Aleksandar Mekol Smit - Plave cipele i sreda

Ova knjiga je za Bernarda Ditaua iz Bocvane i Keneta i Prevajnu King iz kotske

Prvo poglavlje
TETKA IMANG, STRUNJAK ZA REAVANJE PROBLEM
Kad ste u pravom ivotnom dobu, kao Mma Ramocve, i kad ste nauili poneto o ivotu, kao to Mma
Ramocve izvesno jeste, tada ima nekih stvari koje jednostavno znate. A jedna od stvari koje je Mma
Ramocve, osnivaica Prve damske detektivske agencije (jedine damske detektivske agencije u
Bocvani), dobro znala, bila je da u ovom ivotu postoje dve vrste problema. Prvo, tu su oni problemi -
a to su oni glavni - u vezi s kojima ovek moe da uini vrlo malo, sem, dabome, da se nada. To su
problemi zemljita, polja punih kamenja, zemlje koju oduva vetar, mesta na kojima usevi naprosto
nede da uspevaju, zbog neke bolesti koja vreba iz da. Meutim, nad svim tim nadnosi se problem vedi
od svih, sua. U Bocvani dobro poznaju taj osedaj, to ekanje da padne kia koja esto naprosto ne
doe ili doe prekasno da bi spasla useve. Tada se zemlja, skorena i iscrpljena, sasui i ispuca pod
nemilosrdnim suncem i ini se da je samo udo moe vratiti u ivot. Ali to udo se naposletku ipak
desi, oduvek se deavalo, i krajolik se, pod poljupcima kie, za samo nekoliko sati preobrazi iz smeeg
u zeleni. Posle zelene pojave se i drage boje; ute, plave, crvene izniknu ovde-onde po panjacima,
kao da je nevidljiva ruka izmrvila i razbacala velike grudve boja. To su boje divljeg cveda koje se
tokom sue pritaji i vreba, ekajudi da ga probude prve kapi vlage. Tako barem ta vrsta problema ima
reenje, premda ovek esto mora da preivi duge sune mesece dok to reenje ne doe. Druga vrsta
problema su oni koje ljudi stvaraju sami sebi. Vrlo su uobiajeni i Mma Ramocve ih se u svom poslu
ved na-gledala. Otkako je osnovala agenciju, naoruana samo primerkom Naela privatnog
istraivanjaKlovisa Andersena - i velikom koliinom zdravog razuma jedva da je proao i jedan jedini
dan a da se nije susrela s nekim problemom koji su ljudi sami sebi napravili. Za razliku od prve vrste
problema - sue i slinih stvari behu to tekode koje su se mogle izbedi. Da su ljudi bili samo malo
paljiviji ili da su se ponaali onako kako bi trebalo, ne bi se ni suoili s problemima te vrste. Ali
naravno, ljudi se nikad ne ponaaju onako kako bi trebalo. Svi smo mi samo ljudi", primetila je
jednom Mma Ramocve, u razgovoru s Mmom Makuci, ,,a ljudi naprosto ne mogu da se suzdre. Jeste
li primetili to, Mma? Ne moemo da se suzdrimo od onih stvari koje nas uvaljuju u sve mogude
nevolje." Mma Makuci razmiljala je nekoliko asaka o ovome. Uopte uzev, smatrala je da je Mma
Ramocve u pravu u vezi s ovim, ali inilo joj se da ovakva tvrdnja iziskuje malo vie razmiljanja. Znala
je da ima ljudi koji nisu kadri da uine svoj ivot onakvim kakav bi eleli da on bude ali opet, ima i
onih koji su sasvim sposobni da se kontroliu. to se nje same ticalo, verovala je da je u stanju da se
vrlo efikasno odupre iskuenju. Nije smatrala sebe naroito jakom, ali, u isto vreme, nije joj se inilo
ni da je izrazito slaba. Nije pila, nije preterano uivala u hrani, okoladi ili tako neemu. Ne, opaanje
Mme Ramocve bilo je malko previe uopteno i ona se nala primorana da se ne sloi s njom. Potom
joj, meutim, pade na pamet: da li je kadra da se odupre lepom novom paru cipela, ak iako zna da ih
ved ima dovoljno (to nije sluaj)? Mislim da ste u pravu, Mma", ree ona. Svi imaju neku slabost, a
vedina nas nije dovoljno jaka da se tome odupre." Mma Ramocve je pogledala svoju pomodnicu. Nije
imala pojma koju bi slabost mogla imati Mma Makuci i, tavie, moglo ih je biti i vie od jedne.
Uzmimo, na primer, gospodina D. L. B. Matekonija", rekla je Mma Ramocve.Svi su mukarci slabi",
odvratila je Mma Makuci. To je dobro poznato." Zastala je. Sad kad su Mma Ramocve i gospodin D.
L. B. Matekoni bili u braku, mogude je da je Mma Ramocve otkrila neku njegovu novu slabost.
Mehaniar je bio tih ovek, ali esto upravo ljudi koji najmirnije izgledaju rade najivopisnije stvari,
dabome, u potaji. ta bi moglo pasti na pamet gospodinu D. L. B. Matekoniju? To bi bilo vrlo
zanimljivo uti. Kolai", brzo je rekla Mma Ramocve. Gospodin D. L. B. Matekoni je veoma slab na
kolae. Jednostavno ne moe da im odoli. Stavite ispred njega tanjir s kolaima i oas posla dete ga
izmanipulisati." Mma Makuci je prasnula u smeh. Mma Potokvani to dobro zna, zar ne?" ree ona.
Viala sam je kako uspeva da ubedi gospodina D. L. B. Matekonija da uradi za nju bilo ta, prosto
tako to bi mu ponudila pare onog njenog vodnog kolaa." Mma Ramocve je prevrnula oima. Mma
Potokvani, nadzornica sirotita, bila je njena prijateljica i, sve u svemu, valjana ena, ali spremna na
sve da bi nabavila ono to je potrebno deci o kojoj se starala. Ona je bila ta koja je obrlatila gospodina
D. L. B. Matekonija da uzme dvoje dece, koja su sada ivela u njihovoj kudi; to je bilo dobro, razume
se, i deca su bila voljena i paena, ali gospodin D. L. B. Matekoni nije uopte razmislio o tome i ak je
propustio da se s Mmom Ramocve posavetuje o celoj stvari. Zatim, ko zna koliko puta je uspela da ga
nagovori da satima popravlja onu nepouzdanu, staru pumpu za vodu u sirotistu - pumpu koja je radila
jo od Protektorata i koja je ved odavno trebalo da bude penzionisana i odneta u muzej. A Mma
Potokvani je postizala sve to zato to je odlino razumela kako razmiljaju mukarci i koje su im
slabosti; to je tajna uspenih ena - one poznaju muke slabosti. Ovaj razgovor s Mmom Makuci
odvijao se pre nekoliko dana. Sada je Mma Ramocve sedela na verandi svoje kude u Zebrinoj ulici, u
kasno subotnje popodne, i italanovine. Oboje dece bilo je napolju: Motoleli je otila da provede
vikend kod drugarice ija je porodica ivela u Mogiditianu. Majka te njene drugarice odvezla ju je
svojim malim kamionetom, natovarivi Motolelina kolica pozadi, s nekakvim velikim klupadima
kanapa koji su pobudili ogromno interesovanje Mme Ramocve, ali smatrala je da ne bi bilo na mestu
da zapitkuje. Zato bi nekome trebalo toliko kanapa? Vedini ljudi je trebalo vrlo malo kanapa u ivotu,
ako im je uopte nekad i bio potreban, ali ovoj eni, koja je bila kozmetiarka, bilo ga je, izgleda,
potrebno ba mnogo. Da nema kanap, moda, neku posebnu primenu u kozmetici, za koju mi ostali
ne znamo? upitala se Mma Ramocve. Ljudi su priali o zatezanju lica; da li se kanap upotrebljava za
zatezanje lica? Puso, deak koji im je svojim nepredvidljivim ponaanjem zadavao velike glavobolje,
ali koji je odskora postao mnogo mirniji, otiao je s gospodinom D. L. B. Matekonijem na stadion, da
odgleda vanu fudbalsku utakmicu. Mma Ramocve nije je smatrala ni najmanje vanom - nije je
zanimao fiidbal i nikako joj nije bilo jasno kakvu bi, pa makar i najmanju vanost, mogla da ima
injenica ko je najvie puta utnuo loptu u gol - ali gospodin D. L. B. Matekoni je oigledno mislio
drugaije. Bio je estoki navija Zebri i nastojao je da ode na stadion kad god su igrali. Sredom,
Zebrama je trenutno ilo dobro, a to je, po miljenju Mme Ramocve, bilo dobro: bilo je sasvim
mogude, inilo joj se, da bi se depresija gospodina D. L. B. Matekonija mogla vratiti ako bi on, ili
Zebre, pretrpeli bilo kakav ozbiljan udarac. Stoga je sada bila sama kod kude koja joj se inila veoma
tiha. Spravila je sebi solju biljnog aja i zamiljeno je ispijala, posmatrajudi preko oboda olje batu
pred kudom. Drvo kigelije, moporoto,*( Tzv. drvo kobasice (Kigelia
africana/'pinnata), jer rada plodove nalik ogromnim kobasicama. (Prim. prev.) ) na koje nikad nije
obradala naroitu panju,

resilo je da ove godine obilato rodi, te su se na krajugrane pojavila etiri ploda oblika kobasice,
povijajudi je svojom teinom. Moradc da uradi neto povodom toga, pomislila je. Ljudi znaju da je
opasno sedeti pod takvim drvedem, jer teak plod moe da razbije neiju glavu ako bi pao u trenutku
kad bi se osoba zadesila ispod njega. To se, pre mnogo godina, dogodilo jednom prijatelju njenog oca,
a udarac koji je dobio razbio mu je lobanju i otetio mozak, zbog ega je oteano govorio. Prisetila se
kako se, kad je bila mala, svim silama upinjao da govori koliko-toliko razgovetno, a otac joj je objasnio
da je taj njegov prijatelj zaspao pod drvetom kigelije i da je nesreda koja ga je snala rezultat toga.
Sainila je mentalnu zabeleku da upozori decu i zamoli gospodina D. L. B. Matekonija da motkom
obori plodove pre no to nekoga povrede. Potom se vratila svojoj olji aja i Dnevnom vesniku koji joj
je leao otvoren na krilu. Proitala je prve etiri stranice novina i s uobiajenom panjom prouila
male oglase. Mnogo se toga moglo saznati iz malih oglasa, s njihovim ponudama pumpi za
navodnjavanje za farmere, polovnih kombija, raznih poslova, placeva s graevinskom dozvolom i
jeftinog na-metaja. Ne samo da se ovek mogao na ovaj nain obavestiti o kretanju cena, nego je
istovremeno mogao da sazna i pojedinosti o drutvenim deavanjima. Tog dana se, na primer, u
oglasima nala izjava gospodina Herberta Motimedija da se ne smatra odgovornim za dugove koje
napravi gospoa Boipelo Motimedi, ime je javnost zapravo obavetena da Herbert i Boipelo vie
nisu u ljubavi - to nije iznenadilo Mmu Ramocve, jer je oduvek smatrala da taj brak nije bio dobra
ideja, ako se ima u vidu injenica da je dotina Boipelo Motimedi imala tri mua pre no to je nala
Herberta, od kojih su dvojica morala da proglase bankrotstvo. Osmehnula se pri pomisli na to i
preletela pogledom ostale oglase pre no to je okrenula stranu i prela na kolumnu koja ju je
zanimala vie od svega ostalog u novinama.Pre nekoliko meseci, novine su svoje itaoce obavestile da
uvode novu rubriku. Ako imate bilo kakvih problema", pisalo je, trebalo bi da piete naoj novoj
ekskluzivnoj koiumnistkinji, tetki Imang, koja de vas posavetovati ta da radite. Ne samo da je tetka
Imang diplomirala na Univerzitetu Bocvane, nego i poseduje mudrost osobe koja je proivela pedeset
osam godina i zna sve o ivotu." Ovo obavetenje izazvalo je pravu poplavu pisama, pa su novine
proirile prostor koji su prvobitno predvidele za dobre savete tetke Imang. Ubrzo je postala toliko
popularna da su poeli da je smatraju nekom vrstom nacionalne institucije, a pomenuta je ak i u
parlamentu, kad je jedan lan opozicije izazvao opti smeh tvrdnjom da politika koju je predloio neki
zlosrecni ministar, ne bi nikad dobila odobrenje tetke Imang. Mma Ramocve se sladco nasmejala
proitavi to, isto kao to se sada smejala itajudi o mukama mladog studenta koji je napisao
strastveno ljubavno pismo devojci i grekom ga isporuio njenoj sestri. Ne znam ta da radim",
napisao je tedd Imang. Mislim da je sestra vrlo zadovoljna onim to sam napisao, jer mi se stalno
smeka. Njena sestra, devojka koja mi se u stvari dopada, nema pojma da mi se dopada, a moe biti i
da joj je sestra rekla za pismo koje je od mene dobila. Zato sada misli da sam zaljubljen u njenu
sestru, a ne zna da sam zaljubljen u nju. Kako da se izvuem iz ove teke situacije?" Tetka Imang mu
je, na svoj uobiajeni robustan nain, odgovorila: Dragi Zabrinuti iz Molepololea: Jednostavan
odgovor na tvoje pitanje glasi da se iz ovoga ne moe izvudi. Ako jednoj devojci kae da je dobila
pismo namenjeno njenoj sestri, to de je veoma raalostiti. Njena sestra (ona kojoj si zapravo i hteo da
pie) pomislide tada da si neljubazan prema njenoj sestri i da si je uznemirio. Zbog toga joj se nede
dopasti. Odgovor glasi da mora da se mane obeju devojaka i da bi vreme trebalo da posveti
priljenijem uenju za ispite. Kad se bude zaposlio i zaraivao dobre pare, modi deda nae drugu
devojku u koju de se zaljubiti. Meutim, kad joj bude pisao pismo, paljivo vodi rauna kako ga
adresira." Tu su bila jo dva pisma. Jedno od etrnaestogodinjeg deaka koji je pisao tetki Imang
zbog toga to ga je nastavnik uzeo na zub. Ja sam vredan deak", napisao je. Sve svoje kolske
zadatke piem vrlo paljivo i uredno. Nikad ne viem na asu i ne guram druge (kao vedina ostalih
deaka). Kad nastavnik govori, uvek pazim i uvek mu se osmehujem. Ne zadirkujem devojice (kao
vedina ostalih deaka). Ja sam u svakom pogledu dobar de-ak. Ipak, nastavnik me uvek okrivi za sve
to krene naopako i daje mi loe ocene za moj trud. Vrlo sam nesredan. to se vie trudim da mu
udovoljim, sve sam mu vie antipatian. U emu greim?" U svemu, pomislila je Mma Ramocve. Eto u
emu grei: u svemu. Ali kako da ovek objasni etrnaestogodinjem detetu da ne bi trebalo previe
da se trudi; upravo to je radio, a to je i nerviralo njegovog nastavnika. Bolje je, pomislila je, kad si u
ivotu i pomalo lo, a ne u svakom pogledu savren. Ako si u svakom pogledu savren, izaziva ba
ovakvu vrstu reakcije, ak iako bi uitelji trebalo da budu iznad toga. Ali ekaj, upitala se, ta je na ovo
rekla tedca Imang? Dragi Deae", napisala je tedca Imang, nastavnici ne vole deake kao to si ti.
Ne bi trebalo da govori da nisi kao ostali deaci, da ljudi ne bi pomislili da si kao devojica." I to je
bilo sve to je tedca Imang bila spremna da kae na ovu temu - poprilino ravnoduno, smatrala je
Mma Ramocve, a sada de taj siroti, preterano zabrinuti deak poverovati da ne samo da ga nastavnik
ne voli, nego da ga.ne voli ni tetka Imang. Ali moda u novinama nije bilo dovoljno prostora za
obimnije bavljenje ovim problemom, zato to su morali da odtampaju i poslednje pismo, koje nije
bilo kratko. Draga tetka Imang", poinjalo je, ,,pre etiri godine, moja ena je rodila naeg prvog
sina. Dugo smopokuavali da dobijemo dete i bili smo presredni kad se on rodio. Kad je trebalo
odabrati ime, moja ena je predloila da ga nazovemo po mom bratu, koji ivi u Mahalapiji, ali svakog
meseca dolazi da nas vidi. Rekla je da bi to bilo lepo, jer moj brat nije oenjen, a bilo bi dobro imati
ime nekog od lanova porodice. Smatrao sam da je to u redu i sloio sam se. Moj sin raste, a moj
brat je veoma dobar prema njemu. Kad god doe da ga vidi, donosi mu puno poklona i slatkia.
Deak oboava strica i uvele paljivo slua prie koje mu ovaj pria. Moja ena smatra da je to dobro -
to to deak toliko voli svog strica. ,,A onda mi je neko rekao: Tvoj sin bas mnogo lici na svog strica.
Skoro ko da mu je roeni sin. To me je, prvi put, nateralo da se zamislim: da li je moj brat otac moga
sina? Zagledao sam ih dok su sedeli jedan pored drugog, pa sam i sam pomislio isto. Vrlo su slini.
Veoma volim svog brata. Mi smo blizanci, znate, i uvek smo sve radili zajedno. Ali ne volim pomisao
da je on otac mog sina. Voleo bih da popriam s njim o ovome, ali ne elim da kaem nita to bi
moglo da prouzrokuje uznemirenost u porodici. Tetka, vi ste mudra ena: ta mislite, ta bi trebalo da
uradim?" Mma Ramocve je proitala pismo do kraja i pomislila: valjda bi blizancu trebalo da bude
jasno koliko ovo zvui smeno - najzad, blizanci su. Ako se tetka Imang smejala itajui ovo pismo, to
se u njenom odgovoru nije primeivalo. Vrlo mi je ao to se zabrinjavate zbog toga", napisala je.
Pogledajte se u ogledalo. Liite li na svog brata?" Ponovo je to bilo sve to je imala da kae. Mma
Ramocve je razmiljala o svemu to je proitala. inilo se da ona i tetka Imang imaju barem neto
zajedniko. Obe su se bavile problemima drugih i od obeju se oekivalo da na neki nain rese njihove
tekode. Ali svaka slinost se time zavravala. Uloga tetke Imang bila je laka: ona je morala samo da
da saet odgovor naiznete injenice. U sluaju Mme Ramocve, vani podaci bili su esto nepoznati i
valjalo ih je nekako doznati. A poto ih dozna, morala je da uradi mnogo vie od davanja pametnog ili
ravnodunog predloga. Morala je da isprati stvari do konanog ishoda, a ti ishodi nisu uvek bili tako
jednostavni kao to je moda mislila tetka Imang. Bilo bi primamljivo, pomislila je, pisati tetki Imang
slededi put kad bude imala posla s naroito upornim problemom. Mogla bi da joj pie i upita je ta bi
ona uradila u istim okolnostima. Evo, tetka Imang, rei ovaj problem! Da, bilo bi zanimljivo, pomislila
je, ali i potpuno neprofesionalno. Ako ste privatni detektiv, poput Mme Ramocve, ne smete da
otkrivate svetu probleme svojih klijenata; tavie, Klovis Andersen imao je poneto da kae na tu
temu. Drite usta zatvorena", napisao je u Naelima privatnog istraivanja. Drite usta zatvorena u
svakom trenutku, ali u isto vreme podstiite druge da ine upravo suprotno." Mma Ramocve sedala
se ovog saveta i morala je da se sloi da je, ak iako zvui licemerno (ako je zaista licemerno ponaati
se na jedan nain, a podsticati druge da se ponaaju sasvim suprotno), sutina valjanog detektivskog
posla upravo u tome da navedete druge ljude da priaju. Ljudi vole da priaju, pogotovo u Bocvani i,
ako im date priliku, redi de vam sve to je potrebno da znate. Mma Ramocve ustanovila je vi mnogim
svojim sluajevima da stvari zaista stoje tako. Ako elite da dobijete odgovor, pitajte nekog. To uvek
upali. Odloila je novine i dovela misli u red. Sve je to bilo lepo, sedeti tako na verandi i razmiljati o
tuima problemima, ali popodne je odmicalo, a ona je imala posla. U kuhinji u zadnjem delu kude
nalazila se puna kesa boranije koju je trebalo oprati i naseckati. Bila je tu i bundeva, koja nije
nameravala da se skuva sama od sebe, kao i crni luk, koji je trebalo ubaciti u erpu s kljualom vodom
i kuvati dok ne omeka. Tako je to kad siena, pomislila je; nikad kraja poslu. Sve i da nae vremena
da posedi i popije solju biljnog aja, moda ak i dve, uvek zna da, posle toga, neko oekuje neto
od tebe. Deca ili mukarci ekaju da dobiju da jedu; prljav pod vapi za pranjem; zguvana suknja trai
da se ispegla. I tako bez kraja i konca. aj je bio samo privremeno reenje za ovozemaljske brige,
premda je svakako pomagao. Moda bi trebalo da pie tetki Imang i kae joj to. Mnogi problemi
mogli bi da nestanu tako to demo uzeti da popijemo aj i, ispijajudi ga, razmiljati o onome to moe
da se uradi. A ak ako se problemi i ne rese na taj nain, mogu barem malo da se odloe, to nam je
katkada preko potrebno.

Drugo poglavlje PRAVILAN I NEPRAVILAN NAIN DA IZAETE NA KRAJ SA ZMIJOM

Slededeg ponedeljka pre podne, uinak Zebri u utakmici protiv Zambije u subotu posle podne bio je,
barem meu mukarcima, glavna tema razgovora. Znao sam da demo da pobedimo", rekao je arli,
stariji egrt. Sve vreme sam znao. I jesmo. Pobedili smo." Gospodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo.
Nije bio sklon likovanju, za razliku od svoja dva egrta koja su uvek uivala u porazu protivnikog tima.
Shvatao je da povremene pobede, ako se sagleda ukupan rezultat, uvek bivaju zasenjene nizom
poraza. Teko je kad ste mala zemlja - barem u pogledu broja stanovnika - a morate da se takmiite s
onim mnogoljudnijim zemljama. Kad Kenijci ele da izaberu fudbalsku reprezentaciju, mogu da biraju
meu mnogo miliona mukaraca, a isto vai, jo ivie, za Junu Afriku. Bocvana, meutim, iako
prostrana kao nebo i blagoslovena irokim, suncem opaljenim prostranstvima, imala je manje od dva
miliona ljudi meu kojima je mogla da izabere fudbalski tim. To je oteavalo suprotstavljanje velikim
zemljama, bez obzira na sav uloeni trud. Dabome, ovo se odnosilo samo na sport. Kada je o svemu
dragom re, znao je, i ponosio se tom spoznajom, da je Bocvana kadra da se osloni na samu sebe - i
vie od toga. Nije dugovala nikom nita; nije krila nikakva pravila. Razume se, nije bila savrena;
svaka zemlja ini neke stvari kojih se njen narod moda stidi. Ali barem su ljudi znali koje su to stvari i
mogli su otvoreno da razgovaraju o njima, to mnogo znai. Fudbal je, meutim, bio neto posebno.
Da", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Zebre su igrale veoma dobro. Bio sam vrlo ponosan."
,,Au!" uzviknuo je mlai egrt, uzimajudi polugu za otvaranje motora automobila koji je trebalo da
servisiraju. ,,Au! Jeste li videli one ljude iz Lusake koji su plakali ispred stadiona?" Svako moe da
izgubi", upozorio ih je gospodin D. L. B. Matekoni. To morate da imate na umu svaki put kad
pobedite." I svako moe da plae, pa ak i mukarac, hteo je da doda, ali znao je da bi to, kad su
egrti u pitanju, bilo samo uzaludno troenje rei. Ali gazda, mi nismo izgubili", rekao je arli.
Pobedili smo." Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. Iako je neko vreme bio u iskuenju da se
sasvim okane pokuaja da naui ove egrte bilo emu o ivotu, ipak je istrajavao. Smatrao je da
majstor valja da uradi za svoje egrte i neto vie, a ne samo da im pokae kako se menja filter za ulje
i popravljaju konice. Trebalo bi da im pokae, po mogudnosti linim primerom, kako da se ponaaju
kao asni automehaniari. Svako moe da naui da popravlja kola - zar Japanci nemaju one maine
koje umeju da naprave kola kojima niko ne upravlja? - ali ne moe svakoda doraste standardima koje
mora da ispunjava jedan astan automehaniar. Takva osoba umede da posavetuje vlasnika
automobila; takva osoba redi de istinu u vezi s kvarom na automobilu; takva osoba imade na umu
najbolje interese vlasnika i ponaade se u skladu s tim. To je neto to se kod mehaniara prenosi s
jedne generacije na drugu, to nije uvek lako uiniti. Pogledao je egrte. Predstojao im je jo jedan
kradi period obuke u Zanatskoj koli, ali pitao se da li su dosad ita nauili tamo. Primao je izvestaje iz
kole, s ocenama koje su dobijali za akademski deo obuke. Ti izvetaji nisu bili nimalo povoljni:
premda su dobijali prelazne ocene na ispitima - jedva - svaki put bee dodat neizbean komentar o
njihovoj neozbiljnosti i aljkavosti. ta sam zgreio da zasluim ovakve egrte? pitao se gospodin D. L.
B. Matekoni. Imao je prijatelje koji su takoe uzeli egrte i esto su komentarisali kako su imali srede
da dobiju mladide koji su vrlo brzo nauili dovoljno da zarade svoju platu, pa i vie od toga. Stavie,
jedan od tih prijatelja, koji je uzeo jednog mladida iz Lobacea, bez sustezanja je priznavao da taj mladi
ovek zna o kolima vie od njega i da, uz to, ume odlino da se ophodi s muterijama. Gospodinu D.
L. B. Matekoniju inilo se da je bio vrlo malerozan jer je dobio dva nesposobna egrta istovremeno.
Da je dobio jednog, to bi jo i mogao da razume; dvojica su mu izgledala kao izuzetan maler.
Gospodin D. L. B. Matekoni je bacio pogled na svoj runi sat. Nije bilo svrhe da gubi vreme
razmiljajudi o tome ta bi bilo da je svet drugaiji. Tog dana su imali dosta posla, a uz to je morao i da
obavi neto zbog ega de biti odsutan vedi deo prepodneva. Mma Ramocve i Mma Makuci otile su u
potu i banku, a tamo de se podue zadrati. Bio je kraj meseca, kad je u bankama uvek vladala velika
guva. Bilo bi bolje, razmiljao je, kad bi dani isplate bili razliiti. Neki bi mogli dobijati plate na kraju
meseca, po tradiciji, ali bi ih zato ostali mogli dobijati nekim drugim danima. Pomiljao je ak da
pieTrgovakoj komori, ali je zakljuio da to ne bi imalo velike svrhe; ima nekih stvari koje su, valjda,
toliko uvreene da ih nita i nikad nede promeniti. Dan isplate, mislio je, svakako je jedna od njih.
Ponovo je pogledao na sat. Morade uskoro da ode da se nade s ovekom koji je prodavao veliku
garanu dizalicu za popravke. Brzi motori Tlokvenga ved su imali jednu takvu, ali je gospodin D. L. B.
Matekoni smatrao da ne bi bilo loe da imaju jo jednu, pogotovo ako bi mu uspelo da je dobije po
dobroj ceni. Ali ako ode tim poslom, egrti de ostati sami u servisu sve do povratka Mme Ramocve i
Mme Makuci. Moda de sve biti u najboljem redu, ali moda i nede, i zato je gospodin D. L. B.
Matekoni bio obuzet brigom. Pogledao je kola koja su se, postavljena na garanu dizalicu, lagano
dizala uvis. Behu to velika bela kola koja su pripadala Trevoru Mvambi, nedavno postavljenom za
biskupa Anglikanske crkve u Bocvani. Gospodin D. L. B. Matekoni je dobro poznavao biskupa - on je
venao Mmu Ramocve i njega pod onim drvetom u dvoritu sirotita, uz pesmu hora i visoko, vedro
nebo - i u drugim okolnostima ne bi dozvolio da egrti petljaju po njegovim kolima, ali u ovom
trenutku ba i nije imao velikog izbora. Biskup je eleo da, ako je ikako mogude, dobije kola natrag
koliko tog poslepodneva, jer je morao da prisustvuje nekom sastanku u Molepololeu. Nije bio posredi
nikakav ozbiljan kvar, ved samo rutinski servis, ali gospodin D. L. B. Matekoni je uvek voleo da na
svakom vozilu proveri konice pre no to ga ponovo preda vlasniku i moda de tu morati neto da se
uradi. Po njegovom miljenju, konice su bile najvaniji deo automobila. Ako motor stane, to zaista
jeste gnjavaa, ali nije neposredno opasno. Teko da se moete povrediti stojedi u mestu, ali zato se
sasvim izvesno moete povrediti ako se kredete brzinom od pedeset milja na as i ne moete da se
zaustavite. A drum prema Molepololeu, kao to su svi znali, bio je problematian zbog stoke kojaje
lunjala njime. Stoka je trebalo da ostane s druge strane ograde - takav je bio propis - ali te ivotinje
vladaju se prema sopstvenim propisima i kao da uvek misle da je trava bolja na drugoj strani druma.
Gospodin D. L. B. Matekoni je najzad zakljuio da de morati da ostavi biskupova kola na milost i
nemilost egrtima, ali da de zato, kad se oko podneva vrati, morati da proveri ta su uradili. Pozvao je
starijeg egrta i izdao mu uputstva. Budite vrlo paljivi", rekao je. To je automobil biskupa Mvambe.
Ne elim da ga zbrzate. Hodu da sve bude uraeno paljivo." arli je buljio u pod. Gazda, ja sam uvek
paljiv", uvreeno je odvratio. Jeste l' me ikad videli da oljarim?" Gospodin D. L. B. Matekoni je
zaustio da neto kae, ali se predomislio. Zapodevanje rasprave s ovim momcima bilo bi beskorisno,
zakljuio je. ta god on rekao, od toga nede biti nikakve vajde; sve to njima ue na jedno uvo i odmah
izae na drugo. Okrenuo se i otkinuo komad papirnatog ubrusa, i obrisao ruke. Mma Ramocve de se
uskoro vratiti", rekao je. Ona i Mma Makuci otile su nekim poslom. Ali dok se ne vrate, vi ste
odgovorni. Je l' to jasno? Ima da vodite rauna o svemu." arli se osmehnuo. Gazda, sve de da bude
cakumpakum", odvratio je. Kad vam kaem." Gospodin D. L. B. Matekoni je podigao obrvu.
Hmmm", zaustio je, ali je na tome i ostalo. Voenje biznisa povezano je s brigama - one su
neizbene. Briga zbog dva loa mlada radnika ved je dovoljno loa; koliko bi tee bilo voditi veliku
kompaniju, sa stotinama zaposlenih. Ili voditi dravu - tek to mora da je uasno zahtevan posao,
pomislio je gospodin D. L. B. Matekoni i upitao se kako ljudi kao to su premijeri i predsednici uopte
mogu da spavaju nodu, pored svih ovozemaljskih problema koji im pritiskaju pleda. Biti predsednik
Bocvane sigurno nije bio lak posao i da je gospodin D. L.B. Matekoni morao da bira izmeu ivota u
Dravnoj kudi ili vlasnitva nad Brzim motorima Tlokvenga, ne bi imao dilemu za koju bi se opciju
opredelio. Sad, nije da bi bilo neudobno iveti u Dravnoj kudi, s njenim prohladnim sobama i
senovitim vrtovima. Bilo bi to vrlo prijatno, ali koliko teko mora biti predsedniku kad svi, ili skoro svi,
koji dou da ga vide trae neto od njega: molim vas, gospodine, uradite ovo; molim vas uradite ono;
molim vas dozvolite ovo ili ono ili bog zna ta jo. Ruku na srce, nije ni njegov ivot bio ba mnogo
drugaiji; otprilike svi koji su dolazili kod njega traili su da im popravi kola i to, po mogudnosti, istog
dana. Mma Potokvani bila je ivi primer za to, sa svojim neprestanim zahtevima da se pobrine za sve
mogude neispravne maine tamo u sirotitu. Kao neko ko nije kadar da se odupre Mmi Potokvani i
njenim zahtevima, svakako i nije najbolji kandidat za predsednika Bocvane, razmiljao je gospodin D.
L. B. Matekoni. Razume se, predsednik verovatno nije upoznao Mmu Potokvani i verovatno bi ak i
on zakljuio da je prilino teko odupreti se toj neverovatno upornoj eni, s njenim vodnim kolaem i
svim ostalim smicalicama kojima se sluila da obrlati ljude da neto urade. egrti tog prepodneva ipak
nisu dugo bili sami. Nedugo nakon to je gospodin D. L. B. Matekoni otiao, nali su sebi udobna
sedita na dva stara, prevrnuta burenceta za ulje, odakle su mogli da posmatraju prolaznike na
drumu. Mlade ene koje su prolazile, svesne oiju koje su ih pratile, mogle su da odvrate pogled ili da
se prave da ili ne primeduju, ali su svakako morale da uju komentare dvojice mladida. Bila je ovo fina
zabava za egrte, stoga behu grdno razoarani iznenadnom pojavom malog belog kombija Mme
Ramocve svega desetak minuta posle odlaska gospodina D. L. B. Matekonija. ta ste zaseli tu?"
uzviknula je Mma Makuci, izlazedi iz kombija. Nemojte da mislite da vas nismo videle." arli ju je
pogledao s izrazom uvreenog pravednika.Imamo pravo na pauzu za aj ko sav ostali svet", odvratio
je. Ni vi ne radite sve vreme, je l' tako? I vi pijete aj. Video sam vas." Malo je rano za pauzu za aj",
umeala se blagim glasom Mma Ramocve, pogledajudi na svoj runi sat. Ali nema veze. Sigurna sam
da ste dosad ved odradili veliki deo posla." Tako su lenji", gunala je Mma Makuci sebi u bradu. im
gospodin D. L. B. Matekoni negde ode, odmah dignu sve et'ri u vazduh." Mma Ramocve se
osmehnula. Jo su vrlo mladi", rekla je. Jo uvek ih je potrebno nadzirati. Svi mladidi su takvi." A
naroito beskorisni poput ovih", dodala je Mma Makuci, dok su ulazile u kancelariju. Kad samo
pomislim da de, kad zavre sa egrtovanjem - kad god to bilo - modi slobodno da vrIjaju. Zamislite
samo, Mma. Zamislite da arli ima vlastiti biznis. Zamislite da se dovezete u servis i zateknete arlija
kao glavnog majstora!" Mma Ramocve nije rekla nita. Pokuavala je ved da ubedi Mmu Makuci da
bude malo tolerantnija prema dvojici momaka, ali inilo se da njena pomodnica ima odreenih
predrasuda. Po njoj, egrti nisu valjali za dve pare i nita to bi iko rekao nije je moglo ubediti u
suprotno. Ule su u kancelariju. Mma Ramocve je prila prozoru iza svog stola i irom ga otvorila. Dan
je bio topao i u maloj prostoriji ved je postalo sparno; prozor je omogudavao makar kretanje vazduha,
bez obzira na to to je taj vazduh bio vreli dah Kalaharija. Dok je Mma Ramocve stajala na prozoru i
zurila u nebo bez ijednog oblaka, Mma Makuci je napunila ajnik vodom, za prvu solju aja koju de
popiti tog prepodiieva. Potom se okrenula i stala da izvlai stolicu koju je jutros ugurala sasvim pod
sto. I upravo u tom trenutku je vrisnula - a taj vrisak se prolomio kroz vazduh i naterao malog
beloggekona da pojuri preko greda na tavanici kao da mu ivot zavisi od toga. Mma Ramocve se
okrenula na peti i ugledala drugu enu kako stoji sasvim nepomino, lica sleenog od straha. ,,Zm..."
zamucnula je, a potom izgovorila: Zmija, Mma Ramocve! Zmija!" Mma Ramocve u prvi trenutak nije
uinila nita. Pre mnogo godina u Moudiju, otac ju je nauio da je, kad su zmije posredi, najvanije
ne praviti nikakve nagle pokrete. Nagli pokret, iako, dabome, sasvim normalan, mogao je da uplai
zmiju i natera je u napad, premda se, kako je rekao, vedina zmija vrlo nerado odluuje na to. Ne ele
da trade otrov", rekao joj je. ,,I upamti da se one plae nas koliko i mi njih - moda jo i vie."
Meutim, nema zmije koja bi se prestravila kao Mma Makuci kad je ugledala kobru kako se lagano
njie na nekoliko stopa od nje. Znala je da bi trebalo da odvrati pogled, jer ove zmije umeju s
neverovatnom preiznodu da ispljunu otrov u oi rtve; znala je, ali je svejedno ustanovila da joj je
pogled prikovan za sitne crne zmijske oi, tako sitne i pretee. Kobra", apatom je dobacila Mmi
Ramocve. Ispod mog stola. Kobra." Mma Ramocve se lagano odmakla od prozora. Istovremeno je
dohvatila telefonski imenik koji je leao na njenom pisadem stolu. Bio je jedino to joj se nalazilo na
dohvat ruke i mogla ga je, bude li neophodno, baciti na zmiju da bi joj odvratila panju od Mme
Makuci. Meutim, ispostavilo se da to ipak nede biti potrebno. Osetivi vibracije izazvane
pomeranjem stopala, zmija je naglo spustila glavu i otpuzala od stola Mme Malcuci, prema velikoj
korpi za papir na drugom kraju prostorije. Shvativi to kao signal, Mma Makuci je povratila mod
pokreta i jurnula prema vratima. Mma Ramocve je krenula za njom i dve ene su se ubrzo nale na
sigurnom, s druge strane vrata koja su snano zalupileza sobom. Dva egrta, koja su radila na kolima
biskupa Mvambe, podigla su pogled. Unutra je zmija", uzviknula je Mma Makuci. Vrlo velika zmija."
Dvojica mladida smesta su ostavila posao i pritrala potresenim enama. Koja zmija?" upitao je arli,
briudi ruke komadom stare hartije. Mamba?" Ne", odvratila je Mma Makuci. Kobra. S velikim
klobukom - ovolikim. Pored mojih nogu. Spremna za napad." Imali ste srede, Mma", dodao je mlai
egrt. Da vas je ta zmija ujela, dosad biste ved bili pokojni. Pokojna Mma Makuci." Mma Makuci ga je
prezrivo pogledala. Znam", rekla je. Ali ipak se nisam uspaniila. Stajala sam sasvim nepomino."
Ispravno ste postupili, Mma", rekao je na to arli. Ali sada demo da odemo unutra i ubijemo tu
zmiju. Za dva-tri minuta, vaa kancelarija de ponovo biti bezbedna." Okrenuo se drugom egrtu, koji
je doneo dva velika francuska kljua i pruio mu jedan od njih. Naoruani ovim alatom, lagano su
prili vratima i odkrinuli ih. Paljivo", uzviknula je Mma Makuci. Zmija je bila vrlo velika."
Pogledajte oko korpe za papir", dodala je Mma Ramocve. Tu je negde, na tom kraju." arli je zavirio
u kancelariju. Stajao je na poluotvorenim vratima i nije mogao da vidi celu prostoriju, ali zato je
mogao da vidi korpu i pod oko nje i, da, razaznavao je neto omotano oko dna korpe, neto to se
lako pomerilo u trenutku kad ga je okrznuo pogledom. Eno je", doapnuo je drugom egrtu. Tamo
preko." Mladid je izvio vrat napred i ugledao oblije na podu.Ispustivi udan polu-uzvik, zavitlao je
francuski klju preko prostorije, promaivi metu, ali pogodivi zato zid neposredno iznad korpe.
Zveket kljua koji je pao na pod naterao je zmiju da ponovo podigne glavu i rairi svoj klobuk,
okredudi se prema izvoru opasnosti. Sada je i arli bacio svoj klju, koji je takoe udario u zid, ali je
ovog puta pao tako da je pogodio kraj zmijinog repa. Zmija se nekoliko asaka borila da povrati
ravnoteu, udarajudi repom naokolo kao biem. Zatim se glava ponovo pretee zaklatila, s jezikom
koji je palacao dok je gmizavac pokuavao da shvati buku i opasnost okruenja u kojem se nalazio.
Mma Ramocve zgrabila je miicu Mme Makuci. Nisam sigurna da li ovi momci..." Nije zavrila
reenicu. U svom uzbuenju, nisu primetile vozilo koje je stalo iza njih i mladog oveka svetle kose
opaljenog suncem koji je iz njega izaao. Mma Ramocve", rekao je mladi ovek. ta se dogaa?"
Mma Ramocve se okrenula prema posetiocu. O, gospodine Vitson", rekla je. Stigli ste u pravi as.
Unutra je zmija. egrti pokuavaju da je ubiju." Nil Vitson je odmahnuo glavom. Zmije ne moraju
odmah da se ubiju", odvratio je. Dajte da pogledam." Priao je vratima kancelarije i pokretom glave
dao znak egrtima da se odmaknu. Nemojte da je plaite", rekao je. Samo pogoravate situaciju ako
je uplaite." Ovo je vrlo velika zmija", ozlojeeno je odvratio arli. Moramo da je ubijemo, Rra." Nil
je bacio pogled kroz vrata i ugledao kobru sklupanu pored korpe za papir. Okrenuo se arliju. Imate
li neku motku ovde?" upitao je. Bilo kakvu. Najobiniju motku." Mlai egrt je otiao po motku, dok
su arli i Nil ostali da motre na zmiju. Morademo da je ubijemo", rekao je arli. Ne smemoje pustiti
da se smuca ovuda. ta ako ujede neku od ovih gospoa? ta ako ujede Mmu Ramocve?" Ujede je
samo ako se oseti ugroenom", objasnio je Nil. ,,A zmije se osete ugroene samo ako ljudi nagaze na
njih ili..." zastao je, a potom dodao: ako ih gaaju kojeim." Mlai egrt se vratio s poduom
motkom, odlomljenom s drveta akarande koje je raslo pored ograde servisa. Uzevi je od njega, Nil
se lagano uvukao u kancelariju. Zmija ga je posmatrala, podigavi malo prednji deo tela i napola
rairivi klobuk. Naglim pokretom, Nil je prebacio motku preko lea zmije i pritisnuo joj vrat na pod.
Zatim je, nagnuvi se napred, zgrabio kobru iza glave i podigao je. Rep koji je ibao na sve strane
traedi oslonac, uskoro mu se naao u drugoj ruci. Tako", rekao je. ,,A sad, arli, treba nam jedan
dak. Sigurno imate dak ovde negde." Kad se sat kasnije vratio, gospodin D. L. B. Matekoni je bio
dobro raspoloen. Garana dizalica koju je otiao da vidi bila je u odlinom stanju, a vlasnik nije traio
mnogo za nju. tavie, bila je krajnje jeftina i gospodin D. L. B. Matekoni je ved dao kaparu za nju.
Njegov osmeh pokazivao je zadovoljstvo obavljenom transakcijom, ali egrti ga nisu ni primetili.
Gazda, imali smo veliku frku ovde", rekao je arli. ,,U kancelariju Mme Ramocve je ula zmija. Vrlo
velika zmija, s ovolikom glavom. Da, ba tolikom." Gospodin D. L. B. Matekoni se iznenaeno trgao.
,,U kancelariju Mme Ramocve", promucao je. Je l' ona dobro?" O da, jeste", odvratio je arli. Sreda
njena da smo bili tu. Da nismo, bogami ne znam..." Gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao mlaeg
egrta, kao da trai potvrdu ovih rei. Jeste, gazda", oglasio se mlai egrt. Dobro da smobili tu.
Uspeli smo da izaemo na kraj sa zmijom." A gde je zmija?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni.
Gde ste je bacili? Sigurno znate da se njen parnjak uvek vrada da je trai. U tom sluaju imademo
velikih nevolja." Mlai egrt dobacio je pogled arliju. Dali smo mu da je odnese", rekao je arli.
Onom oveku iz Mokolodija, onom s kojim ste razmenjivali delove za motor. On ju je odneo."
Gospodin Vitson?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. On ju je odneo?" arli je potvrdno
klimnuo. Zmije ne moraju odmah da se ubiju", rekao je. Najbolje je pustiti ih na slobodu. Ali to ved
znate, zar ne, gazda?" Gospodin D. L. B. Matekoni nije odgovorio. Grabedi krupnim koracima, otiao
je do vrata kancelarije, pokucao i uao. Unutra, sededi za svojim radnim stolovima, Mma Ramocve i
Mma Makuci su ga iekujudi pogledale. uo si?" upitala je Mma Ramocve. uo si za zmiju?"
Gospodin D. L. B. Matekoni je potvrdno klimnuo. Jesam, sve", odvratio je. Sva sreda da nisi
povreena, Mma Ramocve. Za sve drugo nije me briga." A ja?" javila se Mma Makuci sa svog mesta.
ta je sa mnom, Rra?" Svakako, Mma, drago mi je da vas nije ujela", rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Vrlo mi je drago zbog toga. Ne bih eleo da zmija ujede ijednu od vas." Mma Ramocve je
odmahnula glavom. Bogme, Mma Makuci je bila vrlo blizu da nastrada", rekla je. I imale smo srede,
te se zadesilo da je naiao onaj tvoj prijatelj. ovek zna sve o zmijama. Trebalo je da vidi kako ju je
uzeo u ruke, gospodine D. L. B. Matekoni. Kao da je stonoga ili tako neto." Gospodin D. L. B.
Matekoni je delovao zbunjeno. Ali, mislio sam da su je momci uhvatili", rekao je. arli mi ree
da..."Mma Makuci je prasnula u smeh. Oni? Oh, Rra, trebalo je da ih vidite. Gaali su je francuskim
kljuevima i samo su je naljutili. Nisu bili ni od kakve koristi. Ba ni od kakve." Mma Ramocve se
osmehnula svom muu. Dali su sve od sebe, naravno, ali..." Zadutala je. Niko nije savren, pomislila
je, a i sama se nije ba najbolje snala u datoj situaciji. Niko od nas ne zna kako da izae na kraj sa
zmijama sve dok ne doe taj trenutak, a tada se uglavnom ne snaemo ba najbolje. Zmije su jedna
od onih proba na koje nas ivot stavlja i nikad se ne zna kako demo toga asa reagovati. Zmije i
mukarci. To su iskuenja koja ivot stavlja pred ene, a ishod nije uvek onakav kakav bismo eleli da
bude.

Trede poglavlje BESPLATNA HRANA SAMO GOJI Svima je bilo potrebno neko vreme da se oporave od
incidenta s kobrom. Ubeeni da su ba oni odigrali kljunu ulogu u borbi sa zmijom, egrti su celog
dana bili puni sebe, priajudi priu svima koji su navratili u servis i kitedi je svaki put novim detaljima.
Gospodin Polopeci, novi radnik koga je zaposlio gospodin D. L. B. Matekoni - i koji je, prema
dogovoru, po potrebi ispomagao i u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji - uo je sve o tome kad se
oko sat kasnije vratio s terena. Po nalogu gospodina D. L. B. Matekonija, otiao je po automobilske
gume u depo na drugom kraju grada, to je bio zadatak koji je esto iziskivao dugotrajno ekanje. im
je izaao iz kamioneta koji je u servisu sluio za te poslove, bee nagraen arlijevom pripovedu o
dogaaju; arli je ovog putapaljivo vodio rauna da pomene prisustvo upravnika Rezervata za divlja
u Mokolodiju, makar samo kao pozadinsku podrku. Mma Makuci je imala mnogo srede", rekao je,
kad je arli zavrio s priom. Te zmije napadaju kao munja. Tako brzo. Ako su odluile da napadnu,
nema anse da ih izbegne." arli je bio prebrz za nju", rekao je mlai egrt. Spasao je ivot Mmi
Makuci." Zastao je, a potom dodao: ,,A ona ni hvala da mu kae." Gospodin Polopeci se osmehnuo.
Siguran sam da je veoma zahvalna", rekao je. Ali vi biste, momci, trebalo da upamtite da niko nije
prebrz za zmiju. Sklanjajte im se s puta. Dok sam radio u bolnici, video sam nekoliko vrlo gadnih
sluajeva zmijskog ujeda. Vrlo gadnih." Rekavi to, prisetio se jedne ene koju su dovezli iz Ocea; ujela
ju je siktavica kad se nodu u snu pomerila i uznemirila debelu, tromu zmiju koja se, u potrazi za
toplotom, uvukla u njenu jednosobnu kolibu. Bio je deuran u apoteci i stajao je napolju, na ulazu u
hitnu pomod, kad su je izneli iz ambulantnih kola i video joj je nogu, nateenu toliko da je koa pukla.
Sutradan je uo da nije preivela i da je za sobom ostavila troje dece, bez oca ili bake koji bi ih pazili;
pomislio je tada na svu onu decu u Africi koja su ostala bez roditelja i kako im mora biti bez ikoga ko
bi ih voleo onako kako nas vole samo roditelji. Pogledao je egrte. Oni nisu razmiljali o tim stvarima,
a i ko bi od njih oekivao tako neto? Bili su mladi, u godinama kad ovek veruje da je besmrtan, bez
obzira na sve dokaze koji govore suprotno. U servisu nije bilo vremena za bavljenje ovim mislima;
imali su mnogo posla. Gospodin Polopeci je istovario nove gume, s novim novcatim arama i
oznakama ispisanim kredom; gospodin D. L. B. Matekoni prihvatio se zadatka podeavanja
brzinomera na starom karavanu francuske proizvodnje - kolima koja nije voleo, jer su se vazda neto
kvarila i kojima je, po njegovom miljenju,jo odavno trebalo prirediti dostojanstvenu sahranu;
dvojica egrta dovravala su servisiranje poslunih belih kola biskupa Mvambe. U susednoj kancelariji
Prve damske detektivske agencije, Mma Ramocve i Mma Makuci ukale su papirima na svojim
radnim stolovima. Nisu imale bogzna ime da se bave, jer je agencija prolazila kroz jedan od onih
mirnih perioda, tako da su se latile sreivanja dokumentacije, zadatka ijim je obavljanjem, kao
vlasnica diplome Bocvanskog koleda za sekretarice, rukovodila Mma Makuci. Imali su obiaj da
kau da je valjano arhiviranje klju uspenog biznisa", rekla je Mmi Ramocve, prelistavajudi gomilu
starih priznanica. Da, da", odvratila je Mma Ramocve, ne preterano zainteresovano. Ved je ko zna
koliko puta ula misli Mme Makuci na temu arhiviranja i smatrala je da o tome zaista ima jo vrlo
malo da se kae. Po njenom miljenju, teorija o arhiviranju nije bila ni izbliza toliko vana koliko
prosta injenica da li ono funkcionie ili ne. Dobar sistem arhiviranja omogudavao je oveku da
pronae pare papira; lo sistem arhiviranja nije. inilo se, meutim, da ipak ima jo toga da se kae.
Arhiviranje moe da se obavlja po datumu", nastavila je Mma Makuci, kao da predaje na asu. Ili
moe da se vri po abecednom redu imena osoba na koje se dokumenti odnose. To su dva glavna
sistema. Datum ili ime." Mma Ramocve prostrelila ju je pogledom preko sobe. Izgledalo joj je udno
da dokumenta ne mogu da se arhiviraju prema predmetima. Ona sama nije posedovala nikakvo
birotehniko obrazovanje, a kamoli diplomu Bocvanskog koleda za sekretarice, ali je bila sigurna da
je i sistem zasnovan prema predmetima takoe mogud. ,,A ta je s predmetima?" upitala je. Ima i
toga", urno je dometnula Mma Makuci. Zaboravila sam na to. I po predmetima, takoe." Mma
Ramocve je naas razmislila. U kancelariji su arhivirale dokumenta prema imenima klijenata, to
jesmatrala savreno loginim sistemom, ali bilo bi zanimljivo, pomislila je, uspostaviti uporedni sistem
prema vrsti sluajeva. Tako bi imali obimnu arhivu na temu preljube, u koju bi mogla da odloi sve
sluajeve koji su se ticali tih nezgodnih problema, premda bi po svoj prilici bila potrebna i dodatna
podela. Mogli bi, moda, da postoje odeljak za sumnjiave mueve i odeljak za sumnjiave ene, a
kad bolje razmisli, ak i onaj za sluajeve muke menopauze. Mnoge od ena koje su dolazile kod nje
behu zabrinute zbog svojih sredovenih mueva, a Mma Ramocve je proitala negde o mukoj
menopauzi i svim nevoljama do kojih ona dovodi. Izvesno je i sama imala da kae poneto o tome,
kad bi je neko pitao. Mma Ramocve i gospodin D. L. B. Matekoni otili su da ruaju kudi, u Zebrinu
ulicu, to su s uivanjem inili svaki put kad je to posao u servisu dozvoljavao. Mma Ramocve volela je
da prilegne dvadesetak minuta posle podnevnog obeda. Povremeno bi i nakratko zadremala, ali
najede bi samo itala novine ili asopis. Gospodin D. L. B. Matekoni nije legao, ved je voleo da
proeta batom zatidenom mreastom tendom i razgleda svoje povrde. Iako je bio automehaniar, u
dui je, poput vedine ljudi u Bocvani, bio farmer, i mala leja povrda koje je uspevao da izmami iz suve
zemlje donosila mu je veliko zadovoljstvo. Jednog dana, kad se penzionie, njih dvoje de se preseliti
na selo, moda u Moudi, kupiti komad zemlje koji de obraivati i malo stoke. Tada de najzad imati
vremena da sedi na pragu s Mmom Ramocve i posmatra kako pred njima tee ivot u selu. Bide to lep
nain da provede svoje preostale dane na ovom svetu; u miru, sredan, meu ljudima i stokom rodnog
kraja. Bilo bi dobro umreti meu svojom stokom, pomislio je; s njihovim slatkim dahom na licu i
tamnim, blagim oima koje te gledaju do samog kraja tvog puta, sve do obale reke. Vrativi se s
pauze za ruak, Mma Ramocve je zateklaMmu Makuci kako je eka na vratima kancelarije. Mlaa
ena delovala je iznervirano. Neka ena vas eka unutra." Mma Ramocve je klimnula glavom. Da li
je rekla zato je dola, Mma?" upitala je. Mma Makuci izgledala je prilino ljutito. Insistira na tome
da razgovara s vama, Mma. Ponudila sam se da je sasluam, ali rekla je da hode moju
pretpostavljenu. Tako je rekla. Pretpostavljenu. To ste vi." Primedujudi pogled Mme Makuci pun
neodobravanja, Mma Ramocve je suspregla osmeh. Njena pomodnica se uvek nervirala kad bi se
dogodilo ovako neto. Ljudi bi telefonirali i traili da ih prebaci efici, izazivajudi Mmu Makuci da
ozlojeeno zatrai objanjenje o prirodi poziva. Ne vidim zato ne mogu da mi kau zato zovu",
zlovoljno je rekla. Tada bih lepo mogla da vam prebacim vezu nakon to vam kaem ko zove i o
emu je re." Ali to bi znailo da bi morali dvaput da priaju isto", istakla je Mma Ramocve. Moda
smatraju da je zato bolje da saekaju da..." Prekinula se u pola reenice. Izgledi da de ovaj argument
ubediti Mmu Makuci behu vie nego slabi. ena koja ju je ekala u kancelariji bila je jo jedna od tih
koji nisu bili spremni da kau Mmi Makuci kojim poslom dolaze. Ipak, trebalo je imati razumevanja;
sama odluka da se ode kod privatnog detektiva zarad nekog linog problema predstavljala je ved
dovoljno veliki korak, i ovek je morao biti blag prema tim ljudima. Nije bila sigurna da bi ona imala
hrabrosti da se zbog nekog intimnog problema poveri sasvim nepoznatoj osobi. Kad bi se, na primer,
gospodin D. L. B. Matekoni ravo ponaao - to je, dabome, bilo nezamislivo - da li bi bila kadra da
ode i razgovara s nekim o tome ili bi patila u tiini? Bila je sklonija da poveruje da bi patila u tiini; ona
bi reagovala tako, ali nekl drugi su, naravno, drugaiji. Neki ljudi jedva ekaju da istresu svoje
najintimnije probleme u uvo svakog ko je voljan da slua.Mma Ramocve sedela je jednom u autobusu
pored takve ene; a ta joj je ena, za vreme potrebno da autobus stigne od Gaborona do Lobacea,
ispriala sve o svojim osedanjima prema svekrvi, o brizi za sina kome je kola ila veoma dobro, ali je
sreo devojku koja mu je zavrtela pamet i odvukla misli sa kolskog gradiva, kao i o svojoj radoznaloj
kominici koju je u nekoliko navrata primetila kako s dvogledom na oima zaviruje kroz prozor njene
spavade sobe. Moda je takvim ljudima lake kad govore, ali to ume da bude vrlo naporno za one
koje su odabrali za sluaoce. ena koja je sedela u kancelariji podigla je pogled kad je Mma Ramocve
ula u prostoriju. Dok se Mma Ramocve smetala za svoj radni sto, razmenile su utive pozdrave po
svim propisima. Vi ste Mma Ramocve?" upitala je ena. Mma Ramocve je lako prignula glavu,
upijajudi sitne pojedinosti koje bi joj omogudile da proceni ovu enu. Imala je oko trideset pet godina,
tu negde; bila je tradicionalne grae, poput Mme Ramocve (moda ak jo tradicionalnije); a sudedi
po prstenu koji je nosila, bila je udata za oveka koji je mogao da joj priuti podebelu zlatnu burmu.
Odeda, rekao je Klovis Andersen u Naelima privatnog istraivanja, daje vie putokaza od praktino
svega ostalog (osim rokovnika ili novanika!). Osmotrite odedu. Ona govori. Mma Ramocve je
osmotrila eninu odedu. Suknja, vrsto zategnuta preko njenih tradicionalnih bokova, bila je od
prilino kvalitetnog materijala, neutralne sive boje. Ne govori nita, pomislila je Mma Ramocve, sem
injenice da ova ena vodi rauna o svojoj odedi i da moe da potroi dosta novca na nju. Gore je
imala belu bluzu i... Zastala je. Na jednom rukavu, tik ispod lakta, nalazila se crvenkastosmea mrlja.
Neto je kapalo niz rukav, neki sos, moda. Vi ste kuvarica, Mma?" upitala je Mma Ramocve. ena je
potvrdno klimnula. Jesam", odvratila je, itaman je htela da kae jo neto, kad je zadutala i zbunjeno
se namrtila. Otkud znate, Mma? Jesmo li se ved negde srele?" Mma Ramocve je odmahnula rukom.
Nismo", odvratila je. Nismo se srele, ali imam neki osedaj da ste kuvarica." Dakle, stvarno jesam",
rekla je ena. A mora biti da ste vrlo pametni kad ste to pogodili. Pretpostavljam da se zato i bavite
ovim poslom." Posao kojim se ljudi bave govori mnogo o njima", rekla je Mma Ramocve. Vi ste
kuvarica, moda zato to... Dozvolite da razmislim. Zato to volite da jedete? Ne, sigurno ne zbog
toga. Bilo bi previe jednostavno. Kuvarica ste, dakle, zato... zato to ste udati za kuvara. Jesam li u
pravu?" ena je ispustila zviduk iznenaenja. Ne mogu da verujem da znate sve to", uzviknula je.
Ba udno." Mma Ramocve naas nije progovarala. Bilo je to primamljivo, pripisati sebi zasluge, ali
zakljuila je da ne moe to da uradi. Razlog to to znam, Mma", rekla je, jeste injenica da itam
novine. Pre tri nedelje - ili bee etiri? - u novinama se pojavila vaa fotografija. Pobedili ste na onom
kuvarskom takmienju. A u novinama je pisalo da ste vi kuvarica na koledu ovde u Gaboronu i da
vam je mu kuvar u hotelu 'Prezident'." Osmehnula se. Eto, Mma, otkud znam sve te stvari." Ovo
otkride bee pozdravljeno glasnim smehom Mme Makuci. Eto vidite, Mma", rekla je, znale smo sve
o vama od prvog trenutka kad ste doli ovamo. Nisam uopte morala da priam s vama!" Mma
Ramocve uputila je upozoravajudi pogled u pravcu Mme Makuci. Morala je da pripazi na nju kad su
klijenti u pitanju; umela je katkada da bude neutiva prema njima, onda kad je smatrala da se ne
ponaaju prema njoj s dunim potovanjem. Bila je to neobina tendencija, koja je, po miljenju Mme
Ramocve, poticalaiz onih devedeset sedam procenata. Morade da porazgovara s njom o tome,
jednog dana, i da je, moda, uputi da proita ono vano poglavlje u knjizi Klovisa Andersena, u kojem
je opisao pravilan odnos prema klijentima. Ne bi nikad trebalo da pokuavate da osvojite poen na
raun klijenta, upozoravao je Klovis Andersen. Detektiv koji pokuava da ispadne pametan na raun
klijenta zapravo uopte nije pametan - naprotiv. Mma Ramocve je dala znak Mmi Makuci da pripremi
aj. aj je pomagao klijentima da budu govorljiviji, a izgledalo je da se ova ena oseda nelagodno i da
joj je potrebno da se opusti. Smem li da pitam kako se zovete, Mma?" poela je Mma Ramocve.
Popi", odvratila je ena. Popi Maope. Ljudi me zovu prosto Popi." Vrlo lepo ime, Mma. Volela bih
da se zovem Popi." Kompliment je izmamio osmeh. Nekad sam ga se stidela", rekla je Popi. Krila
sam od ljudi kako se zovem. Smatrala sam da je to vrlo glupo ime."*( Poppy na engleskom znai
mak, bulka". (Prim. prev.)) Mma Ramocve je odmahnula glavom. Nije bilo niega sramnog u imenu
Popi, ali niste nikad znali kojih bi sve imena ljudi mogli da se stide. Eto, na primer, gospodin D. L. B.
Matekoni. Vrlo su malobrojni, ako ih je uopte bilo, oni koji su znali ta se krije iza njegovih inicijala.
Njoj je, naravno, rekao, jer su tada ved bili vereni, ali izgleda da niko drugi nije znao; sasvim izvesno
ne Mma Makuci, koja ju je nimalo uvijeno pitala o tome i dobila odgovor da joj, naalost, ne moe
redi. Neka imena su lina stvar", rekla joj je tada Mma Ramocve. To je sluaj s imenom gospodina
D. L. B. Matekonija. Oduvek je bio poznat kao gospodin D. L. B. Matekoni i on eli da tako i ostane."
Skuvavi aj, Mma Makuci je izvadila dve olje i stavila ih na sto. Mma Ramocve je primetila kako za
to vreme posmatra klijentkinju, kao da se priprema da jojneto kae, i dobacila joj je upozoravajudi
pogled. Dola sam kod vas zbog jednog problema vrlo line prirode", poela je Popi. Jako mi je
teko da priam o tome." Mma Ramocve je pruila ruku preko stola, taman dovoljno da lagano
dodirne Popinu podlakticu. Posredi je neki brani problem, pomislila je, a o njima nije nikad lako
govoriti; ved i sam razgovor o njima esto donese suze i tugu. Ako je re o nekom branom
problemu, Mma", blago je rekla Mma Ramocve, imajte na umu da smo - Mma Makuci i ja - dosad
ule ama ba sve to ima da se kae na tu temu. Nema ta nismo ule." Nema", potvrdila je Mma
Malcuci, pijuckajudi svoj aj. I pomislila na onog klijenta, mukarca, koji je doao prole nedelje i
ispriao im neverovatnu priu i koliko ih je truda obe stajalo da ne prasnu u smeli dok je opisivao
kako... Oh, ne sme nikako da razmilja o tome, jer bi se odmah mogla ponovo nasmejati. Popi je
odluno odmahnula glavom. Nije posredi nikakav brani problem", rekla je. Moj mu je dobar
ovek. Imamo sredan brak." Mma Ramocve je skrstila ruke. Drago mi je to to ujem", odvratila je.
Koliko ljudi moe da kae tako neto u ovim tekim vremenima? Otkako su ene dozvolile
mukarcima da misle da se moe i bez braka, sve je polo naopako. Eto ta ja mislim, Mma." Popi je
naas razmislila. Mislim da ste verovatno u pravu", rekla je. Pogledajte ovu zbrku. Pogledajte samo
sva ova neverstva. Ljudi i umiru zbog toga, zar ne? Mnogi umiru." Na trenutak su sve tri zadutale. Ono
to je Popi rekla nije se moglo poredi. Bilo je istina. Samo istina. Ali nisam zbog toga dola", nastavila
je Popi. Dola sam zato to sam vrlo uplaena. Bojim se da du izgubiti posao, a ako ga izgubim, kako
demo platiti kudu koju smo kupili? Cela moja plata odlazi na rate za kudu, Mma.Prema tome, ako
izgubim posao, morademo da se selimo, a znate kako je teko nadi neko pristojno mesto za ivot.
Jednostavno nema dovoljno kuda." Mma Ramocve je uzela olovku sa svog radnog stola i stala da je
vrti meu prstima. Da, ena je zaista u pravu. Ona, Mma Ramocve, imala je srede jer je posedovala
sopstvenu kudu u Zebrinoj ulici. Da je sada morala da kupi kudu, ne bi mogla. Kako ljudi uspevaju da
preive kad je stambeni prostor tako skup? Odgovor na ovo pitanje predstavljao je misteriju za nju.
Popi ju je posmatrala. Molim vas, Mma, nastavite", rekla je Mma Ramocve. Nadam se da vam ne
smeta to se igram olovkom. Paljivo vas sluam. Naprosto, lake je sluati kad ovek ima neto u
rukama." Popi joj je pokretom ruke dala do znanja da nema nita protiv. Ne smeta mi, Mma. Samo
se vi igrajte. A ja du da priam, i redi du vam zato sam uplaena. Ali prvo moram da vam kaem neto
o svom poslu, jer, ako dete mi pomodi, to su stvari koje morate da znate. Kuvanje me je oduvek
zanimalo, Mma. Kao devojka stalno sam bila u kuhinji, kuvajudi za celu porodicu. Baka me je nauila.
Oduvek je kuvala i umela je da pripremi jednostavna jela tako da budu vrlo ukusna. Kukuruznu kau.
Sorgum. Te tako jednostavne stvari imale su divan ukus kad bi im moja baka dodala svoje zainske
trave. Zainske trave ili malo mesa, ako smo imali srede, ili ak naseckane Mopani crve.*( Gusenice
carskog moljca, nazvane tako jer se hrane lidem endemskog mopanidrveta (Colophospermum
mopane). Ruralne zajednice u Africi se ved stotinama godinama u ishrani oslanjaju na njih, kao i na
neke druge vrste larvi i gusenica, kao na osnovni izvor belanevina. Danas su sve popularniji meu
turistima, kao vrlo ukusna etnika" hrana. (Prim. prev.)) Oh, oni su bili prava poslastica. Ne mogu da
odolim

Mopani crvima, Mma. A vi?" Nema Mocvanca koji bi im odoleo", odvratila je Mma Ramocve,
osmehujudi se. Volela bih da ih ovog asa imam ovde, ali izvinjavam se, Mma..."Popi je otpila gutljaj
svog aja. Eh, Mopani crvi! U svakom sluaju, otila sam na kuvarski kurs u Junu Afriku. Imala sam
srede to sam uspela da se upiem tamo, pa jo i da dobijem stipendiju. Kurs je trajao celu godinu i
tamo sam nauila vrlo mnogo o kuvanju. Nauila sam i kako da kuvam za sto ili dvesta ljudi, isto tako
lako kao to kuvamo za etvoro ili petoro. Nije uopte tako teko, znate, Mma Ramocve, pod uslovom
da znate koje su vam koliine namirnica potrebne. Potom sam se vratila u Bocvanu i dobila prvi
posao u jednom od rudnika dijamanata, onom u Orapi. Tamo imaju kantine za rudare, a ja sam bila
pomodnica jednog od glavnih kuvara. Posao je bio vrlo teak, a oni rudari su uvek bili tako gladni! Ali
uila sam sve vie, a tamo sam upoznala i svog mua, koji je radio kao ef kuhinje u kudi u koju je
kompanija smetala svoje posetioce. Voleli su da gostima serviraju valjanu hranu, a ovek za koga
sam se udala bio je kuvar koji ju je pripremao. Jednog dana je moj mu odluio da mu je dosta ivota
u rudniku dijamanata. 'Ovde nema ta da se radi', rekao je. 'Svuda oko nas je samo praina, nita
vie.' Rekla sam mu da ne bi trebalo da odlazimo dok ne skupimo vie novca, ali njemu je bilo svega
dosta i hteo je preemo u Gaboron. Sredom, lako je dobio novi posao, preko nekoga ko je odsedao u
gostinjskoj kudi i znao da hotel 'Prezident' trai jo jednog kuvara. I tako smo doli ovamo, a i ja sam
se ubrzo zaposlila u tom koledu, onom velikom, novom, koji su sagradili tamo na onoj strani znate
na koji mislim, Mma. Bila sam sredna to sam dobila taj posao i zadovoljna to ivimo u Gaboronu,
gde se sve dogaa i gde niste okrueni samo praininom i niim vie. Sve je ilo veoma dobro. Ja
nisam dobila mesto efa kuhinje - taj posao radi jedna ena po imenu Mma Cau. Bila je uvek veoma
dobra prema meni i postarala se da po isteku prve godine dobijem poviicu. Bila sam vrlo sredna, sve
dok nisam otkrila ta se dogaa.Mma Cau ima mua, koga sam jednom ili dvaput videla tamo.
Jednog dana, jedna od spremaica mi je rekla: 'Taj ovek sve pojede, znate. Dobije svu najbolju
hranu.' Nisam imala pojma ta je time htela da kae, stoga sam je upitala o kojem to oveku govori.
Rekla mi je da je to mu Mme Cau i da u koledu postoji ostava u koju on povremeno navrada i u koju
mu njegova ena odnosi samo najkvalitetnije meso. Drugim danima, rekla je, Mma Cau odnosi
pakovanja najboljeg mesa i priprema ga muu kod kude. Ta hrana pripada koledu, rekla je, ali ipak
odlazi pravo u usta mua Mme Cau, koji je, zahvaljujudi valjanim obedima, svakog dana sve deblji i
deblji. Isprva nisam poverovala u to. Jesam primetila da je on vrlo debeo, ali pomislila sam da je to
zato to je oenjen tako dobrom kuvaricom. Muevi dobrih kuvarica esto su deblji od ostalih
mukaraca - to je sasvim prirodno, pretpostavljam. Jednog dana sam reila da proverim da li mi je
ta spremaica ispriala istinu. Uoila sam da Mma Cau ponekad u vreme ruka ode iz kuhinje, ali uvek
sam bila prezauzeta da bih obratila panju na to. U velikoj kuhinji se uvek neto deava i ima mnogo
razloga zbog kojih ef kuhinje ponekad mora i da ode od poreta. Mora da proverava zalihe. Mora da
odgovara na telefonske pozive. Mora da pouruje pomodnike. Tog dana sam motrila na Mmu Cau. U
jednom trenutku je izala napolje da bi pozvala jednu pomodnicu, koja je sedela napolju na suncu i
nije radila svoj posao. Pogledala sam kroz prozor i videla kako preti prstom toj eni i vie na nju, ali
nisam ula ta je rekla. Mada, mogu da mislim ta je to bilo. ,,A onda, nekoliko minuta kasnije,
primetila sam da je prila vratima jedne od pednica za zagrevanje i izvadila iz nje pokriven sud. Bila je
to pednica koju nikad ne koristimo, bududi da kuhinja ima veliki kapacitet. Uzelaje, dakle, taj sud, koji
bee pokriven metalnim tanjirom, i izala iz kuhinje. Prila sam prozoru i videla je kako odlazi prema
maloj zgradi blizu kuhinje. Tamo se nalazi stara kancelarija, koja se vie ne koristi, i ostava. Ula je,
zadrala se unutra nekoliko minuta, a potom ponovo izala, bez suda, ali briudi ruke o kecelju.
Priekala sam dva-tri minuta. Mma Cau bila je zauzeta nadgledanjem pomodnica koje su servirale
gula za studente. Govorila im je da ne prave suvie izdane porcije, jer nede biti dovoljno gulaa za
one studente koji de ruati u drugoj turi. ula sam i kako kae jednoj pomodnici da ne bi trebalo da
daju obilnije porcije onima koji su im simpatiniji, koji im se osmehuju kad doe njihov red ili koji su
im u rodu. Nisam mogla da verujem svojim uima, ako je ono to sam pre toga videla bilo istina.
Mislim da ne bi trebalo govoriti jedno, a raditi sasvim suprotno, zar ne, Mma Ramocve? Ne. I ja sam
to pomislila. To je bio najpogodniji trenutak da izaem iz kuhinje, dok je Mma Cau drala predavanje
pomodnici. Izala sam i otrala preko do zgradice u koju sam je videla da ulazi. Zakljuila sam da de
biti najbolje da se pravim da neto traim, stoga nisam pokucala na vrata, nego sam ih samo otvorila i
ula. Unutra je bio mukarac, onaj debeli mukarac, mu Mme Cau. Sedeo je za malim stolom, a pred
njim se nalazio tanjir s ogromnom niclom. Bilo je tu i povrda - krompir preliven umakom i gomila
dinstane argarepe. Na stolu se nalazila i boca keapa od paradajza, kao i novine, Dejli njuz, koje je
prelistavao dok je jeo. Pretvarala sam se da sam iznenaena, iako je ono to sam videla bilo upravo
ono to sam i oekivala da vidim. Stoga sam ga pozdravila i izvinila se to ga uznemiravam dok rua.
Osmehnuo se i rekao da nema veze, te da slobodno potraim ono po ta sam dola. Potom se vratio
svojoj nicli, koja je stvarno odlino mirisala u toj maloj prostoriji."Kako je pria tekla, usta Mme
Ramocve behu sve vie i vie otvorena od uda. Mma Makuci takoe je delovala kao da je
hipnotisana pripovedu koju je kazivala njihova klijentkinja i sedela je za svojim radnim stolom sasvim
nepomino, upijajudi svaku re. Popi je sada zastala. Nadam se da ne mislite da sam bila previe
radoznala", rekla je. Znam da se ne bi trebalo petljati u tua posla." Mma Ramocve je odmahnula
glavom. Ali to nisu tua posla, Mma", rekla je. To su vaa posla. Ako neko od zaposlenih potkrada
firmu, to su onda svakako posla svih koji u njoj rade. To su posla svih vas." Popi je izgledala kao da joj
je laknulo. Drago mi je da ste to rekli, Mma. Ne bih elela da me smatrate za osobu koja gura nos u
tue stvari. Brinula sam..." Dakle", prekinula ju je Mma Ramocve. Morate da odluite ta da radite.
Jeste li zato doli kod mene?" Ovaj zakljuak delovao je logino Mmi Ramocve, ali je Popi podigla
ruke, poriudi. Ne, Mma", rekla je. ,Ja sam odmah odluila ta du da uradim. Koliko sutradan sam
prila Mmi Cau i upitala je za njenog mua. Rekla sam joj: 'Zato va mu jede hranu koja pripada
koledu? Zar nemate dovoljno sopstvene hrane?' Ona je tog asa pregledala neki lonac i kad je ula
moje pitanje, ispustila ga je, toliko je bila iznenaena. Zatim se zagledala u mene i rekla mi da ne zna
o emu priam i da ne bi trebalo da izmiljam takve nebulozne prie, da ne bi neko sluajno
poverovao u njih. 'Ali videla sam svojim oima', odvratila sam. 'Videla sam ga tamo preko u ostavi
kako jede nicle iz koleke kuhinje. Videla sam ga, Mma.'" Mma Makuci, koja je dotad dutala, nije vie
mogla da se suzdri. Ali, Mma, nije valjda pokuala da porekne", rekla je. Pokvarene li ene! Da
otkida od usta studentima i hrani tog svog debelog mua! A za to meso odvajaju se pare od poreza
koji svi pladamo!" Popi i Mma Ramocve istovremeno su pogledale MmuMakuci. Njen gnev bee
gotovo opipljiv. Pa i nije", nastavila je Popi. Kad sam joj rekla da sam svojim oima videla ta se
dogaa, ona je samo naas zadutala. Ali gledala me je suenim oima - evo, ovako. Potom je rekla da
de se, ako samo nekome zucnem o tome, postarati da izgubim posao. Objasnila mi je kako je njoj lako
da to uradi. Da de biti dovoljno da kae upravitelju koleda da nisam dorasla poslu i da moraju da
potrae nekog drugog. Rekla je da de joj oni poverovati i da ja tu nedu modi ba nita." Nadam se da
ste otili pravo u policiju", srdito je rekla Mma Makuci. Popi je ljutito mrknula. Kako sam mogla?
Nisam imala nikakav dokaz koji bih dala policiji, i poverovali bi pre njoj nego meni. Imajte na umu da
je ona ef kuhinje. Ja sam samo jedna od kuvarica." Mma Ramocve je podigla pogled prema tavanici.
Proitala je nedavno jedan lanak o ovoj vrsti problema i pokuavala je da se priseti izraza koji su
upotrebili da bi ga opisali. Duvanje u pitaljku!*( Doslovan prevod fraze
,,whistle-blowing". Inae, ova fraza prevodi se kao propevati" (prilikom policijskog ispitivanja, na
primer), odati" (nekog ko se bavi neim nezakonitim) i tome slino. Ovde je, zbog dijaloga koji sledi,
dat doslovan prevod ove fraze. (Prim. prev.)) Da, to je to. U lanku se

govorilo o tome da se oni koji uoe neke nezakonite radnje na svom radnom mestu i hode da ih
prijave, esto nau u nebranom grou. U nekim zemljama, pisalo je, zakon titi one koji dunu u
pitaljku - u nekim zemljama, da, ali nije bila sigurna vai li to i za Bocvanu. U Bocvani je bilo vrlo malo
korupcije, ali ipak nije bila sigurna da li to iole olakava ivot duvaima u pitaljku. Duvanje u
pitaljku", rekla je glasno. Eto ta je to duvanje u pitaljku." Popi ju je bledo pogledala. Ko duva u
pitaljku?" upitala je. Vi", odvratila je Mma Ramocve. Ili biste mogli da dunete u pitaljku." Ne
vidim kakve veze imaju pitaljke s ovim", rekla jePopi. Kad biste otili u policiju, dunuli biste u
pitaljku", objasnila je Mma Ramocve. Tako se kae za osobu koja obelodani ono to se dogaa iza
kulisa." Iza kulisa?" upitala je Popi. Mma Ramocve odluila je da promeni pristup. Ima ljudi koji su
prilino bukvalni u svom shvatanju stvari, a Popi je, inilo se, bila jedna od njih. Dobro, nemojmo se
sada suvie zamajavati pitaljkama i slinim stvarima", rekla je. ta je ovde vano: elite da uradimo
neto povodom te ene i njenog potkradanja. Je li tako?" Predlog kao da je uznemirio Popi. Nije",
odvratila je. To nije ono to elim, Mma. Morate da saekate da zavrim priu." Mma Ramocve se
lakim pokretom glave izvinila, a Popi je nastavila tamo gde je stala. Bojala sam se, Mma. Nisam
smela ni da pomislim da ostanem bez posla i zato nisam uradila nita. Nije mi se dopadala pomisao
da taj ovek prodire svu to dravnu hranu, ali onda sam pomislila kako bi bilo iveti bez kude i samo
sam se ugrizla za jezik. Ali onda, pre tri dana, Mma Cau mi je prila ba kad sam se spremala da
krenem kudi. Moj mu ima kola i ekao me je napolju. Videla sam ga kako sedi u kolima i zuri u nebo,
kao to voli da radi. Kad ste kuvar, sve to vidite su tavanica kuhinje i oblaci pare. Zato, kad ste
napolju, volite da gledate u nebo. Mma Cau me je povukla u stranu. Tresla se od besa i mislila sam
da sam neto grdno pogreila u poslu. Ali nije bila re o tome. Zgrabila me je za miicu i unela mi se u
lice. 'Misli da si pametna', rekla je. 'Misli da moe da me natera da ti platim za dutanje o mom
muu. To misli, je l' da?' Nisam imala pojma o emu govori. To sam joj i rekla, ali ona mi se samo
nasmejala u lice. Rekla je da je pocepala pismo koje sam napisala. Zatim je rekla da eme se prvom
prilikom otarasiti. Rekla je da e moda potrajati i mesec-dva, ali da de se pobrinuti da me isteraju s
posla." Popi je uutala. Pribliavajudi se kraju prie, poela je da govori sve glasnije, a poslednje
reenice izgovorila je dahdudi. Mma Ramocve se nagnula prema njoj i uzela je za ruku. Ne nervirajte
se, Mma", blago je rekla. Ona samo preti. Ljudi esto ne ispune svoje pretnje, zar ne, Mma Maknci?"
Pre no to je odgovorila, Mma Makuci je kratko pogledala Mmu Ramocve. Pomislila je da takvi ljudi
esto urade ba onako kao to su i zapretili da de uraditi - i gore od toga - ali da nije pravi trenutak za
izraavanje takvih sumnji. Podgrevanje atmosfere", rekla je. Pomislili biste da je u Bocvani i ovako
dovoljno toplo, s Kalaharijem odmah tu blizu, ali ipak postoje ljudi kao to je ta Mma Cau, koji
podgrevaju ionako vrelu atmosferu. Ali to je ipak samo vreli vazduh, Mma, tako da nema potrebe da
se zabrinjavate." Popi je pogledala Mmu Makuci i slabano se osmehnula. Nadam se da ste u pravu,
Mma", odvratila je. Ali nisam sigurna u to. I, uostalom, o kakvom je to pismu priala? Ja joj ga sasvim
sigurno nisam napisala." Mma Ramocve je ustala sa stolice i otila do prozora. Popi je rekla kako
kuvari vole da gledaju u nebo kad god im se ukae prilika za to; e pa isto vai i za privatne detektive,
pomislila je. Stavie, svi bi trebalo da gledaju u nebo kad god mogu, jer nebo zna mnoge odgovore,
pod uslovom da ovek zna kako da ih vidi. A sada, dok je posmatrala nebo, preko vrhova kronji
akacija i gore ka onoj jeedoj praznini, inilo joj se vrlo oiglednim da Popi nije jedina koja zna za
hranu i ona druga osoba koja zna - a koja, takoe vrlo oigledno, nije niko drugi do pomenuta
spremaica - koristi priliku da ucenjuje Mmu Cau. Na Popinu nesredu, krivica je pala na nju, ali to je
tako tipino za ivot, zar ne? esto biva okrivljena pogrena osoba i pogrena osoba trpi zbog neega
to jeuradio neko drugi. A u svemu tome je nebo, nebo koje je videlo toliko toga, neutralno,
apsolutno neutralno. Problem s uenom, razmiljala je Mma Ramocve, jeste slededi: rtva je esto
prestupnik, ali poto je ucenjena, ume da izazove nae saaljenje. Ali zato bismo alili nekoga ko je,
naprosto, nateran da plati za svoj prestup? Mmi Ramocve se uinilo da je ovo problem koji iziskuje
ozbiljno razmiljanje. Moda ak i postavljanje pitanja tetki Imang. Tetka Imang...

etvrto poglavlje TA SU FEMINISTKINJE NAMENILE MUKARCIMA Mma Makuci je pripremila veeru
za gospodina Futija Radifutija, svog odskoranjeg verenika. Futi Radifuti bio je sin starijeg gospodina
Radifutija, uspenog poslovnog oveka, farmera i vlasnika prodavnice nametaja Dvostruko
udobnije". Upoznala ga je na plesnom kursu koje su oboje pohaali, na Akademiji za ples i pokret. To
nije bila prava akademija, utoliko to nije imala svoju zgradu, a ni osoblje, ako se izuzmu ena koja je
uzimala novac i instruktor, gospodin Fano Fanope, plesa koji je s velikim uspehom nastupao u
Johanesburgu i Najrobiju. Glas o veridbi proneo se meu polaznicima plesnog kursa, a gospodin
Fanope lino je jedne veeri, na kraju asa, zvanino objavio da se akademija ponosi time to je
zbliila ovaj par. Kontakt meu ljudima je sutina plesa", rekao je u svom govoru. Kad igrate s
nekim, vi mu se obradate, iako ne otvarate usta. Vai pokreti mogu da pokau ono to vam je u srcu.
To je veoma vano. Upravo zato se takomnogo srednih parova upoznalo upravo na igrankama. A to je
jo jedan razlog da rezerviete mesto na naem narednom kursu, ako to ved niste uinili. Dame,
mogle biste da budete kao Grejs Makuci i naete ovde dobrog mua; gospodo, ugledajte se na
gospodina Futija Radifutija, koji je naao ovu dobru enu. Poelimo im da budu sredni zajedno!
Poelimo im mnogo srednih sati na plesnom podijumu i svim drugim mestima!" Mma Makuci bee
dirnuta ovim govorom, uprkos neuvijenom pozivu na rezervacije unapred. Dopadao joj se gospodin
Fanope i znala je da mu je istinski drago zbog njihove veridbe. Znala je i da to zadovoljstvo dele i
mnogi polaznici kursa, ak iako ne ba svi. Jedna od ena, osoba po imenu Vajolet, koju je znala iz
Bocvanskog koleda za sekretarice, podrugljivo se smekala za vreme govora gospodina Fanopea i
promrmljala neto mukarcu koji je stajao pored nje, koji je jedva suspregao smeh. Mma Makuci je
razmenila nekoliko rei s njom na jednom od ranijih asova, i tom prilikom je Vajolet iznela
omalovaavajudi! primedbu na raun zelenih cipela Mme Makuci (na koje je ona bila grdno ponosna)
i otvoreno se podsmevala Futiju Radifutiju. Krajnjom snagom volje, Mma Makuci joj je odgovorila
kurtoazno i ak se potrudila da joj da kompliment. To je odista bilo teko, s obzirom na to da je
Vajolet dobila jedva prolaznu ocenu na Bocvanskom koledu za sekretarice - nekih pedesetak posto -
i bee oigledno da sve to je zanima jeste da ulovi to je mogude bogatijeg mua. Primetivi
podsmeh, Mma Makuci je jedan divan trenutak zamiljala ta bi mogla da kae Vajolet, ukoliko joj se
ukae prilika. A prilika se zaista ukazala, krajem te veeri, kad je Vajolet stala pored nje i rekla: Dakle,
Mma, ba ste ljubazni. Lepo je od vas to ste voljni da pazite gospodina Radifutija. Mora biti da mu je
bilo vrlo teko da nae enu, a sad ste vi pristali da se udate za njega. Ba ste ljubazni. Ali to sam
oduvek znala,naravno." Mma Makuci je pogledala svoju neprijateljicu. Jo uvek se sedala onih dana u
Bocvanskom koledu za sekretarice, kad su glamurozne devojke, kojima je Vajolet, manje ili vie, bila
kolovoa, sedele u zadnjem delu uionice i priale o svojim uspesima u drutvu i podsmevale se kad
bi predava pohvalio Mmu Makuci ili neku drugu vrednu devojku. Tada nije rekla nita i, ruku na srce,
ne bi trebalo da govori ni sada, ali iskuenje je naprosto bilo suvie veliko. Hvala vam, Mma",
odvratila je. Ali, znate, ja sam ona koja je imala srede. Ne nalazi se svakog dana ovakav mu."
Zadutala je, a onda nastavila. Ali nadam se da de i vas jednog dana zadesiti ista takva sreda. Ko zna?"
Potom se umilno osmehnula. Vajolet je razrogaila oi. Sreda? Ne bih ja to tako nazvala, Grejs
Makuci! Nisam ba sigurna da je sreda nadi se pored mukarca kao to je taj. U svakom sluaju,
nadam se da de na kraju ispasti dobro za vas. Moda i hode." I potom je i sama dodala: Ko zna?"
Mma Makuci je osetila kako joj srce u grudima bubnja. Kucnuo je as za poslednji udarac. Ali ja sam
zaista imala srede, Mma", odvratila je. Mislim da bi bilo koja devojka koja se uda u tu porodicu
mogla da se smatra srednom. I bogatom, uz to." Vajolet je zadrhtala. Bogatom?" Psst", rekla je
Grejs Makuci, stavivi prst na usne. Nije pristojno pominjati te stvari. Zato nedu ni da govorim o
prodavnici nametaja 'Dvostruko udobnije', koja je samo jedan od biznisa u vlasnitvu mog verenika,
znate. Ne smem da priam o tome. Ali sigurno znate tu prodavnicu, Mma? Ako dovoljno utedite,
mogli biste jednog dana da navratite i kupite sebi stolicu." Vajolet je zinula da neto kae, ali nije
rekla nita. Potom se pojavio gospodin Fanope, rukovao se s Mmom Makuci i odveo je da
porazgovara s drugim polaznikom kursa koji je hteo da joj estita. Mma Makuci se osvrnulai okrznula
pogledom Vajolet, koja je petljala neto po svojoj runoj torbici, ali je potom podigla glavu i uhvatila
njen pogled, nesposobna da sakrije svoju zavist. Bilo je toliko prolosti: pune stida, siromatva i muka,
i sada je naprosto mogla da uje glas Mme Ramocve u glavi. Ovo ba nije bilo lepo od vas, Mma
Makuci", rekla je Mma Ramocve. Nije trebalo to da radite." Znam", odvratila je u mislima Mma
Makuci. Ali jednostavno nisam mogla da odolim, Mma." Glas Mme Ramocve postao je smesta
meki. Znam", rekla je. Znam." I zaista je znala, jer iako je bila dobra i ljubazna, Mma Ramocve bila
je pre svega ljudsko bide i dobro je znala da ima trenutaka kada je nemogude odupreti se malom
likovanju, a pogotovo onom koga dete se kasnije s osmehom prisedati i smeiti se satima i satima.
Mma Makuci i Futi Radifuti uhodali su se u prijatnu rutinu. etiri dana nedeljno, ukljuujudi i
ponedeljak, Futi je dolazio na veeru u kudu Mme Makuci; preostala tri dana naizmenino je
obedovao kod svoje najstarije tetke, kod sestre i zeta i, subotom uvee, kod svog ostarelog oca.
Veere kod oca bile su mu katkad naporne, bududi da starevo pamdenje nije bilo kao nekad i esto
se ponavljao, naroito kad je priao o stoci. Ali Futi bee pun potovanja i satima bi sedeo dok bi
njegov otac vazda ispredao o jednom te istom: Seda li se Futi onog odlinog bika kojeg je prodao
onom oveku koji je iveo u Mahalapiji? Moe li Futi da se seti koliko su platili za onu bramansku
kravu koju su kupili od onog burskog farmera dole u Zerustu? Bee to ba valjana krava, al' kad je ono
uginula? Seda li se Futi koje to godine bee? I ta je bilo s onim bikom koji je otiao u Mahalapiju?
Seda li ga se Futi? Sigurno? Tu i tamo, Mma Makuci pridruila bi mu se na ovim veerama u oevoj
kudi i sedela bi mirno tokom tih stalno istih razgovora, trudedi se iz petnih ila da ne zadrema
zavreme pria ili pitanja koja su ih prekidala. Kakva je ove godine stoka u Bobonongu? Je l' mrava? Je
l' drugaija od stoke dole na jugu? Primetila je da Futi u oevom prisustvu izraenije zamuckuje. Za
veerama u njenoj kudi, to zamuckivanje bilo je sada jedva primetno, to je svedoilo o
samopouzdanju koje je uspevala da mu ulije. U njenom drutvu, bio je sada sasvim sposoban da
izgovara duge i komplikovane reenice, bilo na Secvana jeziku ili na engleskom, bez i najmanjeg
oklevanja ili spoticanja. Ova novopronaena reitost, na koju je bio tako ponosan, omogudavala mu
je da iskae stvari koje godinama nije mogao, a redi su prosto tekle iz njega; rei o detinjstvu, o
deatvu; rei o poslu s nametajem i udobnosti ili neudobnosti raznih vrsta stolica; i rei o radosti,
istoj radosti zbog toga to je naao nekog s kim de odsada deliti ivot. Bilo je to kao kad se okona
sua - sua koja stvara prostranstva tiine, jednako kao to sua isui slanite i pretvori ga u belu
prainu - a rei behu kao dugo uena kia, od koje se zemlja najzad zazeleni. Ubrzo je ustanovila ta
Futi voli da jede i starala se da mu uvek pripremi neko od tih jela. Voleo je meso, naravno, naroito
govee odreske s koskom, koje je s uivanjem uzimao u ruke i glodao. Voleo je kotanu sr sa
irokom boranijom prelivenu istopljenim maslacem, kao i seckano suvo meso u umaku, servirano s
pirekrompirom. Pripremala mu je sva ta jela i svaki put bi joj iznova oduevljeno estitao na njenom
kulinarskom umedu, kao da ga jo nijednom nije pomenuo. Volela je te komplimente, kao i lepe stvari
koje je govorio o njenom izgledu. Po sopstvenom miljenju, nije bila nita vie do ena s velikim
naoarima i problematinom koom; sada bee opisivana kao jedna od najlepih ena u Bocvani, s
nosom koji ga je podsedao na... i tu je promumlao neto i ona nije dobro ula na ta ga to podseda
njen nos, ali bila je sigurna da je asocijacija pozitivna i nije joj smetalo to ne zna ta je to.Te veeri,
posle drame sa zmijom, Mma Makuci udostojila je Futija kompletnom pripovetkom o onome to se
pretvorilo u nezaboravan dan. Ispriala mu je o apsurdnoj prii koju su egrti izmislili o svojoj ulozi u
uklanjanju zmije, a on se na to smejao. Zatim mu je ispriala za Popin dolazak i njenu zanimljivu
pripovest o krai hrane i pretnji otputanjem. Kad je Mma Makuci zavrila, Futi je nekoliko minuta
sedeo ne progovarajudi. Dakle?" rekao je naposletku. Dakle, ta moete da uradite da biste
pomogle toj eni? Nije mi jasno kako dete uspeti da joj sauvate posao. ta moete da uradite?"
Moemo da se pobrinemo da ta kuvarica - ta druga ena -izgubi posao, a ne ona", odvratila je Mma
Makuci. Nju bi trebalo otpustiti." Futi je delovao sumnjiavo. Moda. Ali ne vidim kako dete to
postidi. Uostalom, odakle poeti u jednom ovakvom sluaju? ta vi tu uopte moete?" Mma Makuci
mu je sipala jo jednu porciju pirekrompira. Moemo da ustanovimo ko zaista ucenjuje Mmu Cau.
Tada bismo mogli da joj kaemo da to nije Popi." Futi je smatrao da je to sasvim logian predlog, ali
mu je potom pala na pamet bolja ideja i rekao ju je Mmi Makuci dok je poinjao da jede svoj pire-
krompir. Dabome, bilo bi lake, zar ne, redi Mmi Cau da demo, bude li otpustila Popi, mi redi vlastima
na koledu za njeno potkradanje. To bi svakako bilo jednostavnije." Mma Makuci je buljila u njega.
Ali i to je, u sutini, ucena", prigovorila je. Ne moe da ide naokolo i preti ljudima na takav
nain." Ne vidim zato ne", rekao je Futi, briudi trunicu pirea s brade. Mi od nje ne dobijamo
nita. Ne moe biti ucena ako ne dobija nita za sebe." Mma Makuci je razmislila malo o ovome.
Moda je Futi u pravu, ali ipak, Mma Ramocve je stalno naglaavala da cilj ne opravdava sredstvo i da
oveknema pravo da poini prestup da bi ispravio neku nepravdu. Ipak, i Mma Ramocve bee
poznata po tome to je tu i tamo umela da slae u nastojanju da dopre do istine. Izvukla je
informaciju od dravnog inovnika tako to je navela nepostojedi propis; reavajudi porodini
problem biveg ministra pretvarala se da je neko drugi; spisak je podui, kad smo ved kod toga. U
svakom sluaju, radila je to u svojim nastojanjima da pomogne onima kojima je pomod bila potrebna
i, uostalom, to nisu bile nikakve krupne lai; meutim, ipak su bile lai i pitala se da li je Mma
Ramocve sasvim dosledna u vezi s ovim. Odluila je da de morati to da je pita, ali ovog asa bilo je
bolje da promeni temu. Stoga je podigla pogled s tanjira i upitala Futija Radifutija kako je bilo tog
dana u radnji. Drage volje je ostavio iza sebe filozofske sloenosti ucene i stao ivahno da pripoveda o
problemu na koji su naili prilikom isporuke stola koji je imao samo tri noge. U fabrici su bili izriiti u
svojoj tvrdnji da su im ostavili sve etiri, ali je radnik u skladitu jednako vrsto stajao pri stanovitu
da je imao samo tri noge kada je dopremljen. Moda je ovo jo jedan sluaj za Mmu Ramocve", rekla
je Mma Makuci. Ona je dobra u raspetljavanju takvih nedoumica." Riti se osmehnuo. Ima Mma
Ramocve i pametnija posla", rekao je. Vede zloine koje valja da rei." Mma Makuci je ved ranije ula
ovu popularnu zabludu. Laskala joj je pomisao da je reputacija Prve damske detektivske agencije tako
naduvana, ali nije mogla da dozvoli da Futi, njen roeni verenik, ostane u neznanju u pogledu onoga
ime su se zaista bavile. Ne", odvratila je. Mma Ramocve ne reava zloine. Ona se bavi malim
stvarima." Da bi zorno prikazala koliko su male, Mma Makuci pribliila je vrh palca i kaiprsta sasvim
blizu, kao da pridrava vlas kose. Ali", nastavila je, te male stvari su ljudima vane. MmaRamocve
ume esto da mi kae da se ivot sastoji od malih stvari. I mislim da je u pravu." Futi je pomislio kako
je i ona u pravu. Bee malice razoaran saznanjem da se Prva damska detektivska agencija ipak ne
bavi velikim zloinima. Bilo mu je vrlo drago to uopte ima verenicu, a kamoli jo verenicu s tako
glamuroznim zanimanjem, i hvalio se prijateljima kako je veren s poznatom detektivkom. Dabome, to
je, strogo uzev, bila istina - Mma Makuci je zaista bila detektivka i nije bilo preterano vano to se u
svom poslu bavila ovozemaljskim stvarima. Stavie, tako je verovatno bilo i bolje. Detektivi drugaije
vrste umeli su i da budu izloeni opasnosti, a to nije bilo ono to je Futi imao na umu za svoju bududu
enu. Nema mnogo opasnosti u poslu prodaje nametaja, u kojem de uvek biti mesta za nju bude li
odluila da napusti privatno istraivanje. Pitao se da li bi trebalo da joj to pomene, ali je ipak reio da
je bolje da duti. Nije eleo da pomisli da de u braku s njim morati da se povinuje njegovim planovima;
uo je da ene u poslednje vreme nerado prihvataju takve stvari to je, u stvari, dobro, smatrao je.
Jer, previe dugo su mukarci uzimali zdravo za gotovo da de se ene pokoravati njihovim
zapovestima, a ako su dananje ene dovodile to u pitanje, drage volje se slagao s njima. Mada, to ne
znai da je gajio simpatije prema onima koje su sebe nazivale feministkinjama: uo je jednu od tih
gospoa na radiju i bio okiran njenom agresivnodu prema mukarcu koji ju je intervjuisao. Ta ena
je, manje ili vie, optuila reportera da je arogantan kad je osporio njenu tvrdnju da su mukarci,
uopte uzev, manje sposobni od ena. Rekla je da je njegovo vreme prolo" i da de feminizam
zbrisati mukarce kao to je on. Ali ako de mukarci biti zbrisani, pitao se Futi Radifuti, ta de biti s
njima? Hode li biti smeteni u nekakve specijalne domove, u kojima de im biti zadavani neki
jednostavni zadaci, dok de se ene baviti vanim upravljakim poslovima? Da li de mukarcima biti
dozvoljeno daponekad izau iz tih domova i proetaju malo (pod pratnjom, razume se)? Jo dobrih
nekoliko dana nakon to je odsluao tu emisiju, brinuo je Futi Radifuti o tom zbrisavanju i imao vrlo
iv i neprijatan san - nodnu moru, u stvari - u kojoj ga je neka krupna feminisukinja zaista poistila
nekakvom metlom. Bee to vrlo neprijatno iskustvo, to tumbanje u oblaku praine pred agresivnim
pokretima te zastraujude ene. Pogledao je Mmu Makuci, koja je sekla komad mesa na svom tanjiru.
Struno je baratala noem, kojim je gurnula odseeno parence na viljuku. Zatim se viljuka nala
pred njenim ustima, koja su se irom otvorila da prime hranu, posle ega su se zubi sastavili.
Osmehnula mu se i pokretom glave pokazala prema njegovom tanjiru, podstiudi ga da nastavi s
jelom. Futi je pogledao u svoj tanjir. Tog trenutka mu je palo na pamet da bi Mma Makuci mogla biti
feministkinja. Nije znao otkud mu ta pomisao. Nije mu nikad pretila da de ga zbrisati, ali kad su igrali
zajedno na Akademiji za ples i pokret, nije bilo sumnje u pogledu toga ko vodi. Gospodin Fano Fanope
objasnio je da je u klasinim plesovima uvek mukarac onaj koji vodi, ali Futi je zakljuio da nije
stvoren za to i rado je sledio odlune podsticaje dlanova Mme Makuci, od kojih jedan bee poloen
na njegovo rame, a drugi nisko na leima. Da li ju je ovo inilo feministkinjom ili naprosto enom koja
ume da prepozna mukarca koji nema pojma kako da vodi u plesu? Podigao je pogled s tanjira i
usmerio ga ka Mmi Makuci. Video je svoj odraz u soivima njenih velikih okruglih naoara i osmeh na
njenim usnama. Moda bi bilo najbolje da je jednostavno upita, pomislio je. Mma Makuci", zaustio
je, hteo bih neto da te pitam." Mma Makuci je spustila no i viljuku i osmehnula mu se. Moe da
me pita ta god eli", odvratila je. Verenici smo."Progutao je knedlu. Bilo bi najbolje da bude
direktan. Jesi li ti feministkinja?" bubnuo je. Usled nervoze, malice je zamucao izgovarajudi re
feministkinja", zbog ega je slovo f zazvualo dvostruko ili, ak, trostruko. Njegovo zamuckivanje
bee znatno umanjeno od susreta s Mmom Makuci i njenog pristanka da se uda za njega, ali u
trenucima stresa je jo uvek umelo povremeno da se ispolji. Mma Makuci bila je pomalo zateena
pitanjem. Nije oekivala nainjanje ove teme, ali sad kad je pitanje palo, mogla je dati samo jedan
odgovor. Dabome da jesam", jednostavno je rekla. Odgovorivi, pogledala ga je kroz svoje velike
okrugle naoari; ponovo se osmehnula. Danas su mnoge ene feministkinje. Zar nisi to znao?" Futi
Radifuti nije mogao da joj odgovori. Zinuo je da neto kae, ali izgledalo je da su ga rei, u poslednje
vreme tako izdane, jednostavno napustile. Bee to stari, dobro poznat osedaj; napor da misli koje su
mu bile na umu artikulise u glas koji nije hteo da izae iz grla, ili je izlazio grevito, zapinjudi.
Zamiljao je bududnost punu neznosti i obostrane panje; sada, meutim, izgledalo mu je da de se
suoavati sa galamom i sukobima. Bide zbrisan, isto kao u onom snu; ali ovog puta nede biti buenja
da ga spase. Pogledao je Mmu Makuci. Kako je mogao, on koji je bio tako oprezan, da toliko pogrei u
vezi s nekim? Njegov tipian maler; ene ga nisu nikad primedivale - ne bee mu dato da ga
oboavaju, da mu se dive; umesto toga, bide meta kritika i grdnji, jer to je bilo ono to je zamiljao da
feministkinje rade mukarcima. Pokau im gde im je mesto; ponize ih; rugaju im se. Sve je to sad
lealo pred Futijem Radifutijem dok je turobno zurio u lice svoje verenice i potom ponovo u sopstveni
tanjir, u kojem su poslednji ostaci hrane, vie nalik na gustu orbu, leali slojanjeni i nedirnuti.Peto
poglavlje JO RAZGOVORA S CIPELAMA

Imam toliko posla danas", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni, briudi ruke malim komadom
pucvale. eka me gomila stvari koje moram da uradim, a nedu imati vremena za sve. Ba nezgodno."
Podigao je oi prema nebu, ali ne pre no to je okrznuo pogledom Mmu Ramocve. Znala je da je ovo
molba. Gospodin D. L. B. Matekoni nije bio ovek koji de direktno zamoliti za uslugu. Uvek je bio
spreman da priskoi u pomod drugim ljudima, to je Mma Potokvani, nadzornica sirotita, vrlo dobro
znala, ali ga je sopstvena stidljivost redovno spreavala da zamoli druge da uine neto za njega.
Katkada je, meutim, bilo poziva u pomod, preruenih u komentar o pritiscima koji su u svakom
trenutku pretili da nadvladaju svakog vlasnika automobilskog servisa; ovo bee jedan od takvih
poziva, na koji je Mma Ramocve, dabome, spremno reagovala. Pogledala je svoj sto, na kojem nije
bilo mnogo papira. Na njemu se nalazio raun, jo uvek u koverti ali sasvim sigurno raun, i tek
napola dovreno pismo klijentu. I jedno i drugo behu stvari kojima bi se radije pozabavila neki drugi
put, stoga se ohrabrujude osmehnula gospodinu D. L. B. Matekoniju. Mogu li ja neto da
pomognem?" upitala je. Ne mogu da popravljam kola umesto tebe, ali moda ima neto drugo?"
Gospodin D. L. B. Matekoni je ubacio zamaden komad pucvale u korpu za papir. Da zna da ima,
Mma", rekao je, kad ved pita. Jeste da ima neke veze s kolima, ali ne mora ba da ih popravlja.
Znam da si ti detektivka, Mma Ramocve, a ne automehaniar." Volela bih da umem da popravljam
kola", odvratila jeMma Ramocve. Moda jednog dana i nauim. Danas ima mnogo ena koje umeju
da popravljaju kola. Mnogo je devojaka koje egrtuju uedi automehaniarski zanat." Viam ih
ponekad", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Pitam se da li su mnogo drugaije od..." Nije zavrio
reenicu, ved je glavom pokazao u pravcu radionice iza svojih lea, u kojoj su dvojica egrta, arli i
onaj mlai - koga niko nikad nije nazvao po imenu menjali ulje na kamionu. Mnogo su drugaije",
rekla je Mma Ramocve. Ti momci sve svoje vreme provode razmiljajudi o devojkama. Zna ih kakvi
su." A devojke ne razmiljaju o mladidima?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. Mma Ramocve
razmislila je nekoliko asaka o ovome. Nije bila sasvim sigurna u odgovor. Kad je bila devojka,
razmiljala je povremeno o mladidima, ali samo zato da bi se prisetila koliko je sredna zato to je
devojka, a ne mladid. A kad je postala malo starija, i podlona mukom armu, iako jeste tu i tamo
zamiljala kako bi bilo provoditi vreme u drutvu odreenog mladida, mladidi kao vrsta nisu joj
okupirali misli. Niti je razgovarala o mladidima na nain na koji su ovi egrti razgovarali o devojkama,
premda postoji mogudnost da su dananje devojke drugaije. Jednom prilikom, kad je traila neku
knjigu u novoj knjiari gospodina Kerisona, ula je neke tinejderke - devojke od sedamnaestak
godina - kako razgovaraju izmeu sebe i bila preneraena onim to je ula. Ta preneraenost ogledala
joj se na licu, jer je doslovno zinula od uda, i jedna od devojaka je to primetila. ta je, Mma?"
upitala je. Niste nikad uli za momke?" A ona se borila da nae rei, traila odgovor koji bi tim
bestidnicama rekao da ona zna sve o mukarcima - i to ved godinama - ali koji bi im istovremeno
pokazao da ne odobrava njihovo ponaanje. Ali rei nisu dole, a devojke su, kikodudi se, otile dalje.
Mma Ramocve nije bila od onih to se prenemau.Znala je ta se deava izmeu dvoje ljudi, ali
smatrala je to delom ivota koji bi trebalo da bude privatan. Verovala je da su osedanja koja gajimo
prema nekome krajnje lina stvar i da misterije due nisu neto o emu bi trebalo priati. ovek to
naprosto ne bi trebalo da radi, jer moral stare Bocvane nije funkcionisao na taj nain. Postoji neto
to se zove stid, razmiljala je, premda ima mnogo ljudi koji su, izgleda, zaboravili ta je to. A ta bi s
nama bilo bez morala stare Bocvane? Bez njega ne bi nikako ilo, po miljenju Mme Ramocve, jer bi
to znailo da bi ljudi mogli da rade ta hode, ne obazirudi se na to ta drugi misle. To bi bio recept za
sebinost, jasan kao da je napisan u kuvarskom priruniku: Uzmite jednu zemlju, sa svim onim to
ona znai, s njenim dobrim ljudima, njihovim osmesima i njihovim navikama da se meusobno
ispomau; ne obradajte panju na sve to; dobro protresite; dodajte moderne ideje; pecite dok ne
bude upropadeno. Pitanje gospodina D. L. B. Matekonija o tome da li devojke razmiljaju o
mladidima visilo je u vazduhu, jo uvek bez odgovora. Posmatrao ju je, iekujudi. Dakle, Mma?"
upitao je. Zar devojke ne razmiljaju o mladidima?" Ponekad", odvratila je leerno Mma Ramocve.
Onda kad nemaju o emu boljem." Uputila je muu osmeh. Ali nismo o tome razgovarali", nastavila
je. ta je to to eli da uradim?" Gospodin D. L. B. Matckoni objasnio joj je ta je posredi. Trebalo
je da se odveze u Mokolodi, koji se nalazio na pola sata vonje prema jugu. Onaj moj prijatelj koji je
sredio kobru", rekao je. Nil. Taj. On tamo ima jedan stari kamionet, pikap, koji je godinama vozio. A
onda..." Gospodin D. L. B. Matekoni je zastao. Smrt automobila bi ga uvek kosnula, jer su automobili
bili ono ime se bavio. Nisam mogao da uinim vie nita. Trebali su mu novi cilindri. Novi klipovi.
Nove karike." Zalostivo je odmahnuo glavom,poput lekara suoenog s beznadenom prognozom.
Mma Ramocve podigla je pogled prema tavanici. Da", rekla je. Sigurno je bilo vrlo tuno." Ali,
sredom, Nil ga se nije otarasio", nastavio je. Neki ljudi naprosto bace kola, Mma Ramocve. Bace ih,
zamisli." Mma Ramocve je uzela pare hartije sa svog stola i poela da ga presavija. Gospodinu D. L.
B. Matekoniju je esto trebalo malo vremena da kae ta hode, ali ona bee navikla da eka. Imam
muteriju s polomljenom poluosovinom", nastavio je gospodin D. L. B. Matekoni. To ti je deo
zadnje osovine. To zna, je l' da? Ima jedna osovina koja ide odozgo, po sredini, sve dok ne naie na
mehanizam menjaa na sredini zadnje osovine. E, na svakoj njenoj strani ima neto to se zove
poluosovina i ide do toka." Pare hartije u desnoj ruci Mme Ramocve bee presavijeno na pola i
potom jo jednom, pod uglom. Kad ga je podigla i pogledala, uinilo joj se da lii na pticu, zdepastu
pticu s velikim kljunom. Suzila je pogled i mirkavo se zagledala u nju, tako da se hartija stopila sa
zidovima kancelarije u pozadini. Razmiljala je o muteriji s polomljenom poluosovinom - tano je
shvatala ta je gospodin D. L. B. Matekoni hteo da kae, ali se osmehnula na ovaj njegov nain
izraavanja. Gospodin D. L. B. Matekoni je kola i njihove vlasnike smatrao meusobno zamenjivim ili,
praktino, jednim te istim, a rezultat toga bio je da je govorio o ljudima koji gube ulje ili im je
potrebno uraditi limariju. To je oduvek zabavljalo Mmu Ramocve, koja je u mislima videla ljude za
kojima ostaje trag ulja koje kaplje ili s ulubljenim telom ili udovima. Stoga je na isti nain zamislila i
muteriju s polomljenom poluosovinom; siromah ovek, moda epa, a moda je nekako zakrpljen.
Dakle", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Dakle, da li bi mogla da ode i donese mi to, Mma
Ramocve? Nede morati nita da die - jedan od njegovih ljudi de toda uradi. Tvoje je samo da se
odveze tamo i nazad. To je sve." Mmi Ramocve se dopala ideja o odlasku u Mokolodi. Iako je ivela u
Gaboronu, u dui nije bila gradsko eljade - poput vedine Bocvanaca - i nikad nije bila srednija nego
kad se nalazila napolju u ikari, udiudi punim pludima vazduh provincije, suv i proet mirisom akacije.
U Mokolodi de se odvesti sa sputenim prozorima, a sunce i vazduh preplavide kabinu njenog malog
belog kombija; pred njom de pucati vidik na bregove oko Ocea i iza njih, spreda zelene, a u daljini
plave. Skrenude desno, a nekoliko minuta kasnije nadi de se pred kamenom kapijom rezervata i
objanjavati uvaru kojim je poslom dola. Moda de popiti aj na verandi krune glavne zgrade, s
njenim slamnatim krovom i okolnim drvedem, i pogledom na brda. Pokuala je da se seti da li tamo
slue biljni aj; mislila je da slue, ali ponede, za svaki sluaj, kesicu svog aja, pa de ih zamoliti da joj
ga skuvaju. Gospodin D. L. B. Matekoni ju je zabrinuto posmatrao. To je sve", rekao je. To je sve
to te molim da uradi." Mma Ramocve je odmahnula glavom. Ne", odvratila je. To je u redu. Samo
sam razmiljala." O emu si razmiljala?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. O brdima tamo",
odvratila je Mma Ramocve. I o aju. O takvim stvarima." Gospodin D. L. B. Matekoni je prasnuo u
smeh. Ti esto razmilja o aju, zar ne? Ja ne. Ja razmiljam o kolima i motorima i takvim stvarima.
O kolomasti. Ulju. Amortizerima. To su ti moja razmiljanja." Mma Ramocve je spustila pare hartije
koju je presavijala. Nije li to udno, gospodine D. L. B. Matekoni?" rekla je. Nije li udno to da
mukarci i ene razmiljaju o sasvim razliitim stvarima? Eto, ti razmilja o automehaniarskim
problemima, a ja sedimovde i razmiljam o aju." Da", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni.
udno je." Zastao je. Napolju su stajala kola kojima je trebalo da se pozabavi i bilo je vreme da
pone da radi na njima. Vlasnik je eleo da budu gotova koliko posle podne, da ne bi morao da peai
kudi. Moram da se vratim poslu, Mma Ramocve", rekao je. Klimnuvi glavom u znak pozdrava Mmi
Makuci, izaao je iz kancelarije i vratio se u servis. Mma Ramocve je odgurnula svoju stolicu i ustala.
Hodete li sa mnom, Mma Makuci?" upitala je. Dan je kao stvoren za vonju." Mma Makuci je
podigla pogled sa svog radnog stola. Ali, ko de da vodi rauna o poslu?" upitala je. Ko de da se javlja
na telefon?" Mma Ramocve se pogledala u ogledalu na zidu iza ormarida za dokumenta. Bilo je
namenjeno da ga koriste ona i Mma Makuci, ali su ga najede koristili egrti, koji su voleli da se
doteruju pred njim. Da upletem kosu?" upitala je Mma Ramocve. ta mislite, Mma Makuci?" Vaa
kosa je vrlo lepa takva kakva je, Mma", odvratila je njena pomodnica, dodavi: Dabome, bila bi jo
lepa kad biste dali da se uplete." Mma Ramocve se okrenula prema njoj. ,,A vi?" upitala je. Da li
biste upleli kosu, ako bih ja uplela svoju?" Nisam sigurna", odvratila je Mma Makuci. Futi Radifuti je
staromodan mukarac. Nisam sigurna kako on gleda na uplitanje kose." Staromodan?" doekala je
Mma Ramocve. Zanimljivo. Zna li on da ste vi jedna savremena ena?" Mma Makuci je naas
razmislila o ovom pitanju. Mislim da zna", rekla je. Neko vee me je upitao da li sam feministkinja."
Mma Ramocve se ukoila. Upitao vas je, ha? A ta ste mu vi odgovorili, Mma?" Rekla sam da su
ene danas uglavnom feministkinje", rekla je Mma Makuci. Zato sam muodgovorila da jesam." Mma
Ramocve je uzdahnula. O boe", rekla je. Nisam sigurna da je to bio najbolji odgovor u datim
okolnostima. Mukarci se grdno pribojavaju feministkinja." Ali ne mogu da laem", pobunila se Mma
Makuci. Ne oekuju valjda mukarci da ih laemo? Uostalom, Futi je dobar ovek. Nije od onih koji
su odbojni prema feministkinjama zato to su nesigurni u sebe." to se toga tie, u pravu je, pomislila
je Mma Ramocve. Mukarci koji omalovaavaju ene obino to rade zato to ih se boje i ele da
istaknu sebe na prvo mesto. Ali ovek mora da bude obazriv u vezi s ovim stvarima. Izraz
feministkinja ume bespotrebno da uznemiri mukarce, jer su neke feministkinje neprijatne prema
mukarcima. Ni ona ni Mma Makuci nisu bile takve. Volele su mukarce, iako su znale da ima i onih
koji se siledijski ponaaju prema enama. Nikad ne bi podrale tako neto, razume se, ali, u isto
vreme, ne bi elele da ih mukarci poput gospodina D. L. B. Matekonija ili Futija Radifutija - ili poput
gospodina Polopecija, kad smo ved kod toga, tog dobrodunog oveka koji je pretrpeo tolike
nepravde - posmatraju kao neprijateljski tabor. Ne kaem da je trebalo da laete", tiho je rekla Mma
Ramocve. Kaem samo da nije pametno razgovarati s mukarcima o feminizmu. To ih natera u
bekstvo. Ved mnogo puta sam to videla." Nadala se da ovo nije ugrozilo veridbu. Mma Makuci
zasluivala je da nae dobrog mua, naroito zato to ranije nije imala mnogo srede u ivotu. Iako
Mma Makuci nije nikad govorila o tome, Mma Ramocve je znala da je postojao neko u njenom ivotu
- samo nakratko - i da se ak udala za njega. Ali umro je, vrlo naprasno, i tada je ponovo ostala sama.
Mma Makuci je progutala knedlu. Futi Radifuti je te veeri, posle razgovora, bio neprirodno dutljiv.
Ako je tano ovo to je rekla Mma Ramocve, tada bi njenenesmotrene primedbe mogle da ga oteraju
od nje, da ga navedu da raskine veridbu. Sama pomisao na to naterala ju je da oseti hladnodu u
grudima, poput ledene ruke. Nede nikad nadi drugog mukarca; nede nikad nadi verenika kao to je
Futi Radifuti. Bide osuena da ostatak ivota provede kao detektivska pomodnica, ivotaredi, dok
druge ene nalaze dobrostojede mueve. Ukazala joj se zlatna prilika, a ona ju je proderdala zbog
svoje gluposti i nesmotrenosti. Pogledala je nanie prema cipelama - svojim zelenim cipelama s
nebeskoplavim obrubom. Uzvratile su joj pogled. Uprskala si, gazdarice, rekle su cipele. Ne oekuj od
nas da te sad nosamo po celom gradu u potrazi za drugim mukarcem. Imala si ga, a sad ga nema.
Maler, gazdarice. Maler. Mma Makuci je zurila u svoje cipele. Takva neljubaznost bee tipina za njih.
Nikad nisu imale nikakvih konstruktivnih predloga. Stalno su je kritikovale, likovale nad njom, nabijale
joj neto na nos; moda zbog svih onih ponienja kojima behu izvrgavane. Praina. Nebriga. Ispucala
koa. Zaborav. Iz Gaborona su se odvezle u tiini, s konturama brda Kgale koje su se dizale s njihove
desne strane i talasastim drumom koji se pruao pred njima. Mma Ramocve je dutala jer je gledala
konture breuljaka i prisedala se kako je, pre mnogo godina, putovala istim ovim drumom kod jedne
svoje roake, koja je bila tako dobra prema njoj. A bilo je i nesrednih putovanja, kao i onih koja su bila
sredna, ali koja su se docnije pretvorila u nesredne uspomene. To su bila putovanja na koja je, istim
ovim drumom, ila sa svojim prvim muem, Noteom Mokotijem. Note je svirao trubu u hotelima dole
u Lobaceu, a Mma Ramocve pratila ga je na tim angamanima, ceptedi od ponosa zbog toga to je
supruga tako popularnog i talentovanog oveka. Pratila ga je sve dok nije shvatila da on ne eli da
ona ide s njim.A razlog je bio to to je eleo da se posle koncerata nalazi s drugim enama, a to nije
mogao ako je supruga bila pored njega. Prisedala se i razmiljala o tome, i pokuala da ne misli vie na
to; meutim, nesredna prolost ume da se nametne i ponekad je najbolje naprosto pustiti takve misli
da idu svojim tokom. Prodi de, rekla je sama sebi; prodi de. Pored nje, i sama dutedi, Mma Makuci
prebirala je po mislima onaj kratak razgovor s Mmom Ramocve na temu feminizma. Mma Ramocve je
bila u pravu - u to je bila sigurna - a ona je zaista nenamerno isprepadala Futija Radifutija. Ba je bila
glupa. Dabome da je verovala u sve ono za ta se zalau feministkinje u pravo ena na dobar posao i
da na istom radnom mestu budu pladene jednako kao i mukarci; u pravo ena da ne trpe
maltretiranje od svojih mueva. Ali sve to je bila stvar zdravog razuma - pravednosti, u stvari, i
injenica da neto takvo podravate ne ini vas jednom od onih feministkinja koje kau da su
mukarci otpevali svoje. Kako mogu da kau tako neto? Svi smo ljudi - i mukarci i ene - a ne smete
nikad redi da je neka grupa ljudi manje vana od one druge. Ona sama ne bi nikad rekla tako neto, a
Futi Radifuti je sada, po svoj prilici, zamiljao sasvim suprotno. Proli su pored mukarca koji je
stopirao, maudi rukom gore-dole da bi zaustavio neko od vozila koja su ila u njegovom pravcu.
Ostala kola prolazila su ne obradajudi panju na njega, ali Mma Ramocve smatrala je da to nije nain
stare Bocvane i pokuala je sloenim nizom pokreta da mu signalizuje da uskoro skrede na sporedni
put. Dok je to radila, mali beli kombi se zaneo i oveku se sigurno uinilo da nameravaju da ga
pregaze, ali je naposletku ipak razumeo i ispratio ih prijateljskim mahanjem. Ljudi kau da danas nije
pametno tek tako stati nekome", rekla je Mma Ramocve. Ali kako mogu da budu tako bezduni?
Sedate li se kad mi se pokvariokombi i kad sam morala da se po mraku vradam u grad? Neko mi je
stao, zar ne? Da nije, jo bih tabanala pored druma, postajudi sve mravija i mravija." Mmi Makuci
bee milo to ju je neto prenulo iz mranih misli o veridbi raskinutoj zbog obelodanjenog feminizma.
Komentar Mme Ramocve ju je nasmejao. ,,I to je jedan od naina da se dri dijeta", rekla je. Mma
Ramocve ju je iskosa pogledala. ,Mislite li da mi je potrebna dijeta, Mma?" upitala je. Ne", odvratila
je Mma Makuci. Ne mislim da vam je potrebna dijeta." Zastala je, a potom dodala: Mada neki
moda i misle tako." Ha!" rekla je Mma Ramocve. Sigurno mislite na one koji smatraju da je
pogreno biti tradicionalno graena ena. A ima takvih ljudi, da znate." Bolje bi im bilo da gledaju
svoja posla", rekla je Mma Makuci. Znate, i ja sam tradicionalno graena. Ne tako tradicionalno kao
vi, dabome - ni izbliza. Ali nisam ba vitka." Mma Ramocve nije rekla nita. Nije uivala u ovom
razgovoru i bilo joj je drago kad se pred njima pojavilo skretanje za Mokolodi. Usporivi, zaokrenula je
volan kombija i sila s glavnog druma na sporedni, koji je kratko vreme tekao naporedo s njim, da bi
potom skrenuo u ikaru. Dok je kombi skretao, posmatra je mogao uoiti da je izrazito nagnut na
jednu stranu, stranu Mme Ramocve, dok je strana Mme Makuci bila via - to je potvrivalo ono to je
maloas rekla Mma Makuci. Ali nije bilo nikoga ko bi to video; samo sivi turako na grani akacije, kve-
kve ptica, koji je video tako mnogo, ali nije verovao nikome.esto poglavlje KAKO IZADI NA KRAJ S
BESNIM NOJEM Dolazak Mme Ramocve i Mme Makuci u Rezervat za divlja u Mokolodiju bio bi, u
normalnim okolnostima, prilika za lajanje pasa i rukovanje. Ovde su dobro poznavali Mmu Ramocve -
brat njenog oca, njen najstariji stric, bee ujedno i tea (po drugoj eni) poslovoi radionice. A kao da
to nije bilo dovoljno, kderka sestre od tetke gospodina D. L. B. Matekonija radila je u kuhinji u
restoranu. Tako je to bilo u Bocvani; roake veze, bez obzira na daljinu ili vreme, spajale su ljude,
tkajudi irom zemlje humani prekriva ljubavi i zajednitva. A vlakna tog prekrivaa behu ispredena
od niti obaveza koje su znaile da ovek ne moe ignorisati potrebe drugih. Niko ne bi trebalo da
gladuje; niko ne bi trebalo da se oseda izopten; niko ne bi trebalo da bude usamljen u svojoj tuzi.
Sada, meutim, nije bilo uvara na kapiji i dve ene su se u tiini uvezle unutra. Parkirale su se blizu
drveta akacije. Nekoliko ljudi je ved dolo na istu ideju, jer je vazda vladala jagma za hladovinom i
kola su se utrkivala u nastojanju da nau zaklon od sunca. Mali beli kombi je, blagodaredi svojoj
veliini, uspeo da se uglavi izmeu dvaju velikih vozila, ostavivi taman toliko prostora da se Mma
Ramocve izvue kroz vrata i, duboko udahnuvi, provue kroz uzani prolaz izmeu kombija i drugog
vozila. Bilo je prilino tesno, to ju je podsetilo na razgovor koji je pre kratkog vremena vodila s
Mmom Makuci. Kad bi drala dijetu, ree bi se nala u prilikama poput ove, u kojima bi uvek
zakljuila da su prolazi i vrata ovog sveta neprijatno uski za osobe tradicionalne grae. Na trenutak se
ak i zaglavila, i Mma Makuci bee spremna da joj ponudi pomod, ali se potom, uz jo jedan trzaj,
najzad oslobodila.Ljudi bi trebalo da misle malo i o drugima kad parkiraju kola", rekla je Mma
Ramocve. ,,U Bocvani ima sasvim dovoljno mesta za kola svih nas. Nema potrebe za ovakvim
sabijanjem." Mmi Makuci bee na vrh jezika da kae neto, ali je dutala. Mma Ramocve je sama
odabrala ovo mesto za parkiranje, a vlasnici druga dva automobila mogli bi mirne due redi da je ona
uzrok guve, a ne oni. Ipak, nije rekla nita, mada se osmehnula na nain koji je mogao znaiti
slaganje ili, jednostavno, utivu toleranciju. Stanovita Mme Ramocve bila su, uopte uzev, vrlo
uravnoteena, i Mmi Makuci nije bilo teko da se sloi s njima. Meutim, ustanovila je da njena inae
staloena poslodavka postaje prilino osetljiva kada se povede re o njenom malom belom kombiju.
Stojedi i gledajudi Mmu Ramocve kako se provlai kroz uzani prolaz izmeu vozila, setila se kako ju je
pre dve nedelje upitala kako su se na kombiju pojavile dve velike ogrebotine i ulubljenje. Bee
iznenaena estinom s kojom je Mma Ramocve poricala oigledno. ,,S mojim kombijem je sve u
redu", rekla je. Nita mu ne fali." Ali pogledajte ovu ogrebotinu", odvratila je Mma Makuci. ,,I jo
jednu ovde. I ulubljenje. Pogledajte. Evo, tu. Tu gde sam stavila prst. Pogledajte." Mma Ramocve je
letimice pogledala bok kombija i odmahnula glavom. To nije nita", nehajno je odvratila. Samo je
malo lupilo." Mma Makuci nije mogla da sakrije iznenaenje. Lupilo?" Da", rekla je Mma Ramocve.
Lupilo. Nita strano. Parkirala sam kombi u gradu i tamo se zadesio nekakav stub. Ne znam samo
ta je traio tamo. Neko je stavio stub na pogreno mesto i udario je u bok kombija. Malo je lupilo. To
je sve." Mma Makuci se ugrizla za usnu. Stubovi se ne pomeraju; pomeraju se kombiji. Meutim,
upozoravajudipogled Mme Ramocve rekao joj je da ne bi bilo mudro dalje insistirati na ovom pitanju,
stoga se suzdrala. Sada je, u Mokolodiju, isto kao i onda, pomislila da bi bilo najbolje da ne kae nita
na temu parkiranja ili kombija uopte, stoga su dutke krenule u pravcu kancelarije. Jedna ena izala
je da ih pozdravi, ena koja je, inilo se, prepoznala Mmu Ramocve. Oekuje vas, Mma", rekla je
ena. Va verenik nam je telefonom javio da dolazite." Sada mi je mu", sa smekom je odvratila
Mma Ramocve. ,,Oh!" uzviknula je ena. Ba lepo. Sigurno ste veoma sredni, Mma. Gospodin L. D.
B. Matekoni je dobar ovek." ,,D. L. B.", ispravila ju je Mma Ramocve. Zove se gospodin D. L. B.
Matekoni i hvala vam, Mma. On je zaista dobar ovek." Volela bih da i sama naem takvog oveka",
rekla je ena. Imam mua dole u Lobaceu. Nikad ne dolazi da me obie. A kad odem ja tamo, nikad
ga nema kod kude." Mma Ramocve je zacoktala izraavajudi svoje saosedanje i neodobravanje -
saosedanje prema muci te ene i neodobravanje spram onoga to je smatrala i previe uobiajenim
mukim ponaanjem. U Bocvani je bilo mnogo dobrih mukaraca, ali i onih koji su, izgleda, smatrali
da ene postoje samo da bi im laskale i bile prijatno drutvo onda kad im je to potrebno. Ti mukarci
nisu razmiljali o onome ta je potrebno enama, a to su uteha i podrka, i malo pomodi u stotinu i
jednom poslu koji ene moraju da urade da bi domadinstvo funkcionisalo. Ko kuva? Ko isti i sreuje
dvorite? Ko pere i hrani decu i stavlja ih uvee na spavanje? Ko plevi polja? Sve to rade ene i bilo bi
lepo, pomislila je Mma Ramocve, kad bi im mukarci povremeno pomagali u tome. enama je
naroito teko sada, kad je ova okrutna bolest ostavila toliku decu bez roditelja. Neko mora davodi
rauna o toj deci, a to najede pada u zadatak bakama. Meutim, u mnogim sluajevima je bakama
teko da se snau, iz jednostavnog razloga to im dolazi mnogo dece. Mma Ramocve je upoznala
jednu enu koja se starala o dvanaestoro unuadi, koji su svi bili siroidi. A ta ena imala je
sedamdeset pet godina i nalazila se u ivotnom dobu kada bi trebalo da je ostave da sedi na suncu i
posmatra nebo; umesto toga, ona je kuvala, prala i dovijala se kako da prehrani tolika gladna usta. Uz
to, ako i baka uskoro bude pokojna, pomislila je, ta onda? ena ih je povela prema kancelariji,
krunoj zgradi podignutoj od kamena, sa slamnatim krovom i talasastom strehom. Na pragu se
pojavio mukarac, koji je u prvi mah delovao iznenaeno ugledavi Mmu Ramocve i Mmu Makuci, da
bi se potom iroko osmehnuo. Dumela, Mma Ramocve", rekao je, podiudi ruku u znak pozdrava. ,,I
Mma..." Ovo je Mma Makuci, Nile", rekla je Mma Ramocve. Naravno", odvratio je Nil. Gospoa
koja dri kobre ispod svog radnog stola!" Mma Makuci je prasnula u smeh. Ne marim ni da mislim o
kobrama, Rra", rekla je. Samo mi je drago to ste stigli na vreme. Stvarno ne volim zmije." Oni
egrti nisu postupali na pravi nain", rekao je Nil, osmehujuci se dok se prisedao. Zmije se ne gaaju
francuskim kljuevima. To ne pomae." Pokretom je pokazao dvema enama da ga slede do
platforme pred verandom. U hladovini drveta nalazilo se nekoliko stolica, na koje su posedali,
posmatrajudi preko kronji drveda vrhove brda u pozadini. Negde iz oblinje trave dopiralo je glasanje
cvrka, rezak, uporan zvuk, poziv drugom cvrku, upozorenje, protest protiv neke nepravde u svetu
insekata. Nebo nad njima bee vedro, velika jeeda inija plavetnila okupana svetlodu. Bilo je
nemogude da neto ne bude u redu. Tako je lepo ovde", rekla je Mma Ramocve. Da radimovde,
mislim da ne bih uspevala nita da uradim. Samo bih sedela i zurila u brda." Dobrodoli ste da
doete ovamo i zurite u brda kad god poelite, Mma", rekao je Nil. Zastao je pre no to je nastavio.
Dole ste poslom?" Mma Ramocve je potvrdno klimnula glavom. Da, jesmo." Nil je dao znak mladoj
eni da im donese aj. Neko od naih radnika je u nekoj nevolji? Je li to posredi?" Govoredi, namrtio
se. Na trenutak je izgledalo kao da se Mma Ramocve zbunila. Potom je shvatila. Ne, ne mojim
poslom poslom gospodina D. L. B. Matekonija. Za servis." Razjasnivi nesporazum, sedeli su i ekali
aj. Razgovor je lutao. Mma Makuci je, inilo se, razmiljala o neemu drugom, a Mma Ramocve je
zatekla sebe kako izraava svoj stav o neemu o emu nije znala ba nita planu za izgradnju nekih
kuda u blizini. Potom je iskrsla tema nojeva. To je Mmi Ramocve ved bilo zanimljivije, premda, kad
zrelo razmisli, koliko je znala o nojevima? Vrlo malo. Tamo preko imamo veliki broj nojeva", rekao je
Nil, pokazujudi u pravcu niskog breuljka ne suvie daleko odatle. Mma Ramocve je pratila njegov
pogled. Prostranstvo ikare bilo je veliko, a po njemu, poput malih kiobrana, ovde-onde bee
razbacano drvede akacije. Pojas visoke trave na rubu istine na kojoj je sedelo malo drutvo lako se
talasao na vetru. Sve je bilo u savrenom redu; ili moda nije? Zbog ega, pomislila je Mma Ramocve,
imam taj osedaj, ne strah, ved neto slino tome? Zebnja, moda; ona vrsta zebnje koja moe da se
oseti usred belog dana, kao sad, kad sunce bleti, senke su kratke i okrueni ste ljudima - mukarac
koji zvidude obavljajudi neki posao izvan upravne zgrade, ena naslonjena na metlu koja kroz prozor
avrlja s nekim. Problem s nojevima", rekao je Nil, jeste u tome tonisu preterano inteligentni.
Stavie, nojevi su veoma glupi, Mma Ramocve." Znai da dosta lie na ostalu ivinu", odvratila je
Mma Ramocve. Nisam nikad smatrala da je ivina naroito pametna." Nil se nasmejao. Dobro
kaete! Da. Velike kokoke." Mma Ramocve prisetila se svog susreta s gospodinom Molefelom, koji
joj je ispriao da je video mukarca koga je noj utnuo i koji se istog trenutka upokojio. ivina nije
tako opasna", rekla je. Kokoaka se ne bojim." Nil je opominjude podigao prst. Drite se podalje od
nojeva, Mma Ramocve. Ali, znate li ta vam je initi ako se naete licem u lice s pobesnelim nojem?
Ne znate? Ja du vam redi. Stavite eir na vrh neke motke i podignite ga visoko iznad glave. Noj de
pomisliti da ste mnogo vii od njega i povudi de se. To uvek upali - ba uvek!" Mma Makuci je
razrogaila oi. A ta ako nema eir? Moe li da stavi neto drugo na motku i podigne to umesto
eira -jednu od svojih cipela, moda ba jednu od svojih zelenih cipela s nebeskoplavim obrubom? Ili
bi se nojevi na to samo nasmejali? Ko zna; ipak, bio je ovo neverovatan podatak i sainila je mentalnu
zabeleku da ga prenese Futiju Radifutiju slededi put kad ga vidi. Zaustavila se; zaboravila je. Nije bila
sigurna hode li biti slededeg puta... Nil je uzeo ajnik i sipao godama aj. Znate, Mma Ramocve,
popriao bih s vama o neemu. Nisam mislio da vam pominjem, ali kad ste ved doli, moe biti da ste
vi prava osoba za to. Znam da ste vi... kako nazivate sebe, detektiv?" Da, Rra", odvratila je Mma
Ramocve. Nazivam sebe detektivom. A i drugi ljudi me nazivaju tako." Nil se u neprilici nakaljao.
Da, naravno", rekao je. Dakle, moda je detektiv upravo ono to nam je ovde potrebno." Mma
Ramocve je podigla olju do usana. Bila je u pravu - neto nije u redu. Osetila je to i, umesto
dasumnja, trebalo je da poveruje svom instinktu. Obino se po nekim stvarima da naslutiti ta se
deava; tu su znaci, ako je ovek spreman da ih vidi; tu su zvuci, ako je ovek spreman da ih uje.
Pogledala je Nila preko ruba olje. Bio je vrlo iskren ovek i premda ne Mocvanac, ipak je bio ovek
roen u Africi, koji je ceo ivot proveo ovde. Takvi ljudi mogu da budu i belci, ali svejedno znaju,
razumeju isto tako dobro kao i svi ostali. Ako je zbog neega zabrinut, za to sigurno postoji valjan
razlog. Osetila sam da neto nije u redu, Rra", tiho je rekla. Bilo mi je jasno - naprosto mi je bilo
jasno da neto nije u redu." Dok je govorila, ponovo ju je proeo isti osedaj osedaj zebnje. Sededi,
napola se okrenula i pogledala iza sebe, u sumranu unutranjost zgrade iza njih, tamo gde se nalazila
kuhinja. Na pragu je stajala ena, samo stajala, ne radedi nita. Mma Ramocve nije mogla da joj
razazna lice, a potom se ena povukla u senku. Nil je vratio svoju olju na sto i stao lagano da trlja
njen rub, kao da je hteo da izmami zvuk. Mma Ramocve je primetila da na jednom prstu ima
ogrebotinu: kratka linija sasuene krvi protezala mu se preko koe koja bee opaljena suncem i
ispucala, koa oveka koji je radio s kamenom i mainama i granama trnovitog drveda. ekala je da
progovori. Ovo je, uopte uzev, prilino sredno mesto", poeo je. Znate kako je kod nas, zar ne?"
Znala je. Prisetila se osnivanja rezervata. Bio je to san Ijana Kirbija, inae prijatelja Seretsea Khame i
njegove porodice. Stvorio je rezervat za divlja i predao ga nacionalnom trustu, kako bi ljudi mogli da
dolaze iz Gaborona, koji je bio tako blizu, i vide ivotinje u divljini. Bee to idealistiko mesto, koje je
privlailo ljude koji su voleli ikaru i eleli da je sauvaju. To nisu bili ljudi koji bi se svaali ili tukli
izmeu sebe. Niti je ovo bilo mesto gde bi nepotena ili teka osoba poelela da radi. ta se deava?
ta se deava? Zatvorila je oi, ali ih je urnoponovo otvorila. Ipak je osedala strah; nije bilo greke.
Znam kako je inae ovde", rekla je. Ovo je sredno mesto. Imam roaka ovde, znate. Oduvek je
voleo to ovde radi." Dakle, sada nije tako", rekao je Nil. Deava se neto vrlo udno, a ja, izgleda,
nisam u stanju da utvrdim u emu je stvar. Raspitivao sam se, ali niko nede nita da mi kae. Samo
skrenu pogled. Znate ved kako se ljudi ponaaju kad ne ele da govore. Skrenu pogled." Mma
Ramocve je to dobro znala. Ljudi nede uvek da priaju o onome to ih brine. Ponekad je to zato to
smatraju da je neutivo opteredivati druge svojim problemima; ponekad je to zato to ne znaju kako
da kau ono to moraju; postoji mnogo razloga. Ali strah je uvek mogude objanjenje: ne govorite o
stvarima za koje se pribojavate da bi se mogle dogoditi. Ako progovorite, moda se zaista i dogode.
Reite mi, Rra", upitala je, kako znate da se neto deava? Po emu?" Nil je uzeo suvi list koji je
vetar doneo na sto i stao lagano da ga mrvi meu prstima. Kako znam? Pa eto, dadu vam jedan
primer. Prole subote hteo sam da se provozam nodu po rezervatu. Radim to s vremena na vreme -
imali smo dosta nevolja s lovokradicama i volim da se tu i tamo u gluvo doba provozam okolo, ne
paledi farove, kako bi svi koji neto namere znali da imamo naviku da iskrsnemo iza nekog doka u
svako doba, danju ili nodu. Obino povedem dva ili tri oveka sa sobom. ,,U normalnim okolnostima,
ljudi rado idu sa mnom. Smenjuju se po sopstvenom rasporedu. Meutim, prole subote je situacija
bila sasvim drugaija. Niko nije eleo da bude dobrovoljac, a kad sam otiao dole do kuda da vidim ta
se deava, sva su vrata bila vrsto zatvorena." Mma Ramocve je podigla obrvu. Bojali su se?" To je
jedino objanjenje", odvratio je Nil. Bojali su se lovokradica? Nil je slegao ramenima. Teko je redi.
Ali nijeverovatno. Lovokradice koje se muvaju ovuda najede de radije pretrati itavu milju nego da
nalete na bilo koga od nas. Bojim se da nisu neka impresivna sorta lovokradica." Dakle?" insistirala
je Mma Ramocve. Je li bilo jo neega? Nil je naas razmislio. Bilo je i drugih udnih stvari. Jedna
od ena koja radi u kuhinji istrala je pre neki dan napolje vritedi kao luda. Bila je sasvim histerina.
Rekla je da je videla neto u ostavi." ,,I?" podsticala ga je Mma Ramocve. Pozvao sam drugu enu da
je smiri", nastavio je Nil. Zatim sam uao i pretraio ostavu. Dabome, unutra nije bilo niega.
Meutim, kad sam pokuao da nagovorim ene da uu sa mnom u ostavu, da bih im pokazao da
tamo nema niega, odbile su. Obe. ena koja je pokuavala da umiri svoju prijateljicu bila je isto tako
uznemirena." Mma Ramocve je paljivo sluala. Poelo je da joj zvui poznato. Premda se deavalo
relativno retko, ipak se deavalo. Crna magija. Neko se bavio crnom magijom, a onog asa kad to
pone, moe se redi zbogom svakoj logici, zdravom razumu i racionalnosti. Neposredno ispod
povrine, postojali su duboki izvori straha i praznoverice koji su, podstaknuti neim ovakvim, naglo
izbijali na videlo. Nije bilo onako uobiajeno kao nekad, ali je postojalo. Pogledala je na svoj runi sat.
Gospodinu D. L. B. Matekoniju je bila potrebna ona osovina, a Mma Makuci nije imala vremena da
jo dugo sedi i aska, koliko god je bilo prijatno sedeti u hladovini drveta. Vrlo brzo du ponovo dodi",
rekla je Mma Ramocve. ,,A kad doem, ispitadu to. U meuvremenu, moramo da odnesemo onu
osovinu gospodinu D. L. B. Matekoniju. To je prvo to moramo da uradimo. Sve ostalo moe da
eka." Mma Ramocve se vratila do svog kombija i dovezla gapred radionicu, dok su Nil i Mma Makuci
zajedno krenuli tamo stazom. Nije im trebalo vie od dva-tri minuta da u gomili masnih rezervnih
delova pronavi poluosovinu. Potom su je utovarili u zadnji deo malog belog kombija, poloivi je na
rairene stare novine. Mma Ramocve je primetila da dva oveka koja svi pronala osovinu i utovarila
je vi kombi nisu rekla nita vie sem jedva razgovetnog pozdrava, obavivi posao dutke i potom se
okrenuvi i otiavi, da bi se asak kasnije izgubili negde u radionici. Nedete zaboraviti da uskoro
ponovo doete?" rekao je Nil dok se Mma Ramocve pripremala za odlazak. Nedu", odvratila je. Ne
brinite. Dodi du i porazgovaradu s nekim." Ako budu hteli da priaju", turobno je rekao Nil. Kao da
im je neko zalepio usta selotejpom." Neko verovatno i jeste", tiho je rekla Mma Ramocve. Samo to
mi naprosto ne moemo da vidimo taj selotejp." Krenula je drumom iz Mokolodija ka glavnom
drumu, natrag prema Gaboronu. Mma Makuci je jo uvek dutala, sededi pored nje i mrgodno
gledajudi kroz prozor. Mma Ramocve okrznula je svoju saputnicu pogledom i bila na ivici da joj neto
kae, ali ipak nije. inilo joj se da je okruena dutanjem - oni dutljivi mukarci u radionici, dutljiva ena
pored nje, dutljivo nebo. Ponovo je pogledala Mmu Makuci. Htela je da joj kae: Znate, Mma, toliko
ste zabavno drutvo da sam mirne due mogla da idem sama." Ali nije. Kad bih rekla bilo ta slino,
pomislila je, Mma Makuci bi po svoj prilici briznula u pla. Htela je da prui ruku i stavi je Mmi Makuci
na rame, da je utei, ali nije smela. Pred njima je bila krivina i zavrile bi u jarku kad bi podigla ruke s
volana. A to ne bi pomoglo, pomislila je Mma Ramocve.Sedmo poglavlje GOSPODIN POLOPECI I
KOMPLIKACIJE U NJEGOVOM IVOTU Gospodin D. L. B. Matekoni je bio vrlo zadovoljan
poluosovinom koju je dobio iz Mokolodija. Njeno ugraivanje, meutim, bilo je veliki posao i
iziskivalo je asistenciju dvojice egrta - kojima je svakako trebala poduka te vrste. Stoga je narednog
jutra, dok su njih trojica konferisali ispod vozila podignutog na garanu dizalicu, rutinskl posao u
servisu pao na pleda gospodina Polopecija, najnovijeg lana osoblja Brzih motora Tlokvenga. On bee
regrutovan nakon to ga je Mma Ramocve na drumu oborila s bicikla i potom uredila da gospodin D.
L. B. Matekoni popravi otedeno vozilo. Posle toga je otkrila ta mu se izdeavalo, kako je bio poslat u
zatvor zbog nemara nakon to je u bolnikoj apoteci, u kojoj je radio, pacijentkinji izdat pogrean lek.
Greka nije bila njegova, ali je neko drugi lagao, a sud je smatrao da su osuda i zatvorska kazna
neophodni da bi se ublaio duevni bol pacijentkinjine porodice. Mma Ramocve bee dirnuta priom i
njegovim mukama i sredila je da dobije posao u servisu. Bee to dobar izbor: gospodin Polopeci bio je
metodian radnik koji je brzo nauio kako da servisira automobil i obavi jednostavnije popravke. Bio
je inteligentan ovek i uz to diskretan, a Mma Ramocve je dobro predvidela da de biti dana kad de biti
od koristi u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji. Nije mogao da bude partner u agenciji, jer enska
detektivska agencija to sebi nije mogla da dozvoli, ali je sasvim sigurno mogao da obavlja neke
zadatke u kojima bi mukarac dobro doao. Bilo bi zgodno, na primer, imati mukarca koji bi mogao
da ode i posmatra ta se deava u odreenom baru, ako bi to bilo neophodno za sluaj. Detektiv
enskog pola ne bi bio ba uspean u tome, jerbi pola vremena provodio branedi se od mukaraca
koji spopadaju ene u barovima. Jedno od zadovoljstava koje je donosilo prisustvo gospodina
Polopecija u servisu bilo je i to to je za vreme pauze esto umeo da navrati do kancelarije i popije aj
s Mmom Ramocve i Mmom Makuci. Gospodin D. L. B. Matekoni je neretko bio prezauzet da bi
uopte iskoristio pauzu za aj, dok su egrti voleli da svoj aj piju sededi na prevrnutim buridima za
ulje i posmatrajudi devojke koje prolaze drumom. Gospodin Polopeci, meutim, doao bi nosedi svoju
olju i upitao Mmu Makuci hode li biti aja i za njega. A ona mu je uvek odgovarala da sigurno hode i
govorila mu je da sedne na stolicu za klijente, a da de mu ona nasuti aj. Gospodin Polopeci je na to
uvek odvradao na isti nain, kao da izgovara mantru: Vrlo ste ljubazni, Mma Makuci. Nema mnogo
tako ljubaznih gospoa kao to ste vi i Mma Ramocve. Stvarno nema." Kao da nije primedivao da
uvek kae isto, a dve ene mu nikad nisu pomenule da su taj komentar ved ule. Stalno govorimo
iste stvari, znate", primetila je Mma Ramocve jednom prilikom u razgovoru s Mmom Makuci, na ta
je Mma Malaici odvratila: ,,U pravu ste, Mma Ramocve" - to je uvek ponavljala. Gospodin Polopeci je
tog prepodneva doao u kancelariju briudi elo znojavo od vrudine. ini mi se da je vreme za aj",
rekao je, sputajudi olju na metalni ormarid za dokumenta. Napolju je ba vrude. Mma Ramocve,
jeste li znali da ispijanjem vrele tenosti, kao to je aj, moemo da se rashladimo?" Mma Ramocve
je, zapravo, razmiljala o ovome, ali nije dola ni do kakvog zakljuka. Znala je samo da je olja biljnog
aja uvek osvei na onaj nain na koji aa hladne vode nije nikad mogla. Priajte mi o tome, Rra",
odvratila je. ,,A Mma Makuci de za to vreme pristaviti ajnik." To je zato to se od vrele tenosti
znojimo", objasnio je gospodin Polopeci. Malo kasnije, dok znoj isparava skoe, imamo osedaj da
nam je malo hladnije. To je taj mehanizam." Mma Makuci je ukljuila prekida na elektrinom
ajniku. Ba neverovatno", rekla je osorno. Gospodin Polopeci se ozlojeeno okrenuo prema njoj.
Ali jeste tako", rekao je. Nauio sam to na apotekarskom kursu koji sam pohaao u bolnici. Doktor
Mofat drao nam je predavanja o telesnim mehanizmima." Podatak nije impresionirao Mmu Makuci.
Ja se ne znojim pijudi aj", nastavila je. ,,A ipak me rashladi." Pa dobro, ne morate mi verovati ako
nedete", rekao je. Samo sam mislio da vam to kaem - to je sve." Ja vam verujem, Rra", umirujudim
tonom oglasila se Mma Ramocve. Sigurna sam da ste u pravu." Okrznula je pogledom Mmu Makuci.
Neto je definitivno brinulo njenu pomodnicu; nije liilo na nju da se ovako obrecne na gospodina
Polopecija, koji joj je bio simpatian. Zakljuila je da je posredi neto u vezi s onim razgovorom koji je
vodila s Futijem Radifutijem - onim u kojem mu je priznala za svoj feminizam. Da li je to teko primio?
Iskreno se nadala da nije; Mma Ramocve bee zgroena i samom pomilju da bilo ta poe naopako s
veridbom Mme Makuci. Oh, nesmotrene li Mme Makuci! pomislila je Mma Ramocve. I blesavog li
oveka kad je tako ozbiljno shvatio obinu uzgrednu primedbu! Mma Ramocve se osmehnula
gospodinu Polopeciju. Poznajem suprugu doktora Mofata", rekla je. Mogu da odem i pitam je. A
ona moe da pita doktora. Tako moemo lako da reimo ovo pitanje." Ved je reeno", odvratio je
gospodin Polopeci. to se mene tie, nema nikakvog dvoumljenja." Pa eto", rekla je Mma Ramocve.
Nema potrebe da se dalje zabrinjavate." Nisam se ni zabrinjavao", rekao je gospodin Polopeci.
Imam ja vanijih briga. Za razliku od nekih ljudi." Poslednjih nekoliko rei bee izgovoreno tiho, ali ih
jeMma Ramocve ula. Mma Makuci, kojoj behu napola namenjene, nije. Stajala je pored ajnika,
ekajudi da voda provri, pogleda podignutog prema malenom belom gekonu koji se svojim
minijaturnim nogama drao za tavanicu. Mma Ramocve sagledala je ovo kao priliku za promenu
teme. Ustanovila je da je, kad je Mma Makuci u ovakvom raspoloenju, najbolja taktika udaljavanje
od spornog pitanja. Ma nemojte?" rekla je. Vanijih briga? A koje su to, Rra?" Gospodin Polopeci
pogledao je preko ramena u Mmu Makuci. Mma Ramocve je to primetila i dala mu diskretan znale
rukom. Znaio je ne sekirajte se zbog nje", a on ga je odmah shvatio. Vrlo sam umoran, Mma",
odvratio je. To je moj problem. Sva ova vonja biciklom po ovakvoj vrudini. Nije lako." Mma
Ramocve je bacila pogled kroz prozor. Sunce je tog dana nemilosrdno prilo; mogli ste da osetite kako
vam pritiska potiljak. ak i rano izjutra, odmah posle doruka, u vreme kad bi ovek moda voleo da
proeta po dvoritu i pogleda svoje drvede - ak je i tada bilo vrude i neprijatno. A znala je da de i
ostati tako - ili postati jo gore, sve dok ne doe sezona kia koja de sve rashladiti i osveiti, kao olja
aja za samu zemlju, zatekla je sebe kako razmilja. Ponovo se okrenula prema gospodinu Polopeciju.
Da, delovao je iscrpljeno, siromah ovek, sededi tamo u stolici za klijente, zbrkan, skuvan. Zar ne
moete da dolazite minibusom?" rekla je. Vedina ljudi ih koristi." Gospodin Polopeci kao da se jo
vie zbrkao. Bili ste kod mene kudi, Mma Ramocve. Znate gde se nalazi. Tu minibus nita ne vredi.
Do najblie stanice mora dugo da se peai. Uz to, esto kasni." Mma Ramocve je saosedajno
klimnula glavom. Ljudima koji ive van grada nije bilo nimalo lako. Cenestambenog prostora u
Gaboronu su stalno rasle i kuda u gradu je za vedinu postala neostvariv san. Preostajala su mesta
poput Tlokvenga ili ak jo dalje od grada, i dugo putovanje na posao. To nije problem,
pretpostavljala je, kad je ovek mlad i snaan, ali gospodin Polopeci, premda tek u svojim
etrdesetim, nije delovao nimalo snano: bee to ovek krhke grae, pa jo ovako zbrkan... Snaan
nalet vetra iz Kalaharija mogao bi lako da ga podigne i oduva. U mislima je videla gospodina
Polopecija, u njegovim kaki-pantalonama i kaki-koulji, kako mlatara rukama noen vetrom,
kovitlajudi se kroz vazduh, tamo negde prema Namibiji, i potom se odjednom prizemljuje, zbunjen, u
drugoj dravi. Potom je videla konjanike iz plemena Herero*( Narod koji ivi na
teritoriji oko granice izmeu Bocvane i Namibije; njegovi pripadnici poznati su kao dobri stoari i vesti
konjanici. (Prim. prev.)) kako

galopiraju prema gospodinu Polopeciju i viu na njega dok on otresa prainu sa sebe i svim silama
nastoji da objasni, pokazujudi prema nebu i gestikulirajudi. to se smejete, Mma Ramocve?" upitao
je gospodin Polopeci. urno se pribrala. Izvinite", odvratila je. Neto mi je palo na pamet."
Gospodin Polopeci se promekoljio u svojoj stolici. Sigurno je bilo vrlo smeno", promrmljao je.
Mma Ramocve je odvratila pogled. Smene stvari umeju da padnu oveku na pamet", rekla je.
Razmiljate o neem ozbiljnom, a onda vam u misli doe neto smeno. Ali, gledajte, Rra, ta je s
kolima? Zar ne biste mogli da kupite kola - poto sada zaraujete ovde; a i vaa ena radi, zar ne? Ne
biste li mogli da priutite sebi neka jeftina polovna kola, koja su u voznom stanju? Gospodin D. L. B.
Matekoni bi mogao da vam nae neto." Gospodin Polopeci je energino odmahnuo glavom. Ne
mogu da priutim sebi kola", odvratio je. Voleo bih da ih imam, jer bi to reilo sve moje probleme.
Uzimaobih saputnike i tako pladao gorivo. Moj komija radi nedaleko odavde - mogao bi da se vozi sa
mnom, kao i njegov prijatelj. Voleli bi da dolaze kolima. Moj brat ima kola. On je sredan." aj je bio
gotov i Mma Makuci je prinela olju gospodina Polopecija i spustila je ispred njega, na ivicu stola.
Vrlo ste ljubazni, Mma Makuci", rekao je gospodin Polopeci. Nema mnogo gospoa tako ljubaznih
kao vi i Mma Ramocve. Stvarno nema." Mma Ramocve je lakim naklonom glave zahvalila na
komplimentu. Taj va brat, gospodine Polopeci", rekla je. Je li bogat?" Gospodin Polopeci je otpio
gutljaj svog aja. Nije", odvratio je. Nije bogat. Ali ima dobar posao. Radi u banci. Ali nije na taj
nain uspeo da doe do kola. Dobio je zajam od naeg strica. To je jedan od onih zajmova koje
otpladujete u ratama toliko malim da ih i ne primedujete. Na stric je velikoduan ovek, koji ima
mnogo novca u banci." Bogati stric?" rekla je Mma Ramocve. Zar ne bi taj bogati stric mogao i vama
da pozajmi pare? Zato bi favorizovao vaeg brata? Pa valjda stric..." Udutala je. Setila se da postoji
vrlo oigledan razlog zato ovaj stric favorizuje jednog brata u odnosu na drugog, a po nelagodi
gospodina Polopecija videla je da je u pravu. Nije mi oprostio", rekao je gospodin Polopeci
jednostavno. Nije mi oprostio to to sam... to sam poslat u zatvor. Rekao je da sam time osramotio
celu porodicu." Mma Makuci, koja bee upravo nasula sebi aj i donela ga na svoj sto, ozlojeeno je
podigla pogled. Ne bi trebalo da misli tako", prigovorila je. Ono to se dogodilo nije bilo vaa
krivica. Bilo je nesredan sluaj." Pokuao sam to da mu kaem", rekao je gospodin Polopeci, okredudi
se prema Mmi Makuci, ali nije hteo da me saslua. Odbio je. Samo je vikao." Oklevao je.Star je,
znate. Stari ljudi ponekad nede da vas sasluaju." Nastala je tiina dok su Mma Ramocve i Mma
Makuci varile ovu informaciju. Mma Ramocve je razumela. Bilo je starijeg sveta u Bocvani - naroito
mukaraca - koji su imali vrlo odreene ideje o tome ta je ta i bili opte poznati po svojim
tvrdoglavim stavovima. Njen otac, pokojni Obed Ramocve, uopte nije bio takav - uvek je bio irokih
shvatanja - ali sedala se da je neke njegove prijatelje bilo vrlo teko ubediti u bilo ta. ak je priao o
jednom od njih koji bee odbojan prema ideji o nezavisnosti, eledi da zemlja zadri status
protektorata. Taj ovek je rekao da bi bilo bolje da imaju nekog da titi zemlju od Bura, a ustrajao je u
tome ak i poto ga je Obed upitao: Gde su te trupe za koje kae da de da nas tite? Gde su?"
Dabome, nigde ih nije bilo. Odanost kraljici Elizabeti je mogao da razume. Ona je prijatelj Afrike,
rekao je Obed; oduvek je bila, jer je shvatala sve o lojalnosti i dunosti, kao i da su, za vreme rata,
mnogi mukarci iz Protektorata otili da se bore. Behu to hrabri ljudi, koji su videli strane stvari u
Italiji i Severnoj Africi, ali sada uglavnom zaboravljeni. Ne bi trebalo da zaboravljamo te stvari, rekao
je; ne bi trebalo da ih zaboravljamo. Shvatam", rekla je gospodinu Polopeciju. Ponekad, kad ovek
doe do nekog zakljuka, teko ga je naterati da se predomisli. Stariji su katkada takvi." Zastala je.
Gospodine Polopeci, kako se zove taj va stric? Gde ivi?" Gospodin Polopeci joj je rekao. Potom je
ispio ostatak aja iz svoje olje i ustao sa stolice; nije video kad je Mma Ramocve uzela olovku i
pribeleila neto na pare papira. Potom je zadenula to pare papira u svoj mider, najsigurnije mesto
za uvanje stvari. Nikad nije zaboravljala nita to je arhivirala na tom naroitom mestu, tako da nede
zaboraviti ni ono to je pisalo na tom papiridu: gospodin Kagizo Polopeci, Plac 2487, ulicaLimpopo. Iza
ega je navrljala - ravi stari stric. Tog popodneva se Mma Makuci ranije vratila kudi. Rekla je Mmi
Ramocve da priprema veeru za Futija Radifutija i da eli da ona bude posebna. Mma Ramocve je
odvratila da je to vrlo dobra ideja, te da bi bilo dobro i da popria s njim o feminizmu. Umirite ga",
rekla je. Reite mu da nedete biti jedna od onih supruga koje ga nede ostavljati na miru. Recite mu
da ste u dui zapravo vrlo tradicionalnih stavova." Hodu", sloila se Mma Makuci. Pokazadu mu da
nema potrebe da se pribojava da du ga stalno neto kritikovati." Zastala je i pogledala Mmu Ramocve.
Na licu joj se ogledao jad, te Mma Ramocve smesta oseti kako je obliva talas saosedanja. S njom je
bilo drugaije. Bila je udata za gospodina D. L. B. Matekonija i osedala se vrlo sigurnom; kad bi Mma
Makuci izgubila Futija Radifutija, ne bi imala nita - samo izglede da celog veka naporno radi,
dovijajudi se da preivi sa svojom malom platom i ono malo dodatne zarade koju je ostvarivala kroz
Kalaharsku kolu daktilografije za mukarce. kola daktilografije bila je dragocen izvor dodatnih
prihoda, ali je morala toliko da se trudi da bi je odrala u poslu da je imala vrlo malo vremena za
sebe. Vrativi se kudi, Mma Makuci je briljivo pripremila veeru. Obarila je krompir u velikom loncu i
ukrkala gust govei gula u koji je dodala luk i argarepu. Gula je mirisao bogato i slasno i zamoila
je prst u erpu da ga proba. Bee potrebno jo malo soli, ali posle toga bio je savren. Sela je da
saeka Futija, koji je inae dolazio u sedam. Sada je bilo est i trideset i narednih pola sata je
prelistavala asopis, samo napola uspevajudi da se koncentrie na to. U pola osam je poela da
izviruje kroz prozor, a u osam je izala na kapiju i zagledala se niz ulicu da vidi da li dolazi. Vee je bilo
toplo, a vazduh proet mirisima kuvanja i praine. Iz komijske kude dopirao je zvukradija, i smeh.
Neko je kaljao; osetila je kako su joj krila nekog insekta oeala nogu. Vratila se stazom do ulaznih
vrata i ula u kudu. Sela je na sofu i zabuljila se u tavanicu. Ja sam devojka iz Bobononga, rekla je
sama sebi. Ja sam devojka iz Bobononga, s naoarima. Jedan ovek je hteo da se oeni mnome, dobar
ovek, ali sam ga isprepadala i oterala svojim glupim trabunjanjem. Sad sam opet sama. To je pria
mog ivota; to je pria Grejs Makuci.

Osmo poglavlje SUSRET U MALOM BELOM KOMBIJU Sutradan, Mma Ramocve je otila da se vidi s
Mmom Cau, kuvaricom koja je bila Popina efica, suprugom oveka koji je, jedudi dravnu hranu,
poeo da izgleda kao imudan ovek. Dan bee povoljan - poslednji petak u mesecu. Za vedinu ljudi je
to bio dan isplate, a za mnoge meu njima i kraj razdoblja oskudice koje kao da je uvek nastupalo
nekoliko dana pred kraj meseca, bez obzira na to koliko je ovek prethodnih dvadeset pet dana
paljivo ekonomisao s novcem. egrti behu dobar primer za to. Kad su tek poeli da rade u Brzim
motorima Tlokvenga, gospodin D. L. B. Matekoni ih je upozorio da bi trebalo da budu paljivi pri
troenju onoga to imaju. ovek doe u iskuenje, naglasio je, da na novac pone da gleda kao na
neto to valja potroiti onog asa kad mu se nae u rukama. To je vrlo opasno", rekao je. Ima
mnogo ljudi iji su stomaci puni prvih petnaest dana u mesecu, da bi naredne dve nedelje bili gladni."
Stariji egrt, arli, razmenio je znalaki pogled sa svojim mlaim kolegom. To je dvadeset devet
dana",rekao je. ta biva s preostala dva dana, gazda?" Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo.
Nije u tome stvar", rekao je, nastojedi da mu glas zvui mirno. Bilo bi lako planuti na ove momke, ali
to nije nameravao da radi. Bio je njihov majstor, to je znailo da valja da bude strpljiv. Vikanje na
mlade ljude nema svrhe. To je kao da viete na divlju ivotinju - i jedni i drugi de se zbuniti, uplaiti i
pobedi. Trebalo bi", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni, da izraunate koliko vam je novca
potrebno u toku nedelje. Zatim ostavite sav svoj novac u potanskoj tedionici ili nekom slinom
bezbednom mestu i podiete ga nedeljno." arli se osmehnuo. Uvek postoji kredit", rekao je.
Moete da kupujete na kredit. Tako je jeftinije." Gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao mladida.
Odakle ovek da pone? pitao se. Kako da nadoknadi sve ono to mladi ne znaju? Toliko je neznanja u
svetu ogromne koliine neznanja, kao oblasti tame na mapi. To je posao uitelja, da nateraju
neznanje u bekstvo, i zato su uitelji u Bocvani potovani - ili su, barem, nekad bili. Primetio je da ljudi
danas, ak i mladi, tretiraju uitelje isto kao sve ostale. Ali kako de ljudi uiti ako ne potuju uitelja?
Potovanje je znailo da su spremni da sluaju, i da ue. Mladi ljudi poput arlija, razmiljao je
gospodin D. L. B. Matekoni, zamiljaju da ved sve znaju. E pa morade, dakle, da pokua da ih
poduava. Uprkos njihovoj aroganciji. Grejs Makuci i Mma Ramocve znale su dobro ta znai kraj
meseca. Finansijski poloaj Mme Ramocve oduvek je bio znatno bolji nego kod vedine ljudi,
zahvaljujudi talentu pokojnog Obeda Ramocvea za uoavanje dobrih grla stoke, ali je ona bila vrlo
svesna prisilne tednje na koju behu svakodnevno primoravani oni oko nje. Rouz, ena koja je dolazila
da isti njenu kudu u Zebrinoj ulici, bila je dobar primer. Imala je buljuk dece - Mma Ramocve nije
nikad sa sigurnodu umela da kae koliko - a ta deca su sva znala kako je tokad ode na spavanje
gladan, uprkos tome to je njihova mati davala sve od sebe. Uz to, jedno od dece, dekid, imao je
problema s disanjem i bili su mu potrebni inhalatori, koji behu skupi ak i pored pomodi koju su
dobijali od dravne bolnice. Zatim, bila je tu i Mma Makuci, koja se za vreme kolovanja na
Bocvanskom koledu za sekretarice izdravala tako to je rano izjutra, pre odlaska na predavanja,
radila kao spremaica u hotelu. To zasigurno nije bilo lako, ustajati u etiri ujutru, ak i zimi, kad je
nebo bilo vedro i otro (kako je rekla Mma Makuci) od zime, a zemlja pod nogama tvrda. Ali vodila je
rauna, domadinski rasporeivala svaku tebu i sada, najzad, ostvarila izvestan stepen komfora sa
svojom novom kudom (ili pola kude, ako demo pravo), novim zelenim cipelama s nebeskoplavim
obrubom i, dabome, svojini novim verenikom... Kraj meseca, dan isplate; Mma Ramocve parkirala je
svoj mali beli kombi blizu kuhinje koleda i ekala. Pogledala je na sat. Bilo je tri sata i pomiljala je da
je Mma Cau verovatno dosad proverila da li je sve propisno poideno i oprano posle ruka. Nije bila
sigurna gde se nalazi kuvariina kancelarija, ali po svoj prilici je bila u istoj zgradi u kojoj i kuhinjski
kompleks, a nju se moglo sa sigurnodu prepoznati; bilo je dovoljno spustiti prozor na kolima i onjuiti
vazduh, i odmah ste znali gde je kuhinja. Divan je taj miris hrane. Po miljenju Mme Ramocve,
predstavljao je jedno od velikih ivotnih zadovoljstava - miris kuvanja noen vetrom; miris klipova
kukuruza koji se peku na otvorenoj vatri, govedine koja cvri u tiganju, velikih komada bundeve koji
se bare u loncu. Sve to behu dobri mirisi, mirisi Bocvane, doma, koji greju srce i teraju vodu na usta u
iekivanju. Gledala je prema zgradi kuhinje. Na jednom kraju nalazila su se otvorena vrata i veliki
prozor, kroz koji je jedva razaznavala konture plakara i plafonskog ventilatora koji je lagano meao
vazduh. Unutra je bio neko; glava se pomerala, na prozoru se pojavila ruka,nakratko, da bi se potom
uvukla unutra. Tu je kancelarija, pomislila je, tako da moe jednostavno da ode tamo, pokuca na
vrata i pita za Mmu Cau. Mma Ramocve je oduvek verovala u direktan pristup, bez obzira na savet
Klovisa Andersena u Naelima privatnog istraivanja. Klovis Andersen je, kako se inilo, bio pristalica
okolianja i otkrivanja informacija na indirektan nain. Meutim, po miljenju Mme Ramocve, najbolji
nain da se dobije odgovor na bilo koje pitanje bio je da ga nekome postavite direktno, licem u lice.
Iskustvo joj je pokazalo da je najbolje, ako ovek sumnja da postoji tajna, da prvo sazna ko zna tu
tajnu, a da potom zatrai od te osobe da mu je otkrije. To je gotovo uvek funkcionisalo. tos u vezi s
tajnama i jeste u tome to one vape da budu otkrivene, navaljuju, progore vam rupu u jeziku ako ih
predugo uvate. S vedinom ljudi je tako. to se nje same ticalo, Mma Ramocve je umela da uva
tajne, pod uslovom da su od onih koje je potrebno sauvati. Nije priala o poslovima svojih klijenata,
ak i ako je tu i tamo ceptela od elje da nekome kae, a ak je i gospodin D. L. B. Matekoni ostajao
uskraden za informaciju ukoliko je morala da ostane poverljiva. Tek vrlo retko, onda kad joj se inilo
da je teret neke spoznaje preveliki za ramena samo jedne osobe, poverila bi gospodinu D. L. B.
Matekoniju neku tajnu injenicu koju je otkrila ili koju joj je neko saoptio. To se desilo, na primer,
kad je od jednog klijenta ula da planira da podvali bocvanskom osiguravajudem drutvu Orao"
podnoenjem lanog zahteva za odtetu. Saoptio joj je to tako nonalantno, kao da ne bi uopte
trebalo da bude iznenaena; najzad, zar se nisu praktino svi tako ponaali prema osiguravajudim
drutvima? Popricala je o ovome s gospodinom D. L. B. Matekonijem, a on ju je posavetovao da
raskine posao s tim klijentom, to je i uinila, pretrpevi njegovu nimalo prijatnu reakciju. To je
rezultiralo njenim odlaskom u pomenuto osiguravajude drutvo, koje joj bee izuzetno zahvalno na
informacijikoju im je dostavila, blagodaredi kojoj je moglo da preduzme korake da zatiti svoje
interese. Meutim, direktan pristup joj ovde nije vredeo. Ode li u kancelariju, sva je prilika da de
naleteti na Popi, to bi dovelo do problema. Nije je upozorila da de dodi da popria s Mmom Cau, a
nije elela da ova posumnja da joj se Popi obratila za pomod. Ne, morala je da bude sigurna da de se s
Mmom Cau videti nasamo. Iz zgrade pored kuhinje izala je grupa studenata. Bio je kraj nastave i
stajali su napolju u grupicama od po dvoje ili troje, razgovarajudi i smejudi se alama koje su priali. I
njima je kraj meseca, razmiljala je Mma Ramocve, i verovatno su dobili deparac i planiraju provod
za vikend. Kako je to, pitala se, kada si jedan od njih? Mma Ramocve prela je iz ranog devojatva u
svet zaposlenih bez iega izmeu to dvoje i nije nikad upoznala studentski ivot. Znaju li oni, pitala se,
koliko su sredni? Jedna od studentkinja odvojila se od ostalih i krenula preko travnjaka koji je delio
kombi od zgrade kuhinje. Pribiiivi se kombiju, pogledala je u pravcu Mme Ramocve. Oprostite,
Mma", doviknula joj je Mma Ramocve kroz otvoren prozor kombija. Oprostite, Mma!" Mlada ena je
stala i okrenula se prema Mmi Ramocve, koja je sada izala iz kombija. Izvolite, Mma", rekla je
studentkinja. Meni govorite?" Mma Ramocve joj je prila. Da, Mma", odvratila je. Poznajete li
jednu enu koja radi u kuhinji? Mmu Cau? Da li je poznajete?" Studentkinja se osmehnula. Ona je
kuvarica", rekla je. Da, poznajem je." Moram da razgovaram s njom", rekla je Mma Ramocve.
Moram da razgovaram s njom, ali ovde, u svom kombiju. Ne elim da razgovaram s njom tamo gde
ima i drugih ljudi." Studenuanja ju je s nerazumevanjem posmatrala.Pa?" rekla je. Pa sam se pitala,
Mma, da li biste hteli da odete da joj kaete", rekla je Mma Ramocve. Da li biste hteli da odete i
kaete joj da je napolju eka neko ko mora da razgovara s njom?" Mlada ena se namrtila. Zar ne
moete da odete tamo sami, Mma? Zato traite da ja to uinim umesto vas?" Mma Ramocve
zagledala se ispitivaki u lice devojke pred sobom. Kakva veza postoji izmeu njih dve? Da li su
neznanke, osobe koje nemaju razloga da uine bilo ta jedna za drugu? Ili je ovo jo uvek zemlja u
kojoj ovek moe da prie drugom oveku, ak i potpuno nepoznatom, i zamoli ga za pomod, onako
kako je to nekad moglo? Molim vas", tiho je rekla Mma Ramocve. Molim vas" I potom je oklevala,
samo na trenutak, pre no to je nastavila: ,Molim vas, sestro moja." Mlada ena je naas dutala, ali je
potom lako pomerila glavu; potvrdno je klimnula. Dobro", rekla je. Uinidu to." Mma Cau, onia i
prilino okruglasta ena, pojavila se na vratima kancelarije, stala i pogledala naokolo po dvoritu
koleda. Pogled joj se zaustavio na malom belom kombiju i nakratko je oklevala. Sededi u kombiju,
Mma Ramocve je podigla ruku, to Mma Cau nije videla, ali je videla kombi, a devojka joj je rekla:
Tamo je neka ena koja mora hitno da vas vidi, Mma. Eno je napolju, u malom belom kombiju. Ako
mene pitate, ne znam kako uopte stane u njega, ali trai da se tamo vidi s vama." Kuvarica se uputila
preko travnjaka, prema kombiju. Mma Ramocve je uoila njen neobian hod; lagano hramanje,
moda, ili izbacivanje stopala u stranu, umesto pravo napred. Mma Makuci je bila donekle sklona da
to radi, primetila je Mma Ramocve, i premda joj to nije nikad pomenula, jednog dana de
skupitihrabrost da joj nagovesti da bi trebalo da razmisli o svom nainu hoda. Ali pri tom de morati da
bude vrlo paljiva: Mma Makuci bila je vrlo osedjiva u vezi sa svojim izgledom i takva bi je primedba
mogla demoralisati, ak i pored toga to je izreena s najboljom namerom. Mma Cau je zavirila u
kombi. Traili ste me, Mma?" Glas joj je bio jak, ak iznenaujude jak za osobu tako malog rasta;
bee to glas nekog ko je navikao da vie na ljude. Profesionalni kuvari poznati su po tome to mnogo
viu, prisetila se Mma Ramocve. Viu na ljude koji rade za njih u kuhinji, a neki od njih - oni
najuveniji - ak ih i gaaju stvarima. Za to, dabome, nije bilo nikakvog opravdanja. Mma Ramocve se
prenerazila kad je u nekom asopisu proitala da jedan uveni kuvar poliva svoje osoblje hladnom
supom ukoliko ne rade u skladu s njegovim oekivanjima. I jo ih ispsuje, to je skoro isto toliko loe.
Rune rei, smatrala je, znak su gadne naravi i nedostatka obzira prema drugima. Upotreba takvih
rei ne ini te ljude ni pametnim ni odvanim; svaki put kad zinu, u stvari kazuju: Ja sam osoba koja
ne ume da se izraava. Da li je Mma Cau kao ti kuvari, upitala se; ova debeljuna, omalena enica s
maramom na plave tufne povezanom oko glave? Izgledalo joj je neverovatno da bi ona mogla da
polije nekoga hladnom supom. Jesam, Mma", rekla je Mma Ramocve, pokuavajudi da izbaci iz glave
neoekivanu sliku Mme Cau kako iskrede lonac sa supom iznad... arlija. Kakav prizor! Ved slededeg
trenutka zamenila ga je slika gospodina D. L. B. Matekonija, ljutitog zbog nekog aljkavo odraenog
posla, kako radi egrtu to isto; i Mme Malcuci kako poliva supom... Zaustavila se. Molim vas, htela
bih da popriam s vama." Mma Cau je obrisala elo. Sluam vas", rekla je. Dobro vas ujem." Ovo
je vrlo lino", rekla je Mma Ramocve. Mogle bismo da razgovaramo u kombiju, ako nemate nita
protiv."Mma Cau se namrtila. Kakva lina stvar?" upitala je. Je l' vi to prodajete neto, Mma?"
Mma Ramocve se osvrnula oko sebe, nastojedi da joj na taj nain doara poverljivu prirodu stvari.
Re je o vaem muu", rekla je. Ove rei postigle su eljeni efekat. Na pomen svog mua, Mma Cau
se trgla, kao da ju je neko polio... Zabacila je glavu i zagledala se suenim pogledom u Mmu Ramocve.
O mom muu?" Da, Mma, o vaem muu." Mma Ramocve je klimnula glavom u pravcu vrata na
suvozakoj strani. to ne uete, Mma? Ovde moemo da razgovaramo." Izgledalo je naas da de se
Mma Cau okrenuti i vratiti u svoju kancelariju. Jer, na trenutak je oklevala; oi su joj se pomerale;
nastavila je da zuri u Mmu Ramocve. Zatim je polako obila kombi, ne skidajudi pogled s nje. Moete
da spustite taj prozor, Mma", rekla je Mma Ramocve kad se druga ena spustila na sedite pored nje.
Tako de biti sveije. Danas je ba vrudina, zar ne?" Mma Cau je spustila ruke u krilo i zagledala se u
njih. Nije odgovorila na primedbu Mme Ramocve. U skuenom prostoru kombija, njeno teko disanje
bilo je vrlo ujno. Mma Ramocve nekoliko trenutaka nije govorila nita, putajudi je da povrati dah.
Ali disanje Mme Cau nije se menjalo, zvuedi kao da vazduh prolazi kroz naslagu suvog lida, nekako
ukavo, kao da vetar duva kroz kronju. Okrenula se i pogledala svoju posetiteljku. Bila je spremna
da oseti antipatiju prema ovoj eni koja je krala hranu iz koleda; prema ovoj eni koja je pretila
otkazom Popi, ni krivoj ni dunoj. Ali sada kad ju je videla ispred sebe, s tim njenim tekim disanjem i
udnim hodom, bee joj teko da ne oseti saosedanje prema njoj. Razume se, Mmi Ramocve je uvek
bilo teko da ne saoseda s drugima, bez obzira na njihovo problematino ponaanje i karakterne
nedostatke, naprosto zato to je intuitivno, na onom najdubljemmogudem nivou, shvatala da smo svi
samo ljudi, a biti ovek nije nimalo lako. Svakome se, smatrala je, moe lako desiti da poini neko zlo;
moe mu se lako desiti da ispolji slabost; moe mu se lako desiti da postupi sebino. To je znailo da
je mogla da razume - i jeste - to nije isto to i pratanje, jer nije opratala, ili zastupanje stava, jer ga
nije zastupala - da ovek ne bi trebalo da sudi o drugima. Naravno da bi ovek trebalo da sudi o
drugima, a Mma Ramocve se u tome rukovodila standardima starinskog morala Bocvane. Meutim,
starinski moral Bocvane nije branio da pratamo onima koji su slabi; tavie, upravo je mnogo govorio
o pratanju. ovek ne bi trebalo da bude kivan na druge, nalagao je taj moral, jer se tako remeti
drutveni mir, veza meu ljudima. Osedala je, prema tome, saaljenje prema Mmi Cau i instinktivno,
bez razmiljanja, posegla je i lako dotakla podlakticu druge ene, ostavivi svoju ruku da poiva na
njenoj. Mma Cau se zgrila i dah joj je zastao, ali potom je okrenula glavu i pogledala Mmu Ramocve,
a oi joj behu pune suza. Vi ste mati neke od tih devojaka", rekla je tiho Mma Cau. To nije bilo
pitanje, nego konstatacija. Njenog domalopreanjeg samopouzdanja bee sasvim nestalo i sada je
izgledala jo manja, tako pogrbljena na svom seditu. Mma Ramocve nije nita razumela i taman je
zaustila da to i kae. Ali potom je razmislila i onda joj je sinulo o emu zapravo govori ova ena.
Najzad, to je dobro poznata pria, koja nikog ne bi trebalo da iznenauje. Mu, otac, ugledan
graanin; takav ovek mogao je da se vucara s drugom enom uprkos svemu, uprkos bolu svoje
supruge, i mnogi su to i radili. Neki od njih ili su jo dalje i spedjavali se s devojkama mnogo mlaim
od sebe, od kojih su neke jo uvek bile gimnazijalke. Ponosili su se sobom, ti mukarci, svojim
mlaanim prijateljicama, kojima su uspevali da zavrte glavom zatoto su imali novca koji su
razbacivali akom i kapom, ili brza kola, ili moda mod. ujem ta kaete, Mma", poela je Mma
Ramocve. Va mu. Nisam mislila na..." To traje ved godinama", prekinula ju je Mma Cau. Jo
otkako smo se uzeli - jo onda je poeo s tim. Govorila sam mu da izgleda glupo, da tako tri za tim
mladim devojkama, ali nije obradao panju. Govorila sam mu da du ga napustiti, ali on se samo
smejao i odgovarao da bi trebalo da to i uradim. Ali nisam mogla, Mma. Nisam mogla..." Ova pria
bila je dobro poznata Mmi Ramocve. Naila je dosad na mnogo ena koje nisu bile u stanju da
napuste svoje rave mueve, zato to su ih volele. To su bili sasvim drugaiji sluajevi od onih u
kojima se ene nisu usuivale da odu zato to su se plaile mua ili zato to nisu imale gde da odu;
neke ene nisu bile u stanju da odu zato to su, uprkos svemu to im je radio, uprkos tome to im je
slomio srce, tvrdoglavo volele tog oveka. To je, podozrevala je, bilo posredi i ovde. Mma Cau je
volela Rra Cau, i tako de biti do kraja. Volite ga, Mma?" upitala je blagim glasom. O tome je re, zar
ne?" Mma Cau je ponovo spustila pogled na svoje ruke. Mma Ramocve primetila je na jednoj njenoj
ruci trag od brana; prava ruka kuvarice. Eee", izustila je Mma Cau, jedva ujno, upotrebljavajudi
blisku, otegnutu potvrdnu recu na Secvana jeziku. Eee, Mma. Volim ga. Tano. Ja sam slaba ena,
znam. Ali volim ga." Mma Ramocve je uzdahnula. Takvoj ljubavi nije bilo leka. To je
najfundamentalnija spoznaja do koje ovek moe da doe u vezi s rabotama ljudi, a za to uopte ne
mora da bude privatni detektiv. Takva ljubav, istrajna ljubav roditelja ili odanog branog druga, mogla
je da izbledi - i to se deavalo - ali za to je bilo potrebno jako mnogo vremena, a esto je opstajala i u
svetlu svihdokaza da je protradena na nedostojnu osobu. Htela sam da kaem da nisam zato dola",
rekla je Mma Ramocve. Ne poznajem vaeg mua." Potrajalo je nekoliko asaka dok ove rei nisu
doprle do mozga Mme Cau. Kad najzad ipak jesu, okrenula se prema Mmi Ramocve. I dalje je
delovala poraeno. ,,A zato ste doli?" upitala je. U njenom glasu vie nije bilo stvarne radoznalosti.
Kao da je Mma Ramocve dola da joj donese mesenu zalihu jaja ili krompira. Dola sam jer sam ula
da jednoj svojoj radnici pretite otputanjem", odvratila je. Nije elela da joj nagovesti da se Popi
alila, stoga je rekla, a to je bilo blizu istini - u najstroem smislu rei - da niko nije od nje traio da
doe. To nije bila la. To je bila, to bi rekao Klovis Andersen, indirektna izjava; u tome je bila razlika.
Mma Cau je slegla ramenima. Ja sam ef kuhinje", rekla je. Upraviteljica preduzeda za isporuku
gotovih jela, ako hodete. Eto ta sam. Neke zapoljavam - a neke otputam. Neki ljudi nisu dobri
radnici." Lako je protrljala ruke jednu o drugu i Mma Ramocve je na trenutak videla siduna zrnca
brana, poput praine, uhvadene u zraku sunca. Saosedanje koje je Mma Ramocve ranije osedala
prema njoj bee sada zamenjeno razdraenodu. Zakljuila je da joj se ta ena ipak ne dopada,
premda joj se divila, na neki nain, zbog lojalnosti prema nevernom muu. Ljude otputaju i iz drugih
razloga", odvratila je. Neko ko krade hranu, na primer - ta osoba mogla bi da dobije otkaz ako bi se
saznalo da iznosi dravnu hranu i daje je svom muu." Mma Cau bila je sasvim nepomina. Pruila je
ruku i dotakla porub suknje, blago ga potegavi, kao da isprobava vrstinu ava. Duboko je udahnula,
na ta se zauo krkljav zvuk sluzi. Moda ste vi napisali ono pismo", rekla je. Moda..." Nisam",
prekinula ju je Mma Ramocve. ,,A nije ni ona enica."Mma Cau je odmahnula glavom. Pa ko je,
onda?" Nemam pojma", odvratila je Mma Ramocve. Ali ona enica sigurno nije. Neko drugi vas
ucenjuje. A ovo je ba to, da znate. Ucena. U normalnim okolnostima, za to se poziva policija." Mma
Cau je prasnula u smeh. Mislite da bi trebalo da odem u policiju? Mislite da bi trebalo da im kaem:
Iznosila sam dravnu hranu iz kolskog restorana i davala je muu. A sad mi neko preti? Ja nisam
glupa, Mma." Glas Mme Ramocve bee miran. Znam da niste glupi, Mma. To znam." Zastala je.
Sumnjala je da de Mma Cau pokuavati ita vie protiv Popi, to je znailo da je mogla da smatra
sluaj zatvorenim. Meutim, pitanje ucene ostalo je nereeno. Ucena je gnusno delo, smatrala je, i
vreala ju je i sama pomisao da bi neko mogao da ga poini i proe nekanjeno. Moda bi se mogla
pozabaviti time, ako stigne, a uvek je bilo perioda kad ona i Mma Makuci nisu imale posla. Moda bi
ak mogla da stavi Mmu Makuci na taj sluaj i vidi kako de se snadi. Nema ucenjivaa koji je dorastao
Mmi Makuci, detektivskoj pomodnici u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji i sekretarici koja je
diplomirala s izvanrednom ocenom na Bocvanskom koledu za sekretarice - Mma Devedeset sedam
posto", kako je Mma Ramocve katkad, s dozom humora, razmiljala o njoj. Mogla je da zamisli
obraun ucenjivaa i Mme Makuci, dok okrugle naoari ove potonje sevaju plamenom indignacije, a
ucenjiva, taj podmukli bednik, drhti naavi se suoen sa enskim gnevom. emu se smejete?"
upitala je Mma Cau. Ne mislim da je ovo smeno." I nije", odvratila je Mma Ramocve, vrativi se u
stvarnost. Nije smeno. Ali, reite, Mma - imate li jo uvek to pismo? Da li biste mi ga pokazali?
Moda bih mogla da otkrijem ko je ta osoba koja vas ucenjuje." Mma Cau je naas razmislila. ,,I
nedete uraditi nita povodom... povodom mog mua?"Nedu", rekla je Mma Ramocve. Va mu mi
nije zanimljiv." To je, dabome, bilo tano. Mogla je jednostavno da zamisli mua Mme Cau, tog lenjog
enskaroa, kako satire hranu koju mu donosi njegova odana supruga i postaje deblji i deblji, i na
kraju mu stomak bude toliko velikl da vie ne moe da vidi donji deo sopstvenog tela. Pravo mu budi,
pomislila je Mma Ramocve. Biti tradicionakio graena ena je jedno; biti tradicionalno graen
mukarac je neto sasvim drugo. I sasvim sigurno ne tako dobro. Pomisao joj je opet rairila usta u
osmeh, koji Mma Cau ovog puta nije videla jer se muila s kvakom na vratima, odlazedi da iz nekog
skrivenog mesta u svojoj kancelariji donese pismo koje je tamo uvala.

Deveto poglavlje ORMARIDI ZA DOKUMENTA, LANCI I KATANCI Mma Ramocve gledala je u svoju olju
aja. Crveni biljni aj, tek nasut, bee jo uvek vrlo vrud, prevrud da bi mogla da ga pije, ali zato lep
prizor, onako dilibarski taman, i odlinog mirisa. teta, razmiljala je, to je stekla naviku da koristi aj
u filter-kesicama, jer je to znailo da vie ne moe da vidi lide koje pluta po povrini ili se lepi za
stranice olje. Predala se u vezi s filter-kesicama - iz slabosti, priznavala je; bile su neuporedivo
zgodnije za koridenje od listida aja, sklonih da zapuavaju odvode, a i grlide ajnika, ako ovek ne
pripazi. Nije je nikad brinulo to da li de joj se tu i tamo u ustima nadi listid aja, tavie, prilino je
uivala u tome, ali sada se to vie nije deavalo, ne s ovim urednozapakovanim filter-kesicama i
njihovim preizno odmerenim dozama sitno seckanih listida. Bila joj je to prva olja aja tog
prepodneva, bududi da Mma Ramocve nije raunala one dve koje bee popila kod kude, pre no to je
dola na posao. Jednu je ispila dok je etala po dvoritu, s prvim zracima sunca, zastajudi da bi
poinula pod kronjom velike akacije i zagledala trnovite grane iznad sebe, udiudi punim pludima
jutarnji vazduh i uivajudi u njegovoj sveini. Tog jutra videla je kameleona na grani i posmatrala tog
neobinog stvora kako zaustavlja na njoj netremian pogled jednog oka, dok mu majune, lepljive
noice zastaju u pola koraka. Velika je prednost, pomislila je, imati oi kao kameleon, koje mogu da
gledaju i napred i nazad, nezavisno jedno od drugog. Bio bi to lep dar za detektiva. Sada, sededi za
svojim radnim stolom, podigla je olju do usana i otpila gutljaj biljnog aja. Pogledala je na sat. Mma
Makuci je obino bila vrlo tana, ali danas je zbog neega kasnila. Moda zbog minibuseva, pomislila
je Mma Ramocve. U ovo doba dana, bilo je dovoljno minibuseva koji su saobradali iz Tlokvenga u
pravcu grada, ali ne i onih koji su ili u suprotnom pravcu. Mma Makuci mogla je da dopeai, razume
se - njena nova kuda nije bila ba tako daleko - ali ljudi nisu voleli da peae po vrudini, to je bilo
sasvim razumljivo. Trebalo je da napie jedan izvetaj, tako da se zanela time. Zadatak nije bio lak, jer
je morala u tanine da opie slabosti na koje je naila u kadrovskom odeljenju kompanije koja je
iznajmljivala uvare. Naime, kompanija je verovala da uspeno filtrira prijave na svoje konkurse i
odstranjuje kandidate s kriminalnim dosijeom; Mma Ramocve je ustanovila da su formulari koji se
popunjavaju takvi da upisivanje lanih podataka ne predstavlja nikakav problem, kao i da nadleni
slubenik u kadrovskom najede nije ni itao popunjene formulare. Taj ovek, koji je posao dobio
tako to je lagao u vezi sa svojim kvalifikacijama i radnim iskustvom,automatski je udarao peat
odobrenja na praktino sve molbe, a pogotovo na one koje su podnosili njegovi roaci. Izvetaj Mme
Ramocve nede biti prijatno tivo za kompaniju i znala je da moe da oekuje da im nede biti pravo kad
saznaju rezultate istrage. To je bilo neizbeno ljudi ne vole kad im saoptavate neprijatne istine, ak i
onda kad su ih sami traili. Neprijatna istina znai da ovek mora da se vrati unazad i osmisli itav niz
novih procedura, to nije uvek dobrodolo onda kad ima toliko drugih stvari koje moraju da se obave.
Nabrajajudi nedostatke u organizaciji kompanije, Mma Ramocve je pomislila da je teko imati
potpuno siguran sistem za bilo ta. Prva damska detektivska agencija bila je oigledan primer.
Kompletnu arhivu uvali su u dva stara ormarida za dokumenta, od kojih nijedan, shvatila je, nije
imao bravu, barem ne ispravnu. Naravno, postojala je brava na vratima kancelarije, ali tokom dana bi
se retko setile da je upotrebe ukoliko su izlazile da obave neki posao. Dabome, neko je uvek bio u
servisu - ili gospodin D. L. B. Matekoni ili egrti, a njihovo prisustvo bi sigurno odvratilo svakog
uljeza... Ne, pomislila je, moda i ne bi. Gospodin D. L. B. Matekoni je esto bivao toliko udubljen u
petijanje oko motora da ne bi primetio ni kad bi se predsednik glavom dovezao u svojim velikim
slubenim kolima. A to se tie egrta, oni behu u potpunosti lieni modi zapaanja i proputali su ak
i krajnje upadljive stvari koje su se deavale oko njih. Stavie, odustala je od toga da im trai da joj
opiu klijente koji su navradali dok nje nije bilo tu. Bio je neki ovek", rekli bi. Doao je da vas vidi. A
onda je otiao." Na traenje nekakvog nagovetaja u pogledu identiteta posetioca, odgovarali bi:
Nije bio ba visok, ini mi se. Ili je moda bio povisok. Ne bi' umeo da kaem." Pero joj je zastalo
usred reenice. Otkud joj obraza da ih kritikuje, kad je praktino svako mogao da ueta u kancelariju
Prve damske detektivske agencije i vrlja po tajnama njenih klijenata? Interesuje vas koje
enesumnjaju da im se muevi valeriu? Molim vas, slobodno se posluite: u starom ormaridu za
dokumenta na drumu za Tlokveng ima gomila izvetaja o tome itajte ih do mile volje! A zato je onaj
ovek prolog meseca bez obrazloenja otputen sa svog radnog mesta u hotelu? Dakle, izvetaj o
tome - svima dostupan u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji, s potpisom Mme Grejs Makuci, dipl.
sekr. (Bocvanski koled za sekretarice, 97 %) - moe se nadi ukoliko se potrudite da pogledate u
gornju fioku drugog radnog stola u nezakljuanoj kancelariji odmah pored Brzih motora Tlokvenga.
Mma Ramocve je ustala sa stolice i prila bliem od dva ormarida za dokumenta. Sagnuvi se, stala je
da zagleda bravu ugraenu pri vrhu ormarida. Bee to mala, ovalna rebrnasta ploica s reckavom
kljuaonicom. U gornjem delu ploice nalazio se znak proizvoaa, mali razjareni lav utisnut u metal.
Lav je uzvratio pogled Mmi Ramocve, a ona je odmahnula glavom. U kljuaonici je bilo re, a ivice joj
behu ulubljene. ak i kad bi im uspelo da pronau klju, bilo bi nemogude umetnuti ga u kljuaonicu.
Pogledala je lava, simbol ponosa koji je neko nekad zacelo osedao, negde, pravedi ovaj ormarid. I
moda taj ponos nije bio sasvim neumesan - ormarid je sigurno bio napravljen pre nekoliko decenija,
moda ak pre etrdeset ili pedeset godina, i jo uvek je bio u funkciji. Koliko de modernih ormarida, s
onim svojim plastinim ukrasima i ivim bojama, za pedeset godina biti i dalje napunjeno
dokumentima? Isto vai i za ljude, pomislila je. Taj veseo, moderan svet, sve je to jako lepo, ali hode li
potrajati? Ljudi tradicionalnih shvatanja (i grae) moda ne izgledaju toliko moderno, ali uvek de biti
tu i radide ono to su oduvek radili. Tradicionalan mehaniar, na primer - neko kao to je gospodin D.
L. B. Matekoni - kadar je da vam odrava kola u voznom stanju, dok moderan mehaniar - neko poput
arlija samo slee ramenima i nabraja koje je sve delove potrebno zameniti.Pruila je ruku i neno
potapala ormarid. Potom se, ponesena impulsom, sagnula i poljubila njegovu izgrebanu i ulubljenu
metalnu povrinu. Metal je bio hladan pod njenim usnama i mirisao je jetko, kao metalna konzerva -
miris re i otrine. Dumela, Mma", oglasila se Mma Makuci s praga. Mma Ramocve se naglo
uspravila. Ne obradajte panju na mene", rekla je Mma Makuci. Slobodno nastavite da radite to to
ste radili, ta god to bilo..." Pogledala je ormarid za dokumenta, a potom svoju poslodavku. Mma
Ramocve se vratila do svog radnog stola. Razmiljala sam o tom ormaridu za dokumenta", rekla je. ,,I
odjednom sam osetila veliku zahvalnost prema njemu. Znam da vam je moralo izgledati vrlo udno,
Mma." Ni najmanje", odvratila je Mma Makuci. I ja sam mu zahvalna. U njemu su naa dokumenta
na sigurnom." Mma Ramocve se namrtila. Ne znam ba koliko su na sigurnom", rekla je. tavie,
upravo sam se pitala da li bi trebalo da uradimo neto povodom njihovog zakljuavanja. Poverljivost
je vrlo vana, Mma, to dobro znate." Mma Makuci je zamiljeno pogledala ormaride za dokumenta.
To je tano", odvratila je. Ali ne bih rekla da demo ikad nadi klju za ove prastare brave." Zastala je.
Moda bismo mogli da ih opaemo lancem i zakljuamo katancem?" Mma Ramocve nije smatrala
ovo dobrom idejom. Opasivanje ormarida za dokumenta lancima izgledalo bi apsurdno i ostavilo
sasvim pogrean utisak na klijente. Ved je dovoljno loe to se kancelarija nalazi u sklopu
automehaniarskog servisa, ali neto toliko neobino kao to je lanac oko ormarida za dokumenta
bilo bi jo gore. Bolje bi bilo kupiti dva nova ormarida, ak i ako ne bi bili tako vrsti i trajni kao ovi
stari. Na raunu firme verovatno ima dovoljno novca za to, a u poslednje vremesvakako nisu troile
mnogo na opremu. Stavie, nisu potroile nita, sem tri pula za novu kaiicu, koja im je zatrebala
nakon to je jedan od egrta upotrebio onu staru za opravku menjaa i polomio je. Razmiljanje o
nametaju ju je podsetilo. Mma Makuci de se uskoro udati, zar ne? I to ba za oveka koji se bavi
prodajom nametaja? Futi Radifuti!" uzviknula je Mma Ramocve. Mma Makuci ju je otro pogledala.
Futi?" Va verenik, Mma", nastavila je Mma Ramocve. Da li se on bavi i prodajom kancelarijskog
nametaja, osim kudnog?" Mma Makuci je spustila pogled ka svojim cipelama. Verenik? zamislila je
da uje svoje cipele. Bejasmo verene za par mukih cipela, ali neto ih ne viamo u poslednje vreme!
Je l veridba jo uvek vaeda, gazdarice? Mma Ramocve dobacila joj je osmeh preko stola. Ne
oekujem da besplatno dobijemo novi ormarid za dokumenta", rekla je. Ali mogao bi da nam ga da
po nabavnoj ceni, zar ne? Ili bi mogao da nas posavetuje gde moemo da naemo jeftine ormaride."
Primetila je izraz na licu Mme Makuci i spustila loptu. Ako moe..." Mma Makuci kao da je oklevala
da progovori. Podigla je naas pogled prema tavanici, a potom ga skrenula prema vratima. Sinod nije
doao kod mene", rekla je. Spremila sam mu veeru. Ali nije doao." Mma Ramocve je uzdahnula.
Ovo je bilo ba ono ega se pribojavala. Jo otkako se Mma Makuci verila, plaila se da de neto
krenuti naopako. To nije imalo nikakve veze s Futijem Radifutijem, koji je, kao takav, bio dobar
kandidat za brak, ali je zato imalo svake veze s malerom koji je, izgleda, pratio Mmu Makuci. Ima ljudi
prema kojima je ivot jednostavno surov, bez obzira na to koliko rade i koliko se trude da im bude
bolje. Mma Makuci je davala sve od sebe, ali moda naprosto nede nikad odmadi dalje od ovoga
dokle je dola i ostade detektivska pomodnica, ena iz Bobononga, s velikim okruglimnaoarima i
kudom koja, premda udobna, nema bojler za vodu. Futi Radifuti mogao je sve to da promeni, ali sada
vie nede. Bide samo jo jedna proputena prilika, jo jedan podsetnik na ono to je moglo biti, samo
da je sve bilo drugaije. Mislim da se sigurno zadrao na poslu", rekla je Mma Ramocve. Trebalo bi
da mu telefonirate i ujete ta je bilo. Da, jednostavno ga pozovite odavde iz kancelarije. Tako je.
Telefonirajte Futiju." Mma Makuci je odmahnula glavom. Ne, to ne mogu. Ne mogu da ga jurim."
Ne jurite ga", rekla je Mma Ramocve. Ako pozovete mukarca telefonom da ga pitate zato nije
doao kod vas na veeru, to ne znai da ga jurite. Mukarci ne smeju da putaju da im ene kuvaju, a
da onda ne pojedu to to su im spremile. To je svakome jasno." Nije izgledalo da je ovaj komentar bio
od pomodi i Mma Ramocve je, suoena s naglim i suzdranim dutanjem Mme Makuci, i sama
zadutala. Zato sam jutros zakasnila", iznenada se oglasila Mma Makuci. Dele nodi nisam spavala."
Ima mnogo komaraca", rekla je Mma Ramocve. Sigurno nam ne pomau da spavamo." Ma nema
to nikakve veze s komarcima", promrmljala je Mma Makuci. Oni su nodas spavali. To je zato to sam
razmiljala. I mislim da je sve gotovo, Mma." Kojeta", rekla je Mma Ramocvc. Nije gotovo.
Mukarci su vrlo udni - to je sve. Ponekad zaboravljaju da dou da obiu enu. Ponekad zaborave da
se oene. Pogledajte samo gospodina D. L. B. Matekonija. Pogledajte koliko mu je trebalo dok nije
reio da se oeni." Ne mogu toliko da ekam", rekla je Mma Makuci. Nisam htela da veridba traje
due od est meseci." Uzela je pare papira sa svog radnog stola i zagledala se u njega. ,,A sada du
doveka da arhiviram dokumenta." Mma Ramocve je shvatila da ne sme dozvoliti da seovo
samosaaljevanje nastavi. Po njenom miljenju, to bi samo pogoralo stvar. Stoga je objasnila Mmi
Makuci da de morati da potrai Futija Radifutija i razuveri ga. Ako ne eli to da uradi sama, ona, Mma
Ramocve, uradide to umesto nje. Njena ponuda ne bee prihvadena, ali poto ju je ponovila, bee
uzeta u razmatranje. Potom je radni dan najzad poeo. Bio je to dan za slanje dospelih rauna, to je
uvek bilo prijatno iskustvo. Jo da je postojao dan za prijem potvrda o raunima pladenim u celosti,
taj bi bio jo prijatniji. Meutim, svet biznisa nije funkcionisao tako i uvek je vie odlazilo nego
dolazilo, ili se barem tako inilo. U tom smislu, razmiljala je Mma Ramocve, svet biznisa je odraavao
ivot; bee ovo izreka dostojna same tetke Imang, premda nije bila sasvim sigurna da li je i tana.
Kada su rauni bili otkucani i uredno spakovani u bele koverte, Mma Ramocve se setila da je htela
neto da pokae Mmi Makuci. Posegavi u staru konu torbu koju je koristila za noenje dokumenata,
spiskova i stotinu i jedne stvarice potrebne u njenom svakodnevnom ivotu, izvukla je pismo koje joj
je prethodnog dana predala Mma Cau. Prela je preko prostorije i dala ga Mmi Makuci. ta mislite o
ovome?" upitala je. Mma Makuci je razmotala pismo i poloila ga na sto ispred sebe. Papir, uoila je,
bee sav naboran, to je znailo da ga je neko u prvi mah zguvao i bacio. Ovo sigurno nije bilo
eljeno pismo. Ovo je bilo pismo koje je donelo samo gnev i strah. Dakle, Mma Cau", itala je Mma
Makuci. Dakle, imate dobar posao. A dobar je, je l' tako? Mnogo ljudi radi za vas. Dobijate platu na
kraju meseca. Ba vam dobro ide, je l' tako? Isto ko i onom vaem muu. Vrlo je sredan to imate ovaj
dobar posao, jer tako on moe da se hrani dabe, je l' tako? Mora biti da je ba lepo kad ovek moe
da jede dabe. Nema ih mnogo koji to mogu, a? on je jedan od njih.Al' da vidite, ja znam da vi
kradete hranu za njega. Gledam ga kako se goji i pomislih: evo oveka koji jede dabe! Odmah se vidi.
Dabome, ne biste eleli da i ostali saznaju za to i zato me sluajte, molim vas, sluajte me paljivo:
javidu vam kako moete da me spreite da ne ispriam svima za to. Ne sekirajte se - javidu vam se."
Proitavi pismo, Mma Makuci je podigla pogled. Njen domalopredanji izraz poraenosti, izazvan
nedolaskom Futija Radifutija i razmiljanjem o sumornoj bududnosti, bee ustupio mesto izrazu
punom gneva. Ovo je ucena", rekla je. To je... to je..." Gnev ju je sasvim obuzeo; nije nalazila rei
kojima bi opisala silinu onoga to je osedala. To je ista zloba", pomogla joj je Mma Ramocve. Neka
je Mma Cau i lopov, ali onaj ko je napisao ovo pismo jeste neto mnogo gore." Mma Makuci se svim
srcem slagala s tim. Da. Zloba. Ali kako da oukrijemo ko ga je napisao? Anonimno je." Takva pisma
su uvek anonimna", rekla je Mma Ramocve. Imate li nekih ideja?" Mma Ramocve je morala da
prizna da nema. Ali to ne znai da ga nedemo otkriti", odvratila je. Imam osedaj da smo vrlo blizu
toj osobi. Ne znam zato, ali sigurna sam da poznajemo tu enu. enu?" upitala je Mma Makuci.
Otkud znamo da je ena?" Naprosto osedam", rekla je Mma Ramocve. Ovo je enski glas." Jeste li
sigurni da to nije samo zato to sam ja itala?" upitala je Mma Makuci. Mma Ramocve je odgovorila
obazrivo. Ne, nije posredi samo to. Glas - glas u pismu - bio je enski. I, objasnila je Mmi Makuci, kako
ima osecaj, premda nejasan i neuhvatljiv, da zna ko je ta ena.Deseto poglavlje PLAITE SE NEEGA
Tog popodneva, Mma Ramocve sainila je jedan od svojih spiskova. Volela je to da radi onda kad se
inilo da ivot postaje komplikovan, kao sada, a puka injenica nabrajanja stavki pomagala joj je da
stavi sve u perspektivu. Uz to, bee u tome jo neega: esto je sastavljanje spiska dovodilo do
reenja, kao da je in beleenja stvari na neki nain podsticao podsvest. ula je da san ume da ima isti
efekat. Idi da spava", posavetovao ju je jednom gospodin D. L. B. Matekoni, ,,a ujutru e znati
odgovor na pitanje koje te mui. To uvek upali." Potom joj je opisao kako je onomad otiao na
spavanje pitajudi se zato vrlo komplikovan dizel-motor nede da upali, a onda je sanjao o loim
kontaktima na elektromagnetnoj spojnici. Kad sam tog jutra stigao u servis", rekao je, to sam i
ustanovio - vrlo lo kontakt, pa sam ga zamenio. I motor je smesta upalio." Dakle, o tome on sanja,
pomislila je Mma Ramocve. Dizel-motori. Elektromagnetne spojnice. Auspusi. Njeni snovi, pale, behu
sasvim drugaiji. esto je sanjala svog oca, pokojnog Obeda Ramocvea, koji bee tako dobar ovek,
tako mio; ovek koga su svi potovali zato to je umeo odlino da proceni stoku, ali i zato to je
svakim svojim postupkom ispoljavao dostojanstvo koje bee obeleje Mocvanaca starog kova. Takvi
ljudi znali su koliko vrede, ali se nisu razmetali time. Takvi ljudi mogli su da pogledaju svakog u oi, ne
skredudi pogled; ak je i siromaan ovek, ovek bez igde iega, mogao da stoji dignute glave u
prisustvu onih koji su posedovali bogatstvo ili mod. Ljudi i ne znaju, razmiljala je Mma Ramocve,
koliko smo imali u to vreme - inilo se da imamo tako malo, a imali smo tako mnogo. Svakog dana je
mislila na svog oca, taticu, kako ga jezvala. A kad bi nodu imala te snove, bio je tu, kao da nije ni
umro, premda je znala, ak i u snu, da jeste. Jednog dana, znala je, pridruide mu se, bez obzira na to
to ljudi kau da smo, kad udahnemo poslednji put, doli do kraja. Neki ljudi vam se rugaju ako kaete
da se, kad nam kucne as, pridruujemo ostalima. E pa neka ih, nek' se ti pametnjakovidi samo smeju,
ali svakako moramo da se nadamo, jer ivot bez ikakve nade i nije ivot: to je nebo bez zvezda, pejza
tuge i pustoi. Da je samo pomislila da nede vie nikad videti Obeda Ramocvea, to bi je nateralo da
zadrhti od usamljenosti. Ovako, pak, pomisao da je on posmatra davala je njenom ivotu opipljivost i
kontinuitet. Bio je tu jo neko koga de, nadala se, videti jednog dana - njena beba koja je umrla, to
detence iji su prstidi tako snano stezali njene i ije je disanje bilo tako tiho, poput uma povetarca u
kronjama akacija u danima kad je vazduh gotovo nepomian, jedva ujnog uma. Znala je da je njena
beba sada s ostalom upokojenom decom, na onom mestu gde odlaze sva deca koja se upokoje,
negde tamo preko, iza Kalaharija, tamo gde blaga bela goveda dozvoljavaju deci da ih zajau. A kad
stignu i upokojene majke, deca im pritravaju, a one ih pozivaju i uzimaju u naruje. To je bilo ono
emu se nadala i nada za koju je smatrala da ju je vredno gajiti. Meutim, bee ovo trenutak za
sastavljanje spiskova, a ne za sanjarenje, stoga je sela za sto i zapisala na pare papira, po redosledu
prioriteta, razne stvari koje su je brinule. Na vrhu spiska napisala je jednostavno ucena, a ispod toga
je ostavila prazno mesto. Tu je mogla da pribelei ideje i odmah je navrljala nekoliko rei: Ko je sve
mogao da zna? Zatim je, ispod toga, zapisala slededu stavku, gospodin Polopeci. Gospodin Polopeci
sam po sebi nije bio problem, ali Mma Ramocve bee dirnuta njegovim opisom bogatog strica i
naina na koji je ovaj odbacio sopstvenog bratanca. Po njenom miljenju, to je bila nepravda, a Mmi
Ramocve bee teko da ignorienepravdu. Ispod imena gospodina Polopecija, pribeleila je: Ravi
stric - razgovarati s njim? Zatim se na spisku naao Mokolodi, ispod kojeg je zapisala: deava se neto
vrlo udno. Naposletku, gotovo kao da se naknadno prisetila, upisala je i Futi Radifuti: da li da mu
kaem neto o Mmi Makuci? Olovka joj je zastala na kraju ovog poslednjeg pitanja, a onda dodala: Ili
da gledam svoja posla? Na samom kraju spiska, dodala je: Nadi nove cipele. To je bilo jednostavno ili
je, barem, zvualo tako; u stvarnosti, pitanje cipela umelo je da bude komplikovano. Ved je neko
vreme nameravala da kupi sebi par cipela koji bi zamenio one u kojima je uvek dolazila na posao i
koje su postajale sve izanalije. Tradicionalno graene osobe umeju da budu nezgodne prema
cipelama i Mma Ramocve je katkad imala problem da nae cipele dovoljno dobre izrade. Nije nikad
traila one pomodne za razliku od Mme Makuci, s njenim zelenim cipelama s nebeskoplavim
obrubom - ali sada se pitala ne bi li trebalo da se povede za primerom svoje pomodnice i odabere
malice elegantnije cipele. Bila je to teka odluka, koja je iziskivala izvesno razmiljanje, ali Mma
Makuci bi mogla da joj pomogne, a to bi joj barem malo skrenulo misli s problema koje je imala s
Futijem Radifutijem. Pregledala je svoj spisak, uzdahnula i pustila da joj papir isklizne iz ruke. Ovo su
bili zaista teki problemi, od kojih nijedan, koliko je videla, nije ukljuivao honorar. Najzapetljaniji je
svakako bio problem ucene, a sad kad je ustanovila da Popi najverovatnije nede izgubiti posao za ta
je teko mogla da naplati mnogo, ako joj uopte neto i naplati - nije bilo finansijskog razloga da se
dalje uplide u to. Postojao je moralni razlog, naravno, koji de neizbeno na kraju i prevagnuti, ali
ispravljanje nepravdi najede nije bilo finansijski isplativo. Uzdahnula je, ali to ne bee uzdah
oajanja; znala je da de biti i drugih sluajeva, onih unosnih, u kojima de rauni biti poslati firmama
sposobnim da dobro plate. I nisu li upravoposlale itav sveanj takvih rauna, od kojih de svaki doneti
vrlo pristojan ek? I nije li se u servisu pored njih povazdan orilo lupanje i ekidanje, koje je znailo
novac u kasi i hranu na vie stolova? Stoga je mogla sebi da priuti da svoje vreme, ako hode, troi na
ove nerentabilne sluajeve i da je zbog toga ne grize savest. Ponovo je uzela spisak i pogledala ga.
Ucena je bila preteka. Znala je da de se kasnije vratiti na nju, ali zasad joj se inilo da je bolje da se
lati neega lakeg. Na stranici se isticala re Mokolodi. Bacila je pogled na sat. Tri sata. Nije imala ta
da radi (ako privremeno zanemari ostale stavke sa spiska) i prijade joj da se izveze do Mokolodija i
moda popria sa svojim roakom, da vidi moe li da ustanovi ta se tamo dogaa. Mogla bi da
povede Mmu Makuci da joj pravi drutvo; ipak, ne, jer to ne bi bilo naroito zabavno, s obzirom na
trenutno raspoloenje Mme Makuci. Mogla bi da ode sama ili bi tu joj na pamet pade nova
mogudnost - mogla da povede gospodina Polopecija. Namerila je da ga obui da obavlja povremene
poslide za agenciju, pored poslova koje je obavljao u servisu. On je uvek bio zanimljivo drutvo, tako
da joj nede biti dosadno za vreme kratke vonje prema jugu. Nisam nikad bio ovde", rekao je
gospodin Polopeci. uo sam za ovo mesto, ali ga nisam nikad posetio." Nalazili su se na svega dva do
tri minuta vonje od glavne kapije Mokolodija; Mma Ramocve sedela je za volanom kombija, a
gospodin Polopeci na suvozakom seditu, ruke oslonjene na ram otvorenog prozora dok je s
interesovanjem posmatrao pejza koji je promicao pored njih. Nisam naroiti ljubitelj divljih
ivotinja", nastavio je. Drago mi je to ih ima tamo, u ikari, ali ne volim da su mi blizu." Mma
Ramocve se nasmejala. Vedina ljudi bi se sloila s vama", rekla je. Ima nekih divljih ivotinja s kojima
seradije ne bih susrela." Lavovi", rekao je gospodin Polopeci. Ne volim ni da mislim da ima
stvorenja koja bi volela da me dorukuju." Stresao se. Lavovi. Dabome, verovatno bi prvo napali vas,
Mma Ramocve, radije nego mene." Izrekao je ovu primedbu ne razmiljajudi, gotovo kao alu, i
potom shvatio da nije bila naroito taktina. Okrznuo je pogledom Mmu Ramocve, pitajudi se da li su
joj njegove rei moda promakle. Nisu. ,,Oh?" izustila je. ,,A zato bi lav pre pojeo mene nego vas,
Rra? Iz kog razloga?" Gospodin Polopeci je podigao pogled ka nebu. Siguran sam da greim",
odvratio je. Pomislio sam da bi prvo napali vas zato to..." Taman je hteo da kae da je to zato to on
moe da tri bre od Mme Ramocve, ali je shvatio da je razlog to moe da tri bre injenica da je
ona prekrupna da bi mogla da tri brzo i da de ona sad pomisliti da on komentarie njenu debljinu,
koja i bee stvarni razlog za njegovu prvobitnu primedbu. Dabome da bi svaki lav radije pojeo Mmu
Ramocve, isto kao to bi svaka muterija u kasapnici radije kupila ukusan ramstek nego neko
parence mravog mesa. Meutim, ni to nije mogao da joj kae, tako da je dutao. Zato to sam
tradicionalno graena?" podstakla ga je Mma Ramocve. Gospodin Polopeci je podigao ruke, kao da
se brani. Nisam to rekao, Mma", pobunio se. Nisam." Mma Ramocve mu je uputila umirujudi
osmeh. Znam da niste, Rra", rekla je. Ne sekirajte se. Ne smeta mi. Neto sam razmiljala, znate, i
zakljuila da bih moda mogla da drim dijetu." Uto se behu ved nali pred kapijom Mokolodija, gde
su kamene rondavele*( Izraz potie iz Afrikaans jezika, a
oznaava okrugle plemenske kolibe primitivne konstrukcije, obino sa slamnatim krovom konusnog
oblika; istim imenom se u novije doba nazivaju sline jednostavne graevine od drugih materijala,
kao i dvorine zgrade na imanju. (Prim. prev.)) uvale ulaz u rezervat,

to je gospodinu Polopeciju omogudilo predah koji mu jebio potreban: sad kad moraju da razgovaraju
s ljudima, nede vie priati o lavovima i dijetama. Meutim, nije nameravao da smetne s uma
neverovatnu vest koju mu je Mma Ramocve tako nonalantno saoptila i koju de on bez daha preneti
Mmi Makuci im je bude video. Bee to vest od najvede vanosti: ako je Mma Ramocve, neumoljiva i
nedvosmislena hraniteljica prava punijih osoba, u koje je i sama spadala, razmiljala o mogudnosti da
dri dijetu, ta de se, onda, dogoditi s redovima tradicionalno graenih? Proredide se, zakljuio je.
Mma Ramocve je rekla gospodinu Polopeciju da se u Mokolodiju neto kuva. Nije mogla da mu kae
nita odreenije, jer je to bilo sve to je znala, i pitala se da li de je, kao mukarac, razumeti. inilo joj
se da su mukarci esto nesvesni atmosfere, te da umeju da pretpostave da je sve u redu i onda kad
sasvim oigledno nije. Nije bilo tako sa svim mukarcima; ima i onih koji su krajnje intuitivni u svom
pristupu, ali mnogi mukarci, avaj, nisu takvi. Njih zanimaju vrste injenice, a one katkada
jednostavno nisu dostupne i ovek mora da se snae koristedi samo unutranji osedaj. Gospodin
Polopeci je delovao zbunjeno. Dobro, a ta elite da radim?" upitao je. Zato smo doli ovamo?"
Mma Ramocve bee strpljiva. Privatno istraivanje sastoji se od upijanja stvari", rekla je.
Razgovarate s ljudima. Hodate naokolo otvorenih oiju. Stiete predstavu o onome to se dogaa. I
potom izvlaite zakljuke." Ali kad ne znam ta je ono u vezi s ime bi trebalo da izvlaim zakljuke",
pobunio se gospodin Polopeci. Naprosto pratite ono to osedate", odvratila je Mma Ramocve. Ja du
da porazgovaram sa svojim roakom. Vi samo... samo se proetajte naokolo, kao da ste posetilac.
Popijte solju aja. Razgledajte ivotinje. Vidite da li osedate neto." Gospodin Polopeci je i dalje
delovao sumnjiavo, alipoinjao je da biva zaintrigiran zadatkom. Ovo je kao pijunski zadatak,
pomislio je, a to je predstavljalo izvestan izazov. Kad je bio deak, igrao se pijuna i sakrio pod
komijskim prozorom, prislukujudi razgovor koji se unutra odvijao. Zapisivao je ono o emu se
govorilo (uglavnom o venanju koje je imalo da se odigra sledede nedelje) i bee zadubljen u pisanje
kad je iz kude izala ena i stala da vie na njega. Zatim ga je udarila metlom, posle ega je pobegao i
sakrio se u malom umarku papaja-drveda. Ba udno, pomislio je, da je sad ovde i da radi ono to je
radio kao deak, premda nije mogao da zamisli sebe kako ui pod neijim prozorom. Ako je Mma
Ramocvc oekivala od njega tako neto, bolje bi joj bilo da ponovo razmisli; ona neka ui pod
prozorima, ako ved hode, ali on nema nameru da to radi, ak ni njoj za ljubav. Roak Mme Ramocve,
sestrid ene (druge po redu) njenog najstarijeg strica, bio je poslovoa u radionici. Ostavila je
gospodina Polopecija na parkiralitu, gde je ostao da stoji, prilino upadljivo, pitajudi se ta mu je
initi, i krenula je stazom koja je vodila prema radionicama. Put ju je vodio pored nekoliko kuda u
kojima su stanovali zaposleni u rezervatu, senovitih graevina oblepljenih ilovaom, s prozorima
tradicionalnog tipa - oi kude, pomislila je Mma Ramocve; oi koje ine da kude izgledaju humano,
onako kako bi i trebalo da izgledaju. Na kraju staze, pored tala, nalazile su se radionice, krivudavi niz
graevina koje su okruivale dvorite. Zbog motornog ulja i predmeta ratrkanih naokolo - stari
traktor, delovi motora, metalne ipke kaveza za ivotinje koje su ekale da budu zavarene - atmosfera
bee donekle slina onoj u Brzim motorima Tlokvenga, zbog ega se moglo oekivati da bi se supruga
jednog automehaniara tu mogla osedati kao kod kude. Mma Ramocve se zaista i osedala tako. Ne bi
se iznenadila ni da je gospodin D. L. B. Matekoni glavomietao kroz vrata, briudi ruke o komad
pucvale; umesto njega, meutim, izaao je njen roak, iznenaeno je gledajudi i iredi lice u srdaan
osmeh. Stojedi tako u dvoritu, razmenili su porodine vesti. Kako mu je otac, da li je dobro? Nije, ali
jo uvek je bodrog duha i mnogo vremena provodi priajudi o starim vremenima. Ba je nedavno
pominjao Obeda Ramocvea; i dalje mu nedostaju njegovi saveti u vezi sa stokom. Mma Ramocve je
oborila pogled; niko se nije razumeo u stoku kao njen pokojni otac i dirnulo ju je to to se o tom
njegovom znanju jo uvek pria; mudri ljudi ostaju upamdeni, oduvek je bilo tako. A ona, ta radi? Je
li istina da je otvorila detektivsku agenciju, nita drago do ba to? Kako joj je mu? Dobar je ovek, to
svi znaju. Ima tu jedan metanin kome su se kola pokvarila dole u Gaboronu i kome je pomogao ba
gospodin D. L. B. Matekoni, koji ga je video kako sav oajan stoji pored kola pa je stao i odlepao ga
u servis, gde mu je popravio kvar - besplatno. Svi su priali o tome. I tako se razgovor nastavio, sve
dok Mma Ramocve, preznojivi se pod kosim zracima popodnevnog sunca, nije obrisala elo
maramicom, posle ega bee pozvana unutra na olju aja. aj je bio sasvim pogrene vrste, dabome,
ali je ipak dobro doao, ak i ako je izazvao blago treperenje srca, koje su obian aj ili kafa uvek
izazivali kod nje. Otkud ti?" upitao ju je roak. uo sam da si pre neki dan bila ovde. Ali bio sam u
gradu, tako da te nisam video." Pre neki dan sam dola po deo za gospodina D. L. B. Matekonija",
objasnila je. Nil je imao neto to mu je trebalo. Ali nisam stigla ni sa kim da porazgovaram. Pa eto,
pomislih da doem ponovo, da se vidimo." Roak je klimnuo glavom. Uvek si dobrodola", rekao je.
Volimo kad nam ljudi dou u goste." Usledila je tiina. Mma Ramocve je uzela solju ajakoju joj je
doneo i otpila gutljaj. Kako je ovde, je li sve u redu?" upitala je. Bee to naizgled bezazleno pitanje,
ali postavljeno sa zadnjom namerom, tako da njoj nije zvualo nimalo bezazleno. Roak ju je
pogledao. Je li sve u redu? Valjda jeste." Mma Ramocve je ekala da on kae jo neto, ali nije.
Meutim, videla je da se namrgodio. U normalnim okolnostima, ljudi se ne mrgode kada vam kau da
je sve u redu. Deluje nesredno", rekla je. Ova primedba kao da je iznenadila njenog roaka.
Primetila si?" upitao je. Mma Ramocve je kucnula prstom po stolu. Za to sam pladena", odvratila je.
Pladena sam da primedujem stvari. Primedujem ih ak i kad nisam na dunosti. I mogu da ti kaem
da se ovde deava neto neprijatno. To mi je sasvim jasno." ta ti je jasno, Mma Ramocve?" rekao je
roak. Mma Ramocve je stala strpljivo da mu objanjava o atmosferi i o tome kako je oveku uvek
jasno kad su ljudi uplaeni. Vidi im se u oima, rekla je. Strah se uvek vidi u oima. Roak ju je sluao.
Gledao je u stranu dok je govorila, onako kako ljudi obino ine kad ne ele da im vidite oi. To je
samo potvrdilo njen utisak. ,,I ti sam se neega plai", podstakla ga je, spustivi glas. To mi je sasvim
jasno." Roak ju je na trenutak pogledao u oi, preklinjudim pogledom. Ustao je i zatvorio vrata.
Prostorija je imala samo jedan prozor, mali etvorougao neba, tako da ih je smesta obavila polutama.
Bee i pomalo hladno, jer je pod bio od golog betona, a topla suneva svetlost koja ga je zagrevala
ostala je pred vratima. Na zidu iza njih, iz slavine postavljene nad prljavim umivaonikom kapala je
voda. Mma Ramocve je gajila odreenu sumnju, ali se trudila da ne razmilja o njoj. Sada se, na njen
uas, tamogudnost vratila, prestravivi je. Mogla je da izae na kraj sa bilo im. Vie je nego dobro
znala na ta su sve ljudi spremni, koliko okrutni mogu da budu, koliko izopaeni u svojoj sebinosti,
koliko nemilosrdni; mogla je da izae na kraj sa svim tim, jednako kao i sa svim onim optim
nedadama ivota. Nije se bojala ljudske zlobe, koja je najede bila prostaka i banalna, neto
dostojno aljenja, ali postojalo je neto, neto mrano, to ju je plailo bez obzira na to to ga je
odavno prozrela. inilo joj se da bi upravo to moglo da bude prisutno ovde i da bi moglo da objasni
zbog ega su ljudi uplaeni. Nagnula se i uzela roaka za ruku, i u tom trenutku shvatila da je u pravu.
Ruka mu se tresla. Mora mi redi, Rra", proaputala je. Mora mi redi ta je to ega se boji. Ko je to
uradio? Ko je bacio kletvu na ovo mesto?" Oi mu behu razrogaene. Nema kletve", tiho je rekao.
Nema je... jo." Jo?" ,,Ne. Ne jo." Mma Ramocve je dutke primila ovu informaciju. Bila je ubeena
da iza svega stoji neki odrpani vra, tradicionalni iscelitelj, moda, koji je doao do zakljuka da mu je
zarada od leenja premala, pa se latio prodaje amajlija i napitaka. Otprilike, kao kad lav postane
ljudoder: stari lav, ili ranjeni, otkrije da vie ne moe da stigne svoj uobiajeni plen i okrene se onim
sporijim dvonogim stvorovima, koje mu je lake da uhvati. Iscelitelj biva lako doveden u iskuenje. Od
ovoga de postati snaan; pomodu ovoga de se obraunati sa svim svojim neprijateljima. Razume se,
sada je toga bilo mnogo manje nego nekad, ali jo uvek je postojalo, a njegova dejstva umela su da
budu modna. Ako ujete da je neko bacio kletvu na vas, to de vas neizbeno obespokojiti, koliko god
vi tvrdili da ne verujete u vradbine. To je zato to je jedan deo ljudskog uma uvek spreman da
poveruje u takve stvari,pogotovo nodu, u svetu senki, kad ovek uje zvuke koje ne razume i kad je
svako od nas na neki nain sam. Za neke ljude je to nepodnoljivo, tako da podleu, kao da se sam
ivot prosto predao pred licem zla; kad se tako neto desi, ne slui niemu drugom do da pojaa
uverenje nekih ljudi da takve stvari ipak postoje. Pogledala je svog roaka i shvatila da je prestravljen.
Zagrlila ga je i stala da mu apude neto. Pogledao ju je, naas oklevao, a potom joj uzvratio, takoe
apatom. Mma Ramocve je sluala. Na krovu je neko stvorenjce, moda guter, pretralo preko lima,
proizvodedi tih, toptav zvuk. Kao pacovi, pomislila je Mma Ramocve; oni nodu u krovnim gredama
prave takve zvuke, kadre da probude osobu lakog sna, ostavljajudi je da se u sitne sate prevrde po
krevetu, ne dajudi snu da joj doe na oi. Roak je zavrio, a Mma Ramocve je sklonila ruke. Klimnula
je glavom i zavereniki stavila prst na usne. Ne elimo da on sazna", rekao je. Neki od nas se stide
zbog ovoga." Mma Ramocve je odmahnula glavom. Ne, pomislila je, ovek nema razloga da se stidi
zbog ovih stvari. Praznoverica se teko iskorenjuje. Svi ljudi - ak i oni najracionalniji - umeju ponekad
da se zabrinu u vezi s ovim stvarima. Proitala je negde da postoje ljudi koji bacaju so preko ramena
ako je prospu, kao i oni koji nede da prou ispod merdevina ili da sednu na sedite oznaeno brojem
trinaest. Nijedna kultura nije imuna na takve stvari, stoga nema razloga da se Afrikanci stide slinih
verovanja samo zato to ne zvue savremeno. Nema potrebe da se stidite", odvratila je. A ja du ved
da smislim kako da izaemo na kraj s tim. Iznadi du neki taktian nain. Vrlo ste ljubazni, Mma
Ramocve", rekao je. Va pokojni otac bio bi ponosan na vas. I on je bio ljubazan ovek." Bee to
najvelikodunija opaska koju je iko mogao izredi i Mma Ramocve je na trenutak ostala bez rei.Stoga
je zatvorila oi i prikazala joj se, sama od sebe, slika Obeda Ramocvea kako stoji pred njom, dredi
eir u rukama, i osmehuje se. Na trenutak je bio tu, a onda je slika izbledela i nestala, ostavljajudi je
samu, ali ne i usamljenu. To nije bio jedini susret koji je Mma Ramocve imala tog dana u Mokolodiju.
Od radionice je otila stazom do restorana, koji se nalazio pored kancelarije. Nekolicina posetilaca,
odevenih u odedu kaki boje, s terenskim prirunicima u depovima, sedela je za stolovima u bati
restorana. Jedna ena se osmehnula Mmi Ramocve i mahnula joj, a ona joj je srdano uzvratila
pozdrav. Bilo joj je milo to vidi te goste koji dolaze u njenu zemlju i prosto se zaljubljuju u nju. A
zato i ne bi? Svet je dovoljno tuno mesto i potrebno mu je nekoliko svetlih taaka, nekoliko mesta
na kojima ljudi mogu da nau utehu; ako je Bocvana jedno od njih, njoj samoj to moe da bude samo
na ponos. Kad bi samo vie ljudi znalo, pomislila je Mma Ramocve. Kad bi samo vie ljudi znalo da
Afriku ne ine samo svi oni problemi koje vide. Tada bi mogli da nas vole, ba kao to mi volimo njih.
ena je ustala. Oprostite, Mma", rekla je. Da li biste bili tako ljubazni?" Pokazala je na svoju
prijateljicu, mravu enu s fotoaparatom oko vrata. Kako mrave ruke, pomislila je Mma Ramocve,
saaljevajudi je; kao ruke bogomoljke, kao tapidi. Mma Ramocve im je izala u susret i pokretom
pokazala eni da stane pored nje, dok je druga ena za to vreme vadila fotoaparat iz futrole. Stanite
ovde pored mene, Mma", rekla je eni. ena joj je prila i stala pored nje. Mma Ramocve je osetila
njenu miicu pored svoje, kou uz kou, toplu i suvu, ba kao to dodir ljudske koe najede, tako
iznenaujude, i jeste. Pomiljala je ponekad da je to upravo ono to zmije priaju o ljudima: Zna li ti
da tastvorenja, kad ih dotakne, uopte nisu ljigava i hladna, nego topla i suva? Pomerila se, tako da
su se sada drale pod ruku: dve ene, pomislila je, smea ena iz Bocvane i bela ena negde izdaleka,
moda iz Amerike ili nekog takvog mesta, s uredno oianim travnjacima, klima-ureajima i blistavim
zgradama, iz nekog mesta gde ljudi ele da vole druge, kad bi im samo pruili ansu. Slikavi ih,
mrava ena s fotoaparatom zamolila je svoju prijateljicu da sad ona nju slika s Mmom Ramocve, a
Mma Ramocve je rado pristala. I tako su stale jedna pored druge i Mma Ramocve je i nju uzela pod
ruku, ali pribojavala se da bi mogla da je polomi, toliko joj je delovala krhko. Od ove ene dopirao je
teak parfem, za koji je Mma Ramocve zakljuila da joj je prijatan i pitala se da li de moda i ona
jednog dana modi da nosi takav parfem i ostavlja za sobom trag egzotinog cveda, kao to ga
zasigurno ostavlja ova mrava ena. Oprostile su se. Mma Ramocve je primetila da ona prva neto
petlja sa fotoaparatom, da bi ga potom dala natrag prijateljici. Ali uspela je da ga vrati u futrolu i, dok
je Mma Ramocve odlazila, pourila je za njom i odvela je u stranu. Ovo je bilo vrlo ljubazno od vas,
Mma", rekla je. Mi smo iz Amerike, znate. Dole smo u vau zemlju da je vidimo, da vidimo ivotinje.
Ovo je vrlo lepa zemlja." Hvala vam", odvratila je Mma Ramocve. Drago mi je da..." Strankinja ju je
uzela za ruku. Osedaj suvode je ponovo bio tu. Moja prijateljica je vrlo bolesna", rekla je, snizivi glas.
Moda niste primetili, ali nije joj dobro." Mma Ramocve je bacila pogled u pravcu mrave ene, koja
bee zaokupljena sipanjem oranade iz bokala na stolu. Primetila je da joj ak i podizanje bokala
priinjava napor. Vidite", nastavila je druga ena, ovo putovanje je neka vrsta oprotaja. Svuda smo
putovale zajedno. Obilesmo mnoga mesta. Ovo de biti nae poslednje putovanje. Stoga, hvala vam
to ste bili tako dobri da se slikate s nama. Hvala vam, Mma." Mma Ramocve je naas stajala sasvim
nepomino. Potom se okrenula i vratila do stola, i stala pored ene, koja ju je iznenaeno pogledala.
Mma Ramocve je savila kolena i unula pored mrave ene, i prebacila joj ruku preko ramena. Bee
koata ispod tanke bluze, i bee nena, ali ju je Mma Ramocve zagrlila paljivo, kao kad se grli dete.
ena ju je uzela za ruku i nakratko je stegla svojom, a Mma Ramocve je apnula, tiho, ali dovoljno
glasno da je ena uje: Gospod de te uvati, sestro moja, i potom se uspravila i rekla zbogom, na
Secvana jeziku, jer to bee jezik kojim je govorilo njeno srce, i onda otila, odvrativi lice kako joj ne bi
videle suze.

Jedanaesto poglavlje BIDETE VRLO SREDNI U TOJ FOTELJI Mma Makuci je pogledala na svoj runi sat.
Mma Ramocve i gospodin Polopeci benu otili u Mokolodi - bilo joj je malice krivo to je Mma
Ramocve odabrala njega da je prati, radije nego nju; ali nije mogla da mu zavidi na tom iskustvu,
podsetila je sebe, pogotovo ako de on jednog dana postati njen asistent, pomodnik detektivske
pomodnice. Bududi da su njih dvoje otili s namerom da se tog dana vie ne vradaju u kancelariju, a
ona je u meuvremenu pozavravala sve poslove, arhiviranje i kucanje, nije bilo stvarnog razloga da
sada, u etiri posle podne, i dalje sedi za radnim stolom. U servisu, gospodin D. L. B. Matekoni je
zavrio popravku osetljivog francuskog automobila jedne muterije i poslao egrtekudi. On sam
ostade verovatno jo oko jedan sat, da bi poistio; bude li zvonio telefon, modi de da se javi i zapie
poruku. Mada, nije bilo verovatno da de zazvoniti, jer su se klijenti vrlo retko javljali pred sam kraj
radnog vremena. Vreme rezervisano za vane telefonske pozive bilo je jutro, kao da su ljudi na
samom poetku dana prikupljali hrabrost da kontaktiraju privatne detektive; jer esto je to bio
upravo in hrabrosti, priznanje uznemirujude mogudnosti, neto to se potiskivalo i o emu se nije
razmiljalo, neto zbog ega se ovek dere i od ega strepi. Jutro je donosilo snagu potrebnu za
hvatanje u kotac s takvim stvarima; smiraj dana bee vreme poraza i rezignacije. A ipak, Mma
Makuci je upravo sada, u kasno popodne, donosila odluku koja je iziskivala znatnu hrabrost. Ved je
neko vreme odlagala da uradi bilo ta u vezi s Futijem Radifutijem, ali sad joj se inilo da bi trebalo da
ga potrai i uje ta ima da kae o svom sinodnjem nedolasku na veeru. Odjednom joj je palo na
pamet da moda postoji savreno logino objanjenje za njegovo odsustvo. Ljudi pobrkaju dane; zar
nije i sama provela ceo proli utorak u uverenju da je sreda, a kad je tako neto moglo da se desi njoj
- njoj koja, blagodaredi dragocenom obrazovanju steenom na Bocvanskom koledu za sekretarice,
bee krajnje organizovana i u svom privatnom ivotu - kako je tek lako mogao da pobrka dane ovek
koji mora da upravlja itavim preduzedem. Ako je to ono to se dogodilo, tada je Futi moda otiao na
veeru kod oca, emu se ovaj ne bi ni najmanje zaudio, ak i ako to nije bio dan kad su zajedno
veerali, poto starac u poslednje vreme kao da nije bio svestan koji je dan u nedeIji. Njegova sedanja
na daleku prolost, na stare prijatelje, voljenu stoku; sva ta sedanja na stara vremena koja takvi ljudi
uvaju, na dane Protektorata, na oca Seretsea Khame, na jo starija vremena; sve je to jo uvek bilo
tu. Ali nedavna prolost, kao i pretrpana, uurbana sadanjost, kao da suprolazile negde mimo njega.
Viala je ved to, kod drugih; on sigurno nije ukazao Futiju na injenicu da je pogrenog dana doao
kod njega na veeru. Pomisao da je Futi moda naprosto pogreio dan razvedrila ju je, ali samo
nakratko. Futi je nedeljom odlazio kod oca na veeru i teko da je od bilo kojeg drugog dana mogao
da pomisli da je nedelja, bududi da nedeljom nije radio. Prema tome, ako je zaista pobrkao dane i
otiao negde drugde na veeru, mogao je da ode samo kod sestre ili tetke. A ni jedna ni druga ne bi
propustile da mu ukazu na injenicu da je pogreio dan. Obe su vrlo dobro znale koji je dan u nedelji,
pogotovo tetka. Ta tetka, koja je odigrala vanu ulogu u stvaranju porodinog biznisa s nametajem,
bee poznata po otrini svog uma. Futi je lino rekao Mmi Makuci da njegova tetka ima tajanstvenu
sposobnost da se u tanine priseti koliko ta kota, to se odnosilo ne samo na sadanje cene, nego i
na one iz razdoblja pre nezavisnosti. Znala je, na primer, koliko su trgovci u mesnoj prodavnici traili
za parafin u onim srebrnastim kanisterima i koliko su krajem pedesetih stajale velika limenka
Lajonsovog zlatnog sirupa ili konzerva usoljene govedine Frej Bentos; ili ibice marke Lav, kad smo
ved kod toga, ili Supersonini radio, proizvod fabrike radio-aparata u Bulavaju. Da joj je Futi
neoekivano banuo na vrata, takva jedna tetka izvesno bi ga obavestila da se obreo u pogrenoj kudi i
u pogrean dan. Ali ne, shvatila je da je ovo samo hvatanje za slamku; Futi Radifuti nije doao na
veeru zato to se ohladio prema njoj nakon to mu je obznanila svoj feminizam. Uplaio se i
pobegao, obeshrabren pomilju da bi morao da ivi s feministkinjom koja bi mu prigovarala i
maltretirala ga. Bilo to ispravno ili ne, neki su mukarci, a on verovatno spada meu njih, eleli ene
koje ih nede terati da osedaju krivicu zbog toga to ele ono to ele. A ona je trebalo to da oseti,
rekla je sama sebi. Bilo je oigledno da Futi Radifuti ima problema sa samo-pouzdanjem, zbog
govorne mane i uroene stidljivosti, i dabome da takav mukarac ne eli da se oeni enom koja je
suvie navalentna. On eli enu koja de mu se diviti, barem malo, i pored koje de se osedati muevno.
Trebalo je to da razume, shvatila je, i trebalo je da mu ulije samopouzdanje umesto da ga natera da
se oseti ugroenim. Ponovo je pogledala na sat, a potom dole, u svoje cipele. Nemoj da nas gleda,
kao da su govorile. Nemoj da nas gleda, gospoice feministkinjo! Taj resor oigledno nije nameravao
da joj pomogne; kao da ikad i jeste. Svoje probleme morade da rei sama, a to znai da mora da ode
odmah, bez ikakvog daljeg odlaganja, u prodavnicu nametaja Dvostruko udobnije" i razgovara s
Futijem pre no to bude otiao s posla. Zamolide gospodina D. L. B. Matekonija da je odveze tamo;
on je dobar i ljubazan ovek, koji nikad nije odbio molbu za uslugu. A onda se setila. Mma Ramocve
joj je pomenula da je gospodinu D. L. B. Matekoniju potrebna nova fotelja. Mogla bi da ode s njim u
radnju, pod izgovorom da mu pomae da odabere fotelju. Na taj nain, modi de da razgovara s
Futijem Radifutijem a da pri tom ne odaje utisak da je dola specijalno zato da bi ga videla. Ustala je
od radnog stola i otila u garau, zatekavi gospodina D. L. B. Matekonija kako stoji na ulazu i zuri u
drum ka Tlokvengu. Brisao je ruke komadom stare krpe, gotovo odsutno, kao da razmilja o neemu
mnogo vanijem nego to je problem motornog ulja na koi. Milo mi je to vidim da nemate ta da
radite, Rra", rekla je, stajudi mu iza lea. Neto mi je palo na pamet." Gospodin D. L. B. Matekoni se
okrenuo i bledo je pogledao. Odlutao sam negde daleko", rekao je. Neto sam razmiljao." I ja sam
neto razmiljala", odvratila je Mma Makuci. Razmiljala sam o onoj novoj fotelji za koju je Mma
Ramocve rekla da eli da vam je kupi." Gospodin D. L. B. Matekoni je stavio krpu u dep.Bilo bi lepo
kad bih ponovo udobno sedeo", rekao je. Ne uspevam vie da se udobno smestim ni u jednu od
fotelja u Zebrinoj ulici. Ne znam ta im se dogodilo. Pune su dombi i opruga." Mma Makuci je vrlo
dobro znala ta se dogodilo s nametajem u Zebrinoj ulici, ali nije imala nameru da to izgovori.
Oduvek je podozrevala da je Mma Ramocve nezgodna za sve to ima opruge - pogledaj samo kako se
mali beli kombi naherio u stranu (onu vozaku) - a tu je bila i njena kancelarijska stolica, koja, premda
nije imala opruge, bee takoe izrazito nakrivljena udesno, a jedna noga joj se malice povila pod
tradicionalnom graom Mme Ramocve. Bide vam vrlo udobno u novoj fotelji", rekla je. ,,I mislim da
bi trebalo da odmah odemo u prodavnicu i vidimo ta imaju. Ne da kupimo bilo ta, dabome - to
moe da saeka dok Mma Ramocve ne bude imala vremena da ode tamo. Ali mogli bismo barem da
odemo i pogledamo i rezerviemo vam neto udobno." Gospodin D. L. B. Matekoni je bacio pogled
na svoj runi sat. To znai da bih morao ranije da zatvorim servis." Zato ne biste?" rekla je Mma
Makuci. egrti svi otili kudi. Mma Ramocve i gospodin Polopeci su u Mokolodiju. Ovde stvarno
nemamo ta da radimo." Gospodin D. L. B. Matekoni je oklevao, ali samo koji a-sak. Pa dobro",
sloio se. Moemo da odemo tamo, a posle du vas odbaciti do kude. Da ne peaite." Mma Makuci
mu se zahvalila i trknula do kancelarije, po svoje stvari. Bide lako nadi pogodnu fotelju za gospodina
D. L. B. Matekonija, ali koliko de lak biti razgovor s Futijem Radifutijem, sad kad ga je isprepadala i
oterala? I ta de joj on redi? Da li de jednostavno redi da mu je ao, ali da je vreme da okonaju
veridbu? Da li de nadi rei za to ili de samo da zuri u nju, kao to je ranije radio, dok njegov jezik
oajnikl pokuava da nae rei koje naprosto nede da dou?U prodavnici nametaja Dvostruko
udobnije", Futi Radifuti je stajao pored prozora svoje kancelarije, koji je gledao na izlobeni prostor
nalik ambaru. Raspored prostorija bio je s razlogom osmiljen na taj nain: odatle gde je on sada
stajao, poslovoa je mogao da gleda dole i daje znake osoblju u radnji. Ako muterije dovedu decu
koja skau po foteljama ili ljudi dou da isprobaju krevete, a potom ostanu predugo da lee na
udobnim duecima - to katada rade, ak i oni koji nemaju ni najmanju nameru da kupe krevet, ved
samo ele nekoliko trenutaka komfora pre no to nastave s kupovinom na nekom drugom mestu -
mogao je da ukae svojim prodavcima na problem i naloi im ta da rade, a sve to samo brzim
pokretom ruke. Prst uperen prema vratima znaio je teraj ga napolje; stisnuta pesnica znaila je reci
im da pripaze na svoju decu; a pretnja prstom uperenim prema nekome od osoblja znaila je
muterije ekaju da budu usluene, a ti tu sedi i daska s prijateljicama. Ugledao je Mmu Makuci
kako ulazi s gospodinom D. L. B. Matekonijem i na trenutak nije uradio nita. Progutao je knedlu.
Hteo je da telefonira Mmi Makuci i izvini se to sinod nije doao, ali jueranji dan bio je prava
ludnica, poto je otiao u bolnicu, u posetu tetki, a ona mu je dala itav spisak stvari koje je morao da
obavi za nju. Jue ujutru bee primljena u bolnicu Princeza Marina, lica iskrivljenog od bola, a jedva
sat kasnije izvadili su joj zagnojeno slepo crevo. Pretilo je da pukne, objasnili su, a to bi bilo vrlo
opasno. Kad je doao, zatekao ju je kako sedi u bolnikom krevetu, spremna da mu izda uputstva,
tako da je vedi deo dana proveo obavljajudi zadatke koje mu je dala. Nije stigao da telefonira Mmi
Makuci i evo, sada je dola da zahteva objanjenje, s gospodinom D. L. B. Matekonijem kao
podrkom, i morade sve da joj objasni. Gledajudi je kako ulazi u radnju, osetio je onaj dobro poznati
gr zebnje u stomaku - gr koji je ranije uvek osedao kad je morao da govori i koji mu je uvek tako
delotvorno paralisao jezik iglasne ice. Okrenuo se od prozora i siao u radnju. Mma Makuci ga jo
uvek nije spazila, premda ju je video kako se osvrde naokolo, kao da ga trai. Sada je stajala pred
velikom foteljom presvuenom crnom koom i pokazivala ju je gospodinu D. L. B. Matekoniju, koji se
sagnuo da proita natpis na etiketi. udno, ali Futi Radifuti je zatekao sebe kako pokuava da se
priseti cene. Nije bila skupa, ta fotelja, presvuena finom mekom koom, ali svakako nije bila ni
jeftina. Pitao se da li gospodin D. L. B. Matekoni spada u ljude spremne da potroe mnogo para na
fotelju. Setio se, dabome, da mu je Mma Makuci ispriala da Mma Ramocve poseduje komfornu kudu
u Zebrinoj ulici, to je znailo da nije siromana. A moda je i tom njegovom servisu na drumu za
Tlokveng dobro ilo, premda onih nekoliko puta koliko se obreo tamo nije zapazio znake velike
aktivnosti. Uputio se prema izloenim trpezarijskim stolovima, iznervirano primetivi da je neko
ostavio lepljiv otisak dlana na jednom od njih, najlepem u radnji, sa sjajno lakiranom crnom
povrinom. Neije dete, pomislio je; dete je pruilo ruku i dodirivalo nametaj rukom kojom je guralo
slatkie u usta. A ista ruka je zacelo stavljena i na crveni barun sofa izloenih s druge strane stola,
tako da de morati da nabave malo one tenosti za idenje... Uzdahnuo je. Nije bilo svrhe nervirati se
zbog ovoga; zemlja je bila puna praine i dece s lepljivim rukama, a termiti su najvie na svetu voleli
da prodiru ljudima nametaj; to je tako kako je, a ako se ovek zbog toga nervira, tada samo jo vie
zamuckuje i oseda vrelinu na zatiljku. Mma Makuci mu je rekla da bi trebalo da prestane da se nervira
i stvarno se trudio da to i uini, tako da je sada manje zamuckivao i osedao manju vrelinu. Smatrao je
sebe srednim zbog toga to je veren s takvom enom. Mnoge ene su muevima zagoravale ivot
veitim zvocanjem i izazivanjem; viao je takve mukarce u radnji, poraene mukarce, mukarce
kojisu na svojim pledima teglili sve brige ovog sveta, gledajudi u nametaj kao da nije nita drugo do
samo jo neto o emu moraju da brinu u ivotu ionako punom briga. To je veoma d... doo...", rekao
je Futi Radifuti dok je prilazio Mmi Makuci i gospodinu D. L. B. Matekoniju. Zatvorio je oi. Ponovo je
osedao onu vrelinu na zatiljku i poznato grenje u miidima jezika. Video je re dobra ispisanu na
zamiljenom paretu papira; trebalo je samo da je proita, kao to mu je rekla, ali nije mogao.
Proitala je knjigu o ovom problemu i pomogla mu je, ali sada nikako nije uspevao da izgovori da je
ova fotelja dobra. ,,Vr..." Pokuao je jo jednom, ali jednostavno nije izlazilo. Trebalo je da joj
telefonira i da joj kae, a sada je sigurno ljuta na njega i moda se ak predomilja u vezi s njihovim
brakom. Deluje vrlo udobno", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni, pruivi ruku da bi dotakao kou
na jednom od naslona za ruke. Ova koa..." Tako je meka", tiho je rekla Mma Makuci. Neke od
ovih konih fotelja koje vidite su vrlo tvrde. To su koe jako starih krava." A kad se njima presvlae
kaui, onda ih zovemo kraui", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni, nasmejavi se. Mma Makuci ga
je pogledala. Gospodin D. L. B. Matekoni bee dobar ovek, koga su ljudi voleli, ali ne ba uven po
svojim duhovitim dosetkama. Sad, mogude je da je upravo rekao neto vrlo duhovito, ali se ona
previe iznenadila da bi se nasmejala. Futi Radifuti je nervozno petljao oko dugmeta na svojoj koulji.
Svesno se potrudivi da se opusti, ponovo je otvorio usta i progovorio. Ovog puta, rei su malo lake
izlazile napolje. Kau moe da bude dvosed ili trosed", rekao je. A moe da se zove i sofa ili divan.
Ona fotelja tamo - onavelika - ono je kau. Ovo je samo fotelja." Mma Makuci je klimnula glavom.
Bee iznenaena njegovim naglim pojavljivanjem i sada nije bila sigurna ta joj je initi. Zamiljala je
da de razgovor poeti pitajudi ga za zdravlje, kao to nalae red, ali se on sad dao u tehniku diskusiju
o kauima, tako da je objasnila da gospodin D. L. B. Matekoni trai sebi novu fotelju i da se pitaju da
li bi mu ovakvo neto odgovaralo. Futi Radifuti ju je paljivo sasluao. Potom se okrenuo prema
gospodinu D. L. B. Matekoniju. Da li vam se dopada ova fotelja, Rra?" upitao je. Zato ne sednete i
ne vidite kako se osedate u njoj? Uvek je najbolje sesti u fotelju, pa tek onda odluiti." Samo smo
razgledali", urno je odvratio gospodin D. L. B. Matekoni. Video sam ovu fotelju, ali ima ih jo
mnogo..." Video je cenu na etiketi i shvatio da nije jeftina. Za cenu ove fotelje, ovek je mogao da
uradi generalicu na kolima. Samo vi sedite u nju, Rra", rekao je Futi Radifuti, smeedi se Mmi
Makuci. Tada dete zasigurno znati da li je dobra." Seo je, a Futi Radifuti ga je ispitivaki posmatrao.
Dakle, Rra?" upitao je Futi. Vrlo je udobna, zar ne? Proizvedena je u Johanesburgu, u tamonjoj
velikoj fabrici fotelja. U Johanesburgu ima mnogo takvih fotelja." Vrlo je udobna", potvrdio je
gospodin D. L. B. Matekoni. Jeste, vrlo je udobna. Ali moram da pogledam jo neke fotelje. Mislim
da u vaoj radnji ima jo mnogo dobrih fotelja." O da, ima", odvratio je Futi. Ali kad naete onu
pravu, mislim da je dobro da se odluite ba za nju." Gospodin D. L. B. Matekoni je okrznuo
pogledom Mmu Makuci. eleo je da mu pomogne, ali inilo se da je obuzeta sopstvenim mislima.
Gledala je Futija Radifutija, zurila u njega na nain za koji je gospodin D. L. B. Matekoni nalazio da je
vrlo obespokojavajud. Kao da jeoekivala od njega da kae neto to on nikako nije izgovarao; neka
njihova lina stvar, pomislio je, koju bi trebalo lepo da odu u stranu i rasprave, umesto to se ovako
gledaju. ene vazda poteu neke line stvari s mukarcima, razmiljao je. U pozadini se uvek neto
deava - neko potajno planiranje ili opsedanje nekom sitnom uvredom ili nedostatkom panje, sasvim
nenamernim, dabome, ali ipak primedenim i ostavljenim po strani zarad kasnijeg razmatranja. A
mukarci su uglavnom nesvesni toga, sve dok ne izbije na povrinu, u bujici optubi i suza. Sredom,
pomislio je, Mma Ramocve nije takva. Vedre je naravi i direktna; ali ova Mma Makuci, s njenim
velikim okruglim naoarima, moda je drugaija kada je re o mukarcima, pa moe biti da ovog
jadnog oveka, ovog Futija Radifutija, ekaju teka vremena. On sam ne bi nikako voleo da bude
veren s Mmom Makuci. Sasvim sigurno ne bi. Bio bi u stalnom strahu od nje, s onih njenih devedeset
sedam posto ili ta mu to ved doe, i onom njenom odlunodu. Siromah Futi Radifuti. Mma Makuci
nije rekla ni re od trenutka kad im je Futi priao, ali sada je progovorila. Veoma je vano da
mukarac ima dobru fotelju", izjavila je. Mukarci moraju da donose mnogo vanih odluka, tako da
moraju da imaju dobre fotelje u kojima de sedeti i razmiljati o svemu. Oduvek sam smatrala da je
tako." Izrekavi ovu opasku, kradom je pogledala Futija Radifutija, a potom skrenula pogled nanie,
ka svojim cipelama. Gotovo kao da je oekivala da de joj cipele protivreiti, prebaciti joj zbog ovog
iznenadnog odstupanja od njenog davnanjeg stanovita da su ene te koje zapravo donose sve
vane odluke umesto mukaraca, suptilno i ne dozvoljavajudi im da osete, ali svejedno istrajavajudi u
tome. Uivala je u bezbrojnim razgovorima s Mmom Ramocve na tu temu i dve su se ene oduvek
slagale u pogledu toga. A sada je kukaviki nagovestila da su mukarci ti koji, sededi u svojim
udobnim foteljama,odluuju o svemu. Zurila je nekoliko asaka u cipele, ali one su dutale, zanemele,
po svoj prilici, usled naglosti preokreta. Futi Radifuti je pogledao Mmu Makuci. Osmehivao se, kao to
ovek obino ini kad doe do novog i prijatnog saznanja. Tano", rekao je. Ali svako zasluuje
dobru fotelju. ene takoe. I one moraju da razmiljaju o vanim stvarima." Klimajudi glavom, Mma
Makuci je pourila da se sloi s njim. Da, moraju, ali ja sam - nazovite me staromodnom, ako hodete
- oduvek smatrala da su mukarci naroito vani. Naprosto sam tako vaspitana, znate." Ova primedba
kao da je jo vie rairila osmeh Futija Radifutija. Nadam se da nisi previe tradicionalna u svojim
stavovima", rekao je. Modernim mukarcima se to ne dopada. Oni vole kad njihove supruge umeju
da misle svojom glavom." O, umem ja to, i te kako", brzo je rekla Mma Makuci. Ne dam da mi iko
namede svoje miljenje." To je d... d... dobro", rekao je Futi Radifuti. Shvatio je da pria glatko i bez
zamuckivanja, a ta spoznaja nagnala ga je da malice zapne, ali osedao je veliko olakanje zbog toga
to Mma Makuci, izgleda, nije bila ljuta zbog toga to je nije pozvao da joj objasni svoj nedolazak na
veeru. Potom su rei krenule da se utrkuju jedna s drugom dok je objanjavao kako se tetka
razbolela i kako je morao da ide u bolnicu. Ona ga je, pak, uveravala da je, iako je primetila njegovo
odsustvo, shvatila da zasigurno postoji neki valjan razlog za to, te da se stoga nije zabrinjavala. Ala si
ti jedna velika laljivica, gazdarice; oglasile su se iznenada njene cipele. Meutim, Mma Makuci,
sluajudi oveka koji je - i dalje - imao da joj postane mu, nije imala vremena za gunanje cipela i nije
ih ni ula. Dakle", rekao je Futi Radifuti. Hodemo li da pogledamo jo neke fotelje ili vam se dopada
ba ova?" Gospodin D. L. B. Matekoni je pomilovao kourastegnutu preko naslona za ruke. Bee tako
meka pod prstima i ved je mogao da zamisli sebe u dnevnoj sobi u Zebrinoj ulici, udobno zavaljenog u
fotelju, kako gladi kou na naslonima za ruke i zamiljeno zuri u tavanicu. Tamo pozadi, u kuhinji,
Mma Ramocve priprema veeru, a kroz hodnik dopire primamljiv miris njenog izvrsnog gulaa. Bee
to vizija savrenstva, kratko zavirivanje u neto nalik raju, ako ovek ikad dospe u njega. ta fali ako
mukarci sede u takvim foteljama i bave se takvim mislima? upitao se. Nita, u stvari, mada bi se
reklo da ima prilino mnogo onih koji bi eleli da se mukarci osedaju krivi zbog toga. uo je nedavno
jednu takvu osobu na radiju, koja je rekla da su mukarci pre svega lenji i da samo ele da ih ene
dvore. Zamisli samo, da kae tako neto! On, kao prvo, nije ba nimalo lenj. Po ceo dan vredno radi u
Brzim motorima Tlokvenga, nikad ne ostavlja svoje muterije na cedilu, a sve to zaradi predaje Mmi
Ramocve, u zajedniki fond. I ako poeli da s vremena na vreme sedne u fotelju i odmori umorne
kosti, ta nije u redu s tim? Mma Ramocve voli da kuva, a da on ue u kuhinju i pokua da joj
pomogne u tome, izjurila bi ga napolje bez mnogo cifranja. Ne, takve osobe su vrlo nepravedne
prema mukarcima i uopte nisu u pravu. Meutim, onda se setio egrta i iznenada shvatio da u tome
to je reeno moda i postoji izvesno zrnce istine. Takvi kao oni doveli su muki rod na rav glas, sa
svojom aljkavodu i arogantnim stavom prema enama. Oni su krivi. Znai, ovo je fotelja koja vam se
dopada?" pitanje Futija Radifutija vratilo je gospodina D. L. B. Matekonija u prodavnicu nametaja
Dvostruko udobnije" i spoznaji da sedi u fotelji koju teko da je mogao sebi da priuti. Dopada mi
se", odvratio je. Ali mislim da bi moda trebalo da pogledamo i neto to nije ovako skupo. Mislim
da Mma Ramocve ne bi..." Futi Radifuti podigao je ruku da ga zaustavi. Znate, ta fotelja je upravo
stavljena na rasprodaju", rekao je.Snienje od pedeset posto. Od ovog trenudca. Specijalno za vas."
Pedeset posto!" uzviknula je Mma Makuci. To je vie nego povoljno. Morate da kupite tu fotelju,
gospodine D. L. B. Matekoni. Dobijate je s ba velikim popustom." Ali ta de Mma Ramocve..." Bide
vam zahvalna na tome", odvratila je Mma Makuci. Mma Ramocve voli da pazari na popustu, kao i
svaka druga ena. Bide vrlo zadovoljna." Gospodin D. L. B. Matekoni je oklevao. eznuo je za
udobnom foteljom. ivot mu se sastojao od osovina, delova za motor i mainskog ulja. Vazda je vodio
nekakve borbe; borbu da odri motore u voznom stanju uprkos praini i dombastim drumovima, tim
najvedim neprijateljima maina; borbu da sprei egrte da upropaste svaki motor kojeg se dotaknu.
Sve je bilo borba. Na kraju dana, fotelja poput ove mogla bi da nadoknadi toliko toga. Pomisao je bila
neodoljiva. Pogledao je Futija Radifutija. Moete li da je isporuite u Zebrinu ulicu?" Dabome da
moemo", odvratio je Futi Radifuti. Pruio je ruku i potapao naslon fotelje. Bidete vrlo sredni u ovoj
fotelji, Rra. Vrlo sredni."

Dvanaesto poglavlje KRVNI PRITISAK Da je neko insistirao, zaista insistirao, Mma Ramocve bi priznala
da se u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji u tom trenutku dogaa vrlo malo toga. Vrlo malo uopte,
bolje reeno; naravno, bilo je izuzetno aktivnih perioda, kad su morale da se bave s nekoliko
problema odjednom.Ali takvi periodi predstavljali su izuzetke; problemi kojima se agencija bavila
najede behu od onih sasvim malih, koje je Mma Ramocve lako reavala jednostavnim metodom
postavljanja direktnog pitanja i dobijanja direktnog odgovora. Sve je to bilo lepo i krasno, ta pria
Klovisa Andersena o sloenostima mnogih istraga i, tavie, opasnostima povezanim s barem nekima
od njih, ali ivot u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji, ako demo po istini, nije bio takav. Ali bilo je
razdoblja, razmiljala je Mma Ramocve, kad bi ak i Klovis Andersen bio impresioniran brojem
znaajnih problema koje su morale da ree ona i Mma Makuci, a u danima koji su usledili posle izleta
u Mokolodi inilo joj se da nastupa upravo jedno takvo razdoblje. Dan nakon to su ona i gospodin
Polopeci bili u Mokolodiju, jednog od onih velianstvenih prepodneva kad je vazduh ist i kad su ak i
grlice u svojim lisnatim kraljevstvima nekako ivlje i veselije nego obino; tog prepodneva je Mma
Makuci izjavila da vidi enu kako stoji napolju, pred vratima agencije, snebivajudi se da pokuca. Neka
ena bi da ue", rekla je Mmi Ramocve. ini mi se da je to jedna od onih kojima je neprijatno da
nam se obrate." Mma Ramocve izvila je vrat da bi je i sama videla. Idite i pozovite je unutra", rekla
je. Sirota ena." Mma Makuci je ustala od svog radnog stola. Nametajudi naocari, one svoje velike,
okrugle naoari, otila je do mesta na kojem je videla enu da stoji. Utivo je pozdravila posetiteljku.
Potom ju je upitala: Jeste li hteli da uete, Mma? Il' samo stojite tu?" Traim Mmu Ramocve",
odvratila je mlada ena. Jeste li to vi?" Mma Makuci je odmahnula glavom. Nisam", rekla je. Ja
sam Mma Makuci. Detektivska pomodnica." Mlada ena ju je letimino pogledala, a zatim
skrenulapogled. Mma Makuci je primetila da guva maramicu koju je drala u rukama, nervozno je
uvrdudi. Nekad sam i ja to radila, pomislila je. Nekad sam i ja radila isto to sa svojom maramicom, kad
god sam bila zbog neega uznemirena. Uvrtala sam je tokom razgovora za posao; uvrtala sam je na
ispitima. Ova pomisao naterala ju je da oseti veliko saosedanje prema ovoj eni, ko god ona bila, i
zbog problema koji ju je doveo na njihov prag. Naravno, sigurno je re o mukarcu; najede je
posredi upravo to. Neki mukarac se ravo ponaa prema njoj, moda onaj kome je pozajmila novac.
Moda je uzela novac svog poslodavca i pozajmila ga nekom beskarakternom mukarcu. To se
deavalo tako esto da o tome gotovo da vie nije imalo ta da se kae. A sad se, evo, pojavio jo
jedan sluaj. Mma Makuci je pruila ruku i lako dotakla miicu mlade ene. Doite sa mnom, sestro
moja", rekla je. Odvedu vas kod Mme Ramocve. Ona je unutra." Ne bih da je uznemiravam", rekla
je ena. Znam da je vrlo zauzeta." Ovog trenutka nije", odvratila je Mma Makuci. Bide joj drago da
vas vidi." Koliko..." Mma Makuci je stavila prst na usne. Zasad nema potrebe da se bavimo time",
rekla je. Nije skupo kao to mislite. Napladujemo onoliko koliko ljudi mogu da nam plate. Ne
napladujemo naroito mnogo." Ove umirujude redi postigle su eljeni efekat i, kad je ula u
kancelariju s Mmom Makuci, mlada ena bila je vidljivo oputenija. A kad je videla Mmu Ramocve
kako sedi za svojim radnim stolom i ohrabrujude joj se osmehuje, to kao da je dodatno razvejalo
njene strahove. Mma Makuci de nam skuvati aj", rekla je Mma Ramocve. A mislim da imamo i
nekoliko krofni! Mma Makuci, imamo li danas krofne?" Imamo", odvratila je Mma Makuci. Kupila
sam tri komada, za svaki sluaj." Tredu je kupila za sebe, da jepojede na putu do kude, ali je draga srca
pristajala da je ustupi ovoj mladoj eni koja je upravo sedala u stolicu ispred stola Mme Ramocve.
Dakle", rekla je Mma Ramocve. ta vas mui, Mma? ta moe Prva damska detektivska agencija da
uini za vas?" Ja sam medicinska sestra", poela je mlada ena. Mma Ramocve je klimnula glavom.
Podatak je nije iznenadio. Bilo je u vezi s medicinsklm sestrama neega to je uvek primedivala -
urednosti, klinike briljivosti. Uvek ih je prepoznavala. To je lep posao", rekla je Mma Ramocve. Ali
jo uvek mi niste rekli kako se zovete." Mlada ena se zagledala u svoje ruke, koje su joj leale
skrtene na krilu. Moram li da vam kaem ko sam? Moram li?" Mma Ramocve i Mma Makuci su
razmenile pogled. Tako bi svakako bilo bolje", blagim glasom je odvratila Mma Ramocve. Ne
razgovaramo s drugim ljudima o onome to ujemo u ovoj prostoriji, zar ne, Mma Makuci?" Mma
Makuci je potvrdila da to ne rade. Ali mlada ena je i dalje oklevala. Gledajte, Mma", rekla je Mma
Ramocve. Nema toga to dosad nismo ved ule. Nema potrebe da se stidite." Mlada ena se trgla.
Ali, Mma, ja se ne stidim", pobunila se. Nisam nita zgreila. Ne stidim se." Odlino", rekla je Mma
Ramocve. Vidite, ja sam uplaena", nastavila je mlada ena. Nisam postiena; uplaena sam."
Njene rei su nekoliko trenutaka visile u vazduhu. Mma Ramocve je sedela za svojim radnim stolom,
udobno nalakdena i smaknutih cipela, putajudi da joj gladak betonski pod hladi tabane. Pomislila je:
Ovo je drugi put za dva dana da ujem ove rei. Prvo od roaka u Mokolodiju, a sad i od ove ene. To
to se o strahu pria usred belog dana, kad ljudi rade svoj posao, a suncesnano pri s neba, ne
izaziva nita manju jezu. Pogledala je enu pred sobom, ovu medicinsku sestru koja je radila u svetu
belih zidova i sredstava za dezinfekciju, i koju je, uprkos tome, vrebalo neto mrano i opasno. Strah
je takav; rovari iznutra i ravnoduan je prema onome to se deava napolju. Mma Ramocve dala je
znak Mmi Makuci. Trebalo je ukljuiti elektrino lone i pripraviti aj. ta god da je muilo ovu mladu
enu, priprema i ispijanje aja pomodi de joj da zaboravi na strah. aj je takav. Naprosto deluje.
Ovde nemate ega da se plaite", rekla je Mma Ramocve blagim glasom. Ovde ste meu
prijateljima. Nema potrebe da se plaite." Mlada ena ju je naas pogledala, a potom progovorila.
Zovem se Boitelo", rekla je. Boitelo Mampodi." Mma Ramocve je ohrabrujude klimnula glavom.
Milo mi je to ste mi rekli", odvratila je. ,,A sad, Mma, mogle bismo da popijemo aj, i da mi za to
vreme kaete ega se bojite. Lepo i polako. Ovde se nikome ne uri. Koliko god vremena vam je
potrebno da biste mi ispriali svoj problem, ja ga imam. Razumete li me?" Boitelo je potvrdno
klimnula. Izvinite, Mma", rekla je. Nadam se da niste pomislili da nemam poverenja u vas."
Nisam", odvratila je Mma Ramocve. Naprosto, eto, vi ste prva osoba kojoj pominjem... ovo." To
nije lako", rekla je Mma Ramocve. Nije lako govoriti o onome to nas brine. Ponekad ni s najboljim
prijateljima ne moemo da razgovaramo o tome." Iz zadnjeg dela prostorije zaulo se itanje loneta
u kojem je voda poinjala da vri. Napolju, u kronji akacije u ijoj se hladovini nalazio stranji zid
zgrade, siva grlica je gugutanjem dozivala mujaka. Sparuju se za ceo ivot, skrenula je naas u
mislima s teme Mma Ramocve. Te grlice. Za ceo ivot. Nede vam smetati ako krenem od samog
poetka?"upitala je Boitelo. To je ved vie nego to dobijete od vedine ljudi, pomislila je Mma
Ramocve. Vedina pone od kraja ili negde od sredine. Tek malobrojni su kadri da dogaaje prenesu
drugima jasno i onim redosledom kojim su se deavali. Ali naravno, Boitelo je medicinska sestra, a
medicinske sestre znaju kako se uzimaju podaci od ljudi, razdvajajudi meusobno nepovezane
injenice dolazi se do sutine stvari. Mma Ramocve je pokretom dala Boitelo znak da pone, dok je
Mma Makuci kaiicom sipala crveni biljni aj u jedan ajnik, a crni u drugi (za sebe), razmiljajudi za
to vreme kako je vano pruiti klijentu izbor. Mma Ramocve je, nasuprot tome, zamiljala da svi vole
biljni aj, to zapravo nije tano. Eto, ona, Mma Makuci, vie voli obian aj, isto kao i Futi Radifuti.
Futi Radifuti! Sama pomisao na njega oblila ju je toplinom i zadovoljstvom. Moj ovek, pomislila je;
imam svog oveka. Imam verenika. I uskoro du imati mua. A to je, ini mi se, vie nego to ima ova
sirota Boitelo. Ja sam iz jednog malog sela", poela je Boitelo. Na onoj strani. Blizu Molepololea. Ne
verujem da ste ule za njega, jer je vrlo malo. Obuku sam prola u bolnici u Molepololeu - sigurno je
znate? Ona koju su ranije zvali kotska Livingston bolnica. Ona u kojoj je radio doktor Meriveder."
Bio je tako dobar ovek", rekla je Mma Ramocve. Boitelin odgovor bee brz. Neki lekari su dobri
ljudi", rekla je. Nota u njenom glasu delovala je na Mmu Ramocve kao signal za uzbunu. Potom je
pomislila: Da, to je to! To je najstariji problem koji mui medicinske sestre. Lekari koji ih spopadaju.
Ovu mladu enu proganja neki lekar. Zato je uplaena. Jednostavno. Vrlo je malo novog u rabotama
ljudi. Iste stvari deavaju se iznova i iznova. Meutim, Boitelo je nastavila. ta mislite, Mma, moe li
lekar da bude kriminalac?"Mma Ramocve prisetila se lekara s kojima se nekad davno srela - one
dvojice lekara, blizanaca, koji su smislili unosnu prevaru, u kojoj su delili jednu medicinsku diplomu.
Da, i lekari mogu da budu kriminalci. Ova dvojica su to i bila; nisu vodili ni najmanje rauna o
bezbednosti svojih pacijenata, ba poput onih lekara o kojima ovek ita u novinama, koji namerno
ubijaju pacijente, kao da to ine iz iste obesti. Te prie su okantne, zato to predstavljaju
najekstremnije gaenje poverenja koje se moe zamisliti, ali izgleda da su istinite. A Mma Ramocve je
naas razmotrila uasnu mogudnost da je Boitelo otkrila da radi s jednim takvim lekarom-ubicom,
upravo ovde u Gaboronu. To bi bio snaan razlog za strah; zaista, najeila se i od same pomisli na
tako neto. Da", odvratila je. Iskreno mislim da moe. Postoje neki vrlo zli lekari, koji ak ubijaju
svoje pacijente." Zastala je, jedva se usuujudi da postavi pitanje. Niste valjda naleteli na tako neto,
Mma?" Nadala se da de Boitelin odgovor biti ustro poricanje, ali nije. Izgledalo je naas da mlada
ena razmilja o pitanju, da bi naposletku odgovorila. Ne ba", rekla je. Iza nje, Mma Makuci ispustila
je tihi uzvik. Mma Ramocve bila je pre samo nekoliko dana kod lekara i dobila boicu malih belih
tabletica koje je religijski revnosno uzimala. Lekaru bi bilo tako lako da zameni pravi lek neim
smrtonosnim, samo kad bi hteo, jer zna da de pacijent, ne sumnjajudi nita, progutati taj otrov. Ali
zato bi bilo koji lekar eleo tako neto? ta moe da navede lekara da ubije osobu koju bi trebalo da
spasi? Da li je to neka vrsta ludila; poriv koji ljudi povremeno dobijaju, da urade neto krajnje bizarno
i nesvojstveno sebi? I ona sama osetila ga je jednom ili dvaput, kad se iznenada nala u iskuenju da
gaa ajnikom gospodina D. L. B. Matekonija. Bee preneraena injenicom da joj je neto tako
neuveno uopte palo na pamet, ali ipak jeste, pa je samo sedela i pitala se ta bi se dogodilo da
jestvarno uzela ajnik sa stola i bacila ga preko sobe na sirotog gospodina D. L. B. Matekonija, koji je
sedeo pijuckajudi svoj popodnevni aj, s glavom punom misli o menjaima i konicama ili bilo emu
drugom ega je glava gospodina D. L. B. Matekonija bila puna. Dabome, nije to uradila, i nikad i ne
bi, ali misao je bila tu, nedobrodoao gost u njenom inae vrlo racionalnom umu. Moda je ista stvar
bila i s udnim sluajevima lekara koji namerno ubijaju svoje pacijente. Moda... Ne ba?" ponovila
je Mma Ramocve. Hodete da kaete..." Boitelo je odmahnula glavom. Hodu da kaem da ne mislim
da bi lekar o kojem govorim priao pacijentu i ubrizgao mu preveliku dozu morfijuma. Ne, nisam na
to mislila. Ali ipak smatram da je ono to radi gnusno." Zastala je. Ali htela sam da krenem od samog
poetka, Mma. Pa, da ponem?" Da", odvratila je Mma Ramocve. A ja vas vie nedu prekidati. Samo
ponite. Ali prvo de vam Mma Makuci dati olju aja. To je crveni biljni aj, Mma. Ne smeta vam to?"
Taj aj je vrlo zdrav", rekla je Boitelo, uzimajudi solju koju joj je prinela Mma Makuci. Moja pokojna
tetka ga je stalno pila." Mma Ramocve nije mogla da suzdri osmeh. inilo joj se udnim da neko kae
da je neto zdravo i odmah potom da je onaj ko je to upotrebljavao sada pokojni. Ne mora da ima
nikakve veze, dabome, ali ipak je delovalo udno. Zamislila je reklamu: Crveni biljni aj: omiljeni aj
onih koji vie nisu meu ivima. To ne bi bila dobra preporuka, smatrala je, bez obzira na nameru
koja stoji iza toga. Boitelo je otpila gutljaj biljnog aja i spustila olju na sto ispred sebe. Kad sam
zavrila medicinsku kolu, Mma", nastavila je Boitelo, zaposlila sam se u 'Princezi Marini'. Dobila sam
mesto sestre instrumentarke u operacionoj sali imislim da sam dobro obavljala taj posao. Meutim,
posle nekog vremena dosadilo mi je da stojim iza lekara i dodajem im stvari. Takoe, nisu mi se
dopadala jaka svetla, za koja verujem da su mi stvarala glavobolju. Stvarno ne mislim da su ta svetla
zdrava za oi. Kad bih izala iz sale i zatvorila oi, jo uvek sam mogla da vidim blistave krugove, kao
da su svetla jo uvek tu. Zato sam odluila da radim neto drugo, a videla sam i taj konkurs za radno
mesto u ordinaciji opte prakse. Bila sam zainteresovana. Ta ordinacija nije bilo daleko od mog stana i
mogla sam da odlazim peice na posao onda kad nije prevrude. Zato sam otila na razgovor. Termin
za razgovor bio je u ponedeljak popodne, kad lekar zavri s primanjem pacijenata. Tog dana je trebalo
da radim, ali sam uspela da promenim smenu, tako da sam ipak mogla da odem. Otila sam, dakle, a
tamo je bio doktor..." Bila je na rubu da kae njegovo ime, ali se predomiljala. Ne morate mi redi",
rekla je Mma Ramocve, setivi se da je Boitelo priznala da se boji. Boitelo je delovala kao da joj je
laknulo. Doktor je bio tamo. Bio je vrlo ljubazan prema meni i rekao je da mu je drago to vidi da
sam bila sestra u operacionoj sali, jer smatra da su te osobe vredni radnici i da de biti dobro da me
ima u svojoj ordinaciji. Zatim mi je ispriao ta bi bio moj posao. Pitao me je shvatam li ta je
poverljivost, kao i da ne treba da govorim ljudima o stvarima koje du moda videti ili uti radedi u
ordinaciji. Rekla sam da shvatam. Potom mi je rekao - Imam prijatelja koji je nedavno operisan u
'Princezi Marini'. Moda znate da mi kaete kako se oseda. Dao mi je ime svog prijatelja, koji je
poznata osoba, jer igra fudbal i vrlo je zgodan. Bila sam na dunosti za vreme te operacije i taman
sam zaustila da mu kaem da mislim da je sve prolo u najboljem redu. Meutim, slededeg trenutka
sam shvatila da je posredi trik i da ne bi trebalo da kaem nita. Stoga sam rekla: 'Ne smem
dagovorim o tim stvarima. ao mi je.' Pogledao me je, i nekoliko asaka sam mislila da je vrlo ljut i da
de da se izvie na mene zato to mu nisam odgovorila na pitanje. Meutim, potom se nasmeio i
rekao: 'Vi umete da uvate poverljive informacije. Vedina ljudi to ne ume. Mislim da dete biti odlina
sestra za moju kliniku.'" Boitelo je otpila jo gutljaj svog aja. Morala sam da odradim jo mesec
dana otkaznog roka u 'Princezi Marini', ali nije mi teko palo. Zatim sam poela da radim na novom
radnom mestu i zakljuila da je posao vrlo prijatan. Nisam bila na nogama kao u operacionoj sali, a
bilo mi je dozvoljeno i da radim stvari koje sestrama ponekad nisu dozvoljene. Doputao mi je da
obavljam jednostavnije hirurke procedure - urasle nokte, na primer, ili zamrzavanje bradavica.
Volela sam zamrzavanje bradavica, jer su mi od suvog leda prsti brideli od hladnode. Bila sam sredna
na poslu i verovala sam da sam, mora biti, jedna od najsrednijih medicinskih sestara u zemlji, zato to
radim za tog doktora i dozvoljeno mi je da obavljam sve te poslove. Meutim, tada se desilo neto
to me je nateralo da se zapitam. Neto me je zbunjivalo i odluila sam da proverim. Tada sam
saznala to to me je veoma zabrinulo. Toliko da sam odluila da doem i popriam s vama, Mma
Ramocve, jer ljudi kau da ste dobra ena i da ste vrlo ljubazni prema onima koji vam se obradaju sa
svojim problemima. Zato sam dola." Paljivo je sluajudi, Mma Ramocve je dozvolila da se njen biljni
aj ohladi vie nego to je volela. Najvie je volela da ga pije sveeg, dok se jo pui, a ovaj je sada bio
mlak. Boitelina pria bee joj poznata, barem utoliko to se pridravala obrasca na koji je esto
nailazila. Nekome krene ba dobro, a onda... pa eto, onda mu se put ukrsti s osobom koja sve to
promeni. Isto se dogodilo njoj, s njenim bivim muem, Noteom Mokotijem, dezmuziarom i
enskaroem koji je, nakradto, preobrazionjen sredan i optimistian svet u svet patnje i straha. Takvi
ljudi - mukarci poput Notea - prolazili su kroz ivot iredi oko sebe nesredu kao herbicid, ubijajudi
cvede, ono koje je bujalo u tuim ivotima, suedi ga svojim prezrenjem i zlobom. Kao mlada devojka,
bee previe naivna da bi videla zlo u drugima. Mladi, razmiljala je Mma Ramocve, misle samo
najlepe o ljudima ili barem ne mogu da zamisle da ljudi koje poznaju, ljudi njihovih godina, mogu da
budu okrutni ili ravi. A onda saznaju, spoznaju ta su sve ljudi kadri da urade, koliko sebini mogu da
budu, koliko beskrupulozni u svojim postupcima. Ta spoznaja ume da bude bolna, kao to je bila
njena, ali je istovremeno i neophodna. Dabome, to ne znai da ovek posle toga mora da pobegne u
cinizam; dabome da ne znai tako neto. Mma Ramocve je nauila da bude realna kada je re o
ljudima, ali to ne znai da ovek ne moe da vidi bar neko dobro u vedini ljudi, koliko god ono bilo
skriveno zlom. Ako je ovek istrajan, ako daje ljudima ansu da pokau svoju bolju stranu i - ovo je
naroito vano - ako je spreman da prata, ljudi umeju da ispolje zadivljujudu sposobnost da se
promene. Sem Notea Mokotija, naravno. On se nede nikada promeniti, iako mu je oprostila onomad
kad je doao kod nje i traio joj novac i pokazao joj da je, uprkos svemu, ostao tvrda srca kao to je i
bio. Boitelo ju je gledala. Mma Ramocve je pomislila da se medicinska sestra zasigurno pita o emu to
ona razmilja. Nije joj ni na kraj pameti da ta ena pred njom, tradicionalno graena detektivka sa
oljom ved ohlaenog aja ispred sebe, sanjari o ljudskoj prirodi, pratanju i takvim stvarima.
Izvinjavam se, Mma", rekla je Mma Ramocve. Katkad mi misli odlutaju. Neto to ste rekli nateralo
me je na razmiljanje. Ali evo, pribrala sam se. Ponovo vas sluam." Jedna od stvari koje nisam
radila", nastavila jeBoitelo, bilo je merenje krvnog pritiska pacijentima. Sve medicinske sestre umeju
to da rade. Postoji instrument koji se obavije oko miice pacijenta i potom se stiska pumpica. Sigurno
su vam merili pritisak, Mma? Znate o emu govorim." Mma Ramocve je znala. Upravo je injenica da
joj je izmerio krvni pritisak i nagnala njenog lekara da joj kae da bi trebalo da pokua da malo oslabi.
Jedno krade vreme je i pokuavala, ali nekako joj nije uspelo. Bilo je teko. Ponekad lekari ne znaju
koliko je to teko. Oni tradicionalno graeni znaju, dabome, ali ne i ovi mladi, mravi lekari, koji
nemaju osedaja za tradiciju. Moj krvni pritisak je bio malice povien", rekla je Mma Ramocve. ,,U
tom sluaju, trebalo bi da oslabite", odvratila je Boitelo. Trebalo bi da drite dijetu, Mma Ramocve.
Isto to sam primorana da kaem mnogim gospoama koje dolaze u ordinaciju. Mnoge od njih su...
graene kao vi. Drite dijetu i smanjite unos soli. Izbacite suvo meso i ostale slane stvari." Mmi
Ramocve se uinilo da je ula kako se Mma Makuci zakikotala uvi ovo, ali nije pogledala u svoju
pomodnicu. Jo joj se nikad nije desilo da je klijent posavetuje da dri dijetu i pitala se ta bi Klovis
Andersen uradio u ovakvoj situaciji. Uvele je naglaavao da je neophodno biti utiv prema klijentima -
tavie, u Naelima privatnog istraivanja postojalo je itavo jedno poglavlje o tome - ali nigde se,
pomislila je, nije pominjala ni re o klijentima koji vam naloe da drite dijetu. Razmislidu o tome,
Mma", utivo je odvratila. Hvala vam na savetu. Ali, dajte da se vratimo na ono to ste otkrili. Kakve
to veze ima s krvnim pritiskom?" Dakle", rekla je Boitelo, bila sam prilino iznenaena time to se
od mene nije nikad trailo da izmerim pacijentu pritisak. Uvek je to radio doktor, a aparat za merenje
krvnog pritiska drao je u svojoj ordinaciji, u fioci. Videla sam kako ga koristi jednom kadsam ula u
sobu da mu neto dam, ali meni nikad nije dozvoljavao da ga upotrebljavam. Mislila sam da je to
moda zato to voli da stiska onu pumpicu - znate da se mukarci u tom pogledu ponekad ponaaju
kao mali deaci - i nisam neto ni razmiljala dalje o tome. Ali jednog dana sam ipak i sama upotrebila
aparat, i bogme sam se tada veoma iznenadila. Bio je petak, ini mi se, ako je to uopte vano, Mma.
Ali zato to je bio petak, doktor u to vreme nije bio u ordinaciji. Petkom voli da se nae na ruku s
prijateljima, u hotelu 'Prezident', i ponekad se ne vrati sve do tri. Ima ovde u gradu jo nekoliko
lekara iz Ugande i on voli da se sastaje s njima. Zato ti njihovi rukovi umeju i da se otegnu. Petkom
popodne nikad ne zakazujem pacijentima izmeu dva i tri, da bih mu dala vremena da se vrati iz
hotela. Dakle, tog petka je pacijent zakazan za tri sata stigao neto ranije. Bio je to ovek iz
Ministarstva za vodotokove, jedan mnogo fini ovek koji dolazi u crkvu u mojoj ulici. Viam ga
nedeljom, kako dolazi na bogosluenje sa enom i malim sinom. Njihov pas ide za njima i sedi ispred
crkve dok se sluba ne zavri. Ba odano pseto, moram da kaem. Tom oveku je predstojalo pola
sata ekanja, pa je zapodenuo razgovor sa mnom. Rekao mi je da brine zbog svog krvnog pritiska i da
svim silama pokuava da ga snizi, ali da doktor kae da je jo uvek visok. Vrata ordinacije bila su
otvorena dok mi je govorio ovo i videla sam da je aparat za merenje pritiska ostao na stolu. Pomislih,
stoga, da nije zgoreg da mu izmerim pritisak, da ovek ne razmilja vie, a i da bih ostala u formi.
Rekla sam mu da du to uraditi, a on je samo zavrnuo rukav na desnoj ruci. Napumpala sam traku
omotanu oko ruke i pogledala stub ive. Pritisak je bio normalan, u svakom pogledu. Stoga sam
ponovila postupak i htela sam da kaem pacijentu da je sve u najboljem redu. Ali potom samzastala i
razmislila, i shvatila da de, budem li to uradila, on da kae lekaru da sam mu ja izmerila pritisak i da je
bio normalan. Bojala sam se da de se doktor naljutiti na mene zato to sam radila neto bez njegove
dozvole. Stoga sam promrmljala neto o tome da ne umem da proitam cifre i sklonila aparat pre no
to se doktor vratio. Dakle, Mma, tog popodneva nismo imali mnogo posla i stigla sam da pogledam
karton tog pacijenta. Inae, ja svako malo vremena proveravam da li su kartoni dobro poreani.
Doktor se mnogo ljuti ako nema spreman karton na stolu onda kad pacijent doe na zakazan pregled.
Dakle, slagala sam kartone i naila na karton onog oveka koji je imao pregled u tri. I primetila sam da
je poslednji zapis ba sa tog pregleda." Boitelo je zadutala. Mma Ramocve je sedela sasvim
nepomino, isto kao Mma Makuci. Medicinska sestra je priala na jednostavan, direktan nain i dve
ene behu udubljene u njenu pripovest. Shvatam", rekla je Mma Ramocve. Karton. Da. Nastavite,
Mma, molim vas. Ovo je vrlo zanimljiva pria." Boitelo je oborila pogled, zagledavi se u ruke. Doktor
mu je izmerio krvni pritisak i upisao rezultat u karton. Bio je vrlo visok." Mma Ramocve se namrtila.
,,A moe li krvni pritisak tako da seta gore-dole?" Medicinska sestra je slegla ramenima. Nije da ne
moe. Ako se zbog neega jako uzrujate, pritisak moe naglo da vam skoi, ali to se ipak ne deava
tek tako, zar ne?" Sada se umeala i Mma Makuci. Moda neto nije bilo u redu s aparatom. Znate,
te komplikovane maine se lako kvare." Boitelo se napola okrenula i zagledala u Mmu Makuci.
Aparati za merenje pritiska su vrlo jednostavne naprave", tiho je rekla. Nisu nikakve komplikovane
maine."Tada mora biti da je posredi bila nekakva omaka", rekla je Mma Ramocve. Pije li doktor
neto uz jelo?" Nikad ne pije", odvratila je Boitelo. Kae da ne voli ukus alkohola, a kae i da je
previe skup. Voda je jeftinija, kae." Usledila je krada tiina dok su Mma Ramocve i Mma Makuci u
sebi prebirale po mogudnostima. Nijedna od njih ne bee sigurna u znaaj pogrenog oitavanja - ako
je to bilo to. Zvualo je vano, ali ta je znailo? Lekari stalno gree - kao i svi ostali - i zato bi se
medicinska sestra mnogo uzbuivala zbog toga? Izgledalo je da onaj vaan deo prie tek treba da
doe, a Boitelo je nastavila dalje. Zbunilo me je to", rekla je. ,,Kao to rekoste, mogla je biti i
omaka, ali postojalo je u svemu tome neto zbog ega sam poela da se pitam da li se tu dogaa
neto udno. Ved je samo po sebi bilo dovoljno neobino to to mi je doktor tako odluno branio da
pacijentima merim pritisak, a onda on sam napravi takvu greku. Odluila sam, stoga, da sprovedem
malu istragu. Imam prijateljicu koja je takoe medicinska sestra. Ona radi u drugoj ordinaciji, i
jednom prilikom mi je ispriala da tamo u plakaru imaju gomilu starog pribora. Upitala sam je da li se
moda u toj gomili nalazi i neki mera krvnog pritiska, a ona je odgovorila da de da pogleda. Kad mi je
javila da ima jedan, zamolila sam je da mi ga pozajmi na dve-tri nedelje. Jeste se malo iznenadila, ali
je pristala. Sakrila sam aparat u svoju fioku na poslu. ekala sam pogodnu priliku, koja se naposletku
i ukazala. Vodila sam rauna o kartonima i, svaki put kad bih ih iznela, proveravala sam da li je bilo
sluajeva visokog pritiska. Primetila sam da ih ima mnogo i to me je zaudilo. Svima je prepisivan isti
lek, inae vrlo skup. Ordinacija ga nabavlja na veliko i direktno izdaje pacijentima." Mma Ramocve se
uspravila u stolici, umalo oborivi svoju solju sa sad ved hladnim ajem. Dakle, Mma",uzviknula je.
Mislim da mi je ved jasno ta se tu deava. Doktor upisuje lane rezultate merenja krvnog pritiska.
Govori pacijentima da imaju visok pritisak, iako ga zapravo nemaju. Zatim ih navodi da pladaju skup
lek, koji on nabavlja. Mora biti da je to vrlo unosan biznis za njega." Boitelo je piljila u nju. Ne,
Mma", mirno je rekla. Nije to posredi." Dobro, a zato onda upisuje lane rezultate? Zato to radi?"
Mora biti da je posredi stvarno greka", rekla je Boitelo. Mma Ramocve je uzdahnula. Ali rekli ste
da ste i sami bili sumnjiavi. Niste verovali da je posredi greka." Boitelo je potvrdno klimnula glavom.
Nisam", odvratila je. U pravu ste, Mma. Nisam. Ali sada verujem da je tako. Vidite, uradila sam jo
dva dodatna testa. U oba sluaja bilo je to dok je doktor bio zaokupljen nekim pacijentom u
ordinaciji, a u ekaonici je sedeo neko od pacijenata s visokim pritiskom. Merila sam im pritisak i
potom ga poredila s rezultatima koje je doktor kasnije unosio u karton." ,,I bili su isti." Mma Ramocve
je naas razmislila. Nije se razumela u statistiku, ali proitala je ta je Klovis Andersen napisao na
temu neobinih pojava. injenica da se neto dogodilo jednom, napisao je autor Naela privatnog
istraivanja", ne znaci da de se dogoditi ponovo. Upamtite, neke stvari deavaju se jednom i nikad
vie. To su izuzeci. To su koincidencije. Nemojte zasnivati celu teoriju na njima.Uopte uzev, Klovis
Andersen je verovatno bio u pravu, a ukoliko je bio u pravu i u vezi s ovim sluajem, tada se po svoj
prilici nije dogaalo nita neprilino. Ali ako je tako, zato je onda Boitelo dola kod nje? Verovatno
se pitate ta se dogodilo", rekla je Boitelo. Tano, Mma", odvratila je Mma Ramocve. Nisam sasvim
sigurna kuda ovo vodi. Mislila sam da jesam, alisad..." Dakle, rei du vam. Redi du vam ta se
dogodilo. Jedan od naih pacijenata doiveo je slog. Meutim, slog nije bio ozbiljan, tako da se lepo
oporavio. Ali ipak, doiveo je slog. I bio je jedan od onih s povienim krvnim pritiskom." Mma
Ramocve je klimnula glavom. ula sam da je to jedna od opasnosti koje visok pritisak nosi sa
sobom." Promekoljila se u stolici. Zato joj je onaj lekar rekao da malo oslabi. Govorio je o sranim
problemima i logovima, zbog ega se osetila krajnje nelagodno. Kakva korist, pitala se, od lekara koji
ljudima usauje samo nelagodu? Lekari bi trebalo da daju ohrabrenje, od kojega je ljudima, dabome,
uvek bolje. To svako zna. Da", nastavila je Boitelo. Visok krvni pritisak moe da izazove slog. I tako
je taj pacijent zavrio na nekoliko dana u bolnici. Ne mislim da je bio u stvarnoj opasnosti, ali se
doktor mnogo nervirao zbog toga. Traio je da mu donesem pacijentov karton i zadrao ga je neko
vreme kod sebe. Zatim mi je dao da ga vratim u kartoteku." ,,A vi ste gvirnuli?" upitala je Mma
Makuci. Boitelo se osmehnula. Da, Mma. Gvirnula sam." ,,I jeste li uoili neto neobino?" podstakla
ju je Mma Ramocve. Boitelo je progovorila polako, naizgled svesna dramatinog ejstva svojih rei.
Ustanovila sam da su cifre za krvni pritisak promenjene." Velika muva aterirala je na sto ispred Mme
Ramocve, koja ju je posmatrala kako se lagano primie ivici. Oklevala je, a potom se ponovo vinula u
vazduh, uz jedva ujno zujanje. Boitelo ju je takoe posmatrala, bezuspeno pokuavi da je spljeska.
Obrisane?" upitala je Mma Ramocve. ,Je li bilo tragova na papiru?" Nije", odvratila je Boitelo.
Nikakvog. Mora biti da je veoma veto odraeno." Pa kako onda znate?" izazivaki je upitala
MmaMakuci. Kako znate?" Boitelo se osmehnula. Zato to je taj pacijent bio prvi kome sam
izmerila pritisak u ekaonici, dok je doktor bio zauzet. Ta ista osoba. A ja sam zapisala rezultat na
ceduljicu koju sam posle spremila u svoju fioku. Sedam se da sam uporedila te cifre s onima koje je
doktor toga dana uneo u karton. Bile su iste. Ali sad su bile promenjene. Nalaz visokog pritiska
zamenjen je nalazom niskog." Boitelo se zavalila u stolici i pogledala Mmu Ramocve. ini mi se,
Mma", rekla je, ini mi se da ovaj doktor radi neto vrlo ravo. Otila sam u Ministarstvo zdravlja i
rekla im za njega. Meutim, odgovorili su mi da nemam dokaza. Stavie, mislim da mi nisu ni
poverovali. Rekli su da s vremena na vreme dobijaju albe od sestara kojima se ne dopadaju lekari za
koje rade. Rekli su da moraju da budu veoma paljivi i da bi trebalo da pazim ta priam, sve dok ne
budem imala u rukama neto konkretnije." Pogledala je Mmu Ramocve, ali ovog puta defanzivno, kao
da oekuje da i ova s prezrenjem odbaci njenu priu. Meutim, Mma Ramocve nije to uradila.
Zapisivala je neto na komadu papira i nije ni na koji nain reagovala kad je Boipelo dalje objasnila da
se Prvoj damskoj detektivskoj agenciji obratila s ovim problemom ponukana osedajem graanske
dunosti, te da se nada da joj, u svetlu tih okolnosti, nede naplatiti uslugu, koju ona svakako i ne bi
mogla da im plati.Trinaesto poglavlje PLAVE CIPELE Mma Ramocve je znala da tog popodneva nije
trebalo da izlazi iz kancelarije. Sada je imala vie posla no to je elela, a ni za jedan od problema koji
su zavrili na njenom stolu nije se inilo da postoji reenje. Tu se nalazio niz pitanja, koja su sva
zahtevala da budu reena, ali su se na neki udan nain odupirala razreenju. Bio je tu Mokolodi, u
vezi s kojim je, pre ili kasnije, morala neto da uini; bili su tu Mma Cau i ucenjivako pismo;
naposletku, bilo je tu i pitanje ravog strica gospodina Polopecija i njegove pristrasnosti prema bratu
gospodina Polopecija, kome je kupio kola. Razmislila je o tome. Ne, ona tu - ovog asa - ne moe
nita. Svet je nesavren, a zahteva je jednostavno previe. Jednog dana, pomislila je, ali ovog asa ne.
Stoga je to skinuto sa spiska, posle ega je preostala jo jedna stavka, ona najtea, dabome: doktor.
Divila se Boipelo zbog toga to je dola kod nje; mnogi ljudi bi se jednostavno predali, naavi se
suoeni s nepravdom koju ne mogu da isprave, ali ona se obratila njoj. Boitelo je sasvim u pravu,
pomislila je Mma Ramocve, u pogledu graanske dunosti. U svetlu dokaza o medicinskom zloinu,
bila je njena dunost da ne ostane po strani; a graanska dunost Mme Ramocve bila je da uini
neto sad kad joj je skrenuta panja na problem. Meutim, bilo je teko smisliti ta da uradi i Mma
Ramocve je, kao to je esto inila u takvim okolnostima, odluila da bi najpametnije bilo da ode u
kupovinu. esto je dolazila do zakljuka da joj se ideje javljaju dok kupuje; kad bi se nala na sredini
gondole s povrdem u supermarketu ili dok bi probala suknju - koja je neizbeno bivala samo malice
tesna dobila bi ideju, a ono to je dotad bila prava zbrka poelo bi da dobij a oblik.Otidi demo u
kupovinu, Mma Makuci", objavila je nakon to je Boitelo otila. Otidi demo u centar grada." Mma
Makuci je podigla pogled s radnog stola. Tog trenutka radila je na prilino sloenom problemu,
potrazi za dunikom za jednu advokatsku firmu. Dunik, gospodin Sedrik Disani, otvorio je hotel koji
je neto kasnije spektakularno bankrotirao. Verovalo se da poseduje mnogo zemlje i sada su, uz
pomod spiska imanja uzetog iz katastra, pokuavali da ustanove koja imanja se nalaze u vlasnitvu
kompanija u kojima ima udeo. Bee to jedan od najteih sluajeva ikad dodeljenih Mmi Makuci, ali
barem je uz njega iao i honorar - i to povedi - koji de nadomestiti sav ovaj dobrotvorni posao kojeg je
Mma Ramocve oigledno nameravala da se lati. Da, da", podsticala ju je Mma Ramocve. Moete
bar nakratko da ostavite te spiskove. Obema de nam initi dobro da odemo do centra i malo
kupujemo. Moda de nam za to vreme pasti na pamet neke ideje. Uvek na kraju zakljuim da
kupovina raidava misli, slaete li se, Mma?" Bogme raidava i raun u banci", naalila se Mma
Makuci zatvarajudi fasciklu koja je leala pred njom. Ovaj gospodin Sedrik Disani je, izgleda, mnogo
kupovao - da vidite samo ta sve ima." Poznavala sam jednu enu istog prezimena", rekla je Mma
Ramocve. Ta dama je ba pratila modu. Uvek je na sebi imala vrlo skupu odedu. Veoma elegantna
dama." Bide da mu je to ena", rekla je Mma Makuci. Advokati su mi rekli za nju. Rekli su da je
gospodin Disani stavio mnogo toga na njeno ime, da poverioci ne bi mogli da dou do toga. Kau da
se i dalje vozi u mercedesu i nosi skupu odedu." Mma Ramocve je zacoktala, ne odobravajudi. Ti
mercedesi, Mma - jeste li primetili da ih, kad god u ovom naem poslu naletimo na njih, vozi ista
sorta ljudi? Jeste li primetili to, Mma?" Mma Makuci je odgovorila da jeste. Ne bih nikadkupila
mercedes", rekla je, sve i da imam novca. Dobra su to kola, nema zbora, ali ljudi bi me ogovarali."
Mma Ramocve je, na pola puta do vrata, stala i pogledala Mmu Makuci. Rekli ste Sve i da imam
novca, Mma. Shvatate li to?" Mma Makuci ju je pogledala belo. Da", odvratila je. To sam rekla."
Ali, Mma", rekla je Mma Ramocve. Zar ne shvatate da sada moete da imate mercedes ako ga
elite? Setite se za koga se udajete. Futi Radifuti je vrlo dobrostojedi ovek, s onom njegovom
prodavnicom nametaja. Jeste, on je dobrostojedi ovek - premda se meni lino ba i ne dopada
nametaj koji se u toj radnji prodaje, Mma. ao mi je to to kaem, ali zaista nije po mom ukusu."
Mma Makuci je pogledala naas Mmu Ramocve i progutala knedlu. Nije joj palo na pamet da je
gospodin D. L. B. Matekoni moda propustio da obavesti svoju suprugu o tome da je pazario novu
fotelju, ali ovog asa joj je sinulo da je posredi upravo to. A kad naposletku pone da joj objanjava da
je kupio fotelju, bez sumnje de joj otkriti i da ga je ona odvela tamo i podsticala ga da je kupi. Nije bila
naisto da li da sama kae Mmi Ramocve za to; da li da joj prizna i sklne taj teret sa sebe ili da pusti
da se stvari odvijaju svojim tokom. Znai, ne biste nikad tamo kupili fotelju?" neduno je upitala.
ak ni ako je na rasprodaji? Reimo, sa pedeset posto snienja?" Mma Ramocve se osmehnula. Ni
sa devedeset sedam posto snienja, Mma. Ne. Sigurna sam da je to vrlo dobar nametaj, ali naprosto
nije za mene." Ni za gospodina D. L. B. Matekonija, snudeno je pomislila Mma Makuci. Ali ta je
znaila ova pria o mercedesu? Zato Mma Ramocve misli da bi ona mogla da kupi mercedes? To je
izvan svake pameti... a ipak, tano je da je Futi Radifuti prilino bogat ovek; moda bi trebalo da se
navikne na to da je bududa supruga oveka koji moda nije izuzetno bogat, ali je svakakodobrostojedi
po svim merilima. Bee to udna pomisao. Futi Radifuti je tako skroman i povuen ovek, a ipak,
nesumnjivo ima sredstava da ivi razmetljivijim ivotom, ukoliko bi tako hteo. Kad se Futi i ja
venamo", rekla je Mma Makuci, nedemo se ponaati kao bogatai. Bidemo onakvi kakvi smo
oduvek bili. Takvi smo, i gotovo." ,,A to je ba dobro", rekla je Mma Ramocve. Razmetljivost nije
imala mesta meu bocvanskim obiajima. Ovde su ljudi cenili tihe i diskretne osobe. Velika osoba je i
tiha osoba. Gospodin D. L. B. Matekoni, na primer; on je tih i ujedno velik ovek, poput mnogih
automehaniara i ljudi koji valjano rade sa svojih deset prstiju. A u Africi ima mnogo takvih ljudi - ljudi
iji je ivot sazdan od tegoba i patnje, ali koji su ipak veliki. Mma Ramocve zakljuala je vrata
kancelarije i pozdravila se s gospodinom D. L. B. Matekonijem. On bee povijen nad motorom kola,
objanjavajudi neto egrtima, koji su se uspravili i zabuljili u dve ene. Odosmo u kupovinu", rekla je
Mma Makuci, zadirkujudi momke. To je ono to ene najvie vole, da znate. Vie vole da idu u
kupovinu, nego da izlaze s mukarcima. To je optepoznata stvar." Mlai egrt ispustio je uzvik
protesta. To je la!" uzviknuo je. Gazda, je l' ujete vi kako ova ena lae! Ne smete da drite
detektivku koja lae, Mma Ramocve. Morate da otpustite tu enu. Sa sve tim velikim cvikerima i
ostalim. Otpustite je." ,,Dut'!" rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Imamo posla preko glave. Pusti
dame da idu u kupovinu, ako de se od toga osedati bolje." Da", odvratila je Mma Ramocve,
ukrcavajudi se u mali beli kombi. Izvesno demo se osedati bolje." Odvezle su se niz tlokvenki drum,
do prometnog raskrda. Pored druma stajali su ulini prodavci, koji su prodavali grubo istesane
hoklice i stolice, i ena sraspaljenim mangalom na kojem su se pekli klipovi kukuruza. Miris kukuruza,
taj jetko-slatkast miris koji je tako dobro poznavala i koji je toliko kazivao o rubovima afrikih
drumova, uao je zajedno s povetarcem kroz prozor malog belog kombija i za trenutak je ponovo bila
u Moudiju, ponovo dete, pored vatre, ekajudi da joj dodaju peen klip. Mogla je naprosto da vidi
sebe pre svih tih godina, kako odmie od vatre, jo uvek s mirisom dima u nozdrvama; grizla je soan
kukuruz i razmiljala kako je to najsavrenija hrana koju zemlja moe da da. I dalje je mislila tako,
posle toliko godina, a srce joj se jo uvek ispunjavalo ljubavlju pri pomisli na tu Afriku koju je nekad
znala, nau majku, razmiljala je, majku koja je uvek pored nas, koja nas hrani i uva, da bi nas na
kraju uzela u svoja nedra. Prole su raskrde i odvezle se do ulice pune prodavnica koja se pruala
blizu Kgale hila, u kojoj je vladala veita guva. Nije volela te prodavnice, koje behu rune i bune, ali
tamo ih je ipak bilo vrlo mnogo i nudile su bolji izbor robe nego to se mogao nadi u bilo kojem
drugom trgovakom sreditu u zemlji. Stoga su se pomirile s guvom i galamom i stale da razgledaju
robu koja se nudila. Mada, nisu htele da samo razgledaju izloge. Mma Ramocve je ved odavno
namerila da asti sebe jednim ekspres-loncem, a i gospodin D. L. B. Matekoni ju je stalno podsedao
da bi trebalo da ga kupi. Mogle su, dakle, da potrae ekspres-lonac, a ako ga ba i ne kupe istog dana,
bide zanimljivo da vide ega ima u ponudi. Dve ene su provele prijatnih pola sata obilazedi radnju
koja je prodavala kuhinjski pribor. Bilo je tu najraznovrsnijih kuhinjskih potreptina - noeva, dasaka
za seenje, aparata za seckanje luka na sve mogude naine. Jo mi nikad nije bilo potrebno neto
takvo da bih naseckala luk", primetila je Mma Ramocve. Ustanovila sam da je kuhinjski no najede
sasvim dovoljan."Mma Makuci se sloila s njom, ali je ipak upamtila naziv ureaja. Kad joj Futi
Radifuti bude dao novac za obnavljanje kuhinje - kao to je obedao da de uiniti sasvim sigurno de
kupiti jednu od ovih seckalica za luk, iako je Mma Ramocve rekla da nisu neophodne. Mma Ramocve
je izvesno bila vrlo dobra kuvarica, ali nije bila ekspert u oblasti crnog luka, a ako je neko izumeo
aparat za seckanje tog povrda, mora da je to uradio zato to postoji potreba za njim. Iz radnje su
izale upamtivi cenu ekspres-lonca. Nadi demo jo jednu radnju koja prodaje te lonce", rekla je
Mma Ramocve, pa demo uporediti cene. Ne valja bacati novac. Sam Seretse Khama je rekao tako, da
znate. Rekao je da ne bi trebalo da bacamo novac." Mma Makuci je ostala suzdrana. Mma Ramocve
je imala obiaj da citira Seretsea Khamu u vezi s najrazliitijim pitanjima, a ona nije bila sasvim
sigurna da li je njena poslodavka pri tom ba sasvim precizna. Zamolila je jednom prilikom Mmu
Ramocve da joj navede iz kojeg je tano govora citat koji je navela, ali joj bee odgovoreno izazovnim
pitanjem. Mislite li da sam izmislila ove rei?" ozlojeeno ju je upitala Mma Ramocve. To to neki
ljudi poinju da zaboravljaju ta je rekao, ne znai da i ja zaboravljam." Mma Makuci nije vie
insistirala na tome i otad je na citiranje pokojnog predsednika reagovala s vrlo malo rei. To je samo
bezazlena navika, razmiljala je, a ako pri tom pomae da se sauva uspomena na tog velikog oveka,
tada je, sve u svemu, sasvim prihvatljiva. Prieljkivala je, meutim, da Mma Ramocve bude makar
malice istorijski preciznija; malice, nita vie. Problem je bio u tome to Mma Ramocve nije
pohaala Bocvanski koled za sekretarice, iji je moto, ponosno istaknut nad ulazom u zgradu
koleda, glasio Preciznost iznad svega. Naalost, potkrala se tu tamparska greka, tako da je, umesto
toga, pisalo Preciznost iznad snega. Mma Makuci je primetila greku i ukazala koledu na nju, ali
dosad sejo niko nije potrudio da je ispravi. Uputile su se zajedno prema drugoj radnji za koju je Mma
Ramocve zakljuila da bi mogla imati u ponudi ekspres-lonce. Svuda oko njih bilo je puno dobro
odevenog sveta, ljudi s depovima punim para, ljudi koji su kupovali stvari za kude koje su najzad
poinjale da odraavaju prosperitet Bocvane. Sve to bee zaraeno, svaki novid, u svetu u kojem je i
ovako dovoljno teko uiniti neto od svoje zemlje, u svetu sebinih i hladnih ljudi koji su otkupljivali
tue etve po najniim mogudim cenama i pisali pravila kakva su samo njima odgovarala. Bilo je
mnogo lepih rei, dabome - od kojih su mnoge potekle upravo iz Afrike - ali na kraju dana, oni
siromani, ljudi koji su iveli u Africi, vrlo esto nisu imali od svog rada nita, ba nita. A to nije bilo
zato to nisu vredno radili - jesu, jo kako - ved zbog neega pogrenog, to im je oteavalo da
postignu bilo ta, bez obzira na sav trud koji su ulagali. Bocvana je bila sredna, jer je imala dijamante i
dobru vladu, i Mma Ramocve je to dobro znala, ali joj ponos nije dozvoljavao da zaboravi na patnje
drugih, koje su postojale, tu blizu, patnje koje su primoravale majke da gledaju kako im deca, mravih
i rahitinih telaaca, umiru pred oima. ovek nije mogao da zaboravi na tako neto, ak ni usred
sveg ovog izobilja. Nije mogao. Meutim, Mma Makuci je zastala i uhvatila Mmu Ramocve za miicu,
uperivi prst u izlog. Jo jedna ena je zavirivala u izlog, neka u prugastoj plavoj haljini, i Mma
Ramocve je za trenutak pomislila da je ona bila ta koja je privukla panju Mme Makuci. Da im nije,
moda, bila klijentkinja, ili neko drugi ko je privukao panju Prve damske detektivske agencije, jedna
od onih vrljanju sklonih supruga za koje im mukarci katkada trae da ih prate i izvetavaju o
njihovom kretanju? Ali Mma Makuci nije pokazivala prstom prema eni, koja se sad ved odmakla od
stakla, ved prema sadraju samog izloga. Mma Ramocve, pogledajte", rekla je. Pogledajtetamo!"
Mma Ramocve se zagledala u unutranjost izloga. U toku je bila nekakva rasprodaja, s velikim
snienjima, obavetavao je istaknuti natpis. tavie, stajalo je dalje, ova prodavnica cipela je davala
robu tako jeftino da je zapravo poslovala na sopstvenu tetu. Rasprodaje", rekla je Mma Ramocve.
Kao da svi hode da razdaju robu bambadava." Meutim, cipele na snienju nisu bile one u koje se
zagledala Mma Makuci - behu to one koje su se prodavale po punoj ceni, uredno poslagane na polici i
obeleene kao Ekskluzivni modeli, koji se nose u Londonu i Njujorku. Vidite li onaj par tamo?" rekla
je Mma Makuci, upirudi prstom u staklo. Onaj tamo? Plavi?" Pogled Mme Ramocve sledio je pravac
prsta Mme Makuci. Tamo, malo po strani od ostalih ekskluzivnih modela, ali jo uvek u kategoriji
ekskluzivnog, stajao je par pomodnih plavih cipela, s tankim visokim tiklama i iljatim vrhom, nalik
na nos mlaznog aviona. S mesta na kojem su stajale bilo im je teko videti postavu, ali kad se propela
na prste i izvila vrat, Mma Makuci mogla je da izvesti o njenoj boji. Crvena postava", zaneseno je
rekla. Crvena postava, Mma Ramocve!" Mma Ramocve je zurila u cipele. Bile su elegantne, to jest-
jest, ali sumnjala je da su kao obuda od neke velike koristi. Nije bila u Londonu ili Njujorku, stoga je
prihvatala mogudnost da ljudi u tim gradovima nose vrlo pomodnu obudu, ali nije mogla da poveruje
da ovde ima mnogo onih koji bi uspeli da se udenu u ovakve cipele, a kamoli da hodaju u njima.
Okrznula je pogledom Mmu Makuci, koja je piljila u cipele u stanju gotovo potpune zanesenosti. Bila
je svesna injenice da Mma Makvici gaji veliko zanimanje za cipele i lino se uverila u zadovoljstvo
koje joj je svojevremeno donela kupovina onih zelenih cipela snebeskoplavim obrubom. Ona sama,
pak, gajila je sumnju u pogledu podesnosti tih cipela, ali sada, u poreenju s ovima koje je upravo
gledala u izlogu, delovale su kao suta praktinost. Duboko je uzdahnula. Mma Makuci je odrasla
ena, kadra da vodi rauna o sebi, ali smatrala je, kao njena poslodavka i osoba koja ju je uvela u
profesiju privatnog istraivanja, da je barem donekle u obavezi da obezbedi da Mma Makuci ne
donosi previe oigledno loih odluka. A svaka odluka da se kupe ove cipele bila bi bespogovorno loa
- bila bi to odluka koju ne biste poeleli da donese neko koga smatrate prijateljem. To su vrlo lepe
cipele", primetila je oprezno Mma Ramocve. Boja je lepa, ne mogu da kaem da nije, i..." A tek
vrhovi!" prekinula ju je Mma Makuci. Pogledajte samo kako su picasti. Pogledajte ih." Ne skidajudi
pogled s njih, ispustila je zviduk divljenja. Ali niko nema takav oblik stopala", rekla je Mma
Ramocve. Jo nikad nisam upoznala nekog s tako picastim stopalima. Da su vam stopala tako
picasta, imali biste samo jedan noni prst." Zastala je, nesigurna u pogledu prijema na koji nailaze
njeni komentari; bilo je teko redi. Moda su to cipele za ljude koji imaju samo jedan noni prst.
Moda su to cipele za osobe s posebnim potrebama." Nasmejala se svojoj dosetki, ali Mma Makuci
nije. Nisu to cipele za ljude s jednim prstom, Mma", prekorno je odvratila. To su ba lepe cipele."
Mma Ramocve je stala da se izvinjava. Oprostite, Mma. Znam da ne volite ale o cipelama."
Pogledala je na svoj runi sat. Mislim da bi sad ved trebalo da krenemo dalje. Moramo toliko toga da
obavimo." Mma Makuci je i dalje netremice zurila u cipele. Nisam mislila da moramo ba toliko toga
da obavimo", rekla je. Imamo sasvim dovoljno vremena za razgledanje lonaca i erpi." Mmi Ramocve
se inilo da je razgledanje lonaca ierpi, kako je Mma Makuci blagoizvolela da se izrazi, kudikamo
korisnija aktivnost od buljenja u plave cipele po izlozima radnji, ali nije to izgovorila naglas. Ako je ved
Mma Makuci elela da se divi tamo neklm cipelama u izlogu, to da joj kvari zabavu? Najzad, barem u
tome nema niega loeg; kao kad zurimo u nebo, na primer, dok sunce zalazi i boji oblake u
bakarnocrveno, ili kad posmatramo stado valjanih goveda kako se lagano pomera po panjaku nakon
to kie donesu ukusnu zelenu travu. Postoje zadovoljstva koja su s vremena na vreme potrebna dui,
stoga bee spremna da saeka dok Mma Makuci ne ispita cipele iz svih uglova. Meutim, pomislila je
da ne bi bilo zgoreg da kae koju re upozorenja, i tako se nakaljala i rekla: Razume se, Mma,
moramo imati na umu da bismo, kad ved imamo tradicionalno oblikovana stopala, trebalo da se
drimo tradicionalno oblikovane obude." Uprkos guvi i galami ispred prodavnica, na trenutak je
zavladala ledena tiina. Mma Makuci je svrnula pogled ka stopalima Mme Ramocve. Videla je
razgaene, ravne cipele, sa zgodno postavljenim nalama, poprilino nalik onima koje je Mma
Potokvani obuvala kad je ila u obilazak terena u sirotitu (mada moda ne ba toliko rune). Zatim je
pogledala svoja stopala. Ne, tu nije moglo biti govora o poreenju i Mma Makuci je istog asa
odluila da plave cipele moraju biti njene. Jednostavno moraju. Ule su u radnju, s Mmom Makuci na
elu i Mmom Ramocve u pasivnoj pratnji. Za vreme transakcije, Mma Ramocve je dutala. Posmatrala
je kako Mma Makuci pokazuje prema izlogu. Posmatrala je kako prodavaica dohvata kutiju s police i
vadi par plavih cipela. Nije progovarala ni re dok je Mma Makuci, sededi na stoliici, jedva ugurala
stopalo u cipelu, uz zduno podsticanje prodavaice koja joj je svim silama pomagala u tom naporu.
Dutala je i kad je Mma Makuci, posegavi u torbicu, platila depozit koji je osiguravao da te cipelebudu
ostavljene na stranu, za nju; kad su na tezgu stavljene dragocene, teko zaraene novanice sa igom
Nacionalne banke Bocvane; te novanice sa slikom goveda, za koja je, duboko u dui, narod Bocvane
verovao da predstavljaju stvarnu osnovu bogatstva njihove zemlje. Izlazedi iz radnje, u nastojanju da
izgladi stvar, Mma Ramocve je rekla Mmi Makuci kako misli da su te plave cipele zaista lepe. Nije bilo
svrhe iskazivati neodobravanje nakon to je kupovina ved obavljena. Prisetila se te pouke, koju je
nauila od svog oca, pokojnog Obeda Ramocvea, na koga je mislila svakog, ba svakog dana, i koji je,
smatrala je, bio jedan od najboljih ljudi u Bocvani. Jednom ga je jedan ovek, tamo u Moudiju, pitao
ta misli o biku kojeg je kupio, i premda je otac ved u poverenju rekao Dragocenoj da taj bik nede
valjati za stado - odvie je lenj, rekao joj je; to je bik koji de kravama esto govoriti da je previe
umoran - premda je njegovo miljenje glasilo tako, vlasniku bika to nije rekao. To je bik koji ti nede
stvarati nevolje", rekao mu je. A to je, pomislila je, bilo upravo ono to je i trebalo redi o tom biku. Ali
moe li ona redi to isto za nove cipele Mme Makuci? Ne, pomislila je. Jer te de cipele izvesno stvarati
nevolje Mmi Makuci - onog trenutka kad bude pokuala da otpeai u njima bilo gde. To je, pomislila
je Mma Ramocve, vie nego oigledno.etrnaesto poglavlje ZA VEEROM Gospodin Polopeci je te
veeri veerao rano, maltene im se vratio iz Brzih motora Tlokvenga. Imao je naporno popodne, jer
je menjao gume na velikom kamionu za prevoz stoke, vlasnitvu dobrog prijatelja gospodina D. L. B.
Matekonija. Taj ovek, koji je imao itav vozni park takvih kamiona, mogao je da poveri svoja vozila
na staranje nekom od onih velikih servisa specijalizovanih za te poslove, ali je, umesto toga, odluio
da ukae poverenje svom starom prijatelju i bio im je stalna muterija. Njegova firma za transport
stoke je stalno napredovala, tako da je i servis imao sve vie posla i sada je poslovanje s tom firmom
donosilo gotovo osminu ukupnog prihoda Brzih motora Tlokvenga. Menjanje guma na tim velikim
kamionima iziskivalo je veliki fiziki napor i gospodin Polopeci, koji bee ovek relativno sitne grae,
nalazio je da mu je za taj posao potrebna gotovo sva snaga koju ima. Meutim, nije fiziki umor bio
ono to ga je nagnalo da zatrai ranu veeru; posredi je bio sasvim drugi razlog. Imam posla
veeras", pomalo tajanstveno je saoptio svojoj eni. Neto za agenciju." Mma Polopeci je podigla
obrvu. Mma Ramocve ti trai da radi prekovremeno? A hode li ti platiti za to?" Nede", odvratio je.
Ona i ne zna da radim ovo. Radim u potaji." Mma Polopeci je meala kaamak. Tako, dakle", rekla
je. Nije valjda nita nezakonito, zar ne?" Prisetila se muevljevog boravka u zatvoru - kako bi ikad
mogla da zaboravi to razdoblje usamljenosti i sramote? - i nije se nimalo oduevila vedu o njegovom
bavljenju detektivskim poslom, u kojem je neto oas posla moglo da krene naopako. A ipak je sve
to je ula o MmiRamocve ulivalo poverenje, stoga je delila muevljevu zahvalnost prema osobi koju
je smatrala spasiocem porodice. Gospodin Polopeci je naas oklevao, a onda odmahnuo glavom.
Nije posredi nita nezakonito", rekao je, ,,a jedini razlog to nisam nita govorio Mmi Ramocve jeste
to to je taj problem mnogo brine. Otkrio sam ta se dogaa i mogu to da sredim. elim da to za nju
bude prijatno iznenaenje." Iznenaenje, kako ga je nazvao, iziskivalo je odreeno planiranje, kao i
saradnju njegovog prijatelja i komije Dejvida, koji je posedovao rasklimatani stari taksi kojim je posle
radnog vremena razvozio kudama zaposlene u trnom centru. Dejvid je dugovao uslugu gospodinu
Polopeciju, jo otkako se posvaao s ostalim komijama oko vlasnitva nad kozom. Gospodin
Polopeci je stao na njegovu stranu i pomogao da njegovi argumenti prevagnu, to je zacementiralo
prijateljstvo izmeu dvojice mukaraca. Stoga je bez dvoumljenja pristao kad ga je gospodin Polopeci
zamolio da ga odveze u Mokolodi i pomogne mu oko neega to je potrebno da obavi tamo. Krenuli
su im je prolo sedam. U gradu je u to doba jo uvek vladala guva i saobradaj je bio vrlo gust, ali kad
su stigli do poslednjih svetala Gaborona i tamnog oblija Kgale hila koje se naziralo sa strane, bilo je
teko i zamisliti da tu, ne tako daleko iza njih, ive ljudi. Tu i tamo, mimoili bi se s ponekim kolima na
drumu ka Lobatseu, nita znaajno, a na obema stranama druma razaznavale su se samo tamne
konture drveda akacije, nakratko osvetljene farovima, da bi potom ponovo nestale u nodi. Gospodin
Polopeci nije rekao Dejvidu kojim su se tano poslom uputili u Mokolodi, tako da je sada morao to da
uini. Ne mora da ide sa mnom", rekao mu je na kraju. Samo parkiraj kola u blizini. Ja du da
obavim ostalo." Dejvid je zurio u drum pred njima. Ba i nisam presredan zbog ovoga", odvratio je.
Nisi mi nita rekao."Sasvim je bezbedno", rekao je gospodin Polopeci. Nisi sujeveran, zar ne?" Bio
je to izazov s kojim se morao suoiti. Ne bojim se tih stvari", odvratio je Dejvid. Stigli su do skretanja
za Mokolodi i Dejvid je usmerio taksi na drum koji je vodio u pravcu rezervata za divlja. S jedne
strane, u ikari, nalazilo se nekoliko kuda i iz jedne ili dveju je dopiralo svetlo, ali ostale su bile u
mraku. Posle nekog vremena, gospodin Polopeci potapao je prijatelja po ramenu i rekao mu da
iskljui farove. Odavde vozi vrlo polako", rekao je. Tamo de da se parkira pod drvetom i saeka
da se vratim. Niko te nede videti." Stali su, iskljuivi motor. Gospodin Polopeci je izaao iz kola i tiho
zatvorio vrata za sobom. Sve je bilo krajnje mirno, ako se izuzme zvuk insekata, uporno cvranje koje
kao da je dolazilo niotkud i odasvud u isti mah. Bee to neobian zvuk, za koji su neki ljudi govorili da
je zvuk zvezda koje dozivaju svoje lovake pse. Pogledao je uvis. Nod je bila bez meseca, a nebo puno
zvezda, tako visokih i tako belih da su liile na debe ustalasano u visinama. Okrenuo se da bi pronaao
jug; bio je tamo, nisko na nebu, kao da je okaen o neto to on nije mogao da vidi, Juni krst.*(
Sazvee june hemisfere, poznato i kao Crux; nije vidljivo s nae geografske irine. (Prim. prev.)) To
sazvee videlo se nodu s njegovog prozora u zatvoru, s daske i debadi koji mu behu postelja, i ono ga
je, na nekl nain, odralo u ivotu. Bio je nepravedno zatvoren; ono to se dogodilo nije bila njegova
krivica, a prizor zvezda podsedao ga je na to koliko je mali svet ljudi i njihovih nepravdi. Krenuo je
sada prema delu ograde malo nie od glavne kapije. Razvukao je niti ice i provukao se kroz rupu. S
njegove desne strane, nalazila su se svetla kuda u kojima je stanovalo osobije, kvadrati utog okrueni
crnilom. Stao je, saekavi da vidi ima li nekoga napolju; ljudi katkada sede pred kudama u toplim
veerima poput ove, ali veeras nije bilo nikog. Znao je tano ta valja dauradi i nadao se da nede
napraviti buku. Ako je napravi, morade da otri u ikaru i pritaji se dok se sve ponovo ne utia. Ali s
daketom koje je imao u ruci, nije bilo razloga da ne bude tiho, i brzo. Ujutru de se otkriti ta se
dogodilo i ljudi de priati, ali onaj strah, ona strepnja koju je osetio tamo, najzad de prodi. Bide im
drago svima - iako nikad nede modi da mu se zahvale, bududi da je sve morao da obavi u potpunoj
tajnosti. Ali Mma Ramocve de mu biti zahvalna zbog ovoga; u to je bio sasvim siguran. Sluajno se
desilo da je, ba u trenutku kad se gospodin Polopeci unjao kroz pomrinu, zamiljajudi zahvalnost
svoje poslodavke, Mma Ramocve sedela s gospodinom D. L. B. Matekonijem za trpezarijskim stolom,
upravo zavrivi kratak razgovor na temu gospodina Polopecija i njegovog vrednog i valjanog rada u
servisu. Dvoje usvojene dece, Motoleli i Puso, sedeli su na svojim mestima, oiju prikovanih za erpu
gulaa spremnog za serviranje. Na znak gospodina D. L. B. Matekonija, deca su sklopila ruke i
zatvorila oi. Zahvalni smo na ovoj hrani koja je skuvana za nas", rekao je. Amin." Poto je molitva
bila izreena, deca su ponovo otvorila oi i posmatrala dok im je Mma Ramocve punila tanjire.
Nisam videla tog iku", rekla je Motoleli. Ko je on?" Radi u servisu", rekla je Mma Ramocve.
Dobar je automehaniar, ba kao i ti, Motoleli." On nije automehaniar", ispravio ju je gospodin D.
L. B. Matekoni. Automehaniar je neko ko se kolovao za taj posao. Nisi mehaniar dok ne
odegrtuje svoje." Na pomen egrtovanja se sneveselio i nekoliko asaka je sumorno zurio u svoj
tanjir. Setio se svoje dvojice egrta, o kojima, po pravilu, nije voleo previe da razmilja. Nije bio
siguran kad de da zavre egrtovanje, jer su obojica pali na ispitu u zanatskoj koli i morali su da
ponavijaju godinu. Rekli su mu da su pali zbog nekakve zbrke u pa-pirima i zato to je jedno od pitanja
o dizel-sistemima bilo dvosmisleno. On ih je na to samo saaljivo pogledao; nisu valjda stvarno
oekivali od njega da proguta takvu priu? Ne, najbolje je bilo da, kad nije u servisu, to manje
razmilja o toj dvojici. Htela sam da kaem da ume s kolima", rekla je Mma Ramocve. A i dobar je
detektiv." Ali da li je pravi detektiv?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni, nabadajudi viljukom
pare mesa. Ne moe svakoga zvati detektivom. Mora valjda da proe odreenu obuku..." Udutao
je. Mma Ramocve, naravno, nije prola nikakvu obuku, premda je ona barem proitala Naela
privatnog istraivanja Klovisa Andersena. isto je sumnjao da je gospodin Polopeci proitao makar i
to. Biti privatni detektiv nije isto to i biti automehaniar", rekla je Mma Ramocve. Detektiv moete
da budete i bez formalnog kolovanja. Detektivska kola ne postoji, barem koliko ja znam. Ne bih
rekla da je gospodin erlok Holms iao u detektivsku kolu." Ko je taj Rra Holms?" upitala je
Motoleli. Jedan vrlo uven detektiv", odvratila je Mma Ramocve. Puio je lulu i bio jako pametan."
Gospodin D. L. B. Matekoni je protrljao bradu. Ne znam ba da l' je izistinski postojao", rekao je.
Mislim da je on samo lik iz knjige." Motoleli je pogledala Mmu Ramocve, traedi objanjenje. Moe
biti", rekla je Mma Ramocve. Moda." On jeste lik iz knjige", iznenada se oglasio Puso. Uiteljica
nam je priala o njemu. Rekla je da je on otiao na vodopad i strmoglavio se preko ivice. Rekla je da
se to ponekad dogaa detektivima." Mma Ramocve je delovala zamiljeno. Nisam jo nikad bila na
Viktorijinim vodopadima", rekla je. Kad bi se ti neto strmoglavila niz Viktorijine vodopade", vedro je
primetio gospodin D. L. B.Matekoni, mislim da se ne bi udavila. Previe si tradicionalno graena za
to. Ti bi samo skliznula dole i odskoila od dna ko velika gumena lopta. Nita ti se ne bi dogodilo."
Deca su prasnula u smeh, a Mma Ramocve se osmehnula, barem naas. Potom je njen osmeh
izbledeo. Inae nije pridavala panju komentarima upudenim njenoj tradicionalnoj grai - tavie,
ponosila se njome i nije proputala da je i sama pomene. Ali sada, inilo joj se, previe joj je ljudi
ukazivalo na nju. Bila je tu ona opaska gospodina Polopecija, nepromiljena i bez loe namere,
svakako, ali ipak napomena da bi lavovi radije nasrnuli na nju da je pojedu, zato to je krupna i sona.
Onda je i ona medicinska sestra rekla da bi trebalo da povede rauna o krvnom pritisku, i da je jedan
od naina za to dranje dijete. A sad je i sam gospodin D. L. B. Matekoni nagovestio da lii na okruglu
gumenu loptu, a deca su se nasmejala na tu pomisao (i, po svoj prilici, slagala s njim). Mma Ramocve
je spustila pogled prema svom tanjiru. Nije smatrala da previe jede - ako se izuzmu kolai i krofne i
bundeve, i moda jo poneto - a to to je tradicionalno graena, to je naprosto tako kako je, i
gotovo. Ipak, nije bilo sumnje da je mogla da oslabi koji kilogram, ako ni zbog ega drugog, a ono da
bi izbegla neprijatnosti poput one koja ju je snala onomad kad je sedala na svoju stolicu u kancelariji,
a av na suknji popustio pod naprezanjem. Mma Makuci je bila taktina i pretvarala se da nije nita
ula, ali primetila je i malice razrogaila oi. Postojalo je dosta toga to je govorilo u prilog
tradicionalne grae, ali nije mogla poredi da bi bilo prijatno kad ne bi morala da slua tue opaske.
Moda, najzad, postoji i argument koji ide u prilog dranju dijete, ime bi svima pokazala da, ako
hode, moe da oslabi. I, naravno, za dijete kau da morate da ponete odmah im vam ta ideja padne
na um. Ako odlaete, i govorite da dete poeti sutra, ili sledede nedelje, od toga nede bitinita. Uvek
de postojati nekakav razlog to je tog asa nemogude ili nezgodno. Stoga bi trebalo da pone odmah,
ovog asa, dok se iz tanjira pred njom izvija primamljiv miris gulaa. Motoleli, Puso", rekla je,
uspravivi se u stolici. Da li biste uzeli i ovaj gula iz mog tanjira? Ja ga nedu jesti." Puso je urno
klimnuo glavom i gurnuo svoj tanjir kako bi mu sipala dodatnu porciju, a isto je uradila i njegova
sestra. Gospodin D. L. B. Matekoni je, meutim, zaueno pogledao Mmu Ramocve. Spustio je
viljuku u tanjir i ostavio je da lei tamo. Nije ti dobro, Mma Ramocve?" upitao je. uo sam da ljudi
u gradu poboljevaju. Nekakvi problemi sa stomakom." Osedam se odlino", odvratila je Mma
Ramocve. Upravo sam odluila da du odsad malko manje jesti." Ali umrede", uplaeno je rekao
Puso. Ako ne jede, umre. Rekla nam je uiteljica." Nedu ja sasvim prestati da jedem", rekla je
Mma Ramocve, nasmejavi se. Nemoj da brine. Ne, naprosto sam odluila da du da drim dijetu. To
je sve. Jedu, ali ne onoliko kao dosad." Nema vie kolaa", rekla je Motoleli. ,,I nema krofni." Tako
je", odvratila je Mma Ramocve. Kad me Mma Potokvani slededi put ponudi onim svojim vodnim
kolaem, redi du joj: 'Ne, hvala, Mma.' Eto ta du da joj kaem." Ja du da pojedem tvoje pare vodnog
kolaa", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Ja ne moram da drim dijetu." Mma Ramocve nije
rekla nita. Ved je poinjala da oseda glad, a tek je nekoliko minuta drala dijetu. Moda bi trebalo da
ipak alabrcne malice gulaa - ima ga jo malo u loncu u kuhinji. Ustala je od stola. Gospodin D. L. B.
Matekoni se osmehnuo. Jesi li to pola u kuhinju, da se poslui gulaem kad te niko ne vidi?" upitao
je.Mma Ramocve je sela. Nisam pola u kuhinju", plaho je rekla. Samo sam nametala haljinu. Sva
se neto uvrnula, vidi." Podigla je pogled ka tavanici. ula je da dranje dijete nije lako. Pre nekog
vremena, dok jo nije ni razmiljala o dijeti, proitala je u novinama neki lanak o tome kako dranje
dijete podstie ljude da postanu neiskreni prema drugima - ali i prema sebi. Sprovedena je anketa na
nekim mestima na koja su ljudi odlazili da bi oslabili i ustanovljeno je da su gotovo svi sa sobom
poneli tajnu zalihu grickalica. Njoj je to bilo smeno; pomisao da se odrasli ljudi ponaaju kao deca i
vercuju slatkle i okoladu delovala joj je vrlo zabavno. Meutim, sad kad je i sama bila na dijeti, vie
joj to nije bilo nimalo smeno. tavie, inilo joj se prilino tunim. Ti jadni ljudi koji ele da jedu, a ne
daju im. Dranje dijete je surovo; to je oduzimanje ljudskih prava. Da, to je to i nita drugo, a ona ne
bi trebalo da dozvoljava da se na takav nain manipulie njome. Zaustavila se. Ovakvo razmiljanje
nije bilo nita drugo do smiljanje izgovora za prekidanje dijete. Mma Ramocve bee sainjena od
izdrljivijeg materijala i stoga je istrajala. Dok su ostali jeli dezert koji im je pripremila krem od banana
ukraen izdanim koliinama crvenog dema, sedela je na svojoj stolici kao prikovana, posmatrajui ih
kako se slade. Mma Ramocve, jesi li sigurna da nede bar malo ovog krema?" pitao je gospodin D. L.
B. Matekoni. Ne", odvratila je. I odmah potom rekla: Jesam. Jesam, sigurna sam da nedu. Dakle,
ne." Gospodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo. A ba je dobar", rekao je. Eto kako dolazimo u
iskuenje, pomislila je Mma Ramocve. Ali barem su neki od nas jaki. Zatvorila je oi. Lake je biti jak,
pomislila je, kad dri zatvorene oi; mada, i to ima svojih granica. Ne moe ovek stalno da ide
naokolo zatvorenih oiju,pogotovo ako je detektiv. Za razliku od svega ostalog, ovo je izravno
protivreilo savetu koji je Klovis Andersen dao u Naelima privatnog istraivanja, u poglavlju pod
naslovom Vano je drati otvorene oi". Da li je Klovis Andersen ikad drao dijetu? upitala se.
Njegova slika nalazila se na zadnjoj korici knjige i, premda Mma Ramocve nije nikad obradala veliku
panju na nju, sad kad je se setila, izdvojila se jedna upadljiva karakteristika. Klovis Aidersen bio je
tradicionalno graen.

Petnaesto poglavlje GOSPODIN POLOPECI POKUAVA DA BUDE OD POMODI Kad je Mma Ramocve
slededeg jutra stigla u kancelariju Prve damske detektivske agencije, Mma Makuci je ved bila tamo.
Dakle, Mma", rekla je Mma Ramocve nakon to su razmenile zvanine pozdrave. Dakle, jo uvek
jurite naeg prijatelja, gospodina Sedrika Disanija. ta ste novo danas uspeli da iskopate o njemu?"
Mma Makuci je uzela komad papira i mahnula njime. Ima jedna mala farma blizu Lobatsea. Ovde su
zapisane sve pojedinosti. Navodno je vlasnitvo njegovog brata, ali ja sam ved razgovarala telefonom
s nekim ljudima tamo koji prodaju stonu hranu. Kau da po hranu uvek dolazi gospodin Sedrik Disani
i da je na ekovima uvek njegovo ime. Advokatima de to biti zanimljivo. Mislim da ele da dokau da
je u stvari on vlasnik." Bide vrlo zadovoljni vaim radom", rekla je Mma Ramocve, dodajudi: Za
razliku od gospodina Disanija." Mma Makuci je prasnula u smeh. Ne moemo svimaugoditi."
avrljale su jo nekoliko minuta pre no to se Mma Makuci ponudila da skuva Mmi Ramocve solju
aja. Donela sam nekoliko krofni", rekla je. Futi mi je sinod dao nekoliko. Poslao je i po jednu za vas
i za gospodina D. L. B. Matekonija." Lice Mme Ramocve je sinulo. To je ba ljubazno od njega", rekla
je. Krofna..." Udutala je. Setila se svoje dijete. Tog jutra pojela je samo kriku tosta i bananu, a
eludac joj se inio lagan i prazan. Krofna je bila upravo ono za im je eznula; krofna posuta prah-
ederom, dovoljno da bude hrskava i ostavi beo trag na usnama, i ono slatko ulje upijeno u testo.
Kakvo blaenstvo. Kakvo blaenstvo. Mislim da ipak ne bih krofnu, Mma", rekla je. Slobodno
pojedite i moju." Mma Makuci je slegla ramenima. Slatko du pojesti dve", odvratila je. Ili bi moda
trebalo da je dam egrtima da je podele? Ne, mislim da to nedu uiniti. Pojedu je sama." Mma
Makuci je ustala od svog stola i pola na drugu stranu prostorije, prema elektrinom lonetu za aj.
Mmi Ramocve je smesta upao u oi njen neobian hod. Hodala je sitnim koracima i kao da se blago
zanosila stavljajudi jednu nogu ispred druge. Nove cipele, dabome; jutros je otila po svoje nove
cipele. Mma Ramocve se sagnula i pogledala. Vae nove cipele, Mma!" uzviknula je. Te divne nove
cipele!" Mma Makuci je zastala u mestu. Okrenula se prema Mmi Ramocve. Znai, dopadaju vam se,
Mma Ramocve?" Mma Ramocve nije oklevala. Dabome da mi se dopadaju", odvratila je. Ba vam
lepo stoje." Mma Makuci se skromno osmehnula. Hvala vam, Mma. Ali tek treba da ih razgazim.
Znate i sami da je za to potrebno neko vreme." Mma Ramocve je to i te kako dobro znala. Isto kao to
je znala da ima cipela koje se nikad ne mogu razgaziti.Cipele koje su tesne, obino su tesne s
razlogom: namenjene su osobama s manjim stopalima. Navidi dete se ved na njih", rekla je.
Meutim, nije zvuala nimalo ubedljivo. Mma Makuci je nastavila svoj put prema lonetu za aj -
bolno, pomislila je Mma Ramocve. Zatim se vratila do svog stola i sela, s primetnim olakanjem.
Gledajudi je, Mma Ramocve je jedva suspregla osmeh. To je bila jedina slaba taka njene pomodnice -
to interesovanje za neodgovarajude cipele - ali, sve u svemu, nije to neka velika mana; interesovanje
za neodgovarajude mukarce bilo bi mnogo opasnije. A Mma Makuci nije pokazivala nikakve znake
neega takvog. tavie, ispostavilo se da je vrlo razumna kada je re o mukarcima, ak i pored toga
to ju je poslednji prijatelj obmanuo. Nije bio ni u kom pogledu neodgovarajudi, ako se, dabome,
izuzme injenica da je bio oenjen. Kad je voda prokljuala, Mma Makuci je skuvala aj obian za
sebe, a biljni za Mmu Ramocve - i prinela Mmi Ramocve njenu solju. Mma Ramocve je potisnula poriv
da ponudi da joj pomogne tako to de sama uzeti svoj aj, s obzirom na oigledan bol koji je hodanje
priinjavalo Mmi Makuci. Ne bi nimalo pomoglo, pomislila je, ako bi Mma Makuci shvatila da se vidi
koliko su joj nove cipele neudobne. Dovoljno joj teko pada da tu greku prizna sama sebi, a kamoli
nekom drugom. Iz papirne kese pokrivene masnim mrljama izronile su krofne i Mma Makuci je poela
da jede svoju. Ba je ukusna", rekla je, vadudi. Futi kae da poznaje pekara tamo u onoj pekari gore
u Brodherstu i da mu on uvek daje najbolje krofne. Ba su dobre, Mma. Odline." Zastala je da bi
olizala eder s prstiju. Mora biti da ste jutros obilno dorukovali, Mma Ramocve. Ili to, ili ste na putu
da se razbolite." Ne moramo ba povazdan da jedemo krofne", rekla je Mma Ramocve. Imamo i
druga posla." Mma Makuci je nabrala elo. Konstatacija dapovazdan samo jedu krofne nije liila na
Mmu Ramocve. Dve krofne tokom prepodneva nisu previe, stvarno, a Mma Ramocve, u normalnim
okolnostima, ne bi odbila da ih uzme. Sem ako... Dakle, to bi stvarno bio neoekivan razvoj dogaaja.
Mma Ramocve na dijeti! Mma Makuci pogledala je Mmu Ramocve. Vi ne biste nikad ni pomislili da
drite dijetu, je l' da, Mma Ramocve?" Pitanje bee postavljeno leernim tonom, ali Mma Makuci je
odmah znala da je njena pretpostavka tana. Mma Ramocve ju je pogledala otro, s tano onim
izrazom nervoze pomeane sa samosaaljenjem kakva se manifestuje kod osoba u poetnim fazama
dijete. Kad smo ved kod toga, Mma, da, drim dijetu", rekla je Mma Ramocve. ,,A to to tako
tamanite krofne preda mnom nimalo mi ne olakava." Bee to neuobiajeno otra opaska od strane
Mme Ramocve, koja je inae bila olienje ljubaznosti i utivosti, te joj Mma Makuci stoga nije
zamerila. Plahovitost je poznati rizik dranja dijete - ta ko bi i mogao da krivi ljude to su pomalo
nervozni, kad su stalno gladni? Ali, u isto vreme, ivot se oko dijetaa i dalje odvija sasvim normalno,
a krofne su samo deo normalnog ivota. Mma Ramocve, ne moete oekivati da de sada i svi ostali
prestati da jedu", istakla je Mma Makuci. Vie nisu govorile o tome, ali je Mmi Ramocve palo na
pamet da je ovo upravo jedno od onih pitanja koje bi ovek trebalo da uputi tetki Imang. Zamislila je
pismo: Draga tetka Imang, ja sam na dijeti, a ena koja radi sa mnom u kancelariji insistira na tome
da preda mnom jede krofne. Meni to vrlo teko pada. Ne elim da budem neutiva, ali da li postoji
bilo ta to bih mogla da uradim u vezi s tim?" Tetka Imang bi na ovo dala neki od svojih duhovitih
odgovora, pomislila je Mma Ramocve. Razmiljala je malo o tetki Imang. Mora biti da je udno kad
ljudi nekome piu o najrazliitijim problemima. ovek na kraju saznatoliko tajni... Zastala je. Sinula joj
je ideja i urno ju je pribelezila na pare papira, da se ne bi izgubila, to je esto sudbina mnogih
ideja, briljantnih i onih drugih. Nedugo pre pauze za ruak, na vrata kancelarije pokucao je gospodin
Polopeci. Nisu ga videle celog prepodneva, ali to nije bilo nita neobino. Gospodin D. L. B. Matekoni
je ustanovio da je gospodin Polopeci pouzdan voza - za razliku od egrta, koji su koristili svaku priliku
da prekorae dozvoljenu brzinu - i odluio je da ga koristi za odlaenje po rezervne delove i isporuku
kola muterijama koje nisu imale vremena da same dou u servis da ih preuzmu. Gospodinu
Polopeciju nije smetalo da se u servis vrati peice ili minibusom, dok su egrti insistirali na tome da
gospodin D. L. B. Matekoni kamionetom doe po njih. Meutim, sve ovo oduzimalo mu je dosta
vremena i gospodin Polopeci je ponekad satima bio izvan servisa. Gospodine Polopeci!" rekla je
Mma Ramocve. Jeste li to bili na nekom od svojih dugotrajnih zadataka, Rra? Po celom gradu? I tu i
tamo?" Njega znaju u celom gradu", rekla je Mma Makuci, smejudi se. On je najpoznatiji glasnik.
Kao Supermen." Supermen nije bio glasnik", rekla je Mma Ramocve. Bio je..." Nije zavrila reenicu.
ta je Supermen zapravo radio? Nije bila sigurna da li je to ikad do kraja razjanjeno. Gospodin
Polopeci nije obradao panju na ovaj razgovor o Supermenu. Primetio je ved da ove gospoe katkad
zapadnu u neko luckasto raspoloenje i priaju o makar kakvim besmislicama koje je trebalo da budu
smene. On nije nalazio da su naroito zabavne. Otiao sam po neke rezervne delove za gospodina
D. L. B. Matekonija", strpljivo je objanjavao. Morao sam da nabavim neke osigurae, a ponestalo
nam je i remena za elise, i..." I bla bla trud", rekla je Mma Makuci. To je posaoservisa, koji nas ovde
nimalo ne zanima, gospodine Polopeci. Nas u ovom delu zgrade zanimaju neke ozbiljnije stvari." Da
vam remen elise motora pukne na pola puta do Frensistauna, bogme bi vas i te kako zanimao", otro
je odgovorio gospodin Polopeci. I taman je zaustio da dodatno rastumai vanost automehaniarskog
posla, kad se u pola rei zaustavio. Mma Makuci je ustala od svog radnog stola, da bi vratila fasciklu u
ormarid za dokumenta, tako da je video njene nove plave cipele. A video je i udan nain na koji je
hodala. Jeste li se to povredili, Mma?" zabrinuto ju je upitao. Da niste uganuli nogu?" Mma Makuci
je nastavila da nabada. Nisam", odvratila je. Nisam se povredila. Dobro sam, Rra, hvala na pitanju."
Ne primetivi upozoravajudi pogled Mme Ramocve, gospodin Polopeci je nastavio. Rekao bih da su
to nove cipele. Au! Ba su moderne, je l' da? Jedva ih vidim, toliko su male. Jeste li sigurni da vam
odgovaraju?" Dabome da jesam", promumlala je Mma Makuci. Treba samo malo da se razgaze, to
je sve." Na prvi pogled, pomislio bih da su vaa stopala preiroka za takve cipele, Mma", nastavio je
gospodin Polopeci. Ne bih rekao da biste mogli da potrite u njima, zar ne? ak ni da peaite."
Mma Ramocve nije mogla a da se ne osmehne i, u pokuaju da sakrije izraz na svom licu od Mme
Makuci, napregnuto se zagledala u sto. ta vi mislite, Mma Ramocve?" upitao je gospodin Polopeci.
Mislite li da bi Mma Makuci trebalo da nosi ovakve cipele?" To nije moja stvar, Rra", odvratila je
Mma Ramocve. Mma Makuci je dovoljno odrasla da sama sebi bira obudu." Tako je", prkosno je
rekla Mma Makuci. Ja ne komentariem vau obudu, a vi ne bi trebalo dakomentariete moju. Vrlo
je neutivo od mukarca da komentarise enske cipele. To je opte poznato, zar ne, Mma Ramocve?"
Jeste, poznato je", lojalno je potvrdila Mma Ramocve. Nego, gospodine Polopeci, recite, zbog ega
ste doli kod nas?" Gospodin Polopeci je preao preko prostorije i, ne ekajudi poziv, spustio se na
stolicu namenjenu klijentima. Imam neto da vam pokaem", rekao je. Tamo napolju. Ali prvo du
vam neto redi. Sedate li se kad smo onomad ili u Mokolodi? Neto tamo nije bilo u redu, je l' tako?"
Mma Ramocve je suzdrano klimnula glavom. Mislim da nije sve bilo u redu." Ljudi su bili uplaeni,
je l' da?" navaljivao je gospodin Polopeci. Jeste li primetili to?" Moe biti", odvratila je Mma
Ramocve. ,,E pa ja sam sasvim sigurno primetio", rekao je gospodin Polopeci. A dok ste vi razgovarali
s nekima tamo, ja sam malo pronjurao naokolo. Zaeprkao sam malko dublje." Mma Ramocve se
namrtila. Dublje eprkanje nije bilo posao gospodina Polopecija. Nije ga zato povela sa sobom u
Mokolodi. Bio je inteligentan ovek, s razvijenom modi zapaanja, ali ne bi trebalo da veruje da sme
da poinje istrage. ak ni Mma Makuci, sa svojim znatnim iskustvom u ovom poslu, nije poinjala
istragu dok se prvo ne posavetuje s Mmom Ramocve. Bilo je to jednostavno pitanje odgovornosti.
Kad bi ita polo naopako, odgovornost bi snosila Mma Ramocve, kao direktorka. Iz tog razloga,
morala je u svakom trenutku da zna ta se radi. Pribrala se, namerna da odluno porazgovara s
gospodinom Polopecijem. Nije uivala u ovakvim stvarima, ali najzad, ipak je ona ef, i ne moe da
izbegne ono to joj je dunost. Gospodine Polopeci", poela je. Mislim da ne..."Prekinuo ju je,
vedro podigavi prst uvis, kao da je hteo da ukae na izvor svog nadahnuda. Posredi je bila ptica",
rekao je. Da ne poverujete, je l' da, Mma Ramocve? Za sav onaj strah i zabrinutost bila je odgovorna
jedna ptica." Mma Ramocve bee udutkana. Dabome da je posredi bila ptica - na kraju je to saznala,
veto izvukavsi informaciju od one devojke u restoranu. Ali nije oekivala da de gospodin Polopeci,
koji tamo nije nikog poznavao, dodi do istog saznanja. Naravno da sam znala za pticu",
dostojanstveno je odgovorila. I nameravala sam da im pomognem u vezi s tim." Gospodin Polopeci
je ponovo podigao prst. Ved sam to uradio", veselo je rekao. Reio sam problem." Mma Makuci,
koja ih je sluala s rastudim interesovanjem, sada se i sama uplela u razgovor. Kakva ptica?" upitala
je. Kako moe ptica da izazove tolike neprilike?" Gospodin Polopeci se okrenuo prema njoj. Nije to
neka obina ptica", objasnio je. To je kljunoroac smrdovrana." Mma Makuci se nevoljno stresla.
Gore na severu, odakle je poticala, bilo je smrdovrana. Znala je da su baksuzne. Ljudi su ih izbegavali
ako su ikako mogli. Po njenom miljenju, to je bilo i najpametnije. Dovoljno je da ovek samo pogleda
te ptice, velike kao durke, s onim njihovim ogromnim kljunom i oima kao u starca. ,,Da, nastavio je
gospodin Polopeci. Ta ptica doneta je u leilite za ivotinje u Mokolodiju. Neko ju je naao kako lei
na drumu, gore na severu, i doneo je ovamo. Imala je polomljeno krilo i nogu, a oni su joj previli rane
i zadrali je ovde dok se ne oporavi. A svi su bili uplaeni, jer su znali da ta ptica nosi sa sobom smrt.
Da sasvim sigurno donosi smrt." Pa to nisu neto rekli?" upitala je Mma Makuci. Jer ih je bilo
sramota", odvratio je gospodin Polopeci.Niko nije hteo da bude onaj koji de da ode kod Nila i kae
mu da ne ele da ta ptica boravi u rezervatu. Niko nije hteo da ba njega smatraju sujevernim i
zaostalim. To je bilo posredi, zar ne, Mma Ramocve?" Mma Ramocve je potvrdno klimnula glavom,
mada s oklevanjem. Gospodin Polopeci je doao do istog zakljuka kao ona. Ali ta je uradio vi vezi s
tim? Ona je smatrala da je priroda problema vrlo delikatna i da mora vrlo paljivo da razmisli ta joj je
initi. Gospodin Polopeci se, kako se inilo, nesmotreno zaleteo pravo pred rudu. Kaete da ste reili
problem", rekla je. A kako to, Rra? Rekli ste ptici da odleti negde daleko odavde?" Gospodin
Polopeci je odmahnuo glavom. Ne, Mma, nisam to uradio. Uzeo sam pticu. Kad je pala nod, otiao
sam i uzeo je." Mma Ramocve je jeknula. Ali kako ste smeli..." to da ne, Mma?" odvratio je
gospodin Polopeci. To je stvorenje iz divljine. Niko nije vlasnik divljih ptica. Nisu imali pravo da je
zadre tamo." Hteli su da je puste im je izlee", rekla je Mma Ramocve, s tragom ljutnje u glasu.
Da, ali ta bi se dotle izdeavalo?" izazivaki je upitao gospodin Polopeci. Neko bi je ubio. Ili bi se
dogodilo neto runo, a onda bi svi okrivili Nila, zbog toga to je dozvolio da donesu pticu u rezervat.
Mogla je da se napravi uasna zbrka." Mma Ramocve je naas razmislila. Gospodin Polopeci je
verovatno bio u pravu, ali to ipak nije opravdavalo injenicu da je uzeo stvar u svoje ruke. Gde ste je
pustili, Rra?" upitala je. Te ptice ne ive ovde. One ive tamo gore." Pokazala je prstom u pravcu
severa, prema nenastanjenoj ikari Tuli Bloka, brdima Svapong, prostranim ravnicama
Matabelelenda. Znam", rekao je gospodin Polopeci. Zato je jo uvek nisam pustio. Zamolio sam
jednog kamiondiju da je odnese tamo kad sutra ujutru krene za Frensistaun. Onde je pustiti umesto
nas. Dao sam mu nekoliko pula da to uradi. I koju cigaretu." Dobro, a gde je sad ta ptica?" umeala
se Mma Makuci. Gde je krijete?" Ama ne krijem je nigde", rekao je gospodin Polopeci. Eno je
napolju, u kartonskoj kutiji. Pokazadu vam je." Ustao je sa stolice. Mma Ramocve i Mma Makuci su se
zgledale - pogledom koji bee teko protumaiti, ali koji je svakako predstavljao meavinu
iznenaenja i predosedanja. Zatim su krenule za njim, kroz vrata kancelarije pa iza zgrade. Uza zid,
nezatidena od sunca, leala je velika kartonska kutija, na ijem gornjem delu behu izbuene rupe za
vazduh. Gospodin Polopeci se oprezno pribliio kutiji. Samo du malo da odskrinem poklopac", rekao
je. Ne bih eleo da ptica pobegne." Mma Ramocve i Mma Makuci stajale su tik iza njega dok je
lagano povlaio jednu stranu poklopca kutije. Pogledajte unutra", apnuo je. Eno je. Odmara se."
Mma Ramocve je zavirila u kutiju. Na dnu je lealo krupno oblije kljunoroca, kojem je nezgrapan,
glomazan kljun leao na grudima, poluotvoren. Nekoliko asaka ga je zagledala, a potom se uspravila.
Ptica je mrtva, Rra", rekla je. Ne odmara se. Pokojna je." Bila je blaga prema gospodinu Polopeciju,
koji bee previe potresen da bi im pomogao da sahrane pticu u ikari iza Brzih motora Tlokvenga.
Nije mu odrala predavanje o tome koliko je nepromiljeno postupio ostavivi pticu satima na vrelom
suncu, u kutiji u kojoj je postalo prevrude da bi mogla da preivi. Nije mu to rekla, a upozoravajudi
pogled koji je uputila Mmi Makuci spreio je njenu pomodnicu da i sama bilo ta kae. Umesto toga,
rekla je da svako moe da pogrei i da zna da je imao najbolju nameru. Potom mu je, to je utivije
mogla, napomenula da se nada da ubudude nedepokuavati da reava probleme bez prethodnog
dogovora s njom. Bolje je tako", tiho je rekla, dodirnuvi mu rame blagim pokretom ohrabrenja i
pratanja. Ona i Mma Makuci odnele su beivotno telo ptice u ikaru. Pronale su mesto, dobro
mesto, pod malim drvetom akacije, gde je tlo izgledalo dovoljno mekano za kopanje. Mma Ramocve
je iskopala rupu, grob za pticu, posluivi se bradvom koju je u tu svrhu pozajmila od oveka koji je
imao plac zemlje odmah pored servisa. Zamahnula je bradvom, podigavi je visoko, i zarila u zemlju,
umnogome na isti nain kao to su ene pre nje, nebrojena pokolenja ena iz njene porodice i
plemena, radile u prolosti dok su pripremale za setvu tlo Bocvane, to valjano tlo njihove zemlje.
Mma Makuci je izvlaila iskopanu zemlju na gomilu i pripremila pticu za ukop, sputajudi je u rupu
neno, kao da polae prijatelja na veni poinak. Mma Ramocve je pogledala Mmu Makuci. elela je
da kae neto, ali nekako joj nije uspevalo da to i izgovori. Ova ptica je jedna od nae brade i sestara.
Vradamo je u tlo iz kojeg je potekla, u tlo iz kojeg smo i mi potekli. I sada je zatrpavamo zemljom...
Uradile su to, blagim pokretima nabacujudi zemlju na pticu, na veliki kljun, na krupno, poraeno telo,
koje je tako nesredno proivelo svoj kratak ivot i nesredno ga okonalo, sve dok je nisu do kraja
zatrpale. Mma Ramocve je klimnula glavom Mmi Makuci i zajedno su otpeaile natrag do servisa,
bosonoge, jednostavne, onako kako su njihove majke i bake peaile zemljom koja im je toliko znaila
i koja je mesto poinka svih nas - ljudi, ivotinja, ptica.esnaesto poglavlje DR MOFAT POSTAVLJA
DIJAGNOZU Postien onim to je uradio, gospodin Polopeci je sada nastojao da uradi bilo ta ime bi
nadoknadio ruan ishod svog poduhvata. Slededeg jutra, nekoliko puta je promoiio glavu kroz vrata
Prve damske detektivske agencije, pitajudi ima li Mma Ramocve bilo kakvog posla za njega. Ona je
utivo odgovarala da nema niega naroito hitnog, ali da de ga pozvati im ustreba. Siromah ovek",
uzdahnula je Mma Makuci. Ba mu je krivo zbog svega, zar ne mislite, Mma Ramocve?" Jeste",
sloila se Mma Ramocve. Sigurno mu nije lako." Bili ste ba ljubazni prema njemu, Mma", rekla je
Mma Makuci. Niste vikali. Niste mu pokazali koliko ste ljuti." Kakva vajda od toga?" upitala je Mma
Ramocve. Kad smo ljuti na nekoga, na kakvo to dobro moe da izae? Pogotovo ako ta osoba nije
mislila nita loe. Gospodinu Polopeciju je ao zbog svega - to je jedino to je vano." Razmislila je
naas. Bilo je oigledno da je gospodinu Polopeciju potreban neki znak od nje, nekakav signal da i
dalje namerava da mu poverava obavljanje povremenih zadataka. arko je eleo da se i dalje bavi
detektivskim poslom - to je vrlo jasno pokazivao - i nesumnjivo je brinuo da de ovaj debakl staviti
taku na to. Nadi de neto. Dade mu do znanja da i dalje ceni njegove sposobnosti. Mma Ramocve je
razmislila o svom spisku zadataka. Problem u Mokolodiju bio je reen - na alostan nain, naravno, ali
ipak reen. Time su na spisku preostali doktor i pitanje ucenjivaa Mme Cau. Ved je imala ideju ta da
uradi u vezi s doktorom i nameravala je da uskoro prione na to, ali jo uvek je ostajala afera s
ucenom.Moe li je, moda, poveriti gospodinu Polopeciju? Zakljuila je da moe. Mma Makuci je
pozvala gospodina Polopecija u kancelariju i on se, nervozno steudi ruke, smestio u stolicu za
klijente. Vi znate, gospodine Polopeci", poela je Mma Ramocve, vi znate da sam oduvek cenila
vau sposobnost kao detektiva. I jo uvek je cenim. elim da to znate." Gospodin Polopeci je prosto
sinuo od zadovoljstva. Hvala vam, Mma. Vrlo ste ljubazni. Vi ste moja majka, Mma Ramocve." Mma
Ramocve nije reagovala na taj kompliment. Nisam ja niija majka, pomislila je, sem onog mog
detenceta gore na nebu. Ja sam majka tog deteta. Pitali ste, Rra, ima li neto to moete da uradite.
Dakle, imam ovde neto ime bi trebalo da se pozabavite. Obratila nam se nedavno mlada ena po
imenu Popi. Ona radi za jednu gospou koja potkrada dravnu kuhinju tako to iznosi hranu i daje je
svom muu. Ta gospoa, Mma Cau, dobila je ucenjivako pismo. Pomislila je da ga je napisala Popi,
jer je Popi jedina koja zna." I, da li je?" upitao je gospodin Polopeci. Mislim da nije", rekla je Mma
Ramocve. Mislim da je morala redi jo najmanje jednoj osobi." ,,A ako uspemo da ustanovimo ko je
ta osoba, znai da smo nali ucenjivaa?" Mma Ramocve se osmehnula. Eto, sve ste shvatili!" rekla
je. Znala sam da ste valjan detektiv. To je upravo zakljuak koji bi iz svega ovoga trebalo izvudi."
Zastala je. Idite i popriajte s tom Popi i postavite joj ovo pitanje. Pitajte je: Da li ste nekome, bilo
kome, pisali o svom problemu? To je sve to je potrebno da je pitate. Upotrebite tano ove rei i
vidite ta de vam odgovoriti." Objasnila je gospodinu Polopeciju gde Popi radi. Mogao bi odmah da
ode tamo, rekla je, i zatrai da je vidi.Mogao bi da im kae da ima neku poruku za nju. Ljudi vazda
alju poruke jedni drugima, a ona de izadi da je primi. Nakon to je gospodin Polopeci otiao, Mma
Ramocve se osmehnula Mmi Makuci. Dobar detektiv, ovaj ovek", rekla je. Bio bi vam dobar
pomodnik, Mma Makuci." Ove redi behu melem za ui Mme Makuci. Godila joj je pomisao da ima
pomodnika ili, tavie, bilo koga podreenog. Predmet kadrovskog menadmenta na Bocvanskom
koledu za sekretarice poloila je s izuzetno dobrom ocenom. Jo uvek je negde imala svoje beleke i
reila je da ih iskopa i proita pre no to pone zaista da nareuje gospodinu Polopeciju. A sad",
dodala je Mma Ramocve, gledajudi na sat, imam zakazan pregled kod lekara. Ne smem da
zakasnim." Niste valjda bolesni, Mma Ramocve", zabrinuto se raspitivala Mma Makuci. Ta vaa
dijeta..." Mma Ramocve ju je prekinula. Moja dijeta ide odlino", rekla je. Ne, ovo nema nikakve
veze s dijetom. Naprosto sam pomislila da ne bi bilo loe da odem da mi izmere pritisak." Bilo joj je
lako da nae lekara o kome je priala Boitelo. Ne razmiljajudi, dozvolila je da joj se omaloie da je
Ugananin i da se njegova ordinacija nalazi dovoljno blizu njenog stana da moe peice da odlazi na
posao. Imala je Boitelinu adresu, to je znailo da je morala samo da proelja spisak ordinacija opte
prakse u telefonskom imeniku. Ugandska prezimena su se lako uoavala - bilo ih je podosta - a posle
toga je bilo vrlo jednostavno utvrditi da se ordinacija doktora Justasa Lubege nalazi u ulici koja see
onu u kojoj ivi Boitelo. Ono to je nakon toga sledilo bilo je telefonsko zakazivanje pregleda u toj
ordinaciji. Slualicu je podigla Boitelo. Mma Ramocve se predstavila, posle ega je na drugoj strani
ice nastalokrade dutanje. Zato pozivate ovaj broj?" rekla je potom Boitelo, gotovo apatom. Hodu
da zakaem - kao pacijent - kod vaeg doktora Lubege", rekla je Mma Ramocve. ,,I ne brinite. Pravicu
se da vas ne poznajem. Nedu vas ni pomenuti." Ovo razuveravanje bee propradeno kratkim
utanjem. Obedavate?" upitala je Boitelo. Naravno da obedavam, Mma", odvratila je Mma
Ramocve. Zatitidu vas. Nema potrebe da se zabrinjavate." Zbog ega elite pregled?" upitala je
Boitelo. Hodu da mi se proveri krvni pritisak", rekla je Mma Ramocve. Poto je parkirala mali beli
kombi ispred table na kojoj je pisalo da se tu nalazi ordinacija koju vodi Justas Lubega, dr. med. i in.
hem. (Univerzitet Makerere), prola je kroz glavni ulaz i nala se u velikoj ekaonici. Ordinacija je
nekad bila privatna kuda - jedna od onih starih bocvanskih kuda s malim verandama, ne preterano
razliita od njene sopstvene kude u Zebrinoj ulici - a u dnevnoj sobi sada se nalazio prijemni alter. U
kaminu, u kojem su nekad, u hladnim zimskim veerima, sigurno plamsale mnoge vatre, bee sada
smeten ukusan aranman od suvog cveda i mahuna. Na jednom zidu visila je velika oglasna tabla, s
obavetenjima o vakcinacijama i nekoliko krupno odtampanih upozorenja o merama
predostronosti kojih bi ljudi sada trebalo da se pridravaju u privatnom ivotu. Tu je bila i slika
komarca i upozorenje o neophodnom oprezu u blizini stajade vode. U ekaonici je ved sedela jedna
pacijenukinja koja je ekala da ue kod doktora, trudnica, koja je utivo klimnula glavom na pozdrav
Mmi Ramocve. Niim ne pokazujudi da je odranije poznaje, Boitelo je ponudila Mmu Ramocve da
sedne. Trudnica se nije dugo zadrala kod doktora, tako da je Mma Ramocve vrlo brzo bila naredu. Dr
Lubega je podigao pogled sa svog radnog stola. Pokazavi Mmi Ramocve rukom da sedne preko puta
njega, zagledao se u karton pred sobom. Nemam nikakvih ranijih zabeleki o vama", rekao je. Mma
Ramocve se nasmejala. Odavno nisam bila kod lekara, dr Lubega. Sve i da ima zabeleki, bile bi vrlo
stare." Lekar je slegao ramenima. Dakle, Mma Ramocve, kako mogu da vam pomognem?" Mma
Ramocve se namrtila. Prijatelji me stalno podsedaju da ne vodim dovoljno rauna o svom zdravlju",
rekla je. Znate kakvi su ljudi. Kau da bi trebalo da redovno kontroliem krvni pritisak. Kau da, zato
to sam prilino tradicionalno graena..." Dr Lubega je delovao zbunjeno. Tradicionalno graeni,
Mma?" Da", odvratila je Mma Ramocve. Graena sam onako kako tradicija nalae da bi afrike
ene i trebalo da budu." Dr Lubega je stao da iri lice u osmeh, ali je profesionalni manir preovladao i
odmah se ponovo uozbiljio. to se tie krvnog pritiska, u pravu su. Gojazni ljudi morali bi da vode
rauna o tome. Izmeridu vam pritisak, Mma, a obavidemo i osnovni pregled." Mma Ramocve sedela
je na divanu dok je dr Lubega obavljao povran pregled. Kradom ga je pogledala dok joj je oslukivao
srce; videla je besprekornu belu koulju s utirkanim okovratnikom, kravatu sa grbom univerziteta,
malu liniju dlaica tik ispod brade koju je ilet promaio. Srce vam zvui dovoljno jako", rekao je.
Mora biti da ste ena velikog srca, Mma." Slabano se osmehnula, na ta ju je upitno pogledao.
Hajd'mo, sad", rekao je. Da vam izmerim pritisak." Poeo je da joj omotava manetnu aparata za
merenje pritiska oko miice, ali je potom stao. Ova manetna je premala", promrmljao je,
odmotavije. Moram da uzmem tradicionalno graenu manetnu." Okrenuo se i otvorio fioku iz koje
je izvadio vedu manetnu. Prikaivi je na aparat, omotao ju je oko miice Mme Ramocve i izmerio joj
pritisak. Videla je da je zabelezio cifre u karton, ali nije videla koje su. Ponovo sededi pored
doktorovog stola, Mma Ramocve je sasluala ono to je imao da kae. Rekao bih da ste srazmerno
dobrog zdravlja", rekao je, za... za enu tradicionalne grae. Ali bojim se da vam je krvni pritisak
povien. Sto ezdeset sa devedeset. To je na granici i mislim da dete morati da uzimate lekove da
biste ga malo snizili. Mogu da vam preporuim vrlo dobar lek. To su vam dva leka u jednom - ono to
zovemo betablokator i diuretik. Trebalo bi da uzimate ove tablete." Hodu, doktore", rekla je Mma
Ramocve. Posluadu vas." Odlino", rekao je dr Lubega. Ali ima neto to moram da vam kaem,
Mma. Ovaj lek je veoma dobar, ali nije jeftin. Kotace vas dve stotine pula meseno. Moete ga kupiti
ovde kod mene, ali toliko de vas kotati." Mma Ramocve je zazvidala. Uh! Mnogo novca za nekoliko
tabletica." Zastala je. Ali potreban mi je, zar ne?" Jeste", odvratio je dr Lubega. ,,U tom sluaju,
uzedu ga. Nemam dve stotine pula kod sebe, ali imam pedeset." Dr Lubega je velikoduno mahnuo
rukom. Dovoljno za poetak. Kad budete imali novac, doite da kupite jo." Naoruana boicom
svetloplavih tableta, Mma Ramocve je te veeri otila kod svog prijatelja Hauarda Mofata. Kad je
pozvonila na vrata, on i njegova supruga sedeli su u dnevnoj sobi. Opaki smei pas doktora Mofata,
prema kojem je Mma Ramocve gajila izrazito nepoverenje, glasno je zalajao, ali ga je njegov gospodar
smesta udutkao i poslao u drugu sobu.Izvinite zbog psa", rekao je dr Mofat. Nije ba prijateljski
raspoloen. Ne znam gde sam to pogreio s njim." Neki psi su jednostavno gadne naravi", odvratila
je Mma Ramocve. To nije krivica vlasnika. Isto kao to nisu uvek roditelji krivi za ravu narav
deteta." Pa, moda de se moj pas na kraju ipak promeniti", rekao je dr Mofat. Moda de s godinama
postati bolji." Mma Ramocve se osmehnula. Nadam se, doktore", rekla je. Ali, nisam dola kod vas
da bih bila neljubazna prema vaem psu. Dola sam da vas zamolim za jednu malu uslugu." Uvek mi
je drago kad mogu da vam pomognem na bilo koji nain, Mma Ramocve", odvratio je dr Mofat.
Znate da je tako." ,,E pa onda, da l' biste hteli da mi izmerite pritisak?" Ako je dr Mofat i bio
iznenaen ovom molbom, nije to pokazao. Uvevi Mmu Ramocve u svoju radnu sobu, u zadnjem delu
kude, izvadio je iz fioke u stolu aparat za merenje pritiska i poeo da omotava manetnu oko pruene
ruke Mme Ramocve. Osedate se loe?" tiho je upitao, stiskajudi pumpicu. Ne", odvratila je Mma
Ramocve. Samo moram da znam." Dr Mofat je pogledao ivin stub. Neto je malo vii nego to bi
trebalo da bude", rekao je. Sto ezdeset sa devedeset. U ovakvom sluaju, verovatno bi trebalo
uraditi jo neke analize." Mma Ramocve je buljila u njega. Sigurni ste da je ba toliki?" Dr Mofat je
odgovorio da jeste. Nije to tako strano", rekao je. Upravo je onoliki koliki sam i mislila da de biti."
Radoznalo ju je pogledao. Ma nemojte? A zato?" Nije odgovorila na pitanje, ved je posegla u dep i
izvukla boicu tableta koje joj je prodao dr Lubega. Poznajete li ove tablete?" upitala je.Dr Mofat je
pogledao etiketu. To su vrlo poznate tablete za obaranje krvnog pritiska", rekao je. Odline su. I
prilino skupe. Ali odline. To je beta-blokator kombinovan s diuretikom." Otvorio je boicu i prosuo
nekoliko tableta na dlan. Zainteresovano ih je zagledao, a onda podigao jednu da bi je ispitao izbliza.
udno", rekao je malo kasnije. Neto se ne sedam da ovaj lek ovako izgleda. Koliko mogu da se
prisetim, tablete su bile bele. Sad, naravno, moe biti da ja greim. Ove su... plave, zar ne? Da,
definitivno su plave." Vratio je tablete u boicu i otiao na drugi kraj sobe, gde je izvukao jednu knjigu
s police. Ovo je primerak Britanskog nacionalnog farmakolokog prirunika", rekao je. U njemu su
nabrojani svi registrovani lekovi i opisan njihov izgled. Dakle, da vidimo." Potrajalo je nekoliko minuta
dok nije pronaao lek, a potom se klimajudi glavom slagao s onim to je tamo pisalo. Evo ga, rekao
je, itajudi iz prirunika. Bele tablete. Svaka tableta sadri pedeset miligrama betablokatora i
dvanaest zarez pet miligrama diuretika." Zatvorio je knjigu i pogledao Mmu Ramocve preko ruba
naoara. Mma Ramocve, mislim da dete morati da mi kaete odakle vam ovo", rekao je. Ali, nede li
vam biti lake da mi sve ispriate uz solju aja? Siguran sam da de Fiona rado skuvati aj za sve troje, a
za to vreme dete mi lepo redi sve po redu." Ba bi mi prijao aj", rekla je Mma Ramocve. Na kraju
prie, dr Mofat je tuno odmahnuo glavom. Bojim se da jedini zakljuak koji iz ovoga moe da se
izvue glasi da taj dr Lubega zamenjuje skupi lek jeftinim neregistrovanim preparatom, ali
pacijentima napladuje punu cenu." ,,A to moe da im nakodi?" upitala je. Moe", odvratio je dr
Mofat. Neki neregistrovani lekovi su u redu, ali ostali nemaju uvek dejstvo koje bitrebalo da imaju.
Postoji problem istode, vidite. Dabome, moda ovaj lekar veruje da je sve u redu i da lek nede
nikome nakoditi, ali to nije dovoljno dobro. Ne sme se rizikovati na taj nain. I definitivno se ne sme
podvaljivati pacijentima." Odmahnuo je glavom. Naravno, ovo demo morati da prijavimo. To vam je
jasno, zar ne?" Mma Ramocve je uzdahnula. To je nevolja kad se ovek mea u ove stvari; neizbeno
biva uvuen u njih. Moraju da se piu izvetaji. Dr Mofat je osetio njenu potitenost. Ja du otidi u
ministarstvo i porazgovarati s njima", rekao je. Tako je jednostavnije." Mma Ramocve se zahvalno
osmehnula i otpila gudjaj svog aja. Pitala se zato bi neki lekar imao potrebe da podvaljuje
pacijentima, kad mu legitimna praksa donosi sasvim dovoljno za udoban ivot. Razume se, moda
mora da otpladuje kredite ili kolarine ili ima dugova; nikad se ne zna. Ili mu moda treba novac zato
to ga neko ucenjuje. Ucena dovodi ljude do krajnjeg oajanja. A ukoliko krije neku mranu tajnu,
lekar bi mogao biti primamljiva meta za ucenu... Meutim, to joj je izgledalo pomalo neverovatno. Po
svoj prilici je posredi samo pohlepa, najobinija pohlepa. elja da se poseduje mercedes, na primer.
Tako neto ume da navede ljude na svakojaka zla.

Sedamnaesto poglavlje U IEKIVANJU POSETE Kad je Mma Ramocve slededeg jutra stigla u
zajedniko dvorite Brzih motora Tlokvenga i Prve damske detektivske agencije, zatekla je gospodina
Polopecija s glavom pod kolima. Oduvek se snebivala da se obrati automehaniaru dok ovaj lei pod
kolima, jer seneizbeno deavalo da se prene i udari glavom. Stoga se prignula i apatom rekla:
Dumela, Rra. Imate li neto da mi kaete?" Gospodin Polopeci se izvukao na otvoreno i obrisao ruke
komadom krpe. Da, imam", ivahno je odvratio. ,,I to neto vrlo zanimljivo." Nali ste Popi?"
Jesam, naao sam je." ,,I porazgovarali ste s njom?" Jesam." Mma Ramocve ga je iekujudi
pogledala. Dakle?" Upitao sam je da li je nekome pisala o onome to se dogodilo. Ba tako sam je
pitao." Mma Ramocve je osedala kako postaje nestrpljiva. Dajte, gospodine Polopeci. Reite mi ved
jednom ta je rekla." Gospodin Polopeci je podigao prst, naglaavajudi na sebi svojstven nain ono to
je imao da kae. Ne biste poverovali kome je pisala, Mma Ramocve. Nedete nikad pogoditi." Mma
Ramocve je uivala u svom trenutku. Tetki Imang?" upitala je tiho. Oduevljenje gospodina
Polopecija je naglo splasnulo. Da. Kako ste znali?" Imala sam osedaj, gospodine Polopeci. Imala sam
osedaj." Trudila se da svom glasu da bezbrian ton. Ponekad imam taj unutranji osedaj, gospodine
Polopeci, i shvatila sam da ume da bude taan. U svakom sluaju, informacija koju ste mi doneli je
vrlo korisna. Potvruje moje miljenje o onome to se deava." Ali ja ne znam ta se deava", rekao
je gospodin Polopeci. Onda du vam ja to redi, Rra", rekla je Mma Ramocve, pokazujudi prema svojoj
kancelariji. Uite i sedite, a ja du vam objasniti ta se tano deava i ta moramo da radimo."I Mma
Makuci i gospodin Polopeci su napeto sluali dok je Mma Ramocve priala dokle je stigla u istrazi o
uceni. ta demo sada da radimo?" upitala je Mma Makuci. Znamo ko je. Hodemo li otidi u policiju?"
Nedemo", odvratila je Mma Ramocve. Barem ne jo." Pa onda?" navaljivao je gospodin Polopeci.
Hodemo li otidi i popriati s tom tetkom Imang, ko god ona bila?" Nedemo", rekla je Mma Ramocve.
Imam bolju ideju. Navedemo tetku Imang da doe i popria s nama. Ovde u naoj kancelariji.
Navedemo je da sedne u tu stolicu i kae nam sve o svojim nedelima." Gospodin Polopeci se
nasmejao. Nede ta nikad dodi ovamo, Mma! Zato bi dola?" O da, dodi de, nita ne brinite",
odvratila je Mma Ramocve. Mma Makuci, izdiktirala bih vam sada jedno pismo, ako moe.
Gospodine Polopeci, ostanite tu, da ujete ta imam da kaem." Mma Makuci je volela da
stenografie, bududi da su ispitivai u Bocvanskom koledu za sekretarice njeno stenografisanje
ocenili kao najbolje koje su videli otkako koled postoji". Jeste li spremni, Mma?" upitala je Mma
Ramocve, koncentriudi se za svojim radnim stolom. Bila je svesna da je sve vreme pod budnim okom
gospodina Polopecija, za koga se inilo da upija svaku njenu re. Bio je ovo veoma vaan trenutak.
Pismo ide", rekla je, ... tetki Imang, u novine. Ponite. Draga tetka Imang, ja sam ena kojoj je
potrebna vaa pomod i piem vam zato to znam da dajete dobre savete. Po zanimanju sam privatni
detektiv, a moje ime je Mma Ramocve, iz Prve damske detektivske agencije (ali molim vas, draga
tetka, nemojte ovo da odtampate u novinama, jer ne bih volela da ljudi znaju da sam napisala ovo
pismo)." Zastala je, dok je olovka Mme Malcuci letela po stranici sveske.Spremna", rekla je Mma
Malcuci. Pre nekoliko nedelja", diktirala je Mma Ramocve, upoznala sam enu koja mi je rekla da je
ucenjuju zbog toga to krade hranu i daje je muu. Pitala sam se da li mi je rekla istinu, ali uverila sam
se u to kad mi je pokazala pismo koje je dobila. Zatim sam otkrila neto to me je prenerazilo.
Razgovarala sam s osobom koja mi je rekla da je ucenjiva gospoa koja radi u vaim novinama! Sad
ne znam ta da radim s tom informacijom. Deo mene kae mi da bi trebalo naprosto da zaboravim na
to i gledam svoja posla. Drugi deo mi kae da bi ime koje sam dobila trebalo da predam policiji.
Stvarno ne znam ta da radim, a mislim da ste vi najbolja osoba da me posavetuje. Zato, molim vas,
tetka Imang, da li biste bili tako dobri da doete u moju kancelariju i lino mi kaete ta bi trebalo da
uradim? Vi ste jedini kome sam se obratila u vezi s ovim i jedini kome verujem. Moete dodi bilo
kojeg dana do pet popodne, kad nam zavrava radno vreme. Nae prostorije nalaze se u sklopu
servisa Brzi motori Tlokvenga, koji ne moete da promaite ako vozite drumom prema Tlokvengu.
ekam vas. Vaa iskrena prijateljica, Dragocena Ramocve." Mma Ramocve bee zahvadena
besednikim zanosom. Eto", rekla je. Kako vam se ini?" Briljantno, Mma", rekao je gospodin
Polopeci. Da ga odmah isporuim? Direktno u redakciju novina?" Da, molim vas", odvratila je Mma
Ramocve. I napiite 'hitno' na koverti. Mislim da de nas tetka Imang posetiti jo koliko danas." ,,I ja
tako mislim", sloila se Mma Malcuci. Sada du da prekucam ovo, pa da se potpiete. Ovo je vrlo
mudro pismo, Mma Ramocve. Moda najmudrije koje je ikad napisano." Hvala vam, Mma", rekla je
Mma Ramocve. Vreme ba ume da se vue, pomislila je Mma Ramocve. Nakon to je napisala pismo
tetki Imang, pismoza koje je bila sigurna da de izvudi ucenjivaicu iz njene jazbine, ustanovila je da joj
je teko da se koncentrie na bilo ta drugo. Nije da je imala mnogo posla; bile su tu jedna ili dve
rutinske stvari koje je valjalo da odradi, ali obe su podrazumevale odlaenje iz kancelarije i razgovor s
ljudima, a ona nije htela nigde da ide, za sluaj da tetka Imang ipak doe. Stoga je sedela za svojim
stolom, dokono prelistavajudi nekakav asopis. Mma Ramocve je volela asopise i nije bila kadra da
se odupre tezgi punoj primamljivih naslova, stalno izloenih u supermarketu. Volela je asopise koji
su objedinjavali praktine savete (o kuhinji i bati) i lanke o poznatim ljudima. Znala je da te lanke
ne bi trebalo shvatati ozbiljno, ali bili su ipak zabavni, neka vrsta traeva, ne sasvim razliita od onih
koji su se razmenjivali u malim dudanima Moudija ili meu prijateljicama na terasi hotela
Prezident", ili ak od onih koje su razmenjivale ona i Mma Makuci kad nisu imale pametnija posla.
Ovi traevi behu oaravajudi jer su se bavili svakodnevnim ivotom; drugi brak oveka koji je bio
vlasnik nove kompanije za osiguranje u trgovakom centra; nepodoban mladid kderke poznatog
politiara; neoekivano unapreenje visokog armijskog oficira i pokondirenost njegove ene, i tome
slino. Listala je stranice asopisa. Bila je tu fotografija princa arlsa u obilasku njegove fabrike
organskih biskvita. Vrlo zanimljivo, pomislila je Mma Ramocve. Gajila je vrlo izraene simpatije i
antipatije. Dopadali su joj se biskup Tutu i onaj ovek s neurednom kosom koji je pevao da bi
pomogao gladnima. Dopadao joj se princ arls, a ovde se nalazila fotografija tih njegovih specijalnih
biskvita, od kojih je prihod od prodaje odlazio u njegovu dobrotvornu fondaciju. Mma Ramocve ih je
gledala i pitala se kakvog li su ukusa. Pomislila je da bi prilino lepo ili uz biljni aj i zamislila je da ima
kutiju tih biskvita na svom radnom stolu, a ona i Mma Makuci se slue po elji. Ali onda se setila svoje
dijete, a eludac joj se zgrio od razoaranja i enje.Nastavila je da prelistava asopis. Bila je tu slika
pape kako ulazi u helikopter, pridravajudi okruglu belu kapicu koju je nosio, da mu je vetar ne bi
oduvao. Iza njega su stajala dva u crveno odevena kardinala i primetila je da su obojica veoma
tradicionalne grae, to je na nju delovalo vrlo ohrabrujude. Ako ikad vidim Gospoda, pomislila je,
sigurna sam da nede biti mrav. Oko podneva, doao je stariji egrt, arli, i zamolio Mmu Makuci za
pozajmicu. Sad kad imate bogatog mua", rekao je, moete da priutite sebi da mi pozajmite neto
para." Mma Makuci dobacila mu je pogled pun neodobravanja. Gospodin Futi Radifuti jo uvek nije
moj mu", rekla je. ,,I nije ba tako bogat ovek. Ima dovoljno novca, to je sve." Pa valjda vam je dao
malo, Mma", bio je uporan arli. ,,A ako jeste, tada mi sigurno moete pozajmiti osamsto pula." Mma
Makuci pogledala je Mmu Ramocve, traedi podrku. Osamsto pula", ponovila je. ta de tebi
osamsto pula? To je mnogo novca, zar ne, Mma Ramocve?" Bogme jeste", potvrdila je Mma
Ramocve. Za ta ti treba?" arliju kao da bee neprijatno. Za poklon za moju devojku", odvratio je.
Hteo bih neto da joj kupim." Za tvoju devojku!" ciknula je Mma Makuci. To je zanimljiva novost.
Mislila sam da se vi momci ni sa jednom ne zadravate dovoljno dugo da biste je nazvali svojom
devojkom. A ti mi sad tu pria da hode da joj kupi poklon. Pa to je vana novost! arli je
ozlojeeno odmerio Mmu Makuci, a potom odvratio pogled. A ta misli da joj kupi?" upitala je
Mma Makuci. Dijamantski prsten?" arli je pogledao u pod. Drao je ruke na leima, kao da se nalazi
pred sudijom, i Mma Ramocve osetila jeiznenadni nalet saaljenja prema njemu. Mma Makuci umela
je ponekad estoko da oplete po egrtima; iako su najede bili lenji i neodgovorni, ipak su imali
osedanja i nije volela da ih gleda poniene. Reci mi neto o toj tvojoj devojci, arli", rekla je Mma
Ramocve. Sigurna sam da je vrlo lepa. ime se bavi?" Radi u butiku", odvratio je arli. Ima jako
dobar posao." ,,A da li se dugo poznajete?" upitala je Mma Ramocve. Tri nedelje", odgovorio je arli.
Je li", rekla je Mma Makuci. ta je s tim poklonom? Je l' posredi prsten?" Njeno pitanje ne bee
namenjeno da bude ozbiljno, stoga je bila zateena odgovorom. Da", odvratio je arli. Novac mi
treba za prsten." U prostoriji je zavladala tiina. Napolju, na vrelini dana, odzvanjao je beskrajni zov
cvraka. U ovo doba dana, po takvoj omorini, izgledalo je kao da svet stoji, a pokreti su delovali kao
besmisleno, nepoeljno uznemiravanje. Ovo je bilo vreme da se sedi i ne radi nita, sve dok se senke
ne izdue, a popodne ne postane sveije. Mma Makuci je govorila tiho. Nisu li tri nedelje malo
prekratko vreme da bi se nekome kupovao prsten? Tri nedelje..." arli je podigao pogled i netremice
se zagledao u nju. Vi nemate pojma o tim stvarima, Mma. Nemate pojma kako je to kad si zaljubljen.
A ja sam sada zaljubljen i znam o emu govorim." Mma Makuci se na ovo trgla. Izvinjavam se...",
zaustila je. Vi mislite da ja nemam osedanja", rekao je arli. Uvek ste mi se samo podsmevali.
Mislite da ja to ne znam? Mislite da ne vidim?" Mma Makuci je podigla ruku u pokuaju da ga smiri.
Sluaj, arli, ne moe da kae..." O da, mogu", rekao je arli. ,,I momci imajuosedanja. Ne elim
vaih osamsto pula. Ma ni dva pula nedu da uzmem od vas. Kad biste mi ih ponudili, ne bih ih uzeo.
Bradaviavo svinje." Mma Ramocve je ustala od stola. arli! Ne sme da naziva Mmu Makuci
bradaviavim svinjetom. Ved si to radio. Ne dozvoljavam. Moradu da kaem gospodinu D. L. B.
Matekoniju za ovo." Krenuo je prema vratima. Ja sam u pravu. Ona je bradaviavo svinje. Nikako ne
razumem zato taj Radifuti hode da se oeni bradaviavim svinjetom. Moda je i on bradaviavo
svinje." Do tri popodne, Mma Ramocve je ved nekoliko puta sa zebnjom pogledala na sat. Poela je
da se pita nije li pretpostavka na osnovu koje je napisala pismo tetki Imang bila potpuno pogrena.
Nije imala dokaza da je tetka Imang ucenjivaica - sve je to bilo samo nagaanje. injenice su se
uklapale, dabome, ali injenice umeju da se uklope u mnogo situacija, a da ipak ne predstavljaju
potpuno objanjenje. Ako tetka Imang nije ucenjivaica, tada de tretirati njeno pismo isto kao sva
ostala koja dobija od italaca i teko da de se udostojiti da doe u kancelariju. Ponovo je pogledala na
sat. Uzbuenje izazvano arlijevim ispadom dosad se ved sleglo i pred njom nije stajalo vie nita
osim jo dva sata jalovog ekanja. Nedugo pre pet, kad je Mma Ramocve nerado zakljuila da je ipak
pogreila, Mma Makuci, koja je sa svog mesta imala bolji pregled onoga to se deavalo napolju,
proitala je kroz zube: Kola, Mma Ramocve, kola!" Mma Ramocve je smesta sklonila asopise sa
svog radnog stola i paljivo odloila napola ispijenu solju biljnog aja u gornju fioku. Izaite joj u
susret", rekla je Mmi Makuci. Ali prvo reite gospodinu Polopeciju da ue unutra." Mma Makuci je
uradila kao to joj je reeno i krenulaprema kolima parkiranim pod drvetom akacije. Uoila je da su
kola skupa, ne ba mercedes, ali neto vrlo slino. Dok je prilazila, iz vozila je izala neverovatno mala,
siduna ena i uputila se prema njoj. Mma Ramocve je, izvijajudi vrat, videla to iz kancelarije i paljivo
je posmatrala kako se Mma Makuci saginje da bi se obratila eni. Tako je mala", apnula je Mma
Ramocve gospodinu Polopeciju. Pogledajte je samo!" Gospodin Polopeci je zinuo od uda. Pogledaj
je samo", ponovio je kao odjek. Pogledaj je samo." Mma Makuci uvela je tetku Imang u kancelariju.
Mma Ramocve ustala je da je pozdravi i uinila to utivo, uz tradicionalne secvanske ljubaznosti.
Najzad, ucenjivaica ili ne, ena je bila njena goda. Tetka Imang preletela je povrnim pogledom po
kancelariji, gotovo s prezrenjem. Znai, ovo je Prva damska detektivska agencija", rekla je. ula sam
za ovo mesto. Nisam mislila da je ovako malo." Mma Ramocve nije rekla nita, ali je pokazala prema
stolici za klijente. Sedite, molim vas", rekla je. Mislim da ste vi tetka Imang. Jesam li u pravu?"
Jeste", odvratila je ena. Ja sam tetka Imang. To sam ja. A vi ste ta gospoa, Dragocena Ramocve?"
Govorila je piskavo i kroz nos, kao dete. To nije bio glas koji je mogao da prui utehu, a injenica da je
dolazio iz tako sidune osobe inila ga je tim vie uznemirujudim. Jesam, Mma", rekla je Mma
Ramocve. ,,A ovo su Mma Makuci i gospodin Polopeci. Oboje rade ovde." Tetka Imang okrznula je
pogledom Mmu Makuci i gospodina Polopecija, koji je stajao pored nje. Kratko im je klimnula glavom.
Mma Ramocve ju je posmatrala, fascinirana injenicom da je ena tako mala. Kao lutka, pomislila je;
mala, zlobna lutka. A sad, u vezi s onim pismom koje ste mi napisali", rekla je tetka Imang. Dola
sam da vas vidim jer nevolim ni da pomislim da je neko zabrinut. Moj posao je da pomaem ljudima
koji imaju problema." Mma Ramocve ju je gledala. Sitno lice njene posetiteljke, s pogledom koji je
streljao ispod napola sputenih kapaka, bilo je bezizraajno, ali u oima je bilo neega to ju je
uznemiravalo. Zlo, pomislila je. To je ono to vidim. Zlo. Videla ga je samo jednom ili dvaput u ivotu i
svaki put ga je prepoznala. Vedina ljudskih mana je samo to - mane - ali zlo je ilo dalje od toga. Ta
osoba koja kae da poznaje nekoga ko je ucenjiva pria gluposti", nastavila je tetka Imang. Mislim
da tu optubu ne bi trebalo shvatati ozbiljno. Ljudi stalno izmiljaju prie, znate. Viam to svaki dan."
Ma nemojte?" rekla je Mma Ramocve. Dakle, i ja u svom poslu ujem mnogo pria, a neke od njih
su istinite." Tetka Imang je sedela sasvim nepomino. Nije oekivala tako samouveren odgovor. Ova
ena, ova debela ena, iziskivala je drugaiji pristup. Dabome", rekla je tetka Imang. Dabome, u
pravu ste. Neke prie jesu istinite. Ali zato mislite da je i ova?" Zato to verujem osobi od koje sam
je ula", odvratila je Mma Ramocve. Verujem da ta osoba govori istinu. To nije osoba koja bi neto
izmislila." Ako tako mislite", rekla je tetka Imang, zato ste mi onda pisali traedi savet?" Mma
Ramocve uzela je olovku sa svog stola i stala da je prevrde po prstima. Mma Makuci je odmah znala
ta sledi. Mma Ramocve je uvek to radila pre no to bi obelodanila neko saznanje. Diskretno je
munula laktom gospodina Polopecija. Pisala sam vam", rekla je Mma Ramocve, zato to ste vi ta
ucenjivaica. Eto zato." Gospodin Polopeci, koji je napeto posmatrao, lako se zaneo i naas pomislio
da de se onesvestiti. Ovo je bio upravo onakav trenutak za koji je zamiljao da de ga doiveti u
detektivskom poslu: trenutak raspleta, kad sekrivac suoava s razotkrivanjem, kad se otkriva sva
sloena logika istraivanja. Oh, Mma Ramocve, pomislio je, vi ste jedna velianstvena ena! Tetka
Imang se nije pomerala, ved je nastavila da sedi i bezizraajnog lica zuri u svoju tuiteljku. Kad je
progovorila, glas joj je zvuao jo piskavije nego pre, i ulo se udno pucketanje, kao kad se otvara i
zatvara ventil. Lae, debela", rekla je. Laem, je l'?" otro je odvratila Mma Ramocve. Dakle, evo
nekoliko pojedinosti. Mma Cau. Ona je krala hranu. Ucenjivali ste je, zato to bi izgubila posao da se
saznalo za krau. Zatim, tu je dr Lubega. Saznali ste za njega, za ono to se dogodilo u Ugandi. A tu je
i onaj ovek koji se valerisao i brinuo da de njegova ena saznati za to." Zastala je. Ovde u fascikli
imam nekoliko podrobno opisanih sluajeva." Tetka Imang je prezrivo mrknula. ,,Dr Lubega? Ko je
sad pa taj dr Lubega? Ne znam nikoga s takvim prezimenom." Mma Ramocve je pogledala Mmu
Makuci i osmehnula se. Upravo ste mi dokazali da sam u pravu", rekla je. Potvrdili ste." Tetka
Imang je ustala sa stolice. Ne moete nita da dokaete, Mma. Policija de vas ismejati." Mma
Ramocve se zavalila u stolicu. Spustila je olovku. I pomislila - Kako bih ja razmiljala da sam na mestu
ove ene? Kako razmilja osoba koja je toliko bezduna da ucenjuje one koji su uplaeni i krivi?
Odgovor koji joj se ukazao glasio je: mrnja. Negde je poinjena neka nepravda, nepravda povezana,
moda, s njom, nepravda koja ju je naterala u oajanje i mrnju. A mrnja joj je omogudavala da radi
sve ovo. Ne, ne mogu da dokaem. Ne jo. Ali hodu da vam kaem jednu stvar, Mma, i hodu da vrlo
paljivo razmislite o tome to du vam redi. Tetka Imang vie nede postojati. Moradete da zaraujete
za ivot na neki drugi nain. Ako tetka Imang nastavi s radom, tada du ja datisebi u zadatak - svi mi
ovde u ovoj prostoriji, Mma Makuci tamo, koja je vrlo predana detektivka, i gospodin Polopeci, vrlo
inteligentan ovek - svi demo mi dati sebi u zadatak da naemo taj dokaz koji ovog trenutka
nemamo. Da li ste me razumeli?" Tetka Imang se delimino okrenula i za trenutak je izgledalo da de
besno izleteti iz kancelarije ne progovorivi vie ni re. Ipak, nije otila odmah, ved je prvo pogledala
Mmu Makuci i gospodina Polopecija, a potom ponovo Mmu Ramocve. Jesam", rekla je. Pustili ste je
da ode", rekla je docnije Mma Makuci, dok su sedele u kancelariji i razgovarale o onome to se
dogodilo. U meuvremenu im se pridruio i gospodin D. L. B. Matekoni, koji je zavrio posao u
servisu i prisustvovao ljutitom odlasku tetke Imang, ili bive tetke Imang, njenim skupocenim kolima.
Nije bilo druge", rekla je Mma Ramocve. Bila je u pravu kad je rekla da nemam dokaza. Mislim da je
ovo otprilike sve to smo mogli da uradimo." Ali imali ste i te druge sluajeve ucene", rekao je
gospodin Polopeci. Tog doktora i tog oveka koji se valerisao." Tog to se valerisao, njega sam
izmislila", rekla je Mma Ramocve. Ali pomislila sam da je vrlo verovatno da ucenjuje i nekog takvog.
Preljuba je vrlo uobiajena. I mislim da sam pogodila. Nije mi protivreila, to je potvrdilo da je to
ona. Ali ne mislim da je ucenjivala doktora Lubegu. Mislim da je to ovek kome je novac potreban
prosto zato to voli da ga ima." ,,E sad sam naisto zbunjen", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni.
Ne znam ko je taj doktor." Mma Ramocve je pogledala na sat. Bilo je vreme da se ide kudi, jer je
morala da skuva veeru, za ta je trebalo vremena. Stoga su izali iz kancelarije, pozdravivi se
prethodno s gospodinom Polopecijem, a potom suodbacili Mmu Makuci kudi kamionetom gospodina
D. L. B. Matekonija. Mali beli kombi moe da prenodi u servisu, rekla je Mma Ramocve. Nikome nede
pasti na pamet da ga ukrade, pomislila je. Samo je ona mogla da voli takvo vozilo, ona i niko vie.
Usput je glasno primetila da Mma Makuci tog dana nije obula svoje nove plave cipele. Je li ih to
ostavila da se malo odmore? Treba nositi sve svoje cipele po malo", rekla je Mma Ramocve. To svi
znaju." Mma Makuci se osmehnula. Bee joj pomalo neprijatno, ali u prisnoj srdanosti kabine
kamioneta, u takvom trenutku, posle emocionalno katarzinog obrauna kojem su upravo
prisustvovali, osedala je da moe da govori o cipelama bez ustezanja. Tesne su mi, Mma", priznala
je. Mislim da ste bili u pravu. Ali osedala sam veliku sredu dok sam ih imala na nogama, a to je neto
ega du se uvek sedati. To su tako prelepe cipele." Mma Ramocve je prasnula u smeh. Ali to je ono
to je vano, zar ne, Mma? Osetiti sredu i posle se sedati toga." Rekla bih da ste u pravu", odvratila je
Mma Makuci. Sreda je neuhvatljiva. Ponekad ima veze s lepim cipelama; ali sredu zapravo znae
tolike druge stvari. Zemlja. Ljudi. Prijatelji poput ovih. Sutradan je bila subota, omiljeni dan Mme
Ramocve, dan kad je mogla da sedi i razmilja o dogaajima od protekle nedelje. Bilo je toliko toga za
razmiljanje, a postojao je i valjan razlog za zadovoljstvo to se nedelja najzad okonala. Mma
Ramocve nije uivala u sukobima - to nije bocvanski nain - a ipak, biva ponekad da ovek mora da se
suprotstavi nekome licem u lice. Tako je bilo kad se njen prvi mu, sebini i nasilni Note Mokoti,
nenajavljeno vratio i pokuao da iznudi novac od nje. Bila je to teka kunja za nju, ali suprotstavila
mu se i on je otiao, vratio se u svoj lini svet gorine i nepoverenja.Meutim, susret s njim ostavio ju
je slabu i ranjivu, kako to ved esto biva posle svaa i rasprava. Koliko je bolje izbegavati sukobe kad
je to mogude, pod uslovom, naravno, da se to ne svede na beanje od problema; ali u tom grmu i lei
zec. Da se nije suoila s tetkom Imang, ucenjivanje bi se nastavilo, jer joj se niko drugi ne bi
suprotstavio. Stoga je bilo na Mmi Ramocve da to uini, a tetka Imang skrhala se na isti nain kao to
stara koliba od pruda koje progrizu mravi padne im ovek takne njene krhke zidove. Sada je sedela
na verandi i posmatrala svoju batu. Bila je sama kod kude. Gospodin D. L. B. Matekoni je odveo
Pusoa i Motoleli u posetu kod jedne od svojih tetaka i nede se vratiti do kasno popodne ili, jo
verovatnije, sve do veeri. Ta tetka bee poznata po svojoj priljivosti i uvek je bila puna dugih
pripovesti. Bez obzira na to da li ih je ved priala - a jeste - ponavljade ih celog dana, do detalja, sve
dok se sunce ne spusti nisko nad Kalaharijem, a veernje nebo ne porumeni. Ali vano je, pomislila je,
da deca upoznaju tu tetku, jer je mogla mnogo toga da ih naui. Naroito je znala kako se obnavlja
pod od utabanog blata u dobroj, staroj tradicionalnoj kudi, to je bila vetina koja je izumirala. Deca
su joj ponekad pomagala u tome, premda sama nisu nikad ivela u kudi s podom od blata, jer su takve
kude nestajale i nisu se zamenjivale novima. A isto tako, pomislila je Mma Ramocve, moglo bi da
nestane i sve ono povezano s njima, ljubav i briga za druge, osedaj da radimo ono to je na narod
radio tolike godine. Pogledala je u nebo, koje bee vedro kao i obino. Za koji dan, moda ak i ranije,
poede kie. Nagomilade se teki oblaci, nebo de biti purpurno, a onda de se pojaviti munje i vazduh
de se ispuniti onim kratkotrajnim, divnim mirisom, mirisom dugo prieljkivane kie, mirisom koji
ispunjava srce radodu. Ponovo je bacila pogled na batu, na svenule biljke koje se toliko muila da
odri za vreme sune sezone i koje su preivljavalesamo zato to im je svakog jutra i veeri oko
korenja sipala po malo vode iz kantice; tako malo vode, koja se upijala toliko brzo da se inilo da od
nje nede biti nikakve koristi pod tim nemilosrdnim suncem. Ali bilo je, a biljke su uspele da na svom
lidu zadre i malo zelene boje naspram smee. Kad kie dou, razume se, sve de biti drugaije, a
smea boja koja je pokrila zemlju, drvede, pognutu travu, bide zamenjena zelenom, rastom, pruenim
izdancima, nabujalim lidem. To je umelo da se dogodi tako naglo da je ovek mogao da ode na
spavanje po sui, a da se probudi u krajoliku punom sveducavih bara i stoke sa koom zaglaenom od
kie. Mma Ramocve se zavalila u stolicu i zatvorila oi. Znala je da na svetu ima mesta koja su veito
zelena i bujna, gde voda nema nikakvu posebnu vrednost, zato to je uvek tu, gde stoka nije nikad
mrava i bezvoljna; znala je to. Ali nije elela da ivi na nekom takvom mestu, jer to ne bi bila Bocvana
ili, barem, ne njen deo Bocvane. Gore na severu imali su to, blizu Mauna, u Delti, tamo gde je reka
tekla pogrenim pravcem, natrag ka srcu zemlje. Vie puta je bila tamo, a bistri potoci i prostrane
ume Mopanija i visoka trava ispunili su je divljenjem. Bila je sredna zbog tih ljudi, jer su imali vode na
sve strane, ali nije osedala da joj je mesto tu, ved na jugu, na sunom jugu. Ne, ne bi nikad menjala
ovo to ima za neto drugo. Ne bi nikad poelela da bude niko drugi do Mma Ramocve, iz Gaborona,
supruga gospodina D. L. B. Matekonija iz Brzih motora Tlokvenga i kderka pokojnog Obeda
Ramocvea, penzionisanog rudara i dobrog poznavaoca stoke, oveka na koga je mislila svakog dana i
ijeg se glasa tako esto prisedala kad je imala razloga da se priseti starih vremena. Gospod ju je
obdario na vie naina, pomislila je. Uinio ju je Mocvankom, stanovnicom ove dobre zemlje koja je
napredovala potujudi uspomenu na ser Seretsea Khamu, tog velikog dravnika, koji je tako
dostojanstveno stajao one nodikad je razvijena nova zastava, a Bocvana poela da postoji. Priali su
joj o tome kad je bila mala, i pokazivali joj slike, i zamiljala je da je svet posmatrao Bocvanu te nodi i
delio osedanja njenog naroda. Danas je znala da nije bilo tako, da to nikoga nije interesovalo, sem
moda nekolicinu, i da svet nije nikad obradao mnogo panje mestima kao to je Bocvana, gde se
narod nije gloio i ratovao. Ali s vremenom su uvideli, s vremenom su uli za tajnu, i poeli da je
razumevaju. Otvorila je oi. Na kapiji je stajao stari kombi Mme Potokvani, a nadzornica sirotita se
iskobeljala sa sedita i sada je petljala oko brave. Mma Potokvani bee poznata po tome to je
subotom pre podne umela da navrati u posetu Mmi Ramocve, obino da bi je zamolila da nagovori
gospodina D. L. B. Matekonija da uini neku uslugu sirotitu, ali te posete behu retke. Sada, uspevi
da otvori kapiju, Mma Potokvani se ponovo ukrcala u kombi i dovezla kratkim prilaznim putem do
kude. Mma Ramocve se osmehnula sebi u bradu kad je goda parkirala svoj kombi u hladovinu, tamo
gde je gospodin D. L. B. Matekoni inae parkirao svoj kamionet. Mma Potokvani je uvek uspevala da
nae najbolje mesto za parkiranje, ba kao to je ovek mogao da se kladi da de uvek uspeti da
obezbedi sve najbolje za decu o kojoj se starala. Dakle, Mma", obratila se Mma Ramocve svojoj godi
nakon to su se pozdravile. Dakle, doli ste kod mene. Ba dobro, jer sam, evo, sedela sama,
nemajudi s kim da priam. A sad se to promenilo." Mma Potokvani je prasnula u smeh. Ali vi umete
tako dobro da razmiljate", rekla je. Nije vano to ste sami, kad umete da razmiljate." Umete i vi",
odvratila je Mma Ramocve. I vi imate glavu na ramenima." Mma Potokvani je prevrnula oima.
Moja sirota glava nije tako dobra kao vaa, Mma Ramocve", rekla je. To svi znaju. Vi ste vrlo
pametna ena."Mma Ramocve je pokretom pokazala da se ne slae s tim. Znala je da je Mma
Potokvani prepredena, ali i da nadzornica sirotita, poput svih ostalih prepredenih ljudi, pomno pazi
da ne otkrije svoj talenat. Doite i sedite malo sa mnom na verandi", rekla je. Skuvadu nam aj."
Kad je goda sela, Mma Ramocve je otila u kuhinju. Pristavljajudi ajnik, jo uvek se smekala. Neki
ljudi nas nikad ne iznenade, razmiljala je. Uvek se ponaaju ba onako kako od njih oekujemo. Mma
Potokvani de nekih desetak minuta daskati o optim stvarima, a onda de predi na one konkretne.
Neemu u sirotitu potrebna je popravka. Da nema gospodin D. L. B. Matekoni kojim sluajem malo
slobodnog vremena - ne oekuje ona da on dotri istog asa - da doe i pogleda? Razmiljala je o
tome dok voda nije prokljuala , a onda pomislila: I ja sam predvidljiva, isto kao Mma Potokvani.
Mma Makuci nesumnjivo zna ta du uraditi ili redi jo pre no to otvorim usta. Bee to otrenjujuda
pomisao. Zar nije rekla neto o tome kako volim da citiram Seretsea Khamu u vezi s bilo im? Nije
valjda da stvarno to radim? Ali Seretse Khama, rekla je sebi Mma Ramocve, rekao je u svoje vreme
mnogo stvari i nema niega loeg u tome da citiram velikog oveka kao to je on. Mma Makuci je,
tavie, iskrsla u razgovoru nakon to se Mma Ramocve vratila na verandu s ajnikom punim svee
skrivanog biljnog aja. Ona vaa sekretarica", rekla je Mma Potokvani. Ona s velikim naoarima..."
Mma Makuci", odluno je rekla Mma Ramocve. Izmeu Mme Potokvani i Mme Makuci bilo je
mnogo sitnih arki - ona dobro zna njeno ime, pomislila je Mma Ramocve; zna ga. Da, naravno, Mma
Makuci", rekla je Mma Potokvani. Ta gospoa." Usledila je pauza pre no to je nastavila. ujem da
se verila. Mora biti da ste tuni zbog toga, Mma, jer verovatno nede eleti vie da radi kad se uda.
Zato sam mislila da biste moda eleli da zaposlite jednudevojku koja je odrasla u sirotitu, ali je sada
diplomirala na Bocvanskom koledu za sekretarice. Mogu da vam je poaljem sledede nedelje..."
Mma Ramocve ju je prekinula. Ali Mma Makuci nema nameru da prestane da radi, Mma", rekla je.
Uz to, znate, ona je detektivska pomodnica. Nije samo obina sekretarica." Mma Potokvani je dutke
obraivala ovu informaciju. Potom je klimnula glavom. Tako. Znai, nemate slobodno radno
mesto?" Nemam, Mma", odvratila je Mma Ramocve. ao mi je." Mma Potokvani je otpila gutljaj
svog aja. ta da se radi, Mma", rekla je. Raspitacu se i kod drugih. Sigurna sam da de ova devojka
negde nadi posao. Stvarno je dobra. Nije od onih koje sve vreme misle samo o mladidima." Mma
Ramocve je prasnula u smeh. To je ba dobro, Mma." Pogledala je svoju godu. Jedna od privlanih
stvari u vezi s Mmom Potokvani bila je njena vedrina. injenica da njena molba nije prola nije je
nepotrebno uznemirila; bide jo mnogo prilika. Razgovor je preao na druge stvari. Mma Potokvani je
imala bratanicu koja je bila vrlo darovita muziarka svirala je klavir - i nadala se da de uspeti da joj
nae mesto u muzikom kampu Dejvida Slejtera. Mma Ramocve je ula sve o tome, a odmah potom i
o nevoljama koje je brat Mme Potokvani imao sa stokom, koja tokom sue nije prola ba dobro. Jo
su mu i ukrali dva grla, koja su se pojavila u tuem stadu, s novim igom na sebi. Strano, Mma
Ramocve se sigurno slae da je to strano, a ovek bi pomislio da su lokalni policajci kadri da izau na
kraj s takvim stvarima. Ali nisu, rekla je Mma Potokvani, ved su poverovali u priu oveka u ijem su
stadu grla naena. Policiju je lako prevariti, zakljuila je Mma Potokvani; nju samu ne bi tek tako
mogli da takvom priom prevedu ednu prekovode. Razgovor bi se verovatno nastavio dalje na isti
nain, da se odjednom nije pojavio jo jedan kombi, ovog puta veliki, zelene boje, koji se elegantno
provezao kroz otvorenu kapiju i zaustavio pred samom verandom. Zbunjena ovim novim
posetiocima, Mma Ramocve je ustala da ispita ta se dogaa, a za to vreme se iz kombija iskrcao
mukarac koji ju je vedro pozdravio. Isporuujem fotelju", saoptio je. Gde elite da je stavim?"
Mma Ramocve se namrtila. Nisam kupila nikakvu fotelju", rekla je. Mislim da mora biti da ste
pogreili kudu." ,,Oh?" izustio je mukarac, konsultujudi komad papira koji je izvukao iz depa. Da li
je ovo kuda gospodina D. L. B. Matekonija?" Jeste", rekla je Mma Ramocve. Ali..." Onda sam ipak
doao na pravo mesto", rekao je mukarac. Gospodin D. L. B. Matekoni je pre neki dan kupio
fotelju. Ja sam je, evo, dopremio, po nalogu gospodina Radifutija." Tako, dakle, pomislila je Mma
Ramocve, gospodin D. L. B. Matekoni je pazario fotelju, a teko da je ona sada mogla da je vrati.
Klimnula je glavom i pokazala oveku prema vratima iza sebe. Molim vas, Rra, unesite je tamo",
rekla je. Tamo de stajati." Dok je fotelja prolazila pored njih, Mma Potokvani je zazvidala. Ba lepa
fotelja, Mma", rekla je. Gospodin D. L. B. Matekoni je odlino odabrao." Mma Ramocve nije
odgovorila. Mogla je samo da zamisli cenu jedne ovakve fotelje i pitala se ta li je spopalo gospodina
D. L. B. Matekonija te ju je kupio. Ali dobro, porazgovarade o tome kasnije, kad se bude vratio. Tada
de joj sve objasniti. Okrenula se prema Mmi Potokvani i primetila da je njena prijateljica prouava,
posmatrajudi njenu reakciju. Izvinjavam se", rekla je Mma Ramocve. Naprosto, eto,nije se
posavetovao sa mnom u vezi s ovim. Hode on tako s vremena na vreme. A ovo je vrlo skupa fotelja."
Nemojte ga mnogo grditi", rekla je Mma Potokvani. On je tako dobar ovek. I, zar ne zasluuje
udobnu fotelju? Zar ne zasluuje da, posle tako vrednog rada, sedne u udobnu fotelju?" Mma
Ramocve je sela. To je bilo tano. Ako je gospodin D. L. B. Matekoni eleo udobnu fotelju, vie nego
sigurno je imao pravo da je ima. Pogledala je prijateljicu. Moda je bila preotra u svojoj oceni Mme
Potokvani; tako je nesebino podrala gospodina D. L. B. Matekonija, hvaledi njegov vredan rad. Bila
je obzirna ena. Da", rekla je Mma Ramocve. ,,U pravu ste, Mma Potokvani. Gospodin D. L. B.
Matekoni ved dugo sedi u jednoj prastaroj fotelji. Svakako je zasluio novu. Sasvim ste u pravu."
Usledilo je kratko dutanje. Potom je Mma Potokvani progovorila. ,,U tom sluaju", rekla je, ta
mislite, da li biste mogli da poklonite sirotitu njegovu staru fotelju? Nama bi dobro dola. Bilo bi to
vrlo ljubazno od vas, Mma, sad kad vam vie nije potrebna." Mmi Ramocve nije preostalo drugo do
da pristane, premda je snudeno zakljuila da je nadzornici sirotita jo jednom uspelo da izvue
neto od nje. Ali dobro, ipak je to za dobro siroadi, a to je, smatrala je, najvanije od svega. Stoga je
uzdahnula, jedva ujno, ali dovoljno da Mma Potokvani uje, i pristala. Zatim je ponudila Mmi
Potokvani da joj naspe jo jednu olju aja, to je ova odmah prihvatila. Imam ovde pare kolaa",
rekla je Mma Potokvani, posegavi za torbom koju je odloila pored nogu. Pomislila sam da biste
moda rado pojeli malo." Otvorila je torbu i izvadila povedi paket kolaa, paljivo umotan u
impregnirani papir. Mma Ramocve je napeto posmatrala dok je njena goda presecala komad na dve
izdane porcije i stavljala ih na sto, posluivi sekomadima papira kao tanjirima. To je vrlo ljubazno
od vas, Mma", rekla je Mma Ramocve. Ali mislim da du morati da kaem ne, hvala. Vidite, ja sam na
dijeti." Ovo bee izreeno bez ubeenja, a rei na kraju reenice su nekako utihnule. Ali Mma
Potokvani ju je ula i otro je pogledala. Mma Ramocve!" uzviknula je. Ako dete vi da drite dijetu,
ta onda mi ostali da radimo? ta de da pomisle ostale tradicionalno graene gospoe kad budu ule
za ovo? Kako moete da budete tako bezduni?" Bezduna?" upitala je Mma Ramocve. Otkud sad
pa bezduna?" Ali jeste", pobunila se Mma Potokvani. Tradicionalno graene osobe stalno sluaju
od onih drugih da bi trebalo da jedu manje. esto su nesredni zbog toga. A vi ste poznata
tradicionalno graena osoba. Ako se vi bacite na dijetu, svi ostali de osedati krivicu. Pomislide da i oni
onda moraju da dre dijetu, a to de im unititi ivot." Mma Potokvani je gurnula jedan komad kolaa
prema Mmi Ramocve. Morate uzeti ovo, Mma", rekla je. Ja du, bogme, pojesti svoj komad. Ja sam
takoe tradicionalno graena, a mi tradicionalno graeni moramo se drati zajedno. Stvarno
moramo." Mma Potokvani je potom odgrizla veliki zalogaj kolaa. Odlian je, Mma", promrmljala je,
usta punih vodnog kolaa. Odlian kola." Mma Ramocve je na trenutak bila neodluna. Da li stvarno
elim da se promenim? upitala se. Ili da naprosto budem ono to jesam, tradicionalno graena ena
koja voli biljni aj i voli da sedi na verandi i razmilja? Uzdahnula je. Ima toliko dobrih namera koje
nikad ne dozive da budu sprovedene u delo. Ovo je, zakljuila je, bila jedna od njih. Mislim da je
moja dijeta upravo gotova", rekla je Mmi Potokvani. Sedele su tako neko vreme, razgovarale onako
kako tomogu samo stari prijatelji, liudi s prstiju mrvice kolaa. Mma Ramocve ispriala je Mmi
Potokvani o protekloj nedelji punoj stresova, a Mma Potokvani je saosedala s njom. Morate da
povedete vie rauna o sebi", rekla je. Nismo roeni da samo radimo, radimo, radimo." ,,U pravu
ste", rekla je Mma Ramocve. Vano je i da umemo da jednostavno sedimo i razmiljamo." Mma
Potokvani se sloila s tim. esto govorim siroidima da ne provode sve vreme radedi", rekla je. To je
neprirodno. Treba da imaju vreme za rad, ali i vreme za igru." ,,I vreme da sede i posmatraju sunce
kako se penje i sputa", rekla je Mma Ramocve. ,,I vreme da sluaju klepetue na govedima u ikari."
Mma Potokvani je pomislila kako je ovo ba lepo reeno. I ona sama bi, rekla je, volela da se jednog
dana penzionise i ode da ivi u svom selu, tamo gde se ljudi meusobno poznaju i vole. Hodete li se
jednog dana vratiti u svoje selo?" upitala je Mmu Ramocve. A Mma Ramocve je odgovorila: Vratidu
se. Da, jednog dana du se vratiti." U mislima je tog asa videla vijugave staze Moudija, obore za
stoku i mali, zidom ograeni komadid zemlje na kojem se nalazila skromna ploa s natpisom Obed
Ramocve. Pored ploe raslo je divlje cvede, sitno cvede takve lepote i savrenosti da je diralo pravo u
srce. Pravo u srce. afrika afrika afrika afrika afrika afrika afrika afrika afrika