas to the gas grid. Final Report Danish
Gas Agency, 2001. p. 2647.
[16] Effenberger M, Bachmaier H, Krnsel Eunice, Lehner A, Gronauer A.
Wissenschaftliche Begleitung der Pilotbetriebe zur Biogasproduktion in Bayern.
Bayerische Landesanstalt fr Landwirtschaft (LfL), Freising, Nemaka, 2009