1

Johnny B.Goode
IZBORI I IZBORNI SISTEMI
Odabiranje izbornog sistema za svaku demokratiju spada u red najvaznijih institucionalnih
odluka.
-Cesti su primeri da su izborni sistemi namerno izabrani iz dva razloga:
(1) zato sto polit.akteri nemaju dovoljno informacija i znanja o konsekvencama pojedinih
tipova izbornog sistema pa posezu za kopiranjem politickom transplatacijom
(2) zato sto su polit.akteri dobro informisani i svoje znanje koriste za promociju onog
izbornog sistema koji ce uvecati njihove sanse u izbornoj utakmici
-Veliko je interesovanje teoreticara i prakticara politike za ucinke izbornih sistema.Teoreticari
nastoje da definisu modele, pravila i zakonitosti u odabiru izbornih obrazaca, interesa i vrednosti
na kojima se izborni modeli moraju zasnivati i koje moraju favorizovati kako bi odgovorili
ocekivanjima i potrebama drustva i teorijski konstruisanim modelima demokratije.Prakticari
tragaju za tehnikama primene ili konstituisanja izbornih sistema koji ce im omoguciti da osvoje
vlast.
-Pojam izbornog sistema ima sire i uze znacenje:
a) prema uzem, izborni sistem je nacin na koji gradjani izrazavaju svoje opredeljenje za
pojedine stranke i kandidate i postupak kojim se ti glasovi pretvaraju u mesta u
parlamentu (operativniji za proucavanje politickih posledica koje izborni sistemi
proizvode, za procene oko odabira tipa izbornog sistema i njegovu reformu)
b) prema sirem, rasprostranjenim u zemljama sa kratkom izbornom tradicijom, izborni
sistem obuhvata sve sto se tice izbornog procesa od izbornog prava pa do organizacije
izbora (koristan za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu i procesu)
Elementi svakog izbornog sistema: aktivno i pasivno biracko pravo i evidencija biraca,
izborni organi, kandidati, izborne jedinice, izborne kampanje, glasacki listici i postupak
glasanja, metode pretvaranja glasova u mandate, finansiranje, zastita birackog prava
- Nema saglasnosti u nauci, o znacaju izbornih sistema za razvoj politickog i partijskog
sistema.Postoje dva dijametralno suprotna vidjenja ovog problema:
1. Jedno vidjenje koje samu sudbinu demokratije vezuje za povremeno odrzavanje izbora,
zaboravljajuci da se retko koje pojave mogu objasnjavati monokazualno.Maksimalisticka
pozicija nije dobra zato sto vuce u polit.inzenjering po kome se svi problemi razvoja
demokratije mogu resiti reformom izbornog sistema.
2

2. Drugo vidjenje , izbornim sistemima pridaje sporednu, zanemarljivu ulogu, zaboravljajuci na
obilje emprirjskih argumenata o tome kako se izborni rezultati odrazavaju na podelu vlasti u
parlamentu, formiranje vlade, partijski sistem itd.Dakle nije dobra ni minimalisticka pozicija
koja veci znacaj demokraticnosti politickog sistema pridaju resavanju problema razvijenosti i
socijalnih sukoba , polit.kulturi, partijskim konfliktima i sl. - sve sto moze potisnuti izborne
reforme u drugi plan
- Lajphart smatra izborni sistem osnovnim elementom predstavnicke demokratije.Sartori za
najznacajniji deo polit.sistema, koji nije samo najmanipulativnije sredstvo politike, nego utice i
na partijski sistem i spektar politickog predstavljanja
- Izborni sistem predstavlja skup principa i procedura kojima se individualni glasovi biraca
prevode u poslanicka mesta.Rec je o podsistemu polit.sistema kojim se biraju nosioci funkcija u
politickoj vlasti, i koji na odredjeni nacin resava sukob izmedju kljucnih politickih aktera u
jednom drustvu.
-Legitimnost izbornog sistema i izbora pociva na jasnom pravnom regulisanju i pravnom
garantovanju objektivnosti i nepristrasnosti izbornih institucija i izborne procedure
-Monteskje je izborne zakone - zakone koji ustanovljavaju pravo glasa nazivao osnovnim
zakonima demokratije
-Prisutni su razni oblici izbornosti i u nedemokratskim porecima oblik plebiscitarnog
cezarizma, narocito u tzv. prezidencijalnim sistemima
-Postojanje regularnih pravila i procedura u izborima najvazniji je indikator izbornog sistema i
funkcija koje mu se daju u politickom sistemu
- Izborno pravo je sistem pravnih pravila kojima se utvrdjuju svi elementi izbornog sistema i/ili
izbornog sistema u sirem smislu.On je siri pojam od izbornog sistema i birackog prava.Izborni
sistem uredjuje se:
1)
ustavom,
2)
zakonima i
3)
podzakonskim aktima.
Ustavom se utvrdjuju demokratski principi, koji garantuju slobodne i neposredne, tajne i opste
izbore, tj. kroz korpus garancija o ljudskim i gradjanskim pravima , regulisu granice aktivnog i
pasivnog birackog prava.Broj poslanika, karakter mandata, postupak opoziva i sl. instituti
takodje su cesto sastavni deo ustavne materije.Redje se srece situacija u kojoj se tip izbornog
sistema odredjuje ustavom.
Izborni zakoni uredjuju najveci deo izbornog sistema evidenciju biraca, proces kandidovanja,
izborne jedinice, glasanje, utvrdjivanje rezultata i raspodelu mandata, zastitu birackog
prava.Razvojem izbornih sistema i jacanjem znacaja izbora u konstituisanju polit.institucija neki
od ovih elemenata uredjeni su i posebnim zakonima npr.: evidencija biraca, odredjeivanje
izbornih jedinica i sl.
3

Poseban korpus normativnih akata predstavljaju raznorazna uputstva, zakljucci, pravila,
instrukcije i sl. izbornih organa kojima se odredjuju rokovi, obrasci, tehnike, procedure i dr.
-Za dem.karakter odredjenog izbornog sistema tj. izbornog zakona, nije samo vazno sta on
sadrzi, nego i nacin na koji je on donet i kako se primenjuje kako funkciionisu pojedini instituti
u praksi.Zato se cesto propisuje da izborni zakoni moraju biti usvojeni posebnom
kvalifikovanom vecinom
*
sto treba da pruzi veci legitimitet.
Samo postojanje jednake sanse - mogucnosti da manjina postabe vlast cuva nacelo legalnosti.
-U analizi polit.posledica koje proizvode izborni sistemi, paznja je najcesce upucena na: izborne
jedinice, kandidovanje i transponovanje glasova u mandate (kao i na druge elemente ali su
ovi najvazniji).
Delovi izbornog sistema cine sistem iz razloga jake kauzalnosti i nemogucnosti analize pojedinih
elemenata nezavisno jednog od drugog.Navedeni elementi, njihova povezanost i uslovljenost
daju izborima sistemski karakter.
Da bi odredjeni izborni sistem bio prihvacen kao instrument konstituisanja predstavnickih tela ,
nije dovoljno samo da poseduje sve elemente, nego i da oni budu konstruisani na nacin na koji
polit.akteri u izbornoj utakmici smatraju za dem.okvir za postenu izbornu utakmicu.
Izbori su poseban tip politickog procesa, sto zbog normativnih pravila i procedura, a posebno
zbog veoma preciznog vremenskog odredjivanja trajanja pojedinih faza i postupaka pocetka i
zavrsetka detaljnog definisanja uloga svih subjekata (biraca, izbornih organa, stranaka i
kandidata, medija).
- Izborno upravljanje predstavlja niz aktivnosti koje kreiraju i cuvaju siroki institucionalni
okvir u kome se odvija glasanje i izborno takmicenje.Izborno upravljanje obuhvata tri nivoa:
Pravljenje pravila (stvaranje procedura izborne utakmice).Obuhvata projektovanje
institucija koje determinisu bazicni okvir dem.izbornog procesa.Istrazivaci izbora se
uglavnom koncentrisu na deo pravila kojim se regulise izborno takmicenje i raspodela
mesta u legislativi.Ostale aspekte cesto zapostavljaju
Primenu pravila (implementacija izbornih pravila radi organizovanja izborne
utakmice).Podrazumeva koordinaciju zadataka personala razlicitih vrsta administracija na
razlicitim nivoima i organizovanje izvrsavanja kompleksa razlicitih aktivnosti radi
uspostavljanja institucionalnog okvira za glasanje i izborno takmicenje.Istrazivaci ovu
aktivnost predstavljaju kao idealizovanu birokratsku rutinu izborne administracije i
izbornog menadzmenta.Medjutim u tranzicionim drustvima i ND primena pravila je jos
daleko od projektovane idealne slike o birokratskoj rutini.Da bi kredibilitet ucesnika u
izbornom nadmetanju bio potpun, primena pravila podrazumeva primenu
konfrotirajuceg, medjuzavisnog ali i kontradiktornog, imperativa
a)
administrativnu
4

efikasnost,
b)
politicku neutralnost i
c)
javnu odgovornost.Administrativna efikasnost je
ugrozena zbog siroke skale zadataka koji se moraju obaviti u preciznim terminima,
mobilizacije citave punoletne populacije, involiviranosti kompleksne logisticke
aktivnosti..U federalnim sistemima se to multiplikuje slozenom drzavnom strukturom, a u
tranzicionim demokratijama neizgradjenom lokalnom samoupravom i neistreniranom
administracijom (polit.neutralnost je kod tranzicionih drzava pod stalnom
kritikom).Odgovornost u izbornom upravljanju definisana je granicama ponasanja u
izbornoj utakmici i primeni pravila za sve aktere i jasnim sankcijama (problem
predstavlja to sto pravila nikada nisu toliko precizna, jasna, nedvosmislena i kompletna
da pokriju sve situacije i dosegnu birokratski ideal.To zahteva odredjenu dozu diskrecije,
a njeno primenjivanje moze ugroziti administrativnu efikasnost i politicku
neutralnost.Prepreke tome su javnost i prinuda
Resavanje sporova o pravilima (resavanje sporova koji nastaju u izbornoj
utakmici).Garantovanje nepristrasnog, mirnog i efikasnog ispravljanja gresaka, resavanja
konflikata, ponistavanja izbornih manipulacija.Bez ovog nivoa nema izbornog sistema ni
izbornog upravljanja

Biracko pravo i evidencija biraca
Ono je jedno od osnovnih polit.prava koja se u savremenim dem.drzavama utvrdjuju i garantuju
ustavima, kao pravo drzavljana da biraju svoje predstavnike (aktivno biracko pravo), i pravo da
budu birani u predstavnicka tela i na druge javne funkcije (pasivno biracko pravo).Zajedno sa
slobodom govora, okupljanja, udruzivanja i informisanja, ono predstavlja aksiom
demokratije.Danas, samo tri ustava ne utvrdjuju biracko pravo..
-Evolucija birackog prava odvijala se u pet faza:
1) Predrevolucionarna faza , uslov polit.drzavljanstva bilo je clanstvo u nekom stalezu.
2) Faza cenzusnog rezima, biracko pravo bilo je ogranicavano razlicitim cenzusima
pravnim i mateirijalnim preprekama
3) Faza koja je obelezena ekspanzijom birackog prava muskaraca u okviru pluralnog i
kurijskog birackog prava
4) Konstituise se opste biracko pravo muskaraca
5) Biracko pravo, obuhvatanjem zena i snizavanjem starosnog cenzusa, postaje zakonska
kategorija
Evolucija birackog prava po ovim Rokanovim idealno tipskim modelima, nije se odvijala
podjednako u svim drzavama.
5

-Biracko pravo je opste, jednako, neposredno i tajno.Ono se najcesce u savremenim
demokratijama ogranicava drzavljanstvom, prebivalistem, starosnom granicom i poslovnom
sposobnoscu.
-Jednako biracko pravo pociva na principu: jedan covek, jedan glas.Uprakticnom pogledu, rec je
o eliminisanju pretpostvki za diskriminjaciju po bilo kom osnovu, tj. o garantovanju da svaki
glas ima jednaku vrednost.Nacelo jednakosti igra posebnu ulogu u formiranju izbornih jedinica i
prakticno je najvaznije od svih nacela izbornog prava.Neposredno biracko pravo znaci da biraci
neposredno biraju predstavnike tj. iskljucuje bilo kakav posredan odnos izmeju biraca i
predstavnika.
-Tipologije biraca preko kojih se utvrdjuje ucesce i opredeljivanje biraca u izbornim
procesima.Tako je na primeru predsednickih izbora izgradjena podela biraca na:
stalne oni koji najmanje dva puta uzastopno glasaju za kandidate iste stranke,
odnosno, oni koji za istu stranku glasaju vise od dva uzastopna izborna turnusa, a
neretko to cine i citav zivot
promenljive oni koji svoj glas od izbora do izbora daju razlicitim strankama tj.
kandidatima, iz razlicitih razloga (zato je ova kategorija uvek zanimljiva za
polit.stranke)
nove - oni koji prvi put glasaju na izborima, bez obzira na to da li su tek stekli
uslove aktivnog birackog prava ili su to pravo vec posedovali, a do tada apstinirali
Osim ove kategorije , koja je usmerena na partijsku identifikaciju biraca, postoje podele na stalne
birace one koji ucestvuju na svim izborima, i povremene birace koji ucestvuju na
najvaznijim izborima (predsednickim ili parlamentarnim).
Tu su i tipologije koje pocivaju na obrascima aktivnosti i teorijskim dimenzijama, odnosno
generalnim orijentacijama i drustvenim obelezjima biraca:
1.) Oni koji glasaju stalno i redovno, poseduju jaku stranacku identifikaciju, ali
nekompetentni za politiku i neiinicijativni
2.) Ograniceni ucesnici koji su u izborima ukljuceni delimicno, nekonfliktni su ,
poseduju neka znanja, ali inace nisu ukljuceni u politiku
3.) Oni koji glasaju redovno ali ne ucestvuju u izbornim kampanjama, usmereni su na
kolektivne rezultate, imaju izrazen osecaj za interes zajednice i ukljuceni su u politiku
4.) Na ucesnike u kampanjama koji su kompetentni, umereno konfliktni, stranacki
opredeljeni i organizovani
5.) Aktivisti koji ucestvuju u svakoj fazi izbora, sa jakom partijskom identifikacijom,
potpunom ukljucenoscu u politiku
Postoje i oneklasifikacije prema drustvenim i politickim karakteristikama, u odredjenim
izbornim procesima, pa se tako svrstavaju u o kategoriju zagovornika socijalne drzave ili
6

protivnika drzave blagostanja, u integrativne konzervativce i defanzivne konzervativce, u trzisne
liberalne individualce i liberalne levicare itd.
- Uzdrzavanje od glasanja u izbornim sistemima koji predvidjaju obaveznost glasanja
sankcionise se novacnim kaznama, privremenom suspenzijom aktivnog ili pasivnog birackog
prava, zabranom pristupa odredjenim javnim sluzbama, overavanjem pasosa, vozacih isprava, pa
i zatvorskim kaznama.U J.Americi je obavezno glasanje.
Da bi birac mogao da koristi aktivno biracko pravo, on mora biti registrovan, tj. mora biti
ucvrscen u evidenciju biraca.Evidencija biraca biracki spiskovi predstavlja dokument, javnu
ispravu, koja sadrzi imena svih drzavljana sa birackim pravom.Evidencija biraca nije samo
tehnicka kategorija, ngo i pravna osnova za koriscenje birackog prava.Evidencija biraca moze
biti stalna ili periodicna, opsta iliz asebna, dobrovoljna ili prisilna itd.Evidencija biraca obicno
sledi administrativnu podelu drzave i najcesce taj posao obavlja lokalna samouprava, cak i kada
su ti poslovi formalno povereni drzavnim organima ministarstvu pravde, unutrasnjih poslova i
sl.U poslednje vreme sve cesce se taj posao poverava posebnoj izbornoj administraciji.Biracki
spiskovi, formiraju se uglavnom na osnovu popisa stanovnistva i sadrze ime i prezime, pol,
adresu prebivalista gradjanina.Danas, biracki izbori su opsti vaze za sve izborne cikluse i
referendume i formiraju se sve cesce u elektronskoj formi.Evidencija biraca uredjuje se
posebnim zakonima , kojima se propisuje obaveza nadleznih organa o upisu i brisanju iz
birackog spiska, vreme azuriranja birackih spiskova, postupak uvida biraca u biracki spisak i
izmene podataka u birackom spisku i izmene podataka u birackom spisku, zakljucivanje
birackog spiska, dostavljanje izbornim organima i zastita prava gradjana pred organom koji vodi
biracki spisak i sudovima u slucaju da birac nije zadovoljan odlukama organa koji formira
evidenciju biraca.
-Standardi o ovom elementu izbornog sistema podrazumevaju da evidenciju biraca vode drzavni
organi koji imaju najveci kredibilitet; da izborna administracija mora biti politicki neutralna,
imati odgovarajucu logistiku, i biti organizovan po nacelu decentralizacije.
IZBORNI ORGANI
Izborni organi su stalna ili povremena tela koja se formiraju iskljucivo za organizaciju,
sprovodjenje i kontrolu izbornog procesa.Rec je o trajnom ili ad hoc delu izborne administracije,
koji je po pravilu visestepeni i hijerarhijski organizovan.Njihov zadatak je da obezbede
postovanje i primenu ustavnih i zakonskih normi za sprovodjenje izbora, pocev od evidencije
biraca, kandidovanja, formiranja birackih mesta, rada birackih odbora, organizovanja glasanja,
utvrdjivanje rezlutata i raspodele mandata, kontrole izbornog procesa, informisanja javnosti, do
edkuacije gradjana o nacinu glasanja, izbornom postupku, i dr.
-Postoje tri modela formiranja izbornih organa:
7

a Prvi model podrazumeva da poslove izborne administracije obavlja izvrsna vlast, pri
cemu veliku ulogu imaju organi lokalne samouptave i drzavna uprava
b Drugi model izborne administracije podrazumeva formiranje stalnih izbornih tela koja su
potpuno nezavisna od izvrsne vlasti i podlozna pravosudnom nadzoru.Ovaj model pociva
na striktnom postovanju principa polit.nepristrasnosti, tj. na stvaranju ambijenta u kome
egzekutiva, zbog svoje pozicije , ne treba da se mesa niti da ima privilegovan status u
izbornom procesu
c Treci model podrazumeva ad hoc formirana izborna tela koja traju samo jedan izborni
ciklus ili sprovode izbore za odredjeni predstavnicki organ.Prva dva modela
karakteristicni su za stabilne demokratije, a treci je tipican za rezime sa nestabilnim
politickim prilikama
Izborna administracija u demokratskim izbornim sistemima pociva na principima politicke
neutralnosti, nepristrasnosti i odgovornosti.Njen zadatak je da institucionalizacijom izbornog
procesa spreci manipulacije, zlopotrebe rezultata glasanja, osporavanje njihove legitimnosti,
posebno nasilno ometanje izbornog postupka i pritiske na birace iz bilo kojih pobuda.Dakle u
pitanju su institucije koje moraju imati izrazito nadstranacki karakter.
Najcesce , izborni organi se formiraju od pojedinaca iz najvisih pravosudnih instanci , a u njihov
sastav se ukljucuju i predstavnici polit.stranaka koji ispunjavaju odredjene uslove (najcesce su to
broj podnetih izbornih lista, broj nominovanih kandidata, zastupljenost u parlamentu.Postoje dva
modela formiranja izbornih organa sa stanovista ucesca predstavnika stranaka i nosilaca
pravosudnih funkcija: Prvi model bazira se na konstituisanju izbornih organa posebno
centralnog izbornog organa i izbornih organa na nivou izbornih jedinica - iskljucivo od nosilaca
najvisih pravosudnih funkcija (sudija ustavnih, vrhovnih, apelacionih, osnovnih itd. sudova).U
ovom modelu se cak i u najnizem izbornom organu - birackom odboru insistira da clanovi ili
bar njegov predsednik i sekretar budu dipl.pravnici; Drugi modelje suprotan prvom, po njemu
se izborni organi formiraju od predstavnika podnosilaca izbornih lista, najcesce stranaka i
njihovih koalicija.
U odnosu na ova dva resenja postoji citav niz (obostrano) kombinovanih modela, koji
podrazumveaju ucesce predstavnika pravosudne instance, polit.stranaka, ali i predstavnika
izvrsne vlasti.Da bi se pojacao njihov legitimitet i autoritet, centralna izborna tela najcesce
biraju ili imenuju parlamenti, zatim, egzekutiva (vlada ili sef drzave), a redje ih konstituisu na
osnovu zakonskih resenja koja propisuju koje institucije odredjuju svoje predstavnike za sastav
izbornih organa.
Centralni izborni organ centralne ili drzavne izborne komisije, komiteti, odbori, kako se
najcesce nazivaju, obicno imenuju nizestepene izborne organe u izbornim jedinicama, a ovi
izborne organe koji rukovode glasanjem biracke odbore.
8

-Izborna komisija Kanade (1920.), Izborna komisija Indije (1950.), Australijska izborna komisija
(1984.)
Izborna administracija danas spada u najaktuelnije elemente izbornog sistema, zbog:
izrazite ekspanzije izborne participacije (polit.proces koji zahteva najvecu mobilizaciju, a
ona se ne moze izvrsiti bez doboro uredjene administracije)
rast socijalne mobilnosti sam po sebi zahteva organizovanu izbornu administraciju
modernizacija zahteva kompijuterizaciju, sto olaksava i siri funkcije izborne
administracije, ali ujedno moze biti i novi oblik preraspodele moci medju polit.elitama
sve su izrazeniji procesi na uspostavljanju standarda u medjunarodnim ramerama, a
izborna administracija je najpogodnija za takve vrste standardizacije
Danas je prisutan trend unifikacije rada Kodeks eticke i profesionalne administracije izbora -
1997. sacinio ga je Medj.institut za demokratiju i izbornu asistenciju iz Stokholma.Njime se
propisuju opsteprihvaceni standardi formiranja izbornih organa, principi na kojima se to cini,
delokrug rada, nacin odlucivanja (na svaki milion glasac treba da bude angazovano oko 10.000
cinovnika da bi se kvalitetno odradili tehnicki aspekti izbornog procesa)
IZBORNE JEDINICE
Izborne jedinice predstavljaju teriotrijalni okvir u kome biraci biraju kandidate ili liste
kandidata i u kome se raspodeljeuju mandati.
Dve vrste izbornih jedinica:
(1)
Jednomandatne ili uninominalne.U njima se bira samo jedan predstavnik; broj
jednomandatnih izbornih jedinica jednak je broju mesta u predstavnickom telu za koje se
sprovode izbori.Karakteristican je za vecinske izborne sisteme
(2)
Visemandatne ili plurinominalne.Bira se vise predstavnika (najmanje dva).Karakteristican je
za proporcionalni izborni sistem.Velicina je najvaznije obelezje visemandatne izborne jedinice
ona se ne odredjuje povrsinom teritorije, brojem stanovnika ili biraca, nego brojem mandata koji
se u njoj raspodeljuju
Postoje razlicite klasifikacije velicine izbornih jedinica.Nolen i Sartori visemandatne izborne
jedinice klasifikuju na male (2-5 mandata), srednje (6-10 mandata) i velike (10 i vise mandata);
Daglas Re visemandatne izborne jedinice klasifikuje u cetri tipa: 2-6, 6-10, 10-20 i 100-150
mandata.Velicina visemandatnih izbornih jedinica direktno utice na stepen proporcionalnosti i
reprezentativnosti izbora.
Istrazivaci koji su ispitivali korelaciju velicine izborne jedinice i proporcionalnosti, utvrdili su da
mala izborna jedinica znaci vecu disproporciju glasova i mandata: sto je veci broj mesta u
izbornoj jedinici, to je egzaktnija proporcionalnost koja moze biti postignuta; sto je manja
9

izborna jedinica (manji broj clanova koji se bira) radikalnije ce biti odstupanje od
proporcionalnosti.Matematicka formula: prosecno odstupanje izmedju ucesca glasova i
poslanickih mesta koje dobijaju stranke varira u obrnutoj srazmeri prema velicini distrikta
ukoliko se velicine povecavaju, prosecna odstupanja se smanjuju.Nolen je to ilustrovao i
povezao sa velicinom izbornog praga, procentualnim brojem glasova koji mora osvojiti
odredjena kandidatska lista da bi ucestvovala u raspodeli mandata.Da bi u izbornoj jedinici sa tri
mandata ucestvovala u raspodeli mandata , izborna lista mora da osvoji vise od 18 %
glasova.Nasuprot tome, u izbornim jedinicama s devet mandata, partije s manje od 9 %
osvojenih glasova mogu ucestvovati u raspodeli mandata.Dakle sto je veci broj mandata u
izbornoj jedinici, veca je proporcionalnost i manja distorzija koja se javlja prilikom
transponovanja glasova u mandate.
Istrazivaci koji su se bavili uticajem izborne jedinicena na stranacki sistem utvrdili su pravilnost
da jednomandatne izborne jedinice pokazuju tendenciju ka dvostranackom sistemu 2,3 efektivne
partije u parlamentu, a visemandatni okruzi pokazuju tendenciju ka visestranackim izbornim
sistemima u kojima je broj efektivnih stranaka od 2-4.
-Formiranje izbornih jedinica najcesce se odvija na dva nacina:
1. Da izborne jedinice slede granice postojecih administrativno-upravnih celina u drzavi
(opstine, gradovi, cetvrti, okruzi, regioni, provincije, vojvodstva itd.)
2. Drugi model ne uvazava ove podele ili one ne predstavljaju primarni kriterijum.Ovde je
gl.kriterijum formiranja izborne jedinice jeste broj biraca ili broj stanovnika.Ovaj model
insistira da izborna jedinica obezbedi jednaku vrednost glasova svih biraca, a to znaci da
jedan predstavnika mora da se bira na priblizno jednak broj biraca.To se postize
primenom tzv.biracke kvote kse izracunava tako sto se ukupan broj biraca ili stanovnika
deli brojem mandata
Formiranje izborne jedinice predstavlja vrlo komplikovanu operaciju koja mora da uvazi
geografske, istorijske, etnicke, kulturoloske i mnoge druge elemente.Broj ovih elemenata se
povecava, sto je drzavna struktura slozenija.Broj elemenata koji se mora uzeti u obzir prilikom
konstituisanja izbornij jedinica iztovremeno je broj mogucnosti za manipulaciju.
Kritika formiranja izbornih jedinica ima dva ishodista: jedno, u manipulaciji u korist jedne
stranke ili kandidata, i drugo, u zanemarivanju nuznih reformi izbornih jedinica , s obzirom na
ceste promene u broju stanovnika.
U razvijenim demokratijama (anglosaksonsko i romansko izborno pravo) konstituisanje izbornih
jedinica uredjuje se posebnim pravnim aktima, i njime se bave posebna tela.Utvrdjivanje
izbornih jedinica najcesce se utvrdjuje posebnim zakonima kojima se regulisu kriterijumi
formiranja izbornih jedinica, rokovi u kojima se mogu menjati izborne jedinice pre raspisivanja
izbora, moguca odstupanja u velicini izborne jedinice, nacin odlucivanja, tj. vecina koja je
potrebna da bi se takav akt usvojio.Nisu retka resenja po kojima su centralna izborna tela
10

zaduzena za formiranje granica izbornih jedinica ili bar davanja predloga predstvanickim telima
o tome kakav zakon po ovom pitanju treba doneti (Ujedinjeno Kraljevstvo Boundary
commision osnovana 1917. i zaduzena za stalni nadzor postupka podele izbornih
jedinica).Izborne jednice menjale su se svakih 15 godina (UK), svakih 7 (Australija), 5
(N.Zeland), svakih 20 (Indija,Francuska)
Sve ovo nije dovoljna garancija da se izborne jedinice ne iskroje politicki
pristrasno.Gerrymandering predstavlja iscrtavanje granica izbornih jedinica, po kriterijumu
polit. i stranacke pripadnosti i interesa, kako bi se neutralisao glasacki potencijal polit.rivala i
koncentrisalo vlastito biracko telo (guverner Masacusetsa Gerry koji je favorizujuci svoju
stranku iskrojio izborni distrikt u obliku salamandera.Malapportionment je drugi oblik
manipulacije, i ispoljava se u disproporciji izmedju procentnog udela biraca ili stanovnika nekog
podrucja u ukupnom stanovnistvu ili birackom telu odredjene drzave i procentnog udela tog
podrucja u broju mesta u predstavnickom telu.U jednomandatnim izbornim jedinicama ovaj
oblik manipulacije iskazuje se tako sto vrlo razlicit broj biraca bora jednog predstavnika.U
visemandatnim izbornim jedninicama on se iskazuje u razlikama u odnosu izmedju broja biraca i
broja predstavnika (postizanje natpredstavljenosti odredjenih podrucja
KANDIDOVANJE
Kandidovanje predstavlja proces kojim polit.stranke biraju kandidate koji ce ucestvocati na
opstim izborima za predstavnicke organe i dr. javne funkcije , ali i proces u kome tako izabrani
kandidati podlezu verifikaciji registraciji od strane izbornih tela.
Kandidovanje ima dva aspekta:
Selekcija kandidata koji obavljaju polit.stranke i to je ekstralegalan proces.Postupak
selekcije kandidata u strankama i postupak kandidovanja pred zvanicnim izbornim
organima ne podlezu identicnim uslovima.U stranackim predizborima kandidatima se
uglavnom vrednuje duzina stranackog staza, starost, pol, obrazovanost, zanimanje,
stranacka aktivnost, staz u parlamentu, ugled u izbornoj jedinici.Stranke same uredjuju
pravila selekcije svojih kandidata po ovim kriterijumima.U savremenim izbornim
sistemima ceste su odredbe u izbornim zakonima koje obavezuju stranke da selekciju
kandidata obavljaju tajnim glasanjem i da sve odluke, kao i statutarna dokumenta na
osnovu kojih su te odluke donete, moraju dostaviti izbornim telima koja vrse registraciju
kandidata.
Postupak nominacije kao legalnog procesa.Nominacija kandidata pred izbornim telima
ne obuhvata samo kandidate stranaka i stranackih koalicija, nego i pojedince tzv.
nezavisne kandidate, kao i kandidate raznih udruzenja, pokreta i sl. koji ne podlezu
procesu selekcije kao kandidati u politickim strankama.Da bi neko bio nominovan za
kandidata od strane bilo kog izbornog organa on mora ispuniti odgovarajuce uslove koji
se propisuju izbornim zakonima.Uglavnom su to uslovi identicni sa onim za sticanje
11

aktivnog birackog prava drzavljanstvo, odredjena starost, poslovna sposobnost i
prebivaliste.
Pored navedenih uslova, da bi kandidatura bila prihvacena, odnosno, da bi kandidat ili
kandidatska lista bili registrovani i potvrdjeni od strane nadleznog izbornog organa, moraju se
ispuniti i neki drugi uslovi. Najcesce, to je odgovarajuci broj potpisa gradjana u izbornoj jedinici,
koji na takav nacin podrzavaju kandidata. Osim ovog oblika podrske kandidaturi postoji jos
izborna kaucija zakonski odredjena suma novca koja se mora uplatiti na poseban racun
odgovarajuceg drzavnog organa da bi kandidatura bila validna. Veoma su retki primeri u kojima
se ova dva uslova primenjuju kumulativno, a cesci su izborni sistemi koji ove kriterijume
kandidovanja primenjuju alternativno. Osim toga, kao uslov kandidovanja trazi se da svaki
kandidat d izjavu da svojevoljno prihvata kandidaturu; da nema prepreka za kandidovanje; da
ce napustiti funkciju koja je nespojiva sa funkcijom poslanika, itd

Kandidovanje i liste putem kojih se vrsi izbor dva su bitna i povezana elementa izbornog
sistema.Postoje dva oblika kandidovanja: pojedinacno (odgovara vecinskom izbornom sistemu)
i kandidovanje po listama (karakteristicno za proporcionalne izborne sisteme, mada se moze
sresti u vecinskim izbornim sistemima sa visemandatnim izbornim jedinicama).
Razlikujemo dva oblika liste:
(1) otvorenu(omogucava biracima da prilikom glasanja izrazavaju razlicite kandidatske i
stranacke preferencije, tako sto mogu da glasaju za kandidate sa razlicitih stranackih lista oni
stvaraju vlastitu izbornu listu, opredeljujuci se za kandidate sa razlicitih stranackih lista; ovakav
oblik lista vezan je uz glasanje u kojem svaki glasac ima vise glasova i uz glasanje putem
panasiranja (Luksemburg, Svajcarska));
(2) zatvorenu:
a) Blokirana lista podrazumeva da birac moze glasati samo za listu u celini; pogodna jer
omogucava stranackim liderima da selekcijom kandidata i njihovim redosledom na listi,
prakticno, balansiraju sastav posl.klubova svojih stranaka, uz kombinaciju razlicitih
obelezja (starosti, zanimanja, obrazovanja, regionalne zastupljenosti, manjinske
predstavljenosti itd.); kontinentalno zatvorena
b) Neblokirana lista dopusta biracu da glasa za razlicite kandidate u okviru stranacke liste
za koju se opredelio; one imaju prednost u odnosu na blokirane jer omogucuju slobodu
biracima da kombinacijom sa metodom glasanja izrazavaju preferenciju prema
kandidatima i na taj nacin donesu konacnu odluku o predstavnicima u parlamentu; oni
nisu blokirani redosledom kandidata (anglosaksonski slobodne; kontinentalno slabo
vezana)
Izborno zakonodavstvo utvrdjuje rokove u kojima se liste podnose nadleznom orgaun,; rokove u
kojima se mogu otkloniti eventualni nedotaci; rokove u kojima se liste verifikuju (registruju ili
odbacuju), kao i postupak zastite ukoliko podnosilac izborne liste smatra da mu je povredjeno
izborno pravo.
-Ordinarno i kategorijalno glasanje je najrasprostranjenija klasifikacija razlicitih vrsta
glasanja. Kategorijalno, podrazumeva da birac ima samo jedan glas i da ga daje jednom
kandidatu ili izbornoj listi i javlja se u obliku jednostavnog pojedinacnog glasanja (klasicni
jednokruzni i dvokruzni vecinski izborni sistem, kao i proporcionalni izborni sistem sa
zatvorenim listama).U ordinarnom, birac raspolaze sa vise glasova, i zavisno od oblika glasanja,
moze ga upotrebiti na razlicite nacine (otvorene i zatvorene neblokirane liste, kao i
12

proporcionalni izborni sistem, pojedinacnog prenosivog glasa, posebni oblici vecinskog izbornog
sistema, kao sto je alternativno glasanje i neki oblici vecinskog sa sistemom lista)i.U okviru
ordinarnog glasanja razlikujemo: sistem glasanja sa dva glasa (podrazumeva da svaki birac ima
dva glasa jedan za kandidata u jednomandatnoj izbornoj jedinici (personalni glas), a drugi za
neku izbornu listu u visemandatnom izbornom okrugu (glas za listu); ovaj nacin glasanja
karakteristican je za kombinovane izborne sisteme) i sistem glasanja sa vise glasova
(
a
ograniceno birac raspolaze sa manje glasova od broja kandidata koji se bira;
b
neograniceno
glasanje birac ima onoliko glasova, koliko se i kandidata bira), a prema nacinu upotrebe
kumulativno (birac sve glasove ili vise njih moze dati jednom kandidatu na listi) , panasiranje (
birac glasove moze podeliti kandidatima na razlicitim izbornim listama) i preferencijalno
glasanje (glasove moze podeliti razlicitim , pojedinacnim kandidatima ili razlicitim kandidatima
na izbornim listama).


IZBORNE KAMPANJE
Izborne kampanje su planirane i organizovane polit.aktivnosti kojima izborni akteri nastoje da
pridobiju sto vecu podrsku biraca i tako osvoje vlast.Ona predstavlja komunikacioni proces u
kojem kandidati i stranke upucuju poruku biracima kako bi pridobili njihov glas.
- Dve gl.faze:
(1) PRIPREMA podrazumeva planiranje, angazovanje strucnjaka razlicitog profila , agencije,
osmisljavanje sredstva slanja poruka biracima.Ova faza traje od zavrsetka jednog izbornog
ciklusa pa donovih izbora
(2) SPROVODJENJE - izborni akteri nastoje da ostvare planirane ciljeve mobilizacija biraca
da ucestvuju u glasanju, predstavljanje kandidata, predstavljanje kandidata, stranaka i njihovih
polit.programa i prikupljanje sreadstava i mobilisanje aktivista za kampanju
-STRATEGIJA KAMPANJE obuhvata pet elemenata:
1.) Teme kampanje poruke koje se upucuju biracima
2.) Birace koje treba pridobiti za svoj program i ciljeve
3.) Sredstva kampanje kojim se prenose poruke potencijalnim glasacima
4.) Idealne termine za slanje poruka
5.) Kadrovske, finansijske, temporalne resurse i potencijale
Izborno pravo u dem.drzavama danas veoma precizno utvrdjuje: trajanje izborne kampanje
(posebno u elektron.medijima), vrste izborne propagande, propisuje limite u koriscenju vremena
u el.medijima i prostora u stampanim medijima, limitira finansijska sredstva koja se za te svrhe
mogu upotrebiti, definise objavljivanje u medijima rezultata javnomnjenjskih istrazivanja o
rejtingu itd.
-Dva pristupa u izbornom zakonodavstvu kada su u pitanju izborne kampanje:
Prvi pristup se zasniva na otvornom pristupu medijima, bez ikakvog ogranicenja;
karakteristicanje za izborne sisteme pre znacajnog razvoja el.medija i retko se praktikuje
Drugi model podrazumeva jednak pristup medijima svim podnosiocima izbornih lista.U
okviru ovog modela postoji nekoliko tipova:
(a) ravnopravan tretman obezbedjuje se svim akterima u javnim medijima
(b) zastupljenost podnosilaca izbornih lista u medijima odvija se na osnovu njihove
parlamentarne predstavljanosti, broja podnetih kandidata, izbornih lista i sl.

*Ovaj model pravi razliku i u pogledu izborne kampanje na privatnim medijima:
13

Koji zabranjuje izborne kampanje na privatnim medijima rigidan (retko se
primenjuje)
Podrazumeva predstavljanje kandidata i stranaka na privatnim medijima na istim
principima kao sto je to definisano za javne medije, ali uz finansijsku nadoknadu
- Sa stanovista finansiranja postoje dva modela:
Prvi se ogleda u resenjima po kojima se svim podnosiocima izbornih lista obezbedjuju
besplatni termini u javnim medijima, dodeljuju drzavne subvencije (u jednakim iznosima,
proporcionalno broju kandidata i sl.).Ovaj model obavezno podrazumeva i limitiranje
sredstava koja podnosioci izbornih lista i kandidatura mogu potrositi u izbornoj kampanji
Drugi model pociva na odsustvu bilo kakvih limita finansijske prirode kada su u pitanju
izborne kampanje.Sve vise se potiskuje u razvijenim dem.drustvima
IZBORNI DAN GLASANJE
U vecini drzava izborni dan je nedelja ili zakonski praznik.Dan glasanja utvrdjuje se zakonom, a
konkretan datum odredjuje odlukom organa koji je nadlezan za raspisivanje izbora.U pojedinim
drzavama glasanje traje i po nekoliko dana (Indija 5, Finska Italija Norveska, Svajcarska,
Ceska, Slovacka 2).
Izborni zakoni precizno regulisu izborni dan kao i: formiranje i uredjivanje biracikh mesta;
konstituisanje birackih odbora; stampnje i distriuciju glasackih listica i ostalog izbornog
materijala; obezbedjivajne tajnosti glasanja; posmatranje i kontrolu procesa glasanja
Biracko mesto je zakonom utvrdjen prostor u kome se obavlja glasanje tokom izbornog
dana.Formiraju se za onoliki broj biraca koji omogucava da svi u razumnom vremenskom
razdoblju obave glasanje; da ne budu destimulisani udaljenoscu.Biracko mesto se odredjuje u
prostorijama javnih institucija, drzavnih organa; sve cesca izborna zakonodavstva regulisu
prostor u okolini birackog mesta (npr. krug od 50, 100 ili vise metara u kome se izricito
zabranjuje izbormna propaganda)
Biracki odbori rukovode glasanjem.To su izborni organi koji se gotovo u svim izbornim
sistemima formiraju od pojedinaca koji imaju biracko pravo i prebivaliste na tom birackom
mestu, iskustvo u sprovodjenju izbora, uz ucesce podnosilaca polit.lista, nezavisnih, domacih i
stranih posmatraca.Biracki odbor preuzima glasacki materijal izvode iz birackih spiskova,
odgovarajuci broj glasackih listica, glasacke kutije, odgovarajuce paravane, adekvatne obrasce u
koje unosi rezultate glasanja na birackom mestu.Zakonima se propisuju radnje koje prethode
otvaranju birackih mesta i pocetku glasanja.Sadrzaj, oblik i dimenzije gl.listica itd.uredjuju se
izbornim zakonima, li neretko i podzkonskim aktima, aktima izbornih organa (odluke, uputstva,
pravilnici i sl.).U pojedinim izbornim sistemima insistira se na stampanju glasackih listica pod
pojedinim uslovima (odredjena stamparija, u org.izborne komisije itd.).Nasuprot tome, ponegde
je stampanje gl. listica placeno od strane politickih stranaka.
14

U pojedinim izbornim sistemima glasanje se obavlja masinskim putem (perforacijom gl.listica,
bilo elektronski, ukucavanjem odredjenih simbola).Najavljuje se mogucnost glasanja putem
interneta (Estonija 2004.)
-tzv.prethodno glasanje za one birace koji na dan izbora nisu u mestu prebivalista omoguceno
je ostvarenje birackog prava pred posebnim birackim odborom (glasanje putem pisma
omoguceno je za one kojiimaju stalno prebivaliste u drugoj drzavi, bolesne, nemocne, posade
brodova, zatvorenike, vojnike, diplomate i sl.)
- Glasanje tzv.dijaspore; neke drzave omogucuju takvim biracima da glasaju u
dipl.predstavnistvima ili putem pisma; neke izricito zabranjuju glasanje van drzavne teritorije;
negde se to pravo uslovljava neposedovanjem dvojnog drzavljanstva; poznati su i izborni
sistemi koji omogucavaju i glasanje i predstavljanje dijaspore preko simbolicnog broja
predstavnika (Portugalija 2%, Angola 1,3%, Tajland 3,6%, u Hrvatskoj je u jednom periodu -
95. cak 10%)
Po zavrsetku glasanja biracki odbori utvrdjuju rezultat i o tome sacinjavaju zapisnik.Nakon
zatvaranja biralista, prvo se pecate ili unistavaju svi neupotrebljeni glasacki listici.Prebrojavanje
glasova, u zavisnosti od vrste glasackih listica i tipa izbornog sistema, donekle se razlikuje.Ali
sve procedure propisuju da se u
1)
zapisnik unose broj upisanih biraca na birackom spisku po
birackom spisku,
2)
broj biraca koji su glasali po birackom spisku,
3)
broj glasackih listica
(vazecih nevazecih),
4)
broj glasova koji je dobio svaki kandidat tj. lista na birackom mestu
Rok obavljanja duznosti birackog odboraprecizno je utvrdjen zakonom (u rasponu od 4-12h po
zatvranju biralista)
Pored stalnih birackih mesta , postoje i ona koja se nalaze van mesta prebivalista: u bolnicama,
sanatorijumima, vojnim jedinicama, kazneno-popravnim ustanovama, brodovima.Na ovim
birackim mestima se nastoji obaviti glasanje ranije; propisuje se do kada glasacki materijal mora
stici do izborne komisije
Izborno pravo tretira biracko mesto kao neku vrstu ekstrateritorijalnog podrucja na kome
vrhovnu vlast predstavlja biracki odbor.
U proces posmatranja izbora ukljucuju se i medj.org. OUN, Savet Evrope, Evropski Parlament,
OEBS itd. kao i nevladine specijalizovane org. koje se bave problematikom izbora
Medj.institut za dem. i pomoc u izborima iz Stokholma, Medj. rep. institut, Nac.dem.institut,
Medj.fond.za izborne sisteme iz Vasingtona
-Dal - poliarhija se karakterise visokim nivoom javnog takmicenja i participacije slobodni i
fer izbori su jedna od institucija poliarhije.Slobodni i fer izbori predstavljaju kulminaciju
poliarhijskog polit.sistema, a ne instituciju kojom takav poredak pocinje
15

Slobodni i fer izbori, ustaljuje se nakon izvestaja OUN o referendumu o nez. u Togolendu
(1956.)
Preduslov slobode (izbori) izuzetno je vazna za preduslov druge dimenzije ferizbora.Fer
dimenzija podrazumeva razlicite aspekte nepristrasnosti u izbornom procesu
UTVRDJIVANJE REZULTATA raspodela mandata
Tehnicka operacija kojom se obracunavanjem glasova utvrdjuje pobednik, porazeni, ko ucestvuje
u formiranju parlamentarne vecine, ko poseduje koalicioni kapacitet, ko formira vladu.
Najpre se utvrdjuje rezultat izbora na birackim mestima, potom se posle utvrdjivanja validnosti,
oni sabiraju na nivou izborne jedinice i, najzad, na nacionalnom planu.Ovaj postupak obavljaju
oni izborni organi koji koji imaju ovlascenje da narede ponovno prebrojavanje (da poniste
glasanje na pojedinim birackim mestima), cak i u celini ukoliko su oni odrzani protivno
utvrdjenim procedurama.
Utvrdjivanje rezultata je prva faza u raspodeli mandata;utvrdjuje se koliko glasova su dobili
kandidati (tj.izborne liste), i koliko je izborni prag, kako bi iz raspodele mandata elminisale
izborne liste koje nisu osvojile broj glasova veci od utvrdjenog izbornog praga.Dve su formule
raspodele mandata vecinska i proporcionalna
-VECINSKA formula raspodele mandata se javlja u dva oblika: relativne i apsolutne vecine, tj.,
kao:
jednokruzni(pobednik onaj ko osvoji najveci broj glasova biraca; podrazumevaju se
jednomandatne izborne jediniceu kojima se takmice pojedinacni kandidati, a svaki birac ima
jedan glas) i
dvokruzni izborni sistemi dva tipa:

(1) u kojima se u oba kruga glasanja za pobedu i osvajanje mandata zahteva relativna
vecina glasaca.Prvi krug se razlikuje od drugog po tome sto je potrebno ispuniti
razlicite uslove (osim vecine glasova pobednik mora osvojiti minimalan broj
glasova biraca ili mora ucestvovati zakonski propisan minimalan broj biraca)
(2) podrazumeva da je za pobedu u prvom krugu potrebna apsolutna , a u drugom
samo relativna vecina; validnost rezultata izbora moze ali i ne mora biti
uslovljena brojem biraca.Ovaj tip je specifican po tome sto podrazumevaju
razlicite varijante kandidata koji mogu ucestvocati u drugom krugu (u nekim
ucestvuju samo 2 kandidata sa najvise glasova, negde ucestvuju svi koji su presli
zakonski prag, pojedini pustaju 3 kandidata sa najvise glasova, a izuzetak je onaj
sistem koji predvidja mogucnost ucesce onih koji nisu ucestvovali u drugom
krugu i to u neogranicenom broju)
16

U evoluciji izbornih sistema vecinski su apsolutno dominirali.Slabosti ovog metoda ogleda se u
tzv.efektu fabrikovanja vecine (dolazi do disproporcije u broju osvojenih glasova i mandata);
posebno je zanimljiva varijanta vecinske formule sa apsolutnom vecinom koja podrazumeva
drugi krug (u ovakvom tipu raste uticaj malih partija (raste koalicioni ucenjivacki potencijal)
-PROPORCIONALNI izborni sistemi koriste veliki broj metoda za transponovanje glasova u
mandate.Pocivaju na:
metodu izbornog broja - ovom se metodom se mandati u proporc.sistemima
distribuiraju po postupku u kome se utvrdjuje izborni broj izborna kvota - kojom se
deli ukupan broj glasova odredjene izborne liste u izbornoj jedinici.Kolicnik tih operacija
predstavlja broj mandata koji pripada odredjenoj izbornoj listi (stranci ili koaliciji).Broj
glasova koji dobije odredjena lista kostantan je.Menja se samo kvota izborni
broj.Podela izbornih kvota na:
(1)
realne (stvarna, kako se jos naziva prirodna, kvota jeste
kolicnik vazaceg broja glasova i stvarnog broja mandata) i
(2)
modifikovane (ovde je
delilac veci od broja mandata koji se raspodeljuju u izbornoj jedinici tako se smanjuje
izborna kvaota, smanjuje broj glasova koji se mora dobiti da bi se osvojio jedan mandat,
tj. povecava se sansa stranaka sa malim brojem glasova da osvoje mesta u palamentu)
-Hareova metoda (naziva se i jednostavnom kvotom; delo je engleskog advokata); najbolje
obrazlozena u delu o predstavnickoj vladi Dz.S.Mila.Njena slabost je u tome sto se njime ne
mogu raspodeliti svi mandati, pa se ona mora kombinovati sa drugim postupcima
najmanjeg ili najveceg ostatka. G:M
-Drupova kvota (takodje je delo engleskog advokata).Primenjuje se u anglosaksonskim
zemljama, a poznata je pod imenom Hagenbah-Bisopova i Ofer-Badckova metoda.Njome se
fiktivnim povecanjem delioca broj mandata smanjuje izborna kvota i favorizuju stranke
sa manjim brojem mandata.Ova metoda se primenjuje i u raspodeli mandata u sistemu
pojedinacnog prenosivog glasanja kao STV-Drupova kvota, a dobija se tako sto se
standardna Drupova kvota uveca za jedan.G:(M+1)
-Imperijal kvota (delo italijanskog statisticara), specificna za italijansko izborno pravo.Manja
je od prethodne dve jer vestacki povecava broj mandata za dva a u modifikovanim oblicima
za tri i cetri. G:(M+2)
Metodi izbornog broja pripadaju jos i metoda uniformnog, zakonskog ili automatskog broja i
Nimajerova metoda.Rec je o zakonskom fiksiranju broja glasova koji se mora osvojiti za
jedan mandat.Podrazumeva da se broj mesta u parlamentu ne moze fiksirati, nego zavisi od
broja glasalih.Istorijski se vezuje za ustav Vajmarske republike.Nimajerova metoda se
primenjuje tek od od 1987. u nemackom personalizovanom proporcionalnom sistemu
umesto DOntove metode.
17

Slabost jednakog broja jesu neraspodeljeni mandati i njihova dodatna raspodela razlicitim
postupcima, sto komplikuje distribuciju mandata i utvrdjivanje rezultata izbora, a cesto
narusava proporcionalnost mandata i glasova.Metode jednakog broja, najcesceg delitelja,
danas su dominantni u raspodeli mandata u proporc.izbornim sistemima.
metodu najveceg broja
-Adamsova metoda, nazvana po predsedniku SAD; nikada niej primenjena; konstruisana da bi
resila problem predstavljanja drzava u Kongresu SAD.Uvodjenjem nule kao deliteljaiskljucuje
mogucnost da neka od fed.drzava ostane bez predstavnika u Kongresu.
-Hantingtonova metoda (americki statisticar), pociva na istom principu kao i prethodna, ali je u
upotrebi za distribuciju mandata za Kongres SAD za razliku od Adamsove.Izrazito favorizuje
male stranke zbog nule kao pocetnog delitelja.
Ostale metode razlikuju se po tome kojim strankama pogoduju.DOntova (najzastupljenija) i
Imperijal metoda pogoduju strankama sa najvecim brojem osvojenih glasova, a Andreova
(Danska) i Sen-Lezijeva (specificna za izborne sisteme skandinavskih drzava) pogoduju
strankama male i srednje snage.
----------------------------------------------------------------------------------
Cak i ove precizne matematicke operacije u raspodeli mandata ne moraju proizvesti
proporcionalne rezultate; da bi proporcionalnost bila sto veca, ona zahteva sto vecu izbornu
jedinicu i sto nizi izborni prag, u suprotnom, izborni sistemi sa malim i srednjim izbornim
jedinicama proizvode znacajna iskrivljavanja u transponovanju glasova u mandate.
-Izborni prag (zakonska ili prirodna prepreka) ucenici izbora moraju savladati da bi ucestvovali
u postupku raspodele mandata.Razliciti su nazivi prohibitivna klauzula reprezentativnosti,
ekskluzivnosti ili inkluzivnosti, izborni cenzus.Za razliku od efekta izborne jedinice koja
predstavlja prirodnu prepreku u raspodeli mandata, izborni prag je vestacka prepreka , cija je
jedina funkcija da ostvari efekat partijske koncentracije, tj. da eliminise male stranke iz raspodele
mandata.U proporcionalnim izbornim sistemima se razlikuje vise vrsta i oblika.Dominira izborni
prag cija je visina utvrdjena zakonom; izborni prag ove vrste utvrdjuje se na jednom ili na vise
nivoa (samo na nivou izbornih jedinica, na nacionalnom nivou, za raspodelu svih mandata, za
raspodelu samo ostatka mandata na visim nivoima distribucije mandata).Visina izbornog praga
varira on je nizi sto je nivo izbornog takmicenja visi.Ova vrsta izbornog praga najcesce se
utvrdjuje jedinstveno, ali, nisu retki primeri i diferenciranog izbornog praga(Grcka 1951., Ceska,
Litvanija, Poljska, Rumunija).Diferencirani izborni prag se uglavnom utvrdjuje za
koalicije.Stranke koje samostalno isticu izborne liste imaju nizi izborni prag od koalicija, 2,3,4 ili
vise partija, i za svaku od koalicija utvrdjuje se posebna visina izbornog praga.
18

-Velicina izborne jedinice predstavlja realnu prepreku, prirodni prag za ucesce stranaka u
raspodeli mandata i naziva se teorijskom klauzulom inkluzivnosti.Daglas Re definise teorijski
prag inkluzivnosti ili reprezentativnosti kao minimalni procenat glasova koji stranka mora
osvojiti kako bi dobila prvi mandat u izbornoj jedinici.On zavisi od velicine izbornog okruga
(M), broj stranaka koje ucestvuju u izborima u izbornoj jedinici (S) i metoda pretvaranja glasova
u mandate; po DOntovoj metodi (P=100: (M=S-1)).Teorijski prag ekskluzivnosti je
maksimalan procenat glasova koji stranka mora dobiti u najnepovoljnijim uslovima da bi
osvojila prvi mandat.Prag ekskluzivnosti jednak je Drupovoj kvoti (P=100:(M+1)).Efektivni
prag je komponovan na zakonskom pragu i velicini okruga; ukoliko izbornim pravom nije
definisan izborni prag, njegovu funkciju preuzima velicina izborne jedinice male izborne
jedinice proizvode isti efekat kao i visok izborni prag.
-Fragmentacija se meri brojem stranaka u elektivnom i parlamentarnom stranackom sistemu ,
brojem mandata, brojem stranaka potrebnim da bi se formirala koaliciona vlada i njihovim
ideoloskim razlikama.Ideoloske polarizovane na ekstremnu desnicu i levicu, karakteristicne su
jake fragmentacije, onog sto Sartori naziva polarizovanim pluralizmom u stranackom
sistemu.Suprotno tome, ako u parlamentu nema vise od 5 stranaka, i ako 2 stranke imaju
dovoljno mandata za parlament.vecinu koja ce formirati koalicionu vladu (ako medju strankama
nema onih koje su ekstremne), rec je o niskoj ili umerenoj framentaciji, tj. umerenom
pluralizmu.Uzroci fragmentacije su razlicitii pocivaju na drustvenim podelama razlicite vrste
koje dobijaju svoj stranacki ekvivalent.Velicina izborne jedinice , visina zakonskog izbornog
praga, metoda transponovanja glasova u mandate itd. podsticu ili sprecavaju fragmenatciju
parlamentarnog stranackog sistema.
*poseban indeks fragmentacije videti u knjizi