Nacionalizam I Knjizevnost Dragan Žunić

NACIONALIZAM I KNJIEVNOST
Srpska knjievnost 1985-1995

Dragan uni
Copyright 1999 Dragan uni
This research report was downloaded from the Research Support Scheme Electronic Library at
http://e-lib.rss.cz. The report was published by the Higher Education Support Program of the Open Society
Institute. The digitization of the report was supported by the publisher.
Open Society Institute
Higher Education Support Program
Ndor u. 11
H-1051 Budapest
Hungary
www.osi.hu/hesp
This research report was made possible with a grant from the Research Support Scheme of the Open Society
Support Foundation.
Research Support Scheme
Bartolomjsk 11
110 00 Praha 1
Czech Republic
www.rss.cz
The digitization and conversion of this report to PDF was completed by Virtus.
Virtus
Libnsk 1
150 00 Praha 5
Czech Republic
www.virtus.cz
The information published in this work is the sole responsibility of the author and should not be construed as
representing the views of the Open Society Institute. The Open Society Institute takes no responsibility for the
accuracy and correctness of this work. Any comments related to the contents of this work should be directed to
the author.
All rights reserved. No part of this work may be reproduced, in any form or by any means without permission
in writing from the author.
OPEN SOCIETY INSTITUTE
HIGHER EDUCATION SUPPORT
PROGRAM
Contents
Predgovor ........................................................................................................................................................ 1
I Osnovni pojmovi ........................................................................................................................................... 3
I.1. Nacionalizam i Knjievnost: Metodoloke propozicije ............................................................................ 3
I.2. Dobar i Lo Nacionalizam? .................................................................................................................... 8
II Kritika Srpske Knjievnosti ........................................................................................................................ 16
II.1. Nacionalna Knjievnost i Nacionalni Identitet ..................................................................................... 16
1. Pojam identiteta.................................................................................................................................. 16
2. Romantizam i nacionalni identitet ....................................................................................................... 18
3. Noviji radovi o identitetu srpske knjievnosti ...................................................................................... 23
4. Epski identitet..................................................................................................................................... 27
II.2. Socioloka Dimenzija Kontroverze o Nacionalizmu u Srpskoj Knjievnosti ......................................... 39
1. Pisci i teoretiari ................................................................................................................................. 39
2. Prigovori srpskoj knjievnosti ............................................................................................................. 47
2.1. Opsednutost nacionalnom istorijom.............................................................................................. 47
2.2. Dvosmislenost nacionalne mitologije............................................................................................ 50
2.3. Pseudo-literarni populizam........................................................................................................... 59
2.4. Politika samo-instrumentalizacija knjievnosti ............................................................................ 61
3. Nacionalizam - socioloke konstante................................................................................................... 63
II.3. Vuja Knjievnost: Tradicionalni Motiv Vuka u Srpskoj Knjievnosti ................................................. 65
II.4. rtvovanje Naroda ili Narod kao rtva: Od Literarnog Toposa do Ideolokog Stereotipa...................... 75
III Najuticajnije Knjige Srpske Knjievnosti 1985-1995: Tumaenje Smisla ................................................... 81
III.1. Najuticajnije Knjige Srpske Knjievnosti 1985-1995. ......................................................................... 81
III.2. Tumaenje Smisla.............................................................................................................................. 87
1. Problem hermeneutikog pristupa: opte napomene............................................................................. 87
2. Razumevanje smisla - izvoenje tumaenja......................................................................................... 88
2.1. Danko Popovi: Knjiga o Milutinu (1985) .................................................................................... 88
2.2. Milorad Pavi: Hazarski renik (1984).......................................................................................... 90
2.3. Danilo Ki: Grobnica za Borisa Davidovia (1976)....................................................................... 92
2.4.Dobrica osi: Grenik (1985) ...................................................................................................... 93
2.5. Dobrica osi: Otpadnik (1986) ................................................................................................... 96
2.6. Dobrica osi: Vernik, 1-2 (1990)................................................................................................ 99
2.7. Milorad Pavi: Predeo slikan ajem (1988)................................................................................. 104
2.8. Duan Kovaevi: Balkanski pijun (i druge drame) ................................................................... 105
2.9. ivojin Pavlovi: Zadah tela (1982)............................................................................................ 107
2.10. Slobodan Seleni: Oevi i oci (1985) ........................................................................................ 109
2.11. Danilo Ki: Enciklopedija mrtvih (1983) .................................................................................. 113
2.12. Vuk Drakovi: No enerala (1994)........................................................................................ 115
2.13. Borislav Peki: Besnilo (1983) ................................................................................................. 118
2.14. Dragoslav Mihailovi: izmai (1983)...................................................................................... 118
2.15. Svetlana Velmar-Jankovi: Lagum (1991) ................................................................................ 122
2.16. Momo Kapor / Zuko Dumhur: Zelena oja Montenegra (1992)................................................ 130
2.17. Slobodan Seleni: Ubistvo s predumiljajem (1993).................................................................. 138
2.18. Vidosav Stevanovi: Testament (1986)..................................................................................... 145
2.19. ivojin Pavlovi: Lapot (1992)................................................................................................. 152
2.20. Vladimir Arsenijevi: U potpalublju (1994) .............................................................................. 154
2.21. Matija Bekovi: Izabrane pesme i poeme (1990) ..................................................................... 158
III.3. Recepcija, Funkcija, Delovanje Knjievnih Dela .............................................................................. 164
1. Savremena srpska knjievnost u recepciji .......................................................................................... 164
2. Tipovi dela - tipovi delovanja............................................................................................................ 178
3. Srpska knjievnost u kolskim programima....................................................................................... 181
4. Nacionalna knjievnost i tolerancija .................................................................................................. 183
IV Rekapitulacija-Projekcija......................................................................................................................... 186
Bibliografija................................................................................................................................................. 188
Summary ..................................................................................................................................................... 195
1 Predgovor
Predgovor
Istraivanje o nacionalizmu u srpskoj knjievnosti zapoeo sam po nalogu surove stvarnosti
najnovijih balkanskih istorijskih posrnua. Drugim reima, ono je neka vrsta profesionalnog odgovora
na izazove drutvenoga ivota. Suoen sa ozbiljnim ali esto i neodmerenim optuivanjem srpske
knjievnosti za podsticanje nacionalizma i potpirivanje ratnoga raspoloenja, zakljuio sam da se
nepristrasni sud o stvarnoj nacionalnoj ili nacionalistikoj ulozi savremene srpske knjievnosti moe
doneti samo na osnovu ozbiljnog sociolokog istraivanja sutinskoga smisla i stvarne drutvene
(vanliterarne) funkcije najtiranijih i nauticajnijih dela srpske knjievnosti u kritinom periodu
izmeu 1985. i 1995. (To je period u kojem je vlast u Srbiji osvojio Slobodan Miloevi, i u kojem je
ta vlast neposredno proizvela itav niz jugoslovenskih ratnih - ljudskih, privrednih, civilizacijskih
katastrofa.) Stoga sam sainio projekt odgovarajueg naunog istraivanja, i za njegovu realizaciju
dobio finansijsku potporu od strane Research Support Scheme of the Open Society Institute (HESP),
za period jul 1996 - jun 1998. Oito je da sam u radu bio bio rukovoen i ateorijskim motivima: da
pokuam da odbranim autentine knjievne vrednosti preciznim i pouzdanim deifrovanjem efekata
njihove politike instrumentalizacije odnosno efekata ideolokog delovanja paraliterarnih
i subliterarnih proizvoda. Nadam se da su svi moji ateorijski motivi ipak bili pod kontrolom stroge
teorijsko-metodoloke procedure.
Povremeno sam, tokom rada na projektu, neke rezultate istraivanja izlagao na naunim
skupovima. Kao to je uobiajeno, dajem podatke o tim naunim saoptenjima i o objavljenim
radovima koji - manje ili vie preraeni - predstavljaju pojedina poglavlja ove studije:
1. Poglavlje Nacionalizam i knjievnost: metodoloke propozicije najpre je saopteno na
naunom skupu Sociolokog drutva Srbije i Jugoslovenskog udruenja za sociologiju ta posle rata -
jugoslovensko drutvo krajem 90-ih: stanje i izgledi, Beograd, 29-30. septembar 1995. Tekst je potom
objavljen na dva mesta:
Dragan uni 1996: Nationalism and Literature. Methodological Propositions. Mnchener
Zeitschrift fr Balkankunde. 10. und 11. Band. Slavica Verlag, Dr. Anton Kova, Mnchen 1996,
S. 319-324.
Dragan uni 1996: Nacionalizam i knjievnost - metodoloke propozicije. U: Jugoslovensko
drutvo krajem devedesetih. Zbornik radova sa naunog skupa. Beograd: Socioloko drutvo Srbije.
Priredili: Milo Nemanji i Slobodan Vukovi. Str. 159-164.
2. Poglavlje Socioloka dimenzija kontroverze o nacionalizmu u srpskoj knjievnosti najpre je
predstavljeno na naunom skupu Sociolokog drutva Srbije Sociologija i drutvene promene,
Divibare, 6-7.12.1996. Tekst je potom objavljen u znatno skraenoj verziji:
Dragan uni 1998: A Sociological Dimension of the Controversy over Nationalism in
Serbian Literature. Scientific Journal Facta Universitatis. Series: Philosophy and Sociology,
University of Ni. Vol. 1, No 5, 1998, pp. 465-469.
3. Poglavlje Nacionalna knjievnost i nacionalni identitet predstavljeno je na IV meunarodnoj
naunoj konferenciji Jugoslovenskog udruenja za nauno istraivanje religije i Instituta za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta u Niu Etniki, religijski i konfesionalni odnosi na Balkanu, Nika
Banja, 29-31.05.1997.
4. Poglavlje Vuja knjievnost: tradicionalni motiv vuka u srpskoj knjievnosti saopteno je na
meunarodnom naunom skupu Etno-kulturoloke radionice Svrljig i Etnografskog instituta SANU
Priroda u obiajima i verovanjima stanovnitva istone Srbije i susednih oblasti, Svrljig, 21-
24.08.1997. Tekst je potom objavljen u Zborniku:
Dragan uni 1997: Vuja knjievnost: tradicionalni motiv vuka u srpskoj knjievnosti.
U: Etnokulturoloki zbornik za prouavanje kulture istone Srbije i susednih oblasti. Knjiga III.
Glavni i odgovorni urednik: Sreten Petrovi. Svrljig: Etno-kulturoloka radionica. Str. 169-176.
2 Predgovor
5. Poglavlje rtvovanje naroda ili narod kao rtva: od literarnog toposa do ideolokog
stereotipa najpre je saopteno na meunarodnom naunom skupu Centra za nauna istraivanja
SANU i Univerziteta u Niu i Studijske grupe za srpski jezik i knjievnost Filozofskog fakulteta
u Niu Knjievnost i istorija III: rtvovanje i samortvovanje u knjievnosti, Nika Banja - Aleksinac,
02-04.10.1997. Tekst je potom objavljen u Zborniku:
Dragan uni 1998: rtvovanje naroda ili narod kao rtva: od literarnog toposa do ideolokog
stereotipa. U: Knjievnost i istorija III: rtvovanje i samortvovanje u knjievnosti. Ni: Centar za
nauna istraivanja SANU i Univerziteta u Niu i Studijska grupa za srpski jezik i knjievnost
Filozofskoga fakulteta u Niu. Str. 39-50.
6. Poglavlje Nacionalna knjievnost i tolerancija saopteno je na meunarodnom skupu
Interkulturalnost i tolerancija, Beograd, 22-24.05.1998. Tekst je potom objavljen u Zborniku:
Dragan uni 1999: National Literature and Tolerance. U: Interkulturalnost i Tolerancija
/ Interculturality and Tolerance. Priredio / Editor Boidar Jaki. Republika / Biblioteka XX vek.
Beograd 1999. Str. 313-318.
7. Deo grae iz poglavlja Epski identitet saopten je na meunarodnom naunom skupu
Inastituta za sociologiju Filozofskog fakulteta u Niu Kultura, razvoj i saradnja na Balkanu, Ni, 3-4-
12-1999.
Verovatno je da moj rad na problemu nacionalizma u knjievnosti ne bi bio u toj meri
sistematian, a rezultat moda ne bi dobio formu knjige, da nije bilo razumevanja od strane ludi
angaovanih u programu Instituta otvorenog drutva za podrku naunim istraivanjima i visokom
obrazovanju (Research Support Scheme of the OSI/HESP). Stoga je razumljivo da najveu zahvalnost
dugujem upravo ovoj fondaciji. No, moj rad bi bio pred nepremostivim tekoama da me izvorima
podataka, knjigama i asopisima nisu snabdevali: gospoa Ljubica Petrovi, upravnica Biblioteke
Filozofskog fakulteta u Niu, bibliotekarka Brankica Milosavljevi (i njihove saradnice), prijateljica
i koleginica Jasmina Pavlovi, iz Minhena, knjiar i izdava Miroslav Vueti, iz Nia, i bibliotekari
Narodne biblioteke Stevan Sremac u Niu. Koleginica Slobodanka Kiti pokazala je beskrajno
strpljenje u redigovanju mojih izvetaja o radu na projektu i naunih saoptenja pisanih na engeskom
jeziku. Svima njima dugujem najdublju zahvalnost. Takoe, zahvalan sami svim strpljivim i manje
strpljivim kolegama i prijateljima sa kojima sam bio u prilici da razgovaram o temi projekta i o svojim
nalazima.
Tokom tih razgovora esto sam pomiljao, podstaknut nekim shvatanjima i reakcijama
sagovornika, kako knjigom koja izrasta iz istraivanja moda nee biti zadovoljni ni deklarisani
i nedeklarisani nacionalisti, s jedne, ni mondijalisti, s druge strane. Ne znam da li bi im ozbiljna
i argumentovana polemika povodom knjige popravila raspoloenje, ali verujem da bi njome sve
slabosti ovoga rada, za koje sam iskljuivo sam odgovoran, mogle biti pretoene u nauni
i intelektualni dobitak.
Okolnosti su uinile da se knjiga pojavi pred itaocima sa izvesnim zakanjenjem; iste
okolnosti rastoile su i naivnu pomisao da se zakanjenje moe u izvesnoj meri iskoristiti kao
istraivaka distanca, pokopavi time i svaku nadu da se u mojoj nesrenoj zemlji od neke nevolje
moe - bez velikih moralnih iskliznua - nainiti ako ne ivotna onda makar metodoloka prednost.
U Niu, jula 1998 / septembra 2000. Dragan uni
3 I Osnovni pojmovi
I Osnovni pojmovi
I.1. Nacionalizam i Knjievnost: Metodoloke propozicije
0. Podstaknut uestalim optuivanjem srpskih intelektualaca i, posebno, knjievnika za
podsticanje nacionalizma i posredno potpirivanje ratnog raspoloenja, sainio sam nacrt neophodne
istraivake procedure koja mora biti provedena da bi se steklo pravo na kvalifikovano izricanje
sudova o eventualnoj nacionalistikoj nastrojenosti i nacionalistikom delovanju nekog knjievnog
dela, tj. o pretpostavljenoj istorijskoj odgovornosti autora.
1.1. Tragina svakodnevica naega drutvenog ivota u Srbiji i Jugoslaviji, u poslednjoj
deceniji 20. veka, naprosto ini samorazumljivim tematizovanje odnosa nacionalizma i knjievnosti.
Moda je problem nacionalizma u toj meri i zaotrenosti nadnet nad nae ivote da se nekome ini
kako u njemu - premda je nerazreen - sutinski nema nieg nejasnog? Moda su neki od nas
prezasieni temom nacionalizma? Poznajem darovite mlae kolege koji su ak odustali od inostranih
stipendija za studije nacionalizma, s obrazloenjem da ih taj problem ne interesuje, tj. da se njime
ne bi bavili. U mom sluaju ne radi se ni o posebnom afinitetu za ovu temu, niti o nekom iskljuivo
teorijskom interesu. Naprosto, ta tema se namee svakome ko se profesionalno socioloki bavi
problemima kulture, umetnosti, knjievnosti, a ivi usred balkanskoga istorijskog klupka. To je
problem koji se ne moe prevideti, preutati i ostaviti za kasnije. Dakle, ova je tema nalog vremena
u kojem ivimo; ona ne zahteva ni posebnu nastrojenost, niti pak bavljenje njome donosi neku vrstu
ekskluzivne odgovornosti. Ukratko, problem je stvaran, pa je utoliko realan i teorijski i istraivaki
interes. O ivotnim interesima, na alost, mi vie ne donosimo odluke.
1.2. Veliki nemaki pesnik i dramatiar, Bertolt Breht (Brecht), suprotstavio se zlu izmeu
ostalog tako to je 1933. godine (!) napisao pesmu Nemaka (v. Breht 1979), kojoj stavlja sledei
moto: Neka drugi govore o svojoj sramoti, ja u o svojoj. Evo prve, etvrte i osme strofe:
O Nemaka, bleda majko!
Kako uprljana sedi
Me narodima!
Meu ukaljanima
Pada u oi.
------------------------
U tvojoj kui
Urla la.
A istina
Mora da uti.
Je li tako?
-------------------------
O, Nemaka, bleda majko!
Ala su te udesili tvoji sinovi
Da meu narodima sedi
Kao ruglo ili kao uas!
1

1
DEUTSCHLAND
Mgen andere von ihrer Schande sprechen,
4 I Osnovni pojmovi
Umesto komentara, podsetiu na gest drugog velikog nemakog pisca, Tomasa Mana (Mann),
koji je u svom uvenom pismu dekanu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Bonu, 1937. godine, kada
mu je nakon oduzimanja dravljanstva oduzeta titula poasnog doktora - u tom blistavom manifestu
savesti i moralnosti u politikoj osudi domovine - napisao i sledee: Tajna jezika je velika;
odgovornost za njega i njegovu istotu simbolike je i duhovne vrste, ona nikako nema samo
umetniki nego i opte moralni smisao, ona je sama odgovornost, ljudska odgovornost po sebi,
a i odgovornost za sopstveni narod, za ouvanje njegove slike pred licem oveanstva, i u toj
odgovornosti se odraava i doivljava jedinstvo ljudskog, celina humanog problema koja nikome ne
doputa, danas ponajmanje, da podruje duhovno-umetnikog stvaralatva lui i razdvaja od
politiko-socijalnog podruja i da se od njega izoluje u sferu otmene kulture; to je istinski totalitet koji
je uistinu sam humanitet i o koji bi se zloinaki ogreio svako ko bi poem hteo da totalizuje jedan
deo ljudskoga - politiku ili dravu. Tomas Man je pismo zavrio reima: Neka Bog pomogne naoj
pomraenoj i zloupotrebljenoj zemlji i neka je poui kako da sklopi mir sa sobom i sa svetom!. (Man
1993: 790-791) Da nije bio u pitanju samo odgovor na jedan birokratski izazov, potvruje i injenica
da je ovaj ivotni stav Tomas Man zauzeo i u svojim delima. Tako je u Doktoru Faustusu na jednom
mestu zavapio: O, Nemaka, ti propada, a ja se seam tvojih nadanja! (Man 1989: II, 579), da bi se
na drugome - pri bolnoj svesti o zlodelima - zapitao: kako e uopte jo Nemaka, u bilo kom svojem
vidu, u budunosti moi sebi da dopusti da otvori usta kada bude rei o ljudskim stvarima? (II, 712)
italac e se saglasiti da bi navoenje slinih primera iz nae novije prolosti i sadanjosti -
primera koji, dodue, nemaju, ili jo uvek nemaju, auru Manovih civilizacijskih gestova - odmah
proizvelo raspravu za koju se unapred moe znati da nee dugo zadrati teorijski nivo i akademski
ton. Time bi samo jo jednom bilo potvreno saznanje da ivimo u nesreno i posrnulo doba, koje
skoro da razara temelje nepristrasnosti i objektivnosti.
2. Dakle, znaaj, sloenost i delikatnost problematike ine da se u nju moe uroniti tek uz
prethodno pribiranje istraivake hrabrosti, ali i obazrivosti, uz prethodno utvrivanje granica
teorijskog i politikog diskursa, predrasuda i empirijskih nalaza - to ne znai nita drugo, nego
pripremiti jedan istraivaki projekt. To mi je postalo jasno im sam zapoeo da razmiljam o ovom
drutvenom problemu, da pratim njegovu medijsku sudbinu i prikupljam elementarnu, polaznu grau.
Istovremeno, to znai da bi raspravu trebalo zapoeti govorom o javnoj dimenziji ovoga problema: tj.
o javnoj, publicistikoj tematizaciji odnosa nacionalizma i knjievnosti i o neophodnim preduslovima
za njegovu kvalifikovanu socioloku problematizaciju.

Ich spreche von der meinen,
O Deutschland, bleiche Mutter!
Wie sitzest du besudelt
Unter den Vlkern.
Unter den Befleckten
Fllst du auf.
-------------------------------------
In deinem Hause
Wird laut gebrllt, was Lge ist.
Aber die Wahrheit
Mu schweigen.
Ist es so?
--------------------------------------
O Deutschland, bleiche Mutter!
Wie haben deine Shne dich zugerichtet
Da du unter den Vlkern sitzest
Ein Gesptt oder eine Furcht!
5 I Osnovni pojmovi
2.1. Pre desetak godina (1992) otvorena je rasprava o odgovornosti srpskih knjievnika i srpske
knjievnosti za podizanje ratnoga raspoloenja na tlu Jugoslavije (Alida Bremer - Nikola Miloevi,
i drugi); polemika se razgranala i ozbiljno zaotrila. esto su objavljivani intervjui sa meusobnim
optubama pisaca-ratnika i pisaca-izdajnika. Na jednom skupu knjievnika, filosofa, sociologa
u Sokobanji (1995), kolega sociolog naeo je, dodue prilino lako, teku temu odgovornosti pisaca
i njihovih dela za nacionalizam i rat u Jugoslaviji. Reakcija prisutnih knjievnika bila je samo na
momente mirna i odmerena. Odmah zatim, na skupu sociologa i filosofa u Beogradu, isti kolega je sa
istim tezama naiao na sasvim drugaiji prijem. Kada je objavljen jedan ogled o nacionalistikoj
politizaciji Udruenja knjievnika Srbije otre reakcije naravno nisu izostale. I tako dalje. Potpuna
istraivaka evidencija slinih rasprava, lanaka i istupanja naelno je dodue mogua, ali je praktino
neizvodljiva, a moda ak nije ni neophodna.
Ono to se odmah i neposredno moe evidentirati u pomenutim tekstovima i raspravama, jeste
nedvosmislena prevaga politikog argona, dok se u argumentaciji razotkriva sukob razliitih
politikih, ali ne naprosto stranakih pozicija, ve sukob nacionalnih, kulturnih, svetonazornih
i civilizacijskih shvatanja i stavova.
Takav ton predstavlja sasvim prirodnu formu javnoga polemikog komuniciranja. Ali, on ne
obezbeuje pretpostavke za kvalifikovanu naunu elaboraciju istoga problema. tavie, on sam - kao
izraz vrednosnog stava - postaje legitimni predmet naunog istraivanja, dakako, onoga koje, ako
nita drugo, bar dri u zagradama sopstvene vrednosne pretpostavke.
3. Iznova se potvruje da se pravo na izricanje kvalifikovanih sudova o razliitim momentima
i dimenzijama ove problematike u sociologiji moe stei samo na osnovu rezultata jednog temeljnog
istraivanja. ta bi morao da sadri jedan takav projekt? Podrazumeva se da on sadri obavezni deo
teorijskog preispitivanja problema nacija i nacionalizma (koji ne mora biti i sastavni deo izlaganja
rezultata istraivanja), i obavezni izvetaj o ve postojeim tematizacijama odnosa nacionalizma
i knjievnosti (ako ih uopte ima).
3.1. Prvi istraivaki deo pripada empirijskoj evidenciji, tj. prikupljanju empirijske grae
o javnoj sudbini tampanih dela (npr. po Eskarpijevom empirijskom modelu: Escarpit 1986).
3.1.1. Najpre bi se morao odrediti jedan krug knjievnih dela koja, po pretpostavci, obrauju na
izvestan nain nacionalnu problematiku, odnosno motiviu odreena nacionalna oseanja. Taj krug
dela preliminarno se odreuje preko evidentiranja pisaca prozvanih u pomenutim polemikama
i intervjuima. Utvreni korpus dela klasifikuje se i periodizuje na neki od uobiajenih naina. Tako se
dolazi do omeavanja znaajnog perioda u ispitivanoj knjievnosti.
3.1.2. Sledi evidentiranje podataka o izdavatvu za taj period; u naem sluaju, period od deset
godina (poev od vremena neposrednih ratnih priprema, odnosno od vremena buenja, tanije
instrumentalizacije nacionalne svesti, 1985-1995). Najpre se registruje dominanta izdavake politike:
preovlaujue teme i motivi u romanesknoj, pesnikoj, pripovedakoj, dramskoj, memoarsko-
publicistikoj literaturi, da bi se eventualno ustanovio porast ponude nacionalistike tematike. Potom
se registruju kvantitativni podaci o izdanjima i tiraima knjievnih dela sa gornjega spiska
osumnjienih, uz dodatak onih dela koja su naknadno svrstana u tu grupu nakon pregleda izdavake
produkcije za naznaeni period. U drugoj fazi ispituje se stvarno interesovanje za ove knjige (jer broj
izdanja i tira ne moraju biti identini sa stvarnim itanjem knjiga; prepoznat je i ve ispitan fenomen
najtiranijeg-neitanog savremenog srpskog pisca); to znai da valja prikupiti podatke o prodaji
knjiga i o njihovoj potranji u bibliotekama; gotovo je nemogue ispitati inae veoma vaan
(pogotovu pri materijalnoj oskudici) opticaj knjiga iz ruke u ruku, od prijatelja do prijatelja. Mnogo je
jednostavnije napraviti popis najtiranijih knjievnih dela u ispitivanom periodu; nakon analize
i interpretacije moe se zakljuiti o stavu tih dela prema problemu nacionalizma i o njihovom
moguem uticaju. Zatim se moe formulisati opti nalaz o knjievnosti toga perioda u pogledu odnosa
prema nacionalizmu.
3.1.3. U narednoj fazi vri se ispitivanje prikaza, osvrta, recenzija i kritika omeenoga korpusa
knjiga u knjievnoj periodici, a posebno u dnevnoj tampi; time se registruju kritike ocene ovih
6 I Osnovni pojmovi
knjiga, kojima se one preporuuju (ili ne preporuuju) uoj ili iroj italakoj publici. (Postupak je ve
konstruisan kod K. E. Rozengrena, vidi: Rosengren 1968)
3.1.4. Da bi se ustanovilo da li pisci svoja shvatanja iz javnoga svakodnevlja unose bez
adekvatne knjievne transformacije u literaturu, i obrnuto, treba prouiti njihove intervjue, izjave,
promotivna slova i laureatske besede.
3.1.5. Iza toga se proverava javni efekat pievih shvatanja iz objavljenih dela, tako to se
analiziraju polemike reakcije drugih pisaca, kritiara, javnih linosti, politiara i graana.
3.1.6. Posebno treba ispitati knjievne nagrade naznaenoga perioda. Ovom analizom moe se
ustanoviti preovlaujui trend kulturne politike, naroito stoga to se katkad relativno pouzdano mogu
razluiti dravne i manje ili vie alternativne nagrade.
3.1.7. Najzad, o vanknjievnim efektima jednoga knjievnog dela mogu svedoiti i podaci
o njegovom prevoenju na strane jezike: zanimljivo je ustanoviti kojem kulturnom, nacionalnom
i dravno-politikom krugu pripadaju ti jezici; naravno, i ovde se takoe mogu smatrati relevantnima
podaci o tiraima u kojima se objavljuju prevodi, o promocijama, kritikama, intervjuima,
polemikama...
3.1.8. Ne bi trebalo prevideti ni podatke o zastupljenosti ovih dela u kolskim programima,
s obzirom na racionalnu pretpostavku da su za nacionalistike motive naroito prijemivi adolescenti,
i da oni lako podleu indoktrinaciji romantiarskim ideologijama.
3.1.9. Dakako, u sklopu ispitivanja medijske promocije knjiga, koja je signal sasvim odreene
kulturne politike, moe se evidentirati i fenomen ekranizacije nekih knjievnih dela, te pratiti efekat
javnoga delovanja odgovarajuih filmskih ili televizijskih ostvarenja.
3.2. U drugom delu istraivanja prelazi se na analizu knjievnih dela, tanije na hermeneutiku
interpretaciju njihovoga smisla.
3.2.1. U ovoj fazi valja najpre pristupiti interpretaciji smisla sadraja ispitivanih knjiga. Tu se
dolazi do saznanja o preovlaujuim temama i sieima dela, i o vrednostima koje se u delu afirmiu
odnosno odbacuju, a sve s obzirom na motiv nacionalnog i nacionalistikog. Ve je mnogo puta
ukazano na opasnosti interpretacije smisla sadraja knjievnih dela, budui su ona plod fantazije,
konstrukcije i montae. No, u svakom sluaju, ne sme se zanemariti analiza ponuenih tema i motiva,
koji verovatno pretpostavljaju manje ili vie literarizovane (i oekivane) odgvore na glavna pitanja
jednoga doba. (U ovom smislu mogle bi se slediti metodoloke preporuke Anrija Zalamanskog; v.
Zalamanski 1990)
3.2.2. Zbog delikatnosti a esto i nepouzdanosti interpretiranja smisla sadraja, pristupa se
znatno teoj ali pouzdanijoj interpretaciji smisla formi. Ta interpretacija nije samo korektivna, ve
u najmanju ruku komplementarna, kada ve nije - zbog nedostatka uzorne hermeneutike metodike
- kardinalna. U naem sluaju, radi se o prepoznavanju tradicionalistike, zatvorene, i moderne ili
post-moderne, otvorene forme, i o uoavanju karakteristinih i indikativnih detalja. Naravno, moglo
bi se tragati za reafirmacijom i dominacijom tradicionalnih poetskih formi, arhainih leksikih
i sintaktikih struktura (npr. povratak rimovanom distihu i desetercu, tradicionalnim stilskim figurama
itd.).
3.2.3. Hermeneutiki deo posla tie se kako ispitivanja sadraja tako i ispitivanja formi
u kontekstu irih drutveno-istorijskih, kulturno-duhovnih i stilskih deavanja. Oigledno je da
istraivanja u sociologiji knjievnosti, i sociologiji umetnosti uopte, mogu biti postavljena i uspeno
realizovana izvan vetake metodoloke iskljuivosti tipa empirizam ili racionalizam, tj. u plodnom
sadejstvu empirizma i interpretivizma, ali bi se moglo ispostaviti da je hermeneutika forme jedina
posebna metoda ove socioloke discipline (sociologije umetnosti, odnosno, u krajnjem sluaju,
sociologije kulture).
7 I Osnovni pojmovi
4. Tek nakon svih ovih ispitivanja moglo bi se, ukrtanjem empirijskih nalaza o recepciji dela
i hermeneutikih uvida u smisao dela, zakljuivati o moguem i stvarnom delovanju dela u odreenoj
sredini, tj. o nekakvom modelovanju kolektivne svesti odnosno dominantnog pogleda na svet.
5. Pri svemu tome, valja imati na umu nekoliko vanih napomena.
5.1. Prva je napomena predistraivake prirode, i tie se vanog sociolokog standarda - da se
na osnovu svih ovih analiza moe govoriti samo o socijalnoj, duhovnoj i kulturnoj dimenziji jednoga
dela, ali ne i o njegovoj knjievnoj vrednosti.
5.2. Druga napomena tie se jedne optepoznate injenice, koja se u aru polemike borbe
katkad zaboravlja: da, naime, knjievnik jeste istovremeno i pisac svojih dela ali i graanin, te da se
njegova javna odnosno politika delatnost ne mora bez ostatka poklapati sa smislom njegovih dela.
Valja, dakle, postavili razliku izmeu analize dela i analize pieve javne delatnosti. Moglo bi se
desiti da knjievnik javno zastupa reakcionarne politike programe, pa dakle i nacionalistike, a da
istovremeno pie dobra knjievna dela. Uostalom, zar o tom rascepu ne svedoe brojni primeri
nesklada izmeu reakcionarnosti i kreativnosti iz istorije knjievnosti (Paund /Pound/, Marineti
/Marinetti/, T. S. Eliot, Hamsun...).
5.3. Takoe, treba imati u vidu da je knjievnost uvek bila izloena ovakvoj ili onakvoj
politikoj, pa dakle i nacionalistikoj funkcionalizaciji i instrumentalizaciji. To vai kako za noviju
tako i za staru knjievnost. Podseam da je pre dvadesetak godina zapoela rasprava o podobnosti
Njegoevog Gorskog vijenca i Mauranievog speva Smrt Smail-age engia za nastavu
u muslimanskim sredinama u Bosni, zbog toga to predstavljaju knjievnu tematizaciju reakcije
pravovernih spram religijskih konvertita, tj. knjievnu tematizaciju pojave poturica. Ova dela
tipian su primer menjanja drutveno-istorijskog znaenja i smisla (pa i funkcije) knjievnih dela
u istoriji.
6. Tek na kraju, nakon svih empirijskih analiza i tumaenja tekstova (u njihovom socijalno-
istorijskom i duhovno-kulturnom kontekstu), moe se izrei sud o eventualnoj nacionalistikoj
nastrojenosti nekog knjievnog dela, tj. o njegovom nacionalistikom delovanju u jednoj sredini
tokom odreenog perioda, iz ega bi se mogla izvesti ocena o njegovoj istorijskoj odgovornosti.
U situaciji kada optuivanje knjievnika za rat predstavlja samo drugu stranu njihovog
politikog mobilisanja i izbornog promovisanja, u iracionalnom oekivanju spasa (to nije samo
srpski specijalitet) valja izvriti neka vana diferenciranja u pojmu politike i istorijske
odgovornosti. Pisci mogu biti nacionalisti, ali to ne ne moraju biti i njihova knjievna dela. Knjievna
dela mogu biti u neprimerenoj nacionalistikoj upotrebi. Knjievna dela mogu biti i nacionalistika.
Moda doista nema nedunih meu nama, ali se sudovi i osude moraju izricati tek nakon briljivog
i detaljnog ispitivanja svih elemenata i dimenzija naega javnog delovanja. Bez ovakve
predostronosti moglo bi se desiti da u sopstveni kulturni panteon nacionalistikom kulturnom
politikom ugraujemo pseudovrednosti novih medijskih biblija, na mesto prognanih navodno
anacionalnih dela; s druge strane, moglo bi se dogoditi da programskim politikim izbegavanjem
vrednih a nacionalistiki funkcionalizovanih dela (npr. epska poezija) sistematski osiromaujemo
ionako okrnjene sopstvene kulturne i duhovne temelje.
7. Svrha ovakvih ispitivanja bila bi ne u tome da se, izvan politike u uem smislu, pronalaze
krivci za istorijsku katastrofu, ve da se deifruje i oceni kulturno-istorijsko znaenje knjievnih dela,
od kojih e neka verovatno biti u temelju duhovnosti i civilizacijskog lika ove pomraene
i zloupotrebljene zemlje - kako bi se uopte smelo pomisliti da joj Bog moda moe pomoi da se
izmiri sa sobom i sa svetom.
8. Predloeni idealni nacrt moguega istraivanja nacionalizma i knjievnosti mogao je u ovom
istraivanju samo delimino biti realizovan. Ne radi se prosto o tome da je u poslednjih desetak
godina u Jugoslaviji svaki ozbiljan nauno-istraivaki rad, svaki istraiva, bio stavljen pred brojna
profesionalna, politika i ivotna iskuenja. I u normalnim socijalno-istorijskim i profesionalnim
okolnostima potpuno provoenje skicirane istraivake procedure mogue je samo u institutskom
8 I Osnovni pojmovi
zdruenom radu vie istraivaa. Stoga sam ja svesno redukovao istraivake zadatke, do granice koja
obezbeuje validnost projekta i istraivakih rezultata. Naime, odustao sam od opirnog izlaganja
teorijskog problema nacionalizma, zadravajui se samo na znaajnom i provokativnom pitanju:
postoje li doista dobar nacionalizam i lo nacionalizam? Osim toga, opredelio sam se za generalni
kriterijum itanosti knjievnih dela raznih rodova i vrsta, ime se, prirodno, favorizuje drutvena
funkcija romana. Najzad, ako se ima u vidu da bi ispitivanje prikaza i recenzija najtiranijih dela,
ispitivanje intervjua i beseda tiranih pisaca, polemikih reakcija i knjievnih nagrada, prevoenja
srpskih pisaca, zahtevalo posebnu studiju za svako od navedenih tematskih podruja, postaje
razumljivo zbog ega sam podatke o naznaenim pitanjima mogao koristiti samo egzemplarno,
a nikako sistematski. Najzad, budui sam skeptian prema analizi sadraja knjievnog teksta,
opredelio sam se za hermeneutiki pristup, tj. odgovarajuu interpretaciju, pri emu valja odmah
izvestiti da je interpretacija smisla forme knjievnih dela - zbog neizgraenosti uzora u sociolokoj
tradiciji - data samo u nagovetaju.
I.2. Dobar i Lo Nacionalizam?
1. Duan sam da jo jednom napomenem kako e ovde biti izostavljena ira rasprava o danas
veoma aktualnim i razuenim teorijama o nacionalizmu. Ogromna je literatura u poslednje dve
decenije posveena ovome problemu, tako da bi i obian korektan pregled zahtevao itavu knjigu.
U ovom poglavlju bie otvoren samo jedan teorijski problem, relevantan za istraivanje.
Autor spada meu sociologe koji nacionalizam shvataju kao eminentno moderni fenomen;
uostalom, oko toga se slae veina savremenih istraivaa (ili bar veina sociologa) ovoga globalnog
politikog fenomena. (Hutchinson/Smith 1994: 47)
2
Sigurno je da se moe postii i neki stepen
saglasnosti oko osnovne tipologije nacionalizama, ali, ne vidim da bi se meu postojeim teorijama
nacionalizma mogla izabrati jedna univerzalno vaea, iz prostog razloga to se drutveno-ekonomske
i kulturno-istorijske okolnosti javljanja i narastanja nacionalizama znatno razlikuju. Te konkretne
pojave zahtevaju odgovarajua specifina objanjenja i odgovarajue razumevanje. Stoga, budui se
bavim problemima srpskog nacionalizma, iz postojeih teorijskih okvira biram momente uz iju
pomo se uspeno zahvata istraivani predmet, odbacujui istovremeno momente koji naprosto ne
vae u konkretnom ispitivanom sluaju.

2
Naravno, ne misle svi da je nacionalizam proizvod modernog doba. Na primer, znaajni istoriar Johan
Hajzinha (Huizinga) uz fenomen patriotizma protee i fenomen nacionalizma na predmoderne zajednice:
Pogreno je, dakle, zakljuiti kako su fenomeni patriotizma i nacionalizma novijeg datuma zato to su rei i
pojmovi novijeg datuma. (Hajzinha 1996: 11) Ili: Nije bilo teko pokazati koliko je neodrivo miljenje po
kome su nacionalne suprotnosti bile strane srednjem veku i to kako je, navodno, nacionalna svest proizvod
modernog doba i moderne drave. (37) Moda je od Hajzinhinog pojma nacionalizma u predmodernim
drutvima mnogo prikladniji pojam narodnog proto-nacionalizma, koji uvodi Hobsbaum (Hobsbawm). (Vidi:
Hobsbaum 1996: 57 i dalje)
Pravnik, politikolog i dravni ministar u vladi Imrea Naa (Nagy) Itvan Bibo (Bib) odbija shvatanje da su
moderne nacije i nacionalizam plod graanskih revolucija, posebno francuske revolucije, ve da su se u
revolucijama politiki procesi vezani za naciju pretvorili u masovne pokrete, a emocije vezane za naciju u
masovne emocije. (Bibo 1996: 13) On smatra da proces formiranja evropskih nacija zapoinje jo u 5. i
6. veku, tj. u germanskom rasparavanju i odgovarajuem dravno-administrativnom nasleivanju tekovina
Rimskog carstva. Na drugoj strani, na tlu istonog hrianstva, proces formiranja nacija neto je fluidniji:
Rusija se ujedinjuje tek u 9. veku, na Balkanu mlade nacije (Bugari, Srbi i Hrvati), po uzoru na zapadna
kraljevstva, formiraju svoje kraljevine izmeu 8. i 11. veka, a neto kasnije nastaju i podunavske rumunske
kneevine kao i Litvanska velika kneevina. U svakom sluaju, nakon raanja modernih drava u zapadnoj
Evropi, izmeu 15. i 17. veka, zbiva se francuska revolucija, ija je jedna od najpresudnijih posledica
intenziviranje i demokratizacija kolektivnih oseanja, odnosno, raanje modernog patriotizma. U tome je smisao
inae povrne tvrdnje da je evropski nacionalizam roen sa francuskom revolucijom. (17)
Moglo bi se primetiti da i Hajzinha i Bibo unekoliko izjednaavaju patriotizam i nacionalizam, to je - u
najmanju ruku - problematino, i to ne samo s obzirom na pitanje njihovog istorijskog nastanka.
9 I Osnovni pojmovi
Dakle, u skladu sa gornjim opredeljenjem, mislim da je protezanje pojma nacionalizma na
predmoderne artikulacije kolektivne svesti i kolektivnog interesa nefunkcionalno, jer vodi konfuziji
i brkanju pojmova. Blisko mi je shvatanje da je nacionalizam duboko uslovljen industrijalizacijom.
Naime, moderno industrijsko drutvo, bitno diferencirano, zahteva svojevrsnu kulturnu
homogenizaciju i integraciju, koja se pojavljuje u formi nacionalizma, ali i odgovarajuu instituciju
nacionalne drave. (Gellner 1986) No, izvesno je da ova teorija vai za razvijene industrijske zemlje
Zapada. Takoe, tano je i to da industrijalizacija i kolonizacija proizvode antikolonijalne, dakle
oslobodilake a, pri tom, nacionalistike pokrete zemalja Treeg sveta. Ali, kao da sada itavo
podruje Balkana (a i dela Srednje Evrope) ostaje teorijski nepokriveno. Zato, s druge strane, ne bih
odbacio osnovnu ideju konstruktivistikih teorija nacionalizma, po kojima su i nacije i nacionalizam
proizvod odreene nacionalne ideologije intelektualnih elita. Ove teorije mogle bi uspeno da objasne
nacionalizam istono- i junoslovenskih naroda, i odgovarajue, snane drutveno-istorijske pokrete
i promene. Naravno, s obzirom na sutinsku nepreglednost i nepersonalnost odnosa meu
pripadnicima, nacije moraju delom biti i zamiljene zajednice, koje simboliki (izmeu ostalog
i posredstvom novina i romana) konstruiu i institucionalizuju svoje prostorno-vremenske mee
(Anderson 1998), ali, to ne znai da su nacije sasvim izmiljeni entiteti, odnosno utvare, sa
umiljenim kulturno-istorijskim dejstvima. Prvo, nacije izrastaju na odreenom etnikom realitetu,
koji moe da simboliko-mitoloki podupire oseanje etniko-nacionalnog kontinuiteta (Smith 1989),
ali koji ne mora da predstavlja i stvarni kontinuitet (Putinja/Stref-Fenar 1997; Poutignat/Streiff-
Fenart). Drugim reima, etnos moe da povezuje stanovnitvo u neto to bi se moglo nazvati proto-
nacijama (Hobsbaum 1996: 74),
3
premda to ne treba brkati sa pojmom starih kontinuiranih nacija
koji koristi britanski istoriar Siton-Votson (Seton-Watson) (Seton-Watson 1980: 42).
4
Drugo, dobro
je znano da i socijalne konstrukcije imaju realnu drutveno-istorijsku mo i dejstvenost. Ta mo,
sasvim neoekivano kad je re o konstrukcijama nacija, dobila je zamah na kraju dvadesetog veka
(posebno nakon raspada komunistikog lagera), u nesrenom nastojanju da se stvore nove, najee
nemogue, nacionalne drave. Najzad, ini se da bi se u igru tu i tamo moglo uvesti i modifikovano
marksistiko objanjenje nacionalizma kao ideoloke mistifikacije vladajuih elita, koje - zarad
sopstvene istorijske re-legitimizacije i ouvanja privilegija - potinjenima nude nacionalistiku
ideologiju ugroenosti od strane drugih, ime socijalni gnev depriviranih preusmeravaju
u nacionalistiku ostraenost; u blaoj varijanti, ugroena buraozija nerazvijenih drutava za
ouvanje sopstvenih ciljeva mobilie mase, odnosno posredstvom sopstvene inteligencije poziva ih -
u prepoznatljivom i bliskom, lokalnom kulturnom obrascu - da aktivno uu u istoriju odnosno
politiku, ime nacionalizam nuno dobija populistiki karakter. Premda autori opisana deavanja
vezuju za nastajanje nacionalizma u 19. veku (npr. Anderson 1998: 80-82), ovim modelom mogle bi
se objasniti neke dimenzije savremene nacionalistiko-populistike manipulacije u Srbiji.
Smatram jo i to da se taka dodira supstancijalistikih i konstruktivistikih teorija
nacionalizma moe nai upravo u velikom romantikom nacionalnom pokretu, koji je skopan kako
s nastupajuom industrijalizacijom moderne Evrope, tako i s literarno-ideolokim konstrukcijama
duha nacije, utemeljenim na veri u organsku prirodu ove zajednice. Tano je da je nemaki
romantizam iznedrio koncepciju nacionalnog duha, ali je takoe tano da je romantizam i u drugim
sredinama bio izvorite nacionalnog buenja; upravo je takav sluaj i kod Srba. Stoga je za svrhe
ovoga rada upravo romantizam, tj. romantika ideja nacije i romantiki nacionalizam, polazite
analize. Poznato je da se uz romantiki pokret, uopte, esto vezuju politike ocene o njegovoj

3
Voker Konor (Connor) podvlai da se nacija razlikuje od etnike grupe prvenstveno po samosvesti; tavie,
sutina je nacije upravo u momentu samosvesti, tj. samoodreenja, dok etnika grupa moe biti definisana i od
strane drugih, npr. spojanih posmatraa kao to su antropolozi. (Connor 1978: 389)
4
U zagrebakom izdanju smatrali su da izvorni autorov izraz old continuous nations treba zameniti izrazom
klasine nacije, koji je primjereniji (!) i uobiajen u strunoj literaturi. Siton-Wotson kae da su u pitanju
narodi kod kojih se barem u jednoj bitno politikoj klasi, ve prije mnogo stoljea razvila nacionalna svijest
koju vanjski udarci nikad nisu unitili (42): nacije Britanije i Irske, Francuzi, nacije Iberijskog poluostrva,
Holanani, Skandinavci, vajcarci, Rusi.
10 I Osnovni pojmovi
revolucionarnosti ili reakcionarnosti, kao to je poznato i to da takve ocene, s jedne strane, mogu
odgovarati stvarnoj drutvenoj funkciji pojedinih romantikih pokreta, dok, s druge strane, esto -
potpuno neopravdano - proteu svoje vaenje sa politike na umetniku dimenziju pokreta i pojedinih
umetnikih dela. Naravno, ocene o revolucionarnosti i reakcionarnosti odnose se i na romantiki
nacionalizam.
2. Time se otvara delikatna tema dobrog i loeg nacionalizma, odnosno dobrih i loih
strana nacionalizma. Tano je da ima nacionalizama koji nisu proizveli velike svetske ili regionalne
lomove i tragedije. Ali, teko da bi se mogla prihvatiti ocena o dobrom, individualistikom,
anglosaksonskom nacionalizmu, i loem, kolektivistikom, kontinentalnom nacionalizmu (Keduri
/Kedourie/). Poznata je tipologija Hansa Kona (Kohn), koji razlikuje pravovremeni zapadni,
politiki, racionalni, liberalni nacionalizam, s jedne, i zakasneli istoni, etniki, mitoloko-
paseistiki, mistini i organski nacionalizam, s druge strane. (U: Hutchinson/Smith 1994: 162-165).
Premda smatra da se ova tipologija moe kritikovati sa raznih strana, a pre svega stoga to njena
geopolitika razdeoba previa injenicu da se oba tipa nacionalizma pojavljuju u razliitim evropskim
zemljama, Smit veli da Konova filosofska distinkcija izmeu racionalnije i organskije verzije
nacionalistike ideologije ostaje valjana i korisna. (Smith 1991: 81) Naravno, ta distinkcija odgovara
Smitovoj podeli na zapadni graansko-teritorijalni i istoni etniko-genealoki model nacije. (81)
5
Tu je i Don Plamenac (Plamenatz), koji razlikuje zapadni, relativno benigni u lepi, liberalno-
ujedinjujui nacionalizam 19. veka (Italija, Nemaka), i istoni, balkanski, zloudni, pretei i gadni
nacionalizam. Ernest Gelner, uz neznatne ograde, prihvata ovu podelu i njenu argumentaciju. Dok
prvi tip nacionalizma izrasta na razvijenim visokim kulturama, i zahteva tek blagu administrativno-
dravnu doradu, drugi se - bez kulturne podloge iz renesanse i reformacije - suoava sa etnikim,
lingvistikim, teritorijalnim i religijskim haosom i rivalskom nacionalnom identifikacijom, tako da
ideal nacionalne drave nuno - logikom same situacije, a ne prosto iz neke nacionalistike brutalnosti
- ostvaruje posredstvom pravog kulturnog inenjeringa, koji podrazumeva preseljavanje i progon
naroda, prisilnu asimilaciju, pa i likvidaciju. (Gellner 1986: 99-101)
Bilo bi potpuno besmisleno poricati uoene razlike izmeu tipinih pojava istonog i zapadnog
nacionalizma - bez obzira na prelazne i meovite forme. To bi bilo isto to i poricanje notornih razlika
u kulturnim istorijama evropskoga Zapada i evropskoga Istoka.
6
Ali, implicitno ocenjivanje zapadnog
racionalnog nacionalizma kao manje loeg od slabijih ali bunijih (Plamenac) balkanskih i istono-
evropskih nacionalizama moglo bi ak biti efekat preutnog prihvatanja izvesnih kulturnih stereotipa.
Naprosto, i onaj navodno dobri nacionalizam - nesumnjivo dobar sa unutranjeg stanovita, tj.
stanovita interesa jedne nacije - ima svoje loe spoljanje, osvajake i hegemonistike posledice.
Najzad, ko bi se jo usudio rei da i oslobodilaki antikolonijalni nacionalizmi nisu proizveli niz
unutranjih nesrea i unutarnacionalnih katastrofa. Na primer, nacionalno osloboenje jedne nacije
moe doneti nepravdu pripadnicima nacionalnih manjina zateenih unutar teritorije na kojoj ona
nacija upravo formira svoju nacionalnu dravu, aki ako nisu predstavljali petu kolonu svoje
matine nacije, ve su bili lojalni iroj zajednici u kojoj ive.
2.1. Da li je opravdano apstraktno govoriti o tome da svaki drutveni pokret, pa
i nacionalistiki, moe imati i dobre i loe posledice?

5
O zapadnom teritorijalizmu i istonom etnicizmu u procesu formiranja nacija v. Smith 1989: 138-144.
6
U pitanju je, izmeu ostalog, i injenica o nejednakom pojavljivanju i ekspanziji tipino zapadnih revolucija,
odnosno tzv. trostruke revolucije: "revolucija u sferi podele rada, revolucija u kontroli administracije i revolucija
u kulturnoj ko-ordinaciji. (Smith 1989: 130). Na drugom mestu, Smit govori o administrativnoj, ekonomskoj i
kulturnoj revoluciji (poslednja ukljuuje i obrazovnu) kao preduslovima za formiranje nacija. (Smith 1991: 61)
Ono to ini evropsku kulturu jesu sledei obrasci: naslee rimskog prava, judeo-hrianska etika, renesansni
humanizam i individualizam, prosvetiteljski racionalizam i nauka, umetniki klasicizam i romantizam i, iznad
svega, tradicija graanskih prava i demokratije. (174) injenica je da su se ovi obrasci zejednikog evropskog
kulturnog naslea pojavljivali u razna vremena i na raznim mestima.
Entoni Smit govori o dvosmislenoj moi nacionalnog identiteta i nacionalizma. (Smith 1991:
18) On navodi da su u ime nacionalnog identiteta ljudi spremni na rtvovanje sopstvenih sloboda ali
i na ograniavanje sloboda drugih, spremni da pogaze graanska i religijska prava etnikih, rasnih
i religijskih manjina koje nacija nije mogla apsorbovati, da je sa Zapada izvezeni ideal nacije
doneo sa sobom konfuziju, nestabilnost, razdor i teror, posebno u oblastima meovitog etnikog
i religijskog karaktera, da doktrina nacionalizma stavlja na probu ideju o oveanstvu, ideju
o svetskoj zajednici i njenom moralnom jedinstvu, i suprotstavlja kulturne zajednice. (17-18) Ali,
on ne proputa da navede ni dobroudne efekte nacionalizma: odbrana manjinskih kultura;
spaavanje izgubljenih istorija i knjievnosti; inspirisanje kulturnih renesansi; razreenje krize
identiteta; legitimisanje zajednice i drutvene solidarnosti; inspirisanje otpora tiraniji; ideal narodne
suverenosti i kolektivne mobilizacije; ak motivisanje samo-odrivog ekonomskog rasta. (18) Kao
to je u uvodnom poglavlju i zapoeo, Smit svoju knjigu zavrava - u istom tonu: Ima i opasnosti
i nade u podeli oveanstva na nacije i u opstajanju moi nacionalnog identiteta irom sveta. (176)
Moda nacionalizam i nije uvek odluujui inilac, ali je suvie esto meu glavnim uzrocima
nestabilnosti, sukoba i terora u dvadesetom veku. No, pored, opasnosti kao to su destabilizacija
globalnog sistema bezbednosti, podsticanje etnikih sukoba, progon nesvarljivih manjina radi
postizanja etnike homogenosti, opravdanje terora, etnocid i genocid, svet nacija i nacionalnih
identiteta nije bez nade, smatra Smit. On prvenstveno misli na nacionalizam kao izvor ponosa
podjarmljenih naroda i makar kao pratei inilac njihovog oslobaanja, demokratizacije tiranskih
reima i demokratske i civilizacijske reintegracije ovih naroda; nacionalizam, osim toga, obezbeuje
jedinu ubedljivu, racionalnu ali i entuzijastiku viziju politike solidarnosti, koja nudi oseaj
izabranosti, jedinstvenu istoriju i naroitu sudbinu. Stoga e nacija sa svojim nacionalizmom
i u narednom veku nastaviti da daje oveanstvu fundamentalne kulturne i politike identitete,
zakljuuje Smit. (176)
ak i ako odustanemo od rasprave o stvarnoj benignosti navedenih efekata nacionalizma (npr.
oseaj izabranosti, jedinstvena istoriju i naroita sudbin), ostaje injenica da je sa dobrim
i loim stranama neke pojave u drutvenom ivotu problem u tome to najee idu zajedno, to se
prednosti i nedostaci ne mogu razdvojiti i iskoristiti odnosno odbaciti. Nacionalizam se ne moe
prosto preporuiti kao gorki lek, jer su mogunosti toksinih nuzpojava suvie velike, a iskustva
kontraefekata dobro poznata.
2.2. Splet protivrenih nacionalnih oseanja esto motivie i one koji zasigurno nisu
nacionalisti da u nacionalizmu vide ne samo lou ve i dobru stranu. Tako je u jednom intervjuu 1994.
godine Slobodan Seleni izjavio: Nacionalizam je oseanje koje je opasno jer se lako aktivira,
dovoljno je u tekoj situaciji nai krivca. U svojoj plemenitoj varijanti, nacionalizam se moe tumaiti
kao oseaj solidarnosti, prirodne pripadnosti raznim ljudskim udruenjima, kao to ovek pripada
svojoj porodici, svom gradu. To je u ovim vremenima potisnuto, manifestacije nacionalizma znatno
su drugaije. (Seleni 1997)
Imajui u vidu sline probleme vrednovanja nacionalizma, Zagorka Golubovi ukazuje na lou
praksu sinonimne upotrebe pojmova nacionalno oseanje i nacionalizam, kao nacionalizma u
pozitivnom i negativnom smislu: Smatram da to nerazlikovanje stvara nepotrebnu konfuziju, jer je
nacionalizam uvek iskljuiv i vodi izolacionizmu, to ne mora biti sluaj sa nacionalnim oseanjem.
(Golubovi 1999: 81) Neto dalje, autorica analitiki izlae razlike izmeu nacionalnog oseanja
i nacionalizma kao degenerisanog oblika nacionalnog identiteta, u sledeim parovima odlika
i funkcija: izborna pripadnost - ideoloka prinudna pripadnost; tolerantnost za druge - ksenofobinost;
kulturna identifikacija - kulturna iskljuivost; drutvena reintegracija - drutveni redukcionizam. (87)
3. Ali, danas je meu pripadnicima inteligencije u Srbiji prilino rasprostranjeno miljenje da
nacionalizam u kulturi i umetnosti ne samo da nije tetan, ve sutinski omoguava duhovno-
istorijsko konstituisanje nacionalnog kulturnog identiteta. Da li se ovakva shvatanja mogu uzimati
zdravo za gotovo?
Najpre valja istai da nije nimalo sporno isticanje kulturnih korenova nacionalizma, bez obzira
da li se kultura smatra primarnim ili izvedenim iniocem grupne identifikacije i integracije.
Romantiko poreklo nacionalizma najbolja je potvrda ovakve teze. Uostalom, sve nacije duguju svoje
formiranje institucionalnom promovisanju odreenog narodnog jezika, opismenjavanju i literarnoj
produkciji na narodnom jeziku, a na elu mnogih nacionalnih pokreta - u Srednjoj Evropi i na
Balkanu po pravilu - bili su istaknuti intelektualci, najee pesnici.
7
No, ta injenica povezanosti
kulturnih i politikih motiva nacionalistikih doktrina i pokreta upravo problematizuje a ne opravdava
razgraniavanje kulturnog i politikog nacionalizma, a pogotovu ne njihovo ocenjivanje kao dobrih
odnosno loih.
3.1. U stvari, ispada da bi shvatanje dela srpske inteligencije u pogledu afirmativnog stava
prema kulturnom nacionalizmu bilo sasvim autentino kulturno-istorijsko dranje, potpuno adekvatno
tipologiji Hansa Kona, koji je zapadni nacionalizam smatrao prvenstveno politikim i racionalno-
praktinim, a istoni nacionalizam prvenstveno kulturnim i antimodernizacijskim. Ernest Gelner je
takoe smatrao da je kulturni nacionalizam paseistiki i tradicionalistiki odgovor inferiornih drutava
na kompetitivne izazove modernizacije.
No, da stvari nisu tako proste pokazuje se u nastojanju Dona Hainsona (Hutchinson) da
odbrani kulturni nacionalizam od ovih optubi i afirmie njegove civilizacijske kvalitete. On smatra
da kulturni nacionalizam ne igra ulogu samo pri formiranju nacija, ve i u procesu modernizacije, jer
se zasniva na evolucionistikoj viziji zajednice i na trans-nacionalnom i sekularnom modelu
policentrine svetske civilizacije (U. Hutchinson/Smith 1994: 127) Tano je da primarno herderovski
kulturni nacionalizam, kao nacionalizam istoriara i umetnika, ne moe biti racionalno kodifikovan,
da motivie razne mitotvorce i ideologe zlatnoga doba nacije, da poiva na krhkim privrednim
i politikim osnovama Ali, on podstie cvetanje istorijskih nauka i umetnosti, slavu zemlje temelji
na narodnoj kulturi a ne na politikoj moi, i ima za cilj moralnu regeneraciju istorijske zajednice.
(124) To je nacionalizam moralnih inovatora, kulturnih i naunih drutava, tj. svojevrsni
entuzijazam manjine, ali esto sa dalekosenim politikim efektima. Njegovo prizivanje folklora
u stvari je podgraeno jednom dinamikom vizijom nacije kao visoke civilizacije sa jedinstvenim
mestom u razvitku oveanstva i nacionalnom renesansom kao integracijom tradicionalnoga
i modernoga na viem nivou. (128) Kulturni nacionalizam, s obzirom na konsekvence, jeste
i politiki pokret koji kompenzira nedostatke okotalih politikih elita. Ali, on ne ograniava kulturne

7
Entoni Smit kae da nacionalizam ima svoju politiku, ekonomsku i drutvenu ravan u uem smislu, ali da je u
najiroj ravni nacionalizam planetarna forma kulture, i to istoristike kulture, u kojoj ideologija, jezik,
mitologija, simbolizam i svest daju temelj nacionalnom identitetu, tj. gde protagonisti nacionalizma formiraju
nacije i nacionalne identitete. Ovime se na neki nain objanjava uloga umetnosti u nacionalizmu. Nacionaliste,
usmerene na slavljenje i spominjanje (commemorating) nacije, privlae dramske i stvaralake mogunosti
umetnikih medija i anrova u slikarstvu, vajarstvu, arhitekturi, muzici, operi, baletu i filmu, kao i u narodnoj
radinosti. Pomou ovih anrova umetnici mogu da, direktno ili evokativno, rekonstruiu prizore, zvuke i slike
nacije u svoj njenoj konkretnoj specifinosti i s arheolokom verovatnou. (Smith 1991: 92) Naime,
injenica poviene ekspresivne subjektivnosti, tipine za jezik i stil etnikog nacionalizma, kao i odgovarajui
simbolizam, privlae i motiviu umetnike. Meutim, postoji i druga strana medalje. Mnogi umetnici, u Evropi i
izvan nje, uvueni su u svet nacionalizma, njegovog jezika i simbolike. (92) tavie, Mnogi umetnici koji
nikako nisu bili nacionalistiki mogli su nai svoja umetnika dela pripodobljena za neki partikularni
nacionalizam, zbog evokativne aure tih dela za one koji su ve proeti nacionalistikim oseanjem. (190,
beleka br. 4.47)
Ukratko, Smit smatra da intelektualci, tj. stvaraoci umetnikih dela i proizvoai ideja, izgrauju pojmovnik i
jezik nacije i nacionalizma (93), odnosno imaju primarnu ulogu kako u generisanju kulturnog nacionalizma
tako i u pribavljanju ideologije politikog nacionalizma, ako ne i njegovoga ranoga vostva. (96) Ideje i dela
intelektualaca distribuira inteligencija - irokoj obrazovanoj javnosti konzumenata. Ovde bi se moglo postaviti
pitanje koherentnosti osnovnog odreenja intelektualca, s obzirom na partikularizam nacionalizma i
nacionalistike strasti, s jedne, odnosno univerzalizam vrednosti koji bi autetnini intelektualci trebalo da
zastupaju, s druge strane, i koji su zastupali do kraja 19. veka, kada su - odabravi realizam rasnih, klasnih i,
pre svega, nacionalistikih strasti - izdali svoj poziv. (v. Benda 1996)
kontakte, ve podstie pozajmljivanje i adaptiranje razvojnih modela u cilju regenerisanja nacionalne
zajednice, pri emu odbija njenu asimilaciju u bilo koji univerzalni model razvoja, liberalni ili
socijalistiki. (131) tavie, kulturni nacionalizam u svojim drevnim duhovnim vrednostima
prepoznaje snage koje, smatraju neki, ve sada predstavljaju prednost u odnosu na posustali svet
materijalnih vrednosti Zapada.
3.2. Ispostavlja se da u ocenjivanju efekata raznih formi i tipova nacionalizma valja biti veoma
obazriv. Istaknuti i odgovorni evropski intelektualci stalno upozoravaju na opasnosti kulturnih
i politikih partikularizama.
Cvetan Todorov, u knjizi Mi i drugi - francuska misao o ljudskoj raznolikosti, u odeljku
Nacije i nacionalizam, polazi od distinkcije Antonena Artoa (Artaud) na kulturni nacionalizam, koji
afirmie specifinosti neke nacije, i graanski nacionalizam, koji se, preko egoizma, ovinizma,
zatvaranja, pretvara u totalni rat. Kulturni nacionalizam, to jest privrenost sopstvenoj kulturi, jeste
put koji vodi ka optem - produbljujui specifinost posebnog u kome se ivi. Graanski
nacionalizam, koji spominje Arto, znai davanje prvenstva vlastitioj zemlji u odnosu na ostale - a to je
izbor koji je, dakle, antiuniverzalistiki. (Todorov 1994: 169) On takoe razlikuje i dva znaenja rei
nacija: unutranje, koje je u vreme Francuske revolucije poelo da oznaava graanski a ne vie
kraljevski prostor legitimiteta i izvor vlasti, graanski prostor jednakosti (dodue, uz
iskljuivanje ena i siromanih) i uporite borbe protiv socijalnih privilegija ili protiv regionalnih
partikularizama; spoljanje pak znaenje nacije ne suprotstavlja se vie kralju, aristokratiji ili
pokrajinama, ve se jedna nacija suprotstavlja drugoj. Francuzi predstavljaju jednu naciju, a Englezi
drugu. (172) No, kao to je veza izmeu kulture i drave postala neizbena u izvesnim istorijskim
okolnostima (172), tako su iz susreta unutranjeg, kulturnog smisla pojma nacije (koji ide iz ideje
jednakosti) i spoljanjeg, politikog smisla (koji poiva na ideji nejednakosti) izrasli moderni
fenomeni nacije i nacionalizma: kulturna pripadnost - neosporna, nezaobilazna - pretvorila se
u opravdanje zahteva za izjednaavanjem kulturnih i politikih entiteta. (173)
8
U konsekvenci,
ispostavilo se - kako pokazuje Todorov na primeru ila Milea (Michelet) - da je nacionalni ponos
najbolji ferment izumevanja raznoraznih budalatina u domenu nacionalnih stereotipa, a da ljubav
prema otadbini ne vodi ljubavi prema oveanstvu, ve da nacionalizam prosto vodi ratu, mrnji
patnji (211/212), i da je nacionalizam veliki ideoloki vinovnik kako evropskih tako i kolonijalnih
ratova, a nacionalistike doktrine odgovorne za smrt miliona ljudskih bia i za politike situacije
ijeg reenja, esto, jo uvek nema na vidiku. (254)
3.3. I istorija pokazuje da su nacionalistika, patriotska ili slina oseanja u oblasti kulture
i umetnosti uvek imala jasnu politiku dimenziju, to samo znai da se ocenjivanje efekata kulturnoga
nacionalizma ne moe odvojiti od efekata politikog nacionalizma, i obrnuto.
Johan Hajzinha, u svojoj knjizi o fenomenu patriotizma i nacionalizma do kraja devetnaestog
veka, podsea na znaajnu, ranu ulogu pesnika u razvijanju ovih oseanja. Jo 1302. godine, ustanak
Flandrije protiv Francuske, podignut od strane zanatlija i trgovaca, podrali su najznaajniji flamanski
pesnici, koji su poinjali da se bave drutvenim temama, i to na narodnom jeziku, tj. da piu za iri
krug italaca. U istom veku, u Italiji, kojoj nije polo za rukom ujedinjenje, usred podeljenosti,
suparnitva i neprijateljstva izmeu Venecije, enove, Firence, Milana i drugih gradova, ipak se
razvijala opta italijanska nacionalna svest. (...) Istovremeno sa osionim francuskim nacionalizmom
bezobzirne politike Filipa IV, uje se i prizvuk italijanskog patriotizma i nacionalizma koji nee
zamreti jer je govorio Danteovim glasom. (Hajzinha 1996: 28) Tridesetak godina kasnije, ovaj

8
Upravo kad je zavravao svoju knjigu, Todorov je u jednom intervjuu (1988) izrazio uverenje u benignost
kulturnog nacionalizma: moemo govoriti o dva duboko razliita nacionalizma: o jednom koji bi se mogao
nazvati graanskim, patriotskim, i drugom, recimo, kulturnom nacionalizmu, koji je samo velika prisnost sa
izvesnom kulturnom tradicijom. Mada se u oba sluaja radi o nacionalizmu, o valorizaciji nacije, nadu polaem
u mogunost da se odabere bolji oblik nacionalizma, kulturni nacionalizam. Jer, uveren sam, moja lojalnost
zemlji u kojoj sam roen, moj patriotizam, ne bi smelo da nadvisi moju privrenost principu univerzalizma.
(olovi 1995)
vatreni, poetski, mistini italijanski patriotizam i nacionalizam, o kome je Dante snevao u svojoj
Monarhiji, narodni tribun Kola di Rijenci (Cola di Rienzo) izvee kao udesnu fantastinu meuigru
istorije. (29) U doba humanizma i renesanse, za vladavine specifinog manira povezivanja
nacionalnog i klasinog, dvorska knjievnost je, veli Hajzinha, svakoj kraljevskoj kui
imaginativno protezala genealogiju do mitologizovane drevne Troje. (39) Razliku izmeu
srednjovekovnog i renesansnog patriotizma i nacionalizma istoriar vidi u tome to su u renesansi ove
ideologije povezane s odreenim politikim idejama o jedinstvu drave i interesu zemlje. Taj
patriotizam i nacionalizam sada govori uenim antikim pojmovima i uz to ga svesno pothranjuju
i vladajui autoriteti i knjievnost. (42) Za razliku od veine zapadnih centralizovanih zemalja,
nemaka kolektivna svest je i dalje bila plemenska i lokalna, ali je iznad nje lebdela i opta nemaka
svest, optenemaki zanos hranjen istorijskim uspomenama i idealima budunosti, a oploavan
znanjem klasine knjievnosti. Taj novi nemaki patriotizam i nacionalizam ostao je patriotizam
i nacionalizam pisaca i pesnika. (44) I u 16. i 17. veku pesnici su igrali znaajnu ulogu u jezikoj
artikulaciji rodoljubive i nacionalne svesti. U 18. veku, prema Hajzinhi, ideje narodnoga duha,
nacije i domovine nisu podsticane i obogaivane samo filosofskim obrazloenjima ve, pre svega,
razvijenim estetskim opaanjem. Nastupalo je doba kada je hladni prosvetiteljski racionalizam
zasenjem letnjim oblakom romantizma. Pesnika vizija narodnog duha i karaktera imala je oslonac
u istraivakom delu Johana Gotfrida Herdera. (59-61) Na taj nain je, u 19. veku, puna svest
o osobenosti nacionalnog nikla iz tla romantizma. Postalo je uobiajeno da se svaka duhovna potreba
za onim to je autentino, osobeno, izvorno, transponuje u simbole narodnog ivota. Nacionalna svest
poprimila je boju i oblik kao prijemivost za istorijsku tradiciju, kao graa za liriku i pripovedanje.
(67) Najzad, Hajzinha ilustruje tezu o politikoj dimenziji novovekovnog nacionalizma i o politikim
efektima plodnog romantikog nacionalnog zanosa nedvosmislenim istorijskim primerom iz 1821-
1829: Ukoliko su romantike ideje duhovne elite ikada imale efikasni udeo u praktinoj politici,
onda je to bilo u grkom oslobodilakom ratu. U njemu su bili aktivni svi ideali tog vremena:
oduevljenje slobodom, zanos batinom starog veka, novo divljenje za ono istinski narodno, Bajronov
(Byron) sentiment svetskog bola, i ne samo njegov sentiment, ve i njegova hrabrost. (70)
3.4. Kao to se moe pretpostaviti, i u srpskome narodu odvijali su se slini procesi knjievnog
konstruisanja narodnog duha i nacionalne svesti. O tome e tek biti govora u daljem tekstu. Ovde
samo navodim, kao potvrdu, Hobsbaumovo miljenje da se kod Srba takoe moe govoriti o izvesnoj
knjievno posredovanoj proto-nacionalnoj svesti: Nema razloga da se porie proto-nacionalno
oseanje kod Srba pre devetnaestog veka, ne zato to su oni pravoslavci koji se bore protiv suseda
katolika i muslimana - ovo ih ne bi razlikovalo od Bugara - ve zato to je seanje na kraljevstvo koje
su Turci porazili sauvano u pesmama i epskoj prii, a moda, to je jo blie sutini, u svakodnevnim
liturgijama srpske crkve koja je kanonizovala veinu svojih vladara. (Hobsbaum 1996: 86)
4. Ja, dakle, ne osporavam izvesnu opravdanost operacionalnog razlikovanja zapadnog
i istonog tipa nacionalizma, politikog i "kulturnog" nacionalizma itd. Ali, niti ta razlikovanja
mogu mehaniki biti pripisana pojedinim nacionalnim zajednicama bez ostatka, niti bi se mogla
prihvatiti kao razlikovanje dobrih i loih nacionalizma. U svakom sluaju, treba imati u vidu
i epohalnu promenu stava prema nacionalizmu do koje je u evropskoj teoriji dolo u dvadesetom
veku. Naime, ako su liberalne i leviarske ideje 19. veka ile ruku pod ruku s nacionalnom idejom
i idejom nacionalne drave, tokom 20. veka dolo je do znaajne promene u percepciji nacionalnog
fenomena. U naem veku, liberalna i leviarska javnost u nacionalizmu vidi krajnje negativnu pojavu,
neku vrstu bolesti, kolektivnog (politikog) ludila koje povremeno zahvata odreene drutvene
grupe. (Mirovi 1996: VII) Dodue, sam kraj dvadesetog veka, obeleen ekspanzijom nacionalnih
ideologija i pokreta, doneo je - bar na Balkanu - i novu, nevienu zbrku u nekad, inilo se, razluenim
i diferenciranim teorijskim i politikim pozicijama i shvatanjima civilizacijskog mesta i uloge nacije
i nacionalizma.
Naime, tamo gde je, upravo kao na Balkanu, svekoliki kulturni ivot proet politikom
(pogotovu u romantikom, neo-romantikom ili pseudo-romantikom zanosu), svaki javni kulturni
angaman istovremeno je i politiki, a svaki je nacionalizam naprosto - nacionalizam. Sledstveno,
i ocena o dobrim i loim efektima izvesnih nacionalnih preduzea moe se izricati samo na osnovu
detaljnih i nepristrasnih analiza konkretnih deavanja. Poput Hobsbauma, mislim da istraiva
kulturne istorije i kulturne savremenosti Balkana, treba, kao i uvek kada se bavi balkanskom
istoriografijom, da oslukuje krgutanje. (74) Neka istraivai drugih tokova kulturne istorije, drugih
kulturnih i politikih sredina, sami procene da li u njihovim regijama treba samo pamtiti drevno
nacionalno krgutanje ili moda oslukivati i nagovetaje novoga.
16 II Kritika Srpske Knjievnosti
II Kritika Srpske Knjievnosti
II.1. Nacionalna Knjievnost i Nacionalni Identitet
1. Pojam identiteta
1. U modernoj filosofiji i drutvenim naukama pojam identiteta (kao stalnost i jedinstvenost
usred promena i razliitosti) naslanja se na psihodinamiku tradiciju teorije identifikacije, na
pragmatistiku teoriju sopstva (self), da bi - u okviru simbolikog interakcionizma - bio definisan kao
izgradnja linog identiteta unutar odreene kulture. Problem identiteta je naroito zaotren pedesetih
godina dvadesetog veka, sa uoavanjem krize smisla i gubitkom identiteta u masovnom drutvu,
i ezdesetih godina - u vezi sa kriptomarksistikom politikom identiteta manjinskih grupa (etnikih,
religijskih, feministikih...), da bi konano dobio postmodernistiku auru naputanjem marksovskih
podela (klase, levica-desnica), u korist novih tipova grupisanja. (Outhwaite/Bottomore 1996)
9
1.1. U svakom sluaju, identitet podrazumeva dinamiku personalnog i kolektivnog, tj.
pronalaenje personalnog identiteta unutar kolektiva. Poto linost pripada razliitim drutvenim
grupama, koje odreuju njen identitet, onda identitet dobija razliite grupne, kolektivne dimenzije
(profesionalni identitet, generacijski identitet, nacionalni identitet...). Dakle, kolektivna dimenzija
personalnog identiteta ini da se legitimno govori i o kolektivnom, grupnom - socijalnom identitetu,
pa, izmeu ostalog, i o nacionalnom i kulturnom identitetu.
10
1.2. Socijalni identitet podrazumeva grupnu samokategorizaciju i samoidentifikaciju individua,
uz pratee stereotipe o sopstvenoj grupi i drugim, spoljanim grupama. Pojam kolektivnog identiteta
skopan je s problemom realistiko-totalitarne provenijencije, tj. sa utapanjem personalnosti
i individualnosti u ire strukture. To posebno vai za pojam etnikog i nacionalnog identiteta, koji su
nuno povezani sa teorijski sumnjivim a politiki riskantnim pojmovima narodne due
i nacionalnog karaktera. Stoga je pojam kulturnog identiteta (takoe kolektivnog) mnogo
prihvatljiviji, pogotovu sa stanovita savremene koncepcije multikulturalnosti. Kulturni identitet je
samosvest pripadnika jedne grupe koja istorijski nastaje i razvija se u zavisnosti od kriterijuma koje ta
grupa uspostavlja u odnosima sa drugim drutvenim grupama. (Stojkovi 1993: 26) U UNESCO-voj
Deklaraciji o kulturnim pravima kulturni identitet se odreuje kao jedinstvo elemenata po kojima se
jedna linost ili grupa samoodreuje, predstavlja i ini prepoznatljivom; kulturni identitet
podrazumeva slobodu i dignitet linosti, istovremeno i njenu inkorporisanost u raznolike kulturne
procese, posebne i opte, istorijske i okrenute budunosti. (Odri-Kartag/Simovi-Hiber 1996: 382)
Pojam kulturnog identiteta neodvojiv je od pojma kulturne zajednice (grupe koja deli prepoznatljive
kulturne vrednosti). Autorice upozoravaju na opasnost poistoveivanja kulturne zajednice sa etnikom
i religijskom zajednicom, jer se u tom sluaju - kao to iskustva pokazuju - kulturni pluralizam
prevodi u etniki i religijski pluralizam, koji neizbeno dobija politiku dimenziju i vodi konfliktima.
(383)
11
1.3. to se tie pojma nacionalnog identiteta i unutranje funkcije tog identiteta,
12
valja se
pozvati na poznatu studiju Entoni Smita. Ovaj autor nabraja sledea osnovna svojstva nacionalnog

9
Zanimljivo je da je potraga za personalnim identitetom nala izraza - izmeu ostalog - i u velikom broju drama
i romana. Naa iskustva govore da je i potraga za kolektivnim identitetom takoe nala izraza u knjievnosti.
10
O individualnom i kolektivnom identitetu vidi: Golubovi 1999.
11
Konstituisanje srpske nacije bilo je obilato potpomognuto kulturnim nacionalizmom. Kada se ispostavilo da
nacionalni identitet hramlje, onda se proces reverzibilno poeo da odvija kao obnovljeni kulturni
nacionalizam, koji je nadalje poprimio politiku dimenziju.
12
Pojam nacionalnog identiteta dolazi na mesto starijeg pojma nacionalnog karaktera, koji potie iz
sedamnaestog veka, a sredinom osamanaestog ve je rioko prihvaen u Evropi. (Smith 1991: 85) S obzirom da
je vezan, zajedno sa pojmom nacioalnog duha, za poetke nacionalizma, pojam nacionalnog karaktera uvek
je bio u opasnoj blizini predrasuda i nacionalnih stereotipa. U naem veku, Margaret Mid je pod pojmom
nacionalnog karaktera razumela odreene pravilnosti koje se pojavljuju u ponaanju svih pripadnika te
identiteta: istorijska teritorija, ili domovina; zajedniki mitovi i istorijska seanja; zajednika,
masovna javna kultura; zajednika zakonska prava i dunosti za sve pripadnike; zajednika ekonomija
sa teritorijalnom pokretljivou pripadnika. (Smith 1991: 14) Na osnovu ovih odlika on odreuje
i pojam nacije. Smit je, pored spoljanjih funkcija nacionalnog identiteta, kao to su teritorijalna,
politika i ekonomska, definisao i njegove unutranje funkcije: socijalizacija pojedinaca kao
pripadnika nacije (nationals) i kao graana; povezivanje pripadnika nacije i klasa posredstvom
zajednikih vrednosti, simbola i tradicija; odreivanje i lociranje individualnih sopstava (selves)
u svetu, kroz prizmu kolektivne linosti i njene distinktivne kulture. (16-17). Ono to nas u pojmu
nacionalnog identiteta ovde zanima jesu zajedniki mitovi, istorijska seanja, tradicija i kultura - sve
u knjievnom posredovanju jednoga (nacionalnog) pogleda na svet.
2.1. Pod ovom ogromnom temom - koja daleko prevazilazi trenutno stanje mojih istraivanja
13
-
ja, u stvari, nastojim da rasvetlim uticaj nacionalne knjievnosti na konstituisanje nacionalnog
identiteta (na primeru srpskoga naroda), bez iluzije da je taj uticaj presudni. Shematski gledano,
idealiter, knjievnost, umetnost uopte, mogla bi igrati veoma znaajnu ulogu u konstituisanju
nacionalnog identiteta, stoga to predstavlja jedinstvo vrednosti posebno-nacionalnoga (duh naroda)
i univerzalno-ljudskoga (estetsko i umetniko). Naime, ona, s jedne strane, uvruje nacionalne
osobenosti i posebnosti, dok ih, s druge strane, uzglobljuje u veliku svetsku graevinu knjievnosti
i kulture uopte. No, zbivanja u kulturno-istorijskoj stvarnosti ne odvijaju se prema idealnom planu.
Deava se da veoma znaajna, pa i velika knjievna dela ostanu zadugo nepopularna, dok dela
problematine vrednosti, svojevrsne knjievne instrumentalizacije nacionalnih motiva i nacionalnih
mitova, zadobiju ogromnu popularnost i ostvare ogroman uticaj u javnosti.
2.2. Sve kad bi teza o knjievnosti kao konstituensu nacionalnog identiteta i bila preterana (a
pokazae se da nije), mogao bi se jo uvek realizovati jedan skromniji zadatak: da se, naime,
konstituisanje ili re-konstituisanje nacionalnog identiteta prosto prati u odgovarajuoj knjievnoj
produkciji, u referentnom knjievnom izrazu. U svakom sluaju, ovaj posao skopan je sa izvesnim
metodolokim problemima i rizicima, posebno onda kad se uticaji knjievnosti prate na indikativnoj,
obelenoj pa i proskribovanoj knjievnoj grai. Postojanje takvih ideoloki ili kritiki markiranih
knjievnih dela (npr. dela optuenih za podsticanje nacionalizma) olakava u izvesnoj meri moj
istraivaki posao omeavanjem prvoga kruga znaajne grae, ali bi, tavie, olakavalo
i odgovarajui komparativni pristup, tj. komparativno istraivanje paralelnih knjievnih uticaja na
konstituisanje nacionalnih identiteta drugih balkanskih naroda, pre svega onih sa kojima je srpski
narod gradio dugu istoriju balkanskih nemira. No, socioloko istraivanje takve grae zahteva vazda
budnu metodoloku svest o zavodljivosti stereotipa i predrasuda i o krhkosti izvora, tj. posebnu
hermeneutiku obazrivost i opremljenost.

kulture to moe da se opie kao kulturno ispravni karakter. (Mid 1972: 555) Ako se sam pojam moe smatrati
zastarelim, metodoloka iskustva istraivanja referentnih drutvenih pojava uvek su dragocena. Upravo je
Midova detaljno razradila glavne metodoloke probleme istraivanja nacionalnog karaktera. U takve
metodoloke finese, ikristalisane u mnogobrojnim i raznovrsnim istraivakim iskustvima i raspravama, treba
ulaziti pri polasku u sva slina istraivanja. Za nae svrhe, ovde, valja se osvrnuti bar na injenicu da su
istraivanja nacionalnog karaktera zapoeta (posle 1939. godine) kao svojevrsna primenjena nauka, pre svega
zato to su sredinom 20. veka upravo nacionalne drave imale najvei politiki znaaj, i to su se mnoge
pojedinane i grupne aktivnosti kako u jednoj dravi tako i u meunarodnim razmerama vodile u okviru
nacionalnih vrednosti. Stoga je Midova primetila da se skoro sav rad na ovom polju sredinom veka odvijao
u vezi sa optenacionalnim poduhvatima, bez obzira da li se radi o problemima domaeg morala ili
otpoinjanju odnosno prekidu rata. (573)
13
Naravno da i ovde, kao na jo nekim mestima u radu, oseam zebnju zbog pomisli da samo otvaram neka
velika pitanja nae kulturne prolosti i savremenosti, bez mogunosti da zahvatim svu njihovu sloenost i obim.
No, drim da je od lakog otvaranja tema i problema gore jedino njihovo lako zatvaranje: bilo u laiko-
feljtonistikom bilo u dogmatsko-uenom smislu.
2. Romantizam i nacionalni identitet
1. Poao sam od generalne teze da je epoha romantizma od presudnog znaaja za konstituisanja
nacionalnog identiteta, pa je ona stoga i polazite ispitivanja kulturoloke i socioloke dimenzije
ovoga procesa. Poput ogromne veine istraivaa, i an Kiznije (Cuisenier) smatra da se sa otkriem
narodnog pesnitva kao navodno prvorazrednog izvora saznanja o poreklu naroda poinje izgraivati
i itav splet nacionalnih ideja i ideologija: Sa romantizmom rodie se i ideologije koje e se doepati
teme nacionalnog porekla i nazidati koliko obimne toliko i krhke intelektualne konstrukcije povodom
Kelta, Germana i Slovena, koje e savremenici ubrzo okarakterisati kao ideologije: keltomanija,
pangermanizam, slavenofilija. (Kiznije 1996: 17) Naravno, unutar ovih globalnih idelogija javjaju se
i posebne etniko-nacionalne varijante.
2. Ve spada u enciklopedijske riznice saznanje da je u poslednjoj deceniji 18. i prvim trima-
etirima decenijama 19. veka mnoga nacionalna knjievnost - isprepletena sa kompleksnim buenjem
i artikulisanjem nacionalne svesti - igrala vanu ulogu u formiranju modernih evropskih nacija,
a pesnici postajali nacionalni proroci i mitotvorci. Nacionalno konstitutivnu ulogu, koja podrazumeva
i izgradnju nacionalne mitologije, imali su svi evropski romantizmi, a srednjoevropski posebno (eki,
maarski, a naroito poljski romantizam). to se junoslovenskih knjievnosti tie, u njihovoj istoriji
donekle zakasneli romantizam - koji je inae imao sasvim razliite forme u raznim evropskim
kulturno-istorijskim okolnostima - jedva da je bio utemeljen kao tipian romantiarski pokret
u evropskom smislu, ali je igrao standardnu ulogu u nacionalnom osveivanju, i to pre svega
vezivanjem za narodni govor i napajanjem na riznici sopstvene kulturne prolosti. Srpski romantizam,
koji se obino oznaava kao nacionalni i nacionalistiki, nije u pogledu toga bitnog obeleja nikakav
izuzetak. Radi se o spletu knjievnih nastojanja vukovskoga usmerenja i dravotvornih
i narodnooslobodilakih nastojanja srpskog naroda. (ivkovi 1994: 223-224, i dalje) Naravno, glavni
motiv predstavlja oslobodilaka borba protiv Turaka.
14
Tematika romantike knjievnosti morala se
doticati kosovske teme, s tim to su u drugoj polovini 19. veka romantika idealizacija slavne
nacionalne prolosti i poziv na rtvovanje zarad nacionalnog dobra potpuno istisnuli romantiku
patnju zbog nacionalne propasti iz prve polovine veka, za koju se patnju krivci uglavnom pronalaze
meu tuincima. (257-258)
3. Pogledajmo najpre kako je Jovan Skerli ocenjivao srpski romantizam i njegovu nacionalnu
dimenziju, uz neskriveno uverenje da je Skerlieva ocena - svialo nam se to ili ne - igrala znaajnu
ulogu u srpskoj nacionalnoj knjievnosti i kulturi uopte.
3.1. Piui o srpskom romantizmu, tj. pre svega o knjievnosti omladinskog doba, Skerli je
sledio miljenje Matije Murka da se itava slovenska romantika (...) javila gotovo iskljuivo u vidu
nacionalizma. (Skerli 1971a: 57) Tako on u srpskome romantizmu nalazi isto sredinje obeleje:
Uopte uzev, nacionalizam je bio glavna nota nae romantike, i to je bilo najjae i najoptije oseanje
naih narataja od 1849. pa do 1879. godine. Ukoliko se izmicalo vremenom, to nacionalistiko
oseanje bilo je sve jae i iskljuivije. (...) Pokolenje od ezdesetih godina sauvalo je to oseanje
slovenske solidarnosti, veru da je Slovenima sueno da obnove zamorenu civilizaciju i da budunost
pripada njima, ali se ono u prvom redu osealo srpsko, pa posle slovensko. Iznad srpske narodnosti
omladinci nita drugo ne stavljaju, i ne mogu ii dalje od jednog retorskog nacionalizma, dobrog za
tirade i efekte. (...) Stara Vukova formula, kojoj su oni dali iskljuivo nacionalni smisao, Srbi svi
i svuda, bila je ceo simvol njihove vere. (74)
Skerli smatra da je za rani narodnosno-nacionalni naboj i razvijanje nacionalnog oseanja iz
30-ih i 40-ih najkarakteristinije dranje Srba prema ilirskom pokretu. Naime, Srbi, koji su ve imali
svoju knjievnost a i bili ponosni na svoje narodno ime, nisu se rado i u velikom broju odazvali

14
Kod Srba romantiarski pokret sav je u znaku stvaranja nacionalne knjievnosti i kulture, na osnovama
narodne poezije, a u duhu nacionalnooslobodilakih tenji i ustanikih borbi srpskog naroda, koji je vekovima
bio u ropstvu tuih naroda - velikih sila (Turske, Mletake republike, Austrije), a sada, poetkom XIX veka,
poeo da se okuplja oko svoje osloboene zemlje matice - Kneevine Srbije. (ivkovi: 1994, 224)
pozivu hrvatskih Ilira, sve bojei se Gajevih veza sa austrijskim dvorom (...) i oduevljenja hrvatskog
katolikog mlaeg svetenstva. (61) tavie, najvei umovi onoga doba bili su odsudno protiv
ilirizma.
ezdesetih godina je, veli Skreli, to nacionalistiko oseanje dolo do ovinizma, nacionalne
nadmenosti i neke vrste megalomanije. (62) Naime, u teorijskoj artikulaciji ovih ideja iz
omladinskog doba (koja je i kod nas bila karakteristian spoj nacionalizma i liberalizma),
15
konstrukcija neke isto srpske kulture suprotstavljala se truloj zapadnoj civilizaciji; zavladala je
manija posrbljivanja i nacionalizovanja kulture, svakodnevlja, imen...
3.2. Inae, Skerli ne tedi rei kritike na raun knjievnosti omladinskog doba posle 1848.
godine, ocenjujui da je romantizam kod nas predstavljao zakasneli, oslabeo i katkad izopaen,
odjek velikog pokreta na Zapadu. (Skreli 1971b: 76) On shvata da su omladinci (su) bili mladi,
oduevljeni poezijom, ljubavlju za narod i za slavnu prolost, ali su te nemirne i nezasiene due
istovremeno bile i bez mere, bez sklada, bez reda. (77) Kritiar nema mnogo razumevanja za njihov
izgled i ponaanje, alkoholizam kao atribut njihove poezije (84), usredsreenje poezije oko strasti
(89), subjektivizam, anarhiju u jeziku (1971c: 93), njihov usiljen, izvetaen, laan pesniki jezik
(95), sladunjavu sentimentalnost (97). O emu se zapravo radi? Na tragu Didroovog predvianja da se
novi pesnici raaju kad, posle nesrea, iznureni narodi ponu opet disati, Skerli nalazi da je i kod
Srba posle 1848. i desetogodinje reakcije javio se roj pesnika i potop pesama. (92) Ali, to doba
u kojem su gotovo svi pevali dalo je malo dobrih pesnika i dobrih pesama, jer entuzijazam koji
prelazi u razdraenje ne moe da iznedri trajnija dela. I oni koji su se ouvali u brodolomu
omladinske poezije posle 1870. godine, za to jedino imaju da zahvale svojoj nezavisnoj unutranjoj
pesnikoj vrednosti, i ako su uspeli, to nije zbog kole kojoj su pripadali, nego i pored kole u kojoj su
bili. (102/103)
3.3. Kao knjievni kritiar, Skerli je, moebiti, u pravu kad ocenjuje gro omladinske poezije
kao lou kopiju zapadne romantike kole. No, upravo kao knjievni kritiar svoga doba, on nije
mogao imati socioloke uvide naega vremena, tj. nije mogao znati da je u jednom knjievnom
pokretu (dakle, duhovno-kulturnom pokretu) od sutinskog znaaja upravo ono to nadilazi nivo
knjievne kole, ono to se tie pogleda na svet. To u srpskome romantizmu (i ne samo srpskome)
nisu pojedine pesme, ve upravo njegov patriotsko-nacionalistiki zanos. Dodue, kao to smo videli,
Skerli je na drugome mestu upravo taj nacionalizam oznaio kao glavnu odliku romantikog duha
kod Srba. Pesnici su rodoljubivi, pevaju Kosovo i podstiu na drevne borbe, ali ono to ih najvie
zanima to je strast koja bukti, sveti plamen u srcu koji saie njihove vrele due. Bilo bi pogreno
rei da su oni iskljuivo lirici koji se povlae u kulu od slonove kosti i sa visine gledaju na strasti
i borbe svoga doba. Oni su neprestano u tradicijama naega XVIII veka i njegove knjievnosti na
polzu naroda i shvatanja da pisac treba da bude roda nastavnik. Oni vole ilera, Hajnea, Petefija,
pesnike slobode i akcije oni itaju i prevode Tendenzpoesie Mlade Nemake. (1971b: 88/89)
Uostalom, kako Skerli navodi, i iz samih omladinskih krugova potekle su odmah kritike
romantiarskog sentimentalizma - naravno, sa patriotskih i narodnosnih pozicija. Takva kritika je oko
1870. godine prerasla u pravi antiromantiarski krstaki rat zatonika socijalne i politike poezije.
Omladinska pesnika kola je, dakle, u svojoj romantikoj strasti zaboravila veliki nacionalni
interes; ali, srpski romantiki duh je upravo dao snagu nacionalnom zanosu. Poezija je moda time
oteena, ali je nacija konstituisana, ili skoro konstituisana!
4. Kako stoji stvar sa novijim istraivanjima srpskoga romantizma? Prema Miodragu Popoviu,
srpski romantizam moe se podeliti na dve faze: rani ili patrijarhalni romantizam, i graanski
romantizam.
4.1. U prvoj fazi, tj. u fazi patrijarhalnog romantizma, dominira patrijarhalna ustanika heroika,
koja se - preko junake pesme ustanikih pevaa - naslanja na narodnu junaku pesmu. Dela Vuka

15
Ve smo pomenuli ovu vezu. Anderson kae da su Liberalizam i Nacionalizam zvezde bliznakinje 19. veka.
(Anderson 1998: 100)
Karadia, prote Mateje Nenadovia, Sime Milutinovia Sarajlije i Njegoa neposredno su nadahnuta
usmenom narodnom knjievnou i nemirnom stvarnou ustanike Srbije. (Popovi 1985, I: 34-41)
Veza izmeu usmene narodne epike, koja je u 18. veku postala centralna nacionalna literatura,
a u ustanku 1804-1815. glasnik i instrument nacionalne (i socijalne) revolucije (I: 13), s jedne,
i romantike knjievnosti prve faze, s druge strane, omoguena je i injenicom da su ustaniki pevai
i sami dali romantiarski polet usmenoj epskoj poeziji (I:17), tj. da je epska pesma ve imala tipino
romantiki senzibilitet i romantiku viziju narodne istorije.
Zanimljivo je Popovievo miljenje da je za razliku od slavenoserpske knjievnosti
i regionalne katolike (hrvatske) knjievnosti, koje su razdvajale konfesije i narode (Srbe i Hrvate),
usmena knjievnost u eri romantizma bila most izmeu Srba i Hrvata. O tome svedoi i injenica da
Hrvati prihvataju kao svoje mnoge pesme koje je Vuk zabeleio u Srbiji, te da je on u svoje zbirke
uvrstio i pesme koje je uo od likih i dalmatinskih katolika. U ovom elementu usmeno pesnitvo je
prethodilo romantizmu kod Srba, odnosno ilirizmu kod Hrvata, eposi u kojoj su skinute gvozdene
zavese izmeu srpske i hrvatske knjievnosti. (I: 14)
4.2. Drugu fazu srpskoga romantizma - romantizma graanskoga doba - nosi mlada generacija,
pobunjena protiv gradanskoga konzervativizma ugarskih Srba, protiv Meternihovog reima i protiv
knjievnog sentimentalizma. Dok se romantizam herojsko-patrijarhalne faze zasnivao na kulturi
razvijenoj pod turskim ropstvom, doba mladih romantiara bilo je izrazito sitnograansko. Kulturni
horizont ruba evropske kulture, makar i palanako-malograanski, ipak je uslovio izvesno lirsko
profinjenje knjievnoga izraza, sa vie stranih primesa. (II: 10) Ta nova faza romantizma, vie
evropska i graanska, i sa vie evropskih knjievnih uticaja, sa starim romantizmom deli ipak
tradiciju narodne poezije i nacionalne heroike. Drugim reima, i ovo romantiarsko doba, takoe
u znaku artikulisanja nacionalne i graanske svesti, moralo je negovati buntovniko-rodoljubive
vrednosti i herojske ideale.
Za razliku od slavenoserpskih pisaca, koji su pod herderovskim talasom takoe bili okrenuti
narodnom duhu, ali za koje su hajduci pre razbojnici nego simboli slobode (II: 26), romantiari
mnogo intenzivnije vezuju nacionalni identitet kako za istorijsku stvarnost tako i za njenu mitoloku
transpoziciju, veli Popovi. Tragajui i mitskim putem za istorijskim identitetom naroda, romantiari
presauju u duh srpske nacije i narodnu sklonost ka mitskom miljenju. Oni se esto vraaju poetku,
prvotnom, to jest preturskom dobu nacionalne egzistencije i u njemu trae narodno bie. Njima je, pre
svega, stalo do iskonskog narodnog duha. Poetiku narodne poezije, izmeu ostalog, prihvataju zato
to smatraju da je ona njegov najpuniji izraz. (II: 28) Otuda izvesna mitologizacija zlatnoga
nemanjikog doba, te mitoloka idealizacija hajduka i ustanika. Otuda i netrpeljivost prema svemu to
je tursko i muhamedansko: Iracionalne mitske inspiracije unose u riznicu srpske romantike, kada je
re o Turcima, i izvesne nehumane, odnosno osvetnike tendencije, koje njoj inae nisu svojstvene.
Negativna posledica ovog iracionalno-mitskog, dakle, neistorijskog sagledavanja sudbine srpskog
naroda pod Turcima bie netrpeljivost prema islamu uopte. Ona e dovesti do izopenja istorodnog
muhamedanskog stanovnitva iz srpske nacije, kao i do stvaranja duhovnog i politikog jaza izmeu
pravoslavaca i muhamedanaca. Netrpeljivost prema islamu, odnosno prema svemu to podsea na
tursku feudalnu vlast u naim krajevima, dovee i do varvarskog unitavanja dragocenih spomenika
islamske kulture u Srbiji. (II: 28)
4.3. Protivrean u pogledu odnosa prema drugim nacijama - kao i u svemu ostalome -
romantiki pokret iznedrio je knjievnost potpuno odreenu nacionalnom oslobodilakom borbom:
vojvoanski Srbi, a i drugi slovenski narodi, suprotstavljaju se maarskoj kulturi; Srbi pod Turcima
suprotstavljaju se tradicionalnoj dominaciji grko-cincarske kulture. Sasvim razumljivo, mrnja
prema Turcima zasenjuje sve ostale odnose. Naime, formiranje srpske nacije sa odgovarajuom
nacionalnom sveu, artikulisanom u knjievnosti, kod Srba je vrhunilo tek posle 1848. godine,
odnosno posle Bahovog apsolutizma, u doba ujedinjene omladine srpske i pune pobede romantizma
u knjievnosti. (II: 43) Srpsko kulturno buenje nuno je povezano s nacionalnom emancipacijom,
kao to je politika liberalizacija skopana s idejom narodnoga duha, a knjievna vizija slobode
s nacionalnom mitologijom. Sve do kraja epohe, do Berlinskog kongresa, 1878, nacionalnom
osloboenju i ujedinjenju bio je podreen sav javni i kulturni ivot Srba i u Austriji i u Srbiji....
(II: 46) Opte oduevljenje tradicionalnom narodnom kulturom i esto prenaglaeno traganje za
narodnim duhom nae lirike i knjievnosti, moglo bi se - smata Popovi nazvati nacionalnim
utilitarizmom. (II: 49) Oduevljeno uronjeni u nesumnjivo anti-tursku narodnu poeziju, a suoeni sa
zlodelima turskih silnika, pesnici daju oduke svom raspoloenju u stihovima iz kojih izbija divlja,
uraganska mrnja prema tlaitelju sirotinje raje, stranija no ona koju smo sretali kod pesnika
ustanika. Iz istih razloga, nemona i zato krajnje iskljuiva, mrzei sve muslimansko, cela generacija
sanja o krvavoj odmazdi nad Turcima. (...) Istorijski netano informisani, romantiari u aru borbe
znaju samo za tursko varvarstvo te sa mnogo patetike ire legendu o strahotama petovekovnog
ropstva. (II: 48)
4.4. No, romantizam je, s druge strane, doveo i do egzaltiranog pribliavanja Srba i Hrvata, pre
svega na bazi zajednikog narodnog jezika (tokavskog), i dela narodne poezije. Pribliavanje
podstiu mladi hrvatski intelektualci okupljeni u ilirskom pokretu, koji, prema Popoviu, zagovara
unitaristiku koncepciju nae kulture i knjievnosti. (II: 30)
U svakom sluaju, zahvaljujui njihovom naporu, na planu literature doi e do tesne
knjievne saradnje i naglog meusobnog pribliavanja hrvatskih i srpskih pisaca ba u romantizmu,
kao dobu opteg poleta i vere u slobodu i napredak. (II: 30) Popovi je miljenja da ova ideja
o nacionalnom jedinstvu dva srodna naroda, tj. ideja o jedinstvenoj jugoslovenskoj naciji nije imala
dublje korene u drutveno-ekonomskoj i nacionalno-politikoj realnosti srpskog i hrvatskog naroda
(II: 31), da, dakle, nije bila izraz jedne real-politike, ve romantiarske potrebe za probijanjem svih
ogranienja konkretnog realiteta i refleks nune zajednike borbe protiv nemakog i austrijskog
jarma. Osim toga, tridesete i etrdesete godine 19. veka iznedrile su i srpski romantiarski
nacionalizam, tj. romantiarsku borbu za buenje i jaanje srpskog nacionalnog oseanja.
U to doba, hrvatski nacionalni interesi bivali su prepokrivani idejom jugoslovenstva; u 20. veku
su pak srpski interesi artikulisani u formi jugoslovenstva. Danas se, rekao bih, ispostavilo da je srpska
raunica bila istorijski pogrena, to, naravno, ne amnestira srpske kratkovide i tupave politiare, koji
su - umiljeni i uvereni da oni tu greku mogu ispraviti - kumovali kako nacionalnoj katastrofi tako
i tuoj nesrei.
5. Nema nikakve sumnje da su vanu ulogu u svekolikom romantikom kulturnom deavanju
morali igrati popularni i nairoko itani pesnici poput Branka Radievia, Zmaja, ure Jakia, Laze
Kostia... No, potpuno je izvesno da poseban znaaj - s obzirom na intenzitet i irinu uticaja, na
izuzetno mesto i funkciju u tradicionalnom folklornom kao i u savremenom institucionalnom
obrazovanju generacija i u kulturi uopte - ima Njegoev Gorski vijenac (1847). Sa nae take gledita
to delo je jo pogodnije za ispitivanje utoliko to se u njemu istie upravo religijska crta nacionalnog
ropstva, osloboenja i preporoda - religijska komponenta nacionalnog identiteta. Gorski vijenac - za
koji neki smatraju da predstavlja najznaajnije delo srpske knjievnosti, a neki misle i da je to najvee
pesniko ostvarenje kod Junih Slovena - jeste romantiarsko delo po svom jezikom biu, po
poloaju i ulozi glavnoga lika, te po dominantnom motivu nacionalno-religijske borbe protiv
poturica.
Ovde e izostati izlaganje o posebnim pitanjima tumaenja smisla grae i forme ovoga ve
mnogo puta analiziranog i interpretiranog dela. Iz polemikih razloga, istai u samo dva
spoljanja, no iz socioloke perspektive moda najznaajnija toposa, svestan da njegoolozi ne
oprataju neovlaeno zalaenje u vode njihovoga zabrana ni mnogo dubljim zahvatima od ovoga
koje ja preduzimam.
5.1. Da srpski romantizam nije u svom nacionalnom pregnui neki naroiti nacionalistiki
egzemplar i izuzetak svedoi i injenica da je skoro u isto vreme kada i Gorski vijenac napisan
i Mauraniev spev Smrt Smail-age engia (1846), sa identinom tematikom i identinom
drutveno-istorijskom funkcijom. Neka je i tana Flakerova ocena da se ovaj spev ni po svojoj
zatvorenoj kompoziciji ni po svojoj metaforici, a napose zbog izostajanja lirskog naela, ne moe
smatrati izrazito romantiarskim djelom. (ivkovi 1985: 682) Moje je miljenje da se romantikom
modelu bliski Gorski vijenac, s jedne, i Smrt Smail-age engia, kao tipino delo hrvatskoga ilirizma
(hrvatskoga drutvenog i kulturnog preporoda) koje nije izrazito romantiarsko delo, s druge strane,
mogu - po drutveno-istorijskoj i kulturno-duhovnoj funkciji koju su imali u svojim narodima-
nacijama - smatrati romantiarskim tvorevinama u najirem smislu, ili da se bar mogu uporeivati po
toj istoj funkciji, ma kako je imenovali u knjievnoistorijskom tipolokom smislu. To uporeivanje
i izjednaavanje po drutvenoj i duhovnoj funkciji moda nije od interesa za nauku o knjievnosti, ali
je od velikog je znaaja za svrhe ovoga rada.
5.2. Drugi vaan polemiki topos poiva na mogunosti razluivanja estetske vrednosti
i drutvene funkcije jednoga knjievnog umetnikog dela. Naime, rasprava koja se povremeno
otvarala u jugoslovenskoj kulturnoj javnosti, i koja je paljivom analitiaru nagovetavala mogunost
balkanske krize, poivala je, a i danas poiva, na strastvenom osporavanju ili odbrani estetske
vrednosti Gorskoga vijenca - u zavisnosti od nacionalne pozicije uesnika u debati, tj. u zavisnosti od
prihvatljivosti ili neprihvatljivosti tematike i kulturno-istorijskog smisla Gorskoga vijenca
u pojedinim kulturnim, nacionalnim, verskim sredinama. Naime, uvek se radilo o tome da li je ovo
delo pogodno za nastavu u muslimanskim kolama u Bosni. Muslimani su smatrali da je delo
nepodobno jer je nacionalistiko i bezvredno, a Srbi da je pogodno jer je kulturno-istorijski
utemeljeno i izuzetno vredno. Ja ovde neu izricati sudove. Ali, podseam da tek dobra istorijska
distanca omoguava opte prihvatanje i velikih dela svetske kulturne batine; da se neka velika dela,
i pored nesumnjive umetnike vrednosti, ne preporuuju svim uzrastima zbog svoje tematike
i autorovog stava prema odreenim civilizacijskim vrednostima; da su nacionalne svesti ranjive, a na
Balkanu posebno, i da toleranciju koja se zahteva od drugih treba iskuati na sopstvenom sluaju.
Najzad, ako ne dolazi u obzir odricanje od najboljeg dela sopstvene umetnike batine, treba znati bar
to da se drutvena, kulturna i duhovna funkcija velikih dela kulture menja prema drutvenim,
kulturnim i duhovnim okolnostima, nezavisno od fiksiranoga teksta, te da puni smisao jednoga dela
podlee razliitim tumaenjima i ocenjivanjima. Gorski vijenac konstituie srpski nacionalni identitet
isticanjem njegovoga hriansko-pravoslavnog bia; istovremeno, on negativno konstituie i versko,
sada i nacionalo bie bosanskih Muslimana, nekadanjih poturica, sada Bonjaka. Jedan je Bog, ali
su religijske i konfesionalne kulture razliite. Jedna je lepota, odnosno estetska vrednost, ali je
raznovrsna graa koju stvaralac umetniki oformljuje - transformie.
16
5.3. Poznata engleska slavistkinja Silija Hoksvort (Hawkesworth) nije mogla da ne pomene ova
dva klasina knjievna dela, za koja smatra da su svojim stavovima uticala kako na usmenu epsku
tradiciju 19. veka, tako i na obrazovanje i vaspitanje uenika koji su ih imali kao obaveznu lektiru
u svojim kolskim programima. Njegoev Gorski vijenac se, po autorici, moe definisati kao neka
vrsta izvetaja o unutarnjoj vrednosti crnogorske kulture i o apsolutnom imperativu njenoga
ouvanja po svaku cenu, koji je podran prodornim slikama kontrasta izmeu grubih ali
samokontrolisanih Crnogoraca i raspusnih Turaka. (Hawkesworth 1995: 214) Mauraniev spev
Smrt Smail-age engia, pak, jeste primer sasvim legitimne manipulacije istorijskim injenicama
u interesu smisla samoga dela. Glavni lik, odnosno istorijska figura poznata sa svoje razumne
lokalne vladavine, portretisan je kao tiranin, koji prekoraujui granice prihvatljivog nasilja
pribavlja sebi prerogative boanskog delioca pravde. (215)
Na osnovu neposrednog uinka samoga teksta moe se, smatram, slobodno pretpostaviti da je
Mauranieva namera bila - i Njegoeva, uostalom - da Turke predstavi kao neizmerno surove
neprijatelje asnoga krsta. I, ako bismo ova dva dela uporeivali po pogrdama upuenim na raun
Turaka, morali bismo konstatovati da se nimalo ne razlikuju kako po svojoj intenciji tako i po

16
Slobodan Jovanovi smatra da je Gorski vijenac umetniko delo sa ozbiljnim etikim rascepom. Njegoa je,
kao hrianina i kaluera, muio problem Zla u svetu. Ali ma koliko da je borbu protivu toga Zla smatrao
najsvetijom dunou prema Bogu, on se u Gorskom vijencu ipak pomirio s pokoljem poturica kao s politikom
nunou. Radi uspeha naega naroda u borbi s Turcima, njegov vladika Danilo posle dueg kolebanja nalazi, da
takvo zlo kao to je tursko neovetvo valja suzbijati svima sredstvima, pa ak i onima koja bi s moralnog
gledita bila nedoputena. Taj zakljuak ne moe se sloiti s hrianskom etikom; on se da braniti jedino u ime
nacionalnih interesa i politike celishodnosti. (Jovanovi 1991: 12, II, 569)
svojim socijalnim i potencijalnim vaspitno-obrazovnim efektima. Nevolja je i u ovom sluaju to su
se kod Srba nerazluivo isprepleli epos i stvarnost. Utoliko je i Mauraniev (a zato ne i Njegoev?)
postupak literarne prerade istorijskih fakata legitiman samo sa stanovita legitimnog itanja
knjievnosti kao knjievnosti, a ne kao istorije - kako se inae ona kod Srba tradicionalno ita. Da je
fenomen istrage poturica ostao samo literarni motiv, a ne i istorijska, sudbonosna odluka, moda bi
se sa vie sree i evropskih izgleda i Srbi meusobno prepoznavali kao pripadnici jedne nacije
razliitih veroispovesti.
17
Ali, ta pria danas, posebno u vreme konstituisanja jo nekih zakasnelih
nacija, vie nema nikakvoga smisla. Moe li se nekome zabraniti da se prepoznaje u ovome ili onome
kulturno-nacionalnom identitetu, i naloiti da se prepoznaje u onome u emu se, naprosto, ne
prepoznaje!?
3. Noviji radovi o identitetu srpske knjievnosti
1. Najnovije nacionalno buenje Srba nije moglo ostati bez knjievno-teorijske elaboracije
(svejedno da li je ona podrka, analiza ili kritika). Pri kraju ratnoga vrenja u Hrvatskoj i BiH, pojavile
su se knjige dvojice teoretiara i istoriara srpske knjievnosti, Petra Milosavljevia (1995) i Jovana
Deretia (1996).
2.1. Petar Milosavljevi je svoju knjigu Srpski nacionalni program i srpska knjievnost sainio
od tekstova nastalih od 1992. do 1994, kao izraz nastojanja da se korpus srpske knjievnosti shvati
kao celina, da se on sagleda u svetlu srpskog nacionalnog programa i da se ukae na potrebu
obnavljanja srpske filoloke tradicije koja je u drugoj Jugoslaviji bila ozbiljno ugroena.
(Milosavljevi 1995: 9) No, Milosavljevia pre svega pokree jedan ateorijski motiv: on eli da ukae
na one sile koje nastoje da vojniki i politiki razbiju srpski narod, da mu suze i skrate ivotni
prostor i koje tee da postignu iste ciljeve i u oblasti srpske knjievnosti. (8) Svoje namere on
centrira oko tri problema: nastava srpske knjievnosti, koncipiranje jedne obuhvatne antologije srpske
poezije, izuavanje odnosno istorija srpske knjievnosti.
Autorova osnovna teza je da je raspad Jugoslavije zapoet najpre u knjievnosti, izmeu
ostalog, hrvatskim programom razdvajanja srpske, hrvatske i slovenake knjievnosti, i preuzimanjem
dubrovake knjievnosti u korpus hrvatske knjievnosti, tj. dobrovoljnim odricanjem srpskih
istoriara od dubrovake knjievnosti. Milosavljevi se zalae za izuavanje i prikazivanje celine
srpske knjievnosti - od srednjeg veka do danas - ali i za ukljuivanje u njen korpus ne samo svih onih
koji su se oseali kao Srbi, ve i svih onih koji su nesumnjivo prisutni u srpskoj knjievnosti, jer su
iveli u srpskoj sredini i ostavili u njoj znaajne knjievne tragove" (premda pripadaju
i knjievnostima drugih naroda). Njihovo prisustvo ne samo da ne ugroava autonomiju srpske
knjievnosti, smatra on, ve i potvruje njen identitet, njenu celovitost i posebnost. Milosavljevi
veli da njegova koncepcija ne eli da prema savremenim podelama kroji sliku prolosti srpske

17
Povodom teze o podvojenosti u srpskom nacionalnom biu na klerokratsko-gradanske evropeizirane
krugove, s jedne, i graniarske mase u Austriji odnosno Srbe u Turskoj, Miodrag Popovi postavlja jedno
zanimljivo pitanje: nije li i polarizacija srpskih pisaca prve polovine XIX veka na prosvetitelje i romantiare,
na svoj nain, izmeu ostaloga takoe bila izraz ove opte polarizacije u srpskom narodu na pripadnike nove i
stare svesti. (Popovi 1976: 94) Antipagansko, hristijansko evropejstvo Dositeja, Stratimirovia i Muickog,
protiv paganskog narodnjatva Vuka i Njegoa! Popovi ide i dalje kada pita da li je ovaj sukob izmeu
Dositeja i Njegoa, kao polemika oko mitskog i racionalnog, okonan ili se preutno nastavio do naih dana.
(96) Na ovo veoma dobro postavljeno pitanje odgovara naa sukobljena sadanjica, sa i dalje sukobljenim
Evropejcima i nacionalistima.
Ovde bih mogao podsetiti da i Entoni Smit smatra kako je suprotnost izmeu neoklasine prosveenosti
nadahnute racionalizmom i medievalistikog romantizma znak dubljeg kulturnog i drutvenog rascepa dveju
etnikih baza i puteva u formiranju nacija, iz kojih se pojavljuju dva radikalno razliita pojma nacije. (Smith
1991: 91) Nije naodmet rei i to da je ovaj medievalizam u osnovi bio knjievni medievalizam (88), odnosno
medievalistiki knjievni istoricizam (90), koji je davao pojmove, simbole i jezik nacionalno-dravnim
aspiracijama i ideologijama etnikih zajednica.
poezije, ona niti prisvaja ono to srpskoj literaturi nije pripadalo, niti hoe da iz politikih, verskih
ili drugih razloga otuuje neto to je duhovno dobro izniklo iz bia i tradicije srpskog naroda. (41)
18
Autor detaljno dokumentuje svoj nalaz da su se u periodu izmeu drugog svetskog rata
i najnovijih balkanskih ratova glavne srpske nacionalne institucije praktino, u svojim kapitalnim
edicijama, saglasile u stavu da je narodna poezija zajednika sa Hrvatima, a da je dubrovaka
knjievnost samo hrvatska, ime su napustile modele istaknutih srpskih filologa 19. i 20. veka,
prihvatajui hrvatski model i hrvatsku strategiju. (51) Kljuni momenat jeste prihvatanje verskog
kriterijuma, kojim se iz srpske knjievnosti - uz retke izuzetke - iskljuuje knjievnost Srba katolika
i Srba muslimana (to je potpuno suprotno od vukovskog romantikog pribiranja Srba triju zakona:
grkoga, rimskoga i turskoga). Glavnu ulogu u proirivanju hrvatske nacije i hrvatske knjievnosti na
tetu srpske nacije i srpske knjievnosti - kao posledica izjednaavanja katolicizma sa hrvatstvom (ali
i pravoslavlja sa srpstvom) - odigrao je ilirski pokret, smatra Milosavljevi. Preispitujui povesnu
ulogu ovoga pokreta, autor istie da on nije samo hrvatski, kako se prikazuje, ve da su u njemu
uestvovali i mnogi Srbi (kao i u pokretu slovinstva, panslavizma), ali da je, paradoksalno, ilirizam
dugorona austrijska strategija, sraunata na guenje preporodnog pokreta kod Srba u 18. i 19. veku,
i razjedinjavanje naroda i knjievnosti na prostoru srpskog jezika - po kriterijumu pisma, zatim,
kroatizacijom dubrovake, dalmatinske, bosanske i slavonske knjievnosti, tj. hrvatskim prisvajanjem
knjievnosti Srba katolika, i pravljenjem diskontinuiteta u istoriji srpske knjievnosti .
Kada zakljuuje da je srpska literatura tokom istorije naknadno menjala svoj obim,
izneveravanjem srpske filoloke tradicije i prihvatanjem hrvatske strategije, Milosavljevi - mnogo
realnije nego u svojoj varijanti teorije zavere - okrivljuje srpske kulturne i nacionalne institucije
i srpsku filologiju za iskrivljavanje sopstvene kulturne tradicije i krnjenje nacionalnog identiteta. On
smatra oiglednim da su razlozi ovakvome postupanju politike prirode, i da nisu nestali sa savremene
politike scene. Uostalom, o tome svedoe i nastavni programi srpske knjievnosti, preko kojih se,
smatra autor, takoe srpskoj knjievnosti oduzimala dubrovaka knjievnost, narodna (a u perspektivi
i srednjovekovna) proglaavala nesamostalnom, a pripremalo se ak i otuivanje crnogorske
i bosanskohercegovake knjievnosti. Jednom rei, preko nastavnih planova, ini se sve da se srpska
knjievnost, jedna od najveih tekovina srpskog naroda, bitna za njegov opstanak, suzi i skrati. (121)
Milosavljevi istie da se reintegracija srpske knjievnosti i reintegracija srpske filoloke
tradicije mogu ubrojiti meu glavne zadatke srpske filologije narednih godina i decenija (66). Za to
je, po njemu, neophodno definitivno i stvarno naputanje jugoslovenskog programa (prvenstveno
u filologiji, gde je uostalom i zaeta jugoslovenska ideja) i preorijentacija na srpski program - sa
to vie obzira i sa to manje rtava. (83)
2.2. Jovan Dereti, u knjizi Put srpske knjievnosti: identitet, granice tenje, pokuava da
odgovori na pitanje o granicama srpske knjievnosti i o njenom unutranjem jedinstvu. Naravno, ni
njegovo traganje za identitetom srpske knjievnosti nije moglo prevideti ateorijsku dimenziju ovoga
problema, tj. problema konstantne upotrebe knjievnosti u predistoriji i istoriji literarno konstruisane
Jugoslavije: U knjievnosti je zapoelo njeno stvaranje, na problemima oko knjievnosti zapoelo je
i njeno razaranje. U poetku bee knjievnost. Na kraju isto tako. (Dereti 1996: 8)
2.2.1. Dereti prihvata stanovite da je glavni tvorac (nacionalne) knjievnosti kolektivni
stvaralaki subjekt - narod, i da je knjievnost jedna od najvanijih nacionalnih ustanova.
19
Evropski

18
Milosavljevi smatra da mu je polo za rukom da sagleda logos zbivanja i u oblasti prouavanja knjievnosti,
ali i u oblasti nacionalne politike. Jer je lako predvideti: ako danas izostavi iz srpske knjievnosti Gundulia,
sutra e morati da izostavi Andria, ako danas izostavi Njegoa, sutra e izostavljati Bekovia. Ako se
Srbima, uz njihov pristanak, oduzima renesansa, a istovremeno im se kae da su pesme o Kosovu, ili o
osloboenju Srbije, srpskohrvatske a ne srpske, onda Srbi i nemaju razloga da kao samostalan narod postoje, jer
i nemaju vlastitu kulturu, ili je njihova kultura neto sitno i beznaajno". (135)
19
Dereti je miljenja da su za ouvanje identiteta jednog naroda neophodni: politika forma zajednikog ivota,
tj. drava, i svest o identitetu, tj. knjievnost. Deava se da ta dva momenta idu ruku pod ruku: Tako se
dogodilo i u nemanjikoj i u postnemanjikoj Srbiji i, u izmenjenim prilikama, u doba turske vlasti. Kod
knjievni internacionalizam svetske knjievnosti imao je, posebno od vremena romantizma, svoj
pandan u knjievnom nacionalizmu. Ono nacionalno u knjievnosti (pored knjievnog i istorijskog)
jeste njen konstituens: Nacionalni identitet jedne knjievnosti bio bi skup osobina koje tu knjievnost
ine knjievnou tog naroda. (34/35) Taj identitet je mnogo lake doiveti nego precizno opisati,
smatra autor, navodei jedan pokuaj odreivanja specifine sutine (i razlike) velikih evropskih
nacionalnih knjievnosti, koji se - po mom miljenju - granii sa konceptualizacijom stereotip.
20
Uviajui i sam da nema nijednog obeleja koje moemo pripisati bilo kojoj literaturi kao njeno
iskljuivo svojstvo, i da umesto za karakteristinom osobinom treba tragati za odnosima koji
povezuju razne osobine u jednu celinu (42), Dereti polazi od pozajmljnog pojma knjievne
nacionalnosti, koji pretpostavlja skup integrativnih elemenata jedne nacionalne knjievnosti,
centriran oko jezika: Knjievna nacionalnost bila bi primarno knjievno opredmeena samosvest
zajednice; nju ine dva bitna elementa: prvo, knjievna predstava koju je data zajednica izgradila
o sebi samoj, knjievno artikulisana svest naroda o vlastitom identitetu; drugo, svest knjievnosti
o sebi samoj, o svojem imenu, o svojim poecima, o svojim tradicijama. (48) Po sebi se razume da je
odreivanje nacionalnog bia jedne knjievnosti skopano sa tekoama identifikovanja,
razgranienja, i sa mogunou razliitih interpretacija, pre svega zbog konstitutivne uloge odnosa
prema drugim i tuim knjievnostima.
2.2.2. Kad je re o istoriji srpske knjievnosti, Dereti takoe smatra da je Skerli-Popovieva
podela srpske knjievnosti na staru, narodnu, dubrovaku i novu, sa posebnim metodolokim
pristupima, utrla put sintetikoj koncepciji jugoslovenske knjievnosti, koja je potisnula kako staru,
nedoraenu srpsku koncepciju, tako i filoloku, srpskohrvatsku koncepciju. Jugoslovenska koncepcija
je korpus srpske knjievnosti ostavila bez dubrovake knjievnosti, sa politikom tendencijom
iskljuivanja katolike i muslimanske srpske, pa ak i crnogorske knjievnosti. to se jo uvek
otvorenog pitanja dubrovake knjievnosti tie, Dereti smatra da je ona po svojim istorijskim
i filolokim korenima srpska, po svom identitetu slovinska, odnosno junoslovenska, ili bar
srpskohrvatska, da je kao knjievnoistorijska formacija dalmatinska, a po osnovnom pravcu svog
kasnijeg delovanja u osnovi hrvatska. (144)
2.2.3. Srpska knjievnost, koja je igrala znaajnu ulogu u konstituisanju srpske nacionalne
svesti i u nacionalnoj emancipaciji, prepoznaje svoje slovensko poreklo u spisima svete brae irila
i Metodija, ali i srpski poetak u istorijskom delu Nemanje i Save. Stara srpska knjievnost bliska je
staroj ruskoj knjievnosti po tematskom etnocentrizmu i po obuzetosti kolektivnom sudbinom
vlastitog naroda, njegovom istorijom. (110) Glavni zaokret zapoeo je Dositejevim raskidom sa
tradicijom, a vrhunio sa Vukovom zamenom tradicije srpske pisane knjievnosti tradicijom narodne
knjievnosti, posebno narodne poezije.
21
Usledio je sukob romantikog narodnjatva i srpskog
evropejstva, i traganje za novim identitetom: Srpsku knjievnost moemo svrstati u literature
s naglaenim oseanjem vlastitog identiteta. (124) Dodue, u pitanju je dvojstvo srpskog
i slovenskog (kasnije jugoslovenskog) identiteta. Ovaj drugi imao je svoju praformu u knjievnom
slovinstvu i, potom, ilirstvu. Ta integralistika koncepcija porodila je prve dve Jugoslavije.
Kao tipina knjievnost diskontinuiranog razvitka i kanjenja za glavnim tokom evropske
literature, (stara) srpska knjievnost bila je najpre obeleena nefikcionalnou, tj. didaktiko-
prosvetiteljskom i istoriografskom ulogom. Istorinost je bitna odlika i nove srpske knjievnosti, koja
vrvi od nefikcionalnih anrova, sa preovlaujuom strukturom hronike. Za tu njenu osnovnu strukturu

nedravnih naroda za stvaranje nacije dovoljna je i sama knjievnost. (130) Ali, jezik sam, bez knjievnosti, pa
ni usmena knjievnost, kao da nisu dovoljni.
20
Tako je francuska knjievnost prevashodno socijabilna ili socijalna, italijanska umetnika, panska
viteka, engleska individualistika, nemaka filosofska Onoga ko sa simpatijama gleda na ovakve
pojednostavljene etikete upozoravam da bi, konsekventno, morao blagonaklono gledati i na obeleavanje srpske
knjievnosti jednostavnom odredbom: nacionalistika, etnocentrika, mitoloka, kolektivistika ili,
moda, istoriografska.
21
Danas neki smatraju da je taj zaokret, u stvari, poetak srpske kulturne i nacionalne katastrofe. Meu
kritiarima ove vrste Svetislav Basara je svakako jeziki najotriji, ali i najduhovitiji.
Dereti rezervie naziv knjievnost kao istorija. (203) Da li je srpska knjievnost, i kada, od
funkcionalne, pragmatine knjievnosti postala knjievnost kao umetnost? Deretiev odgovor je
ipak nedvosmislen: Specifinost srpske knjievnosti, kao literature malog, esto ugroavanog
naroda, sastoji se u tome to je njoj istorija retko kad doputala da se otrgne od svojih izvora, da se
oslobodi svoje osnovne, nacionalne, drutvene, pragmatine funkcije i da poe putem vlastitog
umetnikog samoostvarivanja, to je ona stalno iznova proivljavala greve raanja i nesigurnost
poetaka. Tom stalnom rvanju s istorijom ona duguje neke od svojih najveih dometa, ali i mnoge
svoje velike poraze. (210/211) Srpska knjievnost je bila raspeta izmeu domaeg i stranog, tj.
nacionalnog i internacionalnog, usmene i pisane tradicije, istorijske i putnike tradicije, tj. izmeu
knjievnog nacionalizma i knjievnog kosmopolitizma. No, i prosvetiteljska i istorijska i usmena
tradicija srpske knjievnosti imaju jedinstveni osnov u narodu (kao objektu prosveivanja, kao
predmetu prikazivanja i kao stvaralakom subjektu): Na osnovu toga moemo zakljuiti da je
osnovno naelo srpske knjievnosti kolektivno, narodno naelo. Njena kljuna re, re formula, jeste
re narod. (245) Drugim reima: Srpska knjievnost je po svom duhu narodna knjievnost, (246)
i ona se, uprkos napredovanju knjievnog individualizma u 20. veku, usredsreuje na problem
kolektivne sudbine naroda. (247) Srpska knjievnost oduvek je poivala na pojmovima kao to su
narod, narodnost, nacija, srpstvo, Srbija, a u doba romantiarskog nacionalizma njeno
najdublje sredite jeste narodnost, kao sutina naroda (256), pa se ispostavlja da se gotovo sva
srpska knjievnost 19. a i 20. veka smestila izmeu naroda kao puka i naroda kao nacije. (257) Ni
modernistiki estetizam ni postmodernizam nisu uspeli, smatra Dereti, da pomrae injenicu da je
srpska knjievnost imala svoje najautentinije stvaralake trenutke u delima u kojima je bila najvie
zaokupljena kolektivnom, nacionalnom sudbinom. (263) Dodue, autor nastoji da ublai svoju ocenu
o etnocentrinosti srpske knjievnosti istiui njenu stalnu upuenost na prekoraivanje etnikih
granica i komuniciranje sa drugima. Ta upuenost proistekla je iz primarne odvojenosti od sveta,
istorijske usamljenosti, a potom iz slovenske i hrianske ukorenjenosti srpske knjievnosti, koja se
otvarala prema udaljenim ali i bliskim narodima, gradei svojevrsni knjievni orijentalizam
u svojim albanskim i turskim temama. Za razliku od stare, monoetnike knjievnosti, nova srpska
knjievnost obleena je tematskim multietnizmom (328), a njena ve izraena asimilativna
sposobnost poiva upravo na svojstvima multietninosti i multikulturalnosti. (326) Srpska
knjievnost je, pored izrazitog oseanja nacionalnog identiteta, pokazala i uzorno oseanje za druge
koje se raa iz potrebe za tuim narodima i kulturama. (335) Dereti konstruie i itavu liniju ove
narodnosne orijentacije srpske knjievnoti, koja je od usredsreenja na vlastiti narod, preko starih
i modernih naroda, te prostorno bliskih, pa malih i ugroenih dalekih naroda, dola do otkria naroda
kao takvog, simbolizovanog - smatra on - u Pavievim Hazarima.
2.2.4. Kao to smo videli, Dereti misli da su pretpostavke stvaranja Jugoslavije bile
prevashodno kulturoloke, lingvistike, literarne, a nikako politike, i da je injenina srodnost
junoslovenskih naroda, a pre svega Srba i Hrvata, osveena u knjievnosti Jadranskog primorja.
Literatura je prethodila politici, a ideja o jezikom i knjievnom jedinstvu jugoslovenskim
politikim programima i odgovarajuim politikim partijama. (156) No, umesto stvaranja zajednike
knjievnosti, koja je ostala samo projekat, stvorena je najpre zajednika drava, koja je ostala samo
istorija. U drugoj Jugoslaviji, knjievnost je, i pored partijskog nadzora, ostvarila najvie stvaralake
domete, pa Dereti smatra da socijalna istorija knjievnosti druge Jugoslavije predstavlja jedan od
najdinaminijih segmenata ukupne istorije jugoslovenskog drutva. (172) Istovremeno, pisci su
prednjaili u davanju tona nacionalnoj politici jugoslovenskih komunista: oni su samo izletali
i javno govorili i tvorili ono to su tajno pripremali kreatori partijske i dravne politike. (173) Tako
je i krvava drama raspada Jugoslavije imala svoju pretpremijeru na poslednjem kongresu Saveza
knjievnika Jugoslavije u Mariboru: Sve u svemu uzevi, knjievni faktor bio je nesumnjivo vrlo
bitan u istoriji stvaranja, trajanja i razaranja Jugoslavije. Uloga knjievnosti u tim procesima je
neobina i u mnogom pogledu atipina. Analogni primeri moda se mogu nai samo u istoriji malih,
uglavnom nedravnih naroda, kod kojih je literatura bivala po pravilu vie oblik nacionalne delatnosti
nego autonomna umetnost rei. Delovanje knjievnog faktora bilo je naroito naglaeno u poetnoj
i zavrnoj fazi, tj. u procesima stvaranja i u procesima razaranja zajednike drave. U oba sluaja re
je o politikoj ulozi knjievnog faktora (...). (174/175) Dereti, pak, veli da politika dimenzija
angamana knjievnih asocijacija u razaranju Jugoslavije nije imala i odgovarajui knjievni izraz, tj.
da se u knjievnim delima isprva nije mogla naslutiti nastupajua drama, bez obzira to su
i knjievnici igrali vanu ulogu u njenoj pripremi. U tim delima malo se govori o neuralginim
problemima u meunacionalnim odnosima. (175) A i kada bi se pojavilo neko takvo delo, poput
Golubnjae Jovana Radulovia, partijska vatrogasna reakcija bila bi otra i sveobuhvatna. Tek
u godinama koje su neposredno prethodile raspadu, knjievnost je postala glasna, esto zagluujue
glasna, a ta glasnost, kao i drugde u socijalistikom svetu, bila je uvod u samorazaranje tog politikog
sistema za koji je karakteristino da je od poetka izbegavao svaki otvoreni govor o sebi, svako javno
iznoenje stvarnih problema. (176) Po autoru, knjievnost je doprinela propasti jugoslovenskog
projekta tako to je samo pripremila politiko ujedinjenje, ali joj nije polo za rukom da i sopstvenom
integracijom u formi jugoslovenske knjievnosti omogui stvarno duhovno ujedinjenje
junoslovenskih nacija u jednu knjievnu nacionalnost. Premda izmeane, srpska i hrvatska tradicije
nisu mogle postati jedna kultura i jedan duh. Po mom miljenju, u ovom Deretievom shvatanju ima
neeg paradoksalnog: prvo, previe se zahteva od knjievnosti oekujui da ona sama obavi veliki
povesni posao duhovnog ujedinjenja; drugo, toj istoj knjievnosti pripisuje se samo mala pasivna
odgovornost zbog neuspeno odigrane uloge ujedinjenja, ime je poreknuta svaka njena aktivna uloga
u rasturanju Jugoslavije. Drugim reima, optuena je za neuspeh u velikom povesnom poslu i,
istovremeno, amnestirana od svake konkretne istorijske odgovornosti.
3. Opte je miljenje da je identitet srpske knjievosti skopan sa pojmovina naroda i istorije.
Ona je bitno nacionalno utemljena i uvek okupirana istorijom i sudbinom sopstvenoga naroda. Takav
profil definitivno je oblikovan u doba romantizma, tj. romantikog knjievnog nacionalizma, koji
oduevljeno izjednaava epos i istoriju. Srpski istoriari i teoretiari knjievnosti imaju kritiku
distancu prema ovome nacionalizmu i, pre svega, prema nediferenciranom antimuslimanstvu. S druge
strane, oni imaju u vidu i injenicu da je srpski romantizam, pored nacionalizma, pokazivao i izrazito
jugoslovensku nastrojenost, te da je sa ilirizmom podstakao veliki jugoslovenski projekt.
U najnovijim radovima, istoriari i teoretiari srpske knjievnosti, pored priznavanja njenoga
narodnosnog usredsreenja, dele uverenje da je sudbina Jugoslavije bila primarno knjievno a tek
potom politiki artikulisana, tj. da je Jugoslavija zaeta u knjievnosti, ali i da je njen raspad zapoeo
u knjievnosti. No, oni ili nisu skloni da odgovornost za raspad pripiu knjievnosti, ili smatraju da je
(srpska) komunistika politika svesno radila na razbijanju srpskoga knjievnog i time srpskog
nacionalnog bia.
4. Epski identitet
1. Uveren sam da se, na osnovu izloenog, s razlogom moe postaviti hipoteza o epskoj osnovi
srpskog nacionalnog identiteta, a da ta teza o epskom identitetu Srba ne bude samo jo jedan stereotip
meu ve pobrojanima. Pretpostavljam da je ona dovoljno obuhvatna i da ima u vidu sve vane
konstitutivne momente: srpsku mitologiju i pravoslavnu religiju, narodnu knjievnost, romantiko-
knjievnu viziju nacionalne istorije i nacionalnog bia. Dobrica osi, koji slovi za glavnog dananjeg
srpskog nacionalnog ideologa, o tome je napisao sledee: Pod primarnim srpskim identitetom danas
podrazumevam: vizantijsko-pravoslavno srednjovekovlje, iji je vrh svetosavska duhovnost; sakralno
graditeljstvo i umetnost narodnog stvaralatva, iji je vrh epska poezija; kosovske mitologeme;
borbeno-oslobodilaki epos; patrijarhalnu seosku civilizaciju; knjievno stvaralatvo na vukovskim
postulatima. (osi 1998) Ako je konstrukcija ovoga identiteta neka vrsta drutvene injenice, onda
se nad njom ne moe ni veseliti ni oajavati, ve se njeno znaenje mora ispitivati u svim
dimenzijama, ma kako one bile vrednovane.
Pokuau, jo, da pokaem kako se danas radi o ideolokoj re-konstrukciji i zloupotrebi izvorne
romantike konstrukcije epskoga identiteta Srba, odnosno identiteta koji je konstruisan u okvirima
romantike epske slike sveta.
22
Za te svrhe analizirau etiri egzemplarna teksta: najpre prizivam
u seanje jednu entuzijastiku konstrukciju epskoga vidovdanskog identiteta (Milo uri); iza toga,
sledi kratak prikaz jednoga pokuaja naunog opisivanja epske due Jugoslovena (Vladimir
Dvornikovi); potom se izlae primer kritike dekonstrukcije epskoga identiteta u nekoj vrsti kritike
knjievne romantike ideologije (Slobodan Jovanovi); najzad, prredstavlja se jedna kritika analiza
knjievne transpozicije nacionalne epike u nacionalnu mitologiju (Miodrag Popovi).
23
2.1. Ako je srpski nacionalni identitet, kao prevashodno epski, doista konstruisan tokom
19. veka, poev od ustanaka protiv Turaka i tokom srpskoga romantizma, onda su balkanski ratovi
i najava Prvog svetskog rata - po svemu sudei - prva velika prilika za prizivanje toga identiteta. To
prizivanje imalo je i svoj pokuaj filosofske elaboracije, u delu mladoga Miloa uria Vidovdanska
etika (1914). No, delo je pisano u probuenom jugoslovensko-ujediniteljskom entuzijazmu, tako da se
jednoj nesumnjivo srpskoj ideji i ideologiji pridaje aura jugoslovenstva; spis je objavljen u Zagrebu,
u izdanju Srpskog akademskog drutva Njego. Istorijske i duhovne okolnosti u kojima je delo nastalo
sasvim dovoljno objanjavaju njegovu panjugoslovensku nastrojenost. Za puno razumevanje
njegovoga smisla valja pristupiti dubljoj interpretaciji.
2.1.1. Polazni filosofski stav uriev jeste promocija individualnog (personalnog) u posebnom
(nacija), i promocija posebnog (narod, nacija) u optem (oveanstvo). Pojedinac se afirmie
i ispunjava svoju ivotnu svrhu tako to svojim delima i ivotom obogauje krug vrednosti svoje
nacije i, posredno, oveanstva. Nacija, pak, svoju kulturno-istorijsku besmrtnost, status dostojne
svetske sunacije i sopstveni nebeski ivot obezbeuje stvaranjem originalnih kulturnih vrednosti
koje prilae sistemu opteoveanskih kulturnih i duhovnih vrednosti. Ukratko, nacija ivi i vredi
samo svojim nebeskim ivotom (uri 1914: 8), tj. pobedom nebeskog naela nad zemaljskim
naelom posredstvom kulture.
24
Ova mogunost dosezanja nadzemaljskoga posebno vai za male
nacije, izloene politikoj vetrometini, ukoliko udrue svoje prirodne talente, radne sposobnosti
i politiko-dravnu samostalnost.
to se Jugoslovena tie, oni su u pogledu doprinosa svetskoj tehnikoj, naunoj, umetnikoj
i filosofskoj batini jo uvek u stadiju potencijaliteta, u stadiju mirovanja latentnih energija, (19) jer
je - smatra uri - narodna dua jugoslovenskih plemena, kao proizvoa kulture, trpela dugo
pogubne uticaje sredine, optereene fatalnim geopolitikim poloajem, borbama rasa, prekrajanjem
politikih granica, razjedinjenou, razbraivanjem i asimilacijom, kulturnim uticajima jaih
i porobljivaki nastrojenih nacija - ukratko iznuenom borbom za goli opstanak; osim toga,
raznaroena i razjedinjena jugoslovenska plemena nisu mogla da nadvladaju svoje regionalne

22
Inae samo preispitivanje nacionalnog identiteta ne bi moralo, po sebi, predstavljati neko zlo, pogotovu ako
okolnosti nalau postavljanje odreenih pitanja i razjanjavanje izvesnih predstava i pojmova. Duan Kovaevi
o tome kae: Mi smo u stalnoj potrazi za izgubljenim identitetom. To nije nikakvo udo. Ovde vie od 50
godina vlada la i, naravno, svaka generacija pokuava da otkrije ima li u toj lai i neto od istine. (Kovaevi
1998)
23
Da je ova knjiga posveena samo problemu epskoga identiteta morao bih se baviti i mnogim drugim delima.
Na prvom mestu tu je Cvijievo antropogeografsko istraivanje psihikih osobina glavnih tipova i varijeteta
Junih Slovena. (Cviji 1966) Od savremenika, neophodno je bar pomenuti rasprave Petra Dadia iz
dvoknjija Homo balcanicus homo heroicus (Dadi 1994), o knjievnim temama, ali s obzirom na njihove
istorijske, socioloke, psiholoke, etnopsiholoke, antropoloke realitete (5), o mentalitetu homo balcanicusa, u
kojima je autor posebnu panju posvetio fenomenu folklorno-mitske svesti, te nekim epskim stereotipima i
mnogim tradicionalnim zabludama (6). Na alost, od knjiga koje su predmet moje analize Dadi obrauje
samo Testament Vidosava Stevanovia. Osim toga, istraivanje ovoga tipa nuno bi me dovelo na prag
etnopsiholokih razmatranja (meu njima i novijih studija domaih psihijatara poput J. Strikovia i J. Maria),
za koja nisam kompetentno obrazovan i za koja katkad nemam ni odgovarajue strpljenje.
24
Teza o duhovno-kulturnom nadilaenju prolaznosti i trivijalnosti pukog bioloko-teritorijalnog opstanka
mogla bi se vazda odrati, pod uslovom da se zemaljska dimenzija ivota shvati kao nuan preduslov nebeskih
zahvata. No, valja imati na umu da se u herojsko-mitolokoj i hrianskoj tradiciji visina nadzemljskog dosee
ne nadgradnjom ve ponitavanjem zemaljske egzistencije.
i konfesionalne nacionalizme, pa su uz nedostatak organizatorne inteligencije, sa suvie
destruktivnih i zlo individualistikih svojstava svojih dugo bili nesposobni za stvaranje
Jugoslovenske Nacije (hrvatsko-srpsko-slovenake), koja bi mogla da postavi temelje svoje drave,
svoje specifine kulture, prave plodne, ivotvorne (22), i da stvori dovoljno kulturno drutvo (24)
koje bi obogatilo optu svetsku kulturu delima osobenog, a istovremeno sveljudskog
jugoslavenskoga duha. Ali, i pored ovoga politikog hendikepa, Jugosloveni se mogu podiiti
i svetu preporuiti boansko-vilinskim delima dovidovdanske, vidovdanske i povidovdanske lepote:
naim narodnim pesmama. U tim delima herojskog deseterca oaljeno je bolno stradanje i raspee
vekovno Kosovskog Prometeja i odsluen parastos besmrtnim borcima za nacijine svetinje, ali je,
istovremeno, iznedrena i suptilna psihologija ljudske due uz brojne velike i slavne mudrosti
ivotne koje su dostojne velikog svetskog kulturnog panteona. (26)
2.1.2. Narodna poezija je deo Jugoslovenske Narodne Umetnosti, i centrira se - istie uri -
oko kosovskih i postkosovskih rana, oko predanja o staroj slavi, o malo poznatim balkanskim
poginulim samoniklim kulturama, civilizatorskim pregnuima starih careva i o likovima kraljica-
svetiteljki koje su vie volele nebeske nego zemaljske ivote svojih sinova. Ta se poezija gradila oko
kulturno-politiki veoma uticajnog instrumenta - gusala, a u rapsodskoj kreaciji-interpretaciji
jugoslavenskih narodnih pevaa, svojevrsnih narodnih tribuna, moralnih uitelja i sudija.
Srpskohrvatska Narodna pesma bila je od presudnog uticaja na formaciju nacionalnog oseanja i,
uz to, mona historijska snaga i snana uvarka nacionalne svesti i zajednikoga nacionalnoga
ponosa. Na narod je svojim narodnim pesmama dao oveanstvu jednu carsku mudrost time to je
izluio iz svoga pokosovskog ivota Vidovdansku Filozofiju Nacionalizma. (35) To je centralno
mesto urieve knjige. Kljuna misao Vidovdanske Ideologije, koja ima mo podsticanja
nacionalne vere svih podjarmljenih naroda, jeste misao o nemogunosti porobljavanja due jednoga
naroda inom porobljavanja njegovoga tela, kao i vera u konanu pobedu Vidovdanske Misli nad
prolaznim turskim carstvom. Ova narodna poezija je bila roditeljka i nadahnue najlepim potonjim
emanacijama jugoslavenske due (36), vrelo umetnosti, one objave duha koja jedino preostaje od
ivota svih naroda.
2.1.3. Naa narodna poezija, kao i narodna umetnost uopte, afirmie jednu planinsku
filosofiju ivota i izuzetno snaan gorski moral, uz naroito duboku ljubav za zajedin (42), pa sa
svega stoga ima izuzetnu vaspitnu snagu. (43) Srpska Narodna Pesma
25
svoju apsolutnu etiku
vrednost temelji na dominantnom vidovdanskom raspoloenju u narodu, u kojem je Vidov-dan
isto to i Krsna slava i roen-dan tvog jedinca - navodi uri rei Isidore Sekuli. (44) Srpska
narodna pesma daje antejsku snagu naratajima koje vaspitava tako to ih puni strastvenom tenjom
za dostojnijim ivotom i osposobljava ih za samostalno upravljanje sopstvenim dravnim brodom,
oslobodilako-borbenim ali i mirnodopskim beskrnim kosovskim gestovima, afirmiui upotrebu
sila u slubi viih ideja. (46) uri smatra da naa tradicionalna poezija ipak nadvisuje istovrsnu
poeziju drugih naroda sadrinskim obiljem i motivskom raznovrsnou, ali i raznolikou kako belih
tako i crnih etikih principa (49), tj. kako najuzvienijih dela tako i izvesnih ponora ljudskih strasti;
osim toga, to je poezija junjake vedrine i jasnoe (53) i centralnog znaaja etiko-golgotskih
naela ivota i rtvovanja ivota za zajednicu i potomstvo: jedan treba da se odrie linih prolaznih
prijatnosti radi viih socijalnih svrha, ivot lini mora da bude imovina narodna. (54) Premda se
pomalo podsmeva neobuzdanom i nekritikom romantiarskom velianju nae narodne pesme, uri
i sam smatra da je ona slika i prilika kulturne vrednosti naega naroda, narodne due, narodne volje
i narodnoga duha.
2.1.4. uri za ilustraciju svoje teze uzima primer pesme Smrt majke Jugovia, jer se u njoj
ogleda ono to je najlepe u nacionalnoj naoj dui, najhumanije u naoj oveanstvenosti
i najotmenije u naoj rasi, jer su u njoj vrhovne vrednosti sloboda, ast i ponos, velianstvena
i uznosea smrt. To je hristolika golgotska pesma o kraljevskome umiranju, o izlaenju iz tamnice
tela, o osloboivanju od uskosti na zemlji, o pobedi ivota nad smru, o ubijanju smrti voljom, radom

25
Kao da od ovoga momenta uri poinje da govori samo o srpskoj narodnoj pesmi?
i stvaranjem. Golgotstvo majke Jugovia to je vidovdanstvo Srpskog Naroda. (60/61) Naravno, to
vidovdanstvo znai uzvisivanje moralne pobede nad materijalnim gubitkom, pretpostavljanje
nebeskih vrednosti zemaljskima, podvrgavanje plotskih snaga duhovnome (61), vrednost
muenitva, plodnost rtve i smislenost stradanja radi sree zajednice i buduih narataja. Ova
vidovdanska ivotna filosofija najpregnantnije je izraena u svetim reima estitoga Cara, koji se
odrekao carstva zemaljskoga i privoleo carstvu nebeskome, izrazivi ono religiozno, ono spiritualno
raspoloenje u svih ostalih kosovskih muenika. (62) Radi se o stihovima Zemaljsko je za malena
carstvo, / A nebesko uvek i do veka, koji ne pripadaju izabranoj pesmi (Smrt majke Jugovia), ve su
iz pesme Propast carstva srpskoga, premda uri ovde istie da je upravo u pesmi Smrt majke
Jugovia nala najboljeg izraza kosovska nobilna etika sublimne rezignacije koja trepti verom
u potonju pobedu pravde, u potonji trijumf svetlosti, toplote, dobra, a u odstup mraka, studeni, zla.
(62) Konkretnije, ovde se i najvie poslanje ene odreuje kao nebesko-zemaljska sluba naciji
i oveanstvu. (62)
Centralno je, dakle, etiko mesto ove pesme u ivotodavnoj ljubavi prema Rodu i nebeskoj
Postojbini (64), do kojeg se narodni pesnik probija prikazujui neobinu jakost materinskog srca,
nadovenu borbu, sukob izmeu ene i majke s jedne i oseanja dunosti prema Rodu i Otadbini
s druge strane. (65) Majka Jugovia poslala je svoje najmilije u boj za slobodu roda i odbranu
otadbine i s verom u potrebu goleme borbe njihne pa i smrti. (69) Suzdraavala je besprimerno
svoja majinska oseanja nad injenicom njihove smrti, sve imajui u vidu nunost ouvanja lae
porodinog ivota i vaspitanja onih koji su preostali iza poginulih, vaspitanja potonjih narataja,
snaei tako sopstvenu ljubav prema ivotu i mo nad ivotom - u ime visokih interesa
svesazdateljke Nacije: Majka Srpkinja, plemenita neimarka narodne budunosti, vea je od majke
roditeljke. (71) Materinski pla bio bi poraz nacionalno-vaspitakih obaveza i dunosti odranja
vedrine duha. Osim toga, to bi bilo i potkopavanje vere da e potomci poginulih sinova povratiti
carstvo i okajati kosti predaka. Majka Jugovia ponitila je svoju subjektivnu egzistenciju
i individualna oseanja u korist oseanja veliine objektivnih svrha, pod sveu o prelasku u jedno
carstvo viih poziva; (73) ona je rtvovala sebe radi viih vrednosti. Preokret nastaje kad joj
gavranovi donose ruku sina Damjana, koju ona vie ne vidi samo kao ruku to se neumorno
i radosno borila za krst asni i slobodu zlatnu, ve i kao ruku sopstvenoga eda: Tu ona tenja za
beskonanim utonjavanjem u kauzalnost socijalnog malake, i jakost do sad nepokolebljive volje
i nesalomivog srca majke Srpkinje pada. (74) Ona koja je do toga asa sva bila sazdana samo od
savesti socijalne (75) gubi ivotni elan pod udarom strane sudbine, i umire u prevelikom bolu.
Doista, tu gde individualno oseanje potiskuje ono socijalno, u pravu je uri kada uzvikuje: Ecce
mater!
Ali, onda dolazi njegova filosofsko-interpretativna intervencija, koja nimalo nije u skladu sa
snanim i autentinim vrhuncem pesme. Naime, uri pokuava da problem koji mu namee preokret
u pesmi razrei tako to ga posmatra s druge strane, iz ugla meliorizma svojevrsne filosofije
ivota u naoj narodnoj pesmi, koji istie primat ivota, rada, cvetanja i suncovanja: ne iveti
samo da se ivi, nego ivot smatrati kao sredstvo za neku viu svrhu. (77/78) Majka Jugovia je svoj
zemni ivot rtvovala da bi sa svojima, poput Bogorodice, ostala da veito prestoluje u dui
narodnoj, i, kao princip snage i ivota, kao princip morala, da bude pobuda, motor pregnua, da bude
vrelo za duhovnu okrepu, i kalem za oplemenjivanje i pojaavanje slabih dua. (78) Da je ovaj
zakljuak u neskladu sa zavrnom scenom pesme sasvim je jasno. uri pokuava da spasi tezu svoje
etike konstrukcije na ne ba najsrenije odabranom primeru. Jer, majka Jugovia je, konano, ipak -
Majka. To briljantno literarno mesto je velika pobeda istine ivota a ne istine Ideje. Moda se iz
urievog zakljunog paragrafa o Filozofiji Kosova moe prihvatiti mesto na kojem on veli kako
nae narodno iskustvo pokazuje od kolike je vrednosti muenitvo i bol u modelisanju naeg
nacionalnog ivota, to bi trebalo da bude pouka i prilog ekumenskoj dui i duhovnosti. (79) Ta
filosofija je moda visoko kulturna, etika vedra, nesebina, punoletna; isto toliko nacionalna koliko
oveanska; etnoloka, ali sa svim potrebnim uslovima, sa etiketom da zalazi u sveoveansku, da
jednom novom sveom bojom obogati paletu svetske due. (78/79) Ali, centralni topos ove filosofije
kao da ipak ne proishodi iz pesme Smrt majke Jugovia. Naime, da je filozofija feniks-ptice,
filozofija Golgote moda bi se moglo pokazati samo u naknadnim vidovdanskim interpretacijama,
a ne i u samome tekstu pesme. Jer, smrt majke Jugovia predstavlja jednu drugaiju etiku - etiku srca
a ne etiku uma i ideje, etiku stvarnosti a ne etiku programa. U svakom sluaju, ova materinska smrt
zasluuje najvie moralno potovanje. A vidovdanska etika i ideologija Zajednice i Naela zahteva
vazda obnavljano preocenjivanje u skladu sa zahtevima ivoga ivota Pojedinaca koji tvore
zajednicu.
2.1.5. urieva knjiga nije imala skoro nikakvog uticaja u novijoj srpskoj nacionalnoj uzbuni.
Njen entuzijazam, koji esto prelazi u neodmerenost, lako se dade objasniti okolnostima, ali ne
zahteva neku specijalno otru kritiku. Sa unutranje take gledita, moglo bi se pitati otkuda
u vidovdanskoj etici momenat lepote rada, ta stvarno u njoj znai re o primatu ivota i da li je ona
doista etika vedrine. Jer, vidovdanska etika, konstruisana u narodnoj pesmi, ipak je gorska etika borbe
za slobodu, etika plodne rtve, smisaonog stradanja i muenitva za dobrobit zajednice, kraljevskog
umiranja - u kojoj se vazda istie primat due nad telom, carstva nebeskog, tj. carstva viih svrha nad
zemaljskim carstvom, primat svrhe ivota nad ivotom samim, primat roda, zajednice, otadbina,
zadruge. Ako nita drugo, uriu zahvaljujemo isticanje primata kulture i kulturnih vrednosti, te
zalaganje za izgradnju jednog osobenog kulturnog drutva, dostojnog velikih svetskih kultura.
Svakako, u njegovom delu nalazimo jednu teorijsku rekonstrukciju vidovdanske filosofije i ideologije
nacionalizma, odnosno epskog identiteta Srba, jednu nezlobivu, poletnu nacionalnu himnu, ija
nekritinost doista nije nanela neku politiku i kulturnu tetu. Moda samo zato to nije politiki
upotrebljena; a nije upotrebljena moda zbog svog deklarisanog jugoslovenstva.
2.2. Vladimir Dvornikovi je u ogromnom poduhvatu sistematskog izlaganja karakterologije
Jugoslovena (duevni portre cele nacije), tj. jugoslovenskog dinarca kao posebnog rasno
duevnog tipa, uz brojne neoromantike nekontrolisane uzlete, na najozbiljniji nain obavezao sve
istraivae ne samo iz delikatne oblasti etnopsihologije ve i na irokom polju nacionalne kulture.
2.2.1. Premda je znao da se lirska i epska dua bore u Jugoslovenu (Dvornikovi 1939: 429),
ipak je bio uveren da se u duevnoj konstituciji Jugoslovena krije, pod raznim maskama, epski
patrijarhalac. (412) To bi znailo da je epska dimenzija temelj nacionalnog identiteta Jugoslovena
- da zadrimo ovaj Dvornikoviev problematini etnonim - budui je u pitanju itav ivotni stil
oveka koji je sav svoj duevni ivot izraavao i proivljavao kroz epski deseterac (412) - jedan
naroiti govor bola. (421)
Dvornikovi je smatrao da je ono mitoloko gotovo izezlo iz due i duha Jugoslovena,
odnosno da su se drugi (racionalniji) simboliki izrazi diferencirali i odvojile od mitoloke osnove, ali
da je zamrla mitska ila () oivela ponovo u poeziji (517), naravno u epskoj poeziji. Stoga,
s obzirom na jugoslovensku kolektivnu tradiciju sveprisutnoga poetskoga govora, on i preduzima
jednu psihografiju jugoslovenskog naroda upravo na osnovu narodne poezije. (519) Ali, upravo
s takve polazne pozicije on i ne misli da je epika tek neki knjievni rod, oblik pesnike tvorevine,
ve potpuni izraz jednoga celovitog pogleda na svet - pogleda epskog oveka. Kod Jugoslovena
se epsko oseanje ivota temelji na ouvanoj, konzerviranoj srednjovekovnoj slici sveta jednoga
naroda koji postaje nacijom jo u svojoj narodnoj poeziji nemanjikog ciklusa (536), ali svoju
kulturu presudno centrira oko kosovske tragedije, Kosovijade iznad koje lebdi primer i uzor
Hristijade (538), zatim oko ciklusa o Kraljeviu Marku i uskoko-hajdukog ciklusa pesama. To
epsko oseanje sveta i ivota presudno se osveilo i uzdiglo upravo u 18. i 19. veku - u vreme
crnogorskih vojevanja, hercegovakih ustanaka i ustanaka za osloboenje Srbije.
2.2.2. Ako je kod motiva Kosovijde ostao u svom zanosu, Dvornikovi je pokazao izvesnu
kritiku distancu prema mitu protivrenog nad-junaka i nad-hajduka Kraljevia Marka: Kakva
sudbina takav i odgovor; na brutalnost svog udesa narod je odgovorio svojim rogobatnim Markom.
(548) Kod mita o uskocima i hajducima kritika pozicija je jo izraenija - istorijske injenice
relativizuju znaenje mitsko-epske slike. Uskoci i hajduci, sa svojim razliitim pozicijama
u odgovarajuim carstvima, imali su istu drutvenu funkciju narodnih zatitnika i osvetnika Kosova;
hajduci su jo igrali i stvarnu ulogu ustanikih podstrekaa u Srbiji. Ali, bilo je i epskih preterivanja
u prikazu njihovih junatava, njihove nacionalne osveenosti, kao to je bilo i dosta istine u prikazu
njihovih krvavih dela i nedela. Narod je oduvek razlikovao dobre i zle hajduke, kae
Dvornikovi, jer je i bilo stvarne razlike izmeu dva socijalna tipa hajduka. (553) Izvesno je, smatra
autor, da je hajduka epika, sa svom svojom surovou, mogla odigrati znaajnu socijalno-nacionalnu
ulogu samo zahvaljujui injenici da je hajduk bio povremeno idol i jedina nada porobljenog
naroda. (553) To, u stvari vai za itavu grau naeg junakog, krvavog, isuvie krvavog epa
(571), duhovnog izraza naroda koji je reagovao na dosuenu istoriju i sudbinu. Naprosto, u odreenim
istorijskim uslovima formirao se i izraavao tipino epski karakter Jugoslovena.
2.2.3. Dvornikovi je vrlo dobro znao i to da je hiperepski, preterano epski, stil jugoslovenske
narodne pesme (562) izraz injenice da je ep pesma analfabetskih patrijarhalaca (564), i da je
prilagoen njihovom kulturnom i poetskom senzibilitetu. Stoga nije nikakvo udo da nau epsku
poeziju potpuno razliito prima epski ovek (577), kome je i namenjena, i nai ne-epski
savremenici, koji je uostalom, kae Dvornikovi, esto uopte i ne primaju. Razlike u epohalnoj
recepciji uslovile su i izrastanje itave polemike literature o motivu Strahinjia Bana (),
o Lazarevoj dilemi uoi kosovskog boja, o protivrenim potezima u liku Kraljevia Marka. (518)
5.2.4. Ali, Dvornikovi kao da ali to junaki ep - koji je najkarakteristinija jugoslovenska
kolektivno-duhovna tvorevina, i koji nas je u doba romantizma na najbolji nain preporuivao
kultuirnom svetu - doivljava opadanje: degeneraciju, rudimentiranje i izumiranje. Njemu je
jasno da ep propada zato to nema vie specifinih epskih doivljaja, to moderni ivot ne daje
vie maha epskom junakom individualizmu i epskoj stvaralakoj fantaziji, to je naprosto nestao
epski milje (572), odnosno to nema vie istoriske i socijalne podloge junakog epa. (575) Pri
tom, on se raduje izvesnom oivljavanju romantikog duha, tj. duha novoromantike koji obnavlja
interesovanje za epiku. To je i razumljivo za onoga ko smatra da je junaki ep postament
jugoslovenske samonikle nacionalne kulture (579), i da su najbolje duhovne snage Jugoslovena
ovaploene upravo u epskoj formi. Jugoslovenski junaki ep je i najsavreenije i najkarakternije
jugoslovensko ne samo umetniko ve i narodno delo: iz njega progovara balkanski heroizirani
Jugosloven, sa tragovima stare slovenske oseajnosti, ali i sa mukim stavom borbenosti i svim onim
to je s time psihiki povezano: gordom kolerikom, i nadasve ovejim ponosom i velikom ljubavlju
za pravdu i slobodu. Rasna dinarska ila pulsira otro kroz junaki deseterac; sudbina i istorija
odredila je samo smer toga pulsiranja. (580) Dvornikovi odlino zna da vraanje takvom epu
i epskoj kulturi nije uvek bilo sreno i uspeno, ali je to vraanje bar traeno i poeljno. (579)
teta je to ovaj vredni istraiva nije pisao o tim nesrenim i neuspenim pokuajima vraanja epskoj
kulturi. A da je imao i deo naega iskustva verovatno bi se zapitao i o poeljnosti takvih vraanja,
odnosno i sam razmotrio problem epske ideologije u ne-epsko doba.
26
2.3. Srpskoj kulturi, dakle, ne nedostaju kritika istraivanja srpskoga epskog identiteta. Takav
je i esej Slobodana Jovanovia o srpskom nacionalnom karakteru, napisan pre vie od etrdeset
godina.

26
U knjizi Borba ideja Dvornikovi se pitao da li je na ep i epski ovek za duhovnu Evropu samo krasan
arhajski cvet, egzotian zbog injenice da je u Evropi takav isti cvetao mnogo ranije, i stoga gotov
anahronizam u modernoj Evropi, koji joj je izmeu ostalog doneo i Prvi svetski rat. (Dvornikovi 1995: 89) On
brani svoju nacionalnu tradiciju od maehinskog stava Evrope, upravo stoga to je ona nekada bila ravna
evropskoj civilizaciji, to pripada njenom izvornom stablu, to transformisanje epskog oveka u moderno-
evropskog kasni iz opravdanih istorijskih razloga, tj. vekovne okupacije i istovremene odbrane i sebe i te iste
Evrope od Turaka, i stoga to i Evropa nije oiena od anahronizama. Ali, on smatra da je mogua moderna
transformacija velike izraajne snage naeg oveka. Kad je pisao o negativnim stranama herojskoga tipa,
Dvornikovi je bio neto realniji. Naime, tu govori o istorijskoj nunosti negovanja borbenih i herojskih ideala,
o odbrani svoga, ali i o sekundarnim baroknim i podivljalim oblicima psihologije heroizma (109), o otimanju
tueg, o sujeti i samohalisanju, o virtuozitetu junakovanja, hipertrofiji junake svesti i hvalisanja (110), o
herojskoj lenjosti - o svemu onome to nas dri tek na pragu presudnih i velikih novih ivotnih
akomodacija. (111)
2.3.1. Autor na poetku metodiki ograniava smisao izraza nacionalni karakter na one ideje
koje jedan narod ima o svom vlastitom karakteru, o svojoj istoriji, o svojim zadacima u budunosti
(Jovanovi 1991: 543), bez obzira na njihovu faktiku ili fantastiku prirodu: Tane ili netane, te
ideje bar donekle utiu na postupke jednog naroda, i zato ih valja prouavati, ako smo radi da te
postupke potpuno razumemo. (loc. cit.) On polazi od saznanja da se ideje jednoga naroda o sebi
samome, o svojoj istorijskoj sudbini, o svojim neostvarenim idealima prvobitno izraavaju u
narodnim predanjima i legendama, a docnije u delima njegovih politiara, knjievnika pa ak
i naunika, ime oni postaju tumai narodne samosvesti i neimari onoga to bi se moglo nazvati
nacionalnom ideologijom. (543) Stoga je i posvetio panju upravo onim piscima koji su najvie
doprineli izgradnji nacionalne ideologije i njenim odgovarajuim istorijskim promenama.
Jovanovi prolazi kroz glavne momente srpske duhovne istorije. Tu je, najpre, Dositej
i prosvetiteljsko laiciziranje odnosno svoenje religije na crkvene obrede uz istovremeno okretanje
crkve nacionalnoj borbi, tj. spajanje pravoslavne vere i srpskog nacionalizma. Zatim, Vuk Karadi
i romantiki nacionalizam, sa idejom o ispoljavanju nacionalnog karaktera, konkretnije, srpske
herojske etike, kosovske etike, u narodnim umotvorinama. Tu je, potom, Njegoeva tragina vizija
srpske istorije sa zavetnom milju o nunosti samortvujueg skidanja kletve zbog nesloge, ali i sa
moralno problematinom politikom odlukom o istrazi poturica u nacionalnom interesu.
27
Prema
Vladimiru Jovanoviu, dakle, prvobitni pokretai razmiljanja o srpskom nacionalnom karakteru
upravo su narodne pesme, Kosovski mit, Njegoeva dela. (548) A zavetna misao o osloboenju
i ujedinjenju srpskog naroda dobila je prvo konkretno ostvarenje ezdesetih godina 19. veka,
u nacionaloj organizaciji Ujedinjena omladina, koja je - na tragu kosovskoga mita o herojskom
narodu koji strada pod turskim zulumom zbog sopstvene nesloge - zagovarala nunost srpske sloge
radi oslobodilakog rata protiv Turaka. Svetozar Markovi bio je naka vrsta pozitivistikog kritikog
korektiva nacionalnog entuzijazma. Ali, nauni pristup nije bio dovoljan za potpunu kontrolu
nacionalizma. Tako je Cvijiev nauni napor istraivanja srpskog nacionalnog karaktera zavrio
u nacionalnom idealu plahovitog dinarskog tipa, odnosno u oivljavanju ideje o herojskom
karakteru Srba, koji se imao potvrivati u balkanskim ratovima te u Prvome svetskom ratu. Politika
ideologija jugoslovenstva izgubila je utakmicu sa srpskim i hrvatskim nacionalnim i nacionalistikim
nasleem. U okolnostima austrijske antisrpske dravne politike, i u suoenju sa separatizmima, srpski
nacionalzam u Jugoslaviji bio je pred ozbiljnim problemima, koji nisu bili reivi na nivou epskog
karaktera i herojskog identiteta, ve na nivou naalost nepostojee politike racionalnosti.
Izlaz iz nevolja, koji podrazumeva i odgovarajui uspeh u utakmici s drugim junoslovenskim
nacijama, Jovanovi vidi u podizanju nacionalne discipline i stepena nae kulture. Stoga je on
znatnu panju posvetio pitanju srpskog kulturnog obrasca, koji se tie svih grana duhovnog ivota,
obuhvatajui i nauku, i veru i moral, knjievnost i umetnost, politiku i pravo, vojsku i privredu,
obiaje i zabave jednoga naroda. Pravei razliku izmeu kulturnog elitizma u starom humanizmu
i savremene kulturne demokratizacije, tj. izmeu intenzivne i ekstenzivne kulture, Jovanovi veli da je
oslonac i jedne i druge u kultivisanom pojedincu, dok komunistiki kolektivizam potpuno odbacuje
svaki humanistiki obrazac. Na alost, naa tradicija, u kojoj se vazda radilo na razvijanju
nacionalnog i politikog obrasca, ne moe se podiiti ni nekim stranim usvojenim kulturnim obrascem
niti nekim sopstvenim kulturnim obrascem. Isto tako, Srbi nisu imali ni velikih moralista posle
Dositeja, ije prosvetiteljstvo raa kulturne pojedince ali ne i jedan kulturni obrazac, posle socijaliste
Markovia, iji je pozitivistiki ideal sleenog intelektualca ostvaren u liku komunista, i posle
Njegoa, ija je etika nacionalna a ne hrianska. Sticaj istorijskih okolnosti uinio je da Srbi
intenzivno rade na nacionalnom i politikom obrascu, ali se ispostavilo da ni jedan ni drugi ne mogu

27
Rebeka Vest, koja i inae smatra smatra pogrenim nepruanje otpora agresoru (Vest 1989: 296) i odustajenje
asnih i potenih od borbe za slobodu samo zato to ona zahteva da se zagazi u neistu maticu istorije, ima o
tome drukije miljenje. Povodom Njegoeve zapovesti da se - zbog kolaboracije poturica sa Turcima u opsadi
Crne Gore - na Badnje vee svi potureni Crnogorci imaju ponovo da pokrste, koju su zapovest posluala
samo petorica brae Martinovia, ona pie: Ja sam na strani brae Martinovia. Njihovo krvavo delo postaje
opravadano kada vidimo ta je tursko osvajanje znailo za Slavene. (385)
biti potpuni bez kulturnog obrasca. Slika i prilika srpskoga individualizma bez kulturnog obrasca,
u uslovima konsekventnog opadanja i nacionalnog i politikog obrasca i odgovarajueg opadanja
javne svesti izmeu dva rata, jeste figura razmnoenog poluintelektualca, oveka koji je uredno, pa
ak moda i s vrlo dobrim uspehom svrio kolu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog
vaspitanja nije stekao skoro nita, pa je u moralnom i kulturnom pogledu u osnovi ostao
primitivac. (571) Mislim da se Jovanoviev poluintelektualac posebno primio na komunistikom
i postkomunistikom ubrivu populizma, o emu svedoi nae sumorno akademsko svakodnevlje.
2.3.2. Jovanovi nam pokazuje kako se izgrauje nacionalna ideologija i kako se menja sa
promenom okolnosti. Osim toga, ukazao je na kulturnu pogubnost kolektivizma i populizma, kao i na
neophodnost jaanja politike racionalnosti umesto podsticanja epsko-herojskog karaktera. Kljuni
nacionalni napor morao bi biti upravljen na podizanje stepena kulture i na jaanje kulturnog
obrasca.
2.4. Najzad, delo Miodraga Popovia Vidovdan i asni krst ovde predstavljam kao temeljnu
analizu srpske epske slike sveta odnosno, posredno, kritiku konstrukcije epskog identiteta.
28
2.4.1. Oni koji se u rekonstrukciji nacionalnog identiteta oslanjaju prvenstveno na narodnu
poeziju, valjalo bi da imaju na umu sve tekoe skopane s validnom interpretacijom ovih pseudo-
istorijskih odnosno mitolokih izvora.
29
Popovieva polazna namera je da jasno razlui mitologiju
i istoriju, tanije, istorijske odnosno pesudoistorijske i mitske slojeve u srpskim narodnim pesmama,
kako bi pratio proces prevazilaenja arhaine mitske svesti njenom transformacijom u modernu
kulturnu svest, koji je i kod Srba zapoeo prihvatanjem hrianstva, ali je sporno kad se zavrava.
(Popovi 1979: 10) U tom cilju, on se opredelio za ispitivanje kosovske legende, preciznije, legende
o knezu Lazaru i Milou Obiliu, na kojim primerima obelodanjuje proces mitizacije istorijskih
linosti i odnosno proces amalgamisanja hrianske i mitske svesti. (12) Razreenje ovoga
sloenog i zagonetnog problema moe nas, smatra Popovi, dovesti do razumevanja kako poetske
tako i drutveno-istorijske funkcije kosovsko-vidovdanskog mita - kljunog mita srpske junake
poezije. No, pravi cilj ovoga otkrivanja tragova mitskog kako u srpskoj narodnoj poeziji tako
i u nama samima jeste nastojanje da identifikujemo sebe i svoju sredinu, i poradimo na
prevazilaenju arhainog pogleda na svet: Jasno odvajanje mitskog od istorijskog bie istovremeno
i krupan doprinos emancipaciji savemene svesti od zastarelog kultnog miljenja. (133) Identifikovati

28
To to ja ovaj identitet oznaavam kao epski ne bi trebalo da bude ozbiljnije uzdrmano injenicom da srpske
junake pesme, naroito one u Vukovim zbirkama, nisu samo epske, narativne, kao kod nekih drugih naroda,
ve, delom, i lirske, nastale pod impulsom mitske heroike. Oseajui da je za njih bitna heroika a ne pria, Vuk
ih nikad nije nazivao epskim ve samo junakim ili mukim pesmama. (Popovi 1976: 62) Pod pojmom epskog
identiteta ja razumem etniko-nacionalni sindrom konstituisan oko tradicionalnog predanja, istorijskih, pseudo-
istorijskih i mitskih pria i pesama, narodne epike i, konano, narodne junake epike. Nema nikakve sumnje da
se u ovakvom imenovanju moe, sa knjievno-teorijske take gledita, otkriti izvesna nepreciznost, ali, s druge
strane, bilo bi i neprecizno i tendenciozno kada bih srpski nacionalni identitet oznaio kao junaki, a mogu da
zamislim grotesku koju bih proizveo kada bih ga nazvao lirskim.
29
Drugim reima, oni koji koriste narodne pesme kao potencijalni izvor istoriografskih informacija valjalo bi da
imaju na umu da je odnos izmeu usmenog predanja i pisanih izvora izuzetno sloen. (26) Naime, Popovi
upozorava da sastavljai junakih pesama ree polaze od samog istorijskog zbivanja, a ee od njegove
interpetacije u feudalnim, odnosno crkvenim krugovima, u kojima su istorijski dogaaji prethodno dobili
ideoloku obradu. Tek ideoloki stilizovani, to znai preinaeni, dogaaji ulaze u letopise, rodoslove, itija, pa i
usmena kazivanja. (11) Mesta koja e docnije prei u epsku formulu u XV veku mogla su se spontano javiti
kod knjievno darovitih hroniara kada govore o istim dogaajima o kojima i narodna pesma. Njihovo poimanje
i interpretiranje istorijskih zbivanja, redovno usaglaeno sa ideoloko-politikim potrebama, nije se ni po
unutranjem smislu ni po izrazu mnogo razlikovalo od junakih pesama nastalih u vojniko-feudalnim
krugovima. (26) To konkretno znai da se, prema autoru, ne moe pouzdano razluiti ta je u starim napisima o
kosovskom boju preuzeto iz eventualnih junakih pesama, a ta izvorni hroniarev tekst, za koji je pisac naao
grau na drugoj strani. (26) Konano, ne samo narodni pevai nego i hroniari rekonstruiu istorijske dogaaje
i komponuju ih od izabranih i preinaenih detalja - ve prema zahtevima duha vremena. U sluaju hronika o
kosovskom boju, u pitanju je srpsko-grki duh otpora Otomanskom carstvu.
sebe i svoju sredinu znai rekonstruisati sopstveni (nacionalni) identitet na osnovu njegovih istorijskih
i literarnih izvora. I u sluaju Popovia pokazuje se da, po pravilu, autori koji umeju da razluuju
mitsko od istorijskog ne neguju fatalistiko-supstancijalistiku ideju datog i nepromenljivog
nacionalnog identiteta, i svesni su da njegova istorijsko-idejna priroda doputa i mogunost ideoloke
manipulacije.
2.4.2. Dok mit o Lazarevoj rtvi ima svoju istorijsku osnovu, mit o Obiliu je naknadna epska
konstrukcija, moda ak zasnovana i na turskom predanju, kojem je bio potreban lik mukog
nevernika-ubice cara. Naknadno je i srpskom predanju, u drugoj polovini 15. veka, bio potreban jedan
oplemenjeni junak-osvetnik. No, on je bio jo potrebniji kasnijoj junakoj epici, ne izvorno
kosovskoj, ve ustaniko-romantikoj, koja je u zanosu borbe za osloboenje od Turaka oivela
herojske simbole Cara Lazara i Vidovdana i mitologizovala Miloa Obilia. Mitologizacija kosovskih
junaka meu Srbima u Turskoj nije bila mogua sve dok su odnosi izmeu srpskih patrijarhalno-
herojskih plemena i pravoslavne crkve, s jedne, i Turaka, s druge strane, bili relativno dobri. Ali, sa
izmenjenim istorijskim prilikama, i guslarska pesma je, budui od puke dnevne hrinike ve prerasta
u mit, izmenila svoj smisao, izmeu ostalog i tako to je mitskoga herojskog pretka sada supstituisao
Kraljevi Marko a ne Milo Obili. Tako se Miloevo ubistvo cara Murata uopte ne pominje
u srpskoslovenskoj knjievnosti tokom 16. i 17. veka. Kosovska legenda iilela je iz turkofilske
junake poezije u osmercima i desetercima, a ivela i preivela meu zapadnim Srbima,
u antiturskim preteno vitekim bugarticama, podsticana od strane srpske klerikalno-gradanske
inteligencije u Austriji, i direktno podsticana od strane katolike anti-turske i uopte krstake politike
graninih katolikih drava (Ugarska, Poljska, Mletaka republika, Austrija), koje su raunale sa
potencijalnom pobunom balkanskih pravoslavnih hriana. Kosovka legenda se sa zapada poela da
vraa svome izvoritu, raznim putevima, tek u 18. veku, sa oivljavanjem antiturskog raspoloenja.
(44) U tom povratku, kosovski mit postepeno je povezivan sa potisnutim drevnim kultom boga Vida
(nekadanjeg vrhovnog boga Srba i Hrvata /?/, boga obilja, svetlosti i rata), stvarajui novu,
vidovsku heroiku, Vidovdan kao herojski simbol i simbol herojskog bia srpskog naroda. (63)
U Vukovim Komadima prvi put se, u kosovskim pesmama, (Kneeva veera) pominje Vidovdan,
to je takoe znak njihove mitizacije. (74) Ta mitizacija je, dodue, poela ve krajem 15. veka. Tako
je kosovski mit, odnosno mitizacija kosovskih junaka, prola dugi put od prvih zapisa, preko preteno
feudalnih junakih pesama, do pune demokratizacije srpskih junakih pesama u vreme ustanaka.
Mitizacija je posebno uzela maha u onim delovima i slojevima srpskog ivlja kod kojih su se zadrale
- a nakon dveju seoba naroda, trgovaca i crkvenih vrhova u austrijske zemlje (1690, 1739) -
i naknadno oivele stare naslage paganskog pogleda na svet. Premda je borba protiv Turaka ujedinla
crkvu i divlje srbijanske ratnike (90), u hrianskom duhu nedograeni mitski ljudi potrebovali su
mitove: Turci su simbol mitskog zla, Murat zamena za Crnog Boga, Vuk Brankovi perosnifikacija
izdajstva, a Milo Obili herojski rodonaelnik i poluboansko bie. Knez Lazar, premda izrie
pagansku kletvu, samo je donekle paganizovan, stoga to je njegov kult, za razliku od Miloevog, bio
vazda prisutan, i to kao svojevrsna varijanta hrianskog muenitva i rtve za veru. Ali, simbol
asnoga krsta takoe je, prema Popoviu, reanimirani i hristijanizovani narodni ratniki krst,
drevni slovenski krst (108), odnosno oivljena pojava krstolikog idola boga rata (107),
krstolikog boga heroja (108).
30
Paseizam srpskoga pogleda na svet oituje se na jo jednom vanom primeru. Naime, arhaini
cikliki nain miljenja doao je i ovde do izraaja u projektovanju ciljeva srpske socijalne
i nacionalne revolucije s poetka 19. veka u stanje pre dahijskoga zuluma, u udobnu starinu
prekosovske slobode. Naravno, borba za povratak paganskome zlatnome dobu bila je u mnogome
iracionalna: u herojskome zanosu, krstakom (pagansko-hrianskom) fanatizmu, u samortvovanju,
u zloinu i krvoproliu. Provala iracionalnih impulsa, razumljivo, dala je pozitivnije rezultate
u poeziji nego u drutveno-politikoj praksi. (119) Epoha koja nalikuje herojskome dobu plodno je
tle za junaku poeziju, vazda, pa i u srpskom sluaju. Srpska junaka poezija oivljava seanje na

30
Ovakve i sline teze i nalazi o pagansko-hrianskom identitetu Srba, o paganskoj osnovi Vidovdanstva itd.
predstavljaju sredite ozbiljnih neslaganja u savremenoj srpskoj profanoj i crkvenoj istoriografiji.
Vidovdan, koji je kao crkveni i nacionalni praznik novijeg datuma, premda se mea sa praznikom
proroka Amosa i kneza Lazara na dan 15. juna. Tek ezdesetih godina, u ematizmusu za 1864,
umesto proroka Amosa i kneza Lazara, prvi put emo pod 15. junom nai zabeleen Vidovdan. (121)
U stvari, tek posle potpunog osloboenja od Turaka, dakle tek posle kumanovske bitke (1912. god.),
Vidovdan je - kao simbol drevnog i obnovljenog junatva i herojstva srpskih ratnika - postao zvanini
nacionalni, crkveni i narodni praznik. Prvi srpski nacionalni ideolozi nisu robovali drevnim mitovima,
nego su - budui evropski obrazovani - birali humaniju viziju sveta. ak je Njego, koji je meu
ideolozima srpske nacije bio najblii narodnoj heroici, u Gorskom vijencu oplemenio Miloev lik,
a stvarajui svetlosni kult Miloev sakrio je od buduih pokolenja njegov no. (123)
31
Srpski
nacionalni ideolozi su u 19. veku funkcionalizovali kosovski mit, u svrhe nacionalnog osloboenja.
Za razliku od prosvetiteljskih programa, koji se nisu primali na tlu seljakog drutva arhaine svesti,
oni su pokuali sa romantikim narodnjatvom, tj. sa sintezom patrijarhalno-plemenske
i demokratske kulture, po cenu da i sami poprime deo arhainog pogleda na svet. Tako je i srpska
inteligencija prihvatila Vidovdan, a od tridesetih do sedamdesetih godina 19. veka hranila se kako
paganskim duhom narodne poezije tako i mislima modernih evropskih filosofa i naunika. Umetnika
poezija krenula je tragom narodne junake poezije, tj. tragom mitizacije istorijskih dogaaja,
a kosovski mit - kao spona graanskoga i patrijarhalnoga u srpskome biu - preselio se iz poezije
u sve sfere duhovnog i drutvenog ivota srpske inteligencije u 19. veku, i postao srce nacionalne
ideologije, pa potom srce nacionalne propagande, te najzad politika stvarnost srpskog naroda
(128), a Vidovdan simbol trijumfa nad zlom (129), ali i bespotedne osvete nad svim onim to je
tursko, muslimansko uopte. (130).
Ako je ova transformacija kosovskoga mita razumljiva za period duhovne pripreme ratniko-
oslobodilakog podviga, ostaje pitanje o smislu ove funkcionalizacije mita u daljem ivotu srpskoga
drutva. Jer, srpska se nacija i u 20. veku, a ne samo u 19. veku, okuplja oko kosovskih heroja
i drugih supstitucija vrhovnog paganskog boanstva, vezano za dan belog Vida, boga rata. (130)
Seoba mitova iz poezije u stvarnost ne zaustavlja se tako lako. U XX veku, oigledno, stvara se nov
vidovdanski kult, koji dolazi kao neoekivani zavretak nacionalno-politikog procesa zapoetog jo
u doba romantizma. (123) Dodue, ak ni dvostruka, pagansko-hrianska svest ne moe da
neprotivreno i autentino prebiva u arhainom, jer mitski svet ipak vie nije izvorni svet
savremenog oveka. Ali, uprkos tome, sredine koje nisu sklone kritikom miljenju, i danas pletu
nove mitoloke siee, a mitske impulse zamenjuju isforsiranim patriotizmom i religiozno mistinim
asocijacijama. (131) Vidovdanski kult je, kao meavina istorijske realnosti borbe za slobodu
i paganskih motiva osvete, sakralno-epsko-martirske rtve i oivljavanja herojskoga pretka, bio nuna
faza u razviu srpske nacionalne svesti. Ali, kao trajno stanje duha, vidovdanski kult moe biti
i koban po one koji nisu u stanju da se iupaju iz njegovih pseudomitskih i pseudoistorijskih mrea.
U njima, savremena misao, duh ovekov, moe doiveti novo Kosovo: intelektualni i etiki poraz.
(131/132) Popovi smatra kako kritiki odnos prema batini nije i anatemisanje mitskog miljenja,
ve samo jasan uvid u njegovo pravo mesto i funkciju u tradiciji i savremenosti, u stvarnosti i poeziji,
u svesti i u podsvesti. Po njegovom miljenju, Vidovdan i asni krst imaju nesumnjivu umetniku
funkcionalnost u iracionalnom kontekstu narodne poezije. Izvaene iz njega i ukljuene u nove,
ideoloke, pseudomitske konstrukcije, ove herojsko-lirske slike gube svoju lepotu i unutranji poetski
sadraj, postaju mitski segment kvaziracionalnog konteksta, intelektualnog surogata u kome se ne
gube samo granice izmeu arhaine i savremene svesti, ve dolazi i do neke vrste poremeene svesti,
koja vie ne razlikuje mit od zbilje. (133)
2.4.3. Popovi je smatrao da pesnike slike narodne poezije nisu samo objektivacije umetnike
ekspresije, ve signali minulih svetova, koji e biti graa jedne budue nauke o dalekoj prolosti
kulture i civilizacije - knjievne arheologije, kao sinteze mitologije, sociologije, istorije, lingvistike
i dubinske psihologije. (115/116) On sam, u svojim knjievno-arheolokim istraivanjima, dao je
najpre neke vane metodoloke napomene buduim istraivaima. Osim toga, polo mu je za rukom

31
Naravno, u Gorskom vijencu, najveem ostvarenju srpske knjievnosti XIX veka, drevni slovenski bog
svetlosti i rata, Vid, nastavlja da ivi u formi svoje kosovske supstitucije - Miloa Obilia. (131)
da skrene panju na vane procese poetske mitologizacije istorijskih injenica odnosno njihovih
ideolokih interpretacija, da ukae na znaaj razluivanja mitologije i istorije, da obelodani pagansko-
hriansku sintezu vidovske heroike i glavne drutveno-istorijske funkcije kosovsko-vidovdanskog
mita. Ukratko, Popovi pokazuje kako nastaje vidovdanski kult i igra vanu ulogu u romantikom
entuzijazmu nacionalnog osloboenja i nacionalnog osveenja, kako se, potom, politiki
funkcionalizuje, degradira i opasno optereuje savremenost arhaino-kultskim paseizmom
i anahronizmom. Konano, on nasluuje na dananji poraz proistekao iz politike manipulacije
nacionalnim mitovima.
3. U etirima izloenim koncepcijama susreli smo se sa jednim primerom knjievno-
nacionalnog programa, sa jednim opisom epske svesti, sa jednom kritikom takvoga programa i sa
jednom knjievno-areholokom analizom dubinskih slojeva konstrukcije epskoga identiteta. Svi autori
istiu centralni znaaj kulture za konstituisanje nacionalnog identiteta Srba, odnosno pokazuju da
temelj epskoga identiteta ine, najpre, predanja i legende, potom, narodna junaka poezija, a na
njenom tragu i u odgovarajuoj inspiraciji i umetnika knjievnost - tvorevine koje su u romantiko-
oslobodilakom poletu 19. veka odigrale kljunu ulogu u identifikaciji srpske kolektivne linosti.
Osim toga, kritiari i analitiari ovih procesa ukazali su i na opasnosti instrumentalizacije literarno
legitimnih i umetniki sasvim uspelih motiva, slika i vrednosti u vanumetnike, politike svrhe.
Ostaje da o tim opasnostima kaem jo koju re.
3.1. Najkrae bi se moglo zakljuiti, kao to je ve primeeno, da su srpske narodne pesme,
kosovski mit i njegoevska etika osnove epskoga pogleda na svet kod Srba.
32
Konkretnije, na tim
osnovama konstruisani epski identitet pretpostavlja sledee konstitutivne momente: stara slava
zlatnoga doba; junaki preci gorskoga morala; ujedinjenje i sloga zarad nacionalnog osloboenja;
kosovski podvig, kosovska rtva i kosovske rane; muenitvo zarad viega nebeskog ivota, odnosno
carstva nebeskog i rtvovanje zarad dobra zajednice; vera u konani trijumf dobra, povratak carstva
i posveenje rtava Reju, vidovdanstvo kao svojevrsni pagansko-hrianski amalgam.
3.1.1. Na osnovu svega mogla bi se rekonstruisati epska slika sveta na kojoj Srbi grade svoju
nacionalnu ideologiju. Ta slika sveta pretpostavlja prolost kao bitnu konstitutivnu dimenziju
vremena, odnosno sadanjosti; u njoj se istiu vrline borbenosti (a ne, na primer, radinosti); ponos,
ast i dostojanstvo vrhunske su ivotne vrednosti, ije ouvanje nalae da se i sam ivot kao takav
detronizuje u ime venoga nebeskog ivota, a smrt pojedinca shvati kao svojevrsno uznoenje zarad
dobra zajednice i ouvanja njenoga imena; zajednica takvih vrednosti i naela mora biti izuzetna
i naroita - izabrana.
Ova epska slika sveta postaje jasnija kad se uporedi sa drugim moguim slikama sveta. Dok je
romaneskna (graanska) slika sveta po definicji moderna, kao slika individuacije i ideologije

32
Uostalom, postoji opta saglasnost o ulozi narodne poezije u konstituisanju srpske nacije. Siton-Votson, koji
kae da se ivot u Srbiji temeljio na patrijarhalnoj zadruzi, kao jezgru srpske nacionalne kulture pod turskom
vladavinom, dodaje: Vanu su ulogu odigrale i narodne pjesme, sauvane usmenom predajom, koje su se,
uglavnom, bavile junakim razdobljem otpora otomanskom osvajanju starih kraljevstava. (Seton-Watson 1980:
140)
Dodue, sa promenom istorijskih okolnosti dolazilo je ako ne do troenja ovoga epskog fermenta nacionalnog
uznoenja, onda do rascepa izmeu tradicionalne epske slike sveta i sopstvenoga mesta u njoj, na jednoj, i
surove ili trivijalne stvarnosti, na drugoj strani. Tako je u savremenoj srpskoj knjievnosti zabeleeno i nalije
tradicionalnog, varljivog zanosa junakom poezijom u srpskome narodu. Pored onih pisaca ija e uloga u
defistifikovanju toga nalija biti obraena u drugom delu knjige, ovde pominjem jo primer Milovana Danojlia.
U njegovoj knjizi memoarsko-refleksivnih zapisa Oslobodioci i izdajnici (koju je autor politizovao i otetio
sasvim nepotrebnim Dodatkom), glavni junak se sea svojih deakih moralno-andragokih zaduenja u
porodici: Kasnije zatrae da im itam junake pesme, iz Pesmarice. Dok me sluaju, oi im opasno iskre. Te im
pesme stvaraju nered u glavama i duama. Zbog njih im se ini da su neko i neto, a posle, kad zakoraaju po
zemlji, kao da su s oblaka pali. Posle im se pokae da su niko i nita. (Danojli 1997: 80) Ili, malo drukije:
Kad im itam Kosovsku veeru, svima sjakte oi. Posle, kad se vrate sebi i redovnim poslovima, kao da su uli
u popaljenu kuu. Sadanjica je pusta pojavnost, golo tavorenje, bez znaaja i znaenja. (224/225)
individualizma, epska slika sveta je sutinski predmoderna, ve po tome to uznosi kolektiv umesto
pojedinca. Dokaz se moe traiti u literaturi koja, goldmanovski reeno, umesto problematinih
pojedinaca ima neproblematinu zajednicu kao glavnoga junaka. Neki su ve konstatovali da
i u novijoj srpskoj knjievnosti dominiraju kolektivni likovi, i da nema individuacije tipine za
graansku formu romana. Ako nije sasvim pogrena teza da je medijska slika sveta postmoderna,
ostaje pitanje ta je onda medijsko-manipulacijski posredovana epska slika sveta? ta drugo, ako ne
ideologija? Epska slika sveta izgraena je na romanitkom entuzijazmu, ija socijalna konstrukcija
stvarnosti podrazumeva pre svega specifinu zanosnu konstrukciju prolosti. Politika rekonstrukcija
epskog identiteta samo je zloupotreba anahrone epske vizije, jer politika konstrukcija stvarnosti mora
biti utemeljena kao konstrukcija budunosti, koja nije mogua na epskim osnovama. Za one koji vole
milozvune rei o sveproimanju prolosti, sadanjosti i budunosti, o nemogunosti ureivanja
sadanjosti i planiranja budunosti bez vrsto definisane prolosti, valja dodati da je to to oni
zagovaraju upravo posao kritikog pretresanja prolosti, a ne njenog mistifikovanja. Jer mitovi mogu
biti vrsta osnova knjievnosti ali ne i graanskoga ivota. Uostalom, razlika izmeu visokog
uvaavanja sopstvene istorije i tradicije i politike zloupotrebe te iste tradicije, njenih mitova
i arhetipova (to predstavlja upravo skrnavljenje tradicije) i nije tako neznatna, pa stoga i nije teko
uoljiva.
3.1.2. Ako je tano da je srpski nacionalni identitet neka vrsta epski konstruisanog identiteta (u
svakom sluaju, videli smo da nije dat od Boga, da nije vean i nepromenljiv), to bi - izmeu ostalog -
znailo da Srbi sopstveno samorazumevanje temelje na tipinim crtama epske slike sveta, kao to su:
borbenost, heroizam, samortvovanje, ali i zanos, neracionalnost i iracionalnost, kolektivizam,
paseizam, ksenofobija, mitomanija Nadalje, pokazje se da takav identitet, koji nije izvorno unet
u dvadeseti vek, ve se povremeno, po potrebi, reafirmie i rekonstruie, jeste u najdubljem smislu
anahron, utoliko to bitno odstupa od graanski konstituisanog, dakle, savremenog (modernog)
identiteta, i da, s obzirom na injenicu neracionalnosti, moe biti tetan po narod o kojem je re.
Naravno, narod se ne moe odrei sopstvenog identiteta, niti bi tako neto bilo poeljno. Ali, ono to
se moe, to je, prvo, rad na ouvanju bitnih epskih momenata identiteta tamo gde oni danas uistinu
pripadaju: u narodnoj knjievnosti, folkloru, obiajnosti, i, drugo, obeshrabrivanje pokuaja da se ti
momenti podiu iz ove kulturne, literarne egzistencije i prevode u ideoloki diskurs radi politikog
manipulisanja.
Smisao ovih analiza nije u denunciranju sopstvenoga naroda, ve u ukazivanju na prednosti
racionalnog kontrolisanja identiteta. Ako ve neko racionalno konstruisanje identiteta nije mogue -
ne moe se birati prolost - onda se bar moe planirati njegovo savremeno obrazovno-vaspitno, pa
i politiko regulisanje, u skladu sa ivotnim interesima i graana i nacije (i njenoga etnikog
supstrata). Dok je romantika epska slika sveta istorijski utemeljena, njena savremena pseudo-
romantika rekonstrukcija predstavlja anahronizam i slui jedino povremenoj politikoj
instrumentalizaciji nacionalnih arhetipova. Ako su epske vrednosti poput hrabrosti, heroizma,
samortvovanja, ponosa, asti i dostojanstva uvek poeljne, ispostavlja se da zanos, plahovitost,
paseizam, kolektivizam, mitomanija, preziranje radinosti u korist borbenosti i detronizacija vrednosti
ivota radi uznoenja smrti, u politikoj zloupotrebi, spreavaju izgradnju modernog graanskog
identiteta i ugroavaju ne samo napredak ve i opstanak nacije, opstanak Drugih sa kojima se ivi
u istoj dravi, kao i opstanak suseda.
Ove teze potvruju se, naalost, u najnovijoj srpskoj nesrei.
33
Naime, umesto, racionalnog
izbora istorijsko-politike varijante koja obezbeuje stvarni opstanak naroda, bira se epska
konstrukcija stvarnosti, i opstanak u ideji moralne veliine (sumnjivog kvaliteta) i moralne pobede
(sumnjive vrednosti).
34
Nekoliko dana uoi NATO interevencije u Jugoslaviji 1999. Godine, i tokom

33
Ovde nije mesto da iznosim svoje ocene dobroznanih unutranjih politikih osnova srpske civilizacijske
katastrofe, niti pak ocene definitivno potvrenog amerikog politikog idiotizma.
34
Ivan olovi pokazuje kako za lanove najnovije postave srpskih nacionalnih ideologa ouvanje nacionalnog
identiteta stoji iznad vrednosti samoga ivota; za njih nacionalni identitet ima najviu vrednost, za njega se
nekoliko prvih dana rata, politiari i generali pozivali su narod na rtve, na muenitvo, na pravljenje
samortvujuih ivih titova, ivih bedema i ivih meta, prokazivali izdajstvo.
35
Tokom rata,
pokuana je nemogua aktualizacija epskoga iskustva opstanka u pesmi; ali pesma kao kvintesencija
duha naroda nije isto to i estradno majmunisanje.
36
Biti Knez-Lazar, Milo Obili, Stevan Sineli,
major Gavrilovi (sve sami primeri poziva na pogibiju i pogibije same) smisleno je u uslovima
u kojima su oni stvarno postojali, a posebno u epskoj tradiciji, u kojoj najstvarnije postoje. Ali,
pokuavati da se bude neka od ovih istorijskih i epskih figura, i pozivati i primoravati druge da slede
taj put, u dananjim uslovima moglo bi biti groteskno, kad ne bi bilo ne samo apsurdno nego uistinu
tragino i katastrofalno.
II.2. Socioloka Dimenzija Kontroverze o Nacionalizmu u Srpskoj Knjievnosti
1. Pisci i teoretiari
1. Fenomen pojaane tematizacije nacionalnog, etnikog, mitolokog ne zapaa se danas samo
u srpskoj kulturi i umetnosti. Problem nacionalnog, i izvedeni problem nacionalistikog, potresaju ne
samo Balkan i zemlje Srednje i Istone Evrope (tj. postrealsocijalistike zemlje), ve se valjaju
itavim Zemljinim arom.
37
Naalost, ne bi se moglo rei da su jugoslovenski sociolozi u kritinoj
deceniji 1985-1995, bar u prvim godinama, pokazali adekvatno interesovanje za ove probleme,
pogotovu kad se ima u vidu da su oni na naem tlu prerasli u nekoliko stranih ratova i mnotvo
izvedenih nesrea.
1.1. Na velikom naunom skupu Sociolokog drutva Srbije Bitne strukturalne promene
u razvoju savremenog jugoslovenskog drutva, odranom u Nikoj Banji, 21-22. marta 1986,
sociolozi nisu niti posebno obraivali problem nacija i nacionalizma u jugoslovenskom drutvu (ve
su temu strukturalnih promena pretresali kroz probleme stratifikacije i partijsko-politike
dominacije),
38
niti su anticipirali talas nacionalnih sukoba koji e preplaviti dobar deo Balkana.

plaa najvia cena, vaniji je od ivota, odnosno samo on daje ivotu pravu vrednost, tako da je za Srbe
pojedince i srpski narod u celini bolja smrt nego ivot u kome ne bi bili ono to su. (olovi 1997: 64)
35
Neposredno uoi rata general-potpukovnik Neboja Pavkovi, komandant Tree armije, izjavio je u Niu:
Smatram izdajnicima sve one koji nisu spremni da brane svoju dravu i sve one koji zagovaraju tezu da ne
moemo da se suprotstavimo celom svetu. () To to na narod iskazuje i daje punu podrku predsedniku
Miloeviu () govori da sigurno nee biti nikakvog odstupanja od nae odluke da se Kosovo brani po svaku
cenu. (Glas javnosti, 19.03.1999; sva podvlaenja - D. .) Generali Neboja Pavkovi i Dragoljub Ojdani
izjavili su da Kosovo treba braniti po svaku cenu kao i da vojnici zarad odbrane otadbine moraju biti spremni
za muenitvo. (Glas javnosti, 20.21.03.1999; sva podvlaenja - D. .)
36
Poznato je da su tokom bombardovanja, danima, u Beogradu odravani koncerti popularne muzike pod
nazivom Pesma nas je odrala, kao neka vrsta izazova i prkosa silama Atlantskog saveza. Tragikomina je
injenica da su uesnici, pored drugih parola i transparenata, nosili i virtualnu tablu Ulica rtava turbo-folka;
autor ove gorke duhovitosti pogodio je - a da to verovatno i nije hteo - u samo sredite problema nae kulturne
katastrofe.
37
O tome svedoe i nalazi eksperata saopteni na naunom skupu Ponovno otkrivanje tradicije (Univerzitet u
Kentu, Kenterberi, 1995). Naime, ugledni istoriari, sociolozi i antropolozi ustanovili su sveoptu tendenciju
ponovnog otkrivanja i oivljavanja tradicije u proteklih nekoliko godina, gde traganje za kulturnim, etnikim i
nacionalnim identitetom esto vodi suprotstavljanjima i estokim sukobima, a prizivanje herojske mitske
prolosti vodi raspirivanju davno zapaljenog etnikog i nacionalnog ognja. Istaknuta je i osobenost oivljavanja
vetaki prekinute tradicije u bivim komunistikim zemljama. (Politika, 1. jul 1995 - izvetaj Marije
Dimitrijevi, uesnice naunog skupa).
38
Meu 44 prijavljena saoptenja samo se u dva dodiruje naznaeni problem: Regionalni i etniki aspekt
strukture jugoslovenskog drutva (Jovan iri, Ni), Bitna strukturalna promjena u razvoju jugoslovenskog
drutva i promjene u etici bratstva (Helmut Landher, Zagreb). Ova dva rada, oito, nisu traena socioloka
tematizacija nacionalizma.
1.2. Pod pritiskom preteih pa zastraujuih dogaaja, stvari su se unekoliko izmenile. Ako se
kao uzorak uzmu Sociologija i Socioloki pregled, pokazuje se da previanje ove problematike biva
postepeno zamenjeno teorijskim radovima o naciji, potom radovima o nacionalizmu i jugoslovenstvu,
najzad, razmatranjem uznemiravajue svakidanjice.
39
No, nije posveena posebna panja ulozi
intelektualaca u ovim procesima; tim pre, sociolokom uvidu skoro je potpuno izmakla
pretpostavljena znaajna uloga knjievnika (i knjievnosti) u nacionalnoj renesansi, i u - prema
optubama - nacionalistikoj i ratnoj pomami. Ono to je izmaklo sociolozima (ast izuzecima), nailo
je na panju strunjaka i publicista drugih profila, i na ureivako razumevanje nekih glasila, posebno
Republike, NIN-a i, u odreenom smislu, Knjievnih novina. Nacionalizam kao knjievnu inspiraciju
tematizovao je Svetozar Koljevi (Koljevi 1995); ali, on se bavi nacionalnim stereotipima
u klasinim delima svetske knjievnosti, kao i primerima drukijeg, tolerantnog i interkulturalnog
pristupa internacionalnoj temi, u delima Henrija Dejmsa (James), Dozefa Konrada (Conrad), E.
M. Forstera (Forster), Salmana Rudija (Rushdie) i Iva Andria (savremena srpska knjievnost nije
predmet njegovog interesovanja). Ivan olovi nije propustio da - ispitujui srpski politiki etnomit
i srpsku politiku mitologiju - dokai i ponekog od srpskih knjievnika (pre svih, Matiju Bekovia
i Rajka Petrova Noga) koji su se upustili u odbranu nacinalne stvari. (olovi 1997) Sami
knjievnici oglaavali su se na raznim mestima i raznim povodima. Prostor je davan i uglednim
inostranim piscima.
2. ta o ulozi intelektualaca, pisaca posebno, misle sami pisci?
2.1. Poljski nobelovac eslav Milo (Milosz), koji ima neposredno iskustvo ivota
u pograniju, prekrajanja granica, nacionalnog egzodusa, deportacija, depolonizacije i nacionalistikih
represalija, aktivirao je svoje seanje na opasnosti nacionalnog deklarisanja i obeleavanja upravo
povodom opominjueg dejstva rata i svireposti u bivoj Jugoslaviji. On smatra da se u etniki
oienim zemljama i regionima prolost naknadno konstruie, i to tako to se briu vekovni
privredni i kulturni (u arhitekturi, umetnosti i knjievnosti) doprinosi pripadnika drugih nacionalnosti.
Takvo prezidavanje nacionalne mitologije samo nakratko umiruje neistu savest i potkupljuje
nacionalni ponos, a nanosi nepopravljivu tetu, jer samosugestije i samopohvale nee zameniti
trezvenu ocenu injenica. (Milo 1995: 10) Veliki egzodus Poljaka iz Ukrajine, Belorusije i Litve
nije mogao, veli pisac, ostati bez uticaja na sadanjost i budunost poljske knjievnosti i umetnosti,
prosto stoga to veliki broj znaajnih poljskih knjievnika potie sa Istoka, pa je njihovo traumatino
iskustvo ugraeno u najznaajnija dela poljske knjievnosti. No, knjievna (i istorijska) distanca
onemoguila je padanje u nacionalistiki zanos. Ipak, treba priznati da se veina ovih autora uzdrala
od nacionalistikih snova o revanu, ba naprotiv, pogodovala je priznavanju novih granica i o svojim
nekadanjim sugraanima izraavala se prijateljski. (loc. cit.) Milo, dakle, smatra, na dobro
potkrepljenim saznanjima, da pisci moraju odgovoriti na nacionalne izazove, ali da ti odgovori ne

39
Sociologija: Ljuboja 1988; Debeljak 1988; Tomc 1989; Jaki 1990; Kuzmani 1992; Boli 1995; Ili 1996.
Socioloki pregled: Dragievi-ei 1992; Janji 1993; Cveji/Ili 1994; Lutovac 1994; Vratua-unji 1995;
Cvetkovi 1997. U vezi sa Ili 1996, vidi: Brdar 1996; moda nije suvino napomenuti da je u Sociolokom
pregledu od 1994, a posebno od 1996, dolo do promene u ureivakoj politici, u smislu izrazitije srpske
nacionalne orijentacije. Tu su, zatim, i tekstovi neto novijeg datuma, objavljeni na drugim mestima: npr. Pei
1996, i ostali tekstovi o nacionalizmu u: Popov 1996. Treba svakako imati u vidu neke tekstove iz Jakievog
zbornika o interkulturalnosti u multietnikim drutvima (Jaki 1955a), kao i ostale zbornike iz serije
interdisciplinarnih meunarodnih skupova o interkulturalnosti (Ka jeziku mira, 1996, Granice - izazov
interkulturalnosti, 1997, Interkulturalnost versus rasizam i ksenofobija, 1998, Interkulturalnost i tolerancija,
1999). Naravno, knjiga domaih autora bilo je jo manje; npr. Janji 1988, Stojkovi 1993. U poslednje vreme,
prevedene su neke znaajne knjige stranih autora (Hajzinha, Hobsbaum, Smit, Anderson), ali nam jo uvek
nedostaju mnoga kapitalna dela iz ove oblasti. Sliku domaih istraivanja popravljaju knjige Aleksandra
Molnara (1997), o istorijskim uslovima nastajanja i rasta nacionalizama u modernim evropskim dravama, i
Ivana olovia (1997), o srpskim etnopolitikim mitovima; poslednji je nau kulturnu i naunu javnost zaduio
veoma zapaenom izdavakom delatnou, koja, izmeu ostalog, pokriva i probleme etnosa, nacija,
ksenofobije
moraju nuno biti nacionalistiki; njihovo oblikovanje nacionalne kulture postaje time
neproblematino, a njihova dela imaju univerzalnu vrednost.
40
Hans Magnus Encensberger (Enzensberger) takoe ima neposredno iskustvo ivota
u nacionalistiki i rasistiki raspomamljenoj, pa umirenoj i uglavnom otrenjenoj zemlji, i iz te
perspektive ocenjuje istorijsku ulogu intelektualaca a, posebno, knjievnika. Po njemu, intelektualci
su strunjaci za izraavanje kolektivnih ideja, kolektivnih oseanja, oni su obrazovani za to,
istrenirani, a politika ih kao strunjake regrutuje i plaa. Dakle, kad mi se pokvari instalacija, ja
pozovem vodoinstalatera, a kad elim da hukam, zovem intelektualca. To je pomalo i pitanje
nalogodavca: ranije je crkva, u srednjem veku, bila veliki nalogodavac intelektualaca, u feudalizmu je
aristokratija bila nalogodavac, a danas su to nai politiki gangsteri, koji dobro plaaju. Ne radi se
samo o novcu i podmiivanju, nije posredi samo materijalna kompenzacija, da ima neku vilu, ve
postaje vaan. (Encensberger 1995) Naravno, Encensberger zna da postoji jedna tradicija
pripisivanja pesnicima mesijanskih i propovednikih uloga. U onoj meri u kojoj propovednici
u modernom svetu vie nisu vani, esto se njihova zamena trai kod umetnika. No, zabluda je
verovati u neku naroitu moralnu mo umetnika. Prednost i smisao njihovog postojanja jesu samo
u tome to nas svojim delom podseaju na mogunost slobode, nesputanosti mate i na pogubnost
specijalizacije. I to je sve, smatra pesnik i esejist. On ne gaji romantiku elingovsku ideju da je
poezija uiteljica oveanstva. Ne mislim da su pesnici uitelji oveanstva. I meu pesnicima ima
ovakvih i onakvih, postoje monarhistiki pesnici, postoje staljinistiki pesnici, postoje faistiki
pesnici, postoje hrianski pesnici, postoje dobri i loi pesnici, u moralnom i knjievnom smislu rei,
a ako bi neki svet bio upuen na to da od pesnika oekuje spas, mislim da bi trebalo da bude prilino
pesimistian. (loc. cit.)
Kada bi se Encensbergerova misao o intelektualcima kao strunjacima za izraavanje
kolektivnih ideja i oseanja mogla razumevati bez dodatka o nunom politikom korumpiranju ove
uloge, onda bi se mogla razviti i teza o tipu vizije sveta koju pesnici artikuliu u odreenim kulturno-
istorijskim okolnostima. Tako bi se, moda, moglo pretpostaviti da srpski pesnici tradicionalno ne
konstituiu ni traginu, ni romanesknu viziju, ve jednu epsku viziju sveta, koju bi valjalo teorijski
rekonstruisati; u istom sklopu moglo bi se proveriti da li, i u kojoj meri, srpski pesnici dekonstruiu
tradicionalnu epsku sliku sveta.
2.2. Salman Rudi, koji smatra da nacija bez granica nije tek fantazija, i da dobro pisanje
podrazumeva upravo takvu naciju (Rudi 1997: 627), ipak zna da pisci ne mogu da poreknu
privlanost nacije, ona struji naom krvlju. (626) No, tu lei i opasnost nekritikog nacionalnog
zanosa, uzimanja uloge nacionalnog korifeja, proroka. Treba se uvati pisaca koji sebe proglaavaju
glasom nacije. (626) Nacionalizam esto uvlai pisce u svoje vrtloge, zanosi ih i odnosi u mrane
dubine nekontrolisanih strasti: Nacionalizam i korumpira pisce. Vide Limonovljevo otrovno uplitanje
u rat u nekadanjoj Jugoslaviji. U vreme sve ue definisanog nacionalizma, zazidanog tribalizma,
vidimo pisce kako izvikuju ratne poklie svojih plemena.
41
(627) Pesnik bi, smatra Rudi, mogao ak
biti i nacionalista, ali uz obaveznu distancu - poput velkog pesnika R. S. Tomasa - prema
sopstvenom soju. Nacija trai himne, zastave. Pesnik nudi disonancu. Izgred. (625)
2.3. Navedeni primeri ilustruju preovlaujuu savremenu struju humanistikog i tolerantnog
razmiljanja o nacionalno-nadnacionalnoj ulozi knjievnika (to ne znai da Evropa ne poznaje
i drugu, dodue dugo ve bitno obesnaenu stranu medalje). Najznaajniji domai pisci i teoretiari ne
zaostaju za glavnom evropskom tendencijom (premda je vor koji pokuavam da razdreim svezan
zbog onih koji u tom pogledu zaostaju ili navodno zaostaju).

40
Moda je irska knjievnost jedan od najboljih primera plodnog hvatanja u kotac sa nacionalnom temom. O
konstitutivnoj ulozi mita, epa i knjievnosti u formiranju nacionalnog identiteta Iraca, njihove istorije i
savremenosti, o knjievnoj obradi irske teme i o istorijsko-politikoj odgovornosti pisaca i knjievnosti, v.
Maovi 1996.
41
esto se pitam da li su Peter Handke i Patrik Beson (Besson), na primer, potpuno svesni svih politikih
konsekvenci svog knjievno-politikog angamana u Srbiji.
Aleksandar Tima, dobrovoljni i privremeni izgnanik, nemoan - prema sopstvenom priznanju -
da umetniki uoblii ono to se deavalo u Jugoslaviji, rezignirano je uvideo da se ne mogu svi ljudi
uspeno osloboditi plemenskog naina miljenja i suprotstaviti se volji veine u sredini koja krsti
izdajom svaku razliku u miljenju. Govori se: teka su vremena, niko ne sme da se izdvaja, potrebno
je jedinstvo. Ali vremena su uvek teka. Mnogi intelektualci, jednostavno, podleu plemenskom
oseanju. Poznavao sam one koji su uvek bili u opoziciji, ali ipak i fascinirani politiarima koji
raspolau vlau, silom. Oni ne samo da ne mogu, nego i ne ele da se oslobode te fascinacije, jer im
ona donosi linu sreu. (Tima 1993) italac dobro pretpostavlja da Tima kao eklatantan primer
pominje Martina Hajdegera i njegovu nacistiku epizodu. On ne gaji ni iluzije o kritikoj ulozi
intelektualaca u bivem, inae glupom i umnogome smenom, komunistikom reimu, koja je,
smatra, bila samo kozmetike prirode. A posao intelektualaca nije u kozmetici, nego u oslukivanju
dubina drutva. Oni treba da, kao mravi ili ptice, predosete nesreu. Da poviu, pazite, bie
zemljotres. Tu ulogu nai intelektualci nisu izvrili, i zato smo nespremni uli u pad komunizma, zato
smo sad unezvereni i bespomoni. (loc. cit.)
Pesnik Brana Petrovi obelodanio je svoj stav prema shvatanju da se pisci veoma lako hvataju
u zamku uverenja da predstavljaju probueni deo naroda, istiui da je ukleta romantiarska
isprepletenost knjievnosti i narodnih interesa posebno snana u sredinama koje su na porazima
gradile svoju slavu a na patnji dostojanstvo. I koje ni krajem ovog milenijuma nisu dosegle smirenost
i slobodu. (Petrovi 1995) No, on izriito sumnja u vrednost knjievnih tvorevina onih pesnika koji
su u reenu zamku uhvaeni. Pisci nacionalnog prosedea, ba kao vrai i svetenici, proroci i pevai,
vide sebe ispred naroda, ispred plemena, na tegobnom putu u neizvesnu budunost. U bukvarima
i itankama i drugim govornim uilima oni su na prvim, sredinjim i poslednjim stranicama. Mladi
ovek je prinuen da kao pesniku umetnost prisvoji najobiniju stihoklepaku trivijalnost samo zato
to je kroz nju (tu dakle stihoklepaku skalameriju) progovorio narod, a do sutastvenih pesnikih
ozarenja ne dosegne nikada.
42
Najzad, u velikoj raspravi tradicionalista i postmodernista za okruglim stolom Knjievnih
novina 1996. godine, tradicionalisti su postmodernistima, izmeu ostalog, prigovarali zbog
navodne anacionalnosti i antitradicionalizma, to je relativno lako opovrgnuto; zauzvrat,
postmodernisti su tradicionalistima (na elu sa osiem) zamerili zbog nacionalizma, populizma
i odgovarajue ideoloko-politike odnosno feljtonsko-pamfletske upotrebe knjievnosti.
43
2.4. Ogromna je kulturna i duhovna teta od nazovi-pesnikih tvorevina, jer one nepovratno
osakauju duh i ukus itavih generacija - generacija koje su, budui prikraene za najvie vrednosti -
prijemive za svaku vrstu podcivilizacijske manipulacije. Ima i onih koji smatraju da se delovanje
takvih knjievnika ne oituje samo na tim dugim civilizacijskim prugama, ve da je neposredno
dejstveno u najnovijoj ratnohukakoj raspameenosti.
Tako, na primer, Boidar Jaki, u kontekstu razmatranja osnovnih vidova ljudskog faktora
koji ugroava postojanje nezavisnih medija na prostoru bive Jugoslavije, kae sledee: Napokon,
zapanjujui je broj intelektualaca koji su ovinizam, a ne istinu, uzeli kao svoju zastavu. Meu njima
se posebno istiu knjievnici i istoriari, koji slue ne samo kao ideolozi nacionalizma, nego, veoma
esto, i kao vulgarni propagandisti rata i ratnih ciljeva nacionalnih oligarhija. Kako meu njima ima
i ljudi ije delo nije zanemarljivo, oni predstavljaju veliku prepreku razvoju demokratskog javnog
mnenja i pojavi slobodnih medija. (Jaki 1995b:103)
Bez namere da razvrstavam pisce na osnovu izjava o vinosti ili nevinosti knjievnika za
nacionalizam i ratove, i naravno bez nemogue ambicije da pratim i zabeleim sve relevantne izjave,

42
Koju godinu kasnije, pesnik je za strane nesree koje su nas zadesile optuio sve one koji su na ovaj ili onaj
nain podravali glavnoga vinovnika: od seljaka i radnika, do knjievnog svetenstva, od onih koji su prizivali
katastrofu pretei itavom svetu do stihoklepaca stare srpske slave. (Petrovi 1999)
43
O tome vidi: Razgovori o knjievnosti 1-5, Knjievne novine, br. 923 (01.02. 1996), br. 924/925 (15.02 -
01.03.1996), br. 926 (15.03.1996), br. 927/928 (01.04 - 15.04.1996), br. 929/930 (01.05 - 15.05.1996).
navodim samo jo neke primere (prema uvodnoj napomeni o egzemplarnosti odreenih delova
izlaganja). Svakako je zanimljivo ono to je o srpskim piscima mislio i govorio uvreeni i ojaeni
emigrant Mirko Kova. On istie da je naprosto napustio jednu militantno-varvarsku sredinu, u kojoj
su pisci igrali vanu ratnohukaku ulogu, i veli da nema u naelu nita protiv politikog graanskog
angamana pisaca, pa smatra sasvim normalnim i potrebnim da se pisci angauju za slobode, ljudska
prava i demokratiju, da moraju biti u opoziciji prema svakoj, pa i sopstvenoj vlasti, i da se moraju
suprotstavljati svakom nasilju, tiraniji i netoleranciji: Jedino se na naim prostorima veina pisaca
stavlja na stranu zla, nasilja, diktature, a mnogi svojeruno uestvuju u tom klanju. (Dautovi
1995) U tekstu intervjua jedino se, u ovom kontekstu, pominju srpski pisci. Naime, Kova je
zadovoljan to je njegov roman Kristalne reetke ugledao svetlost dana u Sarajevu, i to u vremenu
kada su srpski pisci ruili taj grad, unitavali kulturu drugog i ubijali nedune ljude. (isto) Za njega je
sramno kada srpski pisci, Udruenje tih bednika duha, odbiju predlog francuskog knjievnika
i filozofa Bernar-Anri Levija (Lvy) da se osude napadi na Dubrovnik, i kad ne podravaju
UNESCO u nameri da zatiti taj grad. To je porazno kada se pesnici slau s vojnicima, kada se bivi
partizani pod stare dane upisuju u etnike, marksisti u pravoslavce itd. To je kultura poraza u kojoj
nisam eleo uestvovati. Sve to, i jo mnogo toga, udaljilo me od te sredine, od tih ljudi, od te
politike, a moj roman Kristalne reetke doao je kao kakav rekvijem mrtvom gradu. Ivan Ivanovi
smatra da se u najnovijim ratovima ponovila matrica iz rata od pre pedeset godina: Kao i tada, i ovih
godina mnogi pisci su odigrali krajnje negativnu ulogu, bilo u idejnom bilo u praktinom smislu. Neki
su bili ak i voe i ratnici. (Demokratija, 23-24. avgust 1997) Dragan Veliki ne optuuje samo pisce
ve i njihova knjievna dela: Nema nikakve sumnje da je mnogo od onoga to je ponudila pisana re
u srpskoj kulturi tokom poslednjih deset godina imalo za cilj da meu srpskim itaocima razvije
upravo ljubav prema srpskom kolonijalizmu tj. prema srpskom nacionalizmu i njegovim politikim
ciljevima. (Veliki 2000)
Dakako, brojni su oni koji bi rado, i uno, polemisali sa slinim, svakako ne usamljenim
miljenjima. Izvesnu skepsu prema tezi o presudnoj politikoj i istorijskoj ulozi intelektualaca
u novijim kljunim politikim zbivanjima u Srbiji izrazio je Nikola Miloevi. Nisam sklon da
prihvatim tezu da srpski intelektualci snose najvei deo krivice za stanje u kakvom se nacija nala.
Spski intelektualci nisu mogli nita presudno da odluuju. Neto slino ve smo uli, pa je tako
Hajdeger optuivan za Hitlera, a Lukau se pripisivala odgovornost za staljinizam. Ne umanjujui
niiju moralnu odgovornost, moram rei da na politikom tasu nacizma ili staljinizma ni Luka, ni
Hajdeger nisu ni izdaleka imali tu teinu koja je mogla bitno da utie na prirodu dotinih reima.
I u naem sluaju intelektualci nisu mogli imati presudnu politiku odgovornost, niti je danas imaju za
reim u kome odluuje samo jedan ovek. Pri tom, ne treba uoptavati, jer ipak svi srpski intelektualci
nisu podravali Slobodana Miloevia. (Miloevi 1996) to se tie poetne podrke intelektualaca
Miloevievoj politici (1988/89), Nikola Miloevi smatra da je ona bila znaajna u politiko-
propagandnim igrama. Meutim, ta podrka nije bila znaajna tamo gde su se donosile konkretne
politike odluke. Intelektualci su u ovom sluaju bili potrebni samo kao neka vrsta pokria za odluke
koje bi bile i bez njih donesene. (loc. cit.) To to, prema proceni, danas ute, znai samo da tu
podrku vie ne pruaju. I inae, veli Miloevi, pitanje je ta uopte mogu da urade u uslovima
potpunog reimskog kontrolisanja medija, dravne kase, vojske i policije. Sa moje take gledita,
ostaje ipak otvoreno pitanje o tome da li injenica da su intelektualci igrali samo dekorativno-
ceremonijalnu ulogu u promovisanju ve donetih politikih odluka oslobaa iste od istorijske
odgovornosti bar drugoga ili treega reda.
2.5. ta se u ova zla i oskudna vremena deavalo sa piscima? Oni su postali poeljni ili
prokaeni simboli nacionalnih kultura, nacionalnih politika, i materijal u nacionalistikom politikom
marketingu. Uostalom, oduvek su se drave i partije otimale o znaajna knjievna imena, ona koja
u iroj javnosti imaju znatan ugled i uticaj, ili su se odricale onih koji takoe imaju ugled i uticaj, ali
su se svojim izjavama, delima i delom distancirali od reima i elite vlasti.
Mnogi pisci iz cele bive Jugoslavije, osudivi politiku sopstvenih nacionalnih lidera,
dobrovoljno su, ili pod izvesnim pritiskom, promenili sredinu, napustili svoja boravita, postali
unutranji ili spoljanji apatridi - i bili proglaeni za izdajnike. Po pravilu su to bili pisci koji su
odbili da bezuslovno prihvate nejasnu i od strane intelektualaca eksploatisanu floskulu biti
s narodom, to jedva da se odnosi na jeziko-tradicijsko ukorenjenje, ve se pretvara u podrku
vlasti. (urgus Kazimir 1996) Nacionalne kulture su se zatvorile, prekinule kulturnu komunikaciju,
i zavedena je strahovlada patriotske kulture, dakle i patriotske knjievnosti, kako ih naziva
Velimir urgus Kazimir, dodajui da se umnoavaju sluajevi odbacivanja ili isticanja nacionalne
pripadnosti. Svaka strana u sukobu pokuava svim silama da se dokopa to veeg broja kvalitetnih
umetnika. S druge strane, izvrena je velika istka nepodobnih dela i autora unutar nacionalnih
kulturnih istorija. Autor smatra kako je dovoljno baciti letimian pogled na udbenike knjievnosti da
bi se videle razmere prekrajanja nacionalnih kulturnih istorija. Pri svemu tome, bilo je intelektualca
i umetnika koji su probijali nacionalistike barijere, prelazili granice i radili ono zbog ega postoje
i do ega je nekima najvie stalo - do kulturnjako-knjievnike komunikacije, kako to naziva Igor
Mandi, koji je, veli, na sajmu knjiga u Beogradu 1996. boravio kao pisac iz inozemstva ali bez
prevoditelja, to je zaista svjetski raritet. (Mandi 1996)
Inae, nije se moglo dogoditi da se problemi jezika ne reavaju i preko nacionalnih knjievnosti
junoslovenskih balkanskih naroda. ak je i jedan poljski slavist ustvrdio da Ivo Andri, dodue, jeste
zagovornik jugoslovenske ideje, ali da je pisao iskljuivo na hrvatskom, pa protestuje to ga
u nekim leksikonima nazivaju srpskim piscem. (Naa borba, 17.7.1996) Savremeni antologiari
hrvatske knjievnosti ve su, ruku pod ruku s nekim teoretiarima, uinili ozbiljan napor u pravcu
reintegracije Andria, tj. njegovog makar i posthumnog privoenja roditeljskim vratima. Naime,
Andri se tretira kao hrvatski pisac, ili bar i kao hrvatski pisac, kako po svojim knjievnim temama,
tako i po civilizacijskoj pripadnosti i kulturnom zraenju njegovih dela, a pre svega po svojoj
poetnoj knjievnoj i nacionalnoj pripadnosti. Istina, izraavaju se i nedoumice oko obima
Andrievog opusa koji bi se mogao neproblematino inkorporirati u hrvatsku knjievnost, ukazuje se
na gotovo neizbene izvantekstovne implikacije njegovog tekstualno utemeljenog, ideoloki
i politiki navodno neoptereenog nacionalnog razvrstavanja, i nagovetava sva delikatnost
naknadnog uklapanja jednog nobelovca u jedan ve stabilizovani vrednosni sistem nacionalne
knjievnosti. (Primorac 1995) Sam Ivo Andri nije se, koliko mi je poznato, odreivao spram svoga
hrvatstva, ali je - po svedoenjima Petra Dadia - pominjao rezerve koje prema njegovim
romanima i pripovetkama, a posebno prema Travnikoj hronici, imaju neki bosanski intelektualci -
Muslimani. Smatraju da on, Andri, ima odbojan stav prema Muslimanima, to pisac ne prihvata i sa
ime se ne slae. (Dadi 1996: 112) Kada je, svojevremeno, naiao na sline probleme, Mea
Selimovi je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uputio pismo (1976) u kojem najpre obavetava
o svojim pokuajima da se odupre nacionalnom i republikom razvrstavanju knjievnih stvaralaca
u ovu ili onu teritorijalnu knjievnost, i obelodanjuje svoje zadovoljstvo zbog toga to je
svojevremeno njegov roman Dervi i smrt bio uvrten u znaajnu ediciju Matice srpske i Srpske
knjievne zadruge Srpska knjievnost u sto knjiga. U vezi s tim, veli: Potiem iz muslimanske
porodice, iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok knjievno
stvaralatvo u Bosni i Hercegovini, kome takoe pripadam, smatram samo zaviajnim knjievnim
centrom, a ne posebnom knjievnou srpskohrvatskog jezika. (Arhiv SANU, br. 14441; Politika,
5. jul 1991) Selimovi je eleo da njegovo pismo ima status punovanog autobiografskog podatka.
Ne treba ni govoriti kakav je njegov status kod ostraenih muslimanskih intelektualaca. No, da stvari
sa nacionalistikom pomamom mogu dobiti i tragikomine razmere, pokazuje sluaj prouavaoca
islama dr Miroljuba Jeftia, profesora Fakulteta politikih nauka u Beogradu, koji je u intervjuu
beogradskom listu Argument, na izraenu sumnju u njegovu kvalifikovanost da govori o islamu
s obzirom da nema neposrednih ivotnih iskustava sa muslimanima, odgovorio sledee: Mislim da to
nije tano i to pitanje pokazuje veliko nerazumevanje nae situacije. Mi smo muslimani. itajte Boru
Stankovia i videete da je on najvei musliman. Kroz Boru Stankovia ete bolje prouavati islam
nego da odete u Istanbul. Ne morate da vidite nijednog Muhameda ili Ahmeda. Samo pogledajte kako
jo uvek ive Srbi i videete da je toliko ostalo muslimanskog mentaliteta kod nas da je to tuno.
(Politika, 25.3.1995) Naravno, ne pada mi na pamet da angaujem svu teorijsko-metodoloku silu
estetike, teorije knjievnosti i sociologije knjievnosti da bih ruio jednu obinu glupost, izgovorenu
u grotesknom oajanju. Uostalom, svi oni koji su Jeftiu dokazivali da Bora Stankovi nije musliman
prevideli su njegovu tvrdnju da smo svi mi muslimani. Aferim.
Najzad, ne treba smetnuti s uma da knjievnici doista imaju simboliki znaaj u nacionalnim
kulturama, ak i kod onih koji ne itaju njihova dela. O tome svedoi i vandalsko skrnavljenje
i ruenje spomenika znaajnim piscima, koje je, uostalom, i najavilo ratne strahote, a koje se ni danas
ne zaustavlja.
44
Simboliki znaaj ima i portretisanje knjievnika na novanicama. Tako je
svojevremeno najavljeno da e se na novim bosanskohercegovakim novanicama nai likovi
knjievnika, i to prema predlozima svih zainteresovanih nacionalnih strana: srpska strana je predloila
likove Mee Selimovia, Iva Andria, Jovana Duia, Filipa Vinjia, Alekse antia i Petra Koia;
bonjaka strana predvia likove Skendera Kulenovia, Muse azima atia, Maka Dizdara i Mee
Selimovia, a hrvatska strana likove Ivana Franje Jukia, Nikole opa i Antuna Branka imia.
(Dnevni telegraf, 17. januar 1998)
2.6. Problemi u koje je zapala Jugoslavija pleli su se i oko institucionalnih formi
knjievnikoga rada i okupljanja - oko udruenja knjievnika. Najiscrpnije i nejeksplicitnije optube
protiv Udruenja knjievnika Srbije za podsticanje nacionalizma i odgovornost za proishodei rat
izrekla je Drinka Gojkovi. Ona pie da je prisustvo srpskih knjievnika u javnosti tokom poslednjih
nekoliko godina postojanja Jugoslavije bilo potpuno proeto ideologijom. I pisci su i njihovo
udruenje, Udruenje knjievnika Srbije, veli ona, postali glavni proizvoai ideologije, tako da se
prodor koje je Udruenje poetkom osamdesetih uinilo prema demokratiji zavrio u provali prostog
nacionalizma. Otpor ideologiji stare vlasti s poetka decenije degradirao je krajem decenije
u pomaganje novoj vlasti da stvori i ustolii novu ideologiju. (Gojkovi 1996: 365) Analiza prati
javnu delatnost Udruenja poev od promene njegovoga uglavnog proreimskog dranja, naime od
zapoinjanja protesta povodom zatvaranja Gojka oga i zabrane njegove zbirke pesama Vunena
vremena. Ocenjeno je da je tim protestom Udruenje izalo iz politike anonimnosti i zapoelo
zalaganje za demokratske promene, tanije, poelo da se naprosto suprotstavlja nedemokratskom
reimu, ali bez ozbiljnije razrade demokratskih ideja i bez analize vladajue ideologije.
Demokratsko raspoloenje kondenzovalo se i iscrpljivalo u otporu prema postupcima vlasti. A kada
je doao trenutak da tendencija demokratskog otvaranja ojaa u program opipljivih promena u smeru
otvorenog drutva, ispostavilo se da ideja demokratizacije, s autentinim, sopstvenim demokratskim
sadrajem, u stvari ne postoji. Umesto nje, poseglo se za ponovnim ustolienjem ideologije, samo to
je ona ovog puta imala nacionalni karakter. (369/370) Autorica nastoji da pokae da Udruenje nije
prihvatilo neke racionalne nagovetaje kritike nacionalizma, ve je povodom protesta Srba
i Crnogoraca na Kosovu prionulo na obradu kosovske teme, irei je, od hapenja Jove Opaia
u ibeniku (prilikom proslave eststogodinjice kosovske bitke), na sudbinu svih Srba. Time je
otvoren problem traginog poloaja ukupnog srpskog naroda, a u protestnim akcijama
preovladavaju jednostranost, odsustvo dijaloga i razumevanja za probleme drugih nacija, ime je jo
jednom proputena ansa za radikalniju kritiku nedemokratinosti jugoslovenskog drutva i izabrana
parcijalna nacionalna pozicija. Autorica pokazuje da je i diskurs Udruenja i njegovih lanova u ovom
periodu bio tipiziran, ne samo u pogledu tematske monolitnosti u vezi sa sudbinom srpskog naroda,
ve i u pogledu jezike monohromnosti, istovetne leksike i uniformnog izbora stilskih figura.
Radi se, na primer, o sveprisutnosti rei ponienje, i o emocionalno nabijenom, nerealistinom
hiperbolisanju. Ispostavilo se da se angaovanost Udruenja u vezi sa politiki ionako ve otvorenom,
dakle netabuisanom kosovskom temom, potpuno uklopila u ekstremno-nacionalistiku
manipulaciju sa politikog vrha. (388) Najzad, i u tekstovima za koje Drinka Gojkovi veli da bi se
mogli nazvati programskim dokumentima, Udruenje se suprotstavlja vlasti i opredeljuje za
kulturni i politiki pluralizam, ali na etnikim osnovama, to je, po njoj, siguran put u nacionalizam
umesto u demokratiju. Pre zakljuka, autorica podsea i na karakteristino preutkivanje jednoga
apela zenikih knjievnika svih vjera i nacionalnosti na poetku rata u Bosni, u kojem se poziva na

44
Ve do sredine 1991. godine srueni su spomenici Branku Radieviu u Slavonskom Brodu, Simi Matavulju u
ibeniku, Branku opiu u Bosanskoj Krupi, Ivu Andriu u Viegradu. (Politika, 24.7.1991) Naravno, nisu
stradali samo spomenici srpskim piscima.
razgoliavanje i ignorisanje ratnohukake propagande. Autorica ocenjuje da je u desetogodinjoj
politikoj aktivnosti Udruenje napravilo zaokret od golog otpora reimu u duhu neprodubljene
ideje demokratije - ka nacionalizmu. Prvobitno disidentstvo Udruenja preraslo je u stanovite koje je
nacionalizam predstavljalo kao autentian oblik demokratije, a demokratiju kao nacionalno
osloboenje i preporod. Osnov tog stava inilo je opsesivno uverenje da su Srbi, svi i oduvek, samo
rtve - istorijskih okolnosti, ili svojih blinjih, ili politikih sistema iji su podanici bili. U tom
kontekstu, nacionalizam je, prema devetnaestovekovnom romantiarskom modelu, prekrojen u snagu
demokratskog preobraaja, a pisac u figuru nosioca nacionalnih interesa. Rezultat je morao ispasti
naopak, (...) i zato to je nacionalizam, tragino karikirajui topos rtve, ukidao svaku ideju
o odgovornosti, bez koje se pominjanje demokratije svodi na praznu priu. I ideologija nove vlasti
poivala je na ideologizaciji rtve. Umesto da ustanu protiv nje, knjievnici su, u okotaloj formi
disidentstva, svoje koplje i dalje okretali protiv biveg reima koji je ve uveliko bio mrtav. Opredelili
su se, ukratko, za jedan antimoderan, antintelektualan i sutinski antiknjievni trend. Njegov najvei
greh je, u svakom sluaju, to je - u jednom ve obezglavljenom drutvu - svojom stilizacijom rtve
irio polje iracionalnosti, u kojem su najrazliitiji vidovi agresivnosti (institucionalizovane
i neinstitucionalizovane) postajali psiholoki prihvatljivi, a politiki - neminovni i opravdani.
(Gojkovi, 1996: 393) Autorica dodaje da su se slini procesi zbivali i u drugim sredinama bive
Jugoslavije, ali da se ona u svom ogledu bavi Srbijom.
Reakcije nisu izostale. Predsednik i potpredsednici UKS (Slobodan Rakiti, Alek Vukadinovi
i orije Vukovi) u svom pismu povodom objavljivanja ogleda Gojkovieve (a i povodom drugih
slinih tekstova), tvrde kako po ovakvim tekstovima ispada da je rat nastao zbog delovanja UKS, i da
je UKS krivo za raspad Jugoslavije, to je pripremanje terena za optubu protiv svih glavnih
nacionalnih institucija i, konano, itavoga srpskog naroda, te za nametanje pitanja o njegovoj
kolektivnoj krivici; ispada, takoe, vele dalje potpisnici, da je najvei greh biti srpski patriota,
nacionalni radnik, biti uopte Srbin i da su od svih problema koje danas imamo, Srpska pravoslavna
crkva, SANU i UKS najvei na i svetski problem. Oni smatraju da je u pitanju stara i mnogo ira
borba protiv srpskog patriotizma, koju na ovom tlu pre svega vode nekadanji komunistiki ideoloki
cenzori. Oni kojima smeta UKS, njegova nekadanja i sadanja orijentacija, njegovo zalaganje za
ljudska prava - individualna i kolektivna - najvie bi voleli da se srpsko pitanje preuti. Nije potrebno
ponavljati da je UKS za mir, da je protiv ovinizma, rasizma i svake diskriminacije, ali UKS nije
protiv svoga naroda. Pisci ne mogu da ute dok se srpskim pitanjem bave samo politiari. (Politika,
1.8.1995)
Dolo je i do nesuglasica izmeu srpskog PEN centra i UKS, kada je srpski PEN, suorganizator
32. beogradskih meunarodnih susreta pisaca odustao od uea u radu Susreta (bojkotovao ih - kako
je rekao Rakiti), zbog toga to je na predlog UKS u program rada Susreta uvrtena tema Zato
ubijaju Srbe. U pismu Predraga Palavestre Udruenju knjievnika Srbije, izmeu ostalog, stoji:
Upravo zbog traginih i tekih prilika u kojima se danas naao itav srpski narod, Srpski PEN-centar
navedenu temu smatra neprimerenom za raspravu, pogotovu s inostranim gostima. Ta tema upuuje
ka daljim konfrontacijama i novim politikim i nacionalnim podelama, u emu Srpski PEN iz
naelnih razloga, a u skladu sa Poveljom Meunarodnog PEN-a, ne eli da uestvuje. (NIN, br. 2339,
27.10.1995)
3. Mnogo je rasutog materijala ove vrste. Jednom bi neki istraiva mogao klasifikovati
i interpretirati tipine pozicije i stavove, i to bi sigurno bilo od znaaja za ureivanje grae o ulozi
knjievnikih linosti u trasiranju kulturne istorije ove zemlje. U svakom sluaju, ne samo na
romantizam, ve i naa neposredna savremenost svedoe o znaajnom ueu pisaca u javnome
politikom ivotu. Ovaj knjievniki angaman u politici Slobodan Rakiti, predsednik Udruenja
knjievnika Srbije, objanjava na sledei nain: Pisci imaju iskustvo javnog nastupa, znaju dobro
teinu javno izgovorene i napisane rei i sutina njihovog rada jeste u ubeenju da e njihov lini stav,
izraen u knjievnom delu i politikom angamanu, delovati na druge. (Rakiti 1997) Da pisci imaju
iskustvo javnog nastupa i da su ubeeni kako e svojom reju delovati na druge -nema nikakve
sumnje. Ali, onaj ko je proiveo poslednju deceniju 20. veka u Srbiji, zaista e teko poverovati da
pisci uvek dobro znaju teinu svojih javno izgovorenih i napisanih rei. Moje istraivanje ipak se
prvenstveno tie same knjievnosti i njenoga tematizovanja nacije, meunacionalnih odnosa
i nacionalizma.
2. Prigovori srpskoj knjievnosti
2.1. Opsednutost nacionalnom istorijom
1. Jo 1988. godine Neboja Popov je na naunom skupu SANU o novijoj srpskoj knjievnosti
i kritici ideologije - ispitujui problem individualizacije knjievnog junaka - kritikovao neke
tendencije u novijem srpskom romanu, koje su tek kasnije izloene jo radikalnijim napadima. Naime,
Popov je najpre registrovao i ilustrovao zavidno bogatstvo duhovnosti usred redukovane
svakidanjice, i utvrdio da sticajem okolnosti koje mogu rastumaiti samo pravi znalci, knjievni
junaci prestaju biti samo kratkotrajne maske raznih kolektiviteta (nacije, klase, partije), istorijskih
tendencija i ideolokih doktrina, a postaju osobe sa sve razvijenijom i uverljivijom individualnom
psihom. (Popov 1989: 36) Proces individualizacije uopte, pa i individualizacije, personalizacije
i autonomizacije knjievnih junaka uslovljen je, smatra Popov, odreenim stepenom razvitka urbanih
drutvenih okolnosti, ali pre svega oslobaanjem od ideoloke dominacije, budui je svaka
ideologija represivna prema individui. U srpskoj knjievnosti proces oformljavanja knjievnih
junaka kao potpunih individua nailazi na ozbiljne prepreke u siromatvu drutvenog ambijenta, ali
pre svega u snanim istorijskim lomovima, koji vazda daju prednost ideologiji u odnosu na
pojedinca. Umnoavanje i neprestano ponavljanje takvih okolnosti ini da se gotovo izgubi vera
u mogunost potpunog oslobaanja individue iz okova ideologije i kolektivnosti. No, to nije i jedina
konsekvenca problema iju knjievnu transpoziciju ispituje Popov: Pored psiholoki nedovrenih
knjievnih junaka, u delima ipak znaajnih knjievnih inovacija, pa i spoznajnih dometa, u novijoj
knjievnosti nalazimo i takve kolektivne junake koji ispovedaju stradanja srpskog naroda, podstiu
mrnju i vape za osvetom (Vuk Drakovi, No, Molitva), neutraliui ranije ve dosegnutu katarzu
(Dobrica osi, Deobe), ili povlaujui onim knjievnostima koje su nespremne za katarzu nad
zloinima delova vlastitog naroda u novijoj istoriji. (38)
Zapaenije kritiko preispitivanje savremene srpske knjievnosti zbog anahrone dominacije
kolektivnog junaka i njegovog stradanja ali i zbog literarnog prizivanja osvete zapoelo je, dakle,
u samoj Srbiji. Potom su usledili ratovi, a sa njima i otri napisi inostranih kritiara.
2. Alida Bremer, nemaka autorica, objavila je 1992. godine kritiko-sintetiki tekst o novijoj
srpskoj knjievnosti, u kojem je imala nameru da uhvati glavnu nit te knjievnosti i iz nje izvede
najpre razumevanje bia srpskoga etnosa i nacije a potom i ratnih zbivanja na Balkanu. Ona polazi od
saznanja o epskoj prirodi srpske knjievnosti i o epskoj nastrojenosti Srba, koja je u knjizi Crno
jagnje i sivi soko izloila Rebeka Vest (West). Bremerova smatra da je ova knjiga aktualna i zbog
toga jer bi udnovato ponaanje Srba prema sopstvenoj istoriji, o kojoj je ona tada fascinirano
izvetavala, moglo i danas mnogo toga da objasni.
45
(Bremer 1992a: 457; u daljem tekstu svi navodi
iz istog izvora) Uostalom, Bremerova zapaa da se sva dela srpske knjievnosti koja su poznata iroj

45
Rebeka Vest je doista htela da vidi jugoistok Evrope, taj izor smrti (Vest 1989: 34) i opasnu maticu
dogaaja (39), da vidi na delu kako prolost stvara sadanjost (61), da upozna Jugoslaviju kao zemlju strane
zamrenosti u kojoj budunost ne moe biti srena (80), i gde su Crkva i drava, ljubav i nasilje, ivot u smrt
ivot ponovo u tradicionalnom vizantijskom zagrljaju. Ali, ona je Jugoslaviju doivljavala kao sredite
autentinoga ivota, koji se jo uvek odupire degeneraciji i otrovima modernoga sveta. (215) Osim toga, imala
je mnogo simpatija za Srbe, bila svesna njihovoga nekadanjega sjaja (362), a svirepost Balkanaca objanjavala
ne samo njihovim primitivizmom ve i politikim vrljanjem velikih sila po ovome istorijskome tlu. (284)
Naravno, Rebeka Vest svedoi i o udnoj protivrenosti mitolokoga i racionalnoga u Srba: Oni su stvorili mit
koji je njihov poraz objanjavao izdajstvom u sopstvenim redovima, i time je otupljena otrica tog poraza, onako
kao to su to i Nemci uinili posle rata. Ali, Srbi nisu potisnuli kritiki deo svoje svesti onda kada su isticali da
je taj mit za njih samo mit. Sa nedoslednou koja nije opasna zato to su na nju navikli, oni dozvoljavaju da i
mit i njegova kritika istovremeno postoje u njihovoj svesti. (368)
zapadnoevropskoj italakoj publici (junaki ep, Andrieva dela, Paviev Hazarski renik) odnose na
vreme u kojem su Srbi, junoslovenski, hriansko-pravoslavni narod, imali da se bore protiv
islamskih osvajaa, Turaka. Posledice tog sudbonosnog konflikta upravo se danas mogu ponovo
prepoznati u zaotravanju nacionalnih konflikata u Jugoslaviji. (457) Dakako, radi se prvenstveno
o Kosovu, koje se u srpskoj kolektivnoj svesti vidi kao neka vrsta nacionalne Golgote, i koje je -
dodaje Bremerova - danas nastanjeno Albancima. Bremerovoj Kosovo slui da otvori problem
multinacionalnog i multikulturalnog prostora, koji nije zaobien u srpskoj knjievnosti (pominju se
Sudbine Miroslava Popovia, Zlatno runo Borislava Pekia, Oevi i oci Slobodana Selenia, Upotreba
oveka Aleksandra Time), no koji je u novije vreme ozbiljno zaotren, pre svega zbog rairenog
uverenja meu Srbima da bi oni na tom prostoru mogli iveti samo kao najjai. (458) Sudbina
srpske manjine u Hrvatskoj u Drugome svetskom ratu temelj je svojevrsne srpske mitomanije, smatra
Bremerova, i dodaje da srpski mit, koji ne trpi nikakvo relativizovanje, ne predvia mogunost da
Srbi kao kolektivni subjekt eventualno mogu initi nepravdu drugom narodu kao kolektivnom
subjektu, da su moda agresori, da eventualno nisu rtve, ve iskljuivo fiksira topos nacionalnog
istrebljenja, genocida (Vlkermord) i fatalistiko, anahrono vienje Srba kao veite rtve. Iz toga,
valjda poetski utemeljenog verovanja je, veli autorica, proisteklo sasvim nepoetsko srpsko
predostrono nasilje u Hrvatskoj, iju pravu prirodu nisu, pored politiara, shvatili ni mnogi
savremeni srpski pisci, verske voe i intelektualci. To nasilje nije mogue nikako razumeti ukoliko se
ne objasne osnove srpskog fatalistikog verovanja kako u sopstvenu svetost tako i u sopstvenu
iskonsku nesreu, smatra Bremerova. Mitologizovani topos veite rtve, po autorici, slui srpskim
intelektualcima, meu njima i piscima (u ovom kontekstu pominje se M. Pavi),
46
da na nekritiki
izgraenom aistorijskom jedinstvu dananju srpsku krivicu odbijaju isticanjem nekadanjeg
stradanja. Ona stoga smatra neophodnim da srpske literate, koji u svojim delima i javnim istupima
promoviu sopstveni narod u neku vrstu nadreenog subjekta izloenog delovanju iroke
meunarodne zavere, ostave po strani ulogu bardova iz petstogodinjega doba pod Turcima, i da
usvoje neku novu koja bi predvidela i neku distancu prema subjektu moj narod. (459)
Prvi je na tapetu Vuk Drakovi. Alidu Bremer zanima da li su Drakovievi romani bolji od
njegovog politikog programa sainjenog od nacionalne pseudomitologije i od mnogo patosa,
i odmah priznaje da - mimo problema knjievnog ukusa - ona opise ustakog terora
u Drakovievom romanu No vidi kao isto politiki, vanliterarno motivisane. Politika
funkcionalizacija motiva i pripovednih situacija ide pod ruku sa trivijalnou Drakovieve proze:
stari motiv zamene dece, odnosno usvajanja siroadi iskorien je radi identifikovanja svih
bosanskih Muslimana kao zamenjene Srpadi; tu je i tipizirana podela na partizane i etnike, pa zatim
romaneskno-nacionalistiko prekrajanje istoriografije; esti su opisi nasilja, istrebljivanja
i nacionalistikih silovanja... Tipino trivijalno je shematsko gomilanje takvih raskrinkavanja
u romanu. (459) Drakoviev roman ima i oiglednu politiku tezu, smatra Bremerova. Po njenom
shvatanju, to je poruka o nemogunosti nacionalnog pomirenja, zaborava i oprotaja (uz odustajanje
od osvete). I u Drakovievom romanu Molitva Bremerova nalazi nacionalistiki motivisano
pseudoistorijsko tretiranje istorijskih injenica, i smatra da ne treba mnogo od takve romaneskne teze
do njene politiki zaotrenije varijante u stavu lanova Drakovieve partije o pravinoj osveti
u Hrvatskoj. Zbog toga se, veli, ukazuje nunost etiko-politikog prosuivanja ove literature.
Time se dograuje splet ve izreenih estetikih sudova o trivijalnosti pomenutih romana.
Alida Bremer ne proputa da istakne kako su se mnogi nekadanji srpski disidenti i kritiari
reima preobratili u usijane nacionaliste, i smatra da je to jedan od najznaajnijih fenomena novije
povesti Srbije. Kao tipian primer transformisanja antikomunistikog dranja u nacionalistiku
poziciju pominje se profesor Nikola Miloevi, a od knjievnika Gojko ogo: ogo je jedan od

46
Bremerova ima u vidu ne samo knjievna dela, ve i javnu delatnost srpskih pisaca: U vreme pred izbore u
Hrvatskoj, u kojem su Hrvati i Srbi tamo mirno iveli jedni s drugima, mnogi nacionalno raspoloeni pisci
posetili su centre srpske manjine, da bi se pobrinuli oko njihovog poloaja. Jedva da je iko mario za odsustvo
oseaja takta i za opasnost da bi u tom regionu osetljiva ravnotea mogla biti naruena. (459)
mnogih disidenata koji su postali strastveni nacionalisti, nesposoban da napravi distancu prema
srpskom narodu. (460)
Kritika analiza Bremerove ima u vidu i bitne poetike momente, tj. kompoziciju i konstrukciju
novijeg srpskog romana. Romani novije srpske literature u kojima se pojavljuje neka vrsta
unutranjeg monologa, glas naroda umesto individualnog ja (kao u romanu Testament Vidosava
Stevanovia), obrazuju specifinu grupu ije su daljnje vane odlike: stara predanja, mitologija iz
praslovenskih vremena ili neto kao literarno predstavljanje praznoverja. (460) Hronoloki
i topoloki neodreeni opisi krvi i nasilja u Stevanovievom romanu ipak se mogu vezati, smatra
Bremerova, za staru priu o sudbini Srba nakon kosovskog poraza.
47
Inae, mitologizacija Kosova
generalno smeta Bremerovoj, posebno kad je re o vladajuem jedinstvu ivih i mrtvih u srpskome
kolektivnom subjektu.
Na ovome tragu je i kritiko preispitivanje uslovljenosti i vanliterarnih posledica
tradicionalistike ukorenjenosti jednog dela srpske literature i literarnosti: Tradicionalne poetike su
pre svega prisutne kod nacionalistikih autora, koji neguju realistika i naturalistika stilska obeleja,
naravno pomeana s novijim elementima. Najuveniji od svih, Dobrica osi, stvorio je neku vrstu
nacionalne epopeje, Vreme smrti. Od mnogih oeva otadbine koje Srbija ima osi je jedan od
najsumnjivijih.
48
(462) Naalost, umesto knjievne analize i etiko-politike ocene romana,
Bremerova govori o osievom nekadanjem nacionalistikom disidentstvu koje je danas postalo stav
srpskoga reima.
Nije mogao biti zaobien ni Paviev bestseler, Hazarski renik, koji je dodue
postmodernistiki konstruisan, ali ija je glavna tema, sudbina iezlog naroda, faktiki
instrumentalizovana u formi Pavievog militantnog politikog shvatanja o islamizaciji Evrope,
kroatizaciji i istrebljivanju Srba.
49
Pravde radi, mora se rei da Bremerova daje etiko-politiku ocenu samo jednog dela novije
srpske knjievnosti. Ona izriito preporuuje nad-nacionalistiku Grobnicu za Borisa Davidovia
Danila Kia, a pominje i uzornu distancu spram nacionalnog u pesmi Tigar Marije udine, u romanu

47
U odgovoru na polemiku reakciju Nikole Miloevia Bremerova podsea da je Vidosava Stevanovia izriito
svrstala meu pisce koji su iskoristili sudbinski, multikulturalni poloaj Beograda i sainili vrhunska
ostvarenja, i podvlai da se u njenom tekstu sa gledita knjievne kritike pozitivno govori o upotrebi
odreenih mitskih slika u romanu Vidosava Stevanovia Testament, ali da ta meavina ne mora uvek biti
politiki korektna. (Bremer 1992b) Inae, Testament je 1996. godine doiveo uspeh u Francuskoj. Kritiarka
uglednog La quinzaine literraire ne ocenjuje negativno mitoloku dimenziju romaneskne prie: Genijalni
pripoveda, daleko iznad politike, itaoca uvodi u svet u kojem se istorija stapa sa legendom. U svet, u kojem se
verovalo starcima koji su imali nekoliko puta po sto godina, ije su udesne prie, ispriane kod vatre ili pod
nonim nebom mnogo veim od cele prirode, urezivale u pamenje nezaboravne slike". (Naa borba,
16.12.1996)
48
Na pitanje o tome kako se osea kao otac nacije, osi je jednom prilikom odgvorio: To nesreno
oinstvo, i za naciju i za mene, i dalje me proganja. Ako sam poneo taj rizik, tu pobunu za nepravdu u kojoj se
naao srpski narod, postavljajui srpsko pitanje kao demokratsko pitanje, ja sam istovremeno postavio i pitanje
ljudskih prava. Nikada nisam nacionalna prava stavljao iznad ljudskih... A ako srpska nacija treba da ima oca,
onda bi to morao da bude sveti Sava, mada sam ne verujem da jedna nacija ima oca, ve bi pre trebalo da ima
majku, iako identitet te matere nisam otkrio. (Vreme, br. 303, 10. avgust 1996, str. 46)
49
Nema sumnje da su Pavieva dela - prevedena na mnoge jezike - doivela izvanredan meunarodni uspeh.
Naravno, ima i kritiki intoniranih napisa. U jednom tekstu koji je posveen upravo Pavievoj meunarodnoj
promociji (vedska, Austrija, Japan, Rusija, Belgija...) navodi se iskaz kritiarke Jasmine Mihajlovi, koja
pominje politiki napad jednog hrvatskog kritiara na Pavia, njegovog nemakog izdavaa i esejiste koji su
hvalili Hazarski renik i Predeo slikan ajem, objavljen u nemakom Die Zeit-u: Kritiaru naroito smeta to se
u knjizi govori o turskim surovostima na Balkanu u XVII i XVIII veku, a meta napada je i svako mesto gde se u
romanu pominju Srbi. (Naa borba, 13.10.1995) Kritiarka dodaje da su se u isto vreme u nemakoj tampi
pojavile i reakcije, kao i pohvalni prikazi u kojima se Paviev roman posmatra sa knjievnog, a ne sa
politikog aspekta.
Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godinjih doba Miroslava Josia Vinjia,
i u epistolarnim radovima Borislava Pekia (pisma iz Londona) i Milovana Danojlia (Dragi moj
Petroviu); osim toga, Peki je pomenut i meu autorima koji uspeno i izvan nacionalistike
optereenosti neguju poetiku umetnikog eksperimenta: uz njegovo Besnilo, tu su i roman Zebnja
na rasklapanje Voje olanovia, i zbirka pria Princ vatre Filipa Davida. Pre toga, autorica je ve
pohvalila Sudbine Miroslava Popovia, Zlatno runo Borislava Pekia, Oeve i oce Slobodana Selenia
i Upotrebu oveka Aleksandra Time. Inae, u pomenutoj polemici sa Nikolom Miloeviem (Bremer
1992b) - koja se, naalost, nije vodila oko problema knjievnosti ve oko navodnog Miloevievog
nacionalizma - Bremerova pojaava svoju pozitivnu ocenu jednog dela novije srpske knjievnosti;
naime, pored ve pomenutih pisaca i njihovih dela koja zavreuju visoku ocenu, ona podsea da se
u njenom tekstu izrazito hvali i bogatstvo knjievnih stilova, raznolikosti pravaca u novijoj srpskoj
knjievnosti.
50
Otrina politikih optubi koje Bremerova upuuje srpskoj knjievnosti pokatkad nije
u srazmeri sa relativno pojednostavljenom analizom knjievnih dela. Isto tako, moglo bi se zameriti
da ona suvie lako prepoznaje veze izmeu knjievnosti i politike, knjievnosti i rata, knjievnosti
i zloina. Ali, bilo bi krajnje nekorektno prevideti racionalno jezgro u njenim tezama o mogunosti
razumevanja bia srpskoga naroda iz epske prirode njegove knjievnosti, o opsednutosti nacionalnom
oslobodilakom borbom i o knjievnosti kao zameni za istoriografiju, o opsednutosti Kosovom,
o toposu veite rtve u srpskoj knjievnosti, o glasu naroda i o znaajnoj ulozi tradiconalistike
poetike u savremenoj srpskoj knjievnosti.
3. Srpski pisci i sami priznaju ne samo vezanost savremene srpske knjievnosti za istoriju, nego
i sudbinsku privezanost srpskoga naroda za prolost. Duan Kovaevi kae da je pitanje prolosti
na usud i da je budunost ovde nemogua dok ne raistimo neke svoje bitne porodine odnose
komunistiko-jugoslovenskog naslea. (Kovaevi 1998) I Ljubomir Simovi ima slino miljenje
o razlozima srpske upuenosti na istoriju: Sistem u kome smo iveli, i u kome jo uvek ivimo,
zloupotrebljavao je sve, pa i istoriju. Mi smo prihvatili pogrene predstave o svojoj prolosti, o sebi,
o svetu, o svom mestu u svetu. Sve smo gradili na pogrenim premisama i predstavama. (Simovi
1998) to se budunosti pak tie, njen izgled nije otvoren ni Miloradu Paviu: O budunosti ove
drave ne umem nita da kaem. On misli da e budunost na ovome tlu biti bolja od sadanjosti, ali
da to vai pre svega za budunost duhovnosti. (Pavi 1998) Bojim se da ovakve ocene nisu daleko od
stvarnosti.
2.2. Dvosmislenost nacionalne mitologije
1. Moda najmanje odmerene optube na raun srpske knjievnosti stiu iz pera nemakog
slaviste Rajnharda Lauera (Lauer), koji je u Frankfurter Allgemene Zeitung-u, od 6. marta 1993.
godine, objavio tekst pod naslovom Od ubica postaju junaci, sa preciziranjem u podnaslovu: O
herojskom pesnitvu Srba.
On konstatuje da se mitoloki nain miljenja u nae vreme iri uprkos zastraujuem primeru
Drugoga svetskog rata (ija je priprema takoe zapoeta na mitotvornoj svesti). Ovaj proces
oivljavanja mitoloke tradicije, veli autor, uoava se u ratom zapaljenoj jugoistonoj Evropi, a pre
svega kod Srba, gde su se mitovi preselili iz nesvrhovitog vrta pesnitva u sam ivot,
i raspomamili se. Lauer sasvim poteno podsea na opominjue nemako iskustvo junako-agresivne
ideologije rata, tj. nacionalne ideologije vilhelminskog carstva i nacionalsocijalizma. Nacionalni
mitovi, po njemu, premda obogauju umetnost, u vremenima sukoba podstiu militantnost,
nehumanost, svirepost, netoleranciju, koji u masovnom ludilu od oveka ine zver. Sa stanovita
rtve, naravno, uopte nije vano da li je u pitanju furor teutonicus ili furor serbicus. S obzirom da
mitovi predstavljaju specifinu personalizovanu pripovednu transformaciju kolektivnih arhetipova,
kosmologije i ideologije, njihov smisao nije jednoznaan - veli Lauer - i moe biti semantiki

50
Bremerova je, inae, pokazala puno razumevanja za emigrantske motive i za nacionalno konvertitstvo
Mirka Kovaa, za koga veli da je jedan od najboljih pisaca dananjice.
zloupotrebljen. A u dvoznanosti (Zweideutigkeit) srpskih mitova, koji se ovde ispituju, postoji ne
samo potencijalna, ve upravo sasvim praktina opasnost. (Lauer 1993; svi navodi u daljem tekstu iz
istog izvora) Dakle, to to mitovi doista predstavljaju vaan konstituens nacionalnog identiteta, i to
esto podstiu plementiost, spremnost na pomo i rtvovanje, ne sme da zaustavi vanu civilizacijsku
kritiku divljih, varvarskih, destruktivnih konsekvenci pretvaranja mitoloke rei u delo, insistira
Lauer, pozivajui se na izreku Miroslava Krlee - hrvatskog kritiara mita par excellence - da je
re majka dela. Iz toga sledi nedvosmislen zakljuak: estiti mitotvorci, kako pokazuje primer
mnogih srpskih autora, hotimino ili nehotice postaju palikue.
2. Poto je ustanovio da se mitoloke tradicije balkanskih naroda u mnogome preklapaju, i stiu
u junoslovenskom junakom pesnitvu, Lauer se usredsreuje na posmatranje nekih glavnih
srpskih mitova, konstatujui da se oni mogu sresti i u mitskome predanju Bugara, Hrvata, Slovenaca,
pa ak i Grka, Albanaca i Turaka. Kao to se moe pretpostaviti, re je o sledeim mitovima: mit
o vuku,
51
mit o hajducima, mit o Kraljeviu Marku i, naravno, kosovski mit.
2.1. Kao i kod ostallih srpskih knjievnih mitova, i kod mita o hajducima suoavamo se sa
navodno kobnom dvoznanou, sa brkanjem kategorija, koje je - prema autoru - prisutno ve
u srpskome menjanju izvornoga znaenja rei hajduk: od arapsko-turskog odmetnika
i razbojnika, hajduk kod Srba i Crnogoraca postaje borac za slobodu, tj. borac protiv Turaka - koji
su, istie Lauer, vekovima predstavljali realno egzistirajuu dravu na Balkanu. U mitu
o hajducima od samog je poetka uspostavljena fatalna veza nacionalnog junatva i primitivnog
razbojnitva i pljakatva. Autor podrobno opisuje ritual krvnoga osveenja pobratimstva, koje se
vezuje za hajduiju, i uopte za srpsko-crnogorsko shvatanje junatva i ojstva, i koje se iskuava
u opasnosti, poteri, razbojnikom prepadu, prikrivanju plena, u bekstvu, i u pokuaju izbavljenja od
dosuene kazne. Retko se u hajdukim pesmama deava da prijatelji - kao u ilerovoj baladi
Jemstvo (Die Brgschaft) - u plemenitom nadmetanju tee ka viim etikim ciljevima. Krvno
pobratimstvo dostie nivo sentimentalnog kulta prijateljstva, u kojem se najvie potovanje izraava
rtvovanjem sopstvenog ivota za prijatelja. No, Lauera vie zanima izvetaj o hajdukim zlodelima,
pa se zabavlja detaljnim prepriavanjem biografije sinjskoga hajduka Stanislava Soivice, kome nije
bilo dovoljno da ubija Turke, ve je - u aru mrnje i udnje za osvetom - njihove leine trgao zubima
kao besan pas. Uz ove opise on odmah vezuje vesti sa ondanjeg hrvatskog i bosanskog ratita, gde su
zabeleena brojna posvedoena osakaivanja leeva neprijatelja. U pravu je Lauer kad kae da krvavo
iivljavanje nad ubijenim neprijateljem izbija iz atavistikih dubina, i da nije nita drugo do
ponitavanje poslednjih ostataka humanosti. Ali, uz punu svest da se zloini jedne strane ne mogu
potirati zloinima duge strane, danas vie nema nikakve sumnje da su vesti i izvetaji koji su do njega
dopirali, po svemu sudei, bili katkad tani, katkad preterani a najee jednostrani.
Poto je konstatovao da je narod spevao pesme o takvim junacima i takvim delima, Lauer se
posvetio pretraivanju motiv hajdukih pesama, preciznije, grupe motiva Hajduci kao razbojnici (u
knjizi Branislava Krstia Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Beograd 1984). ta je,
izmeu ostalog, mogao nai u tom popisu: krau, pljaku, silovanje, skrnavljenje grobova, pranje
krvavih haljina, zverska ubistva, paljevine crkava punih vernika, peenje i jedenje ubijenog ili
prisiljavanje njegovih najbliih da jedu meso ubijene ili jo uvek ive rtve. Kao to italac ve
pretpostavlja, Lauer sada uspostavlja vezu uzmeu ovoga inventara zala i novijih ratnih zbivanja.
Ovaj katalog motiva pribliava se onome to mi danas svakodnevno u medijima doivljavamo kao
ratno delovanje. Ono fatalno u tome jeste to to se niko nije potrudio da otupi otricu tog zgusnutog
naboja (geballte Ladung) nehumanosti koji se krije u ovim pesmama. ak suprotno: ljudi su se
radovali ovim pesmama.
Ovu Lauerovu preporuku Ivan olovi poredi sa Platonovim programom popravljanja
mitova. No, olovi smatra da istinska opasnost lei upravo u otupljivanju otrice mitova,
u njihovom stilizovanju, doterivanju, kad oni - oieni od arhainih paganskih primesa, sa doteranim
izgledom korpusa racionalnih i drutveno uvaenih ideja - postanu nacionalne svetinje, predmet

51
Vidi poglavlje Vuja knjievnost.
dravnog kulta i sredstvo predvojnike obuke (olovi 1997: 83), sredstvo nacionalistike i ratne
propagande. Tek kad prestane da skandalizuje svojim opinjujuim i zastraujuim slikama nasilja
i zla, kad je pretvoren u nevinu poeziju, kad je pretoen u pouno rodoljubivo tivo, mit postaje
ubojito oruje. (84) Inae, olovi - i sam estok kritiar srpskog politikog etnomita - sumnja
u mogunost potpunog racionalnog eliminisanja mitolokog i mitotvornog u politici, i to ne samo
zbog neprilika koje radikalni kritiar nacionalnih politikih mitova moe imati, ve i zbog
nemogunosti zauzimanje neke potpuno racionalne i od mita distancirane pozicije.
2.2. Analizu mita o Kraljeviu Marku Lauer zapoinje obavetenjima o njegovom ivotu,
vazalstvu, dodajui kako je mitotvorako narodno predanje - u Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji,
Hrvatskoj, ali pre svega kod Srba - od jednoga neznatnog feudalca nainilo neku vrstu nadjunaka.
Stoga je Marko i dobio itav ciklus pesama unutar junake epike, koji je proizveo pravo oduevljenje
kod nemakih romantikih pesnika ali i filologa. Ovi drugi su uoili da je ciklus u stvari narodni
junaki ep u nastajanju, tj. niz pesama kojem nedostaje zavrna, celovita redakcija da bi se po
vrednosti izjednaio sa homerskim epovima, na osnovu ega je Jakob Grim (Grimm) i preporuio
dalju obradu ciklusa o Kraljeviu Marku u pravcu jednoga integralnog epa. Grim jeste bio
oduevljen srpskom naturpoezijom, podsea autor, ali je ipak dobro uvideo silniku prirodu
Kraljevia Marka, dok je takoe isprva oduevljeni Gete (Gethe) pravovremeno prepoznao
neovetvo jednoga apsolutno monstruoznog junaka. Kraljevi Marko je, kao i hajduci,
dvoznani junak. Njegova herojska dela su, tano posmatrano, krvava nedela, koja on u znanju
o svojoj silnoj telesnoj snazi dodatno garnira podrugivanjem i ismevanjem svojih rtava. Kao primer,
navodi se uveno oranje Kraljevia Marka, a Lauer plaevno podvlai da se kod ovoga nasilnika ak
i oranje zemlje, plodonosna miroljubiva delatnost ratara, pretvara u razbojnitvo (a kao da mu je ao
i zbog razaranja drumova). alu na stranu, autor vrlo dobro zna, i ne proputa da to napie, da se
prenaglaavanje Markove snage i svireposti moe objasniti kao deo strategije preivljavanja
podjarmljenog i nemonog hrianskog naroda u osmanlijskom carstvu. No, veli on, to nita ne menja
na injenici da semantika mitova, o kojima se ovde radi, krije u sebi potencijale neovetva, koji, kao
to dananje iskustvo pokazuje, mogu neposredno stupiti u ivot.
2.3. Kosovski mit je pravi nacionalni mit Srba, koji je do dananjeg dana od najveeg
politikog znaaja za srpski narod. Upoznajui itaoca sa tokom i ishodom Kosovskoga boja, Lauer
i ovde nalazi dvoznanost. Naime, bitka je predstavljala propast Srba i poetak kraja za itav
srednjovekovni Balkan; ali, injenica da Turci nisu odmah dokrajili poraenog neprijatelja, ve su
se, zbog ubijenog sultana, povukli u Jedrene, uinila je da se privremeno, pre svega u hrianskim
zemljama, proiri vest o hrianskoj pobedi. Ova dvoznanost, naravno, opet ide na raun Srba.
Autor smatra sasvim razumljivim da je jedan ovakav istorijski dogaaj - pogotovu zbog nesigurno
prenetih pojedinosti - morao u narodnoj poeziji biti oblikovan prilino slobodno, sa puno mate
i herojskog uzvisivanja. To se odnosi na glavne podmitove velikog kosovskog mita: Lazarev izbor
carstva nebeskog i junako delo Miloa Obilia.
2.3.1. Lauer - kanda ironino - primeuje da u dijalektikom sluaju Lazarevog izbora on
svakako biva pobednikom: ako dobije bitku dobija i carstvo zemaljsko, ako izgubi bitku dobija
carstvo nebesko (uz dodatni poetski, dakle nedokazani, momenat izdajstva Vuka Brankovia).
Istiui, kako veli, jasnu paralelu izmeu Lazareve sudbine i Hristovog rtvovanja, Lauer podvlai da
se i dan-danas moe uti ta mitoloka ideja da se Srbi bore i umiru za carstvo nebesko. Ruku na
srce, on sasvim opravdano primeuje da ova ideja postaje u politikoj upotrebi svojevrsna ideologema
vidovdanskog uskrsnua srpskoga carstva. Ne moe se prevideti, veli on, da kad god Srbi krenu u rat,
oni oive kosovski mit. Taj motiv optereuje veliki broj pesama, epova i pria u srpskoj knjievnosti.
Mnogi ga obrauju tako kao da se bitka odigrava pred njihovim oima (Milan Raki, Vladislav
Petkovi-Dis, Vasko Popa, Dragan Lakievi i mnogi drugi), dok samo kod malog broja autora
(Milo Crnjanski, Miodrag Pavlovi) ima momenata koji razgrauju, bue i otupljuju ovaj mit.
2.3.2. Drugi podmit jeste Obilievo ubistvo sultana Murata. Ovaj istorijski mutan in, premda
ispunjen sasvim razliitim momentima, kao to su lukavstvo i hrabrost, junatvo i muko ubistvo, ipak
Obilia ini srpskim nacionalnim junakom. Po ugledu na njega je na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip
ubio austrijskog prestolonaslednika - u doslovnom prenoenju mita u delo. Vidovdan je, od
Kosovskog boja, postao magini datum u srpskoj povesti, po Laueru, pre svega datum znaajnih
zlodela: vidovdanski ustav (1921), ubistvo Stjepana Radia 20. juna 1928 - dakle, izmeu starog
i novog Vidovdana, poetak akcija JNA u Sloveniji 1991. Lauer kao da se udi to je Fransoa
Miteran (Mitterrand) preiveo svoju iznenadnu posetu Sarajevu ba na Vidovdan. Neto pre toga
udio se to deca, prema Andrievom seanju, u igri rata s Turcima nisu htela da budu Turci. Da
li bi se udio kad bi znao - a mogao bi znati - da u igrama moga detinjstva niko nije hteo da bude
Nemac? Ja sam potpuno siguran da neka deca danas, u igri, ne ele ulogu Srbina.
3. ta na osnovu svega zakljuuje Lauer: Mit o Kosovu obrazuje vodeu dravno-politiku
liniju kojom srpski narod hodi kroz povest. To je jedan bogat i lep mit, kada se misli na njegove
poetske inkarnacije. Njegova opasnost sastoji se u tome to moe postati instrument jedne faistike
revanistike i ekspanzionistike politike. Autor podsea da je kosovskim mitom bio oduevljen ne
samo bezazleni romantiar Jakob Grim, ve i ideolog arijevskog rasizma H. S. emberlen
(Chamberlain), i poredi gorko nemako i srpsko istorijsko iskustvo: Mi znamo kojim je rezultatima
vodio nemaki kult junaka, a sada vidimo kuda gone srpski mitovi.
52
4. Poto u se u narednim poglavljima podrobnije baviti nekim Lauerovim tezama, ovde
navodim karakteristina mesta iz kritike reakcije Svetozara Koljevia na Lauerov tekst. Prema
Koljeviu, polazei od zanimljive pretpostavke da knjievnost nije tragiko prosvetljenje istorije
i duhovni napor za izlazom iz njenih surovosti, nego njen direktni podstreka, profesor Lauer je
optuio za ratne zloine srpski paganski mit o hromom vuku, svetoga Savu, Vaska Popu, Rajka Noga,
Gojka oga, hajduke i narodne pesme o njima, Kraljevia Marka, kosovski mit, kao i neke vidove
srpskog terora nad legalnim turskim i austrijskim vlastima u srpskim zemljama. (Koljevi 1994)
Dakle, mitoloka tradicija Srba, hajduki motivi u epskom, herojskom pesnitvu, te kosovski mit,
jesu osnov savremene srpske knjievnosti i temelj nacionalistike ideologije srpskog ratnikog
nastrojenja i, tavie, krvolotva. Lauer je najpre pogreio, smatra Koljevi, ne u tvrenju da Srbi
imaju kult vuka u mitologiji, epskoj i umetnikoj knjievnosti, ve da je taj kult srpska ekskluzivnost,
tj. ono to Srbe razlikuje od drugih naroda. Po svemu sudei, on bi imao velike probleme da svoju
tezu odbrani pred nekim ozbiljnijim istraivaem tevtonske mitologije. Potom je potpuno iskljuio
mogunost uspenog knjievno-umetnikog transponovanja mitolokih motiva. I na ovom mestu bi se
Lauer suoio sa problemima iz svoje maternje kulture i knjievnosti. U naem sluaju, on je optuio
poeziju Vaska Pope, a morao bi povui konsekvence i u pogledu vrednosti svekolike svetske poezije
mitolokog utemeljenja i nastrojenja. Na sline probleme Lauer bi naiao pri obrazlaganju teze
o uspostavljanju fatalne veze izmeu nacionalnog junatva i razbojnitva - naime, hajduije.
Najzad, tvrdnja o kosovskom mitu kao ideolokom instrumentu jedne faistike politike revanizma
i ekspanzionizma potpuno je neistorijska i pristrasna.
5.1. Smatram da je ovde neophodno uiniti makar i najkrai osvrt na pitanje konstitutivnog
prisustva mitologije u knjievnosti. Koliko god elingova (Schelling) tipino romantika misao da je
mitologija nuan uslov i prva graa svake umetnosti (eling 1984, 114, 38) mora biti danas
uzimana sa ogranienjima, ostaje vaeom njegova re da je prikazivanje apsoluta u posebnome, tj.
u ogranienju - ali bez ukidanja apsoluta - mogue samo kao simboliko, kao prikazivanje poetske
egzistencije bogova, individualizovanih optosti, te da je mitologija apsolutna poezija. Tako
u filosofiji umetnosti i teoriji knjievnosti jedno od optih mesta jeste i priznavanje antropoloke
i estetike legitimnosti ne samo mitolokih elemenata ve i samog mitolokog zasnivanja
knjievnosti. Uostalom, ne samo istorija stare ve i savremene knjievnosti daje dovoljno dokaznog

52
O izgradnji nemakog nacionalnog identiteta na predmodernim i predprosvetiteljskim mitovima, o politikim i
civilizacijskim posledicama te izgradnje i o opasnostima restauriranja mitova u uslovima oteanog formiranja
socijalnog identiteta preko rada i poziva odnosno ugroenog politikog identifikovanja sa demokratsko-
republikanskim sistemom - v. Kraiker 1996.
i ilustrativnog materijala za ovu tezu. (Vidi: Petrovi 1995, 173-178) A da proces remitologizacije
knjievnosti i kulture dvadesetog veka nije neka srpska specijalnost, takoe je dovoljno poznato.
53
5.2. S druge strane, ni sociologija nije ostala slepa za fenomen konstitutivne uloge mita
u izgradnji nacija. O tome je ubedljivo pisao Entoni Smit, koji kae da se u sreditu svakoga etnosa
i njemu svojstvenog etnocentrizma nalazi poseban kompleks mitova, seanja i simbola - mit-
simbol kompleks, koji se tie porekla te grupe (Smith 1989: 57), i koji omoguava izrastanje nacije,
posredstvom snanih poetskih predstava zlatnoga doba i postojbine (pejzaa zaviaja). Prerastanje
jedne horde u institucionalizovanu i integrisanu naciju, sa oseejem pripadnosti i identiteta,
autentinosti, autonomije i suverenosti nije mogue bez jednog simbolikog okvira koji
istovremeno mobilie i stabilizuje grupu. Upravo odgovarajua mitologija prolosti (i poezija
prirode) obezbeuje takav okvir, postavlja ciljeve i uvruje zajednicu tokom nemirnih doba,
potlaenim grupama prua utehu pogledom na nekadanje dostojanstvo i drevnost, i mitom
o zajednikom poreklu pribira pod jednu zastavu razliite grupe i klase. Stoga je neophodno ispitati
i znaajnu ulogu koju forme drevnih mitova i simbolizam svetih mesta igraju u sadanjoj
konstrukciji nacija. (201) Pri tom treba imati na umu da postoje neke opte karakteristike nacije kao
socijalne formacije uopte, i itav splet posebnih odlika svake nacije, koje proistiu iz njihovih
razliitih kulturnih istorija pre industrijalizacije i razliitih puteva i tempa industrijalizacije. Razlike
meu nacijama uglavnom potiu iz razliitih kompleksa mitova, simbola, seanja i vrednosti etnos
oko kojih se formiraju. Etnike mitologije i simboli crtaju mape, izgrauju razliite tipove morala,
vaspitavaju lojalne pripadnike zajednice, obnavljaju kolektivno naslee, razgraniavaju od drugih,
izgrauju svoje rituale, praznike, hodoaa, reju - identitet etnosa i, potom, nacije. Na primerima
Grke, Indije, Izraela i Engleske, Smit je pokazao kako razliite mitologije utiu na formiranje
odgovarajue moderne nacije, odnosno kako razliite mitoloke tradicije unutar jedne zajednice
obrazuju razliite, i suprotstavljene, nacionalne politike i civilizacijske orijentacije i programe.
Utoliko se ispostavlja da je izgradnja nacija proces koji se stalno obnavlja, ukljuujui
reinterpretacije, ponovna otkrivanja i rekonstrukcije tradicije, nasleenih mitova i simbola - prema
savremenim potrebama. I unutar modernih nacija generacije inteligencije i intelektualaca rekonstruiu
ivu prolost svojih zajednica, i kroz obrazovni sistem i putem medija rasejavaju oivljene mitske
slike, formirajui tako svest ali i nesvesno potonjih generacija. Mitovi i simboli nisu samo istroena
kompenzacija za strah od drutvenih promena. Vraanje ivoj prolosti obezbeuje jedini izlaz pred
pretnjom prolaznosti i nitavnosti, jer svedoi o mogunosti besmrtnosti u seanjima potomaka.
Stoga nai mitovi, seanja i simboli moraju biti stalno obnavljani, neprekidno pre-priavani da bi
osigurali na opstanak. Nacija postaje stalno obnavljanje i pre-priavanje nae prie od strane svake
generacije naih potomaka. (207)
Ovim kratkim prikazom jednoga relevantnog naunog miljenja pokazuje se nekoliko stvari.
Prvo, da je mitologija konstitutivni inilac svake nacije; drugo, da je u pitanju vazda ivi a ne tek
preiveli inilac, s kojim se mora raunati; tree, da se mitoloki utemeljena konstrukcija nacija
znaajnim delom odvija kroz delovanje poezije;
54
ali, valja imati na umu da zbog svega toga mit-
simbol kompleks ima veliki drutveni magnetizam i psiholoki naboj, da podstie emocije i ima
eksplozivnu mo, te da uvek predstavlja igru vatrom, koja se - jednom upaljena - teko moe
kontrolisati. (201) To bi ukratko moglo znaiti da se danas ne bave samo Srbi svojom nacionalnom
mitologijom, ali istovremeno i da je Srbima, po svemu sudei, izmakla vatra kojom su se njeni
intelektualci i inteligencija poigravali.
6. Zato nikako ne bi trebalo izgubiti kritiki odnos prema konstitutivnoj ulozi mitologije
u knjievnosti, s jedne, i u drutvenom ivotu, s druge strane. Ali, pravde radi, valja rei da srpska
knjievnost nije ostala nema pred tim izazovom. Naveu dva primera iz knjievnosti i dva iz nauke

53
O mitologizmu kao karakteristinoj pojavi u knjievnosti XX veka, vidi: Meletinski s.a.
54
Utoliko je metodoloki znaajno Smitovo saznanje da se o duhu i obliku modernih nacija istraivanjem
njihovih mitova o zlatnome dobu i njihove poezije prirode moe nauiti onoliko koliko i ma kojom analizom
drutvenih institucija i formacije klasa. (201)
o knjievnosti: Skerlievo kritiko ispitivanje sklonosti srpskih romantiara prema hajduiji;
Nuievo ironiziranje hajduije u romanu za decu Hajduci; Simovievo poetsko uobliavanje
kosovske legende (Boj na Kosovu); Popovievo kritiko preispitivanje kosovskog mita odnosno
njegove knjievne mitologizacije.
6.1. Jovan Skerli je vrlo dobro uoio jednu znaajnu stranu srpskoga romantizma, koja se
danas aktualizuje u kritikama srpske knjievnosti. Re je o romantikom oboavanju hajduije.
Zanimljivo, Skerli ne smatra da je glavni razlog ovome oboavanju uzavrela ljubav prema
nacionalnoj prolosti i narodnoj poeziji, ve pre tipini, bajronovski, romantiki individualizam.
U najmanju ruku, romantiari su simpatisali hajduke kako kao nacionalne borce za slobodu tako i kao
usamljene veite buntovnike. Svakako, bilo je nacionalnih patriotskih simpatija za hajduke,
naroito tada kada su hajduke ete pokuavale da zapale Hercegovinu. Ali pravi razlog tih hajdukih
simpatija bio je knjievan, romantian. Kao svima romantiarima, tako se i naima dopadao taj tip
pobunjena, energina oveka. (Skerli 1971b: 82) Skerli tu nabraja tipine hajduke zapadne
romantike: ilerov (Schiller) Karlo Mor, Bajronov (Byron) Gusar, Ernani Viktora Igoa (Hugo),
Antonio Aleksandra Dime (Dumas), an Zbogar arla Nodjea (Nodier), dodajui da su u pitanju
plemenite i snane linosti pobunjene protivu lai i nepravdi jednog neprirodnog, izopaenog
drutva, oholi odmetnici, pobunjeni aneli, uzvieni razbojnici, koji su objavili rat svim zakonima,
uzeli na se delo boanskog deljenja pravde na zemlji, da budu tit slabih i bi silnih.
55
U stvari,
Skerli istie da se u srpskoj knjievnosti zbiva evolucija tipa hajduka upravo u naznaenom smeru:
od bajronovskog odmetnika do patriotskog hajduka. Preciznije: Taj tip opteg, knjievnog
odmetnika postoji i u samoj knjievnosti, i prethodi nacionalnom hajduku, borcu protiv turskog nasilja
i zatoniku srpske slobode. (82)
6.2. Ali, i u samoj Srbiji kasnije je dolo do promene znaenja pojma hajduka. Od pobunjenih
pravednika hajduci postaju prosto odmetnici i razbojnici.
Ima li knjievno ubedljivije potvrde ove promene od Nuievog romana za decu Hajduci, gde
se pisac duhovito igra sa deakom eljom za hajduijom i odmetnitvom. Nuievi hajduci ele da
se odmetnu na poziv jednoga od njih koji bi da bude strah i trepet u okolini. Ali, oni sa zebnjom
prihvataju avanturu, jer su o hajducima sluali strane stvari: da su to dodue hrabri ali zli
odmetnici, koji navodno dele socijalnu pravdu preraspodeljujui nepravedno steeno bogatstvo i stoga
uivaju naklonost siromanih, toboe daju priloge manastirima i tite svetinje, ali su svakako svirepi
zloinci. Deak koji poziva u hajduiju zaboravio je da je hajduk obian zloinac, kojega mora goniti
i ljudska i boja pravda. (Nui 1991: 46) Nui je u ovome romanu svakako imao vaspitne motive.
Ali, nije smatrao dovoljnim to to je na kraju knjige bludnim sinovima dodelio estoke oinske
batine, nego je itavo jedno poglavlje posvetio temi o hajducima. U pitanju je pravi esej koji govori
o promeni izvorne istorijske uloge hajduka i odgovarajue promene pojma. Nekada su hajduci bili
na ponos, naa odbrana i naa uteha. Nekada su se u hajduke odmetali odvani ljudi da brane svoju
kuu, svoje selo i ceo na narod. (51) Takvi borci protiv turskoga zuluma, kojima valja zahvaliti
i podizanje ustanaka to su srpskom narodu doneli slobodu, opevani su - podsea Nui - u narodnim
junakim pesmama. Dodue, meu onima koji su pesmom i istorijom proslavljeni pominje se
i Lauerov adut Stanko Soivica. Ukratko, hajduci su slavljeni zbog podviga i sa onih velikih
zasluga koje su kao odbrana potlaenoga naroda stekli. (56) No, ako su nekada u srpskome narodu
tako stajale, stvari su se u srpskome drutvu promenile: Pod tu veliku slavu hteli bi da se uvuku
i dananji hajduci, oni koji se odmeu od svojih a ne od tuih vlasti; koji se odmeu od zakona svoje
drave i kojima je jedini cilj da haraju i pljakaju. Ali, eto, zbog slave onih pravih hajduka, jo i danas

55
Na ovome mestu mi se nameu dve vaene paralele. Prvo, veoma je zanimljivo da Ivo Andri, u svom moda
glavnom delu, Na Drini uprija, narataj mladih srpskih nacionalnih romantiara, izalih na istorijsku scenu
izmeu balkanskih ratova i Prvoga svetskog rata, naziva takoe naratajem pobunjenih anela. (Andri 1946:
262; vidi o tome: uni 1997: 392) Drugo, najtipiniji knjievni lik pobunjenog pravednika koji postaje ubica
nije srpski proizvod, ve Klajstov (Kleist) Mihael Kolhas (Michael Kohlhaas): Ukratko, svijet bi njegovu
uspomenu morao blagosiljati, da u jednoj vrlini nije pretjerao. Ali osjeanje pravednosti uinilo ga je
razbojnikom i ubojicom. (Klajst 1959: 197)
se smatra kao neko junatvo biti hajduk, te naroito prosti ljudi i deca hoe i danas da se dive i da
smatraju hajduke kao junake. (56)
Da su vaspitni motivi ovoga romana ozbiljno uvaeni verovatno svedoi injenica njegovog
uvrivanja u program obavezne lektire za peti razred osnovne kole u Jugoslaviji, gde su, pored dela
jo nekih domaih pisaca, Defoov (Defoe) Robinson Kruso i Tvenovi (Twain) Doivljaji Toma
Sojera. Ali, ne treba gubiti iz vida da i danas ima prostih ljudi, i - to je najopasnije - da ih ima
meu srpskim politiarima. Jedan od njih je u svome epistolarnom uputstvu za izbor vostva
u pokretu napisao o nekome da je ispravan ovek ali i on je mek, a potrebni su hajduci.
(Demokratija, 05.11.1997)
6.3. U savremenoj srpskoj knjievnosti kosovskom legendom bavio se Ljubomir Simovi,
sainivi dramu o zbivanjima neposredno pre i posle Kosovskoga boja. U podeli uloga (drutvenih
a ne teatarskih) nema krupnih pomeranja; to isto vai i za izbor nosilaca glavnih etikih
i svetonazornih koncepcija. Pojednostavljeno: uzvieno stradanje i nebeski vinji ivot bira Lazar;
patrijarh Spiridon se takoe opredeljuje za stradanje i veni blaeni ivot; Milica najpre bira ivot, ali,
nakon Lazareve pogibije, Lazarevu Srbiju i njen kosovski put u nebo; Vuk Brankovi je
personifikacija prevare i izdaje, a uz njega su vazalno odnosno pregovaraki nastrojeni,
sitnoraundijski manji srpski velikai Levanin i Tamnavac; Milo Obili brani ast i re, ocrtavajui
svojom rtvom granicu izmeu vere i prevere (182-183); ivotni realizam izbija iz rei Ribarice, pre
svih, zatim Piljarice, Pralje, vidara Bogoja (koga realizam, a i muenje od strane Brankovievih
straara, odvode u promenu vere)
Simovi nije dirao u glavna sveta mesta srpske kosovske tradicije: Lazareva poslednja veera
je, izriito, hristolika, a njegova glava posle pogibije dobija svetaku auru. Srpski narod jo od
sahranjivanja Lazareve ukradene glave poinje svoje hodoae kneevih motiju. Lazar je veliki jer
za razliku od drugih vidi da Srbija nije Srbija bez vizije ujedinjenja jednom sudbinom, kako govori
hilandarski velikoshimnik Gerasim, stariji Vukov brat. Kosovo je, za Lazara, raskrsnica i vaga,
svetinja sa koje se brani poslednja stopa Srbije i za koju valja dostojno poginuti; za njega je Miloeva
smrt upravo jedna od takvih smrti - lepa smrt (Simovi 1989: 199-200). Pesnik daje prednost
duhovnom vidu, koji ima slepi monah Teofan, a dobija ga i zograf Makarije (naravno, kad na Kosovu
izgubi oinji vid, odnosno vetastvene oi). Teofan vidi da u Srbiji svi putevi vode na Kosovo i sa
Kosova, jer put na Kosovo se i bez oiju vidi; osim toga, taj vid raspoznaje donju i gornju granicu
izmeu kojih ivimo - oni koji preu donju granicu, na primer izdajom, postaju insekti i gmizavci.
Zato valja gledati preko gornje granice, koju je Lazar pokazao i izabrati, ne Vukovu Srbiju sa
stvarnou, ve Lazarevu Srbiju sa vizijom, Srbiju u kojoj Lazarev sin Stefan treba da predstavlja oi
u ovom slepom svetu (239). U drami i Lazar i Milica i Obili imaju punu svest o neslavnom stanju
srpske sloge i potkupljivosti velikaa, a Lazar jo ima i bolnu svest o rascepu izmeu duhovnih tenji
i sirotinjske sapetosti srpskoga naroda (svinjci, kokoinjci i zemnunice, 24). Sa srpskom
poslovinom neslogom raunaju i Turci, a Murat pred smrt savetuje Bajazitu da se pri komadanju
Srbije treba oslanjati iskljuivo na Srbe.
Osim benignijih stereotipa, poput turskoga zadaha na loj i turske politike bratoubistva,
unapreivanja i ubijanja, tu je i staro mesto srpske knjievne tradicije o poturicama kojima ne treba
verovati i koji su gori od samih Turaka u dokazivanju svoga pravoverja (178-183), ali i opti mesto
o islamskoj streli koja treba da se dobaci do najdaljih hrianskih svetinja (186). Moda je poetski
najriskantnije mesto re Kosovke Devojke da je na Kosovu izginulo / sve to je sijalo, i to je bilo
verno!, a da su samo neverni preiveli. (206)
Konano, sva kosovska pitanja stiu se u pitanju identiteta. Za razliku od Miliinog pitanja ko
e da nas pamti, ili zaboravi, / ako ne bude ni sinova, ni unuka? (21), Lazarevo pitanje hoe li nas
biti, ili nee (25), hoemo li ili neemo da postojimo (107) tie se preivljavanja etnike supstance.
Ono zrno soli iz njegove molitve nad kosovskom trpezom, za koje se knez moli da nam makar ono
preostane nakon sveg stradanja, ali da sve bude / njime osoljeno (114), zrno koje se ni u emu nee
promeniti ni rastvoriti (119) i iz kojeg bi nam sve niklo da ga imamo - nije nita drugo do zrno
sopstva, zrno identiteta. Isto to, na svoj nain, zna i Murat, kad veli da se Srbi mogu poraziti samo ako
se zatre njihovo ime: Ti danas, Bajazite, Srbe moe da pobedi / Ali, ako zapamte ko su i ta
su. (185) Naravno, ovde nije od znaaja to to knez Lazar nije mogao imati stvarnih etniko-
nacionalnih identitetskih muka, jer su one plod romantikoga nacionalnog naboja, ve je kljunu
razliku mogao praviti jedino na kriterijumu vere i nevere, krsta i nekrsta, svoga i tuina.
Da li je Simovi iskoristio mogunost pesnike forme da problematizuje neke stereotipe, i da
pretrese naslage glavnoga nacionalnog mita (kao to je to, rekao bih, uspeno inio sa drugim
temama, u drugim svojim delima)? Videli smo da je kneza Lazara ostavio u sjaju neupitne moralne
veliine vladaoca zabrinutog zbog stalnoga izdajstva i obrtanja vere. Moda je Milo Obili unekoliko
pomeren od mitske matrice, ne po delanju nego po miljenju. Premda ne gubi svest o slavnoj srpskoj
prolosti kao ni nadu u svetlu budunost Srbije, Miloeva svest o stvarnom stanju Srbije i njenim
izgledima na Kosovu obeleena je izvesnom melanholijom, a njegovo delo motivisano linom au
pre nego ideolokim zavetima. Na jednom mestu, Murat sve pokorene hrianske vladaoce stavlja
u isti ko, objanjavajui Jakubu da ih valja ostaviti u ivotu i koristiti kao vazale, igrajui na kartu
njihvog vlastoljublja, jer e oni za krunu dati i glavu i narod, i zemlju i veru, ali krunu nee dati ni
za obraz. (162) Na Jakubovo pitanje da li bi se u takvu krunu-miolovku mogla uhvatiti i Lazareva
glava (162), pesnik ne daje eksplicitni odgovor, jer preseca moguu i oekivanu Muratovu re
iznenadnom dramskom promenom toka radnje. Ali, odgovor je u Lazarevim reima upuenim
Levaninu, koji se zalae za pregovore sa Turcima, da se o glavi moda i moe da pregovara, ali o
obrazu, ko ima obraza, ne moe. (103) Najzad, oni koji uopte razmatraju mogunost pregovora
postavljaju i pitanje smisla borbe na Kosovu. To je na poetku bila Milica, koja pitanje postavlja iz
brige za opstanak roda, a potom Levanin i Tamnavac, koji pitanje postavljaju iz interesa. Tako je
pitanje o smislu borbe obezvreeno u drami izborom usta na koja se ono izgovara. Da li je tako
i u sluaju pitanja o pobedi ili porazu na Kosovu, pitanja koje i danas uznemirava nacionalne brinike.
Lazar veli da je srpska pobeda upravo u tome to Bajazit - koji, naravno, smatra da se stradanje
Srbima nije isplatilo - ne vidi u emu je naa pobeda (198), da su se Turci i Srbi tukli u razliitim
bitkama, i da je svako pobedio u svojoj (201), osvojivi zemaljsku odnosno nebesku teritoriju. ta je
sa glasom naroda? Pralja zna da, iako je vie izginulih Turaka, Srbi nisu pobedili jer je ivih
Turaka / ostalo vie nego ivih Srba, a samo ivi mogu graditi gradove i moliti se Bogu. (208) Na
Ribariino pitanje ijom se pobedom zavrila bitka, trgovac Vojia, nosilac naela dunosti u drami,
preiveo bez boj ostavi bez noge i bez zdravoga razuma - ne odgovara nita. (220) Tipino za tekog
telesnog i duevnog ranjenika. Najzad, njegova ena Velislava, ogorena zbog beskrupulozne
Ribariine tezgaroke i ratno-prfiterske politike pukoga prizemnog interesa i gledanja svega kroz
dinar, kae nesrenom Vojii: Bolje da si izgubio i glavu, da ne vidi / za koje si slepce izgubio
nogu. (226) Tipino za obine ljude, koji u ratu nikad nita ne mogu dobiti.
To je sve u pogledu Simovievog diranja u svete tajne srpske kosovske legende. Naravno, nije
se ni moglo oekivati nekakvo poetsko ironiziranje sredinjega nacionalnog mita, ali se moe
pomisliti da pesnik nije iskoristio sve literarne mogunosti istinski tragikih pojedinanih situacija
opte epske podloge. Dodue, to je lake uiniti onda kada i sami izvori otvaraju etika pitanja,
provociraju stereotipe i tipine probleme uzorno individualizuju (kao, na pimer, u sluaju Banovi
Strahinje). Kosovski mit je jo uvek literarni izazov.
6.4. to se tie domae nauke o knjievnosti, istraivanja Miodraga Popovia predstavljaju
dobar primer kritike svesti o kosovskome mitu. Na ovom mestu osvrnuu se samo na njegovu
analizu pojave i znaenja mita o Lazaru i mita o Obiliu, jer ona ubedljivo pokazuje kako su ovi
mitovi imali i promenljivi simboliki smisao i promenljivu drutvenu funkciju u istoriji srpskoga
drutva, u zavisnosti od promene ideoloko-politikih okolnosti; osim toga, ta analiza pravovremeno -
s obzirom na potonja deavanja u Srbiji - ukazuje na mogunost politike instrumentalizacije ovih
mitova.
6.4.1. Posle kosovske bitke, ve krajem 14. i poetkom 15. veka, napisano je - veli Popovi -
nekoliko itija i pohvala knezu Lazaru, naravno, u znaku Lazarevog kulta i njegovog posveenja
(Popovi 1976: 13), a u skladu sa istorijskim injenicama onoliko koliko doputa odgovarajui anr.
U tim delima jo uvek nema svih elemenata kosovske legende (kosovska veera, sukob izmeu
Miloa Obilia i Vuka Brankovia), ali su tu: Lazareva smrt i njegov izbor carstva nebeskog,
Muratova pogibija na Kosovu i zlo koje Turci sa sobom donose srpskome narodu. Sa nae take
gledita, vanije je to to se, prema autoru, u prvobitno prikazivanje kosovskih dogaaja, koje
postepeno prelazi u legendu, ukljuila (se) hrianska martirska tradicija, vezana za kult kneza
Lazara. (14) To znai da je novonastali kult, koji se brzo irio meu Srbima, poivao delom na
hrianskoj herojskoj transcendenci, koja slavi mueniku smrt zarad venog ivota, ali takoe i na
pogledu na svet mitskih ljudi, koji su takoe herojsku smrt na bojnom polju () doivljavali kao
prelazak u veni ivot. (15) No, jo je vanije saznanje da ovakav pogled nije ekskluzivno srpski, ve
da je, tavie, redovni element srednjovekovnih vizija sveta: Da je herojska transcendenca kao
poetska tema bila opte prisutna u vitekom svetu krajem XIV i poetkom XV veka, vidimo i po tome
to i islamski pisci slave smrt u borbi protiv nevernika, koja e im otvoriti dveri venog ivota.
U Muratovom turbetu na Kosovu, ispod same tavanice, po zidovima su ispisani redovi koji su po
smislu slini herojskim mestima u Danilovom Slovu (Slovo o knezu Lazaru patrijarha Danila, 1392-
1393, D. .). U slobodnom prevodu oni glase: Mi koji leimo ovde, nemojte misliti da smo mrtvi; mi
smo veno ivi. (16) Prema Popoviu, jedino je pouzdano da su odmah posle Kosovskog boja
paralelno nastajali poznati kosovski spisi i crkveni kult kneza Lazara. Prevashodno hrianski martir,
kao i kultna linost, Lazar e u njima dobiti i neke mitske crte. Umirui na bojnom polju, i on, kao
i mitski junaci u prastarim junakim epovima odlazi u venost. (31)
6.4.2. Drukije stoji stvar sa mitom o Obiliu: Meutim, ni u ranim izvorima o Kosovskome
boju ni u vitekim pesmama profesionalnih pevaa nema pomena o Milou Obiliu (nijedan od prvih
srpskih dokumenata ne zna za Miloa); srpska istoriografija sve do dana dananjeg, nije
identifikovala Miloa Obilia meu srpskim feudalcima druge polovine XIV veka (20); tek etrdeset
i vie godina posle Kosovskoga boja Konstantin Filozof e pomenuti viteza koji je ubio Murata, ali
mu nee rei ime (20/21); turski izvori su Muratovog ubicu, iz razumljivih ideolokih razloga, tj. da
bi spaavali viteku ast i dostojanstvo turskog cara, prikazivali kao prokletog nevernika
i podmuklog ubicu, a ime mu pisali sasvim razliito; ime Miloa Obilia nalazi se kod nas tek u Prii
o kosovskom boju, nastaloj posle 1723. godine. U svakom sluaju, smatra Popovi, izvan dileme
o tome da li je Milo Obili uopte postojao ili je konstruisan u turskome narodnom predanju, izvesno
je da ga naprosto nema u srpskoj pisanoj knjievnosti. No, prema autoru, njega po svemu sudei nije
bilo ni u srpskom usmenom predanju sve do druge polovine 19. veka. Mnogo je verovatnije da su
turske (i grke) hronike, kao i tursko predanje, i ovde uticali na modelovanje kosovske legende, a ne
obrnuto. Uvoenje Obilia u kosovsku legendu, uz odgovarajue preoblikovanje podmuklog ubice
u junaka-osvetnika, postepeno izvodi kosovsku legendu iz okvira kulta kneza Lazara. (23)
6.4.3. Kosovska legenda imala je, dakle, dve bitne dimenzije. Jednu predstavlja mit o Lazaru,
koji je nastao krajem 14. veka i to u visoko obrazovanim crkvenim krugovima, i iveo u sredinama
bliskim pravoslavnoj crkvi, do 19. veka; drugu, pak, predstavlja legenda o Milou Obiliu, koja se
u srpskome narodnom predanju pojavila tek u 15. veku, da bi se preselila na zapad, gde je, tokom 16.
i 17. veka - u atmosferi stalne graniarske antiturske mobilnosti (za razliku od vazalsko-kompromisne
atmosfere u Srbiji) - u formi pseudoistorijskih kosovskih bugartica - dobila funkciju vitekih pesama.
(48) Dakle, kosovska legenda - budui neprihvatljiva iz politikih razloga za Srbe u Turskoj (48) -
popularnost je stekla meu slovenskim ratnicima na mletakoj teritoriji, Srbima i Hrvatima. Ali, na
tom tlu, na mletakoj, u dobroj meri urbanizovanoj sredini, ova legenda, premda popularna meu
slovenskim ratnicima, nije doivela naknadnu mitizaciju, niti deseteraku mitoloku kanonizaciju.
(49) Kosovska legenda se sa zapada poela vraati u staru postojbinu krajem 17. i poetkom 18.
veka, dakle, tek kada su otpoele nove oruane pobune protiv Turaka. Na novom-starom tlu kosovske
pesme dobile su konanu, vukovsku redakciju krajem 18. i poetkom 19. veka, dakako, u vreme
ustanaka protiv Turaka. Lazarev kult tada je povezan sa dugo potiskivanim kultom beloga Vida, sa
Vidovdanom kao prastarim herojskim simbolom, dajui jednu novu mitsku celinu, veoma
inspirativnu za narodne pevae. (63)
Ostalo je tako da kosovske pesme, prema svome poreklu iz pagansko-plemensko-patrijarhalnih
odnosno obrazovanih hriansko-pravoslavnih krugova, vazda zadravaju jedan mitsko-herojski sloj
i jedan hrianski sloj. Tamo gde je dolo do proimanja paganske heroike i hrianske vere nastale
su, po svemu sudei, ili su mogle nastati, i kosovske pesme u formi koju je zapamtio i zapisao Vuk
Karadi. Kosovska legenda doivela je popularizaciju, ponarodnjavanje, demokratizaciju, tj. prelaz
iz feudalne u patrijarhalno-herojsku sredinu, zahvaljujui naknadnoj mitizaciji i deseterakoj formi.
Pagansko-hrianska priroda legende bila je u skladu sa pagansko-hrianskom vizijom sveta veine
srpskoga ivlja. Kosovski mit je upravo i izrastao na tome susretu legende i standardnog naina
miljenja veine. Ali, to izrastanje trajalo je vekovima, da bi sa narastanjem svesti o otporu turskim
zavojevaima, i sa samim otporom, dolo do intenzivnijeg oblikovanja kosovskih pesama kakve danas
poznajemo. Narodni peva mogao je da poetski obradi lik kneza Lazara samo ako mu je uz auru
hrianskog muenika pridao i atribut heroja, u tradiciji beloga Vida; ali, zato mu je pripisao u osnovi
pagansku kletvu Ko ne doe u boj na Kosovo. (92-93) Vidovdanski kult, pak, doveo je - prema
Popoviu - da razdvajanja pagansko-hrianske simbioze Miloa i Lazara, u korist pagansko-
obilievske ideologije: Dok su u Vukovim kosovskim pesmama Milo i Lazar, kao polariteti, bili
dosta jedinstveni u transcendentnoj heroici, vidovdanski kult ih potpuno razjedinjuje. Lazarevo
opredeljenje za vii ivot kao neto nestvarno, isto, ali istovremeno maglovito, neodreeno
i nedefinisano, postaje simbol mistinog nacionalizma. Milo se, pak, postepeno izdvaja iz celine
predanja kao osvetnik Kosova, iji no vie niko ne skriva. Tako se, pod velom viih interesa nacije,
koja se poistoveuje s apsolutom i preuzima dimenzije venosti, stvara kult po kome je bezmalo sve
dozvoljeno, ak i no. Ova nova pseudotranscendenca, koja je nasilno nakalemljena na hriansku
i pagansku transcendentnu heroiku, predstavlja nesumnjivo estetiku i humanistiku degradaciju
kosovskog mita. (130)
7. Smisao ovih pasaa je dakle i u tome da se pokae kako je nuna opreznost prilikom
rekonstrukcije istorijskih zbivanja iz grae usmenoga i pisanoga knjievnog predanja, a posebno pri
ocenjivanju uloge knjievne tradicije u konstituisanju i re-konstituisanju nacionalnog identiteta. To
upozorenje se ne moe dovoljno naglasiti kada je re o srpskoj tradiciji ponavljanog kosovizovanja
savremenosti. Ali, s druge strane, smisao ovih pasaa je i u tome da se pokae kako knjievna
tradicija nije po sebi ideoloki instrument, ve to postaje u odgovarajuoj politikoj aktualizaciji. To
ukazivanje valja povremeno ponavljati estokim kritiarima srpskoga mitolokog duha, posebno pri
injenici da su i srpski autori, kako smo videli, na uzoran nain i pravovremeno uspostavljali kritiki
odnos prema sopstvenoj tradiciji i mitologiji, i ukazivali na opasnosti mitologizacije savremenosti.
A to to nalazi kritiki nastrojenih istraivaa nemaju odjeka u politici ove ili one beskrupulozne
vlasti i njenih intelektualnih skutonoa takoe nije srpski izum i srpska privilegija.
2.3. Pseudo-literarni populizam
1. Jedna od najdirektnijih optubi za nacionalizam upuena na raun dela srpske knjievnosti
izreena je u tekstu Mirka orevia Knjievnost populistikog talasa. Naime radi se o talasu
u srpskoj knjievnosti s poetka osamdesetih koji je bio uzronik traumatizacije nacionalne svesti,
to kao stanje duha jo traje. (orevi 1996: 394, u fusnosti) Autor je istraivao ovaj talas na, kako
veli, karakteristinom nizu primera, gde se posebno istie Knjiga o Milutinu Danka Popovia.
orevi polazi od teze da je populistika knjievnost uopte, pa i ovaj populistiki talas u srpskoj
knjievnosti, u rangu paraliterature, sumnjive literarnosti, odnosno umetnike vrednosti. On takvu
ocenu daje i pomenutom Popovievom delu, delu naroitog uspeha u recepciji, ali i svojevrsne
vanknjievne, ideoloke i politike upotrebe, koja je omoguena njegovom paraliterarnom
tendencioznou. Naime, populistika literatura je uvek nastajala u stihiji narodnog ivota
i udaljavala se iz polja literarnosti. (397) Autor podsea da se Popovieva knjiga pojavila godinu
dana pre Memoranduma SANU, sa kojim, po njegovom - i ne samo njegovom - miljenju zapoinje
snaan politiki talas srpskog populizma koji e relativno brzo rezultirati u paroksizmu nacionalizma
a ovaj e uveliko traumatizovati svest nacije. Ve u tom smislu je Popovievo delo - objavljeno 1985.
- siguran uzorak dovoljan za ispitivanje bitnih karakteristika i oznaka ve pominjanog populistikog
talasa u srpskoj knjievnosti. (399) Popovievo delo naslanja se na politiki populizam osamdesetih,
na tradicionalnu predstavu pisca-proroka i pisca-mudraca, pa je svojom neskrivenom
tendencioznou ponudilo masovnoj recepciju objektivaciju izvesne supstance nacionalne
intuicije, ali i dozu prepoznatljivog dnevno-politikog angamana. Ova knjiga prihvaena je kao
Knjiga nacionalnog programa, odnosno sume nacionalnih istina, i uklopila se ne samo u talas
srpskoga populizma i nacionalizma, ve i u odreenu, tradicionalistiku poetiku i utilitaristiku
estetiku: nala je uzor, smatra orevi, u populistikoj poetici i knjievnoj mitologiji D. osia
(401), koja promovie kolektivnog junaka i daje knjievno i istorijsko prvenstvo glasu naroda
i narodnom duhu. Radi se o teoriji i knjievnoj praksi nacionalnog realizma, koji dri do
neposredne stvarnosne dimenzije romana, forme iskazivanja opte, najee narodne, nacionalne
istine o ljudima i ivotu, dakle, kolektivne a nikako individualne istine junaka-propovednika, koji
je samo deo i glasnogovornik naroda. Oito je, prema oreviu, da se ovim delom aktualizuju,
u izmenjenoj formi, pitanja partijnosti, idejnosti i ideologinosti knjievnosti. Populistika literatura
je u znaku nacionalne ili, jo preciznije, nacionalistike ideologije. Uostalom, fenomen spskog
populizma osamdesetih ne bi se mogao celovitije ispitati bez uvida u uinak knjievnosti upravo tog
i takvog populistikog talasa toga vremena. (403) orevi ak smatra da je taj uinak srpske
knjievnosti relativno veliki, da su se njeni kolektivni junaci suvie dugo zadrali u knjievnoj
i politikoj javnosti, i da su traumatizovali kako individualnu tako i kolektivnu svest, sve do uvoenja
u paranoju i opojni paroksizam nacionalistikog ludila. S druge strane, katarza, koja je po pravilu
individualna i, osim toga, vezana uz dela nesumnjive knjievne vrednosti, izostala je u njenom
delovanju. Knjiga o Milutinu je doista zapoela jedan netipino knjievni posao preispitivanja
poslednja dva veka istorije srpskoga naroda, njenoga kolektivnog junaka, zbog ega orevi i smatra
da ona predstavlja obrazac populistikog talasa u novijoj srpskoj knjievnosti.
2. U konkretnoj analizi, koja je poduprta - premda katkad i optereena - izlaganjem poznatih
teorijskih pretpostavki analize knjievnog teksta, autor polazi od nalaza da u Popovievom delu, inae
delu sasvim jednostavne strukture, dominiraju vanknjievni elementi slabe estetske dejstvenosti
i estetski nefunkcionalni kolokvijalni izrazi, to ga u anrovskom smislu svrstava u tip skaza. Tu
kvalifikaciju potvruje i injenica da s ovim delom itaoci lako komuniciraju, i da ga igraju, tj.
kolektivno doivljavaju, to je posebno karakteristino za ruralne zajednice s tradicijom usmene
komunikacije i u okolnostima politikog manipulisanja motivima nacionalne mitologije. orevi
pokazuje da je Knjiga o Milutinu svojevrsna eksploatacija nacionalnog mita, arhainih i rodoljubivih
motiva krvi i tla, vere i nacije, sjajne prolosti - po emu spada u tipina tendenciozna dela,
dakle, dela niskog estetskog intenziteta. Naravno, Popovieva knjiga nije usamljen, ve samo tipian
sluaj jednog, populistikog talasa u srpskoj knjievnosti, u kojem - po oreviu - dominiraju
umetniki insuficijentni noviji osievi romani; kao primer nacionalistike banalizacije i plemenske
regionalizacije motiva pominje se poezija M. Bekovia, a kao autori koji daju metafizike
i kosmike dimenzije sopstvenoj naciji navode se Milan Komneni i Ljubomir Simovi.
56
U daljem
tekstu analize pokazuje se da je Popoviev skaz prevashodno kazivanje u klasinom epskom smislu,
optereeno u knjievnosti neuobiejenim esejistikim fusnotama, da je monotono i monolitno, i da
je bez umetniki presudne autorske intervencije. Sve je podreeno jednom cilju - Milutin je
zamiljen kao junak koji zaista treba da otvori proces nacionalnog osveivanja, preispitivanja ukupne
prolosti tokom dva veka novije srpske istorije; tako ideoloki investiran, on je izgubio sve
individualne crte knjievnog junaka. (408) O tome svedoe neuspela autorska reenja problema
prostora i vremena, koji su istorijski - i to previe - prepoznatljivi (408), i unutar kojih - prema
Milutinu, sveznajuem kolektivnom nad-junaku krljave knjievne individualnosti - Srbi prave fatalne
greke jugoslovenskog pijemontizma. orevieva analiza dalje se okree trima tipovima iskaza
u Popovievom delu, koji su smiljeno semantizovani prema sredinjoj ideji, prema jednom
i jedinom motivu koji stoji kao dominanta u celini dela. (409) Najpre se radi o doista sugestivnim
ispovednim iskazima o zloj ratnikoj sudbini, zatim o iskazima koji izraavaju vazda skeptinu

56
orevievoj oceni moglo bi se prigovoriti da, u naelu, knjievnost koja obrauje nacionalne motive ne mora
nuno da se brzo udaljava od polja univerzalne skale motiva (406), kao to ni upotreba lokalnog jezikog
idioma ne mora automatski usloviti opadanje nivoa literarnosti.
i opreznu, budnu svest srbijanskog seljaka o problematinosti oslobaanja vansrbijanske brae,
najzad, o iskazima koji nose Milutinovu superiornu propovedniku istinu o dravotvornoj sudbini
srpskoga naroda, koja i ini sutinsku, neskrivenu tendenciju, odnosno poruku dela. orevi
dodue smatra da su i pomenuti sugestivni iskazi prepokriveni motivima iz drugoga i treega reda
iskaza, to gotovo obesnauje njihovo delovanje, i njihovu notu antiratnoga naboja. Iskazi
Popovievog dela su ideologizovani, uglavnom iz reda nacionalne, posebno politike mitologije
i ideologije (podrani karakteristinom leksikom centriranom oko kljune rei domain); oni su
naglaeno programskog karaktera i artikulisani s glasnogovornike pozicije neindividualizovanog
glavnog junaka naknadne istorijske svesti i pameti, to ide na tetu umetnike koherencije dela kao
celine, i to je uostalom tipino za dela tradicionalistike, populistike knjievnosti uopte, pa i dela
osievske estetike. Popoviev junak je, veli autor, neka vrsta knjievnog medijuma koji izraava
odreeni nacionalni program, a u knjievnosti se radi o junaku a ne o programu. Nevolja je u tome
to se to priznavalo, i naglaavalo, kada je re o delima iz vremena socijalistikog realizma, kao
upadljiva mana, dok je odjednom kritika to u delima nacionalnog realizma poela proglaavati za
vrlinu. (414)
3. Na kraju, orevi pristupa analizi recepcije Popovieve knjige, tj. preispitivanju stvarnoga
delovanja njene ideoloke poruke - nacionalnog programa: Recepcija ovog dela u svakom sluaju
nije bila uobiajena - u atmosferi o kojoj smo neto ve kazali ona to nije mogla biti. Uostalom,
u pregrejanoj atmosferi mitomanije koja se poela stvarati ve poetkom osamdesetih, recepcija
mnogih umetnikih dela je zaista bila masovna, bukvalno populistika. (415) Ostavljajui po strani
problem stvarne finansijske zavisnosti umetnikog dela od publike kojoj se obraa, to bi mogao
biti predmet sociolokih istraivanja, autor istie da je poetika ovoga dela naprosto prilagoena
i protkana izvesnim optim porivima. Stoga je publika i bez pomoi kritike dokuila osnovni smisao
dela - poruku o privilegovanoj i ekskluzivnoj poziciji srpskog seljaka u razumevanju istorije i sudbine
srpskoga naroda. Delo je stoga bilo prihvaeno od masovne italake publike kao Knjiga o njenoj
sopstvenoj istini, i poelo da ivi na za literaturu uglavnom neuobiajeni nain: masovno itanje,
kolektivno itanje, grupno uenje napamet, javno deklamovanje odlomaka, citiranje u medijima
i u javnim nastupima politiara - postalo je deo kolokvijalne leksike. Takva recepcija dela sa
kolektivnim junakom tipina je za tribalni duh zatvorenih zajednica, smatra orevi. U ovom
sluaju, jedno delo je od nagovetene zabrane zbog nacionalistikih ideja, sa promenama u politikom
vrhu i zaokretom u pravcu nacionalistiko-populistike politike, promovisano u amblem reima.
Knjievna kritika se oko ovoga dela pocepala na takoe populistiku egzegetiku i hvalu njegove
nacionalne istine, s jedne, odnosno sporadine, najee blokirane i gotovo rizine pokuaje
analize dela izvan prihvaenog ideolokog obrasca, s druge strane. No, bilo kako bilo, vrednovanje
Popovievog dela ostaje otvoreno - ali da je Knjiga o Milutinu bila i ostala jedan znak knjievnog i ne
samo knjievnog vremena, to nije sporno. Kao to nije sporno da je nastala i svoju sudbinu ivela
upravo na talasu politikog populizma osamdesetih godina. (418)
4. orevieva kritika je vrlo otra, i tie se ne samo drutvene funkcije ve pre svega literarne
vrednosti Knjige o Milutinu. Ako je analizirano knjievno delo dobilo i koji udarac vie, pa i uku
izvorno namenjenu delima drugih pisaca i drugim piscima, ne moe se osporiti da je sama analiza
jednoga tipinog dela nacionalnog realizma veoma dobro izvedena i utoliko obavezujua
u diskusiji. Jer, na alost, nisu svi pojedinani sluajevi kritike savemene srpske knjievnosti dobro
zasnovani i potkrepljeni konkretnim nalazima.
2.4. Politika samo-instrumentalizacija knjievnosti
1. Temu instrumentalizacije umetnosti naela je Milena Dragievi-ei. Naglaavajui da
instrumentalizacija umetnosti nije srpski izum, autorica se bavi zloupotrebama umetnosti u cilju
stvaranja ili odranja ksenofobije i nacionalne megalomanije u savremenoj kulturi Srbije. Ona smatra
da polazite srpske nacionalne megalomanije jeste nacionalna tragedija - Kosovo, sa svojim kultom
rtve, i narodna epska poezija, te na narodnoj epici zasnovana knjievnost (pre svega Njego), sa
svojim nekritinim velianjem moi i vrlina sopstvenoga naroda uz mistifikovanje njegove istorije
i zaboravljanje njenih tamnih strana. Srpski istorijski roman (konkretno, osievo Vreme smrti),
uprkos pretendovanju na rasvetljavanje tih tamnih strana, u sutini samo doprinosi nacionalnom
potvrivanju i oseanju megalomanije. (Dragievi-ei 1995: 366) U savremenom srpskom
drutvu nema interkulturalne perspektive, nema vizije multikulturne budunosti, a ksenofobija vodi
paseizmu, nostalgiji, potrazi za korenima, nacionalnim identitetom i odgovarajuoj arhaizaciji
umetnosti. (380) Svoju tezu o dnevnopolitikom angamanu srpske knjievnosti, koji ima za cilj
isticanje navodne samosvojnosti i apsolutne specifinosti srpske kulture, kulturno zatvaranje
i denunciranje kosmopolitske pozicije, kao i dokazivanje politikih istina kroz umetnost (379),
autorica obrazlae na primeru knjige Milovana Vitezovia Simfonija Vinaver (Prosveta, Beograd
1994). Na alost, ta knjiga nije relevantna za nae istraivanje.
2.1. Tekst okice Jovanovia O upotrebnoj vrednosti umetnosti ovde predstavljam kao jedan
primer generalnog optuivanja srpske knjievnosti za nacionalizam. U ovom svom kritikom napisu -
koji, naalost, nije plod analize i interpretacije nekog tipinog ili egzemplarnog knjievnog dela -
autor ponavlje neke od optubi koje su ve upuene na raun srpske knjievnosti, a posebno ga
zanima instrumentalizacija umetnikog dela, kao i programsko i interesno proizvoenje duhovnih
tvorevina koje se imaju smatrati umetnikim. (Jovanovi 1996: 188) Jovanovi polazi od nairoko
prihvaenog saznanja o zabludama estetikog puritanizma, tj. od opteg mesta o dvorskoj dimenziji
umetnosti, o sprezi umetnosti i vlasti, te o njenom estom stavljanju u slubu nehumanih drutvenih
i politikih koncepcija. Nisu mu, naravno, nepoznati ni brojni primeri priklanjanja velikih umetnika
totalitaristikim - faistikim, nacistikim i komunistikim - idejama i projektima. italac sve dovde
moe drati korak s Jovanovievom pozicijom. ini se da nevolje poinju s njegovim naelnim
i apsolutnim odbijanjem shvatanja da se umetnost vazda okree unazad i da je sklona svojevrsnom
aristokratizmu (Tomas Man), te s potpuno nedistanciranim prihvatanjem ocene da nisu Vagnerovi
(Wagner) politiki spisi presudno motivisali nacistike prvoborce, nego da je upravo njegovo
opersko stvaralatvo u kome doziva svet drevne germanske predaje, s njegovim junakim mitovima,
krvnim osvetama i plemenskim zakonima, oseajem za sudbinsko, za plemenitost smrti, nadahnulo
mitove u modernoj Nemakoj i dalo Nemakoj germanski Weltanschauung, koji su Hitler i nacisti
preuzeli i nainili svojim. (190) okica Jovanovi pronalazi lep primer Geteove rei da politiko
svrstavanje razara pesnika, da njegova otadbina nije neka posebna zemlja ve ono dobro, plemenito
i lepo to ini sutinu pesnikoga delanja, i da pesnik poput orla slobodno lebdi nad zemljama ne
marei za to da li zec tri u Pruskoj ili u Saksonskoj. No, ne treba zaboraviti da i orlova ima raznih
vrsta, i da njihove osobenosti nastaju upravo iz osobenosti tla iz kojeg izrastaju i nad kojim ue da
lete.
2.2. Kad svoj kritiki naboj skrene sa optih problema na problem nae sudbine, Jovanovi
pomalo brzopleto tvrdi da re, gest i stav umetnikov mogu da pokrenu ee, na alost, na drutvenu
destrukciju, nego na drutvenu kreaciju. (191) Da umetnikova re, gest i stav mogu biti destruktivni
ne treba ni sumnjati, ali da su u istoriji ee bivali destruktivni nego kreativni veoma je teko
dokazati. Umesto dokaza, autor nam nudi ilustraciju iz novije domae istorije: Zar nije jedan od
duhovnih pokretaa naeg populizma bila rogobatna, alogina, pesnika sintagma - dogaanje
naroda? Zar nije poziv na mrnju i osvetu pesniki iskaz o ostatku zaklanog naroda? (191) O ovim
ocenama moglo bi se nairoko polemisati - a i polemisalo se. Meni ostaje da naglasim samo
najvanije. Prvo, upotreba metafora nije privilegija pesnika, njima se koriste i politiari, pa i pesnici
u ulozi graanina odnosno ulozi politiara (utoliko se pridruujem osudi javnoga podstrekakog
delovanja nekih pesnika); drugo, nisu sve metafore nuno pesnika dela, pa se za njihovo politiko
delovanje ne moe optuivati poezija; tree, pesnike metafore mogu biti politiki
instrumentalizovane, pa u tom sluaju optube treba upuivati na adresu onih koji vre in
instrumentalizacije, a ne ispostavljati istorijski raun autoru, koji od zloupotrebe moe biti udaljen
decenijama i vekovima, i koji teko da moe snositi svu odgovornost za istorijsku sudbinu svojih
tvorevina. Jovanovi smatra da kada se umetnik svrsta u tabor nacionalistikih patriota neizbeno
postaje propagandist, protagonist samo jedne ideje, samo jednog interesa. (191) Takvo bi se
shvatanje doista moglo prihvatiti, pod uslovom da precizno budu navedeni kriterijumi svrstavanja
u nacionalistike patriote, kao i kriterijumi njihovog razlikovanja od nacionalno i patriotski
motivisanih pesnika.
Inae, saglasan sam s Jovanoviem da nau duhovnu situaciju uglavnom obeleavaju
konzervativizam i antimodernizam, da se na pitanja koja postavlja kraj 20. veka esto nude
odgovori formulisani u nekim drugim vremenima, da se doskora vladajuoj komunistikoj utopiji
suprotstavljaju misli uobline u vreme nacionalnog romantizma i preporoda, i da nekima mit
postaje konano pronaeno uputstvo za kretanje u budunost. (191) Ja samo dodajem da bez
razumevanja nacionalnog romantizma, preporoda i mitolokih arhetipova nije mogue ni razumevanje
savremenih tipova miljenja i ponaanja. Takoe, smatram da se nivo arhetipskog ne moe niti
otkloniti iz bia naroda niti predstaviti kao temelj univerzalne nacionalne odgovornosti. Najzad, ne
mislim da je veza mitologije i pesnitva - ne samo tradicionalnog, narodnog, nego i savremenog,
umetnikog - nelegitimna, niti smatram da je mitoloki inspirisano pesnitvo deurni istorijski
i politiki krivac. Jovanovi dobro upuuje na razliku izmeu injenike i poetske stvarnosne ravni,
ali odgovorne za njihovo brkanje ne trai u prvoj ve iskljuivo u drugoj instanci: Mi nemamo ni
jedan relevantan istorijski dokaz da je knez Lazar zazivao nebesko carstvo, ali imamo pesniki iskaz
o tome. Bez obzira na neprolaznu lepotu narodnog stiha, kada se on uzme za sasvim izvesnu injenicu
i za politiki program neminovno sledi destrukcija svih pozitivnih narodnih potencija. (191)
Naravno, nije teko razaznati racionalno jezgro Jovanovieve kritike argumentacije, ali, s druge
strane, nije teko prepoznati u njegovom shvatanju neku vrstu modernistikog progresizma, koji i sam
nije bez mana. Jer, jeste na antimodernizam tipian po kolektivistikoj i autoritarnoj negaciji
individualizma, ali je u najmanju ruku nesmotreno takvo duhovno-istorijsko nastrojenje opisati kao
ideoloku zaveru naih romantika i crkvene ideje sabornosti. Ja smatram da je kulturno-istorijska
tradicija neka vrsta adijafore, indiferencije, tj. da se ne moe ocenjivati ni kao dobro ni kao zlo po
sebi, jer bismo u tom sluaju morali proglaavati dobrima ili loima izvesne religije, mitologije,
poglede na svet... Jovanovi kao da pripada onima koji samu mitologiju smatraju loim nasleem, pa
odbacuju i mitoloki nadahnuto pesnitvo. U svemu tome mu sasvim odgovara optuba Paskala
Briknera da najnoviji balkanski zloin stie na krilima epskog pesnitva - to se utemeljuje na
sasvim problematinom uoptavanju doista zastraujueg pojedinanog iskustva: i najgori grabljivac
sposoban je da vam, izmeu dva klanja, ispeva malu rukovet punu mrnje i besa.
Konano, tano je da ima umetnika koji su se upregli u kolektivistiki jaram ideoloki
projektovane nacionalne istorije, da oni ne samo da se ne mogu smatrati rtvama vladarskog nasilja,
ve su i ovenaani reimskom slavom, ali je vazda bilo neuputno poistiveivati umetnike i njihova
dela, umetnike i umetnost, umetnost i politiku, pesnitvo i propagandu, mitologiju i ideologiju. Kad bi
takvo poistoveivanje bilo korektno, onda ne bi bilo nedunih pesnika, nedunih knjievnosti,
nedunih mitologija i nedunih naroda - prema formuli koja nam je poznata iz Lukaevog Razaranja
uma.
3. Nacionalizam - socioloke konstante
1. Ve smo videli da - koliko god se pojedine istorijske pojave nacionalizma meusobno
razlikuju (po uzrocima nastanka, intenzitetu, drutvenoj funkciji, istorijskim efektima...), a teorije
o njemu sukobljavaju - ipak, u savremenoj sociologiji ima nekih saznanja o prirodi nacionalizma za
koja se moe rei da uivaju optu saglasnost, tj. da predstavljaju neku vrstu optih mesta, odnosno -
uslovno reeno - sociolokih konstanti o savremenom nacionalizmu.
Na primer, radi se, najpre, o tome da nacionalizam kao politika ideologija, i odgovarajui
pokret, nuno pretpostavlja ideju i ideal nacionalne drave, politike zajednice jedne nacije, iji su
pripadnici i oni koji vladaju i oni kojima se vlada. Potom, smatra se da je nacionalizam igrao relativno
progresivnu ulogu u istorijskom usponu revolucionaranog graanstva, da bi potom postao
reakcionarna ideologija ekonomski nestabilne malograantine. K tome, skoro da nije pod sumnjom
shvatanje da su ekonomski deprivirani periferni regioni sopstveni nacionalizam koristili u borbi protiv
podreenosti, podjarmljenosti i za ravnopravni ekonomski status u kapitalizmu. To posebno vai za
nacionalno artikulisanu regionalnu i politiku emancipaciju kolonizovanih zemalja Treega sveta.
Obino se smatra - a za to ima i dosta empirijskih potvrda - da su potlaene klase po pravilu
prijemive za nacionalistike ideologije. No, nacionalni pokreti postaju masovno prihvaeni tek
u poslednjoj fazi artikulisanja nacionalne svesti, kojoj prethodi politika instrumentalizacija po
pravilu primarnog kulturnog nacionalnog romantizma koncentrisanog oko duhovnog identiteta
probuenog etnosa, i iji su nosioci intelektualci (u odreenim drutveno-istorijskim okolnostima to
su prevashodno marginalni intelaktualci, tj. pripadnici marginalizovanih drutvenih grupa), danas
obilato potpomognuti difuzijskim moima medija.
Od ovih sociolokih toposa mene posebno zanima teza o primatu kulturnog nacionalizma, tj.
o odgovarajuoj ulozi intelektualca. Naime, postavlja se pitanje da li ova teza vai univerzalno,
a potom, da li vai samo za istorijski primarnu fazu nacionalizma u procesu nastanka nacije, ili pak
i za naknadna nacionalna buenja i iznova pokrenute nacionalne romantizme u izmenjenim
drutveno-istorijskim okolnostima? Da li je, dakle, tano da je najnoviji nacionalistiki talas
balkanskih naroda, meu njima i srpski nacionalizam, najpre bio kulturni nacionalizam (ili bar neka
vrsta nacionalnog osveivanja u kulturi), potom politiki i, konano, masovna ideologija i pokret
najirih masa? Posebno me zanima uloga srpskih intelektualca, u prvom redu - knjievnika. To je i bio
razlog opirnog prikazivanja kritikih prigovora i optubi na raun srpske knjievnosti za podsticanje
nacionalizma.
2. Na osnovu izvedenih analiza, ispostavilo se da se dobar deo upuenih optubi nalazi u polju
nadlenosti sociologije, tj. sociologije knjievnosti. Te optube mogu se klasifikovati u nekoliko
grupa:
- Prenoenje romantikog modela nacionalne uloge knjievnosti i pisaca iz 19. veka
u situaciju i probleme s kraja 20. veka.
- Primarna uloga knjievnika i knjievnikih organizacija u renesansi nacionalne svesti
i u proizvoenju nacionalistike ideologije; zaokret srpskih knjievnika od demokratskog
disidentstva prema nacionalizmu.
- Izrazito epsko-mitoloko utemeljenje veeg dela savremene srpske knjievnosti
i savremenosti uopte; srpska knjievnost je zarobljenik velikih nacionalnih mitova.
- Opsednutost nacionalnom istorijom, posebno dugim ropstvom pod Turcima i borbom za
nacionalno osloboenje; nekritinost u knjievnoj obradi i promociji nacionalnih stereotipa
muenitva, borbe i otpora.
- Fatalistika i anahrona literarna stilizacija, mitologizacija i ideologizacija iracionalnog
motiva srpskoga naroda kao veite rtve, tj. naroda osuenog da iezne.
- Dominacija kolektivnog i ideolokog nad individualnim u veini srpskih knjievnih likova;
kolektivni subjekt kao glavni lik knjievnoga dela artikulisan je u maniru nacionalistike
ideologije; glavni knjievni junak nije individuum ve nacionalni program; kolektivni
junaci, optereeni svojim seanjem na patnje srpskoga naroda, podstiu mrnju i trae
osvetu; knjievna dela alju poruku o nemogunosti nacionalnog pomirenja, zaborava
i oprotaja.
- Srpska knjievnost populistikog talasa, knjievnost nacionalnog realizma, obeleena je
otvorenom tendencioznou i ima tipina svojstva trivijalne literature (sub-literature);
sluei dominantnom obrascu ukusa, ona postaje popularna i doprinosi rastu srpskoga
populizma osamdesetih.
- Srpska knjievnost je tradicionalistika, anti-modernistika, konzervativna i nekritina
u podravanju vladajueg politikog establimenta.
S druge strane, odbrana od optubi uglavnom se zadrava kod naelne sumnje u presudnu
ulogu intelektualaca u istoriji, i u faktiku odvojenost knjievnika od politikog odluivanja; ili ostaje
kod insistiranja na neproblematinosti patriotizma uopte, pa i srpskoga, na obavezi angaovanja oko
nacionalne sudbine, i kod povratnog optuivanja kritiara za srbofobiju, nacionalnu izdaju
i udvoritvo spram belosvetskih finansijera; najzad, pobijanje optubi katkad poiva na
enciklopedijskom ilustrovanju saznanja da Srbima pripisivana zla nisu srpska ekskluzivnost.
Oito je da na socioloki indikativne optube, tj. na kritiku socioloke provenijencije, nisu
davani odgovori socioloke relevantnosti, to znai da su prigovori uglavnom odbijani a da nisu uvek
sutinski obesnaeni. Upravo to podrobno preispitivanje optubi, zarad odbijanja ili, u suprotnom,
verifikovanja, jeste zadatak sociologije knjievnosti, i ona ga mora izvriti bez obzira na vreme koje
izmie, i bez obzira na ishod argumentacije, koji meni nije unapred poznat. Ovde valja jo jednom
napomenuti da je metodoloki veoma znaajno razlikovati kritike upuene na raun pisaca i njihovih
organizacija, s jedne, i kritike upuene na raun same knjievnosti, tanije, pojedinih knjievnih dela,
s druge strane. To razlikovanje je mogue bez obzira na socioloko odreivanje fenomena
knjievnosti kao kompleksne relacije autor-delo-publika, i bez obzira na injenicu da u knjievnosti
(kao i u duhovnoj sferi uopte) ivotni stavovi i vrednosne pozicije autora organskije urastaju u tkivo
simbolike tvorevine nego u pozitivno-naunoj ili tehnolokoj sferi. Naime, ja ovde, izmeu ostalog,
ispitujem da li je i u kojoj meri ono to se naziva nacionalistikom ideologijom doista utkano
u sadrinu i formu knjievnog dela, i da li je i u kojoj meri moglo da ostvari znaajno nacionalno-
mobilizatorsko i nacionalistiko dejstvo u recepciji.
II.3. Vuja Knjievnost: Tradicionalni Motiv Vuka u Srpskoj Knjievnosti
0. Ovo poglavlje predstavlja pokuaj davanja odgovora na kritiku koju je Rajnhard Lauer
uputio srpskome pesnitvu zbog prusustva tradicionalnog mitolokog motiva vuka u njemu, zbog
opasnog preseljavanja ovoga mita iz pesnitva u sam ivot, tj. zbog navodnog buenja arhetipske
agresivnosti i zverske, vuje surovosti kod Srba.
57
U pitanju je kritika koja krivicu za najnoviji
balkanski rat svaljuje na srpsku mitoloku tradiciju i na njen ivi poetski izraz, na mitotvorce
i pesnike, reju, na narod iji je nacionalni identitet prevashodno mitoloki utemeljen, narod navodno
vujeg identiteta, vuje prirode, vujeg odnosa prema oveanstvu i civilizaciji - narod vuje sudbine
i, pretpostavljam, zasluenoga vujeg kraja u velikoj svetskoj hajci. Jasno je, stoga, da je polazite
ovoga poglavlja polemike prirode.
58
1. iroko rasprostranjeni evroazijski mit o vuku proishodi, prema Laueru, iz kulta ratnikoga
voe plemenskih zajednica, kome Sloveni, a delom i Germani, pripisuju sposobnost pretvaranja
u vuka. On tvrdi da je ovaj predhrianski mit o vuku posebno uvren kod Srba, kod kojih je -
u doba hrianstva - stopljen sa kultom svetoga Save; na svoj imendan, 27. odnosno 14. januara,
sveti Sava okuplja vukove i dodeljuje im plen za narednu godinu. Lauer, dodue, prihvata tezu da je
ovo prevoenje hrianskog sveca u vujeg pastira uistinu moglo nastati iz prizivanja sveca radi
zatite od vukova, ali odmah, odluno, dodaje da je ono sve vie bivalo identifikovanje pastira
i njegovoga stada sa starom totemskom ivotinjom Srba (Lauer 1993; u daljem tekstu, svi navodi iz
istoga izvora). Dodue, on nije mogao da opie kako je dolo do ovog identifikovanja; naprosto, veli
da je tipinom promenom jednoga mita, preko hromoga svetoga Save, od vuka postao hromi vuk, iz
ega je postepeno izrasla predstava progonjenog, izmrcvarenog vuka. (Ovde se lako uoava natezanje
itave konstrukcije, koje proishodi, izmeu ostalog, i iz Lauerovog nepoznavanja supstancijalnog
i skoro univerzalnog mitolokog znaenja hromosti.) Po njegovoj oceni, srpski mit o vuku se na
opisani nain otro odvojio od itave antike tradicije basni, u kojoj je vuk uvek predstavljen kao
opasna krvolona zver, od tradicije koja vazda opominje - poput Plautove homo homini lupus est -

57
Budui je ovaj aspekt Lauerove kritike (koja se ipak ne moe en bloc odbaciti) najmanje utemeljen,
najproblematiniji, a i direktno se tie savremene srpske poezije, posveeno mu je posebno poglavlje.
58
Objavljivanje Lauerovog teksta nije prolo bez kritikih reakcija; vidi: Kleut 1993, Koljevi 1994, Petkovi
1997a, olovi 1997. U svom temeljnom i korektnom tekstu Marija Kleut na sledei nain formulie glavnu
intenciju Lauerovog rada: dokazati da u konfliktnim vremenima nacionalni mitovi razvijaju potencijale
militantnosti, nehumanosti, surovosti i netolerancije te mogu ljude pretvoriti u ivotinje; to je izrikom reeno; a
da srpski mit ima to svojstvo u svojoj prirodi, razliitoj od prirode mitova drugih naroda - to se iitava iz
interpretacije, izbora pojedinosti, selekcije injenica. (Kleut 1993: 402 - u fusnoti)
na obavezu ljudskoga a ne vujega postupanja prema blinjima. Nadvladati i ukrotiti vuka - kako
spoljanjega tako i unutranjega - to od antike spada u civilizatorske zadatke svakoga naroda.
Lauer smatra da je u novijoj srpskoj lirici dolo do znatnoga odstupanja od ove tradicije. Za
primer uzima zbirku pesama Vaska Pope Vuja so, koja navodno sadri ifrirane, u mit o vuku
zaodenute tajne poruke srpstva. Naime, Lauer je uveren da progonjeni vuk i obeaena velika
boanska vuica simbolizuju nacionalno ponienu i obesnaenu Srbiju iz Titovoga doba, a da
probueni hromi vuk s novoizraslim gvozdenim zubima simbolizuje uskrsnue predaka i buenje
Srba. Poruka ovih - izvanredno lepih - pesama izlazi na to da vuje pleme pokazuje kao aljenja
dostojnu rtvu, kojoj e nakon dugog poniavanja i proganjanja biti dosuen blistavi povratak. Ali,
vuci su grabljive i krvolone zveri, koje ostavljaju za sobom krvav trag svojih nedela. Kod Vaska
Pope mit o vuku zadobija opasnu dvoznanost, koja tano odgovara onome to danas srpska
propaganda radi sa svojom tezom o genocidu. Naravno, Vasko Popa nije mogao da sagleda takve
posledice. Kada se, pak, logika takve mitske lirike tano promisli, teko da se moe rei da pred
sobom imamo nedunu poeziju.
Popino irenje vujih poruka sledili su, prema Laueru, Rajko Petrov Nogo i njegov saborac
na nacionalistikom frontu, Gojko ogo. On navodi zavrne stihove Nogove pesme Pir vukova iz
zbirke Zimomora (1984): vukovi e doi, vukovi e doi.... Potom se poziva na ogovu Vuju
pesmu, u kojoj takoe prepoznaje ve istaknuto meanje kategorija dobra i zla, a ne promie mu ni
pesnikova re o vujem urliku kao zajednikom jeziku ovoga sveta, sa stihovima: Moda je zato
vuiji grkljan / Slian grkljanu koji ovo peva.
Na osnovu svega, Lauer zakljuuje da iz mita o stradanju za Popom stupa krvoloni vuk.
Isprava samo u poeziji, ali je on prenet u realnost, i njegova pomama nema kraja. Tako, ispada da
navodno arhetipsko krvolotvo srpskoga naroda biva probueno upravo poetskim prizivanjem mita
o vuku, mita o rtvi i mita o stradanju, tj. logino proishodeim prizivanjem osvete.
2. Poto sam ve naelno pokuao da odgovorim na pitanje o konstitutivnoj ulozi mitologije
u knjievnosti, ovde u samo podsetiti na stvarno mesto vuka u srpskoj mitologiji.
2.1. Onako kako je vuk nekada vladao umama i torovima Evrope, tako je preplavio
i mitologije njenih naroda. Nekada je u Evropi bilo vrlo mnogo vukova. (...) Velike tetoine
i krvoloci od kojih stoka, pa ak i ljudi, nigde nisu bili sigurni, vukovi su bili od velike materijalne
tete i od jakog uticaja na narodni ivot i na narodni duh svuda u Evropi. Zbog toga su ostavili vrlo
jakih tragova u verovanjima, obiajima i predanjima sviju evropskih naroda. (orevi 1958: 205)
Naravno, to onda vai i za narodnu i za umetniku knjievnost mnogih evropskih naroda. Mitologija
i knjievnost Srba, dakako, nisu nikakav izuzetak. Prema ajkanoviu, kod indoevropskih naroda
postojala je predstava o boanstvu u vujem obliku, i takva predstava nije nedostajala ni naem
narodu, u njegovoj dubokoj starini. (ajkanovi 1994, 2: 486)
59
I u srpskome narodnom verovanju vuk je avolovo stvorenje, demonska ivotinja (u koju se
inkarniraju due pokojnika); njeno se pominjanje ne preporuuje, a ako je to neizbeno, koriste se tzv.
zatitna imena (nepomenik, kamenik, ala...)
60
. Dodue, veruje se i da gotovo svi delovi vujeg tela
imaju zatitnu ili lekovitu mo, to vai i za negovo strano ime, i za vuka samoga kad se s njim
kogod okumi ili pobratimi. Zatita od vukova moe se obezbediti samo odreenim magijskim
radnjama (kojima se npr. postie da vuku bude skamenjena eljust), pre svega na praznike posveene
sv. Arhanelu, sv. Mrati, sv. Savi i sv. oru. Iz svih verovanja i obiaja moe se zakljuiti da je vuk

59
Religijski znaaj vuka poznat je. On je demonska ivotinja, koja stoji u vezi sa donjim svetom. Za to
moemo nai dovoljno dokaza u mnogim religijama, u grkoj, rimskoj, germanskoj, galskoj, i u religijama
drugih naroda sredozemnoga sveta, kakve su etrurska i misirska. Htonina boanstva i demoni javljaju se esto
u vujem obliku... (ajkanovi 1994, 3: 34) Vuk je atribut germanskog Vodana, galskog Dispatera i
nekadanjeg srpskog vrhovnog boga (3: 56, 99), a u starom srpskom verovanju takoe i atribut avola (5: 290).
60
Kada su u Svrljikim planinama nedavno (1998) primeeni tragovi vuka, pisac ovih redova uo je od starijeg
seljaka iz Sieva da se pojavila divljina.
u staroj srpskoj religiji, kao i u etrurskoj, grkoj, rimskoj, germanskoj i keltskoj, predstavljao demona,
a moda i boanstvo donjeg sveta. U narodnoj tradiciji izvesne funkcije ovog htoninog boanstva -
koje je, kako izgleda, u docnijem razvoju bilo antropomorfizovano - vezane su za neke hrianske
svece, u prvom redu za sv. Savu, zatim za sv. Mratu, sv. Arhanela i sv. ora. (Kulii 1970: 82,
Vuk) Uglavnom, sva praznovanja posveena vuku imaju za cilj zatitu stoke i ljudi od ove zveri.
Pomenuti sveci jesu u nekom dosluhu sa vukovima, mogu im komandovati, i stoga predstavljaju
zatitinike od vukova. Vuk se, dodue, moe umilostiviti raznim obrednim davanjima, ak davanjem
desetka od stoke,
61
ali se on sistematski tamani na razne naine. Ubijanje vukova se blagosilja, ali
i nareuje, pa i nagrauje u obrednoj vuarskoj pronji (orevi 1958: 227-231), premda po
narodnom miljenju izgleda da se ni suvie ubijanje vukova ne svrava dobro. (orevi 1958: 227)
62
Vuk je ponekad i ponegde (juna Srbija, Bugarska) ak tabuirana ivotinja. (ajkanovi 1994, 5:
61) Verovatno bi Laueru, u njegovoj kritikoj analizi srpskoga mita o hajducima, bilo veoma
dragoceno svedoenje o posebnim simpatijama izmeu vuka i hajduka, koje bi i te kako ilo u prilog
njegovoj tezi o kobnom ostvarivanju mranih srpskih mitova. I pored ogromne tete koju ini vuk,
on ipak uiva kod naeg naroda izvesne simpatije. Naroito je omiljen kod hajduka. Susret sa njim
donosi im uvek sreu. Bilo je hajduka koji nikad u ivotu nisu hteli ubiti vuka. (ajkanovi 1994, 2:
132 - iz odgovora Veljka Vuevia, iz Uroevca, na pitanja Tihomira orevia, 1927. godine) Inae,
u istonoj Srbiji vuk se dugo zadrao u narodnom verovanju, valjda stoga to ga je tamo vazda bilo
i to se i dan-danas moe sresti. orevi govori, izmeu ostalog, o praznovanju sv. Save kao
zatitinika od vukova u Boljevakom srezu, o istovrsnom praznovanju sv. Trifuna (Trivunci)
u Zaglavku itd. (orevi 1958: 214)
ajkanovi istie da je, po drevnom verovanju, vuk vrlo istaknut totem srpskog naroda
(ajkanovi 1994: 1, 369), odnosno mitski srodnik i predak Srbinov (1: 398), mitski ekvivalent
ovekov (2: 240). Identifikovanje ivog Srbina i vuka
63
moe se, po njemu, prepoznati i u ouvanim
pozdravima, uspavankama, u babijem objavljenju da je rodila vuica vuka itd., a identifikovanje
mrtvog Srbina i vuka u verovanju da se mrtav Srbin mora pretvoriti u vuka, tj. vukodlaka, vampira.
(2: 486) Srbi su verovali da nema razlike izmeu njih i vukova, i da ih sa ovima spaja nekakvo
mistiko srodstvo i prisni odnos. (2: 404)
2.2. Meu svecima koji kontroliu vukove prednjai sv. Sava. Mnoga naa predanja
o postanku vukova u vezi su sa svetim Savom. (orevi 1958: 207) No, valja imati na umu da
u narodnom predanju sv. Sava uglavnom stvara vuka proklinjanjem psa, ili proklinje vuka, ili pak, da
avo stvara vuka protiv sv. Save itd; no, verovanje kae i to da su vuci hrtovi svetoga Save.
Etnolozi kau da je srpski narod na sv. Savu preneo funkcije svoga prastarog tezmoforskog boanstva
(zakonodavnog u prometejskom smislu), ali i funkcije vujeg stareine, obanina i zatitnika
64
(koji je
istovremeno i zatitinik ljudi od vukova). U naem narodu postoji, dakle, kult svetoga Save kao
stareine nad vucima, i zbog toga je vrlo verovatno da je legenda o svetome Savi koji odreuje
vucima hranu starinska srpska. Verovanje o kome je u legendi re, s obzirom na to to se nalazi i kod
Rusa i Bugara, izvesno je bilo jo zajedniko slovensko. (1: 453) Ovo odreivanje hrane,
sankcionisanje i blagosiljanje vujega prava na ulov, u stvari je objanjenje nekadanjeg prinoenja
krvnih i, tavie, ljudskih rtava ovoj demonskoj ivotinji (1: 454), odnosno hromome vuku -
starinskom boanstvu u vujem obliku (1: 459) - koje se rtvovanje jo uvek moe prepoznati

61
Ovo verovanje zabeleio je Aleksa Vasiljevi, v. Vasiljevi 1996: 23.
62
Duan Bandi tumai darivanje lovaca kao umilostivljavanje i ublaavanje gneva ubijenoga vuka. (Bandi
1991: 27)
63
Ovakva inkarnacija postoji i kod Germana i Kelta. (v. ajakanovi 1994, 3: 35)
64
U naoj narodnoj tradiciji vukovi jesu stalni pratioci svetoga Save, njegovi hrtovi (...) ili kerovi (...), kao to
su, u germanskoj mitologiji, vuci hrtovi Vodanovi (ajkanovi 1994, 3: 33) O tome svedoe braa Grimm: J.
Grimm, Die deutsche Mythologie; W. Grimm, Die mythische Bedeutung des Wolfes. Odnosi izmeu svetoga
Save i vukova intimni su i prijateljski: sveti Sava naziva vuka drugom, i jo mu daje blagoslov da uvek moe
izabrati najbolju ovcu. (loc. cit.)
u vujim praznicima kao to su npr. Mratinci (1: 456-457; 3: 48-49), zatim u badnjidanskoj vuku
veeri (2: 240, 484-485; ovaj obiaj sree se i kod Poljaka, 3: 187). To starinsko, teriomorfno
boanstvo u vujem obliku, koje je imalo svoje praznike, svoje kultike legende, i kome su prinoene
i ljudske rtve, docnije je (...) antropomorfizirano i njegove funkcije, s vremenom, primio je (pored
nekih drugih svetaca) i sveti Sava. Ali valja naroito naglasiti da je proces prelaenja teriomorfnog
boanstva u antropomorfno bio vrlo lagan, i da (s obzirom na ivo verovanje u boanskog vuka -
vujeg obanina, po svima krajevima naeg naroda) jo nije potpuno zavren. (460) Dakle, prema
ajkanoviu, ne samo verovanja nego i kultovi potvruju da je vrhovni hromi bog donjeg sveta
u vujem obliku prethodio takoe hromom antropomorfnom srpskom vrhovnom bogu - Dabogu, ije
su funkcije potom prenete svetome Savi. (3: 118-122)
65
3.1. U jednom odgovornom komparativnom pristupu lako bi se pokazalo - kao to je gore
nagoveteno - da vuk pripada itavoj indoevropskoj mitologiji, da ga ima i u staronemakoj religiji
i mitologiji, te da se njegovo prisustvo u narodnom verovanju Srba ne moe smatrati nekim
eksluzivnim momentom i kulturolokim izuzetkom. tavie, smatram da ono to je u srpskome
verovanju izuzetno, naroito i neobino, ne samo da ne treba prikrivati i istiskivati iz nacionalne
svesti, ve pomno istraivati i kritiki obezbeivati kao osobeni konstituens nacionalnog kulturnog
identiteta - pa i kad se radi o mitolokom pretku: hromome vuku.
3.2. No, smisao moga polemikog nastojanja nije u tome da pokaem kako Rajnhard Lauer
grei u interpretaciji zbog toga to: ne uzima u obzir da - ako se uopte moe govoriti o srpskom
totemskom pretku - vuk nije samo srpska totemska ivotinja, da je uostalom vuk samo zver meu
drugim zverovima, te da verovatno i nije krvoloniji od drugih zverova... Smisao nije u tome da se
srpski narod opravdava zbog svoje mitoloke identifikacije sa vukom, ve u tome da se pokae
kako Lauer promauje u interpretaciji poezije i smisla mitolokog u poeziji, kako - verovatno ojaen
zbog stradanja nedunih, ali i optereen politikim stereotipima - tumai poeziju u politikom kljuu
i u dnevnopolitike svrhe. On to ini natravanjem na prvu semantiku loptu, koje se obino zavrava
kao hermeneutiki faul, i naprosto ne uspeva da deifruje dublje znaenje poetskog teksta, tj. njegove
mitoloke osnove.
3.3. U poeziji Vaska Pope vuk doista zauzima znaajno mesto, pre svega u knjizi pesama
Vuja so (pesme iz perioda 1968-1974; izdanje: 1975); no, ne smeju se prevideti ni ciklus Savin
izvor iz knjige Uspravna zemlja (1965-1971; 1972), kao ni pesme iz zbirke ivo meso (1972-1973;
1975).
3.3.1. U knjizi Uspravna zemlja, posveenoj nacionalnim mitolokim i istorijskim temeljima
(ciklusi: Hodoaa, Savin izvor, Kosovo polje, ele-kula, Povratak u Beograd), Popa je -
hodoastei tajnovitim stazama batinjenoga vujeg sazvea (Hodoaa) - morao da se suoi i sa
mitolokim dimenzijama lika svetoga Save. Na dnu lekovite i ivotodavne vode Savinog izvora Sija
biljurna vuja glava / Sa dugom u eljustima (Savin izvor); sveti Sava veno ivi Okruen svojim
vukovima (ivot svetoga Save), odnosno hodi izvan vremena U pratnji svojih vukova (Sveti Sava).
On pomae svome stadu da doe na svet, podie ga i neguje - Poji edne vukove (Pastirstvo
svetoga Save), odaziva se dozivanju ugroenih vukova i Kuje im novu kimu / Od mladoga gvoa,
nakon ega ga oni, osloboeni, pozdravljaju Beskrajnim urlikom (Kovanica svetoga Save). On
poduava i hrani znanjem svoje vuje stado (kola svetoga Save), neguje ga (Putovanje svetoga
Save), a i sam u svome izvoru Vidi svoju vuju glavu / I na elu ispisan znak / Novog obeanog
sazvea (Sveti Sava na svome izvoru). Sve to, doista moe biti tumaeno kao Savino negovanje
sopstvenog vujeg naroda, i proricanje njegovog novog sazvea.
3.3.2. Knjiga Vuja so sainjena je od sedam ciklusa koji ve naslovima otklanjaju svaku
nedoumicu o tematskom usmerenju: Poklonjenje hromome vuku, Ognjena vuica, Molitva

65
U dokazivanju i ilustrovanju teze o prvobitnoj likomorfnosti (vukolikosti) ovoga boga ajakanovi se, izmeu
ostalog, poziva i na jednu legendu iz Svrljiga, prema kojoj vukove ne saziva boanstvo u ljudskom obliku,
nego vuk, jedan naroiti hromi vuk. (ajakanovi 1994, 3: 118) Naravno, radi se o zapisima Alekse Vasiljevia
(Vasiljevi 1996: 23-25).
vujem pastiru, Vuja zemlja, Pohvala vujem pastiru, Tragovi hromoga vuka, Vuje
kopile. No, tumaenje smisla nikad nije jednostavno prevoenje poetske teme.
Pesnik doista moli osramoenog hromog vuka, svoga starog hromog boga, da se vrati
u svoju jazbinu dok ne prou hajke; on puzei urla u njegovu nekadanju veliku slavu i eka da
mu hromi vuk reanjem da znak da se digne; moli da ga hromi vuk nadahne ognjem iz eljusti,
kako bi u njegovo ime propevao Pramaternjim lipovim jezikom, i kako bi postao tuma njegovog
utanja; moli ga da se vrati u svoju jazbinu i da tamo spava dok mu ne niknu novi gvozdeni zubi, i
dok ga zavijanjem ne probudi njegovo uskrslo pleme. Tu je i ognjena vuica, koju zatiemo kako
lei u podnoju neba, ali koja se posle proganjanja, muenja i silovanja, die na zadnje ape, i to
...zajedno s vukovima / Skamenjenim u njenoj utrobi. Pesnik, u prvom licu mnoine, dakle u ime
kolektiva kojem pripada, moli vujeg pastira da nas nahrani, da nas prihvati Ovakve odrane
obogaljene / i obezglavljene, da nas naorua oskrnavljenim apama, da nas ne ostavlja same, ve da
nas uznese u poseeni praroditeljski gaj, ...u sazvee / Velikoga vuka. Pesnik ne vidi svoju zemlju,
jer je vuk obavija urlikom svojim crnim, jer klei na njoj, pa se ne zna da li je miluje ili davi; otac
mu odgovara da vidi zemlju raspetu Izmeu etiri ocila / Na kojima vuk zube otri:
etiri e ocila znati sine
Otri li vuk zube za nju raspetu
Ili za one koji su je raspeli
Pesnik vidi da vuk odnosi Zemlju nau deviansku ali ne zemaljskim putevima:
Nosi je nekuda uvis
U nebesku valjda svoju jazbinu
Koju smera za nju
i za sebe da iskopa
On ne zna da li je vuk otima od nas Ili je naprotiv spasava. Otac, pak, ne zna da li je zavetna
vuja zemlja mrtva Ili je tek sada spremna / Za drugo roenje:
Od vuje to zavisi gladi
I od nae zvezde vodilje
Ni od ega drugog sine
Popin hromi vuk, za koga svi veruju da je mrtav, premouje svetove, jer je istovremeno i pod
zemljom i na nebu, on Jednom nogom nebo gazi / Ostalima zemlju:
Na zapaljenim guslama
Hromi vuk pod zemljom leti
A on, pesnik, vuje kopile, u sukobu je sa pasjim svetom koji na njega laje: da puzi, da polie
sve oeve tragove, da zapui usta, da pregrize jezik i zadene ga za pojas - da zanemi. On se,
pak, vazda raa Iz vujega cvea, dojen senkom stare vuice, govori sam sa sobom, peva bez
prestanka, i provodi sav svoj ivot u potrazi za pravim svojim ocem, ne bi li ga uskrsnuo; ui
mlade vukove i slobodno urla s njima na mesec, povlai se u tamne dubine mita iz kojeg ...prvo nie
/ Novo vuje cvee / A potom sve ostalo po redu.
Doista, u tumaenju se moe prihvatiti da Popa dri do svog, srpskog mitolokog (totemskog?)
pretka, i da ga nedvosmisleno vezuje za svetoga Savu, od koga oekuje pouku i podrku; nada se
i novom vujem sazveu, na koje treba priekati do bolje prilike; sluti podizanje osramoenoga
hromoga vuka i ognjene vuice (koja je pesnikova, a ne srpska mitoloka tvorevina); ne zna, dodue,
da li e vuk uzneti upropaenu zemlju u carstvo nebesko ili u carstvo zemaljsko, budui on hodi i po
jednome i po drugome; ali zna da njeno spasenje zavisi samo od prevage ili sklada vuje gladi
i zvezde vodilje. Tano je i to da provodi ivot u traganju za poreklom, i da oekuje da iz mita
nikne budunost; i, u svakom sluaju, ne odustaje od svoga ivotodavnog pevanja, makar se ono kod
nekih kritiara smatralo i vujim zavijanjem - odbija da se odrekne poezije kakva je u njegovom
sluaju i na ovome tlu jedino moguna.
Lauer bi mogao biti zadovoljan stihovima u kojima kao da se jasno vidi kako vuji nakot mora
konano biti sateran pod zemlju:
Dobre tvoje plamene pouke
Ve uveliko cvetaju
U korovu nad nama
Raduj se vuji pastiru
No, Popa me misli da se odrekne svoga, navodno vujeg, jezika, i pevanja na svom oinjem
jeziku i iz oinjega grla. Psi laju na vuje kopile, na pesnika,
66
da ima vuju pamet, da ima vuje misli,
i da mu rei zaudaraju na ljudsko meso i vuje seme:
Lajete lajete lajete
Da mi iz grla izlazi
Poznati krvoedni urlik
Koji ja nazivam pesmom
Lajte vi samo

66
U zbirci ivo meso, koja je nesumnjivo autobiografskog karaktera, Popa peva o sopstvenom, mitoloki
posredovanom, vujem poreklu (Vuje poreklo): o tome da je od svoje pramajke, koja je Imala senku vuice,
nasledio oi, jezik, a moda i vuju senku (Vuja senka), o tome da e ga staramajka celog ivota Na svom
lanenom vlakom jeziku / Vuiem zvati (Vuje oi), da je njegov praded smru zapretio ubijanje izgladnelih i
opasnih vukova (Pooim vukova), da su se njegovi preci bolje sporazumevali s vukovima nego s ljudima (Susret
s praoevima), a da bi se i on sam - po reima staramajke - ...lako nagodio / S repatim igraima (U znaku
vukova). Prema R. Mikiu, ovde se oigledno rsdi o nastojanju da se religijsko-mitoloki elementi utkaju u
tumaenje porekla samog lirskog subjekta, u izgradnju njegovog identiteta. (Miki 1997: 138)
3.4. to se tie Popinih sledbenika, moda je najbolje da progovore sami, pogotovu stoga to
u njihovoj poeziji vuk ne zauzima ni izbliza tako znaajno mesto kao kod Pope. Neka pesma Rajka
Petrova Noga Pir vukova sama svedoi o svom smislu i o navodnom prizivanju vukova:
U dumai mojoj pirovali vuci...
A jutro boso ko tigrova apa
i rosno bee i pomalo jeze
belonogih breza, drhtave i sive.
U mekoti mahovine nicale su gljive
meke i stidljive, a nedelja bela
sipala je rumen po toplim gnezdima
i plavim i toplim od topline noi:
vukovi e doi, vukovi e doi...
italac e relativno lako prosuditi bar to da li je u pitanju prizivanje vukova ili strepnja i slutnja
njihovog povratka. Zamislite da neko presmu protumai tako da u njoj prepozna strah Nogovog
naroda od ponovnog dolaska vukova-koljaa?! Pesmi bi se tada moda mogla pripisati neka vrsta
otvaranja starih rana, odsustvo spremnosti za pratanje, i dodati negovanje zlopamenja
i netrpeljivosti Ali, u tom sluaju (hipotetikom, podseam), vukovi bi bili pripadnici one druge
zajednice, koja piruje, krvavo, a ni u kom sluaju ne bi mogli biti mitoloki preci Srba, njihovi
zatitnici. Ko jo strepi od dolaska svojih zatitnika!
3.5. Pogledajmo i obeleenu Vuiju pesmu Gojka oga:
ovek esto vidi samo jednu boju
Misli jednu misao, peva istu pesmu
Nekad crnu nekad belu
Nekad se teki suncokreti
Kao uta zvona preko neba njiu.
Tako je ponekad
Ono sivo zavijanje u umama
Zajedniki jezik ovog sveta,
Veran boji predmeta i vetru
to im menja poloaj i oblik,
Moda je zato vuiji grkljan
Slian grkljanu koji ovo peva.
Ne mea ogo kategorije dobra i zla, ve govori o jednostranosti i zaslepljenosti ljudskoj,
o tome da itavim svetom povremeno ovladava vuji jezik, i da ni pesnik ne mora biti toga poteen.
To priznanje spada u red tipino poetskih diranja u najdelikatnija mesta sveta i ivota, i predstavlja
napor samoraskrivanja, a ne slavljenje zla.
4.1. Ima, dakle, vuka u srpskoj poeziji, i to u znaenju jednoga od kljunih simbola.
67
U pitanju
je vrsta ukorenjenost jednoga dela srpske poezije u nacionalnoj mitologiji. To obraanje nacionalnoj
mitologiji svakako je, u naelu, dobar znak, koji svedoi o najdubljem utemeljenju jednoga pesnitva,
tj. o njegovom zadiranju u arhetipske slojeve jedne kulture. Pojaano prisustvo mitolokog u srpskoj
knjievnosti, konkretno u pesnitvu, moe se razumeti najpre iz prihvatljive pretpostavke da
ekspanzija mitolokoga naina miljenja prati situacije drutvene i psiholoke (kolektivne
i individualne) nestabilnosti; zatim, posezanje za mitolokim izvorima saznanja zbiva se u situacijama
gubljenja perspektiva i istorijske zbunjenosti, u situacijama naraslog oseanja ugroenosti
i nerazumevanja globalnih i konkretnih istorijskih prilika; najzad, s obzirom na neskrivene naslage
paganskog u srpskome narodnom verovanju, koje probijaju i kroz pravoslavnu veru i rituale, valjalo
bi modifikovati i u razumevanju naeg problema primeniti jo i elingovsku tezu o simbolizmu kao
tipinom izrazu politeistike religije, koji je (simbolizam) suprotstavljen preteno alegorijskim,
antiulnim religijama otkrovenja i - zbog svoga ouvanja ulnog i konkretnog - pogodniji za
umetniko izraavanje. (Petrovi 1995: 174)
Naravno, simbol vuka moe biti razliito tumaen. Ako se jednoznano shvati kao simbol zla,
onda se u tumaenoj poeziji svakako ne moe prevideti i bojazan od njegovog povratka. Ako je vuk
prost izraz zla, a u naem sluaju nagovetaj i najava osvete, onda se mora postaviti pitanje stvarnoga
delovanja ovoga mita, posredstvom poezije, u najiroj javnosti. Nema nikakve sumnje da vodei
srpski politiari u kritino vreme nisu itali ovu poeziju; osim toga, u pitanju je garnitura politiara
koja se ne bi mogla pohvaliti utemeljenjem svoje pozicije u nacionalnom kulturnom obrascu, kako
god to neobino zvualo. Ostaje mogunost da su uticaj neposredno izvrili sami pesnici. To je, pak,
malo verovatno ako se ima u vidu da dela ovih pesnika nisu visokotirana u znaajnijoj statistikoj
meri.
68
to se tie kritike promocije, zar doista ne zvui paradoksalno da je Vasko Popa dobio
nagradu AVNOJ-a (svakako ne prosrpsku nagradu) 1977. godine, dakle, dve godine posle
objavljivanja inkriminisane zbirke Vuja so. Preostaje jo samo jedna mogunost: da je, naime,
Vasko Popa ostvario znaajan uticaj na druge srpske pesnike, irei svoje vuje poruke, kako bi
rekao Lauer, a da su ovi pesnici (meu njima Nogo i ogo) podsticali srpski nacionalizam, i to vie
svojom javnom, nacionalistikom politikom delatnou nego svojom poezijom.
4.2. Tako bi mogle izgledati hipotetiki povuene kulturno-istorijske i politike konsekvence
recepcije i delovanja Popine poezije, pod uslovom da je definitivno utvrena jednoznanost simbola
vuka. Ali, takva vrsta interpretativne saglasnosti nije postignuta. Ta injenica ne obesnauje po sebi
Lauerovu tezu, ali joj i ne doputa neproblematino vaenje.

67
Vuk se moe loviti i u poeziji Rastka Petrovia. Dodue, veli Bojan Jovi, za razliku od Vaska Pope, kod
Petrovia motiv vuka pre je pojedinanog nego opteg karaktera, nije od odluujue vanosti za Petrovievo
delo (Jovi 1997: 210), i osloboen je dobrog dela svoje opte, a potpuno tradicionalne srpske semantike.
(213).
68
I inae, ako se imaju u vidu tirai, pitanjeje kakav je pretpostavljeni uticaj veine srpski pesnika. Moda je u
tom pogledu izuzetak samo Matija Bekovi. O uticaju srpskih pesnika Ljubomir Simovi na jednom mestu
kae: Glas pesnika ne treba precenjivati. Tirai naih knjiga, koji su prvo spali na dve hiljade, pa na hiljadu, pa
na pet stotina primeraka, ine smenim svaki razgovor o uticaju pesnika. ta je hiljadu primeraka jedne knjige u
odnosu na dvesta hiljada primeraka nekih novina? I ta je pet stotina italaca u odnosu na nekoliko miliona ljudi
koji gledaju televiziju? Oekivati od pesnika, koje, kao to znamo, malo ko ita, da dekontaminiraju prostor i
svest takoe znai nemati pravu predstavu o stanju u kome se nalazimo, i o mogunostima da se iz njega
izae. (Simovi 1998)
U najmanju ruku, simbolizam vuka ima dva aspekta: jedan je okrutan i satanski, a drugi je
povoljan. (Chevalier 1989: 771; vidi takoe: Milovanovi 1994; Kuper 1986.) Marija Kleut veli da
ak i kad bi se prihvatila sutinski neodriva teza da je simbolika vuka jednoznana, ostaje
otvorenim pitanje da li je mesto i znaenje vuka u srpskome mitu doista drukije od mesta vuka
u mitovima drugih naroda: Ne ba nasumce biranim primerima (metod sluajnog izbora nije
primenjen ni u radu dr Lauera) moe se dokazati upravo suprotno, razliitim vrstama argumentacije.
(Kleut 1993: 404) Osim toga, ona ukazuje i na razliku izmeu simbolike u pisanoj knjievnosti, koja
se uspostavlja u sistemu svakog pojedinanog dela, a moe biti vieznana (ne dvosmislena),
i simbolike usmenog knjievog dela, koja se uspostavlja u kontekstu tradicije, verovanja, folklora - ali
takoe nije nepromenljiva, jednom zanavek data, uvek ista u sinhronijskom i dijahronijskom aspektu,
na svekolikoj teritoriji jedne govorne zone, u svim anrovima. (Kleut 1993: 406)
Imajui u vidu savremeni aksiom vieznanosti umetnikih dela i otvorenosti
poetskog teksta za razliite interpretacije, pogledajmo bar neka od moguih tumaenja
simbola vuka u Popinoj poeziji: neki ga razumevaju iz najire mitoloke pa i transmitoloke
perspektive, neki striktno iz nacionalne mitologije, a neki iz novijeg drutvenog konteksta.
4.2.1. Poimo od Petkovievog tumaenja paganskog svetog prostora is Vuje soli. On najpre
podvlai da razmere koje ovde dobijaju vuk i vuica, zatim grozna telesna muenja, raspoluivanja
i udotvorna oivljavanja koja im se pripisuju, kao i molitveno obraanje hromome vuku, sa
strepnjom, moemo valjano shvatiti samo kad ih iz naega svetovnog vratimo u njihov sveti prostor.
(Petkovi 1997b: 33) Naprosto, prevoenje arhetipskog jezika za kojim posee Popa u pojmovno-
logiki jezik mogue je samo uz gubljenje onoga to upravo ini njegovu osobenu supstancu; osim
toga, gradivo Popinog speva jeste mitsko, ali je oblikovanje pesniko, tako da su predoene
pesnike slike upravo plod knjievne uobrazilje, rezultat osobene pesnike rekonstrukcije
ajkanovievog predloka. Za Petkovia, Popine mitsko-poetske slike obeaene vuice takoe
imaju savremene konotacije; ali ona je kod njega shvaena kao mitska majka zemlja, a ne kao
zemlja Srbija iz Lauerove interpretacije: Majka zemlja koju psi beaste povezana je, kao lice
i nalije, sa slikom zemlje uhvaene u eline zamke moderne tehnike civilizacije. (...) Samo su
svest i iskustvo modernog pesnika, u susretu s drevnim srpskim i slovenskim predanjem, mogli dati
ovu udesnu sliku zemlje - koju je ovek u nezadrivom naunom i tehnikom usponu uveliko
opustoio - kako kao ranjena zver uzmie, vraa se svome vaseljenskom pojilu, da bi se zacelila. (46-
47) Ivan V. Lali bio je miljenja da je pesnikov zadatak da obavi in prepoznavanja onih znakova
kolektivne sudbine koji se nalaze u dubini poetaka kolektivnog iskustva, u korenima drevnih
nacionalnih mitova; ciklus Vuja zemlja jeste jedan ritualno odigran mit, iji je predmet
kolektivna nacionalna sudbina, a simboli-akteri su zemlja, u personifikaciji zaspale lepotice, i vuk uz
nju. No, dodaje Lali, simboli u Popinoj poeziji ne dejstvuju kao sistem konvencionalnih znakova,
koje treba deifrovati da bi komunikacija bila uspostavljena. Stoga u ovoj jedinstvenoj inkantaciji
pre svega ivi itava enja moderne poezije da nae vezu sa svojim prapoetkom, da nae opet
smisao koji je u svom trenutku rodio poeziju kao ljudsku nunost. U toj inkantaciji izraen je
i kompletan pesniki program: venati novu oseajnost sa najstarijom mudrou. (Lali 1988: XXV-
XXVII) Nikola Grdini takoe smatra da Popina simbolika iz Vuje soli, premda ishodi iz srpske
mitologije, nadilazi njen usko shvaeni etniki i nacionalni okvir: Treba napomenuti da je nivo
apstrakcije u ovoj knjizi takav da koliko god da se figurom vuka konotira na srpsku mitologiju
predhrianskog perioda, toliko ima i univerzalno znaenje, jer govori o problemima kakvi postoje
u svakoj nacionalnoj kulturi. (Grdini 1987: 151/152) Radi se o odnosu i proimanju stranog
i domaeg, o zameni izvorne kulture uvezenom, te o svagda prisutnim sumnjama u valjanost kulturno-
istorijskog opredeljenja.
4.2.2. Za Miodraga Petrovia, vuk ne simbolizuje samo mitsku tradiciju ve i gospodarska
vuja htenja, pa je ciklus Vuja zemlja svojevrsna kritika politikog uma, odnosno kritika
otuene gospodarske svesti. (Petrovi M. 1995: 177-181) Kao ilustraciju tvrdnje da su Popine
pesme iz Vuje soli mnogoznane, Ljubinko Radenkovi navodi upravo Lauerovo tumaenje. Pri tom,
i sam dodaje da ciklus Vuja zemlja moe biti aluzija na drutvenu stvarnost. (Radenkovi 1997:
184) Sneana Samardija ide neto dalje kad veli da ako iz rasporene vuije utrobe ve viri
/ Oskvrnavljena sveta slama, onda su Popini stihovi i amanet i upozorenje potomcima. (Samardija
1997: 177) Aleksandar Jovanovi najpre podsea da je ciklus Poklonjenje hromome vuku bio
predmet jedne davne, ve zaboravljene alosne i ispolitizovane polemike, koju je zapodenuo Igor
Mandi, pogreno proitavi ovaj ciklus (zamenivi Hromoga vuka iz slovenske mitologije sa
Vukom Karadiem) i zamerivi Popi zbog srpskog nacionalizma. Ukazujui na proimanje
dimenzija nacionalnog/hrianskog i slovenskog/predhrianskog, Jovanovi istie da se ciklus
Vuja zemlja ipak razlikuje od ostalih, pre svega po tome to se umesto oko mitskih praslovenskih
elemenata centrira oko nacionalnih osobenosti. On naprosto ne eli da previdi u stihovima
upotrebljene heraldike znake Srpstva (etiri ocila i krst), kao i ukrtanje simbolike vuka i mladog
meseca, pa veli: vuja zemlja postaje biblijska i sveta i na nju se moe preslikati sudbina svake
ugroene zemlje, na tankoj liniji izmeu trajanja i nestanka. (Jovanovi 1997: 203) Jovanovi ipak
ne doputa da se pod zatitnim znakom otvorenosti i vieznanosti prokrijumari potpuna
proizvoljnost i neobaveznost u tumaenju; kako kod shvatili Vuju zemlju i njene zavrne stihove
o sudbinskoj ulozi vuje gladi i zvezde vodilje, jasno je - veli on - da se postavljena pitanja tiu
mogunosti pojedinanog i kolektivnog ovekovog opastanka i smisla njegovog delovanja na
otadbinskim prostorima ispresecanim raznolikim putevima, sloenim, slojevitim nasleem
i otvorenom budunou. (204/205) Aleksandar Jovanovi vrlo dobro zna stihove Branka Miljkovia
iz Provetravanja pesme: Ceo jedan narod / Izmilja rei za pesmu / Koju e se usuditi da napie
/ Jedan ovek posle sto godina, i oito smatra da je upravo Vasko Popa taj ovek. Pesme Vuje soli,
kae on, dugo su, radom itave kulture, pripremane da budu izgovorene. - Vasko Popa je veliki
kolektivni pesnik srpskoga jezika. (205)
5. Tumaenje poezije, kao i svaka interpretacija, jeste razumevanje iz ivotnog (pa i politikog)
horizonta onoga ko tumai. Utoliko se i Popina poezija nuno razumeva ih duha vremena i mesta, a da
pri tom ne moe biti sasvim zatiena ni od nekorektnih interpretativnih aktualizacija, bilo da je
u pitanju natezanje znaenja ili komotno prigodno askanje. Stoga interpretator treba uvek da ima
u vidu zahteve i pritiske svoga ivotnoga sveta, kako mu oni ne bi nekontrolisano vodili i zavodili
imaginaciju. Uporan bi, naravno, mogao i dalje insistirati da ipak postoji neka veza izmeu vujih
poruka srpske lirike - preuzetih iz srpske mitologije i epike - i savremenog srpskog vujeg dranja.
Ali, to insistiranje ima i svoju drugu stranu. Naime, zar se njime ipak itav jedan narod ne optuuje da
je u svom najdubljem biu isto to i njegov mitoloki, navodno totemski predak - zver? To je, pak,
tipino mitoloki nain povezivanja pojava, tj. mitoloki nain miljenja. Naime, bie naroda nije
bioloko ve kulturno-istorijsko i duhovno; bie jednoga naroda je ono to su od njega nainili
njegovo predanje, njegova istorija i njegova samosvest - to je njegov duhovni identitet. Ukoliko
u predanju i u poetskom variranju toga predanja ima mitskoga vuka, to ne znai da je sam narod - vuk.
To samo znai da je u pitanju narod koji ima neku mitologiju i pesnike koji se ne odriu te mitologije,
ve je smatraju pogodnom za simboliki poetski izraz. A da se kroz simbolizam ne moe
jednosmerno jedva da je potrebno podseati. Uostalom, zar poistoveivanja itavoga naroda sa
njegovim mitoloko-epskim pretkom ne bi moglo biti shvaeno i kao stereotipno (nacionalistiko,
rasistiko...) nabacivanje kolektivne krivice, kojim se, makar i nehotice, amnestiraju pravi, jasno
uoljivi konkretni krivci i zloinci?
Moda se u srpskoj poeziji, iz toga vujega grkljana, doista iz dubina uje vuji urlik, koji
zahteva briljivo tumaenje. Ali, jedan teoretiar knjievnosti i kritiar morao bi znati da je u poeziji
eventualno opasna jednoznanost, a ne znaenjska otvorenost, odnosno vieznanost, utoliko to
jednoznanost uvek predstavlja mogunost za politiku, moralistiku, nacionalistiku, ideoloku
instrumentalizaciju. Lauer govori o dvoznanosti Popinih stihova; ali, dvoznanost u poeziji nije isto
to i logika dvosmislenost. Sutinska odlika knjievnog umetnikog teksta, a poetskog posebno, jeste
upravo semantika otvorenost i prelivanje znaenja.
69
No, Laueru je ipak stalo do jednoznano
izvedene logike ovakvoga mitoloki utemeljenog pesnitva, na ijem tragu on dolazi do

69
Kleutova takoe podvlai ovo opte mesto estetike, teorije i kritike knjievnosti, koje kao da nije poznato
Laueru: Upotreba mita u knjievnosti nije dvosmislena no vieznana, razliite je intencije i rezultata u
pojedinih autora, iako u tome ima i slinosti. (Kleut 1993, 414)
zastraujue teze o nemogunosti nedune poezije (unschuldige Poesie). Jo jednom podseam
itaoca da je er Luka (Lukcs), u runoj knjizi Razaranje uma - razvoj iracionalizma od elinga
do Hitlera, koristio potpuno isti izraz za ideoloko diskvalifikovanje filosofije openhauera
(Schopenhauer), Kjerkegora (Kierkegaard), Niea (Nietzsche), s obzirom na konstrukciju njenih
konsekvenci: es gibt keine unschuldige Philosophie, ili es gibt keine unschuldige
Weltanschauung. Da sam na mestu Rajnharda Lauera, sigurno ne bih bio srean zbog ove
koincidencije. Naravno, ja neu parafrazirati pesnika, pa rei Kritikujte vi samo, ali moram jo
jednom podvui da je kritika poetske mitoloke inspiracije, u kojoj se sadanjim naratajima - bilo
u naivno-realistikom ili u sofisticiranom teriomorfizmu - pripisuju osobine totemskoga
ivotinjskog pretka izraene u mitopoetskoj i poetskoj metafori, upravo manir anahronog mitolokog
naina miljenja. Tako se jo jednom pokazuje da svaki pokuaj racionalistikog proganjanja
mitolokog iz ivotnoga sveta poiva na nekoj iracionalnoj pretpostavci, koja je najee i sama
mitoloka. Poezija, dakle, kopa po mitolokim naslagama roda i individue. Da to ne radi, bila bi puka
igrarija. Ovako, ona je, oduvek, pa i danas, uiteljica oveanstva. Najzad, dok su gore prikazane
interpretacije tipino knjievno-teorijske, Lauerova kritika trebalo bi da po intenciji bude socioloka.
No, ona to nije, jer kritiar nije ispunio elementarne hermenutike preduslove bar u jednome pogledu:
naime, premda je legitimno poao od jedne predrasude, on je nije iskoristio samo kao prethodni sud
o mitolokoj supstanci srpske poezije, ve kao definitivni - i time, naravno, pogreni sud; zbog toga je
znaenje deifrovano mimo svesti o mnogostrukom posredovanju smisla poetskih slika. Osim toga,
u nastojanju da postigne dodirivanje (a trebalo bi i proimanje i stapanje) razliitih istorijskih
horizonata, propustio je da kontrolie motive svoje interpretativne situacije. Sve to ini da je Lauerova
kritika u osnovi politika, te, dakle, neobavezujua u knjievno-teorijskom i socioloko-
hermeneutikom pogledu.
Ni pre Lauerovog teksta nije bila nikakva tajna da je vuk vaan mitoloki topos srpske
poezije, ali je i posle njegovog teksta ostalo zagonetno zato samo srpskim ljubiteljima poezije niu
vuji zubi. to se recepcije i delovanja Popine poezije tie, miljenja sam da Popa moda i jeste onaj
ovek koji se usudio da napie rei pesme koje je itav narod izmiljao dugi niz godina, ali nisam
uveren da se u njegovom sluaju ostvarilo i drugo poetsko proroanstvo Branka Miljkovia, da e
nekad samo pesnicima dostupne tajne biti proglaene svojinom naroda (Sudbina pesnika).
A to se srpskoga vujeg plemena tie, ono bi moglo preuzeti neto od Lauerovog korektnog
(premda, moda, istorijski niveliueg) isticanja opominjueg nemakog, nacistikog, iskustva
mitologizacije politike (ega, naalost, nismo poteeni), i pozabaviti se mitovima, ali pre svega
novokomponovanim mitovima sopstvene novije istorije; ako ve odbijam da sam vuk - a jagnje,
dakako, ne mogu biti - ne bih morao biti ni ovca.
II.4. rtvovanje Naroda ili Narod kao rtva: Od Literarnog Toposa do Ideolokog
Stereotipa
1. U ovom poglavlju bie obraen onaj deo kritika srpske knjievnosti koji se tie motiva rtve,
tj. koji srpskoj knjievnosti prigovara zbog navodno profiterskog igranja na kartu rtve - nacije kao
rtve.
1.1. Alida Bremer, podseam, nastoji da pokae kako Srbi, optereeni fatalistikim uverenjem
u sopstveno istrebljenje (koje izmeu ostalog temelje i na mitskim brojkama srpskih rtava iz
Drugog svetskog rata), stalno oekuju da u istoriji ponovo budu rtve velike meunarodne zavere, pa
tu mogunost predupreuju preventivnim nasiljem. Ovaj topos veite rtve posebno su, po autorici,
koristili srpski intelektualci i pisci (izriito, Milorad Pavi), da bi odbacili svaku mogunost dananje
srpske krivice za rat i zloine. (v. Bremer 1992a; vidi gore, u II.2, poglavlje Prigovori srpskoj
knjievnosti)
1.2. Rajnhard Lauer je obrazlagao tezu da mitovi koji su-konstituiu nacionalni identitet mogu
podsticati plemenitost i spremnost na rtvovanje, ali da esto imaju i sasvim necivilizacijske
konsekvence. U vezi sa problemom rtve, on se dotie kosovskoga mita i Lazarevog izbora, te mita
o hajducima. Poturajui itaocu paralelu izmeu Lazarevog i Hristovog samortvovanja, on se, videli
smo, ironino poigrava navodnom Lazarevom kalkulacijom o sigurnom dobitku carstva zemaljskoga
ili carstva nebeskoga na skromnome ulogu rtve. Dodue, mora se priznati da Lauer opravdano
primeuje kako kosovski mit o rtvovanju i uskrsnuu ulazi u ideologizovanu upotrebu kad god se
Srbi nau pred istorijskom odlukom da krenu u neki novi rat.
70
A povodom hajduka, izolujui
razbojniku dimenziju njihove istorijske uloge, veli da u narodnim pesmama hajduko krvno
pobratimstvo vrhuni u spremnosti na rtvovanje sopstvenoga ivota za prijatelja. (Lauer 1993; vidi
gore: II.2) Najzad, on i kod Vaska Pope prepoznaje poetsku poruku o srpskome vujem plemenu
kao muenoj rtvi koja e u istoriji uskrsnuti i povratiti slavu. (vidi: II.3)
1.3. U kritici koju je Drinka Gojkovi uputila na adresu Udruenja knjievnika Srbije takoe se
govori o institucionalizovanoj stilizaciji i ideologizaciji toposa rtve, ukratko o tetnoj
nacionalistikoj instrumentalizaciji slike srpskoga naroda kao veite rtve. (Gojkovi 1996; vidi Gore:
II.2)
1.4. Najzad, i Milena Dragievi-ei smatra da srpska nacionalna megalomanija proishodi iz
kulta (kosovske) rtve (Dragievi-ei 1995: 365), tj. iz preuveliavanja znaaja i neminovnosti
rtvovanja. (373)
2. Na poetku sam ve napomenuo da je u ovoj knjizi osnovnom istraivakom motivu - a to je
evidentiranje i interpretacija relevantnih injenica, bez obzira na neprijatnu dimenziju njihovih
znaenja - pridodat i jedan ateorijski motiv, koji bi mogao imati ak i teorijsko-estetiko obrazloenje:
to je nastojanje da se odbrani ne nacionalna knjievnost po sebi, ve dobra (nacionalna) knjievnost;
da bi se tako neto postiglo, moraju se - pored ostalog - obaviti dva razlikovanja: izmeu dobre
i tendenciozne knjievnosti, i izmeu spisateljske i graanske delatnosti pisaca.
U te svrhe, najpre treba pokazati da u ovom poglavlju nije dolo do nehotinog brkanja
pojmova sakralne rtve i epskog samortvovanja, ve da - tavie - postoji duboka skrivena veza
meu znaenjima onoga ina i ovoga gesta.
2.1. U srpskome jeziku znaenje rtvovanja jasno je: rtvovati znai prineti rtvu, uiniti
rtvu, i, prenosno, odrei se neeg (dvojstvo u znaenju gubi se im pomislimo da ozbiljno prinoenje
rtve jeste istovremeno odricanje od neeg, odnosno da odricanje od neeg jeste istovremeno
prinoenje rtve neemu). No, ve pojam rtve jeste vieznaan: rtva je i ono to se prinosi na
rtvu; i rtvovanje kao nesebino odricanje od neega (ili vrenje nekoga dela) u korist nekoga ili
neega; i ono ega se neko odrie u korist nekoga ili neega; rtva je i ono bie ili predmet kome
predstoji smrt, unitenje; ono to je ve mrtvo, uniteno; najzad, rtva je onaj koji se svesno odrie
neega; onaj koji nepravedno ispata. (Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika, MS/MH, Novi
Sad - Zagreb, 1967) Pretpostavka je da se, kada doe do prelivanja znaenja, ne radi samo
o nepreciznoj upotrebi rei, o nerazgovetnoj ekvivokaciji koja se rasvetljava samo u razumevanju
konteksta, ve o sutinskom preklapanju znaenja koje proishodi iz podudaranja motiva ivotnih,
drutvenih (religijskih, moralnih...) inova i radnji.

70
Ne bih se uputao - bar ne na ovome mestu - u ekstrapoliranje poznate, i nekome moda zamamne
antropoloke teze M. Elijadea (Eliade) o poistoveivanju rata i rtvenog obreda (prinoenja krvne rtve) u
tradicionalnim drutvima: u tradicionalnim drutvima, a naroito kod starih Germana, rat predstavlja jedan
ritual koji teologija opravdava. U njemu se, pre svega, vojni sukob poistoveuje sa rtvenim obredom: i
pobednik i poraeni prinose bogu krvavu rtvu. Prema tome, herojska smrt postaje religijsko iskustvo
privilegovanih. tavie, ekstatika priroda smrti pribliava ratnika nadahnutom pesniku, ali isto tako i amanu,
proroku i vidovitom mudracu. Ba u toj egzaltaciji ratom, ekstazom i smru lei specifinost karaktera Odina -
Vodana. (Elijade 1991, II, 133)
Dakle, ova leksika podseanja imaju za cilj da pokau kako se u jeziku ne samo razluuju
znaenja sakralnog rtvovanja, s jedne, i moralnog samortvovanja, s druge strane, ve kako se
u njemu krije osnov preklapanja ovih inova, i kako se to preklapanje u dobroj meri dade razumeti.
71
2.2. U jednom predavanju posveenom T. S. Eliotu, Vistn Hju Odn (Auden) veli kako se
u mitu, istoriji i literaturi mogu razluiti etiri vrste ljudi iji ivot dostie svoj maksimum, ispunjenje
- u smrti. To je najpre sakralna rtva (sacrificial victim) - ovek odabran, mimo svoje volje, da umre
za duhovno i materijalno dobro drutvene grupe; zatim, epski heroj - koji, poput sakralne rtve, umire
za dobro grupe, ali ne stoga to ga je grupa za tako neto odabrala, ve po sudbini svoje uroene
izuzetnosti i po sopstvenom izboru, i to ne da bi naprosto umro, ve da bi porazio neprijatelje i stekao
besmrtnu slavu; potom, tragini heroj - koji pada iz sree u nesreu, iz slave u bedu, pati i umire
ispatajui krivicu pred bogovima i ljudima; najzad, muenik (martyr) - sakralna rtva koja bira
sopstveno rtvovanje, premda to moe biti i njena sudbina, kao kod epskog heroja, i premda grupa za
koju se rtvuje ne mora da shvata i prihvata veliinu i znaaj rtve. (Auden 1971: 171)
Iako ova tipologija, sa nekim objanjenjima, moe biti biti predmet kritike rasprave, u naelu
je prihvatljiva, kao to je prihvatljivo i ukazivanje na slinosti sakralne rtve, epskoga heroja
i muenika u inu rtvovanja (izabranog ili dosuenog) za dobro zajednice.
2.3. Karl Manhajm (Mannheim), u poznatom radu o teoriji interpretacija pogleda na svet,
govorio je i o nunosti metaforikog pojmovog prenoenja, tj. prenoenja znaenja izmeu
raznorodnih duhovnih i fizikalnih oblasti - radi priblinog imenovanja skrivenih sutina.
72
Tako, istie
i nunost i pogodnost upotrebe ekvivokacija: U ekvivokacijama (jedan pojam tako esto ima vie
znaenja) lei jedan dobar smisao koji smo danas skloni da lako previdimo. (Mannheim 1964: 148 -
u fusnoti) Oznaiti istovremeno kao duboke jedan izvor i jedan ton, veli Manhajm, ne znai prosto
prenositi jednu prostornu kategoriju na tonski svet, ve znai to da je u oba sluaja jeziki zahvaena
jedna ljudska doivljajna predforma koja je tek kasnije diferencirana u prostornom i akustikom
smislu. U ekvivokaciji, u prostoj okolnosti da se ista re moe upotrebiti u dva znaenja, iskazuje se
smisaono iskustvo prednaunog jezika. Ono nam pokazuje da ovde lei neto zajedniko.
Ekvivokacija je neprilika za analitiara, za sintetikog istraivaa pak majdan. (loc. cit.)
Ekvivokacija s kojom mi ovde imamo posla (rtva) takoe bi mogla biti izvor saznanja
o nekom dubljem jedinstvu na kojem poiva bar deo kulturnog identiteta Srba.
3. Srbi su, poput svih slovenskih naroda, proli dug put od paganskog rtvovanja ljudskih bia
do usvajanja hrianskog naela samortvovanja (po ugledu na Hrista) i hristolikog portvovanja.
Naravno, preici paganske obredne prakse mogu se prepoznati i u dananjim prividnim rtvama. (v.
Kulii 1970: rtva) Iz obilja etnoloke grae, ja bih da u funkcionalnom seanju, s obzirom na svrhu
ovoga rada, zadrim samo sledee motive: i u vreme prinoenja ljudskih rtava, kod Srba se radije
traila dobrovoljna rtva, jer se ona vie cenila od izbora kockom ili nasilnim rtvovanjem (isto, str.
123); i kod Srba su se verovatno u kljunim ivotnim situacijama rtvovali plemenski/narodni
odlinici, prvaci i uglednici; najzad, i kod Srba je duboko usaeno verovanje u mogunost spasenja,
iskupljenja i uzdignua plemenitim samortvovanjem.
73

71
O ambivalenciji legalnog i nelegalnog u pojmu rtve, i o kontrolisanom rtvenom nasilju kao prevenciji
dezintegrativnog socijalnog nasilja, v. irar 1990.
72
O tome je i re u ovome radu. Naime, on, izmeu ostalog, predstavlja pokuaj rekonstruisanja bitnih crta
kulturnog i nacionalnog identiteta na osnovu literarne grae i forme.
73
Uz puno uvaavanje hrianske ideje i ina plemenitog (samo)rtvovanja, bilo bi potpuno pogreno pomisliti
da i u staroj religiji smisao rtve nije bio upravljen na dobro zajednice. Uostalom, ne moe se prevideti velika
herojska etika starih naroda. Ideja ovekovog glavnog dobra, prikazana u drutvenom inu rtvenog obreda, je
srea pojedinca u srei zajednice; tako je itava snaga stare religije upravljena, ukoliko se to ticalo pojedinca, ka
odranju graanske vrline lojalnosti i na odanost prema blinjima, da ga naui da stavi svoje najvie dobro u
prosperitet drutva iji je on lan, ne sumnjajui da takvim delanjem on ima boansku mo na svojoj strani i da
daje svoj ivot za cilj koji ne moe propasti. Ova odanost zajednikom blagostanju, kao to se zna, bila je glavni
3.1. Tano je da o ovim delikatnim dimenzijama stare obiajnosti nema pisanih dokumenata;
ali, zato je narodna knjievnost zabeleila sve vane momente, tj. samu sutinu rtvovanja, u epskoj
poeziji.
3.2. Stoga, u vezi sa odnosom samortvovanja, portvovanosti i bivanja rtvom, moje pitanje
glasi: Da li je mogue da samortvovani (npr. epski heroj), dakle onaj koji se plemenito odrie ivota
za dobrobit zajednice, bude istovremeno i rtva, tj. onaj kome je dosueno stradanje, dakle, muenik?
Dalje, da li je mogue da taj prelaz ne bude, nuno, kalkulantsko naplaivanje portvovanja, tj.
podnete rtve? Istorijska iskustva pokazuju da je tako togod mogue, npr. pri plemenitom
samortvovanju u bezizlgednoj odbrani svoga praga i svojih pred naletom nadmonoga i surovoga
osvajaa. Ta iskustva, kao i njihova epska beleenja, naravno, nisu specifino srpska, pa se ni
eventualni prigovori ne mogu selektivno upuivati samo Srbima.
4. Prigovori upueni srpskoj literaturi neposredno se odnose: na Lazarev izbor carstva nebeskog
iz Propasti carstva Srpskoga i Kneeve veere (Komadi od razlinijeh Kosovskijeh pjesama, Karadi
1987a); na motiv rtvovanja sopstvenoga ivota za prijatelja iz pesama o hajducima; na Drakoviev
roman No; te na Paviev esej Evropa i Srbija i, naravno, njegov Hazarski renik.
4.1. Lazarev izbor se, ipak, samo uz dosta malicioznosti moe oceniti kao dijalektika
sigurnoga dobitka; u pitanju je tipino epsko opredeljenje, epsko sudbinsko i izabrano samortvovanje
zarad odbrane svojih i zarad vene slave, epsko herojstvo sa elementima sakralne rtve za dobro
zajednice. To dobro, dodue, ne postie se u carstvu zemaljskom, u kojem preiveli lanovi zajednice
postaju vekovna rtva osvajaa. udno je da se u evropskoj hrianskoj tradiciji Lazareva rtva
i opredeljenje za carstvo nebesko mogu uopte tumaiti kao pragmatina kalkulacija. Ispada da je sa
pozicija tzv. velikih nacija mnogo prirodnije da tzv. mali narodi prihvate dobrovoljno ropstvo
u carstvu zemaljskom nego da svojim nebeskim opredeljenjem ometaju planove velikih sila. Istini za
volju, u najnovijoj istoriji Srba ovaj asni izbor (jer, alternativa je dobrovoljno ropstvo) doiveo je
upravo politiku instrumentalizaciju u prizemne pragmatine svrhe jednoga nepravednog i sebinog
carstva zemaljskog. Lazar jeste kletvom obavezao sve asne na samortvovanje (Miloa Obilia je
naprosto izazvao na obeanje sopstvene pogibije zarad hrianske vere), ali je zaloio i sopstvenu
glavu, dok ovi dananji zalau tue glave obeavajui carstvo nebesko, a svoje glave uvaju za prosto
uivanje u carstvu zemaljskom.
I oivljavanje kosovskoga mita, koje se takoe ne moe prevideti, ne bi bilo problematino
u epskoj konstrukciji nacionalnog kulturnog identiteta, da nije politiki instrumentalizovano. Nevolja
je to i njegovo literarno prizivanje moe dobiti politiku dimenziju, i to u meri u kojoj gubi literarnu.
4.2. Srpske narodne pesme o hajducima predstavljaju tipinu epsku idealizaciju surovih ali
pravednih i nacionalnom osloboenju zavetovanih odmetnika. Tano je da se borbom za nacionalnu
stvar esto moe prikrivati razbojnitvo (to je i u najnovijim balkanskim ratovima mnogo puta
uinjeno), ali neki elementi hajduke etike - meu njima pre svega rtvovanje ivota za prijatelja -
nisu ispod standardne internacionalne epske etike. Uostalom, i ilerov plemeniti Damon uhvaen je
sa skrivenim noem, u zaverenikom pokuaju ubistva tiranina Dionisija Starijeg - dakle, u jednom
tipino hajdukom ili obilievskom poduhvatu, i umalo nije ivotom platio svoju zloinaku
tenju (das frevelnde Streben, Die Brgschaft, Schiller 1959: 198). Plemenito samortvovanje za
prijatelja mogue je u raznorodnim istorijskim i socijalnim okolnostima, a ove uvek podleu
razliitom, relativiranom moralnom ocenjivanju (zar se i mnogi zloinci nisu rtvovali za svoje
prijatelje). No, motiv hajdukoga samortvovanja nema mnogo veze sa motivom rtvovanja naroda,
koji je naa tema, tako da ga ovde pominjem samo zbog kritiko-polemikog povoda, a radi
korektnog katalogizovanja epskih etikih motiva.
4.3. U Drakovievom romanu No radnja se plete oko krvavoga sukoba Srba i muslimana-
ustaa u Hercegovini tokom Drugoga svetskog rata, tanije oko ustakoga istrebljivanja Srba, i oko

uzrok starog morala i izvor svih herojskih vrlina koje stara istorija predstavlja kroz mnoge sjajne primere.
(Robertson Smit 1969, 1039)
njihove izvedene osvete. U temelju je kolektivni oseaj krivice poturenih Srba, poturica,
i neizmerna mrnja koja proishodi iz svesti o poreklu - koje je mrlja na njihovoj svijesti i njihovom
imenu (Drakovi 1983: 24). Muslimani, svesni da osveta jo nije zavrena, i stalno opominjani
preostalim ivim Srbima (Jugoviima) na prolost i izdaju (24, 88), oseaj krivice mogu navodno
izbrisati samo potpunim istrebljivanjem nepoturenih, odnosno, svoj mir mogu nai jedino
u iskopu, utamanjenju svih nepoklanih Srba i njihovih potomaka (92), onih koji znaju da je njihova
najvea nesrea u tome to njihovi najvei dumani govore istim jezikom - naim jezikom (9).
Muslimani su istovremeno uvereni da i Srbi tee iskopu svih muslimana (poturenih Srba), jer i sami
smatraju njihovo istrebljenje jedinim pravim i konanim reenjem sukoba. (27, 66, 88)
U moj posao ne spada izricanje kritikih sudova o umetnikoj vrednosti knjievnog dela, ali se
to ne odnosi na obelodanjivanje nalaza o motivskim, tematskim i strukturnim (formelnim) osobinama
dela. Drakoviev roman je tipian primer novijega romana s tendencijom, romana s tezom. Roman je
tendenciozan stoga to od samoga poetka, od prolokoga Boinog klanja Srba, italac prepoznaje
nepreraenu vanliterarnu, tj. nacionalnu politiku ideju. S obzirom da graa kojom se ideja realizuje
nije savladana formom - to je, prema ileru, nuni uslov majstorstva - ovaj roman je na samoj ivici
literarne trivijalnosti. Ocenu potvruje i injenica da je u razmiljanjima i motivaciji romanesknih
likova jako mnogo naknadne, autorove, istorijske pameti; npr. etniki vojvoda Mitar zna da e
etnici izgubiti rat (21). Svi glavni likovi, uostalom, puni su istoriografskih znanja, a Sikter Efendija
je i funkcionalno postavljen kao sveznajui posmatra, pripoveda istorije (241, i dalje), kao
svojevrsni vox auctoris - radi obelodanjivanja romaneskne teze. Upravo najtrezveniji i najtolerantniji
musliman u romanu jeste Sikter Efendija, koji pamti svoje srpsko poreklo, tj. priznaje versko
preobraenje predaka, i koji stoga osuuje bratoubilaku mrnju (149, i dalje) i proklinje svaki isukani
no (167); to je najvanije, on je musliman koji se intimno ne odrie svoga dvostrukog identiteta
(154). Najzad, romanom dominira shematinost (osnovna odlika trivijalnosti) u prikazu likova Srba
i muslimana, koji su naprosto glasnogovornici kolektivne nacionalne svesti (toga ima i u prikazu
nekih sporednih pojedinaca - npr. u prikazu tipinog, itaj: stereotipnog, Crnogorca Ljube
Nikianina).
to se nae teme tie, valja rei da roman No preuzima epski motiv srpskoga naroda koji pamti
lozu sve do Kosova (8), koji pamti kosovsku herojsku rtvu i izbor carstva nebeskog, i postaje rtvom
osvajaa, tj. osvajaevog zlog semena, koje pak u kolektivnom pamenju nosi kosovsku krivicu
i krivicu postkosovskog konvertitskog izbora carstva zemaljskog. Srbe kao usud progoni Kosovska
veera i Obilia i Brankovia sudbina. (16, 19) Muslimani, pak, misle da Srbi jo od Kosova ele
osvetu i njihovo istrebljenje. (27) Srbi, dakle, znaju izvore zla, znaju ko je prvi poeo klanje i onda
i u Drugome svetskom ratu, ko je vie onih drugih zaklao, te smatraju da se krivice ne mogu izravnati
i ponititi. Oni se nad otvorenom zajednikom grobnicom mole za sva srpska imena koja god
postoje (54), jer su zasigurno negde poklana, a vladika ih u pomenu opominje da pamte zlo i nikad
ne oproste zloine. (43)
Vuk Drakovi se esto prene - naroito u esejistikim eksursima svoga romana - pa sasvim
iskreno krene da podupire toleranciju, i da vraa u korice davno isukani no. Ali, njegovim
negativnim junacima to ne polazi za rukom. Osim toga, njegov glavni, pozitivni, junak - razdreivi
vor svoga nacionalnog porekla - konano ne bira nadnacionalnu poziciju, ili poziciju dvostrukog
identiteta (koja mu je ivotom dosuena), odbija da bude most, spona izmeu dva sveta kojima
pripada, ve se odrie svoga socijalno-kulturnog identiteta steenog primarnom i sekundarnom
socijalizacijom, u korist bioloki validne ali socijalno-istorijski nitavne injenice krvnoga porekla.
Srbin sam - shvata Drakoviev Alija Osmanovi - Od te misli, doe mu da poleti, ini mu se da
ima krila, da je preporoen. Nema vie ni kompleksa, ni neshvatljivog srama, ni straha koji je,
u detinjstvu navukao.... (261) To je izbor koji je u najmanju ruku problematian, i junaka uvodi
u nerazrmrsive moralne i ivotne zaplete i nevolje, to pisac, dodue, i sam nagovetava na kraju
romana.
Nevolje ovoga romana jesu u tipiziranom eksploatisanju motiva rtve, ija eventualna istorijska
istinitost ne obezbeuje po sebi i literarnu uverljivost. Stoga on ostvaruje svoju primarno vanliterarnu
svrhu u tipinom vanliterarnom delovanju, tj. u paraknjievnoj recepciji (podranoj anahronim
naturalistikim postupkom), gde se uzima kao dokumentovano svedoanstvo o nacionalnom stradanju
i o pravu na borbu za nacionalno samoodranje.
4.4. Hazarski renik Milorada Pavia se u toj meri razlikuje od Drakovievog romana da
gornja generalizovana kritika u ovom sluaju zasigurno promauje. ak i ako se Pavievo delo ita
kao alegorija o nestajanju srpskoga naroda (za ta se pobrinuo sam pisac svojim katkad potpuno
prozirnim aluzijama), i ak ako se u obzir uzme politika instrumentalizacija ovoga romana (za ta je
vei deo odgvornosti na kritiarima i promoterima), ostaje izvan sumnje da je Hazarski renik pre
svega literarna injenica i odgovarajua kulturna, dakle, transnacionalna vrednost. O tome svedoi
i meunarodna recepcija ovoga romana.
74
5. ta se, na osnovu izloenog, moe zakljuiti?
5.1. Pre svega, mora se napraviti elementarna tipologija mogunosti ideolokog i politikog
instrumentalizovanja knjievnosti. Prvo, jasno je da stara, autentina knjievnost moe biti politiki
instrumentalizovana. Drugo, nema sumnje da instrumentalizaciji podlee i stari, vieslojni topos rtve.
Tree, u naelu, dobra knjievnost, a ne samo stara, moe biti instrumentalizovana. etvrto,
tendenciozna knjievnost ve po sebi predstavlja instrument; kao takva, ona nanosi dvostruku tetu:
time to ne problematizuje vanliterarne motive, i time to ne promovie literarne vrednosti. Peto,
ideologizacijom rtve zakorauje se u tendencioznost. esto, literarna shematizacija rtve vodi
u trivijalnost. Sedmo, estetizacija rtve je sentimentalno-bezduni ki.
5.2. Na sreu, ovi nalazi pogaaju samo deo srpske knjievnosti. Na alost, taj mali deo
povremeno predstavlja jedinu lektiru onih kod kojih i samo itanje jeste ekscesivni in u krajnje
trivijalnom i oskudnom ivotu.
Nas ne treba da zabrinjava neskrivena zloba nekih kritiara srpske knjievnosti (i svega
srpskoga). Ali, trebalo bi da zabrinjava injenica da se neki meu nama olako poigravaju
konstitutivnim odlikama nacionalnoga bia (svejedno da li su one zemaljske ili nebeske, i da li se
sviaju ili ne sviaju kritiarima). Prostije, ako jedan narod sebe doivljava kao samortvu i rtvu -
niko nema prava da ga sumanutim idejama pretvara u osvetnika. Milorad Pavi se u pomenutom eseju
opravdano zapitao: Treba li od rtve nainiti krivca?. (Pavi 1991) Ali, sa istim pravom se moe
pitati: Treba li od rtve nainiti zloinca? Odavno ve sve ozbiljne ljude u ovoj zemlji zabrinjava to
to mnogi pokuavaju da nedostatak knjievnoga dara nadoknade preturanjem po nacionalnoj sudbini,
a nedostatak politike mudrosti vrljanjem po nacionalnoj mitologiji, istoriji i knjievnoj batini.

74
Opirnije o Hazarskom reniku u odgovarajuem poglavlju o interpretaciji smisla najuticajnijih knjiga
savremene srpske knjievnosti.
81 III Najuticajnije Knjige Srpske Knjievnosti 1985-1995: Tumaenje Smisla
III Najuticajnije Knjige Srpske Knjievnosti 1985-1995: Tumaenje Smisla
III.1. Najuticajnije Knjige Srpske Knjievnosti 1985-1995.
1. Radi prikupljanja podataka za ovaj deo studije o nacionalizmu u savremenoj srpskoj
knjievnosti (podataka o najtiranijim knjigama u periodu 1985-1995), koristio sam redovna izdanja
Jugoslovenskog bibliografskog instituta iz Beograda: Bibliografija Jugoslavije: knjige, broure
i muzikalije. S obzirom na smisao ovoga istraivanja, pratio sam samo dela srpskih pisaca (na
srpskohrvatskom/srpskom jeziku, bez prevoda na strane jezike), ne ukljuujui visokotirana dela
kolske lektire, niti pak druga brojna izdanja klasika srpske knjievnosti, kao to su Njego,
Stankovi, Sremac, Andri, opi, Selimovi, Crnjanski, D. Maksimovi... Naravno, uvrivanje
izvesnih knjievnih dela u program kolske lektire od prvorazrednog je obrazovnog i vaspitnog
znaaja, ak i bez obzira na stvarnu itanost knjiga. Ovde se u prvom redu ispituju neposredni uticaji
savremene knjievnosti na formiranje nacionalnih oseanja i podsticanje nacionalno motivisanih
akcija, a ne dalekoseni vaspitno-obrazovni, tj. socijalizatorski efekti knjievnosti u pogledu
nacionalnog bia dolazeih generacija. Ali, shvatajui znaaj ovih dalekosenih efekata, ja sam za
sada samo proverio da li su dela sa liste najtiranijih u istraivanom periodu zastupljena u programu
Srpskohrvatskog jezika i knjievnosti za gimnazije (v. poglavlje III.3.3.).
Oslanjanje na podatke iz Bibliografije skopano je sa dva problema. Prvi problem tie se njene
naelne pouzdanosti. Drugi problem odnosi se na relativnost vaenja kvantitativnih podataka, tj. na
krupne promene u znaenju brojki s obzirom na radikalne drutvene promene u ispitivanom periodu.
1.1. Veoma briljiv i savestan - a pri tom veoma vaan - rad saradnika Bibliografskog instituta
doveden je u pitanje iz sledeih razloga. Najpre, izdavai esto ne objavljuju podatke o tirau svojih
izdanja, a jo ee daju frizirane podatke o tirau, pa ih - u zavisnosti od motiva - poveavaju (kad
zavaravaju sponzore i autore) odnosno smanjuju (kad zavaravaju poreznike). Zatim, poznato je da ak
i veliki izdavai pribegavaju divljim izdanjima, piratskim izdanjima. Najzad, ve je nekoliko puta
izbijao skandal oko nepotovanja zakonskog propisa da se Bibliografskom institutu, odnosno
Narodnoj biblioteci Srbije, alje tzv. obavezni primerak (knjige ne alju ni najvei dravni
izdavai), ime pouzdanost Bibliografije u pogledu znaajnih pojedinosti postaje u ozbiljnoj meri
sumnjiva. Pedantnog istraivaa, kao i briljivog bibliografa pre toga, do oajanja dovodi injenica da
moe raspolagati podacima o treem ili etvrtom izdanju neke knjige, bez podataka o prethodnim
izdanjima, da ima podatke o desetak od oglaenih vie desetina izdanja itd.
1.2. Ispitivani period (1985-1995) jeste doba u kojem se dramatino raspala tzv. druga
Jugoslavija, to je - izmeu ostalog - administrativno bar prepolovilo trite knjiga na
srpskohrvatskom/srpskom jeziku, a ekonomski ga skoro upropastilo. Tako, zbirni podaci o tiraima za
itavu deceniju mogu lano promovisati neku srednjetiranu knjigu iz visokotiranoga perioda (do
1991) u odnosu na neku visokotiranu knjigu iz niskotiranog perioda (od 1991). Stoga bi valjalo
kombinovati podatke o ukupnim tiraima za itavu deceniju sa tiraima za pojedine godine. Tako bi
se dobili realniji podaci o najtiranijim i, utoliko, naelno najuticajnijim knjigama.
S obzirom na sve to, ako se mora priznati da kvantitativni podaci nisu potpuno egzaktna slika
izdavake produkcije u Jugoslaviji, ipak valja istai da oni nisu samo ilustrativnog karaktera, tj. da na
nivou velikih brojeva realno prikazuju tendencije, te da - uz pomenutu predostronost - sigurno ne
vode u falsifikat. Osim toga, bie komparirani i sa podacima o itanosti knjiga u Narodnoj biblioteci
Srbije, kao i sa podacima o najznaajnijoj knjievnoj nagradi u Srbiji. Time e slika o uticaju
pojedinih knjiga u ispitivanom periodu biti u granicama pouzdanosti.
2. Podaci pokazuju da su tirai najtraenijih ili najforsiranijih pisaca pali sa nekoliko desetina
hiljada na nekoliko hiljada u jednoj godini. Tako je u 1986. godini najtiraniji roman izaao u preko
180.000 primeraka, a u 1993. godini takoe najtiraniji roman tampan je u 5.000 primeraka.
S obzirom da podaci mogu biti nekompletni (zbog nepostojanja uvida u sva izdanja), pouzdanost
rang-liste najtiranijih romana u svakoj od deset istraivanih godina nije apsolutna. S druge strane,
rang lista najtiranijih romana u svih deset godina mogla bi biti nepravedna prema najtiranijim
delima iz niskotiranog perioda.
2.1. U svakom sluaju, najtiraniji romani, po godinama, jesu:
1985: Dobrica osi, Grenik (55.000)
1986: Danko Popovi, Knjiga o Milutinu (186.000)
1987: Vidosav Stevanovi, Testament (25.000)
75
1988: Milorad Pavi, Hazarski renik (36.000)
1989: Milorad Pavi, Predeo slikan ajem (30.000)
1990: Dobrica osi, Vernik (40.000)
1991: Milorad Pavi, Hazarski renik (16.000)
1992: Milorad Pavi, Unutranja strana vetra (13.000)
1993: ivojin Pavlovi, Lapot (5.000)
1994: Vuk Drakovi, No enerala (50.000)
1995: Slobodan Seleni, Ubistvo s predumiljajem (10.000)
Pogledajmo i zbirnu listu najtiranijih romana u desetogodinjem periodu:
Danko Popovi, Knjiga o Milutinu (188.000)
Milorad Pavi, Hazarski renik (135.000)
Dobrica osi, Otpadnik (82.000)
76
Milorad Pavi, Predeo slikan ajem (65.100)
Dobrica osi, Grenik (65.000)
ivojin Pavlovi, Zadah tela (55.000)
Slobodan Seleni, Oevi i oci (55.000)
Vuk Drakovi, No enerala (50.000)
Borislav Peki, Besnilo (47.000)
Dragoslav Mihailovi, izmai (45.000)
Danilo Ki, Bata, pepeo (45.000)
Vuk Drakovi, Molitva 1 (43.500)
Vidosav Stevanovi, Testament (43.000)
77
Dobrica osi, Vernik (42.000)
Dragoslav Mihailovi, Kad su cvetale tikve (41.500)

75
Prema podacima Bibliografskog instituta, najtiraniji roman u 1987. godini bila je knjiga Danila Kia
Grobnica za Borisa Davidovia (30.000 primeraka). Smetanje ove proze u kategoriju romana u najmanju ruku
je problematino. U konsultacijama sa strunjacima odgovarajueg profila, uvrstilo se gledite da Kiovih
Sedam poglavlja jedne zajednike povesti ipak predstavljaju zbirku pria. No, ovoj knjizi to nee smetati da -
i iz kategorije pripovedaka - ue u sam vrh najtiranijih knjiga ispitivanog perioda, ime je izbegnuta bar jo
jedna greka u rang-listi.
76
Da smo je ostavili meu romanima, Grobnica za Borisa Davidovia bila bi, sa svojih 93.000 primeraka,
ubedljivo na treem mestu, dakle, ispred osievog Otpadnika.
77
Nedostaju podaci o estom izdanju.
Miodrag Bulatovi, Gullo gullo (40.000)
Milan Oklopdi, Ca. Blues (40.000)
Momo Kapor, Foliranti (35.000)
Slobodan Seleni, Prijatelji sa Kosanievog venca(35.000)
Miodrag Bulatovi, Ljudi sa etiri prsta (35.000)
Vuk Drakovi, Sudija (33.500)
Slobodan Seleni, Timor mortis (32.000)
Milorad Pavi, Unutranja strana vetra (32.000)
Svetlana Velmar-Jankovi, Lagum (31.500)
Vuk Drakovi, Molitva 2 (30.500)
Vuk Drakovi, No (30.500)
Branimir epanovi, Usta puna zemlje (30.000)
Danilo Ki, Peanik (30.000)
Danilo Ki, Mansarda(29.000)
Momo Kapor, Una (26.000)
Miodrag Bulatovi, Crveni petao leti prema nebu (25.000)
Slobodan Seleni, Memoari Pere Bogalja (20.000)
Momo Kapor, Zelena oja Montenegra (19.500)
Vojislav Lubarda, Vaznesenje (18.000)
Slobodan Seleni, Ubistvo s predumiljajem (17.000)
Vojislav Lubarda, Pokajanje (16.000)
Vojislav Lubarda, Preobraenje (15.000)
Momo Kapor, Ada (15.000)
2.2. Evo kako stoji stvar sa srpskom dramom?
Duan Kovaevi, Balkanski pijun (56.000)
(samostalno i sa drugim dramama)
Sledei je Ljubomir Simovi, sa dramom Boj na Kosovu (22.000)
2.3. Meu pesnicima, najtiraniji je, i najuticajniji, ubedljivo Matija Bekovi, ije su razne
pesme i poeme u ovom periodu izale u 81.000 primeraka.
Daleko iza njega stoje pesnici koji su mogli biti takoe uticajni u nacionalnom pogledu:
Ljubomir Simovi, Rajko Petrov Nogo, Gojko ogo...
2.4. Najzad, pripovetke:
Danilo Ki, Grobnica za Borisa Davidovia (93.000)
Danilo Ki, Enciklopedija mrtvih (51.000)
3. Uz izuzetke, kao to je npr. Matija Bekovi, nema nikakve sumnje da srpsko knjievno
mnenje formiraju romanopisci.
78
Utoliko je od metodoloki neprocenjivog znaaja uzeti u obzir kao
vanu injenicu dodeljivanje najprestinije godinje nagrade za roman na srpskohrvatskom i srpskom
govornom podruju: NIN-ove nagrade kritike za roman godine. Uostalom, ova nagrada uvodi pisca
i njegov roman u iu javnosti, ak i u sfere neitalaca, i nesumnjivo podie ugled pisca i tira
njegovih knjiga. U periodu 1985-1995. NIN-ovu nagradu dobili su sledei pisci, odnosno njihovi
romani:
1985. ivojin Pavlovi, Zid smrti
1986: Vidosav Stevanovi, Testament
1987: Voja olanovi, Zebnja na rasklapanje
1988: Dubravka Ugrei, Forsiranje romana reke
1989: Vojislav Lubarda, Vaznesenje
1990: Miroslav Josi Vinji, Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godinjih
doba
1991: Milisav Savi, Hleb i strah
1992: ivojin Pavlovi, Lapot
1993: Radoslav Petkovi, Sudbina i komentari
1994: Vladimir Arsenijevi, U potpalublju
1995: Svetlana Velmar-Jankovi, Bezdno
Hazarski renik M. Pavia poneo je NIN-ovu nagradu 1984. Ovaj roman ve sam
dotakao u poglavlju o rtvi (II.4). Ovde ga pominjen stoga to je u ovom periodu jedini
nagraeni pisac koga su inostrani kritiari optuivali za nacionalistiko knjievno
delovanje (moda to u izvesnoj meri vai i za Vidosava Stevanovia?). Sve i kad bi
njihove optube bile tane, ve na prvi pogled je jasno da se ne bi moglo rei kako NIN-
ova nagrada favorizuje pisce-nacionaliste.
4. Kao vaan korektiv problematinih podataka o tirau, uvodim u igru i zvanine podatke
Narodne biblioteke Srbije o najitanijim (i stoga nagraenim) knjigama u periodu 1985-1995, tj.
knjigama koje su dobile nagradu za najitaniju knjigu godine:
1984: izmai - Dragoslav Mihailovi
1985: nagrada nije dodeljena

78
Roman je, po svemu sudei, glavna epohalna knjievna forma, moda ak najuticajnija umetnika forma
novoga veka (nekada je to bio ep, danas je moda dominantni uticaj preao u oblast filma). Roman predstavlja
vanu formu objektiviranja jednoga pogleda na svet, pa je stoga i znaajan izvor posredovanih saznanja o
njemu. Pri tom, ne radi se ni u kom sluaju o reflektovanju drutveno-istorijskih zbivanja u romaneskonom
tekstu, ve, tavie, o konstitutivnoj ulozi romana u izgradnji jedne vizije sveta. Benedikt Anderson je ak
mnogo direktniji u odreivanju drutveno-istorijske funkcije romana. Roman je za njega vano sredstvo
zamiljanja (nacionalne) zajednice, pa stoga ima i odgovarajuu saznajnu funkciju. Konkretno, on veli da su
kljunu ulogu u predstavljanju nacije kao nove vrste zamiljene zajednice u 18. veku odigrali roman i novine,
koji podstiu predstavu istovremene horizontalne povezanosti udaljenih i nepoznatih ljudi, tj. ljudi koji ive i
proivljavaju sa drugima istu sudbinu ili praktikuju iste dnevne rituale i dele iste misli. (Anderson 1998: 23 i
dalje) Utoliko bi se, dakle, moglo govoriti o konstitutivnoj ulozi romana u izrastanju nacija. U naem sluaju tu
konstitutivnu ulogu odigrala je epska poezija, a roman, po svemu sudei, igra vanu ulogu u re-konstituisanju
srpske nacije, odnosno u procesu politike instrumentalizacije nacionalnih oseanja.
1989: Predeo slikan ajem - Milorad Pavi
1990: Vernik - Dobrica osi
1991: Lagum - Svetlana Velmar-Jankovi
1992: Zelena oja Montenegra - Momo Kapor i Zuko Dumhur
1993: Efemeris I-III - Dejan Medakovi
1994: Ubistvo s predumiljajem - Slobodan Seleni
1995: Ubistvo s predumiljajem - Slobodan Seleni
5. Prema svemu, izlazi da se lista najtiranijih romana mora da presee Kiovom knjigom
pripovedaka Grobnica za Borisa Davidovia, zatim visokotiranim dramama Duana Kovaevia (pre
svega: Balkanski pijun), i ponovo zbirkom pria Danila Kia - Enciklopedija mrtvih. Takav spisak
valja dopuniti najitanijim knjigama Narodne biblioteke Srbije. S obzirom da je Predeo slikan ajem
Milorada Pavia ve na listi, a da Efemeris ne spada u lepu knjievnost u uem smislu, to su:
- Vernik Dobrice osia (taman se prikljuuje trilogiji);
- Lagum Svetlane Velmar-Jankovi (uostalom u 1991. po tirau odmah iza Hazarskog renika,
koji je ve skoro van konkurencije);
- Zelena oja Montenegra Mome Kapora (to je metodoloki pravedno jer je i inae u pitanju
uticajan pisac mnogih dela tzv. lake proze);
- Ubistvo s predumiljajem Slobodana Selenia (dve godine najitanija, a 1995. i najtiranija
knjiga).
6. ini se sasvim opravdanim da sa spiska najtiranijih knjiga u pojedinim godinama
u definitivnu listu najuticajnijih treba ukljuiti jo samo sledee knjige:
- Testament Vidosava Stevanovia (najtiraniji u 1987, kad se Grobnica za Borisa Davidovia
smesti u kategoriju pripovedaka; osim toga, Testament je dobitnik NIN-ove nagrade za 1986);
- Unutranja strana vetra Milorada Pavia (to zaista nije neophodno, s obzirom na visoko mesto njegova dva
prethodna romana);
- No enerala Vuka Drakovia (inae, na osmom mestu najtiranijih romana; metodoloki je
i to korektno, jer bi se dogodilo da jedan od najtiranijih nacionalistikih pisaca, ija se prethodna
dela jo uvek tampaju u visokim tiraima, nakon kombinovanja kriterijuma klasifikacije, ne bi bio
uvrten na listu);
- Lapot ivojina Pavlovia (moda stoga to je u pitanju i dobitnik NIN-ove nagrade).
Za ostale dobitnike NIN-ove nagrade ne moe se nai mesto na naoj listi, to naravno i nije
neki problem ako se zna da ona nije pravljena prema kritikom sudu o knjievnoj vrednosti uvrtenih
dela, premda su neka od uvrtenih najtiranijih dela istovremeno i vrhunska. Uostalom, na listi stoga
nema ni dela Aleksandra Time, Miodraga Bulatovia itd. Moda treba nainiti izuzetak sa romanom
U potpalublju Vladimira Arsenijevia, jer su podaci o njegovim tiraima sasvim nepouzdani, a zna se
da je imao veliku medijsku panju, i u zemlji i u inostranstvu. Na ovome spisku neizostavno se mora
nai i Matija Bekovi sa svojim najuticajnijim pesmama i poemama u ovom periodu, jer bi on sa
81.000 primeraka bio visoko na listi najtiranijih, kada bi bila u pitanju jedna pesnika knjiga; stoga je
najbolje da se kao reprezentativno u pogledu tiraa i uticaja uzme jedno od (depnih) izdanja
izabranih pesama i poema.
Sa ovim intervencijama, moe se smatrati da se na naoj listi nalaze uglavnom svi najtiraniji,
najitaniji i najuticajniji pisci u periodu 1985-1995. Napominjem jo jednom da lista nije nainjena po
vrednosnom kriterijumu, tj. kritikome sudu, ve po moguem, procenjenom uticaju na najiru
italaku publiku u kriznom, ispitivanom periodu u Srbiji.
7. Evo kako bi onda izgledala konana lista najuticajnijih knjiga u srpskoj knjievnosti
u periodu 1985-1995:
Danko Popovi, Knjiga o Milutinu
Milorad Pavi, Hazarski renik
Danilo Ki, Grobnica za Borisa Davidovia
Dobrica osi, Otpadnik
Milorad Pavi, Predeo slikan ajem
Dobrica osi, Grenik
Duan Kovaevi, Balkanski pijun
ivojin Pavlovi, Zadah tela
Slobodan Seleni, Oevi i oci
Danilo Ki, Enciklopedija mrtvih
Vuk Drakovi, No enerala
Borislav Peki, Besnilo
Dragoslav Mihailovi, izmai
Dobrica osi, Vernik
Svetlana Velmar-Jankovi, Lagum
Momo Kapor, Zelena oja Montenegra
Slobodan Seleni, Ubistvo s predumiljajem
Vidosav Stevanovi, Testament
ivojin Pavlovi, Lapot
Vladimir Arsenijevi, U potpalublju
Matija Bekovi, Izabrane pesme i poeme
Planirano je da u prvoj fazi rada bude interpretirano deset najtiranijih knjiga u ispitivanom
periodu. No, radi istraivake korektnosti, tj. radi predupreivanja prigovora zbog hotiminog
timovanja, tj. popravljanja navodno nacionalistike slike srpske knjievnosti u ispitivanom
periodu, postupkom tumaenja obuhvatio sam i jedanaestu knjigu sa rang-liste: Drakoviev roman
No enerala.
79
U drugoj fazi rada, da bih u potpunosti izbegao primedbu zbog tendencioznog

79
Radi komparativnog uvida, navodim listu deset najtiranijih knjiga u periodu 1981-1991. godine, prema
istraivanju mr Predraga Cvetianina (Cvetianin 1997):
Danko Popovi, Knjiga o Milutinu
Milorad Pavi, Hazarski renik
Antonije Isakovi, Tren 1
Antonije Isakovi, Tren 2
Dragoslav Mihailovi, izmai
Dragoslav Mihailovi, Kad su cvetale tikve
Danilo Ki, Grobnica za Borisa Davidovia
Miodrag Bulatovi, Heroj na magarcu
Dobrica osi, Vreme zla
Vuk Drakovi, No
krojenja rang-liste, postupkom tumaenja obuhvatio sam sve knjige sa spiska - 21 (naravno, i taj
broj bi mogao biti proglaen arbitrarnim), ime je nalaz o problemu nacionalizma u najnovijoj srpskoj
knjievnosti jo pouzdanije utemeljen.
80
III.2. Tumaenje Smisla
1. Problem hermeneutikog pristupa: opte napomene
Hermeneutikim pristupom nazivam tumaenje znaenja i ukupnog smisla sadrine i forme
umetnikih dela u sklopu irih drutveno-istorijskih zbivanja i uz proimanje istorijskih horizonata
interpretatora i interpretiranog, radi razumevanja kako smisla pojedinih umetnikih dela u kontekstu
tradicije, a iz posebne interpretatorove duhovno-istorijske situacije, tako i smisla itavoga kulturno-
istorijskog sklopa koji se dokumentuje delom - u hermeneutikom kruenju izmeu celine pogleda na
svet (duha vremena) i umetnikog dela, i uz rad povesno-delujue svesti o povesnoj distanciranosti
interpretansa i interpretanduma unutar hermeneutke situacije.
Onespokojen standardnim odsustvom hermeneutikih proceduralnih uputstava, koje proishodi
iz hermeneutike antimetodinosti, ipak sam ohrabren ponekim izrazom nade u pogledu mogunosti
postizavanja kakve-takve hermeneutike strogosti i pouzdanosti. Na primer, Habermas je mislio da se
hermeneutiko miljenje, dodue, ne moe izgraditi u naunu metodu, ali da se moda moe
disciplinovati do vetine (Habermas 1985: 341) Habermasova polemika meta, Hans-Georg
Gadamer, tvorac moderne filosofske hermeneutike, takoe je govorio o disciplini. Naime, on smatra
da se ono to orue metode ne moe postii, u duhovno-naunom naporu moe kompenzirati jednom
disciplinom pitanja i traenja koja zajamuje istinu. (Gadamer 1978: 528)
Stoga, osim optih mesta o hermeneutikoj situaciji i hermeneutikoj refleksiji (v. uni 1995),
nastojim da izvedem skicu jednoga sociolokog hermeneutikog postupka. (v. uni 1998)
Naime, knjievna dela tumaim, tj. njihov smisao rekonstruiem iz sopstvenog povesnog
horizonta postavljanja pitanja, a u kontekstu celokupne kulturne tradicije i savremene recepcije,
uzimajui u obzir kako sadrinu tako i formu tih dela, radi deifrovanja njihovog izraajnog, a pre
svega dokumentnog smisla (smisla pogleda na svet), te radi rekonstruisanja njegovog duhovnog
i realnog subjekta-nosioca - u specifinom uzajamnom osmiljavanju celine i nesamostalnih
a karakteristinih delova. (v. Mannheim 1964) Tumaenje smisla sadrine odvijalo bi se prema
sledeoj shemi: sie - tema - glavni topos - izraajni smisao (pouzdano uhvatljiv samo kod
tendencioznih dela) - kontekst (doba, istorijski trenutak) - dokumentni smisao - pogled na svet -
referentna drutvena grupa. Na ovome mestu, analiza moe prei u istraivanje funkcije dela: efekti
dela, publika, znaenje dela u vreme nastanka, znaenje dela u vreme punoga delovanja, savremeno
znaenje dela. Taj deo istraivanja moe biti odreen kao hermeneutiki samo u jednom jako irokom
smislu. Svejedno, i u drugom teorijsko-metodolokom kljuu, to istraivanje manifestnih i latentnih
funkcija dela (v. Brger 1979: 155-159) svakako je komplementarno sa hermeneutikim
istraivanjem. Tumaenje smisla forme polazi od deskripcije forme, sa neskrivenom namerom da se
ona prepozna kao tradicionalna i zatvorena odnosno kao nova (moderna ili postmoderna) i otvorena.
Nakon toga, opet sledi interpretacija smisla pogleda na svet koji proizvodi i afirmie ove forme

80
Budui su u knjizi obraena sva dela sa liste, ova napomena ima smisla samo zbog jedne stvari. italac e
primetiti da su tekstovi o knjigama sa druge polovine spiska uglavnom dui od tekstova u kojima se govori o
prvih jedanaest knjiga. Ta injenica, koja deluje indikativno, u stvari je samo pokazatelj uticaja spoljanjih
okolnosti na moj istraivaki rad. Naime, oito je da sam u drugoj fazi bio osloboen razmiljanja o prostornim
ogranienjima teksta i da sam pretraenu grau sistematskije izlagao. To moda ima veze i sa izvesnim
sazrevanjem istraivakog postupka i sa stroom primenom interpretativne procedure, ali sam se - tokom
zavrne redakcije - uverio da su reene razlike samo razlike u obimu, a ne i sutinske. Utoliko mi se uinilo da
bi naknadno ujednaavanje obima pojedinih poglavlja - proirivanjem odnosno skraivanjem - bilo samo
skribometrike prirode, to me je odmah oslobodilo obaveze uravnoteavanja delova teksta, ali ne i
odgovornosti pred pedantnim itaocem.
i objektivira se u njima, i, eventualno, povezivanje sa odgovarajuom referentnom kulturnom,
obrazovnom, ekonomskom grupom ili slojem.
Po sebi se razume da bi korienje bogate kritiko-recenzentske i polemike literature
o knjigama koje e biti interpretirane bilo od neprocenjive koristi, ali je jasno i to da bi se onda
o svakoj od reenih knjiga mogla napisati bar jo jedna studija. Stoga se, prinudno, liavam jednog
dragocenog izvora.
Potpuno sam svestan - bar tako verujem - svih iskuenja runog poroka interpretacije,
i mnogo runijeg poroka pravilne interpretacije. (Encensberger 1994: 36) Ja bih upravo - koliko je
do mene - da pripomognem u obeshrabrivanju nastojanja da se knjievnost i njena lektira batinom
interpretacije pretvaraju u batinu ideologije.
2. Razumevanje smisla - izvoenje tumaenja
Postupak koji primenjujem bie izveden u nekoliko interpretativnih faza, prema sledeoj skici:
1. Najpre se, ukratko, izlae osnovna tema odnosno sie dela koje se tumai; 2. potom se pristupa
tumaenju smisla sadrine, i to tako to se najpre pokuava neizvesno identifikovanje izraajnog
smisla, a potom i delikatna rekonstrukcija dokumentnog smisla; 3. tumaenje smisla forme realizuje
se, ne samo zbog ekonominosti izlaganja, ve i zbog neizgraenosti postupka, na karakteristinom
momentu ili detalju, koji bitno obeleava datu strukturu (npr.: leksikonska forma Hazarskog renika;
fusnote Knjige o Milutinu...); 4. analiza recepcije i, potom, funkcije dela ostaje na nivou saznanja
o njegovom poloaju i pretpostavki o moguem delovanju u odreenom kulturno-istorijskom sklopu;
5. najzad, autor se usuuje da izvede i vazda riskantan zakljuak o stavu dela prema motivu
nacionalnog. Ovako skicirana logika istraivanja uglavnom je zadrana i u logici izlaganja rezultata,
osim kada to ekstenzivno izlaganje doista, zbog same prirode tumaenog dela, ne bi bilo u funkciji
osnovne namere ove studije - da potvrdi ili odbaci (uz demonstriranje i ilustrovanje) tezu o literarnoj
promociji srpskoga nacionalizma. Prostije, od ove shematike izlaganja odustaje se kada neko delo ne
daje dovoljno materijala za priu o nacionalizmu (npr. Grobnica za Borisa Davidovia, Predeo slikan
ajem, Besnilo). Redosled izlaganja odstupa od utvrene rang-liste utoliko to se interpretacija
roman Dobrice osia, koji ine trilogiju, izlae na jednom mestu, a ne prema njihovome stvarnom
mestu na listi. Najzad, rezultati analize mogue recepcije i funkcije ispitivanih knjievnih dela
izvueni su iz prvobitnog konteksta i izlau se u poglavlju o recepciji, funkciji i delovanju. Time se
unekoliko krnji jedinstveni interpretativni pogled na pojedinana dela, ali se zato dobija objedinjeni
i kondenzovani prikaz njihove verovatne drutvene funkcije.
2.1. Danko Popovi: Knjiga o Milutinu (1985)
1. Knjiga o Milutinu Danka Popovia jeste roman-monolog - ivotna ispovest umadijskog
seljaka Milutina Ostojia, u kojoj, pripovedajui svoj ivotni udes, opisuje i ocenjuje savremenu
srpsku istoriju od Prvoga svetskog rata do nasilnikog komunistikog otkupa (nakon Drugoga
svetskog rata), zbog kojeg robija, i umire, kao kulak.
2. Milutinova pozicija nije naprosto srpska, pa ak ni srbijanska, ve jo ua - seljako-
umadijska. Zato je on i protiv mladobosanskog uzletanja u nebo, atentata, buna, ustanaka
i junaenja posle kojih naa seljaija danak (da) plaa (Popovi 1986: 6); naravno, nije mu ni do
akih ideja o oslobaanju i ujedinjenju Junih Slovena, do arene carske krpe (12) koja uvlai
u ratove, jer ih uvek najskuplje plaa srpski seljak. On se manje boji pravih vaba nego vaba koji
govore naim jezikom, tj. Srba iz Austro-Ugarske (10-11), s kojima se njegovi saborci psuju na
istom jeziku. Vie potuje pravog vabu nego poturicu, tj. poturenog Srbina (17), i ne
pristaje na politiko bratimljenje. Naravno, on doznaje i da Srbe u Austro-Ugarskoj raseljavaju
i pljakaju radievci i frankovici (13), premda kao oslobodilac vidi ouvana, neporuena i uredna
sela i ljude (42). Nije mu do oslabaanja slovenske brae koja e ga doekati vruim olovom (14),
i za koju e i posle osloboenja ostati srbijanski geda, ali ni do pogibije radi spaavanja manastira,
kraljevskih motiju, i radi vazda problematinog pomaganja gospodskim saveznicima (15, 23, 33).
Milutin ne veruje u tlapljenja o velikoj srpskoj sili i svetskoj slavi (16), i ne eli veliku dravu za koju
se satire narod i satiru deca (24), da bi uli u itanke. to vai za Bosnu vai i za Makedoniju,
zarad ijeg je skupog oslobaanja izgubljena - Srbija (19). Dodue, kad posle rata uje kritiku
besmislene pogibije za nesrpsku zemlju, on - kao uesnik i svedok stradanja - jedva uzdrava bes
zbog omalovaavanja i odricanja smisla velikog zgibenija. (39-41) Milutin nema visoko miljenje
o Arnautima, kao neprijateljima uopte, a posebno zbog njihovog maroderstva nad unesreenim
srpskim narodom pri prelazu preko Albanije, i ne prihvata tucovievske i internacionalistike teorije
o pravednoj arnautskoj pobuni protiv srpskog ugnjetavanja. (24-29) Pozdravlja odluku da se srpska
vojska ne sveti Bugarima za poinjena zverstva po Srbiji - upravo da ne budemo ko oni (42), i titi
zarobljene Bugare od klanja (58). Najzad, retoriki pita hoe li polagati raune oni to su vodili rat
u kojem je narod prepolovljen i upropaen (49-50), a njemu besmisleno izbijeno oko i, zarad
uveanja drave, smanjeno sve to je imao (51), rat u kojem je stoka skapavala, preiveli ljudi oboleli
(53), a profitirale nae lopurde i jajare (52)? Ratne zasluge nisu mu podigle imanje, niti su ga,
makar i privremeno, mimoili poreski izvritelji i vlast u liku naelnika - biveg vapskog oficira,
s kojim se Milutin moda gledao preko niana (61).
Kad je stigla vest da su neki Hrvati i Bugari ubili kralja Aleksandra, Milutin se udio
njihovoj drskoj smelosti posle svega to im je u proteklom ratu pokazano, ali uva hladnu glavu i ne
pozdravlja poziv na osvetu, svestan da su Srbi i sami ubijali svoje kraljeve, a da i sami hoe da
potegnu na tue prvake. (66-76). Tako isto, sumnja u mudrost ruenja pakta s Nemcima 1941. godine,
i pribojava se omladinskog oduevljenja, koje ga podsea na 1914. godinu, na novi rat, u kojem e
opet Srbi platiti ceh i za druge (72-75): opet se neko carstvo nebesko spominje i neko Kosovo
priprema. (74). Sa aprilskom vojnom kapitulacijom i slomom Jugoslavije, Milutinu se potvruju
sumnje u besmislenost stvaranja drave koja nikome nije bila dobra, a ne veruje ni u onu koja e opet
biti izgraena na dejim kostima. Drugi svetski rat on ne pamti po Nemcima, koji nisu ni mogli doi
kao prijatelji, ve po kobnoj srpskoj podeli na partizane-komuniste i etnike. (80) Umesto da brane
otadbinu pa onda svode raune politike, Srbi oe da pobede Srbe i, koristei okupaciju, vode
politiki obraun. (90) Milutinu je dosueno da titei porodicu titi i progonjene obeju vojski,
i mirovno posreduje, manje-vie bezuspeno, u obraunu nepomirljivih strana. Bezuspean je bio
i njegov pokuaj da zameni nestasalog sina, mobilisanog za sremski front, i da ga spasi pogibije u ratu
u kojem neko ima raunicu da u vojsku oe decu (110). Tako se Milutinu ponavlja istorija
otadbine kojoj Srbi, i on meu njima, daju sve najdrae (114). Al tako je kad si narod. I kad si
seljak. I Srbin. I Milutin. I Milutinov sin. (114) Traei sinovljev grob po ravnici, doznaje i za
strana stradanja Srba - zato to su Srbi! (119)
Konano, jedva dve godine od osloboenja, Milutin je, zbog dvanaest hektara zemlje, premda
nema ita, proglaen za kulaka i otpravljen u zatvor. Drava ne sme da hapsi domaina! - vazda je
mislio Milutin. Prethodna ga nije uhapsila, ali nova jeste. Milutin je umro u zatvoru, od posledica
ebovanja koje su mu priredili secikese i lopurde - kako i biva u komunistikim robijanicama -
svetei se za njegove psovke, psovke srpskog domaina koji ne moe da podnese njihovo sabotersko
podsecanje kukuruza - dravnog, dodue, zatvorskog, ali ipak kukuruza, boje biljke-hraniteljice.
(139-141) Tako se opet ispostavlja da i u ratu i u miru Srbima nisu potrebni drugi neprijatelji osim
sebe samih, a da je ljam opet, i vazda, povlaen.
Izraajni smisao ovoga dela, dakle ono to Danko Popovi hoe da nam ponudi, jeste pogled na
svet jednog umadijskog seljaka koji egzistencijalno razume smisao istorije i sudbine sopstvenoga
naroda. Dokumentni, pak, pogled na svet jeste pogled intelektualca koji eli da nam predoi naknadna
saznanja o smislu srpske tragine istorije, na usta jednog pod-tipinog srpskog seljaka, odnosno
predstavnika tipa domainsko-atarskog pacifiste (mogli bi se identifikovati jo i epsko-tradicionalni
politiari, militantni nacionalisti itd). Stoga je u pitanju roman sa tezom. Naime, ako nije neobino
da srpski seljak Milutin ima svoj sud o svemu to se njemu i oko njega dogaalo (ko da zdrave
pameti ne moemo imati ni kad se o naoj koi radi, 20), on ipak previe zna o srpskoj istoriji. Pisac
to osea, pa povremeno na Milutinova usta izrazi aljenje i ljutnju zbog toga to kolovani ljudi, i to
seljaki sinovi, potcenjuju seljake, smatrajui da oni mogu samo o svojim seljakim poslovima da
govore: I ti misli da ja pametujem, a ja ti ba govorim ono to me pee i to mi je sudbinu odredilo.
(20, 71) Izmeu ostalog, to znai da Milutin smatra opasnijim kad se neko zagleda u nebesa, pa ne
vidi svoj prag, nego kad ne vidi dalje od toga praga (20); teorijski reeno, pragmatizam mu je ivotno
blizak, utopizam pak upravo stoga dalek. To se takoe moe razumeti. Ali, pisac jo jednom
intervenie, naruavajui koherenciju izvornog kazivanja, i odaje sopstvenu nameru. Milutin veli
rezervnom poruniku, inae studentu, Radoviu: ne drim ja tebi slovo iz istorije, samo ti svoje misli
kazujem, ono to mi je na dui. (50) Pisac osea da bi italac-kritiar mogao naslutiti kako mu ovaj
potura, tj. posreduje predavanje iz srpske istorije - to je oigledno - i, znajui da se tezom moe
ugroziti tkivo romana, pokuava da nameru prikrije pukom odrenom izjavom, koja se uvek pokazuje
kao poetika autodenuncijacija. U krajnjem ishodu, ispostavlja se da Knjiga o Milutinu dokumentuje
pogled na svet srpskog intelektualca nacionalne orijentacije. To je pogled na svet jedne svakako
uticajne drutvene grupe, ali istovremeno grupe koja nema globalnu viziju sveta.
3. to se forme tie, Knjiga o Milutinu je tradicionalna ispovedna proza realistikog manira -
dijalekatski/idiomatski monolog, kojim se eli podvui stvarnosni momenat kazivanja. Ovakav
smisao forme dopunjen je i jednim karakteristinim momentom kojim se jo jednom razotkriva
Popovieva stvarna namera - naime, pripovedanje o smislu novije srpske istorije. U pitanju su
autorove fusnote (potpisane kao primedba pripovedaa), u kojima on obavetava itaoca o tome ko
su Mladobosanci (6), kakav je strateki cilj srpskog forsiranja Save septembra 1914 (13), kad je
voena bitka na Strmovu (16), kako je neprijateljska ofanziva zapoeta oktobra 1915. godine
primorala srpsku vojsku na povlaenje preko Albanije (19), ta je tain (36), ko je bio Ante Trumbi
(38), ta kokretno-istorijski znai sintagma pade Bugarska (kapitulacija Bugarske avgusta 1918)
(41), ta je to ajkaa (!) (61), ta se zbivalo na Tekeriu 1914. godine (69), ija je parola Bolje grob
nego rob (73), ta znai slika vojnikih konja u itu (aprilski slom Jugoslavije 1941) (76), ko je autor
Porekla porodice... (114). Autorova namera je sasvim potena: da olaka neupuenom itaocu
praenje toka pripovedanja, ali je i sasvim neliterarna; u najboljem sluaju, ona je esejistiko-
publicistika. Na tom mestu se i otvara najkrupnje pitanje o formi Knjige o Milutinu: da li je ova
knjiga doista roman?
2.2. Milorad Pavi: Hazarski renik (1984)
1. Hazarski renik je knjiga o narodu koji je nestao sa istorijske pozornice zajedno sa svojom
dravom nakon verskoga preobraenja iz svoje izvorne vere u jednu od velikih veroispovesti:
hebrejsku, islamsku ili hriansku - ne zna se koju. (Pavi 1985: 12)
2.1. Pisac hoe da nas uvede u misteriju istorijskog pojavljivanja i nestajanja naroda koji i nisu
igrali sasvim beznaajnu ulogu u istoriji, da nam predoi istinu o krhkosti i tronosti etniko-
religijskog ali i dravno-administrativnog materijala, o sudaru vrednosti velikih kultura i religija
i sudaru interesa velikih carstava, u kojima neki nadvladavaju i ostaju, dok drugi - asimilovani ili
uniteni, svejedno - nestaju. Ukratko, izraajni smisao ove neobine knjige plete se oko ideje
iezavanja naroda posredstvom masovne, organizovane i sistematske religijske konverzije
i odgovarajue akulturacije.
2.2. Neki smatraju da je pisac ve u Prethodnim napomenama napravio aluziju na navodno
zapoeti i sve verovatniji nestanak srpskoga naroda - rastoenog u tri vere? To se na samome tekstu
teko moe dokazati. Ali je zato Milorad Pavi manjak istoriografskih saznanja o Hazarima tu i tamo
kompenzirao literarno legitimnim, a vanliterarno moda indikativnim, umetanjem poznatih istorijskih
iskustava. Tako je svoju zagonetnu knjigu zainio pasaima koji, po mnogima, i nisu ba tako
magloviti i nejasni, i za koje bi se moglo opravdano pomisliti da ih je pisac namerno - jer je pokazao
da moe i drukije - ostavio prozirnima. Naime, ustrojstvo hazarske drave, tj. administrativna
podela carstva treba da podsea na politiko-nacionalno-versku stvarnost izdeljene Srbije odnosno
srpskih zemalja. Pavieva hazarska drava je izdeljena na nekoliko okruga pod razliitim imenima.
To je nainjeno tako da samo jedan od tih isto hazarskih okruga nosi naziv hazarskog okruga, a ostali
su ime i mesto u dravi dobili na druge naine. Na severu je, na primer, izmiljen ceo jedan narod koji
se odrekao hazarskog imena, pa svoj hazarski jezik i svoj okrug drugaije naziva. (141); to isto vai
i za hazarsko odricanje i skrivanje svog porekla i jezika, svoje vere i obiaja, i izbegavanje imena
Hazar. (142) Preobraeni Hazari svesno izvru svoj jezik da to manje lii na izvorni (83/84) i ne
nazivaju se vie Hazarima (185). Predstavniki sistem hazarske drave zasniva se na zastupanju
okruga a ne broja dua, tako da brojem predstavnika na dvoru favorizuje nehazarsko stanovnitvo,
iji delegati onda odluuju, izmeu ostalog, i o napredovanju u slubi. (142) Budui najbrojniji,
Hazari podnose najvei teret vojnih obaveza, pre svega kao ratnici, dok zapovednike funkcije dele
ravnopravno sa ostalima; njihova je dunost da tite celinu drave, dok ostali narodi prirodno ()
vuku svak na svoju stranu, ka svojim maticama. (143). Jedino u vreme ratnih opasnosti, i samo da
kraja rata, vojnike vrline i slavna prolost donose Hazarima vee slobode i neto bolji status, dok
se ostali narodi vazda izdajniki okreu svojim maticama, da bi posle rata - u ve uobiajenom
zaboravljanju zasluga i odgovornosti - u hazarskoj vojsci zadrali inove steene pod neprijateljskom
vlau. (143/144). Dok drugi istrauju i hvale slavnu hazarsku istoriju, samim Hazarima nije
doputeno da o sopstvenoj prolosti govore i sastavljaju knjige. (186) Paradoksalno, u dravnoj
administraciji profitabilnije je slabije poznavanje inae slubenog hazarskog jezika. (186/187)
U hazarskoj dravi nehazarski narodi zatieni su zakonima svojih matinih veroispovesti (103), a ista
dela odnosno nedela stroe su zakonski sankcionisana i sudski kanjavana u (jedinom) okrugu koji
nosi hazarsko ime nego u drugim okruzima. (187) Najzad, u hazarskoj dravi sistematski se
favorizuju druge konfesije, zatiene od strane svojih jednoplemenika, na tetu hazarske
veroispovesti - kako u institucionalnom pogledu tako i u pogledu veliine poseda i broja bogomolja.
(188) Takoe, nema nikakve skrivalice u rei da u modernoj demokratiji, nakon ugnjetavanja malih
naroda od strane velikih, sada mali narodi teroriu velike, pa se tako - izmeu ostalog - Srbi boje
Albanaca (237).
Ispostavlja se da bi se dokumentni smisao ove efektne knjige mogao skrivati ili, radije, otkrivati
i rekonstruisati upravo u ovim heterogenim detaljima teksta, pa bi se u tom sluaju Hazarski renik
mogao smatrati dokumentom nacionalnog pogleda na svet uznemirenih srpskih intelektualaca
poslednje etvrtine 20. veka.
3.1. Kad je o formi re, od prvorazrednog je znaaja leksikonsko ustrojstvo romaneskne grae.
Forma leksikona, kao forma prirunika, trebalo bi da ukazuje na saznajnu dimenziju teksta. Ali,
uputstvo o mogunosti unakrsnog itanja ovde nije samo tehnike prirode, ve bi trebalo da
predstavlja otvaranje fantazijsko-stvaralakih vrata itaocu, pozvanom da smisao neutralnog teksta
odrednica o Hazarima rekonstruie po sopstvenom nahoenju, to jest grau transformie na neki drugi
nain. Tako je u ovom romanu-leksikonu estetskoj funkciji naelno ipak omoguen primat nad
primamljivom saznajnom funkcijom.
Naelno pitanje glasi: Da li je Hazarski renik netransformisana ili visoko transformisana
graa? U tehnikom smislu, ta graa nekome moe izgledati kao netransformisana; zli jezici kau da
je Renik verovatno samo pre vremena tampana graa (datoteka, kartice) za roman zamorenoga
autora-istraivaa, koji naprosto nije imao snage i volje da grau uoblii, pa ju je izdavau odnosno
publici ponudio u neobinom i neuobiajenom stanju, to je, kako se ispostavilo, bio pun pogodak.
Meutim, u poetikom smislu, svaka odluka o postupku jeste pitanje forme. Stoga, ako je odluka
o izlaganju skice stvar forme, odnosno odluka o zaustavljanju formativnog procesa (koji se esto
i sam od sebe okona) akt transformisanja, onda je i odluka o proglaavanju datoteke formom -
transformacija.
3.2. U tom sledu, otvara se pitanje formativno nesavladanih pasaa, tj. pitanje o smislu
karakteristinih aluzija na stanje srpskoga naroda u bivoj Jugoslaviji. Direktne aluzije, uvek,
naruavaju romanesknu koherenciju, oteuju tkivo teksta i tre kao pamfletski dodatak. Tu bi
trebalo da bude i najnia taka vrednosnoga luka ovoga romana. ta je prevagnulo: visoka
transformisanost celine ili netransformisanost pojedinih detalja? Da li su aluzije na srpsku sudbinu
previe oigledne, ili je pak smisao Pavievog teksta otvoren i za drukije itanje? Odgovor na ova
pitanja lei u sferi recepcije, jer ispada da forma i ne mora biti naruena za itaoca koji ne prepoznaje
aluzije, ili ih - to izlazi na isto - ita iz druge kulturno-istorijske perspektive. Ta mogunost, u stvari,
govori o otvorenosti forme koju ispitujemo. Pisac majstorski (itaj: borhesovski, umbertoekovski)
pravi fikciju - fingira faktografiju - da bi je jednom bizarnom reenicom sruio: denuncirajui je kao
fikciju, tj. inei fantazijsku konstrukciju oiglednom. Tako, italac poinje mnogo vie da dri do
brojnih zagonetki i zavrzlama zamrenoga teksta, nego do proste aluzije na srpsku stvarnost.
2.3. Danilo Ki: Grobnica za Borisa Davidovia (1976)
1. Grobnica za Borisa Davidovia je knjiga koju sainjava sedam povesti jedne zajednike
sudbine, est povesti o stradanju pojedinca u sudaru sa staljinistikom inkvizicijom (montirani
procesi, navodna pijunaa i sabotaa, iznueno priznanje, stravine ucene i moralna iskuenja,
robijanje, ludilo, stradanje), i jedna povest o stradanju pojedinca (i ne samo pojedinca) u sudaru sa
katolikom inkvizicijom, pri pokuaju nasilnog pokrtavanja Jevreja, u 14. veku u Francuskoj.
81
2. Smisao Kiovih pria jeste ukazivanje na stravu totalitarnog sankcionisanja slobode. To je
vizija graanskog shvatanja slobode individualnosti; konkretnije, ovo delo je estok obraun ne samo
sa istorijom, ve i sa ivim nasleem staljinizma u delu sveta kojem je Jugoslavija onoga doba
pripadala (i kojem je srpska vlast u ispitivanom periodu bila, bez sumnje, sutinski zavetovana). Ova
vizija slobode, odnosno satiranja slobode, jeste univerzalno-graanska, a ne nacionalna.
3. Kiov postupak jeste neka vrsta borhesovske montae dokumentarne ili navodno
dokumentarne grae. On se poigrava sa faktima i fikcijom, i postie efekat uzbudljivog izvetaja
i najdublje istinitosti. Smisao takve forme otkriva se u estim karakteristinim momentima fingiranja
dokumentarnosti. Na primer, u prii Magijsko kruenje karata, izlaui biografiju Karla Taubea, Ki
na jednom mestu kae: Od tada pa do trideset i etvrte izgubili smo mu svaki trag (Ki 1990a:
79/80), a na drugom: Najmanje poznatim razdobljem u ivotu doktora Taubea moe se smatrati, ma
koliko to izgledalo udno, vreme od njegovog dolaska u Moskvu do njegovog hapenja godinu dana
kasnije. (83). U Grobnici za Borisa Davidovia pie: Ovim tekstom, ma koliko fragmentarnim
i nepotpunim, pokuau da oivim uspomenu na udesnu i protivrenu linost Novskog. Izvesne
praznine, pogotovu one koje se odnose na najznaajnije razdoblje njegova ivota, razdoblje same
revolucije i godine koje neposredno slede, mogu se objasniti.... (100) Postupak je jo efektniji tamo
gde pisac navodno naputa faktografiju i itaocu najavljuje priu. Navodim jedan takav vaan detalj iz
prie Mehaniki lavovi, gde pisac veli: Ispriau dakle taj davni susret izmeu eljustnikova i Erioa
onako kako znam i umem, oslobodivi se zaas strane more dokumenata koji zatrpavaju priu,
a sumnjiavog i radoznalog itaoca upuujem na navedenu bibliografiju gde e nai potrebne dokaze.
(Moda je bilo pametnije da sam se opredelio za neki drugi oblik saoptavanja, esej ili studiju, gde bih
ova dokumenta mogao da upotrebim na uobiajeni nain. Ali dve me stvari spreavaju u tome:
nepogodnost da se iva, usmena svedoenja pouzdanih ljudi navode kao dokumentacija; a drugo:
nisam mogao da se liim zadovoljstva pripovedanja koje daje piscu varljivu ideju da stvara svet i,
dakle, kako se to veli, da ga menja.). (44) Ovde Ki razgoliava svoj postupak i obelodanjuje smisao
literarne konstrukcije realnosti. U Grobnici za Borisa Davidovia, pak, ide jo dalje, i potpuno razbija
magiju fikcije otkrivajui njenu konvencionalnu recepcijsku prirodu: Posle jedne vidne praznine
u izvorima kojima se sluimo (i kojima neemo optereivati itaoca, kako bi mogao imati prijatno
i lano zadovoljstvo da je u pitanju pria koja se obino, na sreu pisca, izjednaava sa moi
fantazije), nalazimo ga.... (110). Naravno, time se postie upravo maksimalno osnaivanje
ubedljivosti konstrukcije.
Zbog ega piem sve ovo? Naime, pokuavam da komparativno utemeljim snaan utisak
o literanoj nadmonosti Kiovog dela. Dok Danko Popovi nudi itaocu fusnote radi podupiranja
romanesknog teksta, ime nehotice naruava ubedljivost fikcionalnosti, Ki obelodanjuje svoj
navodno dokumentaristiki postupak, otvarajui ak i dilemu o veoj prikladnosti esejistike forme za
izlaganje grae, i time, paradoksalno, osnauje ubedljivost svoje knjievne fikcije.

81
Neki likovi pojavljuju se u vie pria, to takoe ukazuje na njihovu sutinsku povezanost i celovitost ove
forme, koju su neki nazvali romanom.
2.4.Dobrica osi: Grenik (1985)
82
1. Osnovnu nit ovoga romana ini ispovest Ivana Katia, simpatizera i saputnika
Komunistike Partije, jednog graanskog intelektualca koji je - zgroen nad svekolikim zlom u svetu
i stavljen pred alternativu: faizam ili komunizam? - izabrao ilegalni komunistiki revolucionarni
angaman, robijao zbog svoje delatnosti, da bi, nakon izraene sumnje u ovenost i smisao
boljevikog terora, tj. zgreivi spram komunistike vere, bio odbaen, prokaen i okaljan od svojih
dotadanjih saboraca. Paralelno, pisac prati sudbinu ostalih lanova ideoloki pocepane porodice
Kati, gde se, pored Ivanove pozicije levo orijentisanog graanskog intelektualca, jasno ocrtavju
klasno-internacionalistika pozicija Ivanovog zeta, zagrienog kominternovskog aktiviste Bogdana
Dragovia, i srpsko-nacionalna pozicija Ivanovog oca Vukaina Katia, socijaliste, republikanca,
biveg ministra i razoaranog Jugoslovena-idealiste. Ovo je roman sukobljenih uverenja, izvedenih
strasti i proishodeih delanja - ali, pre svega, uverenja i sumnji.
2.1. Pisac u prvi plan stavlja stravu staljinistikog terora i unutarpartijskih istki, i otvara
problem unutranjeg sukoba ideoloke vere i sumnje, partijske pokornosti i individualne slobode, kao
i problem prokletstva ideolokih podela u kui, familiji, narodu, konano, problem smisla i funkcije
rata.
2.1.1 Problem sumnje u ispravnost ideoloke vere on ispituje na sudbini Ivana Katia. Ivanu
Katiu sopstvena pisana ispovest lii na ispovest grenog saputnika (14), koji je naslutio tragiku
sopstvenoga osveenja, tragiku osveenja vernika, uplaio se svoga konvertitstva (306),
postajui sve manje ubeeni saputnik (309). S poljuljanom verom, nije izdrao policijsku torturu,
priznavi ono to se od njega trailo. No, uprkos svim saznanjima o strahotama kominternovskih zala,
nije se odrekao uverenja da je - na sudbonosnoj svetskoj vododelnici - on ipak na boljoj strani sveta,
Staljinovoj, naime (344), previajui pri tom da e za Partiju uvek ostati izdajnik i grenik, progonjen
od drugih grenika (418), otpadnik i najopasniji protivnik, jer se - kako mu kae Petar Bajevi -
u protivnikom taboru nikome toliko ne veruje, koliko se veruje verniku koji to vie nije (483).
A Ivan zna da su u istoriji najvea zla poinili upravo vernici i vojnici, ti hrabri i fanatini sledbenici.
Dakle, nevini zloinci (507) - u ovom sluaju crveni inkvizitori, zadueni za likvidaciju jeretika
(469-470).
2.1.2. Staljinistike unutarpartijske istke pisac obelodanjuje na sudbonosnim sumnjama
i nemirima Kominterninog agenta Petra Bajevia (161 i dalje), te partijskog funkcionera i ilegalca
Bogdana Dragovia (212 i dalje, 424 i dalje).
2.1.3. Jo jedan vaan osiev motiv jeste motiv ideolokih razdora u porodici, meu
prijateljima... Komunisti ne priznaju naciju, a porodine i prijateljske sentimente podreuju partijskim
zadacima i ciljevima. Na usta Vukaina Katia, pisac veli: To je ona prava nesrea: svoj te tue! Svoj
na svoga! (...) Na granici drave jo rat nije poeo, a u kuama se odavno zaratilo izmeu oeva
i dece, zakrvilo se meu braom, prijateljima, drugovima, meu enama i muevima. Sve poteglo no
za neku svoju veru i korist. Veliki i mali, svi su prevareni od nekog, svi su zbog neeg uvreeni
i edni osvete. I sve e se razlike meu ljudima preko krvi ravnati. (126/127) (2.1.4) Najzad, nije
nevano istai da Grenik ima naglaeno antiratnu dimenziju, pre svega u doivljaju Ivana Katia,
koji vidi da su u jednom unesreenom narodu, nakon zavretka rata mogli da budu veseli i zadovoljni
u pobedi jedino ratni zabuanti, crnoberzijanci ili oni to su se vraali iz Francuske, gde su proveli
rat (118), i shvata da se dugim i skupim ratom kakav je bio na, srpski rat, ne zadobija ni mir, ni
sloboda (119), da u miru odmah poinju da caruju slavoljublje, sujeta, osveta, la, vlastoljublje,
karijerizam, pljaka, korupcija, nepravda, nered i u dui i u dravi (119). Ivan Kati je uveren da je
prvi svetski rat izgubio ovek na obema zaraenim stranama, da su rat izgubili svi koji su verovali da
je ovek razuman stvor, a ljudska istorija nekakvo napredovanje i ka viem cilju osmiljeno
delovanje. (123) Slino misli i Vukain Kati, koji Ivanu veli da je i Parizu rat doneo umesto mira -

82
Izlaganje zapoinjem ne po rang-listi, gde je Otpadnik ispred Grenika, ve po loginom romanesknom sledu
trilogije Vreme zla: najpre Grenik (1985), pa Otpadnik (1986), najzad - Vernik (1990).
raskalani nemir: Rat su, Ivane, kao i uvek, dobili neki generali, a najubedljivije ratni liferanti.
A ovaj mir, za sada, dobijaju ene i novinari. (140) No, razoarani Vukain Kati ima i neto
drukiju viziju ishoda Prvoga svetskog rata, s obzirom na srpske nacionalne interese u proisteklom
miru. (O tome nie.)
To je nivo izraajnog smisla, gde pisac svesno nastoji da naslika jezu i teror jedne svetovne
religije - komunizma (sa institucijom Crkve-Komiteta, vrhovnoga Poglavara-Generalnog Sekretara,
Inkvizicije-Moskovskih procesa), koja je uzdramala svet ne manje od druge, paralelne svetovne
religije - nacizma, a razorila i ivote sopstvenih pristalica.
2.2. U drugom planu (da li i na drugom mestu?) nalazi se problem istorijskog poloaja Srba
i Srbije u Jugoslaviji, na Balkanu i u Evropi. U tom redu je i pitanje prolosti, sadanjosti i budunosti
Jugoslavije: iz perspektive meuratnih godina odnosno dramatinih godina neposredno pred Drugi
svetski rat. Moglo bi se pretpostaviti da se na ovom planu, izmeu ostalog, dokumentuje (dokumentni
smisao) i pogled na svet srpskog nacionalno orijentisanog politikog aktiviste.
2.2.1. Evropski (obrazovani) intelektualac, leviar, Ivan Kati ima iskustvo ratnog zarobljenika
iz Prvoga svetskog rata. Rat je proveo u austro-ugarskome logoru za ratne zarobljenike, gde mu je
potonula sva velika kultura Evrope u kojoj postoje lageri za ljude, ija je jedina krivica to su roeni
kao Srbi, i to su morali da brane svoju jadnu slobodu. (47/48) U logoru je srpskoj stoci (51),
srpskim idiotima (53) i srpskim svinjama (55, 56, 57) stranom odmazdom nad sunarodnicima
bilo zapreeno ak i pravo na samoubistvo, u sklopu germanske antislovenske i antisrpske
ideologije (50). Tu je i pria o logorskom uspostavljanju duhovnog bratstva i ouvanju
nacionalnog identiteta uz pomo deseterca, i o jednoj apsurdnoj srpskoj epskoj pobuni uz pomo
gusala, dodue sklepanih ali simboliki (duhovno) neprocenjivih (77 i dalje). Dodue, Ivan pominje
i dobra dela logorskih straara, Maara ili Austrijanaca (73), kao i sebinost kuvara Srba koji pojedu
ili prodaju kantinjeru sledovanje masti i eera za itav lager (74). Uostalom, njemu je mrnja
Nemaca i Maara, kao Evropljana i katolika, prema Srbima, kao Balkancima i pravoslavcima,
shvatljivija od mrnje koju prema njemu pokazuju Srbi policajci-batinai. (315) U jednom trenutku
vidimo i Ivanovog zatvorskog cimera, Hrvata-ustau, koji ne krije da Ivana mrzi zato to je Srbin.
(321) No, Ivan je, u svom diferenciranom i ipak neostraenom ocenjivanju ljudi i nacija, shvatio i to
da je na seljaki narod ivotno viestruk, slojevit, promenljiv, sa podjednakim moima i za dobro
i za zlo. (146)
2.2.2. S druge strane, Ivan Kati, saputnik Partije, u razgovoru s Bogdanom Dragoviem,
otkriva i nalije komunistiko-kominternovske koncepcije reenja nacionalnog pitanja. Bogdan stoji
na kominternovskom stanovitu da se sovjetska vlast na Balkanu moe ostvariti ne samo klasnom
borbom ve i instrumentalizacijom nacionalnih pokreta nezadovoljnih i potlaenih jugoslovenskih
naroda, Hrvata, Arnauta, Makedonaca, Maara..., tj. ruenjem Kraljevine Jugoslavije, koju dri
srpska militaristika klika. (245/246) Ivan ne veruje da e srpski narod, koji je istorijska nacija,
poi tim putem, dok se Bogdana naprosto ne tie buroaska nacija. Najpre zbunjen ovim otvorenim
makijavelizmom, Ivan je kasnije ustao protiv njegovih planova: Strategiji razbijanja Jugoslavije
suprotstaviu se kasnije, tek kad uvidim da u borbi za sovjetsku vlast u Jugoslaviji, partija smatra
svojim saveznicima neprijatelje srpskog naroda, a protivnike razbijanja Jugoslavije, stare socijaliste
koji ne pristaju na potinjenost Kominterni, juri iz svojih redova i napada ih ee no reimske ljude.
(246)
83
Uostalom, on je rat doiveo i kao borbu za slobodu i ujedinjenje svih Srba, Hrvata
i Slovenaca, a samo ujedinjenje kao jedno eruptivno ispoljavanje kolektivnog nagona za
samoodranjem i preventivno ojaavanje malog, ugroenog i ratom prepolovljenog srpskog

83
Dodue, odbrana Jugoslavije mogua je i sa reimske pozicije pomonika ministra pravde Bore Puba, koji nije
ni izraziti patriota ni izraziti veliko-Srbin, ali, svejedno, Petru Bajeviu ne oprata zavereniko ruenje sopstvene
otadbine i udruivanje s najcrnjim neprijateljima srpskog naroda. (238-239) Partijske elije po Beogradu
uveliko prorauju temu Jugoslavije kao tamnice naroda, stvorene od strane vladajue velikosrpske klike,
radi sveopteg izrabljivanja (324), i, naravno, razrauju zadatak komunistikog liderstva u oslobaanju
porobljenih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (356-358).
naroda. To ujedinjenje, ostatku srpskog naroda bilo je u psiholokom pogledu jedina moralna
i istorijska naknada za tolike rtve, jedina opipljiva potvrda da je odbijanje austro-ugarskog
ultimatuma 1914. i povlaenje preko Albanije imalo neki smisao za budunost. A ona hrvatska
uslovljavanja, politike pekulacije i kombinatorike oko ujedinjenja sa nama, i ja sam, sa preivelim
ratnicima, doivljavao kao obesmiljavanje nae ratne pobede, kao strahovitu nepravdu prema
srpskom stradanju i ratnim rtvama. (120)
No, ini se da je u pogledu ovoga pitanja autoru najznaajnija pozicija Vukaina Katia,
razoaranog narodnog tribuna i veitog opozicionara, koji smatra da mi Srbi od Svetog Save idemo
iz zablude u zabludu. (136) Njegova pozicija, pod moguim motom: Sve to smo u ratu stekli,
izgubili smo u miru. A u ratu smo stekli samo nove neprijatelje (129), obelodanjuje se u razgovoru sa
piscem i advokatom Dragiom Vasiem, nekadanjim leviarem a sada nacionalistom, i profesorom
i istoriarem Slobodanom Jovanoviem, nepopravljivim Jugoslovenom.
Vukain Kati, bivi Jugosloven-idealist, protiv je spaavanja (osnivanjem banovine Hrvatske)
naete Jugoslavije, najskuplje i najtraginije zablude srpskog naroda (291), koja je moda potrebna
samo Slovencima, koju Hrvati vie ne ele, i kojoj Srbi rtvuju svoj identitet i demokratiju. (291)
Jugoslovenska ideja je, po njemu, poraena, a ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, uprkos vekovnoj
tenji, istorijski je diktat straha od Austro-Ugarske svih konstitutivnih naroda i ratnoga ishoda. No, zla
kob novostvorene drave je u tome to joj je granice odredila pobednika srpska vojska, koja je time
postala istorijski krivac za sva zla u toj dravi. (293) On ne osporava sasvim izvesnu hrvatsku
iskrenu veru u jugoslovenstvo, ali raun za njihovo razoaranje ispostavlja Paiu i kralju
Aleksandru, koji su uz pomo Srba preana stvorili centralistiku dravu i utvrdili monarhiju
(321). Srbi su bili uvereni da su Hrvatima i Slovencima oslobodioci, dok su ih ovi smatrali
okupatorima (333),
84
moda i stoga to su Srbi bili vrlo neugodni i oholi oslobodioci, isuvie
napaeni za slobodu i pobedu, a bahati i siroti za pravedne oslobodioce. (333/334) Prema tome,
asni motivi srpskoga rtvovanja imali su i tragine posledice, koje obeleavaju itav drutveni
i politiki ivot izmeu dva rata. Jugoslavija je postala nesrea i srpskog i hrvatskog naroda. Ona je
postala politiko prokletstvo ovog tla. (335) Ona je osveta poraene Austro-Ugarske, koja se
ostvaruje i kroz kominternovsku mrnju prema tamnici naroda. Vukain Kati je shvatio zablude
i srpskoga i hrvatskoga jugoslovenstva: Mi nismo jedan narod sa jednim jezikom i dve vere. Mi smo
dva mnogo bliska naroda, ali sa jednom, bar u ovom vremenu, nepremostivom razlikom - verom. I sa
dva nacionalna cilja.... (336) Istorija je ipak razjedinila dravu za koju su Srbi rtvovali svoju
slobodu, demokratske ustanove, parlamentarni ivot, slobodu tampe, a pre svega nacionalni identitet
i ugled najnaprednije balkanske drave. (337) Satrveni ratom, Srbi su mir i pamet straili na
reavanje hrvatskoga pitanja, i na pogrenu, bezizglednu i nepotrebnu odbranu jedne neodbranjive
drave, i to diktaturom i policijskom ideologijom. (337) Ako je Jugoslavija i moguna samo kao
totalitarna drava, koju bi sloboda i demokratija naprosto odmah sruile, Srbi su pred odlukom:
hoemo li slobodu i demokratiju, ili Jugoslaviju? (338) Ne treba se suprotstavljati istorijskom pravu
hrvatskoga naroda da stvori sopstvenu dravu; to suprotstavljanje je i unazadilo Srbiju, njen
demokratski status i mesto u Evropi. Moramo odluno da ispravimo svoju greku iz prvog svetskog
rata. Jugoslavija je grobnica srpskog naroda. Branei svoju grobnicu, srpski narod e doiveti novu
katastrofu. (338/339) A na tegobno pitanje o tome gde su granice izmeu Srba i Hrvata, Vukain
Kati odgovara kako je duboko ubeen da je pitanje granica sa Hrvatima mnogo lake reiti no iveti
s njima i uvati postojeu Jugoslaviju. (339) Dakle, ivot u zajednikoj dravi predstavljao je
duhovno i materijalno propadanje srpskog naroda. Njegovo istorijsko truljenje (360), a Jugoslavija
dravu u kojoj je srpski narod ostao bez svog identiteta i demokratije (361), u kojoj Srbi i Hrvati
tee razliitim ciljevima i razliitim saveznicima, pa meu njima nema sporazuma i pomirenja,
a njihov brak iz nude ne moe se raskinuti bez krvi. (364) Stoga bolesnu Jugoslaviju treba prepustiti
nastupajuem svetskom ratu, koji e odluiti o sudbini drave koju je rat i stvorio: Ono to je krv

84
A Srbi u svom duhovnom bunilu i raspadu, u nekom kobnom raskoraku sa svojim mogunostima, vremenom
i svetom, jo nisu sagledali obmanu i la svoje ratne pobede, pa ne razumeju ni zato ih mrze oni za ije su
osloboenje izginuli, zato ih njihova braa ne smatraju braom? (129)
stvorila, moe samo krv i da razgradi. Ili da sagradi na boljim temeljima. to se Jugoslavije tie, po
mom uverenju, nju e rat, nju e krv, da razgradi. Da joj okona ovo propadanje, zapoeto mirom na
naopakim temeljima. A to e predstavljati stvarno nacionalno osloboenje srpskog naroda i poetak
njegovog velikog preporoda. Njegovo istorijsko ozdravljenje. (365/366) Srpski narod je umoren
istorijom i velikim ciljevima (366), u miru ostao bez slobode, drave i identiteta, od politikog
naroda ponovo postao raja, navukao na sebe mrnju navodne brae, izmrcvaren samoobmanama
i prevarama, napaen. No, on i moe da stvori neto dobro i veliko samo posle duge patnje: Srbin
nije radnik. On je borac. (367)
3. to se tie smisla forme, valja istai da je ovaj roman pisan u tradicionalnom realistikom
maniru, sa takoe ve tradicionalnim hronolokim rezovima i montaama. Verovatno je realistiki
postupak - koji po sebi nije ni lo ni dobar u umetnikom pogledu - naprosto u krvi ovoga pisca,
a moglo bi biti verovatno i to da se on primenjuje zarad bolje komunikabilnosti u odnosu na
prosenog itaoca, kojem je namenjena osnovna ideja romana. Inae, logika romana, koja nagoni
pisca da izlae razmiljanja filosofski obrazovanog Ivana Katia i da opisuje ljubavni trougao Milene,
Bogdana i Petra, stavlja na probu strpljenje i istrajnost itaoca savremenog senzibiliteta u suoenju sa
neretkim filosofstvujuim pasaima, kao i sa katkad nespretnim katkad kierskim ljubavnim
scenama. Romaneskna obrada politikih i nacionalnih motiva u romanu neuporedivo je ubedljivija
u literarnom smislu, to bi takoe moglo da ima i svoje vanliterarno znaenje.
Karakteristini formelni momenat jeste sporadini kurziv u ispovestima Ivana Katia, kojim
autor nastoji da oznai osnovni ton njegove ivotne vizije, a moda i ton svoga dela. Kurzivom se
obeleava Ivanova zgroenost i zapitanost nad smislom svih napora i borbi protiv neiskorenjivog zla
u svetu koji je nepovratno ogrezo u neobrazloivo zlo, u kojem je otac u stanju da smrska lobanju
svom dvomesenom detetu zbog ijeg plaa nije mogao da spava. Taj motiv je svakako na tragu
Dostojevskijevog pitanja o valjanosti ideja radi ijeg se ostvarivanja mora proliti makar i jedna deija
suza, pitanja koje komunisti-boljevici smatraju istim licemerjem. No, onoliko koliko kurziv tri iz
osnovnoga teksta, toliko i smisao ovih reenica tri iz tkiva romana. Jer manifestni lajtmotiv - po
kojem itava trilogija nosi ime - ostaje samo neuspeli kalem, bez izvorne literarne dejstvenosti; osim
toga, on biva prepokriven stvarnim, latentnim lajtmotivom srpskoga nacionalnog pitanja, isto onako
kao to smisao koji se obelodanjuje u prvome licu lika Ivana Katia biva prepokriven smislom koji
progovara iz treega lica lika Vukaina Katia.
Najzad, jedno izdajniko mesto! Kad Ivan Kati u svojim ispovednim belekama kae Da
skratim opta zapaanja. (454), pa prelazi na opisivanje svog robijanja, onda se itaocu-ciniku na
mah otkriva vanliterarni osiev motiv, tj. namera da itaocu preda jednu literarizovanu poruku,
o ijem sadraju je ovde ve dovoljno reeno.
2.5. Dobrica osi: Otpadnik (1986)
1. Otpadnik je nastavak Grenika u svim dimenzijama fabule, s tim to je najvie prostora
posveeno ivotnim, tj. ideolokim iskuenjima Bogdana Dragovia, otpadnika od Partije, revolucije
i partijskog dela istorije. On je samo jedan od nebrojenih koji su, poevi da misle i sumnjaju, prestali
da budu vernici, i sebe gurnuli na put otpadniva. Bogdan isprva i sam kao da prihvata model
samooptuivanja, bar utoliko da bi sina odrao u komunistikoj veri, tj. spasao ga razornih sumnji
i njenih posledica. Potom, u zloglasnom hotelu Luks, trpi grozu svoje pozicije, racionalizuje
potkazivanje i izdaju svojih prijatelja, pa, ipak, konano odbija da prihvati ulogu neprijatelja partije
i da joj tako slui kao antikomunistiki heroj i otpadnik (317/318) koji je ponitio svoje delo i itav
svoj ivot (321). Ali, upravo stoga biva i iskljuen iz Partije - kao trockist, otpadnik i izdajnik
(405/406), jedan od mnogih koji, prema kominternovskim racionalizacijama, u odbrani revolucije
i u ratu, nuno, ne izdravi, padaju, otpadaju. (407) Ivan Kati dokuuje da ba istina otpadnika
moe spasiti njegovu veru (453), a Bogdan je konano shvatio da je samo bezvernik i prognanik.
(482, 483) Zapitan nad silama koje su ga prosto ugurale u tu ulogu, zakljuuje da one ne pripadaju
linim manama: Istorija nas ini otpadnicima i izdajnicima. (490) Sinu savetuje da istraje na
tegobnom putu vernika koji sanja nemogue, a sam prihvata za revolucionara sramnu pogodbu sa
jugoslovenskim reimom, da se, poraen, vrati i odustane od svake javne delatnosti u zamenu za
slobodu pod okriljem provincije i porodinog, voskarskog zanata.
2. Ovde neemo pratiti izraajni smisao romana, u kojem pisac nastoji da nas uvede u svet
kominternovskog terora, u unutranje razdore sumnjiavih i osumnjienih komunista, i u njihove
porodine i prijateljske raskole i raspomamljenu mrnju. Pogledajmo nacionalne motive i stereotipe!
Vukainu Katiu, slomljenom politikim raspadom porodice, Ivan Kati objanjava njihov usud
neprestanog sleenja i izneveravanja oeva i sinova, po nepogreivom zakonu ovoga tla,
uoptavajui - da bi ocu olakao - tu katievsku sudbinu kao srpsku. (32) Dodue, Ivan veli da ne
podnosi to rasprostiranje sukoba oeva i dece na socijalni i nacionalni plan, dodajui da to nikada
nije voleo u ruskoj literaturi. (400) I internacionalist Dragovi, pritenjen nepravednim optubama
pomilja u sebi da je Kominternin funkcioner Kolarov ipak na alost, ostao, Balkanac, Bugarin, ne
voli Srbe (201), a Erkoli lukavi Latin (202). Slobodanu Jovanoviu pisac je poturio jedan stereotip
o ljudima koji za politiku ive nemajui od nje nikakve koristi - to su Srbi i uitelji, odnosno
o ljudima koji od politike ive - to su Englezi i novinari (427). A novinaru Simi Simiu stavlja
u usta dokazivanje teze da je osnivanjem Banovine Hrvatske Vatikan dobio sve uslove da razbije
Jugoslaviju, od Hrvatske stvori katoliku dravu, i uperi je ka Istoku, na pravcu stare strategije
ecclesia militans. (426)
U osievom romanu rukovodioci Kominterne (na sasluavanju Bogdana Dragovia) zastupaju
shvatanje da u Jugoslaviji vlada teror velikosrpske militaristike klike nad ugnjetenim nacijama,
i da su ak i srpski komunisti pritajeni velikosrbi i frakcionai, optereeni prokletim srpskim
pijemontizmom, koji je u stvari buroaska podvala navodnog oslobaanja i ujedinjenja
jugoslovenskih naroda; stav Kominterne je ruenje krvave srpske krune, uz atentat na
velikosrpskog zlikovca, kralja Aleksandra, ruenje njegove monarhofaistike diktature
i razbijanje versajske Jugoslavije na sovjetske republike. (87-93) Srpsko stradanje u Prvome
svetskom ratu proizvelo je, po njima, krupne nepravde, a srpski ratnici odlikovani su za ubijanje
austrijskih radnika i bugarskih seljaka, svoje klasne brae (157), okieni kraljevskim ordenjem za
junaka razbojnitva, za ratnu slavu, za ubijanje austrijskih i ekih proletera, bugarskih i hrvatskih
seljaka... (180/181). Sam Dragovi, premda nespreman da ubija za kralja i otadbinu, smatrao je da
se mora boriti protiv jaeg i svirepog porobljivaa. Ako mu klasna mrnja nije bila strana, nacionalna
mrnja jeste, pa je u ratu bio razoaran evropskim proletarijatom i evropskim socijalistima koji su na
prvi zov ratnih truba postali ubice za cara i kapitaliste. (307) Njegovo drugo veliko razoaranje bili
su naa braa Hrvati, muslimani iz Bosne, Jugosloveni, s kojima smo hteli da se ujedinimo
i oslobodimo ih knute i izme Bea i Pete, a koji su krenuli na Srbiju pod zastavom habzburkoga
cara i radi osvete za prestolonaslednika. Kao komunist i internacionalist, duboko u sebi patio je zbog
rata sa braom, a stideo se svoga srpstva i srpskih zala, smatrajui se odgovornim za srpski teror
nad porobljenim i potinjenim jugoslovenskim narodima, sa ijim je komunistima ali i nacionalistima,
separatistima i faistima (ustaama), bratimei se, radio na ruenju Jugoslavije. Ja, veli on u pismu
svome sinu, nisam imao i nemam naciju. Ja imam klasu. Proletarijat mi je nacija. Komunistika
partija mi je porodica. Sovjetska Rusija mi je otadbina. Revolucija ivotni smisao i cilj. Vera mi je
marksizam-lenjinizam. (308) Ukratko, Srbi su svi od reda - veliko-Srbi, pijemontisti i hegemonisti,
srpski stradalnici - ubice, ujedinjenje Junih Slovena - srpska kapitalistika obmana, a Jugoslavija -
velikosrpska dravna tamnica (138), koju svim sredstvima treba razbijati.
S druge strane stoje Vukainovi politiki prijatelji, osnivai Srpskog kulturnog kluba, kako veli
Ivan Kati: tragikomini spasioci srpskog naroda. (7) Povodom rasprave Slobodana Jovanovia,
koji veli da prvi svetski rat nije zavren, jer su poraeni pretvorili mir u rat protiv Srba, i Dragie
Vasia, koji smatra da su Srbi sutinski, naknadno, izgubili rat, Vukain Kati izriito tvrdi da srpsko-
hrvatsko pitanje nije pitanje jednog rata i jednog mira (...). To je pitanje istorije, vekova, vera,
desetine bivih ratova i poslednjeg, najveeg i bratoubilakog. A moda i jo kojeg budueg. Srpsko-
hrvatsko pitanje se ne reava za dve decenije. (441) Po njemu, Hrvati mrze Srbe jer ih ovi silom dre
u jednoj dravi koju oni ne smatraju svojom; te se dve nacije moraju razdvojiti stoga to su uvek
imale razliite istorijske puteve, i razliit korak, koji se moe ujednaiti samo ako jedni drugima
polomimo noge. Stoga e srpsko-hrvatsko pitanje reiti budui rat, jedini u kojem e Srbi i Hrvati
biti u istom rovu, gde e videti mogu li dalje zajedno. (442) Tako se na usta Vukaina Katia
nagovetava jedna jedva verovatna mogunost reenja srpsko-hrvatskoga pitanja (za koju autor zna da
istorijski nije ostvarena), pa ostaje na snazi prethodna prognoza, naime, da je srpsko-hrvatsko pitanje
ne samo pitanje prolih ratova, ve po svemu sudei jo kojeg budueg (to je autor mogao
nasluivati).
Onaj ko bi na osnovu Vukainove slutnje mogao i smeo zakljuiti da on zagovara rat, tavie,
da ga posredno zagovara i autor - ne radi rata samog, ve kao navodno razreenje srpsko-hrvatskog
istorijskog vora - svakako bi delio shvatanje da intelektualci u Srbiji predstavljaju prethodnicu
svakoga nacionalnog politikog zanosa sa ratnim ishodom. osi, odnosno osiev junak Ivan Kati,
pak, vidi evropske intelektualce, generalno, u ortodoksnom sluenju belim, sivim, crnim, crvenim
politikim religijama i crkvama: Pod partijske zastave svrstali su se i filosofi, pesnici, umetnici,
naunici-ratnici duhovnim orujem; oni su prethodnice generala sa milionskim armijama ubica sa
tehnikim orujem. (494/495)
3.1. U pogledu forme Otpadnik se naravno ne razlikuje od Grenika, pa se utoliko ovde nema
ta dodati gornjoj interpretaciji. Topos zla, koji je autor i grafiki izdvajao u Greniku (i to sam
istakao kao karakteristini formelni momenat), ovde je vraen u nerazlikovanost osnovnoga teksta;
no, pogledajmo u kom smislu. Naime, zgroen nad boljevikim terorom, Ivan Kati pomilja da su
ideje i ideali ili neostvarivi ili nisu drugo do sredstva za obmanu i potinjavanje ljudi, to samo
kazuje da je zlo istorijska priroda ovekova (8), iji se smisao ne moe racionalno dokuiti, kao to
se stoga ni od zla ne moe odbraniti. (15) Naravno, za Kominterninog agenta Petra Bajevia
meusobna klanja i streljanja dobie smisao samo ako socijalizam zavlada svetom; u protivnom, Ivan
Kati e biti u pravu sa svojim ubeenjem da e zlo veno vladati svetom. (297) Ivan Kati -
osiev romaneskni nosilac filosofema - temu zla ni ovde ne odvaja od velike dileme o smislu
utopije, o tome da li harmonija i srea oveanstva zasluuje da se za nju prolije neosveena
detinja suzica, kap deje krvi, skoro ubeen da posle moskovskih suenja ta sasvim naivna
i idilina dilema pripada nepostojeem svetu. (13) Razoarani intelektualac gotovo da prieljkuje
rat kao razreenje sopstvenih ivotnih poraza i nepravdi od blinjih, raaloen jedino nad sudbinom
dece - jedinih nevinih rtava rata: Dostojevski je hiljadu puta u pravu to je detinjom suzicom
uslovio ostvarenje ljudskih ideala! Ali svet, zaista, ima neka zla koja jedino rat moe da ukloni.
A sada se ljudski rod u zlu izraava; sada Zlo ima mo i izraz istinske veliine. Snagom,
organizacijom, perfekcijom Zla, obeleava se nae doba. Ljudima Zla, genijima Zla. To zlo naeg
doba toliko je da njegova mo prevazilazi oveka pojedinca, pa niko, ni Hitler, nema pravo da ga
potpie, da mu da svoje lice i svoje ime. Nae Zlo je kolektivno delo i produkt vekova, osobito
progresa. U stvari, ono je nadljudsko. (401) Doista, umorni i deperatni Ivan je na samo korak od
prieljkivanja velike ratne katarse; ali takav zakljuak ne sledi iz njegovoga ukupnog bia. On samo
vie ne zna ta bi u svetu ako je on definitivno takav kakav je: prepun zla. Izabrao je borbu na strani
dobra, a ispostavilo se da zlo esto ima lice dobra, to njega odbija od akcije sa neizvesnim ishodom
i nekontrolisanim smislom. Bogdan Dragovi, pak, iz istih razloga, naputa akciju, ali sinu savetuje
spasonosnu veru u utopijsku mogunost promene ovoga uasnog sveta: nikakav je na ivot ako ga
gleda kakav jeste, ako pristane na njegovu realnost, ako ne veruje u nemogue! Sanjaj, sine! Ne
budi se! (492) Eto, to je onaj luk na kojem se raspinje i autor ovoga romana: mogunost akcije koja
bi izmenila svet Zla, a koja i sama ne bi postala Zlo.
3.2. No, da pomenem i jedan konkretni formelni momenat. Naime, ve sam ustanovio da osi
katkad naprosto ne uspeva da u temama ljubavi izbegne zamkama kierske sentimentalnosti. To je,
uostalom, usud njegovog tradicionalistikog postupka, koji na netradicionalnom tlu postaje poprilino
trapav. No, kao da je i sam pisac naknadno zauzeo jednu poziciju sa koje je, bar nakratko, mogao da
posumnja u kiersku obradu ljubavnih motiva. On Ivanu Katiu stavlja u usta jednu auto-
denuncijantsku re, kada Ivan osuuje ljubavnu avanturu svoje sestre Milene sa kominternovskom
huljom: Moja sestra nastavlja svoju egejsku, plavu romansu u ovoj savskoj i dunavskoj maglutini.
Ljubavnu arkadiju, grki ki!. (413) Dakako, svest, pogotovu naknadna, o sentimentalistiko-
kierskoj prirodi motiva ne mora spasti pisca od kierskog naina njegove obrade.
2.6. Dobrica osi: Vernik, 1-2 (1990)
1. U poslednjem delu trilogije osi dalje prati sudbinu svoga junaka - Kominterninog vernika
Bogdana Dragovia, do poetaka Drugoga svetskog rata. Osveen u pogledu pogubnosti staljinizma,
Dragovi ga se, javno, odrie. Ne prihvativi ulogu muenika crkve, biva proganjan od Kominterne;
ne odriui se uloge muenika vere, biva muen od strane srpske policije i Gestapoa; konano,
streljaju ga Kominternini agenti u partizanima. Oko ove niti pletu se sudbine svih ostalih osievih
junaka u traginoj i sve dubljoj ideolokoj podeli unutar srpskoga naroda, prelomljenoj kroz niz linih
i porodinih tragedija.
2. I u ovom delu romana izraajni smisao deifruje se kao pria o ideolokom rascepu i naliju
komunistikog revolucionisanja sveta; no, posvuda se (moda u neto manjem obimu) dokumentuje
pogled na svet zabrinutog nacionalnog borca i ideologa.
2.1. Komunistiko ludilo posreduje nam se prastarom slikom vernika, koji ni pod inkvizicijom
ne odustaje od Boga, i koji sumnja u trule institucije, ali ne i u svoj ideal i u svoju veru.
Bogdan Dragovi lomio se izmeu istine o partiji i vere u partiju. (I, 168) Pobedila je,
privremeno, potreba za istinom, ali vera u komunizam nije izgubljena. Ipak, postaje rtva
monstruoznog partijskog napada, to je, smatra Ivan, obiaj tipian za vernike i one koji se bore za
vlast. (I, 170) On koji je, muen istinom, prestao da veruje, savetuje Bogdanu da ostane pravi vernik
i ne buni se protiv svoje vere i crkve, i da verniki dostojanstveno podnosi sve to Staljin, sa pravom
poglavara, ini; pokazuje mu da vera ne trpi istinu, injenice i dokaze, i da mu jedino preostaje da
umre kao vernik, jer bez vere u kojoj je proveo ivot ne moe podneti ni stvarnost, ni ivot, ni sebe.
Pri svemu tome, osea ne sasvim prijatnu milinu to se i Bogdanu rui vera. (I, 174-178) I surovi
policajac Vujkovi zna da ima posla sa vernikom, cinino uveravajui da su bivi vernici najiskreniji
i najpoteniji (sa islednike take gledita), jer su primorani na saoptavanje istine. (I, 87) Petar
Bajevi, Kominternin profesionalac, koji i sam zna da vernik mora da veruje i kad sumnja (I, 273),
uverava Ivana Katia da je i Bogdan, kao svaki vernik, mogao da svojim zabludama, mimo sopstvene
elje, poslui drugoj strani. (I, 148) On Bogdanu zamera da nije izdrao u svojoj veri, dok mu ovaj
odvraa da je izdrao u veri u socijalizam, ali da vie ne veruje, kao to Petar veruje, tiraninu Staljinu.
(II, 273-274) Petar Bajevi je duboko u sebi, potajno, potovao ili bar bio ubeen da potuje Isusa kao
prvog revolucionara, koji je zasnovao svaku veru u mogunost promene sveta (I, 107-108); na
streljanju, priznaje da je vernik, koji veruje u Budunost. (II, 287) Paralelu komunistike i hrianske
vere i njihove institucionalne organizacije on sasvim eksplicitno obrazlae: spasenje od apokalipse
odnosno eksploatacije; nebeski odnosno zemaljski raj; venost odnosno budunost; bog odnosno
generalni sekretar; greh neposlunosti odnosno greh nediscipline... ( I, 255-256) Bogdanu Dragoviu
je, ipak, ao to e ga streljati ne neprijatelji, ve oni kojima je dao veru (II, 317), veru u naroiti
ljudski kov boljevika, veru kojoj pristupaju i novi vernici, poput njegovoga sina. (II, 338) No, kad
shvati da je njihova, tih mladia, vera ipak pogrena - jer veruju, u neznanju, da ine dobro inei zlo -
njegov ivot biva obesmiljen. (II, 346) Dakako da nije vernik samo Bogdan Dragovi. I njegov sin
Vladimir, po miljenju Ivana Katia, provocira svoje hapenje, ne bi li demonstrirao privrenost
partiji pored oca izdajnika: Tipino verniko rtvovanje. (I, 55) Ivan Kati, pak, koji je
u komunistikoj tamnici shvatio da je samo sa idejama i vernicima mogue na zemlji nainiti pakao
(II, 298), suoen sa ivotnim bezizlazom i besmislom, konano kao da pomilja kako je i njegova
ivotna greka u tome to je istinu pretpostavljao veri, pa izgubio ne samo Boga, nadu i iluzije,
nego i samu istinu. (II, 399)
Tako se ispostavlja da vernici ostaju blaeni, makar i u iluzijama, dok oni koji su posumnjali
definitivno od svog ivota prave pakao.
2.2.1. Srpsko pitanje eksplicitno se otvara u razgovoru politikih protivnika: namesnika, kneza
Pavla Karaorevia i republikanca Vukaina Katia. Raspravljajui o istorijskoj ne-podobnosti
Jugoslavije za Srbe, uoi potpisivanja Trojnoga pakta, germanofilski orijentisani knez veli da Srbe
niko ne moe imati uz sebe, jer oni nisu ni sa sobom. Muan, nepodnoljiv narod. (I, 320) Inae,
osi pokazuje da i knezova ena, kneginja Olga, Grkinja, misli da su Srbi podmukli, nezahvalni, da
im se ne moe verovati, i da se ne treba za njih rtvovati. (I, 322-323) Vukain Kati prihvata ovaj
izazov i doputa da su Srbi narod neusaglaen sa sobom, utoliko to su im ciljevi vazda iznad moi
a ivot, pak, vazda ispod snaga i vrednosti, da jesu slobodarski nastrojeni ali da se njima ne moe
vladati bez bia i mamuze, o emu svedoi i injenica da su, posle Prusa, najbolji vojnici
u Evropi. (I, 320) No, najgora osobina im je to se pred velikim ponaaju kao veliki, a pred malima
kao mali. (I, 321) To bi mesto moglo biti saetak rasutog traktata o odsustvu svake politike
mudrosti kod Srba.
Potpisivanjem pakta razoarani profesor Slobodan Jovanovi, redak Srbin poguren od knjiga,
veruje da srpski narod mogu spasiti samo razum i savest, istina i znanje, a ne politiki fanatici
i varalice, u ijem izdanju Srbi njemu lie na pretuene Cigane, koji se za dobijene batine svete eni
i deci. (I, 341) Jedan stereotip - za dva naroda! On je na kraju ivotnoga puta prihvatio politiki
angaman stoga to je srpski narod bio sav pometen svojim stanjem, u kojem su ga osloboeni
narodi smatrali porobljivaem, drava za koju se izborio bivala sve manje njegova, profesionalni
politiari dezorijentisani u borbi za vlast i u tmui hrvatskoga pitanja, a mladi fanatici pripremali
sankilotsku (komunistiku) revoluciju. (I, 347-8) Prihvatajui poloaj potpredsednika u puistikoj
vladi generala Simovia, profesor smisao svoje odluke nalazi u uverenju da se ne treba po svaku cenu
suprotstavljati jaem, i da se za carstvo nebesko mogu opredeljivati sveci i oajnici ali nikako
itav narod. To njegovo uverenje i davanje prednosti razumu najbolje je ilustrovano priznanjem da ga
je uvek stresala jeza od Njegoevog bezumnog stiha koji je bio zavet itave jedne generacije: Neka
bude to biti ne moe.... (I, 358)
Naravno, to sudbinsko srpsko opredeljenje - svejedno kojom politikom i ideologijom
podstaknuto - najsaetije je izraeno u glavnim parolama demonstracija od 27. marta 1941. godine:
Bolje rat nego pakt! Bolje grob nego rob! (I, 363) ak i kod komunistikog vernika
i Kominterninog internacionaliste Petra Bajevia probija zabranjeni nacionalni ponos, ponos to je
Srbin - deo naroda koji se jedini u Evropi otvoreno suprotstavlja Hitleru; naravno, on u tome vidi
i poetak svoje komunistike revolucije. (I, 365) Ivan Kati se, pak, raspinje izmeu komunarskih
simpatija za zbratimljene i razdragane demonstrante i nacionalnog ponosa, s jedne, i zebnje zbog
nerazumnog zanosa mase koja Nemakoj objavljuje rat i svetu svoje mitsko opredeljenje za carstvo
nebesko..., s druge strane. (I, 364) Onda osi, kroz dnevnik Ivana Katia, ispisuje stranicu
o srpskom odbacivanju realnosti, nacionalnom donkihotizmu i srpskom nerazumlju. Naime,
srpski narod tog sudbonosnog dana, kada je na ulicama politika postala metafizika, oduevljeno,
s ponosom i prkosom, za svoju ast vri samoubistvo; Srbi su stali na otricu izmeu besmrtnosti
i nesaglednog poraza, i poneseni svojim tipino srpskim, afektivnim slobodoljubljem, iskoraili iz
istorijske realnosti uvereni da stupaju u carstvo nebesko; zaboravljajui svoju poziciju graana,
pripadnika malog naroda, svoje normalne ivotne uloge i dunosti porodinih ljudi obaveznih
blinjima i dolazeim generacijama, Srbi, u naivnom patosu odbrane nacionalnog dostojanstva,
birajui smrt umesto ivota, vre izbor koji sutinski moe da vri samo onostrana mo proroka,
boanstava, mitskih bia, Lucifera... a od ovostranih samo neki pononi Njego koji je smeo da
napie Nek ad prodre, pokosi satana! Na groblju e iznii cvijee.... (I, 367-368) No, da li osi
progovara i ovoga puta kroz Vukaina Katia, koji sinovljevom oajanju zbog toga to su Srbi svojim
gestom priznali da su najnaivniji narod u Evropi suprotstavlja opredeljenje za astan i dostojanstven
poraz umesto poniavajue kapitulacije i vrsto uverenje da u ovom najnovijem srpskom
nerazumnom postupanju ima moralne veliine, najree u istoriji? (I, 369)
Ivan Kati priznaje da Srbi ne mogu imati patriotizam dovoljno jak za stranu silu okupatora (I,
433), ije e razaranje Beograda - veli rezignirani Bora Lukovi - srpska krabala i neka epska
budala posle rata predstaviti kao herojski pad (...) dine prestonice. (I, 431)
Ni ovde osi ne proputa da naslika i mranu stranu srpskih naravi. Naime, Milena je svedok
kako raspameeni ljudi, na samom poetku kapitulacije, pljakaju i pustoe valjevsku bolnicu, bolnicu
svojih nekadanjih i buduih ranjenika. (I, 420)
Dakako, srpski problem je pre svega zaboravljanje srpskih nacionalnih interesa i nacionalni
raskoli po raznim ideolokim dijagonalama. Tako Bora Pub, cinino, veli da njegov sin i sin Bogdana
Dragovia, komunistiki junoe, ubijaju Srbe za Ruse. (II, 102) Na drugoj strani je, po osiu,
politiki nestabilni Dragia Vasi, koji svoje hirovito pristupanje etnicima Drae Mihailovia
opravdava opredeljenjem za spaavanje srpstva i Jugoslavije od Nemaca, hrvatskih ustaa
i komunista. (II, 137) Sada Vukain Kati, isprva ponet prkoenjem Hitleru, smatra besmislenim
i alosnim Vasiev borilaki zanos pod zastavom opskurnog pukovnika Mihailovia (II, 136),
u viestruko okupiranom narodu, kojeg bi trebalo potedeti jednoga rata koji ni u kom sluaju srpski
narod ne moe dobiti, jedinoga rata koji srpski narod ne sme da vodi: graanskoga rata. (II, 139-140)
On smatra da se u vremenu koje je nastupilo naprosto ne moe poginuti za srpstvo ve samo za
zablude, da Srbi jesu osueni na smrt, ali ne prosto od svoje brae i komija, kako veli Vasi, ve
od same Istorije, i da se stoga ne sme ratovati pod suludim uslovima - sto srpskih za jednu nemaku
glavu, ve da treba najzad pokazati bar malo razuma. (II, 141-144) Taj razum takoe mora uvideti da
Rusija, koja jeste nada tri srpska veka sada moe doneti spas od nemakog unitenja, ali ne
i slobodu, ve sve nesree komunizma, i da je pravo srpsko zlo to to se za sopstvenu slobodu
moraju uzajamno unitavati - kao etnici i kao komunisti. (II, 144) Vukain, dakle, nema mnogo hvale
za srpske etnike i njihovo spaavanje nemonih Srba (II, 386), pre svega zbog stupanja u graanski
rat sa Srbima komunistima. (II, 140) Dakako, osi je nastojao da denuncira i srpske komunisti, koji
su poinilili zlo pokuavajui da posisaju mleko dveju otadbina - Rusije i Srbije (I, 144), odnosno
komuniste uopte - te svirepe profete nove budunosti, te beskrupulozne usreitelje oveanstva,
kako ih vidi Ivan Kati. (II, 42)
osiev moravski narod izdelio se posvuda ideoloki - na gonioce i gonjene. (II, 387)
Pojedinci su pred sudbonosnim ivotnim odlukama u kojima kao da nije mogue ne nainiti pogrean
izbor.
ivotnu dilemu o tome da li da prihvati ministarsko mesto u kvislinkoj vladi generala
Nedia ima i Bora Lukovi, koji bi da d svoj prilog u spaavanju srpskoga naroda kako od hrvatskih
ustaa tako i od komunista, ije besmislene akcije protiv Nemaca plaaju nevini taoci. (II, 147-148)
On smatra da se mora saraivati i sa satanom ne bi li neto Srba preivelo ovaj rat. (II, 148) Pri tom,
i sam, slomljen najavom poridine tragedije, ne veruje da ima spasa za Srbiju, koja se zbog neega
odluila da nestane s mape sveta, to general Nedi odbija tezom da su tako neto odluili
boljeviki i engleski agenti, i masoni. (II, 197)
Nemci se jesu okomili na sve to je srpsko, pie osi, i zverski streljaju po Srbiji. (II, 386)
Glas naroda, seljanka koja u kreani krije i spaava Mika i Vladimira, opisuje prizor streljanja
zarobljenih partizanskih ranjenika i talaca reima Streljae sve to je srpsko. Ako nam tice ime ne
zapamte, ljudi nee (II, 381); istovremeno, razoarana je ne-srpskim dranjem prestravljenoga
naroda koji gleda streljanje. (II, 383) S druge strane, Ivana Katia, koji i pored ideolokog rascepa
i opasnosti, odluuje da ode u partizane da bi se borio protiv velikog Zla to nas satire kao Slovene
i Srbe (II, 293), da se bori protiv ubica koji veruju da imaju pravo da ubiju svakog Jevrejina,
Poljaka, Rusa, Srbina, zato to nisu arijevske rase... (II, 301) - partizanski Kominternini poverenici
odbacuju kao trockistu i antisovjetskog agenta koji se ne moe boriti protiv faizma. Njegov
patriotizam se ne priznaje, a njegov prilog borbi za nacionalno osloboenje ne prihvata se - od strane
onih koji brane interese komunistike nadnacionale.
2.2.2. Pogledajmo kakav je u ovome romanu odnos prema drugim nacijama, odnosno kakvu
funkciju imaju nacionalne predstave, sudovi i predrasude.
Najpre se susreemo sa ocenama koje Petar Bajevi, na kominternovskom zadatku u Istambulu,
izrie o Istoku. On u sebi prepoznaje neku vrstu somatskoga otpora prema istonjakoj raskoi
i bogatstvu, za koje nije mogao da zamisli da nije zloinom i podvalom steeno, (I, 21)
a o teheranskom nakitu i ukrasnim predmetima misli da su plod tate potrebe da zaude i zapanje
umesto da zamisle i obraduju oveka. (I, 21) On se gadi nasilnike i nasrtljive trgovine Arapa
i Turaka. (I, 22) Od nekadanjih velikih osvajaa i stranih pobednika ostalo je, misli on, samo
nekoliko runih graevina Topkapi-saraja, i nitarija neukusne raskoi i hrianskom krvlju
umrljanih sablji. (I, 42) Nema za njega ljudske osobine od koje toliko zazire koliko od istonjakog
oputenog utanja (I, 104), a istonjaka, savreno utiva i ceremonijalna poslunost, kojom sluga
kao da stie nadmonu distancu spram gospodara, vazda ga je nekako poniavala. (I, 130) Svestan
da stoji na nekadanjem vizantijskom hipodromu, okruen minaretima, Ajom Sofijom i Plavom
Damijom, brani se od egzistencijalne i civilizacisjke jeze pitanjem: ta je ovde moje?. (I, 113)
Dodue, pri svemu tome, posle napada koji mu je priredila njegova Kominterna, prvu pomo pruio
mu je upravo jedan brini hoda. (I, 125)
Zanimljiva je i epizoda o meanju nacionalnih oseanja i ljubavnih sentimenata u protivrenoj
vezi Srpkinje Nae Lukovi i nemakog inenjera Franca Redera, koji u Jugoslaviju ulazi kao
okupatorski oficir Gestapoa. Naa je u rascepu izmeu patriotskih oseanja i ljubavne strasti: Kakva
se to pukotina iri izmeu otadbine i jednog lepog Nemca. (I, 430) Pomilja da mu kae kako se
vie ne mogu viati, jer je ona Srpkinja a on okupator njene zemlje. (I, 432) Naravno, ne odoleva
udnji, i priznaje, sebi i Mileni, da voli oveka, a ne Nemca i Hitlerovog vojnika, da on nije kriv to
je Nemac i to je kao inenjer mobilisan sa ostalima. (II, 13) Ipak, ona shvata svu problematinost
injenice da je, usred okupacije, zaljubljena u majora Gestapoa. (II, 29) To kolebanje i ini da prihvati
pijunski angaman u reiji Petra Bajevia, u korist Rusije i Kominterne (II, 55), zbog ega biva,
nakon otkrivanja, uhapena, muena i - odbaena od Redera - konano, streljana. Ova epizoda mogla
bi se razumeti tako da je u Nai nacionalno oseanje ipak odnelo pobedu nad ljubavnim, a da je i kod
Redera takoe, u konanom ishodu, nacionalni motiv bio jai od ljubavnog: pojedinci su postali
nosioci kolektivnog naboja i njegove rtve. Svako od ovo dvoje mogao se smatrati izdanim od onoga
drugoga. osi je, naravno, pobedu nacionalnog i patriotskog kod Nae izgradio kao svojevrsni
moralni uzlet, a Rederovu lojalnost prikazao kao arijsko-nemako-gestapovsku bezdunost
i okrutnost: on izmuenoj Nai, na sasluanju, samo visinom i stasom lii na onog Franca Redera
koga je volela; licem i izrazom to je neko drugi, to je, valjda, taj major Gestapoa. (II, 184)
Po prirodi stvari, najdelikatnije bi trebalo da bude predstavljanje Hrvata. U prvom redu, radi se
o Vukainovom shvatanju istorijskih tenji Hrvata, koje ovde izlae u razgovoru sa knezom Pavlom
Karaoreviem. Po njemu, glavni istorijski cilj Hrvata nije zajedniki ivot sa Srbima ve sopstvena
drava. Za razliku od Srba, koji tradicionalno slede Zapad i demokratiju (I, 334), Hrvatima je je
hrvatstvo iznad svake demokratije, tako da nema reenja hrvatskog pitanja u okviru Jugoslavije
(I, 319), koju oni, nezadovoljni nemaju nameru ni da brane (I, 321), ve bi valjalo konsekventno
realizovati federaciju ili razjedinjenje. (I, 320) O ustaama se govori kao o ubicama i koljaima
srpskoga naroda, pre svega kroz usta generala Nedia (II, 196), koji uz njih u istom kontekstu pominje
i muslimane i Arnaute (II, 198), ali i kroz usta prolaznika kojima Bora Lukovi, oajan i izgubljen
zbog stradanja erke Nae, lii na nekog kome su ustae pobile eljad. (II, 260) Nema eksplicitnog
izjednaavanja Hrvata i ustaa, niti nekih drugih naroda sa onim delovima tih naroda koji su inili
zloine, osim u rei Dragie Vasia, novopeenog etnikog aktiviste: A srpski je narod osuen na
smrt. Vidi li ta nam braa i komije rade? Hrvati u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kolju srpsko
i u kolevci; Bugari ubijaju u Junoj i Staroj Srbiji, Arnauti u Metohiji i Kosovu, Maari u Bakoj,
domae vabe u Banatu, Turci i muslimani u Hercegovini i Bosni... (II, 143) Ali, on govori kao
ideolog etnikog pokreta, koji je pristupio Drai Mihailoviu da bi spasavao izgubljeno srpstvo
i Jugoslaviju (II, 136) od Nemaca, hrvatskih ustaa i komunista. (II, 137)
O poloaju Srba meu velikim silama osi je razmiljao i na usta Dragie Vasia. Ukratko,
radi se o tome da su i etniki i komunistiki pokret ulog u igri velikih sila, Engleske i Rusije,
neblagonaklonih prema srpskom narodu i zatitnika njegovih protivnika. (II, 84) Dodue, Engleska
je jedina zapadna sila koja moe Ameriku da uvue u rat, dok je Rusija, makar i boljevika, Srbima
uvek - majka Rusija, uzdanica i zatitnica od osmanlijskog i austrougarskog carstva i ropstva. (II,
85)
2.3. Najzad, tu je i kljuni vanliterarni motiv (i problem) osievog dela - pitanje Jugoslavije,
prelomljeno kroz razliite ideoloke prizme romanesknih junaka i anti-junaka.
2.3.1. Najpre, pozicija Kominterne, koja se ovde obelodanjuje u neprijatnom razgovoru Petra
Bajevia i Kominterninog funkcionera Sivickog. Bajevi, jo uvek Srbin, smatra da su inioci raspada
Jugoslavije pre svega nacionalni, utoliko to su se Srbi odrekli sebe, Slovenci se uplaili samo za
sebe, Hrvati nee Jugoslaviju. Protiv Jugoslavije su i nacionalne manjine, a njih nije malo. (I, 23)
Sivicki obelodanjuje interese Kominterne govorei da joj je Jugoslavija potrebna upravo stoga to se
o nju otimaju i Nemaka i Engleska; Bajevia, kome su takoe klasa i revolucija iznad otadbine
i drave, ipak grize injenica da je za ovu dravu koja je samo kusur u velikim meunarodnim
transakcijama i sam ratovao itavih est godina. (I, 25) Po njegovim ocenama, Nemaku podravaju
sve nacionalnosepatratistike i antiboljevike snage u Jugoslaviji, posebno Hrvati, nemaka,
maarska i albanska manjina i antiboljevike grupe u Srbiji, najzad, politiari i generali koju su
svesni nemoi Jugoslavije da se odupre napadu Nemake. (I, 24) S druge strane, uporita Francuza su
u srpskoj buroaziji i vojsci, dok je autoritet Staljina ogroman kod radnika i omladine. (I, 24)
Glavni interes Kominterne i Sovjetskog Saveza je spreavanje pakta izmeu Jugoslavije i Nemake,
to jest uvlaenje Jugoslavije u rat, radi zadravanja dela nemakih snaga na Balkanu.
2.3.2. Sredinje osieve ideje u vezi sa sudbinom Jugoslavije artikulie Vukain Kati, koga
sin Ivan podsea da se on sam, Vukain, borio za Jugoslaviju, i da spada meu one znamenite Srbe
koji su malu dravu sa velikom slobodom zamenili za veliku dravu sa malom slobodom, a da je ta
trampa kotala srpski narod samo milion i dvesta hiljada glava!. (I, 75) Taj isti Vukain sada,
suoen sa tekom odlukom kneza Pavla o pristupanju Jugoslavije paktu sa Nemakom, svoje
miljenje o budunosti Jugoslavije temelji na epskoj ideji o tome da se u istoriji moe opstati, dakle,
najpre preiveti, samo vernou sopstvenoj tradiciji, duhu, sudbini, i da to vai pre svega za male
i slabe, koji i u stradanju mogu nastaviti da postoje na ovaj nain. (I, 315) On je republikanac, i ne
veruje u mogunost istorijskog opstanka Jugoslavije kao kraljevine sa srpskom dinastijom (I, 318),
i sa Hrvatima koji svoju dravu pretpostavljaju svakoj demokratiji i svakoj Jugoslaviji. (I, 319)
Vukain veli Dragii Vasiu da srpski narod ne treba spasavati (po etnikom ili komunistikom
receptu), ve ga treba pustiti da se odmori od sebe i Jugoslavije. (I, 349) Inae, Vasi je zabirnut za
sudbinu drave koja je od svog nastanka prepuna nepravdi i ponienja, koja je najtee stvarana,
a najlake sruena. (II, 89) Dakle, ako i doputa nekakvo spaavanje Jugoslavije, Vukain ga
zamilja kao spaavanje od etnika-rojalista i komunista, ije planove i akcije on smatra ravnima
nacionalnom samoubistvu. Po njemu, treba se pomiriti sa istorijski ve svrenim inom propasti
Jugoslavije, trpeti i mudro ekati da se njena sudbina odlui ishodom rata velikih sila. (II, 141) On
smatra da su Srbi ve dovoljno kanjeni za stvaranje i odbranu Jugoslavije, i da je besmisleno da svi
izginu za tu istorijsku nakazu. (II, 142) Konano, obelodanjuje i svoje miljenje o optimalnim
granicama srpske drave. Poto je u pitanju tragino rasuti narod, narod bez granica, ija je
svaka granica sporna, valjalo bi nainiti dravu ije granice nikome nee biti sporne, to jest
dravu ije e se granice protezati samo do mrnje naih suseda. (II, 142) Dakle, umesto
nacionalnog samoubistva velikim i neumerenim aspiracijama, on preporuuje nacionalnu
koncentraciju i homogenizaciju: Ja sam uveren da mali narod treba da ivi na to manjoj teritoriji. Da
bude to gui i da veliki i jai nemaju ta da mu uzmu, a manji od njega da mu ne zavide na tome to
ima. (II, 142)
3. Forma treega dela Vremena zla ni po emu se ne razlikuje od forme prvoga i drugoga dela:
i ovde ona realistikim postupkom hoe da sugerie stvarnost ispripovedanoga, i da nam ponudi jednu
viziju prolosti i budunosti srpskoga naroda u balkanskome grotlu. No, karakteristini momenat ove
knjige upravo je pokuaj naruavanja tradicionalnog pripovedanja, valjda u korist njegove
dokumentarnosti. Naime, osi na jednome mestu, sasvim iznenada, cepa ovu realistiku koprenu,
i u tekst dnevnika Ivana Katia upisuje svoje ime, kao ime literarnog tvorca Bogdana Dragovia. (I,
201) To mesto, naravno, sasvim tri iz osnovnoga manira teksta, i gotovo je potpuno nejasno kakav
bi smisao trebalo da ima. Neto je jasnije uvoenje pisca kao uesnika i svedoka opisanih dogaanja,
tj. kao naratora u prvom licu (II, 44, 93, 293, 309), premda su eksplicitna upuivanja na likove
izgraene u drugim osievim romanima (II, 45, 47, 386-390) sasvim strana osnovnom osievom
postupku. Hotimino iskakanje iz verizma, pominjanjem sopstvenoga imena i uloge letopisca, samo je
neuspeli pokuaj denunciranja sopstvenoga mimetizma. Po mome sudu, u dominantno
tradicionalistikoj poetici ipak je bolje igrati po pravilima sopstvene igre privida nego kvariti igru
uvoenjem estica pred-literarne stvarnosti.
Ova knjiga takoe ima moto koji se tie zla; naime, ispisana je pod stihom Dona Miltona: Zlo,
budi moje dobro. (I, 5) Njime se najavljuje pria o traginom ishodu usreivanja oveanstva po
svaku cenu. I ovde se, dodue u funkciji samoopravdanja poklekle salonske revolucionarke, pominje
Dostojevskijeva ideja o nitavnosti ljudskoga drutva u ije temelje treba da kane jedna deija
suzica. (I, 307) No, zanimljivo je da se sada veliko svetsko Zlo onih koji popravljaju, prepravljaju
i prisvajaju svet pokazuje i kao selektivno Zlo koje satire Slovene, posebno Srbe, i jo neke neiste
narode.
Ukratko, forma ovoga romana igra na kartu tradicionalne komunikabilnosti. Karakteristini
momenat iskakanja iz narativnoga toka ne podupire iluziju dokumentarnosti ve kvari iluziju
realistinosti.
2.7. Milorad Pavi: Predeo slikan ajem (1988)
Predeo slikan ajem moda bi i mogao biti roman u nekom od postmodernistikih smislova
(pogotovu ako je to i Hazarski renik). U pitanju je povest o ivotu arhitekte i biznismena Atanasija
Razina, izloena u svojevrsnoj montai Spomenice, odnosno ljubavni roman njegovoga neobinoga
i jo neobinije opisanoga ivota sa Vitaom Milut.
Sa nae take gledita mogli bi biti zanimljivi samo neki od uzgrednih motiva romana. Na
primer, tu je ala o Fjodoru Aleksejeviu Razinu, Atanasijevom ocu, uglednom matematiaru koji
je, odbivi da ue u komunistiku partiju, na udan nain zavrio u Sibiru. Nalazimo i nekoliko
usputnih rei o Srbima: srpski i hrvatski su jedan isti jezik, s tim to je srpski retuiran u dorskom
stilu, a hrvatski u stilu cvetne gotike (Pavi 1988: 34); transki Riznii su novcem zaraenim
u snabdevanju june ruske armije pomagali srpsku revoluciju iz 1804. godine (58); vizantijsko pojanje
je bolje i starije od Baha (98); Srbi su jo u XVIII veku govorili da rasuti kao Jevreji ive (122);
Olga e svoje neroene ukununuie radije prodati Atanasiju nego Arapima, koji kupuju Zapad
(127); istambulska Sveta Sofija ne da se kopirati, tj. pretoiti u Plavu damiju (219); Ima na svetu
takvih nesrenih podruja, gde postoje opta i stoleima uvreena uverenja (proverena bezbroj puta
u stvarnosti) da se nita steeno ne moe dugo zadrati i uivati (...). Tu se jednom teko i krvavo
steene stvari gube i are lako i nemilice, i nita se ne uva za sutra onako kako sve uvaju veliki
i narodi mone drave (...) (256) - zar nismo ve navikli da se ovako govori o Srbiji i Srbima; tu je
i veoma provokativan motiv iznajmiljivanja unapred i izrabljivanja itavih generacija i njihovog
ivotnog prostora (258 i dalje), odnosno ubijanja i prodaje dece u ime nekih viih razloga (322).
No, svakako je za svrhe ovoga rada najznaajnija Atanasijeva opsednutost rezidencijama Josipa
Broza Tita. On je u svoje belenice unosio sve vane podatke o Titovim nastanbama, rezidencijama,
kuama i letnjikovcima (49), napomene o njegovim ivotnim navikama (131), a raznim ajevima
oslikavao predele sa tim graevinama (50): Plavinac, na Dunavu kod Smedereva (51), Brioni (132),
Beli dvor (273). Kraj svoga ivota Atanasije Razin posvetio je udakom zidanju amerikih replika
Plavinca (na reci Potomak), Brionskih ostrva (na Malim Antilima) i Belog dvora (u Vaingtonu),
njihovom ureivanju po ugledu na Brozove rezidencije, i pokuaju brozovskoga naina ivljenja. (351
i dalje)
Ovaj se lajt-motiv moe tumaiti na mnogo razliitih naina. Jedna od mogunosti podarena
nam je u Razinovoj napomeni uz novinsku fotografiju Belog dvora, kojom objanjava da je zgrada sa
okolinom pripadala dinastiji Karaorevia. (277) Odmah zatim, jo jedna mogunost, ovoga puta
u formi pievog tumaenja Razinovog crtea ua Save u Dunav, pod Beogradom - naslikanog ajem
od kukute. Naime, pisac veli da je prizor gotovo pregraen nekim nevidljivim zidom, iza kojeg se
voda pretvara u kopno, kopno u vodu, zemlja u nebo i nebo u zemlju: Iza te nevidljive prepreke
Beograd vie nije Beograd, a Dunav nije reka. Jedna ptica, u brzom letu i udnji za slobodom, udarila
je u tu prepreku, kao to ptice uhvaene u sobu udaraju u prozor ili u staklo slike iza kojeg je predeo
naslikan ajem, i razbijaju ga. Tako isto udarila je i ptica na Razinovoj slici u tu nevidljivu prepreku,
razbila je i proletela kroz nju. Ali se ne zna da li se domogla slobode, jer izala je na drugu stranu
krvava i njena krv tee niz onu drugu, spoljnu stranu pregrade kao niz staklo, dok ona raupanih krila
pokuava da s one strane uhvati vetar. (278/279)
Moglo bi izgledati da Pavi ima u vidu staljinsko-brozovsko utamnienje Beograda i Srbije,
i neizvesni pokuaj osloboenja. No, da li zaista tako stvari stoje, zavisi od tipa tumaenja ove visoko
transformisane grae. Pavi je grau svoga romana razloio po modelu reavanja ukrtenih rei (jer
svaka pria se slui ukrtanjem rei, str. 10),
85
a itaoca i ovog puta izbacio iz iluzije distanciranog
uivljavanja i uvukao u zamku uestvovanja. (v. 164-173, 345-347, 371-375)
2.8. Duan Kovaevi: Balkanski pijun (i druge drame)
S obzirom da je re o dramama, koje uostalom ne potvruju tezu o nacionalizmu u srpskoj
knjievnosti, neu se drati uobiajene razdeobe grae. Ovde sledi samo opis siea i osnovnih motiva,
a kratak zakljuak o dokumentnom smislu ovih dela ukljuen je u poglavlje o njihovom pretpostavljen
delovanju.
2.8.1. Maratonci tre poasni krug (desni profil Beograda) (1972) - groteskna tragikomedija
o morbidnoj porodici Topalovi, iji se muki lanovi (koji ubijaju svoje ene i ljubavnice) iz est
koegzistirajuih generacija bave prodajom iskopanih i repariranih mrtvakih sanduka, i koji sa
ustolienjem najmlaega lana na elo firme - konano iniciranog u porodicu ubistvom devojke -
proslavljaju izgledni veliki svetski posao sahranjivanja (Kovaevi 1988: 73) u svetu sve
perspektivnije smrti. Ova globalna metafora izopaenosti i kolektivne nekrofilije zainjena je, izmeu
ostalog, sporadinim aokama na raun onovremenog politikog i ekonomskog stanja u Jugoslaviji
i odgovarajuih politikih akcija. Na primer, pominju se dugovi federacije (Kovaevi 1988: 12),
1948. godina (63)... U jednom trenutku, ogoren na televizijskog kamermana koji ne zumira grudi
folklornih igraica, ve eta po opancima i ajkaama, Milutin veli: Sigurno neki nacionalista
i ovinista... (13). To dovoljno ilustruje osnovni nalaz da je Kovaevi potpuno iznad nacionalnih
mitova i strasti, i da se on ozbiljno poigrava sa sredinim kolektivnim manama.
2.8.2. Radovan Trei (bolna komedija o samoizdaji) (1973) - takoe groteskna tragikomedija
o gortaku nesreno nastanjenom u Gradu, u koji je preneo svoje navike iz Zaviaja, i prerastao
u uzornog malograanina. Sukobljen sa svojim bivim saplemenicima, komijama, i opsednut svojim
malim ratom, on konano i sam, poput svih njegovih ukuana, izdaje svoj ratniki credo i pobeuje
preavi na stanu jaega. I ovde se, pored urnebesnih skakanja sa dvanaestog sprata i identifikacije sa
junakom televizijske und-serije, sreu zajedljive rei na raun ondanje politike akcije ekonomske
stabilizacije, ali je motiv samoizdaje gromoglasnih i violentnih Zaviajaca sredinje satirino mesto
ove estoke drame (unekoliko omekane kultnom verzijom pozorine predstave). U svakom sluaju,
standardni srpski lokal-patriot i nacionalist morao bi biti povreen ovom dramom.
2.8.3. Sabirni centar (1982) - u prepoznatljivom autorskom maniru sainjena groteskna drama
o smernom i entuzijastinom profesoru u penziji Mihajlu Pavloviu, koji je tek nakon smrti,
u razgovoru sa pokojnicima iz svoje sredine, koje zatie u onostranom sabirnom centru, i koji su mu
poverili svoje muke i razloge nespokoja, saznao s kakvim je razbojnicima, lopuama
i pokvarenjacima iveo (Kovaevi 1988: 213); vraen iz klinike smrti, meu ive blinje,
saoptava im svoja sumorna saznanja, i razoaran zbog omalovaavanja i upropaavanja svog
ivotnog projekta, Zaviajnog muzeja i iskopanog arheolokog blaga, zbog besmislene smrti jo
jednog razoaranog entuzijaste, i zbog sveopte gramzivosti i licemerja, ponovo naputa svet ivih.
I ovde ima aluzija i invektiva na raun nae socijalistike sudbine: nacionalizacije, straha od vlasti

85
A pisac uvek boluje od iste bolesti, od bolesti da ukrta rei. Da od jednog jezika u svojim ustima gradi dva.
ta je u stvari jedna knjiga, do zbirka dobro ukrtenih rei? (161)
i autocenzure itd. No, ovo je drama o naim, srpskim slabostima, moralnim naprslinama i posrnuima,
jo jedan obraun sa sopstvenim nacionalnim i drutvenim okruenjem.
2.8.4. Balkanski pijun (1983) - drama (tragikomedija) o kolektivnoj paranoji i ksenofobiji,
otelovljenoj u Iliji voroviu, ideolokom invalidu, staljinisti, koji je - nakon rata i informbirovskog
robijanja - svoju pritajenu mrnju, strah, podozrivost i disciplinovanu pravovernost saeo u ubitanu
sumnju prema svom podstanaru, neuspelom pesniku i uspenom krojau, povratniku iz Francuske.
Naime, podstaknuti jednim policijskim informativnim razgovorom o delatnosti podstanara,
progonjena zver i udovite iznuene lojalnosti i udvoritva bude se u Iliji, pa on u nevinom
i zateenom vrednom radniku, koji se suoio sa birokratskom inertnou i samovoljom pri pokuaju
da uloi zaraen novac u sopstvenu radnju, vidi neprijatelja naroda i drave; poinje da ga prati,
pijunira, denuncira, naoruava se, i samoinicijativno plete grotesknu antipijunsku konspirativnu
mreu, u koju uvlai svoga brata-blizanca, surovog istomiljenika i takoe Golootoanina, i svoju
naivnu, brinu i ivotom unezverenu suprugu; Ilija iri spisak sumnjivih na sve podstanarove
prijatelje, poznanike i poslovne partnere, da bi, uveren kako e i sam biti likvidiran, konano doiveo
srani udar ne ostvarivi svoju suludu nameru da se definitivno obrauna sa izmiljenim agentom
CIA-e i zlikovcem, i odui dunost budnog uvara svog naroda, drave i, pre svega, svojih
nemilosrdnih gospodara. Ova drama je briljantan oajniki udarac jednom ideoloki izopaenom
reimu i opomena jednom izludelom narodu, u kojem se nikad ne zna ko e i kada ponovo iz potaje
izvaditi svoju staljinsku ikonu.
2.8.5. Sveti Georgije ubiva adahu (adaptacija nenapisanog romana) (1984), po svemu sudei
i jeste adaptacija nenapisanog romana, a ne drama u standardnom knjievno-teorijskom i teatarskom
smislu rei, ali je svakako drama unesreenoga naroda (data kroz line i porodine drame) jednoga
posavskog pograninog sela na poetku Prvoga svetskog rata. Od drave zaboravljeni ratni invalidi iz
balkanskih ratova i bogalji (osakaeni u tek minulim balkanskim ratovima ili roenjem obeleeni)
provode svoje vercerske i apatine dane u mehani, koja je centar svih seoskih zbivanja i pria
i refleks svih ondanjih velikosvetskih pomeranja; nakon prvih stravinih sudara srpske i austrijske
vojske na Ceru, oni po kazni - zbog tradicionalnog vrljanja ratnoga karta po imovini i brakovima
mobilisanih - bivaju dovedeni kao pomo ljubomorom demoralisanim a bitkama ve prepolovljenim
prvopozivcima. Autor je unekoliko olakao posao tumaenja uzimajui za moto Andrieve misli (iz
Znakova pored puta) o gorkome i pustome ivotu ovoga naroda koji prolazi u sviknutom
podnoenju nepravdi, roptanju zbog njih i povremenim pobunama, neosetljiv za sve drugo: Ponekad
se ovek - veli Andri - pita da nije duh veine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, moda, nikad
vie nee ni moi nita drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga ini.
Drama je zanimljiva za svrhe ovoga rada utoliko to se u njoj, osim univerzalnih tema
iskonskoga zla, provlae i motivi srpske nacionalne sudbine u suoenju sa velikim pan-
junoslovenskim i malim nacionalnim, odnosno lokal-patriotskim i atarskim idejama, ideje velikoga
angaovanja i ideje maloga, jedinoga, mirnoga ivota. U tekstu drame drugi narodi retko se spominju:
Turci u kontekstu Prvoga balkanskog rata (uvek skloni podmukloj prevari - 339-340), Bugari
u kontekstu Drugoga balkanskog rata, a Austrijanci, naravno, u vezi sa upravo otpoetim Prvim
svetskim ratom (surovi, naroito u kaznenim ofanzivama i u porazu i povlaenju - 376). Kakav su
Srbi narod? Narod koji najboljima ostavlja u amanet gusle (347), ali i narod koji pamti imena svojih
uskoka, arambaa i ajduka, a ne imena uenih ljudi, pa ih i ima onoliko koliko ih pamti i potuje
(po reima doktora Konstantina, Grka, humanitarca i prijatelja - 340); narod u kojem uvek ima
dounika i dostavljaa (343, 346); narod koji je u civilizacijskom mraku, gde se - ironino veli stari
Aleksa Vukovi - lake umire (310); najzad, narod koji najvie psuje svetinje: emu se moe nadati
narod kome su obine, svakodnevne psovke: Sunce, Bog, hleb i majka... (opet Aleksa - 310). Taj
narod se nada da e ga izbaviti Sveti Georgije, koji se zakratko pojavljuje usred najstranijega ratnoga
ognja, dajui snagu srpskim borcima da istraju u ratnome paklu (316, 376), i koji e kad-tad ubiti
adaju i spasti nas zla (358), ili nam pomoi da svi zajedno ubijemo (austrougarsku) adaju (374).
Takav narod podeljen je u pogledu vizija svoga povesnoga izbavljenja, i on ima u drami
odgovarajue zagovornike socijalistikih, slovenskih ideja (uitelj Miun), nepokolebljive patriotske
borce (porunik Tasi), i ogorene protivnike srpske navade da igraju uloge koje pripadaju velikim
i povesno monim narodima, odnosno da vazda tre pred istorijsku rudu (Aleksa Vukovi, Ninko
Beloti, tetka Slavka). Uitelj Miun blagosilja sarajevske atentatore, ije delo oznaava poetak
suprotstavljanja monarhistikom zlu i tiraniji (322), njemu je jasan smisao rata (349) to zapoinje
u Bosni gde se sve srpsko progoni i zabranjuje (327). No, i on sam, posle odlaska ratnika, pritisnut
stranim pitanjem ko e se iv vratiti sa Drine i Cera, veli: Moji aci zavravaju kolu za mrtve...
Uitelj mrtvih. (356) Poruik Tasi, astan, odan i hrabar ratnik, tipian je (idealizovani) predstavnik
srpskog oficira; on ne priznaje povlaenje (360), niti komandu Juri, brao!, no samo komandu Za
mnom, brao (359), ne priznaje, dodue, ni meunarodne konvencije o zarobljenicima (361), ne
priznaje ratniku ljubomornu zabrinutost za sopstvene ene pored uzvienoga dravnog razloga (364-
365), a u maniru majora Gavrilovia veli svojim vojnicima da su od kue poli mrtvi i da nemaju ta
da izgube, jer se ne bore za sebe, ve za zemlju svojih otaca i svojih sinova (360). Tetka Slavka,
enski brino, na saznanje o sarajevskom atentatu prisea se upravo da donedavno u itavom apcu
nije bilo mogue nai crninu za barjake (334), pita da li bi se Srbija mogla prouti i po ivima, a ne
samo po mrtvima (335), i da li je uopte ceo narod spreman za novi rat koji se najavljuje iz
izvikivanja imena Gavrila Principa (337). Ogoreni protivnik novoga rata je Ninko, koji je doiveo
tursku pretvornu predaju i u artiljerijskom udaru izgubio nogu, a video i svetoga Georgija u tom
grotlu. On jo povodom sarajevskoga atentata nezadovoljno pita zato prestolonaslednika nije ubio
pripadnik nekoga drugog od stotinu porobljenih naroda (328), a uitelju Miunu besno odgovara da
mu nije stalo do Slovena i porobljene brae, koji bi mogli neto i sami da porade na sopstvenom
oslobaanju, umesto to on zatire sopstvenu kuu zarad njihove slobode i trpi vie nego oni sami
(349).
86
Inae, on - kao ratni invalid - nema visoko miljenje ni o srpskim vladama, koje po ratovima
satiru sopstveni narod, ali nastavljaju da ga unitavaju i onda kada se neprijatelj povue: Srbija
dobija ratove - a narod ih gubi. (342) Dakle, naspram uiteljeve prosvetiteljske revolucionarnosti
i riskantnoga zaletanja za ideje, stoje jedna trezvena ena, jedan ratni invalid, jedan zabrinuti ratnik
i stari Aleksa Vukovi. A, s obzirom da je izgovaranje smirene ivotne mudrosti i kondenzovanog
istorijskog iskustva povereno Aleksi Vukoviu, moglo bi se pretpostaviti da njegova re predstavlja
sredite oko kojeg autor okuplja i druge zagovornike ivotnoga realizma i opreznosti. To to Aleksa
misli kako je bilo bolje da su se aci (atentatori i oni koji ih podravaju) dokopali kole, pameti
i znanja pre nego oruja (322), nije prosto staraka filosofema, ve gorko ivotno iskustvo oveka koji
je ratovao i gubio najblie u ratovima, i koji nije doiveo da se u Srbiji susretnu sloboda i ivot:
Kako se rodi, zna da e negde poginuti za slobodu. A mi, ili smo ivi bez slobode ili imamo
slobodu, a nas nema. Nikako da se pogodi - sloboda i ivot. To dvoje u ovoj zemlji ne ide zajedno.
(317)
2.9. ivojin Pavlovi: Zadah tela (1982)
1. Roman ivojina Pavlovia Zadah tela jeste pria o porodici Sime Prvanovia i njegove ene
Erebet, i o porodicama njihovih sinova; u stvari, to je splet pria o porodinim dramama, strastima
i ivotnim lutanjima, sudbinama pojedinaca i njihovom preplitanju: razvodi, preljube, porivi, moralna
posrnua i moralna patnja, prihvatanje odnosno neprihvatanje sumorne svakodnevice i bede
konformizma.
2.1. U centru svih ovih ivotnih pria je sudar patrijarhalnih nastojanja na ouvanju porodice
i individualnih centrifugalnih strasti, sudar heteronomije dunosti i heteronomije nagona. Erebet je
tradicionalni stub porodice, sredite ivotnoga realizma; Sima - pronalaza-zanesenjak, koji itav
ivot posveuje beizglednom projektu i netipinoj ljubavi; anji - uspean poslovni ovek,
nezadovoljan branom i porodinom redovnou ali i vanbranim ekscesom; Borivoje - jedan od
bezbrojnih obinih muenika koji bezuspeno krpi svoju pocepanu porodicu; Adam - gorki gubitnik

86
Nije Ninko jedini nosilac takvoga miljenja o primatu kue nad dravom. I Mikan Besni, koji je sa fronta
organizovao skupljanje potpisa za mobilisanje bogalja, veli oficirima da on na borbenom poloaju brani svoju
kuu u selu: Za zemlju ste uvek imali razumevanja, za moju kuu - nikada. A meni su moja kua, moja ena i
moja deca prei od cele zemlje. Bez njih - sve su mi zemlje iste! (372)
koji ivotnu neispunjenost pokuava da nadoknadi sticanjem; Velimir - nesreni kapetan brane
plovidbe i neprekidnog pijanstva; Duica - nesrena Samarianka zavetovana neuzvraenoj
sestrinskoj brizi i ljubavi i, potom, ljubavi prema Bogu; Slavoljub - pobunjeni slabi koji ivotnu
nesigurnost prepokriva zavodljivou iznenada otkrivene seksualne pervertiranosti...
Izraajni smisao ove knjige najavljen nam je i naslovom: ivot se neizbeno vrti oko nagona,
strasti, suzbijane i rasprsnute putenosti, oko jedre ili gnjile telesine (esto odvojene od stvarne,
duevne i duhovne osobe) i njenog zadaha: zadah tela ljubavnice (26), vonj enina pazuha (36), zadah
znojavog tela (44, 60, 62, 200), smrad utrobe (82) i telesnih otvora i izluevina (264, 265). Otrovni
vonj tela je, poruuje autor (na Slavoljubova blasfemina i koprolalina usta), jedina naa istina.
(260) O telesnost se razbijaju sva naa plemenita duevna i duhovna stremljenja. I alpski gleer,
daleki simbol visine, sjaja i istote, izbliza razoarava - pun crva, poput leine. (240)
2.2. No, u ivotnim nedaama i posrnuima gotovo svih junaka i anti-junaka ove knjige skriva
se i njihova potisnuta, muna borba oko pronalaenja ivotnoga smisla. anjiju, kome se porodica
raspada, otvara se to kljuno pitanje: I tad mi se prvi put pred oima raspuknu pitanje: zna li ti,
anji, kuda te ivot, kojim sad ivi, vodi? ta hoe? Kuda srlja? (Pavlovi 1982: 106) Naravno,
on ne vidi izlaz iz svoje ivotne zalutalosti. Borivoje, takoe u porodinom rasulu, uvia da tek kad
mu se u ivotu dogodi nevolja moe da shvati ta se oko njega zbiva (118), i pita se kad su popustili
temelji njegove ivotne zgrade: Doe dan kad se zapita koji li si ti ovek, kakav li si, i kud li si
navro ko june - e, to se i men desilo. (132) Zgaena nad ljudima i nad porodinom trulei, Duica
smisao svoga sumornoga ivota pronalazi u Svevinjem i u okrilju Crkve. Amoralni Slavoljub,
naravno, odbija mogunost smisaonoga ivota: Ali svi se oni i dalje hvataju za smisao kao davljenik
za slamku, i plutaju u bunilu drei se iluzije, tog pojasa za spasavanje... (253). Najzad, i Sima uvia
kako varljiva ivotna nada esto ini da ovek propusti da na vreme zastane u akciji i zapita se
o smislu svoga ivota: ... nikako da se skrasim! ta da mu radi, eno moja, na porazi nikad nema
broja. I sve se nada da e da uspe, sem ako ne bude rave sree; ako ti bog pomoi nee, pa jednog
dana iznenada crkne. I nema kad ni da se zapita: u ta ti, Simo, projde vek? (...) I - ta ostavi iza
sebe da na druge govori o tebe. (304)
Tako nam se u delu dokumentuje pogled na sopstveni ivot teaka, radnika i neradnika, koji
nemaju globalnu viziju sveta, i ije pitanje o smislu, ako i nadilazi personalni nivo, zavrava na nivou
primarnih grupa. S druge strane, moda je u pitanju pogled na svet nominalistiki orijentisanog
intelektualca koji ne priznaje ulogu univerzalija (poput nacije, klase, ideologije, otadbine,
istorije...) u ivotu pojedinca. Pogledajmo ta se konkretno zbiva sa ovim univerzalijama
u Pavlovievom romanu.
2.2.1 Deca Srbina Sime i Maarice Erebet jesu meanci u nacionalnom pogledu; Duica,
koja pribeite trai u katolikoj crkvi, erka je oca katolika i majke pravoslavke (ouh pravoslavac),
a vaspitavala ju je i jedna Slovenka; Srbin Slavoljub eni se Turkinjom, kum mu je Slovenac, a sinu
daje ime Janez; folklorno se izmenjuju srpske i maarske izreke i pesme.
Dodue, Slavoljubovu Zulejhu Duica naziva bjelosvetskom Anadolkinjom (192), Slavoljub
racionalnom turskom kujom (288), Sima belosvetskom Turkinjom (306), a njenu decu iz prvogs
braka Turiima (303, 305); Slavoljub se zavitlava sa Zulejhinim otomanskim poreklom, a njeno
oajanje zbog kratkoga ali tegobnoga boravka u Slavoljubovom zaviaju, kod obesne svekrve, zlurado
naziva malom osvetom za petsto godina srpskoga robovanja. (294, 296) Ima tu jeftinih stereotipa
o turskom, ali i grkom i spskom, gastarbarterskom ljamu (178), o bosanskom argonu (291),
uroenoj potinjenosti Turkinje (295), suneenju (264), ali i o civilizacijskoj prednosti muslimanskog
toaletnog pranja (265), sve uz dosta sarkazma i ironije.
to se Jugoslavije tie, ona uglavnom autoru slui za posprdno poigravanje. Pijanci u vozu i na
grotesknoj istono-srbijanskoj Slavoljubovoj svadbi u Sloveniji pevaju (urlaju) und-hit
Jugoslavijo; Slavoljub se takoe sprda sa injenicom da je, zahvaljujui poznavanju starih pesama
mnogobrojnih jugoslovenskih naroda i narodnosti, profitirao u Nemakoj od njihove tuge za Jugom.
(273)
No, najvie je izrugivanja na raun komunistikog ustrojstva Jugoslavije, u kojem je
konstruktivna kritika, veli Slavoljub, u stvari sluila ouvanju postojeeg u najlepem od svih
svetova. (254-255) On tera egu sa svojim pohaanjem partijske kole, gde je boravio sa mladim
komunistikim karijeristima (261 i dalje), koji su se uili samoupravljanju i buduem dravnom
rukovoenju (264). Najzad, tu je i sumorna slika slovenakog industrijskog grada u ijim atrljama
i barakama ivi bedni socijalistiki proletarijat poreklom iz Bosne, sa Kosova i iz Makedonije.
(297) I, inae, ivoti svih likova ovoga romana odigravaju se u turobnoj stvarnosti socijalistike
Jugoslavije.
No, u svakom sluaju, u ovome romanu niko nije stradao zbog svoje nacionalne pripadnosti,
niti mu je ivot bitno usmeren i determinisan injenicama nacionalnog porekla. U pitanju je jedan
tipino radniki izmeani svet, koji ako trpi onda trpi zbog svoje line ivotne (ekonomske, brane,
porodine, profesionalne...) pozicije. Jugoslavija je geografski, administrativni i ekonomski prostor
romana, ali njena prolost i budunost nisu posebna tema; komunizam jeste ojadio neke likove
romana nacionalizacijom i informbiroovskim logorima, ali nije posebno tematizovan kao zla srpska
sudbina.
3. Roman je sainjen od ivotnih ispovesti (epistolarnih, telefonskih, neposrednih...), i u osnovi
je realistiki; ivotne sudbine ispriane su odgovarajuim, ivopisnim narejem. Ali njegov
najkarakteristiniji formelni momenat jeste - izraziti naturalizam, koji se meni esto inio literarno
nemotivisanim. Taj surovi naturalizam posebno je izraen u opisima seksualnih inova
i u egzemplifikacijama globalne metafore romana: telesnog zadaha. Ako je realizam, kako njegovi
teoretiari smatraju, predstavljanje tipinih likova u tipinim okolnostima, uz shvatanje realnog kao
opteg i umnog, onda je sasvim razumljiva glavna uloga raznih optosti u realistikim delima, pa
i uloga nacije, na primer. Utoliko je naturalizam, kao dominacija pojedinanog, jedinstvenog
i neponovljovog, istovremeno i odsustvo optosti, posebno onih koje se predstavljaju kao umnost; jer,
u svakodnevnoj individualnoj zalutalosti, pored telesnosti, kao jedinog uporita i orijentira, i nema
naprosto nikakve umnosti.
2.10. Slobodan Seleni: Oevi i oci (1985)
1. Roman o Srbinu Stevanu Medakoviu koji se, nekoliko godina posle Prvoga svetskog rata,
na jednogodinjim studijama u Engleskoj zaljubljuje u zagonetnu Engleskinju, Elizabet, dovodi je
u Beograd i eni se njome; nakon doktoriranja, poinje da tee univerzitetsku karijeru, i doivljava
prva razoaravajua poltitika iskustva. U vrtlogu Drugoga svetskog rata, graanski orijentisani
Stevan, gubi (najpre, u ideolokom i porodinom smislu) sina jedinca, koji - optereen svojim
razliitim poreklom, likom, vaspitanjem i obrazovanjem - u nastojanju da se izjednai sa vrnjacima,
tipinim Srbima, sasvim neoekivano i ekscesno srlja u skojevsko-komunistiku avanturu; potom ga
na klanici sremskog fronta i stvarno gubi, ne uspevi da sa njim ostvari pravi kontakt, toplinu
i istinsku bliskost. Sa sinovljevom smru umiru i Stevan i Elizabeta, i ive mrtvi dvadeset godina,
kada Stevanu polazi za rukom da svoj ivot, ivot svoje porodice i svoju ivotnu odgovornost dozove
u seanje.
2. Ispod ove ivotne prie, autor nam podastire problem sudara kultura u zajednikom ivotu
dvoje tipinih predstavnika svojih nacija; nainje pitanje srpske obuzetosti politikom, jugoslovenskog
komunizma i sudbine Jugoslavije. Tu nam se otvara i smisao njegove kritike vizije srpstva
i njegovog razumevanja srpske kulturno-istorijske pozicije. Utoliko ovaj roman zahteva nau
pojaanu interpretativnu panju.
2.1. Najpre, re o Srbima i srpstvu. Stevan je u Englesku doao 1924. godine, kao kruti
i ponosni predstavnik ubogoga, maloga, ali tada slavnog, slobodnog i na rtvu spremnog ratnikog
naroda, i odmah pao u oi svojom stranom kulturnom pojavom, utemeljnom na folklorno-epskome,
kosovskome patrijarhalno-junakom vaspitanju. Nakon prvobitne nelagodnosti u stranoj kulturi,
postaje prkosno ponosan na svoju neuku i zabitu, poluorijentalnu zemlju, i na moralnu, ljudsku
uzvienost svoga gladnoga naroda nad lagodnom muiavou jedne stare i nehajne kulture. (47)
Posle prvog udara zaljubljenosti, potresa ga i injenica da je Elizabet strankinja, i naprosto razara
njegovu tvrdoglavu privrenost srpskoj patrijarhalnosti i (...) parohijalnosti. (63)
Njegovo samoosveenje u pogledu bia sopstvene nacije proisteklo je ne samo iz
interkulturalnog branoga iskustva, ve i iz linoga, profesionalnog i politikog sazrevanja. Stevan
Medakovi je uspeo da uspostavi kritiku distancu prema onome sopstvenom nekritikom,
prirodnom stanju nacionalne pripadnosti, i da prizna svojoj patriotskoj pristrasnosti da Srbi nisu
najbolji ljudi na svetu, da manjak radinosti nije nalije njihove genijalnosti, a da murdarluk nije
bistrina, da srpska herojska priroda ipak nije drugo do rasipanje ljudskih ivota... (126) Naravno,
svest o stvarnim sposobnostima i postignuima srpskoga naroda nije uguila njegov patriotizam; samo
je od njega nainila patriotu koji osea krivicu zbog takvoga stanja, ali koji istovremeno osea i stid
izroda zbog svoje nepristrasnosti. Srpstvo, shvata on, vie nije ono to nam o njemu govori herojska
epika. U jugoslovenskom grotlu, Aleksandrova diktatura, uperena protiv hrvatskog autonomatva,
samo je unitila srpski politiki ivot (u kojem nema dostojnoga predstavnika veine srpskog
naroda), a preanske Srbe odvela iz ljubavi prema majci-osloboditeljici u ravnodunost, pa
u nezadovoljstvo, konano u zbunjenu mrnju prema Beogradu, zbog upropaene kulturne
i crkveno-kolske autonomije. (129) Stevan Medakovi se pita ta se to dogodilo sa nekadanjim
idealima nacionalne drave, politikih prava, slobode, savesnog rodoljublja, rtvovanja, pregalatva
koji su inili veliinu i ugled predratne Srbije i koji su, eto, doveli i do stvaranja Jugoslavije?. (128)
Ukratko, daleko od palanakog kosmopolitizma srpskih pariskih i bekih aka, koji preziru sve
srpsko osim sebe samih, smatrao je da odgovorni intelektualac ne sme umiljati kako stoji iznad
prizora sopstvene nacionalne bede. Znao sam oduvek da je srpstvo moja sudbina, da su Srbi moji
oevi i oci kojih se ovek ne odrie ni kada su nakazni i zli, a nekmoli onda kada ih vidi jadne
i duhovno potrebite. (131) No, to ga ne spreava da jasno uvidi veliku nesaglasnot izmeu
drutvene kulture koju je proizveo srpski narod i patetinih odlikovanja koja mu izdano daruju
branitelji njegove asti i budunosti. (131) A evo ta sve u svom narodu, zalepljenom za evropsko
dno, vidi i registruje jedan iskreni i nepristrasni patriota: rajetinski mentalitet, prezir prema radu
i jagma za lakim arom sa najmanje truda, potpuna izmetenost pojedinaca i slojeva, sveopti
orijentalni nepotizam, drutvena promocija i tiranija neobrazovanih i beskrupuloznih (132),
neuljudnost (160), prezir prema sistematskom i organizovanom (intelektualnom) radu (178), olako
i pakosno kritizerstvo (179).
2.2. Pisac nam otvara poglede na Srbe i srpstvo iz ugla jedne Jevrejke, jedne Engleskinje
i jednoga Engleza.
2.2.1.Sefardska srpska Jevrejka Rahela, udata za Engleza, svedoi o spremnosti svojih
sunarodnika da mimikrijsku adaptaciju plate asimilacijom, obrazlae prednosti prilagoavanja
i objanjava ih Stevanu, predstavniku neprilagodljivog naroda, koji - poput Njegoevoga Draka - sve
strano smatra udnim, grdnim, naopakim i bezbonim. Naravno, to vai i za neprilagodljive Engleze,
koje zastupa Elizabeta: Razliitost vam se ini kao izdaja i nedostojnost. (73) Umesto malo
verovatne prilagodljivosti, Rahela savetuje da Stevan dopusti Elizabeti da bude Engleskinja, i obrnuto.
2.2.2. Elizabeta je, nakon udaje, Srbe u Beogradu mogla doiveti samo onako kako oni
izgledaju jednoj Engleskinji, i kako sebe retko kada vide. Nisu svi oni ba samo divlji i grubi, ve ima
i onih koji su duboko pristojni (90). Ali, intelektualci su skloni da, uz ruicu, vazda bistre politiku
(91). Nae se tu i jedan zadrti antropolog, Lianin, zastupnik antropometrijske teze o rasnoj prednosti
genijalnih Slovena, Srba (i Hrvata), nad Englezima i ostalima; tu je i jedan intelektualac zagonetne,
samo Srbima shvatljive profesije: kulturni radnik, odnosno socijalni ideolog i narodni prosvetitelj.
(93) Naravno, ona sve to zatie usred poluorijentalnog Beograda, prepunog ubogih ratnih invalida,
surovih koijaa, besposlenih mladia koji sede i pljuckaju unaokolo, obesnih inovnika i primitivnih
posluitelja, Beograda ije su kue iste, ali koji je sam prljav, iji su metani komunalno nesvesni
i bez odgovarajue urbane discipline: Srbin je, sa nekim izuzetkom, rdav gradanin. (97) Srpska je
osobina da se uvek hoe vie nego to se moe, a da se stvarno nikada ne dovri ono to se mora.
(182)
2.2.3. Patrik Voker, slubenik Engleskog poslanstva, u pokuaju da razume Srbe, nalazi niz
suprotstavljenih osobina: nepotenje i tanost, prostota i delikatnost, pohlepa i lepota koegzistiraju
u jednoj istoj osobi; srpski politiar moe istovremeno biti i veliki patriot i beozbzirni pljaka,
brutalni muitelj i milosrdni brinik;
87
seljako poreklo veine stanovnitva, i tursko ropstvo umesto
industrijske revolucije, uinili su da Srbima konvencije i uzusi urbanog ivota ostanu strani. (245)
2.3. Pogledajmo da li se kod Selenia mogu nai literarizovani nacionalni i etniki, istorijski
stereotipi?
2.3.1 Englezi. Sticajem okolnosti, mladi, patrijarhalni Stevan isprva stie utisak
o rasprostranjenoj engleskoj nastranosti - homosekusalnosti. (33) Rahela istie da Englezi gaje
svojevrstan prezir prema strancima, i da je biti stranac u Engleskoj jedan od samo nekoliko
neoprostivih grehova. (77) Sama Elizabeta, pak, smatra da srpska obuzetost politikom, javnim
stvarima moe ukazivati i na hvalevrednu sklonost ka menjanju zateenog, to je prednost u odnosu
na tipini engleski egoizam, prikriven navodnim nezainteresovanou i maskom noblesa. Ona teko
podnosi srpsku grubost, a pati i sama nevolje svoga sina koga Srpii zadirkuju zbog rie kose
i engleskog ponaanja, zbog injenice da nema vee uvrede nego biti Englez. Medu Srbiima.
(188) Ali, da nije u pitanju neka specifina osetljivost na ono englesko, svedoi i njeno razumevanje
situacije: Deca surovo kanjavaju svaku razliitost, ne trpe nikog ko je izuzetan. (184). U svakom
sluaju, Elizabeta uiva u mogunosti da sa Patrikom Vokerom ne samo razgovara na svom
maternjem jeziku, ve i da sa nekim bude ono to jeste - Engleskinja, koja shvata da je izvesna
nepremostiva distanca izmeu nje i Stevana moda ukorenjena u tome to su njih dvoje u drugim
zemljama rasli. (250) Slomljen sinovljevim odlaskom na front, a pre svega saznanjem da su njih
dvojica ostali jedan drugome stranci, Stevan se pita: Da li je nit nau porodinu, kroz mutna turska
i austrijska vremena prodenutu, ra engleska na jednom mestu razjela i prekinula? Da li srpska so
i engleska baza pomeani kiselinu otrovnu proizvode? (275) No, njegova dalja pitanja ipak su
naelne prirode: da li je ovekovo drutveno ponaanje uslovljeno nasleem ili vaspitanjem, da li se
ova dva uticaja mogu sukobljavati i nekad proizvoditi bastarde a nekad imati oplemenjujue dejstvo?
2.3.2. Hrvate je, za Stevana Medakovia, u Jugoslaviji zanimalo samo to kako da se iz nje
izdvoje i postanu nezavisna Hrvatska; stoga oni i nisu zainteresovani za njenu odbranu u Drugome
svetskom ratu. Stevan se udi zbog toga to je hrvatski federalizam uvek estio srpske monarhiste.
(123) I premda je hrvatsko pitanje poput vazda poviene temperature grudobolnika, Hrvati su se mogli
pridobiti - sea se on stava profesora Slobodana Jovanovia - sa manje ustupaka nego to se oni ine
Slovencima. (107) Prve dve godine okupacije on pamti, izmeu ostalog, i po stranim vestima roaka
o ustakim pokoljima. Ustaki zloini pominju se samo jo jednom, iz usta partizanke Savine. (235)
Nema u tim pominjanjima izjednaavanja ustaa i Hrvata, niti pak neke osvetoljubive strasti.
2.3.3. Jevrejima se, na usta Rahele, pripisuje uroeno saznanje o tome da su Drugi, koji - za
razliku od samozaljubljenih, pobednikih i veinskih Engleza i Srba - mogu postati ti Drugi,
rtvovanjem jezika i obiaja, i opet ostati Drugi, mimikrijom koju ona vidi kao neku vrstu istorijski
steene prednosti. (72)
2.3.4. Turci se pominju u Stevanovom objanjenju srpskoga gnuanja nad homoseksualnou
(izazvanog i turskom nastranom sklonou ka sodomiji, 32), i u njegovom izvetaju o oevom
zaziranja od svega turskoga to je jo preostalo u navikama i miljenju Srba (39).
2.4. Jedan od vanih lajt-motiva Selenievog romana jeste politika: Srbi i politika, Jugoslavija,
etnici-partizani, komunizam-graansko drutvo.

87
Rebeka Vest pie neto slino: Seam se kako su mi Englezi koji su iveli na Balkanu priali o nepotenju i
asti, o grubosti i delikatnosti, o krtosti i dareljivosti koji mogu da postoje u jednom istom oveku, o
dravnicima koji su kao veliki rodoljubi bili spremni na pronevere, i to oboje praktikovali u istom dahu istoga
dana, o brutalnosti muenja i krvoprolia koji bi se iznenada prometnuli u najnenije milosre. (Vest 1989:
202)
2.4.1. Prva iskustva Stevana Medakovia sa srpskom politikom obeleena su gaenjem,
i naknadnim prezirom koji je delio sa svojim profesorom Slobodanom Jovanoviem. Ali, on je shvatio
da je u Srba gotovo nemogue ostati nedirnut politikom. Bez obzira to je srpska politizovanost
neka vrsta narkomanije, to nije zalaganje za racionalno i pravedno ureivanje i usklaivanje interesa,
ve prosto istono-vizantijska elja za vlau, stranaranjem i linim isticanjem, Stevan nije uspeo
da samo misli o politici a istovremeno ostane na tako eljenom gospodstvenom odaljenju od nje.
(108) Uvuen, kao mladi strunjak, u akademsku raspravu a potom i u reavanje jednog ustavnog
problema nasleivanja u Kraljevini Jugoslaviji, Stevan je postao deo opasne dinastike igre
i nadmetanja lukavih i bezobzirnih politiara i politikanata. Zastraen od politike kao oblika srpskog
ivljenja, Stevan je ipak morao uvideti svu teinu zablude da se bekstvom iz politike ovek u Srbiji
od politike moe i spasiti. (123) Zgroen nad boljevikom bezobzirnou srpskih komunista, Stevan
je postao sklon da njihovo shvatanje politike smatra nein neprirodnim u tkivu srpskoga naroda. Ipak
je, uz Elizabetinu pomo, morao da se vrati svome temeljnom uverenju o kontinuitetu srpske
neregularne, divlje i nesolidne politike tradicije; izvesna razlika moda je ipak u tome to se je pre
rata jo i nekako moglo kloniti od politike i time skloniti od udara politike (mada ne i od njenoga
sveproimajueg delovanja), dok je posle rata, sa komunistima, ona nezvana ula u kuu, kako veli
Elizabeta. (258)
2.4.2. Inae, smatrao je da je prva Jugoslavija poivala na srpskoj centralistikoj i hrvatskoj
federalistikoj ideji - dvema prirodnim i istorijski legitimnim tenjama. Budui da, takve kakve su,
nisu mogle opstati istovremeno, nadvladala je centralistika opcija; ta centralistika dravna
organizacija je Hrvate sve vie gurala u separatizam, kojim su Srbi, paradoksalno, hranili svoj bahati
pijemontizam. (124) Nivoom svoje drutvene kulture iz prve polovine 20. veka Srbi nikako nisu
mogli osvojiti simpatije drugih, pa ni simpatije sopstvenih prvaka. Uprkos drutvenom sitniarstvu
i tesnogrudosti, Zagreb ima svojih socijalno-urbanih prednosti, pa Beograd, kao nosilac nie
civilizacije, ne moe biti uzor i hegemon vie civilizacije - osim silom. Politiki ideali Srbije su
istruleli ne zbog ujedinjenja ili zbog Hrvata, ve stoga to je srpski pijemontizam nadrastao
civilizatorske moi Srbije, koja jeste progutala Hrvatsku i Sloveniju, ali nije bila kadra svariti ih.
(133-134) Stoga su Slovenija i Hrvatska iz svoje potlaenosti u Jugoslaviji izale monije nego
ikada, dok je Srbija izala rasturena. (134) Stevan izvlai zakljuak da je politika Srbima samo
alibi za nacionalnu nesposobnost i civilizacijsku nedozrelost, da Srbija mora prekinuti pupanu vrpcu
sa Orijentom i da se mora pribliiti Evropi, jer samo tako - zajedno sa Hrvatima i ostalim
severozapadnim susedima - mi ozbiljan narod i zemlja postati moemo. (134)
2.4.3. Naviknuti na takav evropski odnos prema politici, Srbi su se suoili i sa komunizmom.
ta u tom pogledu sugerie i nagovetava Seleniev roman? Graanski intelektualac Stevan
Medakovi gleda na leviarsku avanturu svoga sina sa nadmonim razumevanjem, kao na uobiajenu
deju bolest, pre svega stoga to je duboko verovao da komunizam ne moe nikako pustiti dubljeg
korena u naem narodu (200), da se radi o revolucionarnom snobizmu dedinjske omladine, tj.
o svojevrsnom idejnom pomodnom uvozu pristiglom - poput raznih umetnikih izama - u nau
ilirsko-stoarsku postojbinu. (200) I, tu poinje njegovo odreivanje prema komunistima, na osnovu
iskustva koje je imao sa nekim takvim montanjarima. To su prerueni patrijarhalci, demagozi
negativne energije, sektai, dinarski osetljivi i osvetoljubivi ortodoksni leviari u marksistikoj
kouljici. Iznad svega, oni su, u osnovi ekstremni asocijalni izdanci ve tipine srpske mane -
zakrljalosti istinskog socijalnog organa u oveku. (202-203) Odolevajui dugo i ne verujui
u srpsku politiku i Srbe kao politiare, ipak je, zbog sina, i sam uleteo u veliku ujdurmu posleratnog
utemeljenja tiranije. (209) Poeo je, kao ugledni pravnik, da slui novoj komunistikoj vlasti, kojoj
je krivino zakonodavstvo bilo potrebno - po boljevikom modelu - samo da bi titilo njihovu vlast
i za proganjanje politikih neistomiljenika, za pribavljanje pravnoga ruha otvorenom teroru nad
politikim protivnicima. (214) Njegov zadatak, da tiraniji daje privid zakonitosti i da svevlae
predstavi u liberalnoj oblandi parlamentarne demokratije, bio je unekoliko olakan jalovou
opozicije: Jo jednom se na moje oi potvrivalo pravilo da je u srpskoj vlasti nesolidnost vlasti
srazmerna nesolidnosti njene opozicije. (216) Seleni slika bahate i nadmone komunistike lidere
na slavi staroga Jae Prodanovia, trofejnog i paradnog ukrasa u njihovom ikonostasu (221), gde
Stevan definitivno uvia da su oni, graanski intelektualci i politiari, samo poniene i ceremonijalne
vodonoe komunistima, makijavelistima koji u asu zakletve znaju da e je koliko sutra prekriti.
(225) Stevan Medakovi ne krije svoj zgraavanje nad komunistima, za koje ima doista bogat
repertoar pogrdnih naziva: ulini olo (227), gomila gulanfera (228), Huni i Vizigoti (228,
230), odnosno horde koje bezobzirno unitavaju imovinu i mir solidnog graanskog doma,
pretvarajui ga u revolucionarno svratite (231, 232), seljanke-partizanke i ilkoi-komunisti
koji bi, sili s planina i razrogaeno zagledani u ostatke nepoznate i njima nepotrebne civilizacije,
da na brzinu menjaju svet.
88
(234) Stevanu Medakoviu je stavljeno do znanja da su na jednoj strani
komunisti, izabrani narod koji je preao crveno more, proleteri, pobednici, a na drugoj graanski
intelektualci, ili prosto graani, razvlaena buroazija, bivi ljudi, sumnjivi i za skori odstrel
spremni. (276/277)
2.4.4. Seleniev roman otkriva nam i kolektivne i individualne muke ivota na rubu civilizacije,
tragiku kulturne netolerantnosti i politike nedoraslosti, i unutranje protivrenosti ljubavi prema
blinjima (kako u porodici tako i u itavom narodu) koji su razliiti. U romanu se dokumentuje tipian
pogled na svet graanskog intlektualca koji se ne odrie sopstvenoga naroda ak i kada mu upozna
sve mane, ali koji ne pristaje na mitologizaciju tih mana; intelektualca koji je raskrstio sa nacionalnim
i politikim predrasudama, ali nije time obezbedio i spas od njihovih pogubnih posledica. Ovo je
roman o bolnom osveenju u pogledu civilizacijskog i istorijskog mesta sopstvene nacije
i sopstvenoga mesta u njoj, i na naem literarnom tlu doista redak roman o interkulturalnome
iskustvu, i o nunim, premda sasvim skromnim, evropskim izgledima Srba.
3. Roman je sutinski obeleen hotiminim intelektualizmom (glavni junak i jeste
intelektualac). Uostalom, karakteristini formelni, tj. stilski momenat (a ne prosto realistiko
podraavanje govornih manira glavnoga junaka) ba jeste taj intelektualistiki diskurs Stevana
Medakovia, koji se najpre ogleda u sloenoj, ne-narodskoj sintaksi i eruditskim leksikim
arhaizmima. Autor, poput svoga junaka, ne prihvata kompromise sa agresivnom prostotom. O tome
svedoi jedan Stevanov komentar Elizabetine ocene njegovoga govornoga stila, koji pasa ja itam
i kao piev autorefleksivni detalj o stilu. Povodom jedne od rogobatnosti komunistikog argona, on
veli: Nije Elizabeta u pravu kad moj nain govora ceni kao aenje, cvetni stil, prenemaganje. Ja ne
bih mogao drukije. Ja ne bih bio ono to sam bio, dok sam bio, da sam pristao na svekolika njihova
jezika podrazumevanja, ubrzanja i gramatike prostakluke. Jezik nije oveku dat samo zato da bi
mogao traiti papue ili jo malo aja. Jezikom ovek, svaki ponaosob, pokazuje duu, besmrtnu sa
svoje jedinstvenosti sadrane u nainu, vie no u predmetu, govora. (268) Naravno, ironija se jo vie
pojaava injenicom da i predmeti iz Stevanovoga primera (papue i aj), a ne samo nain govora,
jesu strani nainu ivota od kojeg se on distancira.
2.11. Danilo Ki: Enciklopedija mrtvih (1983)
Kiove prie iz Enciklopedije jesu tematski povezane, ali budui nisu u toj meri isprepletene
kao prie iz Grobnice, najpre u izloiti njihove pojedinane siee.
1.1. Simon udotvorac - pria o borbi religijskih ideja, o netolerantnosti i iskljuivosti
hrianskih propovednika prema jereticima, o pobedi iluzije venoga spasenja nad saznanjem
stvarnosti, i o pobedi nebeske ideologije zemaljskih tirana. Iz ugla Simonovih pristalica, njegova smrt
je istina ivota, koja denuncira istinu vere. Otrinom Simonovih optubi o laima hrianskih apostola
i samoga Isusa, te o hajdukoj prirodi Boga (iz usta Simona udotvorca), Ki je - poistoveen sa
junakom prie - negde moda zaradio, ali i izbegao neku varijantu fatve, premda izvesnu anatemu
svakako nije. Osim toga, podseam da, u Post scriptumu, Ki pravi paralelu sa staljinistikim
sveoptim sistemom lai.

88
Ruku na srce, Stevan Medakovi nije ni o etnicima imao visoko miljenje. Naprotiv. Smatrao je da je o njima
uo taman koliko je dovoljno da odbije saradnju sa seljakim oloem, koji je 1944. viao kako se divlje epuri
po Beogradu. (206-207)
1.2. Posmrtne poasti - pria o proletersko-klasnom odavanju poasti preminuloj lukoj
prostitutki, cveem poharanim iz vrtova bogatakih vila i sa bogatakih grobova. Smrt obine kurve
takoe je smrt ljudskoga bia, kome je tek posmrtnim poastima vraeno pripadajue dostojanstvo,
oduzeto ivotom u klasnim razlikama i socijalnoj nepravdi.
1.3. Enciklopedija mrtvih - san o enciklopediji ivotnih istorija obinih i posle smrti (obine
smrti) po pravilu zaboravljenih ljudi. Detaljni opis bizarnih pojedinosti iz ivota preminulog oca
glavne junakinje kazuje o tome da je Enciklopedija u stvari parabola o svemu onome to ovek ima
u seanju o svome ivotu, i o svemu to njegovi blinji imaju u uspomeni, dakle, o svemu onome to
je osueno na potpuni i veni zaborav. Enciklopedija poiva na ideji o jednakosti i jednakom znaaju
svih ljudi (ostvarenima bar u smrti) i svih dogaaja u njihovim ivotima, o jedinstvenosti
i neponovljivosti svakoga pojedinog ljudskog stvora i ljudskoga ina, o tome da nijedan ljudski ivot
nije beznaajan i uzaludan. Ova pria varljive nade odrava bar veru u znaaj efemernoga,
u povezanost duhovnoga i materijalnoga, u san kao vezu ivota i smrti, u oniriko-memorijalno
nadilaenje smrti.
1.4. Legenda o spavaima - isposnici i muenici vere ne znaju vie da li su se doista probudili-
uskrsnuli, sanjaju ili doivljavaju na javi poraz i pobedu vere, ne razlikuju dimenzije vremena i ne
znaju da li su uopte ivi.
1.5. Ogledalo nepoznatog - parapsiholoko vienje na daljinu razbojnikog zloina nad
blinjima.
1.6. Pria o majstoru i ueniku - uzaludan i opasan, i u osnovi ipak tat, pigmalionski pokuaj
mudraca da od ispraznoga i tatoga mladia, zavedenog uiteljevim knjigama, ipak stvori uenjaka, da
ako ve ne punou stvori bar privid punoe. Pokuaj zavrava uenikovim zatiranjem svih tragova
uiteljevih intervencija u njegovom izvorno traljavom delu, odmetanjem, suprotstavljanjem
i zapoinjanjem hajke protiv uitelja i njegovih sledbenika: privid punoe protiv punoe koja je
pokuala da se prelije u najpre skruenu, potom oholu i opasnu prazninu gluposti spojene sa
slavoljubljem.
1.7. Slavno je za otadbinu mreti - nastojanje mladoga grofa-pobunjenika, iz slavne
aristokratske porodice, da, egzemplarno osuen na smrt veanjem, bar umre dostojanstveno, ili bar
ostavi utisak dostojanstva, radi odgovarajue istorijske uspomene. Po priama revolucionara, drao se
tako poduprt hrabrou i ponosom, a po izvetajima reimskih istoriara, zaduenih za guenje
legendi, bio je noen varljivom kukavijom nadom u pomilovanje. Istoriju piu pobednici. Predanja
ispreda puk. Knjievnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt. (Ki 1990b: 154)
1.8. Knjiga kraljeva i budala - pria o monstruoznom falsifikatu i zloupotrebi olijevog
Dijaloga u paklu izmeu Monteskjea i Makijavelija u formi podmetnutog rukopisa Zavera ili Gde su
koreni rasula evropskog drutva, omiljene lektire nekih vladalaca i monih psihopata, koji su
masovno trebili navodne tvorce odnosno zaverenike, Antihriste i tajne uzurpatore i krojae istorije.
Ovo remek-delo klevete, ak i kada je ubedljivo ukazano na njegovu pravu prirodu, otkrivalo je
paranoidnim malograanima tajni izvor svih zala u novijoj istoriji, i inspirisalo dve crne perjanice
evropskih totalitarizama 20. veka. Naravno, u pitanju su Protokoli sionskih mudraca, i vazda
sumnjieni i satirani Jevreji.
1.9. Crvene marke s likom Lenjina - pria o strasnoj ljubavi velikog rusko-jevrejskog pesnika,
ubijenog u staljinskim istkama, i anonimne ene i saradnice, koja je peat na njegovom ivotu
i njegovom delu, i koja - u nastupu ljubavne sumnje (Pesma nad pesmama, 8,6) - unitava sva
pesnikova pisma njoj upuena, i brie svaki prepoznatljivi trag svoga prisustva u njegovome ivotu
i stvaralatvu; obavetavajui o tome poznatog prireivaa pesnikovih sabranih dela, koji je
opravdano verovao u postojanje bogate prepiske, i nadao se da e njome kad-tad popuniti i peti tom
sabranih dela, ona ukazuje i na niz biografskih referenci uvenih pesama i stihova, kojima izmeu
ostalog obelodanjuje besmislenost psihoanalitikih nagvadanja poznate kritiarke.
2. Danilo Ki bavi se pitanjem smrti, koje je jedna od opsesivnih tema literature. (229)
Doista, nema ni traga o nekakvoj nacionalizaciji ove, za njega, metafizike teme, osim to se ona,
sasvim smisleno i opravdano, vrti oko jevrejskih sudbina (premda ne toliko koliko u Grobnici za
Borisa Davidovia). No, ova univerzalna tema ipak se na indikativan nain centrira oko monstruoznih
posledica vladavine globalnih i totalitarnih ideologija.
3. U pogledu forme, Ki opet dri itaoca u mrei fingirane dokumentarnosti: poziva se na
novinske izvetaje (132-133), opredeljuje se izmeu razliitih verzija svedoanstava o dogaajima
koje pria (135), itd. tavie, u Post scriptumu otkriva nam da je pria Knjiga kraljeva i budala najpre
zamiljena kao esej, to je ostavilo na njoj vidne tragove. (236) Ki ubedljivo pokazuje kako je esej
preao u formu prie onoga asa kad je pokuao da dopuni i domisli nejasne i maglovite delove
povesti, kada je shvatio da se u istraivanju te teme, na planu injenica, ve ne moe ii dalje, i kada
je poeo da zamilja dogaaje onako kako su se mogli dogoditi. (237). Tamo gde su podaci bili
nedovoljni, a fakta nepoznata, poela je da se razvija pria. (238) Tako pisac otkriva da je
izostavljanjem ili dodavanjem izvesnih pojedinosti faktikog dogaanja postizavao ono to bi Borhes
nazvao dramatinost pripovedanja.
2.12. Vuk Drakovi: No enerala (1994)
1. Knjiga No enerala jeste pokuaj romansiranja komunistikog suenja etnikom voi
Drai Mihailoviu; ona obuhvata dogaaje od Mihailovievog hapenja, preko sasluanja i muenja,
njegovih sudskih izjava i beseda - sve protkano seanjima i snovienjima sistematski drogiranog
enerala - do surovog ubistva u zatvorskoj eliji.
2. Nastojau da pokaem kako su se u tekstu ovoga romana objektivirale predstave i ideje
o Srbima, o pripadnicima drugih nacija, o kumunizmu, i o Srbiji i Jugoslaviji.
2.1.1. Draa Mihailovi je predstavljen kao nacionalni borac koji pati zbog prokletstva srpskih
konfesionalnih podela (pokatolienje, islamizacija), to im je kumovala i srpska Crkva povlaei
znak jednakosti izmeu naroda i vere. (Mihailovi 1994: 60) Istoriju srpskoga raskolnitva
nastavljaju komunisti (Komunizam danas, turenje jue..., 127), to se oituje i u sluaju ideoloki
pocepane porodice samoga Mihailovia. (219) Zavetovan nacionalnom jedinstvu, i iskusivi da kada
podele idu kroz srce nema pobednika ve samo poraenih (233), on je imao nameru da na svaki
nain spaava srpstvo i Srbe. Tako je jo u Prvome svetskom ratu mislio da je odluka o povlaenju
preko Albanije, umesto u srbijanske planine radi gerilskoga ratovanja, bila srpska nacionalna
katastrofa. (22-23).
2.1.2. Na sasluanju, on ne prihvata optubu da je ovinista, priznajui da jeste nacionalista u
pravom znaenju koje je srpski nacionalizam imao u naoj istoriji. (47) Ne prihvata ni optubu za
etnika klanja u skladu sa srpskim nacionalizmom, ve veli da se radilo o spaavanju gologa
opstanka satiranog srpskog naroda u nakaznoj Pavelievoj dravi, da je bilo komandanata i jedinica
koje su, mimo njegovih nareenja, prekoraivali nunu odbranu, te da su neki zbog toga osueni na
smrt. (47) Komunistiki silnik Slobodan Penezi Krcun, koji je organizaovao akciju hvatanja Drae
Mihailovia, psuje mu majku velikosrpsku (197) i seme velikosrpsko (208), i pria kako su
partizani - upravo da bi zatrli to seme - u jame pobacali dvadesetih hiljada mladih umadinaca koje su
etnici mobilisali poslednje godine rata.
2.1.3. Drakovi je tu i tamo podstakao stereotip o srpskome vitetvu i plemenitosti, pre svega
istiui eneralove postupke. Kroz Mihailovievo seanje on prepriava priu o tome kako je, na
proslavi zavretka kolovanja pitomaca Vie vojne akademije, u Beogradu 1923, eneral Nikolajevi
odbio predlog ondanjeg kapetana Mihailovia da vrhovni komandat, kralj Aleksandar, pri ulasku,
gazi peko zarobljenih zastava pobeenih, reima da bi to bilo neviteki. (84) Inae, vie puta se
istie da je Mihailovi uvek bio protiv osvete. On ne dozvoljava odmazdu nad muslimanima zbog
ustakih zloina - Mi nismo kao oni - i nareuje vojniko i junako zauzimanje Foe. (120)
2.1.4. Bilo bi nekorektno ne istai kako u romanu, razoaran pokornim umesto pobunjenikim
dranjem Srba prema komunistikom reimu, i lanim svedoenjem protiv njega, Mihailovi otkriva
i nalije srpstva. Tu je najpre usputna anegdota o tipinoj srpskoj parnici, u kojoj se la pobija
laima. (81) Na suenju on vidi i takvu Srbiju, punu laljivih, potkupljivih i podanikih skotova,
i priznaje da takvu sortu nekom redu privodi samo tortura i sila (127), to su Karaore i Milo na
vreme shvatili; priznaje da je i sebe i druge itavoga ivota lagao uverenjem da su Srbi veliki narod,
velikih moralnih principa, i dodaje: ast i rtva za ast postoje samo u guslama i naim narodnim
bajkama. Svi smo Obilii i Avakumi, ali u pesmi i nadlagivanju, na slavama, vaarima i poselima.
U knjigama koje smo pisali neiskreno, da umirimo kajanje i zaboravimo sramotu. A, zapravo, kad
smirenije razmislim, pesme i gusle nisu nita krivotvorile, nego smi mi naopako sluali. Marko
Kraljevi je bio vazal, obini sluga turski, i to pesma ne krije. Niti krije da je brat klao brata, otac sina
i sin oca, kum kumu preotimao enu, vadio oi i sekirom lomio grudi... (128) On psuje svoju
otadbinu, otadbinu belosvetskih oloa, divljih ljudi i neljudi (244-245), u kojoj su i oficiri
slavoljubivi jednoumci, neposlunici (254), i u kojoj ak i asni ljudi i junaci jesu svojeglavi
i obesni (255). Sa tim priznanjem istine samome sebi, on shvata zato srpska stoka od naroda trpi
teror austrijskog kaplara Josipa Broza, i zato je Srbija uspavana i podanika, i uti onda kada treba
da se oglasi i bori za sebe samu. (257-258) Srbija - puna prevrtljivaca i izdajnika: Samo pobedi i ne
brini hoe li nai u Srbiji prelivode. (262)
2.2. to se tie nacionalnih stereotipa, oni su tradicionalno vezani za neke istorijske situacije.
Hrvati, za koje seljaci iz Kninske Krajine veruju da su im ubili kralja Aleksandra (90), masovno bee
iz jugoslovenske vojske aprila 1941, jer im i nije do Jugoslavije (92). Ali, Mihailovi, koji smatra da
bi i u nekoj drugoj istorijskoj varijanti, npr. u reformisanju jugoslovenske vojske i drave, Hrvati
svakako opet izdali (271), podsea na kolaboraciju ustaa i komunista, uveravajui da nije antihrvatski
nastrojen (149), premda anti-ustaki svakako, i da su njegovoj vojsci pristupali i Hrvati, pa pominje
asnog enerala Matiju Parca (150), i asnog Slovenca, majora Ivana Fregla (244). to se Nemaca
tie, on veli: Vaspitan sam i u svome domu i u svom pozivu da Nemcima ne verujem. (151) Odnos
prema Rusima i Englezima odreuju istorijske situacije nevernog i prevrtljivog saveznitva velikih, tj.
saveznike izdaje. (77) Rus je za Srbina isto to i Englez bez fraka i fraza. (16) eril (tj. Englezi)
izdao je Srbe (25) i iskopao im grob (58), skovao sa Staljinom zaveru protiv Srba (152), zajedno sa
Amerikancima i Francuzima, predao ih komunistima-boljevicima u ruke (77), i na kraju ih jo
i bombardovao (160).
2.3. Jesu nemaki okupatori i ustae bili glavni Mihailoviev ratni problem, ali bi ga on, smatra,
uspeno razreio da nije bilo komunistikog napadanja s lea, sabotiranja, satiranja srpskoga naroda,
kolaboracije s Nemcima i ustaama, i kobne pogodbe sa saveznikim silama. Mihailovi je od strane
saveznika preputen na milost i nemilost komunistima, reenim da izgrade svetlu sovjetsku
sutranjicu (17), iz zaleta i skoka (34). On, koji je nekada verovao u obeanja ruske revolucije,
suoen sa saznanjem gorke i strane istine o toj velikoj zemlji (44), izgubio je veru, i odbio svaku
pomisao na komunizam, koji su Jugoslaviji, i srpskome narodu, doneli tenkovi Crvene Armije. (45)
Naravno, Mihailovieva otadbina nije i otadbina Penezieva, koji dino izjavljuje: Naa otadbina
i domovina itavog meunarodnog proletarijata je Sovjetski Savez. (46) eneral, inae, komuniste
smatra sektom koja je sejala zlo u sopstvenoj kui (52, 61), i podsticala graanski rat. Komunisti su
za njega ideoloki fanatici i sebinjaci, koji su poveli krvavi graanski rat, delujui kao teroristika
formacija strane drave, tj. njihove sovjetske domovine. (134-135) Komunisti-partizani ubijali su
ugledne srpske graane, pa i svoje pripadnike ukoliko bi se suprotstavili bratoubijanju. (140) Pre
komunista, takve mrnje i takvih ludih ljudi nije nikada bilo u naem narodu. Ovim, svakako, i ne
pomiljam da amnestiram ijedno zlodelo budala koji su inili zloine u moje ime. (141) Komunisti
su teroristika manjina (147), zainteresovana za ratno stradanje Srba tokom itavoga rata, a posebno
na Sremskome frontu (189), jer bi njihovim istrebljenjem ili bar trebljenjem bilo olakano zavoenje
crvenog terora (157), i izgradnja komunizma bez obzira na cenu - pa makar u krv pretvorili i Drinu
i Savu i Moravu. (259) Mihailovi tvrdi da je posle sovjetsko-partizanske okupacije Srbije, ovde
(je) likvidirano vie od dve stotine hiljada. (160) Priznanje komunistikog ideolokog slepila
i stranih zloina u ime nevinih snova, za koje se ispostavilo da su snovi od krvi. Od ludila, nalazi
se i u ispovesti partizanke-doktorke koja je, po nalogu, drogirala i ubijala zatvorenika Mihailovia.
(180)
2.4. Dakako, sva pomenuta pitanja stiu se u romanesknom stavu glavnoga lika, u ovom sluaju
i stavu samoga romana, prema osnivanju, istoriji i perspektivama Jugoslavije. Kroz Mihailoviev
komarni san probija njegovo uverenje da Jugoslavija moe opstati samo kao federacija Srbije,
Hrvatske i Slovenije, sa zajednikom Krunom i vrhovnom komandom (24), a posebnim vojskama,
koje bi branile svoje nacionalne teritorije. (24, 86-87) Preciznije, tokom sasluanja Mihailovi
izjavljuje da je hteo obnovu Jugoslavije, ali uz popravljanje greke iz Prvoga rata, tj. uz prethodno
odreivanje granica srpske drave, koja bi se tako definisana udruila u federaciju sa Hrvatskom
i Slovenijom. Za takvo reenje svet nam je onda bio naklonjen, ali su prevagnule romantiarske elje
naih politiara i pesnika o trojedinom narodu i unitarnoj dravi. Taj romantizam zaklan je
u Jasenovcu, a i mnogo pre ustakog zloina. Zbog toga sam drao da moramo ispraviti greku
i obnovljenu Jugoslaviju urediti kao federaciju proirene Srbije i Slovenije i donekle okrnjene
Hrvatske. (48) On smatra da je to smanjivanje Hrvatske pravedna teritorijalna kazna za ustake
zloine nad Srbima, ali kazna koja nije osveta prema hrvatskome narodu, nego primerena kazna
prema jednoj nacistikoj dravi. (49) Istovremeno, Slovenija bi bila nagraena zbog svog asnog
dranja i u aprilskom ratu i za vreme okupacije. (49) Imajui u vidu svekoliku mrnju i prolivenu
krv, Mihailovi nema iluzija u pogledu mogunosti brzoga obnavljanja narodnog jedinstva i,
tavie, bratstva. Stoga on zagovara program dravnog jedinstva, kao strpljivo graenog mosta
i puta do narodnog jedinstva. (60) Tu svoju zamisao Mihailovi je, kako veli, pokuao i da realizuje
tako to je odbio predloge nekih svojih komandanata da se obnovi Srpska vojska: Ubedio sam ih
u veliinu Jugoslavije kao ideje i dravne zajednice, bez obzira na teke i nesluene ratne izdaje
i zloine drugih. (134) Pokuao je, tokom rata, da stvori uslove za demokratsku uniju Balkana, sa
Srbijom i Jugoslavijom kao stoerom. (158) Po njegovom sudu, takva vizija razbesnela je britanske
i sovjetske glaveine, koji nisu eleli snani Balkan, ije bi srce inili Srbi, pa su sopstvene
kolonijalne interese u Srbiji i Jugoslaviji poverili na uvanje Josipu Brozu, uz nuno slamanje Srbije
i rtvovanje Drae Mihailovia. (159)
2.5.1. Reklo bi se da je neskriveni izraajni smisao ovoga romana u prikazivanju enerala
Drae Mihailovia kao srpskoga velikomuenika. Za tu svrhu, on se prikazuje kao plemeniti patriot
i vojnik koji ne odobrava osvetu i odmazdu (120), koji odbija da puca u partizane kao u svoje - u
svoj jezik i rod (154), da digne ruku na najblieg dok su nam Nemci u kui (154), a sve reke
u Hrvatskoj nadole od srpske krvi (155). Nije bilo lako pucati na roenu krv i decu, bez obzira to
su ta maloumna deca ubijala svoju brau i roditelje. Beao sam od istorijskog prokletstva da prihvatim
krvavi raskol u svome narodu. (155) On je za svoju ratnu metu uzeo okupatora i ustae, a svaki
grob u iznuenom obraunu sa partizanima bio je grob u istoj kui. (156) Dakle, ak i pripadnike
komunistike sekte smatrao je delom naeg naroda (58), pa nije doputao da na partizanske jame
uzvraamo naim jamama (259). Nastojao je i da spreava okupatorsku odmazdu nad srpskim
civilima za svakoga ubijenog Nemca, i nije hteo da likvidira ratne zarobljenike - radi ouvanja svoje
vojnike i nacionalne asti. (157) Osim toga, imao je i viziju buduega srpskoga nacionalnog
pomirenja u kojem e unuci zakrvljenih strana zajedno suditi svojim dedovima, premda nije siguran
da li moe da oprosti zlikovcima i izjednai ih sa rtvama. (239) Moda se sva nastojanja u ovakvome
slikanju Drae Mihailovia stiu u nekoliko puta ponovljenoj rei o njemu kao blagom sveteniku
i patrijarhu, premda i on sam pomilja kako bi ipak bilo istorijski funkcionalnije da je bio ne
patrijarh ve komandant i tiranin. (252, 256)
2.5.2. Ova revalorizacija istorijskih likova i dogaaja, oekivanje suda istorije i preispitivanje
greaka (275), poiva na dubokom uverenju da ipak istine ima (293), da e se ona obelodaniti kao
pobeda rtve i muenika. eneral je uveren da e vreme ipak presuditi u njegovu korist, i da nevina
rtva ipak na kraju pobeuje: ne pobedih Tita za ivota, ali u mrtav da ga pobedim. Hou sigurno.
Kako ono bee: Iako su poginuli drali, ostali su ptii dralovii! Bie opet Srbije... (264, 268). Ako
se i ne moe govoriti o autorovoj nameri da izrazi svoje vienje budue (tj. savremene) pobede Drae
Mihailovia, i posle njegove smrti, moe se sa sigurnou ustvrditi da ove misli i oekivanja
dokumentuju pogled na svet nacionalistiki orijentisanog pisca, sa neskrivenom idejom o istorijskom
pravu na jo jedan pokuaj ispravljanja istorijskih greaka i nepravdi. To je, u osnovi, ideologija
srpskih nacionalista, koja velikoduno priznaje istorijska prava drugih nacija, ali uz srpsku kontrolu
njihovog protezanja, koja prihvata demokratsku koncepciju Balkana, ali sa jakom, najjaom,
i proirenom Srbijom, i koja priznaje srpsku Jugoslaviju.
3. Vuk Drakovi je napisao jo jedan tradicionalno koncipirani i artikulisani, i populistiko-
realistiki stilizovani roman. Osim toga, umesto da stvaralaki koristi faktografiju, njega je
faktografija sve vreme opsenjivala i drala u podreenom poloaju. Kombinovanje sna i jave, seanja
i dokumenata, ipak ostaje na nivou feljtona, u kojem i novinski iseci i snovienja slue podupiranju
teze, spakovane u nedopustivo patetian i programski moto Ravnoj Gori. Kako smo ve videli, kod
knjiga koje ne predstavljaju dominaciju forme nad graom teko je uopte govoriti o formelnim
momentima (jer e za sadrinom ne trpi literarnu igru). Kao karakteristini momenat ovde se izdvaja
naturalistiko prikazivanje mrcvarenja i kasapljenja Drae Mihailovia od strane zdruenih i paljivo
odabranih predstavnika svih srpskih istorijskih neprijatelja: svi nai narodi e sad da izvre pravinu
presudu. (277) Naravno, tu su drugovi komunisti Vladimir, Ramiz, Zdenko, Maksim, Arif, Radul,
Angel... Drakoviu nije bilo dovoljno to to ih je obeleio tipinim nacionalnim imenima, ve je
njihov delatski razgovor, kao i batinaki na poetku romana, prikazao sa svim dijalekatskim
varijantama (crnogorska, dalmatinska, bosanska, iptarska, hrvatska...) - u maniru jeftinih viceva iz
oblasti nacionalnih stereotipa. Kad se to dogodi negde u sredini romana, moda i moe da se
prenebregne, ali kad se tako zapone i zavri roman, onda se mora zakljuiti da je autor upravo hteo
ono to se u literaturi dobroga ukusa ne sme. Jer, ni potvrene istorijske injenice - a ja ovde o tome
ne sudim - ne mogu biti sigurna brana od paraliterarnih strasti, koje se uvek objektiviraju kao ki.
2.13. Borislav Peki: Besnilo (1983)
Peki je ispriao uzbudljivu priu o pojavi i stravinoj ekspanziji mutiranoga virusa besnila
krajem sedamdesetih na londonskom aerodromu Hitrou. U priu su upleteni motivi nacistikog
genetikog inenjeringa, savremenih rusko-amerikih, jevrejsko-arapskih itd. odnosa. U osnovi,
u pitanju je besnilo kao globalna metafora pobesneloga sveta koji ekvilibrira na granici sopstvene
apokalipse, tj. konsekventne katastrofe ne-ljudskoga sveta. Besnilo, to je - svet u ogledalu (Peki
s.a.: 175), ono to upravlja ivotom cele uklete vrste (220), smrtonosni virus ljudske istorije
(456), besnilo je ono to smo sami inili otkako postojimo kao inteligentna vrsta (493/4).
Pekieva autorska pozicija je kosmopolitska; stoga u njoj nema ni izrazitih nacionalnih
stereotipa, osim ako ih ne diktira pozicija izvesnih likova: Alirci su neobrazovani i primitivni (235),
bugarski emigrant depari po terminalu (311), Jermeni krijumare svilu i trguju ak i u karantinskim
uslovima (312), Libanac profitira krijumarei izbezumljene ljude po aerodromu (378), Jevreji i Arapi
se mrze i u zajednikoj nevolji i uzjamno tamane i u karantinu (384)... Balkan je samo jedna od
epizodino specifinih oblasti u pogledu pojave besnila, poput Irana i Rusije (124, 134). Svet je
i pred smru uvao svoje najomiljenije zablude (244) u pogledu gregarnog okupljanja po nacionalnoj
i rasnoj osnovi, premda je porodica dugo ostala osnovna jedinica karantinskog ivota.
Pria Pekievog romana je anrovski odreena, pa je stoga ne samo kompleksna
i komplikovana ve dovedena do ruba groteske. Dodue, mogui prigovor zbog sub-literarne
globalizacije ovoga romanesknog sveta autor je predupredio ve u uvodnoj beleci, obavetavajui
unapred itaoca da je njegova pria prilagoena tradicionalnim Pravilima igre ovog paraliterarnog
anra (5). Autpoetikim se moe smatrati i pasa iz dnevnika Daniela Leverkina, pisca koji,
skupljajui grau za svoj roman, ostavlja pisano svedoanstvo o besnilu. (241-250) Dodue, ovi
momenti - dobrodoli posredovanom pristupu tumaa - ne naruavaju koherenciju fikcije, i ne kvare
naivnom itaocu priu kojoj se bezrezervno predaje.
2.14. Dragoslav Mihailovi: izmai (1983)
1. Okosnicu ovoga romana ini kazivanje ivojina M. Stanimirovia, rudara i podnarednika,
i ponovo rudara, koji je, sticajem nesrenih ivotnih okolnosti, upropastio svoj deaki san -
podoficirsku karijeru, karijeru izmaa, i ueni porodini mir, te svoj promaeni ivot traio po
zatvorima Kraljevine Jugoslavije, okupirane Jugoslavije, a najvie po zatvorima i ludnicama
komunistike Jugoslavije, kao iskreni pravednik, naivni buntovnik i realni pijanac. Taman kada je bio
na dobrom ivotnom putu, izdao ga je, odlaskom u penziju, stareina koji mu je u dobroj meri bio
socijalni i moralni oslonac, pa je, povrh toga i zaljubljen, u pijanstvu napravio itaocu simpatini
skandal u oficirskoj kafani, zaradio robiju i, to je jo stranije za onoga koji je vojsku zavoleo kao
majku roenu - raalovanje: gubitak vojnike asti, skidanje uniforme, tj. isterivanje iz vojske.
2.1. Dragoslav Mihailovi naumio je da nam ispria ivotnu ispovest oveka koji, dodue, nije
bez krivice kriv, ali koji je surovo kanjen, gurnut sa solidnog ivotnog puta, zbog jednog malog
posrnua. Pisac nas upoznaje sa dobrim ovekom loega ivotnoga iskustva, poruujui dve bitne
stvari. Najpre, i to ve u prvoj reenici romana, nije mogue napustiti dosueni ivotni okvir, i otii
u bolji i lepi svet: Kad jedanput poe odnekud di ti se nije ivelo, ini ti se, otio si zanavek.
I nikad, misli, vie nee da se vrati. Nikad vie nee da bude Kurjak. Ali ivot udesi, pa se vrati
pre nego to si i sanjao. (Mihailovi 1986: 9) Drugi bitni momenat izriito se artikulie na samome
kraju knjige: ika Kurjak je u jednome asu sateran u ivotni tesnac (kao mladi kurjak od strane
ljudskih zverova), gde je shvatio da mora da se bori, bori i bori, bez obzira na postradanja, padove
i poraze - samo zato da bi sebi duu sauvao. (281-282) Ta ideja o znaaju ivotne borbe nije sasvim
u skladu sa ikinim stavom o tome da ivot ne vredi bogzna ta, te da ne zasluuje velike napore, ali
se protivreje brie uverenjem da takav kakav je ipak treba da traje dok ga ima. (269) (Obe su
pozicije iz epiloga iskazanog u zatvorskoj duevnoj bolnici, pa se mogu tretirati kao veristiki prilog.)
No, kako uz ova dva meaa - o nemogunosti odlaska i o nunosti borbe - stoji moto itave knjige,
koji pisac pozajmljuje od Mehmed-pae Sokolovia: Uz pobelele vlasi nema ni elje za slavom,
/ Putevi spasa su preseeni, u brdima hvata se mrak? Po mome sudu, stoji u zajednikoj senci ivotne
melanholije, omeene socijalnim i biolokim udesom, iliti udesom injenice da je ivot prekratak za
snove, da se za ivota ne moe popraviti ivot. ika to kazuje na svoj nain: Nema taj poetak, ljudi,
koji nee da ima usran kraj. (61)
2.2. Utisak je da pisac ovoga romana svojim dokumentarnim umecima naprosto nudi
interpretatoru na tacni obelodanjeni dokumentni smisao svoga romana. Ta kompoziciona okolnost (da
dokumentarni momenti nisu zahvaeni maticom fabule, ve samo udenuti u tkivo teksta) moe imati
poetiko-estetike konsekvence (o njima kasnije), ali je ovde ipak valja iskoristiti. Uostalom,
dokumentarni umeci se naprosto nameu svojom ponudom ogoljenoga smisla. Utoliko je, ak, pitanje
da li su oni nosioci dokumentnoga smisla, ili pak jo uvek pripadaju autorovoj ekspresivnoj nameri.
2.2.1. Svi ti umeci neposredno se tiu svedoanstava (dostave-denuncijacije, izvetaji, zapisnici
usmenih saoptenja, novinski feljtoni, stenografske beleke, zaplenjene arhive pohapenih komunista,
izvod iz zakona, dokumenta ustakog pokreta, vojna arhiva) o akcijama hrvatskih, makedonskih,
vojvoanskih (maarskih) nacionalistikih i separatistikih organizacija u cilju ruenja prve
Jugoslavije, izmeu dva svetska rata (od 1923. do 1939): rad Maekove Hrvatske seljake stranke
i Vojvoanskog (autonomistikog) pokreta na otcepljenju Hrvatske i izdvajanju Vojvodine (1937)
(12); akcije komitskih eta VMRO u Makedoniji (1923) (41, 56-59); saradnja Hrvatske seljake
republikanske stranke i VMRO (1923) (72-73); naredba Vrioca dunosti komandanta Dunavske
divizijske oblasti u Beogradu o suzbijanju komunistikog i svakog drugog tetnog i razornog uticaja
na temelje otadbine, povodom Mariborske afere, tj. stupanja nekoliko oficira Mariborskog garnizona,
po svemu sudei Srba, u organizaciju komunistikog karaktera (1932) (86-91); govor narodnog
poslanika Ante Kovaa u Narodnoj skuptini (19.02.1937), u kojem denuncira hrvaski nacionalizam
i separatistike tenje i poziva na odbranu Jugoslavije (1937) (112); direktive o osnivanju
komunistikih odbrambenih eta protiv terora velikosrpske diktature (1937) (128-131);
denunciranje vojvoanskog autonomaa zbog ispada u kafani (1938) (134-135); izvod iz vojnog
kaznenog zakonika Kraljevine Srbije iz 1901, koji je vaio u i Kraljevini SHS odnosno u Jugoslaviji -
sankcionisanje vojnog zloina (161-163); izvod iz akata o osnivanju mesne organizacije hrvatskog
ustakog pokreta dr Ante Pavelia, koja se bori za slobodu i nezavisnost Hrvatske (183-185);
dokumenta iz vojne arhive o maarskom nacionalizmu, maarskoj propagandi i maarskim
teritorijalnim aspiracijama prema Jugoslaviji (1938) (199-201); Stojadinoviev govor o dobrim
stranama anlusa Austrije - rasturanje komunistikih baza i osveivanje Hrvata o potrebi
jugoslovenske konsolidacije i sloge pred opasnou (1938) (225-228); letak ustakih logora povodom
roendana Ante Pavelia, sa zahvalnicom za njegov doprinos zatiti hrvatskog naroda od
velikosrpskog divljatva i njegove priroene zloinake krvi, u borbi protiv velikosrpske
satrapije i lai o duhovnom i krvnom jedinstvu Srpstva i Hrvatstva, u tihoj revoluciji koja e
pokopati podrtinu od drave, koju se nazivlje Jugoslavijom, i spasti hrvatski narod od pokusa
jugoslovenstva, sveslavenstva, bratske zajednice (1939) (254-256).
Izborom dokumenata autor ocrtava iri drutveno-istorijski kontekst u kojem se odigrava lina
ivotna drama ike Kurjaka. Taj kontekst dovodi se izriito u vezu sa sudbinom glavnoga junaka
utoliko to u optunici stoji da su njegov disciplinski prekraj i krivino delo (vojni prestup i vojni
zloin) poinjeni u okolnostima kad neprijateljske subverzivne snage () u naoj otadbini i izvan
njenih granica nastoje da obore nau kraljevsku dinastiju i nau dravu, za koju su krv prolivali
najbolji sinovi ove zemlje. (164) ika zna poneto o bombakim akcijama ustaa
i makedonstvujuih VMRO-vaca, te da su oni svojevremeno ubili kralja Aleksandra, ali ne shvata
kakve on veze ima sa svima njima. On je naivni subjekt, koga slamaju okolnosti i sile koje on ne
razume sasvim, i koje njegovoj neznatnoj krivici pridaju ogroman, dalekoseni i njemu nedokuivi
znaaj. Ali, koliina ovoga dokumentarnoga materijala u romanu i njegov raspored prevazilaze ovaj
nivo autorove izraajne namere, pa postaje jasno da on (materijal, a ne autor) itaocu sistematski
sugerie vezu izmeu naznaenih deavanja i njihovih daljih istorijskih konsekvenci (stoga ih
i tretiram kao nosioce dokumentnoga smisla romana). U vezi sa tiim, mogle bi se postaviti dve teze:
prvo, da autor nasluuje raspad Jugoslavije, upozorava na njega, i ukazuje na duboke uzroke istorijske
nestabilnosti ove drave; drugo, da autor priziva raspad Jugoslavije, i ukazuje na puteve njenoga
pretpostavljenog cepanja. ini se da za drugu tezu nema dovoljno argumenata. U svakom sluaju,
Mihailoviev roman nedvosmisleno poruuje savremenom itaocu da su neprijatelji Jugoslavije
i akteri njenoga destabilizovanja: hrvatski nacionalizam i ustaki pokret, makedonsko-bugarski
nacionalizam, vojvoansko-maarsko autonomatvo, komunistiki antisrpski internacionalizam.
No, Mihailovi nije sakrio ni drugu stranu medalje; u svakom sluaju, obelodanio je bar jedan
njen deo. Bbudui se ikina nevolja zbivala u Skoplju, gde je sluio, otvara se na jednom mestu
i problem srpske i jugoslovenske vlasti u Makedoniji (posle 1912. odnosno 1918), stoga to su za
Makedoniju i Kosovo vaili drugi, naroiti zakoni, ne kao za ostalu Jugoslaviju, i to su takve
prilike i takvi zakoni odluivali o ikinoj subini. italac, rekosmo, dobija uvid u tamniju stranu
srpske/jugoslovenske vladavine u Makedoniji: Policija i andarmerija i vlast tamo nije se mnogo
premiljala da l e da upotrebi pendrek i batinu, pa i neto stranije, ili nee. Te krajeve su prvo zvali
Nove oblasti, a docnije Juna Srbija. I ako smo mi smatrali da smo ih oslobodili od Turaka, oni sami
ne znam kako su mislili. Nisam siguran. () Nije nama stanje tamo bilo dobro (). Mnogi ljudi iz
vojske govorili su da ne valja da se tako radi, da je civilna uprava i via vlast tamo, koja je uglavnom
popunjavana iz Beogerada, puna lopova, mangupa i laktaa. I ia se, ini mi se, nekome na raport
javljao i isto je ravo o naem poslu u Skoplju mislio. Ali kome da objasni? (104/105)
2.2.2. No, da bi rekonstrukcija dokumentnoga smisla bila stabilna, valjalo bi pogledati
romaneskni stav prema nacijama koje su se zatekle u ovoj istorijskoj igri.
2.2.2.1. ikin komandant Milorad Miljkovi ia govori vojnicima, iz svoga ratnikoga
iskustva, o ratnikim osobinama raznih nacija. Bugari i Turci su nemilosrdni srpski protivnici u ratu,
od kojih se ne moe nadati nikakvom dobru. (26) I jedni i drugi, osim to se ne povlae, umeju, poput
Srba, da se hvale onim to za faljenje nije - da umeju da idu na no (to je Srbe ve kotalo
u proboju Solunskoga fronta, budui da francuski i engleski saveznici nisu imali nameru da uestvuju
drukije osim kao zatitnica). Ni Nemci ne juriaju golim grudima, ve racionalno, ukopani, tuku
artiljerijom, a Austrijanci, poput Engleza i Francuza, drukije koriste svoju, metropolsku,
i kolonijalnu vojsku. (33-34) Dakle, osim to poduava kako se u ratu ponaati u zavisnosti od toga
ko je neprijatelj, ia izvlai i istorijske pouke o prirodi kolonijalnoga dranja sila
i o problematinom junaenju malih: Uopte, ono to mi kod sebe zovemo vojnika hrabrost, obino
nije nita drugo do nebriga u komandovanju, glupost, neukost i divljatvo. (33)
2.2.2.2. O Hrvatima se govori pre svega kroz dokumenta o nacionalistiko-separatistikim
ambicijama. Osim dokumenata o ustakim akcijama (12, 72-73, 183-185, 254-256), tu je
i svedoanstvo o hrvatskom sistematskom izbegavanju jugoslovenskih dravnih simbola (zastave, pre
svega), o otvorenom antijugoslovenstvu i sistematskom pripremanju tla za samostalnu Hrvatsku, uoi
Drugoga svetskog rata (112-115), i o nagovetavanju rata Jugoslaviji i komunizmu (185). Dakle,
nema ni govora o nacionalnim osobinama, nacionalnom karakteru Hrvata. Na isti nain i o Maarima
se govori samo kroz nagovetaje njihovog nacionalizma i vojvoanskog autonomatva. (199)
2.2.2.3. Naravno, to se Srba tie, karakteristino je mesto o njihovim rtvama za stvaranje
Jugoslavije, i o rtvovanju sopstvenih nacionalnih simbola (i interesa?), nacionalnih ratnih zastava,
simbolima i interesima Jugoslavije. Re je, dakako, o ve pomenutom govoru Ante Kovaa, koji
svedoi da su Srbijanci svoje ratne zastave (pod kojima se i sam borio), bez rei i protesta, ali sa
tihim suzama, predavali muzeju: Oni su sahranili te zastave u interesu optem jugoslovenskom i niko
se u Srbiji nije naao da prkosi toj odluci. (Pljeskanje na levici). Ni jedan se nije naao u Srbiji da
u znak protesta izvesi srpsku zastavu bilo kojom zgodom. Pa kada su mogli da svoje slavom
ovenane, izreetane kurumima zastave, onako junaki sa puno samopregora sahrane, to se mi onda
borimo i lomimo oko naih zastava? (112-113) No, da podsetim, Mihailovi ne skriva od itaoca da
su ove srpske rtve za Jugoslaviju zatamnjene loom srpskom civilnom upravom (bar kad je re
o Makedoniji).
2.2.3. Za potpuniju interpretaciju vaan je romaneskni stav prema etnicima i prema
komunistima.
O etnicima se govori povodom izvesnog kapetana druge klase Nenkovia, koji je 1943. postao
komandant etnike letee brigade za Kuaj, i koji u poetku moda i nije bio lo, veli ika, a onda
je prosto poo da se trka s Nemcima ko e vie da pobije. (18) Predratni komunisti prikazani su kao
neprijatelji Jugoslavije, vojnofaistike diktature velikosrpske buroazije. (128) No, ika je najvie
leao po zatvorima u novoj, komunistikoj Jugoslaviji, dakle, postradao ponajvie od komunistikih
vlasti, od kojih je, paradoksalno, najvie oekivao u svome ivotu: E sad, to tako valjda i treba da
bude, u nji sam se najvie i uzdao. Kome sve s njima nisam pretio. () Kad oni jedan dan dooe,
jedva saekae da odratujem poslednji nekoliko meseca, pa odma zapoee. Je li, bre, pitam, je l vi
bejaste oni u koji sam se ja najvie uzdao? Ne mogu neko vreme, boga ti, da se snaem, jo ne vidim
da su gori od bilo koji. (272)
3. Mihailoviev roman pisan je u ispovednoj formi, u prvome licu, lokalnim narejem, te je
veoma efektan i pristupaan prosenom itaocu. No, karakteristini formelni momenat svakako
predstavljaju ve pomenuti i analizirani dokumentarni umeci, koji nedvosmileno igraju ulogu
podupiraa veristikog momenta ove stvarnosne proze, i obinog itaoca oslobaaju svake sumnje
u istorijska saznanja koja mu se romanom posreduju. Dakako, pre svega je re o saznanjima u vezi
sa nacionalnim interesima, motivima i avovima Jugoslavije. Dosledni realizam naruen je jednim
naturalistikim ispadom iz ikinoga zavrnog monologa (o bezdunoj samoivosti oveka, koji bi
i utrobu sopstvenoga deteta jeo ne bi li spasao ivot, 276), i njegovim finalnim filosofstvujuim
odmakom prema svetu, iz istoga monologa (njegova re o oveanstvu, ironijska re o oveku kao
cvetiu bojem, o oveku kao opakoj ivotinji, o nedomainskom vladanju svetom itd.) Dodue,
oba ispada, i onaj naturalistiki i ovaj refleksivni (gde se pisac suvie prepoznaje u junaku), pripadaju
ikinoj ispovesti iz zatvorske ludnice, pa bi mogli biti opravdani njegovim naroitim ivotnim
iskustvom i robijakim univerzitetima. Dokumentarni umeci ponajvie karakteriu formu ovoga
romana. Dok bi se o njihovom poetikom smislu jo i moglo razgovarati, s obzirom na spoljani
status u tkivu romana (utoliko to nisu romaneskno transformisani, pa tre i cepaju formu),
vanliterarni smisao knjige kao da je sasvim proziran. U pitanju je tradicionalna forma, koja naelno
obezbeuje iroku receptivnost i komunikabilnost knjige.
2.15. Svetlana Velmar-Jankovi: Lagum (1991)
1. Sie ovoga romana ine seanja obrazovane, otmene i ugledne gospoe Milice Pavlovi,
o njenom ivotu u predratnome graanskom Beogradu, u okupiranom Beogradu i, konano,
u komunistikom Beogradu do 1984. godine - ivotu u kojem je njen graanski svet poraen, suprug,
Duan Pavlovi, istoriar umetnosti i profesor univerziteta, osuen i streljan kao ratni zloinac od
strane komunista (premda je, u stvari, u kvislinkoj Nedievoj vladi bio zaduen za spaavanje srpskih
izbeglica iz ustake NDH), a ona, sa dvoje dece, primorana na borbu za goli opstanak u zemlji surovih
klasnih vratolomija.
2. Izraajni smisao romana plete se oko rasapa i stradanja sveta srpskog, evropski orijentisanog
graanstva, pred naletom militantnoga komunizma; dokumentni smisao krije se, po svemu sudei, na
istoj znaenjskoj liniji, tj. u problematinom sudaru klasa i ideologija.
2.1. Autorica sve vreme nastoji da izrazi stravu traginog istorijskog preloma u Srbiji
i srpskome narodu, koji se dogodio sa dolaskom komunistikih vlasti. Pogledajmo najpre njenu
romanesknu sliku graanskoga sveta, sliku samoga preloma i sliku njegovih izvrilaca, tj. komunista.
2.1.1. Sutina graanskoga sveta, graanske ureenosti sveta, najpre nam se plastino posreduje
slikom urbano-stambenoga reda: haustor zgrade u kojoj su iveli Pavlovii zastrt je tamnocrvenim
sagom, po uglovima su saksije sa palmama i fikusima (Velmar-Jankovi 1992: 11) Sa poetkom
Drugoga svetskog rata, i sa njegovim zavretkom, tj. sa dolaskom komunista na vlast, ta je slika
graanskoga reda i poretka potpuno razorena: raspale su se ne samo kue, ulice i grad, nego i svi
skriveni sistemi ivljenja, ak i oni oblikovani u haosu i strahu. (16)
Suoen sam strahotama i iskuenjima rata, i sa neizbenim porazom vrlina i linosti, profesor
Pavlovi je svesno odluio da - po cenu optubi za kolaboracionizam u kvislinkoj vladi - spaava
ivote. Taj veliki poraz zapoet je sa rasapom moralnih sistema (za ta se, meu ostalima, uzgredno
optuuje i Nie), i, naravno, sa prvim svetskim ratom, oktobarskom revolucijom, sa staljinizmom,
faizmom i nacizmom. Profesor je shvatio kao neosporno - veli Milica Pavlovi - ono to ja nisam
htela ni da shvatim ni da prihvatim: da su njegova i moja moralna merila, a to su ipak merila i jednog
sloja srpskog graanstva, tankog, onog uistinu evropeiziranog, ne samo dovedena u pitanje nego, to
je daleko gore, i potpuno neefikasna. (42) Naravno, u tzv. beogradskom viem drutvenom sloju bilo
je i mnogo skorojevistva, koje se prepoznavalo, kae Milica, u naem naglaenom i naglaavanom
kosmopolitizmu, kao i u naem antitradicionalizmu. (96) Tom iskuenju odolevali su jedino strogi
austrougarski nemakari, beogradski Preani, koji su uvali tradicionalne oblike morala i dobrog
ponaanja. (96) No, period komunistike izgradnje tokom pedesetih godina poivao je upravo na
progonu graanskih vrlina: U to doba koje je odricalo vrednost svim vrstama takozvanih graanskih
vrlina, pa i plemenitosti, takva se nepoeljna osobina morala skrivati ili, bar, kamuflirati, dok je trajao
politiki uspon. (104/105) Stoga je i bilo mogue, premda paradoksalno, da nekim osobama koje su
u sebi nosile takve vrline politiki pad predstavlja neku vrstu moralnog i mentalnog oslobaanja.
Dodue, nisu se mogle izbei spoljanje neprijatnosti, budui takvim osobama uglavnom nije polazilo
za rukom preruavanje i kamufliranje; tako su i Milicu Pavlovi, uprkos njenim nastojanjima,
sugraani svuda, sa zaziranjem i neprijateljstvom, prepoznavali kao gospou, to e rei kao
pripadnika poraene graanske klase osuene na propast. (204)
2.1.2. Sam prelom odigravao se u dubinama poretka, a manifestovao, kako smo videli,
u eksterijerima i enterijerima grada: elegantne staklene balkonske ograde bile su izbuene da bi se
kroz njih provukli unkovi; sagovi, palme i fikusi nestali su iz haustora iji je mermerni pod pokriven
malterom, prainom i blatom No, nije se izgubio svaki red i ukus, ve je temeljno poremeen
Veliki red sa Velikim smislom. Prelom se, u stvari, najbolje prepoznavao u radikalnoj promeni
ivotnih pozicija i drutvenih uloga. U hapenju Duana Pavlovia, u toj porodinoj varijanti drame
velikoga preloma, uestvuju i dvojica poznanika, nekadanji bakalin, Jermenin, sada partizanski
major, i nekadanji kuepazitelj, sada partizanski izvritelj i zadueni uvar Milice Pavlovi, koja je
bila pod nekom vrstom kunoga nadzora. Najzad, tu je i nekadanja izbeglica, usvojenica Zora, sada
otra i surova partizanska aktivistkinja u borbi protiv buroazije. Svi su se drastino promenili, ne
samo u spoljanjem vrenju novih uloga, ve i u stvarnome ponaanju, i u doivljavanju sveta i sebe
u svetu. Svi su postali neki novi, neki drukiji ljudi: Jermenin, mrav, u novom oficirskom injelu,
bio je promenio linost: krv, kou, sastav elija, sve. (17) I kuepazitelj, koji je nekada podnosio
blagonaklone podsmehe zbog svoje profesionalne uslunostti, postao je drugi neko, potpuno je bio
izmenio lice, koje se pretvorilo u mreu sleene surovosti, ispod koje se nije mogao nazreti ni trag
bilo kakave ljubaznosti, jo manje odanosti. (18) Stav ovih novih ljudi zahtevao je da se brie
seanje na sve ranije drutvene uloge i odnose, i da vie nema nikakve prolosti koja obavezuje.
(19) U sluaju ovih tipinih likova ispostavlja se da onaj ko je svoj ivot oseao kao nepravdu,
preokret doivljava kao ostvarenje svoga sna o pravdi, pri emu i svoj raniji i svoj novi poloaj meri
iskljuivo snagom svoje elje, patnje, i mrnje prema onima koji su mu stajali na putu, i koji su sada
tu da bi im se naplatile nevolje i muke. (25/26) Isti preobraaj pokazuje i spaeno i usvojeno eljade,
hranjeno nenou da bi se oporavilo od preivljenih strahota (120) - naa Zora, koja je
preobaena u drugaricu Zoru, i koja, tipino, komunistiku pravovernost dokazuje spremnou na
osvetoljubivost i mrnju prema svojim spasiocima. I u ovom sluaju je preobraaj, nepojaman iako
izvren uistinu preda mnom, bio potpun: u drugarici Zori kao da vie nije bilo ni trunke bezazlenosti
ili ednosti, odanosti nae ruoprste Zore. U njenom izmenjenom nainu vienja mora da sam joj
izgledala kao crv, va, tetoina, koju to pre treba zgaziti. (35)
Moglo bi se, dakle, zakljuiti da je u ovo vreme velikih preobraaja (164), u konkretnom
procesu neobinog preobraavanja, struktura transformacije bila identina u svim pojedinanim
sluajevima, tj. kod sasvim razliitih ljudi. Ono to se opaalo na naem uslunom bakalinu sa ugla,
Jermeninu, kad je prestao da bude usluan i bakalin; to se videlo na naem primernom kuepazitelju,
Miloju, kad je prestao da bude i primeran i kuepazitelj; to je postalo upadljivo na naoj odanoj
usvojenici Zori, kad vie nije pristajala da bude ni odana ni usvojenica - sve se sadravalo, i to
u najveoj meri, u ovom pukovniku koga sam nekad, pre mnogo stolea, upoznala kao slikara Pavla
Zeca. Iz njega se rasipala neka hladna sila koja je ne samo u njemu samom nego i svuda oko njega
brisala sve to nije neposredna sadanjost, odnosno sve to je nekakva prolost. (169) Svi ovi novi
ljudi i njihov novi svet bili su mogui samo pod uslovom zaborava prolosti, tj. onoga dela
prolosti koji bi mogao da opominje (), uznemirava.
89
Ako su i priznavali deo prolosti to je
mogao biti samo njihov deo prolosti, odnosno prolosti njihove ideje, ali su u osnovi priznavali
samo sopstveno vreme, sopstvenu sadanjost: njihovo sada. (170)
U ovom prelomu su naprosto nestajali itavi sistemi vrednosti. (36) I dok su se u vreme rata
surogati prihvatali kao nuna zamena za odsutne prave vrednosti, posle rata su se poeli uvaavati
upravo surogati: vetako je sticalo prednost nad pravim, i to zato to je vetako bilo jevtinije od
pravog i, samim tim, na ceni. (139)
2.1.3. Sada u pokuati da rekonstruiem romanesknu sliku tipinih komunista, koji vre
prelom i koji zauzimaju vlast, briui svako seanje na one delove prolosti to se ne uklapaju u novu
konstrukciju istorije, briui time i svako seanje na sopstvenu prolost, sopstveni identitet i sopstveno
mesto u zaboravljenom drutvenom poretku. U tipinom i presudnom hapenju Duana Pavlovia,
komuniste-izvrioce predstavljaju, pored biveg bakalina i bieg kuepazitelja, bezlini mladii
odnekud sa juga Srbije (20), na ija usta izgovoreni identifikacijski podaci iz biografije profesora
Pavlovia zvue kao oznake za mesta nepojamnih zloina. (20) Dakako, u pitanju su ugledne
graanske, profesionalne i drutvene, funkcije: profesor univerziteta i likovni kritiar, saradnik
Srpskog knjievnog glasnika, Letopisa matice srpske, Umetnikog pregleda, lan Upravnog
odbora Srpske knjievne zadruge. (20/21) - u novom poretku sve same kvalifikacije prokazane
graantine; autorica nam sugerie da je na delu uzorno proletkultovsko varvarstvo oslonjeno na
izvorni srpski primitivizam. Komunisti u prvi mah izgledaju kao iskuenici i provereni asketi Ideje.
Taj revolucionarni ivotni stav sa vremenom gubi na snazi, uverljivosti, linoj ubeenosti, i, konano,
gubi se pred snagom neprestanih lukrativnih iskuenja, uz opravdanje pomou predstave linih

89
Oni su bili jedinstveni u svom novom identitetu izgraenom od nepamenja; major nikada nije bio ni
Jermenin ni bakalin, menezritelj nikada nije bio kuepazitelj, drugarica Zora nikada nije bila naa Zora. (37)
zasluga i uz odgovarajue oprotajnice. Komunisti konfiskuju imovinu narodnih neprijatelja (168),
koja bi trebalo da od asa oduzimanja pripada narodu (37, 209), pod obrazloenjem ispravljanja
nepravde kojom je steeno svako bogatstvo, i pod zastavom novoproklamovane skromnosti.
(161) Ispostavilo se da jedan deo imovine naprosto nije popisan, ili da spiskovi nisu prijavljeni, tako
da je ta imovina pripala predstavnicima naroda, odnosno punopravnim vlasnicima narodne
imovine. (38-39) U dobrom delu sveta opisani postupak zove se naprosto - pljaka. To ovde vai za
drugaricu Zoru, a ispostavilo se da vai ak i za one koji su se u prvi mah zaklinjali u nad-
graansko poimanje sveta predmeta, i koji su zamenicu moje smatrali istorijski prevazienom.
Kuepazitelj Miloje, koji se zaista dobro snalazio i sa nemakim vlastima i sa crnoberzijancima,
a naplaivao i svoj ilegalni rad (142), nastavio je da se odlino snalazi i u novome potroakom
drutvu, gde mu nikad nije bilo dosta para. (227) Principijelni Pavle Zec, koga je Milica Pavlovi,
i pored line netrpeljivosti, ali i izvesne privlanosti, uz veliki rizik, kao ranjenog ilegalca (172),
krila u svom stanu dva meseca, prisvojio je bio sav umetniki nametaj porodice Pavlovi i Milici
najdrau umanovievu sliku. (196-197, 230) Komunisti su bezobzirni u nastojanju da ostvare svoj
cilj, i da u meuvremenu spaavaju svoje ivote, pa brzo, planski i veto upotrebljavaju ljude, i daljnje
i blinje, ne obazirui se na opasnosti kojima ih svesno izlau. ine to tako uspeno, da
upotrebljenima taj uspeh u samozbrinjavanju doista izgleda kao da se sami bogovi staraju i brinu ba
o onima koji ih se odriu. (153) Komunisti su bili pod strogom komandom Sovjetske Rusije,
i zatvarali oi pred injenicom da je ona otvoreno gledala samo sopstvene interese, a ne i interese
malih naroda, i da je svoju lanu neutralnost razotkrila potpisivanjem pakta sa nacistikom
Nemakom, i ueem u zajednikoj podeli plena, u ovom sluaju - podeli Poljske. (179-182)
Dodue, ovaj roman ne krije da je meu komunista bilo i plemenitih ljudi, ili bar ljudi koji su,
ako nita drugo, prepoznavali i, kriom, emitovali ljudskost ispod maske ideoloke strogosti. Najpre,
Krista orevi, po Milici salonska komunistikinja, koja je prikrivala ilegalce, prave komunjare,
ali koja je pomagala i Savi umanoviu, a i Milici Pavlovi, pamtei dodue da je i nju samu Duan
Pavlovi indirektno spasao hapenja. Tu je, potom, i stroga drugarica ministar kulture, koja je, tiho
i neprimetno, pomagala Milicu Pavlovi u tekim poratnim danima, omoguivi joj da, skriveno, za
platu ali pod pseudonimom, prevodi knjievna dela za veliku izdavaku kuu. Najzad, u ovu grupu
mogao bi moda ui i partizanski major, bivi bakalin, koji nije, poput drugih, izdao Ideju kojoj se
zavetovao, nije poklekao pred privilegijama vlasti i izazovima potroakog drutva,
90
da bi na kraju
samome sebi, hartiji i Milici priznao da je inio zlo, premda to nije eleo - Sve u ime dobra. I istine.
I pravde (173), i da ni sam ne zna kud e mu dua, kuda e dua bezdune i ostrvljene Zore, kao ni
dua svih onih koji kao da je nisu ni imali. (232) No, uprkos izuzecima, surovost komunistike klasne
mrnje bila je u toj meri oigledna, da su predstavnici evropskoga graanstva u ovome romanu
savreno dobro znali ta ih eka: Oni nas sigurno nee amnestirati. (210, 215, 223)
2.1.4. Drugu stranu ideoloke medalje u Srbiji trebalo bi da predstavljaju etnici - kao jedna od
moguih istorijskih alternativa za graanske intelektualce. Dragia Vasi, komunistiki advokat,
postao je savetnik Drae Mihailovia. Profesor Slobodan Jovanovi mogao bi, kao politika opcija,
biti neko reenje za Duana Pavlovia, kada uz njega ne bi bilo mnogo budala. I pokvarenjaka. (44)
Tako, Duan Pavlovi, koji nikako nije mogao s komunistima, nije mogao ni sa etnicima: u pokretu
D. M. - pokretu srpskog generala na engleskoj vezi uzeli su, koliko se uje, maha i primitivizam
i idiotizam u specifino srbijanskoj varijanti, koju on nikada nije mogao da podnese (43)
2.1.5. Veoma je zanimljivo da je Velmar-Jankovieva svoju ideju o radikalnom ideolokom
prelomu i ne samo personalnom i kolektivnom ve civilizacijskom preobraaju uoila, i predstavila,

90
Tada ne bih mogao da poverujem da e opet doi vreme u kojem se zahteva da mislimo o sebi, da mislim o
sebi. I to na stari nain. ta imam. ta nosim. ta jesam - mereno onim to sam postigao. I onim to je postalo
moje. Moje. Pojam kojeg sam se odrekao u ranoj mladosti. Koji sam prezirao. Koji prezirem. (38)
ne fenomenu preobraaja jezika, tj. na savrenom primeru nastupanja svojevrsnoga jezika preloma,
jezika novoga, ideoloki konstruisanoga sveta.
91
Autorica govori kako o novom jeziku komunista, tako i o dananjem jeziku, za koji se katkad
ispostavi da krije ouvanu, staru narodnu ili graansku osnovu, ali koji nije izdrao sve pritiske
ideoloke torture, pa je inkorporirao deo leksike i gramatike komunistikog novogovora.
2.1.5.1. Jezik komunista bio je jezik vremena velikih preobraaja. (164) Drugarica Zora je
vrlo uspeno savladala novi jezik i koristila ga, poput ostalih, bez mucanja, premda je sam taj jezik,
smatra Milica, uveliko mucao svojim otrim naredbodavnim ritmom. Iako je tek kasnije ula za
Orvelov Novogovor, Milica je uspela do pronikne tamnu dubinu tog novoga jezika: njime dominira
upotreba zapovednog naina, imperativa, i proterivanje zamenice Vi zamenicom ti. Iskljuiva
upotreba zamenice ti, pisane malim slovom, trebalo je da oznaava ukidanje svake socijalne distance
i svake nejednakosti meu pojedincima. Zamenica Vi zvuala je isto tako sumnjivo kao i noenje
eira, konih rukavica i, ne daj boe, gamani. No, ideoloko diferenciranje uinilo je da najpre doe
do unutranjeg variranja u intonaciji zamenice ti - za oznaavanje istomiljenika, tj. ljudi-drugova,
i neistomiljenika, tj. ljudi-bive gospode, da bi se, potom, uobliilo i jeziko diferenciranje
u saobraanju meu ideoloki raslojenim ljudima-drugovima. Milica Pavlovi se ograuje u pogledu
potpunog pronicanja ove jezike evolucije, jer je, veli, njeno znanje o jeziku i iskustvo jezika
nedovoljno, stoga to je dobrim delom predratno a u potpunosti graansko. (166) No, ona je sasvim
sigurna da je u uzajamnom odnosu novoga jezika, novoga miljenja i novoga ponaanja primat
nesumnjivo na strani novoga jezika, odnosno Ideje koja se morala ovaplotiti u jeziku: Na poetku
bjee rije (165) Time se samo podvlai sveprisutna misao o komunistikom ideolokom,
svetovno-religijskom kreacionizmu.
Osim upotrebom imperativa i usiljenim ruenjem socijalnih distanci pomou univerzalne line
zamenice ti, komunisti su se isticali i istiskivanjem prisvojnih zamenica moj, moja, moje u korist
prisvojnih zamenica na, naa, nae (30), mada ni to nije vailo za sve podjednako: U novom
vremenu su za neke primerke ljudske vrste neke od ovih zamenica bile ukinute. Odnosno
konfiskovane. (199/200)
Okolnosti ine da svi menjaju jezik prema zahtevima same stvarnosti. Tako je i Milica prvi put
u ivotu, povodom pogubljenja Save umanovia u NDH, na sopstveno zaprepaenje, izgovorila
stranu i mnogoznanu re: zaklali!. (40) Osim toga, ona kae da se i sama u sebi nehotice
preobraavala, jer je oigledno usvajala terminologiju epohe - npr. temeljno pripremljen
sastanak. (100) Primetila je, pored toga, da su i njene reenice postajale kratke, kao i njihove,
i gotovo odsene, kao i njihove. Svedene na injenice koje se podrazumevaju ali se ne moraju
dokazivati. Prilino oteene reenice. (177) Samo, radi se o tome da se esto u prvi mah ne
prepoznaju obrisi ljudskog bezumlja koji se skrivaju u ovim igrama rei i igrama novinskih naslova,
na primer. (53-54)
to se komunista tie, njihov se jezik odravao u ideolokoj zatvorenosti sve do naih dana, to
se najbolje videlo u njihovim govorima, prepunim potpuno istih rei i izraza koji se decenijama
plasiraju kao nosioci navodno novih sadraja. Niko ih nije nauio da izbledele rei u izbledelim
spojevima ne mogu ni izazvati ni preneti nita ni nalik na nove sadraje, ak i da ih potencijalno ima,
a nema ih. Jezik ih upozorava, a oni ne haju za to upozorenje. (221)
2.1.5.2. Time prelazimo na dananji jezik. U zamiljenim jezikim raspravama sa sopstvenom
erkom, autorica esto rea rei koje su danas prognane iz knjievnih tekstova i ukazuje na
simptomatinost toga deavanja. Ve na prvoj stranici poinje takvo jedno razmatranje. Danas bi, veli,
jeziki istunci poput njene erke, umesto rei dakovi i bakalnica govorili i pisali vree i prodavnica.
Ali, valja znati da to nije isto, jer je prodavnica deo renika koji su doneli partizani. Prodavnica nije

91
Inae, kao to emo videti, jezik predstavlja jedno od najvanijih sredita ovoga romana, kako u pogledu ovde
nagovetenog sadrinskog momenta, tako i u pogledu njegovih formelnih mogunosti, i obelodanjenih
spisateljskih muka s jezikom.
podrazumevala vlasnika; bakalnica jeste. (12) Dakle, na samom poetku jedna mala
sociolingvistika analiza, koja je, kako e se videti, samo prolog za slina, esta, razmatranja. Slino
je i sa evolucijom rei: hauzmajstor - nastojnik - kuepazitelj. (14-15) Naime, skromni hauzmajstori
prerasli su u vane nastojnike, koji su drali na oku sveukupno zbivanje u svojoj zgradi, pa nije ni
udno to su lako saraivali sa policijom, petom kolonom ili sa komunistima, da bi se pod
poslednjima pretvorili u mone nadziratelje nepodobnih stanara (Miliin menezritelj). Reena
evolucija jezika vai i za rei vekorpa i veliki ve (36), ali socijalna dimenzija njihovoga
iezavanja nije primarno ideoloka; naime, rei mogu poprimiti znaenje posebnih ivotnih
okolnosti, kao to u Miliinom sluaju iskuvano rublje znai izdajniku situaciju skrivanja
ranjenoga ilegalca, dok iskuvani ve ima sasvim prijateljsku dimenziju (135), i kao to re lafrok
za nju jeste lozinka () na koju se odazivaju zatrpana vremena i zapostavljeni mrtvi (138); manje
su dramatini primeri rafcigera (98), somota odnosno plia (99). Naravno, samoposluga je na ve
naznaenoj liniji indikativnoga socijalnog razvoja (104)
2.1.6. Zbog ega je spisateljica svoj roman nazvala Lagum? Dakako, zbog toga to je itaocu
elela odmah da sugerie najdublji smisao svoga dela. Uostalom, ona je na samom poetku objasnila
znaenje turske rei lagum - mraan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti, dodajui da beogradska
tvrava Kalemegdan lei na takvim, jo uvek neistraenim tunelima. (Ne lei li na njima, jo uvek,
i cela Srbija?) Autorica nije htela da znaenje jedne stare rei ostavi neizvesnoj komunikaciji, bez
objanjavalake potpore, pa je deliminim zatvaranjem znaenja smisao simbola laguma gotovo
dovela do jednoznane alegorije: Lagum je mesto tame. (5) Naime, nono iekivanje nemilosrdne
partizanske patrole zaduene za hapenje narodnih neprijatelja, za Milicu Pavlovi i njene, novembra
1994. godine pretvorilo se u uski lagum bez izlaza. (16) Tako je tama, koja je novembra 1944. i
dalje nadolazila (160), postala sredinji pojam ovoga romana.
92
Kroz niz otvorenih vrata koje za
sobom ostavljaju apsandije nadirao je iz nekog grotla crni vetar. (25) Praena kroz stan
partizanskom trojkom, Milica ne obraa panju na krhotine smisla koje joj se kao i tama to je
saplie motaju oko nogu. (110) Ona pokuava da uhvati traak nade za svoga uhapenog supruga, ali
svuda je samo tamnina. Nema niega. (112) Sama Milica podvojila se na jedan socijalno
funkcionalni oblik, i drugi, koji je, ravnoduno posmatrajui funkcionisanje onoga prvog, poeo
polako da se sputa ka nekom tamnom sreditu. (29) I nesumnjivi sjaj velike retrospektivne izlobe
Save umanovia iz 1939. godine nastao je, po njenin seanjima, na samim ivicama tame (58),
kako Savine unutranje tako i evropske civilizacijske. Konano, Milica svaki nagovetaj ivotnih
ansi doivljava kao probijanje tame ili naziranje izlaza iz laguma. Ona zna da su, zahvaljujui
diskretnoj pomoi Kriste orevi, koja je, rizikujui, Miliinu decu stavila na spisak Crvenog krsta
za dobijanje UNRINIH paketa, preiveli te prve godine crnog laguma. (228) A kada je, uz slinu
pomo drugarice ministar, dobila mogunost da prevoenjem za veliku izdavaku kuu izdrava
svoju porodicu, trala je nedodirljiva i, posle nepojamno dugog tunela koji je trajao tri godine, koji je
trajao celu venost, duboko uvlaila u sebe traak, zraak mogueg izlaza. Otvora. Prolaza. (101)
No, tama je definitivno prekrila itav njen ivot. I sama misli da je smena njena elja da
ovim zapisima o seanju i saznanju koje izranja iz nekog tamnog tla nesvesnog u njoj (202) ostavi
trag u optoj nepostojanosti, u pesku, u tmini vasione (28) - kada pie o ljudima koji su iezavali,
iezli u tim tamama (117), tamama surovih godina. Moda stoga i ne smatra da je izlaz iz tekih
politikih i ekonomskih nevolja negde na vidiku. Iz iskustva 1984. godine, ona se obraa Orvelu i veli
da - uprkos stranim lokalnim ratovima, totalitarizmima, gladovanju, terorizmu - ono najstranije ipak
nije odigrano u toj godini, tj. da to nije ona prava godina: Moda e to biti 1994. Ili, jo pre, 2004.
() Moda e se sumanuta divljanost XX veka konano ovaplotiti pri njegovom kraju jer
i oveanstvo, reklo bi se, to postaje starije to postaje i lue. (222)

92
italac odmah primeuje da je tekst romana bukvalno obuhvaen reju tama. Knjiga poinje reima Tama je
nadolazila kao zagonetni vasionski prah. Bio je novembar 1944. godine. (11-233) Knjiga se zavrava reima:
Nadolazila je tama. Nadolazila je odasvud kao praiskonski prah. Bio je novembar 1984. godine. Prah i tama.
(233) Razume se, ovo opkoraenje treba tumaiti i kao formelni momenat.
2.2. Moglo bi se ispostaviti da ovaj roman ne samo izraava oseanje poraza, ve i da
dokumentuje viziju poraza, tj. viziju sveta poraenog graanstva. Da bismo rekonstruisali u romanu
objektiviranu viziju sveta jedne drutvene grupe, moramo najpre pogledati kakvi se kolektiviteti
u njemu pojavljuju, pored ve predstavljenih graana i komunista. Potom treba obratiti panju na
momente u kojima nam se obelodanjuje autorkina vizija sveta, odnosno vizija sveta grupe koja kroz
njen roman progovara.
2.2.1. Najpre je re o nacijama, tj. o predstavnicima nacija.
2.2.1.1. U romanu se govori o stradanju srpskoga graanstva, ali Srbi su izriito pomenuti kao
izbeglice, koji su pred pokoljima nekad beali preko Save, iz Turske u austrijsku carevinu, i, naravno,
kao izbeglice iz NDH, u obrnutom smeru. Prof. Pavlovi svojoj eni, koja ga optuuje zbog
kolaboracionizma, govori o leevima to plove Savom, i o moralnoj odluci izdajnika da spaavaju
begunce iz Jasenovca i Stare Gradike; ne pominju se izriito Srbi, ali se svakako pre svega o njima
radi. Isti veli dalje da treba iskoristiti neobinu elju Nemaca, neprijatelja, da nas zatite od nae
brae, i uiniti sve da srpski narod, tragian u rascepkanosti i razjedinjenosti, ipak preivi. (45)
Konano, u jednoj fusnoti, u kojoj se objanjava poseban tretman zatvorenica u logoru u Loborgradu,
pod nemakom upravom, veli se da je meu zatvorenicama bilo najvie Jevrejki i Srpkinja ali
i Hrvatica. (151, u fusnoti)
U romanu se o srpskoj kulturnoj tradiciji govori samo na jednome mestu, gde Milica naknadno
ocenjuje neopravdanost svoga olakoga zanemarivanja obiajnosti, seajui se kako se mu ljutio na
nju to je uz badnjak i slamu, kitila za boi i veliku jelku. (94) Ona je smatrala da je u porodinom
ritualu badnjak uvek imao potpunu prednost, ali da je u obredu unoenja badnjaka bilo neega
sveanog i tamnog, dok je u obredu sa jelkom bilo sveanog i radosnog, to se posebno dopadalo
deci. Ali, veli, Duan je takvo oseanje smatrao izdajnikim. U svojoj prividnoj emancipovanosti
sklona prisvajanju tuih obiaja, pri tom katolikih i zapadnjakih, bila sam, okrivljavao me je,
odgovorna za ovo sutinsko izneveravanje tradicionalnog obrednog ponaanja u naoj kui, za ovo
buenje lakome sklonosti ka artificijelno a neizvorno lepom kod nae dece i Duan mi tu krivicu
nikad nije oprostio. (95) Zanimljivo je da je Milici Duanova sklonost ka izvornom i tradicionalnom
ponekad izgledala anahronina, pogotovu u svetlu njegovog autentinog bavljenja avangardnim
pokretima, ali - osim to je svoju tadanju emancipovanost sada ocenila kao prividnu - pokazuje
i naknadno razumevanje za Duanov stav: Sad znam da je bio u pravu (94) Ovo kulturoloko
mesto nedvosmisleno daje prednost izvornoj etnikoj i nacionalnoj obiajnosti nad neautentinim
pozajmicama, ali ovakva vrsta nacionalnog osveenja daleko je od nacionalne i kulturne
netolerantnosti. Uostalom, da autorica ne podstie nacionalne mitove i iluzije vidi se i po tome to
mirno pominje i srbijanski primitivizm i idiotizam koji kompromituje i borbu za nacionalne
interese, kao u sluaju izroenog etnikog pokreta. (43)
2.2.1.2. Budui se glavni dogaaji romana pletu oko Drugoga svetskog rata i njegovih
posledica, za oekivati je i koju re o Nemcima. Srbija je, naravno, porobljena pod Nemcima. (33)
Dodue, oni esto prihvataju apsolutno neubedljive razloge za prebacivanje Srba izbeglica iz NDH,
pa se ispostavlja da, premda nai neprijatelji, Nemci, iz ko zna kakvih rauna, u ovom asu
pokazuju elju da nas zatite od nae brae. (45) Pominje se i logor u Loborgradu, u Hrvatskoj, koji
je bio pod nemakom komandom, i u kojem su uslovi ivota bili - u poreenju sa ostalim logorima
u NDH - gotovo ljudski: kreveti sa slamaricama, ebad, tri obroka dnevno, lekarski pregled, raspodela
prikupljene i prispele pomoi u hrani, odei i lekovima (151, u fusnoti) Logor u Loborgradu
u kojem su zatvorenice Jevrejke, prema svedoenju zavorenica Srpkinja, imale gotovo povlaen
poloaj iako su logorom upravljali Nemci, i delatnost gospoe Dijane Budisavljevi i njenog Odbora
za pomo enama u logorima na oigled celog Zagreba i ustakih vlasti u toku godine 1941. i 1942,
spadaju u red onih paradoksa, ili bolje da kaem uda, zbog kojih ljudsko ponaanje, kao i sam ivot,
ostaju najvea tajna. (152) Pominje se i pedantnost nemakih okupacionih vlasti u Beogradu, koje su
strogo vodile rauna o tome da se ulice iste od snega i posipaju. Pepelom ili strugotinom, svejedno.
(155)
Ipak, Milica Pavlovi se pita kako se, pored svega, moe razumeti strana ironija nemake
jednaine po kojoj ivot jednog nemakog vojnika treba naplatiti stotinom ivota naih ljudi. (46)
Ona je jo pre rata posumnjala u racionalnost Zapada, a pre svega u nemaku racionalnost, imajui
u vidu injenicu da je suludi drvendeka sa smenim brkovima, Adolf Hitler, svojim urlanjem
u zemlji koja je sve vie liila na groteskni teatar, oduevljavao nepregledne mase nemakog
naroda. (71)
2.2.1.3. Zanimljivo je da se u romanu u kojem je jedan od glavnih likova izbeglica iz ustakih
logora Hrvati uopte ne pominju poimence. Ali, pominje se NDH, surova u toj meri da se bekstvo iz
ove nezavisne drave u porobljenu Srbiju smatralo velikom sreom. (33) U NDH su,
u mnogobrojnim logorima, ubijali, klali (41), a leeve slali Savom u Srbiju. (42) Meu mnogima,
ubijen je i prijatelj Milice Pavlovi, veliki a nesreni slikar Sava umanovi. (40) Ko je u NDH kadar
da ini takva zverstva od kojih kriom plau i povraaju inovnici beogradskog Komesarijata za
izbeglice, zadueni za primanje izjava izbeglica i za proveru njihovog identitreta? Pokolji se ine
u logorima, pod ustakom vlau. (150) No, umesto Hrvata, samo se jednom - videli smo - s gorkom
ironijom, pominju naa braa, od kojih ak i Nemci pokuavaju da nas zatite. (45)
2.2.1.4. Imamo u romanu i re o Englezima, koji su neka vrsta pokrovitelja etnikog pokreta
Drae Mihailovia, ali koji e ga, smatrao je profesor Pavlovi, na kraju, kao to su uvek i svakoga,
izigrati. (43/44) Kao da ovaj stereotip o Englezima postaje standardni topos novije srpske
knjievnosti?.
2.2.1.5. Ali, pored Engleza, u istoj su ulozi ovde i Rusi. Naime, profesor je opominjao da se ne
sme zaboraviti kako su nas oduvek varali oni moni, i Rusi i Englezi. Prvi su sa zadovoljstvom
davali Bugarima pravo na ono to je pripadalo Srbima, a drugi su se sa indignacijom bavili Srbijom
kao nekom vrstom turske kolonije. (44)
2.2.1.6. Jermene predstavlja bakalin koji je nekada, kao deak, bio opsenjen tananim
gospodstvom nestvarne i bajkovite Milice Pavlovi, da bi joj se pri jedinom, okupacijskom susretu
u radnji preljubazno i pritvorno klanjao, ne bi li prikrio i svoju zbunjenost i svoju klasnu i ideoloku
mrnju (26), i koji je, najzad, kao partizanski major, postao nemilosrdan prema burujki i eni
izdajnika (18), da bi se, konano, ipak odrao u okvirima ljudskosti. No, ni u jednom asu se linost
i ponaanje bakalina ne vezuju za neke etnike i nacionalne osobine, tako da nije u pitanju predstavnik
jedne nacije, nego naprosto pojedinac, koji je - ako se ba hoe - ivot posvetio i, tako ispada,
protraio ne u etnikom nego u klasno-internacionalom komunistikom samortvovanju.
2.2.1.7. Jevreji se pominju samo po mnogobrojnim logoraicama-Jevrejkama, koje su, dodaje
se, umirale od tifusa vie nego druge ene jer su beli luk koristile manje u linoj higijeni. (151,
u fusnoti)
2.2.2. Sada emo pogledati najkarakteristinije sadrinske momente koji kriju objektivirani
pogled na svet. Dovoljno je videti ve naslove poglavlja (Bakalnica, Izloba, Salon, Skrivalite,
Stoi), pa da se namah uoi neuobiajeno i znaajno prisustvo stvari u ovome romanesknom svetu.
ivot Milice Pavlovi i sudbina njene porodice prelamaju se kroz bakalnicu i njene rafove, kroz
zgradu i haustor, kroz stanove, nametaj i slike, posebno kroz jednu sliku Save umanovia, i kroz
jedan stoi iz garniture ipndejlovog salona. Stvari su ovde svedoci i sredita zbivanja, a u odnosu
prema stvarima obedlodanjuju se tipian graanski i tipian komunistiki ivotni stav. Stvari nas
odreuju vlasnitvom i estetskom dimenzijom. Graanstvo dri do vlasnitva, komunisti ga preziru,
ali samo privremeno, u prvoj, mladalakoj fazi revolucije. Pukovnik Pavle Zec upozorava Milicu da,
u novom vremenu, pria o predmetima koji su vani u neijem ivotu zvui, u najmanju ruku,
deplasirano. Predmeti su beznaajni, znaajni su ljudski ivoti. (189/190) Indikativno je da pukovnik
upravo svojim sluajem svedoi o tome kako su za komuniste tui ivoti beznaajni, a predmeti - koje
konfiskuju (199) i prisvajaju - i te kako znaajni. Graanstvo dri do estetskih vrednosti stvari,
komunisti dre do stvari kao statusnih simbola, tj. oznaka preuzete vlasti i mesta na drutvenoj
lestvici, to se prepoznaje i u graanskim sentimentima povezanim sa predmetima odnosno
u odsustvu izvornih sentimenata kod komunista.
Kritiar i interpretator drugoga profila mogao bi u ovoj usredsreenosti oko stvari prepoznati
tipinu odliku novoga romana, koji, naravno, u srpskoj varijanti nije vie nov (to, dakako, nije
oznaka vrednosti), ali je svakako veoma redak. Kritiar i interpretator marksistike povenijencije
mogao bi na tom tragu, u goldmanovskom maniru, govoriti o iezavanju problematinih junaka
i o nastupanju graanskoga sveta predmetnosti. Meni pak ovde nije stalo da govorim o reifikaciji
i sveoptem posredovanju autentinih vrednosti u graanskom drutvu, ve da samo istaknem kako se
primat sveta predmet, odnosno njihova uloga ivotnih ogledala, sme smatrati tipinim graanskim
ivotnim stavom. Tako se i na ovome nivou interpretacije samo potvruje osnovni nalaz o tonu,
atmosferi ovoga romana i u njemu objektiviranoj graanskoj viziji sveta.
Taj se nalaz o klasnom sreditu problema potvruje i dodatno, injenicom da se u romanu
sreemo sa sistematskom transformacijm linosti iz donjih klasa, i sa njihovom izdajom ljudskosti.
Naime, troje glavnih preobraenika, ratnika nove vere, pripadalo je niim drutvenim slojevima.
Izuzetak je asistent profesora Pavlovia, Pavle Zec, uspeni slikar i grafiar, pariski ak, istoriar
umetnosti, miljenik mondenog Beograda (63), obesni i surovi salonski komunist, koji je svoj
personalni karakter obelodanio surevnjivim i zavidljivim satiranjem krhkoga Save umanovia, a svoj
kolektivni karakter otimanjem i prisvajanjem umetnikoga nametaja i umetnike slike to su
pripadali porodici Pavlovi. Ali, i takav kakav je, trebalo je da bude tipian predstavnik graanskih
ideolokih avanturista, kojima je graanski red samo bio prepreka na putu samopromocije.
3. Roman je pisan u formi memoarskih beleaka neposredne uesnice dogaanja, i dri do
istinitosti ovoga proivljenog svedoanstva. Uverljivost i dokumentarnost ne postiu se samo
uvoenjem u zbivanja stvarnih, istorijskih linosti, poznatih dogaaja i mesta, navoenjem novinskih
naslova i tekstova druge vrste, ve i izvesnim poetikim tehnikama, meu koje pre svega spada utkana
pria o sudbini rukopisa koji je pred itaocem. Naime, tekst seanja predat je u nasledstvo (210)
jednom od komunistikih boraca za Ideju, bivem bakalinu, Jermeninu, koji je u poznim godinama,
kao major u penziji, svojim relativno asnim dranjem zasluio izvesno poverenje Milice Pavlovi,
i svoje sumnje i kajanja zapisao na margini poverenog mu rukopisa.
Ove zapise, koji predstavljaju kombinaciju seanja razliitog datuma, esejistikih pasaa,
komentara novinskih lanaka itd., autorica naziva zapisima na pesku (npr. 150), ime istie njihovu
tronost i nepostojanost. Decenijama taloena seanja ona zapisuje 1984, kada su se dogaaji
izbistrili, i ne brine je nemilosrdna injenica krhkosti i prolaznosti ljudskih posuda u kojima seanje
zri, ali ipak eli da ga pre nestajanja pretoi u zapise - pa neka su u pesku, u prahu, u praini, ostae.
(200) inom ostavljanja u nasledstvo, Milica Pavlovi je obezbedila virtualnu itanost svojih
beleaka, makar ih itao samo bivi bakalin, major u penziji. Taj in, u stvari, daje itavom ovom
romanesknom naporu auru najdubljeg svedoanstva, namenjenog onima koji ostaju i koji bi
o prohujalim decenijama morali znati mnogo vie nego to obino znaju - i to ne na niovu
istoriografskih injenica, nego na nivou proivljene ljudske patnje zbog unitenih i upropaenih
ivota i itave drutvene graevine jednoga doba.
Ali, delo sa ovakvom namenom nije pisano za najiru publiku, tj. nije upueno onima koji po
svom ivotnom poloaju ne bi ni mogli uestvovati u ispisanoj drami. Ne radi se tu o nekoj vrsti
ekskluzivnosti, ve samo o sasvim izvesnoj socijalnoj i kulturnoj adresi. O tome svedoi i potpuno
netradicionalistiki spisateljski manir, sa jezikom, stilom i kompozicijom koji zahtevaju neto pojaani
intelektualni napor i izvesnu italaku verziranost. Potvrdu ove teze obrazloiu na nekoliko
karakteristinih momenata.
93
3.1. Prvi karakteristini momenat ove knjige jeste centriranost oko jezika. Ne samo da jezik
ovoga teksta nije otvoren za najiru, a time, delom, i nekritinu komunikaciju, ve jezik predstavlja
stalnu opsesiju autorice zapisa odnosno - da napravim jedan riskantni interpretativni skok - same

93
Moglo bi se govoriti i o kurzivnom isticanju rei sada, to autorica ini da bi istakla sveproimanje razliitih
istorijskih i ivotnih momenata, meusobno udaljenih, koji u ivotu jedne osobe predstavljaju stalno proimanje
razliitih sadanjosti, aktualizaciju nekadanjih aktualnosti. A tu je i ve istaknuti problem prisvojnih zamenica,
koje su na kljunim mestima uvek ispisane kurzivom.
spisateljice. Uostalom, ona sama insistira na istinosnoj vrednosti jezika: A jezik iskazuje istinu i kada
je preruava. (28)
Kao to smo ve videli, autorica stalno preispituje socijalnu dimenziju jezikih (leksikih)
promena, tj. socijalno-istorijsko, ideoloko-politiko i kulturno-duhovno znaenje leksikih
pomeranja, pre svega iezavanja odnosno proterivanja i proskribovanja izvesnih rei odnosno
izvesnih naina obraanja i socijalnog komuniciranja. Osim toga, stalno preispituje skriveni smisao
svoga sopstvenog jezika, tj. znaenje sopstvene nehotine upotrebe ideologizovanih ili
administrativnih izraza, ocenjuje izraze itd. Koliko joj je stalo do oznaavanja vidi se i po kovanici
koju samoocenjuje kao infantilnu igru rei, ali koja ima centralno mesto u knjizi: menezritelj (29)
- oznaka za biveg kuepazitelja zaduenog od novih vlasti za motrenje na Milicu Pavlovi. Tu je
i jedna gotovo feministika zgoda: znalica jezika. (104) A ta bi mogle znaiti ne sasvim uobiajene
konstrukcije sa odrinim prefiksom: nedodirne take (21), neprisnost (22), nepamenje (37, 44,
55, 169), neprijemiv (73) neka ostane interpretatorima drugih profesionalnih kvalifikacija. Ja
bih se samo usudio da ustvrdim kako ovakav jezik nije jezik najirega kruga italaca i, naprosto, nije
pogodan za popodnevnu italaku oputenost.
3.2. Drugi karakteristini momenat jeste esejistiki manir, tanije, presecanje i proimanje
osnovnoga toka teksta kraim ili duim esejistikim pasaima. To su, na primer, rei o slikarstvu Save
umanovia (49-50, 59 i dalje), o nametaju engleskog majstora iz 18. veka ipndejla (73 i dalje),
o naliju zapadne tehnoloke ere (139-140), o linim zamenicama i njihovoj funkciji
u komunistikom novogovoru (170-171), o stranom nasleu 20. veka (222) U prilog teze da
u ovome romanu esejistiki komentari stvarnih istorijskih zbivanja i zagonetki imaju vano mesto ide
i izriito priznanje vanosti i indikativnosti naknadno korienih i komentarisanih novinskih oglasa iz
1939. godine: Zapisi iz te sveske koju sad prelistavam potvruju da su mali oglasi uopte, a naroito
su to bili tada, u asu kad se jedna epoha slamala, socioloki podaci prvog reda. (182)
3.3. Po prirodi stvari, razmiljanja o jeziku i esejistiki eksursi zahtevali su i odreene formelne
ustupke: stalno otvaranje zagrada, unutar kojih se zauzdavaju ovi izleti, i povremeno ubacivanje
literarno ipak netipinih fusnota: o Aleksandru Obrenoviu (138), o nemakom logoru u Loborgradu
(151/2), a tu je i citat iz Frojdovog pisma Lu Salome o razoaranosti ovom gnusobnom civilizacijom.
(183).
3.4. O emu sveoe ovi karakteristini momenti? Nema sumnje, svedoe o netradicionalnosti
forme ovoga romana, koja se temelji upravo na formativnom kidanju fabule i iskakanju iz
standardnog epskog pripovedanja. Stoga ni fusnote u knjievnom tekstu ovakvoga tipa ne tre tako
kao u prozi tradicionalnog realistikog manira
2.16. Momo Kapor / Zuko Dumhur: Zelena oja Montenegra (1992)
1. Ova knjiga predstavlja ivotopis Osman-pae Sarhoa, komandanta turske artiljerije u bici na
Vujem dolu 1876, koji je kao crnogorski zatoenik boravio izvesno vreme na Cetinju, gde je uivao
potovanje zahvaljujui svome ispisniku sa fransuske vojne akademije Sen Sir, knjazu Nikoli,
i u guvi evropskih i balkanskih sila i motiva koji su se pleli oko Crne Gore igrao svoje poslednje
kockarske igre sa udnim izaslanicima raznih interesa, sve do odlaska u Stambol, gde ga je ekala
kazna povodom optube da je bitku izgubio zbog pijanstva. Istvoremeno, knjiga je svojevrsni oma
Zulfikaru-Zuki Dumhuru, slikaru, piscu, novinaru, putniku i umetniku ivota, sa kojim je Kapor,
zajedno, svojevremeno (1967) napisao dosad nerealizovani scenario za film Zelena oja Montenegra,
upravo o Osman-pai, sa ijim se ivotnim stavom i sudbinom, veli Kapor, Dumhur gotovo
identifikovao. Tako je Dumhur i koautor i jedan od glavnih likova ovoga romana, u kojem je
predstavljen deo njegovoga neobinoga, melanholinoga i duhovitoga ivota.
94

94
Ne ulazim u razloge i opravdanost Kaporove odluke da u novome idanju Zelene oje oduzme Zuki
Dumhuru koautorstvo i prebaci mu ime u podnaslov knjige (Knjiga o Zuki Dumhuru i Osman-pai
Sarhou), ostavljajui mu time status jednog od glavnih likova.
2. Graa iz koje rekonstruiemo izraajni i dokumentni smisao ovoga dela ima, u odnosu na
ranije interpretirane knjige, neto drugaiji raspored.
2.1. Momo Kapor je sasvim hotimino nastojao da oivi lik oveka sa kojim je prijateljevao,
koga je cenio i iji ivot i delo smatra u najmanju ruku znaajnim, a svakako i zanimljivim za itaoce.
To nastojanje realizovano je kao naknadno spaavanje teksta scenarija, koji je uglavnom diktirao
poneseni Dumhur: Ispisujem, dakle, ove stranice da se Zukin duh potroen na Zelenu oju
Montenegra ne bi izgubio u nepovrat. (Kapor 1995: 24) Oivljavanje uspomene tako je poduprto
tekstom Dumhurovog biografskog pripovedanja o Osman pai, koje je - prema Kaporovom
svedoenju - bilo i svojevrsno autobiografsko uivljavanje u duhovno srodnu, premda istorijski daleku
figuru: Lik Osman-pae Sarhoa bio je jedna vrsta Zukinog autoportreta. (17) Kao da je Kapor, na
izvestan nain, ponovio Andriev model amilovog pripovedako-ivotnog identifikovanja sa Dem-
sultanom, iz Proklete avlije?
95
Autor svakako ne spada u red pisaca istorijskih romana, ali bi bilo sasvim naivno pomisliti da
on u dvema biografijama nije video i izraz jedne kulturno-istorijske vizije Balkana. Uostalom, i sam je
pronaao svojevrsne porodine motive za svoje pisanje, jer su i etvorica njegovih predaka
uestvovali u uvenoj i presudnoj bici na Vujem dolu: Pretpostavljam da su i preci Zuke Dumhura,
hercegovaki muslimani, ljuti Konjiani, takoe uestvovali u ovoj bici, naravno, na suprotnoj strani.
Kako bi, inae, ova uzbudljiva pria pronala mog prijatelja? Ja, naime, verujem da svaka pria
pronae onoga kome je namenjena, poput poruke upuene iz dalekih vremena. Zbog ega bi se Zuko
inae zainteresovao ba za ovu temu, pored tolikih drugih? (33)
Momo Kapor mi je na izvestan nain pomerio granicu ispod koje obino tragam za
nagovetajima dokumentnoga smisla nekog dela. Naime, ako sam na as i pomislio da bih dokumente
vremena iz kojega pisac govori mogao pronai u tihom suprotstavljanju njegove skrivene pravoslavne
pozicije muslimanskoj poziciji Dumhura, morao sam od takve zamisli odustati onoga asa kada sam
proitao da je Kapor bio potpuno svestan njihovog uzajamnog tolerisanja, tolerisanja dvojice prijatelja
- predstavnika razliitih kulturno-istorijskih obrazaca: U pisanju Zelene oje Montenegra ja sam
i nehotice zastupao hriansku stranu, a Zuko - islamsku! to smo vie pili, bili smo skloniji da jedan
drugome inimo izvesne ustupke; trudio sam se da u likovima Turaka otkrijem to vie istananosti
i dostojanstva, a Zuko je, zauzvrat, hrianima poklanjao ponaanje roenih dentlmena. (33/34)
Ovaj citat ubedljivo pokazuje zbog ega e jedan deo kulturno-istorijskih tokova ovoga romana koji
se (deo) tie problema nacionalnog, verskog i duhovnog sindroma biti razmatran u okviru segmenta
o svagda intencionalom izraajnom smislu, naime, onome koji pisac hotimino ima u vidu.
2.1.1. Pogledajmo, najpre, kakvi su u ovome romanu Srbi, odnosno, Crnogorci.
96
Kapor, rekosmo, koristi razliite izvore za svoj roman, pa u ja uglavnom navoditi i te izvore,
kako bi se izbeglo identifikovanje stavova razliitih autora, premda smatram da onaj koji komponuje
romaneskni tekst jeste - uz nalogodavni duh vremena - odgovorni autor svih, svojih i pozajmljenih
pa ukomponovanih, rei, reenica, misli i ideja. Problem autorstva u modernom montanom odnosno
kolanom umetnikom delu odavno je razreen. Utoliko i nije ni od kakvog znaaja proveravanje
autentinosti navedenih izvora ili kvazi-izvora: svi su oni u ovom sluaju - literatura, s tim to spadam
meu one koji smatraju da je literatura stvarnost prvoga reda.
Srbi (Crnogorci) dobri su ali i surovi ratnici i osvetnici. Martin urevi, austrijski i turski
inovnik, oevidac i hroniar bitke na Vujem dolu, pie da Crnogorci tako veto barataju handarom

95
Na jednom mestu Kapor veli: Tragajui na Cetinju za Osman-paom i Zukom, zakopao sam se gotovo pola
godine u istorijske knjige, koje sam izbegavao celoga ivota, verujui da je naoj knjievnosti sasvim dovoljan
jedan Ivo Andri. (101) alim zbog poreenja koje mi se nametnulo.
96
Ovde se ne pravi, danas politiki veoma delikatno, etniko-nacionalno diferenciranje Srba i Crnogoraca, ve
se samo govori o dvema zajednicama srpskoga naroda, Crnoj Gori i Srbiji, od kojih ona manja pomae veoj u
borbi protiv vekovnog porobljivaa za sticanje nezavisnosti i dravnosti, a pripomae takoe i ustanak (Srba) u
Hercegovini protiv istog zavojevaa.
da im se Turci ni bajonetom ne mogu suprotstaviti. (31) Po njegovim uspomenama, hercegovaki
ustanici nose, kao trofej za pokazivanje, odseene turske glave u torbi, zajedno sa hljebom i lukom.
(39) Hoe Crnogorci i da ubiju zarobljenike koji su im povereni na uvanje, veli urevi (46), i da
plau zbog izgubljene kese sa ratnim plenom (46), i da, kako se pria, poput Luke Filipova, koji je
zarobio Osman-pau, stalno od knjaza naplauju ratne zasluge. (48)
Ali, u vreme knjaza Nikole, evropski kolovanog vladara, nastupile su izvesne promene.
Svojevremeno su Crnogorci zarobljenim Turcima sekli noseve i ui, ali im je knjaz Nikola to izriito
zabranio, tako da je bitka na Vujem dolu, po ureviu, znaila izvestan civilizacijski napredak
u dotadanjem ratovanju. (39) To se posebno vidi u odnosu prema zarobljenom pai. Pri susretu su se
knjaz i paa, navodno, poljubili tri puta (50), a potom su pobednik i poraeni ispili na sanducima
municije po au ampanjca (51); knjaz, naravno, zna francuski, i na francuskom razgovara sa svojim
zarobljenikom-ispisnikom (47); dodue, i vojvoda Vukain, zaduen za pau, govori tri jezika (52).
Zarobljenom pai, kome knjaz priznaje da se junaki borio (51), dodeljuje se hiljadu i petsto forinti
meseno, i odobreno mu je da se slobodno eta po gradu i da pripasuje sablju, svedoi urevi. (59)
Kapor dodaje prizor u kojem stariji Crnogorac ne da obesnoj deci da se sramno kamenjem bacaju na
pau, doputajui da ga, kad porastu, ubiju ako mogu (96), a veli i da Crnogorci zarobljenim Turcima
spremaju hranu koja nije vreala njihovo versko oseanje. (54) Arsenije Pajevi, novosadski pisac,
izdava i tampar, u svojim uspomenama iz Crne Gore i Hercegovine veli da bi se stari crnogorski
Vuci, kad bi videli kako se u knjazovo vreme postupa sa zarobljenim Turcima, levom rukom
prekrstili u veljem udu svom. (128) Kapor pie kako knjaz puta iz zarobljenitva Osman-pau da
ide kuda god eli i da vie nikad u Crnu Goru ne doe s vojskom (189), kako svi ispraaju Osman-
pau, a vojvoda Vukain, izljubivi se s njim, veli mu da na Cetinje drugi put doe kao gost a ne kao
zarobljenik. (195) Osim toga, knjaz izdaje svjedodbu kojom se potvruje da se Osman-paa
junaki borio u bici na Vujem dolu, i da je meu posljednjim zarobljen, kada mu je nestalo municije
(200), pa i sam paa veli da je knjaz bio velikoduan prema njemu. (201) Naravno, Kapor nije sakrio
da je jedno knjaz Nikola, a sasvim drugo tipini Crnogorac onoga vremena. Knjaz je, seajui se
vremena estih bojeva s Turcima, u kojem su se sa zadovoljstvom odsijecale glave i nabijale na
visoko kolje iznad cetinjskoga manastira, priznao kako je i sam veoma alio zbog toga, ne znajui da
li vie ali Turina ili oveka. (97-98) Pita se, pri tom, nije li zbog toga aljenja moda bio izdajnik
domovine. (97) Kapor nastoji da relativizuje iskljuivost istorijskih mitova. Tako, on na usta knjaza
Nikole, u (navodnom?) intervjuu datom mis Mardori Evans, veli da su i Turci od svojih starih, kao
i Crnogorci od svojih, sluali iste prie o nabijanju Turaka, odnosno Crnogoraca, na kolac. (138)
Inae, u pitanju je vladalac-pesnik koji je zaudio politiki svet svojom pesmom Turinu, gde
istonoga vladaoca naziva lavom starim, ijim je osvajanjima on sa svojim narodom stao na put,
i sa kojim e se, ako bude trebalo, ponovo boriti: A potom se / ipak tovat k junaci. (102-103)
Doista, ta pesma jeste jedno malo kulturno udo. Ali, to udo i nije tako veliko ako se ima u vidu da je
knjazov junaki imperativ samo naslonjen na standardni epski manir, koji se prepoznaje i u injenici
da i guslar koji opeva dvoboj austrijskog pukovnika Temela (Tmel) i Osman-pae u pesmi ovoga
drugoga stalno naziva: junak Osman-paa. (193)
Kapor nema iluzija o Crnogorcima i Crnoj Gori onoga doba. O tome govore male kulturno-
istorijske skice. Na primer, Crna Gora hramlje u pogledu rafinmana, duhovitosti i emocija. Kapor pie
da kada posilni eli da pai ispria jednu crnogorsku alu, ovaj veli: Nisam primetio da oni umeju da
se ale. (122) Potom, u njegovoj dramaturgiji, Osman-paa veli mis Mardori, sa kojom je
u romantinoj ljubavnoj vezi, na njeno aljenje zbog zajedniki proputenog vremena na Cetinju:
Crna Gora nije za ljubav. U brdima se mrzi; na moru voli. (167) Onda navodi ekog novinara
Josipa Holaeka, koji, izmeu ostalog, u svojoj knjizi o crnogorskim i hercegovakim ratovima protiv
Turaka, pie o jednome Crnogorcu koji odbija da bude naslikan pre nego to se jako odlikuje u boju.
(117) I sam knjaz Nikola svedoi o skandalu koji izazivaju njegovo dentlmensko ponaanje prema
dami i njegove sklonosti ljepoti. (130-131)
Istovremeno, Kapor ne zaboravlja ni kulturno-istorijske i politike posebnosti Crne Gore.
Hotelska soba paina mirisala je, veli on, na jednu malu, slobodnu prestonicu Bogu iza lea. (66)
Moda je najupeatljivije o protivrejima Crne Gore pisao Simo Matavulj, ijim se tekstom slui
Kapor. Matavulj vedrijim primorcima kontrastira sumorne gortake, koji ne ive u istoti, obilju
i jeftinoi; on zatie kolibe pored nazovi-dvorova, i - to je najbitnije: prvobitne ljude pored
parizlija-pretendenata, seoske navike i nain ivljenja, pored odskora uneenih obiaja jevropskih,
feudalni duh i duh devetnaestog stoljea. (80-81) Matavulj se pita o emu razgovaraju malobrojni
izolovani mladi ljudi koji su manje ili vie poznali drai kulturnog ivota () u svakidanjem
saobraanju sa prvobitnim ljudima. 85)
Ono to se zbiva u cetinjskom hotelu Lokanda - prema Kaporovoj rekonstrukciji - ipak je
samo mala evropska oaza. (97, 120)
97
Kneevina Crna Gora, sa Crnogorcima, koja ima aspiracije
prema Hercegovini (82), i iji je ratni cilj oslobaanje nae brae preko granice (174), zbog ega
remeti planove velikih sila, ipak je samo deo Balkana. U svakom sluaju, hotel Lokanda nije itava
Crna Gora, kao to ni knjaz Nikola nije svaki, odnosni tipini Crnogorac. Takvo razlikovanje svakako
vai i na drugoj strani, to jest, za Osman-pau i tipine Turke onoga doba?
2.1.2. O Turcima se u Kaporovom delu govori na tri nivoa. Najpre je re o Turcima uopte, kao
osvajaima; potom je re o jednom izuzetnom Turinu, Osman-pai (erkezu, poreklom); najzad, na
treem nivou govori se o Zuki Dumhuru, Muslimanu, i njegovim odnosima prema Turcima i turskoj
civilizaciji.
2.1.2.1. Generalno, odnos Crnogoraca prema Turcima u vreme o kojem pie Kapor jeste odnos
prema zavojevaima. O tome svedoi proglas knjaza Nikole: Crnogorci! () Skoro su pet vjekova,
kako sila turska gazi vei dio naroda naega i pustoi najljepe zemlje stare i velike drave srpske.
(28) Nadalje, govori se o narodnim ustancima za osloboenje, te o poslednjem ustanku, koji se iz
Hercegovine iri sve do Bugarske. (29) Sam Knjaz pisao je u izgnanstvu da se u ono doba na Cetinju
i nije govorilo o neem drugom do o Turcima i o ratu. (97) U takvim okolnostima izgrauju se
i odgovarajui etnokulturoloki i etnopsiholoki stereotipi. Na primer, u opkladama o tome hoe li
paa odrati re i vratiti se iz Kotora, gde je igrao jednu od svojih najveih partija, ili pobei, neko (od
Crnogoraca, naravno) citira vladiku Rada: Niko krupno, ka Turin ne lae (174); a austrijski
pukovnik Temel istim povodom veli: Znam ja dobro tursku oficirsku re. (176) Sam Kapor nije
sklon eksploatisanju sterotipa o Turcima. Samo jedno prilikom, kad govori o painoj otmenoj
ravnodunosti prema porazu, prema svojoj sudbini i svetu, on veli da je u pitanju utiva
nezainteresovanost, svojstvena junacima Ljermontova, Pukina, Bajrona ili, u nae vreme, Albera
Kamija, a ne neka pomirenost orijentalnog tipa. (35)
2.1.2.2. U pitanju je, dakle, jedna izuzetna linost, koja ne predstavlja tipinog Turina, ve se
od njega veoma razlikuje. Kapor insistira na tim razlikama, izmeu ostalog, i navoenjem Arsenija
Pajevia, koji direktno kontrastira obrazovanog i evropski uglaenog pau i ostale turske oficire. Paa
je, veli, bio potpuno obrazovan i evropski uglaen ovek, koji se sluio mnogim jezicima. Svi
drugi turski oficiri behu nemili, nepristupani, neotesani kao prave Turekanje, s kojima se niko nije
druio, niti na njih glave obraao. (127/128) Kapor prihvata sliku o pai kao velikom, armantnom
gubitniku (34/35), hrabrom i asnom borcu koji, prema ureviu, poziva Crnogorce da pucaju
u njega, jer odbija da se preda. (43) Najzad, simpatije se prepoznaju i u tipinom kaporovskom maniru
pripisivanja pai ponaanja jednoga savremenoga gradskog lafa, koji mangupski pali banknotu od
sto forinti kako bi sitniavom austijskom pukovniku Temelu osvetlio pod da pronae svoju izgubljenu
paricu od etvrt forinte. (91)
2.1.2.3. Najzad, kako stoji stvar sa Dumhurovim odnosom prema Turcima. On je, videli smo,
prema Kaporu, na izvestan nain sebe identifikovao sa Osman-paom. Ali, to nije bila samo
identifikacija na nivou izuzetnih personalnosti, ve se radilo i o svojevrsnom kulturno-istorijskom
identifikovanju, to, smatra Kapor, i nije neobino za jednoga muslimana. Kapor je naknadno
ustanovio da je Dumhur od njega krio uasne scene bitke na Vujem dolu: On verovatno nije

97
Knjaz Nikola, u intervjuu mis Mardori, ovako komentarie svoj i pain mladalaki boravak u Parizu:
Mladost - ludost. Dva divljaka s kraja svijeta u gradu svjetlosti!. (136)
mogao podneti tako straan poraz Turaka. Njegove este prepirke i svae po beogradskim kafanama
upuuju na to. Kad god bi se zapodela rasprava o Srbima i Turcima (a to je u Beogradu i danas esta
kafanska tema), Zuko bi ili ustajao od stola ili uletao u prepirku, branei otomansku imperiju i njenu
civilizaciju, istiui pri tom staro gospodstvo i junatvo. (41) Jednom je ak dolo i do tue, kada je
Dumhur tvrdio da su Turci obavili veliku civilizatorsku ulogu u ovim krajevima (izvorno, kada su
nas skidali sa grana), i da, uostalom, u svima nama ima poprilino turske krvi. (41) Ali, rasprave
nisu mogle biti este zbog opte civilizacijske atmosfere u Beogradu. Kapor istie laku tolerantnost
beogradskih razgovora o Turcima: U beogradskom ogovaranju pustog turskog ima prilino
dobroudne familijarnosti. U meuvremenu, Turci su nam postali neto slino roacima. (42)
tavie, on podsea kako Srbi, ne razmiljajui, mogu da povrede ljude druge vere, kada, na primer,
koriste uobiajenu izreku za nehajni odnos prema neemu ili nekome: proi kao pokraj turskog
groblja, pitajui se kako bi bilo Srbinu da uje da neko na isti nain poredi neto potpuno nevano
sa pravoslavnim grobljem.
2.1.3. Pravi je as za pogled na mesto Muslimana, to jest poturenih bosansko-hercegovakih
hriana, u ovome romanu. Dakako, opet se radi o Zuki Dumhuru, tako da i nije u pitanju generalni
odnos prema Muslimanima. Dumhur je iz porodice uvenog beogradskog imama i uglednog
masona (13), u ijoj je kui Kapor goen na sveanim rukovima tipino muslimanskog jelovnika.
Njegovi preci, veli Kapor, bili su hercegovaki muslimani, ljuti Konjiani. (33) Jedan plemeniti,
talentovani, skromni i religiozni ovek (bio je veoma poboan, 206), dakle, bolji od svojih tipinih
sunarodnika, ostao je veran svojoj civilizacijskoj matrici, i, prema Kaporu, verovatno patio zbog
svoga interkulturalnoga poloaja: Seam se, te noi kad je zarobljen Osman paa, Zuko se napio kao
zemlja. (44) U svakom sluaju, Kapor ne insistira na muslimanskom konvertitstvu na Balkanu, i ne
podsea na daleko hriansko poreklo balkanskih Muslimana (Bonjaka).
2.1.4. Najzad, kako stoji stvar sa drugim narodima koji se pominju u ovome romanu, odnosno
iji su predstavnici uvedeni u dramske situacije hotela Lokanda?
2.1.4.1. Austrijanci se, u liku pukovnika Temela, ponaaju kao velika sila. (82) Ali,
ozloglaenog i omrznutog Temela (Matavulj, 83) guslar opeva kao esarevog slugu, koji gubi
glavu od junaka Osman-pae (193), u izmiljenoj epskoj varijanti boja, u kojoj je paa vabi prsa
rasporio, i naravno, izvadio mu srce. (194) Tako, u dananjoj kvazi-guslarskoj pesmi i vabe znaju
za uveni Vuji do. (216) A vaba je, naravno u srpskom jeziku, pogrdni naziv za Nemca.
2.1.4.2. Engleze predstavlja mis Mardori Evans, koja se - prema zapisanim reima Zuke
Dumhura - nalazila u svetu gde su se jo uvek borili varvari (61), i koja je pripadala tipu ena
koje su u stanju da svirepe branske spektakle, u Africi, Indiji ili Irskoj, posmatraju bez uzbuenja,
sa radoznalou lovca na leptire ili savremene turistkinje, ije emocije ne prodiru dublje od oiju.
(60) Kapor se potrudio da takav stav i ilustruje. U Lokandi guslar poinje da peva, okruen
ovlaenim oima Crnogoraca, ravnodunou Evropejaca i blagom nezainteresovanou mis Mardori
Evans. (73) Konano, mis Mardori pokuava da pau odvoji od ratovanja: Ti mali ratovi oko
kamene pustinje koja nikome nije potrebna. (169)
2.1.4.3. Ruse zastupa slavenofil, knez Boidarevi, poznavalac balkanskih politikih
neprilika, koji je bio u gotovo otvorenom neprijateljstvu s pukovnikom Temelom, ali ak i sa
generalom Belimarkoviem, predstavnikom srpske vrhovne komande pri tabu knjaza Nikole, jer ga
je s pravom smatrao austrofilom i neprijateljem Rusije. (84) No, premda navodi Tolstojeve rei
o elji celoga ruskog naroda da pomogne svojoj jednovernoj, herojskoj i napaenoj brai, i uvodi
u svoju priu i sluaj pukovnika Rajevskog, odnosno Vronskog iz Ane Karenjine (161), Kapor ne
proputa da se pridrui razbijanju jednoga vanog i starog stereotipa o Rusima kao spasiocima Srba.
Naime, knjaz Nikola optuuje Evropu da nosi na dui balkanska krvoprilia, premda se vazda u
njima pojavljuje sa maslinovom granicom. (135) Strahujui da bi Rusija mogla iskoristiti srpske
ustanke, pokret svoje brae, za pokoravanje Turske, Evropa stalno gasi balkanske oslobodilake
vatre. Ali, ni Rusija ne igra ulogu koju Srbi oekuju, pa knjaz veli: Bog visoko, a prijatelja nema!
Rusija, naa stara prijateljica, ohladnjela, postaje skoro ravnoduna Nai dobri prijatelji Rusi, doma
inae razloni i veoma obzirni, na odstojanju i jerarhiji inova skloni, dolaze kod nas sa nekom
naduvenou, kao u podjarmljeni narod!. (134/135)
2.1.4.4. Ima i jedna mala ali znaajna re o Bugarima, opet iz proglasa knjaza Nikole. On veli
da je plamen ustanka iz Hercegovine obuhvatio i brau nau u Bosni i narod bugarski, brata naega
istoga i po krvi slovenskoj i po krstu pravoslavnom. (29) Bie da je negativni stereotip o Bugarima
izrastao znatno kasnije, u balkanskim ratovima, i u Prvome i Drugome svetskom ratu, ali Kapor ovde
ostavlja na delu re knjaza Nikole ne pokuavajui da je relativizuje.
2.2. Zbog toga to su odreena pieva kulturno-istorijska shvatanja nala izraza u tekstu
scenarija, dokumentni smisao romana pomeren je od momenta pisanja scenarija prema momentu
pisanja knjige. Naime, ako je tano da prie obavezno nau one kojima su namenjene, nije nikakvo
udo da zaboravljeni scenario nae svoga pisca upravo u vreme kada postaje sutinski zanimljiv
i provokativan zbog istorijske i politike aktualizacije, tj. kada pone da predstavlja neku vrstu
odgovora na novootvorena socijalno-istorijska i duhovno-istorijska pitanja. Dokumentni smisao
otkriemo u momentima Kaporove savremene motivacije, koja se polako obelodanjuje u sporadinim
detaljima teksta, a potpuno u poslednjim poglavljima romana.
2.2.1. Najpre valja pogledati kakav je Kaporov odnos prema savremenosti u kojoj ivi, i u kojoj
je i nastajao tekst scenarija. U pitanju je odnos prema vladajuoj komunistikoj slici sveta
i odgovarajuoj stvarnosti. Taj odnos bie indikativan i u njegovom karakterisanju prijatelja,
Muslimana Dumhura. Kapor, sa prepoznatljivom setom, pie o ivotu u prvim decenijama
komunistike vladavine, gde je buntovni deo mlade generacije ludovao za filmom i odlino
poznavao klasina i neka avangardna dela sedme umetnosti - u doba kada su snimani iskljuivo
partizanski filmovi i jeftine komedije. (21) Mladi su pisali scenarija i neumorno ih nudili gluvim
filmskim kuama, u kojima su vladali policajci i demobilisani oficiri. (21) Vlastodrci su uivali
privilegiju zatvorenih projekcija, gde su provercovani buntovnici mogli videti neke filmove koji
naravno nee biti otkupljeni. Takvi su filmovi bili dosadni cenzorima i njihovim primitivnim
enama. Oni su eznuli za sovjetskim ratnim filmovima, mada to nisu smeli ak ni sami sebi da
priznaju, jer je njihova partija bila u zavadi sa bratskom sovjetskom partijom boljevika. Uivali su
zato, kao i njihov Voa, u vesternima i filmskim operetama u kojima je pevao tenor Mario Lanca.
(22) O tome kakva je bila komunistika vlast Kapor pie objanjavajui razloge Dumhurove
identifikacije sa Osman-paom: Obojica su bili zarobljenici nedovoljno rafinirane sredine,
i predstavljali retke i skupe igrake u rukama poludivlje dece. (75) itavo svoje umetniko delo Z.
D. je stvarao pod vladavinom poluobrazovanih, nedouenih kabadahija, koji su eleli da imaju svoje
dvorske lude, pesnike, muzikante i zabavljae. Bio je, dakle, talac jednog primitivnog sistema, koji
nije mogao razumeti istananost njegove gotovo dekadentne umetnosti istonjakog filigrana. (75)
Time se Dumhurova sklonost prema piu, kao i sklonost najdarovitijih pojedinaca njegove
generacija, veli Kapor, moe razumeti kao bekstvo od jednog poluobrazovanog totalitarnog reima.
(93)
to se, pak, Crne Gore tie, ona je danas svakako bez knjaza Nikole i njegovih vojvoda, ali sa
knjazovim bizarnim i odroenim unukom (koji je uredni katolik, 210), i sa novim, naoruanim
kockarima - potomcima onih vojvoda. (212) Crnogorci i dalje imaju strah od (likovne) umetnosti,
samo to se ovaj put ude hepeninzima i instalacijama cetinjskoga Bijenala avangardne umetnosti,
koje je upriliio princ Nikola II Petrovi. (213)
2.2.2. ta je sa Jugoslavijom? Kaporova pria centrira se oko tri vremenska momenta: bitka na
Vujem dolu (1876), pisanje scenarija za film Zelena oja Montenegra (1967), i naknadno
pronalaenje rukopisa scenarija, tj. pisanje knjige (1991). Problem Jugoslavije, prirodno nije mogao
biti postavljen u vezi sa prvim momentom, gde se razmatra sudbina Crne Gore i Srbije; u okviru
drugog momenta, Jugoslavija je opisana samo preko primitivnog komunistikog totalitarizma; trei
momenat prisiljava Kapora da se dotakne Jugoslavije kao dravne zajednice. Naime, radi se o opisu
sahrane motiju knjaza Nikole na Cetinju 1990, gde je ritualu prisustvovao i praunuk knjazov, princ
Nikola II Petrovi Njego. Nikola II opisan je kao ekstravagantni stranac, u sutinskom smislu, koji se
bavio bizarnim kulturnim poslovima, i kupao na Svetom Stefanu, dok je iza crnogorskih planina
besneo (je) graanski rat. Tu se Kapor dotie rata u Hrvatskoj 1991, i, naravno, dotie se i Hrvata:
Potpomognuti od Nemake, Austrije i Maarske, Hrvati su tog leta 1991. odluili da istrebe
pravoslavni ivalj, pa su napali Srbe u Krajini. Hercegovci su se, ba kao nekad, digli da ih brane,
a Crnogorci pritekli u pomo. Umesto da pomognu i spree pokolje, zapadne sile su poele da pletu
diplomatske konce. Pravoslavna Rusija, i sama u nevoljama do gue, ostala je suzdrana, po strani.
Bog visoko, a prijatelja nema. (212) To je sve. Kratko i neproblematizovano. Kapor jo smatra
da je prinevo zalaganje za demilitarizaciju Crne Gore besmisleno, jer je tako neto mogue isto kao
i desalinizacija Jadranskog mora. (214) A prinevo odbijanje da prisustvuje sveanostima u vezi sa
znaajnim ivotnim i dravnikim godinjicama svoga pradede zbog gnuanja nad besmislenim
ratom, kao i njegov poziv Crnogorcima da se smesta vrate sa fronta svojim kuama (214) navodi
takoe sasvim kratko, i bez komentara. Sam Kapor putovao je dubrovakim ratitem u zimu 1991,
kada se rat ve preneo i na same crnogorske i hercegovake granice. O tome najpre izvetava
mirno: Putovali smo obalom kroz avetinjski predeo spren mrnjom, okupan suncem pod blagim
burinom, du opustele magistrale izrovaene rupama granata i tenkovskim gusenicama. Kue su bile
spaljene. empresi crni. (215) Onda je njegov duh, kako veli, po modelu Dumhurove identifikacije,
naao utoite u liku, delu i ijekavtini Martina urevia, inei od njega skromnog hroniara
novoga rata na hercegovakom tlu. Taj hroniar sada belei atmosferu u jednom drumskom
svratitu prepunom naoruanih seljaka i vojnika, kada je iznenadni muk najavio novu guslarsku
pesmu o bici na Vujem dolu, iz grla mladia u nagoreloj i izreetanoj kurumima maskirnoj
uniformi, i uz rafale iz automata oduevljenih slualaca, izmeu strofa. I Kapor je u transu:
Vrijeme kao da se vratilo unazad sto i petnaest godina. (216)
2.2.3. Vreme, oito, ne predstavlja veliku prepreku kad su u pitanju istorijska seanja i strasti,
pogotovu na Balkanu, gde se nikad ne zna koji e sloj kolektivno nesvesnoga iznenada vaskrsnuti.
Tako su se vreme i dogaaji, i moda sam avo, poigrali okolnostima, i Kapora ponovo uvukli
u staru-novu priu o Srbima i Muslimanima, vraajui mu u ruke izgubljeni tekst scenarija: Igrom
sluaja dobio sam tu fasciklu posle dvadeset i etiri godine. (19) Nema razloga ne poverovati u ovu
igru sluaja. Ali, ima razloga pomisliti da Kaporova motivacija za pisanje knjige nije bila samo
u ravni oivljavanja uspomene na prijatelja, ve da su duh vremena i mesta uinili svoje. O tome
najbolje svedoe zavrne stranice knjige, o ratu u Hrvatskoj, za koje autor eli (jer, zato bi inae bile
tu) da imaju i te kako veze sa opisanim dogaajima od pre sto i vie godina.
2.2.4. Neukusno je dirati u privatnost autorovu, i u njegove uspomene na prijatelja. Ali, bez
strepnje zbog nedelikatnosti moe se analizirati njegov Z. D. kao knjievni lik. Izmeu ostalog,
i zbog toga to je taj lik Musliman - sa tipinom stereotipnom crtom: on jeste vernik, nepoudan, ali
nije - poput Kapora - sutinski protivnik totalitarizma, ve dvorski antireimlija i, u osnovi,
deklarisani titoist. Kao starovremski ovek oseao je nostalgiju za Austro-ugarskom, iji je jedan
skromni podnarednik postao jugoslovenski car! Kad ve nije stigao da ivi u enbrunu Franje Josifa,
ove posete balkanskom dvoru njegovog podoficirskog dvojnika ispunjavale su ga zadovoljstvom.
(142) To bi, verovatno, trebalo da znai kako je Z. D. bio po vokaciji dvorski galamdija, svejedno
da li je u pitanju crno-uta ili crvena monarhija. Naravno, ovde bi se mogao nadovezati itav niz
istorijskih asocijacija, kada bi to bilo od znaaja za na posao.
Za nas bi moglo biti znaajno da Kapor ovog svog simpatinog zemljaka i prijatelja ceni u toj
meri da povodom rata 1991, po zlu pominje samo Hrvate, a na Muslimane sasvim zaboravlja, to bi
nekome moglo biti neobino. Da li je i to ostatak izvesnih prijateljskih ustupaka iz vremena
zajednikog pisanja scenarija
Najzad, moda bi moglo biti zanimljivo i to to je dolo do izvesnog pomeranja u epskome
poloaju Crnogoraca i Srba, za koje, dodue, nije odgovoran Kapor. Naime, prvobitno guslarsko
opevanje bitke na Vujem dolu, ono izvorno, odmah iza bitke, u cetinjskom hotelu Lokanda
pominje ljute Crnogorce (75), dok ono naknadno, iz 1991, i uz rafale iz automata, pominje Srbe.
(216) Savremenici bitke znali su ko se tukao sa Turcima, dok potomcima to znanje sve vie izmie.
Mi prepravljamo prolost, dok svet ostaje isti. Svet je za Kapora ostao takav kakav je bio; on odavno
ne ezne za njim - od kada je prozreo mladalaku opsenu svoje generacije, koja je taj svet zamiljala
potpuno pogreno. (23) Evropa je i dalje stara politika kurva, Rusija posrnula, prijatelja nema
Bog je, kao i uvek visoko. oveku ostaje da bude sam sa svojima, sa precima i sa istorijom. Kaporova
mladalaka pobunjenika (antikolektivistika) vizija sveta, i iz nje izrasla urbana, graanska slika
sveta, ustukle su pred probuenim kolektivistikim pogledom nacionalalnog intelektualca.
3. Ovaj roman nastao je, kako smo videli, iz raznih izvora: iz rekonstruisanog teksta scenarija,
koji se temeljio na Dumhurovoj prii Suanj na Cetinju, raznih memoara, putopisa, ispovesti,
istorijskih dokumenata, i stoga nam se predstavlja kao rekonstrukcija dokumentarnog materijala. Po
pravilu, takve konstrukcije u srpskoj knjievnosti nikada ne igraju na kartu artificijelnosti
i intertekstualnosti, u postmodernom smislu, ve u tradicionalnom maniru fingiraju potpunu istorijsku
vernost i injeninost. U tom pogledu, i ovaj roman ne predstavlja izuzetak, jer mu nije stalo do
primata forme, ve do ubedljivog posredovanja izvesnih ideja, koncepata i vizija.
3.1. To bi se moda moglo ilustrovati i tumaenjem smisla naslova romana, sasvim poetinog
zvuanja, koji sa odmicanjem kroz tekst, tj. sa utapanjem u romaneskni kontekst, biva sve manje
poetian a sve vie politian.. Naime, zeleni se oja na kockarskim i bilijarskim stolovima hotela
Lokanda, kao i u salonu broda Messine. (78, 98, 204) Oko te oje podie se napetost (86), i stie
uverenje da se sudbina dri u svojim rukama (90), pa se u konanom ishodu igra sama igra ivota:
pain ivot se zakotrlja po zelenoj oji astala. (204) No, ne radi se samo o pojedincima, iji je
svet ivota, poput painog, sveden na sudbinsku zelenu oju (166), niti je u pitanju samo zelena
oja astala (204), kao to ni igra na tim stolovima nije samo igra karata, kockica i kugli, ve i igra
istorije. Po svemu sudei, zelena oja Montenegra mogla bi predstavljati tle na kojem se igra
i odigrava sudbina jedne zemlje i jednoga naroda, odnosno sudbina nekolikih zemalja i naroda. Nije
nimalo sluajno to se za kockarskim stolovima ovde susreu Crnogorci i Srbi, Turci, Austrijanci,
Rusi, Englezi Sabrala ih je istorija, i oni - hteli ne hteli - igraju kako svoju igru, tako i igru onih
istorijskih, politikih, diplomatskih, kulturnih i duhovnih supstanci koje voljno ili nevoljno
predstavljaju i zastupaju. Zadimljene noi meale su se u rasutom pilu dama, kavaljera, kraljeva,
vojvoda, serdara, konzula, evropskih hohtaplera i stranih dopisnika, u vrtlogu hazarda, blefiranja
i zveketa talira - ivot i svet pretvorili su se u zelenu oju u srcu Montenegra. (177/178)
Civilizacijske razlike i suprotnosti sudaraju se i za zelenim stolom: kao da su se za zelenom ojom
Montenegra sukobila dva sveta: raundijski Zapad i iracionalni Istok. (184)
3.2.1. Karakteristini formelni momenat ovoga romana za mene je upadljivi novinarsko-
televizijski argon na samom kraju romana, kada se pisac odreuje prema ratu u Hrvatskoj 1991:
Potpomognuti od Nemake, Austrije i Maarske, Hrvati su se tog leta 1991. odluili da istrebe
pravoslavni ivalj, pa su napali Srbe u Krajini. (211/212) Ovaj deo teksta odudara od tona i stila
itavoga teksta romana, dakle, nije knjievni argon koji je u knjizi ve korien, ve pre argon
reimskoga novinara, bez knjievnikog upita, dileme, sumnje U tom delu teksta nema ni traga od
nastojanja da se u likovima neprijatelja-Hrvata otkrije to vie istananosti i dostojanstva (33),
kakvo je nastojanje Kapor ranije demonstrirao u sluaju neprijatelja-Turaka. Moda je to zbog
odsustva istorijske distance, ili zbog toga to i ne pie detaljno o Hrvatima, ili, pak, samo stoga to
prijatelj Dumhur nije bio Hrvat? Moda emo odgovor nai u nekom novom Kaporovm romanu, koji
bi se mogao podrobnije baviti pomenutim ratom?
3.2.2. Drugi karakteristini momenat ovoga romana mogle bi biti guslarske pesme koje se tu
i tamo navode u tekstu. Ali, ovoga puta ne zbog toga to se u jednima pominju Crnogorci a u drugima
Srbi, i to su u njima Turci junaci a vabe omraene. Ovde je zanimljivo to to su starije guslarske
pesme ispevane u tradicionalnom desetercu, dok je novija guslarska pesma, iz 1991, ispevana
u osmercu. Razume se, Kapor nije ispevao ni starije ni novije. Ali, strunjak za istoriju versifikacije
mogao bi moda iz ove formelne odlike izvui i neke indikativne zakljuke u pogledu autentinosti
ovoga osmerca u novijoj produkciji guslara sa automatom topmsonom, iz ega bismo mi mogli
poneto zakljuiti u pogledu primerenosti epskoga literarnog i ivotnog nastrojenja naoj novijoj
ivotnoj situaciji.
2.17. Slobodan Seleni: Ubistvo s predumiljajem (1993)
1. Glavna junakinja romana, Jelena Pani, studentkinja dramaturgije, pie ili, kako sama kae,
pabiri iz raznih izvora, roman o ljubavnom ivotu svoje bake Jelene. Lepotica graanskog
Beograda, Jelena Ljubisavljevi, pastorka Stavre Aranelovia, predratnog industrijalca, ispunjena
i optereena socijalno-incestnom vezom sa bratom Jovanom, Stavrinim sinom iz prvog braka,
nakon zavretka Drugoga svetskog rata - radi izbavljenja uhapenog ouha - ulazi u udnu
i neoekivanu avanturu sa monim i sirovim majorom OZNE, Krsmanom Jakiem, koga na kraju
balade oajni Jovan ubija i, potom, oduzima i sebi ivot. Istovremeno, tokom konstruisanja romana,
usamljena Jelena Pani doivljava istinsku ljubav sa ranjenikom iz poslednjega balkanskog rata
u Hrvatskoj, Srbinom iz Grubinog Polja, Bogdanom Bilogorcem, koji, oporavljen, ne uspeva da
odoli zovu rodnoga naciona, vraa se u besmisleni rat i - gine na frontu. Jelena mu pronalazi grob,
sahranjuje ga u Beogradu, i odlazi zauvek na Novi Zeland, kod svoje nevoljene majke.
2.1. Slobodan Seleni i u ovom romanu suprotstavlja dva sveta: ugroeni svet krhkoga
graanstva i surovi svet seljako-komunistike navale. On ne krije nastojanje da pokae kako pred
natupanjem ovoga drugoga sveta padaju sve graanske vrline, vrednosti i dometi, i kako se rasipa
mogunost civilizovanoga ivota u mirnoj radinosti i kultivisanom okruenju. Pisac ve naslovom
romana insitira ne samo na nesrenom i oajnikom, dakako bezuspenom, pokuaju obrauna sa
svetom koji je neuporedivo uspeniji u ubijanju, ve i na zlokobnoj i davno pripremljenoj osveti toga
sveta onome delu dananje generacije mladih koji bi hteo da se oslobodi nasleene ideologije krvi
i tla, kao i prividno razliite, ali u militantnosti komplementarne - komunistike ideologije. S obzirom
da se pria koncentrie oko problema skrhanoga graanskoga sveta u sudaru sa tradicionalistikim ili
progresistikim primitivizmom, ispostavlja se da polju izraajnog smisla ovde pripada i deo onoga to
sam kod veine drugih interpretiranih romana obino deifrovao kao dokumente pogleda na svet jedne
klase, dokumente graanske ili nacionalne vizije sveta. Ovde je graanska vizija, zajedno sa samim
graanskim svetom, koji se tek pomaljao kroz busenje istorije, ugroena pre svega od strane
komunistiko-partizanske violentnosti, izgraene na dobro naubrenom tlu tradicionalne seljake
podozrivosti prema graanstvu. Ko su Selenievi komunisti-partizani?
2.1.1. Komunisti-partizani predstavljeni su kao bahati balavci (Seleni 1993: 11)
prostakog dranja (15), zagovornici mlade i preke filosofije istosti, ija je pravila ponaanja
postepeno, premda nevoljno, usvajao i preiveli ostatak graanskog Beograda, desetkovani
zagovornik prava na razliitost. (25/26) Doktor filosofije Branko Kojovi, novinar-kolega Jelene
Ljubisavljevi, i stoga glavni svedok-informator u spisateljskom istraivanju Jelene Pani, veli da je
re partizan svojevremeno, graanskim savremenicima, oznaavala Dronjave partizane i Ruse
u masnim uankama i rasklimatane kamione, spiskove streljanih poznanika objavljene u Politici,
a da je tokom pedeset godina komunistike vladavine ta re ideoloki naminkana do falsifikata:
Koliko se samooboavanja, mrnje, lai, pria, uspomena, filmova, memoara slilo u tu re za pedeset
godina. (18) Taman toliko da se danas vie ne prepoznaje njen pravi smisao, tj. ne raspoznaje pravi
lik onih koje je ta re oznaavala: Iz oiju onih mladih montanjara sijala je glad, zavist i surovost,
neka nemilosrdna, dakle nepravedna i okrutna, pravda. (19) Najprostije: Komunisti su hulitelji,
skrnavitelji (29), veli stari Kojovi, koji veruje da partizani-krsmani nisu lagali poput politiara, da
su verovali u svoju ideju i bili u transu koji ih je, jedno vreme, makar, inio medicinski slepim
i gluvim za strane nepravde koje su u ime svoje pravde inili. (111) Te nepravde nisu nita drugo
nego mnotvo nevinih glava to su se tih dana kotrljale po kaldrmi irom Jugoslavije, vie nego
u tursko doba. (109) U doba partizanske vartolomejske vladavine, koje je prepokriveno
ogranienom i prisilnom istinom pobednik, nije se priznavao patriotizam, niti su oni pravili razliku
izmeu antikomunizma i profaizma. Ko nije bio s partizanima, taj je bio za Nemce, i nikako
drugaije!. (121) Pri tom, sami su bili dvolini jer im kao antifaistima nije smetao Staljinov pakt sa
Hitlerom - prepriava Kojovi Jovanovu tiradu iz ljotievske epizode. (126) Partizani su prezirali
i zatirali svaku individualnost i privatnost: Lini ivot, izdajnika gadost, smrdljivi, raspadajui
ostatak prolosti. Hvalevredno je voleti socijalistiku domovinu, a mizerno svoj zaviaj, treba
oboavati marala Jugoslavije, i biti ravnoduan prema ocu, ispravno je brinuti za radniku klasu
i omladinu, ali ne i za svoje prijatelje i decu. Ve o ljubavnici ili draganu - da ne govorimo. (220)
Takav moral svakako je bezboniki i silniki. O Krsmanu stari Kojovi veli: Mislio je da je Bog,
a bio je batina. (219) Oduzete kue naseljene su partizanskim baibozukom (222), a nove vlasti
jurile su nacionalne izdajnike, politike protivnike i klasne neprijatelje, ne marei, preki
i moni, za pravo i sudske detinjarije (222-223), pogotovu kad je pred njima kakva pizda
gospodska. (224)
Jovan Aranelovi smatra da je major, pa potpukovnik, Krsman Jaki, koji predstavlja prototip
seljaka-partizana, naprosto partizanski zulukafer - kako ga je nazvala Jelena - ili jednostavno
zulukafer (40, passim), a da su oni koji svakodnevno streljaju sluge okupatora i izdajnike,
objavljuju spiskove streljanih i, poput Marka Ristia, licemerno komentariu ta streljanja (101/102),
naprosto - svinje (41-43), sa kojima odasvuda nadiru i horde razliitih ogavnosti. (45) Suoen sa
Krsmanovom pobednikom namerom da izabere za sebe upravo njihovu porodinu kuu, u kojoj bi
zajedno iveli obezvlaeni vlasnici i otimai slobode, imovine i ena, i seajui se tim povodom
Jeleninog neoekivanog pokuaja da u partizanskom zulukaferu, oznau i seljaini prepozna
i neto neobino, tj. i neke ljudske osobine (), ovekolike. Paraljudske (40, 172), iz nekada
zaprepaenog a sada pobesnelog Jovana provaljuju () kao prirodna nepogoda (), tako
nepokorne i tako razularene rei, koje se ovde moraju navesti u svoj svojoj elementarnosti: ta e ti
kua, Jelena, svaka kua u kojoj su oni tala postaje () - oni smrde na strv, Jelena, oni lopatom
zatuku svoje ostarele oeve, a mi od njih traimo da spasavaju naeg Stavru, oni guzicu briu prstom
o zid, Jelena, oni vatru potpaljuju Pesmom nad pesmama, oni tuju krave vie nego ene, jer su jae
i jeftinije se prehranjuju, osvesti se Jeleno, oni pevaju kao to vuci zavijaju, oni ne itaju, Jelena, oni
riu, vake ne trebe, ugu ne lee, oni e za jednu ljivu ubiti, Jelena, oni e bratu oko zbog
marksizma iskopati, oni e ulice beogradske preorati da ih podseaju na zaviaj, Jelena, oni prde
u crkvi, ishraknjuju se za trpezom, jebu ovce, Bogorodici piku na ikoni crtaju, zulukaferi, Jelena,
osvesti se, Jelena, oni (174) Tako govori talentovani, uglaeni, melanholini, pomalo
neurotizovani, a svakako poraeni intelektualac i daroviti pesnik Jovan Aranelovi.
Nekadanji beogradski student i laf, a sada poseljaeni i zaputeni bivi komunistiki robija,
Slavko Vrcalov, veli da su partizani bili surovi otimai (ivotinje su to bili, kake se ne pamte, 190),
i da ih je obeleavala pasja partizanska egrst - ne moe siroma nego gazdu mrzeti. (191)
2.1.2. Moglo bi se oekivati da pri ovakvoj slici partizana-komunista, kod Selenievih
graanski orijentisanih likova etnici dobiju sve bitne kontrastne prednosti, pogotovu kad se ima
u vidu da je doba devedesetih vreme u kojem se preokreu istorijske ocene i kvalifikacije: Bivi
svekrivi postaju sveci; bivi sveci postaju repati avoli. (129) No, nije ba sasvim tako. Naime, stari
Kojovi razume Stavru Aranelovia, koji je vrlo izdano, velikim sumama novca, pomagao Drau
i ravnogorski pokret, jer je to naprosto morao da ini.
98
Ali, on sam veli da nikada nije voleo etnike.
Nije ih voleo ak ni u poetku, kada su na Ravnoj gori stali okupljati najbolje ljude spremne da prue
otpor okupatoru, ali razuman otpor, obziran prema opstanku naroda, ne otpor koji inu unitenu
u partizanskoj diverziji plaa sa sto nevinih glava. (122) On ne spori da su etnici bili antifaisti
i rodoljubi, ali njegovo svojevrsno gaenje prema njima nije bilo politike ve prosto graansko-
civilizacijske prirode - u kom pogledu etnike ne razlikuje od partizana: Ja nisam voleo etnike iz
slinih razloga iz kojih nisam voleo ni partizane, jer su i jedni i drugi regrutovali seljaki ljam, nau
nesretnu, neokupanu, divlju Srbiju koja mrzi grad, gospodu, svaku uenost, svaku radnu solidnost, sve
to se i za pedalj uzdie iznad obiajne, higijenske i duhovne zaputenosti najveeg dela naroda. S dve
strane dolazei kao bujica, sa Kozare i sa Ravne gore, kaljuga je preplavila Srbiju. (123)

98
Stavra, koji je inae smatrao da je Draa Mihailovi bio estit (186), na suenju je izjavio kako je vie puta
pomagao pokret Drae Mihailovia uveren da na taj nain pomae borbu protiv okupatora, (149) i da je u selo
Ba, na etniku konferenciju, iao kao patriota, a ne kao politiar. (149) U optunici Narodnog tuilatva pri
Sudu za ratne zloine stoji da je svojim prljavo steenim novcem postao glavni finansijer zloinake aktivnosti
etnika Drae Mihailovia, koji u znak zahvalnosti jedan odred svojih koljaa naziva imenom Aranelovia.
(152)
2.1.3. Tako se ispostavlja da Selenievi graanski likovi pre svega imaju odbojnost prema
seljakom delu svoga naroda, onome koji je jo uvek daleko od evropskih kulturnih i privrednh
standarda, ali su svesni da ih distanca koju zauzimaju ne spaava od tipine sudbine malobrojnih-
distanciranih. Za ilustraciju: mrezei Krsmana, kao tipinog predstavnika ideoloki promovisanog
naroda, Jovan izgovara ipak neoekivanu reenicu: Mrzim narod. (170); Jelena (Aranelovi)
izbacuje seljaka-ucenjivaa i ratnog profitera Radoja reima Mar u svoj brlog, stoko repata (171);
a i njena unuka Jelena (Pani), koja nimalo nije graanski svilena, govori o seljakoj zaputenosti
Vrcalova, musavosti i zadahu njegove seoske kue (183), i mrzi selo jer je podsea na populistiki
rat koji joj odnosi voljenog: Jebem ti selo. (182)
U pitanju je, dakle, sudar svetova, ali ne po etnikoj, nacionalnoj ili rasnoj, ve po
civilizacijskoj, obrazovnoj, kulturnoj, duhovnoj i, zato ne, klasnoj osnovi. U tom sudaru, jedan svet
je poraen; njegovi pripadnici to doivljavaju kao da im je njihov svet oduzet. Nije komunistika
biblijska poast razorila, rastoila samo intimni svet Jelene i Jovana (42). Seljaci, u liku Radoja iz
Ripnja, smatraju da je dolo njihovih pet minuta i da su oni sada bog i batina (170), dok njihovi
uspeni izdanci, u liku Krsmana, stvarno postaju batina. Zato Jovan oduzimanje kue doivljava
samo kao senku oduzimanja itavoga sveta: Nama su uzeli svet. Jedna kua manje ili vie. (169)
Stvar je, dakle, mnogo ozbiljnija od personalnih gubitaka. Izgubljen je itav jedan svet, itav jedan
civilizacijski horizont. O tome svedoi Jelenino pismo Jovanu, iz Pariza, gde je putovala kao
prevodilac, na Konferenciju mira. Pismo poinje reima Sveta vie nema, koje Jelena ispisuje
nakon komemorativnog prolaza kroz bivu Mitteleuropu, bivu Evropu. (198-199) Shvatila je da su
naivno verovali kako su se Beograd i Pariz, Evropa i svet, samo pritajili do svretka rata da bi ponovo
poeli da ive u svoj svojoj svetlosti nakon runoga zimskoga sna. Ali, svet visoke kulture je
generalno osiromaen i u svakom pogledu sputen na nivo classe national: ceo svet je
nacionalizovan. (202) Nije, dakle, samo Beograd pretvoren u pakao, u zulukaferski Beograd, ve
je itav veliki svet nepovratno upropaen i nivelisan, jer ga ispunjavaju beznadeno
nacionalizovani, otproseeni, izjednaeni ljudi ije se potrebe i ukus masovno i u svemu podudaraju.
(203) Stoga ratni gubitnik nije Hitler, ve su najvei ratni gubitnici rafinirani izdanci evropskoga
graanstva, budui su im pobednici oduzeli svet u kome je mogue iveti prema svome nahoenju
i drukije nego to propisuje gomila opijena svojim novim pravima o novoj jednakosti svih sa
svaim. (203) Naime, zulukaferski manir ne dolazi samo sa Kozare i Ravne gore, ve Evropu
ugroavaju pobednike horde sa Istoka i Zapada: osnovni ton osloboenoj Evropi ne daju vie tihi
Evropljani, ve neuljueni Rusi i Amerikanci, u svome nainu sasvim drukiji od Rusa, ali u prostoti
udesno slini njima. Sivilo sovjetskih komunista u jednoj taki pone neodoljivo da podsea na
preglasnu, dreavu upadljivost Jenkija. () Svet su, Jovane, osvojili opasno neuljueni narodi, Rusi
i Amerikanci. (203/204) Ova zulukaferska invazija nije, poput turske, zaustavljena na granici
zapadnoga hrianskoga sveta, ve je njegov civilizacijski bedem poruen. Toga sveta vie nema, jer
u njega lako ulaze krsmani, dok preivali ostaci graanske Evrope u njega mogu ili uz njih, ili
nikako (205), to e rei, ili bitno izmenjeni i korumpirani, ili nikako. Dakle, nikako: Novi
gospodari sveta govore ruski i ameriki, a mi, Jovane, moramo ili zautati, ili te jezike nauiti. (206)
Jedan svet suoen je sa sopstvenom propau, osuen je na povlaenje u najdublju unutranjost
i iezavanje. Moda bi neki psihonalitiki orijentisani interpretator zakljuio kako taj svet ve u sebi
nosi klicu vlastitoga utrnua, koje je najavljeno radikalnom zatvorenou, sutinskom endogamijom,
koja je ovde i direktno ilustrovana Jeleninin i Jovanovim incestom. Njih dvoje su, u sudaru
s neprijateljskim svetom, upueni jedno na drugo, ak i pri svesti o zlokobnosti takvoga hibrisa (175):
Prolo vae Aranelovii! - kae Jelena Pani. 179) No, u svakom sluaju, taj svet, koji bi moda
iscrpao svoje unutranje snage bez svee krvi, ovde je izloen gruboj i silnikoj transfuziji te nove
krvi. U tom pogledu, pisac nas ostavlja u nedoumici oko biolokoga porekla Jelene Pani: da li je
njena majka sasvim graanskoga, premda problematinoga, izvorita (dete Jelene i Jovana) ili pak
edo osveene meavine (Jelena i Krsman).
2.2. Sada bi valjalo pogledati ta se u pogledu problema nacionalnog dokumentuje
u Selenievom romanu.
2.2.1. Najpre, kakav je stav glavnih junaka prema Srbima i srpstvu. Ve smo videli da Jelena
Ljubisavljevi Aranelovi i Jovan Aranelovi, kao i dr Branko Kojovi, svoj identitet grade
u srpskome nasleu ali graanske a ne seljake orijentacije, u toj meri da je etniko-nacionalna
dimenzija potpuno potisnuta u drugi plan. tavie, seljako srpstvo potpuno je strano njihovom
graanskom stilu i maniru. O Srbima se, dakle, i srpstvu govori samo kroz prizmu graanskog
maniraa odnosno seljakog odsustva manira.
Stavra Aranelovi, kao seljak i patriota, prihvatao je tezu Velmar-Jankovia da onaj ko je
komunista ne moe biti Srbin, jer su Srbi vazda bili junaci i patriote, a nikad internacionalci
i komuniste. Dopadala mu se Velmar-Jankovieva misao da u nas vlada domain, a ne olo, neradnik
i zlikovac. (121) Ako je on i bio olienje ovih misli, ne bi se moglo rei da je i tipian srpski
privrednik seljakoga porekla.
Jovanov otac, i Jelenin ouh, Stavra, postao je bogata ali svestan da nije time postao
i gospodin, pa je dostojanstveno nosio sopstveno seljatvo, ne pokuavajui da ga sakrije. Jovan
hvali taj njegov smisao za hijerarhiju koji naem, na brzinu pravljenom drutvu, a naroito srpskom
seljaku - upadljivo nedostaje. (51) Stvar je potpuno jasna: Biti seljak () nije nikakva sramota.
Nedolino je praviti se gospodinom. (51) Problem je u tome to Stavra sa ovim oseajem nije tipian
srpski seljak - koji (seljak) nema smisao za ove odnose - ve je upravo retki izuzetak. Inae, Jovan je
bio ponosan na svoj intelektualni kapacitet i obrazovanost u kojoj nije bilo mesta za bezvredne
podatke kao to su, na primer, broj kontinenata i godina srpske mitoloke matrice - Kosovske bitke.
(129)
Branko Kojovi - povodom Krsmanovog porekla - kae da je on uvek bio i ostao srbijanski
seljak, a srbijanski seljak ti je iznad svega - dandara,
99
nepoverljiv, roeni hulitelj, nita mu nije
sveto. (112) Stoga on i sumnja u vrstinu Krsmanovog komunistikog vernitva, budui da ono
poiva na nasleenoj rajetinskoj skeptinosti, koja se izraava reenicim tipinom za stanje
srpskog seljakog duha: Kuj mi garantuje. (113)
Bogdan Bilogorac, kao to se moe pretpostaviti za jednoga srpskog borca iz Hrvatske, ne
prihvata Kojovievu ocenu srpskoga seljaka, tj. njegove ukupne zaputenosti (zbog koje on nije voleo
ni etnike ni partizane): Vi, gospon-doktore, imate krivo. Srpski narod nije taki. Kaki je taki je, ali
nije onaki kak ga vi opisivate. Ni na Kozari ni na Ravnoj gori. (123) Onaj ko se bori za srpstvo,
u ime srpstva i za srpske zemlje, ne moe drukije misliti o srpskom etnosu. Bogdan nije mogao znati
da e dobar deo tog kaki-taki naroda nepodnoljivo lako zaboraviti i Srpsku Krajinu i njene borce.
Najekstremniji zatonik srpstva u romanu je Bogdanov zemljak, ratnik iz zaviaja, koji ga je
posetio u Beogradu, i koji izgovara najstranije rei novije srpske istorije: to Srbin ushtjedne, to
danas more i dobit, takvo ti je vrijeme dolo, ja ti velim. () Ovo sadi ti je, moj Bogdane, najljepe.
() Sve se more, sve se smije. to nigde nije bilo, sad biva. Roeni me se aa boji. (155) Takav
kakav je, goljavko i u telu i u dui, istakao se u zloinu, naravno po nacionalnoj osnovi: Nijesam
klao. A i da jesam! Dok nije od istone vjere, valjat ne more. Volim puknut u Rvata neg da mi netko
dade pol svijeta. (156) On, naravno ne prihvata da ima i dobrih Hrvata, a i da ih ima, on ne bi
dopustio da nas oni nadbiju, i ljut je na onjavog Bogdana koji nije nikakav ovek jer se ni na
koga ne srdi. (156)
Jelenina shvatanja etno-nacionalnog kompleksa prelamaju se kroz njen stav prema gradsko-
seoskom nainu ivota, prema poreklu i, pre svega, kroz stav prema borbi za srpstvo u ratu
u Hrvatskoj 1992. Taj stav je duboko ironijski, sa humornom ili oajnikom intonacijom. Nesrena
zbog mogunosti da ranjeni pa oporavljeni Bogdan ponovo ode da se bori za srpstvo, ona se gorko
podsmeva taktikim ciljevima njegove borbe: Nek pogine herojski u bici za uvenu Graevicu-
fortres. Naravno, kljuni umetak glasi: jebalo ga srpstvo. (36) Ona sama nije nita drugo nego
Kosovka devojka (39) za svoga pravcatoga kretena (kako ga zove iz milote), sa njegovim

99
U reniku stoji da je dandara lakomislena osoba, protuva (Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika.
Knjiga prva, A-E. Drugo fototipsko izdanje. Novi Sad / Zagreb: 1990).
gradskim poreklom i borbom za srpski Srem i Slavoniju, za slobodu Moslavine (67). Kad on na
ulici prepozna grupu svojih, a oni su utoliko njegovi to su nai, tj. Srbi, Jelena mu, na ulazu
u Filoloki fakultet, gde idu da meu studentima u protestu neto pojedu, veli: Nemoj da srbuje,
(68) svesna da srbovanje ne prolazi kod prestonikih studenata-revolucionara. Ona se sprda i sa
Bogdanovim pokuajem odbrane srpstva od Kojovieve stroge ocene, dirajui u svetinju srpske
etnike istote: njen kreten je uvreen u ime svih deset miliona Srba od kojih su polovinu, tamo
negde pre Prvog srpskog, napravili Turci. (124) Jelena se ali na raun Bogdanovoga zaviaja,
brkajui toponime, pokazujui time kako su za nju maglovita i daleka pitanja ukorenjenosti od maloga
znaaja, naravno, u poreenju sa stvarnom i ivom ljubavlju prema stvarnome i ivome oveku:
Volim kretena sedamdeset sedam puta vie nego otadbinu. (135) I, naravno, ona nema iluzija
o svojoj srpskoj svakodnevici: njoj u prepunom i zaguljivom gradskom autobusu smrdi nebeska
Srbija (138) No, i Bogdan i Jelena se, svako na svoj nain suprotstavljaju zloinakoj psihologiji
i ideologiji Bogdanovog zemljaka, bijesnog psa (kako ga naziva Jelena). Bogdan psuje rat i one koji
su ga izmislili, zgraava se nad ubistvima koje je poinio bijesan pas, veli da Srbe zbog takvih
i smatraju divljim zvijerima, pokuava da mu ukae i na dobre Hrvate. Jelena, osim to ga naziva
bijesnim psom, zavitlava ga, dodue na nivou koji ovaj jedva da razume i, ljuta to ga nije ponizila,
psuje mu u sebi majku koljaku. (155-158) Ona se, osim toga, udi i nad vaspitanjem onih u ijem
se kraju, pri susretu sa katolikim svetenikom, Srbenda, umesto hrianskoga pozdrva, protiv
uroka hvata za genitalije. Jelena, jebena pravoslavka (208) doista je sluena injenicom da Bogdan
nije mogao odoleti pozivu svojih nebeskih prdadija (209) da se pridrui kontingentu svee srpske
teletine. (211) Bez nade da Bogdana moe odvratiti od ratovanja, Jelena se prisea Cvijievih
etnopsiholokih pasaa o Srbima-Dinarcima: Ratovae dok ih ima ivih. Takva je fela. (211)
2.2.2. Romanesknu sliku sveta kao nacionalnog upotpunjuje i stav prema ostalim nacijama.
Pogledajmo kako se likovi ovoga romana odnose prema drugim narodima.
Bogdanu Bilogorcu se u naelu pripisuje odbojnost prema Hrvatima. Naime, opisujui ranjenog
rodoljuba, Jelena veli da ovaj misli da su svi ljudi dobri, osim Rvata, kako on zove vrstu
bubavaba otpornih na bojne otrove. (105) Na Jelenino sarkastino pitanje o tome koliko Rvata ()
treba pokokati radi oslobaanja roditeljskoga doma, on odgovara: Kak oni snama, tak i mi njima.
(136/7) Ali, suoen sa pravim zlikovcem, bijesnim psom, koji - videli smo - najvie voli da puca
u Hrvate, sam Bogdan beznadeno pokuava da ovoga ubedi u postojanje i dobrih Hrvata. (156)
Na isti nain ocrtava se i odnos novokomponovanih srpskih junaka prema Muslimanima.
Tako jedan od njih, naoruani bradati momak u maskirnoj uniformi, zaustavlja autobus na prolasku
kroz ratite i trai u njemu Muslimane: Imal ko da je Musliman? (247), obeavajui da mu nee
nita: tek da znamo. (248)
Albanci se pominju samo jednom, kada se govori o ideoloki neprikladnoj smrti Krsmana
Jakia, za koga je bolje bilo da je poginuo, na primer, naganjajui se s Arnautima po iptarskim
gudurama. (221) Re je, naime, o produenim borbama protiv iptarskih kaaka nakon svretka
Drugoga svetskog rata.
Rusi i Amerikanci predstavljeni su kao nosioci nove, agresivne i neuljuene civilizacije, koja
istiskuje uzornu evropsku kulturu, verovatno francuskoga prototipa.
Imamo i jedan malo-graanski stereotip o Ciganima. Naime, o sirovome gortaku Krsmanu
govori se kao o izrazito lepom mukarcu - kao lepom Ciganinu. Isti stereotip pomalja se i onda
kada povodom prie o u novinama preutanoj, ideoloki neprikladnoj smrti Krsmana Jakia, stari
Kojovi veli da je u pitanju bilo ubistvo potpukovnika OZNA-e, a ne neko obino ubistvo - kao da je,
na primer, ubijen Ciganin emsudin Jovanovi iz Kaluerice. (218)
Najzad, jo jedan stereotip znaajno obeleava malograansku dimenziju Selenievih
graanskih likova. Jelena i Jovan nazivaju Krsmana Jakia partizanskim zulukaferom. Oito, radi
se o peorativnoj upotrebi jednoga etnonima, Zulu - Zulukaferi, prema slici koju je o njihovim
ratnikim osobinama izgradila ondanja graanska, evropocentrina javnost, na osnovu britanskih
kolonijalnih iskustava. Supstancijalizovana, re bi trebalo da oznaava bezobzirne nasilnike i sirove
ratnike.
2.2.3 Jugoslavija je Selenieva tema samo kroz problem njenoga raspada vien u svetlu rata
u Hrvatskoj, gde se Srbi bore za srpski Srem i Slavoniju (39), i da ainu i matrinu kuu povrate
od zlotvora. (136) Ali, valja rei, uvek uz neizbenu Jeleninu ironiju i strah od fronta na kojem se,
po njenom, besmisleno gine. Novi srpski ratnici nisu predstavljeni samo kroz Bogdanovu epsku
etinost i epsko krvnitvo bijesnoga psa, ve i kroz novokomponovano rodoljublje izvesnoga
ora, metalostrugara iz vajcarske, koji s vremena na vreme uzima neplaeno odsustvo da bi se
u rodnoj Krajini borio protiv Muslimana i Hrvata. (238) Osim ovih ratnih tema, obraenih na uzoran
antiratni nain, nema vie niega to bi se ticalo Jugoslavije: nema jugoslovenskih ili
antijugoslovenskih sentimanata niti jugoslovenske ili antijugoslovenske politike. Ono to je od
Jugoslavije ostalo, to je, dakle, besmisleni rat, a potom i muke ranjenika sa srbijanskom birokratijom
i nematinom (64-67), preispitivanje komunistike konstrukcije istorije i nacionalnih raskola iz
Drugoga rata (120), i mladi revolucionari sa beogradskog univerziteta, drukiji od mladih
komunistikih revolucinara-sankilota (18/19). No, da ovo novo vreme moda i nije drukije od prolih
vremena zla, svesna je jedino Jelena, kojoj ivot uokviruju stari i novi rat: Drugo vreme jeste.
Drukije, pa, da znate - i nije. A moe ve sutra i isto da bidne. (134)
3.1. Roman je pisan sasvim pristupanim jezikom, i predstavljen je kao re-konstrukcija pisane
grae i usmenih svedoanstava o sudbini jedne lepe beogradske graanke u sudaru s komunistikim
ratnim pobednicima. Spisateljicu zanima ljubavni ivot njene bake Jelene, ali se njen roman i njen
sopstveni ivot preplii tako da ona sama postaje junakinjom romana. Pisac insistira na
dokumentarnosti. Zato se i prepliu dokumenta i svedoenja, papiri i ivi ljudi, roman i stvarnost.
Tako, prvobitno Jelenino uenje nad izdavaevim motivom da u ova ratna vremena () tampa
knjige o ljubavnom ivotu tuih baba (9), iezava pred surovim preplitanjem romana i njene
sopstvene ivotne stvarnosti. Jelena nam obelodanjuje nedoumice o kompoziciji i montiranju knjige
(38, 45), dramaturgiji (62), umee dokumenta u tok prie i stalno probija okvire romaneskne iluzije
svojim autorskim-istraivakim upadicama (89, 94), pokazujui nam kako se knjiga sama pie uz
prireivanje i neznatno oduzimanje vika dokumentarnoga materijala, bez nasilnog popunjavanja rupa
u prii (184, 207); najzad, Seleni svoj postupak radikalizuje onda kada donosi odluku da zavretak
romana prepusti izdavau u formi Beleke izdavaa.
Ova kombinacija dokumentarnosti i autorske distance, koja u stvari predstavlja najdublje
uvlaenje svih aktera u ovaj roman o romanu, veoma je efektna i ubedljiva. Jelenin provobitni
spisateljsko-istraivaki motiv ustupa mesto njenome sopstvenome ivotnom motivu (196, 210),
a italac biva iz romana uvuen u sopstvenu ivotnu stvarnost. Na jednom mestu Kojovi veli: Nema
nevinih u kriminalnim vremenima. (134) Na drugom, pak, Bogdan, ne amnestrirajui zlikovce,
pokuava da formulie opti zakon zlih vremena, u kojima su svi rtve: Svis oni, moja Jelo, svis oni,
i Stavro, i Krsman, i Jelena i Jovan, svi iz ove nae knjige, Jelo, svis oni nesretnici u zlu vremenu.
(196) Svi su oni iz ove nae knjige, i Jelena i Bogdan, i svi ostali, ukljuujui i pisca i itaoca,
nesretnici u ovom naem zlom vremenu. Tako je forma ovoga romana, koja ubedljivo sugerie
dokumentarnost, neposredno doprinela, pored aktualnosti grae, visokoj itljivosti romana, koja je
naelno mogla biti ograniena njegovom nedvosmislenom graanskom deklaracijom.
3.2. U romanu sam prepoznao dva vana karakteristina momenta: prvi je pojava lika koji traga
za grobom svoga sina (otac Vidosav), a drugi momenat su argoni socijalnih i kulturnih razlika.
3.2.1. U Beleci izdavaa Jelenin prijatelj svedoi o njihovoj zajednikoj potrazi za
Bogdanovim grobom negde u Srpskoj Krajini. Tamo ih upuuju na izvesnog Vidosava iz avalskoga
Belog Potoka, koji je po okolnim bojnim poljima i gomilama leeva bezuspeno traio grob svoga
sina, kako bi ga preneo kui i sahranio kako valja; u toj potrazi, postao je najbolji poznavalac svih
ratita i svih grobnica u okolini, pa je nesrenicima koji su imali muku poput njegove pomagao da
nau svoje izginule. Karakteristino je da je itava scena preuzeta iz Selenievog romana Ocevi i oci,
gde Stevan Medakovi traga za svojim mrtvim sinom po Sremskome frontu, a u potrazi mu pomae -
upravo Vidosav iz Belog Potoka. Uz nune izmene u skladu sa prisutnim likovima, Seleni je
doslovce ponovio pasae o prizoru - od pronalaenja grobnice do potresnog Vidosavljevog govora
nad ponovo zatrpanom rakom: Za zlo ne uzimajte, mili moji sinovi, to vas u veitu poinku
uznemirismo. (246) Citiranjem sopstvenoga potresnog teksta iz Oceva, to deluje veoma efektno -
dodue na poznavaoce prvoga romana - Seleni podvlai postojanost sudbine nesrenih oeva, majki,
ena koji tragaju za telima svojih uludo izginulih sinova, mueva kao neizostavno obeleje novije
srpske istorije. Da je smisao ovoga formelnog momenta (jer aplikacija iseka nije nita drugo nego
stvar forme) upravo u isticanju ove dimenzije srpske nesree, potvruje i sam pisac, dodatnim -
i moda nepotrebnim - objanjavanjem mitolokog znaenja Vidosavljeve pojave, o kojem njegov
ura uri, izdava Jelenine knjige, pie kao o legendi lokalnog folklora, nekoj vrsti domaeg
veca tragaa, veitog oca koji luta ratitima, srpskog Ahasvera koji je, a da mu to niko nije naloio,
dobrovoljno ostao u krvavom okrugu svesrdno pomaui svima da nau leeve svojih kad ve on
sinovljev nije uspeo da nae i kui prenese. (242)
100
3.2.2. Drugi karakteristian formelni momenat ovoga romana jeste upotreba ivopisnih
argona, koji - izmeu ostalog - podupiru njegovu upeatljiovost, realistinost odnosno
plastinost i visoku komunikabilnost. No, kod Selenia je knjievna upotreba argona, tj.
insistiranje na jezikim razlikama unutar srpskoga jezika pre svega u funkciji otrog diferenciranja
graanskih i negraanskih ivotnih pozicija. Dakle, mogli bismo razlikovati graanski i narodski
argon likova u romanu. Starograanskim govore Jelena i Jovan (u papirima koji su iza njih ostali),
i Branko Kojovi. Novogradskim argonom govori Jelena Pani, i to je onaj momenat koji otvara
mogunost identifikacije gradske omladine sa nekim likovima i situacijama ovoga romana. Osim
toga, ona se stalno zavitlava sa argonom svoga Bogdana, podvlaei socijalnu i kulturnu distancu
unutar najdublje intime. Narodskom varijantom zapadnoga srpskoga nareja govore Bogdan
Bilogorac i bijesan pas, istono-geakim narejem govori Radoje iz Ripnja, dok partizansko-geaku
varijantu koristi Krsman Jaki. Znaaj koji pisac pridaje argonima potpuno je i eksplicitno
obelodanjen u Kojovievim opisima Krsmana Jakia, i partizantine uopte. On veli, povodom
manira partizanskog islednika koji ga je ispitivao u vezi sa ubistvom Krsmanovim: U partizanskom
argonu, znate, govorili su svima ti, a kada su hteli nekog naroito da uvrede, rekli bi mu da je
filozof. (Seleni 1993: 12) Komunisti su bili hulitelji, skrnavitelji (29), ali je, na primer, Ivan
Vejvoda, uprkos partizanskoj modi i prostakim obiajima novih osvajaa sveta, bio uljudan ovek.
Znao je da kae neke rei koje su kod partizana izazivale podozrenje. Na primer - dobar dan. Ili -
izvinite. (23) Partizanija je, izmeu ostalog, uvela i pravila ponaanja i izraavanja, svojevrsnu
modu upotrebe zaviajnog dijalekta - na najveoj ceni su bili crnogorski i liki (25). Partizanski
argon bio je najglasniji u laljovom kamufliranju zloina: Blasfemija. Kraj jezika, propast rei,
kaem vam, mladi moji prijatelji, jezik-ubica, eto ta je partizanski argon bio. (110) Krsman je
koristio argon snano obeleen kopaonikim akcentom i leksikom, to je najupeatjivije delovalo
na Kojovia. Osim toga, Krsman je bio pobedniki zadovoljan, glasan, bestidno prost i uveren da je
njegov geakluk pun neodoljive ljupkosti. (167) U njegovom pristajanju na privremenu potinjenost
bilo je raunice, prave seljake lukavosti, rajetinske potuljenosti. (169) Osim toga, nije naprosto
umeo da napie ono to misli. (213/214)
Ovi argoni pokazuju nam ivotne stilove i projekcije rafiniranog graanstva (Jelena, Jovan,
Kojovi), kontrakulturnog graanstva (Jelena Pani), naivnog odnosno sirovog srpstva (Bogdan

100
Nema sumnje da je i te kako indikativna injenica da sliku oca Vidosava nalazimo i u drugim romanima
savremene srpske knjievnosti. U Knjizi o Milutinu, Milutin Ostoji trai le svoga sina po ravnom Sremu,
spreman da ako ne nae njegove ostake ponese sa sobom bilo koje kosti: i to je bolje nego da ostanu ovde,
oduiu se nekom ko je moga nesrenika odneo. I to je bolje nego da mi ostane bez groba, ikakog. Al, poslui
me srea, nao ja mojeg Radoja. (Popovi 1986: 119) U Testamentu, otac trai svoga Lazara na Sremskome
frontu, nalazi nekog ranjenika koji nije njegov sin, ali je mogao biti; seme oevo rasuto je po celom svetu
(Stevanovi 1990: 236) i ostaje sa njim da ga neguje. Potom i Simona, majka, kree u potragu za svojim
jagnjetom, Lazarom, sree usput svoga oveka, i zajedno, nastavljaju, i u ivotu i u smrti, svoje sudbinsko
traganje. (248)
i bijesan pas), izvornog geakluka (Radoje) i partizanskog geakluka (Krsman). Time se i na
formelnom planu potvruje osnovni smisao ovoga romana, koji se nalazi u razluivanju socijalnih
i kulturnih slojeva i njihovih epsko-ratnikih odnosno civilno-antiratnikih ivotnih opredeljenja.
2.18. Vidosav Stevanovi: Testament (1986)
1. Vidosav Stevanovi nanizao je vei broj kraih i posredno povezanih kazivanja o sudbini
jednoga naroda tokom nekoliko vekova njegove istorije. Tako je ova knjiga, u stvari, maglovita
i mutna - ali ne i neprozirna - mitska i stvarna istorija (srpskoga) naroda, tj. jednoga njegovog tipinog
dela izmeu etiri reke (verovatno u umadiji). Ova istorija srpskoga naroda, izloena u 52 mitske
slike zatamnjene ali prepoznatljive istorijske lokacije, jeste istorija njegovih ratova, raskola, pomora
i stradanja, na granici sveta ivih i sveta mrtvih, istorija ivoga i mrtvoga dela naroda, stopljenih
u jedno nerazmrsivo klupko istorije kao sudbine.
2.1. Na nivou izraajnoga smisla, ovaj roman predstavlja neku vrstu sloenoga izvetaja
o usudu i stradanjima zajednice kojoj je dopala istorijska uloga ratnikoga naroda na razmei
civilizacija, tj. na vetrometini (Stevanovi 1990: 22), i koja se polako satire i zatire na mranim
stranputicama istorije. Da je ta uloga mala sa stanovita velike svetske povesti, skoro da je svakome
jasno, ali je isto tako jasno da i male uloge, po pravilu, predstavljaju neiju jedinu stvarnost i ukupni
(veliki) ivot.
Pisac artikulie krhotine svojih snova, kao istoriju svoga naroda isprianu mnotvom glasova iz
prolosti: vladalac-bratoubica koji sluti crnu sudbinu propasti sopstvenog naroda, tj. porobljavanje
i pustoenje nakon dinastikih borbi iza njegove smrti; engleski izaslanik koji, na putu prema Porti,
svedoe o divljanosti, bedi, zaostalosti i hajduiji etniko-konfesionalnog amalgama Rascijana ispod
Dunava; umske vile; Kaljani (stanovnici Kala, vidljivog a sakrivenog sela u sreditu prie), koji
pamte i nastavljaju matrijarhatske osnove svoga ivota u zadruzi (26), koji stradaju u velikoj
sudbinskoj bici (dakako, Kosovskoj: 31-32), koje satiru boletine (38-44), glad (45-46), metaforine (i
stvarne) zmije i vremenske nepogode (56-62), prate ih i k sebi prizivaju senke mrtvih predaka (73-76),
pa ovi i ne mogu bez mrtvih (130); patrijarh koji predvodi seobu svoga naroda na sever, preko
Dunava (94-95); janiar koji nalazi smisao svoga ivota u pokrtavanju nekadanjih, zlih
i pokvarenih, saplemenika, poganaca i, obasjan svetlou prave vere, Alahove, ubija svoju bivu,
tvrdovernu brau, te meu njima i svoga brata i sopstvenu majku (102-103); plaenik surovoga
gospodara i ubica gospodarevog kuma - narodnog sveca koji se vratio u zemlju da ponovo die
ustanak (verovatno Karaore) Naravno, najvema je re o Kaljanima koji ratuju: protiv Turaka,
pod ropstvom i u ustancima, u balkanskim ratovima, u Prvome svetskom ratu, u Drugome svetskom
ratu; tu su i Kaljanke, osuene da rade i raaju, i da vazda budu bele i crne udovice. (171-172)
2.2. Na nivou dokumentnoga smisla, ova knjiga ukazuje na pagansko-kolektivistiku prirodu
srpskoga naroda, iz koje izvire njegova sutinska i kobna neuklopljenost u glavne tokove kako
predmodernoga tako i modernoga sveta, sveta koji ne previa a i ne prata takvu izdvojenost.
2.2.1. Srpski narod kod Stevanovia opisan je kao: (1) na ratove osueni i na ratove svikli
narod, kao (2) odbaeni narod (od strane evropskih sila i civilizacijskih stubova), i kao (3) delimino
hristijanizovani paganski narod.
2.2.1.1. to se tie osuenosti na ratove, valja imati u vidu da pisac ne smatra svoj narod
genetski predodreenim za ratove, dakle da je u pitanju neka znaajna uroena etniko-nacionalna
osobina na koju treba biti ponosan. Radi se, naprotiv, o narodu koji je izveden iz mirnoga
svakodnevlja i primoran na ratovanje i pogibiju, ak i kada je u pitanju sveta, mitoloki presudna
narodna bitka, kao to je Kosovski boj, odnosno njegova romaneskna varijanta: Nai vojnici (sami su
se nazivali naima) pokupili su nas od rala i stoke, sa njiva i baija, gde god su nas nali. Pucajui
kamdijama, doterali su nas na ravno polje, puno kretavih ptica; odrali su nam govore koje nismo
razumeli. Zapretili su nam da e sve begunce i one koji ne veruju u nau pobedu pobiti, sabljama
sasei, nabiti na koeve, spriti na vatri, satrti im stignu. Ako pobedimo i odbranimo zemlju, obeali
su nam crkveni blagoslov. (31) Ovo mesto dovoljno ilustruje Stevanovievu ne-tradicionalistiku
reinterpretaciju istorije i njegovo savremeno shvatanje ideolokih i represivnih inilaca istorije, to je
sasvim korektna i, osim toga, veoma aktualna kritika, graanska pozicija.
Dakle, sudbinska osuenost na ratovanje ima sasvim konkretne istorijske vidove. Pored
neprekidnog sukobljavanja sa Turcima, Srbi su se suoili i sa svetskim ratovima, i u tim zbivanjima
prelama se njihova ukupna istorijska sudbina.
U Prvi svetski rat Srbi su uli sa sveu o svome istorijskom usudu: Kad mi se rodio sin ()
znao sam da u ga jednom poslati na vojsku; jedino nisam znao kada e to biti. Mi ginemo im jedno
koleno stasa i pone da ivi, im se kue podignu, polja obrade, a grobovi zarastu u travu. Ako
neemo da ginemo, pobiju nas kao izdajnike i dezertere. (149) Stevanovi otvara rane novije srpske
istorije: u rat idu i treepozivci i jedva dorasli mladii, ali ne i mladii svih oeva: Oni koji su vodili
rat sakrili su svoje sinove po tuim zemljama, a nae su bacili da gube svoje i uvaju tue glave.
(149) U ratu protiv viestruko jae Austrije i Nemake, srpska vojska gurana je u samoubilake jurie
i mareve, u problematinu Albansku golgotu (da postanemo vojska bez zemlje i naroda - jedina na
svetu, 150), u stradanja i muke koje su mogle proizvesti samo mrnju i osvetu. To je jo jedna
ilustracija teze o Stevanovievom ne-tradicionalistikom tumaenju srpske istorije. Pri tom, ova
reinterpretacija ne amanestira one koji su inili zloine nad Srbima, pa se o srpskoj krivici za
stradanja u Prvome svetskom ratu govori sa neskrivenom ironijom: Mi smo podmukao, zao i opasan
neprijatelj koji ni prema kome nema milosti, zato se prema nama ima postupati kao prema divljim
zverima, i to sve dok ne budemo istrebljeni. Ubili smo njihovog nadvojvodu i njegovu dobru enu,
majku njegove dece; suze tih siroia ima da plaamo do sudnjega dana. Ako nam se to ne svia,
moemo i da se poubijamo. (165) No, nije nemogue da ovu ironiju neko razume i kao svojevrsno
neprihvatanje izvesne mere istorijske odgovornosti za izbijanje rata, tj. kao gubitak nepristrasne
spisateljske perspektive.
Drugi svetski rat za Srbe je u ovoj knjizi poeo aprilskim slomom trone i nestabilne
Jugoslavije, a nastavio zarobljenitvom i radnim logorima (185-192, 219-225), graanskim ratom
izmeu etnika i komunista, i mukom seljaka koji su morali da kriju jedne od drugih i izlau svoje
porodice smrtnoj opasnosti; kao i pod Turcima, u vreme ustanaka, i kao u Prvome svetskom ratu, tu
su opet redovne kaznene ekspedicije, kazneni odredi i pedantna streljanja (213-218); najzad, tu je
i ogromna blatna grobnica srpske mladei i srpske budunosti - Sremski front (226-253). U romanu su
etnici predstavljeni kao zaputene i naoruane barabe koji kolju komuniste (197), siluju i kolju
decu partizanskih jataka (199-206), sarauju sa Nemcima, pokazujui kaznenom odredu skriveni put
do sela (213); partizani su prikazani kao ideoloki opsednuti sveti ratnici, revolucionari koji zarad
svojih ciljeva izvode besmislene i nitavne akcije protiv Nemaca ne hajui za strane odmazde prema
nedunome narodu (196). I jedni i drugi posmatrani su iz perspektive srpskoga seljaka, koji je
u partizane otiao da bi branio zemlju i borio se za slobodu, a pobegao od njih jer nije eleo da
uestvuje u ideolokom graanskom ratu, seljaka koji zna da nee biti pobednik ni sa jednom od
zavaenih strana u tome ratu, ve jedino ako sauva svoje i sebe, i bude opet posle rata mogao da
ivi onako kako je do rata iveo. (197) No, Drugi svetski rat se za Srbe nije zavrio onako kako su se
prethodni ratovi zavravali. Kaljanski div sa Stare Planine, poslednji iz toga roda, ovako je video tu
situaciju: Onaj splet gluposti, zloina, ruenja i krvi, koji oni zovu istorija, retko se valjao preko njih
(257), ali ih je u poslednjem, Drugom sveskom ratu gurnuo u meusobno unitavanje, koje se, za
razliku od ranijih slinih klanja, nastavilo ak i nakon nastupanja mira. (259) Osim toga, iz rata su se
vratile samo senke bez lica (267), oni koji su doli i oni koji su ih ekali bili su jedno isto: I niko
od nas nije znao da li smo mrtvi ili ivi ili samo graa nekog velikog sna. (268)
2.2.1.2. Ideja o odbaenosti srpskoga naroda od strane evropskih sila i civilizacijskih stubova
razraena je kao svedoenje o bezobzirnoj usredsreenosti velikih iskljuivo na sopstvene interese,
to je bolno mesto u sazrevanje srpske nacionalne svesti, srpske istoriografije i srpske knjievnosti.
Pripoveda nas opominje da njegov narod ima ne neko znaajno, nego funkcionalno mesto
u interesima velikih sila - saveznika, to se jasno moglo videti i na Solunskom frontu: Saveznici su
nas nahranili, obukli i naoruali, a mi emo ginuti umesto njih - to je lep i vean raspored poslova.
(153) Pripovedaev narod odbaen je i od strane svoga poslednjeg spasioca, velikog ruskog cara.
Naime, poslanik koji je godinu dana peice putovao do Treega Rima, godinama u ponienjima ekao
da ga primi car svedritelj, otac svih nas pravoslavnih hriana, kako bi mu izloio patnje svoga
naroda u ropstvu pod tuinima i molio ga za vojnu i bratsku pomo, konano se suoava sa
roavim licem oveka koji je sedeo na prestolu i takoe i sam liio na tuina, koji se dosaivao,
i zraio strahom od ljudi, sumnjom i prezirom: inilo se da za na narod nije ni uo. Usred mog
govora je zaspao i ja sam nastavio njegovoj kruni. Straari su me posle izbacili napolje i pretukli;
rekoe kako sam pokuao da probudim cara, naeg jedinog i poslednjeg spasioca (67) Ovo mesto
svakako predstavlja razgradnju jednog od trajnijih srpskih mitova o majici Rusiji i Caru-bauki koji
brinu o svom malom, hrabrom, muenikom ali prkosnom bratu.
2.2.1.3. Paganski preici u ivotu srpskoga naroda, u Stevanovievoj preradi, prepoznaju se
u sledeim momentima: znaajna uloga mrtvih i zagrobnoga sveta u drutvenom ivotu ivih,
ukrtanje ovih dveju vremenskih dimenzija (33), matrijarhatska usredsreenost svakodnevlja
(pramajaka Cveta, 21) uprkos pievom pokuaju naunog objanjenja patrijarahtskog, muko-
bogovskog centriranja rodovskih odnosa Kaljana (36); sv. Mrata kao porodini svetac, inae, kao to
je poznato, svetac koji upravlja vukovima (23, 202, 245; i u jednom unitenom srpskom bosanskom
selu u Drugome svetskom ratu Polomljena i zagaena ikona Svetog Mrate leala je na putu, 207);
rodovske veze sa kurjacima (kurjaci - bliski nam i dragi kao roaci, 25; praroditeljski kurjak, 29),
Kaljani i sami zavijaju kao kurjaci (46), njihov lokalni pustahija, razbojnik i hajduk od malena je
podseao na kurjaka, a i iveo je i umro kao kurjak (47-53), Lazara koji se sa porodicom naseljava
u Kao prati zao, opav pas, pripitomljeno kurjako tene (68); onaj Lazar koji se jedini domogao
udovice u koju se svi Kaljani bili zaljubljeni mrzei je, konano joj je rasporio utrobu, pretvorivi se
u vukodlaka (100); na Kaljane kezi zube njihov starostavni kurjak (108); Kaljani na jednoj mobi
rade utke ali se ipak sporazumevaju: sporazumevamo se urlikanjem kao da dolazimo iz ume,
zavijamo kao kurjaci (179);
101
Kaljani ne znaju crkvene pesme (i svoje jedva nekakako sriemo)
i ne vole da se petljaju u te nerazumljive stvari ak i usred pomora (39); Crkvene i nebeske stvari
im nikako ne idu od ruke (77), a i manastirski shimnici bili su bolji radnici nego vernici (79);
Kaljani vre lapot nad svojim onemoalim oevima (85); u njihovim umama ive vile, podreene
onima odozgo, i pokatkad se meaju u ivot Kaljana, a mogu i da im decu rode (86-93), ili im se
javljaju u graninim situacijama (209-212);
102
naravno, i Kaljani imaju svoj drevni sveti hrast, zasaen
po predanju (a svakako po pievoj elji) rukom Svetoga Save, sveca koji je, boravei na svojim
putovanjima i u Kalu, uio ljude raznim korisnim ali i ljubavnim vetinama, i obleavao (je) devojke
i mlade ene na izvorima (111/112); Kaljani umeju i da kastriraju svoje svetenike, a taj in moe da
ima ak i magijske efekte - da posle duge sue padne obilna kia. (139-140); jednoj porodici nikako
ne uspeva gradnja nove kue, posle rasturanja porodine zadruge i kletve zbog toga ina, sve dok
u temelj nije ugraena crvenim koncem izmerena mera sina Lazara, nakon ega se nebo razvedrava,
a dotad uzdrani metani poinju da se okupljaju na ispomo (173-179).
Dodue, ima jedno mesto koje pripovedaev narod stavlja u red vinjim silama zatienih
naroda. Naime, saterani u manastirske zidine od strane surovih osvajaa inoplemenika, Kaljani se
zatvaraju u crkvu spremni da umru zajedno pevajui molitve. Tada se deava udo: njihova
muenika lica iznenada obasjava neobina, dakako sveta, svetlost, sa ikone izlazi jedan golemi,
blagi lik - koji naglo postade straan, krilat i ratniki, poinje da satire, lomi i cepa inoplemenike,

101
Ima, pak, jedno mesto gde se kurjako postupanje prepoznaje u silovanju dveju desetogodinjih bliznakinja
od strane pijanih vojnika crno-ute monarhije; otac devojica, oevidac, veli: Dograbili su ih kao kurjaci.
(164)
102
Pripoveda veli da su nekada na tlu na kojem se zbivaju dogaaji njegove prie bile guste, tamne, vekovima
neprohodne ume, mitska stanita vila, divova, umskih majki, ovekolikih zverova, mrtvaca bez grobova i
drugih polustvarnih bia kojima ne znamo imena. On se pita da li su iz uma, tih prethodnica svega, sa
nestankom mita i usamljivanjem svakoga od nas nestala i ta izmiljeno-bliska bia? Ili se kriju negde u
nama, dremaju ispod svesti, ekaju trenutak da se pojave, da ponovo obrazuju svoju belopokladnu povorku.
(121)
vraa snagu Kaljanima i predvodi ih u stranoj i krvavoj pobedi. (54-55) Ovo mesto moglo bi se
tumaiti i u hriansko-pravoslavnom kljuu, ali bi moda jo potkrepljenija bila teza o paganskom
razumevanju moi i uloge svetih ikona. U svakom sluaju, ova epizoda predstavlja izvesno
suoavanje sa pravoslavnim obiajem posezanja za ikonama u prelomnim, sudbinskim svetovnim
situacijama, i mogla bi biti anticipacija savremene politike instrumentalizacije toga obiaja.
Stevanovi se ne libi da sve ove paganske momente ugradi u sliku svoga naroda. Ali, on ih ne
smatra ni specifinim manama Srba, kao to misle nadmeni anti-srpski monici, ni naroitim
prednostima Srba, kao to misle naduveni srpski nemonici.
2.2.1.4. Konano, ima jedna sintetika slika kaljanskoga (srpskoga) naroda. Naime, u jednom
od svojih filosofstvujuih pasaa pisac hoe da kae kako se narodi kontrastno prepoznaju
u idealizovanom liku onoga u ta veruju, tj. u liku svoga boga - kakav bog takav narod: Kaljanski
bog je, mada vizantinski i pravoslavni, ipak obian i jednostavan kao hleb ili voda (). On je
nakakav dobar domain, tecikua i sabira, poljodelac i konjanik pomalo sklon rakiji (verovatno
i enama), seja i etelac koga niko ne moe stii, tajni oploditelj svega i tajni ruitelj. Nije previe
zao, recimo da je dobroudan i sasvim podnoljiv; gotovo da je staraki miran. Povremeno poludi,
pobesni sasvim pijanaki, razgoropadi se (), izaziva ratove i pometnju meu ljudima, zavaa brau
(), rui zakone i svoje i ljudske, gura vlast u ruke ludacima i trgovcima (). Ako si mu se zamerio,
teko tebi i tvojima i onima koji e od vas nastati. Ako nisi, opet isto, njegova merila nisu od ovoga
sveta; jedina je nevolja to ih upravo na njemu ispituje. (136) Takav je to bog (narod): s njim se
moe (); malo ga opsuje (nikako previe i preesto), malo mu se ulaguje. (137) Zanimljivo je
jo i to da je, prema naem pripovedau, drugo ime boga - istorija; bog se, naime, ponekad tako
iskazuje da bi zauvek ostao neiskazan. (138) Ta istorija, koja je samo povremeno svraala u Kao,
bila je vazda udljiva, katkad mirna i tiha, katkad goropadna i ruilaka.
Ali, pored svoga boga, Kaljani imaju i svoga avola, zadovoljnog to ne mora mnogo da radi na
zlu, jer je u prvobitnoj raspodeli nadlenosti nad narodima i teritorijama dobio jedan narod priljean
samo kad treba uraditi neto pogreno, glupo, pokvareno ili ludo (143), i koji u sebi samome nosi
sve svoje nevolje. Taj avo je, rekao bih, u stvari, kaljanski avo samosatiranja. On im pripomae,
ako su kolebljivi, onda kada treba poiniti bratoubistvo, preljubu, i posebno kad se premiljaju hoe
li dii ustanak ili krenuti u rat protiv nekog veeg i snanijeg naroda. Sam avo veli: Tada im ne
dam da omanu, guram ih u akciju; onda diu ustanke, kolju druge (ali to uglavnom ine izmeu sebe),
zbacuju jednu vlast da bi doveli drugu, jo goru i besmisleniju, i svoje vlastodrce umesto tuih, ili
kreu u rat protiv jaih, opsenjujui se reima i praznim nadama. Satiru se, ginu kao muve, unitavaju
se, gube bitku za bitkom (to posle postaju njihovi praznici), dele se na razne stranke i pokrete; kad
sluajno dobiju slobodu, tad ne znaju ta e sa njom i gledaju da je se to pre oslobode. I sve to me ne
staje prevelikog truda; oni sami su unapred spremni na sve to, treba samo neko da ih povede i usmeri,
da im uoblii oblik propasti koji e izabrati - sve ostalo e uraditi sami, svojevoljno i oduevljeno.
(144/145) Povremeno, ovaj narod i uradi neto oko svojih kua, porodica, dobara i odnosa; ali, im
im dosadi mir i rad, oni naprave neku guvu, izopijaju se rakijom i politikom, pa navale jedni na
druge - potrebno je samo da sedim sa strane i da im povremeno ubacim koju zapaljivu re u uvo.
(145) Poetkom 20. veka, Kaljani su se opet spremali na neto veliko (to jest pogreno), upravo
u vreme kada su se malo pridigli iz bede, uznapredovali, i kada su, naravno, bili opkoljeni od strane
drugih naroda, spremnih da nasrnu, da ih satru i pretvore u vekovne robove (to bi im, moda,
najbolje i priliilo). Sve to su imali dali su na vojsku i oruje, a taj svet (podoficiri, oficiri i generali)
mora se nekako zaposliti, makar na gubljenju ratova. Vojske teko podnose uredan i napredan svet;
jedini smisao njihovog postojanja je haos u ime odbrane i ouvanja slobode. (146) Kaljani vie
veruju drugima no sebi, ali ne razumeju razborite rei: potrebne su im mutne slutnje, zagrobna
vienja, natprirodne budalatine, rei koje zvee i odjekuju, a nita ne znae. (146) Stoga se i deava
ve stoleima, nastavlja avo, da im razni besposliari, samoproglaeni za proroke i voe, ruitelje
starog sveta i graditelje novog, svojim opirnim besmislicama izmamljuju potovanje, divljenje
i spremnost na portvovanje, nesebinost i odanost. Tako im se i ovaj put njihov avo samosatiranja
javio u aneoskom liku proroka, da bi im otkrio ono to ih najvie zanima: hoe li se ratovati
i s kim?, i da bi ih usmerio prema jo jednom, novom paklu istorije: Veliki crni oblak valja se sa
severa, spremaju se nevolje i patnje, bie mnogo mrtvih i ranjenih. Ali vi ete sve izdrati, sve
podneti, rasteraete oblake i sunce e vas ponovo obasjati, due vaih mrtvih junaka smirie se na
nebesima za koja ste se opredelili. Uzmite oruje u ruke, rtvujte sebe, ene i decu, rtvujte sve - svet
e ponovo biti zadivljen dubinom i veliinom vae patnje. (147)
Sasvim sigurno, srpsko unutranje zlo izbija na povrinu pre svega u ratovima: Olo digao
glavu, govna isplivala na povrinu, ubrad se kooperi i vlada. (167) Dodue, uvek je vlast raunala
sa loima, nepotenima i priglupima, i srpske vlade nisu mnogo bolje od tuih; okupator stoga
rauna na saradnju sa istim takvim ljudima: ne manjkaju nam izdajnici i kukavice. (167) I ovakve
slike daleko su od tradicionalnih epskih kienica, to samo potvruje tezu o Stevanovievoj
knjievnoj distanci prema sopstvenome narodu, predmetu pripovedanja.
Sintetiku sliku Kaljana daje nam i njihov poslednji div, koji je iveo na Staroj Planini dok ga
tamo nije ubio jedan ratni odmetnik. Kaljani su bili glupi, prljavi i stalno zavaeni, nikako se nisu
smirivali (255), iveli su brzo, uplaeno, strasno, protivno pameti, verovatno nikada dosadno.
(256/257)
2.2.2. to se drugih naroda tie, ova knjiga nudi relativno odmerenu sliku nacionalnih
karaktera, ali i surovu sliku stvarnih istorijskih uloga. Dakle, ne barata se metafizikim etnikim
i nacionalnim sutastvima, to vodi direktno u stereotipe, ve istorijskim deavanjima, koja su
podlona relativizmu ocenjivanja. Ne odolevi svojoj navici da u tekst ubacuje, dodue ne tako esto,
filosofstvujue (npr. 29, 37) i naune pasae (36), Stevanovi ovde nastoji da uplete poznatu
filosofsko-istorijsku re o istorijskim narodima. Kada govori o izvesnim Didovcima, on veli da
su prolazili ovim, kaljanskim prostorima inei sva ona zla koja ine osvajake vojske i svi
napadaki, takozvani istorijski narodi. (34) No, kako konkretno stoji stvar sa raznim istorijskim
i neistorijskim narodima na tlu ove prie?
2.2.2.1. Kaljani imaju i Madarsko i Didovsko groblje. O Madarima se zna da su povremeno
bili susedi, sa kojima se, zacelo, ratovalo i klalo (34). O Didovcima se veli da su verovatno nastali iz
zlog zmajevog semena, kao njegov crni, smradni trag koji se vue kroz vreme i narataje. (35)
2.2.2.2. Turci se prepoznaju na vie mesta pod imenom surovih inoplemenika sa istoka, koji
zverski rue, pale, siluju, mue; ali, budui da su, uz sve to, umorni od vekovne vladavine, leni
i potkupljivi(118), s njima je bilo mogue nagoditi se oko transmisije vlasti (preko Miloa).
2.2.2.3. O erkezima, koji protiv Kaljana ratuju u turskoj vojsci, veli se da su uporni ratnici,
u ijim oima gori neto crno, i iz ijih se tela iri lojani zadah. (128)
2.2.2.4. Albanci su, stereotipno, pomenuti kao maroderi u Albanskoj golgoti srpske vojske:
Oko nas se umiralo od umora, gladi i arnautskih metaka iz zasede, od podljuenih rana, od gluposti
i nebrige (). Nou nas iz zasede napadoe kaaci (); maroderi nisu hrabri - zato su i ivi. (150)
2.2.2.5. Bugari su predstavljeni kao tradicionalni neprijatelji-komije, sa kojima Srbi na
Solunskom frontu (I oni bednici, kao i mi, 157) zajedno slave Boi, uz malo ratnikog trgovanja
(pri emu se i na jednoj i na drugoj strani dosuuju streljanja zbog naputanja rovova), a posle toga
nastavljaju rat: I bratski se isklasmo kamama. (158) U Drugome svetskom ratu, kao zapovednici
logora i straari, Bugari su prema zarobljenim Srbima bili standardno surovi.
2.2.2.6. Vojnici crno-ute monarhije (Austro-Maari) siluju ene i devojice (164), veaju ljude
u crkvenoj porti, pale kue, enama paraju trbuhe bajonetima (165-166): Austromaari nisu doli
ovamo da pokau kako su ljudi, ve da pokau kakvi su ljudi. (165) Stoga Kaljani koji su ostali
u Srbiji ele svojim vojnicima da budu pobednici, ali ne i razbojnici: ne dao vam bog da budete
pobednici kao to su oni. (166)
2.2.2.7. Nemci su predstavljeni iz sopstvene arijsko-nadljudske perspektive, tj. iz ugla
njihove teorije o istorijskim i neistorijskim narodima - graditeljima istorije i onima koji je moraju
trpeti, vladaocima i potinjenima. Naime, glavnokomandujui okupacionog podruja u svom
izvetaju gradi nacistiko-arijevsku sliku srpskoga civilizacijskog dometa i poloaja. On u srpskim
hristijanizovanim svecima prepoznaje drevne, razvratne i rasputene bogove, polubogove i demone,
u stvari plemenske krvoloke, boanstva podzemlja i smrti, i veli da se Srbi jo uvek, u dubini
due, klanjaju paganskim boanstvima, a sve pod zatitom svoje zaostale i demokratske,
individualistike crkve (180);
103
u pitanju je varvarski, drugorazredni, primitivni, iracionalni,
neorganizovani i sluganski narod, kojem civilizacija mora biti doneta na vrhovima bajoneta, arijskih
dakako (181); to je narod bez svoje kosmogonije, bez znanja o poreklu, koji ivi u paganskom
zadrugarstvu, u vlasti kulta mrtvih predaka, bez sopstvene znaajne filosofske, naune, socijalne ili
politike teorije, prijemiv za vulgarizovane teorije koje iz inostranstva donose nesvreni studenti
(marksizam i kominternovske sheme), narod pod dominacijom policije i vojske, bez pravog
demokratskog politikog sistema, korumpiran, lopovski, labavog morala i sklon nepotovanju zakona
i suda, optereen lokalnim antagonizmima, regionalnom surevnjivou i mrnjom prema srodnim
i susednim narodima, nesposoban za primenu tehnike i industrijalizaciju, uvek spreman na besciljnu
pobunu, nesposoban za slobodu koja vazda odzvanja iz njihovih dugakih i monotonih pesama.
(182-183) Ukratko, u pitanju je narod koji se nalazi na osvajaevom putu prema mranoj Aziji
i vreloj Africi, narod koji treba pokoriti, a u sluaju suprotstavljanja unititi - u arijski procenjenoj
pravednoj meri 1:100.
Nemci imaju surove kaznene odrede i sistematske, uredne akcije kanjavanja. U logoru su
suroviji prema zarobljenim Rusima i Poljacima nego prema Srbima, a Srbi ih doivljavaju kao
potpuno drukije ljude, drukije domaine, prepoznaju drukiju kulturu svakodnevlja ali i drukije
temelje kulture: u urednim nemakim kuama nema nigde tanjira sa hranom za pretke i kune
duhove, njihovi mrtvi ih izgleda ne obilaze kao nas nai; ini se da su zauvek mrtvi. A moda oni
i nemaju drugi svet, moda ive samo ovde. (222) Nemice su predstavljene kao vampiri-krvopije,
a Nemci kao tehnolozi pakla: Oni imaju pakao pri ruci, koriste ga kad im ustreba. ta e biti sa nama
ako zavladaju svetom?. (223)
2.3. Stevanovia u ovoj hronici jedva da zanima Jugoslavija. On pie o Srbima i Srbiji, a druge
samo uzgred dotie. Nekada je to doticanje u ravni novijih srpskih istoriografskih stereotipa
o paradoksu srpskog oslobaanja slovenske brae: Sreno smo pregrmeli dva rata za osloboenje
junih krajeva (poneki su tamo mislili da ih porobljavamo). (149) Dodue, i sami Srbi ponekad se
zapitaju da li to megalomansko oslobaanje svega i svakoga ima smisla i rauna; Kaljani iz Srbije
Kaljanima u ratu piu: Mislite li vi ceo svet da oslobaate, a da mi zato sedimo u ropstvu?. (170)
Zapadna braa se i ne pominju. Na jednom mestu se samo veli da su okupatori iz austro-ugarske
vojske govorili razliitim jezicima i natucali po koju nau re; (164) na drugom: Kad progovore
naim jezikom, kau da im je komanda izdala takvu naredbu - naime, da pljakaju, pale i ubijaju.
(165)
Jugoslavija se pominje povodom njenoga brzog kraha u aprilskom ratu 1941, uzrokovanog
problematinim unutranjim smislom i utemeljenjem svoje istorijske konstrukcije: Drava nam
propade - ne stigosmo ni municiju da potroimo. Bee naherena i slabo graena kua bez temelja, sa
mnogo vrata i prozora gde im nije mesto, puna rupa i promaje, a ukuani posvaani, pokvareni
i laljivi. Podelie je kao mi nekada seosku utrinu. (185) Konano, Jugoslavije ima i u romanesknoj
slici antisrpski indoktriniranog partizana-komuniste. Komunisti su uvereni da kao napredne snage
oveanstva, predvoeni Sovjetskim Savezom, vode rat protiv faizma i nacionalsocijalizma (),
ali i za bolje i pravednije drutvo (196/197), i u tome za Jugoslaviju u kojoj Srbi nee biti vojnici,
andarmi, nasilnici i otimai. (196) Njegovoj beskompromisnoj ideologiji suprotstavlja se srpski
seljak, koji kae: Mi smo za Jugoslaviju dovoljno plaali u prvom ratu. Zar treba opet? Spreman sam

103
Zanimljivo je da u jednom razgovoru nemakih oficira, pretpostavljeni odbacuje nepriline asocijacije
potinjenog, koga su prizori na prilazu Kalu podsetili na svet germanske mitologije: Povremeno mi se,
oprostite, inilo da ulazimo u svet naih, germanskih bogova gde caruju snani Votan i plavokosa Freja: Zigfrid
se mogao pomoliti iza svakog kamena. Pretpostavljeni to smatra glupostima: Svet nae mitologije ne moe
imati nikakve veze sa ovom divljinom. Ovi ljudi nita civilizovano nisu u stanju da smisle niti da poveu u
sistem. (214/215)
da svakom budem brat, ali ako i taj to eli. Pria se da svuda kolju Srbe, da leevi plove Savom
neprestano. To zovu meso za beogradske pijace. Sad se jo svemu prikljuuju i ove barabe koji ovde
kolju komuniste, ali srpske i svoje. (197)
U svakom sluaju, Stevanovia Jugoslavija zanima iz ugla srpskoga seljaka koji ne optuuje
previe, ali koji trezveno meri cenu koju je plaao za megalomanske i misionarsko-pijemontistike
ambicije svojih politiara, i za veliku zabludu srbijanskoga oslobaanja nesrbijanske brae.
3. Ova knjiga napisana je kao roman u 52 bdenja, tj. kao pria o nacionalnoj istoriji koju
pria mnotvo subjekata. To mnotvo perspektiva je i glavni strukturni momenat knjige. Naime,
subjekti su uglavnom obezlieni ili jedva personalizovani. Neki likovi iz glavnoga kaljanskoga roda
nazvani su znaajnim imenom Lazar; to se ime nasleuje, a razni Lazari prepoznaju se po nadimcima.
(63-65) Ova supstancijalna bezlinost podvuena je u knjizi i na druge naine, pre svega time to
pisac svoje likove predstavlja kao svojevrsne senke. Onaj Lazar koji se zaustavio stigavi odnekuda
u Kao praen je senkom oveka koga je negde ubio, i zbog toga bei, ali ga prati i mnotvo drugih
senki koje mu ispunjavaju ivot. Kao da je sve oko njega bio svet senki, kao da je i sam bio senka.
Izriitu potvrdu teze o impersonalnosti likova-senki nalazimo u reenici o Lazarevoj eni: ena mu
je bila (kad pokuamo da je vidimo) nekakva tamna senka, mutna i bez lika; dve ruke, dve noge,
materica, glas koji se ne uje, oi bez pogleda. (68) Ta ena je, u stvari, skup neophodnih enskih
funkcija jedne primitivne zajednice. Ova hotimina bezlinost likova trebalo bi verovatno da ukae
na utopljenost svih njih u zajedniku i istovrsnu sudbinu; svi su oni, dakle, tipini predstavnici
i nosioci kolektivne sudbine. To to su uglavnom impersonalni, samo naznaeni likovi, svedoi
o sutinskom kolektivizmu i predmodernosti kaljanske zajednice, bez individua i bez junaka.
104
Takvi
su svi Kaljani (ali uostalom i svi likovi, bez-likovi romana), koji su samo neophodne funkcije jednoga
kolektivnog lika, jedinoga pravoga subjekta i jedinoga junaka romana. Pisac nas suoava sa
glavnim procesom u svome narodu: umesto individuacije zbiva se jedna vrsta neprekidne i radikalne
kolektivne identifikacije. Na primer, u snu o muenju od stane Turaka, primorani da jedu meso svojih
mrtvih, dakle pod patnjom, Kaljani postaju jedno: bejasmo sve vie jedno, kao da se vraamo u istu
utrobu, mranu, toplu i rodnu. Nestadoe sve razlike meu nama. (108) Konano, i sam pripoveda,
tj. pisac hronike, zapisiva snova, suoen sa bolnim proticanjem vremena, na koje zaboravlja samo
dok pie, nalazi utoite u kolektivnom: Moje uznemireno ja onda se krije u prostranom i toplom
mi, pokuava da isprosjai nekoliko poetskih slika koje e ublaiti strah, privremeno oterati
strepnju. (110)
Ovakav tekst, bez standardnih realistikih opisa, zamiljen kao svojevrsno nacionalno
zavetanje onima koji ostaju - a to u ovom sluaju jedino moe biti pria o zajednikoj sudbini, jer se
i nema ta drugo zavetati - na momente kao da predstavlja nekakav kompendijum usuda
i literarizovani istorijski podsetnik (zlobnik bi mogao rei da je ova knjiga sinopsis nerealizovanog
velikog projekta niza povezanih roman). No, u svakom sluaju, forma knjige nije tradicionalistika a,
s obzirom na sve pomenute karakteristike, nije ni najkomunikabilnija za iroku italaku publiku, pa
se u tom pogledu moe smatrati neprofitabilnom. Ipak, tekst je esto gotovo esejistiki
formulisan,
105
pa stoga dovoljno proziran prosenom itaocu, koji u njemu lako prepoznaje blago
upakovanu nacionalnu istoriju. Naelno, dakle, takav tekst posreduje odreene ideje, vizije i ocene
istorije. Kakve su te ocene, ve smo mogli videti.

104
U knjievno-teorijskoj perspektivi, odsustvo individualnog problematinog junaka i promovisanje istorije
jedne zajednice u glavnoga junaka, u tekstu ove vrste, nema standardno goldmanovsko znaenje (da je,naime, u
pitanju tipina forma post-kafkijanskog romana), ve bi verovatno trebalo da znai da je ovaj roman ipak
svojevrsna hronika.
105
Stoga i iznuuje ovako opirnu interpretaciju, jer nema uobiajenih romanesknih deskripcija i odgovorajue
dramatrugije - svega onoga od ega bi se u izvetaju ovakve vrste moglo apstrahovati.
2.19. ivojin Pavlovi: Lapot (1992)
1. Sie romana je ivotna retrospektiva Sime Jotia, uitelja, koji priziva u seanje slike iz
svoga ivota, suoen sa injenicom da e ga streljati nemaki okupatori. Sima Joti svoje streljanje od
strane mladih (nemakih) vojnika poredi sa drevnim obiajem ritualnog ubijanja nemonih staraca, pa
taj motiv provlai kroz izlaganje sudbine svoje porodice. Simina ispovest uokvirena je uvodnim
opisom lapota izvrenog nad njegovim pradedom (kojem je i sam, kao etvorogodinjak,
prisustvovao), i zavrnim rodoslovom familije Joti, koji je sainio Simin unuk Aljoa, student
etnologoje, tragajui za poreklom svoga porodinog prezimena.
2.1. Pisac je nastojao da nam paralelom o streljanju kao lapotu (Pavlovi 1992: 29, 39)
predstavi jednu vrstu ivotnoga udesa. ini se da je sama paralela malo nategnuta, ne zbog odsustva
folklorno-ritualnih elemenata u streljanju, ve stoga to se globalna metafora lapota (ritualno-
funkcionalnog ubijanja staraca) teko moe primeniti na stvarnost jedne, doista patrijarhalne, ali
gerontokratske zajednice, u kojoj upravo fiziki i mentalno onemoali ne ustupaju ivotni prostor
fiziki i duhovno mlaima. No, Pavlovi istie jo jednu dimenziju lapota: kao prieljkivani izlaz
u ivotnom oajanju, kao jedini spas u situaciji kraha volje, kada ne preostaje nita drugo. (74)
U drukijim kulturno-istorijskim sredinama takav spas, jeste, naravno, samoubistvo, a ne lapot. No,
ono to se u paraleli mora prihvatiti kao duboko zasnovan etiki stav jeste Simino nastojanje da -
suoen sa smru - prizivanjem prolosti pribavi snagu za mirno prihvatanje smrti, onako kako su je
i njegovi preci, usmrivani rukom svojih sinova, bez opiranja, ne znajui za strah i patnju,
prihvatali. (75) Moda nije nevano i to da su Nemci uhvatili Simu dok se, pometen, vraao iz
bezuspene potrage za svojin sinom, partizanom Blagojem, koji je - veli Sima - odmetnuvi se
u umu, nada mnom uinio lapot. (39) Ako je uopte postojao, lapot je morao pretpostavljati
homogenu zajednicu, dakle solidarnu zajednicu generacijskog sklada, dok je streljanje Sime Jotia
izvedeno u kontekstu generacijskog raskola.
U stvari, piscu motiv ranog prisustva izvrenju lapota slui za uvoenje u ivotnu istoriju
premreenu leevima. Pri tom se ne radi samo o individualnoj ivotnoj istoriji, ve i o istoriji srpskoga
naroda. Naime, Sima Joti, uesnik balkanskih ratova i Prvoga svetskog rata, proivljava i Drugi
svetski rat sa leevima koje iza sebe ostavljaju: Nemci i Bugari, etnici i partizani, i svi ivi, kojih je
manje nego mrtvih: Rekao bih da je i poslednji pedalj nesrene nam i obrukane Srbije prekriven
leevima. (31) Sima dri da Srbe satiru, istrebljuju i proganjanju od pamtiveka, od njihovog dolaska
iz severnih movara i istonih planina na Balkan: Jer nas kolju, ubijaju, kasape od kad se za Srbina
zna. (31) I to stoga, smatra, to se nikome nije svidelo srpsko pleme, sa njegovim govorom
i otegnuto-bolnim pevanjem, sa obiajima i slobodnim hodom bez granica. Srbi, pak, kojima je
ivot oduvek bio neizvestan, a izvesna jedino smrt (89), nisu se dali, i opstajali su sve moniji i - sa
svojim velmoama, knezovima, kraljevima i carem Duanom - sve vie potovani: Da nije tako, kako
bismo, posle pada naeg Carstva, i dolaska Osmanlija, opstali? (32) U istom prosvetiteljsko-
uiteljskom maniru, Sima je svoje ake uio ouvanju dostojanstva srpskoga naroda, da znaju
i u samrtnom asu, poput njega, ko su i kom narodu pripadaju i da se, kao i on, ponose svojom
istorijom. (32) Pored opteoveanskih vrednosti ivota, znanja, obrazovanja i slobode duha, Sima je
poduavao i vaspitavao u duhu sopstvene nacionalne tradicije, gde rtvovanje za dravu nije na
poslednjem mestu: vera kojoj pripadamo, zakoni po kojima ivimo, narod iji smo potomci, drava
koju moramo uvati i po najviu cenu - po cenu ivota. (93)
Sima je ovek strogoga patrijarhalnog morala, i on pored brige za svoje najblie brine u ratu
i za sudbinu Srbije, za spas srpske vojske, srpskog naroda i srpske drave (55). Ta prosvetiteljska
briga je, u stvari pastirska briga za oveka koji je stoica
106
i koga treba uvati da ne zaluta u ponore
(33). Pisac, pak, pripovedajui i rodoslovskim istraivanjima Aljoe Jotia, ne zauzima samo
generalnu prosvetiteljsku poziciju, ve i svojevrsnu distancu prema sopstvenome narodu, pa Aljoi

106
Ovaj izraz uo sam u ivotu samo nekoliko puta, i to od svoje tetke Olge Prokopovi i od svoje majke Stane,
koje su toplu deminutivsku formu koristile pri kritikom ali blagonaklonom govoru o nekim zalutalim i
priprostim lanovima nae familije.
pripisuje saznanje da su Srbi ravnoduni prema familijarnoj lozi, jer je u istonoj Srbiji poreklo
veine stanovnitva seljako, pa samim tim i od malog znaaja. (102) Naravno, izuzetak
predstavljaju prezimena koja potiu od nekog dalekog uglednog pretka: vojvode, buljubae, trgovca,
igumana ili uvenog hajduka. Kod Pavlovia nema eksplicitnih osuda srpskih mana
i neizgraenosti; one su kod njega utkane u povest o stradanjima, nesreama, surovosti i primitivnosti.
U ovom romanu ipak preovladavaju izrazi ponosne nacionalne svesti uitelja Sime Jotia. No, i on
u jednome asu, seajui se svoga postradalog brata ivadina, otkriva duboku svest o tamnim
stranama svoga naroda: ivadin se zanosio Evropom, matao o Beu, Parizu i Londonu, a onda, kada
ga je rat prinudio da se okrene svome plemenu, i vidi ko je i odakle je, zgrozio se i nad sobom i nad
kolevkom iz koje je ponikao, i takav, pomeren u fundamentu, otiao na bojite, da nam se nikad ne
vrati. (91)
2.2. I Simino tradicionalistiko ocenjivanje bezoseajnih, surovih, paljevinama i smru
zatrovanih srpskih komunista, kojima ivot ne znai nita (37/38), proizlazi iz duboko utemeljenoga
patrijarhalnoga morala. Na njemu poiva i tradicionalistiko prosvetiteljsko uverenje da je pravilnim
vaspitanjem, sa blagovremenom kaznom, mogao preduprediti i komunistiku avanturu svoga sina
Blagoja. No, njegov racionalni savet partizanskom komandantu da se i sam zapita kuda vodi
prolivanje krvi, i zato, nailazi na hladni sjaj bezizraajnog pogleda opsenjenog revolucionara. (37)
2.3. O drugim nacijama - iz istog modela. Na Kajmakalanu srpska vojska juria na pijane
Bugare (31). Bugari 1916. ubijaju Velka Prvanova, jer nije hteo da im umesi pogau; inae,
njegovo krteno ime Velko prepravio je u srpsko Veljko pop Stojan (otac partizanskog komandanta
Vuka Babia), koji je sva imena koja su podseala na bugarska, svojeruno (je) prepravljao
u srpska. (110) Simu Jotia uhapsila je i u logor smrti otpremila nemaka patrola, prethodnica
kaznene ekspedicije - kevui na svom pseem jeziku. (41) No, ini se da su u ovim
istonosrbijanskim tradicionalistikim stereotipima najgore ipak proli Cigani. Sima je bio oajan
to je morao da ukaljani obraz (zbog nestanka bezvrednog nakita Ciganke koja mu je leila teko
obolelog sina) pere i crveni pred onima koji ne znaju ta su to ast, ugled ili potenje (jer, bez doma,
kue i kuita, bez crkve, groblja i stanita, to ni od roenja nisu znali, kao to im se ni njihovi stari,
tumarajui po svetu, nikada Bojim zakonima nisu priklanjali). (79) Ukratko, eleo je da sa tim
ljudskim nitarijama (79), prljavim, blatnjavim, usmrdelim i beskrajno upornim, bogoradeim
iznuivaima (81, 83, 87) ima odnose kakve on hoe, kad hoe i koliko hoe.
2.4. Na nivou izraajnog smisla pisac nam posreduje sudar stamenoga patrijarhalnog morala sa
moralnim posrnuem. Taj moral je veoma strog, tavie, krut. Sima Joti i sam zna da je bio grub, ne
samo prema Ciganima, ve i prema svojoj deci, ali da onaj ko hoe da bude pravedan ne moe biti
drugaiji. (88) Nezamislivo mu je da njegova deca (sinovi i aci) budu laljivi, kradljivi, netani,
nepouzdani, neodradni, neuredni, bludni, nepravedni, bezbonici i kukavice; sasvim dosledno
epskoj moralnoj matrici: da ne znaju stii i utei i na stranom mestu postojati. (88) On je oduvek
znao, poput njegovih starih, da se protiv nereda mora boriti redom, a protiv trulei i propadanja (...)
potenjem i au. (45) U njegovoj moralnoj filosofiji glavni negativni pricip jeste svemogui sluaj,
koji upravlja naim sudbinama, i koji treba da predstavlja glavnu metu svake nae borbe (34); sluaj je
skupa avolja igra (45), tenac, avolje govno (56), koji i iskusnog i mudrog iznenadi i pomete
(57), mada se pokatkad i nasmei nekome od nas (64). U svakom sluaju, nae kratko trajanje
mahom zavisi od sluaja i njegovog hira (75), od njegovih sudbonosnih zamki (92). Borba protiv
sluaja vodi se redom, radom, potenjem, au, sistematskim racionalnim moralnim vaspitavanjem,
kao to je i on sam itavoga ivota upuivao, savetovao, usmeravao i uio (33) ta se valja, a ta
mora (89). Dakako, u konanom ishodu, njegov racionalni program strada u sudaru sa strastima,
mrnjom, slepilom, gramzivou, pohotom, interesima, ideologijom, primitivizmom - sa vazda
iracionalnim i sluaju preputenim ivotom. To je pogled na svet poraenog patrijarhalnog domaina.
2.5. Dokumentni smisao krije se u ideji da je od svih vrednosti tradicionalnog poretka vrlina
jedino jo smrt ostala tradicionalnom i izvesnom. Moglo bi se smatrati da je to jedno od tipinih
srpskih nacionalnih motivskih sredita, oko kojeg se plete itava mrea konstrukcije nacionalne
istorije i sudbine. Utoliko se ovaj roman jednim svojim asocijativnim smerom, koji ipak ne dominira
manifestnim slojem romana, prikljuuje dominantnom toku savremene srpske knjievnosti nacionalne
orijentacije. Njegov glavni junak, Sima Joti, previe zna, npr. o temeljima i konanom smislu
i ishodu nacionalne istorije (31), ali bi se ta situacija mogla razumeti iz injenice njegove prosvetarske
profesije i prosvetiteljskog entuzijazma (32, 33). A to to je on razliit od svojih kolega uitelja (59,
61), verovatno se odnosi na njegovu sklonost fantazijskom zanosu, koja ga je drala izvan matice
pragmatinoga ivota. Upravo taj odmak od struje ini ga ne samo moralnim sudijom, ve
i posmatraem ivota - tj. pravim subjektom pripovedanja.
3. Pomenuti asocijativni smer ozbiljno je ispresecan ne sasvim tradicionalnim strukturisanjem
grae romana, satkanog od jedne literarne rekonstrukcije davne prolosti, kraih odlomaka seanja
i od dokumentarne grae jednoga genealokog istraivanja. U toj kombinaciji tradicionalnog
pripovedakog realizma i netradicionalnog dokumentaristikog postupka primetno je, prvo, osetno
poetizovanje proznog izraza, koje prepoznajem npr. u produenom, ornamentalnom nabrajanju
zanata, zanatlija i zanatlijskih radnji (59, 66), i, drugo, odmak od naturalistikog diskursa. Moda su
se stoga i pojavile univerzalije nacionalne provenijencije. A moda se prosto radi i o zahtevima
romaneskne grae, koja za svoga moralnog pregaoca zahteva sve drugo samo ne naturalistiki izraz.
Autor je dozvolio da mu se u spisateljskoj brzini omakne ne samo ponovljeno poreenje
modar kao galica (47, 73), ve i da mu jedna upeatljiva slika izmami etvorostruko ponavljanje
atributa na ciglo petnaestak stranica: klonule grudi (50, 56), klonule dojke (52), klonula prsa
(63). Osim toga, ima i pravih kierskih slapova sentimenata: na primer, o telu prostreljene ptice koje
se poput krpe, strovali s neba i, (...) tupo bupne o zemlju kao poslednji akord zauvek utihnule
melodije koju ljudi nazivaju ivot (38), i, naravno, u vezi sa moralistiki sputanim Siminim strastima
prema lepoj i hirovitoj uiteljici klonulih dojki (52, 54).
No, sa nae take gledita, u pogledu forme najznaajniji je strukturno konstitutivni deo
romanesknog teksta - Umesto uvoda, u kojem pisac izlae svoju poetiku, povodom - stvarnog ili
fingiranog, svejedno - pisma jedne itateljke, nezadovoljne pievom lanom toponimijom u osnovi
prepoznatljivog tla istone Srbije. Pisac ukazuje na preplitanje granica ivotne i romaneskne
stvarnosti, i na nunost romaneskne konstrukcije sopstvenoga spisateljskog atara od raznih
elemenata stvarnosti. Tek kada iezne stvarno istorijsko vreme sa kojim itaoci stalno porede pievu
gradnju, pripoveda ili pesnik moe odahnuti, i nadati se da e tvorevine njihovog duha biti od
italaca doivljavane kao poetska istina. (12) Naravno, on ne eli da itaoce ostavi u bezbednoj
uljuljkanosti oiglednou privida, ve eli da ih njegove izmiljotine doista raduju, opijaju,
prepadaju, zgraaju plae i trezne poput same stvarnosti koja je pisca dovodila do strepee groze
i do nunosti stvaralakog oslobaanja od nespokojstva. To je smisao meanja stvarnosti i fantazije,
smisao romaneskne fikcije. O svojoj poetici, tj. o svome spisateljskom postupku veli da on naprosto
o ljudima, sudbinama, pa time i o sebi, govori nainom njemu primerenim, bez obzira na to da li e
se nekome dopasti ili nee. (14) Tako je pisac ovde zapravo govorio o osnovama poetike realizma,
ali bez osvetljavanja sopstvenoga stila i njegovoga znaenja. Stoga meni ostaje da se zadrim na
oskudnom zapaanju o realistikom obdelavanju univerzalija naroda i nacije, o deliminom
iskoraivanju iz toga manira, i o izvesnoj poetizacije teksta, tj. o odsustvu naturalistike tehnike.
2.20. Vladimir Arsenijevi: U potpalublju (1994)
1. Glavni junak, sa svojom enom Anelom, proivljava poslednja tri meseca 1991. godine
u iekivanju eljene prinove i u strahovanju od vojnoga poziva za rat u Hrvatskoj, suoen sa
stradanjima blinjih (pogibija Anelinog brata na frontu, samoubistvo prijatelja koji je u ratu izgubio
ruku), sa moralnim i fizikim rasapom jedne generacije, sa neizvesnim ivotom u jednoj duboko
potonuloj zemlji, i sa sveoptim beznaem.
2. Smisao ovoga romana plete se oko jednoga besmislenog rata, koji se vodi u susedstvu, ali
koji uzdrmava najdublju osnovu samoga opstanka i direktnih i indirektnih uesnika.
2.1.1. Pisac bi da izrazi ideju o stravi ratnoga iskuenja koje je dosueno jednoj nesrenoj,
oajnoj i beznadnoj generaciji.
Kakav je rat u pitanju, i kakav je stav ovoga knjievnoga dela prema ratu? Pripoveda veli da
od svoga punoletstva ivi u sred jednog dugotrajnog Armagedona, uestalih smrti oko njega, koje
su bile uvod u rat u Hrvatskoj, uvertira za jednu (javnu) klasino krvavu tragediju koja se, poput
svake istinske tragedije, bavila velikom temom rata meu narodima. (27) Nastojei da razume odnos
svoga uraka Lazara prema ratu, koji se - premda pripadnik Hari Krine - po nekom atavistikom
nalogu odaziva na vojni poziv, pripoveda govori o uesnicima ovih malih otimakih ratova (23),
koji su, neveti i naivni, ginuli posle jedanaest dana () junakog ratovanja (77), ostajali bez
udova, kockajui se s uasom (30), i halucinirali posle povratka s ratita (55), bezuspeno
pokuavajui da se vrate u naromalan ivot, da bi se, osveeni u pogledu beznadenosti tih pokuaja,
na kraju ubijali. (96-97) On sam, dakle, uestvovao je u ratu svojim strahom, suoavanjem sa
pogibijom, sahranama i osakaenjem blinjih, gledanjem televizijskih emisija u kojima su se nai
() klali sve u esnaest, uasnih vukovarskih prizora na TV (48-49), uzaludno pokuavajui da
izbegavanjem munih gledanja televizije zalei tim prizorima otvorene rane u duevnosti. To je rat
u kojem ginu mobilisani mladi ljudi, dok stariji o ratu uno diskutuju, izbegavajui da se pitaju, na
primer, o tome zato nema mladih ljudi u selu i ko e obraivati zemlju kad za to doe vreme. (65)
2.1.2. Osnovni filosofski stav pripovedaev jeste fatalizam-predestinacija: Sutina itavog
opredeljivanja izvrena je u nama mimo nas, pre nas. (22) Ne postoji mogunost izbora, niti
zasluene nagrade odnosno kazne, pa je, stoga, sve mogue i sve doputeno. (21-22)
107
Ali, okolnosti
koje ga navode na takvo definisanje ivotne situacije samo ga ubacuju u nespokojstvo pred
injenicom da nam nije ostavljeno nita osim beznaa (51), i u zapitanost nad sudbinom jo
neroenog deteta: U ta ga uvodimo (), ta to tako sjajno imamo da mu ponudimo, emu da ga
nauimo, i gde je ono malo obeane svetlosti u postojanju?. (50) ta mu u takvim okolnostima
ostaje, sem da u tiini, nemo plae. (26) I, eto nas kod naslova ove knjige. Glavni junak i Anela,
premda gurnuti u potpalublje svetske vreve, kao da su osueni na uloge obaveznih vinovnika svih
stradanja (100), nali su u toj utrobi sna svojevrsno privremeno, tiho i mrano, utoite, iz kojeg e
se moda nekad izvui odlaskom u neki Rim ili neku Ameriku, kao to e se i njihovo dete, neroeni
vinovnik svih stradanja, moda izvui roenjem i izlaskom u neki drukiji svet. (100-101) No, izlazak
iz velike kloake ove zemlje i ovoga sveta (nadnaslov romana: Cloaca maxima) doista je misliv
i realan samo kao svojevrsna sapunska opera (podnaslov).
2.2. U ovome nevelikom romanu dokumentuje se pogled na svet tipinog predstavnika mlade
gradske populacije, koja ima sputeni ideoloki tonus - ako ga uopte ima - koja se, dakle, ne zavarava
idejama, projektima i utopijama, i koja samo eli normalan ivot po merilima i standardima
graanskoga drutva; budui suoena sa odsustvom projekata (kao prethodna generacija sa njihovom
propau), i ne samo sa nemogunou ostvarenja srednjih ivotnih ciljeva, ve i sa mogunou
besmislene pogibije ili osakaenja u suludome ratu, ova generacija i sama biva osakaena u pogledu
ivotnih ansi, socijalnog i duevnog integriteta. Onaj koji glavnom junaku izgleda kao najstabilniji
i najzdraviji, preduzimljivi Dejan, po povratku iz rata, upropaen i fiziki i duevno, na prvi pogled
iznenada, izlaz nalazi u samoubistvu.
2.2.1. Kakva je to zemlja u kojoj ive ovi anti-junaci (koji nikada nisu ni eleli da budu
junaci)? Zato govorim o zemlji? Zato to Arsenijevi ne pominje ni Jugoslaviju ni Srbiju ni
dravu, ve upravo, samo i jedino, zemlju u kojoj njegovi likovi pokuavaju da ive. To je zemlja
u kojoj je sve mogue, pa ak i to da neki vojni obveznik moe da se nada da e - u optem rasulu,
neredu i javaluku - biti zaboravljen: svata je mogue u zemlji koja ovako duboko potone. (26)
To je zemlja u kojoj je kasnih osamdesetih i ranih devedesetih mnogo ljudi umiralo na

107
Ipak, glavni junak-svedok-pripoveda daleko je od nekoga radikalnoga imoralizma. Njegovi moralni prestupi
svode se na uobiajeni egzistencijalni egoizam, tj. rutinu svakodnevlja u kojoj se zaboravljaju stradali (30),
prividnu ravnodunost umesto uasnutosti (52), na psiholoko sekciranje blinjih, i na beznaajni seksualni
eksces za vreme sahrane (62), to je svojevrsni pripovedaev dug psihoanalitikoj lektiri o komplementarnom
nadigravanju i natezanju Erosa i Tanatosa. U svakom sluaju, ako oko njega i vai, za njega samoga ne vai
naelo Sve se moe - u smislu koji je sebi, u istim istorijskim okolnostima, dopustio Seleniev bijesan pas:
Sve se more, sve se smije.
najneverovatnije naine, a konano i u zapoetom ratu 1991. (27) Iz takve zemlje u dubokoj
ekonomskoj, politikoj i moralnoj krizi, zemlje davljenika (84), mnogi su pobegli, to od rata, to
od nematine i neizvesnosti - u novu, belosvetsku neizvesnost. (31)
Tu je i dovoljno ilustrativna slika odvratnog Beograda (14), izigrane prestonice sa hrpama
balkanskog blata (30), kaljavim autobuskim putovanjem (77) i popljuvanim ulicama (52); izuzetak
ini samo par finih beogradskih ulica (55) u kojima se moe koliko-toliko uivati.
2.2.2. A sugraani: ti grozni saputnici u gradskom prevozu (13), etai ija su lica iskazivala
tunu pomirenost (90), u ovom kljualom grotlu od grada, gde toliki posustaju jer im nedostaje
pravo oruje za borbu protiv nezadovoljstva, () koji jedino umeju da podignu ruke u bolnom
uenju nad nepravdom koja nas je pritisla. (83) tavie, u rastuoj nematini, u kojoj su im se
ivoti rasipali pod pritiskom (83), postajali su mazohisti zadovoljni upravo zateenim stanjem
(njima je i dalje bilo dobro, dok im je ovako, 84) i bivali spremni na olako preputanje jo veim
pritiscima nematine: Otkrivali su da su u stanju da tonu dublje nego to su mogli da pretpostave, pa
ih je interesovalo da oprobaju svoj odnos prema patnji. (84) Nezadovoljnim a nemonim
sugraanima-sunarodnicima nije preostalo nita izuzev da psuju (52), a glavni junak ih odjednom
poinje da ali, u iznenadnoj viziji sveoptega beanja i propadanja u otvorene eljusti tla, iz ijih se
dubina iri nepodnoljivi zadah vekova koje smo, u svojim inertnostima, propustili da iskoristimo na
dostojan nain. (52) To je i sva kritika upuena sunarodnicima: spremni i sposobni na beskrajno
i nemuto trpljenje, na lako odustajanje i nemono gunanje - sve to kao naslee vekovnih propusta
da se ukljue u normalne civilizacijske tokove.
U romanu sreemo i jedan ekskurs o pokuaju promene poniavajuega stanja, naime,
o martovskim besmislenim demonstracijama 1991, o iznenadnoj bujici koja se bila namerila da
zbrie jedan bolesni svet, ali se postepeno pretvorila u penu u kojoj su se davili razoarani poletnici.
Kako smo bili glupi, i smeni! Vikali smo, i negodovali, bili smo strano ljuti, a uterali smo, po
konanom bilansu, daleko vie autogolova, od golova. Samo par meseci kasnije, eto ta nam se desilo.
Neki su se od nas, ve te jeseni, epurili s plavih umrlica nakrivo nalepljenih na gradske bandere, neki
su ili na duge terapije u Rudo, neki su pisali razglednice iz inostranstva, neki su se tim razglednicama
infantilno radovali pa se pitam: to smo, uopte, na tom trgu, onoliko dana gubili vreme, kad smo
dozvolili da nam se to desi?. (32)
2.2.3. Mladi su, pak, spremni za bekstvo: u inostranstvo ili u drogu, jer ih zemlja u koju su
roenjem baeni niim ne zaduuje, osim to ih obavezuje na trpljenje, odricanje, rtvovanje, odbranu
mitova i elite vlasti i pogibiju za njih. Stoga oni - bar ovi gradski o kojima je re - ne vole svoju
zemlju, mrze njene sumanute projekte i rat koji im namee.
Naravno, kroz itavu knjigu provejava strah od mobilizacije odnosno izbegavanje mobilizacije
- oseanje i ponaanje koji itavu deceniju bitno obeleavaju ivot mladih u Srbiji. Anelini
i Lazarevi roditelji primili su vojni poziv za Lazara s tradicionalnim oseanjem dunosti, o kojem
mladi misle sve najgore, jer je u pitanju poziv od kojeg su tad, u toj zemlji, svi tako strahovali da ga
ni u ludilu ne bi primili u ruke a kamoli overili (25). Anela je smatrala da njen mlai brat Lazar
naprosto mora da se sakrije (18), a s roditeljima se estoko posvaala zbog urednog podanikog
shvatanja dunosti. (45/46) I sam glavni junak je prestraen mogunou mobilizacije: ma ta da
priao, Lazar se bojao rata, nije mu bilo ba svejedno. Ali, ko bi mogao uopte pomisliti da ja nisam
strahovao? Jasno sam uviao da se krug oko mene suava. Sve je vie ljudi bivalo uvueno u taj
vrtlog. Jednog e dana, mislio sam, zakucati i na moja vrata, i kolena e mi, poput tolikih kolena
poslednjih meseci, zaklecati. (19) Svi egzistencijalni strahovi sabrali su se u nemilosrdnom liku
idealnog pozivara. (80-81)
Dakako, ima i izuzetaka od ovakvog doivljaja stvari. Lazar je posluao glas svog unutranjeg
Naredbodavca, koga pisac definie u ravni antropoloke fatalistike metafizike, a ne u ravni
socijalno-istorijske voluntaristike ideologije. Neki se, pak, javljaju i kao dobrovoljci. Jedan od takvih
je drogom razoreni Vanja, svojevremeno osloboen vojske, kome nikako ne polazi za rukom da bude
primljen kao dobrovoljac u JNA, pa odluuje (ili bar tako kae) da ponueni a odbijeni patriotizam
zameni plaenikim angamanom u jedinicama hrvatske vojske: Iz nekog, meni krajnje
nedokuivog, razloga, ovaj se rat Vanji itekako sviao. (96) Ima i onih koji su besmisleno u ratu
krali. Tako je pripoveda zamislio poginulog Ivana, koji se morao osetiti prevarenim kad ga je, pri
jutarnjem mokrenju, na salau negde kod Erduta, dok je pospano razmiljao ta da uini sa 200 tegli
ajvara koje je ukrao od domaina Maara, iznenadila eksplozija. (28)
2.2.4. italac lako primeuje da u ovoj prii nema nikakvih kolektiviteta, osim labave
generacijske solidarnosti ili, pre, simpatije. Ne pominju se ni Srbi ni Hrvati. U poglavlju O idealnom
pozivaru pripoveda zamilja Ivana, Dejana, Lazara i sebe u beskrajnim kolonama mobilisanih, koji
u svom maru prekrivaju itavu zemlju, opremljeni prakama, vodenim pitoljima, i boicama
lanog mastila. (81) S druge strane, u viziji, hrvatska etvorka iste sudbine: Nama u susret,
u istovetnim kolonama, dolazili su Tomislav i Svet i Marin i Ivica. Ako se susretnemo, znaemo ime
su se oni naoruali. (81) Jedna tragina groteska koja ne trai komentar. Ista vizija tragine igre
provuena je i kroz Lazarev pretpostavljeni oseaj prividne, a u stvari unapred razreene neodlunosti
da li da se pozivu odazove; Lazar kae da e se moda i odazvati, privuen jednim deakim
kauboji-indijanci vienjem srpskohrvatske naizmenine klanice: (23)
ta je sa drugim nacijama i njihovim predstavnicima? Slovence zastupa potpukovnik Kreft,
kolega i ahovski partner pripovedaevoga oca, donedavni komija (69), koji se tog kritinog leta
1991. godine odselio iz Beograda. (66) Nemci su pomenuti samo kao ratni zarobljenici koji su
1947/48, slabom obuenou i tekom nostalgijom neimara, zidali kuu pripovedaeve bake na
Frukoj Gori. (63)
To je sve. Ovaj roman je roman o stradalnicima-ljudima, stanovnicima jedne zemlje koja je
loim politikim vostvom dovedena do ivice propasti, o onima koji su, kao pojedinci i kao
generacija, nevini vinovnici politikih projekata i kolektivnih ludila. O tipu projekta i o vrsti ludila
ovde se ne govori. Arsenijevev roman ne predstavlja kritiku ideologije komunizma i nacionalizma,
ve kritiku njihovih najvidljivijih posledica - militaristike ideologije i rata.
3.1. Ovaj kratki roman pisan je kao ispovedna pripovest, u kojoj glavni junak/pripoveda ima
distancu prema inu i rezultatu pisanja, tj. esto se u svojstvu pisca obraa itaocima. Naime, on ne
krije da zna vie od publike o dogaajima na koje e italac morati jo malo da prieka (23), tj. da
su u tom smislu pripovedai privilegovani (25), ali ponekad doputa da italac unapred zna ono to
je on saznao tek na kraju pisma koje upravo poinje da navodi. (82) Potom, obavetava itaoca da je
najgora stvar ove njegove tragine prie u tome to je komad, u vreme o kojem piem, zapravo tek
otpoinjao. (27) To bi trebalo da znai da obelodanjena distanca u odnosu na tekst i itaoca, u stvari,
treba da kompenzira odsustvo distance prema stvarnosnoj grai u koju je sam pisac neposredno
uronjen. On, jo, govori o uslovima u kojima je pisao (u slobodno vreme, dok je duvao, 38),
oekuje razumevanje od itaoca za svoju neobinu avanturu na groblju (59), i poziva se na ono
o emu je ve govorio (90); najzad, prekorauje granice prie koja se pribliila kraju onda kada
veli da je jedan dogaaj premaio njene okvire, jer se odigrao onda kada je tok prie praktino ve
bilo zaokruen - naime, Dejanov paket kasni i stie posle njegove smrti. (100) Ovakvo svesno
probijanje pripovedne magline predstavlja, dakle, hotimino razbijanje iluzije pripovedanja i skoro
uvek sugerie autentinost pripovedaevog svedoenja. Netradicionalistiki nastrojeni italac obino
veruje ovakvome tekstu, jer prihvata svojevrsni savez sa piscem i poverenje koje mu ovaj svojim
deziluzionisanjem nudi.
3.2. No, pitanje je u kojoj je meri tekst itaocu pristupaan? Naime, roman je napisan jezikom
koji predstavlja meavinu standardnoga gradskoga argona mlaih ljudi (bez potkulturne
ekskluzivnosti poluzatvorenih grupa) i esejistikog manira mladoga intelektualca, koji voli due
i komplikovanije reenice, sa nestandardnim ili posrbljenim konstrukcijama. Na primer: iveu
ubudue u drutvu neodgovorivog, izluujueg pitanja (26); Stvarni svet nikad i nije nudio
protekciju definitivnog zakljuka (28); Sve je to () bilo smeteno u domen teko prebolive
prolosti (29); U napornom procesu inicijalnog samoodravanja, u tim grevitim nastojanjima da se
ne skljokaju gde i kad nikako ne treba, oni nisu posedovali telefonske aparate (31); jedan ivot
sav poput hektike satnice (79). Naravno, ilustrovati neiji stil nije ba najuputnije, jer se primeri
mogu birati po razliitim kriterijumima. U svakom sluaju, Arsenijeviev stil jeste u odreenoj meri
intelektualistiki, ili kvazi-intelektualistiki. O tome svedoe i njegove fusnote i povremeni
filosofstvujui ekskursi s idejama indijske svetonazorne provenijencije (to je jo i opravdano
ivotnim opredeljenjem jednoga lika, Lazara), ili sa manje opravdanim Svedenborgom (ije uenje
predstavlja element pripovedaeve ivotne filosofije predestinacije, no koja se ne mora obelodanjivati
itaocu u formi izvoda iz seminarskoga rada). Dodue, valja priznati da ovakav stil katkad doista
postie zavidnu duhovitost i pojaava bitnu ironijsku intonaciju teksta. U svakom sluaju, u pitanju je
stil koji ne ometa komunikaciju, ali trai itaoce kojima nije odve mrsko povremeno vraanje na ve
proitanu reenicu. Od pripovedakoga tradicionalizma nema ni najmanjega traga.
3.3. Karakteristini momenat ovoga romana jesu dva kataloga na kraju knjige - katalog
umrlih (Prilog br. 1, Kompilacija smrti: 1989, 1990, 1991) i katalog izbeglih (Prilog br. 2, Hronika
odbeglih: 1990, 1991). U prvome se nabrajaju preminuli poznanici i prijatelji, sa gotovo tipinim
generacijskim uzrocima smrti (leukemija, HIV virus, narkomansko predoziranje, samoubistvo),
u drugome, pak, oni koji su izbegli: u Utreht, London, Amsterdam, Singapur, Madrid, Vaington,
vedsku Maliciozni kritiar mogao bi rei da ovi dodaci predstavljaju kratke sinopsise
neiskoriene grae za jedan obimniji roman, a onaj dobronamerni mogao bi priloge protumaiti kao
poetiki trik za pojaavanje utiska autentinosti prie, kao i za postizavanje prividne inventarske
ravnodunosti (sa ubedljivim kontraefektom) pred surovim injenicama stranih bekstava
u nepoznanicu smrti i u nepoznanicu egzila, ravnodunosti koja je - kao i u sluaju rtava rata -
uobiajeno dranje jedne samoive, edomrzake i edomorstvu sklone vlasti.
2.21. Matija Bekovi: Izabrane pesme i poeme (1990)
1. Poto su ve objanjeni razlozi koji u ovom radu ine neophodnom i interpretaciju
Bekovievih pesama i poema, i to upravo u izboru koji je imao visoke tirae u ispitivanom periodu,
ostaje da samo podsetim na zanimljivu inenjicu da je izbor nainio sam pesnik, to knjizi daje
dimenziju pouzdane reprezentativnosti - ako ne sa stanovita recepcije, a ono svakako sa stanovita
autorove poetske namere.
No, interpretacija pesama i poema, u naelu, nije isto to i interpretacija proznih tekstova.
Premda ni u prozi rei nisu samo puki znaci neega drugog, ve imaju i svoju autonomnu estetsku
egzistenciju, ipak je u poeziji - kao to se odavno zna - razmak izmeu estetske dimenzije rei
i njenoga znaenja neuporedivo manji, a zvuanje (i grafiki izgled) esto neposredno u funkciji
znaenja. To govori da su hotimina polisemija i prelivanje znaenja znatno intenzivniji u poeziji, to
neizmerno poveava mogunost interpretatorske pogreke i tiranije racionalitike redukcije.
Na sreu interpretatora, poetski radovi Matije Bekovia mogu se, s dobrim razlogom, svrstati
u tip gnomske poezije, jer sadre znatan broj stihovanih izreka narodne ili kvazi-narodne (i u jednom
i u drugom sluaju, svakako pesnikove) mudrosti. Nita neobino za njegoevski literarni horizont,
ma kolike bile razlike izmeu Njegoa i njegovih suenih i nesuenih naslednika, i ma ta o tome
mislili vazda budni i strogi njegoolozi. Ta gnomika dimenzija obezbeuje popularnost
Bekovieve poezije, a olakava i njenu socioloku interpretaciju, uz punu svest o riziku
pojednostavljivanja u recepciji pa, katkad, i u interpretaciji.
Najzad, valja napomenuti i to da do sada primenjivana interpretativna shema nije sasavim
upotrebljiva u tumaenju poezije, pre svega zato to se ne mogu razluivati izraajni i dokumentni
smisao, i zato to su smisao sadrine i smisao forme nerazmrsivo isprepleteni. Ali, skrupulozni tuma
nikada se ne moe dovoljno ograditi od moguih interpretativnih ogreenja o krhko i tajnovito bie
poezije, pa mu stoga - kad ve pie knjigu o knjigama i njihovom delovanju - umesto konsekventnog
agnosticizma na raspolaganju stoji vazda rizina, varijantna i neverifikabilna, ali jedino mogua -
interpretacija.
2. Poto bi ipak bilo preterano govoriti o sieu pesama i poema, mogu se bar naznaiti glavna
motivska sredita Bekovieve poezije. Posle (1) ljubavnih pesama, koje - kao to je red u epskim
tradicijama - pripadaju mladalakim uzbuenjima (Metak lutalica, 1963), Bekovi otvara veliko
polje ne-sentimentalnih motiva, (2) motiva vrednost i odnosa prema vrednostima u deklarativno
humanom i slobodnom svetu (Tako je govorio Matija, 1964); sledea etapa je (3) ironijska distanca
prema velikim vrednosnim deklamacijama u sopstvenome narodu (Ree mi jedan oek, 1970, Mea
Vuka Manitoga, 1976, Lele i kuku, 1980); u poslednjoj grupi pesama, a uglavnom i u poslednjoj
stvaralakoj fazi, pesnik se odrie ironije i uranja, bez ostatka, u najkrupnija pitanja (4) kolektivnoga
duhovnog porekla, kolektivnoga duhovnog bia i kolektivne duhovne i fizike sudbine (Kaa, 1988,
iji si ti mali?, 1989, Pria o Svetom Savi, 1976-1990).
2.1. Ljubavne pesme Bekovi pie u mlaim godinama (i time kao da povlauje tradiciji
u kojoj se mrgode na samu re ljubav).
108
No, sve ljubavne smetene su, u ovom izboru, izmeu dve
pesme (Sonet i Metak lutalica zove o Matija) u kojima se kondenzovanom i maglovitom figurom
metak lutalica najavljuje pesnikova preokupacija u narednoj fazi: usud Srbije i usud pojedinca meu
Srbima u rasapu temeljnih vrednosti. Naime, ve u tim pesmama su - pored metka lutalice to od
iskona bez zvuka i puta / Za nekim elom po Srbiji luta (Sonet) - jo i motiv robije, motiv asne
smrti poraene vojske (Metak lutalica zove o Matija). Osim toga, pesma se zavrava redovnim
modernistikim toposom plaanja visoke cene za svoju poeziju, koje plaanje ovde, pored
metafizikih, ima i izvesne istorijsko-politike razloge: Loi glasovi me sa svih strana biju / Glavom
u platiti svoju poeziju.
2.2. Stoga je sasvim oekivano da se veliki problem vrednosti otvara pesnikovim zavetom da
e, pod ovim ili onim uslovima, svakako progovoriti (Progovoriu na lea). Njega mui ivot
ispunjen laima, gde istina nigde nikog ne zanima (Lane mi puteve), i gde je i pesniku teko,
moda nemogue, da se izdigne iz mora lai i izgovara samu istinu. Ispostavlja se da pesnik uranja
u ovaj problem upravo stoga to ivi u delu sveta koji proklamuje sve najvie vrednosti civilizacije, ali
ih izvrgava u njihove suprotnosti - isprobanim mehanizmom ideolokog izvrtanja i iskrivljavanja.
Proklamuju se: istina, sloboda, socijalizam a ostvaruju: la, robija, robijalizam Ispada da je,
stoga, ovde u pitanju svojevrsna politika poezija, u kojoj se pesnik protiv lai bori ironijom, ali je
katkad prinuen da se dohvati i spasonosnoga sarkazma. Svet je i inae takav da sve to je razvilo
svoju klicu sumnja u vrednost postignua i ezne za prvobitnim stanjem mirovanja i mogunosti
(Voda u cevima), da je individuum, im se rodi, prinuen da se sklanja od od bezumne hajke
(Otkada glavu promolih iz majke) - a kako je tek bilo kod nas, gde istinu ne valja spominjati, ili pak
trreba za njeno pominjanje platiti visoku cenu. (Ue) Pesnik izvia mogunost pobune, proveravajui
svoju spremnost na rtvu, svoju snagu da podnese sudove i tamnice a ne izda i ne poklekne (Kad bih
znao da bih se ponosno drao), i preispituje problem izdaje uopte (Metak lutalica zove o Matija,
Jatak). Ali, brzo uvia da je na glavni problem u dobrovoljnom zatoenitvu, u prihvatanju ropstva,
u tome to smo se samouhapsili i tako, nastojei da opravdamo svoje tamniare, dali svoj doprinos
robijalizmu, odnosno - kako bi mnogi italac rado proitao - socijalizmu (Pobuna), gde e se svaka
podvojenost prevazii tako to e konano i oni koji su slobodni prihvatiti doborovoljno zatoenitvo,
ostvarujui time ideal jednakosti i stanje u kojem nema vie slobodnih i neslobodnih, ime i pitanje
slobode postaje izlino i definitivno skinuto sa dnevnoga reda (Dva sveta). Niko vie ne bi mogao da
iz zatvora zavidi onome koji naprosto moe Ii pustim poljem sve nogu pred nogu (Zapis), kao to
bi se i Zatvorenik iznenada puten na slobodu oseao utamnienim U polju koje je u zatvoru
nazivao slobodom (Zatvorenikova pesma). Time bi bio ostvaren i ivotni san idealnog sunja da
ami, a ne mora, i da ne doputa da se sumnja u njegovu slepu odanost zatvoru (Idealni suanj),
kao to bi se ostvario i ivotni san mladog sudije kad bi mogao besprizivno da sudi na smrt, a ne
samo na vremenske kazne (Mladi sudija). U skladu s tim, pesnik se pribojava da bi se mogla produiti
njegova bruka pomirljivog pristajanja na ivot u takvim okolnostima: Bojim se da u iveti jo
dugo, / a ne ekam nita ni Novo ni Drugo. Koliko je bio u pravu povodom Novoga i Drugoga, on
sam najbolje zna, a i mi solidno nasluujemo.

108
A da e pesnik u poznoj stvaralakoj fazi svoj poetski krug zatvarati takoe ljubavnim pesmama, vie je
nego verovatno.
Nije Bekovi propustio da se poigra sa temom uloge poezije: Pesmo hitno sazovi svoje
stihove iz naroda / Poeziju treba koristiti kao nuklearnu energiju (No), ali je odbio izazove
panpoetizma, uveren da e pravi pesnici odustati od pesama, koje su krivotvorile svet, da e biti
protiv poezije, i da Poeziju vie niko nee pisati. (Poeziju vie niko nee pisati) Moda je to zbog
toga to je angaovana poezija takoe izdala samu sebe, kako svedoi primer Jevtuenka, koji plae
nad dalekim nepravdama, i dobro ivi od tuih nesrea, ne usuujui se da se suoi sa bedom
i porazom ljudskosti u sopstvenoj zemlji: Izvozni pesnie slobodoumlja! () Smeran si u Moskvi,
a hrabar u Rimu! () Rentijeru tuih poraza i optih oseanja. () Svakoga si zaduio osim svoj
narod. (Povodom jedne nesree) Bekovi je odluio da zadui svoj narod, i da to ne uini plaem
nad njegovom sudbinom.
2.3. Zgroen nad laima svoje savremenosti, nad tronou zgrade koja se predstavlja kao
vrhunac arhitekture istorije, pesnik je prinuen da krene u potragu za dubljim temeljima svoga
sopstvenoga bia, i da potrai istinsku kolektivnu duu naroda, koje se ovaj, delom prinuen a delom
zaveden, tako lako odrekao. Ali, i tu nailazi na nevolje, jer je svet epski konstruisanih vrednosti
takoe nepovratno rastoen, u meri koja simpatinu anahronost esto gura u pravu grotesku. Onaj ko
traga za vrednostima opet mora da se distancira od sveta koji sa vrednostima nema sree. Ako smo se
u prethodnom sluaju susreli sa ironijom spram ideoloke konstrukcije sveta, onda je sada re
o pesnikovom ironiziranju epske konstrukcije sveta. Taj znaajan pesniki zahvat Bekovi je uinio
u svojim duhovitim ali svakako nemilosrdnim poemama.
Ree mi jedan oek jeste persifliranje tradicionalne tajnovitosti oko vanih stvari i istina koje
dolaze sa najpouzdaninjih mesta, od najboljih ljudi, i koje se po cenu ivota i asti poveravaju
u najveoj konspiraciji samo crnoj zemlji i izabranima, to dre do svoje rei; ispostavlja se da se
u tom kolopletu od zaklinjanja i samozaklinjanja i ne zna vie kakva je stvar u pitanju, a da se
u najveoj strogosti jedne deklarativno mukozavetne kulture stvar nepovratno iri u najboljem
traerskom maniru.
Sudbina Krsta Maanova je poema o mukom kukumavenju nad neponovljivom zlosrenom
sudbinom, koja nesrenika prati od roenja u nesrenoj porodici, i koja e - kao to je pratila
njegovoga oca - pratiti i njegovoga sina, drei ih u nematini, gladi, ukama i pustoj elji;
kukumavenje nad sudbinom, koje je vazda preterano i pritvorno, takoe deklarativno spada
u tabuisane radnje maskuline tradicije koju pretresa Bekovi
Naravno, te tradicije vie nema, pa se o njoj govori sa nostalgijom i svim ostalim sentimentima
koji prate jedan u osnovi kierski paseizam: Unuk Alekse Marinkova plae nad Crnom Gorom,
u kojoj ne samo ljudi, ve ni planine vie nijesu, / Ko to su nekad bile. Crnogorci nisu roeni za
rad, ve za bitku, i ne za pobedu (jer rtve su vazda blie cilju, / No cilj onim koji pobijede), ve za
asnu pogibiju, i potom za pravi ivot u pjesmi i povjesnici. Nema vie najboljih naroda
i pojedinaca, pa stoga nema ni Crne Gore, osim u pesmi i u kamenju, ni Crnogoraca, osim onih
porijeklom Crnogoraca. Naravno, da ne bude nesporazuma: pesme su pesme samo kod gusala
(premda: Nikad nije bilo vie gusala, / A nikad se nije manje guslalo!), jer Crna Gora nema drugih
pesama do tubalica, u njoj se ne moe biti Ni pjeva, ni igra, ni prestavlja, a trubiti se moe
samo u vojniku trubu Crna Gora je bila i Crnogorci su bili, a sad su postali drugi ljudi. I samom
pesniku, dodue, nije stran oseaj prolaznosti, koji prati svakoga oveka na ivotnome putu, inei da
ono to je prolo i to moda nije stvarno ni doiveo osea kao pravu i izgubljenu autentinost. On je
u jednoj ranijoj pesmi napisao: Ali kao da vie nema ni Cetinja / Niti ima mene, ni mojih svetinja.
(Cetinje) Ovde je, pak, u pitanju jedan univerzalni ljudski oseaj prolaznosti i svesti o paralelnom
ivljenju u stvarnim i imaginarnim svetovima, a ne specifini etniki pla nad izgubljenom
izuzetnou i poraenom naroitou.
ta se zbiva u Mei Vuka Manitoga? U poemi Kukavica takoe je dominantan ironijski stav
prema crnogorskoj idealizaciji sopstvene, veliajne prolosti, s tim to je ova prolost simboliki
predstavljena u liku ekskluzivno crnogorske ptice - kukavice, koja kuka nad crnogorskom crnom
sudbinom (jer junaka sudbina i ne moe biti drukija) , inei da je upravo kukanje crnogorska
pjesma, te da tamo i druge ptice kukaju, jer je u Crnoj Gori sramota pevati. Kukavica prati ivot Crne
Gore od Kosova, preko Karaora, Vuka Karadia i Filipa Vinjia, do najnovijih Kukalovia
i Kukavia. Naime, u takvoj, crnoj Crnoj Gori nema razlike meu generacijama, budui su sve
sjedinjene u venome sreditu grobljanske egzistencije: sve je kod nas u isti dan bilo, / pokoljenja
sva ive zajedno / u kukanju vjeno sjedinjena. Meta ironijskog udara ovde je pre svega
tradicionalno majstorstvo u kukanju, koje iz etnike navike prelazi i u profesionalnu osposobljenost.
Onako kako Jevtuenko roni suze nad belosvetskim nesreama, mogli bi i Crnogorci krenut
u pealbu da kukaju mjesto sveg svijeta. Poema Potpis prava je majstorija u ismevanju
nepismenosti i prostote, koja se pokriva i dii izvebanim kitnjastim potpisom (maksimumom
opismenjenosti), po optem uverenju dovoljnom kvalifikacijom za visoka mesta i velike poasti. Taj
potpis bi mogao ak i na zid mjesto ikone, jer tamo e se i rob ko car potpisuje izrasta poseban
narod, posebna raca, neto mimo Boga i Svijeta, izabran narod i nepokoriv, kojem samo
nedostaje jo i to da potpie neto sudbonosno za itav svet, makar bilo i poslednje. Kako god, pesnik
se estoko narugao onome neemu to je mimo Boga i svijeta. Jer, kako pokazuje poema
Bogojavljenje, to izabrano udo i sa samim Bogom razgovaralo bi, u najboljem sluaju, kao sa sebi
ravnim: pozivajui ga u kuu, uzimajui ga kao povod za bujanje susedske i plemenske surevnjivosti,
smatrajui da se spustio u pakao, sumnjajui u njegovu jedinstvenost pa i u njegovu neophodnost
u svetu, opravdavajui negovim pojavljivanjem kako svoje verovanje tako i neverovanje, svoju
bojaljivost, bogobojaljivot i bogoborstvo Znajui da je Bog daleko od onih koji znaju vie, te da
je najpotrebniji tamo gde se pamet najvie zaglavi, ali da ko ne zna nita njemu svako i Bog moe
biti, i da je Bog takoe najpotrebniji tamo gde se proliva ljudska, bratska krv, pesnik ali Boga koji
je Bog takvoga naroda, koji ak i nije na Bog jer ni mi nismo njegovi, niti bi nam i bio potreban
takav Bog koji bi pristao da bude Bog takvog naroda. U svakom sluaju, bez milosti su ogoljeni
neznabotvo, bezbonitvo, praznoverica i grena oholost.
Konano, u poemi Lelek mene (Lele i kuku) opet ismevanje ideje o naroitosti i o veliajnoj
prolosti, i o sutinskoj bilosti svega vrednoga: besmisleno je pisati posle Njegoa, besmisleno
govoriti pored elnika, besmisleno je novo pored staroga Ovde povremeno vie i nema ironije, ve
otvorenoga razgrtanja kolektivnih mana zemlje potpune izvrsnosti i jedinstvenosti, zemlje koja i nije
zemlja nego Nebo: Sve je u njoj jedno i jedito, / Jednopono, cijelac, unina, () Tu mnoine nikad
nije bilo. Turke smo izagnali, i jo se nismo demobilisali, nikad se nismo skuili, nikad potpuno
hristijanizovali, a izjednaili veru i istoriju; ozbiljnost (crnogorskoga) naroda prepoznaje se u tome to
ne priznaje detinjstvo, tranje, saginjanje i sedenje, radovanje i smeh, obraanje panje na hranu i jelo,
a svako bavljenje nekom drugom brigom sem opte smatra tricama; Zbog velikih briga koje brine
/ Svakome se ini veliki je, svako o sebi misli da je Duan ili Milo, i da je nadmorska visina na
kojoj su se Crnogorci zatekli - poasni poloaj; nepobeeni smo jer ne priznajemo poraz, a podvigom
smatramo naprosto samo to gde ivimo; sam ivot nije za nas najvia vrednost, jer je cilj ljudskoga
ivota samo ono Zbog ega e ivot prezirati; ostati iv - to je izdaja. Tako je u prii
i u samohvalisanju. Uistinu, od slavnih vremena ostale su samo sahrane, Turci jesu proterani, ali je
polumesec ostao iznad nas, zaklanjajui na nebu deo krsta, Crnogoraca vie nema, a oni to su ostali
od nekadanjih slavnih junaka - ratnici turistike privrede, oeci i leleue iardije - svoje male
svakodnevne brige i nedae predstavljaju i doivljavaju kao muke kosovske i kao Golgotu. Budui
nisu pravi sinovi svojih oeva, podloni su svakome vostvu i potpuno nesposobni za ponovno
roenje u kojem bi ime i crn obraz osvetlali.
109

109
I kasnije se Bekovi ironijski poigravao sa visokoparnim isticanjem besprimernoga crnogorskoga junatva.
Pesma Junak i kuka (iji si ti, mali?) pokazuje ljudsko nalije i civilnu straljivost nazvanoga junaka, koji ne
sme da prui jednonono utoite nesrenici upravo putenoj iz zatvora. Poema Nadkokot (iji si ti, mali?)
prava je groteska dokazanoga junaka i neustraivoga borca, koji se nije bojao nikoga sem obinoga, svoga
kokota-nadkokota, od ijeg je kljuna konano i postradao u svome dvoritu, poavi - i ne stigavi - da se opet
prvi odazove kraljevome ratnom pozivu; obojica megdandija sahranjeni su na uzvisinama sa kojih odvojeno,
ali ravnopravno, nadlgedaju Crnu Goru i podjednako obeleavaju njenu sudbinu.
Crne Gore vie nema, ali je jo stranije to i sad postoji takva kakva je, jer je ovaj narod
duha visokoga, o ijem postojanju mogu svedoiti Ruski care i njegovo Carstvo, doiveo sudbu
nisku i pretrajava u nekoj nepoznatoj bolesti, nesposoban za poznanje ili za prihvatanje istine o sebi,
no je s istinom posvaan i od nje udaljen.
2.4. Oduivi svoj dug ironiji i samoironiji, u pogledu odnosa prema ideolokoj pa potom
epskoj konstrukciji stvarnosti, pesnik je ispod povrine kolektivne due sa kojom se suoio poeo da
traga za istinskim svetom duha, tj. za nepatvorenim duhovnim sreditem svoje zajednice; na tom putu
suoava se i sa grubljim injenicama iz istorije svoga naroda, sa njegovom istinskom tragikom.
Naravno, sa tragikom se ne moe ironizirati, ali je, s druge strane, takoe poznato da kad god se
napusti ironijska distanca stupa se u opasnu blizinu nekritinosti, i u iskuenje da razlaganje mitova
ustupi mesto zamamnom mitotvorstvu.
2.4.1. Najpre je, u poemi Kaa u kai (Kaa), re o stranim jamama, tj. raznim stratitima Srba
irom Jugoslavije, koji su bacani u jame, streljani i paljeni u crkvama i kolama, veani, bacani
u reke itava je zemlja ispunjena jamama, tako da sama predstavlja jednu veliku (srpsku) jamu.
No, Bekovi nije ostao kod muke srpskoga stradanja od nesrpske ruke, ve itaocu svraa pogled na
srpsku bratobuliku kob, na zajedniku sudbinu jamljenih i jamara, posebno kad su i jedni i drugi
istoga, bratskoga roda, na istu sudbinu jamaa i koljaa, koji se ni na zajednikom streljanju ne
mire, no ostaju da se i u smrti beskrajno mrze i preziru.
O besmislu srpskih podela govori i pesma Kadii i Petrovii. Re je o zavaenim porodicama
Kadia i Petrovia, tj. o odmazdi Petrovia nad svim Kadiima za ubistvo knjaza Danila Petrovia,
koje je poinio jedan od Kadia, gde se besmisao generalne krvne osvete pokazuje u injenici da su
upravo sistematski zatirani i navodno istrebljeni Kadii preiveli sukobe, i da upravo oni koji su
Istraivani i iskorenjivani / Zbog svoga imena i zloina roenja ostavljaju svoj fiziki i duhovni
trag.
2.4.2. Moda i sam pesnik spada, na neki nain, u one koji su progonjeni zbog svoga imena
i zloina roenja, ali je sigurno da je u potrazi za ukorenjenjem: za biolokim i duhovnim
stvoriteljem. To je potraga za ocem, koji bi mu - da nije bilo kako je bilo - verovatno bio i duhovno
uporite (iji si ti, mali?); to je i - budui je bilo kako je bilo - potraga za dalekim duhovnim pra-ocem
(Pria o Svetom Savi). I jednog i drugog roditelja oduzeli su mu oni koji su imali revolucionarni
program metodinog brisanja porekla, primoravajui nas da se, postieni, odriemo svojih i izdajemo
one za kojima udimo, zbog ega su nam odbegli i istina i smisao.
Da ovaj pravac interpretacije nije bez osnova, potvruje i injenica da Pria o Svetom Savi
zapoinje pesmom Oinstvo, gde pesnik tui za svojim ubijenim ocem, ostavljen na nemilost
ubiocu, koji ne samo da ga je ostavio bez oslonca, ve ga dri pod stalnom optubom za zloin
porekla. Stoga njemu ne preostaje nita drugo nego da - pod stigmom jeretika - krene za svojim
korenima: Ali ja silazim na dno praoinstva / da traim svome sopstvu spasioca. I u Bogorodici
trojeruici, raskuen i razbraen, pesnik silazi do svoga sopstva, i trai sebe kod Majke i Carice
Nebesa, u Hilandaru, jedinome mestu gde se na njegovom jeziku moli bez zastanka, osam dugih
vekova posti i ne lae, znajui da postoji dok postoji i ona, i da njegov narod postoji dok ima makar
i jedne stope hilandarske zemlje. No, na hilandarskome ivotnome putu valja se uvati opasnih pasa,
koji danas napadaju sledbenike svetoga Save, kao to su nekada i samoga Rastka napadali, a on nam
ostavio u naslee ma usta, / Jedino oruje koje je nosio. (Priao Svetom Savi) U protivnom, kada
se koristi drugo oruje, ne moe se pobediti, i ubilac vazda nosi u sebi ubijenoga, koji na njegova usta
progovara, Da se nikad ne sazna / Ko je koga ubio. (Ogledalo) Kao to je jo od Svetoga Save znano,
srpska nesrea poinje sa raskolima, razdeobama, podelama i omrazama: Otkad smo dali prednost
podelama / Zjap iz zjapa zjapi, rasku iz raskua, / I sad nas vie nema ni u nama / A trnje nas je
izgnalo iz kua. (Slovo) Unesreuju nas, dodue, i drugi, na primer oni koji haraju po srpskoj
duhovnoj i dravnoj kolevci, otimaju, pale i zatiru, uz blagoslov i pomo nekoga treega. (Kosovo
polje) Najstranije je, ipak, to to se na narod vlastite krvi / Ne moe nadostiti (Bode), to ne
potuje tradiciju, pa ak ni grobove svojih odlinika (Grob na Lovenu), pa zato valjda i trpi tuince
kao voe, koji mu uzimaju i duu, i pamet, i dostojanstvo, i koren, i istinu, i prolost i budunost,
i tako e biti Sve dok na oek iz magle ne izbije. (Psuj mene) Taj ne bi smeo biti od onih koji
oslobaajui zemlju tamnie pesnike i s njima sam duh naroda (Osloboenje), ve bi, pretpostavljam,
morao biti bar malo nalik kralju Petru II, koji je bio najbolji ovek na svetu (Kralj Petar II). I tako do
kraja, pesnik nikako da razrei ono to ni sam njegov narod nije u svojoj istoriji razreio: da li doista
dolazi k sebi tek kad je na ivici propasti, da li je bolji od svojih neprijatelja bar po tome to bi da
prata i zaboravlja a oni mu ni to ne daju, jer bi time priznali svoju krivicu i svoje zlo (Srblji), ili je
pak to narod koji je raspet na ovo i ono, nepovratno zavaen i podeljen? to se ovoga usuda tie,
pesnik spas ovog naroda, / Raspetoga na ovo i ono, vidi u odbijanju da se za ovo ili ono rtvuje
i sinov nokat, a kamoli sam sin, i u potpunom zaboravljanju svih podela koje poivaju na varljivim
ponudama ovoga, boljega, lepega, pravoga, za koje se valja boriti protiv onoga, takoe boljega,
lepega, pravoga. (Ovo i ono) A to se tie sudbine Srba u suoenju sa drugima, pesnik, u Pobuni
jezika, obznanjuje da se srpski jezik otresa od srama, podjarmljenosti, i vraa iz dugog izgnanstva
i rasrbljenosti, da vie ne prihvata pokornost i da ustaje u odbranu sebe i svega svoga: Pravda
jezika se sili isprsila. (Pobuna jezika) Doista, ova pobuna sasvim je u Savinom duhu upotrebe jezika
kao jedinog oruja. Da je Svetoga Save meu nama, pa da tim plemenitim orujem - ne poseui za
nekim drugim - i zavri zapoetu pobunu, i ne dopusti zatonicima jezika i knjievnosti da svoj ma
usta stavljaju u slubu dugih noeva!
2.5. Za kraj ovoga dela interpretacije izdvojio sam - iz razumljivih razloga - Bekovievo
poetsko dodirivanje Kosova. Naravno, ni motiv Kosova, koji je stalno sredite jadikovki, nije mogao
izbei uplitanje u ironijski kontekst ove poezije, s tim to predmet ironiziranja nije samo Kosovo, ve
naslednici kosovskoga mita. Tako je Crna Gotra slavila Kosovo i vjeru, / I postala vea od Kosova,
/ E je pjesma ljepa od evojke, ali joj sada, kad je ostala i bez vere i bez sebe, preostaje samo da
lelekne, izmeu ostalog, i Za naijem poljanama Obilievijem, / () Za naijem Carstvom
Nebeskijem. (Unuk Alekse Marinkova plae nad Crnom Gorom) Uostalom, sa Kosova nam dolazi
i jedini preiveli stvor - kukavica, te se od Kosovskoga boja u Crnoj Gori niko nije nasmijao.
(Kukavica) U crnogorskoj navadi da idealizuje prolost, budunost je uvek zatoenik onoga to je
bilo. Tako za one kojima pristaje in pretkosovski vitez ni Kosovo nije drugo do rtvena porta / e
je svaki od nas poginuo / davno prije no to se rodio. Kosovska etika nalae da je smrt bolja od
ivota, pa je tako izdajnik onaj koji je iv ostao. Kosovska bitka traje u Crnoj Gori svih pet vekova,
do pada Skadra 1913. godine, i do optega izdajstva kosovskoga svetoga zavjeta da je strano
ginuti za poraz, ali da se mora poginuti za pravdu, da se mora poginuti i kad ne mora, kako se -
u protivnom - ne bi uila tua povjesnica, jer bi nas bilo vie i bilo bi nam bolje, samo se ne bi
znalo ko smo. Vrhovni imperativ kosovske etike jeste preziranje ivota: Cilj ljuckoga ivota je neto
/Zbog ega e ivot prezirati. Ali, opet, sve to vai za herojsko doba Crne Gore. Sada je,
u neherojsko doba, izgubljen svaki kriterijum junatva, asti, veliine, slave i dostojanstva, pa se
najvee svetinje potru povodom triarija: Pa o lovu - kao o Kosovu, / O dosadi - kao o Golgoti,
/ A na albi portira i bira / Pominje se mica Miloeva, / Troi nae najmilije ime!. (Lelek mene)
I veliki junak Mrdelja, koji je nosio medalju Obilia i nije mario za sav turijat i za Srbe pod fesom,
izgubivi ivot u stranom dvoboju sa pevcem, nije stigao da se jo jednom odazove kraljevom pozivu
da brani Crnu Goru od Bjelokapia i feslija, od Mehemda Osvajaa, od papua i pilava, ali
naravno i Kosovo od iptara: Arnautske ustae ponesoe Kosovo! (Nadkokot) Bekovi, dakle, ne
proputa da se poigra nekritikim aktualizacijama kosovskoga mita, anahronim i neprikladnim
potezanjem kosovskoga maa. Ali u pesmi Kosovo polje (1987) vie nema nikakve ironijske distance:
to je pesma o iptarskom pustoenju srpske duhovne kolevke.
3. Odgovorni interpretator morao bi zazirati od svakoga pa i svoga povremenoga
prepriavanja pesama; budui se i sam tako oseam, prelazim na pitanje forme. No, poto je
hermeneutika forme jedno jo uvek maglovito preduzee, to znai da, ako sam u pogledu tumaenja
smisla forme proznih dela ostao duan strunome itaocu, onda sam u pogledu hermeneutike forme
poetskog dela duan dvostruko, jer mi za neto vie od obeavajuih nasluivanja nedostaju i izvesna
znanja i izvesne tehnike.
I pored toga to je u jednom trenutku uzviknuo Dosta je bilo rimovanih pesama!, Bekovi je
uglavnom pisao rimovane stihove standardizovanog ritma, ili gnomske stihove u tradicionalnom
dijalekatskom obrascu. Ne bi se smelo poricati da se Bekovi doista majstorski igra jezikom, to je
u poeziji jedna od najvanijih stvari, ali je tano i to da njegova karakteristina upotreba lokalnoga
nareja u toj meri uzima maha da, dodue, zadrava svoju estetsku funkciju (na nivou istoga
zvuanja), ali je na samoj granici umetnike funkcionalnosti, i gotovo da postaje disfunkcionalna, jer
ometa elementarnu komunikaciju sa znaenjskim nivoom pesama i poema. U svakom sluaju, po
jednom ili drugom osnovu, Bekovievi stihovi blii su tradicionalnome maniru - sve kad se njime
i poigravaju - nego modernoj hermetikoj versifikaciji. A opet su, i pored tradicionalnoga manira,
ogranieno komunikabilni, da bi, i pri toj ogranienosti, opet, bili veoma popularni! Poezija i epika.
Crna Gora i Srbija.
III.3. Recepcija, Funkcija, Delovanje Knjievnih Dela
1. Savremena srpska knjievnost u recepciji
1. Sva interpretirana knjievna dela mogla su imati odreeni uticaj u irem ili uem krugu
italake publike. Ta naelna mogunost sigurno se konkretizovala i u pogledu delovanja knjievno
posredovanih nacionalnih mitova i stereotipa, koji - literarno transponovani u manjoj ili veoj meri -
vre odreenu litararnu i vanliterarnu drutvenu funkciju, odnosno odgovarajue literarno
i vanliterarno delovanje. Kao to je ve najavljeno, u paragrafima koji slede izlae se analiza recepcije
i, potom, pretpostavljene funkcije dela (1.x.1), tj. njegovog poloaja i delovanja u odreenim
kulturno-istorijskim i nacionalno-politikim okolnostima, uz skiciranje vazda delikatnoga zakljuka
o stavu dela prema motivima nacionalnoga, nacionalne sudbine i nacionalnih perspektiva. (1.x.2).
1.1.Danko Popovi: Knjiga o Milutinu
1.1.1. Knjiga o Milutinu bila je recepcijsko udo u Srbiji. itali su je i oni koji nikada ne itaju
knjige. U tome i jeste bila sutina njene drutvene funkcije. Ona je privlaila istorijskom poukom
obuenom u pristupanu narodsku formu, i zadovoljavala potisnutu potrebu generacija koje su
u pogledu poznavanja sopstvene nacionalne istorije bile naprosto osakaene. Prigovori koji se upuuju
srpskoj knjievnosti zbog opsednutosti istorijom, rekosmo, jedva da su smisleni ako se ima u vidu da
pisci i piu o onome to kroji ljudsku sudbinu; u srpskoj kulturi to je jo uvek nacionalna istorija.
Prigovori se, pak, moraju uzimati u obzir ukoliko se nacionalna istorija u knjievnosti mitologizuje,
a smisao opstanka vidi jedino u njenome ispravljanju, ili ukoliko se, kao u Knjizi o Milutinu, smisao
(nacionalne) istorije uprosti do populistike pilule i smatra definitivno dokuenim.
1.1.2. Milutin ne voli ni Hrvate, ni Muslimane, ni Bugare, ni Makedonce, ni Srbe preko Drine,
ali ne poziva na nasilje, osvetu i osvajanje. Srpski italac je valjda bio eljan okretanja sopstvenoj
muci, umesto reavanja belosvetskih - i slovenskih i internacionalistikih - problema na sopstvenu
tetu, pa je prigrlio ovu knjigu. Ako Milutin ikoga optuuje, onda optuuje srpske kratkovide
i nedomainske politiare, spremne na rtvovanje sopstvenoga naroda zarad ideja, istorijskih ideala
i politike. Da je Knjiga o Milutinu ostvarila ogroman uticaj u irokoj javnosti, ne moe se sumnjati.
Moglo bi se rei i da je nacionalistika, ali militantna svakako nije: ona poziva Srbe na
samoosveenje u pogledu sopstvene istorijske sudbine i na okretanje sopstvenom opstanku. Susedni
narodi su, ali i prekodrinski Srbi, nediferencirano, vazda bili na vratu srbijanskim Srbima; zapadni
saveznici su velikosvetski profiteri, Rusi pak agresivni komunisti. Milutin nije ni prokomunistiki ali
ni proetniki orijentisan. On je umadijski seljak. Mogu li Srbi i Srbija preiveti i napredovati kao
Milutini i Milutinova umadija?
1.2. Milorad Pavi: Hazarski renik
1.2.1. Pavi je ve na prvim stranicama poeo da izaziva matu itaoca, obeavajui komad
eera onome ko uspeno obavi zadatak, tj. ko dokui skriveni smisao knjige (18, 21). Nagrada bi
mogla biti prosvetljenje u vezi sa sudbinom srpskoga naroda, proisteklo iz aktualizacije hazarske
sudbine. Za to prosvetljenje su se pobrinuli kritiari, za koje Pavi ironino veli da uvek poslednji
doznaju novost... . Ipak, oni su prvi itateljstvu objavili pronaeni skriveni smisao - odmah, ve
u dnevnoj kritici. Pitanje je da li bi obian italac, bez pomoi kritiara, naslutio taj smisao. U svakom
sluaju, to bi znailo da smisao knjige i nije tako jednoznaan kako smo gore pretpostavili, ali je jedna
njegova dimenzija - koliko god prepokrivena sadrinskim naslagama i kompoziciono-formativnim
trikovima - ipak sugerisana itaocu ve u samom tekstu.
Nevolja je u tome to se takvi aluzivni ekskursi u neautentinoj komunikaciji (a masovna je
skoro uvek takva) izdvajaju iz jedinstvene gradnje dela i razumevaju izvan celine njegove forme,
upravo u kontekstu dnevnih strasti i potreba. Ako je pisac to hteo, onda mu nije bio potreban roman.
Ako je, piui roman, hteo da se malo poigra sa motivima nacionalne sudbine, onda se moglo dogoditi
da mu igra u tim sekvencama romana ne uspe, jer naprosto nije dovedena do nivoa forme (to je
ontoloki zahtev igre kao takve).
Izvesno je da se Hazarski renik moe itati i u srpskome kljuu - kao svojevrsna alegorijska
pria o sudbini srpskoga naroda. Ipak, valja raunati s tim da je knjiga u masovnoj recepciji jedva
mogla da ostvari ideoloki lako prepoznatljivo i politiki instrumentabilno dejstvo, i to upravo zbog
svojih literarnih osobina; sve i kad ne igraju bitnu ulogu u tendencioznom itanju, te osobine ga ipak
ometaju u lagodnom prepoznavanju politike poruke. Naime, graa Renika je u toj meri
formativno unitena i odmaknuta od neposredne politike stvarnosti Srbije, da je veini italaca
verovatno, u osnovi, ostala ako ne sasvim zagonetnom a ono bar dovoljno udaljenom da bi je mogli
upotrebiti u politikom svakodnevlju. Na stranu to to su mnogi o knjizi govorili ne proitavi je (do
kraja), dakle, na osnovu medijske promocije i fame, i to se u sluaju Pavia moda doista radi
o najtiranijem neitanom (ili nedoitanom) srpskom piscu, kako sugeriu neki istraivai. U svakom
sluaju, za one koji su temeljno itali knjigu, traganje za skrivenim smislom jeste nagraeno
komadom eera, s tim to ovaj nije samo - kako se ispostavlja - prokrijumarena pria o sudbini
rtvovanoga srpskog naroda. U otvorenosti je, naelno, vrednost svakoga knjievnog teksta. Da je sr
Renika puka enigma, onda bi, sa pronalaskom reenja, zabava bila zauvek zavrena, a zamrena
zagonetka zaboravljena. U ovome asu ne izgleda da je tako, a ta e odluiti istorijska erozija
saznae oni koji dolaze.
S druge strane, srpski interpretativni klju nije u recepciji bio i jedini. I drugi su itali Renik
iz sopstvene etniko-nacionalne perspektive. Takav prijem ove knjige svedoi ne samo
o neogranienim mogunostima interpretacije, ve i o univerzalnosti znaenja i smisla dela. A to se
interpretacije tie, hermeneutiki utemeljeno naelo o neogranienosti nekima je bilo alibi za
neobaveznost.
110
1.2.2. Paviev Hazarski renik bio je politiki instrumentalizovan. Ali, tvrdnja da je ta knjiga
obavila funkciju nacionalistikog mobilisanja masovnom distribucijom ideje o meunarodnoj zaveri
rtvovanja srpskoga naroda teko bi se mogla empirijski potvrditi. Uostalom, kako bi se u tom
kontekstu mogla protumaiti neoboriva injenica sjajne meunarodne promocije Renika: lukavim
i opakim vanliterarnim delovanjem jednoga uspenoga knjievnog dela, ideolokim slepilom
belosvetskih kritiara i italaca, njihovom tajnom prosrpskom orijentacijom, ili pak nekom
uverljivijom kombinacijom?
Usudio bih se da ostanem pri tezi da je delovanje Renika u autentinoj recepciji pre bilo
kulturno-istorijsko nego ideoloko. Zagonetka masovne recepcije ove zagonetne knjige moe se
razreiti uzimanjem u obzir kritiarskog linearnog deifrovanja smisla ovoga romana i njegovog

110
Povodom problema prepoznatljivih aluzija na poloaj srpskog naroda u drugoj Jugoslaviji, Jovan Dereti je
napisao da su mnogi u Pavievom romanu videli parabolu o sudbini srpskog naroda, a da je i sam pisac,
uostalom, davao (je) takva tumaenja. (...) Meutim, u drugim sredinama, u Sloveniji, Maarskoj,
ehoslovakoj, svak u toj prii vidi i deo svoje nacionalne sudbine. (Dereti 1996: 336) Ali, Dereti citira i
francuskog kritiara koji, transistorijski i planetarno, itavo oveanstvo, suoeno sa nauklearnom i ekolokom
katastrofom, stavlja u poziciju Hazara. Ja spadam meu one koji smatraju da sloboda tumaenja doista ne sme
biti ograniavana, pod uslovom da se ne izmetne u dopisivanje smisla. Jer, u tom sluaju, dopisivau se moe
preporuiti da sam oproba svoje kreativne potencijale u odgovarajuem anru.
odgovarajueg medijskog razglaavanja, koje je u Srbiji skoro uvek ideoloko. to se inostranih
italaca tie, oni bi moda posvedoili da ovom knjigom ipak nisu prevareni, tj. da su dobili knjievno
delo o sudbini (nekoga) naroda, a ne naprosto muak srpskoga nacionalizma u literarnoj ljusci.
U sluaju domaega italakog omleta, italac se moe zaloiti na sirov ili rafiniran nain: gutanjem
jednog zapaprenog i presoljenog sastojka ili uivanjem u skladnoj kombinaciji mirisa i ukusa.
1.3. Danilo Ki: Grobnica za Borisa Davidovia
1.3.1 Grobnica za Borisa Davidovia ve dve i po decenije jeste jedna od najitanijih knjiga
srpske knjievnosti. Ta injenica naprosto pokazuje da ona i dalje vri funkciju katarse jednoga
vremena nepovratno obeleenog totalitarizmom.
1.3.2. Kiovi su junaci Jevreji, Rusi, Ukrajinci, Nemci, Irci... U osnovi, to su nadnacionalni
muenici sopstvene vere ili zablude, individue koje stradaju zbog uverenja, vere, miljenja, sumnje,
bez obzira na nacionalnost. Cinici kau da je tako moralo biti zbog nacionalne hibridnosti samoga
pisca. Ali, taj pisac je napisao knjigu koja slui na ast srpskoj knjievnosti, time to joj obezbeuje
jo jedno malo mesto u velikome panteonu svetske knjievnosti.
1.4. Dobrica osi: Grenik
1.4.1. osiev roman imao je visoke tirae i znaajnu itanost, ak popularnost (to uglavnom
vai za sva tri romana trilogije), i to u irem krugu italaca, onome koji izlazi iz okvira standardne
i verzirane italake publike To znai da je mogao da ostvari znaajne uticaje u pogledu promocije
i diseminacije provokativnih i traenih ideja ne toliko iz antistaljinistikoga koliko iz nacionalnoga
programa. Moda je autorova namera bila da se shvatanja Vukaina Katia itaju u komparativnom
moderiranju sa shvatanjima Ivana Katia, ali su povremeni, da ne kaem ekscesivni itaoci skloni
apstrahovanju konteksta celine i separatnom primanju prepoznatih svojih i bliskih ideja.
1.4.2. Teko je poverovati da je osnovni osiev vanliterarni motiv raskrinkavanje
kominternovske inkvizicije, pogotovu kad se ima u vidu da je taj posao u literaturi ve uzorno
obavljen i u svetu i u Srbiji (Solenjicin, alamov, Ki...). Mnogo je verovatnije da osiu rasprava
o Kominterni slui za sueljavanje sopstvene internacionalistike i sopstvene nacionalistike pozicije,
i za otvaranje pitanja srpskoga nacionalnog interesa, uzdrmanog kominternovskim planovima
i interesima. Ispostavlja se da je, u recepciji, deifrovan dokumentni smisao osievog dela,
formulisan kao Vukainova vizija srpskoga nacionalnog pitanja. Nisam sklon da u osievom delu
vidim prosto jedan program rasturanja druge Jugoslavije, ali je zapanjujue veliki broj toposa koji su
se iz ovoga romana preselili u nacionalistiki diskurs neodgovornih popravljaa istorije (sve to u ratu
steknu Srbi izgube u miru, srpsko tragino rtvovanje slobode, demokratije identiteta za Jugoslaviju
kao veliku istorijsku zabludu, Jugoslavija kao grobnica srpskoga naroda, rat kao reenje srpsko-
hrvatskog pitanja, komunistiko antisrpstvo, Srbin nije radnik ve borac)
111
.
1.5. Dobrica osi: Otpadnik
1.5.1. U pogledu recepcije i funkcije, ovaj deo trilogije nije u nekom posebnom poloaju. On
jeste, u naelu, u poziciji da ideje pisca, odnosno pogleda na svet koji ovaj artikulie, prenese
znaajnoj masi italaca i posrednih uesnika u zbivanjima oko teksta. Taj pogled ovde je samo
dopunjen jo nekim standardnim momentima; na primer: uloga Vatikana u razbijanju Jugoslavije,
bosanski muslimani i Hrvati u slubi cara protiv Srba
1.5.2. Moda nije zgoreg podsetiti da - ako je suditi po broju posveenih stranica - Otpadnik
jeste uglavnom pria o ivotnom usudu Bogdana Dragovia, poraenog revolucionara koji odbija da
prihvati surovi svet stvarnosti. Na drugom mestu je poraeni saputnik Ivan Kati, a tek na treem
poraeni nacionalni borac Vukain Kati. To bi prosto moglo znaiti da pisac smatra Kominterninu
nacionalnu politiku koju su realizovali jugoslovenski boljevici glavnim uzrokom zla u kojem su se
nali jugoslovenski narodi, a pre svega Srbi, ponajvie istorijski oteeni u ovim deavanjima, jer je ta

111
Nije teko pronai ilustracije za ovu tvrdnju. Na primer, nije li Slobodan Miloevi na jednome sastanku sa
predsednicima optina Srbije rekao Ako i ne umemo da radimo, mi umemo dobro da se bijemo?
politika bila izrazito antisrpska. S druge stane, probija Vukainovo vienje srpsko-hrvatske drame,
u kojem dominira saznanje o sutinskoj povesnoj razliitosti i nunom razdvajanju dva naroda - po
svemu sudei, u novome ratu. Vrlo je verovatno da je proseni italac u Srbiji prijemiv pre za
ovakvu reinterpretaciju nacionalne istorije, nego za Ivanovu filosofiju univerzalnoga zla, i pripravan
za izgradnju stereotipa da Srbi ine zlo samo kada su omaijani komunistikom ideologijom, koja,
s druge strane, srpska junaka i nesebina stradanja za nezahvalnu brau bezduno proglaava za
pretvorno zloinjenje.
1.6. Dobrica osi: Vernik
1.6.1. Recepcija ovoga romana takoe je, za srbijanske prilike, bila masovna. Stoga je on
i mogao imati funkciju artikulisanja nacionalne svesti i funkciju obrazlaganja pretpostavljene sudbine
Jugoslavije i Srbije, u skladu sa ovde ve rekonstruisanom osievom vizijom.
1.6.2. U toj viziji srpstvo nije nekritiki oieno od raznih mana i atavizama. Srbi su raspeti
u samima sebi i u istoriji zbog svoje protivrene slobodarsko-podanike crte, zbog kompleksa vie-
nie vrednosti, trpe zbog mitomansko-epskog odbacivanja realnosti u ime carstva nebeskog,
a nezadrivo padaju u strmoglavom neskladu izmeu megalomanskih ciljeva, solidnih realnih
mogunosti i neznatnih ivotnih postignua; osim toga, skloni su da dravnu imovinu maroderski
doivljavaju kao tuu. Premda se i sam koleba izmeu dostojanstvenog poraza koji obezbeuje makar
epski opstanak i racionalne politike ekanja ishoda, osi ipak smatra da bi Srbi konano morali
shvatiti prednosti mudre politike taktike, bez koje su osueni na propadanje.
Najvea nesrea srpskoga naroda, prema osiu, jesu njegovi raskoli, koji vrhune
u graanskome ratu za tue interese, u sudaru politikoga okcidentalizma, s jedne, i metafizikoga
rusofilstva, s druge strane. To je rezultat potpunoga odsustva svake politike mudrosti u Srba pri
odmeravanju sopstvenih snaga, sopstvenih interesa i puteva njihovoga ostvarivanja. Stoga srpski
narod i nezaslueno doivljava da, premda oslobodilac, bude tretiran kao porobljiva, da bude rtva
susednih naroda, i da se u sopstvenoj, skupo plaenoj dravi, osea kao tuinac.
to se Jugoslavije tie, osi je miljenja da su glavni protivnici Jugoslavije, od samoga
nastanka, separatistiki nastrojeni Hrvati (ali i drugi narodi i nacionalne manjine); boljevici jesu
protivnici srpske Jugoslavije osim kada im je kakva-takva privremeno potrebna, pa je radi
sopstvenih interesa - kao i druge sile, uostalom - guraju u samoubilaku ratnu avanturu. osi je, na
usta Vukaina Katia, obelodanio svoj kljuni uvid: da se Jugoslavija mora raspasti, i da bi Srbima,
koji konano treba da se odmore od Jugoslavije, valjala mala, homogena nacionalna drava.
U ovom delu trilogije srpsko pitanje eksplicite je postavljeno kao pitanje istorijske sudbine.
Naime, najpre Ivan Kati ocu Vukainu objanjava kako oevi ne mogu biti odgovorni za svoju decu
u zla vremena, jer je oevima decu preotela Istorija. Istorija sa velikim - I. Ona nas je vaspitala, ona
nas je zavela idejama, ona nas je organizovala, ona nas primorava da izginemo za nju. (osi 1990:
I, 75/76) Neto dalje, Ivanovu priu o sopstvenoj generaciji koju je izigrala istorija ne prihvata Bora
Pub, koji istoriju ne posmatra kao veliku delatnu ideju, ve kao neprekidno skidanje glava i bavljenje
neljudskim poslovima. (119) Ali, da je i Vukain Kati prihvatio ovu koncepciju sudbonosne Istorije,
pokazuje se u njegovom razgovoru sa Dragiom Vasiem: Srbi su osueni na smrt. Osudila ih
Istorija. (II, 143) Konsekvence ove ideje o Istoriji mogle bi se kretati oko motiva maloga naroda
u sukobu velikih interesa, oko pitanja istorijskoga determinizma, nemogunosti sklanjanja iz velike
matice svetsko-epohalnoga dogaanja, ali i oko problema istorijske odgovornosti jednoga naroda
i njegove uloge rtve. Ne znam da li je u romanu dovoljno istaknuta i konsekvenca da mali narod koji
se stalno otima za veliku ulogu u istoriji konano biva sve manji i neznatniji - osim u epskoj predstavi
o samome sebi. osi sugerie da bi se od slinih pokuaja moglo katkad i odustati, kako bi pored
epske, literarne slike, ostalo i neto malo ivoga naroda. U svakom sluaju, nije bez znaaja to to se
on izriito suprotstavlja njegoevskom shvatanju srpstva i njegove istorijske pozicije. To bi mogla biti
velika tema o mestu, smislu i funkciji osievih romana u srpskoj literarnoj tradiciji, bez obzira na
njihove literarne domete.
1.7. Milorad Pavi: Predeo slikan ajem
Ova knjiga je mozaik pria, eseja, snovienja, izreka, dosetki, viceva, raporeenih u izukrtanoj
pripovesti, ali pre svega knjiga u kojoj se iskuava standardno opaanje vremena: umesto
jednosmernog, ravnomernog, linearnog i ireverzibilnog sleda trenutaka, autor nam nudi konstrukciju
izukrtanih i izuvijanih brzina, dimenzija i smerova. Takav tekst, ispunjen bizarnostima u meri koja
ometa standardno itanje, doista je pseudo-komunikabilan. ak i da se interpretacija nekoliko
pobrojanih, sporadinih, motiva, kao i jednoga lajt-motiva, moe neprotivreno voditi naznaenom
stazom ifriranja-deifrovanja srpske istorijske sudbine, izvesno je da ova provokativna ali
zatamnjena knjiga nije mogla ostvariti vei uticaj na ravni nacionalne mitologije i ideologije. Onaj
kome poe za rukom da dokae suprotno, prekoraio je ak i autorov izazov pasivnom itaocu,
i doista, doslovce, dopisao tekst.
1.8. Duan Kovaevi, Balkanski pijun (i druge drame)
Najpopularnije drame Duana Kovaevia pretoene su u kultne televizijske predstave
i filmove, pa se moe smatrati da je re o piscu ija su dela mogla imati uticaja i na najiru italaku
odnosno pozorinu i filmsku publiku. To su drame u kojima se bez zaziranja kopa po kolektivnim
(nacionalnim) manama, moralnim slabostima blinjih, po privremeno umirenom zlu i po pritajenom
totalitarizmu, drame ije dejstvo je mogue zamisliti kao neku vrstu katarse (od) strasti kolektivne
mitologije. Naime, formom svojih najpopularnijih drama, koje su u osnovi groteske i tragikomedije,
autor recipijenta kominim momentima otvara i ini nezatienim pred navalom grotesknih ali
sumornih slika sopstvene posuvraenosti, koje sada nailaze na dobrovoljno prihvatanje i priznavanje
razgoliavajue samospoznaje. Umetniki ponesen i obogaen (lako i neprimetno, kako dolikuje
komediji), ovek je spreman da sebi i svojima prizna sopstvenu slabost, slabost blinjih, odnosno
sudelovanje u optoj kolektivnoj slabosti: To smo mi! Dodue, valja priznati da je briljantna
Radmilovieva glumaka dorada Radovana Treeg mogla jedan deo knjievno i teatarski neiskusih
gledalaca ostaviti u iluziji o veliini prototipa nacionalne bahatosti. Ali, konano je i njegova igra
inila nesumnjivom injenicu da je Radovan-nacionale ipak - groteska. A to to je povrh svega
simpatian, samo potvruje civilizacijsku spremnost da se ruga onome to se voli. Izuzetak meu
obraenim dramama predstavlja Sveti Georgije, u kojem se otvaraju neka knjievno ve naeta pitanja
nacionalne istorije i sudbine. Duan Kovaevi je pokazao da se briga za svoj istorijom i politikom
opsednuti narod moe podii na nivo univerzalno komunikabilne i univerzalno vaee strepnje, da
ljubav prema blinjima ne mora biti mrnja prema daljnjima, a da nije sramno pored ideje slobode
voleti i ivot. Teak je, ali nezlobiv njegov humor, a njegova groteskna slika nae stvarnosti
otrenjujua i oplemenjujua. On nije duebriniki mudrija koji lagodno gusla na nacionalne teme,
ve pisac kome je - usuujem se rei - uasno teko meu svojima bez kojih nije svoj.
1.9. ivojin Pavlovi: Zadah tela
1.9.1. Priajui ivotne sudbine obinih ljudi, Pavlovi se obraao najirem krugu italaca;
inei to izvornim jezikom svojih likova i svojih italaca, on je i postigao visoku komunikabilnost, pa
i odgovarajuu popularnost svoga dela. Stoga je i mogla biti ostvarena osnovna vanliterarna funkcija
ovoga romana - identifikacija sa smrtnicima sline ivotne pozicije i suoenje sa sopstvenim
problematinim ivotnim smislom, ali i sa konanim besmislom. Dodue, naturalistiki postupak
u scenama seksualnog optenja, mogao je privui i znatan broj netipinih italaca, i ostvarivati neke
sporedne funkcije (npr. pornografsku).
1.9.2. Roman Zadah tela je, rekao bih, registrovao nacionalnu dimenziju obinoga ljudskoga,
prizemnoga ivota, i to kao jedno od svakodnevnih, kulisnih obeleja ivotnih odnosa pojedinaca,
ali je potpuno indiferentan u pogledu nacionalno centrirane problematike ljudskoga opstanka,
nacionalne identifikacije i nacionalne romantike. Stoga nije dovoljno rei da ovaj roman nije
nacionalistiki, jer nacionalno nije ni njegova usputna tema. Ali, ako, s druge strane, nije ni graanski
orijentisan, onda je to stoga to je i graanski nain ivota (poput nacionalnoga zanosa) optost do
koje se Pavlovievi likovi ne probijaju. ini se da je ovaj roman nastao u vakuumu izmeu
razorenoga ideolokog (komunistikog) i jo neuznemirenoga nacionalnog identiteta, kao njegova
reljefna slika.
1.10. Slobodan Seleni: Oevi i oci
1.10.1. Ve sama injenica da se Seleniev roman nalazi na listi najtiranijih knjiga decenije
govori o njegovoj popularnosti, ali ne u doslovnom znaenju iroke narodske prihvaenosti. Kako god
okrenemo, Seleniev stil kazivanja (i pored simpatinog, i duhovitog, Elizabetinog srpsko-engleskog)
predstavlja gotovo hotimino, intelektualistiko, odricanje od masovne italake publike u Srbiji.
Stoga je tanije rei da se u sluaju ovoga romana radi o masovnoj itanosti, ali u srednjim
graanskim slojevima, koji su u Srbiji i inae oduvek tanki.
112
U tim slojevima roman je i mogao imati
odziva i igrati sasvim manifestnu funkciju demitologizacije nacionalnog, difamacije komunistikog
i demistifikacije jugoslovenskog, kao i latentnu funkciju ukazivanja na neizbenu propast rafiniranoga
u sudaru sa sirovim.
1.10.2. Utoliko je roman Oevi i oci nedvosmisleno nacionalno nepristrasan graanski roman,
u kojem italac iskuava muke ivotne isprepletenosti domaega i stranoga, orijentalnoga
i okcidentalnoga, autoritarnoga i liberalnoga, totalitarnoga i demokratskoga... U romanu su razbijeni
svi srpski nacionalni mitovi, a nacionalni stereotipi sueljeni i obesnaeni. Patriotizam je proien
nepokolebljivom sumnjom i sveu o manama i posrnuima Srba; tako je, izmeu stida pred
nekultivisanou sopstvenoga naroda suburbanih navika, i ljubavi prema svome kakvom-takvom
kolektivnom krilu, isprobana mogunost nekakvoga kritikoga patriotizma. Ogoljena je i srpska
strast prema politici. Naime, prema Seleniu, politika jeste srpski usud neprestanoga popravljanja
sopstvenih istorijskih pogreaka, i srpska bolest od koje se ne moe pobei. Najzad, Seleniev junak,
kao i sam Seleni, bez predrasuda razlae i jugoslovensku ideju i stvarnost prve Jugoslavije, i raun za
njenu povesnu nestasalost ne podnosi hrvatskome izvornome, i legitimnome, federalizmu
i separatizmu, ve srpskome, takoe legitimnome, centralizmu i civilizatorski nepotkovanome
pijemontizmu; to se druge Jugoslavije tie, njena budua propast nagovetena je u propasti krhkih
srpskih graanskih vrlina pred naletom komunistike varijante tradicionalno bahate i primitivne
politike. Najzad, Seleni ne pokuava da itaoca svoga romana zavara u pogledu mogunosti srpskoga
lakoga izlaska iz polu-orijentalne zaputenosti u svet evropske civilizacije. Stoga je ovo valjan, poten
i, u svakom smislu, teak ali i vaan roman, koji - za utehu - predstavlja jo neto srpsko to nas,
ovako skrajnute, moe preporuiti Evropi.
1.11. Danilo Ki: Enciklopedija mrtvih
1.11.1. Univerzalnost i egzistencijalna potresnost teme smrti obezbeuje i ovome delu Danila
Kia mogunost gotovo masovene recepcije. To to se ta mogunost aktualizuje nije zasluga
univerzalnosti teme ve pre svega pievoga naina njene literarne obrade. I ovo delo je, stoga,
odigralo katartiku funkciju kako u pogledu personalnoga suoenja sa injenicom smrti, tako
i u pogledu kolektivnoga prekopavanja po tami totalitarne poasti.
1.11.2. Danilo Ki je pesnik nadnacionalne, ljudske tragike, ma kako se ona istorijski
konkretizovala, i njegova popularnost kod Srba je verovatno rezultat i znak njihove prijemivosti za
teme i doivljaje istorijskoga stradanja, ali moda bi se mogla gledati i kao raspoloivost za opte
ljudsko saoseanje i saodgovornost.
1.12. Vuk Drakovi: No enerala
1.12.1. Svojom kurentnom temom (premda njena obrada vie i nije bila novost u vreme
pojavljivanja ovoga romana), kao i svojim realistikim manirom, Drakovi prosto ocrtava obrazovni
i politiki profil svoga tipinog itaoca. No, ovaj njegov roman nije ni izdaleka imao onakav efekat
u javnosti kakav su imali prethodni romani. Smisleno je pretpostaviti da je roman mogao odigrati
funkciju revalorizacije lika Drae Mihailovia i nekih istorijskih dogaaja, premda je ta revalorizacija
ve bila ponuena u nekim istoriografskim delima. Osim toga, to prevrednovanje ve je bilo gotovo

112
Graanski slojevi su danas u Srbiji sve tanji, ali moda svesniji svoje drutvene i politike uloge.
zavreno kod onih kojima je roman bio namenjen. Najzad, kad se roman pojavio bilo je kasno i za
neku novu srpsku nacionalnu mobilizaciju, budui je najnovija upravo neslavno zavravala.
1.12.2. Nema nikakve sumnje - a ni sam autor verovatno ne bi imao nita protiv - da se roman
No enerala moe oznaiti kao nacionalistiki. Ta odredba nije i odredba o njegovoj vrednosti.
Odredba o vrednosti mogla bi poivati na gore ve naznaenom odsustvu formativne energije. No,
ostaje pitanje ta je to pravo znaenje nacionalizma u srpskoj istoriji (Drakovi 1994: 47), koje bi
autor da podeli sa svojim glavnim junakom? On nas ovde ostavlja bez odgovora. Ali, paljivom
analizom pokazano je da taj nacionalizam kopa po prolosti jedne ve bive drave, i da Srbiji
dodeljuje ulogu koju ona vie nikada ne moe igrati. Da li bi trebalo da nas udi to drugi takoe nisu
hteli da prihvate tu ulogu, u kojoj treba da pristanu na federativnu (a ne unitaristiku) dravu, ali sa
srpskom Krunom na vrhu? Nisu to hteli vazda izdajniki nastrojeni Hrvati, koje je trebalo pravedno
kazniti, i koji su umesto teritorijalne kazne danas dobili teritorijalnu nagradu (za ta, naravno, nije
odgovoran Draa Mihailovi), ali nisu to hteli ni nagraeni Slovenci, koji bi sigurno razoarali
enerala. Najzad, bilo bi ipak najpotenije da Srbi sami sa sobom razree svoje ideoloke sporove
i nezavreni graanski rat, i da se sami pobrinu oko svojih kolektivnih moralnih i istorijskih slabosti.
Ovaj roman, dodue, ne oskudeva u tematizaciji tih motiva, ali oskudeva u njihovoj trans-formaciji, tj.
formativnoj elaboraciji. I na kraju, tamo gde je mnogo naknadnoga znanja, malo je sumnji; a bez
sumnji se jedna dogma samo zamenjuje drugom. Mislim da je veoma vano to je Drakovi, na usta
razoaranoga Mihailovia, razgonio maglu sa srpskoga mita o nacionalnoj veliini, i priznao nau
srpsku naviku da naopako sluamo epsku istinu o sebi samima; kad se bude pobojao da bi se takva
navika mogla preneti i na itanje savremenoga romanesknog tiva, onda e verovatno pokuati da pie
i drukije knjige.
1.13. Borislav Peki: Besnilo
Po svemu sudei, potovanje anrovskih pravila igre obezbeuje ovome tivu dugogodinju
popularnost u irokome krugu italaca. Veinu od njih verovatno ne zanima ni to to je Pekiev roman
na samome vrhu anra, niti pak ta veina razmilja o njegovoj globalnoj metafori besnila,
i o drugim literarnim podvalama majstora knjievnoga zanata. Sa nae take gledita,
u pretpostavljenom delovanju ovoga romana bitno je to da njegov autor odgovornost za svagda
moguu globalnu katastrofu ne raspodeljuje po nacionalnome kljuu, pa ak ni povodom nacistikoga
izvorita ibermenovsko-genetikog horora.
1.14. Dragoslav Mihailovi: izmai
1.14.1. Mihailoviev roman, sa pristupanom priom, formom i jezikom, bio je godinama, i jo
uvek je, veoma popularan meu srpskim itaocima. To znai da je, verovatno, daleko i duboko zraio
svojim intendiranim i neintendiranim smislovima. Najkrae, njegova socijalna funkcija mogla bi se
oceniti kao nacionalno osveujua (ne ulazim u vrednovanje toga osveivanja), ali, po svemu
sudei, ne i kao nacionalno mobiliua, a najmanje kao ekstremno nacionalistika i militantna.
1.14.2. Naprosto, autor je izvrio izbor odreenih istorijskih dokumenata, pokuao da
konstruie sliku srpske istorijske sudbine u skupo plaenoj no pogreno utemeljenoj i sazidanoj
Jugoslaviji, ali nije ostraeno pozivao niti na njeno ruenje niti na nacionalne sukobe, osvete
i revanizme. Osim toga, ostavio je i mali trag o problematinim efektima srpske vladavine u staroj,
prvoj Jugoslaviji. Mihailovievi izmai ne prizivaju rat i ne odiu mrnjom. Sigurno je da se moe
zamisliti i neto drukije odmeravanje krivice i odgovornosti za nestabilnost i bezizglednost
Jugoslavije, ali je pitanje da li takav zahtev uopte treba upuivati romanesknoj tvorevini. Tano je da
nam Mihailovi, preko prie o sudbini jednoga od svojih malih, obinih nesrenika, nudi priu
o sudbini Jugoslavije; tano je da on anticipira raspad Jugoslavije, i da pokazuje na krivce za njeno
konstantno destabilizovanje izmeu dva svetska rata; tano je i da, pored hrvatskih, makedonskih
i maarskih separatista, obeleava jugoslovenske komuniste kao neprijatelje Jugoslavije. Ali, tano
je i to da on govori o organizacijama, a ne o nacijama, o pokretima a ne o pojedincima,
o ideologijama a ne o nacionalnim karakterima i identitetima; najzad, tano je i to da on istie srpske
rtve za Jugoslaviju, ali da nije nekritian prema srpskoj organizaciji civilne vlasti u toj Jugoslaviji.
Tano je i to da ovaj roman spada u red tipino srpskih knjievnih preispitivanja novije istorije. Ali,
tano je i to da Mihailovi, na primeru svoga junaka, pokazuje kako srpska poslovina privrenost
vojsci poiva na tradicionalnome vaspitanju onih ije je detinjstvo ispunjeno priama o Kumanovu
i Ceru, o Kolubari, Albaniji i Kajmakalanu. (Mihailovi 1986: 15) Po mome sudu, ne treba se bojati
ovakvih romana. Dragoslav Mihailovi jeste tvorac naivnih likova. On sam, pak, daleko je od naivnog
spisateljstva, i moda mu se moe poturiti optuba za preispitivanje istorijskih rauna. Ali, njegov
roman nije bio u izrazitoj ideolokoj, nacionalistikoj upotrebi u Srbiji, jer je ika Kurjak verovatno
manje nacionalist od svoga tvorca (ovo je hermeneutika pretpostavka, a ne biografska injenica) - to
je, uostalom, znaajnije za socijalnu funkciju dela. Dodue, sam autor je, paralelnim izlaganjem
romaneskne prie i dokumentarne grae koja bi trebalo da predstavlja istorijsku i ideoloku pozadinu
ivotne sudbine glavnoga junaka, omoguio i razliite italake pristupe: dok jedni prate pievu
priu, drugi akaju po njegovim arhivskim umecima - prvi ga legitimiu u literarnom, drugi pak
u ideolokom pogledu.
1.15. Svetlana Velmar-Jankovi: Lagum
1.15.1. Forma ovoga romana svakako ne povlauje receptivnim navikama najirega itateljskog
kruga, jer ometa ravno i linerano praenje fabule - to, koliko znam - ne nailazi na odobravanje kod
veine italaca tradicionalistikih i populistikih knjievnih dela. Autorica sigurno nije ni oekivala
da je najiri krug italaca prati u esejistikim izletima, koji su omeeni kako mehaniki, vidljivim
zagradama, tako i organski, diferenciranim diskursom. Tako, jezik, stil i kompozicija ovoga romana
kao da hotimice odbijaju itave slojeve italaca, ali zato privlae neke pripadnike drugih slojeva -
graanskih, koji su i malobrojni, i sistematski decenijama destruirani i zaplaivani, ali koji su,
u naelu obrazovaniji, neuporedivo rafiniraniji i, stoga, zahtevniji itaoci. Romani ove vrste,
obraajui se publici iz srednjih graanskih slojeva, svedoe upravo o zapoetoj restituciji tih slojeva,
koja - ma koliko ometana i sistematski zadravana - predstavlja jednu od socijalnih nunosti u procesu
formiranja stabilnoga tla graanskoga drutva. Uostalom, zar tu socioloku prognozu ne podupire
i injenica da je ovakav ne-populistiki roman ipak bio najitanija knjiga 1992, bar u Narodnoj
biblioteci Srbije. Primedba da tipini korisnici narodnih biblioteka verovatno i jesu predstavnici
donjih srednjih slojeva (koji vie ne mogu kupovati knjige) upravo i sama potkrepljuje postavljenu
tezu.
to se pretpostavljene drutvene funkcije ovoga romana tie, moglo bi se sasvim opravdano
pomisliti, na naznaenome tragu, da se ona, verovatno, u ciljnim drutvenim grupama i slojevima
izvrava kao rehabilitacije potisnute graanske svesti i, istovremeno - kod italaca iji je ivotni put
slian putu partizanskoga majora - kao kritika ideoloke svesti, tj. kao podsticaj samopreispitivanja
ideoloke svesti.
1.15.2. Roman koji ne neguje mitove i iluzije o Srbima naprosto ne bi mogao imati nikakve
nacionalistike efekte. S druge strane, tano je da se u romanu ne kriju injenice o istorijskoj ulozi
Nemaca u Drugome svetskom ratu (Nemci su disciplinovani ali nemilosrdni, osim toga, narod
sumnjive racionalnosti koji se moe zavesti idologijama i mitovima), o zloinima ustake NDH, ali
bez izriitog optuivanja svih Hrvata, o stvarnoj istorijskoj ulozi sebinih nacija kao to su Englezi
i Rusi, o navici Bugara da uzmu ono to je srpsko ako im to neko ponudi Dakle, ima pomena
srpskih stradanja: pod Turcima, Nemcima, u NDH, ali nema ni rei o epskim dimenzijama stradanja,
a jo manje o mitolokoj dimenziji srpskoga bia. Na primer, i vuk se pominje samo jednom, ali
u potpuno ne-etnikom kontekstu, naime, kao s tekom mukom prigueni urlik, praiskonski, vuji,
koji izbezumljena Milica Pavlovi jedva zadrava u utrobi u asu hapenja i odvoenja supruga,
profesora Pavlovia. (Velmar-Jankovi 1992: 24) Pominje se i tragina rascepkanost i razjedinjenost
srpskoga naroda, ali se kao program nudi jedino spaavanje i preivljavanje, a ne neka dravno-
teritorijalna rekonstrukcija sa elementima osvete. Najzad, preferiranje izvorne obiajnosti nije ovde
signal neke kulturne iskljuivosti, ve samo dozreli uvid u mesto autentine duhovnosti unutar
evropskoga kulturnoga pluralizma. Ukratko, ne samo da su mesta o nacijama i njihovim istorijskim
sudbinama sporadina, ve se drugi narodi uopte ne predstavljaju kao izvor onih zala od kojih je
propatila porodica Pavlovi. Dakle, niti su nacije osnovne teme, niti se glavni vor romana vezuje oko
etnikoga i nacionalnoga, ve pre svega oko antinacionalnoga, klasno-komunistikoga. Nacionalni
naboj ne moe se prepoznati, ali se moe prepoznati izraziti antikomunizam, i to pre svega kao
rezignirani graanski antiprimitivizam, kako u pogledu proleterskoga tako i etnikoga primitivizma,
tj. kako u pogledu ruilakoga progresizma i nazovi internacionalizma tako i u pogledu
nacionalistikoga tradicionalizma. No, ni ovaj antiprimitivizam nije agresivan, a to je ono to je
i najbolje u jednome ivotnome stavu koji bi se preporuio kao graanski.
1.16. Momo Kapor / Zuko Dumhur: Zelena oja Montenegra
1.16.1. U naoj novijoj italakoj praksi ovakvi romani, tj. romani sa tematikom preispitivanja
istorije, uvek obezbeuju solidnu itanost - zbog tradicionalnog zanimanja za nacionalnu istoriju
i knjievne transpozicije te istorije. Osim toga, Kapor je poznat kao pisac koji nema problema sa
italakom publikom; on spada u visoko komunikabilne, tavie veoma popularne autore bestselera.
injenica da se Zelena oja Montenegra jo uvek dotampava, da se i dalje ita, svedoi o tome da je
ova knjiga mogla imati, a ima i sada, odreeni uticaj na razumevanje onoga dela istorije kojim se
bavi, kao i na ocenjivanje onoga dela savremenosti koji dotie. Verovatno se bez velikoga rizika moe
rei da Kaporov roman nije izvrio neku znaajnu nacionalnu mobilizaciju, ali je svakako pojaao
uverenje da se naa savremenost ne moe ni razumeti ni artikulisati bez poznavanja i razumevanja
istorije, to nije nikakav greh. No, ovaj roman je, po svemu sudei, mogao podrati i kolektivnu
predstavu da nam stereotipi o prijateljima razliitoga simbolikog odreenja ne moraju, dodue, biti
drai od samih prijatelja, ali da ni prijatelji nisu dovoljni za eliminisanje stereotipa. Osim toga, roman
je verovatno mogao podstai uverenje da je svako nae dranje, hteli-ne hteli, do gue u istoriji, a da
nas uvek iza ovoga ili onoga brda eka neki novi ili stari rat. Kad uz sve to ne bi ila i Kaporova
sasvim neknjievna jednostranost (koja mu je izmakla, jer naprosto nije uspeo da kontrolie
vanknjievne motive svoga posla), to uverenje verovatno i ne bi bilo netano.
1.16.2. U svakom sluaju, u Kaporovom romanu nema idealizacije Srba/Crnogoraca. tavie,
u njemu ima ak i isticanja njihovih civilizacijskih mana, surovosti, sirovosti i elementarnosti. Ali,
s druge strane, ima izrazitog isticanja ratnike vetine, junatva i, nadasve, ojstva Crnogoraca, koji
potuju svoje neprijatelje i zarobljenike, pogotovu ako su se junaki borili, to im se uvek priznaje,
i to je i u epskim pesmama zabeleeno, kako god to neverovatno zvualo. Ipak, sasvim
tradicionalistiki, Kaporu demilitarizacija dananje Crne Gore izgleda potpuno neverovatnom.
Ispostavlja se da u romanu nema previe stereotipa o Turcima, kako bi se moglo oekivati kad je re
o zavojevaima, pa je Kaporova romaneskna slika o Turcima, tavie, relativno povoljna, evropski
tolerantna, izgraena sa puno razumevanja za omeavajue i odreujue istorijske uslovnosti. Kapor
hoe da bude pravedan prema drugoj, turskoj civilizaciji, i to ne samo kad je re o mrtvima
i o grobljima. Mnogo gore od Turaka u ovome romanu proli su Austrijanci, koji su naprosto sila,
silnici - vabe. Englezi su imperijalno odmaknuti od naega kala, i radoznali za ono to nam se deava
samo sa pristojne distance. Rusi su veliki, ali zbog toga nesposobni da se, osim na svoje probleme,
usredsrede i na probleme svoje male brae. Bugari su braa po krvi i krstu! Muslimani, ipak, titoisti.
Dumhur je borbeni, poraeni turkofil, dok su Beograani pobedniki benevolentni interkulturalisti.
Ipak, Kapor ni u jednom trenutku ne insistira na konvertitstvu Muslimana, kao to ne porie vazda
pakosnu primedbu o turskim naplavinama u srpskoj krvi. Hrvati su genocidni. Svet je surov
i neprijateljski.
Kako god postavimo, Kaporov roman ipak nije nacionalistiki pamflet, i za balkanske prilike
mogao je biti pravi uzor interkulturalne tolerancije. On to, ipak, nije (to autoru sada verovatno godi).
Naime, na primeru likova Osman-pae Sarhoa i Zulfikara Dumhura ubedljivo je pokazano kako su
individualizovani junaci rodno mesto romana, i kako nediferencirani kolektiviteti (Srbi, Turci i ostali)
pripadaju drugim knjievnim i, nadasve, vanknjievnim vrstama. Tako je kod ovoga pisca
romaneskna individuacija izdraala sve do pred sam kraj knjige, kada je zamorenoga romanopisca
savladao probueni hroniar, a zapoetu individuaciju uareni kolektivizam (filetizam) Taj zamor
osetio se, kako smo videli, i u formi ovoga dela, za koju je uvek najgore i najkobnije ono to
u strukturi tri, a to je u ovom sluaju prirepak o ratu u Hrvatskoj. Kao da je Kapor hteo da od
nekoga naplati vekovne srpsko-crnogorske muke, a za to su mu u jednome asu nadohvat ruke bili
jedino Hrvati, koji se - da nevolja bude vea - pominju samo jednom, na kraju, upravo onda kada je
trebalo zaokruivati pripovest a ne ispostavljati istorijski raun.
1.17. Slobodan Seleni: Ubistvo s predumiljajem
1.17.1. Roman je, kao to smo unekoliko videli, povest o ljudskim sudbinama koje se prelamaju
kroz najnoviju stvarnost jugoslovenskoga-srpskoga drutva, pisana efektnim stilom sa ivim
dijalektima, to - sve zajedno - obezbeuje, naelno, visoku komunikabilnost teksta. Dodue, knjiga je
izrazito neprijateljska i sarkastina prema antigraansko-geakom i ideoloko-komunistikom
mentalitetu i odgovarajuim institucijama, pa svesno i hotimino ograniava krug svoje virtualne
italake publike. U tom krugu roman je veoma dobro primljen. Stoga se moe smatrati da je ovaj
roman mogao ostvariti svoje intendirane i neintendirane socijalne funkcije, koje su - po mome sudu -
izazito antiratno, graanski i antinacionalistiki intonirane. Da su ove funkcije doista mogle biti
dejstvene, potvruje i injenica da je i filmska ekranizacija romana naila na sasvim dobar prijem kod
ciljne publike. Naravno, dometi delovanja romana, s obzirom na hotimino ograniavanje publike,
nisu se mogli protezati preko otrih socijalno-kulturnih mea, koje su esto branjene i knjievno
motivisanim uvredama i omalovaavanjima, pa je civilizacijsko delovanje ovoga dela ostalo unutar
horizonta gradske omladine, liberalnijih predstavnika inteligencije i otrenjenih pripadnika radikalnih
odnosno maksimalistikih ideologija. U svakom sluaju, u pitanju je delo koje ne postiuje srpsku
knjievnost graanske orijentacije.
1.17.2. Potpuno je jasno, jer ovaj roman to obelodanjuje na svim bitnim nivoima svoga smisla,
da je u njemu ono graansko (civilizacijsko) vazda iznad nacionalnog. O srpstvu se misli na dva
nivoa, kao o graanskom srpstvu i geakom srpstvu. Partizanska pozicija po sebi je antigraanska, pa
se ona takoe persiflira i proskribuje kao glavni agens razaranja krhke srpske graantine; etnitvo je
takoe u ravni standardne srpske zaputenosti, nad kojom se pisac zgraava preko svojih likova. Da je
ovaj roman graanske intonacije izvan nacionalistike ideologije pokazuje se u svim bitnim
momentima: u njemu se o nacionalistiki probuenom srpstvu govori izrazito ironino; ironizira se
srpska etnika istota i poigrava sa nacionalnim istorijskim ikonama i nebeskim poslanstvom Srba;
individualnost se pretpostavlja kolektivizmu a ljubav prema voljenom ljubavi prema otadbini; re
o loim Hrvatima pokrivena je ironijom i distancom prema srbovanju, nacionalnim ratnicima
i posebno prema koljaima; Muslimani su ovde samo progonjeni, Cigani su malo znaajni etniki
stereotip, a zulukaferi samo daleki konzervativni odjek jednog ne-etnikog jezikog arhaizma.
Seleni otvara pitanja svoje kue, svoga dvorita, svoje nacije, i bavi se mrakom i prljavtinom svoga
naroda, ostavljajui drugima da se bave svojim nesreama i sramotama.
Ovaj roman je izrazito i protiv najnovije srpske nacionalistike avanture. O tome govori njegov
osnovni antiratni smisao, tj. odbacivanje kako dinarskoga ratnitva i ratnikoga fatalizma tako i osuda
vikend-ratnitva preruenoga rajetinstva, ironijski stav glavne junakinje prema nacionalnim epskim
i ideolokim mitovima, ravnodunost prema biolokom poreklu, i ironijski stav prema glavnoj srpskoj
intelektualnoj preokupaciji - prema istoriji. Jelenu Pani kopka zagonetni ivot njenih neposrednih
predaka, ali samo zbog toga to bi elela da postane pisac (Seleni 1993: 39), a ne radi nekoga svog
kolektivnog ukorenjenja. Naime, nju ne zanima stvarno krvno srodstvo (Zabole me uvo za krv,
196), tj. odgovor na pitanje da li potie od Krsmana ili od Jovana (Boli me uvo od koga sam, 196).
U svakom sluaju, Jelenina generacija, kako nam sugerie Seleni, potie od raznih srpskih socijalnih
i kulturnih sojeva, s tim to bi gradsko-graanski supstrat po Bogdanovom miljenju morao biti
dekadentan, kao to je i geako-partizanski dekadentan sa Jeleninih pozicija. to se tie istorije,
ispada da se Jelena Pani, htela-ne htela, bavi novijom istorijom srpskoga naroda, utoliko to istorija
proima ne samo ivot njenih neposrednih predaka nego i njen sopstveni ivot. Osim toga, ona hoe
da bude pisac, a, kako stvari stoje, srpskim piscima nije mogue da piu ne obazirui se na istoriju.
Ali, ona ne robuje toj istoriji, to je dobro ilustrovano njenim simpatinim, mangupsko-ironijskim
stavom prema istoriji i srpskim istorijskim mitovima. Na primer, ona ivot svoje babe posprdno
smeta u pradavno doba, pre Prvog srpskog, to kau na poetku vremena, ono kad su Karaoru
otfikarili tintaru. (39)
Roman koji osuuje rat, nacionalne predrasude i omraze, i ima distancu prema svim
nacionalnim istorijskim mitovima moe delovati samo u najpovoljnijem civilizatorskom smislu.
U njemu, dodue, ima izvesne neobine agresivnosti, naime verbalne, invektivne agresivnosti skoro
poraenoga i odasvuda ugroenoga graanstva. Kao de je pisac naas pomislio da se militantnim
neprijateljima graanstva ipak mora pruiti izvestan otpor, kakav-takav, i za graanstvo uglavnom
netipian, da se ne sme prosto odustati od prava na autentini ivot u samosvojnosti, u izgraenoj
razliitosti i toleranciji. Da takva, skoro beznadena borba ipak ima smisla potvruje njen neposredni
rezultat - roman Ubistvo s predumiljajem.
1.18. Vidosav Stevanovi: Testament
1.18.1. Recepcija Stevanovievog Testamenta bila je tipina za jedan roman nagraen NIN-
ovom nagradom, ali je sve prolo bez neke ekstremne popularnosti, naravno, pre svega zbog
netipinoga romanesknoga tkanja, koje ipak odbija prosenog itaoca.
1.18.2. S obzirom na svoj osnovni smisao, ova knjiga mogla je biti podsticajna kad je re
o uvek potrebnom osveivanju u pogledu nacionalne istorije. Ali, s obzirom na svoj osnovni ton, ona
definitivno nije mogla biti nacionalistiko-mobilizatorska. Naime, knjiga je mrana i uglavnom ne
predstavlja traganje za spoljnim krivcima srpskih stradanja, pa kao takva i ne podstie na osvetu,
odnosno ne naznaava neke mogue objekte nacionalnog istorijskog revanizma.
Ispostavilo se da tekst ove knjige dokumentuje pogled na svet graanskog intelektualca koji
ima izvesnu distancu prema vladajuoj epsko-nebeskoj ideologiji, ali koji istoriju svoga naroda ne
moe predstaviti kao graansku nego upravo kao etniko-nacionalnu. Stoga je i sudbina
pripovedaevoga naroda vezana za ruralno-mitske korenove, a uzrocima njegovoga stradanja, premda
smetenima u istorijski kontekst, pronaeni su duboki sudbinski korenovi, pa ova romaneskna vizija
ostaje u granicama transistorijskoga fatalizma. Budui fatalistiki, taj pogled na svet izvore zla trai
prvenstveno u metafizikoj ravni prokletstva. Naime, pripovedaev narod je u sebi podeljen po
principu dobra i zla, na Belokaljane (to smo mi) i Crnokaljane (to su oni drugi) (Stevanovi 1990: 29-
30), zavaen sa samim sobom Iako ne optuuje prvenstveno druge narode za sopstvene nesee, on
svakako ne previa da ovi igraju odreenu ulogu u pojedinim epozodama toga stradanja. Ovaj narod
strada od inoplemenika sa istoka, sa ijim osvajanjem nastupa veliko smrtonosije (94); Ali, i tu se
pronalazi neka vrsta istorijske ravnotee, jer su se, veli, inoplemenici rairili po zemlji Kaljana
(Srba) isto onako kako su se ovi nekada irili po neijoj (94). Preiveli su prinueni da se ire
dalje, tj. primorani na veliku seobu pod svojim patrijarhom, na seobu u severnu zemlju, gde ih umesto
njihovoga boga eka iskeeni avo. (95) Tu su i ostali istorijski inoplemenici, prvenstveno Austro-
Ugari i Nemci. Tako se ispostavlja da jedan narod skupo plaa svoj periferni poloaj u istoriji koja
ne priznaje pravo na izuzee iz velike civilizatorske misije. Pisac ne dodeljuje, poput nacionalnih
romantiara, svome narodu vanu istorijsku ulogu, ve otkriva pogubnost svake takve istorijske
zablude. Ali, to ga ne spreava da u nesrei svoga roda prepozna i mrane doprinose drugih.
Dakle, moglo bi se zakljuiti da je osnovna filosofska intonacija ove knjige - istorijski
fatalizam. On se prepoznaje, izmeu ostalog, i u rei o neizbenosti novih ratova. Na primer, kada
protestuju zbog skupih i problematinih partizanskih akcija protiv okupatora, Kaljani iz zarobljenikih
logora brinu za narod koji bi mogao nestati u odmazdama - kako za budui ivot tako i za budua
umiranja: ta e nam povratak ako tamo nikog ne zateknemo? Ko e nove kue da die? Ko e da
pravi decu za budue ratove. (221) A ikona Svete Bogorodice, koja je ko zna kako od onoga koji je
poneo u rat dospele u ruke drugoga vojnika i sauvala mu ivot, treba da i dalje obavlja tu svoju
zatitnu funkciju u nekome novom ratu: ovo daj tvom unuku kad poraste. U nekom tamo ratu uvae
ga od rana i bolesti kao to je mene u ovom. (246) Stevanovieva opsednutost istorijom, ak i kada
ona samo povremeno, u formi velikih okupacija, dolazi meu Srbe, opsednutost koja je na meti
inostranih kritiara savremene srpske knjievnosti, moe se i u ovome sluaju smatrati najprirodnijim
knjievnim odgovorom na stvarni ivotni izazov: u pitanju je sasvim legitimna opsednutost ivotom
naroda koji je, hteli mi to ili ne, uronjen u istoriju, i koji svakodnevno ivi i preivljava svoju istoriju.
Nadalje, Stevanovieva knjiga svesrdno evocira elemente drevne nacionalne mitologije,
izmiljeno-bliska bia kao konstitutivne momente savremenoga nacionalnog identiteta Srba, koji
nastanjuju njihovu mitoloku postojbinu ali i njihovu kolektivnu podsvest, ekajui pogodan trenutak
za proboj u ideologiju. Ali, nacionalno bie se ne idealizuje, ve se na svakome koraku sreemo sa
prekopavanjem po njegovim mitolokim dubinama i sa temeljnom razgradnjom kako starijih tako
i novijih srpskih nacionalnih mitova. Najpre, variranje mita o praroditeljskom kurjaku nedvosmisleno
slui za metaforiko ukazivanje na mranu i zlu stranu sopstvenoga naroda; potom, u pitanju je
prizemljenje dva osnovna srpska istorijska mita: kosovskoga mita i mita o albanskoj golgoti; najzad,
nalazimo i poigravanje sa mitom o znaajnoj istorijskoj ulozi Srba, sa slavjanofilskim, ili, tanije,
rusofilskim mitom, sa mitom o vojno-politikoj zrelosti Srba i o srpskom pijemontizmu. Uistinu,
Stevanovi se gorko ruga tradicionalnoj srpskoj ratobornosti, ne-slobodoljubivosti, slepoj veri
u uzvienost vojske i vojnih poslova, lakovernosti, mitomaniji, opredeljenosti za carstvo nebesko, za
samortvovanje i uzvienu patnju. On naprosto veli da se crni avo u Srba pojavljuje upravo
u ovakvim etnikim osobinama i istorijskim nakanama. Teko da tekst ove intonacije moe pobuditi
borbeno raspoloenje kod italaca; a samokritiko preispitivanje vlastite istorije i narodnoga etosa -
svakako.
Pretpostavljam da bi kritiaru socioloke provenijencije moglo zasmetati to to se Stevanovi
ne uputa u problem srpske istorijske odgovornosti, to prebacuje sumu srpskoga zla u ravan
metafizike samosatiranja i to insistira na slici inoplemenika koji vazda mue, pale, siluju i ubijaju
Srbe, dok Srbi kolju pomalo druge, ali se prevashodno kolju meusobno. U Stevanovievoj knjizi Srbi
nose svoje sopstveno unutranje zlo sa sobom, ali ga ispoljavaju prema samima sebi (to je izriito
reeno), i ne nanose zlo drugima (to nije izriito reeno, ali nije ni zapisano da takvo zlo ine). Ta bi
misao u svome prvome delu mogla biti najstabilnije ali istovremeno, u svome drugome delu, i najtanje
mesto ove romaneskne slike Srba.
Stevanovieva knjiga svakako nije primer literarnoga sejanja nacionalnih predrasuda, osim
moda kada je u pitanju standardni stereotip o Albancima kao maroderima (iz iskustva Prvoga
svetskog rata). Meutim, od mnogo vee vanosti je slika nemake paganske, odljuene sile.
Sueljena su dva paganizma: srpski i nemaki. Ideja bi mogla biti u tome da se evropski narodi ne
razlikuju po svojim sauvanim, dakle, transistorijskim, prethrianskim korenovima, ve po svojim
stvarnim istorijskim uincima.
ini se da Stevanovieva knjiga nikako ne bi mogla biti ocenjena kao nacionalistika. Ona je
bez sumnje tamna, sumorna i oajna, ali upravo kao takva ona ne moe biti militantna i osvetoljubiva.
Stevanoviev narod, Kaljani, nije u milosti svetlosti, i ne prepoznaje je: Zora nije tamo kuda vi
gledate, Kaljani. Svetlost je neto drugo. (267) To to Srbi nisu bili obasjani milou velike istone
i velike zapadne svetlosti kroz istoriju, ve su njome vazda bivali opeeni, nije puka lokalna
perspektiva, ve stvarni doivljaj sveta i ivota. A to to Srbi ne proizvode svetlost, ve gutaju svoju
unutranju tminu, prvenstveno je njihov istorijski problem, i ostao bi samo njihov kada neki ne bi
povremeno mislili da ta tmina jeste prosvetljujua kako za Srbijance tako i za njihovu brau i susede.
1.19. ivojin Pavlovi: Lapot
1.19.1. U osnovi realistika forma naelno omoguava iroku komunikabilnost inae traenih
patrijarhalno-tradicionalistikih motiva romaneskne grae, ali netradicionalistika strukturisanost
grae istovremeno spreava pretvaranje romana u populistiku kultnu knjigu. Doista, ovaj roman
ivojina Pavlovia nije napravio ni uzbunu ni pometnju u italakim redovima, pa je njegova funkcija
ostala u granicama preispitivanja jednoga doba koje je napustilo svoj patrijarhalni vrednosni poredak
i hramlje izmeu njegovih ostataka i vrednosno neodreene sadanjice, u punoj izvesnosti smrti, koja
se eli ako ne osmisliti a ono bar podneti na tradicionalno dostojanstveni nain.
1.19.2. to se tie motiva nacionalnog, interpretator mora priznati da prisutni nacionalni
stereotipi ne obavezuju previe itaoevu panju, osim u pogledu grube socijalne distance prema
Romima. Pavlovi se izjasnio u pogledu teme srpskih stradanja i srpskih rtava i srpskoga naroda kao
rtve uopte, ali nije pozivao ni u rat, ni na osvetu, niti pak sejao gorinu i istorijske resantimane.
Njegov glavni junak jeste nacionalni uitelj, tvrdoga morala, ali humanistike nastrojenosti. Osim
toga, nisu mu promakle ni tmine srpskoga duhovnoga i kulturnoga ponora. Premda u jednome pasau
govori o vekovnom stradanju Srba kao Srba, njegova tema definitivno nije odnos naroda i nacija
prema drugim narodima i nacijama, ve odnos ljudi prema drugim ljudima, i meusobni odnos
lanova familije u sudbonosnim linim i istorijskim dramama. Ako ovaj roman ima prepoznatljivu
nacionalnu dimenziju, ona se sigurno ne moe smatrati dominantnom u programskom smislu, izmeu
ostalog zbog toga to sutinsko sredite zbivanja nije ivot naroda i nacije, ve ivot srpskoga
seljatva na prelazu u graanstvo. Najzad, lapot nad Simom Jotiem ne izvodi nemaki (ili
bugarski, ustaki...) streljaki stroj, ve njegov sin - komunist; dakle, njegova krv ali ne i njegov duh,
kao u pradavna vremena. Stoga to i nije lapot u pravome smislu rei (a jedva i u metaforikom); ali je
smrt prava, u svakome smislu. Epski, herojski moral bio je osnova patrijarhalnoga vaspitanja Srba;
Pavlovi ga ne idealizuje, ve ukazuje i na njegovu surovu stranu. Revolucionarni moral bio je osnova
komunistikoga vaspitanja nekih Srba; Pavlovi sasvim kratko ali i nedvosmisleno ukazuje na
njegovu amoralnu pozadinu. Ta pozadina prepoznaje se ne u odsustvu svake hrianske samilosti, ve
u razaranju hrianskoga morala. Razorivi stari moralni sistem, strogi komunistiki moralni kodeks -
prepoznatljiv samo u doba ratnoga komunizma - raspao se u sopstvenoj anti-metafizikoj
neutemeljenosti. Iza njega, ostalo je rasulo.
1.20. Vladimir Arsenijevi: U potpalublju
1.20.1. Arsenijeviev roman dostigao je zavidnu popularnost, ne samo u zemlji nego
i u inostranstvu. Pretpostavljam da su toj promociji direktno pripomogle: antiratna tematika usred rata,
probijanje leda u odmrzavanju javnosti, generacijski sindrom Ovaj roman je bio, i jo je uvek,
popularno tivo kod mlae generacije (ratne se okolnosti recepcije i delovanja ovoga dela nikako ne
menjaju), ali ta popularnost nema nikakve veze sa populistikim povlaivanjem kolektivnim
strastima. tavie, roman bi i po tematici i po stilu morao biti stran reimski nastrojenim i nacionalno
ostraenim itaocima. Budui se pisac njima i ne obraa, moglo bi se konstatovati da roman svoju
antiratnu, pacifistiku i kosmopolitsku funkciju ostvaruje pre svega kod onih graana koji sa njim
mogu deliti onu generacijsku simpatiju i solidarnost koja ve karakterie njegove junake, i koja ne
obavezuje ni na kakvo organizovanje i postrojavanje individua slinih miljenja i oseanja.
1.20.2. Definitivno, u pitanju je jedan antiratni roman, koji na prvi pogled ne deluje tako
snano, jer ne zatrpava itaoca prizorima strave, ali dejstvo ostvaruje ubedljivim predstavljanjem
stanja posustalosti i izgubljenosti onih koji znaju samo za beznae, besperspektivnost, onih koji su
bez krivice osueni na sigurno stradanje u sopstvenoj zemlji, a moda i u tuini. Ovo je roman
o mladima koji su ravnoduni prema maksimalistikim i kolektivistikimi ieologijama, u potonuloj
zemlji poraenih i izigranih ljudi bez samouvernosti i samopotovanja, koji su propustili skoro sve
istorijske i savremene anse za normalan ivot. Ne samo da mladi o kojima je re nemaju
nacionalistikih strasti i nisu skloni nacionalnim stereotipima i idealizacijama, ve vie nemaju ni
nacionalnih oseanja, ravnoduni su prema svojoj zemlji, zemlji koja ne voli svoju decu. Sudbina
srpskih mladia, koji strahuju od mobilizacije, slina je sudbini hrvatskih vrnjaka. Ovi mladi ljudi,
zarobljenici jednoga zlog i maehinskog reima, ne robuju nikakvim kolektivnim mitovima: etnikim,
nacionalnim, istorijskim Na delu je samosvesni graanski individualizam, koji je - indirektno i tiho
- suprotstavljen kolektivitetima svih vrsta: ovde nema epskih motiva, nema junaenja, patriotizma
i ratnih poklia, ovde se gine nejunaki i besmisleno, a poziv u rat i mobilizacija - nekadanja srpska
dika - doivljavaju kao najstraniji ivotni udes i izbegavaju na sve mogue neo-srpske naine.
Strano je to su se stekli uslovi da ovakav roman bude napisan, ali je u najmanju ruku dobro to e
njegovi itaoci moi da, uz njegovu pomo, artikuliu sopstvena iskustva beznaa, i da moda poele
romane jedne drukije stvarnosti i, potom ili najpre, samu tu stvarnost.
1.21. Matija Bekovi: Izabrane pesme i poeme
1.21.1. Bekovievi u osnovi tradicionalno postavljeni stihovi imaju iroku publiku, u kojoj
jedni trae dosetke, viceve i jezike obrte pozajmljene iz svakodnevlja, kojih uistinu kod Bekovia
ima, drugi otkrivaju duhovitost viega stepena u kreativnom variranju dijalekatskih fraza, a oni
najverziraniji komuniciraju na nivou ironijske i, uopte, poetske distance od stvarnosti. Najgore je sa
onima koji ove pesme itaju kao stvarnosnu poeziju, i koji Bekovia doivljavaju kao tumaa
dnevnopolitikih zavrzlama a njegove stihove kao rukovodstvo za akciju.
Nema nikave sumnje da je upravo gnomika dimenzija Bekovieve poezije osnov njene iroke
popularnosti, stoga to zadovoljava potrebe najire publike za jezgrovitim izrazom kolektivnih
duhovnih potreba, istorijskih iskustava, te savremenih tenzija i frustracija. Dodue, kao tipino
gnomska, ova poezija podlona je takoe tipinoj gnomikoj redukciji u recepciji, kada se itav
poetski sklop svodi na razumljive, a najee jednostrano ili ak pogreno shvaene izreke, pogodne
za javnu upotrebu.
113
to se interpretacije tie, izvesno je da veliki rizik socioloke hermeneutike
poezije biva umanjen upravo u sluaju gnomske poezije, jer se ispituje verovatno delovanje dela
u publici, a ova se hvata pre svega za gnome i njihov (pojednostavljeni) smisao razvlai po gradu
i dravi. Tako se odgovornost za delovanje Bekovieve poezije deli izmeu pesnika, s jedne,
i simplifikatorski nastrojenih medija i italaca, s druge strane, dok odgovornost za razumevanje toga
delovanja, kao i za generalno tipoloko obeleavanje ove poezije, pripada iskljuivo interpretatoru.
Bekovieva poezija bila je popularna u svim fazama njegovoga stvaralatva. Ako je neosporno
da je svojom poetskom kritikom jednoga nakaradnoga reima ostvario znaajne pomake
u osveivanju svojih italaca u pogledu sutine ideologije i stvarnosti komunizma, i ako je takoe
neosporno da je ovaj pesnik dao izuzetan doprinos rasterivanju epsko-mitoloke magle sa nae
pokidane tradicije (o emu svedoi injenica da je vazda bio istovremeno i nagraivan i nagrivan,
i hvaljen i omraen), verovatno je u nastojanju da dopre do pravih duhovnih temelja svoga naroda
i time sebe sama, ostavio tu i tamo mogunost za politiku - kako kafansku tako i parlamentarnu -
instrumentalizaciju svojih stihova. Tako se jo jednom potvrdilo da poezija koja se igra vatrom
nacionalnih motiva, mitova i formi, i ima drutvenu funkciju koju nije pogreno oznaiti kao
osveujuu, moe lako biti funkcionalizovana. Pri tom, ostaje jasno da pesnik ne mora biti
odgovoran za funkcionaluzaciju svoga dela. Pogotovu kad se pobrka delovanje dela i delovanje
pesnika kao graanina (a Bekoviev je primer u tom pogledu eklatantan), pa se efekti javnoga
govora pesnika (ija graanska nezavisnost nije uvek bila na visini njegove pesnike autonomije)
reflektuju i na razumevanje i deklamovanje njegove poezije. Ali, kad se jedan majstor ironije odrekne
ovoga monoga tropa, ta preostaje onima koji i ne znaju da se ovek moe izraavati u figurama, koji
svaku re uzimaju zdravo za gotovo, pesnike trope shvataju kao istorijske injenice, a svoje
razumevajue vrhunce smatraju vrhuncima ljudskoga duha uopte! Ne znam da li je Bekoviev uticaj
bio znaajniji u demitologizaciji ideoloke i epske stvarnosti, odnosno demistifikovanju ideolokih
i epskih mitova, ili u nacionalnoj mitopeji, ali je izvesno da je onaj prvi uticaj bio sistematski suzbijan
od vlasti, dok je ovaj drugi od te iste vlasti podstican i iren. Do sledeeg zaokreta.
1.21.2. Matija Bekovi je doista bez predrasuda zaseko u etniko i nacionalno mitoloko tkivo.
Malo ko se usudio da se tako glasno naruga srpsko-crnogorskome patosu rei, muenitva, ratnitva,
junatva, pogibije, veliine, izuzetnosti, neponovljivosti, izabranosti... Jasno nam je predstavio
mranu nacionalnu bolest u kojoj je groblje sredie drutvenoga ivota, u kojoj je ivot sraman ako
nije krunisan rtvom, a pravi je samo u pesmi o stradanju, i u kojoj je budunost svezana uz mrtvu
prolost Suoio nas je sa sopstvenim kukumavenjem, neznabotvom, samoizdajstvom,
skorojevistvom i nesposobnou za istinu o sebi.
Govori on i o Turcima, i to u standardnim epskim stereotipima (Drugi ljudi, drugi Bog i rasa
/ Sve na njima drugo i drukije, Bekovi 1990, Lelek mene), govori i o poturicama i o senci
polumeseca nad nama, ali vazda u ironijskom kontekstu opevanja nae rasne i istorijske posebnosti,
jer mu je ipak najvanije da skrene panju na srpske podele, bratoubilatvo i tragiku istrage zbog
zloina roenja i nasleenoga imena. Konano, zar je malo otvoriti oi svojim itaocima u pogledu

113
Tako neto dogaalo se i sa knjigom-poemom eraemo se jo, ija je naslovna sintagma - shvaena
bukvalno, dakle, bez ironijske soli - u najiroj javnosti jedno vreme, umesto kao opomena na kobnu navadu
neprestanoga uzajanog eranja i osmiljavanja ivota ganjanjem, naganjanjem i preganjanjem, sluila upravo
kao pretnja u kolektivnim i linim razmiricama. (Bekovi 1996)
nacionalne osobine izmiljanja zla da bi bilo pobeeno, opevanja bitaka i junaka da bismo se na njih
ugledali / I ginuli za te svete slike / uvajui da se ne pogase? (Lelek mene)
Ja zaista mislim da bi narod koji je posvaan sa istinom o sebi i drugima, kako pesnik kae, bio
nepovratno udaljen od te istine da u njegovome duhu nema i ovakvih pesama i poema kao to su
Bekovieve. Ali, ispostavilo se da pesniku distanca nedostaje jedino kad su u pitanju najnoviji
dogaaji u srpskoj istoriji, tj. kad je u pitanju sudbina Kosova, i da jedino u savremenim odnosima
Srba i iptara ne nalazi motiva i snage za nacionalnu samoironiju ili bar samopreispitivanje.
Bekovieva poezija evoluira. Naznaene i preene etiri faze njenoga odvijanja moda se
mogu - a da to ne bude sasvim pogreno - zaobruiti sledeim filosofskim oznakama: (1)
personalizam sentimenta, (2) univerzalizam vrednosti, (3) individualizam ironije, (4) kolektivizam
duha. Ovaj poetski tok dostigao je moda najkritiniju taku u asu svesnoga naputanja ironijske
distance, koja istovremeno predstavlja i rtvovanje nepokorive individualnosti duhu zajednice.
114
Demitologizacija kosovske etike skoro da se izobrazila, izokrenula u njenu remitologizaciju,
a mitokinik u mitopeika. Najgore bi bilo kad bi se ispostavilo da i Matija Bekovi plae nad
Srbijom i Crnom Gorom. Lele i kuku.
2. Tipovi dela - tipovi delovanja
1. Poto je najpre obavljen hermeneutiki deo posla, tj. izvrena interpretacija relevantnih
knjievnih dela, pa potom pridodata i analiza pretpostavljene recepcije i funkcije, trebalo bi da se -
njihovom kombinacijom - doe do verovatnih saznanja o delovanju ovih knjievnih dela, tj.
o moguem delovanju razliitih tipova ispitivanih knjievnih dela u odgovarajuem kulturnom,
istorijskom i politikom kontekstu. Moda najriskantniji momenat u tome nastojanju jeste
prepoznavanje realnoga duhovnog i drutvenog nosioca pogleda na svet objektiviranog u reenim
knjievnim delima, tj. rekonstruisanje kulturne, obrazovne, ekonomske drutvene grupe ili sloja koji
ga podupire. U tom pogledu, ja sam se opredeljivao za razlikovanje pogleda na svet graanski ili
nacionalno/nacionalistiki orijentisanih intelektualaca. Ta podale, naravno, nema nikakve veze sa
sudom o umetnikoj vrednosti knjievnih dela. Nadalje, ona nije ni neka vrsta ideoloke kvalifikacije,
koja bi ukazivala na vanumetnike vrednosti tih dela. Ta podela je, naprosto, operacionalnoga
karaktera. Njome se registruje injenica da neki srpski pisci u prvi plan stavljaju nacionalnu zajednicu
i njenu istorijsku sudbinu (to bi mogao biti kolektivistiki obrazac), dok drugi u sredite svoga
knjievnoga napora stavljaju udes pojedinaca, individua, kao nosilaca ugroenoga i, u sudaru sa
kolektivistikim obrascem, poraenoga graanskoga drutva (individualistiki obrazac). Niti su svi
pisci nacionalne orijentacije nuno nacionalisti, niti su pisci graanske orijentacije anacionalni, kao
to nije nuno da prvi budu nekritiki a drugi kritiki postavljeni spram Srba i srpstva. tavie, ima
pisaca nacionalne orijentacije koji propituju probleme ne-demokratske drutvene organizacije svoje
nacije, kao i pisaca graanske orijentacije koji upravo sa graansko-demokratskih pozicija
problematizuju opstanak svoje nacije.
115
Redovi koji slede predstavljaju izbor i sintezu znaajnih
momenta iz detaljno izloenih analiza.
2. Savremena srpska knjievnost doista je obuzeta istorijom, i to uglavnom novijom istorijom
srpskoga naroda (20. vek), u toj meri da se - sa socioloke take gledita - istorija moe smatrati
njenom glavnom temom. Naravno, pristupi su razliiti, pa se pored nacionalistike revalorizacije
istorije susreemo i sa knjigama koje predstavljaju duboko, nepristrasno i kritiko knjievno
preispitivanje istorijske uloge sopstvene, srpske, nacije. U svakom sluaju, prigovor zbog
zaokupljenosti savremene srpske knjievnosti istorijom previa da se u ovom sluaju ne radi
o literarnom paseizmu i odsustvu smisla za savremenost, ve o injenici da se na tlu Jugoslavije jo
uvek ivi u istoriji, i da u njoj istorija jo uvek kroji ljudske sudbine. Kraj istorije! - kakva

114
Moda je poemom eraemo se jo Bekovi ponovo zauzeo tu ivotodavnu pesniku poziciju - ironijsku.
115
Razume se da ne zagovaram suprotstavljanje nacionalnoga i graanskoga, niti prepoznate orijentacije u
savremenoj srpskoj knjievnosti poistoveujem sa nacionalnim ovinizmom odnosno besadrajnim
kosmopolitizmom. (v. Cvetkovi 1997)
postmodernistika zabluda, bar kada je u pitanju Balkan. U svakom sluaju, onaj ko nastoji da
razumevanje manifestacija i sutine drutvenoga ivota na Balkanu, pa i sutine njegove literature,
uklopi u globalne teorijske okvire morao bi zakljuiti da je koncepcija kraja istorije (Fukujama,
Fukuyama) ovde manje upotrebljiva od teorijskoga okvira koji podvlai sukob interes, ideoloki
predstavljen kao sukob konfesija i nacija, i navodno sukob civilizacija (Hantington, Huntington).
Na kraju, ako nita drugo, nije nevano ni to to je savremena srpska knjievnost kritiki odmaknuta
od srpskih megalomanskih ideja o sopstvenoj velikoj i vanoj ulozi u istoriji.
3. Sasvim u skladu s prethodnim nalazom, ispostavlja se da je drugo tematsko sredite
savremene srpske knjievnosti komunizam; naime, srpski pisci, gotovo bez izuzetka, tematizuju blisku
komunistiku prolost Jugoslavije i Srbije. U pitanju su ljudske i nacionalne tragedije komunistikoga
totalitarizma, i propast graanskoga drutva, graanskih vrlina, morala, vere, slobode i tradicije pod
komunizmom. U jednome broju dela, komunistiki internacionalizam dovodi se u uzronu vezu sa
srpskim nacionalnim pitanjem, tj. srpskim nacionalnim razdorom i graanskim ratom. No, meu
najuticajnijim delima savremene srpske knjievnosti nema nijednog koje bi predstavljalo makar
i indirektnu apologiju komunizma; savremena srpska knjievnost je antikomunistika. Ona se
naprosto morala pozabaviti sudbinskim izborom izmeu velikih svetskih i malih nacionalnih
ideja, programa i interesa, i svojom velikom nacionalnom dramom. Vano je istai da i ona dela
savremene srpske knjievnosti za koja je partizansko-etniki raskol nacionalna tragedija, svoj
antikomunizam ne izvode iz proetnike orijentacije. Naime, samo se u jednome delu (No enerala)
izriito brani glavna struja etnikoga pokreta - Drae Mihailovia (uz priznanje da su neke budale
svojim zloinima izvrenim u ime Mihailovia bacili izvesnu senku na asne ciljeve i sredstva
pokreta). etnike ne hvali ni Dobrica osi, jer poziciji Dragie Vasia pretpostavlja poziciju
Vukaina Katia, a njihovi zloini pamte se i u izmaima i Lapotu. U delima graanske orijentacije,
pak, redovno se istie etniki primitivizam (npr. Oevi i oci, Lagum, Ubistvo s predumiljajem,
Testament)
4. Na treem mestu, savremena srpska knjievnost je izrazito antiratna. ak i onda kada uzroke
ratova pronalaze na drugoj strani, a ne u svome sopstvenome istorijskom, ideolokom, geografskom
ili ak metafizikom usudu, dela savremene srpske knjievnosti izrazito su antiratno orijentisana.
Moda je to i stoga to se vazda istiu ogromne srpske rtve tokom uglavnom ratne istorije, pa i -
ispostavilo se - besmislene rtve za traljavu i bezizglednu Jugoslaviju. Drugo je pitanje to se
mogunost dreenja nekih istorijskih vorova, srpsko-hrvatskih, pre svega, vidi jedino u ratu, kao kod
osia. Ako ne on, onda su neki njegovi itaoci taj rat shvatili i kao mogunost namirivanja onih
rtava.
5. Izriito se i direktno srpskom nacionalnom sudbinom, sa pozicije nacionalno orijentisanog
pogleda na svet, bave Knjiga o Milutinu Danka Popovia, Otpadnik, Grenik i Vernik Dobrice osia,
No enerala Vuka Drakovia, izmai Dragoslava Mihailovia, Lapot ivojina Pavlovia i, na svoj
nain, Bekovieve pesme i poeme. Kaporova Zelena oja Montenegra po svome zavrnom akcentu
takoe pripada grupi nacionalno orijentisanih dela. To svakako vai i za Drakoviev roman No, koji
nije na listi. Verovatno je tema srpske nacionalne sudbine i u sreditu Hazarskoga renika Milorada
Pavia, ali to delo se ne moe bez ozbiljnih problema svrstati meu nosioce izrazito nacionalnog
pogleda na svet.
Tu i tamo naie se na pominjanje nekih istorijskih injenica na naine koji bi se mogli itati
i kao nacionalni stereotipi; npr. Arnauti odnosno Albanci su maroderi (Knjiga o Milutinu), Hrvati
antijugoslovenski fanatici (osieva dela, izmai), izdajnici (No enerala), istrebljivai Srba
(Zelena oja Montenegra), Nemci tradicionalni srpski neprijatelji (No enerala), sejai smrti (Lapot,
izmai), Austrijanci odnosno Austro-Ugari surovi silnici (Zelena oja Montenegra), Turci i Bugari
nemilosrdni neprijatelji (izmai, Lapot), Englezi, Rusi i Amerikanci sebini, prevrtljivi i nepouzdani
saveznici usredsreeni na sopstveni interes (opte mesto), Cigani drutveno dno (Lapot), Muslimani
titoisti (Zelena oja Montenegra)... No, ovakav odnos prema drugim nacijama nije obavezno praen
i militantnim stavom: Milutin, na primer, ne voli Hrvate, Muslimane, Bugare, Makednoce (ne voli ni
Srbe preko Drine), ali ne zagovara osvetu i istrebljenje. Pozitivni nacionalni stereotipi
o Srbima/Crnogorcima sreu se u Zelenoj oji Montenegra, ali se ovde i razbijaju negativni stereotipi
o Bugarima i Turcima, pa i o Srbima i Crnogorcima. Temeljno ili bar oigledno razvejavanje srpskih
nacionalnih mitova i stereotipa sreemo u osievim delima, izmaima, Zelenoj oji, Lapotu i,
naravno, u Bekovievim ironijskim poemama (premda Bekovi podupire kosovski mit).
U romanima iz ove grupe srpski raskol tretira se kao nacionalna tragedija, a srpsko nacionalno
pomirenje kao neophodan uslov istorijskog opstanka (Knjiga o Milutinu, Otpadnik, Grenik, Vernik,
No enerala); raskol se tematizuje i u izmaima i Lapotu. Jugoslavija je uglavnom tretirana kao
antisrpska politika tvorevina, srpska istorijska zabluda i srpska grobnica (Knjiga o Milutinu,
Otpadnik, Grenik, Vernik, No enerala); ovu nakazu od drave rasturaju pre svega Hrvati (osi,
Kapor), a i svi ostali osim Srba (izmai). Dodue, i u delima iz ove grupe priznaje se da je srpski
unitarizam bio istorijska greka (No enerala), da je prva Jugoslavija doista bila tamnica i drugih
naroda, a ne samo srpskoga, da je srpska civilna uprava bila nasilnika (izmai), te da je hrvatski
separatizam legitiman (Otpadnik, Grenik, Vernik). Takoe se i u delima iz ove grupe sree sumnja
u istorijsku opravdanost portvovanog srpskog oslobaanja zapadne brae u Prvome svetskom ratu,
i sumnja u razumnost velike, a nestabilne, srpske drave (Knjiga o Milutinu, osieva dela). Zagovara
se jedna mala (Vernik) stabilna i precizno omeena drava srpskoga naroda (No enerala). Izriit je
i glas protiv bilo kakve osvete za zla koja su u Prvome i Drugome svetskom ratu naneta srpskom
narodu (Knjiga o Milutinu, No enerala). Sa izvesnim aljenjem preispituje se istorijski potroena
ideja jugoslovenstva. Razoaranje u ideju jugoslovenstva i stvarnost Jugoslavije pokazuju Knjiga
o Milutinu, Grenik i Otpadnik, dok No enerala zagovara federativnu Jugoslaviju sa proirenim
srpskim granicama i srpskim monarhom. Svakako, najproblematinije mesto u ovom pogledu jeste
osieva ideja iz Otpadnika, Grenika i Vernika o nunosti rata kao jedinog mogueg reenja odnosa
Srba i Hrvata, a najmuniji utisak ostavlja re o tome da e upravo rat i krv razgraditi ratom i krvlju
stvorenu Jugoslaviju i omoguiti veliki preporod i istorijsko ozdravljenje srpskoga naroda;
i inae, nije mogue prevideti neobinu injenicu - da je veliki broj osievih romanesknih ocena
o istorijskoj sudbini Srba, Srbije i Jugoslavije uao u ideoloki diskurs srpskih krojaa javnoga mnenja
i nacionalne istorije.
6. Poziciju graanski orijentisanog intelektualca izraavaju i dokumentuju: Grobnica za Borisa
Davidovia i Enciklopedija mrtvih Danila Kia, drame Duana Kovaevia, Oevi i oci Slobodana
Selenia; u tu grupu bi se mogla svrstati i Pavievi romani Hazarski renik i Predeo slikan ajem;
izrazito graansku poziciju zauzimaju jo: Lagum Svetlane Velmar-Jankovi, Ubistvo
s predumiljajem Slobodana Selenia, U potpalublju Vladimira Arsenijevia. Zadah tela ivojina
Pavlovia je, pak, izvan ove podele, ali svakako daleko od svakog nacionalizma; isto tako je i Besnilo
Borislava Pekia anrovski sasvim izvan dimenzije nacionalnoga, ali bez ikakvih problema ulazi
u grupu dela graanske orijentacije. Testament Vidosava Stevanovia svoju globalnu metaforu naroda
tretira u kontekstu etniko-nacionalne istorije, ali iz pozicije koja nadilazi ovu perspektivu, i koja se sa
manje rizika moe oznaiti kao graanska nego kao nacionalna. Romani Slobodana Selenia i roman
Svetlane Velmar-Jankovi striktno su posveeni temi razaranja srpskoga graanstva pred naletom
komunistikoga primitivizma. injenica je da se i u delima nacionalne orijentacije (kod osia,
Popovia, Drakovia, Bekovia) preispituju mitovi o srpskoj slavi, i da se iznutra razbija nacionalni
stereotip o srpskoj veliini i izuzetnosti - dakako iz srpskoga istorijskoga razoaranja. Ali, najefektnije
groteskno poigravanje sa srpskom veliinom zbiva se u dramama Duana Kovaevia, dok je
najtemeljnije razbijanje srpskih mitova i nacionalnih stereotipa, kritiko proiavanje patriotizma ali
i jugoslovenstva izvedeno u romanima Slobodana Selenia. Tano je da se i u delima iz prve grupe
krivica za stradanja srpskoga naroda katkad prvenstveno trai u srpskoj politici i kod srpskih
politiara (Knjiga o Milutinu, osieva dela, No enerala, izmai); ali u delima iz druge grupe,
pored odsustva personalnih kvaliteta, posebno se podvlai i izvesna opta civilizacijska neizgraenost
srpske politike i samih Srba (pre svega, drame Duana Kovaevia i romani Slobodana Selenia).
Dela iz ove grupe su antiratna i antitotalitarna, a u pogledu kritikoga tretiranja nacionalne
problematike na nivou uzornih dela svetske knjievne batine.
Dodue, i u delima graanske orijentacije italac e naii na nacionalne stereotipe: Nemci su
pedantno nemilosrdni (Lagum), nadmeni i opasni Arijevci (Testament), Austro-Ugari zli i surovi
(Testament), a svi zajedno opaki inoplemenici, kao i Turci (Testament), koji su jo lukavi
i podmukli (Sveti Georgije ubiva adahu); Albanci su opet maroderi i kaaci (Testament, Ubistvo
s predumiljajem), Evropa sebina u svojoj veliini (Testament), Cigani beznaajni (Ubistvo
s predumiljajem); Bugari rado uzimaju ono to nije njihovo (Lagum), mada mogu biti doivljeni
i kao bliski neprijatelji (Testament). Srbi se ne idealizuju, premda jesu rtva velikih istorijskih sila
(Testament), i premda je raskol njihovo najvee zlo (Testament).
Jugoslavija je trona (Testament); ako je po Pavievom Reniku, takoe je svi osim Srba
rasturaju, a legitimnost hrvatskoga separatizma ne dovodi se u pitanje (Seleni).
to se rata tie, romani graanske orijentacije neposredno su antiratno angaovani. Osim toga,
u nekima od njih se zauzima izriita distanca prema dinarskome ratnitvu i dovodi u pitanje
opravdanost oslobaanja zapadne brae. Dakle, osim kod Milutina i Vukaina Katia (iz dela
nacionalne orijentacije), distancu prema dinarcima-montanjarima imaju Stevan Medakovi (Oevi
i oci), Jelena Pani i dr Kojovi (Ubistvo s predumiljajem); na izvestan nain ona se sree
i u Testamentu. Ta distanca i sumnja u opravdanost ratovanja za zapadnu brau (a u izmaima
i Testamentu i za junu), trebalo bi da potkopava teze o pan-srpskom hegemonistikom pijemontizmu
u savremenoj srpskoj knjievnosti. Ali, u pitanju je veoma delikatna tema, koju ovde ne bi valjalo
olako otvarati.
116
7. Lako je uoljivo da sva dela sa izrazitom nacionalnom orijentacijom imaju tradicionalnu
realistiku formu, kojom se preporuuju prosenom itaocu, i kojom lake rasejavaju svoju
vanliterarnu nacionalnu ideju. esto su to romani sa tezom, tj. vanliterarnom idejom koja nije potpuno
proeta literarnom formom. Ukratko, u pitanju su tendenciozna i tradicionalistika knjievna dela,
katkad na samoj granici trivijalne i sub-literature. Romani, pripovetke i drame izrazito graanske
orijentacije uglavnom imaju modernu i postmodernu otvorenu formu, kojom se preporuuju neto
verziranijem i kvalifikovanijem itaocu, i kojom demonstriraju i svoju generalnu svetonazornu
otvorenost. Izuzetak je naturalistiki izvedeni roman Zadah tela, koji svojim knjievnim postupkom
(a ne samo tematikom tegobnoga svakodnevlja) pribavlja znaajnu popularnost.
3. Srpska knjievnost u kolskim programima
1. S obzirom na to da je istraivanje recepcije, uopte, i delovanja dela veoma sloen i obiman
posao, ovde se samo na jo jedan nain, egzemplarno, provera teza o moguem dugoronom,
socijalizatorskom delovanju nacionalnih motiva savremene srpske knjievnosti na jedan deo mlae,
i po definiciji prijemive italake publike - na adolescente. Ako je skiciranje socioloke line karte

116
Nekoga e to moda iznenaditi, ali u novijoj srpskoj knjievnosti esto nema mnogo razumevanja i ljubavi za
Dinarce, tj. Srbe preko Drine koji su posle Drugoga svetskog rata naselili Srbiju. Evo dva primera iz dela
objavljenih posle 1995.
U Astraganu Dragana Velikia govori se o tome kako su krajem Drugoga svetskog rata pohotni i krepki
gortaci preplavili Beograd: Darivli su gradu ivot, ali ne i spokojstvo. Voeni snanim nagonom pukog
odranja, upali su osetljivo endemino bilje. (Veliki 1996: 15) Visoku cenu zbog neogranienog priliva
dinaraca iz svih krajeva zemlje, takozvanih oslobodilaca platila je graanska klasa. (32) Oslobodioci su
osvojili vlast i zaposeli imovinu: Vukovi Dedinja to u oporima dojezdie sa hercegovakog kamenjara i
crnogorskih brda, iz Like i sa Korduna. (67) Dinarci u sebi nose drevni strah od svega to je slobodno i
golo, bez ferede i svilenog gajtana. (95) Dodue, u romanu i jedan stari Zagrepanin, purger, govori o
doljacima koji e ipak za dvadeset godina biti pretopljeni u graanskome loncu; pri tom, uverava da pravih
Zagrepana jedva da je bilo meu ustaama. Te koljae su nam brda dala, to je dug koji plaamo to svakog
frikog katolika proglaavamo Hrvatom. (62) Moda bi to trebalo da znai kako su pokatolieni Srbi u stvari ti
novoproglaeni Hrvati i, dalje, ustae-koljai, ili pak samo to da i jednima i drugima brda podaruju violentnu
sabrau podgraanskih shvatanja i navika.
Takoe i Danojlievi srbijanski likovi, u Oslobodiocima i izdajnicima govore o otrovnoj dinarskoj rasi.
(Danojli 1997: 189-190)
standardnoga itaoca u Srbiji, u periodu izmeu 1985. i 1995. jedva mogue, moe se bar proveriti da
li je zvaninim kolskim programima otvoren put za delovanje najtiranijih knjiga savremene srpske
knjievnosti na srednjokolce, koji su, po prirodi stvari, i u sluaju srpske nacionalne drame,
pokazivali afektivnu sklonost prema romantinim i neo-romantizovanim podsticajima. Naravno,
srednjokolci ne kontaktiraju sa knjievnim delima samo preko kolskih programa, ve itaju i dela
izvan programa, kao to, s druge strane, i ne itaju uvek sve ono to je programom propisano. I sam
spadam meu one koji smatraju da se danas mladi u Srbiji prevashodno obrazuju posredstvom medija
(ne ulazim ovde u kvalitet tog obrazovanja), a manje u okviru institucionalnoga kolovanja. Ali,
analiza kolskih programa ukazuje bar na zvaninu prosvetnu politiku, kao izraz globalne politike
jedne zemlje, i takoe na mogue obrazovne, vaspitne i ideoloke efekte sankcionisanih knjievnih
vrednosti ili nevrednosti.
2. Analizom programa nastavnoga predmeta Srpskohrvatski jezik i knjievnost doao sam do
zanimljivih podataka.
117
Od dela sa nae liste najuticajnijih, u programima nastave srpskohrvatskoga jezika
i knjievnosti za gimnazije (IV razred), u okviru savremene knjievnosti obrauju se Enciklopedija
mrtvih Danila Kia i Balkanski pijun Duana Kovaevia; u kolskoj lektiri su jo i Hazarski renik
Milorada Pavia i izbor iz dela Matije Bekovia. Inae, od pisaca sa nae liste tu su jo Danilo Ki,
Rani jadi (dela za obradu - I razred), Dragoslav Mihailovi, Kad su cvetale tikve (lektira - II razred),
Dobrica osi, Koreni, Vreme smrti (savremena knjievnost - IV razred).
U programu nastave srpskohrvatskoga jezika kao nematernjega jezika, za rad na tekstu
predvieni su odlomci iz romana Predeo slikan ajem Milorada Pavia (III razred), odlomci iz proze
Slobodana Selenia, kao i odlomci iz romana Vaznesenje Vojislava Lubarde (IV razred), a u lektiri za
IV razred je Balkanski pijun Duana Kovaevia. Od pisaca sa nae liste tu su jo: Danilo Ki, Bata,
pepeo (rad na tekstu - III razred) i Dobrica osi, Koreni (lektira - IV razred). Zanimljivo je da se
Enciklopedija mrtvih Danila Kia nalazi i u programima za nastavu albanskoga jezika i knjievnosti
i maarskoga jezika i knjievnosti (savremena jugoslovenska knjievnost - IV razred).
Najzad, skoro da i nije potrebno napomenuti da se u II razredu gimnazije, u nastavi
srpskohrvatskoga jezika i knjievnosti, u okviru romantizma, obrauje i Njegoev Gorski vijenac. Tu
injenicu pominjem samo zbog toga to je i programom nastave turskoga jezika i knjievnosti (!), u II
razredu, takoe predviena obrada Gorskoga vijenca.
3. Zakljuak koji bi se mogao izvesti u pogledu civilizatorske funkcije nastave maternjega
jezika i knjievnosti u Srbiji i nije tako nepovoljan kako se moglo oekivati od vlasti koje su tokom
ispitivane decenije gospodarile Srbijom pod nacionalistikim barjakom. Naime, od dela sa nae liste
tu su (za nastavu na srpskome jeziku) pre svega ona koja su svrstana u grupu graanski orijentisanih
(Enciklopedija mrtvih, Balkanski pijun, Predeo slikan ajem, odlomci iz Selenia); uz njih je
i Hazarski renik, ije nacionalno orijentisano delovanje nije eksplicitno i jednoznano. Dakako,
delovanje ovih dela moralo bi se procenjivati u sklopu itavoga programa nastave jezika
i knjievnosti. Osim toga, treba imati u vidu da su ovi programi zakonski sankcionisani 1990. i 1991.
godine, dakle, dok je jo uvek postojala SFRJ, i da su to jo uvek programi srpskohrvatskoga a ne
srpskoga jezika i knjievnosti. Ne mislim da je (prosvetna) vlast u Srbiji u to vreme bila izvan
nacionalizma, ali ostaje samo da se nagaa zato srpski nacionalizam nije efikasno sankcionisao
sopstvenu prosvetnu politiku. Moda su odgovorni smatrali prisustvo Njegoa, ranijega osia,
Lubarde i, moda, Pavia, sasvim dovoljnim za neutralisanje delovanja Danila Kia, Duana
Kovaevia i Slobodana Selenia. A moda, to u Srbiji ne bi bilo nemogue, i nisu nita smatrali.
Kao to se, uostalom, moe samo nagaati ta se i kako stvarno predaje u kolama u Srbiji, i ta se
stvarno ita iz programa i izvan programa.

117
Izvori: Slubeni glasnik SR Srbije - Prosvetni glasnik, 16. avgust 1990, broj 5 (Program obrazovanja za I
razred gimnazije); Slubeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik, godina XL, broj 3, Beograd, 31. maj
1991. (Program obrazovanja za II, III, IV razred gimnazije).
4. Nacionalna knjievnost i tolerancija
1. Vrlo je verovatno da su nacionalno orijentisana dela mogla u izvesnoj meri da utiu na
zaokret ka nacionalnom araniranju kolektivne svesti Srba. Pri tom se mora imati u vidu da dela iz
ove grupe uglavnom nisu militantna, i da su mogla imati veze sa nacionalnom mobilizacijom samo
u odreenoj politikoj upotrebi; dodue, svojim populistikim poetikim manirom korespondirala su
srpskome politikom populizmu. Moglo bi se ak rei da je javna uloga nekih srpskih pisaca bila
u najmanju ruku problematina i runa, te da je ona mogla uticati i na dominantni pravac razumevanja
smisla njihovih dela u najiroj publici. Da li je u osievim romanima ponueni odgovor na srpsko-
hrvatsko istorijsko pitanje bio samo izraz politike i istorijske rezignacije ili politika preporuka, ili je
pak samo proitan kao politika preporuka - ne moe se pouzdano znati. A da je, na neki nain, dolo
do preplitanja literarne i vanliterarne stvarnosti vie je nego oigledno. S druge strane, ne sme se
izgubiti iz vida da savremena srpska knjievnost, prema rairenim kritikim ocenama, svoje najvie
domete ostvaruje u delima izrazito graanske orijentacije (tj. delima koja su ovde svrstana u tu grupu).
To to se meu njima nalaze i dela koja e svakako nadiveti objektivnu istorijsku eroziju ne znai da
ona i danas - svojim literarnim smislom i literarnom vrednou - mogu drati kulturnu i politiku
ravnoteu sa delima iz nacionalne grupe. Ona se obraaju tankome graanskome sloju koji predstavlja
evropsku budunost Srbije. S obzirom da taj sloj i inae daje najvie obrazovanih i rafiniranih italaca
(srazmerno daleko vie nego brojnija pred-graanska masa), injenica da i dela ove vrste spadaju
meu najtiranija i najuticajnija dela savremene srpske knjievnosti i nije ohrabrujua onoliko koliko
se na prvi pogled moe uiniti. Moda dela iz prve grupe predstavljaju knjievnost nacionalne
zajednice u opadanju, a dela iz druge grupe knjievnost graanskoga drutva u nastajanju? A da dela
iz druge grupe bolje afirmiu i naciju kojoj pripadaju, nema nikakve sumnje. Konano, imaju li
pomenute orijentacije savremene srpske knjievnosti nekoga uticaja na izgradnju stava prema prema
razliitome, drugome i stranome?
2. U svome ve skoro zaboravljenom eseju Represivna tolerancija Herbert Markuze je doveo
u pitanje oslobodilaki smisao apstraktne i iste, nediskriminativne, neljudske tolerancije,
u korist prakse diskriminativne, oslobaajue tolerancije, tj. ukidanja tolerancije prema regresivnim,
agresivnim i destruktivnim pokretima. Naravno, on je smatrao da se diskusija moe odnositi samo na
demokratska drutva, gde su ljudi, i kao pojedinci i kao lanovi raznih organizacija, politiki subjekti,
koji eventualno toleriu politiku vlade i veine. U autoritarnom sistemu ljudi ne toleriu - oni
podnose etabliranu politiku. S obzirom da je Jugoslavija autoritarno drutvo, u njemu se graani ne
pitaju da li e tolerisati nacionalizam i ovinizam, jer su prinueni da podnose i zvaninu
nacionalistiku politiku. Ali, jo uvek ostaju bar dva za razgovor otvorena pitanja. Oba se tiu
podruja kulture, jo preciznije, knjievnosti. Naime, to podruje drutvenoga ivota u Jugoslaviji
jeste takoe pod vlau politike, ali se moe smatrati da se struktura masovne kulture i izdavatva
organizuje i trino (nacionalizam je traena roba), pa se na tom podruju mogu pratiti efekti slini
efektima destruktivne tolerancije u demokratskim drutvima (trite je omnivora, kao i proseni
italac); pri tom, valja znati da ona u Jugoslaviji ima odavno sve odlike tipine anomije. Utoliko bi se
mogao voditi i razgovor o represivnim aspektima sistematskog odravanja anomije. Prvo od dva
najavljena pitanja tie se problema destruktivne odnosno, rekao bih, anomine tolerancije
u jugoslovenskoj kulturnoj i izdavakoj politici (takoe i u politici drugih balkanskih zemalja). Drugo
pitanje tie se meusobne receptivne ne-tolerancije prema knjievnoj produkciji u dravama
i drutvima nastalim iz bive Jugoslavije. Oba pitanja su motivisana praktinim problemima, tj.
problemima opstanka u uslovima balkanskoga politikoga i kulturnoga pluralizma i nacionalizma,
i stalne ratne opasnosti. Ali, njihova reenja moraju se preispitivati iz perspektive raspoloivih
teorijskih okvira.
3. Pogledajmo najpre kako je Markuze izloio ovaj problem, koji nije mogao mimoii, stoga to
se na njemu propituje univerzalnost naela kako iste tako i diferencirane tolerancije.
3.1. Markuze konstatuje da je ve dobro poznat fenomen destruktivne tolerancije (Bodlerov
izraz, Baudelaire) odnosno dobrohotne neutralnosti (benevolent neutrality). Naime, radi se
o injenici da svatojed trita apsorbuje i promovie kako umetnost, tako i anti-umetnost, ali naravno
i ne-umetnost - sve mogue stilove, kole, forme, i da u tom bosanskom loncu (ovo nije Markuzeov
izraz) iezava radikalni uticaj umetnosti, protest umetnosti protiv etablirane stvarnosti. (Marcuse
1978: 306) Mogunost cenzure prema delima pseudo-umetnosti nikako ne dolazi u obzir, stoga to je
ona uvek regresivna. Osim toga, ako je pseudo-umetnost stoer opresije, znai da autentino
umetniko delo nikako ne moe biti medij protiska, tlaenja i nasilja; zato je autentino umetniko
delo ono vazda poeljno i traeno reenje. Umetnost se uvek suprotstavlja opresivnoj istoriji, a ona to
moe jer podvrgava stvarnost zakonima drukijim od etabliranih: zakonima Forme, koja stvara
drukiju stvarnost - negaciju etablirane stvarnost, ak i tamo gde umetnost slika tu stvarnost. (306)
S obzirom da u tom svom rvanju sa istorijom umetnost i sama biva njome proeta, tako da istorija
definie razliku izmeu umetnosti i psuedo-umetnosti, dogaa se da se nekadanja umetnost izmetne
u pseudo-umetnost, jer nekadanje forme, stilovi i kvaliteti, nekadanji naini protesta i odbijanja ne
mogu tu svoju ulogu ponovo igrati u jednome izmenjenom drutvu. Ima sluajeva da autentino
oeuvre nosi regresivnu politiku poruku - kao to je sluaj sa Dostojevskim. Ali onda, poruka je
ukinuta samim oeuvre: regresivni politiki sadraj je apsorbovan, aufgehoben u umetnikoj formi:
u delu kao knjievnosti. (306)
3.2. Prostije, problem se moe izloiti ovako: trina dobrohotna neutralnost pretvara se
u destruktivnu toleranciju, jer narasla pseudo-umetnost (ki, und, trivijalna knjievnost) neutralie
kritiku dimenziju umetnosti i, dodao bih, kritike potencijale recipijenata. Stoga ona i jeste
opresivna. Autentino umetniko delo je emancipatorsko, suprotstavlja se opresivnoj istoriji, sve dok
jeste autentino umetniko delo, odnosno ako se ne izmetne u ki. Ono moe igrati tu
emenacipatorsku ulogu ak i onda kada nosi na sebi reakcionarne crte duha vremena, stoga to je
svaki politiki sadraj apsorbovan univerzalno vrednom umetnikom formom. Koliko ja mogu da
vidim, Markuze je teorijsko reenje preuzeo od Fridriha ilera, koji veli da se stvarna umetnika
tajna majstora (eigentliche Kunstgeheimnis des Meisters) sastoji u tome to on formom unitava
grau (da er den Stoff durch die Form vertilgt). (Schiller 1910, Zweiunzwanzigster Brief) I sam se
uvek priklanjam ovoj ilerovoj formulaciji, koja nema premca u estetikoj misli do dana dananjeg.
4.1. Sada se moemo vratiti naem prvom pitanju (o anominoj toleranciji). Nema nikakve
sumnje da je izdavakom politikom u Srbiji (uostalom, kao i u svim dravama nastalim iz bive
Jugoslavije), pod firmom slobode publikovanja i trita podstican nacionalizam; pri tom, nije re
samo o knjievnosti u uem smislu, o beletristici. esto su u pitanju osrednji ili loi knjievni
proizvodi, dakle, dela ija graa nije umirena autentinom umetnikom formom. Drugim reima,
u pitanju su dela koja predstavljaju sub-literarnu promociju nacionalnih mitova, tj. mitova
o nacionalnoj sudbini, odnosno dela u kojima nacionalni ideoloki program biva samo zaodenut
u literarno ili pseudo-literarno ruho. Naravno, u Srbiji ima i vrednih knjievnih ostvarenja, koja bi - po
definiciji - trebalo da postiu emancipatorski, katartiki uinak, izmeu ostalog i demaskiranjem
reenih mitova. Taj uinak moe se oekivati samo u krugu odgovarajue italake publike, koji je
uvek ui od kruga konsumenata sub-literature. Treba imati u vidu da je izdavaka produkcija u Srbiji
u prvim godinama sankcija i skoro potpunoga ekonomskoga kolapsa, paradoksalno, doivela
nezapameni procvat. Naalost, u mnotvu knjievnih proizvoda malo je knjievnosti. Poto je
ustanovljeno da cenzura nikada ne proizvodi oslobodilake efekte, ostaje da se izdavaka politika
izvede iz stanja anomine tolerancije afirmisanjem univerzalnih knjievnih i ljudskih vrednosti.
Smatram da bi takav pokuaj mogao biti uinjen i pre izlaska iz opte drutvene anomije, u kom
sluaju bi predstavljao neku vrstu kulturne prethodnice i uzora. Ali, ne mislim da e takav pokuaj
stvarno biti uinjen.
4.2. Dakle, reenje praktinoga problema zasniva se na teorijskoj pretpostavci da se dejstvo
subliterature neutralie dejstvom autentine knjievnosti, tj. vrednim umetnikim delima, da se
nacionalistika graa neutralie umetnikom formom. Meutim, tu se suoavamo sa ozbiljnijim
tekoama. Markuzeovo teorijsko reenje problema, naalost, ne funkcionie u balkanskoj kulturnoj
praksi. Naime - to je moje drugo pitanje - u novonastalim balkanskim dravama nema ni traga od
tolerantnog prijema literature iz drugih nacionalnih sredina (u najnovije vreme izuzeci kao da
najavljuju tolerantniju kulturnu politiku). Lako je Markuzeu da kao primer uspenoga apsorbovanja
i ukidanja regresivnoga politikog sadraja autentinom formom umetnikog dela uzme delo
Dostojevskog. To vai i za antisemitizam ekspirovoga (Shakespeare) Mletakog trgovca, ali - zbog
vruih okolnosti - ne i za rasizam Tvenovoga Haklberi Fina, a jo manje za Njegoev Gorski
vijenac, i za Andrieva dela Na Drini uprija i Travnika hronika. Da i ne govorim o novijim
knjigama. Neko e rei da u balkanskim kulturama nije jo uvek uspostavljena odgovarajua istorijska
distanca prema dogaajima koji se u navedenim delima opisuju. To je stoga to dogaaji o kojima je
re na Balkanu ne pripadaju samo istoriji, ve konstituiu i nau savremenost.
5. Postavlja se pitanje da li je u Srbiji i na Balkanu mogue knjievno delo kao umetnost, a ne
samo kao istorija? Dakako da jeste, jer su nastajala a i dalje nastaju knjievna umetnika dela. Ali kao
da nije mogua masovnija inter-etnika inter-kulturalna komunikacija sa formom knjievnih dela kao
takvih. Andriev sluaj, tj. najnovije otimanje o njegovo delo izmeu srpske, hrvatske i bonjake
knjievnosti (i drava), ne svedoi o dominaciji forme nad graom, ve o promotivnom znaaju
Nobelove nagrade za jednu nacionalnu kulturu. Poto su kriterijumi za dobijanje Nobelove nagrade
izmeu ostalog i knjievni, ovaj sluaj svedoi da dela nacionalne knjievnosti mogu postati
interkulturalna vrednost onda kada, zahvaljujui svojoj umetnikoj formi, postanu deo korpusa
svetske knjievnosti. Ali, neprestane rasprave o Andrievom delu svedoe i o tome da se na Balkanu
pre svega komunicira sa sadrinom knjievnih dela, i da se ta sadrina ita kao svedoanstvo
o istorijskim injenicama. Otuda i stalni protesti protiv raznoraznih iskrivljavanja istorijskih
injenica (ili injenica) u knjievnim delima. Da je u pitanju nesporazum, nema nikakve sumnje. Jer
istina autentinih knjievnih dela nije na nivou injenica nacionalne istorije, ve na nivou smisla
ljudskoga bivanja i delanja u svetu, koji je neizostavno posredovan umetnikom formom.
Utoliko srpski izdavai mogu oekivati, kad utihnu ratne trube, da e se svetu preporuiti
delima Danila Kia, Duana Kovaevia, Slobodana Selenia, po svemu sudei Milorada Pavia, ali
verovatno ne i delima Dobrice osia, Danka Popovia, Vuka Drakovia... I to ne zato to pisac ovih
redova moda tako misli, ve zbog prirode samih dela, sa ijom bi supstancom svet trebalo da
uspostavi komunikaciju, tj. da bude u stanju da uspostavi komunikaciju. Istovremeno, kritiari moraju
biti spremni da srpsku italaku publiku pripremaju za komuniciranje sa autentinim delima
knjievnosti drugih balkanskih naroda i nacija, ak i onda kada ta dela ne skrivaju negativne
stereotipe o Srbima. Jer i suoavanje sa sopstvenom iskrivljenom slikom ili bar predstavom koja
o nama krui svetom moe pripomoi u odgonetanju istine o sebi.
6. Po svemu sudei, ako nam je stalo do interkulturalnoga ivota u tolerantnoj kulturnoj
razliitosti, predstoji nam period obuavanja za komunikaciju sa formom - poev od kolskih
programa, preko programa masovnih medija, do izdavake politike i kulturne politike uopte. Ovde u
se ponovo vratiti na ilerov teorijski, i utopijski, model. Naime, u njemu se veli da je prelaz iz
fizikoga stanja, u kojem se ponovo nalazimo, u moralno stanje, do kojeg nam je stalo, omoguen
upravo estetskom kulturom (sthetische Kultur), iji je najvaniji zadatak da oveka podvrgne
formi. (Dreiundzwanzigster Brief) Kada se ova transcendentalna konstrukcija prevede na jezik
socijalno-istorijske imanencije, onda to znai da se kultivisanjem ukusa putem univerzalnih
umetnikih=ljudskih vrednosti (tj. posredstvom forme) postie da graanin postane sposoban za
autonomno estetsko suenje bez predrasuda, i time za autonomno moralno i svako drugo suenje, za
optu saoptljivost i tolerantnu komunikaciju, reju, za demokratsku kulturu. Ali, bojim se da ni
vatreni zagovornici forme ne bi smeli, uvek i svuda, biti tolerantni prema formalno uspelim delima sa
regresivnim politikim (nacionalistikim, rasistikim) sadrajem - bar dok se ne slegnu strasti.
Osim toga, kako kultivisati sadanju generaciju dominantnih politiara u Srbiji, koji ili ne itaju nita,
ili itaju und, ili - to je moda jo gore - sami proizvode odvratno knjievno-politiko ubre?
186 IV Rekapitulacija-Projekcija
IV Rekapitulacija-Projekcija
1. Ovo istraivanje odnosa nacionalizma i knjievnosti bilo je motivisano ozbiljnim optubama
protiv srpske knjievnosti, u kojima se dobar deo neposredne krivice i istorijske odgovornosti za
podsticanje nacionalizma u Srbiji, i za najnovije, tragine balkanske ratove pronalazi upravo
u delovanju srpskih knjievnika i njihovih knjievnih dela. Budui su optube teke i dalekosene,
namera mi je bila da postignem neku vrstu pouzdanoga saznanja o stvarnome uticaju srpske
knjievnosti na oblikovanje dominantnoga pogleda na svet, tj. na oblikovanje kolektivne svesti kao
nacionalne svesti u periodu 1985-1995.
Najpre sam analizirao i ocenio obrazloenost glavnih kritikih optubi protiv srpske
knjievnosti: mitoloka i epska zasnovanost (tradicionalizam), opsednutost nacionalnom istorijom
i motivom srpskoga naroda kao veite rtve; dominacija kolektivnoga nad individualnim (populizam);
anahrono romantiko shvatanje socijalne funkcije knjievnosti... Da bih stekao nepristrasni sud
o eventualnoj nacionalistikoj ulozi savremene srpske knjievnosti posredstvom sociolokog
istraivanja, sainio sam pouzdanu listu najuticajnijih (najtiranijih i najitanijih) knjiga u srpskoj
knjievnosti u periodu 1985-1995, konstruisao hermeneutiki postupak razumevanja smisla sadrine
i forme ovih knjievnih dela, analizirao njihovu moguu recepciju i funkciju, i doao do sledeih
nalaza: savremena srpska knjievnost doista je zaokupljena nacionalnom istorijom, jer istorija jo
uvek konstituie savremeni opstanak na Balkanu; posveena je demaskiranju komunistikog
totalitarizma i bliske komunistike prolosti, pa je nedvosmisleno antikomunistika; gotovo bez
izuzetka, savremena srpska knjievnost je antiratna; najuticajnije knjige izraavaju i dokumentuju
nacionalno odnosno graanski orijentisani pogled na svet; nacionalno orijentisana, premda po pravilu
ne militantna dela (sa realistikom, zatvorenom formom), mogla su, u ideolokoj upotrebi, uticati na
srpsku nacionalistiku svest; graanski orijentisana dela (sa otvorenom modernom ili post-
modernom formom), teko da mogu neutralisati vanknjievne efekte nacionalno orijentisanih dela, jer
je preovlaujui nain itanja komunikacija sa sadrinom knjievnih dela (shvaenom kao
svedoanstvo o istorijskim injenicama), a ne sa knjievnom formom (nosiocem umetnike vrednosti
i moderatorom svake sadrine).
Srpska knjievnost sasvim legitimno crpe iz svojih mitolokih korenova; takoe, igrala je
tokom 19. veka sasvim legitimnu ulogu u konstituisanju nacionalnoga identiteta kao epskog
identiteta. Savremena srpska knjievnost je, pak, pogotovu u delima graanske orijentacije, temeljno
pretresala mitoloko-epsku osnovu nacionalne svesti i nacionalne stereotipe. Ako doista nema
nedodirljivih i nepodobnih motiva, ve su naelno svi otvoreni za knjievnu obradu, onda to vai i za
motive nacionalne istorije, meunacionalnih odnosa i zajednikog opstanka u jednoj klimavoj
dravnoj zajednici sa nesolidnom vladavinom. Ono to je problematino, jeste dominacija vanliterarne
grae nad literarnom formom, tj. otvorena ili prikrivena tendencioznost pojedinih knjievnih dela; kao
to je poznato, pamfletski dodatak, paragraf, poglavlje, detalj, naruava celinu knjievne forme i boji
itavo delo bojom tendencije. Tano je da pojedina knjievna dela nacionalne vokacije,
netransformisanom ideolokom graom i populistikim knjievnim manirom, otvaraju mogunost
sopstvene ideologizacije i nacionalistike instrumentalizacije, verifikujui tezu o primatu kulturnoga
nacionalizma. Ono to je nelegitimno, jeste ideoloka rekonstrukcija i politika upotreba knjievno
posredovanih mitova, anahronoga epskog identiteta, motiva rtve i istorijsko-politikih mapa.
Ipak, kako god rezultati istraivanja bili ocenjeni, iskustvo ui da nije uputno izvlaenje
generalnih zakljuaka o itavome korpusu savremene srpske knjievnosti. Neuporedivo je pouzdanije
zadrati se kod posebnih sudova o nacionalnoj i nacionalistikoj tendenciji nekih knjievnih odnosno
pod-knjievnih dela, i o moguoj vanliterarnoj odgovornosti njihovih autora - izvan politiki
profitabilnog stereotipa o kolektivnoj krivici. Sud o politikim i vojnim akcijama inspirisanim ili
navodno inspirisanim nacionalistikom ideologijom sadranom u knjievnim delima ne spada
u domen ovakvih istraivanja. Pitanje je onda kako se takav sud moe izricati unutar knjievno-
kritikih napisa slabije metodoloke opremljenosti, kojima nedostaje kako dublji hermeneutiki
pristup tako i analiza stvarnoga ili bar moguega delovanja tradicionalnih epskih i, posebno,
savremenih knjievnih dela u kulturi jedne nacije skromne pismenosti i literarnositi?
187 IV Rekapitulacija-Projekcija
2. Nalazi do kojih sam doao ne bi mogli biti znaajni samo po poinjenici da u jugoslovenskoj
sociologiji nije vreno posebno istraivanje odnosa nacionalizma i knjievnosti. Ali, s obzirom da se
rezultati tiu veoma vane dimenzije opstanka na Balkanu, i da su dobijeni u prilino strogoj
metodolokoj proceduri, slobodan sam da pretpostavim kako bi mogli biti zanimljivi sociolozima
i istraivaima drugih profila koji se bave problemima nacionalizma uopte, i na Balkanu posebno.
Budui je problem nacionalizma po definiciji inter-nacionalni problem, i ovo istraivanje tie se
u stvari odnosa srpske nacije prema drugim nacijama. Intelektualci onih nacija kojima je dosuen
zajedniki interkulturalni, ili bar susedski multikulturalni ivot na Balkanu, svakako su zainteresovani
za nauno ispitivanje kulturne dimenzije zajednikoga opstanka, ali koordinacija i kooperacija
u naunome radu zavise i od sticaja mnogih van-naunih okolnosti.
Nastojao sam da na osnovu rezultata istraivanja realno rasporedim teinu istorijske
odgovornosti u jednoj nacionalnoj kulturi. Nemam iluzija da bi jedno ovakvo istraivanje moglo imati
uticaja na kulturnu politiku u Srbiji. Ali, potencijalni itaoci moje studije, kako srpski nacionalistiki
apologeti, tako i objektivni, pa ak i anti-srpski nastrojeni kritiari mogli bi da provere neke svoje
sudove i predrasude o ulozi srpske knjievnosti u podsticanju nacionalnog neo-romantizma odnosno
raspirivanju nacionalistikoga zla. Siguran sam da polemika o ovom pitanju ne bi bila suvina.
Najvie to ja mogu jeste da rezultate svoga istraivanja, na razliite naine, prezentiram strunoj
i iroj javnosti.
Idealni plan istraivanja odnosa nacionalizma i knjievnosti, tj. uticaja nacionalne knjievnosti
na formiranje nacionalistikoga pogleda na svet mogao je biti samo priblino realizovan. Tako sam
morao odustati od analize prikaza, osvrta, recenzija i kritika popisanih dela, jer bi ta analiza zahtevala
posebnu studiju; intervjui srpskih knjievnika nisu obraivani sistematski, ve egzemplarno, jer bi taj
ogromni posao takoe predstavljao izlaenje iz okvira tumaenja knjievnih dela, a svakako i sam
zahtevao sopstvenu monografiju. Ali, izmene ne nastaju samo iz unutranjih, metodolokih razloga.
Naime, Srbija danas jeste makro-eksperimentalna situacija za drutvene nauke, i teko je odoleti
njenim istraivakim izazovima. S duge strane, teko je igrati ulogu istraivaa u isto vreme kad
i prisilnu ulogu politikog zamoreta. U svakom sluaju, i spoljane okolnosti uticale su i na izvesnu
izmenu mojih istraivakih planova. Na primer, zbog politike, i ne samo politike provokativnosti
teme istraivanja morao sam odustati od samostalnog intervjuisanja srpskih knjievnika. Nosei se
tokom istraivanja sa raznim ateorijskim tekoama, bio sam - poput veine svojih kolega - prinuen:
da radim u nenormalnim drutvenim i profesionalnim uslovima (bojim se da se to ipak reflektuje na
kvalitet samoga rada); da istraujem vrue tle pod nogama; da pravim proceduralne pomake i izmene,
ali ne i etike kompromise; da kombinujem metode i izvore podataka radi postizanja naune
pouzdanosti; konano, jo jednom sam se uverio da za ovu vrstu istraivanja u drutvenim naukama
definitivno nema gotovih metodolokih okvira.
Ovakav posao interpretiranja najtiranijih, nauticajnijih i u tom pogledu najznaajnijih
knjievnih dela jedne nacionalne knjievnosti mogao bi biti trajniji istraivaki zadatak. Ubudue bih
osnovni topos istraivanja mogao ostaviti otvorenim; drugim reima, mogla bi se eksplorativno pratiti
promena osnovne tematske i formativne nastrojenosti srpske knjievnosti u nastupajuem periodu,
kao simptom irih i dubljih kulturno-istorijskih pomeranja. Drim da su knjievna dela - izmeu
ostalog - kondenzovani duh vremena i, stoga, ne samo izvor umetnikoga uivanja ve jedan od
najvanijih izvora rafiniranih saznanja o smislu ivota u odreeno vreme i na odreenom mestu.
Najzad, zar ne bi bilo korisno jedno komparativno ispitivanje knjievnosti balkanskih naroda s kojima
Srbi dele istorijsku sudbinu, s obzirom na ovde upravo nagoveenu osnovnu istraivaku nameru.
Jedan takav projekt trebalo bi da podrazumeva i uzajamno prevoenje i izdavanje znaajnih i uticajnih
knjievnih dela sa nacionalnim predstavama pa, zato ne, i nacionalnim stereotipima o susedima. Jer,
rekosmo, suoavanje sa sopstvenim kolektivnim likom u tuem knjievnom ogledalu moe ne samo
da uznemirava ve i da proiava, ne samo da ljuti ve i da umiruje - zato to nerazumevanje
zamenjuje razumevanjem, stiava samoljublje i navikava na razliitost.
188 Bibliografija
Bibliografija
1. Nauni radovi (knjige, lanci)
ANDERSON, Benedikt 1998 (1983): Nacija: zamiljena zajednica. Beograd: Plato.
BANDI, Duan 1991: Narodna religija Srba u 100 pojmova. Beograd: Nolit.
BENDA, ilijen 1996 (1928): Izdaja intelektualaca. Beograd: Socijalna misao.
BIBO, Itvan 1996 (1946): Beda malih istonoevropskih drava. Sremski Karlovci / Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia.
BOLI, Silvano 1995: The Features of a nationalized Society. Sociologija, No. 4/1995, pp. 473-483.
BREMER, Alida 1992a: Neuere serbische Literatur: zwischen Geschichte, Mythos und Nation. Die Neue
Gesellschaft. Frankfurter Hefte, No. 5/1992, S. 457-462. Alida Bremer 1992: Nacija u prozi. NIN, br. 2174,
28. avgust 1992.
BRDAR, Milan 1996: Vladimir Ili: nacionalna orijentacija u naoj najnovijoj drutvenoj misli. Socioloki
pregled, br. 3/1996, str. 405-410.
BRGER, Peter 1979: Vermittlung - Rezeption - Funktion: sthetische Theorie und Methodologie der
Litteraturwissenschaft. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag.
CHEVALIER, J., A. Gheerbrandt 1989: Rijenik simbola. Zagreb: Nakladni zavod MH.
CONNOR, Walker 1978: A nation is a nation, is a state, is an ethnic group is a. Ethnic and Racial Studies
Volume, Number 4, October 1978, pp. 377-400.
CVEJI, Slobodan / Vladimir Ili 1994: Nacionalizam na Kosovu. Socioloki pregled, br. 4/1994, str. 505-
518.
CVETIANIN, Predrag 1997: Socioloka analiza izdavatva u Srbiji bez pokrajina u periodu od 1981. do 1991.
godine. Magistarska teza. Beograd: Filozofski fakultet Beograd.
CVETKOVI, Vladimir 1997: Moderna Srbija: potraga za nacionalnim identitetom (O istorijskom nasleu
i etniko-politikim paradoksima). Socioloki pregled, br. 1/1997, str. 107-124.
CVIJI, Jovan 1966 (1918): Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje: osnovi antropogeografije. Beograd:
Zavod za izdavanje udbenika Socijalistike Republike Srbije.
AJKANOVI, Veselin 1994: Sabrana dela iz srpske religije i mitologije. 1-5. Beograd: Srpska knjievna
zadruga / Beogradski izdavako-grafiki zavod / Partenon M.A.M..
OLOVI, Ivan 1995: Jedno s drugim. Novi Pazar: Damad.
OLOVI, Ivan 1997: Politika simbola: Ogledi o politikoj antropologiji. Beograd: Radio B92.
DEBELJAK, Ale 1988: Odnos izmeu (slovenakog) nacionalizma i jugoslovenstva. Sociologija, br. 1/1988,
str. 117-132.
DERETI, Jovan 1996: Put srpske knjievnosti: identitet, granice, tenje. Beograd: Srpska knjievna zadruga.
DRAGIEVI-EI, Milena 1992: Novokomponovana ratna kultura - ki patriotizam. Socioloki pregled,
br. 1-4/1992, str. 97-107.
DRAGIEVI-EI, Milena 1995: Instrumentalizacija umetnosti. U: Jaki 1995a.
OREVI, Mirko 1996 (1995): Knjievnost populistikog talasa. U: Popov 1996, str. 394-418.
OREVI, Tih. R. 1958: Priroda u verovanju i predanju naega naroda. I knjiga. Beograd: Izdavaka
ustanova Srpske akademije nauka.
URI, Milo 1914: Vidovdanska etika. Zagreb: Izdanje srpskog akademskog drutva Njego. Fototipsko
izdanje: Ni: GRO Prosveta 1988.
DADI, Petar 1994: Homo balcanicus - homo heroicus. I-II. Beograd: Prosveta.
DADI, Petar 1996: Ivo Andri: esej. Sabrana dela Petra Dadia. Prvi tom. Beograd: Zavod za udbenike
i nastavna sredstva.
189 Bibliografija
DVORNIKOVI, Vladimir 1939: Karakterologija Jugoslovena. Beograd: Kosmos, Geca Kon A. D.
DVORNIKOVI, Vladimir 1995 (1937): Borba ideja. Beograd: NIU Slubeni list SRJ / Tersit.
ELIJADE, Mira 1991 (1980): Istorija verovanja i religijskih ideja. 2, Od Gautame Bude do trijumfa
hrianstva. Beograd: Prosveta.
ESCARPIT, Robert 1986 (1958): Sociologie de la literature. Paris: Presses Universitaiers de France.
GADAMER, Hans Georg 1978 (1960): Istina i metoda: osnovi filozofske hermeneutike. Sarajevo: IP Veselin
Maslea.
GOLDMAN, Lisjen 1967 (1964): Za sociologiju romana. Beograd: Kultura.
GELLNER, Ernest 1986 (1983): Nations and Nationalism. Oxford: Basil Blackwell.
GOJKOVI, Drinka 1996 (1995): Trauma bez katarze. U: Popov 1996, str. 365-393.
GOLUBOVI, Zagorka 1999: Ja i drugi: antropoloka istraivanja individualnog i kolektivnog identiteta.
Beograd: Republika.
GRDINI, Nikola 1997: Znamenja Vaska Pope: emblemi, logografi, simboli. U: Petkovi 1997a, str. 143-
156.
HABERMAS, Jrgen 1985 (1970): Zur Logik der Sozialwissenschaften. Frankfurt am Main: Suhrkam Verlag.
HAJZINHA, Johan 1996 (1940): Patriotizam i nacionalizam u evropskoj istoriji do kraja devetnaestog veka.
Novi Sad / Beograd: Prometej / Tersit.
HAWKESWORTH, Celia 1995: Points of Contact Between Serbo-Croatian Christian and Muslim Oral Epic
Songs: Opportunities for Building Bridges. In: Jaki 1995a, pp. 209-220.
HUTCHINSON, John, Anthony Smith (ed.) 1994: Nationalism. Edited By John Hutchinson and Anthony
Smith. Oxford, New York: Oxford University Press.
HOBSBAUM, Erik 1996 (1990): Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost. Beograd: Filip
Vinji.
ILI, Vladimir 1996: Nacionalistika orijentacija u naoj najnovijoj drutvenoj misli. Sociologija, br. 1/1996,
str. 141-153.
JAKI, Boidar 1990: Put Jugoslavije od titoistikog ka ovinistikom totalitarizmu. Sociologija, br.
4/1990, str. 403-408.
JAKI, Boidar (ed.) 1995a: Interkulturalnost u multietnikim drutvima. Prilozi za meunarodni nauni ekup.
Priredio: Boidar Jaki. Beograd / Klagenfurt-Celovec: Hobisport / Zaloba Drava.
JAKI, Boidar 1995b: Raspad drutva i mogunost nezavisnih medija. U: Filozofija i drutvo, VII/1995.
Beograd: Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju.
JAKI, Boidar (ed.) 1997: Granice - izazov interkulturalnosti. Priredio Boidar Jaki. Beograd: Forum za
etnike odnose.
JANJI, Duan 1988: Renik nacionaliste. Beograd: IICSSO Srbije.
JANJI, Duan 1993: Nacija - drava i integracija u Srednje-Istonoj Evropi. Socioloki pregled, br. 1-
4/1993, str. 135-155.
JOVANOVI, Aleksandar 1997: Sintaksika sinonimija i semantika otvorenost (Ciklus Vuja zemlja Vaska
Pope). U: Petkovi 1997, str. 189-205.
JOVANOVI, Slobodan 1991 (1964): Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera. U: Slobodan
Jovanovi, Iz istorije i knjievnosti, II. Sabrana dela Slobodana Jovanovia. Tom 12. Priredili: Radovan
Samardi, ivorad Stojkovi. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod / Jugoslavijapublik / Srpska
knjievna zadruga.
JOVI, Bojan 1997: Neki aspekti motiva vuka kod Rastka Petrovia i Vaska Pope. U: Petkovi 1997, str.
207-220.
KIZNIJE, an 1996 (1990): Etnologija Evrope. Beograd: Biblioteka XX vek.
190 Bibliografija
KLEUT, Marija 1993: Srpski mit: opasan i dvosmislen. Letopis matice srpske, god. 169, oktobar 1993, knj.
452, sv. 4, str. 397-417.
KOLJEVI, Svetozar 1995: Nationalism as Literary Inspiration. In: Jaki 1995a, pp. 191-207.
KRAIKER, Gerhard 1996: Probleme nationaler Identittsbildung in Deutschland. U: Mit. Zbornik radova.
Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1996, str. 171-180.
KULII, . / P. . Petrovi / N. Panteli 1970: Srpski mitoloki renik. Nolit, Beograd.
KUPER, D. K. 1986 (1978): Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta / Nolit.
KUZMANI, Toni 1992: Subnacionalni, nacionalni in konflikti jugoslovenstva. Sociologija, br. 2/1992, str.
227-242.
LALI, Ivan V. 1988 (1970): O poeziji Vaska Pope. U: Popa 1988.
LAUER, Reinhard 1993: Aus Mrdern werden Helden: ber die heroische Dichtung der Serben. Frankurter
Allgemeine Zeitung, Bilder und Zeiten, 6. Mrz 1993, Nummer 55.
LUKCS, Georg 1974 (1954): Die Zerstrung der Vernunft. Georg Lukcs Werke, Band 9. Darmstadt und
Neuwied: Luchterhand.
LUTOVAC, Zoran 1994: Muslimani u politikom ivotu SRJ. Socioloki pregled, br. 4/1994, str. 519-526.
LJUBOJA, Gordana 1988: Savremene sovjetske i zapadne teorije o etnosu. Sociologija, br. 1/1988, str. 97-
116.
MANNHEIM, Karl 1964 (1923): Beitrge zur Theorie der Weltanschauungs-Interpretation. In:
Wissenssoziologie. Auswahl aus dem Werk. Eingeleitet und herausgegeben von Kurt H. Wolff. Berlin und
Neuwied: Hermann Luchterhand Verlag.
MARCUSE, Herbert 1978 (1965; postscript: 1968): Repressive Tolerance. In: Critical Sociology. Selected
Readings. Edited by Paul Connerton. Harmondsworth: Penguin Books.
MAOVI, Dragana R. 1996: Irska harfa: ogledi iz irske kulture i knjievnosti. Novi Sad: Matica srpska.
MELETINSKI, E. M. s. a.: Poetika mita. Beograd: Nolit.
MID, Margaret 1972 (1953): Nacionalni karakter. U: Antropologija danas. Priredio A. L. Kreber. Beograd:
Vuk Karadi.
MIKI, Radivoje 1997: anrovski citati u poeziji Vaska Pope. U: Petkovi 1997a, str. 117-141.
MILOSAVLJEVI, Petar 1995: Srpski nacionalni program i srpska knjievnost. Pritina: Narodna
i univerzitetska biblioteka / Novi svet.
MILOVANOVI, Krsto / Tomislav Gavri 1994: Renik simvola. Beograd: Narodno delo.
MIROVI, Nenad 1996: Preispitivanje nacionalizma: Nacija kao prirodna zajednica, socijalna konstrukcija,
kreacija intelektualaca. U: Republika, br. 148, 16-30.09.1996, str. I-VIII.
MOLNAR, Aleksandar 1997: Narod, nacija, rasa: istorijska izvorita nacionalizma u Evropi. Beograd:
Beogradski krug / AKAPIT.
ODRI-KARTAG, Agne / Ivana Simovi-Hiber 1986: Kolektivni identitet kao element odreenja pojma
kulturnog identiteta. Socioloki pregled, 30, No. 3, str. 377-387.
OUTHWAITE, William / Tom Bottomore 1996 (1993): The Blackwell Dictionary of Twentieth-Century Social
Thought. Editors: William Outhwaite and Tom Bottomore. Advisory Editors: Ernest Gellner, Robert Nisbet,
Alain Touraine. Oxford / Malden, Massachusetts: Blackwell Publishers.
PALAVESTRA, Predrag (ed.) 1989 (1988): Novija srpska knjievnost i kritika ideologije. SANU - Gradina,
Beograd - Ni.
PEI, Vesna 1996 (1995): Rat za nacionalne drave. U: Popov 1996, str. 3-59.
PETKOVI, Novica (ed.) 1997a: Poezija Vaska Pope. Zbornik radova. Urednik: Novica Petkovi. Beograd
/ Vrac: Institut za knjievnost i umetnost / Drutvo Vrac lepa varo.
PETKOVI, Novica 1997b: Uvod u tumaenje Popine poetike. U: Petkovi 1997a, str.13-48.
191 Bibliografija
PETROVI, Miodrag 1995: Univerzum Vaska Pope. Ni: Prosveta.
PETROVI, Sreten 1990: Sociologija knjievnosti. Socioloka hrestomatija. Izbor tekstova, uvodna studija
i bio-bibliografska beleka dr Sreten Petrovi. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.
PETROVI, Sreten 1995: Mitologija, kultura, civilizacija. Beograd: igoja tampa / Salus.
POPOV, Neboja 1989 (1988): Kritika ideologije kao doprinos individualizaciji knjievnog junaka.
U: Palavestra 1989, str. 35-39.
POPOV, Neboja (ed.) 1996: Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja
Popov. Beograd / Zrenjanin: Republika / Vikom grafik / Graanska itaonica.
POPOVI, Miodrag 1976: Vidovdan i asni krst. Beograd: Slobo ljubve.
POPOVI, Miodrag 1985: Istorija srpske knjievnosti: Romantizam. I-II. Tree izdanje. Beograd: Zavod za
izdavanje udbenika i nastavna sredstva.
PUTINJA, Filip / oslin Stref-Fenar 1997 (1995): Teorije o etnicitetu. Zemun: Biblioteka XX vek. Urednik:
Ivan olovi.
RADENKOVI, Ljubinko 1997: Vuja tema u poeziji Vaska Pope. U: Petkovi 1997a, str. 179-187.
ROBERTSON SMIT, V. 1969 (1907): O rtvovanju. U: Talkot Parsons i drugi, Teorije o drutvu: osnovi
savremene socioloke teorije. Druga knjiga. Beograd: Vuk Karadi.
ROSENGREN, Karl Erik 1968: Sociological Aspects of the Literary System. Stockholm: Natur och Kultur.
SAMARDIJA, Sneana 1997: Tragom rodne ponornice... (Simboli poezije Vaska Pope i usmena tradicija).
U: Petkovi 1997a, str. 159-177.
SCHILLER, Friedrich 1910 (1795): Briefe ber die sthetische Erziehung des Menschen. In: Schilllers
Philosophische Schriften und Gedichte. Leipzig: Verlag von Felix Meiner.
SETON-WATSON, Hugh 1980 (1977): Nacije i drave: ispitivanje porijekla nacija i politike nacionalizma.
Zagreb: Globus.
SKERLI, Jovan 1971: Studije. Srpska knjievnost u sto knjiga. Knjiga 67. Novi Sad / Beograd: Matica srpska
/ Srpska knjievna zadruga.
SKERLI, Jovan 1971a (1906): Srbi svi i svuda. Omladina i njena knjievnost, knjiga III, glava XIII.
U: Skerli 1971.
SKERLI, Jovan 1971b (1906): Romantiarski duh. Omladina i njena knjievnost, knjiga IV, glava XXV.
U: Skerli 1971.
SKERLI, Jovan 1971c (1906): Romantiarska poezija. Omladina i njena knjievnost, knjiga IV, glava
XXVI. U: Skerli 1971.
SMITH, Anthony D. 1989 (1986): The Ethnic Origins of Nations. Oxford: Basil Blackwell Ltd..
SMITH, Anthony D. 1991: National Identity. London: Penguin Books Ltd.
STOJKOVI, Branimir 1993: Evropski kulturni identitet. Ni: Prosveta.
ELING, F. V. J. 1984 (1802): Filozofija umetnosti. Opti deo. Beograd: Nolit.
TODOROV, Cvetan 1994 (1989): Mi i drugi - francuska misao o ljudskoj raznolikosti. Beograd: Biblioteka XX
vek. Posebno izdanje. Urednik: Ivan olovi.
TOMC, Gregor 1989: Drutvena stratifikacija i razvoj nacija u posleratnoj Jugoslaviji. Sociologija, br. 2-
3/1989, str. 501-520.
VASILJEVI, Aleksa 1996 (1894): O verovanjima i obiajima iz Svrljiga i drugi spisi. Priredio: Sreten
Petrovi. Svrljig: Etno-kulturoloka radionica Svrljig.
VRATUA-UNJI, Vera 1995: The clash of civilizations, nations or social classes. Socioloki pregled, No.
2/1995, pp. 205-223.
ZALAMANSKI, Anri 1990 (1979): Prouavanje sadrina - glavna etapa sociologije savremene knjievnosti.
U: Petrovi 1990.
192 Bibliografija
IRAR, Rene 1990 (1972): Nasilje i sveto. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada.
IVKOVI, Dragia (ed.) 1985: Renik knjievnih termina. Institut za knjievnost i umetnost u Beogradu.
Glavni i odgovorni urednik prof. dr Dragia ivkovi. Beograd: Nolit.
IVKOVI, Dragia 1994 (1980): Srpska knjievnost epohe romantizma: opti pregled. U: Evropski okviri
srpske knjievnosti. III. Romantizam (I), Njego - B. Radievi - Zmaj - . Jaki. Beograd: Prosveta.
UNI, Dragan 1995: Sociologija umetnosti. Ni: Univerzitet u Niu - Filozofski fakultet.
UNI, Dragan 1997: Most na zapaljivoj granici. U: Jaki 1997, str. 385-397.
UNI, Dragan 1998: Problem hermeneutikog pristupa. U: Strategije razvoja i procesi regionalne kulturne
saradnje na Balkanu. Zbornik radova. Ni: Filozofski fakultet Univerziteta u Niu - Institut za socioloka
istraivanja, str. 159-170.
2. lanci u novinama, intervjui, polemiki tekstovi, eseji
118
AUDEN, W. H. 1971 (1961): Victims, Heroes and Martyrs. Extract from an Eliot Memorial Lecture. In: The
English We Use. An anthology of current usage with exercises for practice in the spoken and written language.
Compiled by R. A. Close. London: Logman Group Limited.
BREMER, Alida 1992b: Srpski tribalizam gospodina Miloevia. NIN, br. 2177, 18. septembar 1992.
OSI, Dobrica 1998: Graanica, Deani nai novi Hilandari: iz uvodne rei akademika Dobrice osia na
skupu Srpski duhovni prostor u Bijeljini. Glas javnosti, 30. oktobar 1998.
URGUS KAZIMIR, Velimir 1996: Poseban transfer. NIN, br. 2377, 19. jul 1996.
ENCENSBERGER, Hans Magnus 1994: Ogledi. Novi sad: Svetovi.
ENCENSBERGER, Hans Magnus 1995: Intelektualci su plaeni hukai. Razgovor vodio Petru Krdu. NIN,
30. jun 1995.
JOVANOVI, okica 1996: O upotrebnoj vrednosti umetnosti. Gradina, br. 6-7-8/1996, str. 188-193.
KOLJEVI, Svetozar 1994: Suenje paganskom mitu. Politika, 14. maj 1994.
KOVA, Mirko 1995: Rekvijem mrtvom gradu. Razgovor vodio Sava Dautovi. NIN, 21. jul 1995.
KOVAEVI, Duan 1998: Neka sve ostane meu nama. Razgovor vodio Radovan Kupres. Glas javnosti,
04. novembar 1998.
MANDI, Igor 1996: Pijesak kroz prste. Razgovor vodio Zoran Radisavljevi. Politika, 16. novembar 1996.
MILO, eslav 1995: O rubrici nacionalnost. Republika, br. 124, 16-30.09.1995.
MILOEVI, Nikola 1996: Srpski intelektualci dali su znaajnu propagandnu podrku Miloeviu ali nisu
uticali na njegove politike odluke. Razgovor vodili Dragan Beli i Momilo orgovi. Nedeljni telegraf, 7.
avgust 1996.
PAVI, Milorad 1991: Evropa i Srbi. Politika, 11. maj 1991.
PAVI, Milorad 1998: Treba prei nebeske carine. Razgovor vodila Olivera urevi. Blic, 01-02. avgust
1998.
PETROVI, Brana 1995: ta mi se deava: knjige. NIN, br. 2339, 27. oktobar 1995.
PETROVI, Brana 1999: ao mi topola. Narodne novine, 23-24. oktobar 1999.
PRIMORAC, Strahimir 1995: Reintegracija Ive Andria. NIN, 10. novembar 1995. Pretampano iz:
Erasmus, Zagreb, br. 13, 1995.
RAKITI, Slobodan 1997: Otkud pisci u politici. Razgovor vodila Olivera urevi. Graanin, 29. april
1997.

118
Navoenje novinskih tekstova, intervjua i sl. kao izvora grae moe biti metodoloki problematino, jer se
dolazi do samo relativno pouzdanih podataka. No, njihova se validnost moe proveravati na razliite naine.
Osim toga, pouzdani ili navijaki timovani podaci ipak slue kao relevantan barometar javnoga mnenja u
odreenom trenutku nae novije istorije.
193 Bibliografija
RUDI, Salman 1997: Beleke o pisanju i naciji. Mostovi - asopis za prevodnu knjievnost. Godina XXVIII,
juli - septembar 1997. Sveska III, broj 111, str. 625-628.
SELENI, Slobodan 1997 (1994): Nacionalizam je opasno oseanje. Razgovor vodila Tijana Mini.
Odgovor. Problemi izbeglica & Civilno drutvo & NGO, br. 163, 20.11.1997; pretampano iz Odgovora, br. 32,
februar 1994.
SIMOVI, Ljubomir 1998: Doi e nam, brao, takvi dani. Razgovor vodio Zoran Paunovi. Danas, 18-20.
april 1998.
TIMA, Aleksandar 1993: Pazite, bie zemljotres. Razgovor vodio Petar ivadinovi. Naa borba, 29-30. maj
1993.
VELIKI, Dragan 2000: Bez bdenja ne vidimo sebe. Razgovor vodila Tatjana Njei. Blic, 6-7. januar 2000.
3. Knjievna dela
ANDRI, Ivo 1946: Na Drini uprija: viegradska hronika. Sarajevo: Svjetlost.
ARSENIJEVI, Vladimir 1995 (1994): U potpalublju: sapunska opera. Beograd: Vreme knjige.
Brecht: Ein Lesebuch fr unsere Zeit 1960. Herausgegeben von Walther Victor. Weimar: Volksverlag.
BREHT, Bertolt 1979: Izabrane pesme. Izabrao, preveo i priredio Slobodan Glumac. Beograd: Nolit.
BEKOVI, Matija 1990: Izabrane pesme i poeme. 2. dopunjeno izdanje. Beograd: BIGZ.
BEKOVI, Matija 1996: eraemo se jo. Budva / Podgovrica: Grad Teatar Budva / Oktoih.
OSI, Dobrica 1985: Grenik. Roman. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
OSI, Dobrica 1986: Otpadnik. Roman. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
OSI, Dobrica 1990: Vernik. Roman. I-II. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
DANOJLI, Milovan 1997: Oslobodioci i izdajnici. Roman. Beograd: Filip Vinji.
DRAKOVI, Vuk 1983: No. II izdanje. Beograd: Zapis.
DRAKOVI, Vuk 1994: No enerala. Roman. Beograd: Srpska re.
OGO, Gojko 1990: Izabrane i nove pesme. Beograd: Filip Vinji.
KAPOR, Momo / Zuko Dumhur 1995 (1992): Zelena oja Montenegra. Roman. Peto izdanje. Beograd:
Prosveta.
KARADI, Vuk Stef. 1987a (1845): Srpske narodne pjesme. II. U: Dela Vuka Karadia. Beograd: Prosveta -
Nolit.
KARADI, Vuk Stef. 1987b (1846): Srpske narodne pjesme. III. U: Dela Vuka Karadia. Beograd: Prosveta
- Nolit.
KI, Danilo 1990a (1976): Grobnica za Borisa Davidovia: Sedam poglavlja jedne zajednike povesti. Izabrana
dela Danila Kia. Tree izdanje. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
KI, Danilo 1990b (1983): Enciklopedija mrtvih. Izabrana dela Danila Kia. Tree izdanje. Beograd:
Beogradski izdavako-grafiki zavod.
KLAJST, Hajnrih fon 1959 (1810): Mihael Kolhas: iz jedne stare kronike. U: Nemaki romantiari. Odabrane
pripovetke, II. Beograd: Nolit.
KOVAEVI, Duan 1988: Balkanski pijun i druge drame. Drugo dopunjeno izdanje. Beograd: Beogradski
izdavako-grafiki zavod.
MAN, Tomas 1993 (1933-1948): Osam pisama Tomasa Mana. Letopis Matice srpske, god. 169, maj 1993,
knj. 451, sv. 5, str. 778-808.
MAN, Tomas 1989 (1947): Doktor Faustus: ivot nemakog kompozitora Adrijana Leverkina, ispriao jedan
prijatelj. I-II. Beograd: Nolit.
MAURANI, Ivan 1963 (1846): Smrt Smail-age engijia. Beograd: Izdavako preduzee Rad.
194 Bibliografija
MIHAILOVI, Dragoslav 1986 (1983): izmai. Roman. Beograd: BIGZ / SKZ / Prosveta.
NJEGO, Petar Petrovi 1963 (1847): Gorski vijenac. Beograd: Prosveta.
NOGO, Rajko Petrov 1987: Zimomora. Beograd: Srpska knjievna zadruga / Beogradski izdavako-grafiki
zavod.
NUI, Branislav 1991 (1933): Hajduci. Beograd: Nolit.
PAVI, Milorad 1985 (1984): Hazarski renik. Roman leksikon u 100.000 rei. Tree izdanje. Beograd:
Prosveta.
PAVI, Milorad 1988: Predeo slikan ajem. Roman za ljubitelje ukrtenih rei. Beograd: Prosveta.
PAVLOVI, ivojin 1982: Zadah tela. Roman. Beograd: Prosveta.
PAVLOVI, ivojin 1992: Lapot. Beograd: Srpska knjievna zadruga.
PEKI, Borislav 1983: Besnilo. Zagreb: Sveuilina naklada Liber.
POPA, Vasko 1988: Pesme. Beograd: Nolit.
POPOVI, Danko 1986 (1985): Knjiga o Milutinu. Jedanaesto izdanje. Beograd: NIRO Knjievne novine.
SCHILLER, Fridrich 1959: Die Brgschaft, In: Schillers Werke in Fnf Bnden. Ausgewhlt und eingeleitet
von Joachim Mller. Erster Band. Gedichte. Prosaschriften. Weimar: Volksverlag.
SELENI, Slobodan 1993 (1985): Oevi i oci. Beograd: Dereta / Prosveta.
SELENI, Slobodan 1993: Ubistvo s predumiljajem. Beograd: Prosveta.
SIMOVI, Ljubomir 1989: Boj na Kosovu. Beograd: Srpska knjievna zadruga / Beogradski izdavako-grafiki
zavod.
STEVANOVI, Vidosav 1990 (1986): Testament. Beograd: IRO Beograd.
VELIKI, Dragan 1996: Astragan. Beograd: Stubovi kulture.
VEST, Rebeka 1989 (1941). Crno jagnje i sivi soko: putovanje kroz Jugoslaviju. Preveo sa engleskog, priredio
i napisao predgovor Nikola Koljevi. Beograd / Sarajevo: Beogradski izdavako-grafiki zavod / Svjetlost.
VELMAR-JANKOVI, Svetlana 1992 (1991): Lagum. 4. izd., 2. depno. Beograd: Beogradski izdavako-
grafiki zavod.
195 Summary
Summary
Nationalism and Literature
Serbian Literature 1985-1995
The author firstly analyzed the following critical accusations against Serbian literature:
mythological and epic foundations (traditionalism and anti-modernism); obsession with the national
history and with the motif of Serbian people as eternal victim; domination of the collective and the
ideological over the individual (populism); anachronistic romantic conception of the social function of
literature He estimated the corroboration and in-moderateness of these accusations, realizing that
any qualified judgment on the nationalistic role of the contemporary Serbian literature and on its
responsibility for the recent Balkan war required systematic sociological research. Therefore, he tried
to make a reliable list of the most-influential books in the Serbian literature in the decade 1985-1995.
Then he constructed an appropriate hermeneutic procedure of interpretation and understanding of
a documentary meaning of content and form of these literary works. Finally, he has reached the
following findings: contemporary Serbian literature is really absorbed in history (because history still
constitutes the contemporary social life in Serbia and in the Balkans in general); contemporary
Serbian literature is occupied with unmasking of Yugoslav communist totalitarianism, so it is
unambiguously anticommunist; it is, almost without exception, anti-war oriented; the most-
influential books of contemporary Serbian literature involve nationally or civic oriented world-view;
it is possible that nationally oriented literary works (although they are mostly not militant), wrapped
as a rule in traditionalistic realistic closed form, could have influenced - in a corresponding political
use - the articulation of the Serbian national and nationalistic consciousness; civic oriented works,
wrapped in an open modern or post-modern form, at this moment, could not - although they
deconstruct national myths and stereotypes - neutralize the effects of the nationally oriented works; it
is because in Serbia the audience predominantly communicate with a literary content (which is
realized as a testimony of historical facts) and not with a literary form (which is a holder of artistic
value and a moderator of any content). Therefore, the educational and cultural policy needs a long-
term program of cultivating the taste through the form of authentic works of art, which could
recommend civic, tolerant and intercultural Serbia to the democratic world - both in a literary, cultural
and even political sense.
Serbian literature quite legitimately - as any literature in general - absorbs its mythological
heritage, and plays quite legitimate role in the process of constructing the Serbian national identity as
a kind of epic identity (during the 19
th
century). Contemporary Serbian literature, especially in civic
oriented works, discusses and deconstructs the epic-mythological foundations of the national
consciousness and national stereotypes. What is quite problematic is the tendentiousness in some
nationally oriented literary (rather sub-literary) works that allow - with their own non-transformed
ideological content and a populist literary manner - to be nationalistically instrumentalized. What is
quite non-legitimate is an ideological reconstruction and political use of the literary mediated myths,
the anachronistic epic identity, the motif of the Serbian people as the eternal victim and the historical-
political maps.
However the above-mentioned findings might be estimated, the experience has taught us that
any general conclusion concerning contemporary Serbian literature as a whole is not recommendable.
These findings might support specific judgments on national and, probably, nationalistic tendency of
a single literary or sub-literary work and those on possible extra-literary responsibility of their authors
- of course beyond a politically profitable stereotype of a collective guilt. Any judgment concerning
political and military actions inspired or allegedly inspired by nationalistic ideology involved in some
literary works does not belong to the scientific research of this kind.
196 Summary
Beleka o autoru
Dragan uni roen je 1952. godine u apcu. Doktorat sociolokih nauka stekao je na
Filozofskom fakultetu u Niu, gde je i danas profesor Sociologije umetnosti (na Studijskoj grupi
Sociologija) i Sociologije kulture i umetnosti sa kulturnom istorijom Srba (na Studijskoj grupi
Anglistika). Objavio je vie desetina naunih radova, studija, rasprava i lanaka iz oblasti estetike,
sociologije kulture i sociologije umetnosti, i etiri knjige: Estetiki humanizam (1988), Likovi oblika:
fragmenti o umetnosti (1991), Svakidanji ukus: kritika moi svianja (1994), Sociologija umetnosti
(1995).
About the author
Dragan uni was born in 1952. He gained his PhD in sociology from University of Ni in
1984. He is a professor of Sociology of Art (Faculty of Philosophy - Department of Sociology) and
Sociology of Culture and Art with Cultural History of the Serbs (Faculty of Philosophy - Department
of English). He has published articles in the field of aesthetics, sociology of culture and sociology of
art, and four books: Aesthetic Humanism (1988), The Shapes of Form: Fragments on Art (1991),
Quotidian Taste: Critique of Liking (1994), Sociology of Art (1995).

Nacionalizam I Knjizevnost Dragan Žunić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nacionalizam I Knjizevnost Dragan Žunić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NACIONALIZAM I KNJIEVNOST

Srpska knjievnost 1985-1995

You might also like