Marshall Sahlins

Prvobitno drutvo blagostanja

1968.
2
Sadraj
O tekstu i autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Prvobitno drutvo blagostanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Izvori predrasuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Neka vrsta materijalnog blagostanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Opstanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Drugaiji pristup lovcima i sakupljaima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Bibliograja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Pjer Klastr o Maralu Salinsu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Izbor iz bibliograje Marala Salinsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3
O tekstu i autoru
Tekst sa zadnjih korica prvog tampanog izdanja, Porodina biblioteka br. 3, 2002:
Mi smo jedini za koje vai fraza o mukotrpnom ivotu. Oskudica je presuda koju
nam izrie naa ekonomija. To je taj poloaj obeleen stalnom strepnjom, ta prednost
iz koje gledamo na lovce. Ako moderni ovek, sa svom svojom tehnolokom superior-
nou, ne uspeva da zadovolji svoje potrebe, kakve tek anse ima taj goli divljak sa
svojim smenim lukom i strelom? Opremivi lovca buroaskim impulsima i paleolit-
skim oruima, mi unapred ocenjujemo njegov poloaj kao potpuno beznadean.
Maral Salins, Prvobitno drutvo blagostanja, 1972 (1968).
Nasuprot Hobsovoj oceni da je ivot primitivnog oveka bio ruan, surov i kratak,
koja i danas vlada umovima obrazovanih ljudi, Maral Salins, nadovezujui se na rad
svojih prethodnika i savremenika, otkriva potpuno drugaiju sliku. Time je na neoeki-
van nain doveo u pitanje na glavni izum: koncept trine ekonomije kao centralnog
i svemu nadreenog aspekta svakog modernog drutva. Iako nas nae svakodnevno
iskustvo neprestano opominje da je re o najdestruktivnijem drutvenom sektoru, iji
su glavni proizvodi stalna oskudica i totalna ljudska, drutvena i ekoloka degradacija,
upravo se ove druge kulture, koje su pred sebe postavila drugaije ciljeve i koja su
pitanje odrivog naina ivota reila na mnogo uspeniji nain vide kao osuene
na prekomerni rad, oskudicu, bedu, nestabilnost i potpunu besperspektivnost.
Koga drugog prepoznajemo u ovom opisu, ako ne nas same i na superiorno iraci-
onalni drutveni model?
Maral Salins (Marshall Sahlins, 1930): profesor antropologije na Univerzitetu u ikagu
i jedan najpoznatijih amerikih antropologa. Posebno su znaajna njegova istraivanja iz
kulturne antropologije i istorije polinezijskih drutava. Uesnik uvenog Simpozijuma o
oveku lovcu, odranog 1966. u ikagu (Man the Hunter, organizatori Richard B. Lee i
Irven DeVore, videti bibliograju), koji je, dobrim delom zahvaljujui i njegovom izlaganju,
koje je neto kasnije preraslo u ovaj esej (1968), doneo prevrat u dotaanjoj antropolokoj
ortodoksiji, kada je re o gledanju na ljude i kulture van domena civilizacije. Uvid u
objavljene radove donosi sve samo ne neku romantinu, idealizovanu sliku o takozvanom
primitivnom oveanstvu; ipak, bilo je jasno da se na te oblike ivota vie ne moe gledati
kao na zaostale, inferiorne ili nepovoljne, ako se eli stei iole tana predstava o
ljudskom stanju i mogunostima. Salins je svoje uvide proirio u zbirku eseja Stone Age
Economics (1972), koja i danas vai za jednu od najznaajnijih studija ekonomije primitivnih
kultura.
Uporedo sa tim istraivanjima, Salins je stekao veliku reputaciju i kao jedan od najboljih
poznavalaca i najotrijih kritiara zapadne politike lozoje, naroito onih njenih izda-
naka koji su u svojim apologijama dominacije, vlasti i trita traili nauno uporite u
antropolokim i biolokim (sociobiolokim) spekulacijama. (Videti bibliograju, Upotreba
i zloupotreba biologije, ekajui Fukoa, i dalje?, Zapadnjaka iluzija o ljudskoj prirodi, eseji
iz zbirke Culture in Practice, itd.).
Iako u penziji, i dalje je veoma aktivan u antropolokim krugovima, a od 2001. ureuje i
antropoloku ediciju Prickly Paradigm Press (http://www.prickly-paradigm.com).
AG, 2002 (2012)
4
Prvobitno drutvo blagostanja
Zato da obraujemo zemlju kada na svetu ima toliko mongo-mongo oraha? !Kung-
San (Bumani)
Makar jedan australijski narod, Yir-Yiront, ne pravi lingvistiku razliku izmeu rada i
igre. L. Sharp, 1958 (1934); ovde napomena br. 13
Uvod
Ako je ekonomija sumorna nauka, onda bi prouavanje ekonomije lovaca i sakupljaa
trebalo da bude njena najnaprednija disciplina. Skoro bez izuzetka podrazumevajui da
je ivot u Paleolitu bio teak, nai struni radovi nadmeu se u prikazivanju atmosfere
stalne strepnje, koja nas navodi da se pitamo ne samo kako su lovci uspevali da preive,
nego moe li se to uopte nazvati ivotom? Avet Gladi suvereno paradira tim stranica-
ma. Tehnika nekompetentnost primitivnih ljudi osuuje ih na neprestanu borbu za goli
opstanak, ne obezbeujui im ni predah ni viak, pa tako ni slobodno vreme potrebno
da bi se izgradila kultura. Osim toga, uprkos stalnom naporu, lovci zauzimaju najnii
prag na termodinamikoj lestvici: oni imaju u proseku najmanji utroak energije po glavi
stanovnika, u poreenju sa svim drugim oblicima proizvodnje. Zato im se u razmatranji-
ma o ekonomskoj razvijenosti uvek dodeljuje uloga loeg primera: takozvane ekonomije
preivljavanja.
Tradicionalna mudrost je uvek tvrdoglava. Zato joj se treba suprotstaviti polemiki,
iznoenjem dijalektiki suprotnih, ali neophodnih ispravki: kada se zaista istrae, vidi
se da su to u stvari bila prvobitna drutva blagostanja. Paradoksalno, ova tvrdnja vodi
ka jo jednom vanom i neoekivanom zakljuku. Pod drutvom blagostanja obino
se podrazumeva ono u kojem ljudi lako zadovoljavaju svoje potrebe. Rei da lovci ive
u blagostanju znai osporiti stav po kojem je ljudski ivot uvek tragedija, sa ovekom
kao zatoenikom tekog rada i stalnog raskoraka izmeu svojih neogranienih potreba i
ogranienih mogunosti.
Postoje dva mogua puta ka blagostanju. Potrebe mogu biti lako zadovoljene tako to
e se proizvoditi mnogo ili tako to e ih biti malo. Poznati koncept, onaj Galbrajtovski,
polazi od pretpostavke posebno prilagoene trinoj ekonomiji: ovekove potrebe su velike,
iako ne i beskrajne, dok su sredstva za njihovo zadovoljavanje ograniena, ali podlona
unapreivanju. To znai da se jaz izmeu sredstava i ciljeva moe smanjiti industrijskom
proizvodnjom, makar do take u kojoj e neophodnih dobara biti dovoljno. Ali, postoji
i zen pristup, potpuno drugaiji od naeg: ljudske materijalne potrebe su ograniene i
malobrojne, a tehnika sredstva uvek ista, ali, u celini gledano, sasvim prikladna. Usvajajui
zen strategiju ljudi mogu uivati u neuporedivom blagostanju uz nizak ivotni standard.
Mislim da ovo dobro opisuje lovce i da nam moe pomoi da bolje shvatimo neke od
najneobinijih crta njihovog ponaanja: na primer, njihovo uveno rasipnitvo, sklonost
da odmah potroe sve zalihe, onako kako ih stvaraju. Neoptereena oskudicom, kojom su
drutva sa trinom ekonomijom potpuno opsednuta, ekonomija lovaca je, u poreenju
sa naom, moda na mnogo potpuniji nain predodreena za blagostanje. Destit de Trasi,
hladnokrvni buroaski dogmata, to je moda i bio, na kraju je morao da se saglasi sa
Marksovom primedbom da u siromanim drutvima ljudi ive lagodno, dok su u bogatim
drutvima ljudi uglavnom siromani.
5
To ne znai da preagrikulturna ekonomija ne pati od ozbiljnih ogranienja; samo insis-
tiram da se na osnovu postojeih dokaza, sakupljenih kod modernih lovaca i sakupljaa,
moe govoriti o uspenom prilagoavanju. Nakon razmatranja ovih dokaza, na kraju izla-
ganja vratiu se na prave tekoe vezane za ekonomiju lovaca-sakupljaa, od kojih nijedna
nije bila korektno predoena u dosadanjim prikazima navodnog paleolitskog siromatva.
Izvori predrasuda
Ekonomija preivljavanja, nedostatak slobodnog vremena, osim u izuzetnim okol-
nostima, neprestana potraga za hranom, oskudni i relativno nesiguni prirodni resursi,
odsustvo ekonomskog vika, maksimum energije maksimalnog broja ljudi sve su to
uobiajena antropoloka zapaanja o ivotu lovaca i sakupljaa.
Australijski Aboridini su klasian primer naroda koji raspolae najoskudnijim eko-
nomskim resursima. Na mnogim mestima oni ive u nepovoljnijim uslovima ak i od
Bumana, uz izuzetak nekih oblasti na severu. Lista hranljivih materija koje Aboridi-
ni iz severozapadnog centralnog Kvinslenda uspevaju da sakupe na svojoj teritoriji
veoma je pouna. Raznovrsnost te liste je zaista impresivna, ali to ne sme da nas zave-
de: raznovrsnost jo uvek ne znai obilje. Koliina svake od tih stavki je toliko mala
da samo njihova najbriljivija i najpotpunija primena moe da im omogui opstanak.
(Herskovits 1952:68-69)
Ili opet, o junoamerikim lovcima:
Nomadski lovci i sakupljai jedva uspevaju da zadovolje osnovne ivotne potrebe, i
to ne sasvim. Gustina naseljenosti na njihovoj teritoriji, koja iznosi 1 osobu na svakih
20 ili 30 kvadratnih milja, to dodatno ilustruje. Stalno u pokretu, u potrazi za hranom,
njima oigledno ne preostaje ni malo slobodnog vremena za druge iole znaajnije
aktivnosti, a sa sobom nose samo malo stvari koje uspevaju da naprave u retkim
trenucima mirovanja. Njihova proizvodnja svodi se na puki ziki opstanak, tako da
veoma retko uspevaju da ostvare viak proizvoda ili slobodnog vremena. (Steward
and Faron 1959:60; cf. Clark 1953:27; Haury 1962:113; Hoebel 1958:118; Redeld
1953:5; White 1959).
Tradicionalno omalovaavanje poloaja lovaca u isto vreme je pre-antropoloko i ekstra-
antropoloko, istorijsko i deo jednog ireg ekonomskog konteksta u kojem antropologija
vri svoja posmatranja. Taj stav see unazad sve do vremena Adama Smita, a verovatno i
mnogo dalje u prolost.
1
Verovatno je re o jednoj od prvih specino neolitskih predrasuda, ideolokoj proceni
sposobnosti lovaca da iskoriste postojee resurse, unapred reenoj da im tu sposobnost
ospori. Mogue je da smo tu predrasudu nasledili jo od Jakobovog plemena, kojem je bilo
dato da se iri na zapad, istok i na sever, a na tetu Isaje, koji je bio stariji sin i vet lovac,
i koji je u uvenoj sceni bio lien svojih prava po roenju.
Sadanje nisko miljenje o ekonomiji lovaca-sakupljaa ipak ne treba po svaku cenu
vezivati za neolitski etnocentrizam. Buroaski etnocentrizam bie nam sasvim dovoljan.
Vladajua trina ekonomija, koja na svakom koraku postavlja zamke koje ekonomska
antropologija mora da izbegava, stalno ponavlja iste sumorne zakljuke o ivotu lovaca.
1
Ili makar do vremena Lukrecija. (Harris 1968:26-27)
6
Nije li onda zaista paradoksalno dokazivati kako su lovci iveli u izobilju, uprkos svom
apsolutnom siromatvu? Moderna kapitalistika drutva su, ma koliko bila bogata, pot-
puno podreena bauku oskudice. Neadekvatnost ekonomskih sredstava je prvi princip
najbogatijih drutava. Pojavni materijalni nivo neke ekonomije oigledno nije pokazatelj
njene ekasnosti; zato bi mnogo toga moglo da se kae o postojeem obliku proizvodnje.
(cf. Polany 1947, 1957, 1959; Dalton 1961)
Trino-industrijski sistem institucionalizuje oskudicu na nain i u razmerama neupo-
redivim sa bilo ime to je ikada postojalo. Kada su proizvodnja i distribucija ureene
kroz sistem cena, sva domainstva zavise od svoje zarade i potronje, a stalni nedosta-
tak materijalnih sredstava postaje izriita, izraunljiva polazna taka svake ekonomske
aktivnosti.
2
Preduzetnik moe da bira gde e da investira ogranieni kapital; radnik, ako ima sree,
moe da bira izmeu razliitih poslova, a potroa . . . Potronja je dvostruka tragedija: ono
to poinje kao nedovoljnost zavrava se oseanjem oskudice. Uspostavljajui globalnu
podelu rada, trite nam nudi zapanjujuu paletu najrazliitijih proizvoda: sve te sjajne
stvari koje ovek moe da gleda, ali ne i da poseduje. Jo gore, u toj igri sa potroaem i
njegovim slobodnim izborom, svako posedovanje povlai za sobom liavanje, jer svaka
kupovina pozdrazumeva odricanje od neeg drugog, nekada manje poeljnog, ali mnogo
ee poeljnijeg od onoga to je kupljeno. (Stvar je u tome to kada kupujete automobil,
na primer Plimut, ne moete u isto vreme da kupite i Forda. A po tonu reklama koje se
mogu videti na televiziji, cenim da tu nije re samo o materijalnom liavanju.
3
Mi smo jedini za koje vai fraza o mukotrpnom ivotu. Oskudica je presuda koju
nam izrie naa ekonomija. To je u isto vreme i njen glavni aksiom: optimalna primena
ogranienih sredstava na zamenljive ciljeve, u skladu sa datimokolnostima. To je taj poloaj
obeleen stalnom strepnjom, ta prednost iz koje gledamo na lovce. Ako moderni ovek,
sa svom svojom teholokom superiornou, ne uspeva da zadovolji svoje potrebe, kakve tek
anse ima taj goli divljak sa svojim smenim lukom i strelom? Opremivi lovca buroaskim
impulsima i paleolitskim oruima, mi unapred ocenjujemo njegov poloaj kao potpuno
beznadean.
4
Ipak, oskudica nije direktno vezana za nivo tehnoloke razvijenosti. To je odnos izmeu
ciljeva i sredstava. Na primer, mogli bismo da uvaimo empirijsku mogunost da lovci
imaju pred sobom jedan ogranien cilj svoje zdravlje, za ta luk i strela, kao sredstvo,
mogu biti sasvim prikladni.
5
Ali ideje uvreene u antropolokoj teoriji i etnografskoj praksi uporno nas odvraaju
od ovakvog pristupa.
Sklonost antropologa da naglaavaju ekonomsku inferiornost lovaca posebno se zapaa
u poreenjima njihove i pojedinanih neolitskih ekonomija. Lovci, kako to Louvi otvoreno
kae moraju da rade mnogo tee da bi preiveli nego farmeri i stoari. (Lowie1946:13)
U ovoj taki evolucionistika antropologija je posebno bila sklona da, pozivajui se usput
i na teoretsku nunost, usvoji uobiajen pristup. Etnolozi i arheolozi postali su neolitski
revolucionari, iji entuzijazam nije potedeo nita to je pripadalao Starom Reimu (kame-
nom dobu). Nije to bilo prvi put da lozo o najranijim danima oveanstva radije govore
2
O istorijski uslovljenim elementima ove kalkulacije videti kod Codere.
3
O institucionalizaciji oskudice u kapitalizmu: Gorz 1967:37-38
4
Vredi napomenuti da savremeni evropski marksisti i njihove buroaske kolege dele isto uverenje o siromatvu
primitivnih. Boukharine 1967; Mandel 1962, vol. 1.
5
Elman Servis je dugo bio jedini etnolog koji se suprotstavljao tradicionalnom shvatanju o siromatvu lovaca.
Ovaj esej duguje veliko nadahnue njegovim zapaanjima o slobodnom vremenu kod australijskih Arunta
(1963:9), kao i razgovorima koje sam vodio sa njim.
7
u odnosu na prirodu nego na kulturu: ovek koji celog ivota sledi ivotinje samo zato da
bi ih ubio i pojeo, ili koji se stalno seljaka od jednog buna sa divljim bobicama do drugog,
i sam ivi kao ivotinja. (Braidwood 1957:122) Sa tako degradiranim lovcima antropologija
je mogla slobodno da proglasi veliki neolitski skok napred: prelomni tehnoloki napredak
koji je ljudima omoguio vie slobodnog vremena, kroz oslobaanje od neprestane potrage
za hranom. (Braidwood 1952:5; cf. Boas 1940:285)
U veoma uticajnom eseju Energija i evolucija kulture
6
Lesli Vajt pie da je u neolitu
dolo do velikog napretka u razvoju kulture kao posledice velikog poveanja prosene
koliine energije koja je bila akumulirana i kontrolisana naprednim poljoprivrednim i
stoarskim tehnikama. (1949:372)
Vajt dalje naglaava evolucioni kontrast izmeu, s jedne strane, ljudskog rada kao glav-
nog izvora energije u paleolitu i, s druge strane, domaih biljaka i ivotinja kao glavnog
izvora energije u neolitu. Ovakav pristup odmah je omoguio precizno utvrivanje termo-
dinamikog potencijala lovaca, to jest, koliine energije koju stvara njegovo telo: u proseku
1/20 konjske snage. (1949:369) Tako se stie utisak uprkos potpunom zanemarivanju
ljudskog rada u kulturnim poduhvatima neolita da je ivot ljudi bio znaajno olakan
primenom novih sredstava za utedu rada (domaih biljaka i ivotinja). Ali, ovaj pristup
je oigledno pogrean. Osnovna mehanika energija, kako u paleolitu tako i u neolitu, je
bio ljudski rad, u oba sluaja izveden iz biljnih i ivotinjskih resursa, tako da je, uz neke
zanemarljive izuzetke (kao to je direktna upotreba ne-ljudske snage), prosena koliina
akumulirane energije bila uglavnom konstantna, sve do industrijske revolucije.
Druga specina antropoloka predrasuda o paleolitu razvila se unutar same discipline,
na osnovu zapaanja Evropljana o ivotu savremenih lovaca i sakupljaa, kao to su aus-
tralijski Aboridini, Bumani, narodi Ona ili Jahgan. Ovaj etnografski kontekst uticao je
na nae vienje ekonomije lovaca-sakupljaa i to na dva naina.
Prvo, tako to je omoguio najrazliitija naivna vienja ovih drutava. Udaljene i egzo-
tine oblasti, koje su postale kulturna pozornica modernih lovaca, pruale su prizor koji je
kod Evropljana mogao da izazove samo nepovoljno miljenje. Sa stanovitva poljoprivrede
ili svakodnevnog iskustva tipinog Evropljanina, marginalne oblasti, kao to su australijska
pustinja ili pustinja Kalahari, postale su predmet uenja za neupuene posmatrae: Kako
neko uopte moe da ivi na ovakvom mestu, itd. Zakljuak da uroenici jedva uspevaju
da nekako obogate svoje puko preivljavanje bio je samo pojaan zapaanjem o njihovoj
izvanredno raznovrsnoj ishrani. (cf. Herskovits 1952, gore citirano) Obino ukljuujui ma-
terije odbojne ili nejestive za Ervopljane, lokalna kuhinja navoena je kao jo jedan dokaz
da ti ljudi umiru od gladi. Takav zakljuak se pre mogao sresti u ranijim nego u kasnijim
izvetajima i pre u izvetajima istraivaa i misionara nego u antropolokim monogra-
jama. Ali, upravo zato to su izvetaji istraivaa stariji i blii autentinim aboridinskim
uslovima, njima treba posvetiti posebnu panju.
U tome svakako treba praviti neke razlike. Tako najveu panju zasluuju izvetaji
istraivaa poput Dorda Greja (Sir George Grey, 1841), koji je tridesetih godina prolog
6
Oigledna greka Vajtovog zakona evolucije je korienje mernog koncepta po jedinici (per capita). Neolitska
drutva su uglavnom uspevala da sakupe veu ukupnu koliinu energije nego paleolitska, prosto zato to
je domestikacija mogla da podri stalne naseobine sa veim brojem ljudi. Ali ovaj ukupan rast drutvenog
proizvoda nije nuno bio vezan za veu produktivnost rada, koju Vajt takoe ubraja u neolitska dostignua.
Etnoloki podaci kojima danas raspolaemo ukazuju na mogunost da neolitska drutva nisu bila termodina-
miki ekasnija od drutava lovaca i sakupljaa, to jest, da su uspevala da akumuliraju veu koliinu energije
po jedinici ljudskog rada. Slino ovome, poslednjih godina neki arheolozi objanjavaju neolitski napredak time
to su ljudi veu prednost davali stabilnosti svojih naseobina, nego produktivnosti rada. (cf. Braidwood and
Wiley 1962)
8
veka poveo ekspediciju u neke od najsiromanijih oblasti zapadne Australije, i ija su
neobino paljiva zapaanja o lokalnom stanovnitvu unela prilinu pometnju u krugove
njegovih kolega, koji su insistirali na shvatanju o ekonomskoj bespomonosti uroenika.
Najea greka, kae Grej, jeste prepostavka da uroenici raspolau sa veoma malo
sredstava za ivot i da se stalno nalaze u potrazi za hranom. Brojne su i skoro smene
greke koje su istraivai inili u tom smislu: U svojim izvetajima oni piu alopojke o
nesrenim Aboridinima koje navodno desetkuje glad i koji se jedva odravaju u ivotu na
nekim vrstama hrane koju nalaze u blizini svojih sklonita; iako je hrana o kojoj govore
upravo ona koju uroenici najvie cene i koja ne oskudeva ni u dobrom ukusu niti u
hranljivosti. Da bi jo ubedljivije ilustrovao neznanje koje se pokazuje u odnosu na
navike i obiaje uroenika, tamo gde se oni jo nalaze u divljem stanju, Grej navodi jedan
izuzetan primer, iz pera svog saputnika kapetana Stjuarta, koji je nakon susreta sa grupom
uroenika koji su sakupljali velike koliine mimozine gume zakljuio da je tim nesrenim
stvorenjima, koja nisu mogla sebi da obezbede neku drugu hranu, jedino preostalo da
sakupljaju tu vrstu biljke. Ali, primeuje ser Dord, materija o kojoj se tu radilo bila je
omiljena vrsta hrane u toj oblasti, koja je za dobrih sezona pruala povod velikom broju
ljudi da se okupe i da logoruju zajedno, to inae ne bi mogli. On zakljuuje:
Uroenici uglavnom ive dobro. U nekim oblastima, u neko doba godine, njima moe
ponestati hrane, ali u tom sluaju ta mesta obino bivaju naputena. U svakom sluaju,
potpuno je nemogue da neki putnik, pa ak i neki uroenik sa drugog podruja,
pravilno proceni da li ta oblast prua dovoljno hrane ili ne. Ali, kada je na svojoj
teritoriji, uroenik je u sasvim drugaijem poloaju: on tano zna ta mu ta zemlja
prua, tano vreme kada dospevaju odreene vrste hrane, kao i najbolji nain za
njihovo ubiranje. U skladu sa ovim okolnostima, on redovno obilazi razliite delove
svog lovita; a ja mogu samo da potvrdim da sam u njihovim logorima uvek nailazio
na najvee izobilje. (Grey 1841, vol. 2:259-262; cf. Eyre 1845, vol 2:244 ).
7
Posle ovog srenog zakljuka, ser Dord je posebno insistirao da se iz njega iskljue
aboridinski lumpen-proleteri, koji su iveli unutar ili u okolini evropskih naseobina (cf.
Eyre 1845, vol. 2:250, 254-255) Re je o veoma znaajnoj intervenciji, koja nas vodi ka
drugom izvoru etnografskih predrasuda: antropologija lovaca u velikoj meri je bila anahro-
nistiko prouavanje bivih divljaka eprkanje po leu jednog drutva, kako je to jednom
rekao ser Dord, od strane pripadnika drugog drutva.
Preostali lovci i sakupljai danas spadaju u kategoriju raseljenih lica. To su obesprav-
ljeni paleolitski ljudi, koji ive na lovitima netipinim za vladajui nain proizvodnje:
poslednjim utoitima jednog drugog doba, mestima toliko udaljenim od glavnih centara
kulturnog razvoja da mogu biti poteena uea u planetarnom maru napred, jer su
i suvie siromana da bi bila od interesa za mnogo razvijenije ekonomije. Ostavimo po
strani povoljno smetene narode kao to su Indijanci sa severozapadne obale Amerike, ije
je (relativno) blagostanje van svake sumnje. Svi ostali su potisnuti sa veeg dela zemlje,
prvo poljoprivredom, a zatim industrijskom ekonomijom, tako da danas ive u ekolokim
uslovima koji su ak ispod kasno-paleolitskog proseka.
8
7
Slian komentar, povodom pogrenog tumaenja leenja ispijanjem krvi u istonoj Australiji nalazi se u
Hodkinson 1845:227.
8
Karl Soer naglaava da se uslovi u kojima ive primitivni lovaki narodi ne mogu ispravno proceniti na osnovu
primera njihovih modernih predstavnika, koji su danas potisnuti na neke od najsurovijih predela na zemlji,
kao to je unutranjost Australije, ameriki Veliki Basen i arktike tundre i tajge. Oblasti u kojima su nekada
iveli obilovale su hranom. (Navedeno u Clark i Haswell 1964:23)
9
ta vie, tokom poslednja dva veka evropski imperijalizam ostavio je veoma ozbiljne
posledice, tako da su mnogi etnogra primetili da materijal kojim antropolozi barataju
najee ine oteena kulturna dobra. ak i izvetaji istraivaa i misionara, uprkos
njihovom etnocentrizmu, jasno svedoe o oteenim ekonomijama. (cf. Service 1962) Lovci
iz istone Kanade, o kojima moemo da itamo u hronikama jezuita, bili su ukljueni u
trgovinu krznom jo u XVII veku. Prirodno okruenje nekih naroda bilo je selektivno
unitavano napredovanjem Evropljana pre nego to su izvetaji o njihovoj autentinoj
ekonomiji uopte mogli biti sainjeni. Dananji Eskimi vie ne love kitove; zemlja Bumana
ostala je bez divljai; pinjon (vrsta etinara karakteristinog za jugozapadni deo Amerike,
nap. prev.) iz zemlje oona poseen je, a njihova lovita preplavljena stokom. Ako se danas
o tim ljudima govori kao o rtvama siromatva, a njihovi resursi opisuju kao oskudni i
nepouzdani, da li je to onda posledica njihovog normalnog stanja ili kolonijalnog nasilja?
9
Ogromne implikacije (i problemi) koje ovo globalno potiskivanje lovaca i sakupljaa
postavlja pred evolucionistiku teoriju tek od skora su poeli da privlae panju (Lee i
DeVore 1968). Znaaj ovih grupa danas je u sledeem: sadanji poloaj ovih ljudi vie ne
omoguava objektivan test njihovih proizvodnih sposobnosti; njihov poloaj je danas takav
da ih stavlja pred najtei mogui ispit. To je ono to njihova dostignua, iji pregled sledi,
ini jo impresivnijim.
Neka vrsta materijalnog blagostanja
Imajui u vidu bedu u kojoj lovci i sakupljai ive u teoriji, iznenauje tvrdnja da Bumani
iz pustinje Kalahari uivaju u nekoj vrsti materijalnog blagostanja, ako ne u hrani i vodi,
onda makar u svakodnevnim upotrebnim predmetima:
to vie budu dolazili u kontakt sa belcima a to se ve dogaa !Kung e oseati sve
veu potrebu za naim stvarima. Oni se danas oseaju inferiorno meu strancima koji
su obueni. Ali, u svom svetu i sa svojim oruima, oni su bili, komparativno gledano,
slobodni od materijalnih pritisaka. Osim u sluaju hrane i vode (znaajni izuzeci!), u
kojima !Kung oskudevaju mada je i to pitanje, poto se uprkos njihovim mravim
gurama ne bi moglo rei da su neuhranjeni oni su u stanju da naprave sve to im je
potrebno: svaki mukarac je sposoban da napravi bilo koju stvar koju prave mukarci,
a svaka ena bilo koju stvar koju prave ene . . .
Oni su iveli u nekoj vrsti materijalnog blagostanja jer su svoja orua znali da prilagode
materijalima koji su u velikim koliinama leali svuda oko njih i bili dostupni svima,
ili ih je bilo u najmanju ruku dovoljno da zadovolje potrebe populacije (drvo, trska,
kosti za oruje i pribor, vlakna za uad, trava i lie za sklonita). !Kung su uvek imali
na raspolaganju dovoljno nojevih jaja za izradu ogrlica ili za trgovinu, a svaka ena je
imala bar tuce tih ljuski koje su sluile kao posude za vodu koliko je inae mogla
da ponese dok im je dobar deo preostajao za izradu ukrasa. Nomadski nain ivota
podrazumevao je stalnu seobu od jednog izvora hrane do drugog, u zavisnosti od
sezone, pri emu su na leima nosili i decu i svu svoju imovinu. Sa obiljem materijala
koji su omoguavali laku zamenu neophodnog pribora !Kung nisu razvili sistem za
odlaganje zaliha, niti su imali potrebe, a moda ni elje, da se optereuju vikovima
9
ak se i u uslovima akulturacije moe sagledati kakav bi bio ivot lovaca i sakupljaa u iole povoljnom
prirodnom okruenju. Posebno se preporuuje izvetaj Aleksandera Henrija o njegovom ivotu meu ipeva
Indijancima u severnom Miigenu. (Navedeno u Qimby 1962)
10
i duplikatima. esto nisu nosili ni po jedan primerak od svake stvari. Ono to bi im
zatrebalo jednostavno su pozajmljivali. Takva lakoa iskljuivala je gomilanje stvari,
to kod njih nikada nije imalo veze sa drutvenim statusom. (Marshall 1961: 243-44)
Lorna Maral je napravila korisnu podelu proizvodnje lovaca-sakupljaa na dve sfere:
voda i hrana su znaajni izuzeci, koje je zato najbolje razmatrati odvojeno. to se svega
ostalog tie, ono to je reeno za Bumane moe se do u detalje primeniti na lovce od
Kalaharija do Labradora ili do Ognjene Zemlje, gde je Gusinde
10
primetio da nesklonost
Jahgana da poseduju vie od jednog primerka neke stvari koju esto koriste svedoi o
njihovom velikom samopouzdanju. Nai Fueani, (od Tieera del Fuego, Ognjena Zemlja,
nap. prev.) pisao je on lako nabavljaju i prave svoja orua. (1961:213)
Takvo materijalno obilje delimino potie od lakoe proizvodnje, a zatim i od jednos-
tavnosti tehnologije i demokratskog principa po pitanju vlasnitva. Sve se pravi od onoga
to je na dohvat ruke: od kamena, kostiju, drveta, koe materijala koji u izobilju lee
svuda oko njih. Po pravilu, nabavka i obrada sirovog materijala ne iziskuju veliki napor.
Pristup prirodnimresursima je tipino direktan svako ima slobodan pristup. Podela rada
je takoe jednostavna, uglavnom seksualna. Ako tome dodamo liberalan obiaj deljenja,
po kojem su lovci s pravom na daleko poznati, svi lanovi zajednice mogu da uivaju u
postojeem blagostanju, takvom kakvo jeste.
Ali, naravno, takvom kakvo jeste: to blagostanje takoe podrazumeva i objektivno
nizak ivotni standard. Vano je imati u vidu da standardnu koliinu potronih dobara
kao i broj potroaa ovde regulie kulturni kod podeen na najskromniji nivo. Re je o
zajednicama s malim brojem ljudi, iji celokupan posed ini nekoliko lako napravljenih
stvari;
11
nekoliko jadnih komada odee i, u veini podruja, samo privremena sklonita;
zatim, neto ukrasa, retkog i dragocenog kremena i moda neto drugih stvari, kao to su
komadii kvarca koje iscelitelji izvlae iz svojih pacijenata. (Grey 1841, vol 2:266); i najzad,
kona vrea u kojoj verna ena nosi sve te stvari, sav imetak australijskog divljaka. (p.
266).
Za veinu lovaca, ovo blagostanje bez obilja, u stvarima i priboru, je neto to se podra-
zumeva. Mnogo interesantnije je pitanje kako to da im je tako malo stvari dovoljno jer,
to je njihova politika, stvar principa, kao to kae Gusinde (1961:2), a ne plod nesree.
Ne udi za stvarima, pa nee ni oskudevati. Da li to moda znai da su lovci tako
nezahtevni zato to su potpuno okupirani potragom za hranom, koja iziskuje maksimum
energije od maksimalnog broja ljudi, tako da im ne ostaje dovoljno vremena i energije
za obezbeivanje veeg komfora? Neki etnogra pruaju nam dokaze koji vode u sasvim
suprotnom pravcu: potraga za hranom je tako uspena da najmanje polovinu vremena
ljudi ne znaju ta da rade sa sobom. S druge strane, treba imati u vidu da je glavni uzrok
tog uspeha pokretljivost, nekada vea, nekada manja, ali uvek dovoljno esta da potpuno
obezvredi zadovoljstvo posedovanja. Za lovce je ispravno reeno da je bogatstvo za njih
teret. U njihovom nainu ivota stvari postaju bolno optereujue, kao to je primetio
Gusinde, posebno ako moraju da ih dugo nose sa sobom. Neki sakupljai imaju kanue,
neki psee saonice, ali veina mora da sama nosi sav svoj posed, pa zato i poseduju samo
onoliko koliko mogu da ponesu, a da ih to ne sputava. Ili, tanije, onoliko koliko ene mogu
10
Slino o Pigmejima iz Konga govori i Kolin Turnbul: Materijal potreban za izgradnju sklonita, izradu odee,
svih drugih potreptina i predmeta njihove materijalne kulture stoji im bukvalno na dohvat ruke, svuda oko
njih. Turnbull nije imao rezervi ni kada je re o njihovoj sposobnosti da zadovolje sve osnovne ivotne potrebe:
Tokom cele godine, bez izuzetka, na raspolaganju im stoji obilje izvora biljne i ivotinjske hrane. (1965:18)
11
Za neke sakupljae, o ijim se arhitektonskim dostignuima dugo nije nita znalo, dokazano je da su pre dolaska
Evropljana gradili mnogo solidnije nastambe. (Smythe 1871, vol. 1:125-8)
11
da ponesu: mukarci su najee poteeni toga, da bi mogli da iskoriste priliku za lov ili da
bi reagovali u sluaju napada. Kao to je Oven rekao, u samo malo drugaijem kontekstu,
pravi nomad je siromaan nomad (the pure nomad is the poor nomad). Pokretljivost i
vlasnitvo ne idu jedno s drugim.
Da pitanje stvari moe lako da postane i vie od neprijatnosti uviaju i posmatrai sa
strane. Loren van der Post se naao u velikoj nedoumici kada je trebalo da se oprosti sa
svojim prijateljima Bumanima:
Ta stvar sa poklonima nanela nam je mnogo muke. Bili smo poraeni saznanjem
koliko malo toga moemo da poklonimo Bumanima. Skoro svaka stvar koju smo
imali samo je mogla da im otea ivot, poveavajui teret koji su morali da nose
sa sobom. Jer oni skoro da nisu imali nikakvog imetka: jedan pojas, jedan krzneni
pokriva i kona torba. Nije tu bilo nieg to se ne bi moglo sakupiti za minut, umotati
u pokrivae, prebaciti preko ramena i poneti na put od hiljadu milja. Oni nisu imali
nikakav oseaj za posedovanje.
Neto to je za posmatrae sa strane ivotna nunost, kod njih je potpuno zanemareno. Ta
skromnost u materijalnimpotrebama kod njih je institucionalizovana: ona postaje pozitivna
kulturna injenica, izraena u celom nizu ekonomskih aranmana. Lojd Varner izvetava da
je kod naroda Murngin (Afrika) glavni kriterujum za vrednovanje stvari njihova nosivost.
Male stvari su po pravilu vrednije od velikih. Na kraju uvek odluuje koliko je neka stvar
zgodna za noenje, osim kada se radi o izuzetno retkim predmetima ili onima ija izrada
zahteva mnogo rada. Najvea vrednost, kae Varner, jeste sloboda kretanja. Upravo u
toj elji da se bude slobodan od tereta i odgovornosti za predmete koji bi mogli i suvie da
utiu na tradicionalni nain ivota Varner vidi potvrdu njihovog nerazvijenog oseaja za
vlasnitvo, kao i glavni uzrok nedostatka interesovanja za razvijanje tehnologije. (1964:
136-137)
Tu je zatim jo jedna ekonomska neobinost neu rei opta, ali koja bi se mogla
objasniti kao posledica loeg vaspitanja u linom odravanju i dobro uvebane nezaintere-
sovanosti za gomilanje stvari: neki lovci pokazuju, u najmanju ruku, upadljivu aljkavost u
rukovanju linim priborom. U tom pogledu pokazivali su onu vrstu nonalancije koja bi se
mogla pripisati samo ljudima koji su u potpunosti ovladali problemom proizvodnje, to je
jednog Evropljanina moglo samo da izludi:
Oni uopte ne vode rauna o svojim stvarima. Nikome ne pada na pamet da ih dovede
u red, da ih nekako zatiti, osui ili oisti, okai negde ili ih uredno sloi. Ako im
neto zatreba, oni nemarno preturaju po svojim malim korpama, u kojima je sve
to nabacano zbrda zdola. Vei predmeti, koji se obino nalaze na jednoj gomili u
njihovim kolibama, vuku se i razvlae okolo bez ikakvog obzira na tetu koju zbog
toga mogu pretrpeti. Evropski posmatra zato stie utisak da ti (Jahgan) Indijanci ne
pridaju nikakvu vrednost svom priboru i da su potpuno zaboravili na trud koji su
uloili u njegovu izradu.
12
U stvari, niko ne pokazuje ni najmanji znak vezanosti za
taj imetak, koji se esto i lako gubi, ali koji isto tako lako biva nadoknaen. Indijanci
nemaju obzira ak ni kada bi, po obiaju, trebalo da ga pokau. Evrpoljanin moe
samo da vrti glavom gledajui te ljude kako razvlae po blatu potpuno nove stvari,
skupu odeu, sveu hranu i druge dragocenosti, ili putaju da ih deca i psi za as
upropaste. Skupocene stvari koje su dobili na poklon zadravaju nekoliko sati, bez i
malo radoznalosti; nakon toga, ostavljaju ih da trunu u blati i na kii. to manje imaju,
12
Ali, tu je Gusindeov komentar: Fueani lako izrauju sav svoj pribor. (1961:213)
12
lake i komotnije putuju, a ono to unite, lako nadoknauju. Odatle njihova potpuna
ravnodunost prema stvarima. (Gusinde 1961:86-87)
Lovac je, u iskuenju smo da kaemo, neekonomian ovek. Makar u pogledu sva-
kodnevnog pribora i stvari uopte, on predstavlja istu suprotnost standardnoj karikaturi
ovekoveenoj u svakom udbeniku tipa Opti principi ekonomije, strana prva. Njegove
potrebe su skromne, a sredstva kojima raspolae (relativno) mnogobrojna. Samim tim on
je komparativno gledano, osloboen materijalnog pritiska, nema potrebu za posedova-
njem, pokazuje nerazvijen smisao za vlasnitvo, potpunu ravnodunost prema stvarima
i nedostatak interesovanja za razvoj svoje tehnoloke opremljenosti.
Meutim, odnos lovaca prema ovozemaljskim dobrima sadri jednu jasno izraenu i
vanu crtu. Sa stanovita njihove ekonomije, iznutra gledano, pogreno je rei da su njihove
potrebe i elje svedene ili da je njihovo shvatanje bogatstva ogranieno. Ovaj renik
unapred proglaava za standard Ekonomskog oveka, dok lovcu jedino ostaje da se bori
sa svojom nesrenom prirodom, to za ishod moe da ima samo pokoravanje kulturnom
zavetu siromatva.
Ovaj renik podrazumeva odbacivanje sklonosti ka posedovanju koja se u stvarnosti
nikada ne razvija, potiskivanje elja koje se nikada ne javljaju. Ekonomski ovek je buro-
aska konstrukcija, koja, kao to je govorio Marsel Mos, ne stoji iza nas, ve ispred, poput
Moralnog oveka. Nije re o tome da su lovci i sakupljai prinueni da obuzdavaju svoje
materijalistike impulse: oni samo od njih nikada nisu napravili instituciju.
Najzad, ako je najvea blagodet biti slobodan od zla, onda su nai Divljaci (Naskapi,
Labrador) sreni. Jer dva najvea zlotvora, koji od ivota veine nas Evropljana prave
pakao i pusto, ne ive u njihovim velikim umama: mislim na slavoljublje i polepu.
Oni su zadovoljni samim ivljenjem i nema nijednog meu njima ko bi prodao duu
avolu zarad sticanja bogatstva. (LeJeune, 1635:231)
Skloni smo da na lovce i sakupljae gledamo kao na siromane, zato to nemaju nita.
Moda bi bilo bolje kada bismo ih iz istog razloga smatrali za slobodne:
Njihova krajnje ograniena materijalna sredstva oslobaaju ih svih briga vezanih za
svakodnevne potrebe, to im omoguava da jednostavno uivaju u ivotu. (Gusinde,
1961:1)
Opstanak
U vreme kada je Herskovic pisao svoju Ekonomsku antropologiju (1952), meu antro-
polozima je bilo uobiajeno da se Bumani i australijski uroenici navode kao klasian
primer naroda koji ive na najoskudnijim ekonomskim resursima, tako retkim da im
samo njihova najintenzivnija primena omoguava opstanak. Ovo klasino vienje danas
moemo u velikoj meri da osporimo i to na osnovu podataka najveim delom sakupljenih
upravo kod ove dve grupe. Ima mnogo dokaza koji govore da lovci i sakupljai rade manje
nego mi, a da potraga za hranom nije neprestana ve povremena aktivnost, koja im ostavlja
mnogo slobodnog vremena. Meu njima je zabeleen u proseku vei broj sati dnevnog sna
nego u bilo kom drugom obliku drutvene organizacije.
Neki podaci o Australijancima nalaze se jo u najstarijim izvetajima, ali naa velika
srea je to danas raspolaemo rezultatima kvantitativnih istraivanja iz Arnhemove Zem-
lje, koje je u periodu od 1948-1960. godine obavila jedna ameriko-australijska nauna
13
ekspedicija. Objavljeni 1960. godine, ovi zapanjujui podaci navode nas da preispitamo
sve izvetaje o australijskim uroenicima iz poslednjih sto godina, a moda i mnogo dui
period antropoloke misli. Kljuno istraivanje bila je temporalna studija proizvodnje lova-
ca i sakupljaa, MekKartija i MekArtura, upotpunjena MekArturovom analizom koliine,
sastava i kvaliteta njihove ishrane. Re je o kratkoronim posmatranjima obavljenim u
neceremonijalnom periodu. Izvetaj sa Fi Krika (14 dana) dui je i detaljniji nego onaj sa
Hempl Beja (7 dana). Koliko je meni poznato, praena je aktivnost samo odraslih lanova
svake grupe. Prikazani dijagrami odnose se na informacije o lovu, sakupljanju biljaka,
pripremanju hrane, popravci i pripremanju oruja, itd. Ljudi iz oba logora bili su nomadi,
koji su u vreme istraivanja iveli izvan misija i drugih naseobina, iako to nije nuno bio
njihov jedini, pa ak ni uobiajeni nain ivota.
Treba zadrati ozbiljne rezerve prema izvlaenju optih ili istorijskih zakljuaka samo na
osnovu podataka iz Arnhemove Zemlje. Ne samo da je kontekst u kojem su ova istraivanja
vrena bio daleko od originalnog stanja, a vreme istraivanja i suvie kratko, ve se radi
i o uticaju odreenih modernih faktora, koji su produktivnost uroenika podigli iznad
tradicionalnog nivoa: metalna orua, na primer, ili manji pritisak na lokalne izvore hrane
usled depopulacije. Nae rezerve u tom pogledu trebalo bi da budu ak udvostruene i zbog
nekih drugih okolnosti, koje opet, obrnuto, utiu na manju ekonomsku ekasnost ovih
ljudi: na primer, polunezavisni lovci verovatno nisu toliko veti kao njihovi preci. Zato na
istraivanja sa Arnhemove Zemlje treba gledati kao na eksperiment, potencijalno znaajan,
u meri u kojoj nalazi potvrdu u drugim etnografskim ili istorijskim izvetajima.
Prvi oigledan zakljuak je da su ti ljudi poteeni tekog rada. Jednoj osobi je u proseku
potrebno 4-5 sati za prikupljanje i pripremanje hrane. Osimtoga, oni ne rade stalno. Potraga
za hranom je izrazito isprekidana. Kada sakupe dovoljno hrane, ljudi prestaju sa aktivnou,
to im ostavlja mnogo slobodnog vremena. Jasno je da se u ovom, kao i drugim sektorima
proizvodnje, suoavamo sa ekonomijom koja sebi postavlja specine, ograniene ciljeve.
Lov i sakupljanje omoguavaju da se ti ciljevi ostvare mimo pravilnog i redovnog radnog
obrasca. To vodi ka jo jednom, sa naeg uvreenog stanovita nezamislivom zakljuku:
umesto da do krajnjih granica napreu svoje proizvodne i prirodne resurse, Australijanci
izgleda radije ive ispod svojih objektivnih ekonomskih mogunosti.
Koliina hrane koju svakog dana sakupi bilo koja od tih grupa lako bi mogla da bude
vea. Iako je potraga za hranom za ene bila svakodnevna aktivnost (dijagrami iz
izvetaja govore suprotno; nap. M. Salins) one su se esto odmarale, a sakupljanje
i pripremanje hrane sigurno im nije oduzimalo ceo dan. Mukarci su jo ree ili
u potragu za hranom, a ako bi jednog dana imali dobar ulov, sledeeg dana bi se
odmarali. Mogue je da su nesvesno oni uvek vagali, s jedne strane, prednost veih
zaliha i, s druge, napor potreban da bi se one obezbedile. Tako su dolazili do procene
onoga to bi im bilo dovoljno i prestajali sa radom kada bi to postigli. (McArthur
1960:92)
Iz ovoga sledi zakljuak da njihova ekonomija nije bila ziki zahtevna. Dnevniki zapisi
istraivaa govore da ljudi sami sebi odreuju tempo rada i kretanja; samo jednomzabeleen
je sluaj lovca koji je bio krajnje iscrpljen. (McCarthy i McArthur 1960:150) Pored toga,
stanovnici Arnhemove Zemlje nisu smatrali ove aktivnosti mukotrpnim. Oni svakako
nisu pristupali tim poslovima kao neemu neprijatnom, to bi trebalo to pre zavriti, niti
kao prema nunom zlu kojeg bi trebalo odlagati to je due mogue. (McArthur 1960:92)
13
13
Makar jedan australijski narod, Yir-Yiront, ne pravi lingvistiku razliku izmeu rada i igre. (Sharp 1958/1934:6)
14
S tim u vezi, i u skladu sa ve navedenim zapaanjem o minimalnoj upotrebi ekonomskih
resursa, treba imati u vidu da se ovi lovci ne zadovoljavaju pukim preivljavanjem.
Kao i drugi Autralijanci, oni ne mogu dugo da se zadovolje monotonom ishranom. Zato
jedan deo vremena posveuju nabavci raznovrsnije hrane, u velikoj meri iznad nivoa koji
podrazumeva puko preivljavanje. (cf. Worsley 1961:173; McCarthy i McArthur 1960:192)
U svakom sluaju, dnevni obrok lovaca sa Arnhemove Zemlje bio je sasvim adekvatan
i to po standardima National Research Council of America (NRCA). Prosean dnevni unos
kalorija po osobi iz grupe sa Hempl Beja iznosio je 2.160 kalorija (svega 4 dana posmatranja),
a kod grupe sa Fi Krika 2.130 kalorija (11 dana posmatranja).
Najzad, ta nam ova istraivanja sa Arnhemove Zemlje govore o famoznom pitanju slo-
bodnog vremena? Izgleda da lov i sakupljanje pruaju izvanredno sredstvo za oslobaanje
od ekonomskih briga. Grupa sa Fi Krika je imala jednog stalno zaposlenog zanatliju,
oveka od 35 ili 40 godina, za koga je, ipak, izgledalo da mu je jedina prava specijalnost
lenarenje:
On nikada nije iao u lov sa ostalima, ali bi zato u toku jednog dana nalovio velike
koliine ribe. Povremeno bi odlazio u estar i donosio konice divljih pela. Vilira je
bio vet zanatlija koji je popravljao koplja i drugo oruje, pravio lule i tube za pevanje,
a na poseban zahtev izraivao je veoma dobre kamene sekire. I to je bilo skoro sve;
ostatak vremena provodio je u prii, jelu i spavanju. (McCarthy i McArthur 1960:148)
Vilira nije bio izuzetak. Najvei deo vremena lovaca sa Arnhemove zemlje bilo je buk-
valno uteeno vreme, rezervisano za odmor i spavanje.
Osim vremena koje su (izmeu konkretnih aktivnosti posveenih nabavci i priprema-
nju hrane) provodili u uobiajenim meusobnim odnosima, askanju, ogovaranju, itd.,
deo dana provodili su odmarajui se i spavajui. Ukoliko su bili u logoru, ljudi su u
proseku spavali izmeu 1-1.5 sat posle ruka, ponekad i due. Takoe bi esto odlazili
na spavanje odmah po povratku iz lova ili ribolova, ili u toku pripremanja hrane. U
logoru Hempl Bej mukarci bi, ako bi se iz lova vratili ranije, odlazili na spavanje u
toku prepodneva, ali ne i ako bi stigli tek posle 16h. Za vreme redovnog boravka u
logoru, na spavanje se ilo mimo bilo kakvog reda, a posle ruka obavezno. Izgleda
da su se ene, dok bi sakupljale hranu u umi, odmarale ee nego mukarci. A kada
bi u logoru provele ceo dan, takoe su odlazile na spavanje kad god im se prohte i
ponekad spavale veoma dugo. (McCarthy and McArthur, 1960:193)
Neuspeh lovaca sa Arnhemove Zemlje da izgrade kulturu oigledno nema veze sa
nedostatkom slobodnog vremena. U mnogo veoj meri to je posledica dokonih ruku.
Toliko o tegobnom ivotu lovaca sa Arnhemove Zemlje. to se tie Bumana, koje je Her-
skovic svrstao u istu ekonomsku kategoriju kao i australijske lovce, dva izuzetna izvetaja
koja je nedavno objavio Riarda Lija potvruju da se zaista radi o slinim sluajevima (Lee
1968; 1969). Posebna vrednost ovih izvetaja je u tome to se odnose na grupu iz oblasti
Dobe, !Kung Bumane bliske grupi Nyae Nyae, o ijem je poloaju Maral iznela ranije
navedene znaajne rezerve (materijalno obilje, uz povremenu oskudicu hrane i vode). Dobe
ive u delu Bocvane u kojoj su Bumani prisutni najmanje sto godina, pri emu su tek od
skora izloeni pritisku nasilne dislokacije. Sa metalnim oruima upoznali su se jo krajem
prolog veka, u periodu 1880-90. Jedno intenzivno istraivanje obavljeno je na grupi koja
je imala 41 lana, to je skoro maksimalan broj ljudi koji ovakva zajednica moe da podri.
Posmatranje je zapoeto tokom sune sezone, trajalo je 4 nedelje, tokom jula i avgusta 1964,
15
na prelazu iz povoljnijeg u nepovoljniji deo sezone, iako bi se tekoe sa kojima su se ljudi
u tom periodu suoavali mogle smatrati tipinim.
Uprkos maloj godinjoj koliini padavina Li je u oblasti Dobe primetio iznenaujue
bujnu vegetaciju. Izvori hrane bili su u isto vreme raznovrsni i obilni, posebno kada
je re o visoko-kalorinim mangeti orasima: na milione tih plodova svake godine bi
prosto istrunulo na zemlji. (sve reference iz Lee 1969:59)
14
Njegovi izvetaji o vremenu
provedenom u pribavljanju i pripremanju hrane veoma su slini podacima sa Arnhemove
Zemlje.
Podaci do kojih se dolo kod Bumana govore da rad jednog oveka na lovu i sakupljanju
obezbeuje egzistenciju 4-5 ljudi. U tom pogledu, sakupljaki rad Bumana ekasniji je od
rada francuskih farmera u periodu pre II svetskog rata, kada je vie od 20% populacije radilo
na ishrani cele zemlje. Istina, ovo poreenje nije sasvim korektno ono je zapanjujue. U
ukupnoj populaciji nomadskih Bumana sa kojom je Li bio u kontaktu, 61.3% (ili 152 od
248) bili su aktivni proizvoai; ostali su bili ili suvie mladi ili suvie stari da bi se njihov
doprinos mogao smatrati znaajnim. U kampu u kojem je sprovedeno istraivanje bilo je
65% aktivnih. To znai da je odnos proizvoaa hrane u odnosu na ostatak populacije
iznosio 3:5 ili 2:3. Ali, tih 65% ljudi radilo je svega 36% vremena, dok 35% ljudi nije radilo
uopte! (Lee 1969:67)
To znai da je radna nedelja svakog odraslog radnika trajala 2 dana.
Drugim reima, svaki produktivni pojedinac izdravao je sebe i svoje najblie, a da mu
je opet ostajalo 3 -5 dana nedeljno za druge aktivnosti. Radni dan je trajao oko 6 sati;
ali u grupi Dobe radna nedelja je trajala priblino 15 sati, ili u proseku 2h 9 dnevno. Treba
imati u vidu da u ove brojke, manje od onih sa Arnhemove Zemlje, nisu uraunati kuvanje
i izrada razliitog pribo ra. Ali, ako se sve to uzme u obzir, jasno je da radni dan jednog
Bumana i jednog australijskog Aboridina traje priblino isto.
Kada ne rade na sakupljanju hrane, slobodno vreme Bumani provode u najrazliitijim
aktivnostima. Ovde se ponovo uoava karakteristini paleolitski ritam: 1-2 radna, 1-2
neradna dana, gde se ovi drugi obino provode u logoru, praktino bez ikakvih obaveza.
Iako sakupljanje hrane predstavlja primarnu proizvodnu aktivnost, najvei deo vremena
(4-5 dana u nedelji) ljudi provode odmarajui se u kampu ili poseujui susedne kampove.
(Lee 1969:74):
Tokom jednog dana ena sakupi dovoljno hrane za naredna tri. Ostalo vreme provodi
odmarajui se, pravei ukrase ili odeu, odlazei u posete ili zabavljajui posetioce
iz drugih kampova. Svakog dana koji provede u kampu, na poslove oko pripremanja
hrane, mrvljenje oraha, sakupljanje drveta za potpalu i donoenje vode odlazi joj
priblino tri sata. Ovaj uravnoteni ritam smenjivanja rada i odmora odrava se
tokom cele godine. Lovci rade ee nego ene, ali njihov ritam nije tako pravilan.
esto se deava da se lovac, nakon jedne nedelje posveene lovu, odmara naredne
dve ili tri. Budui da je lov vrlo neizvesna i magijski uslovljena aktivnost, lovac moe
da se nae pod uticajem zlih ini i da onda ne ide u lov punih mesec dana ili due.
Tokom tog perioda loe sree vreme provodi u posetama, zabavi, posebno u plesu,
kao jednoj prevashodno mukoj aktivnosti. (1969:73)
Hranljiva vrednost dnevne koliine hrane kod Dobe Bumana iznosi 2140 kalorija. Ipak,
imajui u vidu njihovu telesnu teinu, uobiajenu aktivnost i starosno-polnu strukturu
14
Ovaj prikaz lokalnih resursa jo vie zadivljuje kada se ima u vidu da je Li svoja istraivanja sprovodio u drugoj
i treoj godini jedne od najveih sua u istoriji june Afrike. (1968:39; 1969:73n.)
16
Dobe populacije, Li je izraunao da je ljudima potrebno svega 1975 kalorija dnevno. Neto
od preostale hrane verovatno se daje psima. Iz ovoga sledi jasan zakljuak da Bumani ne
ive na ivici gladi, kao to se obino misli. (1969:73)
Izvetaji o Bumanima i Aboridinima predstavljaju uznemirujui, ako ne i odluujui
napad na uvreene teoretske pozicije. Ipak, ima osnova da se ovi izvetaji, posmatrani
izolovano, dovedu u sumnju. Ali, svedoenja sa Arnhemove Zemlje u mnogo emu nalaze
potvrdu u brojnim zapaanjima drugih istraivaa irom Australije, kao i u svetu lovaca-
sakupljaa uopte. Veina dokaza sakupljenih u Australiji datira iz XIX veka, pri emu
se neki istraivai jasno upozoravali na promenu koja se u aboridinskom nainu ivota
dogodila nakon kontakta sa Evropljanima:
Njihovi izvori hrane od tada su redukovani, a u mnogim sluajevima bili su oterani
od izvora vode koji se nalaze u sreditu njihovih najboljih lovita. (Spencer and Gillen
1899:50)
Stvar postaje jasnija upravo kada se ispitaju oblasti bogate vodom, kao to je jugoistona
Australija. Aboridini su ovde imali na raspolaganju ogromne koliine ribe, koju je bilo
lako uloviti, tako da se jedan rani doseljenik, iz Viktorije etrdesetih godina XIX veka, pitao
ta su ovi ljudi uopte radili pre nego to smo mi doli i nauili ih da pue. (Curr 1841-
1851; 1883:109) Puenje je reilo makar jedan ekonomski problem to to nisu imali ta
da rade: Taj zadatak smo lako obavili, tako da su svoje slobodno vreme sada mogli da
provode u pripremanju lula i molei nas za duvan.
Ipak, neto ozbiljniji pokuaj ovog istog doseljenika bio je merenje vremena koje uroe-
nici iz oblasti Port Filip provode u lovu i sakupljanju. Sakupljake ekspedicije ena trajale
su oko 6 sati dnevno, pri emu su najmanje polovinu tog vremena provodile u hladovini
ili oko vatre. Mukarci bi kretali u lov malo posle njih i vraali se u priblino isto vreme.
Curr je naao da je tako sakupljena hrana bila osrednjeg kvaliteta, ali da je njen dotok bio
redovan i da je 6 sati dnevno bilo vie nego dovoljno za ostvarenje tog zadatka; ova oblast
mogla je da prehrani najmanje dvostruko vei broj Crnaca koje smo tamo zatekli. Veoma
slina zapaanje imao je jo jedan stari doseljenik, Klmenet Hodkinson, koji je pisao o
ivotu uroenika u slinim prirodnim uslovima iz jugoistonog Novog Junog Velsa. Svega
nekoliko minuta ribarenja bilo je dovoljno da prehrani celo pleme. (1845: 223; cf. Hiat
1965:103-4) Zaista, irom ove zemlje, du cele istone obale, Crnci nikada nisu patili od
ozbiljne oskudice hrane, kao to su to mnogi slabo obaveteni pisci tvrdili. (1845:227)
Ali, primer ovih ljudi, koji su iveli u najplodnijim delovima Australije, posebno na
jugoistoku, nije uticao na dananju stereotipnu predstavu o prosenom Aboridinu: upravo
ovi uroenici bili su prvi istrebljeni.
15
Odnos Evropljana prema australijskim Crncima od poetka se svodio na sukob oko
zemlje i njenih bogatstava. Tom procesu destrukcije odolelo je samo malo vremena i panje
nekih ljudi koji su mogli da sebi priute luksuz kontemplacije. Etnografskoj svesti uskoro
su na raspolaganju ostale samo blede senke: uglavnom grupe iz unutranjosti kontinenta,
uglavnom pustinjske i opet uglavnom Arunta. Nije stvar u tome da je poloaj Arunta
zaista bio tako teak kao to se obino mislilo: Njihov ivot je bez sumnje bedan i veoma
tegoban. (Spencer and Gillen 1899:7) Re je prosto o tome da ova plemena iz centralnih
oblasti nisu tipini predstavnici uroenike Australije, ukoliko se ima u vidu tamonje
15
Ovo vai i za Tasmance, o kojima je Bonvik pisao: Aboridini nisu nikada oskudevali u hrani; iako se Samervi-
lova usudila da u svojoj Fizikoj geograji o njima kae da su iveli zaista bedno, na teritoriji koja skoro da
nije pruala uslove za ivot. Meutim, dr Dinet, nekadanji upravnik te oblasti, zapisao je sledee: Oni su
bili odlino opskrbljeni i uspevali su da se odre uz sasvim malo rada. (Bonwick 1870:14)
17
mnotvo razliitih oblika ekoloke adaptacije. (cf. Meggit 1964) Sledei opis uroenike
ekonomije, koji je sainio Don Edvard Ajri nakon obilaska june obale, oblasti Flinders i
jo bogatije oblasti Marej, zasluuje da bude naveden kao reprezentativan:
Unajveemdelu Nove Holandije, gde jo nema evropskih doseljenika i gde ima mnogo
povrinskih izvora svee vode, uroenici nemaju nikakve tekoe u obezbeivanju
dovoljnih koliina hrane tokom cele godine. Tano je da kvalitet ove hrane varira
u zavisnosti od sezone, kao i od vrste terena na kojoj ljudi ive; ali retko se dogaa
da u bilo kom delu sezone ili na bilo kojoj vrsti terena doe do oskudice u biljnim i
ivotinjskim izvorima hrane . . .
Mnoge vrste hrane ne sakupljaju se u enormnim koliinama, ali opet u toliko velikim
da to ljudima ostavlja mnogo slobodno vremena i omoguava da se tokom nekih
delova sezone na stotine uroenika okupe na jednom mestu. Na mnogim mestima du
obale, kao i u svim veim rekama u zaleu, ima mnogo najraznovrsnije i kvalitetne
ribe. Na obali jezera Viktorija video sam kamp od preko 600 ljudi, koji su iveli od
ribarenja, uz mali dodatak lia mesembryanthemum. Pri razgledanju njihovog kampa
nisam primetio da oskudevaju u bilo emu. U oblasti Murunde, koju reka Marej svake
godine plavi, slatkovodni rakovi izlaze na suvo u tolikom broju da je tamonjih 400
uroenika moglo da se njima hrani nedeljama, dok je od propale koliine moglo da
se prehrani najmanje jo njih 400. Ogromna jata riba javljaju se u toj reci i poetkom
decembra. Koliina ribe koja moe se ulovi za nekoliko sati je prosto neverovatna . . .
Druga veoma omiljena hrana u ovom istonom delu kontinenta je jedna vrsta moljaca
koje uroenici u velikim koliinama pronalaze u odreeno doba godine u planinskim
usecima i upljinama. Omiljen je i grba koji za vreme sezone takoe sakupljaju i
koriste njegov vrh, listove i stabljike samo jo jedan dokaz o skoro neiscrpnim
izvorima hrane koji mogu da podre neogranien broj uroenika. Ima jo mnogo
vrsta hrane koju uroenici sakupljaju, jednako obilne i kvalitetne poput one koju sam
nabrojao. (Eyre 1845, vol. 2:250-54)
Ajri i ser Dord Grej, ije samstrasno svedoenje ranije izneo (mogu samo da potvrdim
da sam u njihovim logorima uvek nailazio na najvee izobilje) ostavili su nam i podatke
o vremenu koje je uroenicima bilo potrebno da bi zadovoljili sve svoje dnevne potrebe,
s tim to se podaci do kojih je doao Grej odnose na uroenike iz jednog od najsurovijih
predela zapadne Australije.
Svedoenja ovih dentlmena-istraivaa u velikoj meri se poklapaju sa podacima istrai-
vanja koje su na Arnhemovoj Zemlji obavili MekKarti i MekArtur: Tokom najveeg dela
sezone (to jest, kada ih loe vreme ne zadrava u njihovim sklonitima) njima je potrebno
svega 2-3 sata dnevno da bi obezbedili dovoljnu koliinu hrane. Pri tom, to postiu u svom
uobiajenom maniru, naizgled nasumino tumarajui od mesta do mesta i sakupljajui ono
to bi tu nali, kao da sve to rade samo uzgred. (Grey 1841, vol. 2:263)
Ajri tvrdi slino:
U skoro svim delovima kontinenta koje sam obiao, gde Evropljani ili njihova stoka
nisu ograniili ili unitili originalni nain proizvodnje, uroenicima je po mojoj proceni
obino trebalo 3-4 sata da bi obezbedili dovoljno hrane za taj dan, i to bez prekomernog
naprezanja. (1845:254-55)
Isprekidanost rada na obezbeivanju hrane, o kojoj su pisali MekKarti i MekArtur, kao i
obrazac naizmeninog smenjivanja potrage i spavanja, zabeleeni su u svim izvetajima
18
sakupljenimiromkontinenta, od najranijih do najnovijih (Eyre 1845; Bulmer 1878; Mathew
1910; Spencer i Gillen 1899; Hiat 1965). Bejsdou je u tome video zajedniku crtu svih
Aboridina:
Kada sve rade usklaeno, kada ima dovoljno divljai i vode, Aboridini gledaju da
ivot uine to lagodnijim; zato posmatrau sa strane ponekad deluju lenjo. (1925:116).
Ako se opet vratimo u Afriku, vidimo da Hadza ive jednako lagodno, poto im rad
na zadovoljavanju osnovnih potreba oduzima isto toliko malo vremena i energije kao i
Bumanima ili Aboridinima (Woodburn 1968). ivei u oblasti izuzetno bogatoj divljai
i vegetacijom (u blizini jezera Ejasi), Hadza lovci su se izgleda lovom vie bavili sluajno,
nego kao redovnom aktivnou iji uspeh zavisi od sluaja. Tokom dugih, sunih perioda,
najvei deo dana provodili su u kockanju, najee u metalne vrhove strela, koje su inae
koristili za lov na krupnu divlja. Ali, tomvrstomlova ionako se bavio samo mali broj lovaca:
veina mukaraca je potpuno neopremljena i nesposobna za lov na krupniju divlja, ak i
ako imaju odgovarajue strele. A opet, kako kae Vudbern, i to malo aktivnih lovaca na
krupniju divlja ilo je u lov u velikim razmacima i ne izlaui se velikom naporu, posebno
ako bi ene uspevale da obezbede dovoljno biljne hrane (Woodburne 1966). Uprkos ovoj
nonalanciji i ogranienoj ekonomskoj kooperaciji Hadza su uspevali da obezbede sebi
sasvim dovoljno hrane i to bez velikog napora. Woodburn iznosi sledeu grubu procenu:
Na godinjem nivou, Hadza rade u proseku manje od dva sata dnevno na sakupljanju
hrane. (Woodburn 1968:54).
Interesantno je da Hadza, poueni ivotom, a ne antropologijom, svesno odbijaju neo-
litsku revoluciju da bi sauvali svoje slobodno vreme. Iako okrueni farmerima, sve do
skora odbijali su da preu na poljoprivredni nain ivota, obrazlaui svoj izbor uglav-
nom time to bi im to donelo i suvie tekog rada. U ovome su slini Bumanima, koji na
neolitsko pitanje odgovaraju svojim pitanjem: Zato da obraujemo zemlju kada na svetu
ima toliko mongo-mongo oraha? (Lee 1968:33) Vudbern je izneo i svoj utisak, iako jo
nepotvren injenicama, da Hadza troe manje energije i verovatno jo manje vremena
na zadovoljavanje osnovnih potreba nego susedni poljoprivredni narodi iz istone Afrike
(1968:54)
16
Menjajui kontinente, ali ne i kontekst, u isprekidanoj i nepredvidljivoj aktivnosti ju-
noamerikog lovca Evropljanin bi takoe mogao da prepozna istu, neizleivu prirodnu
dispoziciju:
Jamana nisu sposobni za teak, kontinuirani rad pod nadzorom evropskih farmera i
zemljoposednika za koje esto rade. Njihov radni tempo je vie stvar raspoloenja i
udi, tako da ponekad mogu da pristupe poslu sa mnogo elana. Ali, odmah posle toga,
deava se da u jednom neodreeno dugakom periodu samo lee, ne radei nita, a
da pri tom i ne pokazuju znake iscrpljenosti. Naravno da ova nepredvidljvost dovodi
Evropljane do oajanja, ali Indijanci tu ne mogu nita da urade. To je njihova prirodna
dispozicija. (Gusinde 1961:27)
17
16
Poljoprivreda je zapravo prvi primer najamnog rada u istoriji oveanstva. Prema biblijskoj tradiciji, prvi
zloinac bio je Kain, zemljoradnik. (Lafargue 1883:11) Treba naglasiti da se poljoprivredna plemena iz susedstva
Bumana i Hadza brzo vraaju mnogo pouzdanijem lovako-sakupljakom ivotu, posebno za vreme sue ili u
nekoj drugoj situaciji kada im zapreti glad. (Woodburn 1968:54; Lee 1968:39-40)
17
Ova opta odbojnost koju primitvni ljudi zaposleni kod Evropljana pokazuju prema dugom radu, a koja nije
tipina samo za lovce, trebalo bi da antropolozima skrene panju na injenicu da tradicionalna ekonomija
zadaje sebi samo skromne ciljeve, ije ostvarenje podrazumeva izuzetnu oputenost i olakanje od problema
pukog preivljavanja. Lovaka ekonomija je verovatno podcenjena i u pogledu specijalizacije. Ako kod njih i
19
Ovaj stav lovaca prema poljoprivredi dovodi nas najzad i do nekih drugih pitanja koja
nisu strogo vezana za potragu za hranom. Opet ulazimo u unutranjost drugaije eko-
nomije, oblast ponekad subjektivnu i uvek teku za razumevanje; izgleda kao da lovci
svesno prenapreu nau mo poimanja suoavajui nas sa nekim svojim obiajima, toliko
neobinim da nas to dovodi u sledeu, ekstremno postavljenu dilemu: ti ljudi su ili budale
ili zaista nemaju zbog ega da brinu. Ovo prvo je logian zakljuak na koji upuuje njihova
nonalancija, ali samo pod pretpostavkom da su uslovi u kojima ive zaista kritini. S
druge strane, ako se sve osnovne potrebe zadovoljavaju sa lakoom, ako pojedinac moe
uvek da rauna na uspeh, onda u njihovom na prvi pogled sumanutom ponaanju treba
videti neto drugo. Govorei o izuzetnom razvoju trine ekonomije, a posebno o nainu na
koji je takva ekonomija od oskudice napravila instituciju, Karl Polanji je rekao da je naa
ivotinjska ovisnost o hrani prerasla u ist, ogoljen strah od gladi koji je izmakao svakoj
kontroli. Nae poniavajue robovanje materijalnom, od ega pate sve kulture, svesno se
ini jo teim. (1947:115)
Ali, nai problemi nisu i njihovi. Njihovi ekonomski aranmani uvek raunaju na blagos-
tanje; oni veruju u obilje prirodnih resursa, umesto da oajavaju nad ogranienim ljudskim
mogunostima. Ono to elim da naglasim je da inae neshvatljivo ponaanje ovih never-
nika postaje razumljivo kada se ima u vidu ovo njihovo samopouzdanje, koje moe da se
razvije samo u generalno uspenoj ekonomiji.
Uzmimo, na primer, njihovo stalno kretanje od jednog kampa do drugog. Ovaj nomadi-
zam, koji se esto tumaio kao nevolja na koju su primorani, za njih je bio sastavni deo
ivota prema kojem se se odnosili sa istom leernou. Aboridini iz Viktorije, pie Smit,
po pravilu su veoma lenji putnici. Oni nemaju nikakav motiv zbog kojeg bi ubrzali svoje
kretanje. Na put obino kreu kasno izjutra, a usput se esto odmaraju. (1878, vol. 1:125)
Dobri otac Biar, koji je u svojim Izvetajima iz godine 1616-te dao raskoan opis hrane
koja za vreme sezone stoji na raspolaganju Mikmak Indijancima (severoistok Amerike)
(Nikada Solomonove palate nisu bile tako dobro ureene i sa tako bogatom trpezom),
nastavlja u istom tonu:
Nai domaini spremali su se za pokret u tako dobrom raspoloenju kao da kreu u
etnju ili na izlet; brzo su pripremili svoje znalaki izraene kanue kojima su upravljali
tako veto da bi za jedan dan, za dobrog vremena, skoro bez napora prevalili 30-40
liga; ipak, retko kad smo mogli da vidimo ove Divljake kako gledaju da to pre zavre
svoje putovanje; oni nikada nisu bili u urbi. Za razliku od nas, koji nita ne moemo
da uradimo bez urbe i brige. (Biard 1897:81-85)
Naravno, lovci su naputali kamp kada u okolini vie ne bi bilo dovoljno hrane. Ali,
videti u ovom nomadizmu samo beg od gladi znai ostati na pola puta: ne treba gubiti iz
vida da je oekivanje ovih ljudi da ih na drugom mestu opet eka obilje retko kada bivalo
iznevereno. Drugim reima, njihova putovanja bila su grozniava i napeta koliko i nai
odlasci na piknik na obalama Temze.
Jedna ozbiljnija primedba na raun lovaca i sakupljaa, esto navoena u vrlo razdralji-
vom tonu, odnosi se na njihovu nesposobnost predvianja. Uvek okrenuti sadanjosti,
bez i jedne pomisli ili brige za to ta moe doneti sutra (Spencer i Gillen 1899:53), lovci
nikada nisu pravili zalihe hrane, naizgled nesposobni da prue isplanirani odgovor na ne-
dae koje ih sigurno oekuju. Umesto toga, pokazivali su uvek isti nemar, koji se izraavao
na najmanje dva ekonomski komplementarna naina.
nema specijalizovane proizvodnje, razlog tome je nepostojanje trita, a ne nedostatak slobodnog vremena.
(Sharp 1934:35-37; Radclie-Brown 1948:43: Spencer 1959:155, 196, 251; Lothrup 1928:71; Stewart 1938:44)
20
Prvi je njihovo uveno rasipnitvo: obiaj da odmah pojedu svu sakupljenu hranu, ak i
u objektivno tekim periodima, kao da ih, kako je to za Naskapi Indijance (Labrador) rekao
Le en divlja koju moraju da love eka u tali. Bejsdou je pisao da bi moto australijskih
uroenika mogao da glasi ovako: Ako ima dovoljno za danas, ne brini za sutra. Zato
Aboridini vie vole da od svojih dnevnih zaliha odmah naprave gozbu, umesto da se
zadovolje skromnijim obrocima tokom nekog dueg perioda. (1925:116) Le en je video
kako njegove Naskapi Indijance ovakvo ekstravagantno ponaanje ponekad dovodi do
ivice propasti:
Za vreme gladi koja nas je zadesila, ako bi moj domain doneo kui dva, tri ili etiri
dabra, on bi od njih odmah, bio dan ili no, napravio gozbu za sve susedne Divljake.
Ako bi jo neko tog dana ulovio neto, i on bi priredio gozbu za sve. Tako se deavalo
da u jednom danu samo idete od gozbe do gozbe, ponekad ak tri ili etiri. Govorio
sam im da ne postupaju mudro, jer bolje bi im bilo da ne prave gozbe nego da neto
sauvaju i za naredne dane, tako da ne moraju da se plae gladi. Ali, oni su mi se samo
smejali: Sutra emo ionako da napravimo jo jednu gozbu! Da, ali esto se deavalo
da im jedini ulov budu zima i vetar. (LeJeune 1897:281-83)
Blagonakloni pisac pokuao je da nekako racionalizuje njihovu nepraktinost. Moda su
mueni glau ti ljudi bili sili s uma: prederavali su se ulovljenom divljai jer su dugo bili
bez mesa, dobro znajui da bi to opet moglo da im se desi. Ili su moda prireivanje gozbi i
obiaj deljenja bili i suvie vane drutvene obaveze da bi bile zanemarene, bez obzira na
okolnosti. Iskustvo Le ena moglo bi da potvrdi oba ova tumaenja, ali nas takoe navodi
na jo jedno. Tanije, moda Naskapi imaju i neko svoje objanjenje.
Oni nisu zabrinuti ta donosi sutra jer znaju da e im to sutra doneti manje-vie isto:
jo jednu gozbu. Kolika god bila vrednost ostalih tumaenja, uvek treba imati na umu ovo
samopouzdanje lovaca kada se govori o njihovom navodnom rasipnitvu. Najzad, to samo-
pouzdanje sigurno ima i neki objektivan osnov: jer, da su zaista toliko cenili prederavanje,
a ne zdrav ekonomski razum, oni jednostavno ne bi doiveli da postanu proroci tog novog
kulta.
Drugi, komplementaran obiaj je zapravo negativ rasipnitva: oni nikada ne uvaju
viak, to jest, ne prave zalihe hrane. Na prvi pogled ovo je zaista neobino, jer nema dokaza
da je stvaranje zaliha kod njih tehniki nemogue, niti da nisu svesni te mogunosti. (cf.
Woodburn 1698:53). Zato treba ispitati okolnosti u kojima ova praksa izostaje.
Gusinde je ovo pitanje postavio Jahgan Indijancima; njihov odgovor odisao je istim,
potpuno opravdanim optimizmom. Stvaranje zaliha bilo bi suvino. Naime,
tokom cele godine i sa skoro neiscrpnom velikodunou more nudi ljudima sve vrste
ivotinja, da ih love i sakupljaju. Oluja ili neka druga nedaa mogu neku porodicu
odvojiti od obale na nekoliko dana. Ali, niko u tome ne vidi razlog za strah od gladi,
jer svuda okolo svako od njih moe da nae ono to mu treba i to u velikim koliinama.
Zato bi onda bilo ko brinuo zbog budunosti! Uopte, nai Fueani veruju da se ne
treba plaiti budunosti, pa zato ne gomilaju zalihe. Iz godine u godinu, iz dana u dan,
na onaj naredni oni nikada ne gledaju sa strepnjom. (Gusinde 1961:336, 339)
Ovo objanjenje je verovatno u mnogo emu dobro, ali nije i potpuno. Ovde nailazimo
na mnogo sloeniji i suptilniji ekonomski rezon, iako se on u drutvenoj aritmetici realizuje
na veoma jednostavan nain.
21
Prednost stvaranja zaliha naspram relativno malog prihoda ostvarenog sakupljanjem
dolazi do izraaja samo na ogranienomlokalitetu. Neminovno smanjivanje lokalnih kapaci-
teta hrane je glavni uslov lovako-sakupljake ekonomije i glavni uzrok njihove mobilnosti.
Eventualna odstupnica u obliku zaliha je upravo ono to stvara kontradikciju izmeu bogat-
stva i mobilnosti. Takav pristup usidrio bi kamp u nekoj oblasti iji bi izvori hrane uskoro
bili iscrpljeni. Imobilisani stvorenim zalihama, ljudi bi se mogli nai u veoj nevolji nego
kada bi nastavili sa lovom i sakupljanjem na nekom drugom mestu, gde je priroda, da tako
kaemo, stvorila sopstvene zalihe hrane i to mnogo poeljnije, raznovrsnije i obilnije od
one koju bi ljudi mogli da uskladite. Ali, ova suptilna raunica, koja se verovatno ne bi
mogla izraziti jezikom simbolike logike, na drutvenom planu biva realizovana u obliku
jednostavnih binarnih opcija. Kako Riard Li primeuje (1969:75) tehniki neutralna aktiv-
nost kao to je akumulacija hrane ili stvaranje zaliha, na moralnom planu je neto sasvim
drugo: to je gomilanje. Uspean lovac moe da stvori zalihe hrane, ali uvek na tetu svog
prestia, ili da ih razdeli ostalima, ali onda po cenu svog (prekomernog) uloenog truda. To
znai da bi pokuaj stvaranja zaliha hrane samo umanjio ukupan proizvod grupe (output),
jer bi oni manje sposobni za lov morali da ostaju u logoru i da se zadovolje onim to bi
dobili od onih ambicioznijih.To dalje znai da je stvaranje zaliha hrane tehniki mogue,
ali ekonomski nepoeljno i drutveno potpuno neprihvatljivo.
Ako ostaje da je obiaj stvaranja zaliha meu lovcima retka pojava, onda u njihovom
ekonomskom samopouzdanju, razvijenom u normalnim okolnostima, kada ljudi sve svoje
potrebe lako zadovoljavaju, treba videti njihovu optu karakteristiku. To je ono to im je
davalo snagu da u dobrom raspoloenju prolaze i kroz najtee nedae, koje su ak i za duh
jednog jezuita bile iskuenje i uzrok velike brige, toliko velike da su ga njegovi prijatelji
Indijanci upozoravali da bi od toga mogao da se razboli: Gledao sam ih kako sa velikom
vedrinom prolaze kroz teke muke i nedae. Zajedno s njima, i ja sam bio bio izloen velikoj
patnji. Ali, oni su mi govorili: Moe da se desi da dva ili tri dana budemo bez hrane. Ali,
budi hrabar, Chihin. Neka tvoj duh bude dovoljno jak da izdri sve nevolje; odagnaj od
sebe tune misli, inae e se razboleti. Pogledaj nas kako smo veseli, iako imamo malo
hrane. (LeJeune 1897:283; cf. Needham 1954:230)
Drugaiji pristup lovcima i sakupljaima
ivot ovih ljudi, pod stalnim pritiskom potreba, ali koje su, zahvaljujui stalnom
kretanju, lako zadovoljavali, nikada nije oskudevao u uzbuenjima i zadovoljstvu.
(Smyth 1878, vol. 1:123)
Jasno je da vrednovanju ekonomije lovaca-sakupljaa treba pristupiti na nov nain,
imajui u vidu njena stvarna dostignua, ali i sva njena realna ogranienja. Proceduralna
greka nasleene mudrosti sastojala se u pogrenom itanju ekonomske strukture ovih
drutava na osnovu materijalnih okolnosti, gde se apsolutna nepovoljnost takvog naina
ivota nametala kao jedini mogui zakljuak na osnovu njegovog apsolutnog materijalnog
siromatva. Ali, odnos svake kulture prema prirodi predstavlja neku vrstu improvizacije.
Ostajui u zadatim ekolokim okvirima, kultura ipak moe da ih prevazie, u isto vreme
nosei na sebi njihov peat i pruajui originalan socioloki odgovor: usred siromatva
obilje.
Koje su stvarne slabosti lovako-sakupljake prakse? To sigurno nije niska produktiv-
nost rada, ako navedeni primeri zaista neto znae. Njihovu ekonomiju pre svega ugroava
opasnost umanjenog prinosa (prihoda). Zapoinjui sa zadovoljavanjem osnovnih potreba
22
i irei se odatle ka ostalim sektorima, poetni uspeh kao da vodi samo ka tome da svaki
budui napor donese sve manje koristi. Ovo objanjava izgled tipine krivulje ekasnosti
njihove potrage za hranom na odreenom lokalitetu. Mali broj ljudi e u relativno krat-
kom roku redukovati lokalne resurse hrane. Ukoliko ostanu na tom mestu, oni mogu da
poveaju cenu hrane ili da se zadovolje umanjenim prinosom: cena raste ukoliko po hranu
mora da se ide sve dalje, a umanjeni prinos je ono to ih eka ako se zadovolje manjom
koliinom hrane loijeg kvaliteta, ali do koje je lake doi. Reenje je, naravno, da odu na
neko drugo mesto. To je prvi i odluujui faktor ekonomije lovaca-sakupljaa: ona zahteva
stalno kretanje da bi zadrala sve svoje prednosti.
Ovo kretanje, ija dinamika i opseg variraju od okolnosti, samo prenosi na druge oblasti
proizvodnje isti mehanizam umanjenog prinosa, koji samo kretanje i ini nunim: izrada
pribora, odee, predmeta ili ukrasa, ma koliko bila laka za izvedbu, postaje besmislena
kada ima sve anse da bude samo teret, umesto pogodnost. Upotrebna vrednost predmeta
brzo bledi pred kvalitetom kao to je nosivost. Izgradnja trajnijih sklonita takoe postaje
apsurdna ako uskoro moraju da budu naputena. Odatle lovevo izrazito asketsko shvata-
nje materijalnog blagostanja: njegovo interesovanje za minimalnu opremu, a ponekad i
potpuna nezainteresovanost; to to prednost uvek daje malim umesto velikim stvarima;
izbegavanje da nosi dva ili tri komada iste stvari, itd. Pritisak ekolokih okolnosti, onda
kada se sa njima stvarno treba suoiti, izaziva ovu retku formu zbijenosti. Uglavnom, ako
je njihov bruto proizvod manji u odnosu na druge ekonomije, uzrok tome nije njihova
produktivnost, ve mobilnost.
Skoro isto se moe rei i povodom demografskih ogranienja lovako-sakupljakog
ivota. Ovde se na ljude primenjuje ista politika iskljuivanja, izraena na slian nain i
usmerena na sline ciljeve. Uslovi su postavljeni krajnje hladnokrvno: spreavanje svega
to bi moglo da dovede do umanjenog prinosa i smanjene mobilnosti, minimum neophodne
opreme, eliminacija duplikata, itd. Drugim reima: edomorstvo, ubijanje starih, seksualno
uzdravanje tokom perioda dojenja, itd., sve redom prakse veoma dobro poznate svakom
od ovih drutava.
Pretpostavka da se ova sredstva primenjuju zato to sistem ne moe da podri vei
broj ljudi je verovatno tana, samo to podrati ovde pre znai, doslovno, nositi nego
hraniti. Ljudi koji bivaju eliminisani, kako to divljaci ponekad tuno priznaju, upravo su
oni koji vie ne mogu sami da se kreu i koji bi usporili ili onemoguili kretanje neke
porodice ili grupe. Lovci su moda primorani da tretiraju ljude i stvari na isti nain, tako da
u ovoj drakonskoj politici treba videti odraz iste ekologije koja uslovlja i njihovu asketsku
koncepciju ekonomije. Ova taktika demografskog ograniavanja je deo ire politike koja
ima za cilj da predupredi umanjen prinos. Lokalna grupa je izloena ovom riziku srazmerno
svojoj veliini (koja samo do odreene granice omoguava potrebnu pokretljivost, inae
dolazi do disperzije grupe). Sve dok ljudima uspeva da zadre sve prednosti ovakvog sistema,
njegovu ziku i drutvenu stabilnost, na njihovu maltuzijansku praksu treba gledati samo
kao na surovo doslednu. Moderni lovci i sakupljai, koji ive u izrazito nepovoljnom
okruenju, vei deo godine provode u malim grupama ratrkanim na velikom prostoru.
Ali, pre nego znak niske produktivnosti i siromatva, u ovom demografskom obrazcu treba
videti cenu dobrog ivota.
Lovci i sakupljai uspevaju da iz svih slabosti svog naina ivota izvuku prednost.
Periodine seobe, kao i ograniavanje imetka i populacije su imperativi njihove ekonomske
prakse, ali i njihov kreativni odgovor na problem adaptacije. To su nunosti iz kojih i
nastaju vrline. Upravo u timokvirima blagostanje postaje mogue. Pokretljivost i umerenost
usklauju loveve ciljeve sa njegovim tehnikim mogunostima. Tako jedan nerazvijeni
23
oblik proizvodnje moe da se pokae kao veoma ekasan. Njihov ivot nije tako teak kao
to izgleda kada se posmatra sa strane. U nekim aspektima ekonomija je odraz nepovoljne
ekologije, ali ovim ljudima ipak uspeva da je preokrenu u svoju korist.
Izvetaji o modernim lovcima i sakupljaima, posebno onima iz marginalnih oblasti,
govore da prosean radni dan odraslog lana grupe, na svim poslovima vezanim za obez-
beivanje hrane, traje 3-5 sati. Lovci priznaju samo uteeno radno vreme, za razliku
od modernih indutrijskih radnika (i to onih organizovanih u sindikate), koji bi se sigurno
menjali sa njima za radnu nedelju od 21-35 sati. Jedno interesantno poreenje nedavno je
izvreno i meu neolitskim farmerima. Na primer, prosena radna godina odraslog Hanunu
uroenika sa Filipina, mukarca ili ene, koji se bave uzgojem na umskim krevinama, iz-
nosi 1200 sati (Conklin 1957:151), ili 3h 20 dnevno. Tu meutim nije raunato sakupljanje
hrane, briga oko stoke, kuvanje i druge svakodnevne radne aktivnosti.
Komparativni podaci postoje i za druge neolitske uzgajivae irom sveta. Zakljuci su
prilino suzdrani kada se formuliu negativno: lovci i sakupljai ne moraju da rade due od
primitivnih uzgajivaa, da bi sebi obezbedili dovoljno hrane. Prebacujui se iz etnografske
u istorijsku sferu, o neolitskim ljudima moglo bi se rei isto to je i Don Stjuart Mil rekao
o sredstvima za utedu ljudskog rada: nijedan od tih izuma nije do sada utedeo ljudima ni
minut slobodnog vremena. Neolitski ljudi nisu osetili nikakav poseban napredak u odnosu
na paleolitske u pogledu obima rada; pre e biti da su sa razvojem poljoprivrede morali da
rade jo napornije.
Isto vai i za uvreeno miljenje da borba za goli opstanak ne ostavlja lovcima i sa-
kupljaima dovoljno slobodnog vremena. Ovo je uobiajeno objanjenje za njihov nizak
evolucioni status, dok se o slobodnom vremenu neolitskih ljudi govori kao o njihovom
velikomdostignuu. Meutim, ovu tradicionalnu formulu treba preokrenuti: prosean obim
rada uveava se sa razvojem kulture, dok se obim slobodnog vremena smanjuje. Za bazini
rad lovaca je karakteristino da je isprekidan, dok moderni lovci pokazuju sklonost da
veliki deo slobodnog vremena provedu spavajui tokom dana. U tropskim oblastima, gde
danas ivi veina preostalih lovaca, sakupljanje biljaka je mnogo pouzdaniji izvor hrane od
lova. Samim tim, rad ena koje se bave sakupljanjem je redovniji i obezbeuje najvei deo
hrane, tako da je posao kojim bi trebalo da se bave mukarci esto ve obavljen. Njihov
rad je izrazito sporadian, po potrebi, koja se esto ne moe tano predvideti. I zato, ako
tim ljudima nedostaje slobodno vreme, onda je to u prosvetiteljskom, a ne u bukvalnom
smislu. Njihovu zaostalost Konkorde je tumaio time to svoje slobodno vreme ne koriste
za udubljivanje u misli i obogaivanje svog duha pronalaenjem novih kombinacija ideja,
primeujui, ovog puta ispravno, da je njihova ekonomija neprestano smenjivanje krajnje
intenzivne aktivnosti i potpune dokolice. Jasno, problemje u tome to lovac svoje slobodno
vreme nije koristio na nain jednog prosveenog, aristokratskog lozofa.
Lovci i sakupljai veoma odluno brane svoje vienje ekonomije, bez obzira na povre-
mene tekoe. Ponekad izgleda da dospevaju u tekoe ba zbog te svoje odlunosti. Moda
ih upravo njihovo samopouzdanje ponekad i ini tako rasipnim, to moe da dovede do
ljudskih gubitaka pri prvoj neoekivanoj nevolji. Ipak, to to ovde govorim u prilog nji-
hovom blagostanju ne znai da osporavam injenicu da se neki lovci ponekad suoavaju
sa stvarnim tekoama. Za neke od njih skoro je nezamislivo da ovek umre od gladi ili
da ostane bez hrane due od dan ili dva. (Woodburn 1968:52) S druge strane, neki drugi,
posebno oni najizolovaniji lovci, ratrakani u malim grupama u ekstremno nepovoljnim
prirodnim uslovima, ponekad bivaju blokirani, tako da ne mogu da dou do divljai. Ali,
ovakve teke oskudice najee pogaaju samo neke izolovane porodice, a retko kada
drutvo u celini. (cf. Gusinde 1961:306-7)
24
Priznajui ovu njihovu ranjivost i imajui u vidu poloaj modernih lovaca iz prirod-
no najsiromanijih oblasti, ipak tvrdim da bi bilo teko dokazati da je oskudica glavna
karakteristika ivota lovaca-sakupljaa. Louvi se pita:
Ali, ta je tek sa stoarima ija stada periodino bivaju pokoena nekom boleu
kao to je to tokom XIX veka bio sluaj sa nekim grupama Laponaca, koji su zbog toga
morali da se vrate ribolovu? ta je sa primitivnim seljacima koji su krili i obraivali
zemljite, sasvim ga iscrpljujui, a onda prelazili na drugo mesto i koje je svaka sua
mogla da osudi na gladovanje? Zar su oni imali veu kontrolu nad prirodnimnedaama
od lovaca-sakupljaa? (1938:286)
Najzad, ta je sa svetom danas? Izmeu jedne treine i jedne polovine oveanstva
svake veeri odlazi u postelju gladna. U kamenom dobu taj deo je morao biti mnogo manji.
ivimo u vreme neviene gladi. Danas, u vreme najvee tehnoloke moi, mi imamo glad
kao instituciju. Preokrenimo zato jo jednu klasinu formulu: sa razvojem kulture glad se
uveava, kako u relativnom tako i u apsolutnom iznosu.
To je paradoks na koji ovde elim da ukaem.
Okolnosti utiu da lovci i sakupljai imaju objektivno nizak ivotni standard. Ali, ako
imamo u vidu njihove ciljeve i njima prilagoena sredstva za proizvodnju, jasno je da oni
sve svoje ivotne potrebe zadovoljavaju sa lakoom.
Razvoj ekonomije obeleavaju dve kontradiktorne tendencije: jedna koja obogauje,
druga koja osiromauje; jedna koja je u odnosu na prirodu na stalnom dobitku, druga koja
sa ljudskog stanovita donosi gubitke. Progresivni aspekt je, naravno, tehnoloki, slavljen
zbog mnogo ega: zbog stalnog uveavanja koliine roba i usluga, vee akumulacije energi-
je potrebne za razvoj kulture, podele rada, vee slobode u odnosu na prirodna ogranienja.
Ovo poslednje je posebno vano za razumevanje najranijeg stadijuma tehnolokog razvoja.
Poljoprivreda nije samo podigla drutvo iznad razine proste raspodele prirodnih izvora
hrane, ve je omoguila neolitskim zajednicama prelazak na vie oblike drutvene organi-
zacije, gde izostaju prirodni izvori hrane: dovoljno hrane moglo je da bude obezbeeno ak
i kada ne bi bilo nikakvih prinosa. To je vodilo ka sve veoj stabilizaciji drutva i njegovom
materijalnom poveanju. Kultura je nastavila da nie trijumfe, u nekoj vrsti stalnog sukoba
sa osnovnim biolokim zakonima, sve dok nije dokazala da moe da podri ljudski ivot
ak i u svemiru u prirodnim uslovima gde nema ni gravitacije, ni kiseonika.
Za to vreme, po azijskim pijacama ljudi umiru od gladi. Re je o istovremenom razvoju
odreenih drutvenih struktura i tehnologije, po dinamici slinoj onoj iz prie o putu na
kojem posle svakog koraka napred, slede dva koraka nazad. Strukture koje su se razvijale
bile su u isto vreme politike i ekonomske, usmerene na vlast i posedovanje. One su se
prvo razvile unutar drutava, a zatim izmeu njih. Nema sumnje da je razvoj tih drutvenih
struktura bio neophodan uslov za razvoj tehnologije, ali unutar zajednice to je vodilo
stvaranju odnosa nejednakosti na planu distribucije i naina ivota.
Najprimitivniji ljudi na svetu imaju malo stvari, ali oni nisu siromani. Siromatvo ne
znai mali posed; to nije ak ni odnos izmeu ciljeva i sredstava; to je, iznad svega, odnos
izmeu ljudi. Siromatvo je drutveni status i kao takvo plod civilizacije. Ono je raslo zajedno
sa civilizacijom, u isto vreme kao kriterijum za razlikovanje drutvenih klasa i kao odnos
zavisnosti koji je neolitske seljake inio mnogo osetljivijim na prirodne katastrofe nego
to je to bio bilo koji kamp Eskima sa Aljaske.
Sva prethodna izlaganja zasnivaju se na slobodnom itanju podataka o lovcima i sa-
kupljaima, kao jedne evolucione osnove. Ali, tu slobodu ne treba koristiti olako. Da li
su marginalni lovci poput Bumana iz pustinje Kalahari reprezentativniji predstavnici
25
paleolitskog naina ivota nego, recimo, Indijanci iz Kalifornije ili oni sa severozapadne
obale? Mogue je da nisu. Mogue je da Bumani nisu ak ni reprezentativni predstavnici
marginalnih lovaca. Najvei broj preostalih lovaca-sakupljaa vodi udno rasejan i lenj
ivot. Ali, neki su sasvim drugaiji. Evo kakav su utisak ostavili Murngin uroenici:
Prvi to strancu pada u oi kada doe meu ove uroenike iz istonog dela Arhemove
Zemlje je njihova marljivost. Posmatra mora ostati zadivljen kada vidi da meu njima,
sa izuzetkom sasvim male dece, nema dokonih ljudi. (Tomson 1949a:33-34)
Nita ne ukazuje na to da je poloaj ovih ljudi posebno teak. (cf. Tomson 1949b)
Pravi razlog njihove neuobiajene marljvosti lei u neemu sasvim drugom: u njihovom
razvijenom i uzbudljivom ceremonijalnom ivotu u ciklusu ritualne razmene, koja
donosi presti zanatlijama i trgovcima. (Tomson 1949a:26, 28 34, 87) Ali, veina lovaca
nema takve ambicije. Njihova svakodnevica je relativno bezbojna, a jedina ambicija im je
da na miru vare ono to su pojeli sa gutom. Kulturna orijentacija nije ni dionizijska ni
apolonska, ve gastronomska, kako je to za ooni Indijance rekao Dulijan Stjuart. Ili
moda bahanalijska: Jelo je za Divljake isto to i pie za evropske pijandure, koji bi se
rado udavili u buretu vina, kao i Divljaci u kazanu punom mesa; jedni stalno priaju o piu,
ovi drugi samo o hrani. (LeJeune 1616; 1897:249)
Izgleda kao da je superstruktura ovih drutava erodirala, ostavljajui na vrhu samo
stenu golog preivljavanja. A poto su svoje osnovne potrebe zadovoljavali prilino lako,
ljudima je ostajalo puno vremena za priu i lenarenje. Zato ovde ukazujem na mogunost
da etnograja lovaca i sakupljaa u velikoj meri predstavlja izvetaj o oteenim kulturama.
Osetljivi ciklusi obreda i razmene mogli su da nestanu bez traga ve u prvim danima
kolonizacije, kada su odnosi izmeu grupa posredovani ovim obiajima bili uniteni ili
ozbiljno narueni. Ako je tako, onda bi originalno drutvo blagostanja trebalo preispitati
i u pogledu njegove originalnosti, kao i sve dosadanje evolucione eme.
Ipak, i ovo malo sauvane istorije lovaca dovoljno je da bismo utvrdili sledee: pitanje
ekonomije bilo je uspeno reeno paleolitskim sredstvima. Ali, samo do trenutka kada
je kultura, stremei svom vrhuncu, podigla oltar Nedostinom: svojim neogranienim
potrebama.
Maral Salins, 1972. (1968)
26
Bibliograja
Basedow, Herbert, 1925. Te Australian Aboriginal. Adelaide, Australia: Preece
Biard, Le Pere Pierre, 1987. Relation of New France, of Its Lands, Nature of the
Country, and of Its Inhabitants . . . , in R. G. Twaites (ed.), Te Jesuit Relations and
Allied Documents, Vol. 3. Cleveland: Burrows (First French edition 1616).
Boas, Frantz, 1940. Race, Language and Culture. New York: Free Press
Bonwick, James, 1870. Daily Life and Origin of the Tasmanians. London: Low and
Merston
Boukharine, N., 1967. La Teorie du materialism historique. Paris: Editions Anthropos
(First Russian edition, 1921)
Braidwood, Robert J., 1952. Te Near East and the Foundations of Civilization. Eugene:
Oregon State System of Higher Education.
Braidwood, Robert J., 1957. Prehistoric Men, 3rd ed. Chicago Natural Museum Popular
Series, Anthropology, No. 37.
Braidwood, Robert J., and Gordon R. Wiley (eds.), 1962. Courses Toward Urban Life.
Chicago: Aldine.
Clark, Colin, and Margaret Haswell, 1964. Te Economics of Subsistence Agriculture.
London: Macmillan.
Clark, Graham, 1953. From Savagery to Civilization. New York: Schuman
Codere, Helen, .1968. Money Exchange Systems and a Teory of Money. Man (n.s.)
3:557-77
Conklin, Harold C., 1957. Hanunno Agriculture. Rome: Food and Agriculture Organi-
zation of United Nations.
Curr, E. M., 1965. Recollection of Squating in Victoria, Ten Called the Port Phillip
District, from 1841-1851. (First edition, 1883) Melbourne: At the University Press.
Dalton, George, 1961. Economic Teory and Primitive Society, American Anthropo-
logist 63:1-25
Eyre, Edward John, 1845. Journals of Expeditions of Discovery into Central Australia,
and Overland from Adelaide to King Georges Sound, in the Years 194041. 2 Vols.
London: Boone.
Gorz, Andre, 1967. Le socialisme dicile. Paris: Seuil.
Grey, Sir George, 1841. Journal of Two Expeditions of Discovery in North-West and
Western Australia, During the Years 1837, 38 and 39. 2 Vols. London: Boone.
Gusinde, Martin, 1961. Te Yamana. 5 Vols. New Haven, Conn.: Human Relations
Area les (German edition, 1931)
Harris, Marvin, 1968. Te Rise of Anthropological Teory. New York: Tomas Y. Crowell.
Haury, Emil W., 1962. Te Greater American Southwest, J. Braidwood and G. R.
Wiley (eds.), Courses Toward Urban Life. Chicago: Aldine.
Herskovits, Melville J., 1952. Economic Anthropology. New York: Knopf.
Hiat, L., 1965. Kinship and Conict. Canberra: Australian National University.
27
Hodgkinson, Clement, 1845. Australian from Port Macquarie to Moreton Bay, with
Descriptions of the Natives. London: Boone.
Hoebel, E. Adamson, 1958. Man in the Primitive World. 2nd ed. New York: McGraw-
Hill.
Lafargue, Paul, 1911. Te Right to be Lazy. Chicago: Kerr (First French edition, 1883).
Lee, Richard, 1968. What Hunters Do for a Living, or How to make Out on Scarce
Resources, R. Lee and I. DeVore (eds.), Man the Hunter, Chicago: Aldine.
Lee, Richard, 1969. !Kung Bushman Subsistence: An Input-Output Analysis, A. Vayde
(ed.), Environment and Cultural Behavior. Garden City, N.Y.: Natural History Press.
Lee, Richard B., and Irven DeVore (eds.), Chicago, Aldine 1968. Man the Hunter. Zbirka
radova predstavljenih na Simpozijumu o oveku lovcu, 1966, na kojem je, s nacrtom
ovog eseja uestvovao i Maral Salins: Kulturalni ovek postoji na zemlji nekih 2
miliona godina; tokom 99% tog vremena iveo je kao lovac-sakuplja. Tek u poslednjih
10.000 godina ovek je poeo da pripitomljuje biljke i ivotinje, da koristi metale i
jo neke izvore energije osim svog tela. Homo Sapiens je poprimio sutinski moderan
oblik najmanje 50.000 godina pre nego to je preduzeo bilo ta da bi unapredio svoja
sredstva za proizvodnju. Od nekih 80 milijardi ljudi, koliko se procenjuje da je ikada
ivelo na zemlji, preko 90% su iveli kao lovci i sakupljai; oko 6% su iveli od poljo-
privrede, a ostatak u industrijskim drutvima . . . Lovako-sakupljaki nain ivota
bio je najuspeniji i najdugotrajniji oblik ovekovog prilagoavanja ikada ostvaren.
Tanost ove ocene posebno dolazi do izraaja pri pogledu na na sadanji poloaj, iz-
loen stalnoj pretnji nuklearne katastrofe i populacione eksplozije. I dalje je otvoreno
pitanje da li e ovek uspeti da preivi sve sloenije i nestabilnije ekoloke uslove koje
je sam stvorio. Ako u tome ne uspe, neki budui, interplanetarni arheolozi govorie
o naoj planeti kao o mestu na kojem je, posle izuzetno dugog perioda stabilnosti,
tokom kojeg su ljudi iveli uglavnom od niskointenzivnog lova i sakupljanja, iznenada
usledio period intenzivnog tehnolokog razvoja, koji je vrlo brzo doveo do istrebljenja
vrste. Iz te perspektive, pojava poljoprivrede i termonuklearna destrukcija izgledae
kao sutinski istovremene. (Richard B. Lee i Irven DeVore, Man the Hunter, 1968,
Uvod, str. 3)
LeJeune, le Pere Paul, 1897. Relation of What Occurred in New France in the Ye-
ar 1634, in R. G. Twaites (ed.), Te Jesuit Relations and Allied Documents, Vol. 6.
Cleveland: Burrows (First French edition 1635).
Lothrup, Samuel K., 1928. Te Indians of Tierra del Fuego. New York: Museum of the
American Indian, Heye Foundation.
Lowie, Roberth H., 1938. Subsistence, F. Boas (ed.), General Anthropology. Boston:
Heath.
Lowie, Roberth H., 1946. An Introduction to Cultural Anthropology. 2nd ed. New York:
Rinehart.
McArthur, Margaret, 1960. Food Consumption and Dietary Levels Groups of Abo-
rigines Living on Naturally Occurring Foods, C. P. Mountford (ed.), Records of the
Australian-American Scientic Expedition to Arnhem Land, Vol. 2: Anthropology and
Nutrition. Melbourne: Melbourne University Press.
28
McCarthy, Frederick D., and Margaret McArthur, 1960. Te Food Qest and the Time
Factor in Aboriginal Economic Life, C. P. Mountford (ed.), , Vol. 2: Anthropology and
Nutrition. Melbourne: Melbourne University Press.
Mandel, Ernest, 1962. Traite dconomie Marxist. 2 Vols. Paris: Julliard
Marshall, Lorna, 1962. Sharing, Talking, and Giving: Relief of Social Tensions Among
!Kung Bushman, Africa 31:231-49
Mathew, John, 1910. Two Representative Tribes of Qeensland. London: Unwin.
Mauss, Marcel, 1966. Essai sur le don: Forme et raison de lchange dans les so-
cits archaques, Sociologie et anthropologie. (First published 1923-24 in LAnnee
Sociologique). Paris: Universitaires de France.
Meggit, Mervyn, 1964. Indigenous Forms of Government Among the Australian
Aborigines, Bijdragen tot de Tall-, Lan-, en Volkenkunde 120:163-80
Needham, Rodney, 1954. Siriono and Penan: A Test of Some Hypotheses, Southwes-
tern Journal of Anthropology, 10:225-32
Polany, Karl, 1947. Our Obsolete Market Economy, Commentary 3:109-17
Polany, Karl, 1957. Te Economy as Instituted Proces, K. Polany, C. Arensberg and
H. Pearson (eds.), Trade and Market in the Early Empires. Glenocoe: Free Press.
Polany, Karl, 1959. Anthropology and Economic Teory, M. Fried (ed.), Readings in
Anthropology. Vol. 2, New York: Crowell.
Qimby, George I., 1962. A Year with a Chippewa Family, 17631764, Ethnohistory
9:217-39.
Radclie-Brown, A. R., 1948. Te Andaman Islanders. Glencoe: Free Press (First edition
1922)
Redeld, Robert, 1953. Te Primitive World and its Transformation. Ithaca, N.Y.: Cornell
University Press.
Service, Elman R., 1962. Primitive Social Organization. New York: Random House
Service, Elman R., 1963. Proles in Ethnology. New York: Harper & Row.
Sharp, Lauriston, 193435. Ritual Life and Economics of the Yir-Yiront of Cape York
Peninsula, Oceania 5:19-42
Sharp, Lauriston, 1958. People Without Politics, V. F. Ray (ed.), Systems of Political
Control and Bureaucracy in Human Societies. American Ethnological Society. Seatle:
University of Washington Press.
Smyth, R. Brough, 1878. Te Aborigines of Victoria. 2 Vols. Melbourne: Government
Printer.
Spencer, Baldwin and F. J. Gillen. 1899. Te Native Tribes of Central Australia. London:
Macmillan.
Spencer, Robert F., 1959. Te North Alaskan Eskimo: A Study of Ecology and Society.
Smithsonian Institution Bureau of American Ethnology Bulletin 171. Washington
D.C.: U.S. Government Printing Oce.
Stewart, Julian, 1938. Basin-Plateau Aboriginal Sociopolitical Groups. Smithsonian Insti-
tution Bureau of American Ethnology Bulletin 120. Washington D.C.: U.S. Government
Printing Oce.
29
Steward, Julian H., and Louis C. Faron. 1959. Native Peoples of South America. New
York: McGraw-Hill.
Tomson, Donald F., 1949a. Economic Structure and the Ceremonial Exchange Cycle in
Arnhem Land. Melbourne: Macmillan.
Tomson, Donald F., 1949b. ArnhemLand: Explorations Among an Unknown People,
Te Geographical Journal 113: 1-8; 114-54-67.
Turnbull, Colin, 1965. Wayward Servants. Garden City, N.Y.: Natural History Press.
van der Post, Laurens, 1958. Te Lost World of the Kalahari. New York: Morrow.
Warner, W. Loyd, 1964. A Black Civilization. (Harper Torchbook from the edition of
1958; rst edition 1937). New York: Harper & Row.
White, Leslie A., 1949. Te Science of Culture. New York: Farrar, Strauss
White, Leslie A., 1959. Te Evolution of Culture. New York: McGraw-Hill.
Woodburn, James (Director), 1966. Film Te Hadza, Department of Anthropology,
London School of Economics.
Woodburn, James, 1968. An Introduction to Hadza Ecology, R. Lee and I. DeVore
(eds.), Man the Hunter, Chicago: Aldine.
Worsley, Peter M., 1961. Te Utilization of Food Resources by the Australian Aborigi-
nal Tribe, Acta Ethnographica 10:153-90.
30
Pjer Klastr o Maralu Salinsu
Odlomak iz predgovora za prvo francusko izdanje Stone Age Economics (Age de pierre,
ge dabondance, Paris, Gallimard 1976); objavljeno u Pierre Clastres, Rechereches
danthropologie politique, 1980. Archeology of Violence, Autonomedia 1994.
Maral Salins (1930), poznati ameriki profesor, stekao je veliku reputaciju prouavajui
melanezijska drutva. Ali, njegov nauni rad ne ograniava se samo na etnograju odre-
ene kulturne oblasti. Iskoraujui iz okvira etnografskog poentilizma, Salins zapoinje
sistematsko prouavanje jedne drutvene dimenzije koju su etnolozi dugo ignorisali. On
pristupa polju ekonomije na radikalno nov nain i postavlja sutinsko pitanje: ta je sa
ekonomijom primitivnih drutava? Kao to emo videti, re je o veoma provokativnom
pitanju.
Salins nije prvi koji je postavio to pitanje. Zato se onda vraati na neto to je odavno
reeno? Sledei Salinsov metod, brzo emo videti da ovo pitanje ne samo da nikada nije
dobilo odgovor koji zasluuje, nego i da su se brojni autori na njega osvrtali s neverovat-
nom leernou, a najee ga jednostavno podvrgavali uobiajenoj praksi iskrivljavanja
prikupljenih etnografskih injenica. Ovde se ne suavamo samo s problemom pogrenog
tumaenja, do ega u naunim istraivanjima uvek moe da doe ve s pokuajem prila-
goavanja stvarnosti primitivnih drutava prethodno uvrenim i kao to emo videti,
veoma ilavim shvatanjima drutva i istorije. Mnogi predstavnici ekonomske antropolo-
gije, blago reeno, nisu uvek znali kako da razdvoje obavezu objektivnosti, koju zahteva
istraivanje injenica, od brige za ouvanjem svojih lozofskih i politikih ubeenja. Kada
se analiza, svesno ili nesvesno, podredi takvim imperativima, ovom ili onom prethodno
ksiranom vienju drutva, iako strogost naunog postupka nalae upravo suprotono, brzo
zalazimo u oblast mistikacije stvarnosti.
Salinsov rad je posveen osporavanju ovakvog postupka. To ne znai da je u tom poslu
raspolagao etnograsfom graom bogatijom od one kojom su raspolagali njegovi prethod-
nici: iako i sam terenski istraiva, on nam ne nudi neke nove, zapanjujue injenice koje bi
trebalo da nas navedu da preispitamo sva tradicionalna shavatanja o ekonomiji primitivnih
drutava. On se, sa izvanrednom doslednou, zadovoljio time da pronae istinu na osnovu
odavno sakupljenih i poznatih injenica. Izabrao je da direktno ispita raspoloivi materijal,
nemilosrdno odbacujui sve uvreene ideje o njemu. To znai da je zadatak koji je Salins
dodelio sebi mogao da obavi i neko drugi, mnogo ranije: dosije je ve bio tu, dostupan i
kompletan. Ali, Salins je prvi koji ga je otvorio i zato u njemu treba da gledamo pionira.
( . . . )
Iz njegove analize sledi da primitivna ekonomija ne samo da nije ekonomija siromanog
drutva, ve da je primitivno drutvo zapravo prvo drutvo blagostanja. Provokativna izjava,
sposobna da uzdrma sve temelje na kojima poiva nauk pseudoantropologa, ali tana: ako
proizvodna maina primitivnog drutva u relativno kratkom periodu niskointenzivne
aktivnosti uspeva da zadovolji sve materijalne potrebe ljudi, ostajui daleko ispod svojih
objektivnih proizvodnih mogunosti, to znai da bi ona, ako eli, mogla lako da radi due i
bre, i tako proizvede viak i formira zalihe. Samim tim, ako primitivno drutvo to moe,
a ipak ne ini, onda je to zato to to ne eli. Kada sakupe dovoljno hrane i potreptina
Australijanci i Bumani prestaju sa lovom i sakupljanjem. Zato bi se zamarali stvaranjem
zaliha preko onoga to su u stanju da potroe? Zato bi nomadi sebi oteavali ivot prenosei
sa jednog mesta na drugo velike zalihe, kada se zalihe, kako to kae Salins, nalaze svuda
oko njih, u samoj prirodi?
31
Divljaci nisu tako ludi kao formalistiki ekonomisti, koji samo zato to meu njima
ne uspevaju da pronau mozak nekog industrijskog ili trgovakog menadera, potpuno
opsednutog stalnimpoveanjemproizvodnje i obrta zarad sticanja to veeg prota, uporno
ponavljaju gluposti o navodnoj inferiornosti primitivne ekonomije. Sahlinsova najvea
vrlina je u tome to mirno i temeljno demaskira ovu lozoju koja u modernom kapitalisti
vidi ideal i meru svih stvari. A opet, da li je potreban ikakav napor da bi se shvatilo da
primitivni ovek nije preduzetnik prosto zato to ga to ne zanima? Da ne ini nita u cilju
optimalizacije svoje proizvodne aktivnosti, ne zato to ne zna kako da to postigne, ve
zato to to ne eli! ( . . . )
Formalistiki ekonomisti i marksistiki antropolozi imaju sledeu zajedniku crtu: oni
su nesposobni da sagledaju oveka iz primitivnog drutva izvan etikih i konceptualnih
okvira izvuenih iz kapitalizma ili iz kritike kapitalizma. Njihovi patetini pokuaji imaju
isto polazite i dolaze do istog rezultata: do etnologije bede. Salinsova zasluga je u tome
to nam je pomogao da shvatimo svu bedu njihove etnologije.
Pjer Klastr, 1976.
32
Izbor iz bibliograje Marala Salinsa
Social Stratication in Polynesia (1958)
Evolution and Culture (ed., 1960)
Moala: Culture and Nature on a Fijian Island (1962)
Tribesmen (1967)
Stone Age Economics (1972)
Culture and Practical Reason (1976)
Use and Abuse of Biology: An Anthropological Critique of Sociobiology (1976)
Historical Metaphors and Mythical Realities: Structure in the Early History of the
Sandwich Island Kingdom (1981)
Islands of History (1985)
Essays in Economic Anthropology: Dedicated to the Memory of Karl Polanyi: Marshall
David Sahlins, Paul Bohannan, June Helm (1985)
Social Stratication in Polynesia (1988)
Anahulu: Te Anthropology of History in the Kingdom of Hawaii (1992)
Waiting for Foucault (1993)
How Natives Tink: About Captain Cook, For Example (1995)
Evolution and Culture: Marshall D. Sahlins (Editor), Elman R. Service (Editor) (1994)
Waiting For Foucault, Still? (1999)
Culture in Practice: Collected Essays (2000)
Apologies to Tucydides: Understanding History as Culture and Vice Versa (2004)
Te Western Illusion of Human Nature (2008)
What Kinship Is And Is Not (2013)
Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright
19. 02. 2013.
Marshall Sahlins
Prvobitno drutvo blagostanja
1968.
Preveo Aleksa Golijanin, 2002. http://anarhija-blok45.net1zen.com
Te Original Auent Society (1968), Stone Age Economics, New York,
Aldine de Gruyter, 1972. Maral Salins, Prvobitno drutvo blagostanja: Esej o
ekonomiji lovaca-sakupljaa, anarhija/ blok 45, Porodina biblioteka br. 3, 2002.
http://anarhisticka-biblioteka.net