BROJ 155

CENA 9 DINARA
NEBESKI GLASNIK
Derek Finegan
NEBESKI GLASNIK
NEBESKI GLASNIK
Izdava:
NIP DEJ E NOVI NE
Gornji Milanovac
Za izdavaa:
Milica Leposavi
generalni direktor
v.d. glavnog i odgovornog urednika:
Mica Trifunovi
Lektor:
Mica Trifunovi
Slog i korektura:
DTR Zabavnih izdanja
Derek Finegan
DEN PRES 1998.
Izdaje NI P Deje novine, Tihomira Matijcvia 4,
32300 Gornji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28 urednitvo i
(032) 714-2.50 prodaja.
Telex: 1373!
Broj tekueg rauna kod ZOP pri NH.I u ( i Milaiiovcir 41320-603-7-1263.
tampa: Deje novine ( i(iiii|i Milimovac
Derek Finegan
NEBESKI GLASNIK
- Oprostite - rekla j e mlada ena
kosih oiju, obuena u poslednji
model Kelvina Klajna, sa zanosnim
osmehom umesto nakita - promaklo
mije vae ime...
- Nije vam promaklo - odgovorio
ic sredovean, uglaen ovek tamne
puti, u smokingu za koji se moglo
rei da slui kao uniforma diplo
matskim predstavnicima Ujedinje
nih nacija. - Prosto, nisam ga izgov
orio.
Sedeli su jedno pored drugog, za
I si im stolom, dok je trajala zvanina
veera povodom petnaestogo-
(liSnjice Fonda za pomo besku-
I iiii ima J une Amerike. Veera je
bila prilino sveana, a na stolovima
je bilo prilino skupih jela i jo sku
pljih pia, to ba nije mnogo odgo
varalo nameni tog skupa. Meutim,
ak i oni koji su iskreno verovali da
ta dobrotvorna organizacija slui
plemenitoj svrsi znali su da
raskona veera slui samo da raz
gali i omeka potencijalne donatore.
U istom cilju je na bini, u dnu velike
sale, bio izvoen nekakav modemi
ples, pri emu su se balerine svojski
trudile da pokau svoje grudi,
bokove i duge noge, vie nego svoje
baletsko umee.
- Rauf - ree tamnoputi ovek. -
Rauf Hanzalari.
MM)A 155
- Imale neobino inie f^ospodine
lian/alaii - rekla |e mlada ena.
koja ninn nije mogla da .sakrije
svoje japansko poreklo. Zatun je
dodala, pomalo ko-ketno: - .la sam
Sumiko.
- Sumiko... I joS'.'
- Dovol j no je samo Sumi ko -
ponovi l a j e ona ra/oruavaj ui
sa;i ovorni ka osmehom. - Di ago mi
j e ,ito snu) .se u|i oznal i .
Oseeam li ja to u vaSem glasu
vi.i; nego koiiveneionalnost? - upita
Kaul" Hanzalari sa meSaviiiom
iskrenog uenja i sumnjiavosti.
- U stvari, zadivljena sam - rekla
je S.imiko. - Budui ila sam lan
komiteta za kt)ntrolii sredstava
l'onda, imala sam priliku da uoim
va.u velikoduiinost. 1 . . . zadivljena
sam.
- C'ini mi se da nije te.ko pogodi
ti da ste mogli da vidite moj ek... -
kratko se nasmejao Rauf. - Verujem,
takoe, da ste pomislili kako lako
velikodunim prilogom zbog
neega umirujem svoju savest.
- O, ne... Nisam pomislila na
tako neto - rekla je Sumiko, odglu-
mivi zauenost na maeslralan
nain. - Zato ste to pomislili?
- Zalo? Pa, koliko ja poznajem
donatore vaeg Fonda, siguran sam
da osamdeset procenata njih samo
umiruje save.st ekovima sa puno nula.
- Vi niste takvi? - Sumiko je oko
sebe rasprila najneviniji osmeh
koji se u datoj situaciji mogao
zamislili.
- Rekao bih da nisam - odgovorio
je Raul Hanzalari. - Vidite, ja sam
po prirodi tvrdiea, ali ovek
ponekad mora ne samo da uim
neto protivno svoji>j priri'ili vec i
da zadovolji nekakvu dinstvenu
formu... Raziimete li. Medu va.'iim
donatorima je prilian broj mojih
poslovnih partnera, klijenata, pa ak
i prijatelja. Morat) sam da smislim
nain i uinim neto io oni, inae,
redovno ine, jednostavno da se ne
bih uoljivo razlikovao od njih...
Razumete li?
- Mislim da razumem - klimnula
je glavom ona. - Ali, zar se
drutvena obaveza plaa toliko?
- Da ne "pominjcm da e me
drava osloboditi poreza u srazmeri
mojoj donaciji - dodao je tamnoputi
ovek i osmehnuo se, sada sasvim
iskreno, - Sta je dvesta hiljada
dolara u poreenju sa utiskom koji
ostavljam,.. 1na klijente, prijatelje i
ostale, ali i na vas?!
- Moram priznali da sle na mene
ostavili izuzetan utisak - Sumiko se
NI NDA 155
nagnula prema Raufu. ovla.s dodiru
jui svojim ramenom njegovo.
- Mislim da je oslavljanje utisaka
obostrano - ree Rauf
Nije mogao da zna da Sumiko o
njemu zna mnogo vie nego to je
bio spreman da joj ispria. Vie i oci
bilo ega io je bio spreman da
ispria bilo kome. Naravno, nije m
mogao da pojmi da J edna tako
privlana mlada ena ne sedi pored
njega sluajno. Prirodno, bio je
zanesen njenom lepotom i tipinom
azijskom Ijupko.eu, ali Rauf
Hanzalari je jo u svojoj dvadeset
petoj doznao da postoje dve vrste
ena - jedna koja se nudi na prodaju
i druga koja je mna i nedrutvena.
Sve izmeu toga je za njega bilo
samo razlog za nevericu i sumnju.
U tu mladu J apanku je sumnjao
od poetka. Od kako je primetio da
prilazi stolu, njiui se u struku i
povremeno bljeskajui dugom,
vitkom, ali snanom butinom, kao
da namerno izaziva, izgledajui pri
tom savreno nevino i naivno.
Odmah je pomislio kako e kosooka
lepotica pokuati da mu se "nabaci.
Sada je bio veoma zadovoljan to ga
slui muka intuicija.
Razgovor se nastavio u vedrijem
i oputenijem tonu. Rauf je pokazi
vao kako moe da bude armantna i
duhovita linost, a Sumiko se trudi
la da ostane koketna dama bez prez
imena. ko|a. kako je procenio Rauf,
trai avola... Pomislio je; Za
ovu no ga je sigurno nala!" Sve
manje panje je posveivao
raskonom programu veere, pa ak
i jelu. usredsredi vi se na zadatak da
zavede mladu J apanku. Priseao se
svih ala koje je bilo kada priao
bilo kojoj eni. trudei se da
duhovitou zaseni sve drugo, a
osveti i samo laj. zabavni, nestani
deo svoje linosti...
- U stvari, ini mi se da je ovde
malo tesno za osobe poput nas -
rekao je Rauf u jednom trenutku. -
Kako bi bilo da izaemo na otvoreni
prostor?
- Zaboravljate da sam ja ovde
jedna od domaica - osmehnula se
Sumiko.
- J edna od... A, koliko domaica
ima?
- Dvadesetak - odgovorila je ona
naivno.
- Onda se nestanak jedne nee ni
primetili - rekao je Rauf i uputio joj
pogled koji je samo mogao da znai
poziv na veeru uz svee, muziku,
moda malo evea i seks na kraju,
Nekajui se laman toliko da se
NINA 155
ne pomisli kako je suvie laka,
Sumiko je nekoliko minuta kasnije
krenula ka izlazu iz sale, praena
Raufom, dok su oboje pokuavali da
budu neupadljivi. To nije bilo lako
jer se veina gostiju na veeri
dosaivala, pa je izlazak mlade,
zgodne J apanke u drutvu sa ove
kom za koga su mnogi znali ko je i
Sta je, bio dogaaj koji j e razbio
monotoniju bledih dogaanja sa
pozornice u dnu sale. No, njih dvoje
su.se' pravili da ne primeuju...
- U' stvari, kuda smo krenuli? -
upitala je Sumiko kada su se nali
van zgrade.
- Recimo da sam veeras veliko
duan, pa preputam dami da odlui
- osmehnuo se on, iako je ve
koraao prema velikom LINKOL-
NU, pored koga gaj e ekao njegov
voza i, sasvim sluajno, jedan od
stalnih telohranitelja. Osvrnuo se
preko ramena i upitao nehajno ime
se ona bavi.
- Trudim se da spiskam nasledst-
vo i ponekad piem za neke femi
nistike asopise - odgovorila je
Sumiko.
- Neka sam proklet, ali ti ne lii
na feministkinju...
- Nemoj mi rei a zamilja
feministkinje kao brkate useelice?!
- Ne, ne... - pourio je da kae
Rauf dok mu je voza otvarao vrata
automobila, a telohranitelj prodorno
gledao u Sumiko, po svoj prilici
mislei da ispod tako tesne haljine
ne moe da se sakrije nita nalik na
oruje. Rauf dovrSi: - Uopte ih ne
zamiljam brkate...
On se udobno smestio na zadnje
sedite oigledno ekajui da
Sumiko sedne pored njega. No, ona
je stajala pored otvorenih vrata kola
i sa zanimanjem gledala u kameno
lice Raufovog telohranitelja. Voza
je ve bio za upravljaem.
- ZaSto ne ulazi? - upitao je Rauf
izvirivi iz unutranjosti limuzine.
- J o ti nisam saoptila kuda
idemo - osmehnula se Sumiko. -
SeaS se... Rekao si da imam pravo
da biram...
- Okej! Kuda idemo?
- Kako ti zvui... - ona se uoz
biljila poput Bet Dejvis iz najfatal-
nijih dana... - Apartman 712,
KARLTON hotel?!?
*
*
Mukarevi prsti su naprosto
guvali jedro telo devojke ija se
crvena kosa prosipala po zadnjem
NINA 155
seditu taksija. Poljupcima kao daje
hteo da je proguta i ona je grevito
pokuavala da ga zadri u
nekakvom mirnom zagrljaju, nada
jui se da taksista ne gleda u retro
vizoru ta to oni rade. J edva
pronaavi trenutak predaha ona
jeknu;
- Pite, zaboga, zar ti se toliko uri?
Krupan ovek, koga je krasila
duga, plava kosa, kao da nije uo ta
mu ona govori. Meutim, osetio je
da ga njene ruke odgurkuju...
Zastao je, pogledao u njene zelene
oi i neno odgovorio.
- To j e jae od mene!
J ednostavno ne mogu da se uzdrim
kad si u blizini, Anita.
- Moda te zato nisam videla
sedam meseci, Pite - izgovorila je
ona prekomo, dozvoljavajui mu da
je zadri u zagrljaju, ali ne vie tako
vrstom.
- Anita, A nita... rekao sam ti ve
- odmahivao je glavom Pit. -
Pokuavao sam da sredim svoj
ivot, da zaradim neto love i,
uopte... Mukarac ponekad mora
da bude daleko od predmeta elja...
- Pite... - ona ga pogleda iskosa.
- Zadri takve prie za maloletnice.
Meni je dvadeset deveta i raunam
da vie nisam naivna.
- Ne mora da mi veruje - rekao
j e plavokosi, iznenada se obraajui
taksisti; - Drukane, kako bi bilo da
prestane da nas vrti oko ovih
bezveznih blokova i da nas naj
kraim putem odveze do proklete
arhive?!
- Kako ti kae, efe - uzvrati
unjkavim glasom taksista.
- 1, onda se iznenada pojavljuje i
trai od mene stravino veliku
uslugu, a sve to ukrasi pipanjem i
ljubljenjem i zaklinjanjem da sam ti
jedina u ivotu - nastavila je crve
nokosa devojka. - Ni sam, nisi sves
tan koliko providno zvui. Pite!
- Blagi Boe, Anita! Pa, pristala
si...
- Naravno da jesam. Pite - klim
nula je Anita glavom. - J a nisam kao
ti... J a uzvraam!
- Mislim da te nisam najbolje
razumeo - rekao je Pit, naavi se u
nelagodnoj situaciji, jer zaista nije
znao kako da joj odgovori. Zato je
ponovo preduzeo peting-aktivnos-
ti, navaljujui na nju kao da eli da
bliskim fizikim kontaktom natera
devojku da prestane da misli na
neke ivotne injenice.
- Prestani, Pite - kazala je ona
blago, kada je dola do daha. - To ti
sada nije potrebno. Rekla sam ti da
NINA 155
u uiniti to i uiniu. Zar ti to nije
dosta?
- Curo, zar tebi nije jasno da te
volim?! - uzvratio je vatreno Pit.
- Pite... Ne tupi! - nasmejala se '
Anita zvonko. - Kladim se u cister
nu piva da ti i ne zna Sta le rei
znae!
- Kako da li dokaem da znam? -
upitao je Pit.
- Kao prvo, prestiuii da navaljujeS na
mene - i'ce ona tiho i blapo ga ixlgumu.
On se povue na svoj deo saliSUi.
i'aksi se zaustavi pred zgradom
koja je pored ulaznih vrata imala
metalnu plou sa natpisom: (iRAD-
SKl ARHIV SAN FRANCISKA.
Taksista bez oduSevljenja prihvali
nekoliko novanica koje mu jc Pit
doturio preko sediSta, ne brojei. Pit
sa izvesnim oduSevljenjem iskoi iz
taksija i obigra itav krug da bi
otvorio vrata devojci.
- Ne preteruj, Pite - ona se ipak
osmehnula, to je u oima mladog
oveka ostavilo povoljan utisak.
Uli su u zgradu i Anita ga
povede zamrenim hodnicima,
palei usput svetla i objanjavajui
da je gradski arhiv, valjda, jedino
mesto u gradu koje nema obez-
bedenje, iako sadri vrlo vana
dokumenta. Nije to morala da
objanjava jer je Pil ve znao sve -
da nije moda mu nikada ne bi palo
na pamet da od nje zatrai da usred
noi dodu ovamo samo da bi mu
ona pronala nekoliko papira...
- Nisam te pitala... - ree ona,
ulazei u jednu od oinh velikih pros
torija sa gustim redovima polica.
Izgledala je kao neko ko savreno
dobro zna da sc snae u svemu
lome. - Zato ti to treba?
- Behice, kao Sto zna ja imam
posla sa raznim ljudima - poeo jc
da uvija Pit. - Sa jednim od
svakakvih sam uao u jedan per
spektivan posao. Ali, kako tog
oveka poznajem vrlo kratko, nns-
110 sam da bi bilo pametno da se
obavestim koje i Staje, pre nego Sto
pokupi svu lovu i nestane... Ve mi
sc to dogaalo u ono vreme kad sam
bio mlad, naivan i neiskusan.
- Kako si rekao da se zove taj tvoj
frajer? - upita devojka prilazei jed
noj od polica. - Zvualo je arapski
111tako nekako.
- Aha! - ree Pit. - Hanzalari...
Rauf Hanzalari... Crnac je i mislim
da se nije rodio sa tim imenom. U
lome je stvar...
- Skopala sam - ree Anita, po
navljajui apatom: - Hanzalari...
Rauf... Rauf Hanzalari...
NINA 155
Pit je bio stij)ljiv. Sada kada je
bilo sasvim izvesno da e mu Anita
obaviti laj mali posao mogao je da
bude stijiljiviji od kakvog spomeni
ka koji eka da mu operu sve ono
io su mu gradski golubovi "pok
lonili" kroz godine. Pazio je samo
da mu se na usnama ne pojavi
samozadovoljni osmeh. I stovre
meno. zahvaljivao J e Bogu to J e
uople ikada uspeo da se ugura u
ivol Anile Ciudri, koja, sasvim
shiajno, radi u gradskom arhivu.
Njegove misli je prekinula Anita,
vadei iz J edne fascikle povei
sveanj dokumenala:
- Izgleda da taj Ivoj Rauf ima
burnu administrativnu istoriju...
Ovde ima bar desel funli razno
raznih papira!
- ta lo Ireba da znai? - upilao je
Pit sa naivnoSu za kakvu J e mislio
da odgovara trenutku.
- To znai da je njegov zbir kon-
takata sa institucijama vlasti vei od
prosenog. Zna, prosean graanin
ove zemlje obino vodi rauna da se
to manje bake adjninislracijom...
Rauf Hanzalari kao da voli da se bavi
tako neim... Moda nui je to hobi?!
- ega tu sve ima? - upitao je Pit.
-Paaaa... - rastegnula je Anita na
prilino ve!t nain pregledajui
dokumenta. Pil je morao da prizna
da radi to kao pravi profesionalac. -
Ukratko... Roen je u Ilinoisu. u
nekakvoj zabaenoj varoici za koju
nikada nisam ula, po imenu Slou
Krik. Na roenju mu J e ime bilo
Robert Vilijem llouks, ali je po
punoletslvu promenio ime!
- U Raufl lanzalari... - zakljuio
je Pil.
- (ireka, maoriiio - osmehnula
se nestano Anita. - U Don Vilijem
Bilbord!
- .lesi li sigurna da se radi o istom
oveku? - Pit je bio pomalo zbu
njen.
- Naravno... Administracija San
Franciska se moe smatrali pouz
danom - rekla je devojka. - Prvo
Robert llouks. pa Don Bilbord, pa
Patrik Darts, a onda... Promenio je
veru, i uzeo muslimansko ime Rauf
Hanzalari... Po zanimanju advo
kat... Diploma... Hm! .lesi li ikada
uo za isapik Univerzitet?
- J ednom mi je jedan kompanjon
u piu priao daj e bio u isapiku u
lovu, ali taj nije imao ni pola
osnovne kole, a kamoli daj e studi
rao na nekakvom univerzitetu.
- To bi se dalo proakati, ako
mene pita... U svakom sluaju
advokatska komora San Franciska
10 NINA 155
je prihvatila tu diplomu i Rauf je
dobio dozvolu za rad - nastavila je
Anita da iitava dokument za
dokumentom. - No, Rauf Hanzalari
je ubrzo preko svoje advokatske
firme uspeo da proSiri posao... Evo,
ovde je izvrni savetnik jedne
gradevin.ske firme, pa onda
ovlateni predstavnik brodske
komapnije, pa lan Upravnog odbo
ra. Oho-ho... Pazi ovo! BULHKS
kompanije... ZnaS li ta je BU
LHKS? .
- Znam ta su IKAGO BULSl -
iscerio se Pit.
- BULEKS je jedna od retkih pri
vatnih eksport-import kompanija
koja ima dozvolu za trgovinu
orujem! Po ovim dokumentima
Rauf ima kako-tako overeno
ovlatenje da raspolae njihovim
raunima u tri doinae i dve
meunarodne banke! Drugim
reima, taj ova ima pristup milio-
nima dolara! Ne verujem da to ne
koristi redovnije nego ti i j a...
- Poznajem jednog vetog iicu
koji moe, za nekih pedesetak
dolara i bure piva, da promeni ime
najednom takvom papiru... Mogao
bih da ga zamolim da umesto
Raufovog imena upie moje...
- Platiu tom tvom matorcu sto
dolara i tri bureta piva da to ne
uini. Mislim da e pristati - nasme
jala se Anita.
- ta jo ima u papiriima Raufa
Hanzalara? - Pit se pribliio nada
jui se da e buljenjem u zamrene
pravnike formule i guste redove
brojeva uspeti da i sam odgonetne
Raufove tajne.
- Robert, Don, Patrik, Rauf je
dva puta bio osuivan zbog posc-
dovanja nelegalnog oruja, ali je
kasnije nekako izdejstvovao
ponitenje presude. Ili je vet
advokat ili je imao dovoljno dolara
da nekoga podmiti... Takoe je pro
tiv njega voena istraga zbog
umeanosti u nekakvu aferu...
Radilo se o isporuivanju osetljive
vojne opreme jednom dileru oruja
iz Libana, koji je robu nameravao
da proda Iraku, i to ba u godinama
kada je bilo zabranjeno prodavati
Iraku tako neto... Lstraga nikada
nije zavrena, niti je po oviin papi
rima jasno u kakvom je statusu. Da
li je zamrla zbog orsokaka, da li je
zamrznuta, da li se jo uvek vodi...
Meutim, sve to uopte ne smeta
Raufu da ima vilu u San Francisku,
kancelarije u Friku, Njujorku,
Olbaniju, Hjustonu, Majamiju, San
Dijegu i Sijetlu... Poseduje i pola
NINA 155 11
stambene zgrade u Detroitu i
nekakve hangare u Orlandu...
- Mora mu se priznati da je
prilian patriota - rekao je Pit, -
Takvi poput njega obino gledaju da
svoje prljave i poluprljave poslove
izvezu na Karibe, J amajku, ili ak
na Kipar i ostalu Evropu... On,
meutim, ostaje ovde gotovo tvr
doglavo, izlaui se da plaa uredno
porez, da ga gnjave sa sprovo-
enjem zakona o zatiti ovekove
okoline i da zapoljava amerike
sindikalce, to je, ako mi veruje,
jedan fenomenalan dave...
- Ti si dave. Pite - rekla je Anita
krajnje prijateljski.
- Aha! Znam to da budem
ponekad. J esmo li gotovi?
- Ne znam ta ti jo treba?!
- ene?
- Nije bio oenjen - spremno je
odgovorila Anita. - Ali, izgleda daje
pronaao ogromne rupe u zakonima
Kalifomije kada je uspeo da usvoji
ak etrnaestoro muke dece...
Najmlai ima etrnaest, a najstariji
sada ve dvadeset etiri. ive na
istoj adresi.
- Ljupko - rekao je Pit. inilo mu se
da je doznao dovoljno od onoga to
mu je izgledalo vano. - Moemo li
sada da poShio do tvog stana?
- Podseti me da svratimo u kuhi
nju kad se vratimo u prizemlje -
dodala je neodreeno Anita.
- ta emo u kuhinji, jesi li glad
na? - zaudi se Pit.
- Ne! Tamo ima ledomat, a izgle
da da je tebi porebno jedno
rashlaivanje hormona - Anita ga je
pogledala iskosa.
ak je i Pit morao da se nasmeje
tome.
Anita je hitro i veto vratila fas
ciklu na mesto, a onda blago gurnu
la Pita prema izlazu.
- A, da nema u toj vaoj kuhinji
neto malo piva? - upitao je on.
Ve druga aa veoma starog
viskija praznila se lagano ispred
Raufa. Kravata mu je odavno bila
olabavljena, a koulja raskopana.
ekao j e... Mlada J apanka se pre
dugo zadrala u kupatilu. Kada je
on pokuaao da je poljubi, im su
uli u njen apartman, izmigoljila se
veto i mazno proaptala:
- Sve u svoje vreme... Ljubav
zahteva strpljenje.
Potom je zaglavila u kupatilu.
12
NINOA 155
odakle se ulo ujednaeno fiuStanje
tuii. Rauf je nekoliko puta prilazio
zatvorenim vratima kupatila, pris
lukujui i pitajui se da li ona to
oekuje da on otvori vrata i, moda,
obuen ude pod tuS - zamiljao je
njeno mirisno, golo telo niz koje
klize mlazevi vode... Ipak, nije
uSao. Vratio se, odluan da odigra
svoju ulogu strpljivo, uveren da e
mu se strpljenje isplatili. Verovao je
da e ta no sa njom hiti iieSto
posebno... _
Sumiko je, u kupatilu, prvo vrlo
paljivo i bez trunko urbe, odlagahi
svoju odou. OstavSi potpuno naga,
uSla je pod tuS i dugo se tuSirala,
pronaSavSi u loj aktivnosti prilino
ugodnosti. K:ida se zatim pogledala
u ogledalu zakljuila je da bi Rauf
Hanzalari zaista mogao samo da
sanja o njoj, i nita drugo. Mislila je:
"Kad bi on znao ta propuSla...
Konano, kada je ve bilo jasno da
njegovo strpljenje mora da J e pri
kraju, izvukla je iz svoje torbice ru
za usne i veoma, veoma paljivo
nanela tanak sloj gotovo nevidljivog
rua. Nije oblizala usno. Naprotiv,
vodila J e rauna da ni deli skliske
materije ne dospe na njen jezik...
Onda se, konano, pojavila...
Njemu je zitstao dah kada je
vitleo njeno golo, vitko, zategnuto
telo kako se kree gipkim korakom
prema njenui. Ona je koraala kao
da .se nalazi u kakvom usporenom
lllmu, prilazei inu beskrajno sporo
- pomislio jo da ona eli da taj irenu-
lak, koji J e on tako dugo ekao,
potraje dovoljno dugo dok uistinu
ne izludi od elje za njom.
- l i si zaista neSto posebno - pro
cedio je kroz zube, ( )seao se poma
lo kao nekakav tinejder koji se
nalazi pred gubljenjem nevinosti.
Poeleo je da isprui ruku i
dodirne je as pre nego Sto su ga
njene vrste, uspravne dojke dodir-
nule po licu. Obgrlio je njeno golo,
mirisno. J o uvek pomalo vlano
telo iznenaujue neno - kao da se
plaio da zagrljajem ne smrvi tu le-
potu. Ona roe:
- Da li je vredelo ekati?
On zajea u znak odobravanja i
podie lice prema njoj. Ona se sag-
nula samo toliko koliko je potrebno
da on usnama dodirne njene.
Opojan miris njenog diskretnog
rua zavrteo mu J e mozak.
Najednom se u njemu raspali divlja
strasi i on poe da J e ljubi, gurajui
svoj J ezik u njena usta... Ona prih
vati poljubac, ali samo na kratko.
Zatim se odmae, izvijajui bokovi
NINDA 155 13
ma I ramuiiima, van dolivala njego
vih nestipljivih, grozniavih ruku.
- Sla je? - zavapi Rauf.
- 'I'i si J O uvek obuen - osmehnu
se mazno Sunnivo.
Poeo je da dere koulju sa sebe,
da kida dugmad, da eepa panlalone
po avovima... A, onda, naglo,
gotovo u pola pokreta kojim je hteo
da svue potkoSul ju - osetio je kako
su nni ruke oteale, kake) mu noge
kleeaju, kako mu se najednom
uasno s|iava. Stigao je da |ionnsh:
"Pa, neu valjda sada zaspali,
pored... nje..."
Onda se izvalio na bok i poeo
duboko da di.e. Rauf Hanzalari je
spavao!
- Laku no, Ijubavnie! - apnula-
je cinino Sumiko.
Znala je da ima dovoljno vreme
na. ula je kada je Rauf rekao svom
telohranitelju da oekuje da ga do
jutra niko ne uznennrava.
Voza je takoe bio otputen za
tu no, i Sumiko je bila sigurna da
se ba niko nee usuditi da otvori
vrata njenog apartmana. Vratila se u
kupatilo i obukla se, ne urei.
Potom je sa istom strpljivom
panjom kojom je nanela ru za
usne, paljivo izbrisala svaki trag
sa svojih usana. Znala je vie nego
dobro da bi joj se moglo dogoditi i
tla sama utone u dubok i dugotrajan
san Likoliko samo oblizne usne. Ono
to je Rauf Hanzalari okusio sa
njenih usana bilo je izuzetno jako
sredstvo za uspavljivanje, sprem
ljeno po receptu jedne ninducu
kole sa Okinave. Recept star vie
od etiri stotine godina. Sumiko je
bila vrlo zadovoljna sobom to joj je
uspelo da na osnovu tog recepta
pripremi sredstvo koje je tako
uspeno uspavalo Raufa.
Vratila se u prostoriju na ijem je
podu blaeno spavao tamnoputi
biznismen. Sela je pored njega,
malo ga odgurnuvi nogom, kako bi
napravila mesta za svoje duge noge,
a onda se maila za telefon.
- Dragi, ini mi se da si bio u
pravu - rekla je bez uvoda kada je
dobila vezu. - Matori uspaljenik
zaista pada na malo blage erotike.
Ako je disketa kod njega, kopirau
je na lap-topu... Da... Morau da
saekam do jutra da bih mogla izai
odavde. Ostavio je gorilu na ulazu i
bilo bi krajnje sumnjivo da sada
zbriem... Pa da... On oekuje da
mu se gazda cele noi valjuka sa
J apanicom... Mislim da razu
me... I skoristiu pametno to
vreme... Odspavau malo... Prolih
14
NINA 155
noi nismo ba mnogo spavali... Ne
brini, on se nee probuditi bar do
podneva sledeeg dana.
Uopte nije urila kada je pre-
duzela neto .to bi Rauf sigurno
voleo, daje mogao da ostane budan.
Naime, Sumiko gaj e svukla do gole
koe. Potom ga je, snagom gotovo
neverovatnom za enu njene grae,
odvukla do postelje. SmestivSi ga
ispod pokrivaa temeljno je
izguvala ostatak posteljine.
Pomislila je: Kada se probudi ovaj
dasa sto posto e pomi^sliti kako je
celu no goreo u divljoj strasti, i
samo e se malo uditi zato ne
moe da se seti niega... Nadam se
da neto lepo sanja!
Rasporedila je delove Raufove
odee po podu, a onda izvukla mali,
ali savreno naotren, no iz svoje
torbice. Uskoro se skupa odea
Raufa Hanzalarija pretvorila u
beskrajan niz traka od otmenog tek
stila. Sve to nije bilo tekstil nalo
se na malom staklenom stolu na
sred apartmana.
- Da vidim ta ima ovde,
I jubavnie?! - rekla je glasno
Sumiko.
Po sadrini Raufovih depova se
nije moglo na prvi pogled rei da se
radi o jednom vrlo bogatom, utica-
jnom i monom oveku. Njegove
maramice su bile bez monograma.
vakao je jeftine vakae guine
kakve su se mogle kupiti na svakom
kiosku od San Franciska do
Majamija. Sveanj kljueva koji je
imao nije bio preveliki - svega dva
obina kljua za automatsku bravu i
jo dva koji su, bez sumnje, bili
kljuevi za bankovni sef Sumiko jc
na as pomislila kako bi lako bilo
mogue napraviti otisak tih
kljueva, ali... Zakljuila jc da bi to
samo moglo dodatno iskompliko-
vati stvari, koje su trebale da budu
jednostavne. Zato je odustala od te
ideje.
Skoro se glasno nasmejala kada
je pobrojala prezervative... inilo
se da Rauf u svakom depu nosi bar
po tri. Bilo ih je svih vrsta, boja i
kvaliteta. Sumiko pomisli: ili je
fetiista ili zaista neka vrsta seksu
alnog manijaka! Posebno joj je bilo
zabavno da pogaa koji je od tih
kondoma bio namenjen sudaru sa
njom.
Mala folija jednog blagog antide-
presanta kao da se nije uklapala u
sliku linosti Raufa Hanzalarija.
Izgledao je tako samouveren daje to
prosto bolo oi. Pilule protiv depre
sije u to se nisu uklapale. Sumiko je
NINA 155 15
toj sitnici posvetila jedan vrst deo
svoje memorije.
Rauf nije nosio niicakav
novanik. Umesto toga bila je tu
nevelika knjiica, uvezana u vrlo
skupu, glatku kou, sa nera
zumljivim monogramom na arap
skom. U posebnoj pregradi te
knjiice bilo je smeSteno etiri kre
ditne kartice i to je bilo sve. Sumiko
je vrlo paljivo ispitala prostor
izmeu konog poveza i pravih,
kartonskih korica sveske, verujui
da nije nemogue da se tu sakrije
kompjuterska disketa - a to je bilo
ono to je ona traila. Na alost, nije
bilo diskete.
Zatim je brzo izdvojila platinastu
hemijsku olovku, jeftin plastini
upalja, za koji je samo mogla da
pomisli da njime Rauf pali cigarete
naivnim sekretaricama i drugim
mladicama koje eli da zbari na
dentlmensto, j er Hanzalari nije
puio... Uz to, meu njegovim
stvarima je bio i komplet za ienje
zuba - konac, oigledno svileni, i
srebrna akalica, mali sprej za
osveavanje daha i minijaturna kuti
ja od mesinga u kojoj se nalazilo
jedva nekoliko grama kokaina.
Rauf j e verovatno od onih
uvaa koji svoju potenciju odr
ava kokainom, pomislila je Sumiko.
Poslednja stvar bila je depna
knjiga... ZAPI SI VERNI K A,
nekakvog autora sa komplikovanim
muslimanskim imenom. Sumiko je
pokuala da brzo prelista stranice
knjige, ali - nekoliko desetina listo
va kao da je bilo zalepljeno...
Umalo nije pomislila kako se jedan
islamski vernik nemarno odnosi
prema jednoj takvoj knjizi, kada je
dopustio da neim ulepi stranice,
kada je na pritisak njenih vetih
prstiju, odgovorio oseaj vnstine...
Stranice knjige nisu bile tek tako
slepljene. U njima je bilo neega i
Sumiko ni jednog delia sekunde
nije posumnjala daj e to ba ono to
je traila...
Makazice za nokte su bile
dovoljne da otvore tako loe skrojen
tajni pretinac u petparakoj knjizi...
Disketa je bila tu!
- ao mi je, drukane - apnula je
Sumiko okreui se prema postelji
na kojoj je itavo i duboko spavao
Rauf Hanzalari. - Zna kako se
kae... Ovaj svet nije napravljen
tako da je tajnu mogue odrati
tajnom!
Zavukla je ruku ispod fotelje koja
se nalazila ispred televizora, i
izvukla lap-top kompjuter... Malo
16
NINDA 155
se dvoumila, a ona otkucala naredbu
da se Kalifova disketa kopira dva
puta...
Kua se nalazila na visokoj litici
iznad mora, na junoj strani zaliva
San l-'ranciska. Iz malog dvorita,
ureenog na japanski nain, sa
mnotvom bonsai stabalaca, video
sc grad. Na peSanoj povrini
dvorita mlad, vitak,- ali snaan
ovek izvodio je udnu vebu. Kao
da igra nekakvu pantomimu - praz
nim rukama je dizao nevidljivi teret.
Izgledalo je kao da samo zamilja
da obavija prste oko rukohvata
tekih tegova, a svaki mii na telu
mu se napinjao kao da je teret
stvaran. Kapljice znoja su mu se
pojavile na elu kada je svoj nevi
dljivi teret podigao do visine grudi,
a onda je trzajem uzdigao zami
ljeni, teki teg iznad glave, dok su
mu napeti miii titrali na jutarnjem
suncu. Ostao je u poloaju tako
nekoliko sekundi, a onda je nainio
pokret kao da teret sputa na zemlju
i opustio se, diui duboko.
Iza njegovih lea, na vratima
kue koja su vodila u dvorite stajao
je Tabasko lit sa konzervom piva u
rukama i u trenutku kada je mladi
ovek zavrio svoju udnu vebu.
Pit je uzviknuo:
- Bravo! Kolika je bila teina?
- Samo dvesta dvadeset funti.
Pite - odgovorio je mirno veba i
dohvatio pekir prebaen preko
jednog bonsaija i obrisao znoj.
- Stajao sam ovde nekoliko mi
nuta i posmatrao te, a ti me nisi
primetio - ree Pit.
- Ne - osmehnuo sc domain. -
Znam da si otvorio friider traei
pivo tako nespretno da je iz vrata
friidera ispala kutija sa sirom.
- Pakla mu, Lesli - ree Pil - zar
postoji nain da ti se ovek
neprimetno prikrade?!
- Rekao bih da ne postoji - Lesli
je priao prijatelju i |)ruio mu ruku.
- Da li je no bila uspena?
- Manje vie - pokazau ti...
- Hajdemo unutra - pozvao je
Lesli i uao u kuu ispred Pita.
- Reci mi neto... - ree Pit. -
Nikako ne razumem kako moe
samo da zamilja da die toliki
teret, a da lo zaista izgleda kao da su
ti u rukama tegovi od dvesta funti?
- Pite, sve je to prosto u glavi, ako
moe da me razume.
- Pa, nisam siguran da mogu -
NINA 155
17
rekao je Pil i uklonio sa ela neko
liko neslanih pramenova duge,
plave kose. - Recimo, nikada ne bih
mogao da zamislim da pijem pivo, a
da mi lo izgleda kao da ga stvarno
pijem.
Lesli se nasmejao. Bio mu je poz
nat Pitov pivski porok. On sam je
zavirio u friider traei bokal sa
svee isceenim sokom od
narande. Sipao je sok u a.u i podi
gao au kao da nazdravlja.
- Dakle? - ree Lesli.
- Rauf i tako lo... - iscerio se Pit.
- Morao sam dobro da se preznojim
noas sa jednom crvenokosom
damom koja sasvim sluajno, radi u
gradskom arhivu, da bih doao do
podataka. 1, kada sam sve odradio
kako treba... evo, ovde sve pie...
Spustio je na sto nekoliko papira
sa gusto odtampanim tekstom, a
potom je nastavio da govori;
- I zgleda da je taj tvoj crni
Arapin, u stvari, crni Amerikanac,
roen kao Robert Houks. Posle je
jo dva puta menjao imena.
Konano, zavoleo je Alaha i postao
Rauf i to... Hanzilaki...
- Hanzalari - ispravio gaj e Lesli.
- ini se da zaista ima nekakvu
pravniku diplomu i dozvolu za
advokatsku praksu, ali se osim toga
bavi svim i svaim - dodao je Pit. -
Meutim, najzanimljiviji je deo sa
pukama i drugim smrtonosnim
igrakama. On je vlasnik kompanije
BULEKS...
- BULEKS? ime se bavi
BULEKS?
- Trgovinom oruja - odgovorio
je Tabasko. - Poseduje legalnu
dozvolu. Meni se jo svia onaj deo
u kojem se Rauf pojavljuje kao ne
znam kakav dobrotvor... Usvojio je
etrnaest klinaca bez roditelja. Kao
fol, eli da im prui dom i sve osta
lo...
- Da li je oenjen? - upitao je
Lesli.
- Razveden - ree Pit. - Meutim,
laj brak je sklopljen i razveden jo
dok se Rauf zvao Don Bilbord.
Trenutno izgleda da nema a.spiracija
prema braku.
- Pitam .se koja je to vlast dozvo
lila takvom jednom oveku da usvo
ji etrnaestoro dece? - glasno je
razmiljao Lesli.
- Znam odgovor na to pitanje -
osmehnuo se Pit preko konzerve sa
pivom. - Na putu ovamo sam
razmiljao o tome... Zna, i j a znam
poneto o usvajanju i zakonima...
Ubeen sam daje Rauf morao neko
ga debelo da podmiti kako bi dobio
18
NINA 155
te klince na usvajanje. Osim toga, to
vie nisu klinci... Birao je deake
od esnaest ili sedamnaest, oni su
sada svi odrasli... Trenutno najm
lai ima devetnaest. Sa svim onim
cevima kojima trguje, raunam da
bi od tih klinaca, uz dodatak dva ili
tri profesionalca, lake nego iko
mogao da napravi privatnu vojsku.
- Dobro razmiljanje - rekao je
kratko Lesli.
- U stvari. Les, ortae, nije mi
jasno zato te taj tip toliko zanima?!
Do sada nisi mnogo stvari krio od
mene...
- Nemam ni sada nameru a bilo
ta krijem od tebe, ali morae malo
da saeka - ree Lesli. - Prvo da
sklopim sve kockice. Potom, znae
sve to i ja i Sumiko.
- Ne volim tajanstvenost -
namrtio se Tabasko Pit, ali nije
dalje insistirao.
- Za poetak, dovoljno e biti da
ti kaem da se ime Raufa Hanzala
rija pojavilo najednom sumnjivom
ugovoru za izvoz opreme za
proizvodnju hemijskog oruja...
- Kome?
- Sadamu - odgovori sasvim
ozbiljno Lesli. - J edan moj prijatelj
iz Osake mi se javio pre nekoliko
nedelja. Imao je prilike da vidi taj
ugovor. U itav posao je umean
otac tog mog prijatelja, i sasvim je
normalno daj e sin posumnjao da iz
svega toga moe da ispadne neto
nezakonito. On ne eli da njegov
otac bude u takvom sosu iz koga se
izlazi samo samoubistvom po
sepuku ritualu. Zna ve kakvi su
J apanci... Svoje grehe okajavaju na
prilino specifian nain.
- ekaj! J e 1' ti misli na onog
Sadama?
- Da - odgovori jo ozbiljnije
Lesli. - Na Irakog Sadama...
- L esli... Zar to nije posao za
CIA i sline .pijunske vrtie?! - Pit
napravi gadljivu grimasu.
- Oni o tome nemaju pojma - odgo
vori Lesli. - Sumiko se lino potrudila
da upadne u kompjuterski sistem CIA i
nije taino pronala ba nita.
- Vredna cura - te rei je Tabasko
Pit izgovorio sa toliko prijateljske
ljubavi da je to bilo gotovo opiplji
vo. - Zato jednostavno ne okrene
telefonom nekog glavonju u Vaing-
tonu ili ve tamo negde i ne kae
mu ta ima, pa neka oni dalje trlja
ju glavu?
- Zar ne misli da bi bilo bolje da
prvo pribavimo nekakve sitne do
kaze? - uzvratio je pitanjem Lesli.
Pit je samo klimnuo glavom
NINA 155
19
potvrujui stav svog prijatelja.
Usput je primetio da mu je pivska
konzerva prazna, pa se ponovo
odgegao do friidera. U meuvre
menu je u kuu ula i Sumiko, koja
laka kao leptiria, prie Lesliju i
poljubi ga neno...
- ujem da se friider otvara -
rekla je Sumiko. - To samo moe da
znai da je Pit ve tu.
- I ne samo Pit, ve i kompletan
dosije o Raufu Hanzalariju - ree
Lesli. - J esi li ti imala sree?
- Ne bih to nazvala sreom, dragi
- ona uze iz njegovih ruku pekir i
stade svojski da trlja njegovu kratko
podianu kosu, jo uvek vlanu od
znoja. - U svakom sluaju imam
disketu za koju si pretpostavljao da
se nalazi kod Raufa. Brinem jedino
to on nee razumeti zato sam mu
odeu iseckala u froncle, ali sam
svakako pokuala da ostavim utisak
da je i to bio deo erotske igre...
Moglo bi biti zanimljivo ta e Rauf
ispriati svom ispovedniku.
- Kako bi bilo da odmah pre
gledamo ta se nalazi na disketi? -
ree Pit ulazei i ljubei Sumiko u
slepoonicu. - Gorim od nestrpljenja.
- Nisam nita manje nestrpljiva -
osmehnula se Sumiko, odloila
pekir i zagrlila Leslija. - Dakle...
Hoemo li malo da se igramo ha-
kera?
Svo troje su se okrenuli prema
uglu velike sobe, gde su bila
smetena kompjuterska postrojenja
kojih se ne bi postideo ni najza-
grieniji haker...
*
* *
Telohranitelj, koji j e protekle
noi uvao Raufa Hanzalarija stajao
je samo naizgled nezainteresovan
ispred razgoropadenog crnca.
- Kako to da ne zna kad je i kuda
je otila? - upitao je Rauf, a glas mu
je zvuao hladno poput ledenog
brega.
- J ednostavno nisam pogledao na
asovnik - odvratio je mirno
telohranitelj. - Bilo je jutro... Osim
toga, nije mi reeno da proveravam
kuda je otila.
- Na recepciji su mi rekli da je
odjavila apartman - kazao je Rauf -
Platila je gotovinom... Na ta tebi to
lii?
- Ima skupih kurvi koje tako rade
- rekao je momak. Bio je za glavu
vii od gazde i verovatno bar etrde
set funti tei, ali mu nije padalo na
pamet da izigrava heroja i otrije
20 NINA 155
odgovori. O.seao je da nije nita
skrivio, ali je JO snanije oseao da
e mu izmai dobra zarada ako ga
Rauf otpusti iz slube..
- Blagi Boe' - zavapioje Raul'. -
(~)na nije bila kurval
- Meni je liila... - kazao je
telohranitelj.
- Zna ta... - otegnuo je Rauf
nekakvim klizavim glasom. - Ima
samo jednu ansu da zadri posao
kod mene... Da pronae tu
.lapanicu! Kako zna... '
- Okej! - rekao je momak to je
mogao mirnije. U stvari je mislio:
"Matori jare' Kako sad da
pronaem tu curu u ovolikom San
Francisku''! U gradu ima bar esto
hiljada .lapanaca, od ega bar neko
liko desetina hiljada otpada na ene
u tim godinama... A, oni su tako
slini jedni drugima'
- Idi sad' - odbrusio je Rauf. - I,
nai j e... Ima dvadeset etiri asa'
Ako je nade, dovee je da ja raz
govaram sa njom' Ako je ne nade,
onda... Nas dvojica vie nemamo
ta da razgovaramo!
Telohranitelj se okrenuo. U usti
ma mu je bila vakaa guma, ah nije
ni pomerio viUce dok je razgovarao
sa Raufom.Tek kada mu je okrenuo
leda ponovo je poeo da vae. U
sebi je ve poeo da rauna da e
mu biti potreban nov posao... U
koju agenciju sad da odem?,
pomislio je.
Voza, takoe, nije nita znao.
Njega Rauf nije nita ni pitao. 1,
uopte, vozei se od hotela do nje
gove vile, Rauf nije niim pokazao
da je besan, a bio j e... Najvie na
sebe! Kada se konano probudio, sa
neodreenim bolom u glavi, shvatio
je da ne moe da se seti ta se prole
noi dogaalo. Naao je svoju
odeu u dronjcima, ali njegove
stvari iz depova su bile nedirnute,
ukljuujui i njemu tako dragocenu
kompjutersku disketu. Da li je ta
kosooka devojka to uinila da mu se
osveti, i zbog ega'^' Da li je to
uinila iz nekakvog neshvatljivog
enskog hira'^Da li je traila neto i ta'.''
Postojale su tajne koje Rauf
Hanzalari nije bio spreman da
poveri nikome. .ledan deo tih tajni
nalazio se na toj disketi, i on se pitao
da li je J apanka, moda, traila_
disketu... Ali, injenica da se diske
ta nalazila na svom mestu govorila
je protiv takvog razmiljanja. Ipak,
bio je suvie iskusan, pa prema
tome i dovoljno oprezan da bi pus
tio da sve proe tek tako. Uzdao se
u telohraniteljevu potrebu za dobro
NINA 155 21
plaenim poslom i verovao je da e
on uspeti da pronae tu Sumiko.
Onda e znati vie... Ali, dok je ne
pronae, trebalo je initi neto to bi
zatitilo sadraj diskete...
Neko vreme se Rauf poigravao
disketom, premeui je iz ruke u
ruku. Od sadraja je zavisio itav
veliki posao - posao koji je mogao
da mu donese nekoliko desetina
miliona dolara, moda i celili sto.
Meutim, ako jo neko sazna makar
i deo onoga to se nalazilo u memo
rijama - posao ne samo to bi doao
u pitanje, ve bi se Raufu moglo
dogoditi mnogo toga runog.
Partneri sa kojima je uao u posao
nisu bili ni naivni, ni spremni da
oprataju greke...
Uvukao je disketu u kompjuter i
proverio da li je sve na svom mestu
jer je postojala mogunost da ta
prokleta kosooka cura naprosto
zameni kasete. Nije uoio nita sum
njivo i odahnuo je, mislei: Maka
nije imala kompjuter i nije mogla da
kopira kasetu... Moda suvie
brinem?! Moda je ona samo nekak
va ludaa koja voli blesave igre sa
mukarcima? Ipak je, za svaki sluaj
na poetak diskete utampao novu
ifru, bez koje niko osim njega nije
mogao da iita sadraj.
Na trenutak je oklevao pre nego
to je pozvao I NThRNliT na kom
pjuteru. Uneoje adresu i saekao da
mu se odgovori... Zatim je ispisao:
TRAIM SRODNU DUSU ZA
DUZI PUT U INOSTRANSTVO!
Odgovor je ubrzo stigao:
SI GURAN SAM DA CEMO
USPl-Tl DA VAM PRONAEMO
SRODNU DUSU!
INTER.NHT adresa je pripadala
jednoj Agenciji za brano posre
dovanje IZ Akapulka, u Meksiku, a
iza toga se, u stvari, krila firma koja
je bila Raufov partner u velikom
poslu. Poruke su, naravno, bile
samo ifre za raspoznavanje... im
je dobio odgovor Rauf je poeo vrlo
paljivo da unosi nizove brojki ,
koje je prepisivao iz male, koom
obloene, sveske. Bio je to
uobiajeni postupak - tako je inio
svakog dana, u razliita, neodreena
vremena, tek da bi potvrdio da se
ceo posao odvija po planu.
Kada je zavrio dobio je poruku:
HVALA NA RAZUMEVANJ U!
Odgovorio je:
HVALA 1VAMA!
Razgovor putem I NTERNETA
bio je zavren. No, Rauf nije osetio
olakanje. Muila ga je ta nera
zumljiva epizoda iz tog hotela kuda
22 NINA 155
ga je odvela mlada J apanka. Mislio
je: J esmo li vodili ljubav? ta se,
uopte, dodavola, dogaalo?!
Poslednje ega se seam da se ona
naginje i ljubi me... .
Pokuao je da ne misli na
J apanku. Okrenuo je telefonski broj
svog omiljenog restorana i posle
kratkog pozdrava naredio:
- Donesite mi jednog masnog,
debelog jastoga... ampanjac imam
kod kue...
*
* *
Kuglanje je bio porok Riarda
arlina. Te veeri je imao prilino
uspeha, uprkos injenici da je to
bilo prvi put posle sedam meseci da
j e uzeo kuglu u ruke. Njegov novi
posao u carini bio je toliko obiman
da jednostavno nije naao vremena
za kuglanje od kako je poeo da
radi.
Pre arlinovog dolaska u to
carinsko odeljenje, tamo j e vladao
blagi, panini haos. On je preuzeo
posao na nagovor svog najboljeg
prijatelja, svestan da e morati
dobro da zapne, ali takoe svestan i
toga da mu je plata omoguavala da
se rei neprijatne hipoteke na kuu.
Nije mogao da se ali, a ipak je
sedam meseci svakodnevno kukao
kako ne moe da stigne do kuglane.
Zato je oberuke prihvatio poziv
jednog apsolutnog stranca, koji je
doao u njegovu kancelariju da
postavi novi klima-uredaj... Riard
arlin nikada nije izbegavao
radniku klasu, naroito kada je bilo
rei o kuglanju. Osim toga, inilo
mu se da te veeri nema mnogo
posla i da bi mogao...
Izaao je iz automobila i priao
ulaznim vratima kue, diui
samozadovoljno. Po obiaju, bilo je
otkljuano. arlin je iveo u kvartu
u kome se poslednja provala
dogodila pre trideset pet godina.
Upalio je svetio u hodniku, mislei
da mu deca odavno spavaju, a daj e
njegova ena, verovatno, odustala
od ekanja, pa i sama legla. Iako joj
se javio telefonom iz kuglane, znao
je da ona ima obiaj da ga eka...
Moda se zaista zadrao predugo?!
Sa velikom panjom je odloio
kuglu u plakar. Potom je odahnuo...
J edan uspean dan, jedno zanimlji
vo vee, i sad - jedna okrepljujua
no... To mu je bilo na umu. Nije
eleo da die bilo kakvu larmu, pa
je gotovo na prstima doao do
kuhinje, otvorio friider i direktno
NINA 155
23
iz plastine boce otpio nekoliko
gutljaja mleka. Ubacio je u usta
nekoliko crnih maslina... Odavno je
prestao da veera, i veernji obrok
mu se obino zavravao sa nekoliko
maslinki... Popio je, potom, malo
vode, i krenuo na sprat - prema
spavaoj sobi...
Kada je upalio svetio u hodniku, na
as pre nego to je nogom zagazio na
prvi stepenik - ugledao je oputenu,
poneto porbljenu figuru totalno
nepoznatog oveka na vrhu stepenica!
- Hej! - uzviknuo je, moda glas
nije nego to je imao nameru.
- Hej... - odvratio je savreno
spokojno ovek sa vrha stepenica i
osmehnuo se cinino. - Dobro vee!
Tek tada je Riard arlin video
da ovek u rukama dri INGRAM,
automat sa skraenom cevi. Cev je
bila uperena u njega...
- ta ovo treba da znai? -
pokuao je da se pobuni arlin.
- Nita naroito - odvratio je
ovek. - Ovo je samo jedna pri
jateljska poseta...
- Gde su mi deca? Gde mi je
ena? - arlin je jo uvek stajao na
dnu stepenica razmiljajui u panici
da li bi mu se isplatilo da odskoi i
sakrije se iza zida, a onda uskoi u
kuhinju i ... I - onda nita! arlino-
va lovaka puka nalazila se u
ostavi u potkrovlju, a nenaoruan
nije mogao nita protiv tog cininog
frajera sa vrha stepenita.
- Tvoja deca i ena... - iskezio se
nezvani gost. - Oni su dobro...
Odnosno, da budem precizniji, bie
dobro onoliko koliko ti odlui da
oni budu dobro... J esi h razumeo?
- Ne! Ne razumem!? Ko ste vi?
Umesto odgovora najednom se iz
hodnika koji je, gore, na spratu,
vodio ka sobama, pojavio omaleni,
spreni ovek uskog, lepog lica na
kome se nisu mogle prepoznati
godine. Mogao je imati trideset ili
sedamdeset... Glatkim glasom taj
zgreni ree;
- Gospodine arlin, ovde smo da
obavimo jednu malu trgovinu. Mi
nudimo, vi isporuujete i svi ostaje
mo sreni, zadovoljni i to je
najvanije, ivi i zdravi.
arlin je shvatio da mu se dogaa
neto to nije jo uvek mogao defi-
nisati, ali j e u svemu tome bilo
vano da postoji otvorena i
smrtonosna pretnja njegovoj poro
dici i njemu. No, jo uvek mu u
svest nije dopirala ideja ta bi on to
mogao da ponudi napadaima da bi
ga oslobodili pretnje.
- Hou da se uverim da mi je
24 NINA 155
porodica dobro - ree to je mogao
mirnije.
Onaj spreni malinu rukom onom
sa INGRAMOM. Nekoliko sekundi
kasnije ovek dogura ispred sebe
deaka, starog jedva deset godina,
sa lepljivom trakom preko usta i sa
uarenim pogledom kojim pogleda
oca unezvereno... Pre nego Sto je
Riard Carlin mogao i da otvori
usta, ovek odvue deaka nazad
prema sobama...
- J oS su ivi - ree spreni i-poe
da silazi niz stepenice. - Rauitam
da ste razuman ovek, gospodine
arlin. Uveren sam da ete shvatiti
da u ivotu vlada princip priorite
ta... J ednostavno, neke stvari su
vanije od nekih drugih stvari. Neke
stvari su toliko vane da su nepro-
cenjive. Imam oseaj da je vama
vaa porodica neproeenjiva. J esam
li u pravu?
- ta, vi, zapravo hoete od
mene? - usudio se arlin da podigne
glas. Odstupio je nekoliko koraka
da bi njegov cinini posetilac
mogao da stupi u prizemlje.
- Uslugu - glasio je kratak odgo
vor. - J ednu nama veoma vanu
uslugu.
- K akvu uslugu? - upitao je
arlin.
- Za vas e to biti jednostavno -
ree taj opasni ovek. - Vi se sada
nalazite na jednom odgovornom
poslu, koji vam izmeu ostalog,
omoguava uvid u svaki prokleti
paketi koji prolazi kroz robnu cari
nu i u luci i na svakom aerodromu u
San Francisku. Vi znate ta ko
izvozi i ta ko uvozi... J e li tako?
- J este - odgovori arlin. -
Meutim, jo ne vidim kakve to
veze ima sa ovim napadom...
- Niko vas ne napada, gospodine
arlin - ovek se malo izbei i
osmehnu, pri emu mu zubi
blesnue na neugodan nain. - Ovo
nije napad! Ovo je prijatel jska pose
ta... Moda prilika da se upoz
namo... Ili da se uopte ne upozna
jemo i da se vie nikada i ne vidimo
u ivotu... Mi smo ovde da razgo
varamo o razmeni ili trgovini... Mi
vama ivote vaih najmilijih, vi
nama uslugu i sve e biti sasvim u
redu!
- Kada biste mi rekli o emu se
radi... - nesigurno je izgovorio
arlin. Po inerciji je imao oseaj da
je dobro to odugovlai, ali razum
mu je govorio da nikakvo odugov
laenje nema svrhu.
- Pobrinuete se da jedna poiljka
otputuje u Kinu, a da niko ne sazna
NINA 155
25
ta je u paketu! - ree posetilac. - To
je sve... Obavestiemo vas o
detaljima blagovremeno. 1, kada ta
poiljka ode i kada stigne, i kada mi
dobijemo potvrdu daj e stiulo upra
vo ono .to smo mi poslali, istog
asa ete vi biti skinuti sa udice i
nastaviete da ivite miran, poro
dini ivot bez trzavica i problema.
Osim toga... Recimo, pokloniemo
vam jedan lepi MERCEDES...
Mislim da e se vai ukuani sloiti
sa izborom poklona...?
arlin proguta knedlu, koja mu
proe kroz grlo stmui, kao da je
progutao kuglu tucanog stakla. Sada
mu je ve sve bilo .sasvim jasno. Ono
to je do tada mogao da gleda samo u
kriminalistikim filmovima, koje nije
uostalom ni voleo, sada mu se
dogaalo i bilo bolno stvarno. Ispred
njega je stajao neko ko je izgovarao
smrtne pretnje i nudio mito, a gore, na
spratu, njegovu decu i enu su vezi
vali, lepili im trake preko usta, i bili
svakako spremni da ih jednostavno
izreetaju, ukoliko on odbije da pris
tane na ono to se od njega trailo.
- Uradiu... - klimnuo je odluno
glavom.
- Vidim da vam je stalo do vae
porodice, gospodine arlin - ree
spreni. - Znao sam da sa vama nee
biti velikih problema. .Meutim,
po.stoji jedna sitnica kojom
moramo, kako da se izrazim... Pa,
da osiguramo na zajedniki posao!
- O emu se radi? - upita Carlin.
Njegov muitelj lagano iz
unutranjeg depa izvue gotovo
minijaturnu video-kameru...
- Daete izjavu o tome kako
sasvim dobrovoljno i bez prisile
pristajete na aranman koji vam
predlaemo...
Zabezeknuti arlin je razumeo -
to to je pristao da uradi bie samo
poetak njegovog potonua u krimi
nal. J ednom, kada budu imali sni
mak njegovog priznanja, dakle
dokaz da uestvuje u ilegalnim
poslovima, ti ljudi ga nikad nee
ostaviti na miru... Nikad...
- Svetio! Kamera! Akcija, gospo
dine arlin... - iscerio se ovek sa
kamerom i prineo aparat oku.
arlin se ukoio... Ali, suvie
dobro je znao da e ravno u kameru
izgovoriti sve ono to se trailo od
njega...
PORE je klizio drumom brzi
nom koja je na ravnnn delovima
26
NINA 155
dostizala dvesta kilometara na as.
Voza je bio miran. Sluao je vesti
sa lokalne radio-stanice...
- NAJ NOVI J A IRAKA KRIZA
I ZAZVALA J E NEGATI VNE
POSL EDI CE NA SVETSK OM
TRI TU NAFTE. ZVANINICI
U VAINGTONU SAOPTILI SU
DA E PREDUZETI KORAKE
KAKO BI SE NAFTNO TRI TE
STABI LI ZOVALO DO KRAJ A
NEDEL J E. U BAGDADU SE
ZVANI NO NE SAOI^TAVA
NITA POVODOM POJ AVE
VEL I K I H K OLI I NA I RAKE
NAFTE NA SEKUNDARNOM
TRI TU, ALI J E J ASNO DA
VLASTI U IRAKU NE ELE DA
DOPRI NESU SMI RI VANJ U
TRI TA. POSLEDNJ A ODL U
KA SAVETA BEZBEDNOSTI DA
I RAK U DOZVOLI I ZVOZ
ODREENE KOLII NE NAFTE
ZA SADA SE NE DOVODI U
VEZU SA OVIM DOGAAJ I MA.
NAVODNO SE ZNA DA SU
ODOBRENE KOLIINE NAFTE
USMERENE KA J UNOEVROP-
SKOM TRITU. KONTI NGENT
KOJ I SE POJ AVIO, PRAKTINO
NI OTKUDA, TUMAI SE KAO
PODZEMNI AKT MEUNAROD
NI H KARTELA, I AK O SE
IZRAZAVA SUMNJ A DA IRAK U
TOME IMA ODLUUJ UU
ULOGU.
Voza pomisli: Ovakve vesti ne
govore ni.ta i oigledno je da neko
eli da zamagli stvari, sve dok se ne
dokae Staje tu, u stvari, zamueno!
Nije vi.Se imao vremena da
razmilja o vestima o nafti.
Saobraajni znakovi su mu govorili
da ulazi u podruje Slou Krika, a to
je bilo njegovo odredite...
Drum j e vodio preko blage
uzviiee, a kada se naao na vrhu
mogao je da vidi iroku dolinu i
usred nje gradi, lako je do mesta
trebalo da vozi jo nekoliko minuta,
ve izdaleka je stekao utisak da se
vraa u prolost, a kada je stigao do
prvih prigradskih kua njegov uti
sak kao da se potvrdio. Kue su
liile na neto to je mogao da via
samo u filmovima iz ezdesetih
godina. ak su i zaboravljene deje
igrake u dvoritima ispred kua
liinle na neto odavno zaborav
ljeno. Kao da se naao u vreme-
plovu, voza primeti i staru reklamu
za KOKA KOLU, na jednoj fasadi,
sa ispisanom porukom: Koka kola
je najbolja!, i to tipom slova koja
su se koristila krajem ezdesetih i
poetkom sedamdesetih.
NINA 155 27
Uvezavi se, sada veoma pristoj
nom brzinom od tridesetak kilo
metara na as, u centar gradia,
pomislio je: Ovde je vreme stalo
jo odavno! Zgrada hotela, sa pro
stranim tremom, odmah pored
gradske venice, lako je mogla biti
sagraena krajem prolog veka i
voza je bio pomalo razoaran to
na tremu nema stolice za ljuljanje u
kojoj kakav penzioner ne gricka
travku i ne bulji u prilino pust
trg.^
inilo se, isprva, da niko nije
primetio dolazak POREA. ak i
kad je izaao iz kola i uputio se ka
ulazu u hotel, izgledalo je da u Slou
Kriku nema radoznalih stanovnika.
Zastavi na tren na samom tremu,
voza se osvrnuo lagano preko
ramena i ugledao nekoliko figura,
koje su odavale utisak nezaintereso-
vanosti. Zatim je uao u hotel...
Hol je bio ureen na nain na koji
bi naivni holivudski scenarista
napravio scenografiju za vestern.
Na stolu, recepcionara stajalo je
klasino mesingano zvonce, kao da
je ekalo da ga neko dodirne
dlanom, pa da se posle toga pojavi
debeljukasti recepcionar sa sum
njiavim pogledom.
Meutim, pojavila se visoka.
mlada ena, vrstih grudi spako-
vanih u izuzetno tesnu majicu sa
natpisom: SIDA UBIJ A, ALI
ZDRAV SEKS J E PRAVI ODGO
VOR! Njena loe obojena kosa je
vijorila na vetru koji je stvarao
snaan ventilator. Pogledala je u
doljaka meavinom radoznalosti i
divljenja. Sa enskog stanovita on
je sigumo bio ono to bi one nazvale
- dobro pare!
- Mogu li vam pomoi? - upitala
je zamuenim glasom enke koja
zna da odabere svoje mujake.
- Treba mi soba - odgovorio je
on.
Ona skliskim pokretom izvue
ispod recepcije knjigu gostiju. On je
oekivao da je otvori, okrene prema
njemu i prui mu kakvu olovku.
Meutim, ona zaista otvori knjigu,
ali je olovku uzela sama i upitala, ne
menjajui intonaciju:
- Vae ime?
- Lesli Eldrid - odgovori on bez
urbe. Bio je suvie iskusan u
muko-enskim odnosima da ne bi
pomislio; Ovo je osoba kojoj se
moe verovati, osim ako nije u
pitanju brak!
- Odakle dolazite? - upita devoj
ka.
- Iz San Franciska - odgovori
28
NINA 155
Lesli. - Treba li vam moda neto od
dokumenata?
- J edini dokument koji vai u
ovom hotelu je onaj koji overava
federalna banka, a na -njoj pie
pedeset dolara... Dnevno!
- Takvih dokumenata imam u
dovoljnnn kolimama - osmehnuo
se Lesli. - ak moe da preostane i
za pie...
- Pie moete dobiti u snek-baru,
u suterenu - devojka pokaza vrhom
olovke, preko ramena, ka
stepenitu... Ciledala je tog Lesl-ija
Kldrida ispitivaki. - Kojim
dobrom dolazite u Slou Krik?
Posao, zabava, samoubistvo, avan
tura...
- U stvari, radije bih upisao avan
tura nego posao, ali to ne bi sasvim
odgovaralo istini - ponovo se
osmehnuo on. - Rekoste, pie u
suterenu... Nadam se da i ovde vai
zakon po kome je kanjivo piti bez
drutva!
Ona se uspravi. Mogla je imati
blizu trideset. Lesli lako zakljui da
nije udata i da se, po .svoj prilici,
nikada nije udavala. Neto se u
njenom dranju moglo protumaiti
kao iziizov, ali su neke sitne bore
oko usana njemu rekle da nije imala
lak ivot i daje svakako vra nego
to bi mukarci rekli za mladu enu
koja na taj nain gleda nekoga koga
vidi prvi put u ivotu.
- Ako sam vas dobro shvatila,
ovo je zvanian poziv na pie... -
ona to izgovori glasom koji je jedva
odravao ravnoteu izmeu ironije i
pravednog gneva. Meutim, on na
to nije obratio panju, ve ree;
- Ne bih hteo da krim zakon.
Ako zakon nalae da se pie pije u
drutvu, ne vidim nikoga ko bi bio
bolje druStvo od vas!
- Strane, brz si - ona odbaci
ironiju i gnev i pokaza svoju vedriju
stranu. - Da li si u svemu tako brz?
- Naprotiv - ree Lesli. - Spor
sam... Da sam znao da u ovde
sresti nekoga kao to si ti, poziv na
pie bih uputio telegramom jo od
kue.
Ona se nasmejala gotovo prosto-
dusno, ah je ipak bilo jasno dii je
navikla na svakojaka udvaranja i
nabacivanja, i da je sada jedno
stavno bila obradovana originalnou
pristupa. Mekim korakom je zaobila
recepciju i stala pred njega. Imao je
dovoljno vremena da pnmeti kako ona
ima par divnih, dugih, skladnih, vitkih
nogu, koje bi mogao samo da ujTOredi
sa vrlo bezobraznom pesmicom
kakljive sadrine.
NINA 155
29
- J a pijem martini, ne suvie
suv... - osmehnu se ona i krete pola
koraka ispred Leslija.
Bio je siguran da ona eli da on
primeti sve njene kvalitete.
Koraala je na drzak nain ene
koja isuvie dobro zna kakav utisak
ostavljaju njene noge na muke
poglede.
Bar u suterenu je bio prilino
zamraen i sasvim prazan. ak ni za
ankom nije bilo nikoga, paj e devo
jka sama spremila pie i dnela ga
za mali sto u uglu. LesH je sa izves
nim divljenjem gledao kako se ona
sa lakoom kree prostorom koji joj
je morao biti poznat do poslednjeg
detalja. Lfpitaoje;
- Da li greim kad mislim da si ti
ovde i recepcioner i konobarica i
kuvarica, pa i vlasnik'^
- Grei - odgovorila je ona seda
jui i prebacujui nogu preko noge
na neponovljiv nain. - Dodue, ja
sve to to si nabrojao radim preko
dana... Nou je drugaije... Nou ja
ne radim. 1, uopte nisam vlasnik...
Vlasnik je moj ouh, ali on nije od
onih sitniavih...
- Ima li ime'^- upita Lesli.
- Naravno da ga imam - ona je
srknula malo pia. - Zanima te?
- Recimo da bih mogao da ga
znam - ree Lesli. - Ovde sam u
stranom gradu, prilino nepoz
natom... Ako bude neprilike morao
bih nekoga da pozovem u pomo, a
koga da pozovem, ako nikome ne
znam ime.
- Debora - izgovori ona, pri emu
joj je glas odavao da joj se roeno
ime uopte ne svia.
Moram da ti kaem da cenim
iskrenost - ree Lesli.
- Ne razumem?!
- Mogla si da mi kae bilo koje
ime...
Ona obHza uzne, izgledajui pri
tom, na as, kao devojica koja se
oblizuje pre nego to e da zagrize
kola.
- Zna, udan si ti... Neu se
praviti kao daj e ovde, u Soul Kriku,
toliko pusto da je lov na mukarce
stalno otvoren, ah ti si prvi koji je
uspeo da me pozove na pie i pre
nego Sto je uao u svoju sobu.
- Dobre stvari se deavaju dobrim
ljudima - ree LesH. Bila je to stara
kineska mudrost, koju je negde
prcfitao, ali mu se sada uinilo da
sasvim odgovara situaciji. - Uopte,
kako bi opisala Soul Krik?
- Opisati Soul Krik!? - zaudila
se Debora. - J esi li ti nekakav puto
pisac ili neto slino?
30
NINA 155
- J ednostavno, elim da znam gde
se nalazim - objasni Lesli mirno.
- Pa... Nalazi se u rupi iz koje se
malo ko izvue - ree devojka. - J a
sam to pokuala nekoliko puta, ali
sam odavno odustala. K onano,
negde sam ula da kau daje pamet
noj eni i komarac dobar
mukarac...
Oboje se nasmejae toj maloj
ali. Lesli je imao oseaj da Debora
eli da ga dodirne, ili, jo bolje, da
on dodirne nju. Njena ruka je
poivala ispruena preko stola. Nije
se potrudio...
- Soul Krik ne bi postojao da ne
postoje osobe koje odustanu posle
nekoliko pokuaja - objasni ona.
- Rekao bih da se stanovnici Slou
K rika zadovoljavaju dolaskom
stranaca, ne bi li zadovoljili svoju
radoznalost u pogledu irokog sveta
- ree Lesli.
- Tako neto...
- Ima li dovoljno stranaca? - on
se osmehnu, trudei se da devojka
ne primeti koliko mu je stalo da
dobije precizan i detaljan odgovor
na ovo pitanje.
- S vremena na vreme se pojave -
Debora je to izgovorila sa dovoljno
nezadovoljstva da Lesli shvati da
izbor stranaca nije bio po njenom
ukusu. - U poslednje vreme, osim
tebe, malo ko... Osim Arapa...
- Kakvih Arapa? - upita Lesli
trudei se da mu glas zvui nezain-
teresovano.
- etiri tipa sa komplikovanim
arapskim imenima i izgledom
eikovih siromanih roaka - ree
Debora. - Nisu odseli u hotelu.
Iznajmili su Noksovu kuu, van
grada... Pojavljuju se samo
ponekad. Kupuju namirnice kao da
tede na jelu. Ne zalaze u lokale. Ne
pokuavaju da otmu ene za
harem... Vrlo udni A rapi...
Dodue, oni su prvi Arapi u Slou
Kriku, pa ih je teko uporeivati sa
Arapima sa filma.
Bilo je to sasvim dovoljno za
Leslija. Nije hteo da pretera.
Promenio je temu;
- Znai, trebalo bi da ja branim
ast stranaca u Slou Kriku i da
potroim jednu pristojnu sumu. Gde
se ovde moe potroiti novac?
- Ne lii mi na kockara, ali go
vori kao da si jedan od njih - ree
Debora sasvim ozbiljno. - Ne mogu
ba da te obraujem... Dodue,
poker se igra i ovde, kao bilo gde u
prokletim Dravama, ali ovde se
stvar razlikuje po tome to pokerski
sto dri lokalna vlast...
NINA 155
31
- erif? Neto !<ao Vajat Erp -
nasmejao se Lesli.
-Neto kao divlji Bil Hikok... -
ona zabrinuto podie obrve. - Hou
da kaem, na ova ne brine mnogo
za zakone, ali je zato napraite
prirode!
- Umirem od elje da ga upoz
nam - ree Lesli.
- Veruj mi, ti ne eli to...
- Moda?! - osmehnu se Lesli i
dodirnu joj nadlanieu, kao sluajno.
Uostalom, ona je to sasvim zaslu
ila.
*
* *
Ovo je ispalo lake nego to sam
se nadao, mislio je Bruno Henks,
telohranitelj Raufa Haznalarija. U
stvari... Bilo je suvie lako. Gotovo
kao da lii na zamku..
Pretpostavljao je da e tu
tajanstvenu J apanku najlake
pronai ako poe njenim tragom
unazad, i stigne do te dobrotvorne
organizacije kojoj je tvrdila da pri
pada. Upravo na mestu gde se Rauf
Hanzalari susreo sa njom. Iako je, u
prvi mah, oekivao da mu u Fondu
za pomo beskunicima J une
Amerike kau da ne poznaju
nikakvu Sumiko, ipak je lako dobio
adresu, pa ak i telefon...
Predstavio se kao novinar i u Fondu
su bili izuzetno ljubazni sa njim.
Nije mnogo gubio vreme, odmah je
krenuo ka naznaenoj adresi, usput
okrenuvi nekoliko puta broj tele
fona koji su mu dali...
Na telefon se javljao samo sniml
jeni glas sa telefonske sekretarice,
koji je do u beskraj ponavljao
poruku o tome kako trenutno nema
nikoga i kako se moe ostaviti poru
ka. A na adresi koju je dobio, Bruno
Henks naprosto nije naao nita.
Postojala je zgrada, ah, na adresi je
pisalo VI sprat, a zgrada je imala
samo etiri i, prirodno, niko iv u
zgradi nikada nije video ni jednu
J apanku, pa ak ni J apanca, to nije
bilo za uenje, s obzirom da se
zgrada nalazila u Portorikanskom
kvartu, gde ba nisu mnogo mirisali
ute. Bio je to orsokak.
Ali, kada se potrudio da podmiti
slubenicu telefonske kompanije
lako je doznao gde se nalazi telefon
na iji se broj javljala telefonska
sekretarica...
Kua je bila okruena bujnim
parkom, bez ograde. Park je, u
stvari, vie bio zaputen nego bujan,
ali to je bilo najmanje vano za
32 NINA 155
Bruna. On je sedeo u automobilu
zagledan u kuu, fiksirajui ulazna
vrata, i razmiljao kako je, u sutini,
sve bilo mnogo lake nego to je
oekivao, fiio je 'iskusan u svom
poslu i verovao je da je sasvim
mogue da mu neko, u toj kui,
sprema zamku. U stvari, ne njemu,
ve Raufu... Ali, on je bio poslat da
pronae tu Sumiko i hteo je da
obavi svoj posao.
izaao je iz automobila i priao
kui sigurnim korakoiji, "kroz tamne
naoari paljivo osmatrajui. inilo
se, bar na prvi pogled, da je kua
pusta. Meutim, iskusnom oku
Bruna Menksa nije promakla raz
maknuta zavesa na drugom spratu.
ni odkrinuta vrata od garae, to je
bio znak da tu, ipak, neko ivi. Da li
je to bila ta .lapanka ili neko drugi -
to je morao lino da proveri...
Stao je ispred vrata i pogledom
potraio zvono. Uoio j e mahi
kameru, skrivenu izmeu dve
ardinjere, u visini odraslog oveka,
to je samo znailo da j a kua
opremljena savremenim sistemom
obezbedenja. Pokucao je...
Posle nekoliko sekundi vrata su
'se otvorila i u njima se pojavila -
ena koju je traio... Sumiko je na
licu imala izraz ene koja je sprem
na da kae nasrtljivom trgovakom
putniku da joj ne treba bilo ta to
nudi. Rekla je:
- Mogu li znati ta elite?
Bila je obuena u komplet za ae
robik - tesan triko, grijai na
glenjevima, i sve to joj je stajalo
savreno... Svaka njena telesna
vrlina je bila vie nego uoljiva.
Telohranitelj pomisli: Zgodna
mala... Ako preostane neto posle
Raufa, mogao bih i sam da se
zasladim!
- hnate veliki pozdrav od gospo
dina Raufa Hanzalarija - rekao je on
nabusito. - On eli da ga posetite.
- Zaista? - mlada .lapanka odvrati
grimasom koja je izraavala
gadljivost. - Poruite mu da jednos
tavno nemam vremena...
- Nisi me shvatila, curo... - ree
telohranitelj i iznenada nogom
gurnu vrata ne bi li dobio dovoljno
prostora daj e napadne.
Nije razmiljao previ.e o tome da
li u kui ima jo nekoga.
Verovao j e da je u stanju da je
savlada i odnese do automobila pre
nego bilo ko iz kue uopte reaguje
na ono Sto je trebalo da se dogodi na
vratima.
No, iznenadio se kojom brzinom
je ta mala J apanka odskoila od
NINA 155 33
vrata, unazad, sa mirnim izrazom
lica - kao daje uopte nije iznenadi
lo to to je uinio. Bruno je jo uvek
bio ubeen da moe da je savlada i
nije urio...
Sumiko ga je, naravno, prepoz
nala. I vie od toga - ve ga je goto
vo itav dan ekala u toj kui, nada
jui se da e on ili Rauf biti
dovoljno promuurni daj e pronau.
Dakle, ekala ga je i bila i te kako
spremna da ga doeka...
- ta ovo treba da znai? - upitala je
Sumiko naoko sasvim mimo, ali sa
dozom zbunjenosti. Htela je namemo
da ostavi utisak nekoga ko ne posedu
je nikakvu odbranu pred velikim,
belim ovekom, koji je po prirodi svog
posla trebalo da bude sposoban da
uini bilo ta sa njom...
- Videe - izgovorio je telohrani
telj i zakoraio prema Sumiko, jo
uvek relativno sporo.
Ono to je moralo da se dogodi
dogodilo se tek kada je sasvim uao
u kuu... Sumiko je prvo samo sta
jala i ekala da joj prie. Noge su joj
bile blago razmaknute, da bi drala
perfektnu ravnoteu, ali telohrani
telju je promakla ta sitnica - zako
raio j e jo jednom u elji da joj
bude jo blie, kako bi je mogao
dohvatiti rukama... i...
Ona ga je uhvatila u raskoraku!
Munjevit udarac nogom tresnuo je
momka u monice, a bol mu je pras
nuo u glavi... Nagli oseaj munine
mu podie rebra i on se mahinalno i
nekontrolisano pognuo...
Glavom mu je tutnjala misao da
bi trebalo da se povue i pokua da
povrati oduzeti dah, kako bi nas
tavio borbu, ali bolje upravljao nje
govim pokretima, a ne razum.
Sumiko ga zatee pognutog kada je
uputila sledei udarac - okrenula se
na peti i klasinim, pristojno izve
denim mavaijem ga je pogodila
tano iza uha!
Iako je bio gotovo dve stope vii
od nje i barem etrdeset funti tei,
Bruno Henks se skljokao, trzajui se
nesvesno... U stvari, daj e udarac
bio samo malo snaniji, verovatno
se krupni ovek nikada vie ne bi
podigao. Ovako, Sumiko je dozirala
udarac tako da ga onesvesti na dui
period i nita vie...
Nije bila ak ni zadihana.
Meutim, predstojao joj je tei deo
posla - da onesvetenog telohrani
telja odvue u podrumske prostori
je, gde ga je ekalo divno, malo
mesto za obradu...
Otprilike jedan as kasnije, sa
estokim bolom u glavi, Bruno
34 NINA 155
Henks je doao sebi. U ustima je
oseao karakteristini, bljutav ukus
sopstvene nemoi. Ve mu se
deavalo da bude nokautiran i taj
oseaj mu je bio poznat.- Sada mu
samo nije bilo poznato kako je ta
mala J apanka mogla da ga nokauti
ra. .. Pokuao je da se sabere, ali mu
bolovi to nisu dopustili. Pokuao je
da se pomeri, ali jednostavno nije
mogao. Trebalo mu je nekoliko
minuta da shvati da je poput mumi
je uvijen u lepljivu traku i, prema
tome, napomian... Onda je osetio
potrebu da mokri i taj oseaj je sve
iskomplikovao. Naokolo je vUidala
prilina tama i utroio je mnogo
truda da shvati da lei na glatkom,
betonskom podu neke podrumske
prostorije. Mirisalo je pomalo na
kisele krastavce i na bud. Koliko je
mogao da oceni, prostorija je bila
potpuno prazna. Zaudo, u glavi mu
se javila bistra misao: U ovoj kui
niko ne ivi. Da ivi, podrumi bi
sadravali bar neto. Ovde nema
nita... U ovoj kui niko ne ivi,
Neko vreme je samo leao tako
oblepljen i pokuavao da smisli da li
iz tog poloaja postoji bilo kakav
izlaz. Kada je, sa mukom, zakljuio
da izlaza nema, zaurlao je, izne
nadivi i samog sebe jainom glasa:
- Ima li koga? Prokleta kuko,
pojavi se!
Ponovio je to nekoliko puta, a
zatim utihnuo. Imao je oseaj da se
neko u njegovoj blizini kree, ali
nije mogao da odredi ko. Nekako je
umislio da to nikako ne moe biti
J apanka - bio je spreman da pomisli
kako ga je udario neko skriven iza
vrata i taj neko e se sada pojaviti i
uiniti... Nije znao ta,,,
- Malo ti je neugodno - progovo
rila je Sumiko, koja je sve vreme
bila u blizni, - Zna, takve stvari se
deavaju velikim mukarcima kada
se ponaaju nasilno,
Henks je okrenuo glavu prema glasu
i video da ona sedi u uglu prostorije,
prekrtenih nogu, savreno mima,
- ta, kog avola, hoe od
mene? - upitao je telohranitelj,
- Pitanje je, u stvari, sasvim obrnu
to - rekla je spokojno Sumiko. - Kog
avola si ti pokuao da me napadne?
Rauf je pucnuo prstima i ti si dojurio
da me odvede njemu, a?!
- Ako ima nameru da me ubije,
onda me ubij! - zareao je nemono
telohranitelj, trudei se da ostavi
utisak hrabrosti, iako je, u sutini,
oseao da e pokvasiti gae ako ta
mala ena krene ka njemu. Odvezuj
me! Moram u WC!
NINA 155
35
- Dirljivo! - nasmejala se zvonilo
i vedro Sumii<o. - Veliki mukarci,
meutim, ne pike u gae... Imaj to
na umu dok vezuje petlju!
- Kuko! - prasnuo je Bruno
Henks. - Prokleta, valjiva, kurvin-
ska kuko!
- Da sam na tvom mestu pazila
bih da ne naljutim onoga ko ima
makaze - ponovo se nasmejala
Sumiko, a onda sasvim ozbiljno
rekla: - Kako stvari stoje, moraemo
da pregovaramo o neemu. Od tih
pregovora zavisi da li e se upisati
u tvoje nove pelene, da li e uopte
ikada izai iz njih, ili u ti isei trake
i pustiti te da ode iv, zdrav i suvih
gaa.
- ta sad to treba da znai?! -
zareao je krkljavo Bruno Henks.
- To znai da si ti blie Raufu
nego j a i da bi, moda, mogao da
zna poneto iz njegovog ivota, to
mene zanima - odgovorila je mirno
Sumiko.
Telohranitelj je oseao onaj
neprijatan pritisak meu nogama i u
donjem delu stomaka. Zadrhtao je
od napora da se uzdri. J o uvek
nije najbolje shvatio ta se od njega
oekuje:
- ta e sa Raufom?
-Zna, on je moj omiljeni pok
varenjak - ree Sumiko sa suvie
oiglednom ironijom. - J edno
stavno, volim da znam sve o njemu.
Da li dogovor vai?
- Kakav dogovor?! Nismo se
nita dogovarali... Ne znam ja nita
0 Raufu...
- Zna ono to ja ne znam, i to je
dovoljno - rekla je Sumiko.
- ta?! ta?! - povikao je
telohranitelj. Nalet pritiska na
beiku gaj e naterao da se uspanii.
- ekaj, da razjasnimo stvari...
Ti, dakle, pristaje da mi kae ono
to me zanima?
- Pitaj, prokleta bila! - procedio
je Bruno. - Ali, j a zaista ne znam ta
bih mogao...
- Hajde da nainimo probu -
predloi ozbiljno Sumiko. - Na
primer... Kako se zove i gde se
nalazi kamiondijska firma sa
kojom Rauf posluje?
- Kakvi kamioni, eno?! Putaj
me! - gotovo planim glasom izgo
vori Bruno Henks. Napetost u do
njem delu stomaka je bivala sve
jaa.
- I l i ... - Sumiko nije ni najmanje
uivala u njegovim patnjama, ali je
namerno htela da ostavi utisak
bezdunog ispitivaa. - Odakle
dobavlja gotov novac?
36
NINA 155
- Gotov novac?! Ne znam ni o
kakvom gotovom novcu...
- Mislim da zna - ree Sumiko
mimo. - I o kamionima i o gotovom
novcu. Mislim da zna kuda se
kree, s kim se susree, ko su mu
poslovni partneri, prijatelji,
ljubavnice... Ti si uz njega stalno,
zar ne?
- Nita ne znam... Plaen sam da
nita ne znam - ree telohranitelj
tiim glasom.
- Naravno, naravno... - ironino
izgovori Sumiko. - Plaen si ak i
da umre titei klijenta. Meutim,
ja ne traim od tebe da pogine
titei Raufa, ve da olaka sebi
muke i da odavde izae iv i zdrav!
- ta to treba da znai? - upita
kroz zube Bruno.
- Pa, vidi, ljudsko telo je naviklo
da obavlja fizioloke funkcije bez
naroitih smetnji - objasni Sumiko
sa pomalo okrutnosti. - Ne radi se
samo o mokrenju, to te trenutno
mui, ve i o vodi, hrani, takvim
stvarima... Budi uveren da te neu
osloboditi sve dok ne doznam sve
to me zanima... I dok ti ne povem-
jem, a imam naina da proverim...
Dakle, ukoliko ne progovori o
svom klijentu, umree od ei ili
od gladi, svejedno...
- Prokleta bila! - zarea nemono
telohranitelj.
- Gotovo da si u pravu, ali u tom
sluaju emo zajedno u pakao - ree
Sumiko smireno. - A tamo e
dospeti i Rauf... Zna on radi neke
stvari koje mogu da ugroze milione
ljudi... Uostalom, verujem da ti je
poznato da nije milosrdna sestra.
Mislim da ne vredi umreti zbog
takvog oveka... On ak i nema
naina da dozna da si otkrio njegove
male, prljave tajne!
- Idi do avola! - ree Bruno, ali
se posle poslednjeg izgovorenog
glasa zagrcnuo.
Sumiko izvue iz depa male
makaze i kijocnu nekoliko puta
otricama:
- Vidi ovo?! To je lek za sve
tvoje muke... tric, tric i moi e
ak i da se popiki, kao svaki dobar
deko...
No, bilo je kasno - Brunova pet
lja popusti i on oseti vrelinu
mokrae koja mu kvasi donji ve i
pantalone... Osetio je u oima
gorke, gnevne suze. utao je neko
vreme, dok je mokraa probijala put
kroz naslage lepljive trake i pravila
baricu na betonu. Bio je svestan da
je Sumiko mogla to da primeti.
Kada je progovorio i njemu je taj
NINA 155 37
glas izgledao udan, kao da govori
iz bronhija:
- Ni u paklu ti neu oprostiti ovo
to si mi priredila, zmijo!
- Navikla sam da mi ne oprataju,
ako ti to neto znai - osmehnu se
saaljivo Sumiko. Nije joj bilo pri
jatno, ali je svoju ulogu morala da
odigra do kraja.
- Rei u ti sve to znam - naglo
odlui Bruno Henks. - Pitaj!
Sumiko uzdahnu i zatim poe da
postavlja pitanja, jedno po jedno,
metodino i bez urbe, vodei
rauna da nita ne propusti. Ve
posle prvog odgovora bilo joj je
jasno da dobij a istinite odgovore...
*
*
Tabasko Pit se pitao zato on
uvek dobija najtee zadatke. Pratiti
Raufa Hanzalarija nije uopte bio
jednostavan posao. Naprotiv - iako
mu je za petama bio jedva neto
due od jednog dana, ve sedam
puta mu se dogodilo da gaje gotovo
izgubio. Pit se pitao da li e ga srea
posluiti da ga ponovo pronae
kada se izgubi i osmi put.
Trenutno je uao ispod nekakvih
stepenica u junom kraju Oklenda,
preko puta rune, stare graevine u
kojoj se nalazio nekakav privatni
klub. Rauf se dovezao u pratnji
ofera i telohranitelja i uao u klub
oko jedanaest, a sada je ve bilo
blizu tri izjutra. Tabasko je bio
edan, gladan, ak mu se i puilo,
ali nije smeo da zapali cigaretu da
ne bi privukao panju uvara, koji je
etkao ispred ulaza u klub.
Automobil sa zalihama piva i neko
liko odavno kupljenih sendvia, bio
mu je parkiran tri ulice dalje.
Rauf je izaao tek oko pola pet.
Tabasko je odahnuo i iskrao se iz
svog skrovita, kreui se brzo
prema svom automobilu. Pret
postavljao je da e Rauf sada otii u
svoju kuu - uostalom, ak i za
oveka koji vodi tako aktivan ivot
kao taj islamizirani crnac, doe
vreme za odmor. Takoe je znao da
Raufov automobil ne moe proi
drugim pravcem, jer se nalazio u
jednosmemoj ulici. Pit uskoi u svoj
automobil mislei; im ga dopra
tim do kue smazau tri-etiri send
via, popiti sedam-osam konzervi
piva i sklupati se na zadnjem
seditu. Prokleti Hanzalari nee
nikuda iz kue pre devet ili deset.
Moda u moi da odspavam
kvalitetno?!
38
NINA 155
Stigao je na vreme da vidi i<ako
iz sporedne ulice izlazi limuzina
oveka koga je imao zadatak da
prati. Saekao je da odmakne, a
onda se povezao istim putem...
Vozio je bez urbe, siguran da mu
limuzina nee izmai, ali je oseao
umor. Na jednoj raskrsnici umalo
nije udario u kola ispred sebe,
zakasnivi da primeti stop-svetla.
J o bi mi samo to trebalo, pomis
lio je Tabasko Pit i protrljao oi.
Proverio je da li se ispred njega
nalaze svetla limuzine, a onda, kada
se upalilo zeleno, krenuo dalje. No,
ve na sledeoj raskrsnici mu se
ponovilo isto, samo to ovog puta
nije dozvolio sebi da ugrozi auto
mobil ispred sebe, ve je skrenuo u
drugu traku...
Zaustavio se - pored limuzine.
No, bio je toliko pospan da nije
odmah shvatio kakvu je greku
napravio. ak je i okrenuo glavu da
pogleda ofera. Uzvratio mu je
hladan, nezainteresovan pogled.
Potom su obojica nastavili da
pospano bulje ispred sebe, a onda se
Tabasko Pit dosetio i napravio se
kao da nije u stanju da pokrene
automobil, ne bi li propustio limu
zinu. Imao je sree, uspelo j e...
Zaista meni uvek zapadnu
najtei poslovi, ponovo je pomislio
Pit i gotovo se obradovao kada je
primetio da limuzina skree. Bio mu
je to poznat kraj, u kome je bilo vie
luksuznih vila nego korpi za
otpatke, i bio je gotovo siguran da
e se Raufova limuzina parkirati
i.spred jedne od njih. Ponadao se da
je njegovom muenju, za tu no,
kraj...
Posle nekoliko stotina jardi
limuzina se zaustavila. Zaustavio se
i Pitov automobil - pourio je
odmah da ugasi svetio. Iako ulino
svetio nije bilo prejako, video je
sasvim jasno kako ofer izlazi, obi
lazi oko automobila, ali umesto da
otvori vrata on se vratio na svoje
sedite kao daje neto zaboravio! A,
onda je usledilo iznenaenje -
limuzina je ponovo krenula!
- Valjivo kopile! Gle ta je smis
lio! - izgovorio je glasno Tabasko i
u isti tren shvatio svoj poloaj. Bio
j e otkriven.
Moda nije imalo smisla to to je
sledee uinio - naime, upalio je
svetla i krenuo za limuzinom, koja
j e sve vie ubrzavala niz tu aleju,
kroz bogataki kvart i Pit je zamis
lio otmene stanare tih zgradurina
kako se bude iz najslaeg sna
sluajui buku automobila koji se
NINA 155
39
utrkuju niz njiiiovu mirnu i dobro
uvanu ulicu. Pritiskao je papuicu
gasa pokuavajui da dostigne
limuzinu, ne pitajui se ba
najbistrije emu bi to moglo
sluiti...
Brzinom od nekih sto pedesetak
kilometara na as limuzina je naglo
skrenula udesno u sporednu ulicu.
Tabasko opsova neto krupno, pre
baci u treu i njegov automobil se
zanese prilikom skretanja... No, tu
ga je ekalo iznenaenje - ulica koja
se pruala ispred njega, gotovo u
nedogled, bila je prazna... Nije bilo
limuzine!
- Kukin sin! Gde je nestao?! - zap
itao se glasno Tabasko. Poeo je da
osea da je napravio greku, ali jo
uvek nije mogao da proceni koliku.
Stisnuo je naglo konicu, zaustavio
kola i, nainio sledeu greku...
Izaao j e iz automobila jer mu se
uinilo da e na taj nain bolje
osmotriti okolinu. Pogledom je
traio limuzinu i po nekoliko puta u
sebi zapoinjao raunanje koje je
trebalo da objasni kako je Raufova
limuzina nestala... Zatim se
poeao po glavi obema rukama.
- Neka ti ruke ostanu u tom
poloaju, daso! - zauo je zagrobni
ba iza lea, a na potiljku je osetio
hladnou revolverske cevi.
- ta?! - prozborio je Tabasko Pit,
ali je pitanje vie bilo upueno
njemu samom nego Raufovom
telohranitelju, koji je drao
revolver.
Vie mu se nije spavalo. Vie nije
bio umoran. Kao da se otreznio
posle dugog pijanstva, bio je otrog
uma i fiziki spreman da se suprot
stavi bilo kakvoj opasnosti, i sada je
napeto i vrlo koncentrisano
razmiljao kako da se izvue iz neu
godne i opasne situacije.
- Pa, mome, kog avola ti pada
na pamet da nas prati? - upitao je
telohranitelj ne skidajui revolver sa
Pitove glave.
Tabasko Pit vrlo brzo zakljui da
ni po koju cenu ne sine niim da
nagovesti da je pratio Raufa. Znao
je odlino da oni nemaju naina da
ga poveu sa Sumiko. Zato je
odgovorio trudei se da zvui
zapanjeno i donekle uplaeno:
- Odakle vam ideja da pratim bilo
koga?! Ne razumem ta hoete od
mene?!
- Kako bi bilo da klekne? - upita
telohranitelj.
Pit zakljui da bi, bar u toj fazi
sukoba, bilo bolje da poslua.
Kleknuo je. U tom trenutku je iz
40
NINA 155
limuzine izaao Rauf, navlaei
nei<akve rukavice od tanke koe.
Tabasko Pit se umalo nije nasmejao,
jer mu se Raufova pojava sa rukavi
cama uinila kao da ponovo vidi
kadar iz jednog kriminalistikog
filma u kojem glavni negativac uvek
navlai rukavice pre nego to e
poiniti zloin.
- Stavi ruke na haubu tvog auto
mobila! - glasilo je sledee na
reenje i Tabasko spremno poslua,
ali da ne bi izgledalo da se tek tako
miri sa uznemiravanjem nevinih
graana u prolazu, izgovori:
- J este li vi iz policije? Ako ste iz
policije, pokaite mi vau legiti
maciju!
- uti! - kratko ree telohranitelj.
Rauf je u tom trenutku priao i
stajao je iznad Tabaska ljut i na
njega i na telohranitelja, i na vozaa
koji nije na vreme primetio da su
praeni. Progovorio je kroz zube:
- Mislim da u vrlo brzo izgubiti
i ovo malo strpljenja to ini je osta
lo. Poslednjih dana mi se dogodilo
toliko neprijatnosti da bi i mnogo
ei ovek od mene poklekao.
Pretresi depove ovom luaku!
Telohranitelj poslua i hitro
isprazni Pitove depove. Tabasku to
nije bilo teko, osim to je pomalo
golicalo. U depovima je imao
toliko nevanih stvari da ni
najotroumnijem tajnom i specijal
nom agentu FBI ne bi polo za
rukopi da takve predmete dovede u
vezu sa bilo im ilegalnim.
Telohranitelj je neko vreme preturao
po maloj gomili sitnica, a onda
zakljui:
- Ovde nema nita.
- Kako se zove ta vaka? - upita
Rauf besno. Pit outa, iako mu
uopte nije bilo svejedno Sto ga
nazivaju pogrdnim imenima. U
svakom drugom sluaju bi reagovao
odmah i to se nikako ne bi svidelo
onom ko o njemu tako govori.
- Ima vozaku dozvolu na ime
Herbert Vilijem Piters - ree
telohranitelj. - Ali izgleda kao daj e
savakana. Mogla bi biti i lana.
Rauf tada uini neto to nije
smeo. Prie i nogom unu Tabaska
u rebra. Nije to bio suvie jak
udarac. Pit je u ivotu bio udaran
mnogo puta jae, ali gaje taj udarac
jednostavno uvredio.
- Da mu ostavim nekakvu
uspomenu? - iskezio se telohrani
telju.
- Pokai mu ta se deava ljudima
koji nespretno prate jednog Raufa
Hanzalarija - ree crnac.
NINA 155
41
Telohranitelj podie ruku sa
revolverom u nameri da drkom
udari Pita po glavi. Ali, za jednog
tako krupnog oveka Tabasko je bio
suvie brz... iako je bio na koleni-
ma, iako je obe ruke drao na auto
mobilu, odskoio je brzinom pume i
uspravio se poput razgoropadenog
grizlija i - pre nego to je telohra-
nitelj mogao da spusti ruku sa
revolverom Tabasko ga je tresnuo
nogoin u grudi toliko snano da je
pogoeni odleteo desetak jardi
unazad i tresnuo leima o asfalt, a
oruje mu je odetelo nekuda u tamu
pored ulice. Pokuao je da ustane
Sto je hitrije znao, ali nita nije bilo
dovoljno brzo za pobesnelog
Tabaska, koji priskoi i uzmahnu
pesnicom, koja je lepo legla na
vilicu Raufovog telohranitelja, i to
takvom silinom da se jasno ulo
kako kost puca. Drugi udarac dolete
nekako sa strane. Pit je gaao i
pogodio slepoonicu nesrenog
telohranitelja, koji potonu u duboku
tamu pre nego to je licem pljesnuo
na tlo, ostavljajui ispod sebe
krvave mrlje.
Rauf je bio zapanjen i samo je
stajao nemoan. Retko je nosio
oruje, a bez njega nije bio dovoljno
spreman da se suoi sa nekim kao
to je bio taj krupni, plavokosi
momak. Rauf podie ruke kao daje
eleo da sprei nekakav udarac,
iako Tabasko nije pokazivao
nameru da mu prie i smrvi ga.
Naprotiv, Pit je vie obratio panju
na Raufovog ofera, koji je istrao
iz kola vadei nekakvu ogromnu
pitoljinu iz futrole ispod pa
zuha...
Nije bilo mnogo vremena za
razmiljanje i procenu situacije -
Tabasko nije smeo da dozvoli da
bilo ko pripuca na njega, pa je zato
jurnuo u susret oferu... Ovaj je
takoe pokazivao znake zapa-
njenosti. Nije mogao da veruje da
neko goloruk juri na njega, ravno na
cev tog ogromnog pitolja. Moda
je zato i zaboravio da puca na
vreme. A, kada se setio ve je bilo
kasno. Tabasko je stigao do njega i
prvo mu nogom izbio iz ruku
oruje, a onda ga, paljivo ciljajui,
pogodio kolskim aperkatom u vrh
brade. ofer, u propisnoj unifonni
nije liio na boksera, ali se kao
svaki poraeni borac u ringu, izvalio
diui sve etiri uvis. Bio j e to
klasian nokaut. Pit je znao da e
momak bar deset minuta provesti u
nesvesti i vie nije brinuo o njemu.
Tabasko Pit se okrenuo Raufu.
42
NINA 155
Zapanjeni crnac je stajao sa rukama
podignutim na odiiranu. Na njego
vom licu se nije video strah. Moda
blaga zabrinutost i svakako neveri-
ca. Raui'se pitao kako-je mogue da
jedan goloruk ovek moe da savla
da oba njegova naoruana pratioca.
- Izgleda da nisi imao sree u
izboru teloliranitel|a - rekao je lit
prilazei Kauln. Kretao se opuSteno
i bio prilino miran posle svega.
- Ne ra/umem? - ree sasvim
iskreno Kauf 1lanzalari. _ '
- Ni ja - rekao je lit. - PresrccS
iinrne iirola/nike, tera ih da klee
pred tobom, preti.i da e tVoji
telohranitelji tla nekome razbiju
gliivu ili tako neto... Sta je to tre
balo da znai?! Misli ako uz sebe
ima dva dripca koji vole da se igra
ju vatrenim orujem da si
nedodirljiv. To je smeno!
- ta e da uradi? - upitao je
prilino mirno Raufkada je Tabasko
stao na dva koraka ispred njega.
Pit je bio impresioniran Rau-
fovim ponaanjem. Crnac je ak
spustio i ruke. Nije pokazivao strah.
- Vidi... - ree Pit. - Mogao bih
da pozovein policiju i da im kaem
da sle me napali. Meutim, oni mi
to ne poveruju, jer ja obino prebi-
jein napadae, pa mi onda postavlja
ju nezgodna pitanja. Mogao bih da
uzmem poneto od ove gvourije
koju su nosili tvoji ljudi i upotre-
bim. Ne volim mnogo pucnjavu, ali,
zna... ovek s vremena na vreme
poeli da izbui ponekoga... ta bi
ti uradio da si na mom mestu?
RauTnije odgovorio nita, U sebi
je mislio: "Kako je mogue da smo
pogreili. Ovaj se ne ponaa kao da
nas je pratio... Ponaa se kao
siledija koga smo grekom..."
Nije stigao da misao dovri. Pit
ga munjevito tresnu jiesnicom
posred lica. Raul pacle kao pokoen.
Nije se onesvestio, ali je osetio bol i
brzo shvatio da mu je polomljen
nos, raseena usna na nekoliko
mesta, a i poneki zub je bio prilino
razlabavljen. Pljunuo je krv.
- Moe se smatrati srenim -
izgovorio je Tabasko. - I zapamti da
nije zdravo presretati mirne pro
laznike i optuivati ih da te prate...
Moj ti je savet da poseti psihijatra.
Tvoja bolest ima neke veze sa para
nojom.
Rauf je nesigurnim rukama
pokuavao da izvue maramicu iz
depa. Iskosa je gledao kako taj
ogromni ovek, duge, plave kose
odlazi do svog automobila, pali ga,
ubacuje u brzinu i udaljava se...
NINA 155 43
Tabasko je opsovao tek kada je
skrenuo iza ugla. Mislio je: J a sam
prokleti kukin sin i poslednji nes-
posobnjakovi na svetu! Omanuo
sam i naprosto ne znam kako ovo da
objasnim Lesliju i Sumiko! Valjda
e razumeti...!
*
* *
Debora je leala, iscrjiljena, utr
nula od svega onoga to joj se
dogodilo prethodne noi. Posle
kratkog, ali veoma dubokog sna
oseala je da vie nikada nee biti
kao ranije. Posle iskustva sa tim
strancem ni njeno telo vie nee
moi da bude kao ranije, jer -
nauila je da telo moe da se isko
risti za nesluena zadovoljstva. Taj
stranac nije vodio ljubav, on je
stvarao remek-delo...
Sada gaje gledala kako se oblai,
mirno, bez trunke urbe, temeljno,
kao da navlai na sebe komplikovan
oklop kakvog tajanstvenog ratnika.
- Vratie se? - upitala je.
- Nisam jo planirao da napustiin
Soul Krik - rekao je on spokojno. -
Reci mi, gde se nalazi kua
Houksovih?
- Da nisi namerio da poseti Arape?
- Moda?! - ree Lesli. - 1oni su
ljudi, i to ljudi koji, barem u ovoj
zemlji, vae za vlasnike dobrih
novanica.
- Razumem - ree Debora. Bila je
spremna da mu povlauje u svemu.
Mislila je: Kad bih uopte znala ta
je to ljubav, onda bih se sigurno
zaljubila u njega!
- Dakle... Gde je ta kua?
- J ugoistono od grada - objasni
ona. - Iza crnakog kvarta nekih pet
milja. Mouksovi su, koliko ja znam,
u ovom kraju bili jedini bogati
crnci. Kua je dovoljno velika da ne
moe daj e promai.
- Neu je promaiti - rekao je on
i izaao iz hotelske sobe. Nije se
osvrnuo ka njoj. Nije priao da je
poljubi. Nije rekao: ekaj me tu!
J ednostavno je izaao.
Lesliju vie Debora nije bila
vana. Znao je da je ona njegov
saveznik - ne mnogo moan i ne ba
preterano infonnisan o onim stvari
ma koje su njemu bile potrebne, ali
saveznik koji bi mogao da bude od
koristi, bar dok se nalazi u Slou
Kriku. Sada se vozio prema jugois
toku udei se starinskom izgledu
grada. Bilo je neobino videti ben
zinsku pumpu sa visokim, kupastim
crpkama i gumenim crevima oko
44
N I N A 155
kojih su poslovah tinejderi - nije
bilo automata kao u San Francisku
ili drugde. Obradovao ga je jedan
prigradski kafi ispred koga su se
skupljali deaei i devojiee, po
i/gledu slini onima i/. Frika, ali po
|ionaSanju sliniji generacijama nji
hovih oeva i majki.
(.'rnaki kvart ie bio slian svim
ci 'i i aki i i i kv.'i rl ovi ma od Al l anl i ka
do lacillka. Rep muzika na svakom
uglu, gomile mladih ljudi koji se
dosaduju, jer za njih neniiv posla,
automohilske krnliie po ko|ima
skau deca, ene koie vuku kese sa
hranom i zabrmuto uledaiu oko
sebe, dok im se na licu vuli
beznae... NiSta novo! Lesli le po
ko zna koii nul osetio ubod
oCiuiedne nepravde - prema tim
ljudima, ko|i u startu ima|u loi|u
sudbinu samo zato to im ie koa
druuaiie bole.
Nije morao da pita gde se nalazi
kua Houksovih. J edini drum koji je
iz kvarta vodio ka jugu odveo gaj e
tano na imanje... Ono to ga je
iznenadilo bila je veliina imanja.
Velika kua, koju j e pomenula
Debora, bila je odista velika, ali
toliko daleko od glavnog dnuna da
se jedva videla. Lesli je morao da
skrene na sporedni put, onaj koji je
vodio ka kui, ali j e odmah stao, jer
je taj put bio makadamski, a njegov
PORli nije bio za takve puteve.
Odluio je da kola ostavi tu, a da
dalje nastavi peke.
Bilo je due nego Stoje procenio,
pa je usporio korak da se ne bi
suvie zamorio... Kua je bila
izgraena u starom, plantaerskom,
junjakom stilu, i pre je odgovarala
scenografiji za Prohujalo sa
vihorom nego kao stvarnost. Lesli
je pomislio; Zaista neobino da se
ovolika kua, i imanje... Daje sve
to vlasnitvo crnca, u kraju u kome
veina crnaca ivi na ivici gladi?!"
Put kojim se kretao vijugao je
oko malog ribnjaka. Kada je izbio
na plato ispred kue iznenadio ga je
parkiran policijski automobil...
J o vie gaj e iznenadio ljubazan
glas koji je dolazio iz senke jedne
od vrba:
- Broj radoznalih je porastao u
mom kraju od kako su Arapi stigli...
A i broj stranaca.
Pod drvetom je sedeo, u vrlo
propisnoj uniformi - eri f.. vakao
je neto to je veto ispljunuo neko
liko jardi od sebe. Lesli je to neto
prepoznao - bio je to uvan za
vakanje. erif je liio na stereotip
erifa iz nekih starih filmova. Lesli
NINA 155 45
pomisli: Ovo je zaista kao vreme-
plov!
- Kako je, erife? - pozdravio ga
je Lesli ljubazno i mirno.
- Meni je sasvim udobno, ali mi
samo nije jasno kako se to stranci
okupljaju oko ove proklete kue.
ta to ima u njoj ili na njoj ili pod
njom?! Moe li mi ti to rei,
strane?
- Fa, da budem iskren, nemam
pojma o kui, mene zanimaju samo
Arapi - rekao je Lesli spokojno i
priao erifu, pokazujui ozbiljnu
nameru da sedne u hladovinu pored
njega.
- Bolje bi bilo da ostane tu gde
si, strane - ree erif gotovo lenjo.
- Zna, mi se ne poznajemo, a ja ne
volim da mi hladovinu troe ljudi
koje ne poznajem.
- Fino - osmehnuo se Lesli. - J a
sam Lesli Eldrid, novinar iz San
Franciska. J esmo li se upoznali?
- Ne bih rekao... U svakom
sluaju nije dovoljno. Zato te zani
maju prokleti Arapi?
- Zato to su u vezi sa jednim
sluajem koji istraujem, tamo, u
Friku - odgovori Lesli mirno.
- Zato ja ne znam da postoji bilo
kakav sluaj? - upita erif sa
odreenom vedrinom. Iako je sedeo
u nekakvom nemoguem poloaju
Lesli je sa lakoom mogao da kae
da je visok preko sedam stopa, da
tei preko dvesta dvadeset ili dvesta
trideset funti, i daj e samouveren do
krajnjih granica. U tom trenutku
Lesliju nije odgovaralo da povredi
erifovo samopouzdanje.
- Uvek postoji neki sluaj -
odgovori oprezno Lesli.
- Hajde, strane, smesti se pored
mene i ispriaj mi o tom sluaju -
erif potapa dlanom mesto na
zemlji pored sebe. - Raunam da si
ovek na svom mestu, mada ne
znam na osnovu ega. I to e mi
objasniti.
- Vrlo rado - sloio se Lesli i
zaista seo pored erifa. - Naulo se u
Friku da su u zemlju ilegalno uli
nekakvi trgovci orujem. Kau da
su iz arapskih zemalja. J e li to
dovoljno?
- Nije, ali imamo dovoljno vre
mena da probudimo temu - iskezio
se samouvereno erif - Zna, ja sam
od onih ljudi koji uz malo strpljenja
i panje uvek doznaju sve o svemu.
- Ne vidim razloga da suirinjam u
to - ree ljubazno Lesli. - Meutim,
smatram da bi potenije bilo da i ja
dobijem neto u toj razmeni.
- Zato bih se trudio da ti dam
46
NINA 155
bilo sla, slranc? Ovde, u Slou
Kriku, ja sam /.akon, a ti samo
stranac.
- 1ovde i bilo gde, ja sam pred
stavnik javnosti - odgovori Lesli,
Igrajui oprobanu ulogu novinara. -
U sutini, i /akon i tampa su na
isti)j strani.
- Modl u l-'risku - erif odmori
l.eslija sa malom do/om pretnje, -
Ovde ipak postoji samo /akon...
Svi ostali su, bar potencijalno sa
druge strane.
- Imau to na umu - i/govori opre/no
1,esli. - A ta emo sa Arapima?
- Oni su, ako si dobro shvatio,
moja briga - ree eril'. - ta emo sa
sluajem?
- Sluaj je prost - Lesli se nije
ustruavao. - Om nisu obini Arapi.
Ne od onih koji se pojave sa torba
ma punim zlata ili di)lara, pa onda
pokupuju kontrolne pakete akcija i
onda rukovode dobrom, starom
amerikom privredom. Ovi su malo
drugaiji. Pre svega, sumnja se da ih
alje Sadam lino...
- Ne misli valjda na onog?!
- Ba na onog - ree hladnokrvno
Lesli. - Dasovani su doli da pod
mite nekoga ko zna nekoga ko bi
rado bio podmien da im ustupi
neto nalik na akceleratorni upalja
za atomsku bombicu, ako se
razumemo.
- Molim?! - erif ba nije odmah
poverovao svojim uima.
- . Zvui neverovatno, ali je
drskost Sadamovih ljudi jo
neverovatnija...
- i)a li li to hoe da mi kae da
su to OVI , moji, Arapi?
- Sasvim mogue - ree Lesli. -
Stvar je u tome Sto je posrednik u
ovom |K)slu ova koji se sluajno
rodio u Slou Kriku, pi) imenu
Robert Vilijem llouks.
erif je poeo da gubi hlad-
nokrvnost. Razmahao je rukama na
komian nain, pokazujui as na
kuu, as na Leslija, as u pravcu u
kome je zamiljao da se nalazi San
Francisko. Levi oni kapak mu je
nekoliko sekundi divlje poigravao.
- Bobi llouks?! - iscedi napokon
iz sebe erif
- Dodue, odavno se vie ne zove
tako - dodao je Lesli. - Mislim daje
policiji poznatiji kao Patrik Darts.
- Policiji San Franciska?!
- Bilo kojoj policiji - osmehnuo
se Lesli shvatajui da stie prednost
nad erifom. - Va mali Bobi Houks
se bavio mnogim nezakonitim
poslovima. Sada je, valjda, odluio
da u to kraem roku namlati to
NINA 155 47
vie novanica, pa da lepo neslane.
I, u Ui svrhu se slizao sa saniun
Sadamom i njegovim roacima...
- Mish da su nei<i od ovih ovde
Arapa Sadamovi roaci? - zapa
njeno upiia erif.
- (iovorio sam samo llguralivno -
ree spoi<oino Lesli. Nije pokazivao
nameru da sasvim slomi erifovo
samopouzdanje. - Hteo sam samo da
predoim koliko je sve lo ozbiljno.
- Ako je i upola tako kao to li
govori, slrane, onda je pakleno
ozbiljno - erif se namrlio. - Ali...
Lesli primeti kako ga najednom
erif odmerava sumniavim pogle
dom. Pogodio je ta e predstavnik
lokalne vlasti sledee rei:
- U stvari, ne znam koliko li je
verovali, sinko?! Novinari su
nekako skloni da komplikuju stvari
i slau!
- erife, meni je svejedno da li
ete mi poverovati - ree Lesli sada
ve pomalo nadmono. - Meni je
vano da mi poveruje urednik koji
me plaa i, u krajnjoj liniji, itaoci
koji e proitati ono to im ja
napiem.
erif je razmiljao bre nego to
je navikao: Prokleti stranci!
Trebalo je da ih sve najurim iz
grada! Sada sam u frci! Ako su to
zaista Sadamovi teroristi mogao bih
da sleknem iruiogo prijatelja, daleko
izvan Slou Krika, ukoliko ih sklep-
lam, ali e mi za tako neto trebati
pomo. Ako ovaj dilko iz Frika
lae, onda u samog sebe pokopali,
ako se upecam i zatraim pomo...
A, ako pokuam da sve izvedeni na
istac bez pomoi, onda ini se mogu
dogodili runije stvari nego to sam
u slanju da strpim...
- Okej! - ree naglo erif, uslajui
1okreui se ka Lesliju. - Kako ree
da se zove?!
- Lesli lildrid - glasio je smiren
odgovor.
- Okej, Lesli, podigni desnu
ruku! - naredi erif sa odlunou
koja je imponovala.
Lesli oseli da je na njega red da
bude zauen, ali to je trajalo
sasvim kratko, jedva deli sekunde.
Onda je shvatio ta erif oekuje od
njega...
- Dakle, ponovi... Zaklinjem se
da u asno i po zakonu obavljati
dunost pomonika erifa za Slou
Krik! - izgovori erif, nabravi
obrve, jer naprosto nije bio siguran
da li je to pravi tekst.
- Ovo mora daje ala - ree Lesli.
- Flaje, hajde, reci zaklinjem
se, pa e sve biti u redu - erif je
48 NINA 155
zvuao kao prijatelj koji nagovara
prijatelja da pou na pie posle
radnog vremena. - Ako baS hoe,
dau ti i znaku kada se vratimo u
grad.
- Ne vidim potrebu...
- J a vidim! - prekinuo gaj e erif.
- Meni treba neko ko o prokletim
Arapima zna poneto. Tebi treba
pria za tvoje proklete novine... Ve
si pt)menuo da bismo mogli da
pomognemo jedan drugom, zar ne?!
livo ti prilike! Reei!
- Neka bude - osmehnti se J _esli. -
Zaklinjem se!
- Fino! Sad si pomonik erifa,
ima li kakvu pucu ili neto slino?
- Nemam - ree Lesli.
- Pa, za sada moe da budeS
predstavnik zakona i bez toga, ali u
ti dati nekakvo gvoe kada se vra
timo u grad - ree erif - Moe li
tako?
- Znate li Sta, erife... - Lesli se
sasvim iskreno osmehnuo prijatelj
ski. - RekoSe mi, dole u gradu, da
ste tvrd ovek i da u imati muke sa
vama... Meutim, meni se ini da
smo se razumeli bolje nego to bi
bilo ko bio spreman da se kladi.
- Nisam te ba najbolje razumeo,
moitie, ali i ti se meni svia -
odvrati erif - Haj'mo sad u prokle
tu kuu Houksovih da priupitamo
goste odakle dolaze i Sta, do avola,
trae u mom gradu!
Dva dana i dve noi je Rauf
Hanzalari razmiljao, koinbinovao,
prizivao u seanje svaki trenutak -
od onog sekunda kada su mu oi
pale na lice te mlade J apanke, pa do
momenta kada su njegov telohrani
telj i njegov Sofer dobili dobre
batine od tog dugokosog oveka
koji ih J e, bez suinnje, pratio. U
poetku mu niSta nije bilo jasno, u
poetku je samo tumarao po svojim
dilemama i sumnjama. Muio se i
reao na svoju sopstvenu nemo, a
onda je lagano poelo da se bistri, ili
je on bar verovao da mu postaje
jasno.
Bio je ubeen da su i J apanka i
dugokosi bili samo agenti FBI ili
nekakve sline dravne slube, i da
je njegov mali, prljavi posao, od
koga je toliko mnogo oekivao,
provaljen. Ili su bar ti ljudi sum
njali u njega. U svakom sluaju ono
to je inio nije mogla dugo da
ostane tajna. U meuvremenu je jo
nekoliko puta morao da potvrdi da
NINA 155 49
se sve odvija po planu. I u Hong
Kongu i u Tokiju su morali da veru-
ju da je posao siguran, ako ni zbog
ega drugog onda zbog toga da mu
se na vreme uplati novac. Rauf je
bio spreman da se zakune da je
mogue prevariti one koji plaaju,
ak i ako posao propadne. Mislio je;
Ali, J O nije propao... J o nije..
Nije ba bio siguran da li je u
stanju da otkrije ko su J apanka i
dugokosi, ali je prostom raunicom
doao do zakljuka da njih dvoje
nisu bili sami. Postojao je samo
jedan nain da dozna da li je istraga
protiv njega dospela do take kada
e posao jednostavno propasti...
Vrlo paljivo je pravio plan. U planu
je sve zavisilo kojom e brzinom odi
grati poteze. A, morao je da radi brzo,
vrlo brzo... Ako zakasni samo neko
liko asova - morae da bei i da ostane
bez veeg dela novca...
Pre svega morao je da izoluje tu
dvojicu koji su ekali od njega
dobre vesti. Oni nisu morali da
znaju sve njegove poteze - nisu
smeli. Rauf je odlino znao da
dolazi glasnik iz... Bagdada...
Glasnik nee doneti samo poruku,
ve i sav taj lepi, uti novac - zlat
nike koji su obeani svima koji su se
upustili u taj posao. Pre nego to
glasnik doe Rauf je morao da bude
siguran da niko ne preti poslu...
Dograbio je mobilni telefon...
- Rauf.. - rekao je kratko kada
mu se pozvani odazvao.
- Darts ili Bilbor? - uzvratio je
glas sa duge strane, zvuei krajnje
ironino. - Nemoj mi rei da si u
nevolji i da ti trebaju moje usluge!?
- U stvari, bio bih zahvalan Alahu
da mi ne treba - ree Rauf, naoko
Ijutito. - Meutim, od svih prljavih
ljudi na svetu koji se bave najprljavi
jim poslovima, ti si jedini koji moe
da odradi posao za mene, u ovom
trenutku.
- Divan si ti, Bobi - ree Raufov
sagovomik. - Zna kako da uini
kompliment najboljem prijatelju!
Isto tako kao to dobro zna da zabo
ravi da plati ve uinjene
usluge... Da nisi moda zaboravio
da mi duguje dvadeset hiljadarki?
Uostalom, gde si ti uopte?
- U Friku - ree Rauf - U depu
imam tvojih dvadeset hiljadarki...
- K oje sirotite si opljakao,
Bobi? - prekide ga sagovomik.
- eli li da nastavi sa zezanjem
ili da priamo o poslu?
- elim da te, konano, pronaem
i izvadim ti oba laljiva oka, Bobi! -
glas sa dmge strane veze je zvuao
50
NINA 155
savreno iskreno. - Tri godine
reetaka od mene su nainile
bezoseajnog gada koji brzo zabo
ravlja lepe trenutke provedene sa
tobom...
- alome! - Rauf izgovori njego
vo ime kroz zube.
- Opa! ak pamti moje ime! -
Salom se nasmeja uplje. - Za
oveka koji je tako olako izdao pri
jatelja policiji driS se odlino, stari
moj!
- alome! Dvadeset hiljada koje
sam ti duan... - izgovori vrlo sporo
Rauf. - 1jo dvesta hiljada u zlatu,
ako odradi posao kako treba.
- Koliko?
- Dvesta hiljada, u zlatu - ponovi
Rauf. - Ako sve uini kako treba!
- Zvui, otprilike, kao ako
preivim - ree alom. - U pro
tivnom, ti bi zadrao zlato i sam
obavio posao... Meutim, meni se,
odavde, ini daje to neto smrtonosno.
*
- Smrtonosno... - ree erif -
Ovo mi lii na neto smrtonosno.
On i Lesli su sedeli u runoj, siro-
mang opremljenoj sobi dok se
ispred njih, na izguljenom stolu,
puio aj. Njihovi domaini su na
tren izali.
- Meni se ine vrlo miroljubivi -
apnuo je Lesli.
- avoli... Svi prokleti Arapi su
avoli! Oni ak i ne veruju u nor
malnog Boga - ree erif namrStivi
se.
Iako se erifu sviala ideja da
upadnu sa uperenim pitoljima i
namrtvo isprepadaju Arape koji su
iznajmili kuu Houksovih, Lesli ga
je ipak ubedio da postupe manje
napadno. PriSli su neprikriveni,
pokucali smerno na vrata, pred
stavili se i erif je objasnio da mu je
dunost da proveri papire vezane za
iznajmljivanje kue. Bio je to lo
izgovor, ali j e bilo sasvim jasno da
stanari kue Houksovih, ma kako
bilo, ne znaju mnogo o amerikim
zakonima. Pustili su Lesija i erifa u
kuu i svojski se trudili da budu Sto
ljubazniji, spremno pokazavSi doku
menta. Vrlo detaljno su priali o
tome kako i zato su iznajmili kuu,
ali su takoe pomno pazili da ne
pomenu ta uopte trae i rade u
Slou Kriku. erif nije izdrao, pa je
upitao jednog od njih, onog koji mu
se inio najpogodniji:
- Mogu Ii znati koja je svrha vaeg
boravka u naem malom gradu?
NINA 155
51
- Dobili smo nekoliko nedelja
odmora od firme - glasio je odgo
vor. - eleli smo da budemo daleko
od bilo kakve guve i odabrali smo,
sasvim sluajno, Slou Krik.
Nadamo se da vam to ne smeta!
- Nikako - pourio je da kae
Lesli u toin trenutku, dajui ne-
primetan znak erifu da je bolje da
se taj deo razgovora zavri tako.
Posle su im skuvali aj, hvalei
mir i tiinu koja vlada na imanju
Houksovih, sve dok se u jednom
trenutku nisu povukli u kuhinju,
obeavi da e se pojaviti sa jednom
vrstom kolaa iz njihove zemlje,
koje su eleli da ponude gostima.
- Smrtonosno... - ponovio je erif.
- Ni najmanje - apnuo je Lesli. -
Ne mislite valjda da misle da nas
otruju?!
- avo je sa njima. Moglo bi im
svata pasti na pamet - ree erif
- Ne kaem da oni to nisu u sta
nju - ree Lesli. - Ali, kako stvari
stoje, oni ele da se dre to dalje od
bilo kakve nevolje. Ubiti erifa i
njegovog zamenika za njih bi bila
velika, velika nevolja, zar ne?!
- To nije glupo razmiljanje -
rekao je erif
Zaista, Arapi su se vratili sa
vruim kolaiima, koji su bili
zainjeni cimetom u tolikim
koliinama da se nisu mogli gutati.
Lesli natera sebe da pojede ak dva,
ali erif se zgadi nad prvim. Arapi
pourie da upute milion izvinjenja,
iako je erif ispljunuo neto to je
trebala da bude ast i domainu i
gostu. Lesli je sve to pratio otrim
pogledom. Napustili su kuu neko
liko minuta kasnije.
- Pa, ta misli o njima? - ree
erif kada su ve bili na rubovima
imanja. Ponovo je zaseo u hlado
vinu, kao da raspolae sa svim
moguim vremenom na svetu.
- Mutno - ree Lesli. - Vidi,
erife, u ivotu sam imao prilike da
putujem. 1, upoznao sam i obiaje
arapskih zemalja...
- Ne razumem?! - priznao je erif
- Pa, jednostavno je - ree Lesli
mirno. - Arapi su gostoljubiv narod,
ali i preterano ponosan. Domain,
Arapin, ako nema niim drugim da
te poasti, oistie argarepu, ali e
se i smrtno uvrediti ako odbije da
j e pojede! Shvata?!
- Ne! - ree prostoduno i krajnje
iskreno erif.
- Ti si ispljunuo taj bezvezni
kolai. U redu, kolai su bili gadni,
ali ta oekivati, kad su ih
pripremali mukarci... Arapima
52 NINA 155
takve stvari rade ene. Oni su samo
iiteli po svaku cenu da ispadnu
ljubazni dotle daje to postajalo blju
tavo. U stvari, kao da su hteli da
nam skrenu panju... Kao da su
hteli da izbegnu suviSna pitanja...
- To sam i ja primetio... - ree
erif. - Ali, kakve veze sa tim ima
prokleti kolai?!
- Pljunuo si ga... - nasmejao se
Lesli. - U svakoj drugoj prilici
Arapin bi se uvredio, i to toliko da
bi te smatrao neprijateljem-. Ovi su
se, meutim, potrudili da te odobro
volje. ak su se izvinjavali zbog
loSeg ukusa i takvih gluposti... To
je odlian znak da ne ele da stvara
ju neprijateljstva.
- Okej! J asno mi je! Uglavnom,
slaemo se da su opasni kao gnezdo
zvearki! - erif pljucnu kroz sube. -
Ali, kako da im isteramo iz
prokletih njuSki to Sto znaju?
- Za sada bi samo trebalo drati
ih na oku - ree pomalo zamiljeno
Lesli. - Ono Sto bih ja voleo da
znam jeste...
- ekaj! - prekide ga erif - Ti od
mene trai neto da dozna?
- Upravo tako - Lesli klimnu
glavom. - Uostalom, dogovor je
dogovor... Pomagaemo u ovome
jedan drugome. Za poetak... Voleo
bih da doznam to je mogue vie o
Houksovima!
- udna elja - ree erif - Kakve
veze imaju Houksovi? Ovi gadovi
su .samo iznajmili kuu...
- htiam oseaj da nisu samo iznaj
mili kuu ve i jednog od
Houksovih. J oS ne znam o emu se
tano radi, ali mi se ta inagla lagano
bistri i mislim da e biti joS bistrija
ako saznam neSto o crncima koji
raspolau jednim ovakvim ima
njem...
- Ne raspolau vie - ree erif -
Od svih Houksovih ostao je samo
papir kod jednog advokata iz
Dikinsona. Poslednji ivi Houks...
Tak Robert... Propalica! Ako kaeS
da si ga sreo u Friku, onda je valj
da u Friku, ali ovde nije dolazio od,
ne znam ni ja kada.
- ta se dogodilo sa ostalima? -
upita Lesli.
- Otrovali su se peurkama -
izgovori erif kao da naruuje ham
burger. - U jednom danu je svih est
lanova porodice otilo. Uostalom,
oni kao da su privlaili nevolju...
- Bili su bogati?
- Bili su prokleto bogati - ree
erif - Proklete cmje su bili bogati
ji od mnogih belih bogataa iz ovog
kraja. Matori Houks, Grendon,
NINA 155 53
doao je negde posle rata, iz
Evrope... Zna, onaj rat sa vaba
ma, tamo, preko Atlantika.
Houksovi su iveli kao i svi ostali
crnci u kraju, a onda je doao taj
rat... Grendon Houks se sam pri
javio za vojsku i izgleda da je bio
bistar crnja, pa su ga dali na neke
specijalistike kurseve tamo i bio je
nekakav izvia, tako neto...
Specijalne jedinice, uglavnom. 1,
onda se vratio iz rata sa gomilom
novanica. Barnijevi su imali ovo
imanje, ali su se odselili u Atlantu i
imanje je propadalo, sve dok ga
matori Houks nije kupio. 1, dobro
im je ilo. Prokleto dobro. Namlatili
su se love, iako se govorilo po gradu
svata...
- ta?
- Pa, pre svega, govorilo se daj e
Grendon tamo, u ratu, pokupio neko
silno blago od nekog nemakog
visokog oficira, a da to nije prijavio
pretpostavljenima... Zna ta hou
da kaem?! Ali, izgleda da u vojsci
nikoga nije bilo briga to je jedan
cmac uradio tako neto i nije bilo
nikakve istrage niti bilo ega
slinog. Onda... Govorilo se da
neki od njegovih prijatelja iz rata
trguju nekakvom drogom...
Razume, to su bile pedesete i
ezdesete... Malo drugaija vreme
na. Tada se nije ni znalo mnogo o
takvim stvarima kao to je marihua
na.
- ekaj! Hoe da mi kae da su
Houksovi ovde, na imanju uzgajali
marihuanu? - upita Lesli.
- Pa, izgleda da jesu, ali kada sam
ja postao erif oni vie to nisu radili.
Ve su iveli od dobre rente, jer su
vremenom nakupovali nekakve
akcije u velikim fimiama, a neki su
tvrdili da su ak imali udela i u
nekoj pravoj banci. avo bi ga
znao. U svakom sluaju, bili su
bogati da bogatiji nisu mogli biti.
Meu njima je bilo pijanica i lua
ka, ali niko kao taj Robert... J o dok
je bio u srednjoj bio je pravi, prav-
cati pokvarenjak. Morao je da
ode... Valjda mu j e bilo tek
sedamnaest kada je navalio na tu
Hildegard Bronson i itava nevolja
je bila u tome to je Hildi bila bela
kao boini zec. Tako je Bobi morao
da zbrie. Posle se ulo da je
zaglavio malo u zatvor, u Indijani, i
takve stvari. Nita strano...
Meutim, meni su dolazili nekakvi
papiri. Zna, kad neko ko je roen
ovde neto zabrlja na drugom kraju
zemlje, sudovi alju njegove prie
ovamo... Mnogo znam o tom
54 NINA 155
prokletom crncu... I da je do sada
dva puta menjao ime... DoduSe, u
poslednje vreme se neto kao malo
izgubio...
- Aha! - bilo je sve to je Lesli
mogao da kae.
- Dobro, sad zna... Ali, ta emo
sa Arapima?
- Srediemo ih - osmehnuo se Lesli.
*
* *
Tabasko Pit je zatekao Sumiko
kako sedi u onom uglu velike sobe u
kui u kojoj su stanovali Lesli i ona,
u kojoj se nalazilo neto Stoje liilo
na mali radio-studio. Sumiko je bila
pasionirani sakuplja svih savre-
menih aparata za snimanje, filtera,
mikseta, radio-odaSiljaa i prijemni
ka. Tabasko je samo povrno
razumeo emu sve to slui i na koji
nain to Sumiko koristi.
- Stigao sam - rekao je Pit, joS
uvek pod utiskom da je izneverio
svoje prijatelje posle scena sa
Raufom i njegovom pratnjom, iako
mu je Sumiko objasnila da to nee
mnogo poremetiti njihovu zajed
niku istragu.
- Fino - odvratila j e vedro
Sumiko, mada nije skinula slualicu
sa uiju. Njeni prsti su neshvatljivo
veSto prebirali po dugmiima i reg-
lerima.
- to to radi? - upitao je
Tabasko, pomiljajui da ode do
friidera i uzme jednu konzervu
piva, kao to J e uvek inio.
- Sluam pronos iz pakla - nasme
jala se Sumiko. - Onom momku sam
zakaila bubicu, zna! Trebalo mu
J e dugo dok nije stigao do svog
poslodavca...
Pit ba nije bio naisto o emu to
Sumiko pria, ali kada J e primetio
da ona vrlo koncentrisano prati Sta
se dogaa negde daleko, prislu
kujui sve ono Sto se moglo uti u
krugu od nekoliko jardi oko prislu
kivaa, koji J e bio negde na odei
Raufovog telohranitelja. J ednos
tavno J e ostavio devojku na miru i
krenuo ka friideru.
Pijui pivo Tabasko J e raziniljao o
Lesliju. Sumiko mu je rekla daje on u
Ilinoisu i da je na pouzdanom tragu, i
to J e bilo sve. Tabasko J e, kao i obino,
zavideo Lesliju - Lesli je uvek bio
tamo gde je bilo mnogo akcije...
Sumiko se pojavila taman kada je
Pit dovrio svoje pivo...
- Ne zameri - rekla je ona. -
Morala sam da ujem taj razgovor.
Taj momak, Bruno Flenks, nekoliko
NINA 155 55
dana je izbegavao Raufa... U stvari,
kao da je izbegavao i samog sebe.
Oekivala sam da e biti tako.
Samom sebi nije mogao da oprosti
ono to mu se dogodilo u sukobu sa
mnom... Mukarine obino tako
reaguju.
- Sada j e otiao kod Raufa da mu
se opravda to te nije doveo ili tako
neto? - upita Tabasko Pit.
- Nije se mnogo pravdao, ini se,
bar na osnovu onog to sam ula -
ree Sumiko. - Vie je bilo rei o
tome da Rauf duguje momku lovu
za neto... Henks je pokuavao da
dobije svoj novac i da krene nekim
drugim putem. Oito da vie nema
elje da se bavi bilo im to je u vezi
sa tim Raufom ili kako se ve zove.
Ali, stvari su izgleda komplikovani-
je nego to je to Bruno Henks spre
man da prizna.
- U sutini - priznao je Tabasko -
ni meni nije sasvim jasno o emu se
ovde radi?!
Sumiko se kolebala nekoliko
trenutaka, a onda je sela i pokazala
Pitu da sedne.
Pit se naao u udu. Oseao se
pomalo kao ai kome treba da se
odri predavanje. Ali, ipak j e seo,
jer - radoznalost je pobedila sva
druga oseanja.
- Najbolje je da ponem od
poetka - ree Sumiko. - Ti zna da
su japanske porodice brojne i da
nastoje da odre te porodine veze,
ak i kada jedan deo porodice ide
drugim putevima. J edan deo moje
porodice je ostao u J apanu... U
redu, porodice mojih dedova i baka.
Tako da ja imam dalje roake koji i
danas ive i rade u J apanu. Sticajem
okolnosti, jedan moj dalji roak,
ugledni bankar iz Osake, stupio je u
kontakt sa mnom pre nekoliko go
dina. On je ljubitelj umetnosti i hteo
je da kupi neke slike ovde, u San
Francisku i tako... Bili smo u vezi,
dakle, i on mi se, pre nekoliko
nedelja, javio i zamolio me da
proverim jednu firmu sa kojom je
morao da obavi posao. J ednostavno
je dobio nareenje da obavi posao
koji se sastojao u pruanju
bankarskih garancija za krupnu
trgovinu koja je ila odavde prema
Hong K ongu... Objasnio mi je da
je, sada, kada Hong Kong ponovo
prelazi u sastav velike Kine, mnoge
tamonje firme posluju pod sum
njivim partnerima i njegova banka
je morala da proveri sve kako ne bi
upala u nevolje. Lesli mi je dosta
pomogao u tome, a kada smo
proverili sve ustanovili smo da je
56
NINA 155
nominalni izvoznik firma pod
imenom BUL iiK S za koju se
ispostavilo da pripada Raufu
Manzalariju. Firma je poslovala pod
mutnim okolnostima; a sam vlasnik
jc bio krajnje komplikovana osoba,
pa smo Lesli i ja odluili da malo
proakamo po tom uoljivom
dubriStu. I stovremeno smo upozorili
mog roaka da je pametnije odusta
li od posla... Nije bilo lako, ali je
izaSlo na videlo da BUL liK S
izvozi u llong Kong dlove za
atomski akcelerator. Sto je, ako se
ovek udubi u tehnologiju,
neophodno za proizvodnju atomske
bombe. U stvari, taj aparat slui za
vremenski upalja kakav se,
uglavnom, koristi za taktike atom
ske bombe... Zna, internet je udo!
Pomou njega smo stekli osnovna
znanja iz atomistike, i to vojne...
- ekaj malo! zapanjio se
Tabasko Pit. - Pa, ti to meni pria
kako tamo neko, u Hong Kongu,
eli da napravi atomsku bombu!
- Ne u Hong Kongu - mimo
saopti Sumiko. - Hong Kong i
trgovci tamo, koji su se usudili da
trguju takvim stvarima, samo su
usputna stanica... Oni, naravno,
koriste mali haos koji j e nastao
prelaskom Hong Konga iz hlada bri
tanske zastave u hlad kineske.
Krajnji kupac je opasniji,..
Bagdad,..
- ekaj! J e li to neto iz Hiljadu
i jedne noi? - upita prostoduno
Tabasko,
- To je neto iz Iraka, a tamo sedi
i gazduje lino Sadam,.. - Sumiko
bi se nasmejala da se nije radilo o
ozbiljnim stvarima. - Da ita
novine ih gleda televiziju onda bi
znao poneto... Na primer da
Sadam obino nabavlja opasna
masovna oruja pod embargom
uvoza oruja, naroito onih vrsta
koje mogu da poslue za unitava
nje velikog broja ljudi. Sa druge
strane, Sadam kao da naroito voli
oruje za masovno unitavanje, i,
eto, ispostavilo se da sada kupuje
delove za proizvodnju atomske
bombe, verovatno sa razliitih
strana sveta, a svuda se nae poneko
ko suvie voli novac...
- I ja ga volim, pa mi opet ne
pada na pamet da trgujem delovima
za atomsku bombu! - vatreno
uzviknu Pit. - Da sam to znao naro-
vaio bih tog Raufa malo vie... U
stvari, sredio bih ga tako da mu vie
ne bi bilo na pameti bilo ta vezano
za trgovinu i kojekakve gluposti!
- Mislim da e tek imati priliku
NINA 155 57
da ga... Kako ree? Narovai -
osmehnu se Sumiko. - 1, tako smo
LesH i ja pokrenuli istragu koja je
pokazala da su negde u zemlji iza
slanici Sadama Huseina, koji kon-
troliu posao. 1 Raufa! Postoji,
izgleda, ijedan ovek, nismo uspeli
da ustanovimo gde je i ko je, ali
znamo da je njegov zadatak da
obavetava Bagdad o tome kako se
odvija posao. Izgleda da se blii rok
i da e Rauf morati da poufi da
odradi svoj deo posla. Otprilike tada
e se pojaviti i neko koga Rauf
pominje kao glasnika... Taj ovek
donosi Raufu novac, iako smo ve
ustanovili da mu je u jednu banku u
inostranstvu uplaeno mnogo,
mnogo dolara. Rauf sam, na sve
strane podmiuje, preti i koristi
svaku priliku da sprei bilo kakvu
kontrolu nad malim, prljavim
poslom. Roba, koliko znamo, za
sada nije spremna, ali e svakako iz
zemlje izai u sanduku na kome e
pisati moda; medicinska oprema,
ili moda; traktorski akumulatori,
ili tako neto. L esh je, ovog asa, u
gradiu po imenu Slou Krik, u
Ilinoisu, gde se nalaze Sadamovi
izaslanici. Ti i j a smo dobili zadatak
da pratimo Raufa i doznamo to je
mogue vie o njemu... Dobro, ti si
uleteo u tuu i sada to vie nema
veze. J a sam obradila Raufovog
biveg telohranitelja i doznala,
izmeu ostalog, da robu do luke u
Friku, treba da preveze jedan
kamiondija koji nema pojma ta
vozi. Kada jednom taj deo atomske
bombe stigne u nau luku, onda jo
samo moramo da doznamo ime
broda i vreme isplovljavanja i mis
lim da emo tada okonati i na i
Raufov posao... Razume?
-Ako seja pitam, najpametnije bi bilo
da ekamo utovar, a onda dignemo taj
brod u vazduli.
- Mislim da si shvatio - nasmei se
Sumiko. - Dakle, sada ti preuzima luku.
Valjda e se snai tamo!?
- Tamo sam kao riba u vodi - ree
obradovano Pit. - Imam mnogo prijate
lja u luci, a poznajem i nekoliko sim-
patinili enskih likova iz barova oko
luke...
- Znali smo da e te taj zadatak
obradovati - osmeh na Sumikinom
licu poprimi pomalo nestaan izraz.
- Ali, zapamti, ne sme da zapadne
u nevolju! Mora vrlo paljivo da
osmatra, a sva tvoja poznanstva e
ti dobrodoi da dozna o kome se
brodu radi. Sve to bude saznao
saoptie Lesliju ili meni ... Ne
ini nita na svoju ruku, molim te!
58 NINA 155
- Misli da u zabrljati? -
namrtio se Tabasko.
- Mislim da e taj brod biti tako
dobro obezbeden da jedan ovek
nee moi da obavi ofio Sto tri osobe
mogu sa lakoom - ree Sumiko
ozbiljno. - Zar sumnjaS u to da e
Sadam ovamo poslati najbolje
ljude?!
- Ne tako dobre kao nas troje! -
izkezi se prijateljski Tabasko Pit.
- ZnaS li kako kau u zemlji iz
koje dolaze moji preci? .
Sumiko se uozbilji.
"Lakovemi tigar postane vremenom
plen komaraca!
- teta Sto nisam studirao orijen
talistiku... Bolje bih se snalazio u
tolikim poslovicama - uzdahnu Pit.
Debora je bila uistinu fascinirana
- Lesli sa erifom, za istim stolom, u
vie nego prijateljskom razgovoru,
uz erifovo omiljeno pivo... Vee
je, dakle, poelo sa iznenaenjem.
J edva je doekala da erif krene ka
toaletu da bi prila stolu i upitala
Leslija:
- ta ovo znai?! Matori gorila
nikada nije sa strancima ovako...
- J a nisam stranac - osmehnuo se
Lesli. - J a sam njegov zamenik!
- taaaaaaa?! - zabezeknula se
Debora. Nije mogla da poveruje
svojim uima, ali kada je videla
Leslijevo vedro ali ozbiljno lice,
jednostavno je morala da poveruje.
- Budi ozbiljna - rekao je Lesli. -
Nije to nita straSno. Ispostavilo se
da govorimo istim jezikom.
- Meni se ini da si me lagao... Ti
mora da si neka vrsta policajca!? -
ustvrdila je Debora besno skuplja
jui prazne boce od piva. Nikada
nije volela da se petlja sa policajcima.
- Ne mora da mi veruje, ali
nisam - osmehnuo se Lesli.
U tom trenutku se pojavio erif iz
toaleta i Debora se udaljila od stola.
erif zastade kod jednog stola u dru
gom delu restorana. Lesli ga nije
puStao sa oka, paljivo posmatrajui
da li e .erif pogledati prema stolu.
I stovremeno je vodio rauna i da
neko drugi ne pogleda prema
njemu. J edan mali pokret rukom
iznad .stola nikome nije morao niSta
da znai, ali je bio veoma vaan. Na
voleban nain, gestom slinim
kojim se slue najvetiji mai
oniari, Lesli je u Serifovu, jo uvek
punu bocu, spustio kuglicu nalik na
komad uglaanog ilibara. Potom se
NINA 155 59
ponovo zavalio u svoju stolicu...
erif je stigao minut docnije,
sedajui na poseban nain, pri emu
je pravio neobinu buku. Odmah se
maio za svoje pivo.
- Vidi, ortak... - obratio se erif
Lesliju poverljivim glasom.
Telefonirao sam nekim ljudima
poslepodne. Rekoe mi da bih
mogao da pokupim te Arape pod
izgovorom da nemaju uredne papire
o boravku u Dravama... Zna,
naprosto u ih optuiti da su ilegal
ni useljenici, hnam pravo da ih
drim iza reetaka dvadeset etiri
asa. Misli da bi propevali za to
vreme?
- Ne mislim - ree ozbiljno Lesli.
- Bojim se da oni nisu od tako
mekane vrste.
- Pa, kako ti misli da treba sa
njima? - erif to izgovori
ozlojeeno. Svaki njegov predlog
taj stranac je odbijao neprijatno
uverljivo. Iako je, u poetku, erif
bio oduevljen to je pronaao tipa,
makar stranca, koji, kako mu se
inilo, ne voli Arape na isti nain
kao i on sam, sada je sve vie sum
njao da je uinio greku proglasivi
Leslija svojim pomonikom.
- Prepusti to meni - ree Lesli
tiho i nae se preko stola, da bi nas
tavio: - Zna, ja sam od onih koji
imaju posebne moi. Stekao sam ih
u J apanu. I zuio sam ninda-
akademiju, ako ti to uopte neto
znai. Meni znai, jer sam svestan
da mogu, svojim moima, da nater-
am bilo koga da mi otkrije bilo ta,
kao to mogu bilo koga da nateram
da zaboravi bilo Sta.
- O emu ti to pria?! - zarea
ispod glasa erif. - Kakav nina?!
To postoji samo u filmovima.
- Onda smatraj da trenutno gleda
film - ree Lesli veselo. - Noas u
obii kuu Houksovih i razgovarati
malo sa Arapima. Nemoj se zauditi
ako sutra zbriu odavde. Ali, ja
nemam vremena da se nateem sa
nekakvim rupama u zakonu, a ni sa
tobom... Moram jo noas da doz
nam kakve su im namere.
- Sluaj, sinko! - erif je ve bio
spreman da zaboravi na umiljeno
prijateljstvo prema tom oveku. -
Nekako sam poeo da mislim da
sam grdno zgreio kada sam uopte
poeo razgovor sa tobom. I tebe bih
mogao da skleptam na dvadeset
etiri asa i da te, usput, obradim
tako da moe da poeli da nikada
nisi doao ovamo!
Lesli je vrlo paljivo gledao u
erifove enice. Neko vreme su
60
NINA 155
utali. A, kada je primetio da se eri-
f'ove enice nekontrolisano Sire,
Lesli ree;
- Mislim d*i je za tebe najbolje da
prosto ziiboraviS na mene, a i na Arape.
- Molim?! - erif je ve zapet
ljavao jezikom, kao da je prilino
pijan, iako je popio samo neto vie
od dve boce piva.
- Zaboravi na mene... Zaboravi
da si me ikada video... Zaboravi da
sam ikada bio ovde... - ponavljao je
Lesli samouvereno, tihim, suges
tivnim glasom. To Sto je ubacio u
Serifovu bocu bila je laka droga,
spremljena na nain koji su poz
navali samo majstori ninducua.
Droga je ubrzavala postupak
utonua u psihiko stanje koje bi
odgovaralo hipnozi. Lesli je, na
ravno, mogao da uvede erifa u psi-
hotino stanje i bez toga, ali jednos
tavno nije imao vrmena. No je
odmicala, a on je morao da stigne
do kue Houksovih...
Lesli je imao nepogreiv oseaj
da naprosto gubi vreme u Slou
Kriku ekajui da se neto dogodi.
Svakom obinom oveku vreme
provedeno sa Deborom i erifom
moglo bi izgledati kao laka,
opuStajua zabava. Meutim, Lesli
je na umu imao cilj i shvatio je da
nema ba suvie vremena da taj cilj
ostvari. Zato je odluio da ono Stoje
imao na umu kada je doao u Slou
Krik obavi ba u toku noi,.. Ve
ujutru je morao dalje.
Nije znao kuda e dalje... Znao
je da ga zora ne sme zatei u tom
malom gradu u nedoiji Ilinoisa, i
bio je sasvim siguran da e mu
sledee odredite pokazati ti
tajanstveni Arapi...
erif se zanosio u hodu kada je,
ne znajui ni sam zato krenuo ka
anku. Lesli je spremno ustao i pri
jateljski ga pridrao. Debora jc bila
iza anka i sumnjiavo je pogledala
i jednog i drugog, Videla je erifa u
najpijanijem stanju, ali se nikada
nije zanosio u hodu, nikada nije
brbljao i zamuckivao od nekoliko
piva. Poznavala je dobro sve
muterije koje su ikada pile u
njenom lokalu i sada je bila vie
nego zauena. Kada je Lesli dopra
tio erifa do .anka, ona tiho upita:
- ta je sa njim?
- Malo mu je loe. Pojeo je, valj
da, neto pokvareno - odgovori
ubedljivo Lesli. - ini se da se to
neto ne slae sa pivom.
- O, Boe... - uzdahnula je Debora.
- ta sad da radimo sa njim?
- Mi?! - Lesli je podigao obrve. -
NINA 155 61
Koliko mogu da procenim, stari
momak je punoletan! Ako nije u
stanju da se brine sam o sebi,
onda... U stvari, skuvaj mu estoku
kafu i pozovi njegovog pravog
pomonika da ga uhapsi zbog
pijanstva.
- Ne zezaj se! - rekla je ozbiljno
Debora.
- Ko kae da se zezam?! - uzvra
tio je Lesli, naslonio erifa na ank,
a onda se okrenuo i izaao iz resto
rana praen zabezeknutim pogle
dom svakoga koje prisustvovao sceni.
Nije vie imao vremena da brine
o njima. Pred njim je bio vaan
zadatak. Pred njim je takoe bio put.
Lagodni i pomalo sumorni dani u
Slou Kriku su bili zavreni. Svratio
je u svoju hotelsku sobu, uzeo
stvari, a zatim je otiao do automo
bila. Paljivo je proverio opremu,
koja je bila u prtljaniku. Sve je bilo
na svom mestu... Lesli je potom
pogledao na runi asovnik - bilo je
neto iza jedanaest. Pomislio je:
Pravo vreme za ratnike noi!
Nekoliko minuta kasnije vozio je
sasvim umerenom brzinom ka kui
Houksovih. Nije morao preterano
da razmilja o onome to j e trebalo
uiniti. I skustvo mu je govorilo da
e se suoiti sa ljudima koji su
istrenirani za drugaiju vrstu borbe
od one koju je on poznavao. Bio je
svestan da su ljudi iz kue
Houksovih profesionalci - nije smeo
da ih potceni. Ali, nije smeo ni da ih
preceni. Ponavljao je u sebi ras
pored prostorija u kui, delove
fasade i detalje okoline...
Ostavio je automobil na istom
mestu kao i kada je prvi put dolazio.
Lako je izraunao koliko mu vreme
na peke treba do kue. Pribliavao
se oprezno, zastajkujui s vremena
na vreme. Da je neko imao prilike
da ga vidi morao bi se zapanjiti - u
crnom kostimu nine, sa maem
zakaenim specijalnim vrpcama za
lea, gibak kao divlja maka, u
trenucima kada bi stajao, savreno
nepomian i oslukivao, liio j e na
divlju zver na tragu plena, koja kao
da njui vazduh...
Zastao je i kada je ve mogao da
vidi celu kuu. Nije mi trebalo
mnogo vremena da uoi infracrvene
detektore rasporeene na takama u
obliku slova - W, na jugoistonoj
strani kue. Bio je sasvim siguran
da isti sistem postoji i na drugoj
strani. Znao je taj nain, bile su mu
poznate te male stvarice koje su
nou mogle da uvaju ak i Belu
kuu. U stvari, ve se nadao da e
62 NINA 155
tako neto zatei. Takoe je znao da
jo nije bio u dometu detektora i da
oni unutra joS nisu znali da imaju
nezvane goste. Konano, odlina je
znao da nee moi da proe
neopaen ako ne blokira detektore.
Lesli j e mislio: Svako ko je
izmislio ove detektore mora da je
mislio da pravi veliku uslugu
oveanstvu. Mora biti da se radilo
0 vrlo sujetnoj osobi koja je
verovala da niko na svetu ne moe
da provali sistem... Kako se taj
varao! Znao je bar etiri pouzdana
1tiha naina da sc detektori izbace
iz funkcije. J edan od njih jc bio trik
sa poneSto prepravljenim daljinskim
upravljaem od obinog televizora -
Leslija je tome nauio jedan malo-
letni obija u Detroitu, pre nekoliko
godina. I za ovu priliku, imao je tu
spravicu. Sve to je bilo potebno da
uradi jeste da pronae pravu talasnu
duinu i da pritisne dugme za
iskljuivanje aparata. Tiho, prosto,
brzo, isto...
Nije mu trebalo vie od sedam
minuta da, paljivo, redom birajui,
pronae pravu talasnu duinu.
Pritisnuo je dugme off i detektori
su se iskljuili, kao to se, bez
ikakve sumnje, iskljuio i prijemnik
u kui. Krenuo je zamiljajui laku
uzbunu u kui - onaj koji je deurao
pored prijemnika sistema prvo je
morao, valjda, da se poee iza uva,
pa da proveri dovode struje, pa
onda, moda, da se glasno upita u
emu je kvar, pa onda da zaviri u
sve spojeve i, uopte, da uini dese
tak nepotrebnih stvari... Sve to je
trebalo da uini bilo je da nekoliko
puta pritisne osnovni prekida i sis
tem bi ponovo proradio, ali Lesli je
znao da je u ljudskoj prirodi da
obino krenu od tee sirane kada je
problem tu... Imao je vie nego
dovoljno vremena da prie kui...
Bilo je ba kao to je oekivao -
svetio iznad ulaza, u dnevnoj sobi,
svetio u jednoj sobi na spratu...
Trebalo je da izgleda kao da je to
obino vee jedne obine kue. Ali,
Lesli je znao da se unutra deava
mnogo vie od toga. Leima
priljubljen uz sam zid, pritajio je
disanje i otvorio svoj sluh kako to
samo vrhunski majstori ninducua
znaju. Arapski je slabo znao, ali mu
je bilo dovoljno da odredi odakle se
uju glasovi... Naroito je obratio
panju na jedan nervozni dijalog iz
sobe na spratu, koji je nadjaavao
ostale zvuke u kui, to je znailo da
im je tamo bio smeten centar za
osmatranje i, verovatno, radio-sta-
NINA 155 63
nica, kompjuter i ostali aparati za
kontakt sa vezama u Americi, a
moda i izvan nje. Sada je bilo jasno
da je prvo morao da prodre do te
sobe kako bi onemoguio bilo
kakav kontakt te grupe sa spoljnim
svetom. To je bio preduslov uspene
akcije.
Trebala su mu otvorena vrata i
nekoliko minuta j e napeto
razmiljao kako da ih otvori.
Pribegao je smenom triku, koji je i
ranije izvodio u slinim prilikama,..
Zareao je, a zatim zalajao poput
podivljalog psa. Ponavljao je to
nekoliko trenutaka, prilino glasno,
a onda je utihnuo - glasovi iz kue
su postali nervozniji i po glasu
jednog od stanovnika kue procenio
je da se jedan ovek pribliavao
ulaznim vratima. Meutim nije ih
otvorio.
Ponovio je lave i reanje jo
nekoliko puta istovremeno se prib
liavajui ulaznim vratima... Onda
je utihnuo tek za toliko koliko je
oveku sa unutranje strane vrata
trebalo da pomisli kako je pas
otiao. Kada je ponovo zalajao vrata
se otvorie gotovo besno...
Arapin je istrao na prostrani
trem sa baterijskom lampom u ruka
ma, ali Lesh je naprosto osetio da
mu je omje pri ruci i daj e spreman
da puca u psa ukoliko ga ugleda.
ovek sa lampom je arao snopom
snane svetlosti dvoritem, ali, na
ravno, nije ugledao ono Stoje traio.
Konano, spustio je lampu i okre
nuo se prema kui, a na usnama su
mu zatitrale rei kojima je hteo da
objasni onima unutra da napolju
nema niega...
U tom trenutku se nina pokre
nuo brzinom svetlosti i silinom tigra
koji napada slona! ovek sa baterij
skom lampom nije imao anse - pao
j e pogoen preciznim udarcem koji
gaj e pogodio u grkljan i onesvestio
u deliu sekunde!
Drugi, koji je sve to gledao, ili
bar mislio da gleda, iznutra, zatrep-
ta - u stvari, on je video samo veliku
senku koja je proiStala vazduhom,
irei zebnju oko sebe i jedva daj e i
mogao da pomisli da je to ovek, a
tajanstveni neprijatelj je ve bio
ispred njega. Suoen sa ninom
Arapinu sinu kroz glavu daj e neto
slino video u nekakvom dekadent
nom, zapadnjakom, amerikom
stripu. J ednostavno nije mogao da
poveruje! ak je pomislio i da nije
sasvim budan - da sanja... Ali, to
nije bio san - nina ga nije udario,
samo je prineo svoju ruku za
64
NINA 155
bezeknutom licu Arapina i samo ga
dodirnuo vrhom kaiprsta ispod
jagodice levog oka. Pritisak nije bio
naroito snaan, ali j e pogodio
pravu takui..
oveku klecnuSe kolena. U
trenutku mu se uinilo da mu je
blokirano disanje i da mu je stalo
srce. Ninda ga uhvati za vrat i lakim
pritiskom ubrza njegovo onesveSi-
vanje, a zatim ga hitro i neujno
odvue iza velike komode koja je
stajala u uglu te pfostorije...
etiri, odbroja u sebi Lesli.
U velikim, neujnim skokovima
uputio se uz stepenice, osluSkujui -
niko od preostalih gostiju kue
Houksovih nije mu se naao na
putu, tako da je stigao do sobe, u
kojoj je pretpostavljao da im se
nalazi informacioni centar. Iza njega
se nalazio irok, dug hodnik, sa po
troja vrata sa svake strane, a preko
puta sobe u koju je nameravao da
ue bila su jo jedna vrata...
Nepogreivi oseaj, zvani haragei
ree mu da bi mu izvesna opasnost
mogla pretiti odatle...
Na tren se nina ukoio. U tim
trenucima je izgledao kao sleena
figura koja ne die, kojoj ne kuca
srce... Oputenih miia kontroli-
ui sve ivotne funkcije, nina je
oseao svoju okolinu celim telom.
Kao da je sa kompletne povrine
koe isijavao radarske talase, koji se
vrati.e u njegovo telo i on .sepokrenu...
Iza vrata za koja je Lesli procenio
da sadre potencijalnu opasnost,
stajao j e jedan od Arapa sa pitoljem
u ruci. Na cev pitolja bio je navijen
priguiva. oveka sa pitoljem nije
uznemirio nikakav zvuk - naprotiv,
uinilo mu se sumnjivim to to je
bilo suvie tiho. ovek nije ni
pomiljao da neko stoji u hodniku,
neko ko mu je protivnik, ali je
oslukivao, stojei neposredno uz
vrata osluSkujui. Hteo je ponovo
da uje taj dosadni lave koji je do
pre nekoliko trenutaka dolazio spol-
ja i za koji mu se uinilo daje suviSe
napadan, kao vetaki...
Ninda mekanim, sporim pokre
tom izvue ma iz korica
privrenih na leima. Nekoliko
sekundi je prosto drao ma iznad
glave, koncentriui se, a onda
naini okret na petama i sjuri ma
ravno kroz zatvorena vrata!
Otrica kao da je skliznula kroz
neto nematerijalno, mada je morala
da proe kroz dva ina vrste hras-
tovine, a zatim produi munjeviti
put. ovek iza vrata u prvi tren nije
osetio nita, a onda ga vritav bol iz
NINA 155
65
srca raznese teinom koja se razli
umiruim telom... Vrh maa ga je
pogodio ravno u srce i proao na
drugu stranu, odmah izlazei iz tela,
tako da se moglo initi da otrica
uopte nije materijalna. Trzajui se,
u nemonom besu, umirui ispali tri
zrna u pod,.. Moda je hteo da puc
njima dozove pomo, mada mu
pomoi nije bilo... Ali, priguiva
na oruju je odradio svoje - bilo je
vie nego sigurno da ga niko od nje
govih drugova nije uo!
J o tri, pomisli Lesli i okrete se
vratima sobe iza kojih su dva
Arapina petljali jo uvek sa siste
mom obezbedenja - bili su u fazi
kada su pokuavali da prespoje kon
takte, jer im se inilo da je tu kvar
koji je iskljuio detektore i ceo sistem.
Lesli je saekao da se dosete i usko
ro su se iz sobe zauli zadovoljni
glasovi - uspeli su ponovo da ukljue
sistem... Vreme je, pomislio je
Lesli i vetim, brzim i snanim
udarcem otvorio vrata, uskaui u
sobu i kreui se poput oluje!
I znenaenje je bilo potpuno!
Arapima se uinilo, ak, da se
suoavaju sa neim to su, do tada,
mogli samo da vide u filmovima
strave i uasa. A, kada ih je to neto
pobacalo na sve strane, shvatili su.
trenutak pre nego to su izgubili
svest, da se radi o neem stvamom,
mada totalno nepoznatom.
Ovo j e bilo lako, pomisli Lesli.
Ostaje, dakle, samo jo jedan, ali
on i ne mora da zna da sam ja
ovde... Samo jednim pogledom je
obuhvatio sve to se nalazilo u sobi
- itav niz kompjutera i dodatne
opreme, aparati za sistem
obezbedenja, faksovi, telefoni, ak i
jedan stoni sef, sakriven iza kutije
sa tonerom za tampa. Lesli se
ispod maske osmehnuo - Arapi su
zaista bili vaspitavani na pogrean
nain. Strpati sve to u samo jednu
prostoriju!? Tako neto je samo
moglo biti znak da su zavrili KGB-
kolu, j er su Rusi oduvek tako
inili... Mnogo savremenije kole
obavetajnih slubi (Lesli je takve
stvari uvek pratio, kao potajni
oboavalac bemsa Honda)
odluile bi se da ceo obavetajni sis
tem rasporede u razne prostorije, a
ako je mogue i u nekoliko kua.
Sada mu je sve bilo pod rukom i
on j e jednostavno pokupio sve
diskete za kompjuter, sve kasete iz
fioka, sve natampane papire i
knjige, ne marei to su na arap
skom. Bilo je toga toliko da je
morao da uzme jednu torbu, koja je
66 NINA 155
bila nagurana ispod jednog od stolo
va. Prebacio je torbu preko ramena i
samo nekoliko trenutaka razmiljao
da li da zaviri u sef... Pomislio je:
Valjda ni oni nisu toliko, glupi da u
sefu dre poverljiva dokumenta?!
Moda je unutra samo novac...
Lesli je odlino znao da je u sta
nju da, uz malo strpljenja, otvori
svaki sef na svetu, koristei svoj
izotreni sluh i vete prste, ali sada
naprosto nije imao vremena.
Izvukao je iz jednog od skrivenih
depova na nina-kostimu neto to
j e liilo na palidrvce ibice...
Uvukao je to u bravu sefa, a onda
kresnuo upalja!
Eksplozija je bila slina malo
jaem nakaSljavanju, ali se vrata
sefa otvorie uz neveliki oblak
beliastog dima. Lesli gotovo da
nije poverovao svojim oima -
unutra je bilo samo neto malo
novca, uglavnom dolari, ali su tu
bili omoti sa dokumentima! Lesli
pomisli: teta Sto ne znam arapski,
ali mislim da e se Sumiko snai da
prevede ove kukice i kvaice!
Strpao je sve to j e naao u torbu i
procenio da j e vreme za
povlaenje... Ostalo mu je samo da
prie razvodnoj kutiji, koja je
obezbeivala transfer elektrine
energije za sve brojne aparate.
Smrskao je sve osigurae! Da bi
se taj kvar popravio trebalo je
potroiti zaista mnogo vremena -
mnogo vie nego to je nindi treba
lo da nestane...
Napustio je kuu ne obraajui
panju na estog oveka. Iako je
oslukivao ne bi li uo gde se nalazi,
nije uo nita, pa je zakljuio da
ovek spava. Izaao je iz kue i
hitrim, mekim koracima jc krenuo u
stopu istom stazom kojom je i
priao kui. Smatrao je da je posao
u Slou Kriku bio zavrSen. Osvrnuo
se tek toliko da proveri da li se u
kui neto deava, odnosno da li jc
neko od onesveenih doSao sebi.
Ni u kui ni oko nje se nita nije
micalo...
Bio je ve na rubovima imanja
kada se pojavio esti ovek!
J ednostavno, kao da je nikao iz
guste trave pored staze i to je malo
iznenadilo ak i L eslija... Ali,
dovoljno da dopusti protivniku da
ne samo podigne oruje koje je
drao u ruci, ve i da opali!
Meutim, nita, osim misli, nije bilo
dovoljno brzo za ninu - on nestade,
dok dva vrela zrna preletee preko
njegove glave... J ednostavno J e
spustio torbu sa svim dokumentima
NINA 155 67
i otpuzao poput zmije, u stranu.
Pitao se kako nije osetio tog oveka,
kako nije osetio opasnost... Nikada
ranije ga nije izneverio istanani
oseaj, razvijan godinama u tekim
vebama!
Ostao je priljubljen uz samo tlo.
Nekoliko minuta nije ni osetio ni
uo nita, a onda se njegov pro
tivnik pokrenuo. Po nainu na koji
je esti ovek koraao Lesli je
mogao da zakljui da je vrhunski
borac, ali nepredvidljiv gotovo kao
divlja zver. Ni tada se nindin pro
tivnik nije kretao ravno prema
njemu - iao je u velikom luku.
Lesli zakljui da se suoava sa
nekim ko zna sve trikove, a neke i
sam izmilja, i to u trku... Uz to,
protivnik je bio naoruan monim
vatrenim orujem, koje moe i u
mrklom mraku da pogodi ono u ta
se cilja.
Ninda ostade savreno miran.
Pratio je svim ulima kretanje pro
tivnika, ali - ovaj se udaljavao! To je
bilo jo jedno iznenaenje. Da Uje
mogue?! upita se u mislima Lesli.
Nije verovao u greku. ovek koji
je uspeo njega da iznenadi odmah
zatim pravio je uasnu greku...
Da li je greka? pomisli L esli...
Neto mu je govorilo da bi bilo
mudro krenuti, napustiti mogui
obraun. I mao je dovoljnu prednost
nad protivnikom, koji e ga sigurno
proganjati. Mogao je lagodno stii
do automobila i nestati pre nego to
taj Arapin dobije priliku... Ali,
moda bi to znailo samo odlaganje
problema. Nije verovao daj e ovek
krenuo ka kui. I, to ga je zadralo.
J o nekoliko minuta je leao, uha
prislonjenog uz tlo... Nije pogreio
- koraci su poeli da mu se
pribliavaju. Neto j e bilo u ritmu
tih koraka, neto uznemiravajue.
Zato nisam predosetio? upita se
Lesli.
Otpuzao je do prvog veeg stabla
i tiho, kao velika maka, uzverao se
do prvih grana, pronaavi mraan
zaklon u liu. Pogledom nonog
lovca osmatrao je okohnu... Nije
mu trebalo mnogo ni vremena ni
truda da ugleda neprijatelja - ovek
j e bio nalik na pauka, visok,
izuzetno mrav, dugih ruku i
nogu... U rukama j e nosio hek-
lerov automat kakav su koristili
samo specijalci, sa laserskim
nianom i priguivaem.
U tami je Lesli jasno uoio kako
njegovom protivniku sijaju oi. To
nije bio obian sjaj. Bio je to sjaj
zveri na tragu. Pomislio je: Da li je
68
NINA 155
mogue?! Moda je i bilo, iako
nikada ranije nije imao priliku da
sretne razumno bie sa osobinama
beslovesne zveri. Haragei, jedin
stveni oseaj za opasnost, koji su
razvijali u ninducuu i kojim je Lesli
znao da predoseti svaku opasnost,
jednostavno se nije mogao primeni-
ti na ivotinje. Stvar je bila u tome
da razumna bia isijavaju drugaiju
energiju od ivotinja. Arapin sa
heklerom je mogao biti upravo
neka meduvrsta - telorp iovek, a
energijom divlja ivotinja...
Arapin je zastajao podiui glavu
na nain na koji to ine gorile -
njuSei vazduh! Zatim je nepo
greivo zakoraio ka stablu i ve je
bio udaljen jedva dvadesetak jardi
kada je ponovo stao i ponovo podi
gao glavu... U tom trenutku su se
retki oblaci uklonili i bledunjava
meseina je obasjala taj deo ima
nja... Lesli je video, prvi put u
ivotu, oveka sa izgledom zveri.
Nije mu se uinilo da je Arapin
razvukao usne i jasno pokazao dva
onjaka, dovoljno dugaka da su se
lako mogla zamisliti u eljustima
vuka... Pit bi sada rekao; prokleti
vukodlak!, pomisli Lesli.
Video j e kako Arapin podie
automat, ne suvie brzo, siguran u
sebe i svoje sposobnosti. Meutim,
pre nego Stoje prineo oruje ramenu
i ukljuio laserski nian, nina skli-
znu niz stablo i jumu u velikim,
neujnim skokovima ravno na pro
tivnika...
Izgledalo je da Arapin to nije
oekivao. Poput ivotinje, na
sluujui opasnost, ovek sa hek-
lerom zastade, pokuavajui da
razabere ta je senka, a ta ovek od
onoga to je jurilo prema njemu, i
uspeo je samo da vidi mleni odble-
sak duge otrice u trenutku kada je
Lesli, u skoku, izvukao ma...
Arapin je naslepo pucao - dva
kratka rafala tupo odjeknue u
Leslijevom sluhu, jer su oba usijana
mlaza prola neposredno pokraj nje
gove glave. Ali, za strelca je ve sve
bilo kasno... U poslednjem skoku
nina se pognu izvodei kolut
napred, zavravajui skok na
leima, gledajui iznad sebe zapa
njenog protivnika, a glava mu je
doticala protivnikova stopala.
Otrica maa je ula kroz
monice Arapina, uvrui se brzo,
razarajui svaki organ koji se naao
na putu smrtonosnog elika. Vrh
maa je zavrio u srcu! Lesli je
izvukao ma iz tela neprijatelja pre
nego to je ovaj mogao da padne. A
NINA 155 69
ak i kad je pao pokuavao je da
uperi svoje oruje ka nini.
Meutim, divlje, uagrene oi su se
gasile vrlo brzo, a ruke su otkazi
vale poslunost - umirao je, a Lesli
je mislio: Kakva teta to nije sves
tan da umire... Ba kao zver!
Ostavio je estog oveka,
mrtvog, u travi i krenuo hitro da
pokupi torbu i to pre stigne do
automobila. Na istoku se ve javlja
lo sivilo, kao to to ve biva neko
liko minuta pre nego to zarudi
prava zora.
*
ic *
alim A1 Imani je izaao iz palate
Ujedinjenih nacija u dobrom raspo
loenju. Tog prepodneva je dobio
dugo oekivanu poruku. I ako je bio
samo skromni prevodilac, sa
palestinskim pasoem, uivao je
prilian ugled i u diplomatskim kru
govima arapskih zemalja. Smatrali
su ga sjajnim poznavaocem arapske
istorije i pogodnim savetodavcem u
odreenim trenucima. Meutim,
iako je dobijao dobre ponude da ue
direktno u diplomatiju, on je sve to
odbijao pravdajui se uroenom
skromnou i odsustvom ambicije.
Apsolutno niko nije znao kako i
kada je dospeo na mesto prevodio
ca.
Priao j e parkiralitu i uvari ga
pozdravie vedro. Taj skromni
Palestinac, ime su ga smatrali,
uvek im j e bio simpatian, najvie
zato to je radije priao o bezbolu i
koarci nego o politici koja se
kuvala iza staklenih fasada ogromne
palate. alim upali motor... Znao je
da se blii kraju njegov boravak u
Njujorku. Posle osam godina...
Predugo, mislio je. Predugo
vreme udobnog i beskorisnog
ivota. Za ovih osam godina sam
mogao da stignem do generaltaba.
Mogao sam da postanem bar
zamenik ministra. Mogao sam da
imam svoju palatu na Tigru, lepu
enu iz bolje kue. Mogao sam
mnogo ta. Umesto toga u dobiti
medalju, moda visoku novanu
nagradu i... Poeu uspon iz
poetka, a Sadam e mi, u privat
nom razgovoru, rei kako sam
zemlji uinio neprocenjivu uslugu.
Vozio je mimo, pazei na sao
braajne znakove i semafore, prema
svom stanu na Menhetnu. Vreme u
Njujorku olakavao mu je
velianstveni pogled sa dvadeset
estog sprata - ceo juni deo
70
NINA 155
Njujorka bio mu je pred oima.
Pored prozora se obino oseao
veoma moan. Verovao je da moe,
ako mu se naredi, da sve to to vidi
sa prozora uniti u jedtiom jedinom
danu... Osmehivao se - sada e
napustiti taj stan i vie nee biti
pogleda sa prozora, ali e se vratiti u
svoju zemlju kao heroj. Glasnik
samo to nije stigao.
Najednom od semafora primetio
j e kombi sa natpisom Unutranja
dekoracija - SVON. Na tr^n mu se
uinilo da mu je to vozilo poznato,
pa je presabrao svoje ratrkane misli
da dozove u seanje odakle mu je
kombi poznat. To je bilo lako - isti
kombi je bio pored njega ve na
nekoliko semafora. Nakrivio je
glavu da vidi ko sedi za upravljaem
unutranjih dekoracija.
U tom trenutku su se naglo otvo
rila vrata sa njegove strane i dve
elino snane ruke ga izvukoe,
lako, kao da je lutka iz izloga. Pre
nego to je i mogao da udahne vaz
duh kako bi zaurlao na napadaa
ruke ga unesoe u jedan drugi
kombi, koji je bio zaustvljen sa
druge stane - vrata se buno
zatvorie za njim. Naao se u
savrenom mraku i bio je svestan
samo da ga neko veoma vrsto dri.
tako da nije mogao ni da pomeri
ruke. Nekoliko puta je uzmahnuo
nogom, pokuavajui da pogodi
svog nevidljivog otimaa, ali nita
nije uradio.
- ta ovo treba da znai?! -
zareao je, namemo tiho, i namemo
sa velikom dozom pretnje u glasu.
- Gospodine A1 Imani, moj pred
log je da ne pokuavate da diete
preveliku buku - rekao je unjkavi,
duboki glas. - Ni jedan policajac iz
Njujorka vam ne bi pomogao kada
bi znao ko ste, u stvari...
- Ne razumem!? J a imam diplo
matski imunitet... - pokuao je alim.
- E, sad ste me uplaili - ree glas
iz tame. Pritisak ruku na Salimovo
telo nije poputao. On ak nije ni
znao da li ista osoba ima tako teke
ruke i tako unjkav glas.
- Na prvom semaforu u pozvati
policiju - ree Sahm, ali je sada i
njemu samom glas zvuao
neubedljivo. U sebi se pitao kuda li
ga voze.
- Bie, valjda, da voli publicitet
- ree mimo unjkavi. - J er, ako
pozove policiju, mi emo morati da
otvorimo kombi i da im te predamo,
ali neemo propustiti da im kaemo
da si Sadamov roak i da si ubaen
u ovu nau prokletu zemlju da orga-
NINA 155
71
nizuje teroristike akcije i tome
slino... Onda e te oni skleptati i
optuiti za terorizam, a kakvi su
potrudie se i da te poveu sa nekim
bombama tu i tamo, pa e se usrati
od robije pre nego to stigne da
pozove svog ujka-Sadama da ti
plati potenog advokata, a o svemu
e pisati novine i davae intervju
za CNN i takve stvari... Razume li
ta hou da kaem?!
Ovo nije mogue! Ovo sanjam!
ta je sa mnom! Ovo ne bi smelo da se
dogodi! mislio je alim panino. Nije
mogao da povemje da postoji neko u
Njujorku ko zna njegove tajne...
Neko vreme je utao i pokuavao da
zaboravi da ga te dve snane ruke jo
uvek dre nepokretnog. Sluao je bm-
janje motora i trudio se da ne
razmilja, jer su mu misli bile nalik
tomadu koji se podigao iznenada i
tumarao njegovom glavom u svim
moguim pravcima. Konano, uvek je
postojao nain da se umilostivi bilo
kakav napada, pod uslovom da je
pravi Amerikanac...
- Vidite, za moj poloaj nije uput
no brljati bilo ta sa policijom. Zato
bismo mogli da se dogovorimo...
Svestan sam da ovo radite, ma ko da
ste, zbog novca. to se toga tie,
imam dovoljno...
- Aha! Sada smo ve kod love...
- smeh nepoznatog zvuao je kao
reanje. - Pa, koliko bi mogao da
ponudi, Salimi?!
- Dovoljno da budete prilino
snabdeveni - ree alim oprezno.
- Da li bi mogao da nam ponudi
deset hiljadarki?
- Moda i vie - ree alim A1
Imani, gotovo se obradovavi to su
tako skromni.
- A, moda ti ima na umu vie?!
Moda sto hiljada?! - glasio je nas
tavak pregovora koji se vodio jo
uvek u mraku, i jo uvek se vozilo
kretalo, za Salima u nepoznatom
pravcu.
- Nije neizvodljivo - ree alim
progutavi pljuvaku.
- Ma, hajde, molim te, zeza se! -
ponovo se zau smeh slian reanj u
kroz unutranjost zamraenog kom
bija. Sluajno se dogodilo da se
vozilo sasvim zaustavi, a nepoznati
voza iskljui motor. - Zna, Salimi,
kad je neko spreman da za svoju
slobodu plati toliki novac, onda ili
ga ima previe, ili smatra da vredi
neuporedivo vie nego to bih, reci
mo, ja to mislio... Prema tome, ne
trudi se da nudi lovu! Lovu ve
imamo, a sad imamo i tebe.
- Ko ste to vi? - alim A1 Imani
72
NINA 155
u magnovenju odlui da pokua
neto iz diplomatskog arsenala.
- ik pogodi! - ree unjkavi i u
tom trenutku se otvorie vrata, a
svetlost jurnu u unutranjost kombi
ja-
Prevodilac je sada video da ruke,
koje su ga jo uvek drale, pripada
ju osobi koja je i likom i delom
podseala na gorilu, a da je unjkavi
glas pripadao naherenom oveku
koji je liio na nikada dovoljno
zaleenog alkoholiara.
I zgurali su ga napolje i gorila ga
j e tada jednostavno pustio. Ne-
zaleeni alkoholiar, sa osmehom u
obliku potkovice na zguvanom licu
rairi ruke samozadovoljno i ree:
- Dobro doao, Salimi! Ovo je
kraj puta.
Nalazili su se ispred dugake
barake koja je verovatno nekada
bila tala, a sada je izgledala kao
ruevina. Naokolo nije bilo ive
due i to pusto mesto obespokoji
Salima, inae spremnog na svaku
vrstu opasnosti. Ne vidim razloga
da me ubiju, pomislio je alim.
Meutim, takoe mu nije bilo jasno
ni zato ga ne bi ubili. Uopte - nije
uipevao da nazre razlog zbog koga
su ga oteli. Osvrnuo se oko sebe -
ugledao j e kombi sa natpisom
unutranja dekoracija nekoliko
desetina jardi dalje. Ovo je za-
vera, pomislio je, a glasno je rekao:
- Mogu li da znam razlog zbog
koga sam ovde?
- Naravno da moe - ree
unjkavi. - Ali, sve u svoje vreme.
- ta ekamo? - pobuni se alim,
elei samog sebe da ohrabri.
- Tebi se, izgleda, uri?! - ponovo
se nasmejao unjkavi ne pokazujui
ni trunku dobre volje da pokae bar
malo razumevanja prema Salimu. -
Da sam na tvom mestu ne bih urio.
- Ko ste vi, ljudi? - ponovi alim
A1 Imani.
- Mi smo poslovni ljudi - zace-
rekao se unjkavi i okrenuo se gorili.
- Zar ne, Bambi, mi smo poslovni
ljudi!?
- Aha! Mi smo poslovni ljudi. -
gorila gotovo zaplaka od tretavog
smeha.
- Kako bi bilo da zavrimo sa
ovom zabavom? - namrgoeno ree
alim.
Unjkavi zaklima glavom i pogle
da preko Salimovog ramena tako
upadljivo da je bilo jasno da pre
vodilac treba da se okrene, i on to
uini, suoivi se sa paljivo
podianim, dobro izbrijanim, vrlo
paljivo odevenim i obuvenim,
NINA 155 73
izmanikiranim, i uopte negovanim
ovekom ezdesetih godina, iji su
se napeti miii ocrtavali kroz
odeu. Imao je lice koje bi se moglo
opisati kao oivljena statua. Nije
bilo nikakve privlanosti na tom
licu, a u oima mu se itala samo
dosada i bezoseajnost.
- alim A1 I mani - ree
pridolica. - Ba kao to sam i pred-
video...
- ta to? - upita Sahm, vie po
inerciji nego to je zaista bio zain-
teresovan za odgovor.
- Bilo je lako dopreti do tebe -
ree ukoeni.
- Dobro... Oteh ste me, doveli
ovamo u nedodiju i ... ta sad? -
prkosno izgovori alim.
- Sad... - otegnuo je ukoeni. -
Sad e upravo morati da nam kae
kada stie glasnik?
I to znaju?! zapanjio se u sebi
alim A1 Imani. Zatreptao je, poka-
javi se to je uopte dopustio da
razgovor sa tim ljudima stigne
dotle. Mogao je odmah poto su mu
oslobodili ruke da uini ono na ta
se obavezao, svojom au, zak
letvom pred Alahom i potpisom na
jednom poverljivom dokumentu -
da hitro izvue iz specijalnog
depia na kragni odela kapsulu
cijanida i da je zagrize... na tu
pomisao alim se najeio! Naprosto
mu se nije umiralo.
- A?! ta kae? Kako bi bilo da
razgovaramo kao stari prijatelji, pa
da se onda rastanemo? - ree
ukoeni.
Neto u oima tog uglancanog
tipa nije se svialo Salimu. Neto
mu je govorilo da jednostavno lae i
da pomenuti rastanak moe lako da
znai, bar za njega, rastanak za-
uvek!
- Ne znam nita o glasniku -
rekao je alim kroz zube.
Razmiljao je o tome da treba da
zavarava protivnika sve dok postoji
i najmanja nada da se izvue iz ove
krajnje opasne i nedovoljno poznate
situacije.
- Salime Al Imani! - glas koji je
to izgovorio postade gotovo falset,
ali falset koji kao da je poskakivao
po zupcima testere. - Neemo se
mnogo natezati. Razume?! Ne
mamo vremena za takve stvari.
Razmiljaj jedno dvadeset sekundi
o tome kako moe biti mrtav ako
nam odmah ne kae kada i gde
glasnik stie!
- A, ako odbijem? - prkosno ree
alim ne gledajui u te ljude.
Pokuavao je da ugleda rupu u zamci!
74 NINA 155
- Bambi! - ree tiho ukoeni.
- Aha! - izgovori gorila i prie
Salimu.
Bilo je krajnje vreme da neSto
pokua da uradi, ako je mislio da se
izvue iz kandi tih ljudi, ali alim
nije bio borac iako je proao kroz
sve obuke. Pre svega, nije verovao u
sebe kao borca. Ipak, kada mu je
Bambi priao alim zamahnu
nogom, ciljajui u monice.
Pogodio je, dodue, ali se gorila
samo iskezi i uzvrati - pesnicom...
Osetivi kako mu se u glavu sruilo
sidro prekookeanskog broda alim
AI Imani odlete nekoliko jardi dalje
i tresnu leima na zemlju. Nekoliko
trenutaka mu se inilo da se bolni
krugovi ire njegovim razumom.
Zatim zabaulja pokuavajui da
ustane... No, nije uspeo. Bambi
prie gegajui se i udari ga nogom u
rebra, ne naroito snano, da mu ne
bi otetio plua, ali dovoljno da dva
ili tri rebra naprsnu...
- Dosta Bambi! Ovaj je meki
nego to sam mislio...
- Okej, alome! - ree Bambi i
povue se nekoliko koraka.
ovek kome se gorila obratio sa
alom prie Al Imaniju, nae se iznad
njega i oinskim glasom izgovori:
- J a lino ne podnosim bol, pa
zato i ne dozvoljavam sebi da me
snau okolnosti koje su snale tebe.
Vidi, moe biti bolno, ali moe i
bez toga!
alim Al I mani pijunu krv, jer su
mu zubi isekli usne. U glavi mu je
jo bilo prilino mutno. Meutim,
bio je svestan da nee moi da izdri
batine. Ostalo mu je, izgleda, da
bira izmeu samo dve opcije - ili da
zagrize cijanid ili da ispria ovim
ljudima sve to zna!
- Bambi voli da se zabavlja
tipovima kao to si ti - ree alom. -
Moe sebi utedeti mnogo bola ako
odmah kae ono Sto nas zanima.
- U redu, u redu... - zamumla
prevodilac. - Neka bude po
vaem!... Hoete li me posle toga
odvesti nazad, u grad?
- Bie u gradu pre nego Sto
pomisli - ree Salom i osmehnu se.
alim Al Imani uzdahnu...
- Znao sam da si dobar deko -
ree alom i namignu na svoje
ljude. Dobio je ono Sto je traio...
*
* *
Bruno Henks je dobio jo jednu
priliku. Iako mu je Rauf rekao da
vie nikada nee raditi za njega,
NINA 155 75
ipak gaje pozvao da obavi jo jedan
posao...
- Dovedi mi Riarda arlina -
rekao je Rauf. - ovek zna da mora
biti moj gost, tvoj zadatak je samo
da ga dovede... Nita spektaku
larno, ali ako obavi taj posao, osta-
je u slubi... ta kae?
Bruno je oseao izvesnu zahval
nost prema Raufu Hanzalariju. Bio
je, u stvari, negde duboko u sebi,
dunik koji je gledao da to pre vrati
dug. Sve ono to je pretrpeo sa tom
J apankom, bila j e izdaja Raufa
Hanzalarija, meutim najvei deo
toga Rauf jo uvek nije znao, i sve
to je mogao da ini za svog poslo
davca, Bruno Henks je bio spreman
da uini. Kada se odvezao do kue
Riarda arlina i ljubazno ga podse-
tio da treba da doe kod Raufa
Hanzalarija, i kada je arlin sprem
no pristao da poe - Bruno je osetio
veliko olakanje... Uspee da obavi
to to mu je stavljeno u zadatak,
vratie dug, i pri tome nee imati
nikakvih neprijatnosti...
Vozio je mirno, paljivo,
rastereen bilo kakvog pritiska.
Mislio j e o tome kako e zavriti taj
posao i kako e ga Rauf vratiti na
njegovo staro mesto i kako e mimo
obavljati svoju dunost sve do pen
zije. Na tren je ak bio i srean...
Dovezavi kola do ulaza u Raufovu
vilu veselo je zvidukao...
Za razliku od Bruna Henksa,
Riard arlin nije bio ni vedar, ni
zadovoljan ni srean... Znao je da
e jednom doi po njega i nije se
iznenadio to se to dogodilo ba tog
dana, ali jo uvek nije znao ta se
tano oekuje od njega i u kakav e
se, nesumnjivo prljav posao, uplesti
time to pristaje da se vidi sa tim
gospodinom udnog imena. Pogle
davi prema vili u koju ga je vodio
telohranitelj, arlin je samo neko
liko puta duboko uzdahnuo,
pokuavajui da dri pod kontrolom
svoj strah pred neizvesnou.
Raufovi ljudi su bili svuda okolo.
Vila je arlinu liila na tvravu. Na
ulazu su ga pretresli, a onda su se
Bmnu Henksu pridmila jo dvoji
ca. arlin se oseao sve napetije i
napetije. Dlanovi su mu se znojili.
Usta su mu bila suva. Oseao je
kako mu crvenilo nadire u lice.
Takvog gaj e ugledao Rauf, izaavi
naglo iz jedne sobe.
- Ti mora da si arlin? - rekao je
Rauf
- J este... J a... J a sam - arlin je
zvuao krajnje nesigurno.
- Vidi kako stoje stvari... - Rauf
76
NINA 155
ga j e prijateljski uzeo pod ruku i
poveo hodnikom, dok su telohrani
telji zaostali na pristojnoj razdaljini.
- Roba koja treba da se izveze uz
tvoju pomo samo tonije stigla. Ti
i ja emo biti u pratnji robe, sve dok
ne budem siguran... Zna, jedan
ovek stie da preuzme robu i on e
j e pratiti dalje, kada se ukrca na
brod. Do tog trenutka, ti e se
pobrinuti da svi papiri budu sreeni
na pravi nain i da niko ne posum
nja...
- U ta da posumnja? - ote se neo
prezno pitanje Riardu arlinu.
Umalo se nije ugrizao za jezi k...
- Mudro! Mudro, zaista - osme
hnuo se Rauf. - Treba se ba tako
ponaati! Regularna roba. Odlino!
Znao sam da na tebe mogu raunati.
Carinik je samo zbunjeno stajao,
crven u licu, i klimao glavom.
Zaista nije znao emu on tu slui,
osim to j e trebao da falsifikuje
nekoliko dokumenata. Ali, to je
mogao i sedei u svojoj kancelariji
ili bilo gde. A, taj Rauf govori o
tome da treba da uva robu, kao
obian uvar. Imao je nameru da
Raufa pita zato je zamiljeno da on
bdije nad robom. Hteo je da ponudi
da odmah obradi dokumenta i vrati
se svojoj kui, ali se jednostavno
nije usudio... Svuda naokolo se
nalazilo mnotvo nekakvih mranih
i naoruanih tipova da je sirotom
cariniku poigravala utroba im bi
mu pogled pao na nekog od njih.
Rauf je brzo nestao u nekoj od
prostorija, osatvljajui arlina da se
brine sam o sebi. Meutim, niko mu
nije ponudio ni da sedne, ni olju
kafe, ni au vode... arlin se ose
tio usamljeniji nego to je ikada u
ivotu bio. Oaj je ovladao njego
vom duom, a kada nekoga savlada
oaj, onda obino ini poneto to
se razlikuje od njegovog uobi
ajenog karaktera. Ne znajui ta da
radi arlin poe u nekakvu
besciljnu etnju kroz kuu, tumara
jui od prostorije do prostorije, kao
da je prieljkivao da ga neko zaus
tavi, sprei da ue u sledeu, ali ga
niko nije zaustavljao... Shvatio je
da kuom vlada nekakva grozniava
atmosfera, kao pred selidbu. I kada
je bolje pogledao shvatio je da se
zaista radi o selidbi - samo to se
nije preseljivao nametaj, nego
telohranitelji i oruje... Bio je
odnekud siguran da se Rauf
Hanzalari vie nikada nee vratiti u
tu vilu... Neu ni ja, u to moe
svako biti siguran, pomisli pomalo
naivno carinik.
NINA 155 77
Njegovo jalovo istraivanje kue
potraja moda i due od jednog
asa, a onda se sve oko njega ubrza.
Video je kako jedna grupa
naoruanih telohranitelja istrava iz
kue i rasporeuje se oko velikog
parkiralita ispred vile. Nekoliko
minuta kasnije prvo je zauo teak
zvuk kamionskog motora, a onda ga
j e i ugledao...
Po velikoj guvi koja se podigla,
oekivao je neki specijalni kamion,
a ugledao je prost MAK sa sasvim
malom prikolicom. Bilo je to poma
lo razoaravaj ue i arlin verovatno
i ne bi vie obraao panju na
kamion da nije pogledao u vozaa...
Uinio mu se poznat! Gledao je vrlo
paljivo sve dok se kamion nije
zaustavio pokuavajui da se seti
odakle mu je poznat voza, a onda
se - setio!
Dugokosog, krupnog mladia
zapazio je u luci... Gledao ga je tu i
tamo ve nekoliko dana. Onako
visok, snaan, miiav, sa dugom,
svetlom kosom, taj ovek je morao
biti upadljiv. Uz to, izgledalo je
kako ga u luci svi radnici poznaju, a
on nije bio radnik, i to j e bilo ono
to je arlina nateralo da ga
zapamti. Dok gaje sretao u luci, nije
primetio da vozi kamion, a - evo ga,
sada, vozio je kamion sa tom bog
zna kako vanom robom, tu, u
dvoritu vile Raufa Hanzalarija...
Svakome manje uznemirenom
moda bi se pojava kamiona sa
takvim vozaem uinila sumnjiva,
ali arlin je sve to samo konstato-
vao u sebi bez namere da bilo koga
upozori na tu injenicu. Kada ja
kamion stao, arlin je pourio da
zauzme upadljivo mesto u holu vile.
Imao je elju da se sve to to pre
zavri i sada je oekivao da se
pojavi taj Rauf, pa da dovri
posao...
Primetio je onog speenog koji
gaj e angaovao za ovaj posao, ali
ga ovaj, verovatno namemo, nije
poznao. arlinu je laknulo kada se
pojavio Rauf, praen brojnim
telohranitelj ima. Rauf mu je mah
nuo mkom;
- I demo da dokrajimo posao!
Glasnik samo to nije stigao sa
neophodnim dokumentima...
arlin je posluno krenuo za
Raufom. U jednom trenutku mu je
pogled pao na vozaa kamiona, koji
bee izaao iz vozila i ivahno raz
govarao sa okupljenim telohrani
teljima, nudei cigarete naokolo.
arlin nije bio svestan da mu je
sinula misao: On nije njihov. On
78 NINA 155
nije onakav kakvi su oni. On je
neto drugo... No, nije nita rekao.
Koraao je za Raufom i kada su uli
u neto nalik na poslovni kabinet,
arlin je shvatio da e se tu odigrati
poslednji in njegovog dela drame.
Najednom je postao svestan da e
poiniti zloin i daj e zaista u stanju
da ga poini i daj e spreman za tako
neto, samo da bi se liio bilo
kakvog bola. Iskreno je u srcu poza-
video ljudima koji su spremni da
pretrpe bilo kakav bol, ali" istovre
meno da ostanu istog obraza i
uspravne kime. '
- Nemoj da drhti! - Rauf se nag
nuo iznad carinika. - ta ti je?!
Neemo ti nita... Treba samo da
ispotpisuje te papire i sve e biti u
redu. Kad stigne kui bie bogat!
- Da... Mislim da e sve biti u
redu - odgovorio je arlin, a njemu
samom su rei zvuale glupo i
nepovezano.
- Donesite mu nekakvo pie -
obratio se Rauf jednom od telohra
nitelja i arlin je nekoliko minuta
kasnije pio hladno pivo.
Otprilike tada se zauo zvuk
helikoptera, koji se pribliavao iz
daljine. Riard arlin se ukoio.
Kako se bliio as da se posao
zavri on je postajao sve nervozniji.
a da samom sebi nije ba dobro znao
da objasni tu nervozu... Iako je
odavno ostavio cigarete, sada je
zaustavio jednog od telohranitelja
koji su puili i zatraio... Duvanski
dim, koji je edno srknuo, uinio
mu se kao lek!
Zvuci helikoptera su se bliili, a
Rauf i njegovi ljudi su postajali sve
pokretljiviji. Rauf je svaki as slao
jednog po jednog telohranitelja da
proveri da li je u redu ovo ili ono i
uopte nije obraao panju na
carinika, siguran da se arlin nee
nikuda micati. Ba kao da se radi o
lutki koja na polici eka deju
odluku da neko vreme zauzme svoje
mesto i vreme u igri.
Moni helikopterski motori su
zagrmeli kada se velika maina
nala u samom dvoritu vile. Rauf je
lino sa prozora, drei stalno
otvorenu radio-vezu u rukama bri
nuo o tome da se helikopter bezbed-
no spusti. Carinik natera sebe da
klecavim nogama prie prozoru i
pogleda...
Helikopter se ljuljao neko vreme
nekoliko stopa iznad tla, a onda se
mekano prizemljio. Uz strahovito
pitanje, motori usporie vitlanje
elise, ali se ne zaustavie sasvim.
No, arlin nije iz toga mogao da
NINA 155 79
zakljui da se letea maina nee
suvie dugo zadravati u dvoritu
Raufove vile. Gledao je fasciniran i
divlje vukao dimove iz cigarete.
J edva daj e uo kako Rauf vie:
- Hej, ti, sa carine! Polazi! Idemo
helikopterom!
Istovremeno Rauf je jednom od
telohranitelja dao fascikle sa doku
mentima koje je arlin trebalo da
obradi. I, ne ekajui da se arlin
odazove, Rauf je ve krenuo...
Carinik nije oklevao namemo, ali je
trebalo vremena dok nije shvatio ta
se od njega oekuje. Zatim je
spremno zakoraio za Raufom...
Ni sam nije znao zato se osvr
nuo preko ramena dok je prolazio
dugim hodnikom koji je povezivao
sobe u prizemlju - na kraju hodnika
j e ugledao dugokosog ofera
kamiona. Zbog neega se arlinu
uinilo neprirodno to to je voza
kamiona pokuavao da otvori jedna
vrata. Na tren mu se uinilo da on to
sve sanja... Progutao je na brzinu
ostatak piva iz boce koju su mu
utrapili, zgnjeio je nedopuenu ci
garetu nogom, a onda pourio ka
helikopteru, sada ve sasvim sves
tan da Rauf upravo to eli.
Rauf j e vritao sa vrata he
likoptera, ali od buke motora arlin
nije mogao nita da uje. Video je
samo kako mu Rauf mae mkom
pokazujui mu da pouri...
Helikopter mu se izbliza uini
mnogo vei nego to je oekivao...
Na pilotskom seditu je sedeo
omalen ovek obuen u kompletan
pilotski skafander, takoe mu se lice
nije moglo poznati, a pored njega
ukoena prilika u klasinom tam
nom odelu, sa kravatom i svim
dmgim atributima idealnog biznis
mena. arlin se skoro nasmejao
primetivi da tip ima hemijsku
olovku zakaenu za spoljni, mali
dep na odelu i na revem, neto to
je liilo na znaku. Najednom kao
da su mu pred oi izale slike iz
nekih starih filmova u kojima su
prikazivali ruske inovnike...
Olovka!? Znaka... smejao se u
sebi arlin, ali je posluno krenuo
ka helikoptera kada mu je Rauf
ponovo dao znak.
Uskoivi u helikopter, dok ga je
pridravao jedan od telohranitelja,
arlin baci pogled na tipa sa
znakom...
- Ovo je ovek koga smo ekali,
carinie - ree Rauf sasvim
ozbiljno. - Malik Ben L aiasa...
- Drago mi je - ree arlin, ali
suvie tiho da bi i sam sebe mogao
80 NINA 155
da uje. Motori heliiioptera su jo
radili.
- Na zadnji ulaz u ovu prokletu
mainu e ukrcati robu - vikao je
Rauf. - Nije neophodno ak ni da
zna o emu se radi. Brod je u
luci... Pamela! Tamo emo oba
viti sve to treba...
Riard arlin klimnu glavom i
povue se nazad u helikopterski
prtljanik kuda ga je prosto gurnuo
jedan od tri telohranitelja. Video je
kako etvorica unose sanduk iz
kamiona u helikopter. anduk nije
bio vei od prosene maine za
pranje rublja. arlin pomisli: Bolje
da ne znam ta je unutra..
Zaudio se samo kada je primetio
da je jedan od nosaa sanduka -
dugokosi voza kamiona, onaj koga
je tako esto viao u luci...
Onda motor helikoptera ponovo
zazvida divlje, a elisa poe da
ubrzava... Uskoro se odlepie od tla
uz mahnito ljuljanje, i poletee
prema luci...
. Pamela j e bio trgovaki brod
osrednje tonae, prilino oronuo, ali
sa jo uvek snanim motorima i
neumornom posadom koja je bila
dobro plaena i, moda zbog toga,
vredna toliko daj e radije odmah po
iskrcavanju ukrcavala bilo ta nego
da danima eka neki pogodniji teret.
Ni najstariji mornar na Pameli
nije pamtio kada se brod zadrao u
nekoj luci due od etiri dana. Sada
je trebalo da isplove prema Hong
Kongu sa tovarom motornog ulja i
rezervnih delova za Forda i jo
nekim sitnicama, koje su, kako im je
reeno, trebalo da se ukrcaju
neposredno pred isplovljavanje.
Posada je bila spremna...
Naroito je bio spreman novi
lan posade - visok, paljivo
podian momak elino sivih oiju,
koji je, na iznenaenje ostalih
mornara, na zauujue brz nain
ubedio kapetana da im je potreban
jo jedan ovek, iako su svi bili
ubeeni da im niko vie ne treba.
Taj novi je sada stajao na pramcu i
paljivo gledao u nebo ka severois-
toku, odakle je trebalo da stigne
helikopter. Dodue, veina mornara
nije imala pojma da helikopter treba
da stigne, pa su se pitali ta taj
novi zija u nebo, ali njemu je sve
bilo savreno jasno i bio je savreno
spokojan...
Pomou minijaturnog radio-pri-
JINAISS
81
jemnika smetenog u manetu od
koulje i unutranjost levog uha,
prilino leerno je razgovarao sa
nekim...
- ini se da je tvoj prevod bio
odlian - govorio je mornar sa
pramca. - Sve se tano slae...
Operacija Nebeski glasnik se
zavrava ba kao to smo protu
maili. Ovde, na brodu je sve
spremno za prijem robe. A, kod
tebe?
- Sve tee po planu - glasio je
odgovor, otean estokim zvukom
helikopterskog motora. - Letimo
nesmetano po kursu. Oekivano
vreme doleta osam minuta. Teret
ukrcan. Pratnja kompletna.
- Znai, ak je i Pit uspeo da
uskoi u helikopter. Znao sam da e
uspeti - ree momar. - Da li su tu
Rauf, carinik i glasnik?!
- Posada kompletna - potvrdi glas
iz zvunika. - Da li je Pamela
obezbedena?!
- Vie nego to je to normalno -
veselo ree momar sa pramca. - ak
se svemu pridruilo i nekakvo glupo
drutvo na elu sa nekim koga zovu
alom... I mam neodreden oseaj da
Rauf ima dogovor sa alomom da
raisti guvu oko robe... Kao to
smo videli iz papira koje smo uspeli
da prevedemo, postojala je oprav
dana sumnja da je Rauf prova
ljen... Za sada mi se ini da glas
nik nema dokaza za to, inae bi
odustao...
- Sve tee po planu - zaulo se sa
dmge strane veze. - Vreme doleta
est minuta...
- Okej! Prekidamo sada - ree
momar. - Treba ih drati na oku.
uvaj se...
Veza se prekinula pre nego to je
Lesli, obuen u propisnu momarsku
uniformu, stigao svom nevidljivom
sagovomiku da kae da se uva.
Okrenuo se ka palubi. J edan tender
je bio otvoren, ekajui poslednji
teret za ukrcaj. Oko njega su bili
rasporeeni ti sumnjivi tipovi koje
je predvodio alom. Iako nisu drali
oruje u rukama bilo je sasvim
uoljivo da su do zuba naomani.
Momar Lesli Eldrid pogleda i ka
komandnom mostu na kome je sta
jao kapetan, stari morski vuk koji je
svata preturio preko glave, ali nije
izgubio zabrinuti izraz lica... Ovaj
ima razloga da bude zabrinut,
pomislio je LesH...
Helikopter se pojavio posle neko
liko minuta i to kao da je bio znak
da paluba Pamele uzavri. Lesli je
mogao sa pramca sasvim jasno da
82 NINA 155
vidi kaiio kapetan brie znoj sa lica,
grevito se drei za kormilo.
Verovatno nikada nije prevozio
vaniji ni opasniji teret, pomislio je
Lesli. Zatim se okrenuo helikopteru.
Raunao je u sebi koliko e jo mi
nuta i sekundi protei pre nego Sto
pone da se deava...
Sve u svemu, imali su mnogo
sree. Kada je Sumiko, uz pomo
brojnih kompjuterskih prevodi
lakih programa, konano uspela da
prevede dokumenta koje je Lesli
doneo iz kue Houksovih, u Slou
Kriku, Ilinosis, mutna slika zloina
poela j e da biva sve jasnija.
Nekoliko pretpostavki dalje i vest
koju j e doneo Tabasko, koji je otkrio
koji brod se sprema da preuzme
hitnu poiljku za Hong Kong i - sve
j e bilo kristalno jasno. Raunali su
da e u suvie brojnom obezbeenju
sigurno pronai vie od jedne rupe
kroz koju se mogu provui.
Lesli je lako, uz pomo hipnoze,
obradio kapetana Pamele i ukrcao
se kao momar. Sumiko je imala vie
posla na aerodromu da dozna koji
helikopter e leteti do vile Raufa
Hanzalarija i da onesposobi pilota -
li emu joj je pomogla injenica da
j e ensko i to ensko koje se po svo
jim estetskim karakteristikama
moglo meriti sa svim duplericama
Plejboja...
Tabasko je imao najtei zadatak,
ali ga je obavio na najbolji mogui
nain. Pri tome je morao da razbije
dve ili tri vilice, da izbije desetak
zuba i polomi tri kljune kosti, ali je
konano uspeo da zauzme mesto
vozaa kamiona na ijoj se karoseri
ji nalazila kutija .sa tim spravama
kojima se, verovatno, Sadam, tamo
u Bagdadu, unapred radovao. Uz to
je imao i dobru i povoljnu okolnost
da pronae, u gomili telohranitelja u
Raufovoj vili, jednog koji je takoe
imao dugu, svetlu kosu... Niko nije
primetio zamenu!
Sada su bili tu! Helikopter se pri
bliavao! Rauf je takoe bio tu, i
carinik i glasnik! Operacija
Nebeski glasnik, onako kako su je
zamislili u Iraku i onako kako je tre
bao da je sprovede Rauf Hanzalari,
bliila se svom kraju na tlu
Amerike... O tome je razmiljao i
Rauf, sedei, ne bez otvorenog
ponosa, pored glasnika...
- Sve je, kao to vidite, u najbo
ljem redu - rekao j e Rauf. -
Spustiemo robu iz helikoptera ne
sleui i vi ete krenuti ka Hong
Kongu za desetak minuta. Nadam se
da ste zadovoljni?!
NINA 155 83
- Gde su ljudi iz Slou Krika? -
upitao je Malik Ben Laiasa. Bio je
operativac irake tajne slube ve
dvadeset godina, znao je mnogo i
nije verovao nikome.
- Bili su neoprezni i sudarili su se
sa nekakvim suludim erifom tamo -
objasnio je Rauf - Neki su, bojim
se, stradali...
- Dobro za njih - rekao je glas
nik. - Oni vie ne mogu da govore.
Brinem o onima koji to jo mogu.
- Pustie ih kada shvati da nema
ju nita za njega - ree Rauf - J edan
lokalni erif ipak nije dorastao...
- Nestao j e i na ovek iz
Ujedinjenih nacija - dodao je glas
nik naoko mirno, a u stvari je iza
tog mirnog glasa titrala pretnja.
- Uveren sam da je sve to zane-
marljivo u poreenju sa ovim - Rauf
j e pokazao palcem preko lea,
mislei na sanduk sa aparatom koji
su mnogi u Iraku eljno iekivali.
- Sabraemo utiske kada kre
nemo - rekao j e Malik Ben Laiasa.
- elim vam srean put! - ree
Rauf - Menije dovoljno da mi date
potvrdu da sam ja dobio svoje, pa da
se rastanemo kao prijatelji...
- Ti ide sa mnom! - odbrusio je
glasnik. - Bagdad je lep u ovo
doba godine.
- Ne razumem?!? - na tren se
inilo da Rauf zaista ne razume.
- Mislim da savreno dobro
razume - glasnik se okrenuo ka
Raufu i pogledao ga tako da se bivi
Robert Houks sledio.
U tom trenutku helikopter se ve
ljuljao iznad palube broda. Pilot je
upravljao velikom letelicom sa
vetinom koja je morala da imponu-
je. Ljudi u prtljaniku su ubrzano
vezivali sanduk, osiguravajui ga na
vie naina. arlin se trudio da se,
pri tom, ukloni sa puta kako ne bi
smetao... Gotovo da mu je laknulo
kada ga j e taj novi lik, glasnik,
pozvao pokretom dva prsta...
- Molim? - rekao je arlin. Bio je
spreman da uini sve to je u stanju,
samo da se ve sve to svri i da se
on oslobodi pritiska koji mu je na
pinjao rebra.
- Ispuni deklaracije! - glasilo je
kratko nareenje. - Kao pratioca
navedi Raufa Hanzalarija. On ide sa
robom...
- Razumeo sam - ree carinik i
pogleda u bledo i besno Raufovo
lice. Carinik oseti izvesno
olakanje, kao nemoni ljudi koji
dojueranje monike vide
poraene.
arlin je brzo ispisivao redove
84
NINA 155
koje je trebalo popuniti. Svi potreb
ni peati bili su mu u depu i on
zavue ruku u dep, ne bi li izvukao
jedan od peata... I - oseti kako ga
je neko, sa lea, uhVatio za tu ruku.
Tihi, duboki glas mu zazuja u
uSima:
- To ti nee biti potrebno. Roba
ostaje u zemlji!
Pokuao je da se osvrne, ali gaj e
stisak na ruci upozorio daj e bolje da
to ne ini.
- Pravi se kao da radi... Brzo e
biti gotovo! - apnuo mu je
tajanstveni glas. arlin se mogao
kladiti da mu to govori onaj krupni
momak, duge, plave kose, koga je
viao u luci i koji j e dovezao
kamion. Nije rekao nita, ve je
zagnjurio lice u spise...
Lesli je stajao na palubi, paljivo
osmatrajui i procenjujui raspored
mornara i telohranitelja. Sada je sve
zavisilo od preciznog i brzog kre
tanja kroz tu gomilu...
Sumiko je bila kljuna linost -
od njene vetine upravljanja
helikopterom zavisilo je sve to e
se odigrati u narednih nekoliko mi
nuta. Bude li teret bio iskrcan na
Pamelu to bi znailo da je na stra
noj teritoriji, jer je brod plovio pod
Nigerijskom zastavom, a to bi
sobom povlailo mnogo zakonskih
zavrzlama, kada posle svega doe
policija da prebroji onesveene i
mrtve... Lesli je u sebi odbrojavao
sekunde...
Helikopter je trebao da sleti na
palubu tako da zadnji deo letelice
bude okrenut otvorenom tenderu,
kako bi se teret prekrcao to bre i
sa manje utroka energije. I, kada se
veliki skakavac naao u tom
poloaju - Lesli je znao da treba da
pone... J er, najednom, kao da se
radi o nekakvom kvaru ili krupnoj
greci pilota, helikopter se propeo
poput pobesnelog drepca i
ogromne elise se umalo ne upletoe
u sajle krana koji je bio montiran na
tom delu palube...
U unutranjosti helikoptera na
tren zavlada haos i Rauf prvi izlete
iz sedita, pa u nedostatku boljeg
reenja, zgrabi glasnika da ne bi
pao, ali se ovaj otrese nepotrebnog
tereta, jer ni sam nije bio stabilan.
Riard arlin je proao najgore -
tresnuvi glavom u najtvri i
najblii deo helikoptera, leao je
onesveen, sa posekotinom na
elu, dok j e Tabasko Pit obraivao
telohranitelje u prtljaniku...
Potres u helikopteru je bio znak -
Pit je to znao, ali kako nije znao
NINA 155
85
kada e se to dogoditi i njega samog
je dilitanje letelice iznenadilo...
Na sreu, pao je pod noge jednom
od onih telohranitelja koji su imali
zadatak da se brinu o teretu. Isti
ovek je unuo, ne bi li bio stabil
niji i Tabasko je to iskoristio - zgra
bio je, onako leei na leima,
oveka za vrat i stisnuo onako kako
mu je Lesli jednom pokazao. Tim
pritiskom je prekinuo dovod krvi u
glavu protivnika, koji je zabezeknu
to gledao, ne verujui uopte da mu
se tako neto deava, a onda je
lagano potonuo u duboki, nesagledi-
vi mrak. U optoj pometnji drugi
nisu primetili ta se dogodilo sa
onesveenim, pa je Tabasko Pit
imao vremena da pritri sanduku sa
tim prokletim aparatom i proveri da
li je privren dobro. Bio je, pa je
Pit mogao da priskoi mehanizmu
za otvaranje zadnjih vrata na
helikopteru...
- ta to radi?! - zaurlao je jedan
od telohranitelja, podiui se, jer ga
je potres letelice oborio na pod.
- Izbacujem ubre! - veselo je
odgovorio Pit, priskoio, epao
momka za kragnu, uvmuo tek da bi
pokazao da je u stanju da ga udavi,
a onda ga je svom snagom povukao
prema vratima koja su se otvarala...
Pad sa visine od sedam ili osam
stopa, na veoma tvrdu palubu broda
bio bi fatalan za nekoga manje
spremnog na grube stvari. Ovako,
baeni telohranitelj je samo
polomio ruku i, udarivi glavom u
neto zaista tvrdo, doiveo no
kaut... J o nikome nije bilo jasno
ta se dogaa...
Sjajno! pomislio je Lesli
lagano se pribliavajui centralnoj
sceni dogaaja. Pit ve radi svoj
posao... Pogledao je prema kabini
helikoptera...
U kabini je prvi nervozno reago
vao Rauf Hanzalari kada je uspeo da
koliko toliko povrati ravnoteu:
- ta ovo treba da znai?! Kakav
si ti pilot?! Smiri ovo dok svi ne
odletimo u vazduh...
- Smiri se! - rekao je glasnik
pomaui Raufu da se vrati na svoje
sedite. - Sve je u redu...
- Skidaj tu prokletu stvar sa lica,
pilotu, i objasni mi ... - urlao je Rauf
ne obraajui panju na Ben Lalasu.
Meutim, pilot se nije ni pome-
rio. Smirio je letelicu i okrenuo
prekida za postepeno smirivanje
rada motora.
- Moemo li da se iskrcamo? -
upitao je glasnik mimo.
Pilot je klimnuo glavom, ostajui
86 NINA 155
da sedi na svom seditu. To kao da
nije zadovoljavalo Raufa. No,
morao je ili da se pomeri ili da
napusti helikopter da bi za njim
mogao da se iskrca i glasnik...
Naavi se na palubi broda, Malik
Ben Laiasa sasvim mimo pokaza
rukom ka zadnjem delu helikoptera
i ree Raufu:
- Proveri da l i j e teret iskrcan!
Teret, meutim, nije bio iskrcan.
Sve drugo - jeste... U helikooteru, u
tom trenutku, vie nije bild nikoga
osim pilota.
- Sad! Sreno! - apnuo je Lesli u
svoj minijaturni radio i buni motori
helikoptera zastrugae, pa grmnue
u visokim obrtajima - elisa zazvida
od napora da to pre postigne
dovoljnu brzinu koja bi mogla da
podigne letelicu!
Rauf Hanzalari oseti kako mu se
utroba prevre od munine koju je
osetio kada j e razumeo ta se
deava... Dragoceni teret j e jo
uvek bio u helikoptem. Helikopter
se upravo uzdizao u oiglednoj
nameri da odleti u nepoznatom
pravcu. Dobar deo telohranitelja bio
je razbacan ispod letelice i sasvim
onesposobljen. A, iza njega je stajao
glasnik - gospodar njegovog
ivota i njegove smrti...
- Izgleda da ovo nije bilo planirano
- izgovorio je mimo Sadamov iza
slanik, ali dovoljno glasno da nadjaa
urlanje helikooterskog motora.
Hladnokrvno poput pravog pro
fesionalca glasnik izvue odnekle
ispod odee magnum i bez okle-
vanja ga uperi u kabinu helikoptera.
Lalasi je bilo jasnije nego bilo
kome, ukljuujui i Raufa, da je
neko umeao prste u jedan tako
vaan posao da je od njegovog
povoljnog dovrenja zavisio ne
samo njegov ivot... Dok je nianio
u pilota helikoptera, koji se sve bre
uzdizao, razmiljao j e o sceni u ge
neraltabu, u Bagdadu, u kojoj je on
stajao mimo pred nekoliko generala
i pukovnika, i u kojoj mu je
saopteno da e ga u Bagdadu ekati
privilegije narodnog heroja ili -
streljaki vod, u zavisnosti kako e
obaviti posao...
Lesli je sve vreme drao na oku
glasnika. Njegov haragei sada
nije omanuo - snano je oseao daje
taj udni ovek, oigledno profe
sionalac vrhunskog tipa, najopasniji
protivnik sa kojim se mora sukobiti.
Kada je video da Laiasa niani u
helikopter, pokazujui ozbiljnu
NINA 155
87
nameru da ubije pilota i obori
letelicu, koja je sada bila jo rela
tivno nisko iznad palube broda,
Lesli je shvatio da nema mnogo vre
mena za taktiziranje i ekanje... U
njegovoj ruci se nae elina zve-
zda, jedno od najubojitijih oruja
nini - uriken!
U velikoj buci koja je vladala
zujanje urikena se nije ulo i nije se
ulo ni kada je uriken pogodio svoj
cilj... Glasnik odskoi u stranu,
iskreno iznenaen pogotkom. Iz
nadlanice one ruke u kojoj je drao
magnum virio j e uriken, a obilna
krv se slivala u rukav. Uprkos bolu i
obilnom krvarenju L aiasa nije
ispustio oruje...
- Bre uvis! Bre, bre! - vikao je Lesli
u mikrofon svoje radio-veze sa
helikopterom, istovremeno u velikim
skokovima pokuavajui da to pre stigne
do mesta na kome se nalazio glasnik.
Tabasko Pit je uspeo da shvati
kako stvari stoje kada je video
Leslija kako tri prema Raufu i
glasniku. Osvmuo se oko sebe i
ugledao jo desetak telohranitelja,
koji su samo stajali, zbunjeni onim
to se deavalo i za ta nisu bili si
gurni da li ba treba tako ili nekako
drugaije. Za svaki sluaj drali su
oruje u rukama, ali nisu znali u
koga da pucaju. Pit je imao
dovoljno vremena da od one
sveenih telohranitelja pokupi
prilian broj cevi.. Oseam se kao
Robert De Niro u filmu
Taksista... Nema depa u kome
nemam revolver, pomislio je
Tabasko i krenuo lagano prema cen
tru dogaanja, pratei oprezno
pogledom ostale telohranitelje. Za
sebe je Pit mislio da je sjajna zatit
nica - i bio j e...
Videvi vitkog, mladog
mornara kako juri prema Raufu i
glasniku iz I raka neki telohrani
telji su, hrabro i ne ba razumno,
odluili da mu stanu na put... Dva
oveka skoie ravno pred Leslija.
Ostali, njih petorica, stadoe u
polukrug diui oruje...
Tabasko se iskezi. Vreme je da
napravimo vatromet, pomislio je.
U jednoj ruci je drao stari dobri
KOLT 45, a u drugoj ruski
makarov, verziju sa osamnaest
metaka. Nije mnogo ciljao poinjui
pucnjavu - vano mu je samo bilo
da njegovi usijani mlazevi olova
zaobiu Leslija i helikopter... Nije
se mnogo bunio kada nekoliko zrna
pogodie nekoliko telohranitelja!
88
NINA 155
Pucnjava iza njegovih lea upo
zorila je Leslija a je pravi cirkus
poeo. Hitro je iz depa izvukao jo
jedan uriken - moda deli sekunde
pre nego to je Malik Ben Laiasa
odluio da jo jednom pokua da
pripuca na helikopter...
Sumiko, pod komplikovanom
maskom helikopterskog pilota,
pokuavala je da se to pre udalji.
Meutim, iz poloaja u kome se
nalazila nije, zbog nepovoljnog
ugla, mogla da vidi da joj preti
opasnost... Videla je samo kako
Tabasko puca iz svega to mu je
palo pod ruku i kako Lesli juri, sa
vrlo koncentrisanom namerom da
nekoga sprei u neemu. Tada je
doleteo prvi kurum!
Glasnik je uspeo da opali
stotinku sekunde pre nego to mu se
sledei uriken zabio u obraz. Znao
je da nije pogodio ono to je ciljao,
ali sada najednom nije imao vie
mnogo vremena da nacilja drugi put
- imao je pred sobom neprijatelja...
Nije mu trebalo mnogo da zakljui
da te eline zvezde odapinje taj
mladi, visoki momar koji juri prema
njemu...
- Prokleto kopile! Ko je ovaj,
uopte?! - zarikao je i Rauf iza
glasnikovih lea, poteui svoj
pitolj.
Lesli se naao ispred dve cevi, a
za jednu je sigumo znao da je upe
rena u njega. Skoio je na
neverovatan nain, okreui se u
vazduhu i sa najvie take skoka
ispaljujui dva urikena u svoje pro
tivnike...
Rauf Hanzalari nije mogao da
veruje da su te eline zvezde u
stanju da probiju zatitni prsluk koji
je nosio ispod koulje. Ali, uriken
je pronaao put da se jednim od svo
jih nekoliko vrhova zarije u
Raufovo meso... Drugi je promaio,
ali je dovoljno omeo glasnika da
vie nije mogao sa sigurnou da
cilja u pilota helikoptera. Lesli je
postigao ta je eleo - helikopter se
nesmetano i sve bre dizao, a u
njemu je bio taj dragoceni aparat
koji je iziskivao toliko tajanstvenih
priprema, angaovao toliko ljudi,
prouzrokovao mnogo terora, ubis-
tva, podmiivanja...
- Ko je ovo? - Otelo se glas
niku kada j e Lesli ve stigao ispred
njega i Raufa.
- Pucaj! - zaurlao je Rauf i pono
vo pokuao da puca u Leslija.
Na tren je Rauf zastao, a pogled
NINA 155 89
mu se sukobio sa Leslijevim. Neto
u pogledu tog udnovatog oveka
mu je ulilo ledeni strah u kosi i Rauf
se ukoio...
- Ne! - izgovorio je sugestivnim
glasom Lesli i Rauf je spustio
pitolj.
Meutim, Malik Ben Laiasa nije
spustio svoje oruje. Naprotiv, on je
bio stoprocentno siguran da cilja
ravno u grudi tom luaku koji skae
preko palube, dok naokolo prate
meci, i pri tome taj neobini momak
uopte nema vatreno oruje ve
baca nekakve metalne igrake...
Glasnik je pucao... Gotovo
ranije od pritiska na obara oruja
Lesli se pokrenuo - njegova ruka je
brzinom svetlosti uhvatila drku
maa, koji je bio sakriven ispod
mornarske jakne, i duga otrica je
sevnula... Zrno koje je izletelo iz
glasnikove cevi nije udarilo u
Leslijeve grudi - sudarilo se sa
seivom velikog maa!
Malik Ben Laiasa uzdrhta. To to
se dogodilo graniilo se sa magi
jom!
U tom trenutku j e Lesli nainio
jo dva koraka napred...
Vrisak Raufa Hanzalarija
nadjaao je i pucnjavu i urlanje
helikopterskog motora i zavijanje
sirena policijskih automobila iz
daljine. Ispustio je oruje i stavio
obe ruke preko lica, uplaivi se za
svoj ivot! Poslednje to je osetio
bio je strah, u stvari... Lako, kao da
samo eli da otrica maa sklizne po
Raufovoj kragni, Lesli naini
paljiv, ak nean rez, sve do kime
- Rauf j e brzo izgubio svest i jo
bre umro, dok je krv ikljala oko
njegovog lea... Lesh je, meutim,
tada ve bio okrenut glasniku
drei vrh maa na pedalj od
Lalasinih grudi!
- Drago mi j e da smo se upoznali,
gospodine - rekao je Lesli spokojno
i, ak, prilino ljubazno, s obzirom
na to daj e lako mogao da pogine od
metka tog gospodina samo neko
liko trenutaka pre...
- ta?!? - glasnik je bio iskreno
zabezeknut. I ako je bio iskusan
borac, sa etrdeset akcija iza sebe i
vie od trideset ljudskih ivota na
dui, susret sa tim ovekom sa
maem pogodio gaj e poput groma.
- Spusti oruje na pod, pa da
krenemo - rekao je Lesli ne pomer-
ajui se. Glasnik je piljio u vrh
maa, koji se uopte nije pomerao,
kao da ga ne dri ljudska ruka, ve
90
NINA 155
nekakva volebna sila, njemu apso
lutno nepoznata...
Lesli nije morao da se okree da
proveri ta se deava iza njegovih
lea... Tabasko Pit je posvuda
prosipao vrele rafale, primoravajui
sve da se dre zaklona. Oni koji nisu
na vreme pronali zaklon bili su ili
mrtvi ili ranjeni i na njih Pit vie
nije obraao panju, osim ako mu
ne bi nestalo municije u pitolju pa
mu je bio potreban novi, pyn...
Ni Pit nije proveraVao .ta .se
deava na drugim frontovima -
bio je siguran da e i Lesli i Sumiko
odlino odigrati svoje uloge. Bilo je
samo pitanje vremena - to manje
vremena to bolje...
Malik Ben Laiasa je znao kada je
poraen. Nije bio spreman da umre,
poput Raufa i spremno j e odloio
svoje oruje. Zatim je rairio ruke:
- Kuda?
- Gore! - rekao je Lesli.
U tom trenutku helikopter j e ve
bio na visini od stotinu stopa, i leb-
deo je iznad Pamele. Glasnik
podie pogled i ugleda kako se iz
helikoptera prema njemu sputa
velika sajla...
- Ovako emo - rekao je Lesli i,
pre nego to je glasnik mogao ak
i da zamisli ta bi moglo da mu se
dogodi, na obe ruke je imao
zakaene simpatine policijske
lisice, primerak koji je posvuda poz
nat po tome da sve vie stee uko
liko mu se ovek vie opire.
Sajla se spustila i Lesli je jedno
stavno zakaio glasnika na kuku
sa osiguraem. Zatim je izgovorio u
svoj radio-predajnik:
- Sumiko, neka na gost visi do
kue...
- Okej! - uzvratila je ona. - Ide
sajla za Pita i Tebe...
- Spusti je najbre to moe -
rekao je Lesli. - Policija samo to
nije stigla...
- Sve tee po onoj satnici koju
smo pretpostavili - rekla je zado
voljno Sumiko.
- Hajde, pouri! Idemo! Ne elim
da razgovaram sa policijom - ree
Lesli spokojno, ali odluno. - Oni ne
bi shvatili zato u goste pozivamo
Sadamovog izaslanika...
- Okej! Prekidam! Budite sprem
ni!
Druga sajla nije bila sputena,
ve j e - padala! Tabasko Pit potra
prema njoj, shvativi da e samo
tako moi da se izvue sa palube na
kojoj je jo uvek bilo dovoljno
NINA 155
91
naoruanih ljudi spremnih da ubiju.
Pit uopte nije imao veliku elju da
se dugo zadrava na tom mestu.
Paljivo je gledao u kabl sa kukom
koji mu umalo ne pade na glavu.
- Brzo, brzo, Pite! - viknuo je
Lesli potravi prema sajli.
- Ne tako brzo - zaurlao je jedan
od telohranitelja izvlaei se iz ten-
dera i neobino hitro odnekle
izvukao snajpersku puku sa
skraenom cevi.
- Lesli, pazi! - viknuo j e Pit
pokuavajui da zauzme pogodan
poloaj da pripuca na oveka sa snaj-
perskom pukom, ali su mu smetali
nekakvi sanduci na palubi
Pamele.
Lesli je morao da bira, i to u
moda samo dvadeset ili trideset
stotinki - ili da uhvati sajlu i napusti
palubu broda, ili da odgovori na
opasnost od tog snajpera, koji je
iznenada iskrsao...
Rizikovao je - okreui se sajli
koja je letela pravo u njegovu
glavu...
Metak ga je pogodio u pregib
ramena i vrata, proavi samo kroz
meso, na sreu... Snajper je bio
suvie daleko da bi ga Lesli mogao
pogoditi urikenom. Pogledao je
naokolo, traei Tabaska...
- avolji upe! - zaurlao je
besno Tabasko Pit i istrao iz svog
sklonita pucajui besno.
Snajper se osvrte prema tom
ogromnom, plavokosom, koji je
jurio i pucao, upravo u trenutku
kada je Pitu nestalo municije.
Snajper se iskezi i okrete svoju
puku prema njemu,.,
No, bilo je kasno - odrazivi se
poput profesionalnog kvorterbeka
Tabasko Pit je parkirao svoje rame
na vilicu snajpera, a zatim su oboji
ca skliznuli niz metalni deo palube,
a puka je otila na drugu stranu...
- Sumiko! - vikao je Lesli u
radio-stanicu, - Moramo da pokupi
mo Pita!
Sajla se zanjiha ka onom mestu
na kome su se rvali snajperista i raz-
goropadeni Tabasko Pit. U jednom
trenutku pod Pitove zube pade pro
tivnikov nos i on zagrize ne tedei
ni tu nos ni svoju snagu! Vrisak
beznosog odjeknu celim prostorom
i nadjaa ak i brojne, prodome
sirene policijskih kola, koja su se
skupljala sve bre i u sve veem
broju.
Pit ispljunu nos, a onda se
isceri... To sa nosom mu je dalo
92 NINA 155
dovoljno vremena da zgrabi snaj
pera za glavu i da mu spretnim uvr-
tanjem naprosto slomi kimu.
Potom je, hitrije nego to bi to iko
mogao pomisliti za oveka takve
konstrukcije, skoio i potrao ka
sajli, 0 kojoj je ve visio L esli...
Niko se vie nije usudio da puca.
Naprotiv - mnogi su urili da uklone
svoje oruje, j er su prvi policajci
ve stupali na palubu.
Neki drugi policajci su n)egafo-
nima urlali u nebo naredbe da se
helikopter zaustavi, da sleti, da su
svi uhapeni i sve tako neto, ali -
nije bilo pomoi... Lesh i Pit su
visiii na jednoj, a bagdadski glas
nik na drugoj sajli dok se
helikopter istovremeno penjao u
nebo i hitro udaljavao sa mesta
obrauna...
Za najboljim stolom aerodrom-
skog restorana sedela je Sumiko,
elegantna kao top-model, a preko
puta nje smireni, uglaeni, spokojni
Malik Ben Laiasa, slubenik slube
bezbednosti predsednika Sadama
Huseina, po dravljanstvu Iraanin.
Nisu mnogo razgovarali, a i ono to
su govorili izgovoreno j e tiho, goto
vo poverljivo...
- J o uvek ne razumem zato me
putate?! - rekao je glasnik.
- Bojim se da vi, iz takve jedne
zemlje, nikada neete moi da
shvatite sutinu znaenja rei
demokratija - osmehnula se
zanosno Sumiko. Zaista je izgledala
kao instruktorka zavoenja. - Neki
ovde demokratiju tumae i kao
mogunost da se pravda uzme u
svoje ruke. Razume li ta hou da
kaem?
- Mislim da sam razumeo -
odgovori utivo glasnik. - Ne
razumem samo koji je tu motiv. J a
sam slubenik moje vlade, radim
sve ovo koliko iz ubeenja toliko i
iz oseanja patriotizma... Koliko iz
odanosti ideji, toliko i za platu...
Ali, vas troje... Pit, Lesh, ti... Nije
mi jasno?!
- Vidi, Lesli je od poetka imao
ideju da te zadri nekoliko dana u
gostima, da ivi sa nama, da nam
bude svakodnevni partner u
kunim poslovima i obinim raz
govorima u dokolici... Moda ba
zato da bi pokuao da ti pokae ta
je to sloboda - Sumiko je samoj sebi
poela da lii na uiteljicu koja dri
predavanje vrlo loem ueniku. -
Zar nisi shvatio?! Mi smo, dodue
samo sluajno, sticajem okolnosti.
NINA 155 93
upali u situaciju da pomognemo da
se zadri na nain ivota...
- uveni ameriki nain ivota,
Holivud, koka-kola, Miki Maus,
pita sa jabukama, petarde za 4. juli i
takve stvari - nasmejao se Iraanin.
- Moram da priznam da takve stvari
nikada nisam razumeo.
- Hajde da uinim poslednji
napor i da ti razjasnim u emu je
stvar - uzdahnula je Sumiko. - Vidi,
mi u Americi smo odavno dostigli
neki normalan nivo tehnologije, i
prestigli ga i odavno vie nismo u
stanju da usporimo na razvoj... I,
upravo zbog tako dinaminog
razvoja, kada se ini da se dan skra
tio na dvanaest asova i kada niko
ovde nema vremena za neke stvari
koje su drugde u svetu sasvim nor
malne, mi, Amerikanci, postali smo
strano lenji! Kad ne radimo, ne
znamo ta emo sa sobom od
lenjosti i nepokretnosti! Uostalom,
mi smo toliko razvili televiziju
samo da bismo mogli da lenarimo,
a da ceo svet bude pred naim
oima. I, onda, pojavi se neko u
svetu ko eli da narui krhku
ravnoteu svega i svaega...
Recimo, tvoj gazda Sadam, sa svo
j i m snovima o velikoj naftakoj
carevini, sa njim kao priznatim
carem, pa prvo zakuva sa I ranom, a
onda poklopi Kuvajt i, uopte, kvari
igru... Normalno, mi smo na takve
stvari osetljivi jer nam od nafte zav
isi da li emo moi da budemo
lenji... Zna, automobil je
izmiljotina za one koje mrzi da
koraaju!
- Odavno sam to shvatio - ree
MaUk Ben Laiasa i osmehnu se.
Uopte nije razumeo zato tako
mimo slua tu enu, i zato i sam
tako mimo govori, kao da nisu krvni
neprijatelji, kao da nije dobio
instmkcije da eliminie svakoga ko
mu se isprei na putu ka ostvarenju
operacije Nebeski glasnik.
Meutim, bio j e utiv gotovo i vie
nego Sumiko i osmehivao se na kraj
nje prijateljski nain.
- Nije to teko shvatiti - ree
Sumiko. - Da nastavim: onda tvoj
Sadam izbaci sve ivo iz takta svojim
glupostima i onda mi ovde moramo da
se brinemo, da se angaujemo, da pre-
timo ratom ili ak i da ratujemo, a u sve
to treba uloiti veliki napor... Gotovo
itava nacija se, na ovaj ili onaj
posredan ili neposredan nain
ukljuuje u otpor prema Sadamu, a
94 NINA 155
otpor zahteva truda i energije, pri
jatelju. .. To teko pada lenjim ljudima.
- Mogu da zamislim - ponovo se
osmehnu glasnik.
- Dakle, sada si valjda razumeo
da mi... Lesli, Pit i j a... mi elimo
samo da spasemo svu tu energiju,
trud, silno vreme koje bi se
potroilo na natezanje oko toga ima
li Sadam atomsku bombu ili
nema... Sad je nema, ili - za sada je
sigurno nema, jer smo mi drpili
vitalni deo, rastavili, razbacali iznad
zaliva San Francisko, a glasnika,
oveka koji je trebao da nadzire celu
operaciju, vraamo zdravog, ivog i
dobro raspoloenog, preko Pariza u
njegov voljeni Bagdad, da ga tamo
njegovi roeni saradnici ispituju o
tome zato posao nije obavljen
onako kako je nareeno...
- Kako to zvui zlurado! - ree
prilino vedro Ben Laiasa iako je
odlino shvatao da je zaista krajnje
suludo pojaviti se iv u Bagdadu,
neobavljenog posla, bez saznanja
ta se, u stvari, dogodilo... Laiasa je
mislio; Ako nadlenima u Ba
gdadu ponem priu o tri osobe koji
sve ovo rade da bi zatitili uvenu
ameriku dosadu, onda e me progl
asiti ludim, a zna se ta se deava sa
luacima u I raku!
- Naravno, budui da putuje preko
Pariza, uvek moe naprasno da
odlui da studira slikarstvo... Takve
stvari u Parizu ne izlaze iz mode ve
stotinu godina - osmehnula se Sumiko
ponovo toliko bajno da se Laiasa
promekoljio na stolici. - Sigurna sam
da e se snai za neki poetni novac.
Sigurna sam da e znati da se snae
sa jezicima. Siguna sam da e umeti
da promeni sve to treba promeniti
kako se tvoji dananji poslodavci ne bi
dosetili ko si, ak i kad im se nae
pred nosom... Vidi, sve to hou da ti
kaem jeste da sve vetine koje si
stekao u svojoj karijeri .sada moe da
upotrebi u humane svrhe... U
spaavanje ivota, koji je, sasvim
sluajno, tvoj! Zar to nije divno?!
- Zar ne misli da ste i vas troje
izloeni, pomalo...?
- Ne budi detinjast - Sumiko ga
dotae po nadlanici, pokazujui dru
gom rukom ka rasporedu letenja, jer
se bliilo vreme za ukrcavanje u
njegov avion. - Sadamu e uvek biti
vaniji i najmanji deo atomske
NINA 155 95
bombe od tri amerika luaka koji
se igraju heroja iz stripova... Ne
verujem, uostalom, da bi ti iko nor
malan poverovao, kada bi poeo
priu o nama!
- Kako je mogue da si toliko u
pravu?! - upita ozbiljno Laiasa.
- To je ovde tradicija - osmehnu
la se Sumiko. - Zna, kod vas je
tradicija da se tuete sa susedima, a
kod nas da budemo u pravu... ak
sam i sada u pravu...
Sumiko pokaza rukom prema
redu letenja, a upravo u tom trenu
moni aerodromski zvunici poee
da objavljuju poziv za putnike za
Pariz. Sumiko pozva konobara,
ugura mu dve ili tri novanice u
dlan, a onda njih dvoje, ruku pod
ruku, kao stari, prisni prijatelji,
odetae do prolaza prema carini...
- Obeaj mi neto, Malik - zatrai
Sumiko iznenada.
- ta to? - odvrati iraki pijun,
koji, u stvari, to vie nije mogao
biti. - Da objasnim Sadamu sve o
amerikom nainu ivota?
- Ne to - ona ga pljesnu vrhovima
prstiju po ruci. - Kada bude otvarao
svoju prvu samostalnu izlobu slika,
posle studija u Parizu... Pozovi
Leslija i mene.
Malik Ben Laiasa je razmiljao,
sasvim ozbiljno, nekoliko sekundi,
gledajui sa kakvom lakoom ta
mlada J apanka reava zamreni
lavirint u koji je njegov ivot bio
zapao jo onog dana kada su mu dah
zadatak da obavi tu operaciju.
Klimnuo j e glavom i uzdahnuo,
rekavi;
- A, zar se poziv nee odnositi i
na Pita?
- Pit ne voli tu vrstu umetnosti -
odgovori Sumiko.
Zvunici ponovie poziv putnici
ma.
- Odgovori mi na jedno pitanje,
molim te - ree glasnik.
- Pitaj! - ree ozbiljno Sumiko.
- Zato me jednostavno niste
ubili? - upita Laiasa. - Da sam ja bio
na vaem mestu tako bih uinio.
Sumiko ga je blago, prijateljski
gurnula ka carinskom izlazu. Pre
nego to j e on shvatio da je to defi
nitivan rastanak, ona je apnula,
dovoljno glasno da to uje samo on,
i to svaki izgovoreni glas;
- J esi li siguran da nisi mrtav?
96
NINA 155
To pitanje mu je odjekivalo u
glavi i poeo j e da osea vrtogla
vicu gazei tunelom ka ulazu u
avion...
J esam li siguran da nisam ve
mrtav?, upitao je samog sebe u
mislima... Zatim je odgovorio:
Ni.sam!
K R A J
Dobro doM
u porodicu
roto romana!
nina
1)1 SIGN HOTO ROMANI