-Naime, moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.

stecajni )
mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i ciji se
predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika (npr. Pobijanje njegovih pravnih radnji)

B) Vrste privlacenja nadleznosti
-Privlacenje nadleznosti pociva na zakonu, ono moze da bude potpuno I nepotpuno.
- Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za
posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici.
- Kod nepotpunog privlacenja, povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do
promene mesne, ne i stvarne nadleznosti.
-Takodje, atrakcija moze da bude slabija I jaca.
- Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih, a slabije kad
privlacenje ide obrnutim tokom.
-Don privlacenja nadleznosti uvek dolazi kada se vodi izvrsni ili stecajni postupak.Tada izvrsni,
odn.stecajni sud resave iskljucivo sve sporove koji nastaju utoku ili povodom izvrsenja Ili
stecaja.
-Vazni su I sl.atrakcije nadleznosti kod kumulacije tuzbenih zahteva, te kod spajanja parnica po
tuzbi I protivtuzbi.Takodje, privlacenje postoji I kod tzv.tuzbe gl.mesanja.
a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja
- Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove
parnice, pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.
- Ovde je privlacenje potpuno, jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca
protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i
tuzenog.
b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi
- Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.
- Ovde je privlacenje nepotpuno, jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi
samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.
v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva
-Tuzilac moze da u tuzbi protiv istog tuzenog istakne vise tuizbenih zahteva. Do spajanja
tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta
postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih.U suprotnom, parnice se po
spojenim tuzbenim zahtevima razdvajaju.
- Kada je ovaj uslov ispunjen, dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).
93.Znacaj nadleznosti

-Nadleznost suda predstavlja procesnu predpostavku za podnosenje tuzbe, vodjenje parnice,
kao I za meritorno odlucivanje.
-Vazi princip da sud uvek pazi na nadleznost po sluzbenoj duznosti, I to na sve vrste
nadleznosti, po pravilu do pravnosnaznog okoncanja postrupka.
-Razlicito se , medjutim, tretiraju posledice nedostatka razlicitih vrsta nadleznosti.
- Neke od njih su neotklonjive proc.smetnje, dok su druge otklonjive I ne povlace za sobom
nistavost presud.
-Kako je teritorijalna raspodela poslova izmedju stvarno nadleznih sudova bez veceg znacaja za
pravilno obavljanje sudijske funkcije, to je mesna nadleznost uvek otklonjiva procesna smetnja
cija povreda ne povlaci za sobom nikakve pravne posledice.

93.1.Ispitivanje nadleznosti

- Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe, a on je ispituje
svoju nadleznost razmatrajuci:
1. cinjenice koje su navedene u tuzbi i
2.cinjenice koje su mu poznate.
- Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan, i to prilikom prethodnog
ispitivanja tuzbe, na pripremnom rocistu za glavnu raspravu, te na rocistu za glavnu raspravu.
-U kasnijoj fazi postupka sud raspolaze sa daleko vise podataka na osnovu kojih moze da utvrdi
da li je nadlezan ili ne.
-Po pravilu na nedostatke u nadleznosti poziva se tuzeni.Naime, obe stranke imaju pravo d aim
sudi nadlezan sud.Asud mora brzo I efikasno da odluci o svojoj nadleznosti kako ne bi
obesmislio pravo na tuzbu tuzioca, niti pak, pravo stranaka na sudjenje u razumnom roku.
- Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju
nadleznost,narocito mesnu nadleznost, sud je duzan da sprovede dokazivanje, pri cemu je
teret dokazivanja na tuziocu.
- Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. steta nije nastala ), sud nece odbaciti
tuzbu, vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.

93.2.Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori )

- Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom
trajanja parnice, najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.
-Tako, sasvim je moguce da sud nije nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu
podnosenja tuzbe.Ali ako se one u toku parnice promene, tako da se na osnovu njih moze
uspostaviti nadleznost suda, nece postojati povreda pravila o nadleznosti.
- Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe,
on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka.
- Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na
vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. tuzeni promeni domicil ).
- Tada kazemo da se nadleznost ustalila, okamenila ( perpetuatio fori ).
-Pravilo o ustaljivanju nadleznosti je uvedeno radi sprecavanja fraudoluznog ponasanja
stranaka koje bi mogle izmenom cinjenica da otklone jednom zasnovanu nadleznost.
- Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti, ukljucujuci i
nadleznost vrste suda.
-ZPP izricito pominje samo slucaj kada tuzilac smanji tuzbeni zahtev, sto nema uticaja na
jednom uspostavljenu nadleznost.
- U slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev, pravilo perpetuatio fori ne vazi.
- Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud, nizi sud mora
da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.
-Prema Zakonu o uredjenju sudova, vrednost predmeta spora je odlucujuca za uspostavljanje
stvarne nadleznosti sudova u imovinskim sporovima.Videli smo, da se u okviru ovog zakona
vrednost predmeta spora koristi kao osnov za razgranicenje stvarne nadleznosti izmedju
osnovnih I visih sudova.Visi sudovi sude u prvom stepenu u parnicama u kojima vrednost
predmeta spora prelazi iznos od 100 000 evra.
- Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.
- Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili
precutno prorogiraju njegovu nadleznost.
- Obrnuto, kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda, prorogacija nadleznosti vise
nije moguca.

93.Pravne posledice nenadleznosti

1.APSOLUTNA NENADLEZNOST SUDA I DIREKTNA MEDJUNARODNA NADLEZNOST
-Na obe ove navedene predpostavke sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog trajanja
postupka.
-Apsolutna nenadleznost je neotklonjiva procesna smetnja.
-Ako sud utvrdi da je za resavanje pravne stvari nadlezan drugi domaci organ, a ne sud
(arbitraza, organ uprave ), on ce se oglasiti nenadleznim, ukuniti sve radnje u postupku I doneti
resenje kojim odbacuje tuzbu.
-isto bi trebalo da vazi I u sl.nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti sudova u R.Srbiji
-Povreda pravila o apsolutnoj nenadleznosti parnicnog suda, kao I nepostojanju direktne
medjunarodne nadleznosti sudova R.Srbije predstavlja uvek apsolutno bitnu povredu odredaba
parnicnog postupka na koju drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti.Presuda se moze
pobijati zalbom I revizijom.

2.NEDOSTATAK STVARNE NADLEZNOSTI
-Sud I na stvarnu nadleznost pazi pos l.duznosti tokom celog trajanja postupka.Ovo pravilo vazi
bez izuzetaka, kada je rec o nadleznosti vrste suda.
-Nedostatak stvarne nadleznosti u uzem smislu predsatavlja otklonjivu procesnu smetnju.Jer
znacaj ove vrste nadleznosti nije toliki, da bi nedostatak nadleznosti imao za posledicu da sud
odbaci tuzbu.Naprotiv, pravilo je da se stvarno nenadlezni sud oglasi nenadleznim, ted a po
pravnosnaznosti tog resenja, ustupi predmet nadleznom sudu.
-Takodje, moguca je I precutna prorogacija stvarne nadleznosti.Dakle, ako je parnica
pokrenuta pred visim sudom prvog stepena za cije resavanje je predvidjana stvarna nadleznost
nizeg suda prvog stepena (visem umesto osnovnom), visi sud se ne moze oglasiti stvarno
nenadleznim, nip o sluzbenoj duznosti, nip o prigovoru stranke, posto je odrzano pripremno
rociste ili ako ono nije odrzano posto se tuzeni na prvom rocistu za glavnu raspravu upustio u
raspravljanje o glavnoj stvari.
-Obrnuta situacija nije moguca.Kada je tuzba podneta nizem sudu prvog stepena, a trebalo je
po zakonu visem sudu prvog stepena (osnovnom umesto visem) tad ace se nizi sud oglasiti
nenadleznim I ustupice predmet visem sudu.
-Stranke ne mogu zalbom da pobijaju resenje kojim se visi sud oglasio stvarno nadleznim ili
nenadleznim I predmet ustupio nizem sudu.Obrnuto, one bi zalbom mogle da pobijaju resenje
kojim se nizi sud oglasio stvarno nenadleznim.
-Postupanje nizeg suda prvog stepena u predmetima za koje je propisana nadleznost viseg
suda prvog stepena, kao I postupanje suprotno odredbama o nadleznosti vrste suda,
predstavljaju apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka.Iz ovog razloga se moze
izjaviti zalba.
-Medjutim, na povredu pravila o stvarnoj nadleznosti drugostepeni sud ne pazi po sluzbenoj
duznosti.
-Zbog povrede pravila o stvarnoj nadleznosti ne moze se izjavitit revizija.

3.NEDOSTATAK MESNE NADLEZNOSTI
-Pravilo je da sud ne pazi po sluzbenoj duznosti da li je mesno nadlezan ili ne.Jedini izuzetak
postoji kada je u pitanju iskljuciva mesna nadleznost.
-Medjutim, u oba slucaja tuzeni moze da prigovori da ne postoji mesna nadleznost najkasnije u
odgovoru na tuzbu.
-Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor,prigovor tuzenog mora da usledi najkasnije na
pripremnom rocistu, a ako ono nije odrzano, do upustanja tuzenog u raspravljanje o glavnoj
stvari na prvom rocistu za glavnu raspravu.
-Isto vazi I kada sud pazi po sluzbenoj duznosti na postojanje iskljucive mesne
nadleznosti.Naime, nakon prijema odgovora na tuzbu, odn. nakon prijema tuzbe, u slucaju da
se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor, sud se ne moze vise oglasiti mesno nenadleznim.
-U slucaju da sud nadje da nije mesno nadlezan, donosi resenje kojim se oglasava mesno
nenadleznim, I po njegovoj pravnosnaznosti ustupa predmet nadleznom sudu.
-Povreda pravila o mesnoj nadleznosti nema uticaja na zakonitost sudske odluke.Naime, ova
povreda ne moze da se smatra ni relativno bitnom povredom odredaba procesnih normi, jer
postupanje mesno nenadleznog suda ne moze da bude uzrok za donosenje pravilne I zakonite
odluke.

USTUPANJE PREDMETA NADLEZNOM SUDU
-Bilo kada I bilo koji sud da se oglasi stvarno I mesno nenadleznim donosi dva akta:
1.resenje kojim se oglasava nenadleznim
2.akt o ustupanju predmeta nadleznom sudu
-Prvi je parnicna radnja, dok je drugi akt sudske uprave.
-Sud kome je predmet ustupljen nastavlja postupak, kao da je on pred njim I pokrenut.
-Ovakvo resenje ima za posledicu da procesnopravne I materijalnopravne posledice
podnosenja tuzbe sudu nastupaju od momenta kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.
-Dakle, parnica se po pravilu, nastavlja u istoj fazi u kojoj je bila kad se sud oglasio nenadleznim
I ustupio predmet nadleznom sudu.
-Nuzno je da stvarno I mesno nadlezan sud ponovo zakaze pripremno rociste za glavnu
raspravu (jer na njemu izmedju ostalog odredjuje resenjem vremenski okvir parnice, a takvo
resenje moze da donese jedino stvarno I mesno nadlezan sud)
-Ovo pravilo vazi I kada je odluka o nenadleznosti doneta tek u toku glavne rasprave.Tada
glavna rasprava pocinje iznova.
-Zakon sadrzi I odredbu koju je tesko razumeti.Predvidja da ce sud u slucaju da postoji izborna
(elektivna) nadleznost da zatrazi od tuzioca da se izjasni pre nego sto ustupi predmet
nadleznom sudu.Ako se tuzilac ne izjasni u roku od 3 dana sud ce predmet da ustupi sudu
opste nadleznosti.Ovde je nejasno zasto sud poziva tuzioca na izjasnjavanje kada u sl.
elektivne nadleznosti on moze slobodno da bira kom stvarno nadleznom sudu ce podneti tuzbu.
-Podnosenjem tuzbe postupak je poceo da tece I tuzilac je konzumirao svoje pravo da bira neki
od foruma koji mu stoje na raspolaganju.

94.Sukob nadleznosti

A) Pojam i vrste
- Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama
gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.
-Sukob nadleznosti izaziva znacajno kasnjenje u postupku.Sukob nadleznosti moze da bude:
1.pozitivan I negativan
-Sukobe o apsolutnoj nadleznosti (jurisdikciji)resave Ustavni sud R.Srbije.
- Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva
suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari.
-Jer sud koji smatra da nije nadlezan, donosi resenje kojim se oglasava nenadleznim.Po
pravnosnaznosti tog resenja dostavlja predmet onom sudu za koj8i smatra da je nadlezan.Sud
kome je predmet ustupljen moze, takodje, da smatra da je nenadlezan.
- Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc, zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke
litispendencije.
- Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova i arbitraza.

B) Razlozi
- Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud
kome se predmet ustupa.
- Naprotiv, i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim, ted a je
nadlezan sud koji mu je predmet ustupio ili neki treci sud.Da nebi doslo do renvoi efekta
pokrece se postupak za resavanje sukoba nadleznosti I to tako sto sud kome je predmet
ustupljen dostavlja citav predmet sudu, u roku od 8 dana, koji je nadlezan da resi sukob
nadleznosti.

V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti
- Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.
- Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih
sudova sa svog podrucja itd..
- Ostale vrste sukoba nadleznosti resava VKS.
-Isti sud je nadlezan da resi sukob nadleznosti izmedju privrednih sudova I sudova opste
nadleznosti.

G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti
- Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen- dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je
nadlezan da resi sukob nadleznosti.
- Sve dok se sukob nadleznosti ne resi, sud kome je ustupljen predmet je duzan da
preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
- Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.

D) Lazni sukob nadleznosti
- Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne
omaske, a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.
- Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o
tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.
- Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog,
pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen
tuzeni.
- Sukob nadleznosti ne postoji ni kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se
oglasava nenadleznim, a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog
suda.
- Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem, ako je drugostepeni sud istovremeno
nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti izmedju suda koji se oglasio nenadleznim I suda
kome je predmet ustupljen.
- Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni sud, pa je
drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu.
- Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti izmedju prvostepenog
suda I suda kome je ustupio predmet, onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom
drugostepenog suda ( pa mora da postupa ).

95. Sastav suda

1.) Pojam
- Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ), a izuzeci se mogu
zakonom predvideti (sudija pojedinac, tzv.inokosno sudjenje)
- Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.
- Odredjuje se naime:
1 da li sud sudi u vecu;
2 ako sudi u vecu, kakav je njegov sastav.
-Pravilo je da u parnicnom postupku sudi vece ili sudija pojedinac.
-Istorijski gledano, princip zbornog sudjenja je tekovina uspostavljanja demokratskih principa u
vrsenju sudske vlasti (francuska burzoaska revolucija).Zborno sudjenje I ucesce gradjana u
sudjenju pruza vece garancije da ce se suditi zakonito I d ace rad sudova biti pod kontolom
javnosti.Razumno je da ucesce vise lica u sudjenju podrazumeva I kvalitetnije sudjenje 9teznja
ka utvrdjivanju istine)
-U novije vreme se medjutim ovaj princip dovodi u pitanje u parnicnom postupku.Naime,videli
smo da sud u parnicnom postupku ne utvrdjuje istinu, vec samo da li je osnovan tuzbeni zahtev
tuzioca.Ovo podrazumeva jednu drugu vrstu kvaliteta, a to je profesionalnost.
- Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka, kao i od vrednosti
predmeta spora i vrste sporne stvari.



96.Sastav prvostepenog suda

- U prvom stepenu sudi sudija pojedinac koji ima sva ovlascenja predsednika veca,osim ako je
zakonom izricito propisano da u prvom stepenu sudi vece.
-Sudija pojedinac uvek sudi u prvom stepenu u:
1.u porodicnim stvarima
2.u drzavinskim parnicama
3.u predmetima koji se odnose na pravnu pomoc
- Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Sudija
je predsednik veca.


96.1.Sporazum o zbornom sudjenju
-Kada zakonom nije izricito predvidjeno da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, stranke
mogu da se sporazumeju da njihov spor, umesto sudije pojedinca, sudi vece.
-Ovaj sporazum je cist procesnopravni ugovor
-Uz predhodno navedeno ogranicenje, ovaj sporazum je moguce zakljuciti u svim vrstama
sporova,jer princip zbornosti sudjenja je u saglasnosti sa Ustavom I pruza vise garancija d ace
sudjenje biti pravicno.
-Sporazum o zbornom sudjenju moze da se zakljuci sve dok se stranke ne upuste u
raspravljanje o glavnoj stvari.On se zakljucuje izricito u pismenoj formi.
-Ali u praksi do zaljucenja sporazuma dolazi tako sto stranke daju svoje izjave volja usmeno na
zapisnik pred sudom.
-Dopustenost zakljucenja ovog ugovora je ogranicena samo predmetom spora I to tamo gde je,
po pravilu dispozicija stranaka iskljucena.
-Nema smetnje da stranke zakljuce sporazum o zbornom sudjenju I u prorogacionom
sporazumu, dakle I pre nego sto je spor nastao.
-Ako nije zakljucen pre pocetka postupka, sporazum o zbornom sudjenju ima smisla jedino ako
se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor.Jer kako je tuzeni duzan da se upusti u raspravljanje
o meritumu vec u odgovoru na tuzbu, moguce je da se zamisli da se obvakav sporazum zakljuci
samo ako to tuzilac predlozi u tuzbi, a tuzeni se sa tim saglasi u odgovoru na tuzbu.
-Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor, zakljucenje ovog sporazuma je moguce samo na
pripremnom rocistu za glavnu raspravu, odnosno, ako ono nije odrzano, na prvom rocistu za
glavcnu raspravu.
-U ovom procesnom momentu sporazum bi se zakljucio tako sto bi stranke dale svoju
saglasnost na zapisnik sudu.
-Kada postoji suparnicarstvo, za punovaznost sporazuma o zbornom sudjenju potrebna je
saglasnost svih suparnicara.
-Ako dodje do zakljucenja ovog sporazuma, sudija pojedinac je duzan da zastane sa postupkom
I predmet preda vecu.

97.Sastav sudova viseg stepena

Sastav drugostepenog suda
-Drugostepeni sud uvek sudi u vecu-vece koje cine 3 sudije.
-Isti sastav vazi I za sud koji odlucuje o sukobu nadleznosti.Isto pravilo vazi I u porodicnim
stvarima, s tim sto sudije moraju da imaju posebna znanja iz oblasti prava deteta.

Sastav VKS
-Princip je da Vrhovni Kasacioni sud dlucuje u vecu sastavljenom od 3 sudije kada sudi u
drugom stepenu ili na raspravi.
- Medjutim, odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji.
- Ali kada je sam VKS sudio u drugom stepenu I doneo pravnosnaznu odluku, tada on, po
vandrednim pravnim lekovima, odlucuje u vecu koje se sastoji od 7 sudija,

Znacaj sastava suda
- Prvistepeni sud, odmah po prijemu tuzbe, ex officio, ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati
vece ili pojedinac, i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.
- Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.
- Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu, to se moze izpraviti ad hoc.
- Ukoliko je postupak pocelo da radi vece, a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija
pojedinac, ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac, a moze i da nastavi samo da
postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ); Protiv ovakvog
resenja veca, zalba nije dozvoljena.
- Ako se radi o obrnutom slucaju, sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi
postupak
- Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog
postupka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.
-Presuda se moze pobijati zalbom, kao I vanrednim pravnim lekovima.
-Ovo pravilo ne vazi kada je umesto sudije pojedinca sudilo vece.

98. Vrednost predmeta spora

A) Pojam i znacaj
- Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.
- Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe, pa tuzba u kojoj nije navedena
vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.
- Od vrednosti predmeta spora zivisi:
a) dopustenost revizije- revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost
pobijenog dela presude ne prelazi iznos od 100 000 evra, odn. u privrednim sporovima 300 000
evra
b) vrsta postupka- pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni
zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 3 000 evra.
g) visina sudskih taksi.
d) visina advokatskog honorara.
-Vrednost predmeta spora je od znacaja za uspostavljanje stvarne nadleznosti sudova.
-Prema, Zakonu o uredjenju sudova, visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima
vrednost predmeta spora prelazi 100 000 evra.

B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora
-Najlakse je odrediti vrednost predmeta spora kada se sam tuzbeni zahtev temelji na novcanom
potrazivanju.
- Tada visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.Zakon ovo
pravilo ne pominje ali se ono podrazumeva.
- U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ), vrednost predmeta spora cini
vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac, a pri tom se sporedna trazenja (
kamate, troskovi..) ne priracunavaju.
-Odredjenje vrednosti predmeta spora koje je u tuzbi ucinio tuzilac je obavezujuce kako za sud,
tako I za protivnu stranku.Samo izuzetno, sud moze da vrsi korekcije ovako odredjene vrednosti
predmeta spora.
- Kada je spor imovinskopravni, tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u
skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u
njegovu korist.
- To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle
nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ).
- Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo
tuzbu.

V) Posebna pravila
1.) Buduca davanja koja se ponavljaju
-Tuzbeni zahtev se moze odnositina buduca sukcesivna davanja.
- Kod buducih sukcesivnih davanja, vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih
buducih davanja.
- Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina, kao vrednost predmeta
spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina.

2.) Kumulacija tuzbenih zahteva
- Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija
tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina:
a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova, vrednost zahteva se sabira,
a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. jednom tuzbom se trazi 100000 na ime stvarne
stete, 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ).
b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom
cinjenicnom i pravnom osnovu, pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev
ponaosob.
Npr.T angazuje R da mu popravi krov na kuci.Tokom radova R montira skelu koja padne
povredi T.Nakon sto je R okoncao radove,T shvati da krov prokisnjava,te mu je propao parket.T
tuzi R I zahteva:
a)600 000 dinara na ime naknade stete zbog povrede (delikt)
b)100 000 dinara na ime stete koju je R prouzrokovao neurednim izvrsenjem ugovora.
- U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva, za vrednost
predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva, jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se
moze osloboditi obaveze.
- Medutim, ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana
cinidba ( npr. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ), te se ovde
uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.



3.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa
- Kada je predmet spora postojanje zakupnog odnosa,vrednost predmeta spora jednaka
visini jednogodisnje zakupnine, a ako je zakup zakljucen na krace vreme, onda visina
ukupne zakupnine.

4.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja
- Kada se tuzbom trazi davanje obezbedjenja za izvesno potrazivanje ili ustanovljenje zaloznog
prava,vrednost predmeta spora zavisis od toga da li je vrednost obezbedjenja veca ili manja od
iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.
Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti, vrednost
premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.
- U suprotnom, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari.

V) Korekcija vrednosti predmeta spora
-Videli smo da tuzilac sam odredjuje vrednost predmeta spora I da to odredjenje obavezuje sud
I protivnu stranku.
-Sud, medjutim moze samo izuzetno da intervenise I koriguje vrednost predmeta spora.
- naime,ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora, tuzeni
moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze, a sud je duzan da brzo i na
prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora.
-Sud ce to uciniti najkasnije na pripremnom rocistu, ili ako nije bilo pripremnog rocista, onda na
glavnoj raspravi pre pocetka raspravljanja o glavnoj stvari.
- Nakon ovog procesnog momenta, za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost
koja je oznacena u tuzbi.
-ZPP ne govori nista o tome na koji nacin ce sud da utvrdi pravu vrednost predmeta
spora.Trebalo bi uzeti da je u ovom slucaju merodavan ekonomski interes tuzioca koji on ima u
pogledu donosenja za njega povoljne pravnosnazne odluke.

99.Tuzivost subjektivnog prava

POJAM I ZNACAJ
-Tuzivost subjektivnog prava znaci njegovu podobnost da bude predmet pravne zastite.
-Sporna je pravna priroda ove podobnosti.
-Prema materijalnopravnim shvatanjima, tuzivost subjektivnog prava je sam element
subjektivnog prava.
-Suprotno tome, procesna ucenja tyuzivost subjektivnog prava shvataju kao procesnu
predpostavku, odn. kao uslov za meritorno odlucivanje.
-Ako subjektivno pravo nije utuzivo, tada se prema procesnom ucenju, tuzba odbacuje kao
nedopustena.
-Primena materijalnopravnog shvatanja imala bi za posledicu da sud meritorno odluci o tome da
li je jedno subjektivno pravo podobno da bude predmet pravne zastite.
-Razlikovanje se javlja jos u rimskom pravu, u kome ius nije postojao, ako nije postojao
action.Isto vazi I danas u anglosaksonskim pravnim sistemima.



ZPP
-ZPP izricito regulise samo jedan oblik nedostatka tuzivosti subjektivnog prava.Naime, sud je
duzan da tuzbu odbaci ako je ona podneta nakon isteka roka koji je predvidjen posebnim
propisima.
-Ovakve rokove predvidja npr.ZOO u vezi sa podnosenjem tuzbe za ponistaj rusljivog ili
zelenaskjog ugovora (godinu dana nakon zakljucenja)
-Ponekad I sam zakon iskljucuje tuzivost subjektivnog prava.Tako, nisu podobna da budu
predmet pravne zastite prava koja proizlaze iz igara na srecu koja nisu uredjena posebnim
zakonom (kocka),opklade I sl.

-Ako je sporno da li je rok za podnosenje tuzbe istekao ili da li se radi o pravu ciju tuzivost
zakon izricito iskljucuje, sud ne odlucuje meritorno, vec naprotiv, odlucuje da li postoji
predpostavka za meritorno odlucivanje.Dakle, resenjem odbacuje tuzbu ako takve procesne
smetnje postoje.
-Drugacije je sa ostalim naturalnim obligacijama (zastarelost potrazivanja).Na zastarelost
potrazivanja sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec samo po prigovoru stranke Da li je nastupila
zastarelost je pitanje materijalnog a nije pitanje procesnog prava.S toga sud o ovom prigovoru
odlucuje presudom, a ne resenjem.

PACTUM DE NON PRETENDO
-Parnicne stranke ne mogu da svojim sporazumom potpuno iskljuce tuzivost subjektivnog
prava.Ovakav sporazum bi bio nistav kao protivan pravu na tuzbu, odn. na sudsku zastitu.
-Stranke mogu da zakljuce sporazum kojim vremenski ogranicavaju pravo na podizanje
tuzbe.Takav sporazum ima procesnopravni karakter.
-Njegova posledica je da bi sud odbacio tuzbu kao nedopustenu.
-na ogranicenje tuzivosti subjektivnog prava sud medjutim na pazi po sluzbenoj duznosti, vec
samo po prigovoru stranke.Takav prigovor tuzeni moze istaci sve dok se ne upustiu
raspravl;janje o glavnoj stvari.

100. Prethodno ispitivanje I odbacivanje tuzbe

1.) Pojam
-Sud ispituje tuzbu odmah po njenom podnosenju.
- Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili
postoje smetnje za meritorno odlucivanje.
- Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.
- U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda, prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na
osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.
-Nuzno je da sud brzo I efikasno odluci da li postoje procesne predpostavke za
meritornoodlucivanje,odn.da li postoje smetnje za dalje vodjenje parnice.
- Stoga,dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno
odlucivanje.
- Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke
litispendencije..), sud nije vezan navodima tuzioca, vec utvrdjivanje postojanja ovakvih
procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari- izvidjaje.
- No, u slucaju poteskoca u dokazivanju, trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju
procesnih pretpostavki, te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.

2.) Odbacivanje tuzbe
-Pravilo je da sud u ovoj fazi resenjem odbaci tuzbu, ako utvrdi da nedostaje neka od procesnih
predpostavki.
- Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada:
1) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ).
2) tuzba je podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno
podizanje.
3) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ).
4) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.
5) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.
6)ako je tuzba nerazumljiva ili nepotpuna, a tuzilac u roku od 8 dana nije sudu vratio
ispravljenu,odn.dopunjenu tuzbu.
-ZPP ne sadrzi razloge zbog kojih sud mora da odbaci tuzbu ex officio.Moguce je I postojanje
sledecih procesnih smetnji:
* u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS.
* u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).
- Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva, a kada je otlonjiva, sud je
duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. da ako je nenadlezan, da ustupi predmet
nadleznom sudu ).

- Otklonjive su sledece procesne smetnje:
a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.
- Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji
se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi)
b) nedostaci u urednom zastupanju stranke.
- Tuzba moze biti manljiva formalno, odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog
sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ), a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je
advokat, onda se tuzba odbacuje.
- Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji,
a zahteva predaju stvari ), te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u
primerenom roku, a ako ih ne ispravi, onda ce je odbaciti kao nedopustenu.

3.) Upravljanje postupkom
- U toku ove faze postupka, sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog
upravljanja parnicom.
- Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi, dok druga
donosi ex officio ( npr. resenje o obezbedjenju dokaza, o oslobadjanju tuzioca od troskova
postupka, o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka...).
- Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe, zalba nije
dopustena.




101. Litispendencija

1. Pojam i znacaj
- Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece, i ona nastupa u momentu kada sud
dostavi tuzenom tuzbu.
- Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka, a takav
slucaj je s protivtuzbom, incidentnim zahtevom za utvrdjenje, preinacenjem tuzbe.
- Sto se tice ovih zahteva, parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten
protivnik podnosioca zahteva, tj. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.
- Litispendencija prestaje:
a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke, ukljucujuci i sudsko poravnanje.
b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.
v) Povlacenjem tuzbe.
g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.
- Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog
pravnog sistema.
- Unutrasnja harmonija odlucivanja iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita
suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno
razlicit.

2.) Pravne posledice litispendencije
-Litispendencija povlaci za sobom procesne I materijalnopravne posledice.
A) Procesnopravne posledice
- Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.Naime, nije
dopusteno da se od ovog procesnog momenta izmedju istih stranaka vodi jos jedna parnica sa
istim predmetom spora.Ovo vazi I za postupak pred arbitrazom.
- Od ovog principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude ima prednost u odnosu
na litispendenciju.
- Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu
koja postane pravosnazna, parnica koja je ranije pocela da tece, a u kojoj nije doneta
pravosnazna presuda, bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe, uprkos tome sto je
ranije pokrenuta.
-Dakle, nepostovanje zabrane dvostruke litispendencije ne predstavlja bitnu povredu odredaba
parnicnog postupka.
- O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti.
- Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku, za postojanje zapocete parnice
saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).
-Kada je parnica ranije zapoceta izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora, odredjuje se
primenom pravila o identitetu tuzbenog zahteva.Dakle, zabrana dvostruke litispendencije vazi
samo onda kada postoji identitet stranaka I identitet predmeta spora.
-Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice.Nije
neophodno da stranke u obe parnice imaju iste procesne uloge.Tako, zabrana dvostruke
litispendencije vazi I kada tuzeni iz ranije zapocete parnice pokrene novu parnicu protiv tuzioca
sa istim predmetom spora.
-Identitet stranaka postoji I kada novu parnicu pokrecu I univerzalni ili singularni sukcesori
stranaka iz ranije zapocete parnice.Ovo zbog toga sto se materijalna pravnosnaznost presude
prostire I na njih.
-Sto se tice identiteta predmeta spora, vazno je napomenuti da takav identitet postoji I izmedju
pozitivne I negativne deklaratorne tuzbe.
Npr.A tuzi B I zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan.Tuzba B protiv A da ugovor nije
punovazan ne bi bila dopustena, jer postoji identitet cinjenica.
-Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikad da obuhvati dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje
niti, pak, podnosenje tuzbe za utvrdjenje I kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.
Npr.
1.T tuzi A I zahteva da sud utvrdi da je A vlasnikstvari.A tuzi T I zahteva obrnuto.Ovde ne
postoji identitet predmeta spora, jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan, to ne znaci
d ace usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan.
2.T tuzi A I zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.A tuzi T I zahteva da mu T preda
stvar.Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer eventualna presuda doneta u korist T nema
dejstvo izvrsnosti.

-Suprotno tome, uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna
tuzba, a zatim na osnovuistih cinjenica deklaratorna.Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci vec I
zbog nepostojanja pravnog interesa za tuzbu.
-Kada je podneta kondemnatorna tuzba, a potom I negativna tuzba za utvrdjenje, identitet
predmeta spora ne postoji.
Npr. T tuzi Z I zahteva placanje zakupnine za mesec maj 2006.Z tuzi T I zahteva da sud utvrdi
da je ugovor o zakupu nistav ili prestao otkazom.


B) Ostale procesnopravne posledice:
-Litispendecija povlaci za sobom I sledece procesne posledice:
1) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.
2) moguce je podizanje prejudicijalne (incidentne) tuzbe za utvrdjenje.
3)moguce je podizanje tuzbe glavnog mesanja.
4)moguce je podizanje protivtuzbe.
5) moguce je ucesce umesaca, kao i javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu.
6j) moguce je obavestenje treceg lica o parnici.
7) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije (gubitak stvarne legitimacije)
nema vise uticaja na parnicu.



V) Materijalnopravne posledice
-Litispendencija proizvodi dejstva I u materijalnom pravu. Ova dejstva se odnose pre svega na
savesnost drzaoca stvari.
- Tako, kada parnica pocne da tece po rei vindikacionoj tuzbi, tuzeni od ovog momenta
odgovara kao nesavestan drzalac.
- Takodje, poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za
vracanje poklona.taj moment je vezan za moment dostavljanja tuzbe.

102.Odgovor na tuzbu

1.) Pojam i znacaj
- Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 15 dana od dana kada je ona primljena u
sud.
- Uz to, sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori,ted a ga upozori
na posledice propustanja odgovora na tuzbu (donosenje presude zbog propustanja)
-Takodje, tuzeni se upozorava da je duzan da imenuje punomocnika za prijem pismena, ted a
obavesti sud o promeni adrese.
- Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenjem presude
zbog propustanja.
- Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu,
odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ).
- Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana, prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je
tuzba dostavljena tuzenom.
- Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve, kao
sto to cini tuzilac u tuzbi.
- Tako, on moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu
(priznanje).
- Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno, osim u jednom slucaju kada to nalazu
posebne okolnosti konkretnog slucaja ( hitnost ), gde sud moze da zakaze pripremno
rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.
- Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude
zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere.
- Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera, ne i o
tuzbenom zahtevu.
- Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje
ravnopravnosti stranka.
- Jer u komplikovanim pravnim stvarima, tuzilac priprema tuzbu neograniceno, dok je tuzenom
ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.
2.) Sadrzina odgovora na tuzbu
-ZPP propisuje obavezne elemente koje odgovor na tuzbu mora da sadrzi.
- Odgovor na tuzbu mora da sadrzi:
a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.
b) procesne prigovore, prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.
v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev.
g) ako osporava tuzbeni zahtev, tuzeni to ne moze da ucini pausalno, vec je duzan da navede
cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva, kao i dokaze koji
potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.
d) imanovanje punomocnika za prijem pismena, ako tuzeni ima prebivaliste ili
boraviste,odn.sediste u inostranstvu.
- Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od
placanja troskova postupka, da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije..
- Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima, smatrace se kao da
nije ni podnet, sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer
jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu, on je moze ispraviti; time se remeti
ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo sa stanovista prava na pravicno
sudjenje, jer tuzenog stavlja u tezi procesni polozaj od tuzioca-ravnopravnost stranaka iz clana
6. EKLJP ).
103.Stav tuzenog prema tuzbi I tuzbenom zahtevu

1.) Uopste
-Tuzeni je duzan u odgovoru na tuzbu da zauzme obrazlozen stav prema tuzbi I tuzbenom
zahtevu.Ako to ne ucini sud ce doneti presudu zbog propustanja, na stetu tuzenog.
- Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud
donosi presudu na osnovu priznanja ), ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev
neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci
tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).
2.) Osporavanje dopustenosti tuzbe
- Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore, kojima on ukazuje
sudu da ne postoje pretpostavke, odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje, te
da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.
-Ove prigovore tuzeni je duzan da istakne jos u odgovoru na tuzbu.Ali kako na postojanje, odn.
nepostojanje nekih predpostavki za meritorno odlucivanje sud pazi ex officio I to sve do
pravnosnaznosti okoncanja postupka, propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne
procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.
3.) Upustanje tuzenog u merotum spora
-Isticanjem procesnih prigovora tuzeni se nije jos upustio spor, tj.u raspravljanje o glavnoj stvari.
- Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog
zahteva, te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.
-Zakon nalaze tuzenom da se upusti u spor vec u odgovoru na tuzbu.
- Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer:
1) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti.
2) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena
oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena.
3) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju.
4) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost
suda u R.Srbiji, i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda.
- Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina:
* osporavanjem istinitosti cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu (Tuzeni tvrdi da se
cinjenice nisu ostvarile, ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ).
* tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne
proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ).
* isticanjem materijalnopravnih prigovora.
- Isticanjem ovih prigovora, tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba
nekonkludentna, vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje
tuziocevog pravnozastitnog zahteva.
- Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da:
--> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. apsolutno nistav ugovor ).
--> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. zastarelost, raskid ugovora ).
--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov, te obaveza tuzenog jos nije
dospela.
- Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da
ispuni svoju obavezu iz dvostranoobaveznog ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju.
-Kada tuzeni istakne ovaj prigovor, sud ce doneti presudu kojom usvaja tuzbeni zahtev I nalaze
tuzenom da ispuni svoju obavezu pod uslovom da tuzilac istovremeno izvrsi svoju protivcinidbu.
- Ako se tuzilac poziva na vise prigovora, vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora, pa sud najpre
raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog
zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim, o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).

104. Prigovor kompenzacije

- Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom
tuzbom, kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ).
-Tuzeni moze da istakne prigovor prebijanja pre pocetka toka postupka,ali I u samom toku
postupka.
1.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice
- Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka, on nema na parnicu vece
implikacije, jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.
- Ovim prigovorom, zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu, duznik
izjavljuje da prebija svoje istorodno, dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba
potrazivanja se, po pravilu, gase ex tunc.
- Kada se ovo desi, a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika, duznik, sada tuzeni, u parnici
ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem, te ce sud,
shodno tome, da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.
-Jednom izjavljen, kompenzacioni prigovor nije vise opoziv, jer su se potrazivanja ugasila ex
tunc.Prigovor moze da se da samo bezuslovno.
-takodje, kada sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, pozivajuci se na to das u se
potrazivanja ugasila prebijanjem ,takva konstatacija nije obuhvacena pravnom snagom presude,
jer ulazi samo u njenoobrazlozenje.

2.) Prigovor prebijanja u parnici
- Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice, prigovor kompenzacije dat u parnici je
parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno
potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio
vlastitim potrazivanjem prema tuziocu, te zahteva da sud, usled toga, u celosti ili delimicno
odbije tuzbeni zahtev tuzioca.
- Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se
vrsi preboj potrazivanja.
- Ona je opoziva, a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.
-dakle, prigovor prebijanja dat u parnici je procesna radnja koja mora da ispunjava sve uslove
neophodne za njenu dopustenost I pravovaljanost.
-Takodje, odluka kojom je sud odlucio da prebije dva potrazivanja je obuhvacena pravnom
snagom presude.
a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora
-O pravnoj prirodi kompenzacionog prigovora postoje dva shvatanja:
--> Prvo, vladajuce, da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja
materijalnopravnu izjavu volje; medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj
radnji kojom se ovaj prigovor istice.
--> Drugo, shvatanje kod nas, polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna
radnja, sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.

b) Dopustenost kompenzacionog prigovora
- Za razliku od protivtuzbe, kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred
sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom
prigovoru.
- S druge strane, u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja, makar istorodna,
ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. tuzeni ne bi mogao da
istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ).naprotiv sud bi ovde morao da prekine
postupak dok nadlezni organ uprave ne resi o postojanju njegovog potrazivanja.
3.) Eventualni kompenzacioni prigovor
- Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.
- Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice
ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi, ako moze drugim sredstvima da
odbije tuzbeni zahtev.
- Stoga, svaki prigovor kompenzacije je eventualni, dat pod uslovom da sud smatra da je
tuzbeni zahtev osnovan.
- U svakom slucaju, sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva, odnosno o
postojanju utuzenog potrazivanja, a tek, ako nadje da ono postoji, da odlucuje o osnovanosti
protivpotrazivanja i da, eventualno, izrekne njihov preboj.
4.) Postupak povodom prigovora kompenzacije
- Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja pripremnog rocista za glavnu
raspravu.Jer do tog momenta tuzeni je duzan da istakne sva svoja odbrambena sredstva.
-Tuzeni nije prekludiran da I nakon sto je okoncano pripremno rociste za gl.raspravu iznosi I
materijalnopravne prigovore.Medjutim iz ovog opsega je iskljucen prigovor radi kompenzacije,
jer njegovo isticanje podrazumeva I iznosenje novih cinjenica I dokaza na kojima se temelji
materijalnopravna osnovanost prigovora.dakle, svoje docnije dospelo potrazivanje tuzeni ce
moci da ostvaruje prema tuziocu u novoj parnici.
- Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca.
- Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu
istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome, koja su na prvi pogled nepomirljiva
ali ipak nije tako ).
- Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom, a ista stranka ga iznesi u drugoj
parinici u vidu prigovora kompenzacije, pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.
- Obrnuto, kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije, on ne bi mogao da se na isto
potrazivanje poziva u drugoj, paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj
parnici, sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne
povuce kompenzacioni prigovor.
5.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije
- Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela:
a) u prvom, sud utvrdjuje da postoji potrazivanje.
b) u drugom, sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje.
v) u trecem, sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje sa
protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev.
- Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji,tada tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan,
ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja.
-Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca postojii, a da protivp0otrazivanje ne postoji, tada se
tuzbeni zahtev usvaja, a prigovor kompenzacije odbija kao neosnovan.
- Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom
prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude.
-Prosirenje pravne snage presude na prigovor kompenzacije predstavlja odstupanje od opste
teorije pravnosnaznosti.
-Tako, ako tuzilac izjavi pre parnice da prebiuja deo svog potrazivanja sa potrazivanjem tuzenog
I utuzi preostali deo potrazivanja, tada ako sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, deo
potrazivanja koji je prebijen van parnice nije obuhvacen pravnom snagom presude.
- Tuzeni moze stoga da u novoj parnici protiv tuzioca utuzi citavo svoje potrazivanje, jer
tuzilac nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.

105.Protivtuzba

A) Pojam i vrste
- Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv
tuzioca, a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.
- Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna, kompenzaciona i prejudicijelna.
-Kao posebna vrste protivtuzbe moze da se smatra I eventualna protivtuzba.
B) Dopustenost protivtuzbe
- Za dopustenost podnosenja protivtuzbe vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe, osim ako
norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo.
a) Prvo, ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po
tuzbi.
-Ovo je razumljivo, jer podnosenje tuzbe sa istim tuzbenim zahtevom bi bilo protivno pravilu
zabrane o dvostrukoj litispendenciji
- Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje, nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj
trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari; Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi
da je on vlasnik stvari.
b) Drugo, protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja
glavne rasprave.Dakle, zakon ovde zahteva da je parnica pocela da tece I da glavna rasprava
nije jos okoncana
- S druge strane, za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti
sa tuzbom.
- Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu, tuzilac moze da je povuce, ali to nema uticaja na
postupak po protivtuzbi jer protivtuzba predstavlja samostalnu tuzbu tuzenog protiv tuzioca.
v) Trece, izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet, tj. protivtuzbu moze da podnese
samo tuzeni protiv tuzioca.
g) Cetvrto, za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka, kao i ista vrsta
pravila o stvarnoj nadleznosti suda.
-Zakon ne kaze nista o mesnoj nadleznosti.
d) Peto, protivtuzba, kao samostalna tuzba tuzenog moze da se podigne samo u formi
podneska.

1.) Koneksna protivtuzba
-Kako sam naziv ove tuzbe kazuje,izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza-nexus.
-Zakon ne odredjuje kada se ima smatrati da zahtev iz protivtuzbe stoji u vezi sa zahtevom iz
tuzbe.
-Sigurno je da ta veza postoji kada se zahtevi iz tuzbe I protiv tuzbe zasnivaju na istim
cinjenicama, istom zivotnom dogadjaju, gde po pravilu moze da postoji I isti pravni osnov za oba
tuzbena zahteva (npr.ugovor o prodaji)
- U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena, kada su oba
tuzbena zahteva ekonomski uslovljena, pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom
zivotnom dogadjaju ( npr. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o delu. Medjutim,
A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala )
2.) Kompenzaciona protivtuzba
- Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese, ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog
prava za prestanak obaveze prebijanjem.
- Podnosenje ove tuzbe ima smisla, narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od
visine samog tuzbenog zahteva.
3.) Prejudicijalna protivtuzba
Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela
obroka, po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene, K se s tim ne slaze i zahteva da sud
utvrdi da je ugovor nistav.
- O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.
- Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od
prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.
- Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo
materijalne pravosnaznosti.
- Medjutim, za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje, podnosenje prejudicijalne
protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi, cak i kada
tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu.
- Sud moze, s druge strane, da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje, samo dok nije
odlucio o zahtevu iz tuzbe.
4.) Eventualna protivtuzba
- Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. K
osporava tuzbeni zahtev, podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati
prodatu stvar, ako nadje da je ugovor zaista nistav.
- Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud
odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu, tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog
zahteva ).
- Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud
odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan.

V) Postupak po protivtuzbi
- Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud, kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani,
spoji obe parnice, zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku.
- Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da, u interesu procesne ekonomije, spoji
parnice ( u suprotnom, on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).

-Spajanje parnica po tuzbi I protivtuzbi ne dira u cinjenicu da se radi o samostalnim tuzbenim
zahtevima, odn. parnicama.medjutim kada sud spoji parnice, moze bilo o tuzbi ili o protivtuzbi
da odluci I delimicnom presudom.

106.Postupanje suda nakon odgovora na tuzbu:meritorno odlucivanje I okoncanje
parnice( presuda bez odrzavanja rasprave I druge presude)

-Pravilo je da sud odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu, zakaze pripremno
rociste za gl. Raspravu.
-Ali sud moze vec I u ovoj fazi postupka da meritorno okonca parnicu.

MERITORNO ODLUCIVANJE I OKONCANJE PARNICE
-U pripremanju gl.rasprave sud moze da donese:
1.presudu na osnovu priznanja
2.presudu na osnovu odricanja

-Naime, nakon podnosenja tuzbe, tuzilac moze da uvidi da jue njegov tuzbeni zahtev
neosnovan, ted a ga se podneskom odrekne.Suprotno tome, tuzeni moze vec u odgovoru na
tuzbu da prizna tuzbeni zahtev.
-Najzad, u fazi pripremanja gl.rasprave stranke mogu da zakljuce I sudsko poravnanje.
-Poseban znacaj za ubrzanje postupka je mogucnost da sud, nakon prijema odgovora na tuzbu,
utvrdi da medju strankama nema spornih cinjenica I da ne postoje druge smetnje za donosenje
odluke.
-Dakle, da bi se donela ovakva presuda moraju da postoje sve procesne predpostavke za
meritorno odlucivanje.Drugi uslov za njeno donosenje je da cinjenice medju strankama nisu
sporne.
-Cinjenice nece biti sporne medju strankama, ako najpre tuzeni u odgovoru na tuzbu prizna
tacnost cinjenica na kojima tuzilac zasniva svooj tuzbeni zahtev.
-Medjutim, donosenje ove presude je moguce I u svim onim situacijama u kojima sud inace nebi
izvodio dokazivanje o spornim cinjenicama.
-samo osporavanje pravnih argument tuzioca ne predstavlja smetnju za donosenje presude bez
odrzavanja glavne rasprave.
-Ovom presudom sud moze da usvoji ili odbije tizbeni zahtev.I to bilo u celini, bilo delimicno.Do
delimicnog ili potpunog odbijanja tuzbenog zahteva doc ice kada je tuzba nekonkludentna.
-Zakon govori o tome da sud moze (dakle, nije duzan) da donese presudu bez odrzavanja
rasprave.Naime, smatra se da I kada tuzilac zahteva da se ovakva presuda donese, sud moze
da odlozi donosenje presude za neki kasniji stadijum u postupku (pripremno rociste ili rociste za
gl. raspravu)
-Donosenjem ove presude ne vredja se nacelo kontradiktornosti, jer se tuzeni izjasnio o
cinjenicama I tuzbenom zahtevu uopste u odgovoru na tuzbu.S druge strane, pak, na sudu je da
utvrdi da l ice izvoditi dokazni postupak, koje su cinjenice sporne, a koje ne.Razlicita pravna
shvatanja stranaka I ovako ne obavezuju sud.
-Ova presuda spade u kontradiktorne presude, tako da se pobija istim onim pravnim
lekovima,kao I svaka druga kontradiktorna presuda.




107. Pripremno rociste

A) Znacaj
-Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju I usmene parnicne radnje.Ono
u prvom redu sluzi pripremi rocista za glavnu raspravu.
-Ono je centralna faza prvostepenog parnicnog postupka.Na njemu sud donosi resenje o
vremenskom okviru parnice, a za stranke njegovim zakljucenjem nastupa prekluzija u pogledu
mogucnosti iznosenja novota.
-Priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene predpostavke za
meritorno odlucivanje,ako to nije ucinio u predhodnom stadijumu postupka.Takodje, priprema
za glavnu raspravu se vrsi tako sto se sud stara da se definise I koncentrise procesna
gradja.Otuda zakon I propisuje obavezne teme o kojima se raspravlja na ovom rocistu.

-Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to, s obzirom na jednostavnost spora ili
okolnost da medju strankama nema spornih cinjenica, nije neophodno za ostvarenje nacela
koncentracije glavne rasprave.
-isto vazi I za sporove koji su hitni.
-Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje I ne odrzava
pripremno rociste, npr: postupak za izdavanje platnog naloga I postupak u parnicama o
sporovima male vrednosti.

B) Zakazivanje pripremnog rocista
- Pravilo je da se pripremno rociste .Ali je moguce da procesno gradivo ne daje povoda da se
ono zakaze, jer je spor jednostavan,hitan I narocito ako medju strankama nema spornih
cinjenica.
-Pripremno rociste sud zakazuje resenjem koje sud dostavlja strankama.
-Poziv za pripremno rociste mora d aim se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista.
- Samo pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok
za odgovor na tuzbu,odn. u roku od 30 dana kada je sud tuziocu dostavio odgovor na tuzbu.
-U tom roku sud je duzan I da odrzi pripremno rociste za glavnu raspravu.
-U pozivu za pripremno rociste sud posebno upozorava stranke da:
1. sacine predlog za vremenski okvir parnice
2. donesu na rociste sve isprave I predmete koji im sluze kao dokaz,
3. obaveste sud o promeni adrese

108.Tok pripremnog rocista

- Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno, vec se samo stvaraju pretpostavke za
merotorno odlucivanje.
- Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu, a tuzeni odgovor na
tuzbu, a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama.
- Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i
cinjenicnim navodima, a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi
koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.
-Cinjenice se razvrstavaju na one o kojima se dokazivanje izvodi (sporne I bitne) I one o kojima
se dokazivanje ne izvodi (nesporne, opstepoznate).
- Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora, onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih
sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.
- Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao
dokaz.
-I sam sud je duzan da naredi da se za pripremno rociste pribave spisi, isprave ili predmeti, koji
se nalaze kod drugog suda, drzavnog organa, privrednog drustva ili organizacije lokalne
samouprave.

109.Odluke suda na pripremnom rocistu
-Na pripremnom rocistu sud (predsednik veca) donosi tri vrste odluka:
a) Prve- koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom.
b) Druge- ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.
v)Trece-sud I u ovoj fazi postupka moze meritorno da okonca parnicu, odn. da donese presudu
o gl.stvari
-Sud je prvenstveno duzan da odluci o postojanju procesnih predpostavki, odn. nepostojanju
procesnih smetnji.Ako nadje da su procesne smetnje neotklonjive, odbacice tuzbu resenjem.
-U vezi sa donosenjem ovih procesnih odluka sud moze da izvodi I dokazivanje.
- Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu, te kako
je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore, on to ne moze vise da ucini
na pripremnom rocistu, ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle
uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu, pripremno rociste je izgubilo na znacaju u
procesnim posledicama ).
- Tuzeni moze, jedino, da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije, jer ovaj
zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu.
-Sud moze na pripremnom rocistu I meritorno da okonca parnicu donosenjem presude na
osnovu priznanja, presude na osnovu odricanja, presude zbog propustanja kao I zakljucenjem
sudskog poravnanja.

110.Izostanak stranaka sa pripremnog rocista

- Izostanak sa pripremnog rocista povlaci za sobom teske procesne posledice za
tuzioca.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se
postupak okoncava.
-Postupak se medjutim nastavlja I bez odsutnog tuzioca, ako tuzeni zahteva da se odrzi
pripremno rociste.Tada sud raspravlja samo sa tuzenim.Isto vazi I kada na pripremno rociste
nije dosao tuzeni.
-Posledice izostanka sa pripremnog rocista nastupaju samo ako su stranke na to rociste uredno
I blagovremeno pozvane I kada su upozorene na posledice izostanka.
-Dovoljno je da sud upozori stranke o posledicama izostanka sa rocista samo jedanput.

Zakazivanje rocista za glavnu praspravu
- Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze rociste za glavnu raspravu I da
na osnovu razvrstene procesne gradje donese resenje o vremenskom okviru parnice.
-I ovo rociste sud zakazuje resenjem.
-Rokovi za zakazivanje pripremnog rocista vaze I za zakazivanje rocista za glavnu raspravu.
-Sud zakazuje rociste I odrzava glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od dana od kada
je odrzano i pripremno rociste za glavnu raspravu.
-Ako pripremno rociste nije odrzano, rok od 30 dana se racuna od prijema odgovora na tuzbu ili
proteka roka za podnosenje odgovora na tuzbu.
-Poziv za prvo rociste za glavnu raspravu dostavlja se strankama, svedocima I vestacima.

111. Glavna rasprava

- ZNACAJ I JEDINSTVO
- Glavna rasprava je centralni stadijum prvostepenog postupka, i u njemu se odlucuje o
glavnoj stvari tj.o meritumu.
- Ovde se raspravlja o formiranom procesnom gradivu, te se stvara konacan osnov za odluku
o osnovanosti tuzbenog zahteva, u granicama vremenskog okvira parnice.
- Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve, cinjenicne
tvrdnje i predloge, pa i pravna shvatanja.
- Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju
rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.
- Glavna rasprava predstavlja celinu, pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista.
- Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista, jer zapocinje analizom
rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.takodje, tuzba I odgovor na tuzbu se ne kazuju
nanovo.
-I kada se rociste za gl.raspravu odlozi, ono je pripremno za sledece.Naime, sud je duzan da se
stara da se sledece rociste za glavnu raspravu tako pripremi 9pribavljanje dokaza I sl.) da se
glavna rasprava okonca upravo na tom rocistu.

112.Tok glavne rasprave I izostanak stranaka sa rocista za glavnu raspravu

1.) Pocetak glavne rasprave
- Glavnu raspravu otvara predsednik veca,odn. sudija pojedinac koji ima ovlascenja
predsednika veca, koji objavljuje sta je predmet raspravljanja.
- On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica, te da li su oni koji su izostali svoj
izostanak i opravdali.

2.) Rukovodjenje glavnom raspravom
A) Pojam
- Glavnom raspravom rukovodi sud (predsednik veca) i on u tom cilju preduzima razlicite
parnicne radnje cije je svrha da se parnica razvija, te da se odvija ekonomicno i
celishodno.
- Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice, da se rasprave sve vazne i
sporne stvari koje su relevantne za osnovanost tuzbenog zahteva.
-U cilju odrzanja nacela raspravnosti stranaka sud bi jednako trebalo da se stara da
postavljanjem pitanja razjasni I one sporne cinjenice na kojima se zasniva I protivtuzba, kao I
prigovor radi kompenzacije.ovakva obaveza suda proizlazi iz norme koja ga obavezuje da se
stara da se predmet spora svestrano raspravi.
-S obzirom na cilj radi cijeg ostvarenja sud preduzima pojedine parnicne radnje, razlikujemo
tzv.formalno I materijalno upravljanje parnicom, odn.rukovodjenje glavnom raspravom.
- Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski
razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista, spajanje ili odvajanje parnica... ).
- Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora,
tuzbenom zahtevu ( npr. postavljanje pitanja strankama...).
- Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove,
izmeni, dopuni kada se promene neke okolnosti vezane za utvrdjenje procesnog gradiva,jer
nikada nije vezan ovakvim resenjima), i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.
B) Nacin
-Pravilo je da glavcnom raspravnom I formalno I materijalno rukovodi predsednik veca.
-U tom pogledu on ima razlicita ovlascenja na rocistu za gl.raspravu I van rocista za gl.raspravu.
-Vece ne rukovodi gl.raspravom, vec samo vrsi kontrolu I korektivnu f.ju.
- Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke, daje im rec...rukovodi saslusanjem
svedoka, vestaka... stara se o odrzavanju reda na raspravi...
- Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu
priznanja ili odricanja, kao i da zakljuci sudsko poravnanje.
-Najzad,van rocista za gl.raspravu predsednikveca moze primiti na zapisnik sudsko poravnanje
stranaka.
-Vece moze da se ne slozi sa nekom odlukom predsednika veca koja se tice formalnog
rukovodjenja gl.raspravom. Tada vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na
parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca.
- Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog, tako i
materijalnog upravljanja parnicom(vece odlucuje o odlaganju rocista, o izvodjenju dokaza, o
zakljucenju gl.rasprave,o ponovnom otvaranju gl.rasprave, o iskljucenju javnosti)
- Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki, kao i o procesnim prigovorima stranaka,
koje one iznesu tokom glavne rasprave.

3.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu
- Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka, o bitnim
spornim cinjenicama, te u sklopu toga, o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama
stranaka.
- Sud je duzan da strankama, njihovim zastupnicima postavlja pitanja, a to ima za cilj:
a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.
b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune.
v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi, a narocito dokazni.
-takodje, sud rukovodi iskljucivo I dokaznim postupkom. Sud resenjem usvaja ili odbija
dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ).

- Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti, kontradiktornosti,
ravnopravnosti, istinitosti.
- Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
-Inace, sam tok gl.rasprave zavisi od toga da li je odrzano pripremno rociste. Ako je odrzano
pripremno rociste, tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo, vec se samo vece upoznaje
sa rezultatima pripremnog rocista.
- Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka
(pledoaje) u kojoj sumiraju svoje stavove.
- Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno
raspravljen, tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka.
-Sud moze da zakljuci gl.raspravu iako nije izveo sve dokaze koje je inicijalno predvideo da
izvede na rocistu za gl.raspravu.
Npr.Ne mora da ceka zapisnike o izvodjenju dokaza koje je izveo zamoljeni sud.
POSEBNO O POSTAVLJANJU PITANJA
-Postavljanje pitanja (saslusanje) spade u parnicne radnje kojima sud materijalno upravlja
gl.raspravom.
-Pitanja strankama, svedocima I vestacima postavlja predsednik veca.To mogu da ucine I ostali
clanovi veca.
-Stranka I punomocnici mogu, takodje, da postavljaju neposredno pitanja svedocima,
vestacima I protivnoj stranci.Pitanja mogu postavljati stranka I njen zastupnik odn. punomocnik.
-Predsednik veca je duzan da zabrani sugestivna pitanja 9pitanja u kojima je vec sadrzan
odgovor) ili piotanja koja se ne odnose na predmet spora.U sl. zabrane, stranka moze da
zahteva da o tome odluci vece.
4.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu
- Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili zbog
sprecenosti sudije.
- Po pravilu, do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena, tako
da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi.
- Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za
dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog
procesnog nacela.
- Tako, sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela
kontradiktornosti:
a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak.
b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, sud ce odloziti rociste
i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.
c) kada tuzeni podigne protivtuzbu
d) kada tuzilac istakne prejudicijelni zahtev za utvrdjenje
e) kada stranku, koja ne prisustvuje rocistu, zastupa punomocni8k, ako je potrebno da se ona
licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici
- Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote
) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna, te je sud duzan da drugoj strani
omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj
mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama.
- Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke
( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da
nastane steta za stranku, sud je duzan da oslozi rociste I o tome obavesti organ starateljstva ).
-Isto vazi I kada sud na rocistu primeti da parnicno nesposobna stranka nema zakonskog
zastupnika ili da zastupnik nema posebno ovlascenje kada je ono potrebno.Tada je sud duzan
da trazi od organa starateljstva da postavi zakonskog zastupnika parnicno nesposobnoj stranci.
- Odluku o odlaganju rocista donosi predsednik veca u formi resenja, .
-Sud ce odmah saopstiti strankama mesto I vreme odrzavanja novog rocista.
-predsednik veca je obavezan das l. rociste tako pripremi, kako bi se glavna rasprava mogla
zavrsiti na sl. rocistu.
-protiv resenja kojim se odlaze rociste, kao I protiv resenja kojim se odbija predlog za odlaganje
rocista, nije dozvoljena zalba.
5.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.
-Sud je duzan da na svim rocistima odrzava red, ted a stiti dostojanstvo suda.
- Ako neko narusava red, sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu, a moze i udaljiti iz
sudnice izgrednika.
-Ovakve odluke donosi vece u formi resenja.
- Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.
- Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja, ili to cine njeni zastupnici I punomocnici,
tumaci, prevodioci ili vestaci, sud ce imizreci novcanu kaznu.
-sva resenje koja donosi sud radi odrzavanja reda na rocistima I postovanja procesne discipline
izvrsavaju se u skladu sa propisima koji uredjuju izvrsenje krivicnih sankcija.

6.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu.
- Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.
Izostanak povlaci sa sobom uvek stetne posledice za onu stranku koja je izostala.
- Ako je s rocista izostala samo jedna stranka, sud raspravlja s prisutnom strankom.
- Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke, smatra se da je tuzilac povukao tuzbu (
fikcija povlacenja tuzbe ).

113.Raspravljanje I odlucivanje o procesnim predpostavkama

O nedostatku procesnih predpostavki sud razmatra I u fazi glavne rasprave.Videli smo, naime,
da je duznost suda d avec prilikom predhodnog ispitivanja tuzbe to ucini.Takodje, sl. mogucnost
je na pripremnom rocistu za gl.raspravu.Najzad, procesni prigovori mogu da se isticu I u fazi
glavne rasprave.
- U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i
u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi, zajedno sa glavnom stvari, sto ima za
posledicu neracionalno rasipanje vremena.
-pravilo je da je stranka duzna da procesni prigovor izjavi bez odlaganja, cim je saznala za
procesnu smetnju.Ako to ne ucini, ona je prekludirana da se na procesni prigovor poziva u
daljem toku postupka.
- Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa
glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).
- Ako sud usvoji procesni prigovor, on o tome donosi resenje (npr. resenje o odbacivanju tuzbe
ili resenje k se oglasava nenadleznim), i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi
samostalnu zalbu.
- Ako sud odbije prigovor, pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari, onda moze
da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese
u sastav presude.
- Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari, onda ukoliko ga odbije, on odmah
nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija
prigovor.

114.Zakljucenje I ponovno otvaranje glavne rasprave

- Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje, tj kada
je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke.
-Zakljucenje glavne rasprave je parnicna radnja upravljanja parnicom, tako da on njome nije
vezan.
- Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.
- Momenat zakljucenja glavne rasprave je jedan od najvaznijih procesnih momenata u parnici.
-U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva:
a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze.
-Dakle, u ovom momentu nastupa apsolutna prekluzija
b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za cinjenicno stanje utvrdjeno do
zakljucenja gl.rasprave.cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene prevnosnaznoscu
presude
v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.
g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu.
d) tuzilac ne moze da preinaci tuzbu
dj) tuzilac ne moze da istakne prejudicijelni zahtev za utvrdjenje
e) stranke ne mogu vise da isticu materijalnopravne prigovore

- PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE
- Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan, te moze da odluci da se glavna
rasprava ponovo otvori, cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave.
- Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost postupka, tj. da se stvar jos malo raspravi kako
visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.
-odluku o tome donosi sud, odn. vece I to tokom vecanja I glasanja.Odluka se moze doneti cak I
nakon donosenja presude, sve dok sam sud njome ne postane vezan.
- Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.

115.Spajanje I odvajanje parnica

SPAJANJE PARNICA RADI ZAJEDNICKOG RASPRAVLJANJA
- Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana, tj. ima jedan tuzilac, jednan tuzbeni zahtev i
jedan tuzeni.
- Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u
jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.
- Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze
ili budu tuzena jednom tuzbom.
- Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva, pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna
parnica.
- Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica (
klasican primer je parnica po tuzbi, i istovremena parnica po protivtuzbi ).
- U ovakvim situacijama, sud moze da donese odluku da spoji parnice, te da o njema
zajednicki raspravlja.
- Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ).
- Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju
ista dokazna sredstva.
- Da bi sud mogao da spoji parnice, treba da se ispune sledece pretpostavke:
1. parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom.
2. parnice trebaju da budu subjektivno povezane, a to znaci dvostruko:
* da vise parnica tece pred istim sudom izmedju istih stranaka, pri cemu je nebitno u kakvim
ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.
* isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih.
- Sud parnice spaja resenjem koje donosi vece, odn. sudija pojedinac.
-Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece, a spojena parnica ce se nastaviti pred
onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.
-Odluku o spajanju parnica mopze da donese I sudija pojedinac pod uslovom da je za sve
sporove predvidjeno inokosno sudjenje.
-Ako u jednom sporu sudi vece, a za drugi je predvidjeno inokosno sudjenje, resenje o spajanju
parnica moze doneti samo vece.U takvoj situaciji, spojeni postupak se nastavlja pred vecem.
-Resenje o spajanju parnica je odluka o upravljanju postupkom.protiv te odluke nije dopustena
posebna zalba.Resenje o spajanju parnica na vezuje sud, te on moze u nastavku postupka
spojene sporove razdvojiti I o njima posebno raspravljati.
- Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora.
-Cilj spajanja parnica je zajednicko raspravljanje.Sud moze ali I ne mora da o spojenim
parnicama donese zajednicku presudu.

- ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE
- Iz razloga celishodnosti, sud moze i da odredi razdvajanje parnica, a takva situacija moze da
nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi.
-Pravilo je da o svim tim zahtevima sud odlucuje u jednom postupku, ali moguce je da
ekonomicnost postupka nalaze drugacije.
-Pravilo je da se parnice razdvajaju kada postoji mogucnost donosenja delimicne presude.Tako
u sl. das u spojene parnice po tuzbi I protivtuzbi, moguce je da je samo jedan zahtev sazreo za
odlucivanje pre drugog.U tom sl. sud ce o svakom zahtevu doneti posebnu odluku.
-isto vazi I kod objektivne kumulacije tuzbenih zahteva.
- Npr. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete.
Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje, te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o
naknadi materijalne stete.
-Parnice se razdvajaju resenjem suda koje se tice upravljanja posupkom.
- Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba, a sud njime
nije vezan.
-------------------------------------------------------------------------------------------
***nema u ispitnim pitanjima
Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku

- Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti, a da bi odluka bila
pravicna, onda mora da odgovara istini.
- Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim
dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).
- U tom smislu, svaka istina je subjektivna.
- Kada ZPP iz 2005. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu, ne
misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu, tacnije na njihovu subjektivnu
predstavu o stvarnosti.
- Isto vazi i za delatnost suda, a premda se ZPP-om iz 2005. ( kojim je ukinuto nacelo
materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da tacno i istinito utvrdi sporne cinjenice, to
vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.
- Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna
stranka nije predlozila, premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice.
- Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito.
- Ne da utvrdjuje materijalnu istinu, vec da sporne cinjenice istinito utvrdi.
-To su dve razlicite stvari: istinito znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice, da je
duzan da primenjuje savremena pravila nauke, pravila iskustva i praske, te da na takav, a ne
drugi ( npr. arbitraran ) nacin, utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska
realnom.
-Dakle u gradjanskosudskom postupku radi se o utemeljenju sudske odluke na istini do koje
dolazi primenom posebnih procesnih pravilan koja spadaju pod zajednicki imenitelj-dokazni
postupak.
-------------------------------------------------------------------------------------------------

116. Predmet I zadatak dokazivanja

1.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja
- Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev, pa i
da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica.
- U odgovoru na tuzbu, tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u
tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.
-Stranke su I duzne da, u skladu sa nacelom kontradiktornosti I raspravnosti u koriscenju
procesnih sredstava, obznane sva dokazna sredstva kojima raspolazu.Prikrivanje ili poricanje
postojanja dokaza predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.
-Sud donosi odluku o tuzbenom zahtevu tako sto izvodi sudski-logisticki silogizam: supsumira
cinjenice pod dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme, po pravilu one, na ciju pravnu
posledicu se tuzilac poziva.
-da bi izveo pravilnu supsumciju, sud mora da uporedi cinjenicne navode tuzioca I tuzenog, da
utvrdi koliko su oni kompatibilni, koliko se oni razlikuju, medjusobno iskljucuju, tacnije koji navod
koje stranke je istinit.
- Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.
- Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na
utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka.
- Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza, odluku suda o izvodjenju
dokaza, sam dokazni postupak, kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.

TERMINOLOGIJA
- Pojam dokaz se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu:
1. Prvo, da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje, odnosno ne postojanje
cinjenice (actus probandi)
b) Drugo, da oznaci dokazno sredstvo.
v) Trece, da oznaci rezultat dokazivanja.
-Za dokazni postupak vazno je identifikovati I razlikovati sledece termine
- Predmet dokazivanja (thema probandi) su konkretne cinjenice, odnosno dogadjaji ili stanja
koji su prostorno i vremenski definisani.
- Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o
postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.
- Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o
istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.

2.) Predmet dokazivanja
- Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela,
u tuzbi, odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi, sve do momenta zakljucenja rasprave.
-Predmet dokazivanja jesu samo sporne cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.Koje su
cinjenice vazne I bitne za donosenje odluke odlucuje sud nacelno, na pripremnom rocistu za gl.
raspravu kada razvrstava procesnu gradju.
-Ove cinjenice mogu da iznesu same stranke., njih koze da sazna I sam sud kada nan
pripremnom rocistu zatrazi od stranaka da pojasne svoje navode I predloge, ili pak na rocistu
za glavnu raspravu kada strankama postavlja pitanja I stara se da se utvrde sve cinjenice od
kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, te cinjenice koje u tekucoj parnici cine predmet
spora.
- Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.
- Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji
materijalnopravne norme.
- Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice, kao i njeno nepostojanje.
- Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. stav da je
covek smrtno bice ), te stavove naucnog, umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se
dokazuju izvodjenjem vestacenja.
- Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme, koje se ne dokazuju, nego njih sud saznaje ex
officio, cak I kada je rec o stranom pravu.
- Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova oko koje se stranke spore, kao sto
su prodaja, zajam, zakup I sl., vec naprotiv, predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice
koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla.
-takodje, predmet dokazivanja nisu ni pravni pojmovi ili institute (mana volje, mana prodate
stvari I sl.)Dokazuju se kao I malo pre samo cinjenice na kojima se pravniinstitut zasniva
(ogrebotina na vozilu, nefunkcionisanje kocnica I sl.)

117.Neophodnost dokazivanja

-Sve cinjenice koje mogu da budu predmet dokazivanja ne moraju ujedno u konkretnoj parnici I
da se dokazuju.
-Dokazivanje se odnosi samo na cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. Za donosenje
odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje
tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. ako tuzilac zahteva povracaj zajma, vazne
cinjenice su da li je ugovor zakljucen, da li je zajmoprimac dao predmet zajma, te da li je zahtev
za povracaj zajma dospeo ).
- Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog
zahteva,odn.cinjenice na kojima on temelji svoje prigovore.
Npr.Tako tuzeni moze da osporava da recimo pravo tuzioca nije nastalo, jer on sa njim nije
zakljucio ugovor o zajmu, vec o poklonu.
- Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne, odn.cije postojanje ili nepostojanje je
jedna od stranaka osporila.
- Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.

118.Kada dokazivanje nije neophodno

-Dokazivanje nije neophodno kada:
1. stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu
2.se radi o opstepoznatoj cinjenici
3.kada se radi o presumption juris
4.je to necelishodno

A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu
- Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da
je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita-tacna.
-Priznate cinjenice se ne dokazuju.
- Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju, Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da
stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.
- Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom, i to ili u formi podneska ili
izjavom stranke na rocistu.Samo kada suti uslovi ispunjeni ono ima za dejstvo da sud ne izvodi
dokazivanje o tako priznatoj cinjenici.
- Ako je priznanje dato van parnice, sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu
svog slobodnog sudijskog uverenja.
-Priznanje se odnosi samo na cinjenice ne I na pravne norme.
- Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne, odnosno one
koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.
- Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno, a priznanje moze da bude potpuno ili
delimicno.
-Pravilo je da sud insistira svojim pitanjima na izricitom priznanju cinjenica.Medjutim, stranka
moze da se ne izrazi izricito na to pitanje suda da li jednu cinjenicu priznaje ili osporava.
-Ovo pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice )
moze da se tumaci na 3 nacina:
* da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).
* da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ).
* da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni ovako pasivno drzanje stranke.
-ZPP usvaja izricito sistem afirmativne litiskontestacije.naime, ako tuzeni izricito ne ospori
navode tuzioca iz tuzbe, sud nije duzan da o takvim cinjenicama sprovodi dokazni postupak, jer
se dokazivanje odnosi samo na sporne cinjenice.
- Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj, kada je tvrdnja
o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.
-Sporno je kakvo dejstvo ima delimicno priznanje cinjenica.


- Postoji i:
--> Anticipativno priznanje- kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po
nju nepovoljne cinjenice, pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u
postupku.
- Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje, tek kada se stranka u ciju
korist je postojanje ovakve cinjenice, na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi,
primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).
--> Kvalifikovano priznanje- Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu, ali
istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni
zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. K ne spori da je zakljucio ugovor o
prodaji, ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. Sud nije duzan da izvodi
dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ).
- Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno.
-Takva parnicna radnja stranke je moguca do pravnosnaznog okoncanja spora.
- O dejstvu priznate, pa zatim osporene cinjenice, sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni
dokaza.
- Priznanje cinjenica nema dejstvo, ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama, te kada se
priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud ili drzavni
organ dosao u nekom drugom postupku.
-Sporno je dejstvo priznanja cinjenica koje je dato sa svescu o njihovoj netacnosti.Sud bi I
ovako priznatu neistinitu cinjenicu morao da uzme bez dokazivanja u podlogu svoje odluke.
- Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju, moze ovakvo priznanje da
opozove.

a) Pravna priroda priznanja cinjenica
- S obzirom na mogucnost opoziva, radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da
budu ispunjene sve procesne pretpostavke.
- Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo
dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.

b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva
- Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva, kojim se parnica
okoncava, jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja.
- Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice, vec tuzbeni zahtev kao takav, odnosno
priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu.
- Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje
cinjenice ide u prilog.naprotiv, konacna odluka suda zavisi od citavog rezultata dokaznog
postupka.

B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici
-Ne dokazuju se no opstepoznate cinjenice.
- Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi, a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se
saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji, cinjenice objavljene u medijima...).
-U opste poznate cinjenice koje su poznate sudu ne spade I privatno saznanje sudije (npr.on je
ocevidac stetnog dogadjaja).U ovakvim sl. sudija se saslusava kao svedok, dok se izuzima od
vrsenja sudjenja u konkretnom slucaju.
- U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje, vec ih ex
officio uzima u podlogu svoje odluke. Stranke dakle ne moraju na njih da se pozivaju ( ali je
prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi, tako da omogucava strankama
da se o njima izjasne).

V) Zakonske pretpostavke
- Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku
pretpostavku.(presumptio juris)
- Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog, iz cinjenice (basis); drugog, iz
pretpostavljene pravno relevantne cinjenice (presumption facti).Takve zakonske pretpostavke
jesu cinjenicne.
- Ako se, s druge strane, pretpostavka odnosi na postojanje kakvog pravnog stanja ili pravnog
ovlascenja, govorimo o pravnim pretpostavkama.
- Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo
onu cinjenicu koja cini njen osnov (basis), jer zakonodavac, pri njenom postojanju,
pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice, odnosno pravne posledice.
npr.Ocem deteta (presumptio juris) koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta (basis).
- Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije, kod kojih se radi o tome da
zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje
odredjene cinjenice, pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom
toku stvari, odnosno iz postojanja odredjene cinjenice.Npr. nasciturus
- Kod zakonskih pretpostavki, ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo
dokazuje samo njen osnov (basis), dok njen protivnik osporava postojanje zakonske
pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.
- Medjutim, protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke
podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov.
Npr.Tako predpostavljeni otac, muz majke deteta, moze zakonsku predpostavku ocinstva da
pobija svim dokaznim sredstvima koje iskljucuju njegovo ocinstvo (vestacenje, svedoci I sl.)

119.Necelishodnost dokazivanja

-Npr.A I B su hospitalizovani zbog razlicitih bolesti I dele sobu.Kada je A napustio boolnicu
ispostavilo se da je oboleo od hepatitis c, od koga je bolovao I B.A smatra da mu je zarazu
preneo B I tuzi bolnicu za naknadu stete.
-Narocite teskoce dokazivanja postoje u parnicama za naknadu stete, cak I kada sud
nedvosmisleno utvrdi da tuziocu pripada pravo na naknadu stete.U takvim situacijama cesto
sud nije u stanju da utvrdi visinu naknade stete ili bi to mogao ali bi to bilo skopcano sa velikim
teskocama koje bi bile u nesrazmeri sa rezultatima postupka.
- Iz razloga ekonomicnosti postupka, zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po
slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim
teskocama ), sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom
dokazivanju visine stete.
- Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala, ne i teret tvrdnje kolika je njena
visina.
- Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva
dokazna sredstva.
-Ako je vise stetnika pricinilo stetu, delujuci nezavisno jedan od drugog, tada oni za stetu
odgovaraju solidarno, ako se ne moze utvrditi njihov udeo u pricinjenoj steti.
- Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.
- Naprotiv, sud polazi od opstih stavova iskustva, kao i od rezultata sprovedenog dokaznog
postupka, i duzan je da svoju odluku obrazlozi.
- Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka
suda moze da se pobija.

120.Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi

-Dokazivanje se ne izvodi o spornim cinjenicama kada stranka koja je predlozila izvodjenje
kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo.
-Svaka stranka je duzna da u odredjenom roku,prema odluci suda, polozi predujam za
izvodjenje dokaza koji je predlozila ona.
-Ako rok istekne a stranka troskove nije predujmilka, sud ce odustati od daljeg izvodjenja
predlozenog dokaza.
-s druge strane sud ce po slobodnom uverenju da ceni razlog zbog cega stranka nije predujmila
troskove izvodjenja dokaza (siromastvo, cinjenica dokazana vec drugim dokaznim sredstvima).
--Isto pravilo vazi I kada obe stranke predlazu izvodjenje kakvog dokaza, kada se troskovi koji
su neophodni za izvodjenje dokaza ravnomerno rasporedjuju na stranke.
-Najzad, ako sud odredi izvodjenje dokaza po sluzbenoj duznosti, troskove za izvodjenje takvog
dokaza duzna je da predujmi ona stranka na koju pada teret dokazivanja.

121.Dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin

- U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin, tacnije
povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.
- Ovde se najcesce radi o radnjama koje predstavljaju ujedno I bice nekog krivicnog, kao sto je
to neovlasceno prisluskivanje,tonsko snimanje, povreda tajnosti pisama...
-Takodje, ovim nedozvoljenim radnjama krse se I prava gradjana zajemcena ustavom koja se
ticu nepovredivosti stana , prepiske I sl.
-U teoriji I praksi je dugo bila sporna procesna vrednost ovako pribavljenih dokaznih sredstava.
- danas je nesporno da je sud duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo
na nedozvoljen nacin.
-Nezavisno od postojanja k. dela, dokazi koji su pribavljeni protivno odredbama EKLJP koja
jemci pravo na postovanje privatnog zivota, odnosno Ustava, ne mogu da se koriste u
parnicnom postupku.


122.Vrste dokaza (dokaznih sredstava)

-Dokaze mozemo da podelimo prema razlicitim kriterijumima:
*shodno cilju dokaza, razlikujemo:
1.dokaz
2.protivdokaz
3.dokaz o protivnom
*kada posmatramo odnos dokaza prema cinjenicama, razlikujemo:
1.neposredan
2.posredan dokaz (indiciju)
*prema rezultatu dokazivanja, razlikujemo:
1.potpun
2.nepotpun dokaz
-Za dokazna sredstva vazi numerous clauses.samo izuzetno,u postupku medjunarodne
pravne pomoci, sud moze da izvede I dokaz koji ne poznaje ZPP, ako to nije protivno javnom
poretku.
- Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici,pisana izjava svedoka (affidavit)
vestaci, tumaci, stranke, isprave i predmeti uvidjaja.

A) Glavni, protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza )
Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. K osporava postojanje ugovora o prodaji, T u
tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u
postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.
- Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov
tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ).
-Predlagac dokaza je uspeo u dokazivanju, ako je uverio sud da je cinjenica na koju se poziva
istinita.
- Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika
potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ).
- Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju, ako je pobudio sumnju u
istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima.
- Dakle, za uspeh protiv dokaza, za razliku od glavnog dokaza, dovoljno je da je verovatno da
tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita.
- Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz, a njime predlagac dokaza obara zakonsku
prezumpciju.
- Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. dokazom o
protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).

B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija )
- Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi, dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o
cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme.
Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.
- Kada takvo dokazivanje nije moguce, stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.
- One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme, ali iz
njihovog postojanja sud moze, na osnovu opsteg zivotnog iskustva, da zakljuci o postojanju
takve cinjenice.
Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.
- Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza, jer se ne
zasniva na utvrdjenju indicija, vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva
o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju materijalnopravne norme.
-cesta primena prima facie dokaza je u sporovima za naknadu stete.

V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja )
- Potpunim dokazom njegov predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne
tvrdnje.
- Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo
verovatno.

G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma )
-U posredne dokaze spadaju I nova dokazna sredstva koje zakon izricito ne pominje, a koja su
nastala kao rezultat tehnickih izuma u 20. Veku.Mogucnost njihove upotrebe kao dokaznih
sredstava, a pogotovu njihova dokazna snaga je jos uvek sporna.
- Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama, CD i komp. zapisima..
- Po pravilu, upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i
strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi.


123.Izvodjenje dokaza (dokazni postupak-rociste za izvodjenje dokaza)

- Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka i suda
kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi.
- Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze
koje su stranke same predlozile ), te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.
- Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka, kao sto su postupci u
bracnim i porodicnim sporovima.

- Predlaganje dokaza.
- Dokaze, odn.dokazna sredstva predlazu stranke i to:
1.u tuzbi
2.u odgovoru na tuzbu
3.u replici I duplici
4.na pripremnom rocistu za glavnu raspravu
A samo izuzetno, ako sud to dopusti, do zakljucenja glavne stvari pred prvostepenim sudom.
-do zakljucenje gl. rasprave mogu da se predlazu dokazi kad je tokomparnice istaknut
prejudicijelni zahtev za utvrdjenje, protivtuzba ili je, pak, tuzba preinacena.
- U okviru dispozicionog i raspravnog nacela, same stranke odredjuju cinjenice koje treba da
dokazu, kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.
- Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe, jer u protivnom
rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna.
- Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost
cinjenica kojima osporava navode tuzioca, jer u protivnom rizikuje da ce sud odbaci odgovor
na tuzbu kao neuredan, da usled neurednosti odgovorasu donese presudu zbog propustanja ili
da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice.
- Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu za glavnu raspravu,a na
rocistu za glavnu raspravu samo ako ucine verovatnim da nisu njihovo izvodjenje mogle da
predloze ranije bez svoje krivice.
-one su duzne d avec na pripremnom rocistu donesu sve isprave I predmete koje im sluze kao
dokaz u postupku.

-Uloga suda
- O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud.
- Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su
predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica.
-Sud vec na pripremnom rocistu za gl. raspravu odredjuje koji ce se dokazi izvesti nag
l.raspravi, ted a odredi vremenski okvir parnice, broj rocista I rocista na kojima ce se izvesti
dokazivanje.
- Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da
sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz, dokazno sredstvo, kao I rok za izvodjenje
dokaza.
- Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i
ravnopravnosti stranaka u postupku.
- Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim
sud nije vezan.
- Stoga, ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom, vec samo u zalbi koja se
izjavljuje protiv konacne presude.
- Po pravilu, sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za
njegovu odluku, a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada:
* cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanje nije bitna za odluku.
* kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice
cije se postojanje dokazuje
* kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva.
* kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.
* kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza
ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz, vec niz cinjenica iz kojih bi tek
eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ).
-Vaz ipravilo da je sud duzan da odredi izvodjenje svih onih dokaza iz kojih moze da se izvede
saznanje o istinitosti spornih I vaznih cinjenica.
- Tak, sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je
ranije u drugim postupcima kazivao neistinu; jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec
opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka; jer dokazno sredstvo pruza malo
izgleda na uspeh.

- Rociste za izvodjenje dokaza
- Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje
steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva, ako se postuju nacela
neposrednosti i koncentracije procesne gradje.
-nacelo koncentracije procesne gradje ima vaznu ulogu u dokaznom postupku.
- S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog
dokaznog sredstva ponaosob, vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka, bitno
je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza.
-Pravilo o neposrednosti izvodjenja dokaza I koncentraciji dokaznih sredstava vazi I kada sud
odlozi rociste.
- Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka
kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu.
-Sud o ovome odlucuje resenjem protiv koga nije dopustena posebna zalba.
-Sud ce odluciti da poveri izvodjenje dokaza zamoljenom sudu kada samo izvodjenje dokaza na
rocistu nije uopste moguce ili,pak, kada bi izvodjenje dokaza na rocistu bilo skopcano sa
nepremostivim teskocama.
Npr.Vestacenje se ima izvrsiti zamolnim putem, ako predmet koji se vestaci ne bi mogao da se
transportuje do teritorije postupajuceg suda bez ostecenja.
-Moderna resenja o sprovodjenju dokaznog postupka predvidjaju I mogucnost raspravljanja I
izvodjenja dokaza putem video komunikacija.
-Dopusteno je, naime, da stranke raspravljaju putem video linka, pri cemu niti jedna od njih ne
mora da se nalazi u sudu pred kojim se rociste izvodi.bitnoje da se slika I ton direktno prenose u
sud.Na ovaj nacin moguce je saslusavati svedoke, stranke I vestake.

124. Uvidjaj
-------------------------------------------------
DOKAZNA SREDSTVA
-Dokazna sredstva su lica ili stvari koje omogucavaju sudu da sazna vazne cinjenice koje su od
znacaja za resavanje gl. stvari(meritorno odlucivanje)
-ZPP poznaje 5 klasicnih dokaznih sredstava:uvidjaj, isprave,svedoka, vestaka,saslusanje
stranaka) kao I citanje pisane izjave svedoka (affidavit) preuzete iz anglosaksonskog prava.
-------------------------------------------------
A) Pojam i znacaj
- Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene
cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti.
- Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo.Jer kada izvodi uvidjaj, sud, odn.
sudija neposredno koristi svoja cula (vida, sluha, ukusa, mirisa I dodira)

- Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk:
a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka, koje moraju da
postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti
).
b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja neke okolnosti, a pod ovim treba razumeti svaku
okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. u postupku je
sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio, pa da bi rasvetlio
okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja, sud vrsi uvidjaj ).
-Dokazna vrednost uvidjaja je ogromna.Greske u rezultatu izvodjenja ovog dokaza moguce su
samo ako I sam sudija pogresi prilikom culnog opazanja odredjene cinjenice, odn. ako mu se
dogodi tzv.culna obmana.
- Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem.

B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava
-Ponekad je sporno da li se primena nekih dokaznih sredstava smatra uvidjajem ili je , pak rec o
vestacenju, ispravi ili svedocenju.Tako, cesto, prilikom vrsenja uvidjaja ucestvuju I vestaci, lica
koja su sudu sposobna da pruze strucna znanja kojima sud ne raspolaze.
- Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza
samo pismeno i njegova svojstva, a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj
pismena.
- Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva.
- Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta
( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza, radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i
uvidjaja. Npr. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao, a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin
gradnja...
- Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta, a o tome ne daje nalazi i
misljenje, radi se samo o svedoku ( npr. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ).

V) Izvodjenje dokaza uvidjajem
- Uvidjaj se visi na sudu ili van njega.
-Kada je predmet uvidjaja stvar koja se bez znatnih troskova moze doneti u sud, uvidjaj ce se
izvrsiti u sudu.Za slucaj da se stvar ne moze doneti u sud(npr.nepokretnost) ili bi njeno
donosenje bilo skopcano sa znatnim troskovima, sud ce izvrsiti uvidjaj na licu mesta.
-Uvidjaj vrsi predsednik veca.
- Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu
prisustvovale.
G) Duznost da se tvrpi uvidjaj
- Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava.
- Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem, a u njenoj
moci je da omoguci uvidjaj, duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja.
- Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane, i ona je duzna da omoguci uvidjaj, medjutim
protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati
svedocenje i odgovore na pojedina pitanja.
- Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj, medjutim, kada on uskrati ili odbije
da omoguci uvidjaj, te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja, sud takvo ponasanje
stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.
- Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja, pogotovu na svom telu.
- Izuzeci postoje u dva slucaja:
--> prvom, kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj.
--> drugom, kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se
poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.
-Tada ce sud doneti resenje kojim ce trecem licu naloziti da omoguci vrsenje uvidjaja.Pre
donosenja resenja sud ce pozvati trece lice da se o svojoj duznosti izjasni.Ako trece lice tvrdi da
se stvar koju treba razgledati ne nalazi kod njega, sud moze izvoditi dokaze radi utvrdjivanja
ove cinjenice.
-Protiv resenja kojim se trecem licu nalaze da omogi uvidjaj dopustena je zalba.Zalbu mogu
podneti trece lice I stranka.
-Za sl. da trece lice ne postupi po nalogu suda I ne omoguci uvidjaj, sud ga moze novcano
kazniti.
-trece lice ima pravo na naknadu troskova koje je imalo povodom izvrsenje obaveze da omoguci
uvidjaj.
- Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa ili organizacije
kojoj je povereno vrsenje javnih ovlascenja, sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz
uvidjajem.

125. Isprava

A) Pojam i znacaj
- Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci,
sadrzina odredjenih misli.
-Za postojanje isprave je bitno da ona sadrzi odredjani zapis misli, sto je razlikuje od ostalih
dokaznih sredstava, odn. predmeta na kojima moze jedino da se izvrsi uvidjaj.
-Za postojanje isprave je nebitno na kakvom materijalu (papiru, drvetu, platnu), kakvim pisanim
znacima (pisana slova, stampana slova, stenografija) I kojim sredstvom (olovka, masina,
stampac) ispisana sadrzina isprave.Bitno je medjutim da ona sadrzi pismeni zapis ljudskih misli.
- Isprave su lisene subjektivnosti, te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj
predstavljaju pouzdana dokazna sredstva.
- Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom
da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao
dokaz ( npr. privatno pismo ).
- Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa, ne i njegova kopija ( osim ako je
zakonom izricito odredjeno ).

B) Vrste isprava
-Isprave mogu da se podele prema razlicitim kriterijumima.U zavisnosti o toga ko je njihov
izdavalac, postoje javne I privatne isprave.Ako se za kriterijum uzme sadrzina isprave, onda se
mogu razlikovati dispozitivne I dokazne isprave.

1.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac )
- Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja,
privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom.
-pod javnom ispravom smatra se I strana javna isprava.
- Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.
-Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave (legalizovane
isprave).
- Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen
izdavalac.
- U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.
- S druge strane, od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju, a to je
postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu.
2.) Dispozitivne i dokazne isprave
- Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament,
ugovor, menica ).
- Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude, resenj, zakljucci..) koje ovlasceni organi
( sud, organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti.
- Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt, vec samo obavestenje o cinjenici koja je
vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. priznanica, lekarsko uverenje, izvod iz maticne
knjige...).

V) Istinitost isprave
- Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao
njen izdavalac, a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao njen izdavalac.
- Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja, ali se moze obarati svim dokazima.
-posto se radi o ispravama koje su izdali drzavni organi,najlakse je da se sam sud obavesti o
autenticnosti isprave sluzbenim pute.
-Predpostavka autenticnosti vazi I za strane javne isprave, ako su propisno legalizovane I ako
izmedju R.Srbije I drzave u ime cijeg suvereniteta su izdate postoji reciprocitet.
- Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja, tako da je na stranci koja se na nju
poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna, dok sud ceni njenu autenticnost na
osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.
- Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave,
odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika.
- Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa izdavaoca isprave.
- Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov, morao bi to da dokazuje.po pravilu se
autenticnos potpisa utvdjuje vestacenjem.
- Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za
utvrdjenje istinitosti isprave.

G) Dokazna snaga isprava
- Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja.
- Isprava je istinita, ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama.
- Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj, suprotno volji izdavaoca, smatra se netacnom
( falsifikovanom ).
- Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne
javne isprave ), ali ova pretpostavka je oboriva, pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice
koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene, a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava
istinitost.
- Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu
snagu.
- Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da
je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ).
- Drugo je pitanje tzv. materijalne snage sadrzine javnih isprava-Ovde se radi o pitanju da li
cinjenice koje se smatraju istinitim, jer su sadrzane u javnoj ispravi, ulaze u dispoziciju
materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo.
- Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza I
slobodnom uverenju sudije.

D) Pribavljanje isprave
- Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije:
a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva.
- Stranka je duzna da je sama podnese.
-Ako je isprava sacinjena na stranom jeziku, stranka je duzna da uz original isprave podnese I
overen prevod.
b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva.
- Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu
ispravu, a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.
- Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima:
* vec se sama na nju pozvala u postupku.
* duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.
* isprava je zajednicka za obe stranke.
- Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju
stranaka ( ugovor ), ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg.
- Takodje, pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu
dokazivanja.
- Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava, sud moze na tu okolnost da izvodi
dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti.
- Takodje, stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne
kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje.
- Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze
da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja.
- Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti, ali ako ta
stranka ne preda ispravu po nalogu suda, onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno.
-U drugim p. sistemima u ovakvim situacijama dolazi do obrta tereta dokazivanja
- Ipak, sud moze novcano da kazni stranku koja, protivnu uverenju suda, porice da se isprava
nalazi kod nje.
v) Pribavljanje isprave od treceg lica.
- Trece lice nema duznost edicije isprave, ali postoje dva izuzetka u kojima je trece lice duzno
da preda ispravu:
--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu
ispravu pokaze ili podnese.
--> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na
ispravu poziva.
-Postupak za izdavanje isprave koja se nalazi kod treceg lica tece tako sto sud poziva trece lice
da se izjasni o tome hoce lid a podnese ispravu.trece lice moze I da porice da se isprava nalazi
kod njega, kada ce sud da izvede dokazivanje.
-Kada trece lice ne porice da se kod njega nalazi isprava,ali osporava obavezu da je preda, sud
ce o tome odluciti resenjem.
-Protiv ovog resenja trece lice I stranka mogu izjaviti zalbu.
- Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno
izvrsiti, po pravilima koja vaze za izvrsenje k.sankcija.
-Stranka na koju se isprava poziva moze I posebnom kondemnatornom tuzbom da zahteva od
treceg lica ediciju isprave.
- Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po
resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave.
g) Pribavljanje isprave od organa, organizacije i preduzeca.
-Kada se isprava na koju se stranka poziva nalazi kod drzavnog organa, organizzacije ili
preduzeca kojima je povereno vrsenje javnih ovlascenja, a sama stranka ne moze izdejstvovati
da joj se isprava preda ili pokaze, sud ce na predlog stranke ili ex officio pribaviti tu
ispravu.
- Sud moze novcano da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda.

126. Svedok

A) Pojam i znacaj
- Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.
-Cinjenice o kojima svedok iskazuje, su obicno one koje su se desile u proslosti, a samo
izuzetno one koje postoje u sadasnjosti.
- Svedok se razlikuje od vestaka, jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama, vec samo
govorom iznosi subjektivno opazanje.
- Svedok je najcesce, ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog
subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ).
-Nema svaki svedok iste culne I intelektualne sposobnosti.takodje, nema svaki svedokisto
iskustvo I ne raspolaze istim znanjem kako bi pravilno shvatio dogadjaj koji se odigrao u
proslosti.

B) Sposobnost da bude svedok
- Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku, odnosno lice koje moze u
postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ).Svaki drugi polozaj
lica u parnici je nebitan za mogucnost da se saslusa kao svedok.
- I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.
- Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi, pre svega, od njegove fakticke mogucnosti da
ispuni zadatak: da sudu iskaze o cinjenicama koje su predmet dokazivanja.
- Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta, niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ),
od intelektualnog i socijalnog polozaja, odnosa sa strankama, pa cak ni od njegove ekonomske
zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.
-Ovo sve mogu da budu okolnosti koje uticu na verodostojnost iskaza svedoka, ali ne I na samu
dopustenost da fizicko lice svedoci u postupku.
- Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari:
a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.
b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.

V) Duznosti i prava svedoka
- Uopste.
- Svedok ima 4 duznosti u postupku u kome iskazuje kao svedok:
* duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.
- Ako se ne odazove pozivu, sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne
novgcanu kaznu,ista kazna se izrice svedokukoji se odazvao ali je odbio da svedoci.
- Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama.
-Zahtev za naknadu ovih troskova duzna je da u toku postupka istakne stranka.
-Protiv resenja o novcanoj kazni kao I resenja o obavezi naknade stete strankama svedok
moze izjaviti zalbu, ali zalba ne zadrzava izvrsenje resenja.
- Resenje o kazni moze da se opozove I to :
1. ako svedok naknadno pristane da svedoci ili
2.opravda svoj izostanak.
* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo, a povlaci i gradjanskopravnu
odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ).
-sud je duzan da opomene svedoka da je duzan da govori istinu I da ne sme nista precutati, kao
I dag a upozori na posledice davanja laznog iskaza.
* duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o
tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ).
* duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te
duznosti).
- Ogranicenja.
-U pogledu duznosti svedocenja postoje I izvesna ogranicenja.
-Naime, duznost svedocenja je ustanovljena u cilju neometanog funkcionisanja pravosudnog
sistema.
-Za izvesna lica medjutim postoji zabrana da se saslusaju kao svedoci u opstem interesu, dok
druga lica mogu da odbiju da svedoce, ili pak da uskrate odgovore na pojedina pitanja, ako su
izuzetno bliska sa strankama ili pak sa predmetom spora.
a) Zabrana saslusanja svedoka
- To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne, a ta zabrana
prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne.
b) Pravo na uskracivanje svedocenja, koje imaju: punomocnici stranaka, verski ispovednici,
lekari, advokati, notari...
-Punomocnik stranke ima pravo da uskrati svedocenje o cinjenicama koje mu je stranka
poverila bilo kada, I to kako u tekucoj, tako I u svim drugim parnicama.
-Verski ispovedanici imaju pravo da uskrate svedocenje o cinjenicama koje im je stranka ili neko
drugo lice poverilo.
-Advokati, lekari, notary imaju pravo da uskrate svedocenje o cinjenicama koje su saznali u
vrsenju svoje delatnosti.Kazivanje o takvim cinjenicama je k. delo, a prekrsaj kodeksa ovih
profesija(advokati, notari) za sobom povlaci disciplinsku odgovornost.Ova lica bi trebala da
uskrate svedocenje, cak I kada lice koje je poverilo svedoku neke cinjenice zahteva suprotno.
- Predsednik veca je duzan da upozori o ovome doticna lica, ali propust da to uradi ne povlaci
sankcije.
v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja
- Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postojeopravdani razlozi.
- Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko
pitanje izlozio teskoj sramoti, znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko
lice.
-sud je duzan da svedoka upozori na njegovo pravo da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ted
a o razlozima saslusa stranke, ted a o tome donese resenje.Na ovo resenje stranke nemaju
pravo zalbe, dok svedok moze dag a pobija posebnom zalbom kojom mu se izrice kazna.
- Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj
steti u sledecim situacijama:
* kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok.
* o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik
jedne od stranaka.
* o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom.
* o cinjenicama koje se ticu rodjenja, smrti ili sklapanja braka.
* kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu (postojanje
k.dela za koje se goni po sluzbeno duznosti)

G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem
a) Pozivanje svedoka
- Ovaj postupak pokrece stranka, koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao
svedok, te da navede njegovo ime, zanimanje i boraviste.U predlogu za izvodjenje dokaza
saslusanjem svedoka, stranka je duzna da naznaci o cemu taj svedok treba da bude saslusan.
-Svedoka poziva sud tako sto mu dostavlja pismeni poziv koji sadrzi:
1.ime I prezime pozvanog svedoka
2.vreme I mesto dolaska
3.predmet po kome se poziva

4.naznacenje da se poziva u svojstvu svedoka
5. upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka i
6. pouku o pravu na naknadu troskova
-sud moze da nalozi stranci da licno pozove svedoka cije je saslusanje odredjeno, ted a ga
obavesti o mestu, danu I casu odrzavanja rocista.
-ova odredba je neozbiljna a njen domasaj potpuno nejasan.Postavlja se pitanje da li se na
ovako neobavezno pozivanje svedoka primenjuju odredbe o njegovom kaznjavanju za slucaj
neopravdanog izostanka sa rocista.
-Izostanak svedoka sa rocistab za izvodjenje dokaza povlaci za sobom obavezno odlaganje
rocista za gl.raspravu, obavezu suda da odredi novi vremenski okvir parnice. Tako, pokusaj da
se parnica ubrza se pretvara u njegovu suprotnost.
b) Saslusanje svedoka
- Svedok iskazuje pred sudom, I to u sudskoj zgradi, na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u
svom stanu ).
- Svedoci se saslusavaju pojedinacno,svaki od njih daje iskaz bez prisustva ostalih svedoka i
iskljucivo usmeno, i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci.
-svedok se upita odakle mu je poznato ono o cemu svedoci.Zatim I stranke mogu svedoku
direktno da postavljaju pitanja kako bi se iskaz svedoka proverio, dopunio, razjasnio I sl.
-predsednik veca ne bi trebalo da dopusti da se svedoku postavljaju sugestivna pitanja, kao I
pitanja koja se ticu teme dokazivanja.
-U parnici nije redak slucaj da se iskazi svedoka ne podudaraju.U tom slucaju sud suocava
svedoke.Suoceni svedoci se zatim saslusavaju ponaosob o svakoj okolnosti o kojoj se ne slazu
I njihov odgovor se unosi u zapisnik.
-Za gluva lica I lica koja ne znaju jezik na kome se vodi postupak svedocenje se vrsi preko
tumaca I prevodioca.

D) Pravo svedoka na naknadu troskova
- Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni
troskovi, troskovi ishrane, prenociste i izgubljena dobit ).
- Sud odmah upozorava svedoka na to pravo, a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja
zahteva naknadu troskova, a u suprotnom to pravo gubi.
- O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem, kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku
plate iz polozenog predujma, a ako predujam nije polozen, onda sud moze da nalozi stranci
koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana.
-Protiv resenja kojim je svedoku priznato pravo na naknadu troskova, stranka se moze zaliti, ali
zalba ne zadrzava izvrsenje.
Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka
- Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.
- Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama,
da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja, da li menja verziju dogadjaja, da li je
direktan...
-primeri za subjektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti dokaza :ovde se radi o oceni licnih
svojstava svedoka,da li neko ima uticaj na sadrzinu iskaza,kakav je interes svedoka za ishod
spora, njegov odnos prema strankama,ceni se starosna dob svedoka,njegova moc
izrazavanja,inteligencija,moc zapazanja I secanja, bitni su I moralni kvaliteti svedoka.


127.Pisana izjava svedoka (affidavit)

-Ovo dokazno sredstvo treba razlikovati od izvodjenja dokaza putem svedoka koji iskazuje svoje
znanje o cinjenicama iskljucivo usmeno pred sudom.
-Imanentno je anglosaksonskim pravnim sistemima gde se koristi u fazi pripremanja rocista za
glavnu raspravu.Stranke su tada duzne da razmene pismene izjave svedoka.Na rocistu za gl.
raspravu ovakvog svedoka ispituje samo suparnicka strana.

ZPP
-ZPP nije klasifikovao pisanu izjavu svedoka kao posebno I novo dokazno sredstvo.Naprotiv,
odredbe o ovakvom nacinu svedocenja su smestene u delu koji se odnosi na izvodjenje dokaza
putem svedoka.
-ZPP nije jasno I precizno odredio cilj, znacaj I domasaj izvodjenja ovog dokaznog sredstva
koje, inace nije svojstveno evropskokontinentalnim pravnim sistemima.
-Odatle su moguca dva tumacenja.
-Prvo, da se radi o potpuno nezavisnom dokaznom sredstvu koje sluzi ubrzanju
postupka,eliminaciji nepotrebnog izvodjenja utvrdjenja cinjenica svedocenjem.
-u tom smislu, izvodjenje ovog dokaza mogu da predloze I same stranke, ted a u tom smislu u
tuzbi, odg. na tuzbu, replici, duplici I na pripremnom rocistu za gl.raspravu dostavljaju sudu
ovakve pisane izjave.
-Ovo shvatanje odgovara cilju institute u anglosaksonskim pravnim sistemima.
-Drugo shvatanje se temelji na dogmatickoj I teleoloskoj analizi normi ZPP-a.Naime, nema
nikakve sumnje da stranke predlazu izvodjenje kakvog dokaza kojim potkrepljuju svoje
cinjenicne tvrdnje.Takodje, nema sumnje da stranke ne mogu da predloze izvodjenje kakvog
dokaznog sredstva koje Zakon ne predvidja.
-S druge strane o tome koji ce se dokazi izvesti nag l. raspravi odlucuje resenjem iskljucivo sud
u okviru resenja o odredjenju vremenskog okvira parnice.Dakle, tek na pripremnom rocistu za
gl. raspravu.
-Najzad, izvodjenje dokaza putem sslusanja svedoka izvodi se neposredno, na rocistu.Zakon ne
predvidja izricito da stranke mogu da predloze da se izvodjenje dokaza svedocenjem sprovede I
na drugaciji nacin.
-Odatle proizlazi da sud moze, po sl. duznosti , da odredi izvodjenje dokaza citanjem pisane
izjave svedoka, tek u situaciji kada nije moguce ili kada je necelishodno cekati da se odredjeno
lice saslusa kao svedok (npr. Zivi u inostranstvu)
-Bilo kako bilo, pisana izjava svedoka mora da sadrzi zakonom predvidjene nuzne elemente, te
mora da bude sacinjena u zakonom propisanoj formi.
-Tako, izjavu mora da overi sud ili notar, pri cemu su ovi organi duzni da upozore svedoka o
pravima I duznostima koje se odnose na izvodjenje dokaza putem svedoka (duznost iskazivanja
istine,mogucnost uskracivanja odgovora na pojedina pitanja I sl)
-Sto se tice sadrzine, pisana izjava svedoka mora da sadrzi slicne podatke koji koji se odnose
na iskaz svedoka dat pred sudom (npr.svedok mora da napise I odakle su mu te cinjenice koje
je naveo poznate)
-Sud moze da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu da svedoci pred sudom u pravom
smislu reci.
-Sto se tice izjave svedoka koja je data pred sudom ili notarom u inostranstvu, da bi ona imala
dokaznu snagu pred sudovima u R.Srbiji, notar sa sedistem u inostranstvu bi bio duzan da
tesno saradjuje sa notarom u R.Srbiji kako bi pisana izjava svedoka sacinjena u inostranstvu
mogla da udovolji zahtevima postavljenim u ZPP-u.
Pisana izjava svedoka sacinjena suprotno pravilima predvidjenim u ZPP ne bi mogla da ima
nikakvu dokaznu snagu u postupku pred sudovima u R.Srbiji.

128. Vestak

A) Pojam i znacaj
-Cinjenice se u parnici utvrdjuju na osnovu primene opstih stavova iskustva.
Za to nije potrebno nikakvo posebno strucno znanje.
- Ako sud ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu, nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak
koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze.
- Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno, kao da se radi o svedoku, za
slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica
koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje
-.Zbog ovakvog znacaja ucesca vestaka u postupku, pravila o izuzecu sudija I sudija porotnika
primenjuju se mutatis mutandis I na izuzece vestaka.
-Takodje, vestaci nedopusteno prekoracuju zadatak vestacenja, te u praksi daju I svoje pravne
zaklucke koje bi sud trebalo da zanemari.
- Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida:
* kao pomocnik suda- vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja
kojim raspolaze ( analiza krvi ).
* kao dokazno sredstvo- koje se koristi radi razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).
-Najzad, vestak je I tehnicki savetnik stranke.

B) Sposobnost biti vestak
-Svojstvo vestaka moze imati fizicko lice,ali I pravno lice, pod uslovom da ispunjava uslove za
imenovanje I upis u Registar sudskih vestaka shodno odredbama Zakona o sudskim vestacima.
-Na rocistu uvek ucestvuje vestak- fizicko lice, cak I kada je vestacenje povereno pravnom licu.

V) Postupak odredjenja vestaka
- Izbor vestaka moze da ucini vec tuzilac, ted a njegov nalaz I misljenje prilozi kao dokaz uz
tuzbu.iako je izbor vestaka ucinio tuzilac, vestak je I tada duzan da svoj nalaz I misljenje da
savesno, lege artis.
-Sud je obavezan da nalaz I misljenje ovako imenovanog vestaka dostavi suprotnoj strain
(tuzenom) na izjasnjavanje.
-Tuzeni,takodje, moze u odgovoru na tuzbu ali I u nekom kasnijem podnesku, sve do
zakljucenja pripremnog rocista za glavnu raspravu, da imenuje svog vestaka, koji ce izraditi
nalaz I misljenje.
-Pisani nalaz I misljenje vestaka stranke mogu da priloze I uz repliku I dupliku.
-Sud moze (dakle, nije duzaa) da odredi da se izvede dokaz citanjem pisanog nalaza I misljenja
vestaka kojeg su imenovale stranke, nakon sto se suprotna stranka o takvom nalazu I misljenju
izjasnila, ilinje propustila pak da to ucini.
-ako sud dopusti izvodjenje dokaza vestacenjem putem vestaka kojeg su imenovale stranke, na
njegovo izvodjenje imaju se primeniti sva pravila koja vaze za slucaj da je vestaka odredio sud.
-U sl. izvodjenja dokaza vestacenjem javlja se problem isuvise kratkih rokova za preduzimanje
parnicnih radnji.To po pravilu predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.
-tako, vestak koga je imenovao tuzilac moze neograniceno da priprema svoj nalaz I misljenje,
dok tuzenom ostaje svega 30, odn. jos dodatnih 30 dana do pripremnog rocista za glavnu
raspravu, kada je duzan da podnese nalaz I misljenje vestaka koga je sam imenovao.

ODREDJENJE VESTAKA
-Vestaka u prvom redu odredjuje sud u skladu sa sporazumom stranaka.
-Predlog da se izvede dokaz vestacenjem stranke su duzne da podnesu najkasnije do
zakljucenja pripremnog rocista za gl. raspravu.
Ppostupak tece tako da stranka sama sudu predlaze vestaka, predmet I obim vestacenja.druga
stranka moze o takvom predlogu da se izjasni.
-U sl. nesaglasnosti stranaka o licu koje bi trebalo da bude odredjeno za vestaka, kao I o
predmetu I obimu vestacenja, o odredjenju vestaka odlucuje sud.
-Isto vazi I kada sud nadje da je vestacenje slozeno.Tada odredjuje vestaka sam, nezavisno od
sporazuma stranaka.
-Pravilo je da se vestacenje poverava samo jednom vestaku.Sud moze da odredi dva ili vise
vestaka, ako oceni da je rec o slozenom vestacenju.
-Vestak se po pravilu odredjuje iz reda stalnih sudskih vestakaza odredjenu vrstu
vestacenja.Ipak sud za vestaka moze da odredi I lice koje se ne nalazi na toj listi, osim ako
stranke nisu postigle sporazum o licnosti vestaka.
-Sud odredjuje vestacenje resenjem.To resenje mora da sadrzi: ime, prezime I zanimanje
vestaka,predmet spora, predmet I obim vestacenja I rok za dostavljanje nalaza I misljenja u
pisanom obliku.
-Prepis resenja sud ce dostaviti vestaku zajedno sa pozivom na rociste za gl. raspravu.
-protiv resenja kojim se odredjuje vestak nije dozvoljena zalba.
-sud je u resenju duzan da upozori vestaka da je duzan da vestacenje uradi prema pravilima
struke, objektivno I nepristrasno.U tom resenju sud upozorava vestaka o posledicama
propustanja da izradi svoj nalaz I misljenje, njegovog neopravdanog odsustva sa rocista, o
pravu na naknadu troskova I pravu na nagradu.
-Rok za izradu nalaza I misljenja vestaka je sudski, izuzetno kratak (60 dana) I
neproduziv.Odredjenje ovako kratkog roka I nemogucnodt njegovog produzenja je
kontraproduktivno u odnosu na nacelo efikasnosti sudjenja.Jer, kratak rok iskljucuje temeljnost I
pretpostavlja manjakavost u nalazu I misljenju vestaka.To opet ima za posledicu odredjenje
novog vestacenja.
-Sud moze da odredi vestacenje I po sluzbenoj duznosti samo ako je to izricito propisano
zakonom.
-Sud to nece da ucini ako su stranke propustile da na vreme predloze vestacenja.Ako one to ne
ucine ili, pak, ne predujme troskove koji su neophodni za vestacenje ili se pak, ne podvrgnu
vestacenju, sud ce o postojanju cinjenice koja je trebalo da se utvrdi vestacenjem da odluci
primenom pravila o raspodeli tereta dokazivanja.

V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka
- U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.
- Odbijanje da se vrsi vestacenje,prekoracenje roka, neopravdan izostanak vestaka sa rocista
povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku, kao i obavezu vestaka da
strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.
- Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da
sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ).
- Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka, ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje
u ostavljenom roku.
- Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u
kojima i svedok moze da uskrati svodocenje, ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i
ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.
- Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ).
- Obaveza vestaka je licna, tj. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu, ali moze da
angazuje pomocnike.
- Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim
nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.

G) Izvodjenje dokaza
a) Nalaz i misljenje
- osnovni zadatak vestaka je da izradi nalaz I misljenje.
-Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.
-Vestak je duzan da svoj pisani nalaz I misljenje dostavi sudu najkasnije 15 dana pre dana
odrzavanja rocista.
- Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu
raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom
nistavost presude ).
- Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano
rociste za glavnu raspravu.
- Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude
u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud, a ne vestak.
- Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja, a pod tim treba razumeti cinjenice koje
vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ).
- Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice, a na te
cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.
- Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. misljenje je nejasno,
nepotpuno...), sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u
odredjenom roku.
- Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i
misljenja, od donosi resenje da se vestacenje ponovi ( protiv ovog resenja nije dozvoljena
zalba).

PRIMEDBE NA NALAZ I MISLJENJE VESTAKA
-Svaka stranka ima pravo da stavi prigovor na nalaz I misljenje vestaka.Stranka je duzna da
najavi isticanje prigovora, a sud stranci odredjuje rok za izradu pisanog prigovora.
-U tu svrhu stranka moze sama da angazuje drugog vestaka (tehnicki savetnik) ciji zadatak
moze da obuhvati ne samo izradu prigovora,vec I izradu novog nalaza I misljenja.Sud je duzan
da o primedbama I novom nalazu I misljenju the. Savetnika raspravlja na rocistu.
-Cilj ove rasprave je da sud pokusa da usaglasi misljenje I nalaz vestaka kojeg je odredio suds
a primedbama,odn nalazom I misljenjem tehnickog savetnika.Sud na rocistu moze da procita
nalazi mizsljenje tehnickog savetnika kao I da mu dopusti da ucestvuje na rocistu.
-Ovakav vestak, tehnicki savetnik, nije zastupnik stranke niti moze u njeno ime da preduzima
parnicne radnje.On je samo sekundarni ucesnik u postupku ciji je zadatak da odgovaranjem na
pitanja suda I stranaka pruzi dodatna objasnjenja vezana za svoj nalaz I misljenje.
-Ako sud na rocistu ne uspe da usaglasi nalaze I misljenja ili ako smatra da oba nalaza I
misljenja ne daju osnov za shvatanje das u cinjenice dovoljno raspravljene, tada ce sud da
odredi novo vestacenje koje poverava novom vestaku.

b) Saslusanje vestaka
- Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i
misljenje.
- Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i
tvrdnju iz nalaza i misljenja.
- Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.
- Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka
u kontradiktornom postupku.
- Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka, usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini, to
znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza, te cini apsolutno
bitnu povredu pravila postupka ).

D) Ocena dokaza
- Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno, tj. ne sme prima faciae da uzme
cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ).
Naprotiv, on je duzan I sam, primenom drugih dokaznih sredstava da oceni da li su cinjenice
koje je utvrdio vestak u nalazu tacne ili ne.
DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu
-Osim prava na naknadu troskova koja mu pripada kao I svedoku, vestak ima I pravo na
izgubljenu zaradu, troskove vestacenja kao I na nagradu za izvrseno vestacenje.
-Na placanje nakanade troskova I nagrade vestaku primenjuju se ista pravila kao I za placanje
nakande troskova svedoku.

TUMAC
-Posebnu vrstu vestaka predstavlja tumac.
-Tumac je lice koje pomaze sudu u komunikaciji sa drugim subjektima u postupku.Jer ova lica iz
nekog razloga ne mogu fakticki da preduzimaju radnje u postupku (neznanje jezika, gluva I
nema lica).
-Na tumace se primenjuju sva pravila koja vaze za vestake.

129. Saslusanje stranaka

A) Pojam i znacaj
- Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim
cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.
- Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci, te se na izvodjenje ovog dokaza
supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima.
- Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. informativnim saslusanjem
stranaka, koje nije dokazno sredstvo, vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu
svoje navode ili predloge.
- Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka
( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ).
- Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su
subjektivne u svojim stvarima ),te je ono kod nas a I u drugim p.sistemima samo subsidijarno.
te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza, ili
kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.

B) Izvodjenje dokaza
a) Predlog stranka
- Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se
saslusaju obe stranke, a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.
b) Princip ravnopravnosti
- Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i
obostranog saslusanja stranaka.
- Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima:
* kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice.
* kada saslusanje jedne stranke nije moguce.
* kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda
* kada jedna od stranaka umre u toku postupka ili kada je njeno ponovno saslusanje nemoguce
ili otezano iz drugih razloga, sud ce da procita zapisnik o predhodnom saslusanju te stranke
v) Dokazni postupak
- Ako je stranka parnicno nesposobna, sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog
zastupnika, ako je njeno saslusanje moguce.
-Poziv na rociste na kome ce se izvoditi dokaz saslusanjem stranaka sud dostavlja licnon
strankama.
-Sud je duzan da u pozivu naznaci d ace se na rocistu izvoditi dokaz saslusanjem stranaka I da
stranka koja dodje na rociste moze biti saslusana u odsustvu stranke koja je izostala.
-Zakon predvidja da sud moze da odluci da, u svojstvu stranke, saslusa samo jedno lice ili neka
od njih, ako u parnici najednoj ili drugoj strain ucestvuje vise lica.
-Ovakva odredba ima znacaja jedino kod jedinstvenog suparnicarstva, jer su jedinstveni
suparnicari jedna stranka u postupku.
- Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci, stranka nije duzna da iskazuje, kao sto nije
duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).
-Prema njoj sud ne moze da preduzima nikakve mere prinude (kaznjavanje) kako bi je privoleo
na saslusanje.

-U skladu sa nacelom neposrednosti, ovaj dokaz se izvodi na rocistu za glavnu
raspravu.Izuzetno, moguce je da stranke saslusa zamoljeni sud, ali samo u slucaju da stranka
zbog neotklonjivih smetnji ne moze licno da dodje na rociste ili bi njen dolazak prouzrokovao
nesrazmerne troskove.
-Takodje,moguce je da sud odluci po predlogu stranke ili ex officio da se stranka saslusa putem
video linka.Ovakav nacin saslusanja je pre svega smisljen kada stranka ima prebivaliste u
inostranstvu.

130. Teret tvrdnje i teret dokazivanja

UVODNA RAZMATRANJA
-Sud moze da primeni normu materijalnog prava,tacnije pravnu posledicu koju stranke
zahtevaju, samo ako utvrdi das u nastupile sve cinjenice iz dispozicije konkretne
materijalnopravne norme.
-Sud saznaje odlucujuce cinjenice od stranaka, te van ovih cinjenica moze da utvrdjuje jos
samo one cinjenice koje su od znacaja za osnovanost tuzbenog zahteva.
-Ako odlucne cinjenice medju strankama nisu sporne, sud je duzan da ih bez raspravljanja
uzme u podlogu svoje odluke I moze bez odrzavanja pripremnog rocista za glavnu raspravu
meritorno da okonca parnicu.
-Ako su medjutim cinjenice sporne, izvodi se dokazni postupak.
-Rezultat dokaznog postupka moze ponekad da nametne potrebu da se primene pravila o teretu
dokazivanja.Pravila o teretu dokazivanja su sistematski povezana I uskladjena sa pravilima o
teretu tvrdnje.
- Teret tvrdnje
- Kako se parnica, po ZPP-u iz 2004., odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela, pitanje
tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice.
- Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.
- Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje
), kao i podelu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici
( subjektivni teret tvrdnje ).
- Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev, ali
i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika.
-Pravila o teretu tvrdnje proizlaze vec iz odredbi zakona koji regulisu obavezni sastav tuzbe I
odgovora na tuzbu.
- Tako, tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost
njegovog tuzbenog zahteva, dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one
cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo, da je
prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.
- Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja
izvodi odredjenu pravnu posledicu, pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli
subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, kada
tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ).
- Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski, s obzirom da je sud duzan da se stara da
stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim
cinjenicama, tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o
cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.

- Teret dokazivanja
A) Pojam i zadatak
- Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak:
--> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev.
--> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti.
--> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju
materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne.
- Po pravilu, u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu, parnicu gubi ona stranka
na kojoj lezi teret dokazivanja.
- Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica
materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene
dispozicije.
- Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme
ostane nejasna.
- Stoga, pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje
ili nepostojanje odredjene cinjenice, pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat
sprovodjenjem dokaznog postupka.
-Kao I kod tereta tvrdnje, razlikujemo:
1.subjektivni teret dokazivanja i
2. objektivni teret dokazivanja

131.Subjektivni I objektivni teret dokazivanja

- Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja.
- Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva
na raspravnom nacelu, ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.
- On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici.
-Stranka je vec u tuzbi, odn odgovoru na tuzbu duzna da sudu ponudi dokaze za sve cinjenicne
tvrdnje iz kojih izvodi kakav svoj zahtev,odn.dokaze kojima potkrepljuje svoje cinjenicne navode
kojima osporava kakav zahtev protivne strane.
- Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju
materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev, parnica ce biti resena na njenu stetu.
- Ovakva mogucnost je potpuno realna, u okviru primene ZPP iz 2011. I to iz dva razloga.
-Jer, iako postoji mogucnost da sud odstupi od primene klasicnog raspravnog nacela (npr. Da
se postavljanjem pitanja stara da stranke iznesu pred sud sve cinjenice od kojih zavisi
osnovanost tuzbenog zahteva) mogucnost da sud odredjuje izvodjenje dokaza mimo predloga
stranaka ne postoji.
-Moguce je da sud zatrazi od stranaka da pojasne svoje predloge, sto svakako obuhvata I
predloge za izvodjenje dokaza I time podstakne stranke na izvodjenje kakvog dokaza.

B) Objektivni teret dokazivanja
- Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom )
teretu dokazivanja.
- Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od
odlucnih cinjenica, odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni
vazne cinjenice, odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti, odnosno neistinitosti.
- Po pravilu, parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.
- Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke
cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ).

a) Podela objektivnog tereta dokazivanja
-ZPP regulise podelu objektivnog tereta dokazivanja.
* Prvo, podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom, i to materijalnopravnim
normama.
- NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze, duznik se moze
osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da
je on obavezu ispunio na vreme.
- Kod deliktne odgovornosti za stetu, stetnik je duzan da naknadi stetu, ali ni i kada dokaze da je
steta nastupila bez njegove krivice.
- Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno, osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete.
- Vlasnik stvari koji vindicira stvar, mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u
drzavini tuzenog.
- Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi, te
je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o
podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama.
* Drugo, kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja, vazi Rozenbergova formula:
svaka stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u
dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna.
- Prema ZPP-u, stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu
cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava, dok stranka koja osporava
postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak
ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji.
- Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s
pocekom. U ovom slucaju, T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga
odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah, Ako sud ne moze sa sigurnoscu da
utvrdi ovu cinjenicu, T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev.
- Dakle, kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice, postupa i odlucuje kao
da ta cinjenica ne postoji, sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku.
- Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. negativne
cinjenice.
- U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ),
dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da
takve cinjenice u stvarnosti nema.
- Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno, odnosno pozitivno stanje, da cinjenica
postoji ( ako ne uspe u tome, sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ).
- Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje
postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki.
- Ako postoji situacija non liquet, pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret
dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje.
* Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na
izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak
zasniva.
- Npr: pravilo je da su punoletna lica ujedno i poslovno sposobna, pa ako neko lice tvrdi neciju
poslovnu nesposobnost, onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.
b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! )
-Videli smo da presumption juris (zakonske prezumpcije) mogu u sebi da sadrze cinjenicne
predpostavke ili pak, pravne predpostavke.
- Primeri: Pretpostavlja se da su cesijom cesionaru ustupljenje i dospele, a neisplacene kamate.
Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik.
- Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska
pretpostavka ide u korist.
- Ali on se pomera na osnov pretpostavke, odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja
zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava, odnosno pravnog
ovlascenja (jbt)
- Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke,
ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke.
- U navedenim primerima, duznik, ako je tuzen za kamate, moze da obara postojanje cesije
(protivdokaz usmeren na bazis pretpostavke ), ali i da podnese dokaz o protivnom- da
ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate.
- Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije
postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov
nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen, protivno nacelima
savesnosti i postenja ).

132.Obrt tereta dokazivanja

-Stranke su u postupku duzne da se savesno koriste procesnim pravima.
-Zakon predvidja mogucnost da sud deluje preventivno ili da cak sankcionise zloupotrebu
procesnih prava od strane stranaka ili dr. ucesnika u postupku.
-Medjutim ZPP nema posebna resenja za sankcionisanje zloupotrebe procesnih prava u
dokaznom postupku.
-Najcesci oblik zloupotrebe procesnih prava u dokaznom postupku se odnosi na osujecenje
mogucnosti upotrebe dokaznog sredstva.
- Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni
teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog
sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja.
-Tako, moguce je da jedna od stranaka nece sudu da saopsti adresu svedoka na ciji bi se iskaz
pozvao njen protivnik ili namerno ili nepaznjom unisti ispravu koja bi trebalo da se koristi u
postupku.
- U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru
pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja.
-U uporednoj sudskoj praksi u ovim slucajevima dolazi do obrta tereta dokazivanja na onu
stranku koja je osujetila izvodjenje dokaza.
- Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u
kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu
nekog dokaznog sredstva ( npr. unisti predmet uvidjaja ).Iako bi s druge strane gledano obrt
tereta dokazivanja predstavljalo kreiranje nove pravne norme putem sudske prakse koja nije
izvor prava.
-Pravila o obrtu tereta dokazivanja izricito su sadrzana u nekim posebnim Zakonima koji sluze
zastiti bilo osnovnih prava coveka bilo zastiti lica koja su u ekonomski podredjenijem polozaju u
odnosu na svoje ko-kontrahente (radnici, potrosaci)
-u ovim posebnim zakonima predvidjeno je da je dovoljno da tuzilac ucini verovatnim
postojanje povrede pravom zasticenog dobra (npr. Da je izvrseno zlostavljanje na radu,
preduzet akt diskriminacije).Tada se odstupa od opstih pravila raspodele tereta dokazivanja.
-On se obrce I pada na tuzenog koji je duzan da dokazuje da preduzimanjem akta kojim se cini
povreda pravom zasticenog dobra nije doslo I do pravne posledice (da preduzeti akt ne
predstavlja zlostavljanje na radu ili ne predstavlja povredu nacela jednakosti).

g) Pravna priroda tereta dokazivanja
- Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode, jer one sadrze nista vise do iskaz
kako treba odluciti u situaciji non liquet.
- Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj
njegovih ucesnika.
- S druge strane, pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu, odredjena
su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti.
- Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne
norme.

V) Sporniji primeri iz sudske prakse:
-U praksi su se ustalila sledeca vaznija pravila o raspodeli objektivnog tereta dokazivanja:
* pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.
* ispunjenje obaveze- stranka koja se poziva da je obavezu ispunila, treba to i da dokaze.
* zajam/poklon/posluga- tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je
ugovor pravovaljano nastao.
* zloupotreba prava- onaj ko se poziva na zloupotrebu prava, duzan je da dokaze i cinjenice na
kojima se takva zloupotreba zasniva.
* jemstvo- jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.
8materijalno pravni nedostaci: ako se mana pokaze u roku od 6 meseci nakon predaje
stvari,smatra se da je stvar imala manbu u momentu prelaska rizika.

133. Ocena dokaza

A) Uopste
- Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza.
- Ocena dokaza znaci da sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da
neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne.
- Buduci da je svaka istina subjektivna, zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju
cinjenicu smatra istinitom, a koju ne.
- Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se
nesto u stvarnosti zaista i odigralo, te se, shodno tome, stvara i uverenje da je neka
cinjenica istinita.

B) Nacelo slobodne ocene dokaza
- Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio
vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.
- Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim.
- Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob, svih
dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka.
- Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.
- Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna, on
stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena..).
- Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje o istinitosti
cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca,
tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva, kao i na osnovu objektivno saznatljivih
stavova iskustva drugih, a narocito nauke.
- Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar, vec je i objektivizirana
duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva, kao i stavovima nauke.
- Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto
istinito, te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da, po zalbi, kontrolise da li
upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju, odnosno
nepostojanju cinjenica.
- Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka, to znaci da sud uzima u
obzir i sve iskaze stranaka date u postupku, njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza,
narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.
- Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja
svedoka i stranaka.
- Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda.
- Slobodna ocean suda znaci da sud moze slobodno, u okviru zakona, da preduzme pojedine
parnicne radnje, a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine
naknade stete.

UVERENJE SUDA
-Zakon ne propisuje kada se ima smatrati da je sud stvorio uverenje o dokazanosti odredjenje
cinjenice.to zapravo nije ni moguce, jer slobodna ocean dokaza podrazumeva subjektivnu
primenu stavova iskustva, te je stoga uverenje suda premda objektivizovano, uvek subjektivno.
-ucenje o stepenu dokazanosti je jedno od najspornijih u doktrini gradjanskoprocesnog pravas.
-medjutim, moze se reci das u se u teoriji I praksi iskristalizovale dve teorije:
1.subjektivna
2.objektivna teorija o stepenu dokazanosti
- Subjektivna teorija (potice od Rozenberga ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti.
- Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da
postoji razumna sumnja u suprotno.
- Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost, postojanje cinjenice je dokazano kada
sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja, pri cemu iskljucuje neophodnost
postojanja uverenja o istinitosti, jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka.
- Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju, dok se
prilikom odlucivanja o postojanju, odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki, kao i o drugim
procesnim pitanjima, primenjuje objektivna teorija.
- Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ), bitno za meritorno odlucivanje,
postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji
iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.
Dakle, odredjeni neophodan stepen dokazanosti u postupku se postize tako sto se subjektivno
uverenje sudije formira, primarno, na osnovu licnih I opstih stavova iskustva
- Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u
pitanju ocena tzv. dokaza prima faciae.
- Naime, dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje, najcesce lanca adekvatne
uzrocnosti, i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi, na osnovu opstih stavova
iskustva, zakljucak o postojanju i druge cinjenice.
- Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari, odnosno da odredjeni uzrok
proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto.
- Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja, vec se njime samo olaksava
dokazivanje.
- Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet, te da otkloni
primenu pravila o teretu dokazivanja.
- Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito
predvidja.
- To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno, vec kada se resava o pitanjima dopustenosti
pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja
parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka.
- Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju
njegovu nepristrasnost.
V) Arbitrarnost u oceni dokaza
- Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne
povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi.
- Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno
sudjenje.

134. Obezbedjenje dokaza

A) Pojam
- S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena, njihovo izvodjenje
otezano, tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi.
-Npr. Svedok dogadjaja moze da napusti zemlju ili da premine, predmet uvidjaja da propadne ili
da se bitno izmeni.
-Iz ovih razloga zakon predvidja mogucnost da stranke predloze izvodjenje dokaza I pre nego
sto postupak otpocne da tece ili nakon sto se parnica okonca, ako je to neophodno u postupku
po vandrednim p. lekovimaa.
- Postupak za obezbedjenje dokaza, dakle, ima za predmet da se pojedini dokazi ( na
predlog stranke ) izvedu van parnice, kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste
u parnici ili u postupku po vandrednim pravnim lekovima.
- Postupak za obezbedjenje dokaza je, po svojoj pravnoj prirodi, oblik vanparnicnog postupka
jer mu je svrha prevencija, te zbog toga sto se u ovom postupku, iz razloga hitnosti, odstupa
bitno od nacela kontradiktornosti.
- Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih
mera.
B) Predlog
- Postupak za obezbedjenje dokaza se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu
stranke.
- Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati, kao i dokaze koje treba izvesti, te ime
i prebivaliste protivnika.
- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji opravdana bojazan da dokaz
nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano.
V) Nadleznost suda
- Ako je parnica u toku, o predlogu za izvodjenje dokaza odlucuje sud pred kojim parnica
tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj
teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati.
D) Postupak
- Postupak za obezbedjenje dokaza je hitan.
- Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost
od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu.
- O predlogu za izvodjenje dokaza odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije
duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka.
- Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna
zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog.
-U svakom slucaju, sud je duzan da protivnu stranku izvesti o dokazima koji su izvedeni bez
odlaganja.
- Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu.
- Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva
protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se
ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.Naime, pravilo je da se dokazi koji su od
znacaja za meritornu odluku izvode nag l. raspravi.

135. Prekid i zastoj u postupku

-Sud je duzan da jednom zapoceti parnicni postupak okonca bez odugovlacenja I sa sto je
moguce manje troskova.
-Medjutim, tokom trajanja postupka mogu da nastupe okolnosti koje sprecavaju nesmetano
odvijanje parnice.Priroda tih okolnosti moze da bude pravna (nestanak neke od procesnih
predpostavki) ili fakticka.Takodje, sud moze da nadje da nije celishodno da za odredjeno vreme
nastavi sa vodjenjem postupka.
-Dakle, postoje tri vrste okolnosti koje mogu da dovedu do prekida ili zastoja u postupku.
-prekid I zastoj u postupku se razlikuju po obimu pravnih posledica koje proizvode.

- PREKID POSTUPKA
- Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda.
- Ex lege postupak se prekida:
a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice:
* smrt stranke.
* gubitak parnicne sposobnosti stranke
* smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje.
* prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica.
* nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije.
b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne
okolnosti).
- Sud moze i ne mora da prekine postupak kada:
--> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju.
--> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ).
- Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili
zakona je deklarativne prirode.
- Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je
konstitutivno.
-Stranke imaju pravo da izjave posebnu zalbu na resenje o prekidu postupka, osim ako je sud
na rocistu odbio zahtev za prekid postupka I odlucio da postupak odmah nastavi.
-Ova pravila se ne primenjuju u postupku pred drugostepenim sudom.
A) Dejstvo prekida postupka
- Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o
prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ).
-Sudu je zabranjeno da preduzima bilo kakve procesne radnje.
- Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista.takodje,
dostavljnje izvrseno pre nego sto je nastupio prekid postupka ne proizvodi vise dejstvo I mora
da se ponovi.
- Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud
moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave.
-Zabrana preduzimanja procesnih radnji se odnosi I na stranke, ali je ona relativna. Parnicna
radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema
drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi.
- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid
postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka.
- Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih
radnji.
- Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka
( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ).
- Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi
ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani..
- S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane.

B) Nastavak prekinutog postupka
- Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o
nastavku donese resenje po zahtevu stranke.
- Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka
nemogucnost za rad.
- Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu
kojih je sud sam odredio prekid postupka.
- U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom
predvidjeni uslovi.
- Tako, kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se
kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni
sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove.
- Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da
donese resenje o nastavku prekinutog postupka.Nije neophodno da ceka okoncanje
ostavinskog postupka iza smrti stranke.
- Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji
spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom.
- Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada
je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za
cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ).

- ZASTOJ U POSTUPKU
-Sud zastaje sa postupkom samo kada je to izricito predvidjeno zakonom.Zakonodavac je
izbacio mogucnost da do zastoja u postupku dodje iz razloga celishodnosti, zeleci da na taj
nacin pospesi efikasnost u parnici.

-Uprkos tome do zastoja u postupku dolazi uvek kada postoje smetnje za punovazno
preduzimanje parnicnih radnji, kada je neophodno da se obezbedi postovanje osnovnih
procesnih nacela I sl.
-Razlozi za zastoj u postupku su mnogobrojni I nisu sadrzani samo u ZPP, vec I u drugim
materijalnim zakonima koji sadrze procesne norme.
-Tako, sa postupkom se zastaje:
1. kada je nadlezni sud prvog stepena doneo zahtev za delegaciju nadleznosti
2. kada sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzece
3. kada sud obezbedjuje uredno zastupanje parnicno nesposobne stranke
4. kada se po zalbi odlucuje o resenju kojim je usvojen predlog za vracanje u predjasnje stanje
5. kada VKS resave sporno pravno pitanje
6.kada javni tuzilac stupa u parnicu kao umesac
7.kada sud donese resenje kojim nije dopustio zakljucenje sudskog poravnanja
8. kada stranke u toku parnice pokrenu postupak medijacije
9. do pravnosnaznosti medjupresude
10.kada sud odlozi donosenje presude zbog propustanja kako bi prikupio potrebna obavestenja
- Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom.
- Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu.
- Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda.
-Sud u resenju navodi I vreme za koje se zastaje sa postupkom, a nastavlja postupak takodje
po sluzbenoj duznosti.
-Protiv resenja suda nije dopustena posebna zalba.

- U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako:
--> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
--> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.
-A suprotno, parnicne radnje koje bi preduzele stranke nemaju dejstva prema drugoj stranci, isto
kao I kod prekida postupka.
-Odredbe ZPP o zastoju u postupku ne primenjuju se u postupku pred drugostepenim sudom.





136. Prethodno pitanje

A) Pojam i vrste
- Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju
jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog
pitanja.
-U parnicnom postupku prejudicijelno pitanje logicki predhodi resenju merituma, odn. glavnog
pitanja o osnovanosti tuzbenog zahteva.
- Prethodno pitanje je uvek:
a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad
cinjenicno.
b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u
prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda.
v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme
( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada
odredjena pravna posledica.
- Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno
mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ).
- Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava
kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ).
-Predhodno pitanje moze da bude gradjanskopravne priride, tako da se o njemu po pravilu
odlucuje u gradjanskosudskom postupku.
- Medjutim, ono moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao
o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan.
- Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na
nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno
pitanje, i ono je upravna stvar ).

B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja
-U evropskokontinentalnim sistemima postoje tri sistema resavanja predhodnog pitanja u
parnici.
- U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti.
- Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa.
- U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali
samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi.
- Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o
prethodnom pitanju kao o glavnom.
- Mesoviti sistem ( vazi kod nas ).
- U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga
da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje
nadleznosti.
- I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka
nadleznog drzavnog organa.
a) Nereseno prethodno pitanje
- Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode
ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut
upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom.
- Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut
upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da
prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa.
- Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje
niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.
- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja
materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju.
- Parnicni sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju
( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ).
- Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se
tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je
podneta u postupku ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu ili podneskom.
b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje
- Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u
kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud.
- Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi
predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke.
- Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi
predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a.
-Ako bi odluka suda o predhodnom pitanju bila ukinuta, to predstavlja razlog za ponavljanje
parnicnog postupka.
- Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio
o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa
uprave ).
- Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni
tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog
dokaznog postupka.

V) Odluka suda o prethodnom pitanju
- Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno
obrazlozenje.
- Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za
konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno.
- O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i
u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

137.Okoncanje parnicnog postupka

-Svrha parnicnog postupka se ispunjava kada je udovoljeno tuziocevom pravu na pravnu
zastitu.
-Njegovom zahtevu je udovoljeno kada sud o njemu odluci meritorno ili, pak, kada sud nadje da
ne postoje procesne predpostavke da meritorno odluci o sporu.
-Ispunjenjem ovog cilja okoncava se postupak pred prvostepenim sudom, ali se jos uvek ne
okoncava parnica.

OKONCANJE POSTUPKA PRED PRVOSTEPENIM SUDOM
-Postupak pred prvostepenim sudom , moze da se okonca na tri nacina:
1.donosenjem presude
2.donosenjem resenja
3.na osnovu dispozicije stranaka.
-Kada sud smatra da je na osnovu dokaznog postupka,predmet dovoljno raspravljen, on donosi
resenje kojim zakljucuje glavnu raspravu I donosi presudu kojom sadrzinski odlucuje o
tuzbenom zahtevu.
-Valja napomenuti da sud ne vezuje resenje o okoncanju glavne rasprave.Vec moze I prilikom
donosenja presude da nadje da je neophodno da se postupak dopuni, ted a ponovo otvori gl.
raspravu.
-Postupak pred prvostepenimsudom okoncava se resenjem kada sud utvrdi da ne postoje
predpostavke za sadrzinsko odlucivanje o tuzbenom zahtevu.
-Ovde, u prvom redu spade resenje suda o odbacivanju tuzbe, zbog nepostojanja procesnih
predpostavki, odnosno postojanje smetnja za dalje vodjenje postupka, te resenje suda kojim
se on oglasava nenadleznim zbog toga sto bi postupak trebalo sprovesti po pravilima
vanparnicnog postupka.
-U dva slucaja sud resenjem odlucuje meritorno o tuzbenom zahtevu:
1. kada izdaje platni nalog
2.u postupku za smetanje drzavine
-Na osnovu dispozicije stranaka, postupak pred prvostepenim sudom se okoncava:
1.povlacenjem tuzbe
2.zakljucenjem sudskog poravnanja
3.ako stranke postignu sporazum o sporu u postupku medijacije

DEJSTVA OKONCANJA POSTUPKA PRED PRVOSTEPENIM SUDOM
-Samo neki vidovi okoncanja postupka pred prvostepenim sudom dovode do okoncanja parnice.
-Parnica se okoncava kada stranke zakljuce sudsko poravnanje,kada tuzilac povuce tuzbu ili
kada sud resenjem odbaci tuzbu.
-Ako je sud presudom, ili izuzetno resenjem meritorno resio spor, parnica se ne gasi, vec se
proteze I na postupak po redovnim pravnim lekovima.Ona prestaje da tece tek kada nastupi
pravnosnaznost sudske odluke.
-Prestankom parnice, medjutim ne prestaje I tok parnicnog postupka.Naime, ako se odluka
suda pobija vandrednim pravnim sredstvima, parnicni postupak tece do njihovog okoncanja.
-On prestaje tek kada odluka suda postane neopoziva, odn. kada ne moze vise da se pobija niti
jednim pravnim sredstvom.

138.Presuda: pojam I vrste

A) Pojam
- Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o
ostalim trazenjima stranaka.
- Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo
buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu.
-Ona se obavezno donosi strictum juris.
- Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj
tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se
odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ).
B) Vrste presuda
- Uobicajena je podela presuda:
a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni
zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija (takodje, trecom,
mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ).
- Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni
interes za ulaganje pravnih likova protiv presude.
b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti
kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ).
v) Prema obimu pravne zastite- razlikujem potpune i delimicne presude, kao i medjupresudu.
g) Prema nacinu nastanka- razlikujemo kontradiktorne presude, s jedne strane, i presudu na
osnovu propustanja, presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja, s druge
strane.

-Ove vrste presuda donosi sud shodno vrsti pravne zastite koju tuzilac tuzbom trazi I koju mu
sud presudom pruza.
-Dakle, vrsta pravne zastite koja se tuzbom trazi I vrsta pravne zastite koju sud presudom pruza
moraju biti korelativni.
-Sud ne moze npr. Po tuzbi za osudu na cinidbu da donese deklaratornu odluku ili obrnuto.

139. Kondemnatorna presuda

- Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze
tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje,
propustanje ili trpljenje.
- Ovo je jedina vrsta presude gledano prema vrsti pravne zastite koju pruza,koja proizvodi
dejstvo izvrsnosti, odn. koja je podobna za prinudno izvrsenje.
- Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.
- Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne
rasprave.
- Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.
- Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu, cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni
obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni
protivcinidbu svom protivniku..
- Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak, tuzeni
ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.
- Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. paricioni rok, rok u kome stranka koje
je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje,
mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok; npr. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni
izvor buke ).
- Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.
- On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti
izvrsenje ).
- Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana, ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno.U
menicnim I cekovnim sporovima on iznosi 8 dana.
- Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa
sastoje od novcanog davanja, ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.
-U sporovima zbog smetanja poseda, zbog prirode predmeta spora, sud moze da odredi I kraci
paricioni rok, a moze I da naredida se cinidba ispuni odmah.
- Paricioni rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja presude stranci kojoj je
izvrsenje cinidbe nalozeno, a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom
15 dana od dana prijem otpravka presude, ukoliko zalba nije ulozena ).

140. Deklaratorna presuda

- Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan, bilo pozitivni bilo
negativni.
- Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).
- Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo
postoji, odnosno ne postoji.

141. Konstitutivna (preobrazajna) presuda

- Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.
- Za ove presude je karateristicno da, nastupom njihove pravosnaznosti, stvaraju, menjaju ili
okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje.
- Ne proizvode dejstvo izvrsnosti, ali deluju uvek erga omnes.
- Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za
preobrazaj prava.

142. Potpuna I delimicna presuda

- Potpuna presuda
- Kada sud oceni da je predmet raspravljen, donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim
zahtevima koji su istaknuti tokom pranice, kako glavnim, tako I sporednim.
- To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi
upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.

- Delimicna presuda
A) Pojam i smisao
-Zakon ovlascuje sud da ne odluci istovremeno u jednoj presudi osvim zahtevima istaknutim u
parnici, vec samo o nekima od njih.
-Pravilo je medjutim, da sud odlucuje samo potpunom presudom.
- Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo
jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje, tada sud moze, ali i ne mora, da
donese delimicnu presudu.
- Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u
razumnom roku ( princip ekonomicnosti ).
- Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na
ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u
pogledu izvrsenja ).



B) Pretpostavke za donosenje
- Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno
kvantitativno podeli procesnu gradju.
-Naime,donosenje delimicne presude je dopusteno samo onda kada nepostoji opasnost da
nastane kontradiktornost u tenoru delimicne I konacne presude.
-S toga, sud je duzan da tacno podeli procesne zahteve, tako da se tacno zna o kom
procesnom zahtevu ili,pak, njegovom delu se donosi delimicna presuda.
- Donosenje delimicne presude je moguce:
a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo
tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne
cene u visini od 10 000 dinara. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene, pri
cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati, a ostatak za dve godine. Tada sud donosi
omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ).
b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. T tusi S za
naknadu stete od 100 000 hiljada, pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete, a
ostatak za nematerijalnu stetu. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu
ocigledne stvarne stete ).
v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. T zahteva naknadu stete od C i C1, pri cemu je
zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).
g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev
za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).
d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora, kada sud nadje da je tuzbeni zahtev
sazreo za odlucivanje ( ovde, medjutim, nije moguce doneti delimicnu presudu, ako bi
kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ).
dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.
e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva,
odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva.
-U ovakvim slucajevima moguce je doneti presudu na osnovu priznanja, odnosno odricanja,
samo ako to zahteva stranka kojoj to pravo pripada.

V) Postupak za donosenje delimicne presude
- Po pravilu, delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se
stekli uslovi, ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje.
-Prilikom ocene, sud uzima u obzir velicinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.
-Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada je deo zahteva sazreo za odluku na osnovu
dispozicionih parnicnih radnji stranaka.Dakle, kada se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva,ili
kada povuce tuzbu u jednom delu, ili ako tuzilac prizna deo tuzbenog zahteva, sud bi bio duzan
da donese delimicnu presudu.
-Kada donese delimicnu presudu, sud ne odlucuje o troskovima spora.Troskovi postupka se
obracunavaju I raspodeljuju na stranke prema konacnom ishodu parnice.





143. Medjupresuda

- Medjupresuda
A) Pojam i znacaj
- I medjupresuda je vrsta delimicne presude, jer se njome ne odlucuje o celokupnom
tuzbenom zahtevu.
- Medjutim, za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno, kod
medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno, i to na njegov pravni
osnov i visinu.
- Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini, sud moze, iz razloga celishodnosti, da
donese medjupresudu, ako su ispunjeni sledeci uslovi:
a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini.
b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamenljivih stvari.
v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.
g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje.
- Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete, S osporava da je uopste pricinio stetu T, te da
za nju nije odgovoran. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi
dokaze o postojanju stvarne stete, izgubljene dobiti i nematerijalne stete, ako ne postoji deliktna
odgovornost S.
B) Razgranicenje osnova i visine
-U teoriji I praksi se nailazi na teskoce kada treba razgraniciti pravni osnov tuzbenog zahteva od
njegove visine.
- Pravilo je da sud, prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva, mora da utvrdi postojanje
svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac
poziva, i to tako kao da visina zahteva nije sporna.
- Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala, jer i ova cinjenica spada u dispoziciju
materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog.
- Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom, to ne bi bila prepreka
za donosenje medjupresude.
- Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog, moze da donese
medjupresudu, pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po
visini tuzbenog zahteva.
-Ako tuzilac zasniva svoj tuzbeni zahtev na vise pravnih osnova (konkurencija pravnih osnova),
dovoljno je za donosenje medjupresude da je on osnovan po bilo kom od njih.
-Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva, sud ne moze da odlucuje medjupresudom.
V) Priroda i dejstvo medjupresude
- Po svojoj prirodi, medjupresuda je deklaratorna, jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju
prava, odnosno pravnog odnosa.
- Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva, ne odlucuje medjupresudom,
vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan.
- Medjupresuda je samostalna, moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim
lekovima.
- Zbog pravne izvesnosti, zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog
zahteva, dok medjupresuda ne postane pravosnazna.
- Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti, ali buduci da ne resava spor u
celini, ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti.
- Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo, tako da, nakon njene pravosnaznosti, u
pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.
G) Postupak
- Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi, rukovodeci se razlozima celishodnosti.
- Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne
presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu.
- Nakon pravosnaznosti medjupresude, sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini
tuzbenog zahteva, jer je vezan medjupresudom.

145. Dopunska presuda

A) Pojam i smisao
- Dopunska presuda je vrsta delimicne presude, medjutim, sud ne deli procesni materijal,ni
kvantitativno ni kvalitativno, vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim
zahtevima koji su stavljeni u postupku.

B) Pretpostavke i postupak za donosenje
- Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je
propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka.
- Dopunska presuda ne sledi ex officio, vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude.
- Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana
prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima.
- Sud moze, ali i ne mora, ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan, da zakaze
glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova,
ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ).
- Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan,
odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ).
- Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna, konacna.
-Protiv nje je moguce da se izjave svi pravni lekovi kao I protiv svake presude.
-S druge strane, samostalnost dopunske presude se ogleda I u tome sto njeno donosenje, odn.
nedonosenje nema nikakv uticaj na tok parnice o kojoj je odluceno presudom koja se
dopunjuje.Naime, rokovi za pravne lekove I tok postupka po pravnim lekovima protiv ove
presude, teku nevezano od toga da li je ili ne doneta dopunska presuda.
- Ako predlog stranke za donosenje dopunske presude ne bude usvojen, stranka moze, u
pogledu zahteva o kome nije odluceno, da pokrene novu parnicu.
-Isto vazi I kada stranka propusti da predlog podnese o roku, jer se tada smatra da je tuzba u
tom delu povucena.
V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe
- Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a.
- Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske
presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( a moze i jedno i drugo ).
-U ovakvoj situaciji sud je duzan da postupi na sledeci nacin:
Prvo,sud nece dostavljati zalbu drugostepenom sudu, I to sve dok ne resi o predlogu za
donosenje dopunske presude.
Drugo,,ako taj predlog odbije, a predlagac protiv takvog odbijajuceg resenje izjavi zalbu,
prvostepeni sud ce dostaviti drugostepenom I zalbu protiv presude I zalbu protiv resenja kojim
se odbija donosenje dopunske presude.
- Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita,
takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne
prekida litispendencija ).

146.Kontradiktorna presuda I presude donete na osnovu dispozitivnih radnji stranaka

KONTRADIKTORNA PRESUDA
-Kontradiktorna presuda je pravilo, dok su ostale izuzetak.
-Ova prva nastaje kao rezultat ucesca obe stranke u postupku I na osnovu cinjenicnih navoda
obe stranke I kontradiktorne rasprave o njima.
-U kontradiktorne presude spade I presuda koja se donosi bez odrzavanja rasprave.Jer sud
moze da donese ovakvu presudu samo nakon sto je primio odgovor na tuzbu.
-U odgovoru na tuzbu, tuzeni je duzan da iznese svoje cinjenicne tvrdnje, kao I dokaze koji te
tvrdnje potkrepljuju.Dakle, duzan je da se upusti u meritorno raspravljanje.Ako to ne ucini,
smatra se da odgovor na tuzbu nije ni podnet, te je moguce da sud donese presudu na osnovu
propustanja.
-Medjutim, ako je sud izneo meritornu odbranu u odgovoru na tuzbu, sud ne bi smeo bez
usmenog raspravljanja da donese presudu bez odrzavanja rasprave
-S druge strane, ako tuzeni nije u odgovoru na tuzbu izneo meritornu odbranu, vec se ogranicio
npr. Na iznosenje procesnih prigovora, trebalo bi doneti presudu na osnovu propustanja, a ne
presudu bez odrzavanja rasprave.Naravno, ako su izneti procesni prigovori neosnovani.

PRESUDE DONETE NA OSNOVU DISPOZITIVNIH RADNJI STRANAKA
-U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranaka spadaju presude
koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranaka.Ovde spadaju:
*presuda na osnovu propustanja
* presuda zbog izostanka
*presuda na osnovu priznanja
*presuda na osnovu odricanja
-Kod ovih 2 poslednjih, samo cinjenicni navodi jedne od stranaka ulaze u osnov presude, jer ih
druga strana prihvata kao nesporne.

147. Presuda na osnovu propustanja ( kontumaciona presuda ) I presuda na osnovu
izostanka

-U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje
se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).
A) Opsta razmatranja
- Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu, uveden ZPP iz 2004
god. i veoma je kritikovan.
- Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje.
- Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev, on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci
dokaze.
- U suprotnom, sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet, sto stvara uslov za
donosenje presude zbog propustanja.
- Istovremeno, zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne
stranke.
- Donosenje presude zbog propustanja ima smisla, dakle, samo u sistemu sa obaveznim
advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka
putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ).
-Takodje, uporedno pravo ne poznaje izolovano presudud zbog propustanja, bez presude na
osnovu izostanka.One obe cine celinu I predstavljaju sankciju za obe stranke (ne samo
tuzenog) za njihovo pasivno drzanje u parnici.
-Presuda zbog izostanka je u nas opsti parnicni postupak uvedena ZPP 2011 god.

B) Ratio
- U parnicnom postupku, stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje, vec njih samo
pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu
radnju, vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).
- Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog
da aktivno ucestvuje u postupku.
- Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se
neopravdana prekluzija stranka sankcionise.
- Kada tuzeni ne da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema, sud moze da
donese presudu zbog propustanja.
- Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.
- Pasivno drzanje tuzenog znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca.
-Fikcija priznanja istinitosti cinjenica nikako ne znaci da je tuzeni priznao tuzbeni zahtev kao
osnovan.

V) Pretpostavke za donosenje
- Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni:
a)procesnopravni
b)materijalnopravni i
c)posebni uslovi za donosenje ovakve presude

a) Procesnopravni uslovi
- Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne
pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno, ali
podrazumeva se ).
- Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene, sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto
vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu, i ne otkloni taj nedostatak ).
b) Materijalnopravni uslovi
- Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva.
- Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne
dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama; da li osnovanost
tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi.
- Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi
ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu
posledicu.
- Ako to nije slucaj, sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.
-Naprotiv, ako je tuzba nekonkludentna, sud ce zakazati pripremno rociste I doneti presudu
kojom se tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan.
-Dakle, presudom donetom na osnovu propustanja ne moze da se odbije tuzbeni zahtev kao
neosnovan.Ovom presudom, naime, tuzbeni zahtev samo moze da se usvoji.
-Razlikovanje je vazno zbog razlicitih razloga za zalbu protiv jedne, odn. druge vrste presude.
- Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da
donese presudu zbog propustanja, a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.
-Sud moze da donese presudu zbog propustanja I kada tuzeni u odgovoru na tuzbu iznese
kakve procesne prigovore, ali ne ospori sustinski tuzbeni zahtev.
v) Posebni uslovi ( smetnje )
- Za donosenje presude zbog propustanja moraju, odnosno ne smeju da se steknu sledeci
uslovi:
--> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene
posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu o roku
--> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku.
-Takodje,donosenje presude zbog propustanja je iskljuceno I u nekim posebnim parnicnim
postupcima, kao sto su bracni sporovi, maternitetski I paternitetski sporovi.
--> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano
sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. prirodne katastrofe ).

G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja
- Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi.
- Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca, jer se ona donosi bez odrzavanja
rocista.
- Medjutim, sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ), ako ne postoje dokazi
da je tuzenom tuzba uredno urucena, ali se zna da mu je otposlata.
- Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on
priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite, vec i da povlaci za sobom i prekluziju.
- Naime, tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja
da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ).
- Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni
zahtev protivan javnom poretku.
- U vezi donosenja presude zbog propustanja, zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje.
- Naime, predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta, sud zakazuje pripremno rociste
na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.
- Ovakvo resenje je jako lose, jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog)
vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi, a ne i u pogledu procesnih
nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe.
- Poznato je i da preinacenje tuzbe, nakon sto se ona dostavi tuzenom, zahteva i i njegov
pristanak ( a ovde toga nema, te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ).

Dj) Oblik i dejstvo
- Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda, a sud u obrazlozenju
navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.
- Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne
pravosnaznosti.

E) Pravni lekovi
- Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u
predjasnje stanje, te da protiv presude izjavi zalbu.
- Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
- U zalbi, medjutim, moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje, prinude ili
zablude, pa i procesne prevare suprotne strane.
- Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi, medjutim, zahtev za
ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima, zbog
fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.

PRESUDA NA OSNOVU IZOSTANKA
-Presuda na osnovu izostanka moze da se donese u sl. kada se tuzba ne dostavlja tuzenom
na odgovor.
-Tuzba se ne dostavlja na odgovor kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja, a narocito u
hitnim postupcima.
-Takodej, tuzba se ne dostavlja tuzenom na odgovor u citavom nizu posebnih parnicnih
postupaka, kao sto su to drzavinske parnice, sporovi male vrednosti I potrosacki sporovi.
-Umesto toga tuzenom se dostavlja poziv za rociste zajedno sa tuzbom, I to bilo poziv za
pripremno rociste ili pak, za gl.raspravu.
-U ovakvoj procesnoj situaciji moguce je da tuzeni uredno primi poziv zajedno sa tuzbom, ali da
neopravdano ne dodje na rociste ili, pak, dodje ali odbije da se upusti u raspravljanje ili uopste
ne ospori tuzbeni zahtev.Tada je moguce da sud donese presusu zbog izostanka kojom u
celosti ili delimicno usvaja tuzbeni zahtev.

USLOVI ZA DONOSENJE PRESUDE NA OSNOVU IZOSTANKA
-Uslovi za donosenje ovakve presude identicni su predpostavkama koje moraju da postoje da bi
sud doneo presudu na osnovu propustanja.
-Takodje, postupak za donosenje ove presude, pravni lekovi kojima ona moze da se pobija su
identicni onima koji vaze za presudu na osnovu propustanja.
-Da bi se donela ovakva presude neophodno je da tuzeni nije podneskom osporio tuzbeni
zahtev za sta mu ostaje kratak rok od 8 dana koji je neophodan da se odredi pre dana
odrzavanja rocista.
-Da bi se donela presuda na osnovu izostanka, neophodno je da na rocistu bude prisutan
tuzilac.Jer, o bilo kom rocistu da se radi, neopravdani nedolazak tuzioca ima za posledicu
nastupanje fikcije da je tuzba povucena.

148. Presuda na osnovu priznanja i odricanja

A) Uopste
-Dispoziciona maksima u parnicnom postupku podrazumeva I pravo stranaka da preduzimaju
one parnicne radnje kojima raspolazu zahtevima istaknutim u postupku.
-Granica ovih raspolaganja jeste, po pravilu, javni poredak.
-Takodje, procesna dispozicija stranaka je iskljucena I u postupcima koji ne pocivaju na
raspravnom nacelu, tj. u bracnim I maternitetskim odn. paternitetskim sporovima.
-S toga zakon dopusta tuzenom da prizna tuzbeni zahtev, a tuziocu dag a se odrekne.
- Posledica priznanja, odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na
osnovu priznanja, odnosno odricanja.
- Za razliku od priznanja cinjenica u postupku, priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se
odnose na sam tuzbeni zahtev.

B) Pojam i pravna priroda
- Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na
zakonu osnovan.
- Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev, koji je istaknut u tuzbi, nije
osnovan.
- Ranije je pravna priroda priznanja I odricanja od tuzbenog zahteva bila sporna,danas vlada
saglasnost da se radi o jednostranim procesnim radnjama.
- Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu, te da suprotna strana
nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna.
- Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog.

V) Izjava i opoziv
- Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu
sledeci uslovi:
a) da tuzeni izjavi da priznaje, odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.
- Izjave treba da se saopste izricito i jasno, a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili
uslov ( u protivnom su nepunovazne ).
b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih
parnicnih radnji.
v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena.
-Tuzilac I tuzeni mogu da daju izjave o priznanju, odn.o odricanju od tuzbenog zahteva sve do
zakljucenja gl.rasprave.Ove radnje su medjutim, opozive.
- I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju, odnosno o odricanju sve dok sud
ne donese presudu.
- Ako je izjava data na raspravi, stranka nece moci lako da je opozove, jer je sud duzan, odmah
nakon sto je primio izjavu, da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja, odnosno
odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).
-Ako je pak izjava preduzeta podneskom, tada bi opoziv bio moguc, ako podnesak stigne u sud
pre nego sto ovaj izrekne presudu.
- Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.
-Odricanje ili priznanje tuzbenog zahteva mora da obuhvati kako osnov tuzbe, tako I visinu
tuzbenog zahteva.Priznanje samo visine tuzbenog zahteva bez priznanja osnova tuzbe, nema
dejstvo priznanja tuzbenog zahteva.

G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva
- Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva, bez obzira sto bi on na
osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.
- Stoga, duzan je da, po sluzbenoj duznosti, donese presudu na osnovu priznanja, odnosno
presudu na osnovu odricanja.
- Nakon izjave o priznanju, odnosno odricanju, sud je duzan da obustavi svako dalje
raspravljanje o spornoj stvari, jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim
tuzbenim zahtevom.
- Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje,
odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu.
- Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna
presuda, te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi
koji se ticu donosenja presude.
- Ako bi sud, protivno zakonu odbio da donese ovakve presude, stranke bi imale pravo na
posebnu zalbu.
- Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih
presuda, nastavlja se redovni parnicni postupak.
- Izuzetno, sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda, ako smatra da je neophodno da se
informise o tome da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno
javnom poretku.

D) Pravni lekovi
- Ove presude jesu konacne merotorne presude.
- Medjutim, kada ih obrazlaze, sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje, vec samo razloge koji
opravdavaju donosenje ovakvih presuda.
- Stoga, ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog
cinjenicnog stanja.
- Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog
prava.
- Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda
odredaba ZPP-a, ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi, usled pretnje ili prevare.
- Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a.
- Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga, osim onih koji se
odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza.


149. Donosenje I sadrzina presude

- Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu
osnovanosti tuzbenog zahteva.
- Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti
tuzbenog zahteva.
- I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv za treca lica ).
- Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je
objavljena, i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud.
- Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da
stvar nije jos dovoljno raspravljena, te da ponovo otvori glavnu raspravu.
- Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
-Za donosenje presude vazi striktno princip neposrednosti.Naime, presudu mogu da donesu
predsednik veca I clanovi onog veca pred kojim je zakljucena gl.rasprava.
- Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko
vazenje pravosnaznosti presude.
- Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave, ali u slozenijim
slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka
ne povlaci nikakve pravne posledice koje bi imale uticaj na postupak).
-Sud je nacelno uvek duzan da javno objavi presudu.Prvenstveno njenu izreku, dok je
objavljivanje obrazlozenja dovoljno u sumarnom obliku.Smisao ovoga jeste da se kako izreka,
tako I obrazlozenje ucine dostupnim javnosti.To moze da bude ucinjeno I na naki drugi nacin, a
ne samo objavljivanjem,npr.oznacenjem mesta na kome javnost moze da ima uvid u presudu.
- Presude na osnovu propustanja, priznanja, odricanja, kao i presudu bez odrzavanja rasprave
donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave.
- Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i
dostupna strankama i trecim licima.
- Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je
obrazlaze, i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ).
- Kada sud odlozi donosenje presude, ne objavljuje je, vec strankama i drugim ucesnicima
dostavlja pismeni otpravak presude.
- Od momenta objavljivanja presude, ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise
da izmeni i koji je za njega vezan.
- Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena.
- Od momenta dostavljanja presude strankama, pocinje da tece rok za zalbu, zatim paricioni
rok, a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera.

- SADRZINA PRESUDE
- Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja, dok u slozenijim
slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi-njegovo prekoracenje ne povlaci za sobom
nikakve posledice po postup. ).
-Izvornik presude je duzan da potpies predsednik veca, dok se strankama dostavlja pismeni
otpravak presude sa poukom o pravu na izjavljivanje pravnog leka.
-Pismeni otpravak presude ima strogo zakonom propisan oblik I sadrzinu.
- Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ), izreke i obrazlozenja.
-Takodje, sadrzina svakog od ova tri dela je uredjena zakonom.
-Uvod presude sadrzi:naznacenje da se presuda izrice u ime naroda, naziv suda, ime I prezime
predsednika I clanova veca, ime I prezime, prebivaliste ili boraviste ili sediste stranaka I njihovih
zastupnika I punomocnika, vrednost predmeta spora, kratko oznacenje predmeta spora, dan
zakljucenja gl.rasp.,naznacenje stranaka I njihovih zakonskih zastupnika I punomocnika koji su
toj raspravi prisustvovali, kao I dan kada je presuda donesena I objavljena.
-Najvazniji deo presude je njena izreka.Ona sadrzi odluku suda o tuzbenom zahtevu, odn. da li
se on usvaja ili odbija kao neosnovan,odluku suda o ostalim zahtevima koji se ticu glavne stvari,
te odluku suda o sporednim trazenjima.
-Tako, u izreku presude se unosi:
a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.
b) odluka o prigovoru kompenzacije, ako sud nadje da je tuzbeni zahtev u pogledu glavnog
potrazivanja makar delimicno osnovan.
v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje.
g) resenja o troskovima postupka, i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud
ustanovio da nisu osnovani.
- Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece:
a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka.
b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.
v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile.
g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima, kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni, kada je
sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari.
d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima, kao i razloge kojim se rukovodio povodom
odlucivanja.
- Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja, tj. na iznosenje
razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji.
- Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne, a zatim konstatuje koje su sporne i
koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica.
- Najzad, sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog
kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ).
- Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog
stanja (donja premise) pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu (gornja
premise) i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice.
-Sud je duzan da navede materijalnopravne propise na kojima je zasnovao svoju odluku.
-Najzad, svaka presuda sadrzi obavezno I datum donosenja, potpis predsednika veca, kao I
pouku o pravnom leku.
- U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja, presude na osnovu odricanja i
priznanja I priznanja.
-S druge strane, presuda ne mora da se obrazlaze uopste, ako su se stranke odrekle prava na
ulaganje pravnog leka.

150. Nedostaci I spravka presude

-Kao I svaki pojedinacni p. akt I presuda moze da ima nedostatke.
-Nedostaci presude mogu da budu razliciti I da se razlicito klasifikuju.
-Medjutim, valja razlikovati:
*nedostatke koji mogu da se uklone bez ulaganja pravnih lekova
*nedostatke koji se otklanjaju pravnim lekovima, ali koji ne uticu na pravnovaljanost presude
*nedostatke koji imaju za posledicu nistavost presude
- Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se
bez ulaganja pravnih lekova, i to ispravljanjem presude.
- Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude, kao i o onim koje su
nastale tokom pismene izrade presude.npr.greske u imenima brojevima, ocigledneomaske u
pisanju I sl.
- Ispravljanje presude je vazno, jer stranke, po pravilu, u postupku po zalbi ne mogu da iznose
nove cinjenice, a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili
nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje.
- Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba, po
sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke.
-Ali stranka moze da zahteva ispravku presude samo ako je u pismenoj izradi presude pogresio
sud, ne I kada se greske u presudi temelje na pogresnim podacima koje su sudu dostavile
stranke.
- Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se
dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ).
-Sporno je da li rok za ulaganje p.lekova pocinje da tece od momenta dostavljanja pismenog
otpravka presude, ili od momenta dostavljanja resenja o ispravljanju presude.
- Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja
resenja o ispravljanju presude, i to za svaki slucaj njene ispravke, jer se ne moze postaviti
siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni
sadrzaj presude.
- Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava
uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom, a to su:
a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast, vec npr.organ uprave.
b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije.npr.sudijski
pomocnik ili pripravnik
v) presude koje je doneo sudija, ali pod prinudom.
g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.
d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen, ali cija sadrzina ne moze vise da se
utvrdi ( npr. zbog pozara u sudu ).
- Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni
nedostaci otklanjaju pravnim lekovima.
-Posto je presuda nepostojaca, parnica moze da se nastavi, ili da se otpocne nova o istom
predmetu spora.
- Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima, po svojim spoljasnjim svojstvima, sva
obelezja sudske presude.
- Medjutim, ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta, da joj se ne mogu
priznati pravna dejstva presude.
- Nistave su sledece presude:
a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.
b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji.
v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu.
g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku.
d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje.
dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka (
npr.razvod braka izmedju stranaka,koji one nisu ni zaljuc., razvod nistavog braka ).
- Nistave presude nisu bez dejstva, i one su podobne za formalnu pravosnaznost.
- Medjutim, one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti.
- Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima.
- Ostali nedostaci u presudi, ma koliko bili znacajni, ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i
materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ).
- U slucaju narocito teskih povreda u postupku, strankama stoji na raspolaganju zahtev za
ponavljanje postupka.

151. Resenje

A) Pojam i vrste
- Resenje je vrsta sudske odluke kojim, po pravilu, sud tokom postupka odlucuje o
procesnopravnim pitanjima.
- Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu, i to u parnicama zbog smetanja
drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga.
- Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem.
- Resenja kvalifikujemo u sledece grupe:
a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima
stranaka za pravnu zastitu ( npr. resenje kojim se tuzba odbacuje ).
- Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti, ali i za materijalnu
pravosnaznost.
- Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. resenje o okoncanju postupka zbog
povlacenja tuzbe ) podobna su samo za formalnu pravosnaznost.
b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje
neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem.
- Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost.
- Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. nedostatak parnicne
sposobnosti ), podobna su samo za formalnu pravosnaznost.
v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je
prvostepenom sudu na ponovno resavanje, takva resenja su obavezujuca za prvostepeni sud
I za stranke.
g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom
radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja; medjutim ovim resenjima sud nije vezan, te
ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti.

B) Donosenje i dostavljanje resenja
- Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega.
Resenje koje je doneto na rocistu odmah objavljuje predsednik veca.
- Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama u pismenom obliku, ali dostavljanje resenja je
obavezno i to u roku od 8 dana, ako je:
a) protiv resenja dopustena posebna zalba.
b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje.
v) kada to zahteva upravljanje parnicom.
g) kada je resenje doneto van rocista.
-Sud je svojim resenjem vezan, osim ako se radi o resenju koje se tice materijalnog upravljanja
parnicom.
- Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno, a kada nije
objavljeno, od momenta dostave.

V) Sadrzaj i izvrsnost resenja
- Resenje ima sve sastavne delove, kao i presuda, medjutim, sud je duzan da resenje
obrazlozi, samo kada je protiv njega dopustena zalba.
- Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na
predlog stranke.
- Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj
duznosti po pravilima izvrsnog postupka.

G) Primena pravila o presudi
- Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku,o nacelu
neposrednosti, o objavljivanju, o pismenoj izradi, dostavljanju I dopunskoj presudi, o dejstvu
prema strankama, kai I o ispravljanju presude.

152. Dejstva I svojstva presude

-Presuda se donosi da bi proizvela odredjeno dejstvo u sistemu prava.Njome se resave spor I
ostvaruje svrha zbog koje su stranke ucestvovale u postupku u kome su isticale zahteve za
zastitu svojih subjektivnih prava.
-Presuda proizvodi razlicita dejstva, koja mogu razlicito da se klasifikuju.Takodje, nemoraju sve
vrste presuda da proizvode sva dejstva koja se vezuju za presudu.
-Tako, u zavisnosti od vremena nastupanja razlikuju se:
1.momenat od kog je sud vezan presudom koju je doneo
2. moment od kojeg presuda proizvodi dejstvo prema strankama
3.momenat formalne pravnosnaznosti presude
-Takodje u zavisnosti od adresata prema kojima proizvodi dejstvo razlikujemo:
1. unutrasnje vezujuce dejstvo (vezanost suda za presudu koju je doneo)
2.spoljasnje vezujuce dejstvo (vezanost stranaka za presudu, kao I vezanost drugih sudova I
drugih drzavnih organa presudom)
-U dejstva presude spadaju:
1. cinjenicno dejstvo
2.preobrazajno dejstvo
3.intervencijsko dejstvo
4.dejstvo materijalne pravosnaznosti
5.dejstvo izvrsnosti
-Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno
svojstvo; kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ).

153. Svojstva presude

UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE
-Videli smo da je sud vezan za presudu od momenta kada ju je objavio.
- Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan.
- U negativnom smislu, unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je
manja drugom presudom, cak i kada bi, nakon ovog momenta, dosao do zakljucka da ona nije
na zakonu zasnovana, odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi.
- U pozitivnom msislu, unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan
i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari.
- Tako, ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete, takva je
presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete.

- FORMALNA PRAVOSNAZNOST
A) Smisao i pojam
- Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor
okonca.
- Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti.
- Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim
lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim
lekovima, ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ).
B) Predmet formalne pravosnaznosti
- Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda ali i resenja kojima se meritorno okoncava
spor, resenja o troskovima postupka, ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr.
resenje o odbacivanju tuzbe ), kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o
prekidu postupka ).
- Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom, koja nisu
obavezujuca niti za sam sud.
V) Nastupanje formalne pravosnaznosti
-Formalna pravnosnaznost nastupa:
a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ).
b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena.
v) odricanjem od prava na zalbu.
g) povlacenjem zalbe.
- Nase pravo usvaja sistem tzv. podeljene pravosnaznosti, tj. formalna pravosnaznost
presude nastupa prema svakoj stranci posebno.
- Naime, ako je samo jedna stranka ulozila zalbu, a druga nije, presuda je postala formalno
pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom, dok prema drugoj nije.

154. Dejstva presude

1.) Cinjenicno dejstvo
- Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne
norme.
-Tako, sva potrazivanja koja su utvrdjena pravnosnaznom sudskom odlukom zastarevaju za 10
godina.
- Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi,
nazavisno od volje stranaka, samo ex lege.
2.) Intervencijsko dejstvo
- Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna, i ovo dejstvo je
znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.
- Ono se sastoji od toga da umesac, u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u
parnici povede protiv njega, ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda
koja nije na zakonu zasnovana.
3.) Dejstvo izvrsnosti
- Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok, ona
proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu, i kod svih
resenja o troskovima spora, bez obzira da li su doneta u vezi sa kondemnatornim, deklaratornim
ili preobrazajnim zahtevima.).
- Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog
suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.
-Privremena izvrsnost nastupa samo kod presuda:
1. u kojima je fizickom licu nalozeno da plati novcani iznos u visini od 300 evra u dinarskoj
protivrednosti, na dan donosenja presude
2. u kojima je preduzetniku ili pravnom licu nalozeno da plati novcani iznos u visini od 1000 evra
u dinarskoj protivvrednosti na dan donosenja presude.
-Privremeno izvrsno moze da bude I resenje o naknadi troskova postupka.
4.) Preobrazajno dejstvo
- Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.
- One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti
konstitutivne presude na osnovu zakona.
- Promena se odnosi na pravni odnos izmedju stranka ( brak ), ali ona deluje erga omnes.
- U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti
koje po pravilu deluje samo inter partes.

155.Dejstvo materijalne pravnosnaznosti

A) Smisao
-Nastupom formalne pravnosnaznosti presuda ne moze sadrzinski vise da se menja u postupku
po redovnim pravnim lekovima.Medjutim, ovo ne znaci ujedno da stranke, nezadovoljne
rezultatom okoncane parnice, ne mogu da ponovo povedu postupak u istoj pravnoj stvari I da
ishoduju odluku drugacije pravne sadrzine.
-Donosenje presude razlicite sadrzine u novoj parnici nije kompatibilnosa unutrasnjom
harmonijom odlucivanja I sa izvesnoscu I sigurnoscu u pravnom sistemu.
-Upravo ovi ciljevi se ostvaruju institutom materijalne pravnosnaznosti presude.
- Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom
presude koja je postala formalno pravosnazna.
- Formalna pravosnaznost je dakle uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.
- Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno, pojedinacnim pravnim aktom,
odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred
bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ).
Npr.Sud je usvojio kondemnatorni zahtev T I obavezao A da mu plati 10 000 dinara.Presuda je
stekla svojstvo formalne pravnosnaznosti.Nakon sto je platio, A podnese tuzbu protiv T I
zahteva povracaj placenog pozivajuci se na neosnovano obogacenje ili,podnese deklaratornu
tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da je presuda netacna I da on nista ne duguje T.
Dejstvo materijalne pravnosnaznosti upravo sprecava da tuzeni iz prve parnice,A,povede nov
postupak u istoj pravnoj stvari.
-Nastup formalne pravnosnaznosti to ne bi sprecio, jer stranka koja je izgubila u parnici ne
napada presudu pravnim lekom, vec naprotiv osporava njenu tacnost.
B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost
- Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode, pre svega, sve sudske presude kojima je
meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu, kojima je sustinski odluceno o sporu (
kondemnatorne i deklaratorne presude, konacne i delimicne, kontradiktorne, presuda doneta
zbog propustanja,presuda na osnovu izostanka, presuda na osnovu odricanja i na osnovu
priznanja ).
- Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u
parnicama zbog smetanja drzavine, kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.
- Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev
usvaja, jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu.
-Isto vazi I za resenja drugostepenog suda kojima se presuda ukida I vraca prvostepenom sudu
na ponovno sudjenje.
- Dejstvo mat. prav. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev, ali i
onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ).
-Sporno je I pitanje da li su podobna za materijalnu pravnosnaznost resenja kojima se postupak
okoncava zbog nedostatka neke procesne predpostavke.(odbacivanje tuzbe resenjem kao
nedopustene)
- Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna
sposobnost ), nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje
otklone.(tuzilac postane parnicno sposoban)
- Dakle, prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno, ukljucujuci i materijalnu
pravosnaznost, ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama, tako da ce biti dopustena.

155.1. Teorije o materijalnoj pravosnaznosti presude

-Dve teorije objasnjavaju osnov za dejstvo materijalne pravnosnaznosti presude:
1.materijalnopravna i
2. procesnopravna
- Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i
materijalnopravno dejstvo.
- Ona deluje konstitutivno, stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka
vezano za predmet spora.
-Zakonita presuda samo potvrdjuje vec postojeci materijalnopravni odnos, dok netacna presuda,
presudab koja nije zasnovana na zakonu, stvara-konstituise novo pravno stanje.
-Tako, ako se tuziocev zahtev odbije, time on gubi pravo ili ovlascenje koje mu pripada po
materijalnopravnim normama.
-Materijalnopravna teorija je danas zabacena, jer su joj nedostaci znacajni.(sud nema
ovlascenje da presudom kreira materijalno pravo,svaka presuda bi po ovoj teoriji bila
konstitutivna I sl.)
- Vladajuca procesnopravna teorija odrice, s pravom, dejstvu pravosnaznosti presude svaku
implikaciju na terenu materijalnog prava.
- Presudom se materijalno pravo ne dira, ona stvara samo procesnopravne implikacije.
-Tako, ako je netacnom presudom utvrdjeno da tuziocu ne pripada pravo da zahteva placanje
kupoprodajne cene, takva autoritativna odluka suda je obuhvacena pravnom snagom presude,
ali nema uticaja na materijalnopravni odnos.
-U okviru proc.pravne teorije postoje dva shvatanja:
-Prvo, starije, smatra da u novoj parnici u istoj pravnoj stvari materijalna pravnosnaznost
presude ne zabranjuje ponovno raspravljanje, vec samo donosenje odluke drugacije sadrzine.
- Novija teorija ( ne bis in idem ), na kojoj pociva i nase pravo, u dejstvu materijalne
pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno
raspravljanje o istoj pravnoj stvari.

155.2. Dva dejstva materijalne pravnosnaznosti

- Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida:
a) U prigovoru res judicata- negativno dejstvo ( ne bis in idem ).
- Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari
vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje (ne bis in idem)
- Ako je o predmetu spora vec presudjeno, nije dopustena nova tuzba o istom predmetu spora;a
ako je podneta, sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ).
- Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem, takva presuda je apsolutno nistava i moze da se
pobija zalbom.
-Ako bi pak nova presuda o istom predmetu spora stekla svojstvo formalne
pravnosnaznosti,tada bi stranke mogle da zahtevaju ponavljanje postupka.
- Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv.
logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari,
pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D
podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ).
b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku- pozitivno dejstvo ( res judicata pro
veritate habetur ).
- Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.
- Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci
drugacije, kada se pitanje o kome je, kao o predmetu spora, odluceno u prethodnoj parnici
pojavi kao prejudicijalno pitanje.
- Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje
odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu
spora.
- Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari, u naknadnoj parnici izmedju T i D za
naknadu stete i sl. D ne moze vise da spori vlasnistvo T.
- Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj
parnici, druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a.
-U tom sl. je moguce zahtevati I ponavljanje postupka.
- Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj
parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude, osim
ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje.


156. Granice pravosnaznosti presude

-Dejstvo materijalne pravnosnaznosti presude je ograniceno.Razlikujemo tri vrste granica
pravnosnaznosti presude:
1.objektivne (157. pitanje)
2.subjektivne (158. pitanje) i
3.vremenske (159. pitanje)
-Odredjenje granice pravnosnaznosti presude spade u komplikovanija pitanja gradjanskog
procesnog prava.

157.Objektivne granice pravnosnaznosti

- Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni
njihovom pravnom snagom.
- Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu, odnosno o
zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude.
- Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.
-Takodje, materijallna pravnosnaznost deluje u drugoj parnici koja se vodi izmedju istih
stranaka.Pri tome procesna uloga stranaka nije od znacaja.
- Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da
li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja
otpocinje novom tuzbom.
- Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj
tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude.
- Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev, bazirajuci ga na sustinski
istom cinjenicnom dogadjaju, o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog
cinjenicnog dogadjaja.
- Medjutim, jasno je da iz same izreke presude ( npr. tuzeni se obavezuje da tuziocu plati
10000 dinara ), ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora, jer izreka presude sadrzi samo
stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu.
- Stoga, za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je
tumaciti i razloge presude, prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe
zasniva, ali i pravna razmatranja suda.
- Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. K istakne
prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti
tuzbeni zahtev T.
- Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i
odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji.
- Zato, ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi, novu tuzbu treba
odbaciti kao res judicata.
- Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne
vazi, ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.
- Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude, i to:
a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima.
b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju.
v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog.
g) pravna shvatanja suda.
-Pravnom snagom presude nisu obuhvacene I odluke suda o prejudicijelnim pitanjima
- Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. Sud usvoji tuzbeni zahtev. U
novoj tuzbi T protiv Z, sada za placanje zakupnine za mesec avgust, Z ospori da postoji
pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.
- Otklanjanje ovakvih nedoslednosti, tj. veoma uskog domasaja objektivnih granica
pravosnaznosti presude, moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za
utvrdjenje.
- U gornjem primeru, tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu
), pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ).
-U teoriji se takodje cini pokusaj da se objektivne granice pravnosnaznosti presude prosier I na
prejudicijelna pitanja, ali I na pravnu kvalifikaciju obuhvacenju obrazlozenjem presude.

158.Subjektivne granice pravnosnaznosti

a) Pravilo
- Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka- inter partes.
- Za treca lica, ona je res inter alios acta.
- Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima, svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi
prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica
res inter alios acta ).
b) Izuzeci
- Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog:
--> prirode spornog odnosa ili pravnog odnosa
--> prirode prava ili pravnog odnosa koji postoji prema trecim licima.
--> kada je to zakonom izricito predvidjeno.
- Erga omnes deluju sve preobrazajne presude.
- Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice
vezano preobrazajnim dejstvom presude.
- Medjutim, ovo dejstvo je ograniceno, jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost
konstituisanja prava u presudi.
- Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda, u tom delu, za njih ostaje res inter alios acta.
- Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica, presuda deluje i prema pravnim
sledbenicima stranaka.
- Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka, jer stupaju u pravni polozaj svog
prethodnika.
- Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice
pravosnaznosti presude na treca lica.
- Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni
zahtev odbija ( npr. odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ), a tuzilac
docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara, cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za
placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ), jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega.
- Pri tom, nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne, da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen
u tuzbenom zahtevu za naplatu duga.
- Isto bi, mutatis mutandis, vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen, a trce lice nakon
pravosnaznosti presude preuzme dug.
- Slozenije su situacije, ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta
sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni
zahtev bude usvojen, a tuzeni proda stvar nakon sto presuda postane pravosnazna, tada se
subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.
- Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari
nekom trecem licu, subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca, jer je on
singularni sukcesor tuzenog u obavezama.
- Daleko slozenija je situacija, kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila
o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ).
- Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice, ako stranka
nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo.
- Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i
regulise je od momenta pocetka toka parnice.
- Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice, tada presuda proizvodi dejstvo i
prema njegovom singularnom sukcesoru.
- I obrnuto, ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice, presuda deluje i prema
sticaocu, jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu.
-Presuda koja bi bila doneta na teret, tj. na stetu treceg lica koje nije ucestvovalo u parnici ne bi
mogla prema ovom da proizvodi nikakva dejstva, jer trece lice nije bilo stranka u okoncanoj
parnici I nije moglo da raspravlja o predmetu spora.
- Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za
utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika, pravosnazna odluka kojom je
odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.
-Od prosirenja subjektivnih granica presude treba razlikovati tzv.horizontalno dejstvo presude
na treca lica.Ovde se ne radi o tome da se pravna snaga presude prosiruje I na pravni odnos
stranaka I trecih lica, vec o tome da se dejstvo presude donete u parnici izmedju stranaka
prosiri I na treca lica.
Npr.Dejstvo presude kojom je zakupac obavezan da vrati stvar zakupodavcu u drzavinu
prosiruje se I na podzakupca.

159.Vremenske granice pravnosnaznosti

- Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su naonim cinjenicama, odn. na onom
cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave.
- Dakle, granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta, tako da stranke
mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.
- Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari, jer se ona do momenta
zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. Nije iskljucena nova tuzba T
protiv D, ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari.
- Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja:
a) Prvo, kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta
zakljucenja glavne rasprave, ali ih stranke nisu iznele. Da li stranke mogu da se na njih pozovu
u nekoj docnijoj parnici?
- Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju
na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova
reperta ).
- Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude, ali i resenje
zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi.
- Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. U
naknadnoj parnici, T zahteva placanje nematerijalne stete. S ne moze da se poziva na
podeljenu odgovornost T, jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno
okoncana.
b) Drugo, u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne
rasprave, stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici, jer ove cinjenice nisu
obuhvacene pravnom snagom presude.
v) Trece, sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se
zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora, prebijanje ).
- Pravilo je da stranka ne moze, nakon pravosnaznosti presude, da se poziva na svoje
preobrazajno pravo, ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava
stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave.



160. Sudsko poravnanje

- POJAM I SMISAO
- Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen
pred sudom i kojim se parnica okoncava.
-Sudsko poravnanje je jedan od nacina okoncanja parnicnog postupka.
- Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude, stranke zakljucenje sudskog
poravnanja same, temeljem procesnopravne dispozicije, okoncavaju parnicu.
- Sudsko poravnanje je mirno, sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na
parnicenje:
a) psiholoski- nema pobednika ni pobedjenog.
b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora, sto okoncanjem parnice
na drugi nacin nije moguce.
v) stranke mogu da budu i treca lica, a ne samo parnicne stranke.
- Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je, po svojoj pravnoj
prirodi, materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne
isprave.
-Mogucnos zakljucenja sudskog poravnanja je direktna posledica nacela dispozicije u
parnicnom postupku.S toga, njegovo zakljucenje je moguce samo onoliko, koliko je dopustena
procesnopravna dispozicija.

- DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA
- Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s
pravosnaznom sudskom presudom.
- Izmedju stranka prestaje da tece parnica, jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.
- Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti, jer se
stvar smatra presudjenom.
- Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog
postupka.
- Drugo, sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom
da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.
- Trece, zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.
- Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka.

- ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA
1.) Procesna legitimacija i momenat
- Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka, do njegovog
pravosnaznog okoncanja, pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.
- Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda,
pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni
postupak.
- Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje
u zakljucenju poravnanja.
- Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi, ali ono je titular izvrsnog
naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.
-Umesac, ili bilo koji drugi ucesnik u postupku moze da bude stranka u zakljucenju sudskog
poravnanja, I to bilo po svom predlogu,ili pak, na predlog stranaka.
-Poravnanje se po pravilu zakljucuje pred sudom prvog stepena.
-Pred drugostepenim sudom moguce je zakljuciti sudsko poravnanje ako drugostepeni sud
odlucuje na raspravi.Tada ce drugostepeni sud da primi poravnanje na zapisnik, da oglasi da je
prvostepena presuda bez dejstva, ted a odbaci tuzbu, jer je parnica zakljucenjem poravnanja
okoncana.
-Stranke mogu zakljuciti poravnanje I dok traje postupak po vandrednom pravnom leku, ali se u
tom slucaju zakljucenim poravnanjem ne dira u dejstva pravnosnazne sudske presude.
-Sudsko poravnanje je moguce zakljuciti I pred zamoljenim sudom.

2.) Predmet
- Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora.
- Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe, a ne samo one koje su predmet
spora.
- Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom.
-Dakle, predmet sudskog poravnanja mogu da budu svi zahtevi koji mogu da budu predmet
sudske presude.
- Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni
polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu, tuzeni u odbrani ).
- Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja, a u protivnom, primenjuju
se opsta pravila ZPP o snosenju troskova.
- Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima, za koje su nadlezni drugi organi, a ne
redovni sudovi, niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.
-Stranke mogu da se poravnaju o celom tuzbenom zahtevu ili, pak, samo jednom njegovom
delu.
- Moguce je da, ako postoji vise tuzbenih zahteva, stranke zakljuce poravnanje o jednom
tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju, u
pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ).

3.) Bitni elementi sudskog poravnanja
- S obzirom da je sudsko poravnanje materijalnopravni ugovor koji se zakljucuje u toku parnice I
to preduzimanjem parnicnih radnji suda I stranaka, zakon predvidja da je za njegov nastanak
nuzno da se ispune sledeci uslovi:
a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ).
b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.
v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja.
-Tek kada stranke, nakon sto im zapisnik bude procitan, potpisu zapisnik sudsko poravnanje se
smatra zakljucenim.
-Ako stranke nakon sto su postigle sporazum o predmetu spora, ne potpisu zapisnik o sudskom
poravnanju, ono ne nastaje.
-Medjutim, njihov sporazum ostaje na snazi kao ugovor materijalnog prava ili,pak, kao neki drugi
pravni posao,ako su ispunjeni svi uslovi za njegovu punovaznost.
*Konsens stranaka
-Konsens stranaka se odnosi po pravilu na predmet spora, ali moze da obuhvati I druge, pa I
sve materijalnopravne odnose stranaka.
-Za sporazum stranaka,odn. za njihovo poravnanje nije bitno da postoji medjusobno popustanje
u materijalnopravnim odnosima, vec je naprotiv, neophodno da postoji odstupanje u procesnoj
poziciji stranaka.
-Tako, nema medjusobnog popustanja, pa ni sudskog poravnanja, ako se tuzilac obaveze da
povuce tuzbu I snosi sve troskove postupka.Delimicni ili potpuni odustanak suprotne strane od
naknade parnicnih troskova bi predstavljao pomeranje u njegovoj procesnopravnoj poziciji.

4)Postupak zakljucenja
- Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da
im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).
- Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja, odbice njegovo zakljucenje
resenjem ( protiv ovog resenja je dopustena posebna zalba ).

5.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja
- Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu:
a) nadleznosti suda.(apsolutna nadleznost redovnog suda,direktna medjunarodna
nadleznos,stvarna nadleznost)
b) stranacke i parnicne sposobnosti.
v) nepostojanje pravnosnazno presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.
g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ).

6.) Pravna priroda sudskog poravnanja
- Pravna priroda sudskog poravnanja je sporna.Vladajuce je shvatanje da je sudsko poravnanje
dvostruke pravne prirode:
-Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja, tj. to je materijalnopravni
ugovor s procesnim dejstvom.
-Drugo shvatanje polazi od toga da je sudsko poravnanje dvostruko funkcionalno.
SUDSKO PORAVNANJE KAO MESOVITI, JEDINSTVENI UGOVOR
-Sudsko poravnanje je istovremeno I ugovor materijalnog prava I parnicna radnja stranaka.
- Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni
materijalnopravni odnos, te je zato njegova priroda dvostruka.
-Bilo da jedan ili drugi aspect sudskog poravnanja nisu pravnovaljani, sudsko poravnanje u
celini ne proizvodi dejstva koja predvidja zakon.
- Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo, samo kada je punovazan
materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za
punovaznost ove parnicne radnje.
- Shodnom primenom ove teorije, sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog
prava ( nedostatak saglasnosti, mane volje... ), ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka
ili parnicna neposobnost, nedostatak forme... ).
UCENJE O DVOSTRUKOJ FUNKCIONALNOSTI SUDSKOG PORAVNANJA
- Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra
ih izolovano, narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.
- Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo, a materijalnopravna prema
materijalnom pravu.
- Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju
materijalnog prava.
- Primenom ove teorije, materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za
ponistaj, dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim
lekovima.
V) Ocena
- Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja, tuzbu
za ponistaj, te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno, ako ga sud ponisti.
- Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja
ZAVIZNOpovezani, te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u
celini.

7.) Pobijanje sudskog poravnanja
- Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.
- Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja
stranaka parnicnog postupka ( npr. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne
mogu raspolagati.. ), postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne
odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.
- Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s
procesnim dejstvom ), i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore
koji su protivni prinudnim propisima.
- U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke, formu i nacin
zakljucenja sudskog poravnanja.
- Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.
- Ako se poravnanje ponisti, postupak se nastavlja.

- PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE
- Sama stranka- buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne
poravnanje, umesto da podigne tuzbu.
- Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja, i u tom slucaju
ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.
- Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje, pa ne mora ni da se
odazove.
- Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.

161. Povlacenje tuzbe

A) Interesi stranaka
-Nakon sto otpocne parnica,u postupku mogu da se jave cinjenice koje znace gubitak interesa
tuzioca za nastavak parnice.
- Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave )
sudu da vise ne zeli pravnu zastitu, odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne
zastite.
-Tuziocu je nacelno dopusteno da u celini ili delimicno povuce tuzbu.
-Povlacenje tuzbe je moguce I bez pristankatuzenog, pre nego sto se ovaj upusti u raspravljanje
o glavnoj stvari.
-Ono je takodje moguce sve do pravnosnaznosti okoncanja postupka, uz uslov da se sa tim
saglasi tuzeni.
- To moze uraditi iz vise razloga, npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa
tuzioca na nastavak parnice; tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da
tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev; moze da se desi i da tuzeni udovolji
zahtevu tokom postupka.
-Adresat ove parnicne radnje je sud koji prima k znanju izjavu tuzioca da ne zeli vise da nastavi
sa vodjenjem parnice.
- Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava, ali ne meritorno.
- S druge strane, interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom
zahtevu, ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju.
- Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog (
ukoliko se on vec upustio u raspravu ).
B) Dopustenost povlacenja tuzbe
- Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka, pa
sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da
povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj, posto tuzeni vec u odgovoru
na tuzbu se izjasnjava o glavnoj stvari ).
- Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne
radnje i ne mogu da se daju pod uslovom, a mogu biti pismene ili usmene.
- Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu, onda sud dostavlja to tuzenom
zapisnik sa rocista da se ovaj izjasni o pristanku na povlacenje tuzbe u roku od 8dana, pa ako
to ne ucini, uzece se da je dao pristanak.
- Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo
cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne
posledice na koju se poziva tuzilac.
- Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.
-Izjava tuzenog o povlacenju tuzbe mora da bude izricita.
V) Dejstva povlacenja tuzbe
- Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima, to ima za posledicu gasenje parnice i to sa
dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih
dejstava).
- Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta, tako da tuzilac moze odmah, nakon
povlacenja tuzbe, da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu
pribavio nove dokaze ).
- Kada tuzilac povuce tuzbu, sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove (
osim npr. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. U periodu od
podnosenja tuzbe sudu, pa do njenog dostavljanja, D plati dug. Ovde bi ipak D bio duzan da
snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).
-Ako se tuzeni ne saglasi sa povlacenjem tuzbe, sud je duzan da meritorno resi spor.
-Ako je tuzilac povukao tuzbu, nakon sto je doneta prvostepena presuda, sud resenjem
obustavlja postupak I utvrdjuje da je tuzba povucena, a vec doneta presuda bez dejstva.
-U sl. da je protiv prvostepene presude izjavljena zalba sud takvu zalbu odbacuje.
G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe
-U praksi se sporazumi stranaka o povlacenju tuzbe cesto zakljucuju, ali I krse.
-Najcesce se stranke u formi vansudskog poravnanja sporazumeju o resenju spora, pa I o
obavezi tuzioca da povuce tuzbu.
-Time, medjutim parnica nije okoncana, jer povlacenje tuzbe je procesna radnja koja mora da se
izvrsi bilo podneskom, bilo usmeno na rocistu.
- Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak
nastavi s parnicom, tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.
- Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju
tuzbe.
- Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor, onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor
o zloupotrebi procesnih prava.
- Ako smatra da je to procesni ugovor, onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za
dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).
D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva
-Od povlacenje tuzbe treba strogo razlikovati slucaj u kome se tuzilac odrice tuzbenog zahteva.
- Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov
zahtev neosnovan, te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija.
- Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, tako da tuzilac ne moze vise da
podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ).
Dj) Fikcija povlacenja
-ZPP je u cilju da pojaca procesnu discipline, poostrijo uslove usled cijeg ispunjenja nastupa
fikcija da je tuzba povucena.
- Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac, ili ako na
glavnoj raspravi izostanu obe stranke.
-Vazno je istaci da fikcija ne nastupa ako tuzilac nije uredno I blagovremeno obavesten o
posledicama izostanka sa rocista.
-Takodje, neplacanje sudskih taksa nema za posledicu prezumpciju da je tuzba povucena.

162. Predhodno snosenje troskova

- UOPSTE
- Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.
- U troskove spadaju:
1. Sudske takse- kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda, a njihova visina se
obracunava pausalno, prema vrednosti predmeta spora.
2. Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza- u koje spadaju troskovi koje je sud imao
povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka..
3. Izdaci zastupnika, narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ).
4. Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ).
5.Troskovi isplaceni iz sredstava suda-u sl. oslobodjenja od placanja troskova postupka, kao
I stvarni izdaci I nagrada besplatnog punomocnika
6. Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja
dokaza,izdaci za slanje vansudske opomene...
-Problem troskova postupka zahteva odgovor na dva pitanja:
1.Od koga drzava moze da zahteva placanje sudskih taksa I troskova koji nastaju povodom
preduzimanja stranackih parnicnih radnji-pitanje predhodnog snosenja parnicnih troskova
2.Koji subjekat u postupku snosi troskove postupka-pitanje naknade parnicnih troskova

PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA
- Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim
radnjama.
-Ova odredba se ne odnosi samo na tuzioca I tuzenog vec I nadruge ucesnike u postupku, koji
mogu preduzimati parnicne radnje 9umesac, javni tuzilac, drzavni pravobranilac I sl.)
-U tom svetlu, stranke su I same duzne da poloze predujam za izvodjenje dokaza koji su
predlozile.
-Kada se na izvodjenje dokaza pozivaju obe stranke, sud ce odrediti da predujam za izvodjenje
dokaza poloze obe stranke na ravne delove.
- Ako sud, po sluzbenoj duznosti, odredi da se izvede odredjeni dokaz, troskove predujmljuje
ona strana na koju pada teret dokazivanja.
- Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode, tako je i obaveza titulara prema drzavi
da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ), takodje javnopravne prirode.

163. Naknada parnicnih troskova

1.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis )
- Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka, odlucuje sud svojim
resenjem, i to samo na zahtev stranke, po pravilu, bez raspravljanja.
- Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev, tako da o njemu ne
moze da se odlucuje u posebnoj parnici, sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.
- Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima.
2.) Osnovni principi raspodele
- Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip
kauze ).
- Stranka koja u celini izgubi parnicu, duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.
- Po svojoj pravnoj prirodi, obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija.
- Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi
protivniku srazmeran deo troskova.
- Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.
- On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.
- Shodno ovom principu, stranka je obavezna, nezavisno od uspeha u sporu, da svom
protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj
dogodio.
- Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima:
a) Kada tuzeni nije dao tuziocu povoda za tuzbu.
- Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u
pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja.
- Dakle, nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo.
b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja
opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste.
v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je
stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u
ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ).
g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom
ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog.
d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na
uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje
podnesaka).
3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova
- Posebna pravila vaze za:
a) Povlacenje tuzbe-Tada je tuzilac duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove.
b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu
trskove.
v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda
svaka stranka snosi svoje troskove.
g)izlucna tuzba-svaka stranka snosi svoje troskove, ako je tuzeni-izvrsni poverilac imao
opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava trecih lica na popisanoj stvari
d) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za
obavezu naknade parnicnih troskova.
dj)javni tuzilac-troskove koje je imao javni tuzilac kada je ucestvovao bilo kao stranka, bilo kao
umesac u parnici, padaju na teret javnog tuzilastva
- TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA
- Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja
parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja
).

- OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA
1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova
-Za razliku odn drugih pravnih sistema, kod mnas sud ne odlucuje ex officio o raspodeli
troskova postupka.
- Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex
officio kao u drugim pravnim sistemima ).
- Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja koje predhodi
odlucivanju o troskovima ili ako raspravljanja nije bilo, tada zahtev mora da se podnese uz
predlog o kojem sud inace treba da odluci.
- S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da
bude predmet posebnog spora.
- Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za
obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ).
2.) Odluka o troskovima postupka
- Donosi se bez raspravljanja.
- Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je
sadrzana u presudi.
- Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti:
a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o
troskovima se pobija zalbom protiv presude.
b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja.
v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova,
visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom.
-Visi sud odlucuje na sledeci nacin o troskovima postupka:
- Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u
instancionom postupku.
- Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne
odlucuje on o troskovima,vec o njima odlucuje prvostepeni sud.
- Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog
postupka.


164. Oslobodjenje od placanja troskova postupka

1.) Pojam i znacaj
- Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u
mogucnosti da snose ab initio troskove postupka.
- Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da
bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi.

2.) Pretpostavke za oslobodjenje
- Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju
nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje
ovakvog stanja ).
- Gore navedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je
imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje
nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ).

3.) Obim prava
- Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da
prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje.
-Takodje, siromasko pravo oslobadja I od placanja sudskih taksa.
- Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi
obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove.
- Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u
potpunosti.
- Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi.
- Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka,
vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi
isplacuju iz sredstava suda ).
- Sud priznaje pravo na besplatnog punomocnika stranci, ako je to nuzno radi zastite prava
stranke.
-Sud je duzan da odluci o zahtevu stranke da joj se dodeli besplatan zastupnik u roku od 8
dana.
-Protiv resenja kojim se stranci dodeljuje besplatni zastupnik zalba nije dozvoljena.
-Pravni polozaj advokata koga je sud postavio stranci koja uziva siromasko pravo je
potpuno drugaciji od pravnog polozaja punomocnika stranke.On se naime, sa strankom
ne nalazi ni u kakvom ugovornom odnosu, vec je samo ex lege, duzan da zastupa
stranku u parnici.
-Bez obzira na to,besplatni punomocnik ima isti status u parnici kao I voljni punomocnik.S
obzirom da se besplatno zastupanje ne temelji na ugovoru, vec na pojedinacnom pravnom aktu
suda, besplatni punomocnik ne moze da otkaze, a stranka ne moze da opozove punomocje.
-On ima jedino pravo da zahteva dag a sud razresi ove duznosti iz opravdanih razloga.Predlog
za razresenje besplatnog punomocnika moze da podnese I sama stranka.
-Postavljeni advokat ima pravo da od suda zahteva samo naknadu stvarnih izdataka I nagradu.
4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava
- Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom
imovnom stanju.
- Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do
okoncanja prvostepenog postupka.
- Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese
i kada parnica tece po pravnim lekovima.
- Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time
stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju.
- Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini
verovatnim da su ispunjeni uslovi za to.
- Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu.
- Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a
ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.


5.) Prestanak siromaskog prava
- Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o
oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika.
- To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci
vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban.
- Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je
bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena.

6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena
- Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u
obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su
isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava.
- Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka
kojoj je bilo priznato siromasko pravo.
- Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

165. Mnozina tuzbenih zahteva

POJAM I VRSTE
-Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.
-Do oveprocesne situacije dolazi kada tuzilac istovremeno smatra da ima prema istom tuzenom
vise zahteva za pravnu zastitu ili, pak, u toku parnice, kada tuzilac inicijalnom tuzbenom
zahtevu dodaje postojeci.
-U ovom poslednjem slucaju radi se o objektivnom preinacenju tuzbe.

-Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi, postoji samo kada se tuzbom obuhvata
vise predmeta spora.
-Dakle, za odluku o tome da li je tuzilac istakao u jednoj tuzbi vise tuzbenih zahteva odlucujuca
su ucenja o identitetu predmeta spora.
-Tako, nece se smatrati objektivniim spajanjem tuzbenih zahteva kada tuzilac zahteva samo
jednu pravnu posledicu, cije postojanje izvodi iz vise materijalnopravnih normi (zahtev za
placanje sume novca po osnovu ugovorne I vanugovorne odgovornosti)
-Takodje, objektivnim spajanjem tuzbenog zahteva ne smatra se ni isticanje prejudicijelnog
zahteva za utvrdjenje.
-Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji I ZPP, mnozina tuzbenih zahteva ce
postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog
osnova tuzbe (zivotnog dogadjaja) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise
osnova tuzbe, odn. zivotnih dogadjaja.
- Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. A dospe u docnju. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete
zbog neurednog ispunjenja.
- Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004, te 5000 dinara 2005. T tuzi A za povracaj 10000 dinara.

-Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi je da sud spoji parnice koje teku po vise
tuzbenih zahteva u jedan postupak, ted a o svim tuzbenim zahtevima resave istovremeno,
jednom presudom.Ali to je celishodno samo ako takvi zahtevi stoje u nekoj medjusobnoj vezi.
-Razlikujemo 3 vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva I to u zavisnosti od toga kakv je
redosled tuzbenih zahteva u tuzbi:
1.kumulativno,
2.eventualno i
3.alternativno spajanje
B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi
- Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva, mora da se ispune sledeci
uslovi:
a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki
od njih.
b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.
v) fakultativno, zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.
- Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva:
1.) Kumulativno spajanje
- O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i
trazi od suda da ih usvoji.
- Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog
docnje.
- U ovoj situaciji, vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom
osnovu, zivotnom dogadjaju, ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).
- Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja, sud bi trebalo da
oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i
raspravlja.
- Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara, pricinjenu deliktom iz 2004. u mestu
X i u mestu Y ucinjenu 2005. godine.
2.) Eventualno spajanje
- Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva, tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva, ali, sada,
jedan glavni, a drugi pomocni.
- Tuzilac istice pomocni, za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni
zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).
- Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja.
- Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno, oba zahteva, i glavni i eventualni, moraju biti u
medjusobnoj vezi, sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog
interesa.
3.) Alternativno spajanje
- Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva, od kojih sud
treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ).
- S obzirom da se u ovoj situaciji alternativno spajanje tuzbenih zahteva protivi principu da
tuzbeni zahtev mora da bude odredjen,ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost
proizlazi iz materijalnopravne norme.
- Npr: T, kupac, zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da
mu isporuci ispravnu stvar.
- Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika, gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili
vise predmeta, ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.
-Naime, ako sud usvoji alternativni tuzbeni zahtev, tuzilac ce morati u izvrsnom postupku da
odredi predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena.
ALTERNATIVNO OVLASCENJE TUZENOG
-Kod alternativnog ovlascenja tuzenog ne radi se o nekoj vrsti spajanja tuzbenih
zahteva.Tuzilac, naime u tuzbi istice samo jedan tuzbeni zahtev I predlaze osudu na nenovcanu
cinidbu (predaja stvari).Medjutim, on moze u tuzbi, ali I tokom postupka da predlozi da mu
tuzeni umesto dugovane cinidbe plati odredjeni novcani iznos ili da izvrsi neku drugu cinidbu.
-Predmet spora ostaje samo tuzbeni zahtev koji je tuzilac istakao u tuzbi.
-Kod alternativnog ovlascenja tuzenog radi se o materijalnopravnom ugovoru parnicnih
stranaka.
Sud u izreku presude kojom se usvaja tuzbeni zahtev unosi I stav da se tuzeni moze osloboditi
izvrsenja cinidbe, ako tuziocu plati odredjeni novcani iznos.

V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva
- I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi, parnica pocinje da tece za svaki od
njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.
-Ovo isto vazi I za pomocni tuzbeni zahtev kod eventualnog spajanja, premda je on istaknut pod
raskidnim uslovom.
- Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva, sud moze da odredi spajanje parnica
radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.
- Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece, a o drugim sudija
pojedinac, o svima ce odluciti vece.

166. Suparnicarstvo

- POJAM
- U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni.
- Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog.
- Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno
suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika
( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji u
parnici.
- Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne
harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ).


165.1. Zasnivanje I vrste suparnicarstva

- Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin:
a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih
subjekata na strani tuzioca.
b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka.
v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo
mesto stupi vise procesnih subjekata.
g) kad ato zakon izricito predvidja.
- Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako
nastaje kasnije, onda je ono naknadno.
- Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo,
a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to
materijalnopravno suparnicarstvo.
-Sporno je da li suparnicarstvo nastaje I po nalogu suda, recimo u sl. spajanja parnica radi
zajednickog raspravljanja.
- Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema
predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni
povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo.
- Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija
razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.
- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato
suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva.
-Zbog racionalnog I ekonomicnog upravljanja I odvijanja postupka,Zakon propisuje neke
odredbe koje imaju za cilj da se olaksa komunikacija suda I protivne stranke sa suparnicarima.
-Tako, sud ce pozvati suparnicare da postave zajednickog punomocnika za prijem pismena, ako
nemaju zajednickog zakonskog zastupnika ili punomocnika.
-Takodje, sud ce istovremeno obavestiti suparnicare kojeg od njih ce smatrati punomocnikom
za prijem pismena, ako oni sami ne odrede jednog od njih za tu f.ju

165.2. Formalno I materijalno suparnicarstvo

FORMALNO 9NEPRAVO) SUPARNICARSTVO
- Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu
predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu.
- Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u
razlozima procesne ekonomije.
- Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili
obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu.
- Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u
svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu
ugovora o delu.
- Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki
tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici.
-Cak I kada su se ovi uslovi stekli, sud moze da razdvoji postupke, ako nadje da je celishodnije
da se o pojedinim procesnim odnosima raspravlja u posebnim parnicama.
MATERIJALNO (PRAVO)SUPARNICARSTVO
- Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada
u dispoziciju iste materijalne norme.
- Materijalno suparnicarstvo postoji:
a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika.
b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.
Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari.
- Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora.
- U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu
zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima.
- Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno
da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ).
- Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve
suparnicare.
- Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu
koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ).

165.3. Prosto I jedinstveno suparnicarstvo

PROSTO SUPARNICARSTVO
- Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj.
- Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka.
- Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u
odnosu na ostale suparnicare.
- Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje
i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne
sudijske ocene dokaza.
- Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara.
- Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito
prema svim suparnicarima.
- Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

JEDINSTVENO SUPARNICARSTVO
- Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin
prema svim suparnicarima.
- Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom, a da ga odbije kao neosnovan prema
drugom, jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.
- Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih
razloga.Takodje, ono moze da se temelji I na zakonu.

- Iz procesnopravnih razloga, jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se
pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.
- Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. Odluka suda moze da
bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.
- Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi
preobrazajna presuda.
- Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.
-Za postojanje jedinstvenog suparnicarstva je nebitno da li je sud usvojio ili odbio tuzbeni zahtev
tuzioca.

-Aktivno jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga postoji kada tuzioci, koji su u
odnosu saovlascenika, moraju da podignu tuzbun zajedno.
-Najcesci sl. jedinstvenog suparnicarstva postoje kada su zajednicari bilo tuzioci, bilo tuzeni.
Npr.To su supruznici koji zajednicki upravljaju svojom imovinom stecenom u braku.
-Sto se tice pasivnog jedinstvenog suparnicarstva, treba razlikovati da li je tuzba upravljena
protiv saobveznika neke nedeljive ili deljive obaveze.
-Kod tuzbe za izvrsenje nedeljivih obaveza postoji jedinstveno suparnicarstvo.
-To je slucaj kada saobveznici odgovaraju za svoje obaveze zajednickom imovinom ili kada
obavezu mogu da izvrse samo saobveznici zajedno, ne samo jedan od njih.
Npr.Takvi slucajevi su tuzbe protiv naslednika radi ispravka stanja u zemljisnimknjigama,tuzbe
protiv suvlasnika nepokretnosti na idealne delove radi konstituisanja prava sluzbenosti isl.

-Jedinstveno suparnicarstvo na osnovu zakona postoji u paternitetskim I maternitetskim
sporovima.
_osim toga,zakon u nizu slucajeva propisuje postojanje nuznog suparnicarstva.
-Jedinstveno suparnicarstvo nalazimo I u Zakonu o privrednimdrustvima povodom tuzbi za
prestanak privr. Drustva,iskljucenje clana iz privrednog drustva.
-Takodje, u bracnim odnosima jedinstveno suparnicarstvo postoji povodom tuzbe javnog tuzioca
protiv oba bracna druga u tuzbi za ponistaj braka
- Dejstva jedinstvenog suparnicarstva:
- Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog
raspravljanja iz razloga procesne ekonomije, kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo
jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka.
- Stoga, postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju
samostalno parnicne radnje, kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.
- U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti
jedinstvenih suparnicara, kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od
suparnicara preduzeo:
a) Prvo, Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve
suparnicare, u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju, dok su drugi
propustili to da ucine ( npr. ne moze se doneti presuda zbog propustanja, ako je bar jedan
suparnicar odgovorio na tuzbu ).
b) Drugo, Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je
preduzimanje vezano za rok, kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo
kom suparnicaru.
- Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni
supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima, samo ako su korisne.
- I obrnuto, ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja, ona nema dejstva ne prema
kome, cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.
- Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom, kao sto su
priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva, zakljucenje poravnanja, cak i kada se tako
preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar.
- Koje su radnje povoljne, a koje stetne po suparnicare, treba odrediti apstraktno, a ne po
konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici.
- Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja
parnice, tj. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva, a povoljne radnje kod pasivnog
suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja, tj. potpunom odbijanju tuzbenog
zahteva.
- Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.
- Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem, postupak
se prekida s dejstvom i na ostale.

5.) Suparnicarstvo na osnovu zakona
- ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo, bez obzira na to da li su se stekli
napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca; i
tuzba glavnog mesanja.
- Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o
slodarnom jemstvu, ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih
suparnicara ).
- Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica
tece parnica.
- Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u
tekucoj parnici, i time on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru, kao to naziv kaze ).
- Po tuzbi glavnog mesanja, stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari, jer ce
presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes.
- Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost
tuzbe, i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka; umesac ne sme da bude
stranka; umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe.
-Podnosenjem tuzbe glavnog mesanja dolazi do potpune atrakcije nadleznosti, jer se truzba
podnosi sudu pred kojim parnica vec tece, a koji ne bi morao, prema opstim pravilima da bude
stvarno I mesno nadlezan za parnicu koju inicira trece lice.
-Sud ce po pravilu da spoji parnicu glavnog mesanja sa parnicom koja vec tece, I to iz razloga
procesne ekonomije.
-Medjutim, glavna I intervencijska parnica su nezavisne jedna od druge.Ovo zbog toga sto ove
dve parnice ne moraju da imaju isti predmet spora.

166.Nuzno suparnicarstvo

-Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno suparnicarstvo.
-Ono postoji bilo zbog prirode pravnog odnosa ili kada to zakon izricito predvidja.
-Tada je nuzno da se tuzbom obuhvatesva lica koja su ucesnici materijalnopravnog odnosa.
-Da li je to slucaj, odlucuje materijalno pravo
-Tako, nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili pak, stvarnopravnog
materijalnog ovlascenja (zajednicka svojina, susvojina)
Npr.Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika, vlasnika nepokretnosti radi upisa prava
vlasnistva u zemljisne knjige
-Tuzba zakupodavca protiv vise zakupaca iste stvari.
-Slicno kao sto je to sl. sa kondemnatornim tuzbama, nuzno suparnicarstvo postoji I kada se
podnose tuzbe za utvrdjenje I preobrazajne tuzbe.Bitno je da materijalnopravno ovlascenje
pripada vecem broju lica, odn. da se moze istaci protiv vise lica
Npr. Tuzba naslednika protiv zakupca za utvrdjenje postojanja ugovora o zakupu I obrnuto.
-Tuzba naslenika protiv davaoca izdrzavanja iz ugovora o dozivotnom izdrzavanju.
-Tuzba za utvrdjenje parav na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.

-Posebnost nuznog suparnicarstvab sastoji se u tome da tuzba moze da se podigne samo ako
su u njoj naznaci kao stranke, sva lica koja materijalnopravna norma odredjuje kao ucesnike
materijalnopravnog odnosa.
-Ako to nije slucaj nedostaje stvarna legitimacija, tako da je sud duzan da odbije tuzbeni
zahtev kao neosnovan.
-Medjutim, nema razloga da sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, ako tuzbom nisu
obuhvaceni svi nuzni suparnicari, jer se tada nuznim suparnicarima uskracuje pravo na sudsku
zastitu, odn. mogucnost da se koriste svojim procesnim pravima.

167.Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim

-ZPP predvidja I tzv.suparnicarstvo sa eventualno tuzenim.Radi se o slucaju u kome tuzilac u
jednoj tuzbi navodi vise tuzenih, ali na eventualan supsidijaran nacin.
-Tako, tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom )
tuzenom, ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden pore njega.
- Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga
da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ),
ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka.
- Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A, a protiv B, ako
sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A.
- Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog, pa istice isti
tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom.
- Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V, i proda je A koji je dalje proda B. V moze glavnim
tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B, te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za
naknadu stete, ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo
svojine od nevlasnika ).
- Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom
tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja.
- Medjutim, ti zahtevi su u vezi, jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.
- Po sudskoj praksi, sud pocinje da raspravlja sa eventualno tuzenim tek kada pravosnazno
okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ).

168. Ucesce trecih lica u postupku

-Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni
interes, a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici:
* ucesce umesaca.
* obavestenje o parnici.
* imenovanje prethodnika.
* ucesce drzavnog tuzioca.


169.Umesac

- Umesac ( sporedni umesac- intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani
jedne od stranka, jer ima pravni interes da ona uspe.
-S obzirom na cinjenicu kako se in personam prosiruje dejstvo pravnosnaznosti presude,
razlikujemo:
1.obicno mesanje i
2.umesaca sa procesnim polozajem suparnicara

OBICNO MESANJE
- Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje
samo inter partes.
- Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga:
* prvo, da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu.
* drugo, da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor.
- Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca:
a) Mesanje je dopusteno samo u parnici koja vec tece.(dakle, kada je tuzba vec dostavljena
tuzenom na odgovor)
-Od tog momenta, umesac moze da stupid u parnicu sve do pravnosnazznosti odluke o
tuzbenom zahtevu, ali I kasnije u toku postupka po vandrednim pravnim lekovima.
b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. sposobnost ).
-Ako tokom parnice dodje do konfuzije umesaca sa jednom od stranaka dolazi do prestanka
intervencije umesaca.
v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).
- Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju
stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca.
- Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim
materijalnopravnim odnosom.
- Postoji pravni interes za ucesce umesaca, kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani
umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni
polozaj pogorsao.
- Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju
je, po ugovoru, izgradio G. Medjutim, G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o
nalogu arhitekti A, pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem.
- Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog, jer ce tuzeni, ako izgubi spor, da
povede parnicu protiv njega za naknadu stete. Dakle, pravni interes se ogleda u tome da
neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja
intervenijenta.
- Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je
izgubila spor, u neku ruku, dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne
obaveze intervenijenta.
- Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo
presude prosiruje i na njega.
- Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. Tokom
parnice, T cedira potrazivanje na C. C ima prav. interes da stupi kao umesac u par. na strani T.


A) Stupanje umesaca u parnicu
-Nacin na koji umesac stupa u parnicu je nebitan za pravni polozaj I dejstvo sporednog
mesanja.
- Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze
da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu.
- I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme
ucesce kao intervenijent.
- Sud ce, po sluzbenoj duznosti, ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice
resenjem mesanje kao nedopusteno, ako takav pravni interes ne postoji.
- Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes, umesac je duzan da u podnesku iznese
one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.
- Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes, i nijedna stranka se ne protivi mesanju, sud
dostavlja podnesak umesaca strankama, i time je mesanje u parnicu pravovaljano otpocelo.
-Svaka stranka moze da se protivi mesanju.
-U tom sl. sud resenjem odlucuje da li je mesanje dopusteno.
- Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba, dok je protiv
odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.
-Umesac ima pravo da ucestvuje u postupku I da preduzima parnicne radnje sve do
pravnosnaznosti resenja kojim se odbija njeggovo ucesce.
B) Procesni polozaj obicnog umesaca
- Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime, ali one proizvode dejstvo na stranku, ako
ih ona prihvati.
- Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila
kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ).
- Ono sto moze umesac u parnici, jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da
preduzme i stranka, a koje se odnose na iznosenje cinjenica, stavljanje dokaznih predloga...
- Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim
radnjama stranke.
- Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama
stranka, te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja.
-umesac ne moze da preduzima parnicne radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom
(priznanje tuzbenog zahteva, odricanje, zakljucenje poravnanja, preinacenje tuzbe, odricanje od
pravnog leka)
- Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove, ali ne protivno volji stranke- npr.
U slucaju kada ih se stranka odrekla ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).
- Umesac ima pravo na naknadu troskova, ali sud ne moze da ga obaveze na placanje
parnicnih troskova.

170.Intervencijsko dejstvo presude

-Institut sporedne intervencije dobija svoj potpuni smisao u parnici tzv. intervencijskim
dejstvom presude.
-Naime, umesac pomaze I kontrolise ponasanje stranke u parnici da bi, u slucaju obostranog
neuspeha, mogao da se pozove na dejstvo presude u novoj parnici izmedju njega I stranke na
cijoj strain se mesao.
-Intervencijsko dejstvo je posebno dejstvo presude, sasvim razlicito od dejstva materijalne
pravnosnaznosti.
-Ovo dejstvonastupa, ako je ucesce umesaca u parnici bilo dopusteno.
-Mozemo da razlikujemo:
1.objektivno i
2. subjektivno intervencijsko dejstvo presude

Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko:
--> prvo, intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu
odluku, te da je stranka lose vodila parnicu.
-Ovaj prigovor umesaca-prigovor nesavesnog vodjenja parnice bio bi dopusten jedino kada:
1.kada je losa procesna odluka po stranku bila rezultat parnicne radnje koju je sama stranka
preduzela dok umesac nije stupio u parnicu
2.je stranka bila u mogucnosti da preduzme napadna ili odbranbena sredstva cija bi upotreba
dovela do povoljnije odluke, pri cemu je ona to propustila da ucini, a umesacu takva sredstva
nisu bila poznata ili dostupna niti je on za njih znao ili mogao da zna i
3.u predhodnoj parnici postoji procesna prevara (stranka prizna tuzbeni zahtev)
-Takodje, prigovor nesavesnog vodjenja parnice bi stajao na raspolaganju intervenijentu i:
1.kada je stranka obavestila umesaca o parnici u poznom stadijumu, kada on nije mogao vise
da upotrebi sredstva koja bi bila podobna za uspeh u parnici
2.kada je stranka opozvala neku procesnu radnju umesaca cije preduzimanje je moglo da
dovede do povoljnijeg ishoda parnice I uopste sprecavala da nastupi dejstvo parnicnih radnji
umesaca i
3.kada je sud propustio da umesacu dostavlja pozive, podneske ili odluke

--> drugo, u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici
izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici
- Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti.
- Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju
presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.
- Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo, ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene
pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ).
- Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se
on mesao, kao i njene pravne sledbenike.
- Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici.
- Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke, vec samo protiv
umesaca.
- Npr: T uspe u sporu protiv A, jer se pokaze da je intervenijent B, advokat sacionio
pravnovaljan ugovor. Uprkos tome, A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor.
B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. U parnici izmedju B i A za naknadu stete, presuda
doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.

171. Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara

A) Pojam
- Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara, kada dejstvo presude treba da se odnosi i na
umesaca.
-Pravilo je naime,kod mesanja da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo izmedju
umesaca I stranke na cijoj strain je on ucestvovao u parnici kao umesac.
- Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara, presuda deluje neposredno na pravni
odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa, i to bilo zbog prirode
predmeta spora, bilo na osnovu zakona.
- Npr: T, osteceni, podnese tuzbu protiv C, vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za
stetu nanetu trecim licima kod O. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno
dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.
B) Polozaj umesaca- jedinstvenog suparnicara u parnici
- Ovakav umesac, za razliku od obicnog- sporednog umesaca, ima polozaj stranke u
postupku.
- Umesac i stranka se smatraju jednom strankom, tako da se pravni polozaj umesaca ne
razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara.
- Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove, da se protivi priznanju
tuzbenog zahteva, tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim
zahtevom, ako se umesac tome protivi.
- Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek, iako nije
ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude.
- Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja, cak i protivno volji stranke
na cijoj strani se umesao.
- Dostavljanje mu se vrsi posebno, kao i stranci, a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku
nezavisno od rokova koji vaze za stranku.
- Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika.

172.Obavestenje o parnici

POJAM, VRSTE I CILJ
-Sporedno mesanje proizvodi I te kako povoljne efekte po stranku7 na cijoj je strain umesac
nastupio.Radi se prvenstveno o intervencijskomndejstvu presude.
-Zasigurno je da u svim tim situacijama stranka ima interes da trece lice stupid u parnicu kao
umesac, ne bi li se kasnije protiv tog treceg lica moglo da prizove intervencijsko dejstvo
presude.
-Ali kako je sporedno mesanje fakultativno, postavlja se pitanje da li postoji jos neki nacin da se
trece lice umesa u parnicu.
-Obavestenjem o parnici jedna od stranaka obavestava trece lice da je parnica u toku.
-Cilj takvog obavestenja je da trece lice stupid u parnicu kao intervenijent na strain one stranke
koja ga obavestava o parnici.
-Stranke obavestava, po pravilu, trece lice o parnici u sl. slucajevima:
1.kada moze prema trecem licu da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari (evikcija)
2. kada moze prema trecem licu da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari
3. kada prema trecem licu moze da istakne regresni zahtev
4. u svim sl. solidarnih obligacija

NACIN
-Obavestenje o parnici moze da se vrsi od pocetka toka parnice, pa sve do njenog
pravnosnaznog okoncanja.
-Obavestenje o parnici je posebna parnicna radnja, za ciju dopustenost vaze svi uslovi koji se
ticu punovaznog preduzimanja parnicnih radnji.
-Obavestenje se vrsi formalno, podneskom u kome stranka navodi razloge za obavestenje,
kao I stanje u kom se parnica nalazi.
-Sud samo dostavlja podnesak trecem licu.On ne moze da nalozi trecem licu da protivno svojoj
volji stupid u parnicu.

DEJSTVA
-Obavestenje o parnici proizvodi materijalnopravna I procesnopravna dejstva.
-materijalnopravno dejstvo se ogleda u prekidu zastarelosti, kao I u ocuvanju mogucnosti
isticanja materijalnopravnih zahteva prema trecem licu.
-Kod procesnopravnih dejstava mozemo da razlikujemo dejstva na tekucu parnicu o cijem toku
se obavestava I dejstva na eventualnu parnicu izmedju stranke koja obavestava I treceg lica.

-Kada trece lice ne reaguje na obavestenje, tada formalno obavestenje o parnici nema nikakva
dejstva na tekucu parnicu.
-Ali, ako trece lice stupid u patnicu, tada ono ima polozaj sporednog umesaca.
-Za trece lice je povoljnije da ono stupid u parnicu kao intervenijent na strain one stranke koja
ga obavestava, jer time moze da kontrolise nacin na koji vodi parnicu.
-Trece lice moze da stupid I kao umesac na strain protivnika stranke koja ga je obavestila o
parnici.
-Medjutim, ako ne intervenise u parnici, trece lice nece moci da, u naknadnoj parnici koju protiv
njega povede stranka, istice prigovor nesavesnog vodjenja parnice.

-Procesna dejstva koja institute obavestenja o parnici proizvodi u naknadnoj parnici izmedju
stranke koja obavestava I treceg lica sastoje se u intervencijskom dejstvu presude.
-Ovo dejstvo nastupa bilo da se trece lice odazvalo obavestenju I ucestvovalo kao umesac ili,
pak da nije reagovalo na obavestenje.

173. Imenovanje prethodnika

- Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici.
- Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu.
- Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo, a
tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica.
- Npr: T, vlasnik stvari, zahteva od ostavoprimca, O, povracaj stvari. O obavestava trece lice,
ostavodavca, o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika.
- Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca, tako da je smisao
imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni
efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.
- Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev
tuzioca.
-Tuzeni je duzan da imenuje predhodnika vec u odgovoru na tuzbu, a ako se tuzba ne
dostavlja na odgovor najkasnije na pripremnom rocistu, a ako ono nije odrzano,tada na
glavnoj raspravi, pre nego sto se upusti u raspravu u meritumu.
- Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste, medjutim, njegov ne dolazak ili odbijanje da
stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.
- Naprotiv, tuzeni istupa iz parnice, samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na
njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).Za ovo nije potreban pristanak tuzioca, osim ako
tuzilac protiv tuzenog istice I druge zahteve koji nemaju veze sa drzanjem stvari ili vrsenjem
prava u tudje ime.
-Ako predhodnik stupi u parnicu postaje stranka, odn. tuzeni.
- Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac, sto ima za posledicu da izmedju
njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.
-Isto vazi I kada se predhodnik ne odazove pozivu ili, pak, stupi u parnicu kao umesac na strani
tuzioca.

174. Pojam i vrste pravnih lekova

A) Pojam i ciljevi pravnih lekova
- Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud
ispita tacnost sudske odluke, jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima
stranaka u postupku.
- Pravnim lekom se zahteva preispitivanje, izmena ili ukidanje sudske odluke.
- Presuda moze da pociva na greskama, pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ).
- Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih
normi ( error in precedendno ), zbog pogresno utvrdjenih cinjenica, te zbog pogresne
primene materijalnog prava ( error in decidendo ).
- Sve ove greske su uglavnom povezane, pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku
okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. On
ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu
materijalnopravnu normu.
- Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone.
- Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni
sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.
-Najzad, smisao pravnih lekova jeste I da se ujednaci sudska praksa.
-Nedostatak pravnih lekova je u tome da se njima odugovlaci postupak.
-Zakonodavac se novim resenjima potrudio da ubrza postupak po pravnim lekovima I to tako sto
je za citav niz parnicnih radnji suda predvideo zakonske I instrukcione rokove.

B) Vrste pravnih lekova
-Postoje razlicite podele pravnih lekova, ali je najvaznija ona kojom se oni dele na redovne I
vandredne.
- Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.
- Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka.
- Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se
pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).
- Redovni pravni lekovi su:
a) zalba protiv presude.
b) zalba protiv resenja.
v) prigovor protiv platnog naloga.
-Vandredni pravni lekovi su:
a) revizija protiv presude
b)revizija protiv resenja
v)zahtev za preispitivanje pravnosnazne presude
g) predlog za ponavljanje postupka
- U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje, jer se odnosi na
otklanjanje prekluzije, a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke.
- Redovni pravni lekovi imaju suspenzivno dejstvo, tj. sprecavaju nastupanje pravnosnaznosti
sudske odluke.takodje oni sprecavaju I nastupanje dejstva izvrsnosti odluke.
-Vandredni pravni lekovi ovakvo dejstvo nemaju.
-Pravni lekovi imaju I devolutivno dejstvo ,o njima resava neposredno visi instancioni sud ili
VKS.
- Devolutivno dejstvo nema jedino zahtev za ponavljanje postupka, nego o njemu resava sud
koji je doneo odluku u prvom stepenu.

OPSTI PRINCIPI PRAVNIH LEKOVA
V) Predmet pravnih lekova
- Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda, kao i sve druge meritorne odluke
donete u obliku resenja.
- Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja I to resenja kojima se okoncava spor,
ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom.
- Pravnim lekovima se napada izreka odluke, ne i njeno obrazlozenje.
- Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda, a s druge strane, nedostaci u nistavim
presudama se otklanjaju upravo ulaganjem pravnih lekova.

176. Dopustenost I osnovanost pravnih lekova (forma, sadrzina I drugo)

- Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova.
- Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije
postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti.
-Nedopustene pravne lekove sud odbacuje resenjem.
- Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke
koja se pobija.
Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih
pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). U postupku po pravnim lekovima, ovo pistanje spada
u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka, jer pretpostavke za
dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ).
- Dakle, ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena, onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto
nema veze sa dopustenoscu zalbe ).
-Pravni lek je osnovan, ako sud dodje do drugacijeg rezultata u odlucivanju od onog koji je
sadrzan u izreci pobijene odluke.Tada se pravni lek usvaja.
-Obrnuto, ako I nakon preispitivanja zakonitosti I tacnosti odluke koja se pobija instancioni sud
dodje do istog rezultata, tada je pravni lek neosnovan I on se, kao takav pobija.

-Sud koji postupa po pravnom leku moze da ima:
1.kasaciono ovlascenje-odn. da ukine pobijenu sudsku odluku i
2.revizijsko ovlascenje- da pobijenu odluku preinaci
-Treba dodati da instancioni sud kada ukida odluku zbog povreda procesnih pravila ima samo
kasaciona ovlascenja.
A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova
- Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka, za njihovo ulaganje I postupanje po njima
vaze opste procesne pretpostavke.
- Osim toga, za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i
posebne procesne pretpostavke koje se ticu:
a) dopustenosti pravnog leka.
b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje.
v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka.
g) forme i sadrzine pravnog leka.
d) rokova za njihovo podnosenje

PRIMENA DISPOZICIONE MAKSIME U POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA
-U postupcima po pravnim lekovima vlada dispoziciona maksima.Tako, postupak po pravnim
lekovima se ne pokrece po sluzbenoj duznosti, vec uvek po predlogu ovlascenog lica.
-Presuda se po pravilu ispituje samo u onom delu u kome se podnosilac pravnog leka poziva da
je presuda nezakonita ili netacna.
-Stranke I drugi ovlasceni ucesnici u postupku mogu da slobodno disponiraju pravnim lekom, tj.
mogu dag a se odreknu ili pak da odustanu od vec ulozenog pravnog leka.
-Odricanje od pravnog leka,slicno odricanju od tuzbenog zahteva, je jednostrana parnicna
radnja stranke kojom ona izjavljuje se odrice prava da ulozi pravni lek.
-Odricanjem se gubi pravo na ulaganje pravnog leka.S druge strane, odricanje koje je preduzela
jedna stranka nema uticaja na ovlascenje da druga stranka izjavi pravni lek.
-Zakon izricito predvidja samo mogucnost odricanja od prava na zalbu.Nije moguce da se
stranka odrekne I prava na reviziju, kao I prava da podnese predlog za obnovu postupka.
-Zakon predvidja mogucnost odricanja od prava na zalbu samo nakon sto je presuda doneta (od
momenta kada je presuda objavljena, ili ako nije objavljena,od momenta kada je dostavljena).
-Odricanje je upereno ka sudu I protivnoj strain I vrsi se na rocistu, a moze I podneskom.
U svakom sl. ono mora da bude izricito.
-za punovaznost odricanja nije potreban pristanak suprotne strane.
-Moguce je odricanje od pravnog leka I sporazumom stranaka, kada je ovakav sporazum
zakljucen nakon sto je sudka odluka doneta.

-Odricanje od pravnog leka je moguce sve dok ne istekne rok za njegovo podnosenje.
-Takodje, stranka parnicnu radnju kojom se odrekla od pravnog leka vise ne moze da opozove.
-Dakle, ako se stranka odrekla pravnog leka, a ipakga ulozi u roku, sud je duzan po sluzbenoj
duznosti da takav pravni lek, odbaci kao nedozvoljen.

-Stranka koja je blagovremeno ulozila pravni lek, moze da ga povuce, odn. da od njega
odustane.
-Ako stranka odustane od pravnog leka, sud postupa kao da on nije nikadabio podnet.
-Kao sto je sl. sa odricanjem od pravnog leka I parnicna radnja kojom se odustaje od pravnog
leka je neopoziva.Ona je moguca, sve dok nadlezni sud ne donese odluku po ulozenom
pravnom leku.
-Sporazum stranaka o povlacenju pravnog leka je dozvoljen I ima isto dejstvo kao I sporazum
stranaka o povlacenju tuzbe.Dakle, ako je protivno sporazumu stranaka ulozen pravni lek, sud
je duzan dag a odbaci kao nedopusten.

B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje )
a) Dozvoljenost pravnog leka
- Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene
sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek.
- Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom
stepenu, revizija protiv presude donete u drugom stepenu, dok posebna pravila vaze za
dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka.
- Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. zalba na presudu drugostepenog suda ), ulozeni pravni
lek se odbacuje resenjem.
- Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala.
- Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke (resenje umesto presude), onda vazi princip
najveceg povlascenja stranke, tj. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv
odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno
da oznazi.
- Ipak, ako je sud npr. pogresno naznacio odluku kao presudu, a ona je trebalo da bude doneta
u formi resenja, tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka.

b) Procesna legitimacija
-Pravni lek mogu da izjave samo ona lica kojima zakon to izricito dopusta.
- Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno, sud ce odbaciti pravni lek kao
nedopusten.
- Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke, njihovi univerzalni sukcesori, umesaci
( medjutim sa razlicitim dejstvom, jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije
u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke, dok umesac s polozajem jedinstvenog
suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).

v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka
- Ako pravni interes ne postoji, pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten.
- Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka
izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek, odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu
pravnu korist od izjavljenog pravnog leka, ako se on pokaze kao osnovan.
-Dakle, stranka ciji su zahtevi koje je istakla u postupku usvojeni, nama pravnog interesa da
ulaze pravni lek.
-Sporno je po kojim kriterijumima se ocenjije da li postoji interes za ulaganje pravnog leka.O
tome postoje dva shvatanja: formalno I materijalno.
- Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske odluke
odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje
sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ).
- Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se
tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno, a sud je, suprotno tome, tuzbeni
zahtev usvojio.
- Materijalnopravni interes bi postojao, kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju
materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice.
- Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan, a sud je, uprkos tome,
odbacio tuznu kao nedopustenu.
- Materijalni interes za pravni lek postoji, kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog
preboja potrazivanja, a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni.
- Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog
leka, a ne i formalni, jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku.
- Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja, takodje, moze da postoji samo
materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na
osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja tuzbenog
zahteva,odnosno odricanja od tuzbenog zahteva.

- FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA
1

-Pravni lekovi se podnose u zakonom strogo predvidjenoj formi.
Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.
Pravni lek mora da ima I sadrzinu koju zakon propisuje.
- Ako je sadrzina pravnog leka manjkava, on se odbacuje kao nepotpun.
- Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca:
a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju, jer sud
osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ).

1
Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.
- To je od znacaja, jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost.
- U pogledu redovnih pravnih lekova, sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku,
smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.
b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku.
- Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova, jer su razlozi bitan uslov
za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun, ako zahtev
ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.
v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku, a koji se tice izmene ili
ukidanja pobijane sudske odluke.
- Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka, pravilo je da se zahteva ukidanje
pobijane odluke, kako bi moga postupak ponovo da se sprovede I donese odluka koja nece biti
zasnovana na procesnim greskama..
- Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava, nuzno je da se
zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ).
- U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno,
odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke, a eventualno njeno
ukidanje, i obrnuto.

- ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA
- Parnicni postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje
pravnih lekova vremenski ogranicena, zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo
ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka, sud
odbacuje lek kao neblagovremen ).
- Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje
stanje.
- Rokovi za ulaganje pravnih lekova pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske
odluke.
- Rokovi su u nasem pravu kratki: 15 dana za zalbu protiv presude (8 dana u menicnim i
cekovnim sporovima), 30 dana za reviziju.
-Ako je stranka podnela zahtev za oslobodjenje od placanja sudskih troskova, rokovi za
ulaganje pravnih lekova pocinju da teku tek od momenta kada je stranci dostavljeno resenje
suda kojim je odluceno o njenom zahtevu za dodelu besplatne sudske pomoci.

177. Granice kontrole sudske odluke po pravnim lekovima

- Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva, vec
postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu.
- Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima
stranaka.Iz tog razloga postupak po pravnim lekovima predstavlja samo nastavak prvostepenog
postupka.
- U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta
sudska odluka.
- Nije dopusteno isticanje materijalnopravnih prigovora, ukljucujuci ovde I prigovor kompenzacije
ili zastarelosti, a ne moze se podici ni protivtuzba, niti istaci prejudicijelni zahtev za utvrdjenje.
- To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom
postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).
- Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.
- Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o
procesnopravnim pitanjima, jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije
obuhvacena izrekom presude.
- Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili
pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih
dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.
-Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo
( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.
navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ).
-U postupku po pravnim lekovima stranke mogu slobodno da iznose svoju pravnu ocenu vec
utvrdjenog cinjenicnog stanja.
-Svi ovi principi ne vaze u postupcima u kojima je dominantno inkviziciono nacelo (bracni I
paternitetski sporovi I sl.)

178.Zabrana reformatio in peius

-U postupku po pravnim lekovima vazi zabrana reformatio in peius.Tako da sud ne moze da
izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom.
- To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija, tako da
drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje
da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).
- Da na vazi ovo pravilo, stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe, upravo iz straha da sud ne
izmeni odluku na njihovu stetu.
- Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu.
- Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex
officio.

179. Zalba na presudu

A) Pojam i znacaj
- Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu.
- Njome se pobijaju sve vrste presuda koje su donete u prvom stepenu, i ona ima
suspenzivno i devolutivno dejstvo, jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.
- Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice, tako da su kogniciona
ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.

179.1. Uslovi za dopustenost zalbe

- Da bi sud mogao da se upusti u ispitivanje osnovanosti zalbe protiv presude, nuzno je da se
steknu uslovi koji se ticu njene:
a) Forme
b) Sadrzine
c) Blagovremenosti i
d) Dozvoljenosti
-U pogledu forme, zalba na presudu moze da se iskljucivo podnese kao podnesak.
-Sto se tice blagovremenosti rok za zalbu je 15 dana, dok je u menicnim I cekovnim sporovima
ovaj rok kraci I iznosi 8 dana.
-Zalba na presudu je nedozvoljena ako licu koje ju je podnelo nedostaje procesna legitimacija ili
pravni interes, ili se pak odreklo prava na zalbu, ili je pak povuklo zalbu.
- U pogledu sadrzine, zalba na presudu mora nuzno da sadrzi:
* oznacenje presude koja se zalbom pobija.
* izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno.
* razloge zalbe.
* potpis podnosioca zalbe.
- Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne
povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe, nego je dovoljno da zalba sadrzi
makar: oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca .
-Medjutim, kada je zalilac podneo nepotpunu zalbu, sud mu vise ne daje mogucnost da je
ispravi, vec se ona kao takva manljiva, dostavlja drugostepenom sudu.
- Razlozi za zalbu protiv presude bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin:
--> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio.
--> koje procesne norme je sud prekrsio.
--> koje dokazne predloge je sud odbio.
--> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku..
--> sta su nedostaci suda u oceni dokaza.
--> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda.
-Podnosilac zalbe ne mora da navede u zalbi niti da li presudu pobija u celini, ili pak samo
jednom njenom delu.
-Ako ne moze da se utvrdi obim pobijanja prvostepene presude, smatrace se da je podnosilac
zalbe pobija u delu u kome nije uspeo u parnici.
- Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog, tj. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili
izmeni sadrzinu prvostepene presude.
179.2. Beneficio novorum

-ZPP snazno ogranicava mogucnost iznosenja novih cinjenica I predlaganje novih dokaza u
zalbi na presudu.Na takav nacin zalba na presudu I postupak po zalbi zaista I postaje pravni
lek, jer se njome ne otvara novi kognicioni postupak, vec se samo kontrolise zakonitost I tacnost
presude.
-Pod novim cinjenicama se smatraju samo one cinjenice koje su postojale do momenta
zakljucenja gl.rasprave.Zakon predvidja da podnosilac zalbe moze u zalbi protiv presude da
istakne I takve cinjenice po prvi put,ali samo ako ucini verovatnim, da bez svoje krivice nije
mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave.
- Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. subjektivno novih cinjenica, onih koje su
objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave, ali podnosilac zalbe ih nije izneo
i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da, bez svoje krivice, nije mogao da ih
iznese do zakljucenja glavne rasprave ).
- Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja:
* da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.
* da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu.
- Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede
procesnih pravila koje je pocinio sud.
- U pogledu mogucnosti iznosenja novih dokaza, situacija je drugacija.Naime, sud ce morati
da dopusti I iznosenje novih dokaza u zalbi, ako utvrdi da podnosilac moze da iznese I nove
cinjenice, za koje ona nije kriva sto ih nije iznela do zakljucenja gl.rasprave.
-Ako je sud odustao od izvodjenja kakvog dokaza zato sto stranka nije predujmila troskove za
njegovo izvodjenje u roku koji je odredio sud, ona ne bi mogla da u zalbi zahteva izvodjenje
takvog dokaza.
-Jer akostranka nije mogla da polozi predujam zbog svog imovnog stanja, mogla je da zahteva
oslobodjenje od placanja troskova postupka, bilo delimicno, bilo u celosti.

179.3. Razlozi zalbe

-Videli smo da greske suda u postupanju I odlucivanju mogu da se svedu na tri uzroka;
1.greske u vodjenju postupka
2. greske u odlucivanju oosnovanosti zahteva stranaka
3.greske u utvrdjenju cinjenica
- Zakon s toga predvidja tri razloga za zalbu protiv presude, tj. presuda se moze pobijati zbog:
1.bitne povrede odredaba parnicnog postupka
2.pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja
3.pogresne primene materijalnog prava
-Iz ovih razlkoga zalbom se mogu pobijati sve vrste prvostepenih presuda.
-Medjutim,presuda zbog propustanja I presuda zbog izostanka ne mogu da se pobijaju zbog
pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
-S druge strane, presuda na osnovu priznanja I presuda na osnovu odricanja mogu da se pobiju
samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba parnicnog postupka I zbog toga sto su ove
izjave date usled mana volje.


1.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka
- One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a.
- Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene
dispozicije ( cinjenica ), kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu
procesnu normu ).
- Zakon razlikuje:
1.apsolutno
2. relativno bitne odredbe parnicnog postupka
A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka
- To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu
donosenje nezakonite i nepravilne odluke.
- Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud, po pravilu,
trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka.
- Njihovo postojanje cini presudom nistavom, ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu
dejstvo.
- Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da, ako utvrdi postojanje apsolutno
bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, kasira, odnosno ukine presudu.
- On je duzan da to ucini, bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat.
- Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin:
a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama:
--> s obzirom na sud:
* nepropisan sastav suda.
* postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda.
* povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda.
--> s obzirom na stranke:
* nepostojanje stranke.
* nedostatak parnicne sposobnosti.
* nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika.
* nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja.
* prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika.
--> s obizrom na predmet spora:
* nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog
roka)
* povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije.
b) Povreda elementarnih procesnih nacela:
--> povreda nacela kontradiktornosti
--> povreda nacela o upotrebi sopstvenog jezika u postupku.
--> povreda nacela javnosti.
--> povreda nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude
izuzet/iskljucen ).
v) Povreda pravila o odlucivanju:
--> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.
--> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja, presude na osnovu prinzanja ili
odricanja.
--> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima
stranaka ).
g) Povreda pravila o sadrzini presude, tj. kada je sadrzina manljiva:
--> kada je izreka presude je nerazumljiva.
--> kada je izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude.
--> kada presuda nije obrazlozena.
--> kada presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni.
--> kada postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim
dokazima, ispravama I zapisnicima sa rocista..
-Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba
parnicnog postupka:
na pravilan sastav suda.
na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet.
na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.
na postojanje apsolutne nenadleznosti gradjanskog suda
na povredu javnog poretka.
na poredu nacela kontradiktornosti.
na postojanje, stranke, stranacke i parnicne sposobnosti i pravilno zastupanje parnicno
nesposobne stranke.
Na prekoracenje materijalnopravnog roka za podnosenje tuzbe
Na cinjenicu da je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadlezan, te je stoga, u
celosti ili delimicno odbacio tuzbu(ovo je apsurdno, jer kada sud odbija da odlucuje
meritorno on tada ne odlucuje presudom, nego resenjem odbacuje tuzbu.Slucaj u kome
sud odbija da postupa po tuzbi I pri tome donosi presudu nije moguce zamisliti)
-Ostale apsolutno bitne povrede parnicnog postupka sud ocenjuje samo ako se podnosilac
zalbe na njih u zalbi pozove.
B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka
- One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio, a to je
moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.
- Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje
nezakonite i netacne odluke.
- Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, podnosilac zalbe
mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za
posledicu donosenje nepravilne odluke.
- Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec sam podnosilac zalbe na njih mora
da se pozove, a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne, tj. da li su in concreto imale
za posledicu donosenje nepravilne odluke.
- Spisak ovih povreda je neogranicen, jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne
norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna (
uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ).
- Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita-
slucaj kada sud nije odlucio o svim zahtevima stranaka ili extra petita-prekoracenje tuzbenog
zahteva.

2.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje
- Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju, odnosno nepostojanju
neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje, odnosno koje su bitne i vazne za donosenje
odluke.
- Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio, odnosno kada je nije
utvrdio.
- Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna
cinjenica postoji, odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u
stvarnosti.
- Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke
cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve, ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost
tuzbenog zahteva.
- Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je, najcesce, rezultat pogresne primene pravila o oceni
dokaza ili netacne primene stavova iskustva.

3.) Pogresna primena materijalnog prava
- Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili
kada takvu odredbu nije pravilno primenio.
- Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog
pitanja.
- Pogresna primena materijalnog prava je izvesna, ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio
cinjenicno stanje, jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne
materijalnopravne norme.
- Pogresna primena materijalnog prava moze da se javi kao:
a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).
b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).
v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.
- Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti, tako da nije vezan
materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.

180. Postupak po zalbi pred prvostepenim sudom

-Postupak po zalbi se deli na dve faze:
1.prvu,pred sudom koji je doneo pobijenu presudu
2.drugu,pred drugostepenim sudom koji odlucuje o osnovanosti zalbe
-Smisao razdvajanja postupka jested a se vec u prvoj fazi odluci o dopustenosti zalbe, kako bi
se dobilo na efikasnosti postupka.

- Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija, i to u
dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane.
- Ako se u zalbi iznese i nova reperta, podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze
kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.
- Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je, kada je ona neblagovremena,
nepotpuna ili nedozvoljena.
-Neblagovremen je I svaki podnesak zalioca kojim on nakon isteka zalbenog roka dopunjava
zalbu.
- Ako nadje da je zalba dopustena, sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na
odgovor koja ima rok od 15 dana za odgovor na zalbu, a u menicnim I cekovnim sporovima 8
dana.
-Rok od 15 dana za odgovor na zalbu je prekluzivan,jer se neblagovremen odgovor ne uzima u
razmatranje.
- Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu,ali dalja razmena podnesaka (duplika I
sl.) nije dopustena.
-Nakon prijema odgovora na zalbu ili nakon sto protekne rok za za odgovor na zalbu,
prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku
od 8 dana koji se racuna od dana prijema odgovora na zalbu ili pak dana proteka roka za
odgovor na zalbu).

181. Postupak po zalbi pred drugostepenim sudom

A) Sudija izvestilac
-Postupak po zalbi protiv presude pred drugostepenim sudom pocinje aktivnostima sudije
izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta.
- Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe, vac samo sumira tok i rezultate
prvostepenog postupka.
-U tom cilju on moze I da pribavi obavestenja od prvostepenog suda, ako se podnosilac zalbe
poziva na bitne povrede odredaba parnicnog postupka.
-Za efikasno resavanje po zalbi najcelishodnijenje das am prvostepeni sud, vec prilikom
ispitivanja dopustenosti zalbe, ispita navode zalioca I pruzi drugostepenom sudu objasnjenje I
zauzme stav povodom tvrdnji zalioca das u u prvostepenom postupku ucinjene bitne povrede
odredaba ZPP-a.
-Ovakav postupak provere se sprovodi pisanom komunikacijom izmedju prvostepenog I viseg
suda.Stranke u ovom postupku ne ucestvuju, niti su o njemu obavestene niti imaju saznanja o
sadrzini izvestaja koje sacinjava prvostepeni sud.
-Drugostepeni sud moze da odlucuje po zalbi:
1.na nejavnoj sednici u vecu, ili
2.na rocistu, odn. putem raspravljanja pred vecem drugostepenog suda.
-Rasprava moze da bude fakultativna ili obavezna.

182.Obavezna I fakultativna rasprava pred drugostepenim sudom

- Odlucivanje na raspravi u vecu
- Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe, po pravilu, bez rasprave.
- Ipak, rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.
- Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu, kada su u
provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se
potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje.
- Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u
prvostepenom postupku.
-Takodje, drugostepeni sud moze da nadje da je cinjenicno stanje netacno utvrdjeno, a da je
razlog za to cinjenica da je prvostepeni sud odbio dokazne predloge stranaka koji su bili od
znacaja za utvdjivanje cinjenica koje su bitne I vazne za odlucivanje.
-U tom sl. drugostepeni sud moze da zakaze raspravu I da na rocistu izvede I takve dokaze.
OBAVEZNA USMENA RASPRAVA
-ZPP predvidja I radikalnu novinu u oblasti procesnog prava u cilju donosenja odluke u
razumnom roku.
-Naime,postoji I duznost drugostepenog suda da zakaze raspravu I meritorno odluci spor.
-Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi, tada drugostepeni sud ne moze I
po drugi put da ukida pobijenu presudu, vec je duzan da zakaze raspravu I da odluci o svim
zahtevima stranaka.
-Zakon navodi da takva duznost drugostepenog suda nastaje kada se nova presuda
prvostepenog suda pobija zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja ili zbog
bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.
-Takodje, drugostepeni sud je duzan da meritorno odluci kada je u ponovljenom postupku tuzba
preinacena tako sto je istaknut novi tuzbeni zahtev uz postojeci iz istog cinjenicnog osnova, ili je
pak tuzbeni zahtev povecan.
-Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava,drugostepeni sud je , sve
jedno, vec prilikom prvog ispitivanja pobijene presude duzan da je preinaci, odn. da parnicu
meritorno okonca.
-Kada odlucuje na raspravi u sednici veca, drugostepeni sud odlucuje I o osnovanosti zalbe I o
svim zahtevima stranaka koji su izneti u prvostepenom postupku.
-Da bi mogao da odlucuje o zahtevima koje su stranke iznele u prvostepenom postupku,
drugostepeni sud mora da nadje da je zalba osnovana, odn. das u pocinjene bitne povrede
odredaba parnicnog postupka ili da je cinjenicno stanje nepotpuno ili nepravilno utvrdjeno.
-Drugostepeni sud tada ukida prvostepenu presudu I preinacujhe je, tako sto odlucuje o svim
zahtevima stranaka.
-Obavezna rasprava pred drugostepenim sudom ne sledi kada se pobijaju presude koje nisu
kontradiktorne, te presude koje su donete u sporu male vrednosti.
V) Tok postupka
- Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak
pred prvostepenim sudom.
-Kada se iz bilo kog razloga otvara rasprava, drugostepeni sud je duzan da resenjem odredi
vremenski okvir za sprovodjenje postupka.
-Odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka.
-U takvom sl. sud ce meritorno da odluci o osnovanosti zalbe prvenstveno na osnovu navoda
koji su sadzani u zalbi ili odgovoru na zalbu.
-Na postupak pred drugostepenim sudom se primenjuju I odredbe o izuzecu I iskljucenju sudije,
kao I odredbe o povlacenju tuzbe,zakljucenju sudskog poravnanja I sl.
-Rasprava pred drugostepenim sudom tece tako sto se, nakon izvestaja sudije izvestioca, cita
presuda, odn. pobijeni deo presude, te nakon toga, podnosilac zalbe obrazlaze zalbu, a njegov
protivnik odgovor na zalbu.
-U resenju o vremenskom okviru sprovodjenja rocista pred drugostepenim sudom,sud odredjuje
koji ce se dokazi izvesti na raspravi, te u tom smislu poziva svedoke I vestake.
-Takodje, sud sprovodi potpunidokazni postupak, ako je dopustio da se u postupku pred
drugostepenim sudom mogu uzeti u obzir I nove cinjenice I novi dokazi o kojima se nije
raspravljalo u prvostepenom postupku.
-Najzad, drugostepeni sud moze da odluci da na rocistu izvede I one dokaze cije je izvodjenje
odbio prvostepeni sud.
a) Granice ispitivanja prvostepene presude
- Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.
- Ako se to iz zalbe ne vidi izricito, smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem
stranka nije uspela u parnici.
- U delu u kome se ne pobija, presuda postaje pravosnazna, cak i kada bi drugostepeni sud
nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija, na osnovu kontrole pobijanog dela
presude.
- Ovo resenje moze da izgleda nelogicno, ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka
I nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda.
- Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog
stanja, drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden.
- Sud je potpuno vezan razlozima zalbe.

- Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje,
ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva,
ukljucujuci ovde i nova reperta.
- Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda
zakonita, odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne
primene materijalnog prava.
-Tako, po sluzbenoj duznosti sud ispituje da postoje apsolutno bitne povrede odredaba
parnicnog postupka koje presudu cine nistavom
-takodje, sud uvek ex officio pazi na pravilnu primenu materijalnog prava.
-Van ovih granica, sud preispituje prvostepenu presudu I u delu u kojem se ona zalbom ne
pobija, samo ako je to predvidjeno posebnim propisima.
b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda
- Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud.
- Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu, cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine
one cinjenice koje je utvrdio na raspravi, ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni
sud potpuno i pravilno utvrdio.
- Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio
prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu
kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda
preinacuje.
- Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije, cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog
postupka.
- Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno, on
formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice, kao i zakljucak na
osnovu iskustva.
- Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku, drugostepeni sud formira sopstvenu
ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.

183. Odluke drugostepenog suda po zalbi

- Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i
resenjem.
- Resenjem drugostepeni sud moze:
- * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).
- * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.
- * da ukine presudu i odbaci tuzbu.
- Presudom drugostepeni sud moze:
- * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka.
- * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu.
- * da usvoji zalbu I odluci o svim zahtevima stranaka
-Prvostepena presuda je bez dejstva ako su se stranke u postupku po zalbi odrekle tuzbenog
zahteva, priznale tuzbeni zahtev ili zakljucile sudsko poravnanje.
-U tim situacijama drugostepeni sud ce resenjem obustaviti parnicni postupak.
-Postupak se obustavlja I kada podnosilac zalbe povuce zalbu u toku drugostepenog postupka.
A) Odbijanje zalbe kao neosnovane
- Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu, ako nadje
da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi ex officio.
- U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u
svom meritornom rezultatu.
- Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt
koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog.

B) Ukidanje prvostepene presude
- Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno
sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada
je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio
nove cinjenice i dokaze.
-Ukidanje presude I vracanje predmeta na ponovno sudjenje nalaze kako postojanje apsolutnih
tako I relativnio bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.
-Do ukidanja presude dolazi I kada je ona samo delimicno netacna, jer samo kasiranjem
presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke
koji su sprecili donosenje pravilne odluke.
- Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda, ali ne sme da predmet vrati prvostepenom
sudu na ponovno sudjenje, kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i
ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom.
- Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog
postupka se ponovo izvode.
- Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi, ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno
vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza, ili da je
manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva.
- Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje
i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog
prava.
- Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje,
duzan je u resenju da navede:
* koje se parnicne radnje ukidaju, jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba
parnicnog postupka.
* sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju
* zbog cega su ucinjene procesne povrede, odn. pogresno I nepotpuno utvrdjene cinjenice od
uticaja I vaznosti za donosenje pravilne odluke.
a) Presuda extra petita
-ZPP sadrzi I resenje za slucaj kada je sud odlucio extra petita-prekoracennje tuzbenog
zahteva.
-Razlikujemo:
1.kvantitativno I
2.kvalitativno prekoracenje tuzbenog zahteva
-U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva, sud je dosudio vise nego sto je
tuzbenim zahtevom istaknuto.npr.10 000 umesto 7000.
- Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni
zahtev prekoracen.
-Ako se presuda kojom je dosudjeno extra petita u kvantitativnom smislu, ne pobija zalbom, ona
postaje pravnosnazna kao I svaka druga presuda.
- U slucaju kvalitativnog dosudjenja extra petita, radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o
necem drugom, a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ).
- Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari, a sud je doneo deklaratornu presudu da je T
vlasnik stvari.
- Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva, drugostepeni sud kasira presudu i vraca
predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.
b) Drugostepena medjupresuda
-ZPP predvidja I mogucnost da se u posupku pred drugostepenim sudom donese I fakticka
medjupresuda.Ovo je moguce jer u nasem pravu sud nije vezan predlozima podnosioca zalbe.
-Donosenje drugostepene medjupresude je moguce samo kada podnosilac zalbe nije pobijao
presudu zbog pogresno ili nepravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja, ili, pak, kada sud smatra da
je cinjenicno stanje pravilno utvrdjeno.
- Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba
parnicnog postupka, jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.
- Da bi doneo drugostepenu medjupresudu, sud mora da stekne uverenje o osnovanosti
pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred
prvostepenim sudom.
- U tom slucaju, sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu, potvrdice provostepenu presudu u delu
koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva, dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu
tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.
- Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje (izmenu sadrzaja) presude
provostepenog suda.
- Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan
osnov tuzbenog zahteva, ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva.
- Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim
sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje.
- U tom slucaju, drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom
delu, ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu.

V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe
- To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje, i to:
a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.
b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava.
v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost.
g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje.
d) da je presuda doneta na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka
dj) da stranka nije bila parnicno sposobna, a u postupku nije bila uredno zastupana, ted a
punomocnik nije imao uredno ovlascenje za vodjenje parnice.
-Ako su ove procesne smetnje neotklonjive, presuda se ukida, a tuzba se odbacuje.U
suprotnom, drugostepeni sud samo ukida presudu I vraca predmet prvostepenom sudu na
ponovno odlucivanje.
G) Preinacenje presude
- Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje:
--> prvu, ukidanje prvostepene presude.
--> drugu, izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz
prvostepene parnice.
- Preinacenje nije moguce ako drugostepeni sud nadje da su pocinjene bitne povrede
odredaba parnicnog postupka.
- Preinacenje je moguce ako:
a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.
- Ova mogucnost preinacenja presude se odnosi na situaciju u kojoj je sud otvorio bilo
fakultativnu, bilo obaveznu raspravu I utvrdio cinjenicno stanje drugacije nego sto je to uradio
prvostepeni sud.
-Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ), jer je tada drugostepeni sud duzan
da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje.
b) Postoje greske u oceni dokaza.
- Prvenstveno se misli na dve situacije:
* prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka suda
je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama.
* prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju
drugih cinjenica, a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.
- U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom, vec sud odlucuje o zalbi
na nejavnoj sednici.
- Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza, jer se radi o oceni dokazne
vrednosti indicija i isprava, kao i dokaza prima faciae.
- Dakle, da bi sud mogao da preinaci presudu, odluka prvostepenog suda mora da se
zasniva samo na indicijama, ispravama, posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima
faciae.
v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo.
-Drugostepeni sud je duzan da preinaci pobijenu presudu, ako nadje da je cinjenicno stanje
pravilno utvrdjeno, ali da je sud pogresno primenio materijalno pravo.
- Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretacionu, kao i sumpsumacionu
gresku prvostepenog suda.
OBLIK I SADRZINA DRUGOSTEPENE PRESUDE/RESENJA
-Sva pravila koja vaze za donosenje, objavljivanje ,pismenu izradu, ispravljanje I dopunu
prvostepene presude primenjuju se shodno I na formu I sadrzinu presude drugostepenog suda.
-Izuzeci se baziraju na specificnosti postupka pred drugostepenim sudom u kome se ne
odlucuje o predmetu spora, vec o osnovanosti zalbe,kao I na kontrolnoj funkciji koju
drugostepeni sud vrsi nad radom prvostepenog.
Npr.Drugostepeni sud naglasava koje parnicne radnje ukida, jer su zahvacene bitnim
povredama odredaba parnicnog postupka.
-Takodje, u obrazlozenju resenja drugostepenog suda navode se sve povrede odredaba
parnicnog postupka koje je pocinio prvostepeni sud I obrazlaze se u cemu se one sastoje.Zatim,
u cemu se satoji propust prvostepenog suda u vezi sa pravilnim utvrdjivanjem cinjenicnog
stanja.

POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM NAKON UKIDANJA PRESUDE
-Nakon sto je ukinuo prvostepenu presudu, drugostepeni sud vraca predmet zajedno sa svim
spisima nadleznom prvostepenom sudu.Drugostepeni sud je duzan da to ucini u instrukcionom
roku od 30 dana od kada je doneo svoju odluku.
-Prvostepeni sud je duzan da u narednom instrukcionom roku od 30 dana od dana kada je
primio odluku drugostepenog suda zakaza rociste za glavnu raspravu.
-Na tom rocistu, prvostepeni sud, bez predloga stranaka, odredjuje vremenski okvir za
sprovodjenje nove glavne rasprave pred prvostepenim sudom.
-Glavna rasprava se uvek sprovodi iznova kada je ukinutu presudu doneo nenadlezan sud ili u
slucaju kada se novi postup[ak sprovodi pred drugim sudijom pojedincem ili drugim vecem.
-U ostalim sl. ne moraju da se na glavcnoj raspravi ponovo izvode one parnicne radnje koje
drugostepeni sud nije ukinuo,niti, pak, da se utvrdjuju ponovo one cinjenice ciju tacnost niti
stranke niti drugostepeni sud nisu doveli u pitanje.
-Prvostepeni sud je duzan da na gl.raspravi izvede sve parnicne radnje I raspravi sva sporna
pitanja na koja mu je ukazao drugostepeni sud.
-Najzad, s obzirom da se parnica vraca u stadijum glavne rasprave, stranke mogu u postupku
da iznose nove cinjenice, kao I da predlazu nove dokaze vezano za inicijalni predmet spora,
pod uslovom da ucine verovatnim da ih nisu mogle predloziti ili izneti do momenta u kome je
prvostepeni sud fiksirao utvrdjene cinjenice u vremenu u predhodno vodjenom prvostepenom
postupku.(bilo da se radilo o momentu okoncanja pripremnog rocista za glavnu raspravu, bilo o
momentu u kome je gl.rasprava bila zakljucena.
-U svakom sl. tuzilac ne moze na novoj raspravi pred prvostepenim sudom da preinaci tuzbu
tako sto ce da promeni istovetnost tuzbenog zahteva ili istaci novi zahtev uz postojeci koji ne
proizlazi iz istog cinjenicnog osnova.

184. Zalba protiv resenja

A) Pojam i dejstva
-Zalba protiv resenja je redovan pravni lek protiv resenja prvostepenog suda.
-Ona se uvek moze uloziti I protiv resenja kojim je odredjena privremena mera.
- Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek, jer zadrzava izvrsavanje
resenja.
- Ona je kao I zalba na presudu, dvostrani pravni lek, jer se zalba na resenje dostavlja
protivnoj stranci na odgovor.
B) Dopustenost
- Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba, osim kada to zakon izricito
iskljucuje, npr. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo
izuzece, kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza...
-Resenje koje vise ne moze da se pobija zalbom postaje pravnosnazno.
V) Vrste
-Razlikujemo dve vrste zalbi na resenje:
1.posebnu zalbu- koja je samostalni pravni lek
2.vezanu-nesamostalnu zalbu
a) Posebna, samostalna zalba na resenje je uvek dopustena, osim kad to zakon iskljucuje.
Npr.Dopuistena je zalba protiv resenje kojim se postupak okoncava odbacivanjem tuzbe.
b) Vezana, nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu, odnosno poseban pravni lek,
vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.
- Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.npr. resenje
o izvodjenju dokaza
- U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije
zahtev za izuzece sudije, kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe...
- Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.
G) Ostala pravila
- Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv
presude.
- Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim
sudom.
-Valja naglasiti da je odlucivanje drugostepenog suda po zalbi na resenje daleko elesticnije
nego kada se radi o odlukama drugostepenog suda po zalbi protiv presude.
- Drugostepeni sud moze:
* da odbaci zalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu.
* da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda.
* da preinaci resenje ili ga ukine i, po potrebi, vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno
odlucivanje.
-Dakle, drugostepeni sud moze I sam da utvrdjuje cinjenice I preinaci resenje prvostepenog
suda.
-Protiv resenja drugostepenog suda nije dozvoljena zalba.Zakon cini izuzetak od ovog pravila u
taksativno nabrojanim situacijama koje se mahom odnose na podnosenje zalbe protiv resenje o
kaznjavanju ucesnika u postupku zbog nepostovanja procesne discipline.
-Kada je ovakvo resenje donelo vece apelacionog suda, zalba protiv takvog resenja je
remonstrativan pravni lek.O njemu odlucuje drugo vece istog suda sastavljeno od troje sudija.

185. Revizija protiv presude

- POJAM I SMISAO
- Revizija protiv presude je redovan, devolutivan, (ne)suspenzivan, ogranicen i dvostran
pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu.
-dakle, revizija protiv presude nije, kao sto je to sl. u Nemackojili Austriji redovni pravni lek protiv
drugostepene presude.
- Revizija ne sluzi samo interesima stranka, nego se njome unapredjuje i sudska praksa i
pravna sigurnost.
-S obzirom na pravno politicke ciljeve radi cijeg ostvarenja se dopusta mogucnost ulaganja
revizije, razlikujemo:
1. opstu
2. posebnu reviziju
- PREDMET REVIZIJE- ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM
- Ona moze da se izjavi samo protiv (pravnosnazne) presude donete u drugom stepenu.
- Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr.
protekom roka za zalbu ), presuda ne moze da se pobija revizijom.
-Rok za izjavljivanje revizije je 30 dana od dana dostavljanja pravnosnazne presude
drugostepenog suda.


186.Dopustenost I ogranicenost revizije

-Revizija nije dopustena protiv svih presuda donetih u drugom stepenu.
-U pogledu dopustenosti revizije, razlikuju se uslovi za dopustenost opste I posebne revizije.

OPSTA REVIZIJA
-Opsta revizija ima za cilj ostvarenje materijalnopravne pravicnosti.
-Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na
potrazivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe,ili na utvrdjenje prava svojine
na nepokretnosti, ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi iznos od 100
000 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan podnosenja tuzbe.
- Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka.
- Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora, te kada to nije ucinio ni
sud tokom trajanja prvostepenog postupka.
-Za odredjenje vrednosti predmeta spora uzima se onaj iznos koji je naznacen u tuzbi.
-Granicni iznos za mogucnost podnosenja revizije u privrednim sporovima iznosi 300 000 evra u
dinarskoj protiv vrednosti na dan podnosenja tuzbe u odnosu na pobijeni deo presude.
- Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora odn. visinu pobijenog dela presude
uvek kada je to posebnim zakonom predvidjeno.

187.Posebna revizija

-Posebna revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora ili visinu pobijenog dela
sudske odluke.Ona ima za cilj harmonizaciju sudske prakse I unapredjenje vrsenja pravosudne
funkcije uopste..
-Zbog cinjenice da neujednacenost sudske prakse predstavlja povredu prava na pravicno
sudjenje, zakonodavac je iz nemackog prava preuzeo resenja o tzv. posebnoj reviziji, a iz
austrijskog prava resenja o postupku za dopustenost takve revizije.
-Posebna revizija je revizija koja se izjavljuje protiv drugostepene presude koja inace ne bi
mogla da se pobija opstom revizijom.
-Za dopustenost izjavljivanja ovakve revizije visina predmeta spora nema nikakvu
ulogu.Naprotiv, o dopustenosti ovakve revizije odlucuje Apelacioni sud.
-Radi se o situacijama u kojima je neophodno da:
1. se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa
-Pod pravnim pitanjima od opsteg interesa podrazumevaju se ona pitanja koja su od znacaja za
odlucivanje u vecem, neodredjenom broju slucajeva.
-po pravilu, ovde se radi o tumacenju opstih uslova postojanja, odredbi kolektivnih ugovora,
tumacenju I konkretizaciji pravnih standard.
-Nije nuzno da se radi samo o pitanjima iz sfere materijalnog prava.Naprotiv pod pitanjima od
opsteg interesa se podrazumevaju I pitanja koja se ticu tumacenja procesnih nacela, kao I
piotanja koja se odnose nma apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.
2.se razmotre pravna pitanja koja su u opstem interesu ravnopravnosti gradjana
-Odnosi se na pitanja koja se ticu zabrane diskriminacije gradjana
3. se ujednaci sudska praksa
-Ujednacenje sudske prakse je bitno za postovanje prava na pravicno sudjenje.Zbog
neujednacene sudske prakseVKS a ranije VSS, ESLJP je doneo nekoliko odluka protiv R.Srbije
u kojima je potvrdio da postoji povreda prava na pravicno sudjenje.
-Posebna revizija je narocito dopustena kada se javlja opasnost da se pogresno tumacenje
procesnih normi ponovi ubuduce u neogranicenom broju slucajeva.
-Sto se tice primenen materijalnog prava, postoji nuznost ujednacenja sudske prakse kada nizi
sudovi o jednom te istom materijalnom pitanju razlicito odlucuju.
-pri tome, smatra se da je sudska praksa neujednacena ako je VKS o odredjenom pravnom
pitanju7 vrc zauzeo sopstveno stanoviste.
-Za postojanje neujednacene sudske prakse nije dovoljno da razliciti sudovi razlicito odlucuju o
istovetnom cinjenicnom stanju.Naprotiv, nuzno je da oni, pri tom, na isto cinjenicno stanje
primenjuju razlicite materijalnopravne norme.
4.se da novo tumacenje prava
-Novo tumacenje prava je neophodno u situacijama kada se javljaju pravne praznine.
-Tada je moguce da razliciti sudovi popunjavaju pravne praznine razlicitim tumacenjem opstih
pravnih principa.

-U tim sl. Apelacioni sud moze da dopusti izjavljivanje revizije.Apelacioni sud tada o9dlucuje u
vecu sastavljenom od troje sudija koji nisu ucestvovali u donosenju drugostepene presude.
-Odluka apelac. Suda o dopustenosti revizije obavezuje VKS.
-Apelacioni sud moze da resi da je revizija nedopustena.Na to resenje stranke imaju pravo na
zalbu VKS.
-Proizlazi da je posebna revizija vanredan,poseban,nesuspenzivan, remonstrativan I
dvostran pravni lek.
-Posebna revizija moze da se izjavi samo zbog pogresne primene materijalnog prava.
-Posebna revizija je pravni lek koji mogu da izjave samo stranke, tj. samo ona stranka koja ima
pravni interes moze da izjavi posebnu reviziju.Dakle, u najmanju ruku pravnosnazna presuda za
tu stranku mora da sadrzi neki teret koji moze da se otkloni ulaganjem posebne revizije.
-Dakle, ulaganje posebne revizije radi ocene nekog pitanja in abstracto nije dopusteno.
-Dalje, za odluku o dopustenosti ovakve revizije nuzno je da je pogresna primena materijalnog
prava bila odlucujuca za donosenje odluke prvostepenog, odn. drugostepenog suda.Dakle
nuzno je da postoji kauzalna veza izmedju pogresna primene materijalnog prava I ustrba koji je
stranci presudom nanet.

-Revizija je uvek dopustena I u sporovima o zasnivanju, postojanju I prestanku radnog odnosa.
-Revizija protiv presude nije dopustena u nekim porodicnopravnim sporovima (razvod braka,
utvrdjivanje ocinstva I materinstva), kao I u sporovima male vrednosti I parnicama zbog
smetanja drzavine.

188. Razlozi za reviziju protiv presude

- Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog
cinjenicnog stanja, osim ako mogucnost ulaganja revizije nije predvidjena posebnim zakonom.
-Revizijski razlozi su ograniceni na apsolutno I relativno bitne povrede parnicnog postupka I
pogresnu primenu materijalnog prava.
-Takodje,posebna revizija moze da se izjavi samo zbog pogrene primene materijalnog prava.
A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka
-Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede parnicnog postupka su bitno
suzeni.Oni ne obuhvataju cak ni povrede procesnih normi koje cine korpus prava na pravicno
sudjenje (npr.nepristrasnost u odlucivanju,povreda nacela kontradiktornosti)
BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA PRED PRVOSTEPENIM SUDOM
-Revizija u ovom slucaju moze da se izjavi samo iz jednog razloga.Taj razlog se odnosi na
cinjenicu da jue sud odlucio o pravnoj stvari za koju je apsolutno nenadlezan, odn. da je odbio
da donese presudu u pravnoj stvari za cije je resavanje nadlezan.
-Osim toga, revizija moze da se izjavi I iz sledecih razloga, ali samo pod uslovom da se
podnosilac revizije pozvao n ate razloge u zalbi protiv prvostepene presude:
1. ako je protivno odredbama ZPP sud doneo presudu na osnovu priznanja ilio odricanja,
presudu zbog propustanjaili presudu zbog izostanka
2.ako je sud, protivno odredbama ZPP, uskratio stranci da u postupku koristi svoj jezik ili ako
postupak nije vodjen na jeziku nacionalne manjene, a za to su postojali zakonom predvidjeni
uslovi
3.ako je povredjen princip res iudicata-presudjene stvari
4.ako je, protivno odredbama ZPP-a, sud iskljucio javnost na glavnoj raspravi
BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA UCINJENE PRED
DRUGOSTEPENIM SUDOM
-Na gore navedena 4 razloga podnosilac revizije moze da sepoziva I kada su oni ucinjeni pred
drugostepenim sudom
-Pozivanje na relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka u reviziji zakon dopusta
samo ako su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.
-Takodje, ako je drugostepeni sud pogresno ocenio da nije pocinjena relativno bitna povreda
odredaba parnicnog postyupka, tada je njegova presuda manjkava, I podnosilac revizije moze
da se poziva I na tu povredu, bez obzira sto ona nije pricinjena pred drugostepenim sudom.
-Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda
ucinjena pred drugostepenim sudom.
POGRESNA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA
- Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog, jer se ispravljanjem
gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.
- Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja, i to bez
obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne
greske suda.
- Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku.

189. Cinjenicno I pravno pitanje u reviziji

- Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog
stanja.
- Revizijski sud je, po samom zakonu, ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.
- U nasem pravu, znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pitanja u reviziji umanjen je, ali ne i
eliminisan.
- Naime, ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno
stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude,
resenjem ce usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog
suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom
vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda.
- Isto ovlascenje ima revizijski sud kada je revizija dopustena posebnim zakonima I kada ona
moze da se izjavi I zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Tada ce VKS
ukinuti drugostepenu presudu I predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlucivanje.
- Na taj nacin se, prakticno na mala vrata, uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li
su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje.

-Radi razlikovanja cinjenicnih I pravnih pitanja u reviziji treba usvojiti sledeca pravila:
Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme, ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu
primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ); tumacenje svih pravnih pojmova,
instituta i standarda; tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava; tumacenje domasaja
parnicnih radnju, procesnih pretpostavki...( priznanje cinjenica..).
- Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica, ukljucujuci i pitanja ocene dokaza, kao i
pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae.
- Najteze je klasifikovati tzv. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko
isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. da li je strah opravdan kod prinude ).
- U sumnji, trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji, jer se radi o sumpsumciji
cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme.
- Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete, pravno pitanje.
-Takodje, treba uzeti da problem kvalifikacije I tumacenja jasnih inejasnih ugovora I ugovornih
odredbi predstavljau pravno pitanje u reviziji.

190.Postupak I odluke po reviziji

-I postupak po reviziji se deli na dve faze :
1.postupak kontrole dopustenosti
2.postupak odlucivanja o osnovanosti revizije
A) Odlucivanje o dopustenosti revizije
- Revizija se podnosi prvostepenom sudu,koji je izrekao prvostepenu presudu.On je duzan da
primerak blagovremene, dopustene I potpune revizije dostavi protivnoj strain u roku od 8 dana.
-Protivna strana ima mogucnost da u narednom roku od 30 dana dostavi prvostepenom sudu
odgovor na reviziju.
-U tom sl. prvostep. Sud citav spis predmeta, zajedno sa revizijom I odgovorom na reviziju,
dostavlja VKS preko drugostepenog suda u roku od 15 dana.
-Primarno, o dopustenosti revizije odlucuje prvostepeni sud koji je doneo prvostepenu presudu.
-On odbacuje reviziju resenjem, van rocista, ako je neblagovremena, nepotpuna ili
nedozvoljena.
- Revizija je nedopustena u slucaju kada je:
--> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije.
--> izjavilo lice koje nije advokat.
--> izjavilo lice koje je povuklo reviziju (odustalo od revizije).
--> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.
--> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti.
-S obzirom da se na postupak po reviziji shodno primenjuju odredbe ZPP-a koje regulisu
postupak po zalbi, revizijaje nepotpuna kada ne sadrzi iste one sastojke koje mora da sadrzi I
zalba protiv presude.
-Medjutim, kao sto je to sl. sa zalbom, revizija se odbacuje kao nepotpuna jedino ako ne sadrzi
potpis podnosioca revizije I ako ne moze da se utvrdi koja se to presuda pobija revizijom.

B) Odlucivanje o osnovanosti revizije
- O reviziji odlucuje VKS na nejavnoj sednici bez odrzavanja bez odrzavanja rasprave.
-Vece koje odlucuje o osnovanosti revizije moze resenjem da reviziju odbaci kao nedopustenu,
ako to vec nije ucinilo vece koje odlucuje o njenoj dopustenosti.
- Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u
onom delu u kome se pobija revizijom.
-Po sluzbenoj duznosti VKS pazi samo na postojanje apsolutne nadleznosti/nenadleznosti
gradjanskog suda I na pravilnu primenu materijalnog prava.
- Svoju odluku o osnovanosti revizije, VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio
drugostepeni sud.
- U postupku po reviziji, nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na
postojanje bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.

Odluke VKS o osnovanosti revizije
- VKS moze:
a) Da odbije reviziju kao neosnovanu- ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija
izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. prava ).
b) Da usvoji reviziju I da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i
prvostepenog suda- ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog
postupka.
- Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda
povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih
sudova ( npr. postojanje razloga za izuzece sudije ).
- VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu, kada nadje:
* da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.
* da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.

- VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno
stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava, i vraca predmet u
ranije faze.
-Najzad, do ukidanja pobijene odluke dolazi I zbog pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja, ali
samo kada je revizija izjavljena po posebnim zakonima I kada je moguce da se drugostepena
presuda pobija zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.U ovom sl. VKS ukida
samo drugostepenu presudu I predmet vraca drugostepenom sudu na ponovno sudjenje.
g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka- ako
utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo.

-Odluka revizijskog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.
-Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda, u delu u kome
se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji I raspravljanje odredjenih pravnih pitanja, ali
nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda.

191.Revizija protiv resenja

POJAM
-Revizija protiv resenja je pravni lek protiv resenja drugostepenog suda kojim je postupak
pravnosnazno zavrsen.
-Takva su resenja: kojima se tuzba odbacuje kao nedopustena ili kojima se potvrdjuje resenje
prvostepenog suda da je tuzba povucena, ili kojima se konacno, u drugom stepenu, odbacuje
zalba kao nedopustena.
-S druge strane, pak, ne bi bila dopustena revizija protiv resenja, kojim se resave o sukobu
nadleznosti ili resenja o prekidu postupka npr.

OGRANICENJA
-Revizija protiv resenja nije dopustena u sporovima u kojima nee bi bila dopustena ni revizija
protiv presude.Znaci, ako vrednost predmeta spora ne premasuje revizijski census, nije
dopustena revizija protiv resenja drugostepenog suda kojim se tuzba odbacuje.
-Dalje, ona je iskljucena u parnicama zbog smetanja drzavine u kojima se meritorno odlucuje
resenjem.
-Ipak, revizija protiv resenja je dopustena u svim sporovima, bez obira na ova navedena
ogranicenja, kada se radi o:
1.resenju drugostepenog suda kojim se izjavljena zalba odbacuje
2.resenju drugostepenog suda kojim se potvrdjuje resenje prvostepenog suda o odbacivanju
zalbe
3.resenju drugostepenog suda kojim se potvrdjuje resenje prvostepenog suda o fikciji
povlacenja tuzbe
4.resenju drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka ili se,
pak,potvrdjuje resenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka
5.resenju drugostepenog suda kojim se potvrdjuje resenje prvostepenog suda o odbacivanju
revizije kao nedozvoljene

-I u parnicama zbog smetanja drzavine ili sporovima male vrednosti, revizija protiv resenja je
dopustena ako se radi o procesnim resenjima kojima se postupak okoncava (odbacivanje tuzbe
ili zalbe)
-Sporno je da li je dozvoljena revizija protiv resenja kojim je odluceno o troskovima
postupka.Trebalo bi uzeti da je revizija dopustena, samo ako je dopustena I revizija protiv
presude u sklopu koje je resenje o troskovima postupka I doneto.Ovo resenje tada ima
akcesornu pravnu prirodu.
-Samostalna revizija protiv resenja samo o troskovima postupka nije dopustena, jer se ovde ne
radi o resenju kojim se postupak okoncava.
-Drugacije je kada troskovi postupka predstavljaju poseban predmet spora. Tada je revizija
dopustena pod opstim uslovima za njeno ulaganje.

-Postupak povodom izjavljene revizije protiv resenja je identican kao I postupak povodom
izjavljene revizije protiv presude.
***Zahtev za preispitivanje pravnosnazne odluke-nema u isp. pitanjima

-ZPP 2011. Pogorsava stanje time sto umesto Zahteva za zastitu zakonitosti uvodi u procesno
pravo R.Srbije novi institute cije konture nisu ni priblizno odredjene- Zahtev za preispitivanje
pravnosnazne odluke.
-Radi se o institute koji sirom otvara vrata za arbitrernost u odlucivanju, ukidanju pravnosnaznih
sudskih odluka I povredu principa res iudicata I stvaranju pravne nesigurnosti.
-Nejasan je nacin na koji javni tuzilac saznaje da postoje presude u kojima je tangiran javni
interes.
-Ovaj pravni lek moze da se podnese protiv svake sudske presude donete u drugom
stepenu.S druge strane ovaj pravni lek nije moguce ulagati protiv resenje drugostepenog suda
kojima se parnica okoncava.
-Zakon predvidja samo jedan razlog za ulaganje Zahteva za preispitivanje pravnosnazne
odluke-Javni tuzilac moze da podnese predlog za preispitivanje pravnosnazne presude ako
smatra da je povredjen zakon na stetu javnog interesa.
POSTUPAK
-Javni tuzilac podnosi VKS predlog za preispitivanje pravnosnazne presude u roku od 3 meseca
od dana od kada je nastupila formalna pravnosnaznost presude.
-Predlog mora da sadrzi odredjenje presude koja se pobija, kao I razloge I obim u kojem javni
tuzilac predlaze preispitivanje presude.Dakle, predlog mora da bude obrazlozen, narocito u
onom delu koji se odnosi na povredu zakona.
-Ovaj predlog VKS dostavlja strankama iz parnicnog postupka na izjasnjavanje I ostavlja im rok
da odgovore na predlog javnog tuzioca.
-Predlog se nece dostaviti strankama na odgovor, ako VKS smatra da bi predlog trebalo
odbaciti.
-Predlog za preispitivanje pravnosnazne presude se odbacuje kada je neblagovremen,
nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen ili ako ga nije podneo javni tuzilac.
-Vec u momentu prijema predloga VKS ce zatraziti od drugostepenog suda da mu u roku od 30
dana dostavi spise predmeta, tako da ima mogucnost da, poredjenjem spisa predmeta I
predloga, oceni da li je predlog nerazumljiv.
ODLUKA VKS
-Ako VKS nije odbacio predlog javnog tuzioca, on o njemu odlucuje meritorno u granicama
predloga javnog tuzioca.O predlogu se odlucuje bez rasprave.
-VKS moze samo da usvoji ili odbije predlog javnog tuzioca.
-U sl. da usvoji predlog, VKS donosi iste one odluke koje donosi I kada je nasao da je revizija
osnovana.Dakle, osim ukidanja bilo drugostepene ili drugostepene I prvostepene presude,
dolazi u obzir I preinacenje drugostepene presude.
-Ako je protiv drugostepene presude istovremeno izjavljena I revizija,VKS o oba pravna leka
odlucuje jednom odlukom.

192. Ponavljanje postupka

- POJAM I CILJ
- Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu
zakonitim i pravilnim sudskim odlukama.
- Stricto sensu, ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek, premda ga zakon
klasifikuje u vanredne pravne lekove.
- On nema devolutivan niti suspenzivan efekat, naprotiv, njegovo ulaganje upravo i
pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.
- Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost
materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu
presude.
- Ovde vazi princip supsidijarnosti.
- Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze,
ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.
- ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK
- Postupak moze da se ponovi, ako je okoncan odlukom suda, koja je podobna za
pravosnaznost: presude, resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga, resenja
kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda;
-Protiv sudskog poravnanja se ne moze podneti predlog za ponavljanje postupka, vec tuzba za
ponistaj.
-Ako je postupak okoncan pravnosnaznom medjupresudom kojom se usvaja tuzbeni zahtev kao
osnovan, ponavljanje takvog postupka nije dopusteno, jer ta presuda nije podobna za
materijalnu pravnosnaznost.
-Problematicna je dopustenost ponavljanja postupka koji je okoncan preobrazajnom presudom.
-U bracnim sporovima (razvod,ponistaj braka) vandredni pravni lekovi nisu dopusteni, pa samim
tim ni pponavljanje postupka.
-Ponavljanje postuypka je dopusteno I kada je postupak okoncan resenjem (odbacivanje tuzbe I
zalbe kao nedopustene).Ovde naravno ne spade resenje kojim se postupak obustavlja zbog
toga sto je tuzilac povuykao tuzbu.
- PROCESNA LEGITIMACIJA
- Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori, kao i
lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ).
- RAZLOZI
- Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe:
1.razlozi koji se temelje na bitnim povredama odredaba parnicnog postupka
2.razlozi koji se temelje na postojanju krivicnih dela
3.razlozi koji se temelje na stavljanju van snage sudskih odluka
4. razlozi koji se odnose na nove cinjenice I nove dokaze
1.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka
-Postupak se moze ponoviti:
a) Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je morao da bude iskljucen ili je
resenjem suda bio izuzet
b) ako je u donosenju presude ucestvovao sudija koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi
c) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem, a narocito propustanjem dostavljanja, nije bila
data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ).
d) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u
postupku, ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice, ili ako parnicno
nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako punomocnik nije imao posebno
ovlascenje za vodjenje parnice ili za pojedine parnicne radnje I sl.
2.) Postojanje krivicnih dela:
-Postupak se moze ponoviti:
a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.
b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.
v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije, ili nekog drugog ucesnika postupka.
- Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja
pobijane presude, jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja.
- Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost
izjave odnosno misljenja datih u postupku.
3.) Stavljanje van snage sudskih odluka:
-Postupak se moze ponoviti:
a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju
istim strankama doneta o istom zahtevu.
b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda, a ta odluka bude pravosnazno
preinacena, ukinuta ili ponistena.
v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je
odluka zasnovana ( npr. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim
za nasledjivanje, oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen
krivim za pokusaj ubistva ostavioca, pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu
odluku, to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ).
4.) Nove cinjenice ili novi dokazi:
- Postupak se moze ponoviti ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na
osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili
upotrebljeni u ranijem postupku.
-Izmenjeni pravni stav VKS ne predstavlja novi dokaz na osnovu koga se moze traziti
ponavljanje postupka.
- Nove cinjenice su samo nova reperta, dakle, subjektivno nove cinjenice koje su postojale do
momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala, jer nije znala da postoje
).
- Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni
da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva.
*Odluka ESLJP
-U skladu sa obavezujucim dejstvom presuda ESLJP, postupak se moze ponoviti I ako stranka:
1. stekne mogucnost da upotrebi odluku ESLJP kojom je utvrdjena povreda ljudskog prava, a ta
povreda je mogla da bude od uticaja za donosenje povoljnije odluke
2. Ako je ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio povredu ili uskracivanje ljudskog ili
manjinskog prava I slobode zajemcene Ustavom u parnicnom postupku, a ta povreda je mogla
da bude od uticaja na donosenje povoljnije odluke.
- ROKOVI
-Razlozi pravne sigurnosti nalazu da se mogucnost ponavljanja pravnosnazno okoncanih
sudskih postupaka ogranici.Otuda I rokovi.
-Za ponavljanje postupka vazi subjektivni I objektivni rok.
- Subjektivni rok iznosi 60 dana, a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje
razloga za ponavljanje postupka, odnosno, kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.
-Subjektivni rok tece za svaki razlog ponaosob.
- Objektivni rok iznosi 5 godina, a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.
- Protekom ovog roka, stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka, osim ako se ne
radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti, o odluci Ustavnog suda ili o odluci
ESLJP-a, kada rok za podnosenje predloga za ponavljanje postupka iznosi 10 godina.



- POSTUPAK
- Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze.Prva faza se tice ispitivanja dopustenosti zahteva,
druga njegove osnovanosti, dok u trecoj sud odlucuje o predmetu spora.
1.) Ispitivanje dopustenosti
- Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu.
- Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje,
okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se
potkrepljuju navodi predlagaca.
- U ovoj fazi postupka, sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten
predlog za ponavljanje postupka, te neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene predloge
odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista.
- Ako je predlog dopusten, on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da )
u ruku od 30 dana.
-Nakon sto je odgovor na predlog prispeo u sud,ili nakon sto je rok od 30 dana bezuspesno
protekao, sud odredjuje rociste na kome ce se raspravljati o osnovanosti predloga.
2.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens )
- O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu.
-O njemu odlucuje prvostepeni ili drugostepeni sud, u zavisnosti od cinjenice da li se predlagac
poziva na cinjenicu da li su povrede koje cine razlog za ponavljanje postupka ucinjene u
postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom.
-Ako je neophodno da se odrzi vise rocista kako bi se raspravilo o predlogu, sud odredjuje
vremenski okvir za vrsenje parnicnih radnji.
- Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga, sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka
koje je naveo predlagac.
- Nakon rocista, predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje
postupka.
- Da bi odobrio ponavljanje postupka, sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne
verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje
postupka.
-Teret dokazivanja je na predlagacu.
- U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka, predsednik veca ce istovremeno izreci da
ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak
pred visim sudom, onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem
sudu, koji ce onda moci da ukine odluku ).
3.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium )
- Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju
pravosnaznu presudu.
-Nova glavna rasprava ce otpoceti nakon sto resenje o ukidanju ranije pravnosnazne presude
postane pravnosnazno.
- Nova glavna rasprava se ne odrzava, ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede
principa res judicata, jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.
- Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se pred prvostepenim sudom.Jer ako drugostepeni
sud nadje da je predlog za ponavljanje postupka osnovan, te smatra da je neophodno da se
odrxzi nova glavna rasprava, on svojim resenjem ukida I svoju I odluku prvostepenog suda.U
tom slucaju, nova gl. rasprava se vodi pred prvostepenim sudom.
- U novom postupku, dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze- nova producta.
-Sud ako dopusti ponavljanje postupka, istovremeno resenjem ukida I sudsku odluku donetu u
ranijem postupku.U ponovljenom postupku medjutim sud moze doci do istog meritornog
rezultata kao sto je bila izreka ukinute odluke.U tom slucaju zakon ne predvidja mogucnost da
sud potvrdi ukunitu odluku, vec donosi novu sa istim sadrzajem.
- Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu
ex tunc.
-Preobrazajno dejstvo presude nastupa u momentu kada nova odluka, doneta u ponovljenom
postupku, postane pravnosnazna.
- Takodje, za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne
rasprave u ponovljenom postupku, a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.

Princip jedinstvenosti pravnog leka-nema u isp. pitanjima

- ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.
- Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka, nalaze jedinstveno
odlucivanje.
Jer se kod vandrednih pravnih lekova cesto podudaraju razlozi za njihovo ulaganje, tako da je
nuzno urediti njihov medjusobni odnos kako bi se sprecila mogucnost donosenja kontradiktornih
odluka.
- To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po
predlogu za preispitivanje pravnosnazne presude.
- Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka,sud ce
resenjem da odluci koji od ova dva postupka ce da nastavi a sa kojim da zastane.
-Prilikom odlucivanja sud uzima u obzir sve okolnosti, a narocito razloge zbog kojih su ova dva
pravna leka podneta.
-S obzirom na svrhu vandrednih pravnih lekova, sud bi trebalo da se rukovodi nacelom
efikasnosti.Tacnije trebalo bi da nastavi sa onim postupkom kojim ce se brze iz pravnog sistema
ukloniti nezakonita pravnosnazna sudska odluka.
-Resenje o tome koji se postupak nastavlja, a sa kojim se zastaje donosi prvostepeni sud, ako
predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu, pre nego sto je revizijaposlata
VKS.U suprotnom, kada je predmet povodom revizije vec upucen VKS, resenje o tome o kom
pravnom leku ce se najpre odlucivati donosi VKS.
-Ako je stranka najpre podnela predlog za ponavljanje postupka, a zatim reviziju, sud zastaje sa
postupkom po reviziji dok se ne okonca postupak po osnovanosti predloga za ponavljanje
postupka.Od ovog pravila sud moze da napravi izuzetak, kada za to postoje ozbiljni razlozi.
-Resenje o zastoju postupka po reviziji donosi, po pravilu prvostepeni sud.Ovo resenje donosi
sud viseg stepena, ako je predmet, u vreme kada je revizija prispela u prvostepeni sud, vec
upucen sudu viseg stepena kako bi on odlucio o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka.
-Posebna zalba nije dozvoljena ni protiv jednog od ovih resenja.
-Sud ce postupiti isto I kada j. tuzilac podnese zahtev za preispitivanje pravnosnazne presude, a
stranka pre toga, istovremeno ili posle, podnese predlog za ponavljanje postupka.




------------------------------------------------------------------------
Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka-nema u ispitnim pitanjima

ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po
predmetu spora.
-Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost
postupanja ( drzavinski postupak ), a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u
postupku ( porodicni sporovi ).
-Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme
koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).
---------------------------------------------------------------------------
1. Postupak u parnicama zbog smetanja drzavine

- POJAM I ZNACAJ
- Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja (
oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda.
- Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine, da mu zabrani
dalje uznemiravanje...
- Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno, fizicki, telesnim radnjama zahvata drzavina.
-Smetanje moze da se sastoji u uznemiravanju I oduzimanju drzavine.
- Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj, pri cemu ona ne menja drzaoca.
- Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari, te da je na njoj fakticku vlast
uspostavlja tuzeni.
-Znacaj posesorne parnice je ogroman.Ona bi trebalo s obzirom na svoj predmet, da bude
efikasno sredstvo za uspostavljanje pravnog mira I sigurnosti.
- Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine, jer im je svrha
da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari.

- PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU
- Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu, a za pokretanje ovog postupka je
irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu.
- Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava, posredni i
neposredni drzalac, zakoniti i nezakoniti, savesni i nesavesni, pravi i manljivi.
- Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis, clam i precario, i
to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc.
- Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu.
- Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja
drzavine i nastalog smetanja, sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu
parnicu protiv neposrednog.
- Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci, i to kako svaki prema trecim licima, tako i
medjusobno u slucaju smetanja poseda.
- Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine, a ako je
to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica, kao tuzeni bi tuzbom trebalo da
budu obuhvacena oba lica.

- PREDMET SPORA
- Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije, odnosno ranije fakticko stanje
drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja
).
-vazno je napomenuti sledece: ako tubeni zahtev glasi da tuzeni prestane sa uznemiravanjem,
ted a mu se zabrani svako dalje uznemiravanje, tada se ne radi o drzavinskoj, vec o opstoj
kondemnatornoj tuzbi o cijoj osnovanosti se ne raspravlja u ovom postupku.
- Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno, tj. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se
odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje.
- Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete, pravnom
osnovu za drzavinu, savesnosti ili nesavesnosti drzaoca...

- TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA
A) Pokretanje postupka
- Mogucnost podizanja posesorne tuzbe zavisi od toga da li je kumulativno ispunjeno nekoliko
uslova :
a) tuzeni mora da bude drzalac stvari, cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave.
b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta.
v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. ne postoji protivpravnost, ako se smetanje
vrsi uz pristanak drzaoca, na osnovu zakonskog ovlascenja, odluke suda...).
g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana, koji se racuna od dana
kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. Objektivni rok je godinu dana od
povrede.
- Subjektivni rok je 30 dana I on je materijalnopravni i prekluzivan, tako da se tuzba podneta
nakon isteka roka odbacuje.Mogucnost da se on produzi ne postoji.Sud pazi na istek roka ex
officio.
-Na ovaj rok se ne primenjuju pravila o prekidu I zastoju kao ni pravila o povracaju u predjasnje
stanje
- Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se
ponavljaju, ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok od 30
dana.
-Prema drugom shvatanju rok pocinje da tece od momenta kada je izvrsena prva radnja
smetanja.Medjutim, pravilno je da se rok racuna od dana kada je tuzilac saznao za prvu
ucinjenu radnju smetanja.Tuzbeni zahtev je tada upravljen I na prestanak novog uznemiravanja.
B) Hitnost postupka
-Drzavinske parnice su hitne.To je sud duzan da uzme u obzir kada odredjuje rokove I zakazuje
rocista.
- Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin:
a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista, ali ovaj period moze biti i kraci.
b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana; paricioni rok
odredjuje sud..
v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste.
g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi.

V) Privremene mere
-U drzavinskoj parnici sud moze da odredi I privremene mere po sluzbenoj duznosti ili po
predlogu stranke.
Privremene mere se izricu:
--> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete.
--> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari.
--> radi sprecavanja nasilja.
- Kada donosi privremenu meru, sud ne saslusava protivnu stranu, a protiv resenja kojim se
odredjuje ova mera, posebna zalba nije dozvoljena.
-Kada je stranka podnela predlog, tada je sud o tome duzan da odluci u roku od 8 dana od dana
predaje predloga.
G) Odluka o tuzbenom zahtevu
-Odluka kojom se meritorno okoncava drzavinski spor donosi se u formi resenja.Ovo resenje je
samo provizornog karaktera.
-Preovladava shvatanje da resenja kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni
karakter.Ono je podobno I za formalnu I za materijalnu pravnosnaznost I predstavlja izvrsnu
ispravu.
-Paricioni rok odredjuje sam sud prema okolnostima slucaja.
-U drzavinskim parnicama moguce je da se parnica okonca donosenjem resenja na o9snovu
propustanja I resenja bez odrzavanja rasprave.
-Isto tako, tuzilac moze povuci tuzbu I odreci se tuzbenog zahteva, a tuzeni moze priznati
tuzbeni zahtev.
-Dopusteno je da se spor okoncava I poravnanjem stranaka.
D) Pravni lekovi
Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu:
rok iznosi 8 dana.
zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo, jer sud moze da odluci da zalba ne
zadrava izvrsenje resenja.
o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.
revizija nije dozvoljena, a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela
kontradiktornosti.
Dj) Prinudno izvrsenje
- Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto
u posesornoj parnici,rok se racuna od momenta kada je istekao paricioni rok a protekom tog
roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja.
- Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik, nakon sto je postupio po resenju suda, ponovi
smetanje, tj. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.Sud ce na osnovu iste
izvrsne isprave da donese novo resenje o izvrsenju.

2. Postupak izdavanja platnog naloga

- POJAM I ZNACAJ
- Postupak za izdavanje platnog naloga ( mandatni, skraceni ) predstavlja poseban parnicni
postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa.
- Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe, bez odrzavanja rocista.
- Dakle, ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi, sud donosi nalog tuzenom da plati
dospelo nesporno novcano potrazivanje.
-Saslusanje tuzenog u ovoj fazi mandatnog postupka izostaje.
- Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka.

- VRSTE PLATNOG NALOGA
- Postoje dve vrste platnog naloga:
1.dokumentarni
2. nedokumentarni
-Razlika je u osnovu za izdavanje platnog naloga, kao I u iznosu koji tuziocu moze da se dosudi
platnim nalogom.
1.) Dokumentarni platni nalog
- Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog, treba da se ispune sledeci uslovi:
a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu.
b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje.
-Verodostojna isprava se prilazeu izvorniku ili overenom prepisu.Na osnovu kopije verodostojne
isprave sud ne moze izdati dokumentarni platni nalog, osim u privrednim sporovima.
- Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava, osim ako in concreto opravdano
posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.
- Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa
za izdavanje platnog naloga.
- Naime,kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje, nije
moguce da se izda platni nalog.U tom slucaju sud odbacuje tuzbu.
-Dokumentarni platni nalog moze da se izda samo ako tuzilac uz tuzbu prilozi I dokaz da je
tuzenog pre donosenja tuzbe pismeno opomenuo da plati dospelo novcano potrazivanje.
2.) Nedokumentarni platni nalog- se izdaje u sledecim slucajevima:
a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 2 000 evra na
dan podnosenja tuzbe.
b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi
istinitost tuzbenih navoda.
v) tuzeni je glavni duznik.
g) ne postoji verodostojna isprava.
- I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne
pretpostavke.
Sud ne sme da izda platni nalog kada:
tuzbu inace treba odbaciti.
tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac.
cinidba nije dospela.
cinidba nije tuziva.
njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.
tuzba je nekonkludentna.
Sud ne moze da izda platni nalog kada:
prebivaliste tuzenog nije poznato.
prebivaliste tuzenog je u inostranstvu.
-U oba slucaja je neophodno da se tuzba licno dostavi tuzenom.

- MANDATNI POSTUPAK
A) Pokretanje
- Mandatni postupak se pokrece tuzbom, koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor, i ne
zakazuje se priporemno rociste I rociste za glavnu raspravu, nego se samo izdaje platni
nalog bez odrzavanja rocista.
- Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca, a ako predloga nema, sud
ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.
- Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje dokumentarnog platnog naloga, sud ce izdati platni nalog
nezavisno od toga da li je to tuzilac predlozio u tuzbi.
- Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga, sud nece
odbaciti tuzbu, vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka.
- Protiv resenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga zalba nije
dozvoljena.
B) Izdavanje platnog naloga
- Sud usvaja predlog za izdavanje platnog naloga resenjem.
-U platnom nalogu, sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim
sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos.
- U dispozitivu odluke sud ce pouciti tuzenog o tome da u roku od 3 dana moze istaci prigovor
protiv latnog naloga.
- Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih
troskova. Visinu troskova odmerava sud.

- PRAVNI LEKOVI
- Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: prigovor I zalba protiv resenja.
a) Zalba protiv resenja- koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni.
-Tuzilac ce zalbom protiv resenja pobijati odluku onaknadi troskova mandatnog postupka koja
je sadrzana u platnom nalogu.
- Tuzeni podnosi zalbu kada pobija samo odluku o troskovima postupka.
b) Prigovor protiv platnog naloga- moze da ulozi samo tuzeni.
- Po svojoj pravnoj prirodi, prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje isti sud koji jei izdao
nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ).
- Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.
- Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana od dana kada je tuzenom dostavljen
platni nalog-u men. I cek. Sporovima 3 dana ), potpun ( oznacenje platnog naloga koji se
pobija, izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno, razlozi prigovora, potpis
podnosioca ) i dozvoljen.
- Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu.
Postupak po progovoru:
-Blagovremenost, potpunost I dopustenost prigovora ispituje predsednik veca.
-Neblagovremene, nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem
van rocista.
-Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten, on ce zakazati glavnu raspravu.
-Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost
platnog naloga.
-Ako nadje da je prigovor osnovan, sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida
platni nalog.
-U prigovoru tuzeni moze da se poziva I na nedostatke mesne nadleznosti suda.Takodje, tuzeni
u prigovoru moze da se poziva I da nisu bili ispunjeni uslovi za izdavanje platnog naloga.
-Ako nadje da je takav prigovor osnovan, sud ce doneti resenje kojim ukida platni nalog.
-Po pravosnaznosti tog resenja, sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog
zahteva.
-Ako sud ne usvoji procesne prigovore tuzenog, on ce raspravljati o glavnoj stvari, a resenje o
prigovoru tuzenog ce uneti u meritornu odluku.
-U prigovoru protiv platnog naloga tuzeni moze da se pozove I da potrazivanje nije dospelo.Ako
potrazivanje nije dospelo u momentu izdavanja platnog naloga, ali je dospelo pre zaklucenja
glavne rasprave, sud ce presudom ukinuti platni nalog I odluciti o tuzbenom zahtevu kao da
platnog naloga nije ni bilo.
-Merotorno odlucivanje o prigovoru protiv platnog naloga svodi se na odlucivanje da li platni
nalog treba odrzati na snazi.
-U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva, mandatni
postupak se moze okoncati na 3 nacina:
a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim, te sud donosi presudu kojom platni
nalog odrzava na snazi.
b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim, pa sud donosi presudu kojom ukida platni
nalog i odbija tuzbeni zahtev.
v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim, pa sud donosi presudu kojom platni
nalog delimicno odrzava na snazi.
-Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru, stranke mogu izjaviti zalbu po pravilima
redovnog parnicnog postupka.
-Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak
pretvara u opsti parnicni postupak.
-Tada stranke mogu u toku glavne rasprave da iznose nove cinjenice I predlazu nove dokaze.
-Tuzeni moze da istice I nove prigovore, ali samo u pogledu pobijenog dela platnog naloga.
-Mogucnost iznosenja novih cinjenica I dokaza I isticanja prigovora vazi samo do zakljucenja
prvog rocista za glavnu raspravu.
-pravo da disponiraju (raspolazu) svojim zahtevima priznato je strankama I u postupku po
prigovoru na platni nalog.
-Tuzilac moze da povuce tuzbu cak I po donosenju platnog naloga.Tada ce sud doneti resenje
kojim ukida platni nalog.
-Posto tuzeni podnese prigovor protiv platnog naloga, za povlacenje tuzbe je potrebna I njegova
saglasnost.
-Sto se tuzenog tice, on moze do zakljucenja glavne rasprave odustati od svojih prigovora, u
kom sl. platni nalog ostaje na snazi.
-Nakon prigovora na platni nalog nije dozvoljeno da tuzilac preinaci tuzbu, niti pak da tuzeni
podigne protivtuzbu.

3. Postupak u sporovima male vrednosti

- POJAM I ZNACAJ
- Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano
potrazivanje ili predaju pokretne stvari, pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi
zakonski iznos.
-S obzirom na novcani limit odredjen zakonom, cini se da se vecina parnica u R.Srbiji odvija po
odredbama koje regulisu sporove male vrednosti.
Sporovi male vrednosti su samo oni:
koji se odnose na potrazivanje u novcu.
cija vrednost spora ne prelazi 3000 evra, odnosno 300 000 evra u postupku pred
provrednim sudovima na dan podnosenja tuzbe.
- Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu, pa u tom
slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto, ukoliko se
preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ).
- U sporove male vrednosti spadaju i sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari, ako je tuzilac u
tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne
prelazi propisanu granicu.
- Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama, a
parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom
male vrednosti, cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos.

- POSTUPAK
-Spor male vrednosti se u bitnome razlikuje od opsteg parnicnog postupka.
A) Pripremanje glavne rasprave
- Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor, nema pripremne rasprave, vec sud po
prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu.
-Tuzenom se po pravilu dostavlja tuzba, uz poziv nag l.raspravu.
B) Vodjenje zapisnika
- Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama:
izjave stranaka od bitnog znacaja, bitna sadrzina izvedenih dokaza, odluke protiv kojih je
dozvoljena zalba, podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude I ako su
bile prisutne, da li su poucene o pravu na zalbu.
V) Izostanak stranaka
- Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe.
- Ako s glavnog rocista izostane tuzeni, sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog
izostanka.
-Da bi se ova presuda donela, neophodno je:
1.da je tuzba konkludentna
2. da je tuzbeni zahtev usmeren na na izricanje dopustene pravne posledice
-Ako je tuzba nekonkludentna, sud ce doneti presudu kojom odbija tuzbeni zahtev.
-Odbijajucu presudu sud ce doneti I onda kada su cinjenice na kojima se usvaja tuzbeni zahtev
u suprotnosti sa dokazima koje je tuzilac podneo ili sa opstepoznatim cinjenicama.
-Sud nece moci da donese presudu na osnovu izostanka, ako se radi o tuzbenom zahtevu kojim
tuzilac trazi nastupanje pravne posledice koja je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim
poretkom I pravilima morala.U takvoj situaciji sud ce morati da odbije tuzbeni zahtev.
G) Poziv za glavnu raspravu
- U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora, a posebno:
a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste za glavnu
raspravu.
b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja prvog rocista za glavnu
raspravu.
v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka I zbog
pogresne primene materijalnog prava
g) da izostanak tuzenog sa rocista, povlaci sa sobom donosenje presude na osnovu izostanka i
d) da u zalbi ne mogu da se iznose nove cinjenice I novi dokazi

- PRESUDA
- Presuda se u bagatelnom sporu uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne
rasprave.Ovde ne postoji mogucnost da sud odlozi donosenje presude za osam dana od dana
zakljucenja glavne rasprave.
-Sud objavljuje presudu I samo je ukratko obrazlaze.Pri tome poucava stranku o razlozima zbog
kojih presudu moze da pobija zalbom.
- Pisani otpravak presude se takodje bitno razlikuje od onog koji se izradjuje u opstem
parnicnom postupku.
-Tako, u obrazlozenju presude se navodi utvrdjeno cinjenicno stanje, dokazi na osnovu kojih je
ono utvrdjeno, kao I materijalnopravna norma na kojoj je presuda zasnovana.
-U sporovima male vrednosti paricioni rok I rok za podnosenje predloga za dopunu presude je
svega 8 dana.

- PRAVNI LEKOVI
-Sistem pravnih lekova u sporovima male vrednosti znatno je redukovan u odnosu na redovan
parnicni postupak.
A) Zalba protiv resenja
- U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava
postupak.npr. resenje kojim se odbacuje tuzba, resenje kojim se sud oglasava nenadleznim I
ustupa predmet nadleznom
- Ostala resenja, protiv kojih je u opstem parnicnom postupku dopustena posebna zalba, mogu
da se pobijaju zalbom protiv odluke kojom se postupak okoncava.Otuda se ovakva resenja
obavezno unose u pisani sastav presude.
B) Zalba protiv presude
- U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu:
* apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.
* pogresna primena materijalnog prava.
-Dakle, zalba protiv presude se ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog
cinjenicnog stanja I zbog relativno bitnih povreda pravila postupka.
- Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje, ako smatra
da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom
sudom, odn. ako je nasao da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje
pogresno ili nepotpuno utvrdjeno
- Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude, odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ).
- Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.

4. Postupak u potrosackim sporovima

POJAM
-ZPP iz 2011. Je uredio sasvim novi oblik posebnog parnicnog postupka-postupak u
potrosackim sporovima.
-Materijalnopravni I procesnopravni polozaj potrosaca je u razvijenim drzavama odavno
regulisan na poseban nacin, da potrosac kao ekonomski slabija strana u ugovoru uziva
posebnu zastitu.
-Postupak u potrosackim sporovima moze da se javi kao:
1.individualni ili
2. kolektivni
-Kod kolektivnih radi se o zastiti kolektivnih prava vece grupe gradjana.Tada parnicu o svom
pravu ne mora da pokrene licno gradjanin, vec I organizacije za zastitu potrosaca I sl.

INDIVIDUALNI POTROSACKI SPOROVI
-U potrosacke sporove ne spadaju I sporovi koji bi nastali usled smrti, telesne povrede ili
narusavanja zdravlja potrosaca, pruzanja zdravstvenih I pravnih usluga, kao I prenosa prava na
nepokretnostima.
-npr.K kupi o9d trgovca T nekoliko flasa mineralne vode.Prilikom otvaranja flasa eksplodira te K
pretrpi teske telesne povrede.
-U ovakvoj situaciji K moze da povede parnicu protiv T zbog neurednog izvrsenja ugovora o
prodaji u posebnom potrosackom postupku.Medjutim, on ne bi mogao u istom postupku da
kumulira tuzbene zahteve I istrakne I zahytev za naknadu stete zbog telesnih povreda koje je
pretrpeo.
-Otuda zakonodavac predvidja mgucnost da se postupak u potrosackim sporovima nastavi
kao opsti parnicni postupak, kada je predmet spora slozen ili kada se zbog predlozenih
dokaza spor ne moze raspraviti po pravilima koja vaze za potrosacku parnicu.
-Ako sud ovako odluci, protiv takvog resenje nije dopustena zalba.

TOK POSTUPKA
-Postupak u potrosackim sporovima je sumaran postupak koji ima za cilj da na najefikasniji
nacin zastiti poziciju potrosaca.
-U tom smislu tuzba se u ovom postupku ne dostavlja tuzenom na odgovor, vec mu se
dostavlja zajedno sa pozivom nag l. raspravu.
-Dakle, u ovom postupku pripremno rociste za glavnu rasparvu se ne zakazuje.
-S druge strane sud je duzan da zakaze I odrzi rociste za glavnu raspravu najkasnije u roku od
30 dana od dana prijema tuzbe u sud.
-Poziv strankama na gl raspravu je takodje obelezen posebnostima.U njemu sud mora da
navede gotovo citav tok postupka, narocito pravne posledice koje nastupaju zbog propustanja
vrsenja parnicnih radnji u roku.
Npr.Posledice tuziocevog nedolaska nag l. raspravu, posledice nedolaska tuzenog na glavnu
raspravu, kao I obaveza stranaka koja se tice iznosenja procesne gradje pred sud I mogucnosti
pobijanja prvostepene presude.
-Ovo upozorenje je narocito vazno za tuzenog koji ne odgovara na tuzbu.
-Tuzeni moze da iznese svoju odbranu samo do zakljucenja prvog rocista za gl. raspravu.
-Do tog procesnog momenta tuzilac moze da iznosi nove cinjenice I nove dokaze.Nakon toga
nastupa apsolutna prekluzija.

IZOSTANAK STRANAKA SA ROCISTA
-Kada sa rocista za gl. raspravu izostane tuzilac nastupa fikcija da je povukao tuzbu.
-Ako je to sl. sa tuzenim, sud odlucuje meritorno na osnovu cinjenicnog stanja koje je utvrdio iz
sadrzine tuzbe, kao I na osnovu raspravljanja sa tuziocem na prvom rocistu za gl. raspravu.

ODLUKA SUDA
-U ovom postupku sud odlucuje presudom koju objavljuje odmah po zakljucenju glavne
rasprave.
-Kao I u sporovima male vrednosti, sud presudu ukratko obrazlaze I poucava stranku koja nije
uspela u sporu o razlozima zbog kojih presuda moze da se pobija zalbom.
-Sud je duzan da izradi pismeni otpravak prsude sa istom sadrzinom kao u sporovima male
vrednosti.
-Takodje, sto se tice mogucnosti pobijanja resenja, vaze ista pravila kao u parnicama koje se
vode zbog sporova male vrednosti.
-Paricioni rok iznosi 8 dana.

PRAVNI LEKOVI
-Presuda doneta u potrosackim sporovima se pobija zalbom, I to zbog apsolutno bitnih povreda
odredaba ZPP, kao I zbog pogresne primene materijalnog prava.
-Rok za izjavljivanje zalbe iznosi 8 dana I racuna se od dana kada je presuda objavljena, odn.
od dana dostavljanja stranci, ako je dostavljanje izvrseno.

KOLEKTIVNI POTROSACKI SPOROVI
-Kolektivni potrosacki sporovi su oni sporovi ciji je predmet:
1. zabrana nepravicnih ugovornih odredaba u potrosackim ugovorima
2. zabrana nepostenog poslovanja
3. oduzimanje protivpravno stecene imovinske koristi od trgovca
-Vrednost predmeta ovakvog spora ne sme da predje iznos od 500 000 dinara.
-Takodje, podnosenje tuzbe u ovakvom sporu vezano je za ispunjenje posebne procesne
predpostavke koja se tice obaveze tuzioca da predhodno pozove trgovca da spor rese
vansudskim putem u okviru odredbi Zakona o potrosackim sporovima.
-U potrosackim sporovima stvarnu I procesnu legitimaciju ima potrosac cije je pravo ili interes
povredjen, dok procesnu legitimaciju imaju udruzenja I savezi za zastitu prava potrosaca.

5.Postupak za zastitu kolektivnih prava I interesa gradjana

-Pravni poretci uredjenih zemalja su odavno regulisali zastitu slabije stranke u postupku I
nacin za ostvarenje ravnopravnog finansijskog polozaja stranaka u postupku koji se vodi
povodom povrede individualnih subjektivnih prava do koje je doslo u vecem broju slucajeva
prema neogranicenom broju titulara prava.
-Pravni institute kontinentalnog evropskog procesnog prava, kao sto je formalno suparnicarstvo,
nisu pogodni za zastitu kolektivnih prava I interesa gradjana (kao sto su formalno
suparnicarstvo-zbog uslova koji moraju da se steknu za njegovu dopustenost, cesija
potrazivanja, davanje punomocja jednom clanu kolektiva za vodjenje parnice u ime I za racun
drugih clanova kolektiva cija su subjektivna prava povredjena)
-Anglosaksonski pravni sistemi su razvili institute za zastitukolektivnih prava I interesa gradjana.
-Procesno pravo R.Srbije ne regulise precizno odlucujuca pitanja vezana za zastitu kolektivnih
prava I interesa gradjana, kao sto su pitanja stvarne I procesne legitimacije, te pitanje prosirenja
subjektivnog dejstva presude na treca lica.





ZPP
-Mesna nadleznost
-Pored suda opste mesne nadleznosti, za sudjenje u sporovima za zastitu kolektivnih prava I
interesa gradjana mesno je nadlezan I sud na cijoj teritoriji je izvrsena radnja kojom se ova
prava I interesi povredjuju.
-Dakle, za razliku od mesne nadleznosti u deliktnim sporovima, mesto nastupanja stetne
posledice se ne uzima u obzir kao cinjenica na kojoj moze da se zasnuje mesna nadleznost.
-Drugi posebni zakoni olaksavaju tuziocu- zrtvi mogucnost podnosenja tuzbe, time sto mu
otvaraju forum u mestu njegovog prebivalista.
-S obzirom da se ovakve radnje najcesce preduzimaju putem mas medija, na internet,kao
mesto gde je izvrsena radnja treba uzeti ono mesto u kome se novena stampa, mesto u kome
je informacija emitovana na tv, mesto u kome je informacija pohranjena na server
-Postupci koji se vode radi zastite kolektivnih prava su hitni.
STVARNA I PROCESNA LEGITIMACIJA
-Svako lice kome je povredjeno pojedinacno subjektivno pravo ili pravni interes moze da
podigne tuzbu za zastitu svog povredjenog individualnog prava.Dakle, u ovom slucaju ne dolazi
do razdvajanja stvarne I procesne legitimacije.
-Medjutim procesnu legitimaciju mogu da imaju I udruzenja, njihovi savezi I druge
organizacije I da podnesu tuzbu radi zastite kolektivnih prava I interesa gradjana.
-Ovakva udruzenja baziraju svoju procesnu legitimaciju ne na odredbama ZPP-a, vec na
odredbama posebnih zakona (organizacije za zastitu ljudskih prava, sindikati I sl.)
-Ovakve organizacije I udruzenja imaju polozaj stranke u postupku I vode spor o tudjem pravu.
-Za podnosenje tuzbe nije nuzno da zrtva bude clan organizacije.
DOPUSTENOST TUZBE
-Udruzenja I druge organizacije mogu da podnose tuzbe radi zastite kolektivnih prava I interesa
gradjana samo ako je takav nacin zastite predvidjen njihovom registrovanom delatnoscu ili
propisima koji odredjuju obavljanje njihove delatnosti I ako se cilj njihovog udruzivanja odnosi na
zajednicke interese I prava veceg broja ljudi.
-Uz ove razumljive uslove, ZPP postavlja jos dva.Naime, povreda prava I interesa mora da se
odnosi na veci broj, tacnije na odredjeni krug gradjana, I prava I interesi odredjenog kruga
gradjana, moraju da budu povredjeni ili teze ugrozeni.
POLOZAJ ZRTVE U PARNICI
-Lice koje je pogodjeno radnjom tuzenog moze da stupoi u parnicu na stranu tuzioca kao
umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara.Isto vazi I za druga lica koja su zakonom
ovlascena za podizanje tuzbe.
-S druge strane, pak, treca lica koja nemaju ovlascenje za podizanje tuzbe, ali su I njihovi
kolektivni interesi I prava povredjeni radnjama tuzenog, mogu da stupe u parnicu na strain
tuzioca kao obicni umesaci.
-Takodje, za razliku od opsteg parnicnog postupka, novi tuzilac moze da stupi u vec zapocetu
parnicu I bez pristanka tuzenog.
TUZBENI ZAHTEV
- U parnici za zastitu kolektivnih prava I interesa gradjana ne vaze pravila o supsidijarnosti
deklaratorne tuzbe, kao ni pravila o dopustenosti isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi.
-Naprotiv, jednom tuzbom moze da se zahteva kako utvrdjenje da je doslo do povrede prava,
tako I osuda na razlicite vrste cinidbi.
-Takodje, za podnosenje kondemnatorne tuzbe nije uvek nuzno da je cinidba I dospela.
-Dovoljno je da u tuzbi tuzilac ucini verovatnim da preti povreda kolektivnih prava I interesa
gradjana.
-Tuzilac najpre, moze da zahteva da sud utvrdi nedopustenost radnje kojom je doslo do
povrede kolektivnih prava I interesa gradjana.
-Od osuda na cinidbu tuzilac moze da zahteva:
1. da sud zabrani aktivnost od koje preti povreda prava I interesa
2. da sud nalozi uklanjanje postojece povrede I stetnih posledica, ted a nalozi uspostavljanje
predjasnjeg stanja koje je takvo da vise do povreda prava I interesa ne moze da dodje
3. da sud nalozi da se presuda kojom se usvaja tuzbeni zahtev ko osnovan objavi o trosku
tuzenog u sredstvima javnog informisanja.
-Slicna je I sadrzina tuxiocevog kondemnatornog zahteva, pri cemu se izricito predvidja I
tuziocevo pravo na naknadu materijalne I nematerijalne stete.
PRIVREMENE MERE
-S obzirom na osobenost predmeta spora, u parnicama u kojima se stite kolektivna prava I
nteresi gradjana sud moze uvek, na predlog tuzioca, da odredi privremene mere u skladu sa
odredbama Zakona o izvrsenju I obezbedjenju.
-Za odredjenje privremene mere je dovoljno da tuzilac ucini verovatnim da je tuzeni svojim
radnjama povredio ili ugrozio kolektivna prava ili interese gradjana.
-Sud je duzan da odluku o odredjenju privremene mere donese odmah ili u roku od 8 dana od
dana podnosenja predloga.
-U nekim posebnim zakonima, rok za donosenje odluke o privremenoj meri iznosi svega 3 dana,
rok za podnosenje prigovora protiv odredjene privremene mere iznosi 48 sati.
LITISPENDENCIJA
-S obzirom da razlicita lica imaju procesnu legitimaciju za vodjenje spora, moguce je da razliciti
tuzioci (sama zrtva, organizacija za zastitu ljudskih prava I sl) u istoj pravnoj stvari povedu
parnicu o istom predmetu spora pred razlicitim sudovima.
-S obzirom da ne postoji identitet tuzioca u razlicitim parnicama, ne bi bio moguc ni prigovor
zabrane dvostruke litispendencije.
-ZPP sadzi potpuno nejasnu odredbui o zabrani dvostruke litispendencije u ovakvim
slucajevima.
-Zakon, naime, predvidja da do okoncanja jednog postupka po tuzbama za zastitu kolektivnih
prava I interesa gradjana, ne moze po istovetnom zahtevu da se pokrene drugi postupak.
PRESUDA
-Presudom suda moze da se usvoji tuzbeni zahtev u celini ili delimicno, ili pak da se on
odbije.
-Takodje, moguce je I donosenje delimicne medjupresude.
-Presuda kojom se samo utvrdjuje postojanje povrede kolektivnih prava I interesa ima
obavezujuce dejstvo za sve druge sudove I organe u granicama njenepravnosnaznosti.
-Tako, ona proizvodi pozitivno dejstvo u domenu svoje materijalne pravnosnaznosti ako tuzilac
kasnije protiv istog tuzenog povede parnicu za naknadu stete ili,pak, za osudu na kakvu drugu
cinidbu.
-Sud moze u presudi da odredi da zalba ne zadrzava izvrsenje,kao I kraci paricioni rok.
-Najvazniji problem vezan za presude donete u parnicama radi zastite kolektivnih prava I
interesa- subjektivne granice pravnosnaznosti presude- zakonodavac nije resio.
ODBRANA TUZENOG
- Na zalost, zakonodavac se cini se vise bavio problemom kako da zastiti interese stetnika.
-U tom smislu on predvidja I mogucnost da se vodi postupak protiv kolektivnih prava I
interesa gradjana.
-Takav postupak moze da povede lice, kada udruzenja gradjana, njihovi savezi I sl. koja se
bave zastitom kolektivnih prava I interesa gradjana tvrde da neko lice obavlja svoju delatnost
tako da ugrozava kolektivna prava I interese gradjana.
-Tuzilac moze tada protiv ovakvih udruzenja I saveza gradjana da podnese tuzbu u kojoj trazi:
1. da sud utvrdi da preduzetim radnjama nisu ugrozena ili povredjena kolektivna prava I interesi
gradjana.
2. da sud zabrani udruzenjima I savezima gradjana da vrse odredjene radnje, a narocito da
istupaju u javnostii tvrde da tuzilac obavlja delatnost na nacin da ugrozava kolektivna prava I
interese gradjana
3. naknadu stete koja mu je pricinjena iznosenjem neistinitih tvrdnji
4. da se objavi presuda kojom je usvojen tuzbeni zahtev u sredstvima javnog informisanja
-Lice protiv koga su udruzenja ili savezi gradjana podneli tuzbu za zastitu kolektivnih prava I
interesa gradjana moze svoje, gore navedene zahteve, da istakne u istoj parnici u vidu
protivtuzbe.
-Ako njegov protivtuzbeni zahtev bude usvojen, a tuzbeni zahtev udruzenja ili saveza za zastitu
kolektivnihprava I interesa gradjana bude odbijen kao neosnovan, tuzeni moze da zahteva da
sud osudi udruzenje, lice koje je ovlasceno dag a zastupa, clanove njegovih organa I lice koje
je ovlasceno da udruzenje zastupa u javnosti na placanje nakanade stete.
-Naknada stete se trazi zbog toga sto je vodjenjem parnicnog postupka, a narocito zbog
pracenja takvog postupka u sredstvima javnog informisanja tuzenom teze povredjen ugled I
poslovni interes.
-U ovakvoj situaciji, sud ako usvoji tuzbeni zahtev, visinu obaveze naknade stete odmerava
slobodnom ocenom.