Visoka kola primenjenih struknovih studija Vranje

Seminarski rad
Predmet: Transport opasnih materija
Tema: Cistern za prevoz opasnih materija klasa 2








Student:

Vranje,2013
Sadraj

Uvod .............................................................................................................................................................. 3
Klasifikacija opasnih materija ....................................................................................................................... 4
Klase opasnih materija prema adr-u .............................................................................................................. 5
Zahtevi koji se postavljaju predvozilima za prevoz opasnih materija .......................................................... 7
Literatura .................................................................................................................................................... 11


Uvod

Prevoz opasnih materija u organizacijskom i tehnolokom smislu predstavlja stalnu opasnost za
sve koji dolaze u posredan ili neposredan kontakt s opasnim materijama. Prostori u kojima se
opasne materije proizvode, skladite, pretovaruju ili povrine po kojima se odvija prevoz ili
prenos opasnih materija neprestano su izloeniopasnosti od zagaenja, poara, eksplozije,
trovanja, radijacije, itd. S druge strane, osobe koje rukuju opasnim materijama ili sudeluju u
prevozu opasnih materija u stalnoj su opasnosti od povreda, naruavanja njihova zdravlja ili su u
ivotnoj opasnosti. Upravo zbog svega toga, te da bi se spreile neeljene posedice izgraen je
meunarodni sastav odnosa u organizaciji i tehnologiji prevoza i rukovanja opasnim materijama,
kojeg se moraju pridravati svi koji uestvuju u prevozu ili rukovanju opasnim materijama.
Temelj normativnom ureenju ove delatnosti, optim iposebnim propisima o prevozu opasnih
materija, ini Konvencija o meunarodnom prevozu opasnih materija udrumskom saobraaju
ADR (ACCORD EUROPEENRELATIF AU TRANSPORT INTERNATIONAL
DESMARCHANDISES DANGEREUSES PAR LA ROUTE),donesena u enevi jo davne
1957. godine s naknadnoprihvaenim prilozima. U skladu stim meunarodnim propisima u
republici Srbiji,donesen je niz zakona, podzakonskih akata, pravilnika i odredbi koji propisuju
nain proizvodnje, utovara ili istovara opasnih materija, prevoza, mera kojih se pritom treba
pridravati, kako se ponaati i tititi sebe i druge, te kako za tititi ovekovu okolinu, zdravlje i
ivote ljudi i materijalna dobra, a i kako nadzirati celi postupak prevoza opasnih
materija.Opasnim materijama smatraju se one mateije koje zbog svojih osobina kao to
sueksplozivnost, otrovnost, zapaljivost, korozivnost, oksidativnosti i slino mogu ugroziti
zdravlje i ivot ljudi, prouzrokovati materijalnu tetu i otetiti covekovu okolinu.

Klasifikacija opasnih materija

Razvoj nauke I tehnologije omoguio je, izmeu ostalog, proizvodnju velikogbroja razliitih
opasnih materija. U strukturi ukupnog prevoza, prevoz opasnih materija zauzima sve znaajnije
mesto. Svojstva opasnih materija su takva da samim postojanjem, upotrebom il i korienjem
stvaraju poveanu opasnost za okolinu.Razorna mo nekih od ovih materija je takva da moe
izazvati katastrofalne posledice.Prevoz ovih materija poveava opasnost, sa jedne strane zbog
rizika koji prati odvijanjesaobraaja, posebno zbog mogunosti nastajanja saobraajnih nezgoda,
a sa drugestrane zbog ogranienih mogunosti prilagoavanja ambalae I vozila kojima
seprevoze opasne materije u cilju spreavanja njihovog tetnog dejstva. Evropskisporazum o
meunarodnom drumskom prevozu opasnih roba (ADR), pod pojmom opasne robe
podrazumeva materije I predmete iji je meunarodni drumski prevoz zabranjen ili se odobrava
pod posebnim uslovima u Aneksima A I B.U Aneksu A, pored definicija, propisano je : Koje su
opasne materije iskljuene iz meunarodnog prevoza; Koje se materije mogu prevoziti pod
odreenim uslovima; Dat je spisak opasnih materija I posebni propisi za razne klase; Uslovi
slanja robe neupakovane, u kontejnerima I u cisternama; Nain slanja I ogranienja u odailjanju.
U Aneksu B, pored definicija, propisani su: Opti propisi za prevoz opasnih materija svih klasa
(uslovi koje moraju ispuniti sva vozila I njihova oprema, rad posade vozila, posebni propisi o
utovaru,istovaru I manipulaciji)



Klase opasnih materija prema adr-u

Utvrivanje klase kojoj pripada opasna materije ili roba omoguava nam dodeluUN broja toj
materiji ili robi. Utvrivanje UN broja je vano jer je njime opasna materija upotpunosti
definisana, a to znai da su za tu materiju poznati: zvanin i naziv, klasa, klasifikacioni kod,
ambalana grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, graninekoliine, uputstva za ambalau i
pakovanje, uputstvo za meovito pakovanje, kakvo sevozilo koristi, itd. Poznavanje UN broja je
vano jer ne dozvoljava slobodna tumaenjavezana za manipulaciju opasnim materijama od
strane bilo kog uesnika u transportnom lancu.U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog
stanja i stepena opasnosti, a na osnovu kriterijuma utvrenih u ADR -u, sve opasne robe su
raspodeljene na 13 klasa koje su oznaene do broja devet, i to:
Klasa 1 - Eksplozivne materije i predmeti
Klasa 2 Gasovi
Klasa 3 - Zapaljive tenosti
Klasa 4 Zapaljive vrste materije
Klasa 5 - Oksidirajue materije
Klasa 6 Otrovi
Klasa 7 - Radioaktivne materije
Klasa 8 - Korozivne (nagrizajue) materije
Klasa 9 - Ostale opasne materije


Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskom
Gasovi se ne razvrstavaju u ambalane grupe kao veina materija ve postoji podela narazrede.
To je zbog toga to razliiti gasovi imaju opasne karakteristike ali ipakpripadaju istoj generinoj
porodici. Aerosoli se takoe svrstavaju u klasu 2.
Razred 2.1.
Zapaljivi gasovi. Gasovi koji se pale u kontaktu sa izvorompaljenja.
Primer: gasovi za zavarivanje (acetilen, vodonik), teni propan-butan gas, metan, etilen-oksid i
predmeti kao to su upaljai za jednokratnu upotrebu
Razred 2.2.
Nezapaljivi gasovi. Gasovi koji nisu ni zapaljivi ni toksini. Glavna opasnost kod ovih materija
je pritisak pod kojim se one uvaju u svojim kontejnerima. U sluajugubitka ventila, tipina boca
ponaala bi se kao elini torpedo.
Primer:komprimovani vazduh, kiseonik, azot, ugljen-dioksid, argon, helijum,medicinskigas
entonox
(smea kiseonika I azot(I)-oksida u odnosu 1:1).
Razred 2.3.
Otrovni gasovi. To su gasovi ijom inhalacijom mogu nastati smrt ili tekaoteenja.
Tipini predstavnici su: hlor, sumpor-dioksid, sumpor-vodonik, amonijak I itav niz pesticida.

Zahtevi koji se postavljaju predvozilima za prevoz opasnih materija

Zahtevi koji se postavljaju pred odreenim delovima vozila za prevoz opasnih materija. Motorna
I prikljuna vozila namenjena za transport opasnih materija, sa aspektasistema koenja, u
potpunosti treba da zadovolje tehnike zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Motoma
vozila najvee doputene ukupne mase preko 16 tona iIi teglja I za vucu prikljunih vozila
najvee doputene ukupne mase preko 10 tona, kao I prikljuna vozila,ija doputena ukupna
masa prelazi 10 tona, treba da buduopremljena ureajem protiv blokiranja tockova (ABS),
kategorije 1, u skladu sa ECE 13,Aneks 13. [1]
Motorna vozila , ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motoma vozila namenjena za
vuu prikljunog vozila, ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona,treba da budu opremljena
trajnim usporaem koji treba da zadovolji sledee zahteve:
-Trajni usporiva moze biti jedan ureaj iii kombinacija nekoliko ureaja, pri emu svaki mora
imati svoju vlastitu komandu;- Sva tri trajna usporivaa, prema ECE 13, mogu biti dozvoljena,
ali u slucaju otkaza elektrike na ABS-u, integrisani iIi kombinovani retarder treba da se
iskljuuju automatski;- Efikasnost trajnog usporivaa se treba kontrolisati pornou ABS-a, na taj
nacin da na koenoj osovini (osovinama), koja(e) se koin trajnim usporivacem, ne moe doi do
blokiranja tockova na brzinama vecim od 15km/h. Ova odredba ne treba da se primenjuje u
sluaju izvedbe motome konice kao trajnog usporivaa;
-Trajni usporivai treba da ukljuuju nekoliko nivoa efikasnosti, ukljuujui nivo kojiodgovara
neoptereenom stanju, kada se trajni usporiva izvodi kao motoma konica.Razliiti stepeni
prenosa u menjau se koriste za dobijanje razliitih nivoa efikasnosti;
-Performanse trajnog usporivaa treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavajuzahteve ECE
13, Aneks 5 (tip II A test), za optereeno vozilo, pri emu ukupna dozvoljena masa vunog
vozila ne prelazi 44 tone;
- Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance
trajnog usporivaa, treba zadovoljiti zahteve ECE 13, Aneks 5, za vucno vozilo i omoguiti
ugradnju trajnog usporivaa na prikljunom vozilu. Na takvimmotomim vozilima je potrebno
ugraditi kontrolni ureaj koji e signalizirati rad trajnogusporivaa na prikljunom vozilu.
Ako je prikolica, namenjena za prevoz opasnih materija, opremljena trajnim usporivaern , onda
ista u potpunosti treba da zadovolji zahteve ECE 13, Aneks 5, i pedhodno navedene prve etiri
odredbe. Ukoliko vozilo poseduje trajni usporiva,obavezno izvrsiti njegovu toplotnu izolaciju,
jer on, pri upotrebi, emituje veu koliinu toplotne energije.
Prikljuna vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, moraju biti opremljenaefikasnim
sistemom koenja u slucaju kada se ista odvajaju od motomog (vunog)vozila. Ova vozila
moraju da budu snabdevena efikasnim ureaje za koenje, koji e delovati na sve tokove i
automatski izvriti njegovo zaustavljanje, u slucaju prekidaveze izmedu vunog i prikljunog
vozila.Upotreba prikljunog vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, koje je
opremljenosamo inercijalnom konicom, ograniava se za transport 50kg opasnih
materija.Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja, ali i dobro
izolovani, da ne bi dolo do pojave kratkog spoja i eventualnog varnicenja. Svi strujnikrugovi
moraju biti snabdeveni osiguraima iii automatskim prekidaima strujnog kola, osim:
-Provodnika od akumulatora do ureaja za paljenje i gaenje motora;
- Provodnika od akumulatora do altematora;
-Provodnika od altematora do osiguraa prekidaa strujnog kola;
-Provodnika od akumulatora do kui sta kontrolne jedinice retardera, u slucaju da seradi o
elektrinom iii elektromagnetnom retarderu;
- Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektrino podizanje pratee osovine.Predhodno
navedeni provodnici moraju biti to kraci.
Moraju biti pravilno privrseni ipostavljeni, tako da su bezbedni od eventualnih mehanikih
udara i grejanja kojeemituje izduvni sistem i motor. Kablovi koji se spajaju sa ureajem za
prekidanjeelektrinog napajanja treba da imaju stepen zastite IP54. Ureaj za prekidanje
elektrinog napajanja treba da budu postavljeni to je mogue blie akumulatorima.Kontrolni
ureaj, koji obavlja funkciju ureaja za prekidanje elektrinog napajanja, trebada bude instaliran
u kabini vozaa, da je jasno oznaen I zatien od nenamernog ukljuivanja/iskljuivanja.
Obloga ureaja za prekidanje svih elektrinih tokova treba dabude izraena sa stepenom zatite
IP65, a u skladu sa IEC standardom 529.
Elektrini tahograf je putem sigurnosnog strujnog kola direktno vezan za akumulator. Uslucaju
ukljuivanja ureaja za prekidanje svih elektrinih tokova, napajanje tahografa je idalje
ostvareno, priemu treba zadovoljiti sve norme definisane evropskimstandardom EN50020.Od
elektroopreme vozila tipa FL koja je smetena u delu vozila sa mogu omeksplozivnom
sredinom moe se zahtevati da ispunjava dodatne zahteve u skladu sastandardom
IEe60079.Kuite akumulatora treba da bude izolovano iii prekriveno izolovanim
poklopcem.Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto, a ne ispod poklopca
motora, oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog
drugogmaterijala odgovarajue vrstoe, sa izolovanim unutranjim zidovima.Celokupna
elektroinstalacija, koja se nalazi iza kabine vozaa, mora biti takokonstruisana, instalirana
izatiena, da ne dode do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog korienja, a da u
slucaju akscedentnih situacija umanji rizik moguih pojava neispravnosti. Senzori kablova za
ABS ne treba da imaju dodatnu zatitu.Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne
materije ne smeju biti izvedene sanavojem. Elektricne veze izmedu motornog i prikljunog
vozila treba da imaju stepenzastite IP54, u skladu sa standardom IEC 529 i da budu izvedene na
nain koji spreava odvajanje. Primeri odgovarajuih veza mogu se videti u ISO12098/194 I
ISO7636/1985. Ureajem za ogranienje brzine mora da budu opremljena teretna vozila
itegljai, ija ukupna dozvoljena masa prelazi 12 tona, a u skladu sa ECE 89.Maksimalna brzina
je definisana pravilnikom ECE 89, i ne sme prelaziti vrednost od 85km/h.Ureaj za spajanje
vunog i prikljunog vozila treba da zadovolji zahteve u skladu sapravilnikom ECE 55 iii
direktivom 94/20/EEC.Kabina vozila mora da bude izraena od nezapaljivog materijala, to je
blie definisanano u IS03795/1989. Delovi sedita vozaa, siguronosni pojasevi, krov
kabine,tapacirung, zavese, razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati
karakteristikugorenja vecu od 100 mm/min. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije
izraena od zapaljivog materijala, tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli
nog materijala. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor, onda on mora biti hermetiki
zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom.Slobodan prostor,
izmedu kabine, odnosno postavljene pregrade, I rezervoara gorivane sme biti manji od 15 cm.
Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija,mora biti tako reseno da ne izaziva
zagrevanje tovarnog prostora.

Rezervoar goriva, za rad pogonskog agregata, treba da zadovolji sledee zahteve:
- U slucaju curenja, gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogucnosti ostvarivanjakontakta
sa toplim delovima vozila iii sa tovarom;
- Rezervoari goriva, u kojima se nalazi benzin , treba da budu sa efikasnom zatitom odpoara na
otvoru za toenje goriva I osiguranjem hermeti kog naleganja poklopcarezervoara.Pogonski
agregat, kao i izduvni sistem, motomog vozila za prevoz opasnih materija,mora da bude tako
opremljen I postavljen, da ne bude potencijalni izvor zagrevanja izapaljenja materije koja se
prevozi. Za vozila tipa EX/IIiEX/III, mogua je primenasarno dizel motora.

Literatura

1. Boidar V. Krsti, Dragan M. Mlaan; Bezbednost korienja vozila za prevozopasnih
materija u drumskom saobraaju; Mainski fakultet u Kragujevcu 2007.
2. ADR, Evropski sporazum o meunarodnom drumskom transportu opasnog
tereta,Knjiga1, Ujedinjene nacije Njujork i eneva, 2006